galerija matice srpske, spomen-zbirka pavla beljanskog i

Novi Sad, 27. septembar Galerija Matice srpske, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog i Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzi}a

Regionalna knjièvna konferencija #BookTalk2019Otvaranje konferencije upetak, 27. septembra, u 9.30 u Galeriji Matice srpske

Prijave: www.color.rs/booktalk2019

S U B O TA / N E D E L J A , 2 1 – 2 2 . s e p t e m b a r 2 0 1 9 .b r o j 8 0 2 7 – 8 0 2 8 , g o d i n a X X I I I

cena 60 din, 40 den, 1,5 KM, 1 EUR (SLO), 0,8 EUR (CG), 9 kuna, 1,2 EUR (GR)

www.danas. rs

Dragana Milo{evi} pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskimzajednicama

Dalibor Roì} ~lan Gradskog ve}a za kulturu

Tijana Palkovljevi} Bugarski Galerija Matice srpske

Milana Kvas Spomen-zbirka Pavla Beljanskog

Vladislav [e{lija Galerija likovne umetnosti poklon zbirkaRajka Mamuzi}a

Abdulah Sidran / Sarajevo Ante Tomi} / Split Foto: Petar Markovi}

Teofil Pan~i} / Beograd Svetlana Slap{ak / Ljubljana

Rajko Grli} / Zagreb

Branko Rosi} / Beograd Biljana Srbljanovi} / Beograd Jugoslav Vlahovi} / Beograd Aleksandar Gatalica /Beograd

Rumena Buàrovska /Skoplje

Du{ka Jovani} / Beograd Dejan Papi} / Beograd Petar Janjatovi} / Beograd

Ljiljana Habjanovi} \urovi} /Beograd

Marko [eli} Mar~elo /Beograd

Muharem Bazdulj / Beograd Foto: Andrej ûki}

Foto: Dragan Trifunovi}

paneliBOOK TALKBOOK TALK DANAS | subota / nedelja, 21–22. septembar 2019.II III

JEDAN NA JEDANGalerija Matice srpske, 14.30 sati

Putovanje u na{u bolju pro{lost isre}niju budu}nost: Aleksandar \uri~i}sa Abdulahom Sidranom

Sa intelektualnim dinosaurusom, pesnikom, filmskimscenaristom, ~ovekom koji je ivot nekoliko putapreturio preko glave i ne{to od toga zapisao uautobiografiji Otkup sirove koè, sa AbdulahomSidranom razgovara}e novinar i publicista Aleksandar\uri~i}. Da li je Sarajevo gde je nekada bilo i kako izglavnog grada Bosne i Hercegovine sada delujuBeograd i Zagreb? Koliko ko{ta prijateljstvo a koliko to{to se nekada{nja Jugoslavija sada zove region – samosu neka od pitanja na putovanju kroz na{u burnupro{lost i neizvesnu budu}nost.

Galerija Matice srpske, 15.15 sati

Marko [eli} Mar~elo sa Rumenom Buàrovskom

Najmla|a knji evna zvezda ovih prostora RumenaBuàrovska, autorka zbirke pri~a Moj mu , knjige Nikuda ne idem, Rumena Buàrovska kroz dijalog sapiscem i muzi~arem Markom [eli}em Mar~elom ima}epriliku da nam predo~i stanje na knji evnim scenama unekada{njim jugoslovenskim republikama. Bi}e re~i injenom na~inu pisanja, knji evnoj slavi, odnosu saizdava~ima i mu{ko-ènskih odnosima u na{im dru{tvimakoja tobo vi{e nisu patrijarhalna, a zapravo jesu.

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, 11 sati

Prezentacija: Fantasti~na istorijaSrba: izme|u istorijske stvarnosti i mita;predava~ Dejan Risti} – Beograd

Music Corner, 15.30 sati130 godina od ro|enja Reèa [ere{a,

ma|arskog kompozitora i pijaniste, autora pesme „Tu`na je nedelja“: AgotaVitkai-Ku~era – vokal i David Klem – piano

100 godina od ro|enja avele Vargas,meksi~ke peva~ice, ljubavnice Fride Kalo imuze Pedra Almodovara „La Llorona“

Galerija likovne umetnosti poklon zbirkaRajka Mamuzi}a, 16 sati

Okrugli sto: No}ni lov u medijskoj dùngli:sa kakvim se pozori{tem i na kojem terenususre}e mla|a generacija pozori{ne kritikeModeratorka Ivona Janji} – Beograd;u~esnici Lamija Mili{i} – Sarajevo; An|elaVidovi} – Zagreb i Andrej anji – Beograd

POSEBNI PROGRAMI NA BOOK TALKU 2019.

