galileo prevod

8/3/2019 Galileo prevod

1/28

Galileo navigacioni sistem

1

Univerzitet u Beograd

Saobraajni Fakultet

Seminarski rad

GALILEO NAVIGACIONI SISTEM

Anti Nikola 070055 19.jun.2008, Beograd

Prelji Slaana 070002

Milovanovi Mladen
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Galileo_satelitski_sistem_-_grb.jpg


2/28


2

Sadraj

Uvod ..3

Servisi.....5

Galileo kao globalni i otvoren sistem..6

Infrastruktura: iz svemira na zemlju.8

EGNOS: stvaranje puta za Galilea.9

Usaglaava.10

Platforma.11

Alati za pretvaranje....12

Izvetavanje i upravljanje..12

Inicijalno servisno snabdevanje (iz 2008-e)..................................................12

Kljune take...................................................................................................13

GPS, EGNOS i Galileo zajedno.....................................................................14

Telekmunikacie....14

LBS (Sevisi bazirani na lkacii)...15

Avio saobraaj vazduni saobraaj.....16

Vodni saobraaj...19

Primeri praktine uptrebe Galilea......20

JGP.......21

Drumski saobraaj..23

inski saobraaj..............................................................................................24

Zakljuak.26

Skraenice27


3/28


3

UVOD:

Galileoe globalni navigacioni satelitski sistem razvijen od strane Evropskesvemirske angecije (ESA - European Space Agency).

Galieo sistem e se u svojoj operativnoj fazi sastojati od 30 satelita (27 operacionihi 3 u aktivnoj rezervi), ti sateliti kruze izmedju tri krune putanje, postavljenih usrenju orbitu oko Zemlje, na visini 23 616 km, kao i dva zemaljska kontrolna

centra na teritoriji Evrope. Galileo prijemnici na osnovu ovih radio signala mogu

da odrede tanu poziciju- nadmorsku visinu, geografsku irinu i duinu- na bilokom mestu na planeti po svim vremenskim uslovima. Program Galileo je otpoet.Razvijanje sistema kotae oko 3.5 biliona EUR, to nije skupojer u tu sumu jeukljuena izgradnja 30 satelita, njihovo lansiranje, nametanje opreme na zemlji

Radi tako to sa najmanje tri razliita satelita u isto vreme najpre uhvate iidentifikuju signal sa neke take na Zemlji, a zatim preizno - uz pomo atomskogasovnika koji se nalazi na svakom od ovih satelita(ija je greska oko 10-9s na

dan) - mere vremeputovanja signala kroz

atmosferu. I, na osnovu

tog vremena

izraunavaju razdaljinuizmeu satelita ipomenute take,odnosno - na principu

triangulaije -kombinacijom podataka

dobijenih sa tri razliitasatelita utvruju tanupoziciju na povriniplanete Zemlje sa koje

je upuen signal...
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%A1%D0%90http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%A1%D0%90


4/28


4

Galileo e biti precizniji od GPS-a, njegovoodstupanje e biti 1m najvie dok je kod GPS-a5m. Osim toga, za razliku od GPS-a koji je

izgradila amerika vojska, Galileo e biti podcivilnom kontrolom i nee moi da budeiskljuen, kao to je to mogue kada je u pitanjusistem GPS. Predvieno je da Galileo pruanavigacione usluge vozaima, pilotima imornarima, kao i slubama koje ranije nisu koristile satelitsku navigaciju - npr.kontrolama drumskog saobraaja, kontrolama leta, hitnim slubama ielektroenergetskim sistemima. Sistem moe da pomogne i obinim korisnicima,npr. vlasnicima mobilnih telefona da nau put do bioskopa ili restorana. Stvaranje

Galilea e omoguiti otvaranje vie od 140 000 novih radnih mesta u zemljamaEvrope.

Skoranjim dogovorom izmedju US omoguena je intermodularnost GPS-a iGalilea.

Galileo zaobilazi greke GPS-a i nudi mnogo pouzdaniji, sigurniji i jai

navigacioni sistem.

Nameran ili ne, prekid signala moze imati katastrofalne posledice pogotovu ako

nema upozorenja kao kod postojeeg navigacionog sistema. To se desilo kanadskojletelici koja je primala nepoznati signal i tako skrenula sa putanje za 200km, dok

se veza nije uspostavila posle 80min Sve te greke kod GPS-a ne bi bileispravljene ni unapreenjem u GPSIII.

Zbog toga je EU odluila da u saradnji sa ESA naprave pouzdaniji i boljinavigacioni sistem. Odstupanje e biti ne vee od 1m, a i korisnici e dobijatiporuke o moguim grekama.

Galileo e pomoi mnogima. Taksisti e moi da odaberu put sa najmanjesaobraaja, osobama sa Alchajmerovom boleu, slepima, osobama koje vozekola, pilotima kako civilnim tako i vojnim. Vanrednim servisima tj. vatrogascima,

hitnoj, policiji Galileo e pokriti i mnoge druge sektore.


5/28


5

U izgradnju Galileo sistema nisu ukljuene samo zemlje iz Evrope ve i Kina,Izrael. Takoe postoji jos zemalja koje bi se ukljuile u izgradnju Galilea kao stosu: Australija, Meksiko, Brazil, Ukraina

Servisi :

Priblizavanje prostora korisnicima

Servisi za navigaciono pozicioniranje postali su

neophodan element mnogih aktivnosti.

Upravljanje i kontrolisanje razliitim vidovimatransporta i njihova povezanost sa ivotnombezbednou, komunikacione mree i drugekoristi oekivane su od satelitske navigacije.Potrebe masovnog trita koje ukljuujukombinaciju mobilne komunikacije i

navigacionog sistema veoma brzo rastu. Galileo

je konstruisan da zadovolji potrebe ovako

irokog spektra aplikacija.

Pristupni servisi Galilea

Suprotno od GPS-a, Galileo e prenositicelokupne informacije sa sigurno tanimpozicioniranjem mesta i vremena. Na primer

Galileo e poslati upozorenje pri sletanjuaviona.

Garantovanost tanosti i integriteta signala daje takmiarski podsticaj za brz uvodGalileovih uslugapored ve postojeeg Gps-a. Galileo e pruiti i onima koji nudei onima koji koriste usluge neophodno poverenje u njihova ulaganja.

Globalno prepoznati signalni standardi su bitni za svetsko prepoznavanje satelitske

navigacije i omoguavaju brzo prilagoavanje svim korisnikim grupama.