Prijave: www.color.rs/booktalk2019

**

Panel br. 5Galerija Matice srpske, 17.30 sati

[ta }e{ biti kad poraste{: Pisac ilikopirajter? O piscima u advertajzingu,reklamnim kampanjama, sloganima...

[ta je zajedni~ko Fitcdèraldu, De Lilu,Berouzu, Majakovskom, Ru`diju iBegbedeu? Osim {to su bili pisci, bili su icopywriteri. Te{ko prevodiva re~, ali seupotrebljava sve vi{e i predstavlja osobukoja pi{e (dobre) reklame. Da li je prvonastao pisac pa copywriter je isto {to i pitatise da li je prvo nastala koka ili jaje. Ko sucopywriteri? Da li su to pisci koji dobrozara|uju, oni koji rade od 9 do 5 ili pisci kojiodbijaju da pi{u kolumne za novine? Da lise ideje {tancaju ili se tro{e kao gumica?Koja je razlika izme|u pisanja zaadvertising agenciju i pisanja romana zasebe? Kolika je razlika izme|u na{ih pioniracopywritera (Moma Kapora i Du{kaRadovi}a) i dana{njih copywritera precizno}e nam odgovoriti u~esnici tribine. Jer, akoneko zna, oni znaju!

Moderator \uro Radosavovi}; u~esniciNenad Novak – Beograd; Vanja Bahilj –Beograd; Bojan Babi}; Slavoljub Stankovi};Neboj{a Krivoku}a I Bojan Brukner.

**

PANEL br. 6Galerija Matice srpske, 18.30 sati

Da li re~ od olova stvarno moè da ubije: O patnjama, progonima iponekoj robiji. Gde su danasdisidenti?

Izraz disident se prvi put po~eo koristiti1940-ih godina kako bi se opisala politi~kaopozicija u tada{njem SSSR. U kasnijimdecenijama, pogotovo od 1960-ih koristiose gotovo isklju~ivo za SSSR, a mnogo re|eza zemlje Isto~nog bloka, da bi se nakonpada komunizma koristio i u NR Kini idrugim komunisti~kim zemljama. Iako deoteoreti~ara smatra da se taj izraz trebaograni~iti na komunisti~ke, odnosnototalitarne zemlje, ovaj izraz je isplivao i udemokratskim dru{tvima, pa se tako Noamômski naziva ameri~kim disidentom.Koliko je ko{talo disidenstvo ukomunisti~koj Jugoslaviji? Za{to je DaniloKi{ odbijao da sebe nazove disidentom ipoliti~kim imigrantom, ve} je radijegovorio da ìvi u dobrovoljnom izgnanstvu?Kako se defini{e re~ disident u 21. veku?

Moderatorka Erìka Pap Reljin – Novi Sad;u~esnici Mirana Likar – Ljubljana; SvetlanaSlap{ak – Ljubljana; Slobodan Vladu{i} –Novi Sad; Vida Ognjenovi} – Beograd;Aleksandar \ukanovi} – Beograd I DivnaVuksanovi} – Beograd.

**

PANEL br. 7Spomen-zbirka Pavla Beljanskog,11.30 sati

50 godina od Vudstoka; Rok kultura i rokeri u 21. veku

Povodom ovog jubileja mnogo je tekstovaobjavljivano u svetu i kod nas. Me|utim, {taje sa rokerima 21. veka? Kako danas izgleda

rok kultura, ko su njeni nosioci a kosledbenici? Da li je u 2020. neki noviVudstok, Live Aid“ ili Yu Rock misija?

Moderator Petar Janjatovi}; u~esnici BrankoRosi} – Beograd; Muharem Bazdulj –Beograd; Milan Vlaj~i} – Beograd; JugoslavVlahovi} – Beograd; Moma Rajin – Beograd IDragoslav Dedovi} – Beograd.