6/28


6

Priznanje elemenata sistema ili funkcija koji su punomoni za sigurnost kritinihaplikacija e uveriti druge korisnike da je sistem pouzdan.

Ovaj okvirni posao e biti definisan u dogovoru sa internacionalnimorganizacijama kao sto je ovaj sa vazdunom i mornarskom navigacijom i

nacionalnim vlastima za upravljanje specijalnim aplikacijama.

Galileo kao globalni i otvoren sistem

Jasno je da je potrebno da Galileo slui svim delovima sveta, ne samo za avio imornarsku navigaciju,ve on treba da omogui Evropskim marketima opreme ioperatorima da prodaju svoje proizvode globalno. Povezanost navigacije i

komunikacije je oigledna i zbog tog treba biti podstrekivana od samog poetka.

Postoje neposredne povoljne prilike zapovezivanje sa mobilnim mreama kao tosu GSM i UMTS sa satelitskim komunikaionim mreama stvaranjem proirenjagde je neophodno. Da bi garantovao Evropsku nezavisnost,Galileo mora biti

kompatibilan i interoperatibilan sa sistemima to je GPS, ne samo da bi dostigaovii nivo od njih ve da bi lake predstavio svoje mogunosti.

Korisnike potrebe i servisi mapiranja

Potrebe za nekoliko servisnih ketegorija, servisno garantovanje, integritet i drugi

parametri su identifikovani. Veina zahteva je povezano sa zahtevima za signalomu mnogim sluajevima povezanih sa senzorima koji mogu biti, na primer, ukorisnikovim kolima. Poboljanje usluga servisa moe biti ostvareno mnogoefektnije na lokalnom nivou nudei kao dopunu privatne operacije. Ovakveservisne usluge mogu biti podeljene u pet razliitih servisnih grupa:

Otvoreni Servis(OS) je definisan za aplikacije masovnog trita. Stvara signalekoji u odreenom trenutku odreuju korisnikovo zaduenje. Ovaj servis moe bitidostupan svima koji su opremljni resiverom. OS koristi kombinaciju Galileo i GPS

signala koji rade u velikim okruenjima kao to su urbana podruja.


7/28


7

OS ne nudi celokupne informacije, a kvalitet signala zavisi od korisnika. I

nepostoji servisna garancija Galilea za Otvorni Sistem.

Servis bezbednosti ivotabio bi korien za veinu transpsortnih aplikacija gdeivot moe biti ugroen ako performanse navigacionog sistema nemaju realno

vreme posmatranja. Ovaj sistem ima istu tanost pozicioniranja kao i OS sistem.Glavna razlika je sto je globalni visoko-integracioni nivo bezbednosnih aplikacijau avijaciji, eleznici i mornarici gde je garantovana tanost bitna.

Ovaj sistem poveava bezbednost gde na zemlji nema trdicionalnoginfrastrukturnog servisa. Takoe poveeva produktivnost kompanija koje rade naglobalnoj bazi- vazduhoplovna i transokeanska mornarica. EGNOS, regionalni

Evropski GPS sistem bio bi optimalno upotpunjen ovim Galileovim servisom da bi

imao nezavisnost i potpunu celokupnost informacijama na zaprepaenje GPS-a i

Glonas-a.

Komercijalni servis je cilj marketa koji zahtevaju vee performanse nego kojenudi Otvoreni Servis. Omoguuje dodatne vrednosti servisa za pleenu lanarinu.Ovaj servis je baziran na dodavanju dva signala otvorenom pristupnom signalu.

Ovaj par signala je zatien tako to resiver ima pristupni-zatitni klju.

Razvijanje komercijalnih aplikacija ili korienjem komercijalnih signala samih iliu kombinaciji sa drugim Galileovim signalima eksternih komunikacionih sistema,

otvara irok spektar mogunosti. Tipine dodatke u uslugama predstavljaju servisibazirani na rairenosti sistemskih informacionih podataka.

Galileo je civilni sistem koji ukljuuje usluge koje su jasne i koje zabranjujupristup vladinim aplikacijama.

Javno regulisan sistem bi bio korien od grupa kao to su policija, obalska straai carina. Civilne institucije bi kontrolisale pristup ovom servisu. Pristup ovoj

oblasti ili korisnikim grupama bio bi praen policijskimpravilima koja vae uEvropi. Ovaj sistem radi u svim situacijama kao to su i razne krize.

Sistem za pretragu i spaavanje dozvoljava poboljanja u postojeem sistemu,ukljuujui i: priblino realno vreme primanja poruka o nesrei iz bilo kog mestana zemlji (proseno kanjenje je oko sat vremena od momenta nesree), tanomesto nesree (u nekoliko metara od 5km tekue nesree), viestruko satelitskoprepoznavanje kako da se savlada terenska blokada pri razliitim uslovima, kao ipoveana pristupanost svemirskim segmentima. Galileo e uneti nove funkcije


8/28


8

ovog sistema kao to je povratna veza izmeu sistema i mesta nesree, tako da jepoboljano pretraivanje i pruanje pomoi na mestu nesree. Karakteristike ioperacije galilea su pod pokroviteljstvom Internacionalne mornarike organizacijei Internacionalne civilne vazduhoplovne organizacije.

Infrastruktura: iz svemira na zemlju

Segmenti u svemiru i na zemlji

Sr Galileovog sistema je, moe se rei, sazvee od 30 satelita u srednjoj

zemljinoj orbiti, 3 aviona nagnuta na 56 steprni ka ekvatoru na 23222km visine.Devet satelita bi se nalazilo podjednako rasporeenih oko svakog aviona tako da bisvakom trebalo 14 sati da obie Zemlju. Svaki avion moe da otkloni trenutnekvarove na satelitima. Telo satelita rotira oko osovine koja je privrena na Zemlji,tako da su solarna krila satelita uvek okrenuta ka suncu. Strukturna kutija grupie ielemente platforme koji su ukupno teki po 700kg.Kada je osnovno sazveepostavljeno, dalje se samo zamenjuju propali sateliti i dodaju novi u skladu sa

osnovnom postavkom. Ideja za stvaranje ovakvog sazvea jeste prenos

viestrukih satelita na pojedine rakete koje bi istovremeno ubacile est svemirskihletilica u sredite Zemljine orbite. Mrea od stanica na tlu podrazumeva postojanjesenzorskih stanica i kontrolnih centara koji podravaju satelitske operacije.Globalna svetska mrea Galileovih senzorskih stanica neprekidno bi i nadgledalasatelite. Dimenzije dobijenih signala, posle takvog nadgledanja, bile bi poslate na

dalje obraivanje u dva Evropska Galileo kontrolna centra. Tu veoma dobrorazvijen softver odreuje satelitske orbite i vreme usaglaeno sa grekomsatelitskog sata u skladu sa Galileo sistemom koji je upravljan sa zemlje. Podaci

sata i orbita bili bi slati satelitima na svaka dva sata za korisnike na razliitimmestima koji bi ih koristili pomou speijalnih algoritama. Na taj nain se postievisoka tanost dobijenih podataka. Kontrolni centri takoe obrauju celovitepodatake servisa za bezbednost. Ovi podaci bi bili dostavljeni svim korisnicima

ee od podataka od sata i orbita, tj.sistem bi slao podatke na svakih 6 -10sekundi.


9/28


9

Celoviti podaci koje obrauje Galileo kontrolni centar upotrebljivi su irom svetajer su im veliine usaglaene sa globalnom mreom senzorskih stanica.

Svakako da bi i regionalni provajderi mogli da prenose podatke ukoliko bi bili

integrisani sa Galileom, tako da bi regionalni podaci mogli biti dostupni

korisnicima preko autorizovanih kanala Galileo sateleta. Takoe ovi podaci bimogli biti poslati Galileo kontrolnom centru za integraciju sa glavnim podacima.

Na lokalnom nivou preko radio veza na zemlji ili postojeih komunikacionihmrea omoguen je integritet sa aerodromima, lukama i eleznicom. Lokalnemree pruzaju usluge sistema korisnicima u njihovim kuama ili na radnimmestima.

EGNOS: Stvaranje puta za Galilea

Evropski Geostacionarni Nadzemni Sistem je prvi rizik Evrope u satelitskoj

navigaciji. Zajedniki projekat ESA, EC, i EURODCONTROL-a(Evropskaorganizacija za bezbednost u avio navigaciji) , Egnos je prvi korak u Evropskoj

satelitnoj navigacionoj strategiji kojapravi put za Galilea nudei prve njegoveusluge. Egnos je stvoren za poveavanje satelitskih servisa u vazduhoplovstvu,mornarici, i korisnicima na zemlji u Evropi. On poboljava GPS i Glonass sistempravei ih pogodnim u kritinim situacijama kao to je letenje aviona ili navigacijabroda kroz uske kanale.


10/28


10

GPS je imao revolucionarne projekze za navigaciju i pozicioniranje u zadnje dve

dekade, ali imao je i male nedostatke: mnogi korisnici zahtevaju veu tanost negoto je GPS sistem prua, dok drugi ele sistem koji upozorava na zagaenostsredine u kojoj ive ili rade. EGNOS ispunjava ovezahteve i nudi jo vie,stvarajici solucije u pozicionirnju i poveavajui bezbednost. Sve to je pre mogao

GPS dostignuto je ali sada sa mnogo lakom, tanijom i boljom upotrebom.

EGNOS servisi su stvoreni u zapadnoj Evropi i na Mediteranu u 2005-oj godini ali

EGNOS moe da pokriva i druge predele ukljuujui Afriku, Junu Ameriku, iAziju. EGNOS je jedan od nekoliko sistema koje je konstruisala globalna mreakao to je u SAD (WAAS), u Indiji (GAGAN) i u Japanu (MSAS). Poto jepravljen po internacionalnim standardima, EGNOS je interoperabilan sa ovim

sistemima, tako da korisnik sa GNSS resiverom moe da koristi signale bilo kogod prethodno pomenutih sistema u odgovarajuem regionu.

Finansiranje, konstrukcija i validnost EGNOS sistema podrani su javnimentitetima kao i Uslunim servisom Evropskog avio saobraaja.

U civilnoj upotrebi EGNOS je saglasan sa ICAO globalnim standardima, takoepokriva multi-modalni trnsport i mnoge druge ne transportne aplikacije.

EGNOS je trebao biti dostupan od 2005-te za ne bezbednosne aplikacije, a od

2006-te za civilnu avijaciju kao servis za bezbednost ivota.

Izvrsni tehnoloki razvoj

Galileo sistem zavisi od neispitanih tehnologija, prelazei sa generacije signal iodranje vremena u prostorni segment tane kontrole i sigurnosnih operacija. ESAje krenula sa razvijanjem najrizinijih tehnologija zapoetih Galileo programom,pokrivajui gotove sve prostore.

Usaglaava

Satelitski usaglaava podrazumeva: usklaivanje vremena, generisanje signala iprenosnu sekciju. Tu takoe postoji antena servisa za traenje i pomo(CORPASSARSAT), i zapretvaranje i prenoenje frekvencije i primanje prikaza.


11/28


11

Sekcija za usklaenje vremena sadrzi atomski sat koji ima veoma tano vremereference. Prelazna grka ovog stata je u prostoru 30cm. Dva razliita sata surazvijena. Manji Rubidijum Frequency Standard (3.3 kg) koji je proistekao od

komercijalnog dizajna korienog u komunikacijskim mreama. Frekvencijamikrotalasa ovog sata je 6.2GHz. dok je drugi koji je vei i skuplji Passive

Hydrogen Maser konstruisan 2001-e. On je tei(18 kg), ali je jo uvekkompatibilan za satelite, dok mu je frkvena oscilovanja 1.4GHz.

Sekcija za generisanje signala predaje navigacione signale. Sekcija se sastoji od

seta prelaznih vodova koji se prvo kombinuju sa relevantnim navigacionim

porukama a zatim se konvertuju pre nego to se poalju na prenosne sekcije.Navigaciona poruka podrazumeva informaciju o orbiti satelita i o pozivanju sata.

Ovo razvie pokazuje izvodljivost Galileo signala.

Prenosna sekcijapojaava 4 navigaciona signala na 50W svaki pojedinano. Ovisignali su zatim kombinovani sa spoljnim multiplekserom i predati prenosnoj

anteni. Dva pojaavaa su razvijena za niske i visoke opsege Galileovogfrekvencijskog spektra. Tako da je navigacijska antena predmet dve paralelne

aktivnosti. Izazov ovih antena je to mogu da osvetljavaju zemljinu povrinunezavisno koji je resiver direktno pored satelita (nii signal ima prednost) ili odvienja satelita pod veoma malim uglom(vii signal ima prednost) to dovodi dosmanjenja meanja signala izmeu satelita.

Platforma

Postojee tehnologije mnogo koriste platforme svemirskih aviona. Bilokako,telekomunikacione i telemetrijske funkcije podravaju dva modela. Standardnimodel koji je korien kod ESA misija(TT&C operacije) i novi model baziran nasignalima irokog spektra. Novi model je osmiljen da poveava i poboljavasigurnost sistema.