**


Kako pisci pi{u: Male tajne velikihmajstora – O mukama belog papira iizazovima praznog ekrana

Dok ~italac bira knjigu, rastere}en, posve}ensebi i uzbu|en {to }e svoje slobodno vremeprovesti, u nada se – nezaboravnomdru{tvu, ni ne sanja {ta se krije me|u timkoricama. U kakvoj muci ili radosti su pisanata slova, kako su ta slova postajala karakteri,koliko puta su brisane, pa iznova pisanere~enica, koliko je ta~no puta promenjenoime glavnog junaka i koliko puta je menjanafrizura njegove verne ili neverne druge.Svako voli da virne kroz klju~aonicu i daposmatra umetnika kako stvara – da li naglas izgovara napisane replike da ~ujemuziku tek ro|ene re~enice, da li zaboravljada jede, da li ponekad satima sedi predfluorescentnom belinom ekrana kojazaslepljuje i podse}a na lavinu snega iz koje

ne zna kako da iza|e i kuda da krene dalje.Ve}ina ljudi na planeti poèlela je da vidisvoj omiljen bend posle koncerta ubekstejdù – {ta li rade kada se reflektoriugase, oprema pakuje u kamione, a huk bisaostaje u u{ima kao eho najboljeg provoda.Kakva je situacija sa piscima?

Moderatorka Suzana Zlatanovi}; u~esniciAleksandar Gatalica – Beograd; Mirjana\ur|evi} – Beograd; Bogdan Stevanovi} –Beograd I Mi{a Maji} – Beograd.

**


40 godina od zavr{etka HIPPIE TRAILA: Knjièvnost inspirisanaputovanjima

Meni su posle demonstracija 1968. oduzelipaso{ i dok su moji drugari putovali uAvganistan ja sam morala da sedim uBeogradu – rekla je na jednoj na{ojkonferenciji Svetlana Slap{ak. Malo kodanas zna {ta su Svetlanini vr{njaci 1968.traìli u Avganistanu. Od po~etka 1960-ihdo 1979. trajao je takozvani Hippie Trial kojije zapo~injao u Njujorku odakle su hipici

prvim low-cost letom kompanije Islandic Air,preko Rejkjavika, leteli do Luksemburga. Tusu iznajmljivali Volkswagenove kombije ipreko Evrope, Turske, Sirije, Iraka, Irana,Avganistana i Pakistana – stizali uKatmandu u Nepalu ili Gou u Indiji. Svepomenute zemlje u to vreme imale suliberalne reìme, u Teheranu i Kabulu sudevojke nosile mini suknje, marihuana seslobodno pu{ila na ulicama. Onda je 1979,Islamska revolucija u Iranu i sovjetskainvazija na Avganistan, prekinula put hipikaka istoku. Gde danas putujemo? Kakoizgleda savremena literarna scenainspirisana putovanjima?

Moderatorka Vera Nikoli} – novinarka;u~esnici Boris Miljkovi} – Beograd; SneànaRadiji~i}; Flavio Rigonat – Beograd i IvanaDuk~evi} – Beograd.

**

PANEL br. 10Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, 16 sati

Promocija zbornika „Vojvodina i Srbija– 100 godina posle“ u izdanjuVojvo|anskog kluba

Povodom 100 godina od priklju~enjaVojvodine Srbiji, o ~emu smo napro{logodi{njoj konferenciji imali panel,Vojvo|anski klub ove godine je objaviozbornik radova, koji se bave odnosimaVojvodine i Srbije tokom proteklog veka.