Predrazvie TT&C transpondera poelo je 2000-te sa ciljem proizvodnjeinenjerskog modela. Aktivnost je koncentrisana na fleksibilnom dizajnu saoptimalnom masom veliinom utroka i visokom pouzanou.


12/28


12

Alati za pretvaranje

Galileo sistem za lako pretvaranje(GSSF) je pretvaraki klju Galileo sistema kojislui u celom sistemu. Obezbeuje visok nivo modela Galileo sistema, korisnika igrupnih segmenata i efkata sredine navigacionih performansi. Modeli mogu biti

pokrenuti u realnom vremenu i dozvoljavaju analizu specifinih odlika, ukljuujuiintegralnu analizu i tanu analizu Galilea, GPS-a i hibridnih(Galileo/GPS)resivera. Budui Galileo korisnici mogu koristiti GSSF da stvore svoj navigacionisistem, posebno u realnom okruenju.

GSVF(TheGalileo SignalnValidation Facility) omoguava primanje signalaonakvog kakav je poslat od antene. Ovaj signal ukljuuje 16 izvora. Ovaj sistem jesuprotan GSSF- u gde korisnik dobija modifikovan signal pomou softvera.Primalac veruje daprima stvarni satelitski signal i ponaa se kao da je resiver

namontiran na kolima, avionu, ili brodu na primer, zavisno od profila kom pripada.GSVF je korien kao nnagovetaj za testiranje Galileo resivera.

Izvetavanje i upravljanje

Infrastruktura je implementirana u 3 faze.

Razvoj i validnost orbita (u 2002-oj godini)

Skladnost zadatih zahteva Lansiran krajem 2005-te kao prvi eksperimentalni satelit Sastoji se od 4 satelita i komponenata na zemlji Validnost sistema u orbiti

Ureivanje

Konstrukcija i lansiranje pomenutih 26 satelita Instalacija kompletnih komponenata na zemlji

Inicijalno servisno snabdevanje (iz 2008-e)

Razvoj i validnost segmenata u svemiru i na zemlji su doneti od strane ESA. U

ranoj fazi razvijanja eksperimentalni satelit je takodje bio lansiran da bi se ispitala

frekvencija Galilea i da se okarakterie orbita satelita i da se testiraju kritinetehnologije kao to je atomski sat.


13/28


13

Faza razvijanja pracena je fazom punog razvijanja i operacija koje pokrivaju

manufakturu i slanje pomenutih satelita, kompletirano sa segmentima na zemlji i

rutinskim operacijama i podravano sistemom na minimum 20 godina. Tokomoperacione faze privatni sektor bi uzimao poreze od dodatnih servisa prodatih

operatorima. Do 2015-te prihodi koncesija bi trebali da omogue smanjenje

plaenja pristupa na nulu.

Kljune take

Korisnici u centru sistema

Galileo je definisan prema potrebama korisnika. Potrebe su prikazane kroz zahteve

koje treba da ispune misije implementirane sa razliitim satelitskim servisimaobino kroz grupe korisnika.

Ne samo signal iz svemira

Galileo korisnici nisu sami sa svojim resiverima, ve korisnici imaju posebnu dobitod Galileovog okvirnog posla:

Nadgledanje kvaliteta stvorenih sistema od javnog interesa Mrea sa dodatnim servis provajderima sa komercijalnom eksploatacijom

Sistem je neprekidno nadgledan

Galileo performanse su neprekidno nadgledane a rezultat je da korisnici imajupristup aplikacijama.

Kvalitet za novac

Galileo servisi bi trebali biti besplatni za korisnike ili bi trebala postojati

mogunost neke vrste zamene zavisno od specifinih servisa. Korisnici bi trebalisami da odlue prema kvalitetu usluge koliko bi platili.

Globalno i lokalno

Galileo stvara globalni servis sa homogenim performansama globalne mree.Istovremeno Galileova lokalna komponenta dozvoljava korienje i dodavanjeservisa koji podmiruju regionalne i lokalne potrebe.


14/28


14

GPS, EGNOS i Galileo zajedno

GPS,EGNOS iGalileo su kompatibilni i ne mogu se meati jedan sa drugim. Satake gledita korisnika mnogo je bitnija njihova interoperabilnost. Kombinacijalokalno- GPS- EGNOS resivera je mnogo bolja solucija za glavne aplikaije

pogotovu za masovno trite.Skupoa, sigurnost, bezbednost

Galileo u aspektu skupoe dozvoljava da ulaganje u teritorijalne infrastrukturebude redukovano. Ova infrastruktura je veoma skupa za oravanje i nije uvekinteroperabilna za razliite regione i drave.

Visoko zahtevne potrebe

Galileo sistem je stvoren da zadovolji visoke zahteve i standarde u avijaciji,

eleznici i mornarici gde je bezbednost glavna.

Telekmunikacie

Lkacia mbilnih telefna

Za lciranje pzivaa ptrebna su dva dravera:

za hitne pzive (E-112 u Evrpi, E-911 u US) nvi servisi bazirani na lkacii

Prvi se pavi krz nv zakndavstv u neklik zemalja u cilju efikasniepnude servisa za hitne sluaeve svim graanima svm preciznu i brzimdgvrima metenih pziva. Drugie mng kmercialnii i ukazue napveanje sabraaa u narednim gdinama.

Tehniki, lkacia se me pstii integrisanjem Galilevg priemnika u mbilne

telefne (runaperacia) ili krienjem same kmunikacine mree. Kadaeednm pzivaeva lkacia pznata, veliki br servisa me biti pnuen. Svivi servisi su buhvaeniptim terminm LBS. (Servisi baziranih na lkacii)

Kmunikacina mrea

Nvim digitalnim tehnlgiama vrednsn-ddatnim vremenski-setljivimservisima ptrebne su puzdane arhitekture mrea (GSM, UMTS, INTERNET,


15/28


15

ATM). Porast broja pretplatnika i krisniki zahtevi vde peratre ka pveanjukvaliteta, puzdansti i sigurnsti servisa. Stgae v baveza, mrentempiranjee adresiran i tak e prblem sinhrnizacie reen. Galile e pstiiveliku preciznst testiranja vremena i prensa infrmacia bez ptrebe zainvestiranje u skupe atmske satve.

LBS (Sevisi bazirani na lkacii)

LBS kuplja sve servise gdee infrmacia lkacii krisnika ptrebna.Integracia kmunikacia LBS-m beavatvaranje vrata mngim interesantnimaplikaciama. Klasian primere kada nek pita za put d nablie blnice.Prvader servisa upreue lkaciu krisnika sa blnicama smetene u bazupdataka, i nda kae krisnicima nabliu blnicu i nabri put d nje. Prvaderiservisa take mgu usmeriti krisnike d restrana, biskpa ili d parkirnihmesta.

Znauivau pziciu me biti krisn ak ne mete da telefnirate(kmunicirate). Telekmunikacie su nephdne za veliinu aplikacia satelitskenavigacie. va tehnika pstaeneizbena za telekmunikacinu zaednicu,pvanjebima telekmunikacia, i efikasnsti njihvih mrea. IntegrisanjeGalilevih priemnika u telefne napravie mngbrnst kmbinvanihkrienja u pziciniranju, nalaenju pravca, infrmacia pravvremenmsabraau i mng drugih.

Primeri praktine uptrebe Galilevg sistema

Integrisanje Galilevg sistema u razne ureae e:

pstii preciznst ieftine alate za mrenu sinhrnizaciu garantvati spsbnst sinhrnizacie pveati kmunikacini sabraa LBS-m pveati fleksibilnst dugmeta za cenu iplaanje.

U pslvnim pdruima kmpanie se slanjau na LBS prek mnitra iizvravanje eksternih stvari LBS eznaan pveati kmunikacini sabraa i

stvarae prihde telekmunikacinim peratrima i servisnim prvaederima.

Kapacitet kmunikacinih mrea

Tehnika satelitske navigacie medrediti kapacitet kmunikacinih mrea. ve psebn van za kriee CDMA tehnike trea generacia UMB-a.


16/28


16

Tana vremenska sinhrnizacia razliitih baznih stanica meznaan pveatispsbnst sabraanih sistema.

Galilev sistembie puzdan instrument ne sam pziciniranja neg i tempiranjavremena. Uvee mbilne kmunikacine peratere sa puzdanim i precizniminstrumentima, sa servisnm garancim, za pveamje njihvih mrenihperfmansi.

Lkacia plaanja

v e druga direktna aplikacia spena sa lkacim pziva. Prvaederikmunikacia mgu dneti zaradu svim servisima sa vezm d pzivne lkacie.Npr. pziv kie napravi mbilni telefn u pslvnm pdruu dneeveuzaradu neg pziv iz stambeng pdrua.

Kak e Galilev sitem drugaii d drugih ?

Pveanjetansti, servisne garancie, sertifikacie i dgvrnst servisnihperatera;

Spsbnst skiciranja prethdnih perfmansi i peracine prvidnsti; Pveana mgunst signala u zahtevnim pdruima.

Galilev sistem: prgram Evrpske Satelitske Navigaciee pametan ptezEvrpske kmisie i Svemirske Evrpske Agencie. Galilev sistem e pnuditipzicine servise i servise za testiranje vremena irm sveta.

Avio saobraaj-vazduni saobraaj

Kmercialni vazduni transprt:

Galile e biti krien u svim fazama letenja kmercialng avisabraaa.Tkm letenja, mgunst krienjaba sistema i GPS-a GALILEO-a egarantvati veliku rbusnst krz suvinst i veliku puzdanst servisa.

Slbdan let

Ubudunsti, veatanst i integraciaservisa mguie avisabraausmanjen kriee prenatrpangaviprstra, bei se tak sa rastmsabraaa. Prteklih gdina, bim


17/28


17

sabraaa se uveava nekih 4% gdinjeirm sveta. va trend e udvstruitibr letva za 20-tak gdina. Ka psledica, neklik taaka stalng pritiska iuskih grla se stvara u nekim pdruima te mree. Imam ptrebe ke su znaaanizvr kapaciteta sabraaa u kratkm vremenskm peridu.

Pveanje kapaciteta zahteva knstantn pveanje puzdansti i tanstipziciniranih servisa i pvezangpraenjauslvnjen ubacivanjem Galilea uuzbudljive navigacine mree radia.

Kritine faze letenja

Velika ptreba kmercialnih peratra tkm kritinih faza letenja, sletanja iuzletanja, e sama kntrla letenja u svim vremenskim uslvima.

Galile e pmuuvenja lkalnih elemenata, ki su smeteni na zemlji,zadvljiti ptrebe precizng dlaska avina definisanih aerdrmskimstandardima, i mie da zameni aerdrmsku navigacinu infrastrukturu namestima gdee sistem neadekvatan. Primera radi, neki aerdrmi su nepremnjenisistemima za sletanje. Galile nudi mng pgdnsti za ukupnu bezbednst iprmenu planva i puteva. Takee pmi u pveanju puteva tak t eskratiti vreme putvanja. Tak e se utedeti na grivu i na vremenu, i smanjie seredukcia same buke.

Praenje i ispitivanje

Pziciniranje, usmeravanje, brzina i vreme su infrmacie ptrebne kntrlerimaavi-sabraaa za kntinualn upravljanje avisabraaa. Neka svetska pdruaimau manje prikladnu infrastrukturu na zemlji, ukljuuui sekundarne radare ikmunikacine pvezivae. Na primer na Kanarskim strvima mguee kristitisam sa prekidima i radarski servisi su granieni bez mgunsti zamene.Navigacini pdaci avisabraaa standardizvane transmisie (prensivsti) e saGalilem vditi ka unapreenju sistema i tehnike, radi bezbedngpraenjaavisabraaa.

Pvrinsk kretanje i kntrla rukvanja

Sletanje avina na zemlju zahteva preciznst pdataka kntrlera avisabraaa utm trenutku. U veem suvzemnm transprtu, i znaanstima u aernautikimaplikaciama, navigacini satelite dug bi glavni predmet lciranja. RazvGPS-ae dvel d ddavanja pzicinih servisa mngim fazama letenja, uslbdnm letenju ka i u kmercinalnm avitransprtu. ivljavanje i ulaganjeu satelitsku navigaciu, EGNOS-m i GALILEO-m pmagae piltima u svimfazama letenja, u sletanju, uzletanju i letenju u svim vremenskim uslvima,


18/28


18

pveanjem niva bezbednsti ki e se briti sa kntinualnim pveanjem braletva.