[ta je Vojvodina dobila a {ta izgubila 1918,1941, 1945. i 1988 – ~u}emo od nekih odautora ~iji su radovi objavljeni u zborniku.Savetovanje Vojvodina i Srbija – 100 godinaposle (1918-2018) odràno je 7. juna 2018. uNovom Sadu, u okviru obeleàvanjastogodi{njice priklju~enja Vojvodine Srbiji.Tokom savetovanja, ~lanovi i prijateljiVojvo|anskog kluba su ponudili svojevi|enje samog ~ina priklju~enja, ali i odnosaVojvodine i Srbije, te poloàja Vojvodine uSrbiji, tokom proteklih sto godina. Radovisvih 26 nau~nika, politi~ara, analiti~ara ijavnih li~nosti, koji su u~estvovali nasavetovanju (dr Milivoj Be{lin, DimitrijeBoarov, prof. dr Dragan Veselinov, @ivanBerisavljevi}, akademik dr Julijan Tama{,prof. dr Du{ko Radosavljevi}, prof. drSlobodan Beljanski, akademik dr Milo{ Te{i},Tomislav Ketig dopisni ~lan VANU, prof. drMiroslav Ili}, prof. dr Fuada Stankovi}, prof.dr Vesna Vodineli} Raki}, prof. dr Janja Bec-Neumann, prof. dr Boris Kr{ev, prof. dr LazarLazi}, dr Boris Varga, Nikola Bugarski, StefanBarth, \or|e Bugarin, \or|e Suboti}, drGoran Kalu|erovi}, doc. dr Radivoje Jovovi},Gordana Nonin, Danica Stefanovi},Dragomir Jankov – potpredsednikVojvo|anskog kluba i dr Branislava Kosti} –predsednica Vojvo|anskog kluba),publikovani su u zborniku Vojvodina i Srbija– 100 godina posle (1918-2018), koji sepredstavlja na ovogodi{njem Book Talku.Pored toga, zbornik sadrì i kratke izvode iz

zbornika Vojvo|ani o Vojvodini, koji jeobjavljen 1928, na desetogodi{njicupriklju~enja Vojvodine Srbiji.

Moderator Robert ôban; u~esnici drMilivoj Be{lin – Novi Sad; Dimitrije Boarov –Novi Sad; Dragomir Jankov – Novi Sad; drBoris Varga – Novi Sad i dr Branislava Kosti}– Novi Sad.

**

PANEL br. 11Galerija likovne umetnosti poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, 16.30 sati

Mo} savremene knjièvne fantastike

U vremenu vrtoglavog nau~no-tehnolo{kog napretka, kada gotovo svanadanja, èlje i snovi ~ove~anstva postajustvarnost, mo} fantastike dolazi sve vi{e doizraàja. I to ne samo u pogledu predvi|anjai ekstrapolacije razli~itih aspekatatehnolo{kog razvoja, ve} pre svega ondakada se ograni~eni skup alata stvarnosneproze pokaè nedovoljnim da objasnisuvi{e sloène, previ{e implicitne i suptilneaspekte koji ~ine ìvot savremenog ~oveka isvet koji ga okruùje.

Moderator Dragoljub Igro{anac – Beograd;u~esnici Adrijan Sarajlija – Beograd; MajaAbadìja – Sarajevo; Slobodan Bubnjevi} –Pan~evo; Davor [i{ovi} – Pazin i Sr|aJankovi} – Beograd.

**

PANEL br. 12Galerija likovne umetnosti poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, 17.30 sati

Edgar Alan Po – Kanonski pisac kaomiljenik popularne kulture

U delima savremene knjièvnosti, naro~itofantastike i detektivske proze, dovoljno jesamo malo zagrebati, pa uo~iti tragovezaostav{tine Edgara Alana Poa. Alipopularnost ovog izuzetno uticajnogameri~kog pisca, pesnika i teoreti~ara nijeostala bez odjeka i u drugim umetnostima.Njegova dela doìvela su oko 200 filmskihekranizacija, nebrojene pozori{nepredstave, vi{e od 300 stripskih adaptacija,ali i pasti{e u mnogim likovnim i muzi~kimostvarenjima. U godini dvostrukog Poovogjubileja (210 godina od ro|enja i 170godina od smrti), govorimo o popularnosti ineobi~noj sveìni njegovih dela, koja iznovanadahnjuju generacije stvaralaca urazli~itim umetni~kim sferama.

Moderator Dragoljub Igro{anac – Beograd;u~esnici Milena Benini – Zagreb; MarkoFan~ovi} – Zagreb; Dina Hrecak – Beograd;Dejan Ognjanovi} – Ni{ka Banja i DraganaBo{kovi} – Novi Sad.

PANEL br. 1Galerija Matice srpske u 10 sati

630 godina od Kosovskog boja, 30 godina od Gazimestana: [ta je danas najskuplja srpska re~

Ali pristiè lep mlad govornikSunce koje zalazi pali mu nakostre{enu kosuRazgovara}u sa svojim narodom i na ledini,

kaèU {kolskom dvori{tu, i na njivi!