Integrisanjem Galilea sa drugim tehnlgiama, Avi-zaednica me dbiti na:

pravljenje aernautikih bezbednsnih zahteva d strane navigacinihsistema

vee perfmanse za uestvvanje u zemljin infrastrukturi pveana bezbednst navigacie u upravljanju fazama letenja bezbedniu navigaciu spasilakih helikptera u tku letenja u svim

vremenskim uslvima. Aerdrm me imati pvrinske radare, ali pnekadkretanje avinaepraen manueln d strane pilta i avisabraa even pmu sam vizuelne pmi. Mng nezgda se desil u tku vepretpstavljene bezbednsti u fazama letenja. Galile zaedn sa njihvimlkalnim elementima i kmunikacinih vezapveae bezbednst vih

peracia, kreirauiznaenja za integrisan rukvanje pvrinskg kretanjai kntrle.

Slbda

Galile i satelitska navigacia e bitipristupana svim vrstama aviacie, ka t eekstremni avisabraa, balni i rekreacini avisabraa. Integracia pzicinihinfrmacia i kmunikacine veze aplikaciama tvarau put ka cilju velikgdmaaa.

Helikpteri

Galilev servis bezbednsti ivta i EGNOS-v signal me biti krien ka vdi izemljangpretraivanja i spasilakimhelikpterima u lim vremenskim uslvimaka t su smanjena vidljivst i magla, gde superacie helikptera ranie bile nemgue.

v e znaan mguiti pristup medicinskim helikpterskim slubama nekimsabraanim nezgdama, ke se est deavau u lim vremenskim uslvima.Galileva i EGNOS-va tehnlgia e take vditi ka ve puzdanstihelikptera u celini za urgentnu hspitalizaciu.


19/28


19

Vdni sabraa

Navigacia

GALILEO e biti krien u svak fazi mrnarike navigacie: keanske, balske,upravljanje pri dlasku i upravljanje tkm plvidbe brdva u tku svihvremenskih uslva.

Instrana navigacia

Velika tanst i mgunst pristupa signalu, kmbinvanim Galile-GPS-vimpriemnikm, e idealan za navigaciu na tvrenm mru. Za mrnariku

navigaciu regulisanu Internacinalnmmrnarikm rganizacim, Galile e bitiglavni vdi implementiranja pravilaAutmatskih indentifikacinih sistema ipveae navigacinu bezbednst uspreavanju sudara upravljakih sistemapmrskg sabraaa. AIS zavisi dnavigacing satelita. Galile e pveatiAIS-vu puzdanst i stga e se

prilagditi bezbednsti brdva i plvnim putevima.Lukeperacie

Pristupanje brdva i manevrisanje brdva u lukama su kritineperacie,praktin p lim vremenskim uslvima. Pveana mgunst satelita mguieeknmsku ravnteuperacia, sa navigacinim satelitima u klnstima kadaevidljivst neba smanjena.

Tana pzicia plvila lkalnih kmpnenti luka i prensnih kmunikacinih veza

e nadahnuti nve i bezbedne autmatske peracie. Galilevi lkalni elementi emguititanst i mgunst navigacinih servisa u upznavanju lukihperacinih ptreba.

Dravna plvna navigacia

Sateliti su mguili preciznu navigaciu unutar dravnih plvnih puteva,pgtv u kritinim gegrafskim i vremenskim uslvima. v ukljuuenavigaciu du reka i kanala. Galile e pveati mgunst satelitske navigacie i,


20/28


20

krz integraciu njihvih servisa, ddavanjem puzdane i bezbedne uptrebeautmatskm plvnm navigacim i kntrle sabraaa.

Mrea i luk inenjerstv

Satelitska navigacia ima izmenjenu hidrgrafsku mreu. Galile e na daljemguiti pristup i tanst satelitsng navigacing signala, dtlee pristup mreibez infrastrukturne zamene.

Primeri praktine uptrebe Galilea

Mre i plvni putevi su navie krieni vid transprta irm sveta. Staln varirairina kretanja plvila. Satelitska navigaciaprua mng pgdnsti slbdnimbrdvima, kmercialnim plvilima, i neregulisanim i SOLAS-regulisanimbrdvima. Brdvi za razbianje leda na Arktiku mgu kristiti satelitskunavigaciu da unaprede delve brda usklaen sa razbiaem leda.

Nauka

Galile emguiti uptrebu krisnih alata za nauku i studie klini, ka ismatranje mrskih strua. mguienaunicimaistraivanjekeana i mra.

Ptraga i spaavanje

Galilev sistem e se briti sa slubama za ptragu i spaavanje, pveavanjemperfmansi tekueg COSPAR-SARSAT sistema. Tanst pzicie dananjegsistemae vema mala i uzbuna pasnsti nie uvek na vreme. Sluba Galile SAR e znatn izmeniti vreme uzbune, i pzicie uzbuna pasnsti e bitigraniena na neklik metara.

Kmercialne lukeperacie

Kmercialne luke peraciebiepraene Galilem. U riblvu ese moilcirati zamke i mree za ribe. Upravljanje fltm,praenje tereta, ispruivanje itvarenje brda teretmbiepraen Galilem. aki lkacia brdskih kntenerame biti premljena i satekitska navigacia me biti kriena za autmatskupravljanje tegljaa JGP.


21/28


21

JGP

Upravljanje

Upravljaki alati pomou satelitske navigaije su dobro dokazani. Galileovih 30satelita sa poboljsanim putanjama e ponuditi bolju tanost i mogunostpoziioniranja signala u urbanim podrujima. Zahvaljujui namestenoj lokalizacjiod strane ovog sistema mnogi dodatni servisi mogu biti ponudjeni drajveru, kao sto

su hitni pozivi sa automatskom transmisijom lokala, ukazivanje pomoi iizbegavanje saobraajne guzve. Galileo e pruziti bolji komfor, pouzdanost isigurnost.

Brzo upravljanje

Brzo upravljanje taksijem, autobusom i vozom je krucijalan i raznovrstan zadatak.

Alati satelitske navigacije, kombinovani sa komunikacionim sistemom, moze

omoguiti kontrolnom centru kontrolu pozicije svakog od ovih vozila.Omoguiejavnim transportnim operatorima da planiraju i upravljaju razliitim aspektimaposlova. Npr. ako dva autobusa kruze previse blizu jedan drugom, drugi moze biti

usporen radi bolje raspodele putnika. Znajui pozicije autobusa u svako doba danai u svim delovima grada pomoi e u generisanju statikih informacija napreprekama koje e kasnije biti korisene u poboljsanju servisa.

Pogodnosti za korisnike javnog transporta

Kada operatori znaju status i lokaciju njihove flote, oni mogu ponuditi musterijama

poboljsane servise:

Zakasnele i prispele informacije: putnii vide tano vreme dolazeihautobusa ili vozova u periodu dok ih ekaju, i ue o povezanim servisima.

Turistike informacije i take desavanja: putnici esto ele da znaju lokalnetake desavanja. Informacije o pozoristima, restoranima i radnjama u blizinimogu biti obezbedjene unutar vozila.


22/28


22

Autobusi

Autobusi praeni senzorima satelitske navigacije mogu obavestiti putnike osledeoj stanici i obavestiti ljude o stajalistima i predvidjenim vremenima dolazakaautobusa.

Vozovi

Informacije o vremenima polazaka i odlazaka vozova pogotovu kada kasne je

veoma vazno.Broj ukrcanih putnika je takodjepoeljno.Znajui poziciju vozastvara se poboljana usluga putnicima kao to je povezivanje i turistikeinformacije.

Optimizacija javnog transporta je veoma bitna za smanjivanje obima saobraaja,zagaenja i drugih negativnih efekata.Moze pomoi u unapreenju debalansa izmedju javnog transporta(20%) i privatnihautomobila(80%). Mnogobrojne su pogdnosti Galilea u javnom transportu.

Upotreba dobro postavljenih funkcija kao sto su drumska navigacija i brzoupravljanje mogo biti poboljsani Galileom, i dodatni servisi mogu biti ponienikorisnicima.

Taksisti

Taksisti mogu koristiti Galilea da bi pratili najpovoljniju marutu do korisnikoveodreene lokacije.Vozai koji su povezani sa saobraajnim informacionimservisima mogu izbei guzve u saobraaju.Taksi operatori mogu efikasnijeupravljati svojim vozilima. Ako nema dovoljno vozila na nekom mestu oni mogu

brzo da ih posalju tamo. Optimalna distribucija e poveati pojedinanu upotrebutaksija poveanjem broja korisnika i smanjenjem vremenskog zadrzavanja.Lokalne usluge kombinovane mobilnim telefonima sa Galileovim prijemnicima eomouiti korisniku da pozove taksi sa odredjene lokacije jednostvanim pritiskomna dugme.

Iznajmljeni automobili

Upravljaki sistemi za iznajmljena vozila su veoma atraktivna, jer vozaesto nepoznaje okolinu kojom vozi. ak je bolje ako postoji u blizini baza podataka sasvim regionalnim takama deavanja povezanih sa sistemom.Ovo je obino

korisno za one koji putuju u inostransvo, i mogu primiti informacije na maternjemjeziku.

Galileo e omoguiti neprekidan pregled flote vozila i donoenje zarade servisima.Sistem takodje moze omoguiti raspodelu vozila.Galileov sistem moze omoguitipovratak ukradenih i osteenih vozila.


23/28


23

Novi vid javnog transportnog saobraaja:Taksi-busovi

Znajui poziciju autobusa dovodi do otvaranje vrata novoj vrsti transportnih uslugakao sto su taksi-busovi. Umesto putovanja fiksnim putanjama izmedju dve stanice,

autobus moze promeniti njihovu marutu tako to e ii do korisnika i odvee gado mesta gde zeli da ide. Takve usluge mogu bolje usluiti ruralna podruja.Sigurnost

Galileo moze poveati bezbednost vozaa autobusa i taksija. Jednostavnimpritiskom na dugme uzbune, prilikom napada, odmah e obavestiti policiju.Galileov prijemnike pokazati poziciju vozila.

Drumski saobraaj

Upravljanje marsutom i informacionim sistemima

Upravljanje marutom koristei satelitskunavigaciju je ve dobro pokazan proizvodponuen od strane proizvoaa automobila.Veliina ovih sistema baziranih na sistemimasatelitske navigacije i njihovim senzorima je u

tome da mogu da procene najpovoljniju marutu upravo vreme. Medjutim GPS ne pruza dovoljnu

zatitu u urbanim podrujima pri njihovompojedinanom korienju. Galileo e sa svojih 30satelita poveati zastitu i tanost.Ovo e omoguiti proizvoaima upotrebu

jeftinijih senzora da bi popunili satelitsku navigaciju u tunelima. Zahvaljujuilokalizaciji od strane upravljakog sistema, mogu biti ponueni mnogi poboljaniservisi, ukljuujui hitne pozive i automatska transmisiju lokacije, povezivanjepomoi sa komunikacijama sa automobilskom pozicijom zajedno sa informacijamakao sto su vrsta kvara i povratak ukradenih automobila.

Upravljanje saobraajem

Praenje i upravljanje sobraajnog fluida e biti znaajno olakano kada se velikibroj automobila bude pratio satelitskim navigacionim prijemnicima i upravljakimsistemima. Npr. ako prosena brzina automobila, praena Galileom, znaajnoopadne, kontrolni centar moze uestvovati u saobraajnoj guzvi i moze predlagatidolaznim automobilima da izaberu drugu marsutu. Neke studije ukazuju na to da bi

vreme putovanja bilo skraeno za 10-20%.


24/28


24

Upravljanje vozilima

Upravljanje vozom, autobusom i taksijem je sloen zadatak za operatore.Kompanije ve prate vise od 500 000 vozila irom Evrope senzorima kako bi znalitanu poziciju svakog vozila u kontrolnom centru. Galileo nudi garanciju da eservisi biti kontinualni. Znajui tanu poziciju autobusa operatori mogu obavestitiputnike o vremenu dolaska sledeeg autobusa.

Hitne uslugeVeoma vazna stvar bie praenje vozila za hitne i spasilake sluajeve.Kombinacijom sa informacijam dinamikog saobraaja, kola hitne pomoi saGalileovim prijemnikom i komunakacionom vezom omoguie brzi dolazak do

mesta nezgode. Saobraaj lakih teretnih vozila je kontrolisan brzinom dolaznihkola hitne pomoi.Drumski saobraaj je veliki potencijal za Galileove aplikacije. Do 2010-tegodine bie preko 670 miliona automobila, 33 milona autobusa i kamiona i200 miliona lakih teretnih vozila. Prijemnici satelitske navigacije su sada

obino instalirani u novije automobile kao glavni alat za nove usluge ljudimau pokretu: elektronsko punjenje, pravovremene informacije o saobraaju,hitni pozivi, upravljanje marutom, upravljanje vozilima i SISTEMPOBOLJANE POMOI U SAOBRAAJU. Galileo e ponuditi gradskimputnicima poveanu mogunost satelitskih signala, smanjenjem efektazamraenja senkama zgrada.