(Pesma Himna na lediniRadoslava Zlatanovi}a posve}ena

Slobodanu Milo{evi}u i Kosovu)

[ta je Kosovo nama danas? U literaturi, u politici i u ìvotu? Koliko znamo osavremenoj knjièvnoj sceni na Kosovu –albanskoj i srpskoj?Moderatorka Gordana Nonin; u~esniciDejan Risti} – Beograd; Zoran Kolundìja –Novi Sad; Biljana Srbljanovi} – Beograd i\or|e Randelj – Novi Sad.

**


Idemo li na Sajam ili na va{ar knjiga: O Sajmu {to je nekada bio, a {ta je danas?

Sve je po~elo tako {to se direktor izdava{tvaProsvjete, Branislav ]elap 1955. godinevratio sa Sajma knjiga u Frankfurtu ipomislio da tako ne{to treba da se desi nana{em prostoru. I ve} slede}e godineodràn je Prvi me|unarodni jugoslovenskisajam knjiga u Zagrebu, podpokroviteljstvom Josipa Broza Tita. Narednegodine je preseljen u Beograd, gde jezavr{ena izgradnja modernog sajmi{ta. Svedo kraja 1980-ih godina politi~ari su setakmi~ili ko }e da otvori Sajam knjiga.Jedino je 1970. napravljen izuzetak –otvorio ga je Ivo Andri}. Verovatno zato {toje devet godina ranije dobio Nobelovunagradu za knjièvnost. Tek 1988.ustanovljeno je pravilo da Sajam otvarajuknjièvnici i prva je bila DesankaMaksimovi}. To je ise~ak iz istorije ove

jedinstvene i najpose}enije knjièvnemanifestacije u regionu. [ta se ume|uvremenu desilo, da li su va`nijepljeskavice ili knjige, rijaliti zvezde ili klasici, kood Sajma ivi a ko se manekeni{e,razgovara}e oni koji na Sajmu knjiga ve}godinama biti{u.

Moderatorka Teodora @. Jankovi} – NoviSad; u~esnici Gojko Boòvi} – Beograd;Dragan Papi} – Beograd; Ljiljana Habjanovi}\urovi} – Beograd; Zoran Hamovi} –Beograd; Jelena Trivan – Beograd; ManojloVukoti} – Beograd i Vesna Dedi} – Beograd.

**


Beograd i Zagreb, izme|u ljubavi imr`nje: Koliko smo se ga|ali slovima, a koliko razmenjivali poljupce?

Beograd i Zagreb su udaljeni 393 kilometra,da biste se prevezli izme|u ova dva gradaputni~kim automobilom potrebno je tri satai 33 minuta ukoliko ne pravite velike pauze,kaù putari. A {ta kaè ìvot? Koliko su blizuili daleko jedina dva urbana centra biv{eJugoslavije, danas glavni gradovi balkanskihdràva? Da li muziku, knjige i dobre vestitreba da {aljemo preko goluba pismono{eili pak dràvnim kanala. Jesu li Beograd iZagreb na putu da postanu metropole iliprovincije. Ko bolje sara|uje sa ova dvapodneblja: kriminalci, politi~ari, knjièvniciili narodni peva~i? Gde spavaju uspomene?

Moderator Aleksandar \uri~i}; u~esniciDu{ka Jovani} – Beograd; Du{ko Lju{tina –Zagreb; Ida Prestar – Beograd; Ante Tomi} –Split; Bojan Munjin – Zagreb I Teofil Pan~i} –Beograd.

**

PANEL br. 4Galerija Matice srpske, 16. sati

Kaì mi, {ta je bolje knjiga ili film: Kako junaci sa papira ive na celuloidnim trakama

Ljubitelji dobre knjige ~esto su skloni dauporede svoju viziju pro~itanog saekranizacijom, a filmofili se nakonodgledanog dela èle da pro~itajuodgledano. Da li su oni dva razli~ita sveta,koji se povremeno prepli}u ili seme|usobno pomaù? Za{to je Ivo Andri}odbio ponudu Me{e Selimovi}a da njegovepripovetke zaìve na platnu? Ko je tu va`nijireditelj ili pisac? Da li bi jedan jedan odnajpoznatijih politi~kih romana 20. vekaDoktor @ivago preìveo da nije bilo nekolikofilmskih, televizijskih i pozori{nihadaptacija? Moè li na osnovu filma da senapi{e roman?