SISTEM POBOLJANE POMOI U SAOBRAAJUADAS kominovanjem sa mogunostima vozila e poboljati mobilnost i stalnubezbednost. ADAS upozorava vozaa na dolazeu opasnost na putu, i preuzimapunu ili deo kontrole nad vozilom.Npr. brzina moe biti smanjena ADAS-om podloim uslovima vidljivosti ako se vozilo kree suvise brzo. Ova funkcija e bitimogua jedino sa tanim podacima,ugraivanjem Galilea. Oekuje se da e ovo

biti mogue polovinom vozila Evrope ADAS-om do 2020-te godine.

inski saobraaj

Kontrola vozova

Galileo je vien da postaje vaan instrument kontrolnih funkcija bezbenih inskihvozova, koje su u Evropi standardizovane ERTMS-om (Upravljaki sistemi


25/28


25

Evropskog inskog saobraaja). Zahtev visoke bezbednosti u inskom saobraajumoze biti zadovoljen hibridizacijom Galileovih prijemnika sa drugim senzorima.

Uvoenje satelitske navigacije u okviru ERTMS-a omoguie pre svegapoboljanje performansi za velike destinacije i smanjene trokove kratkih Iregionalnih destinacija. Galileo moe omoguiti visok nivo bezbednosti. Svuda nasvetu, mnoge inske linije nisu obuhvaene kontrolom vozova. Poveanjemtransporta na inama bez komplentne signalizacije raznih znaenja dovodi dopoveanja greaka u transportu. Puna signalizacija takoe nije ekonomina za ovelinije putovanja. Galileo sa komunikacionim uslugama e ponuditi operatorimasistem superpreglednosti koji daje vozaima lokomotiva i glavnoj stanicipoboljana znaenja upravljanja saobraajem.Upravljanje vozovima i praenje dobaraZa sve vidove saobraaja upravljanje vozilima je glavna stvar za dokazivanjelogistike i performansi putovanja i transporta dobara. Praenje teretnog saobraaja,znajui poziciju dobara, je bitno za tranzitni saobraaj i kupce zbog poverenja

tanosti dostave.Informacije o putnicimaInformacije o dolasku i odlasku vozova,pogotovo ako su u pitanju neka kanjenja,je veoma vano za stvaranje to bolje usluge. Informacije i o ukrcanim putnicimaje veoma bitno. Znajui poziciju voza moe pruiti dodatne usluge putnicima kaoto su povezivanje i informacije o turistima.Teretni saobraaj je sa 21% 1978.godine spao na samo 8% 1998.godine. Da bise povratio ovaj trend, inski saobraaj mora da povea svoju konkurentnost-iGalileo e to omoguiti.

Pogodnosti Galilea

Povezivanje Galilea sa drugim tehnologijama, dovodi do stvaranja raznih

pogodnosti inskom saobraaju: Poboljanje performansi na transportnim inama Izbegavanje nekih marsuta zbog ekonominosti sistema za kontrolu vozova, Visoka tanost pozicioniranja za efikasniji saobraaj

Optimizacija korienja energije

Kretanje vozova nije praeno optimalnomupotrebom energije. Voza normalnokontrolie voz gledajui na kontrolnu tablu,koja pokazuje dozvoljenu brzinu koja se

koristi na nekim destinacijama. Vozaitakoe mogu menjati brzinu i tako bi dobili


26/28


26

na utedi energije. Npr. vozai usporavaju ispred tunela koristei regenerativnokoenje na nekom malom rastojanju ispred tunela.

Nadzor pruga

Nadzor pruga je vazan zadatak za osiguravanje bezbednosti putnika u vozovima.

Za dobar nadzor je potrebna tana poziciona odunost i sinhronizaija izmeupozicionih usluga i drugih. Galileo e pruziti ekonominije i efikasnije alternativetradicionalnog geodetskog nadzora.


27/28


27

ZAKLJUAK

Razmatrajui prethodno navedeno doli smo do zakljuka da e Galileopruatinavigacione usluge vozaima, pilotima i mornarima, kao i slubama koje ranijenisu koristile satelitsku navigaciju - npr. kontrolama drumskog saobraaja,kontrolama leta, hitnim slubama i elektroenergetskim sistemima. Sistem moe dapomogne i obinim korisnicima, kao to su vlasnici mobilnih telefona da se snauu nepoznatim gradovima ili prilikom traenja puta do tek otvorenog trnog centra isl. Takoe Galileo e biti pod civilnom kontrolom i nee moi da bude iskljuen odstrane vojnih sila , kao to je to mogue kada je u pitanju sistem GPS kog jeizgradila amerika vojska. Galileo e poveati bezbednost u svim vidovimasaobraaja i na taj nain obezbediti potrebnu sigurnost saobraaja.

U telekomunikacionom saobraaju garantovanost tanosti i integriteta signala dajetakmiarski podsticaj za brz uvod Galileovih usluga pored ve postojeeg Gps-a.Galileove servisne usluge su podeljene u pet razliitih servisnih grupa to

omoguava globalnu pokrivenost trita i na taj nain je ukljuen u sva zbivanja nazemlji i u svemiru u bilo koje vreme i na bilo kom mestu.Istovremeno Galileova

lokalna komponenta dozvoljava korienje i dodavanje servisa koji podmirujuregionalne i lokalne potrebe.

Vidimo da je Galileo gotovo revolucionaran projekat koji nas vodi ka dostizanju

veih visina i duih daljina sa gotovo maksimalnom bezbednou i sigurnou takoda bi mogli samo da se nadamo da e neto ovako znaajno za celokupnucivilizaciju i uspeti da bude do kraja realizovano.


28/28


SkraeniceCS:Komercijalni servis

EC: Evropska komisija

EGNOS: Evropski geostacionarni navigacioni nadzemniservis

ESA: Evropska svemirska agencija

Eurocontrol: Evpopska organizacija za bezbednost avio navigacije

GNSS: Globalni navigacioni satelitski sistem

GOC: Galileo operacioni sistem

GPS: Globalni sistem za pozicioniranje

GSM: Globalni sistem za mobilne komunikacije

ICAO: Internacionalna civilna organizacija

IGS: Internacionalni GPS servis

IMO: Internacionalna organizacija mornarice

ITU: Internacionalna telekomunikaciona unija

OS: Otvoreni servis

PRS: Javno regulisani servis

RNSS: Satelitski servis za radio navigaciju

TM: Telemetrija

UMTS: Univerzalni mobilni telekomunikacioni sistem

UN: Ujedinjene Nacije

WRC: Svetska radio konferencija

galileo prevod

Documents