Moderatorka Nevena Milojevi}; u~esniciJelena Ba~i} Alimpi} – Novi Sad; Rajko Grli}– Zagreb; Nikola Vuk~evi} – Podgorica;Katica ]ulavkova – Skoplje; Nevena Dakovi}– Beograd I Vladislava Vojnovi} – Beograd.

Foto:

Darko

Milo

savlj

evi}

subota / nedelja, 21–22. septembar 2019.BOOK TALK

POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS Urednik: Dragan Sto{i}; Tekstovi: Gordana Nonin; Korektura: Ana Ron~evi}; Obrada fotografija: Stanislav Milojkovi}; Prelom: Zoran Spahi}.BOOK TALK

IV

Sve se zavr{ava u SOKAÊTU

VEÊRA DRA[KA RE\EPAOve godine, na predlog Aleksandra Gatalice, na kraju konferencijskog dana, pisci i izdava~i }e se druìti u restoranuSoka~e na Ve~eri Dra{ka Re|epa, koja }e biti jedan kulinarsko-knjièvni oma` novosadskom knjièvniku i knjièvnom ilikovnom kriti~aru koji nas je napustio u januaru ove godine.

NEDELJA KNJIGE na Book Talku

GOVORIMO O KNJIZI, ÎTAMO, POKLANJAMO JE

Regionalna knjièvna konferencija Book Talk odràva se 27.septembra, kada }e napuniti svoju petu godinu postojanja.Dakle, Novi Sad }e peti put okupiti najpoznatije pisce,izdava~e i knjièvne kriti~are u regionu.

Od 2015. godine, u Novom Sadu se odràva ovaregionalna knjièvna konferencija, posve}enanajuglednijim piscima, kriti~arima, izdava~ima, poznatimli~nostima i umetnicima iz celog regiona.

Konferencija okuplja nekoliko stotina ljubiteljaknjièvnosti, a specifi~na je po mestu odràvanja, odnosnopo tri galerije: Galerije Matice srpske, Spomen-zbirke Pavla

Beljanskog, a od pro{le godine i Galerija likovne umetnostipoklon zbirka Rajka Mamuzi}a.

Svake godine program konferencije je op{irniji, kao iteme o kojima se razgovara kroz panele, a traì najboljere{enje kroz studije slu~aja.

U okviru programa konferencije Book Talk 2019.planirano je 12 panela i pet posebnih programa.

Organizator Konferencije #BookTalk2019 je udruènjeHBO Color Media Events, a projekat sufinansiraju Grad NoviSad – Gradska uprava za kulturu i Pokrajinski sekretarijat zaprivredu.

Dani posve}eni knjigoljupcimaNEDELJA KNJIGE u autobusima GSPKonferenciju Book Talk do~ekujemo uz tradicionalni propratni pro-gram, kao {to je Nedelja knjige u autobusima Gradskog saobra}aj-nog preduze}a Novi Sad, koju organizuje kompanija Color MediaCommunications.

U pitanju je deljenje knjiga u gradskom prevozu koje }e deliti vo-lonteri i volonterke na ta~no odre|enim linijama u odre|eno vreme.

Dakle, putnici koje volonteri u ponedeljak, utorak, sredu i ~etvr-tak (23, 24, 25. i 26. septembra), izme|u 13 i 16 sati, zateknu sa knji-gom na nekom od stajali{ta gde se ukr{taju brojne gradske i prigrad-ske linije (ispred Bazara, u [afarikovoj ulici, kod Futo{ke pijace), ili u au-tobusima na linijama 3, 5, 7 i 8, na poklon }e dobiti novu knjigu.

Akcija se organizuje ~etvrtu godinu zaredom.

Za ~itanje omiljenih naslova, zaslu`ni su prijatelji iz izdava~kih ku-}a Vulkan, Lagun i Booka.

Organizatori se zahvaljuju GSP na dobroj volji i na prepoznavanjuva`nosti inicijative ~itanja knjiga bilo kada i bilo gde, jer o tome je, za-pravo, re~.

galerija matice srpske, spomen-zbirka pavla beljanskog i

Documents