gašenje požara u zatvorenom prostoru

GAENJE POARA U ZATVORENOM PROSTORU

Prirunik

Gaenje poara u zatvorenom prostoru

Nacionalno udruenje vatrogasaca Srbije - NUVS 2

Sadraj: strana

1. Uvod ................................................................................................................................... 3

2. Vrua obuka ................................................................................................................. 4

3. Poari u zatvorenom prostoru .......................................................................................... 6 3.1. Faze razvoja poara .......................................................................................................... 6 3.1.1. Faza paljenje ................................................................................................................ 7

3.1.2. Faza razvoja ................................................................................................................. 7

3.1.3. Razbuktala faza ........................................................................................................... 8

3.1.4. Faza zgarita ................................................................................................................. 8 3.2. Razvoj poara u zavisnosti od ventiliranosti poarnog prostora ...................................... 9 3.3. Ekstremno ponaanje poara u zatvorenom prostoru ........................................................ 12 3.3.1. Flashover ................................................................................................................. 13 3.3.2. Backdraft .................................................................................................................. 15 3.3.3. Eksplozija poarnih gasova ......................................................................................... 18 3.3.4. Flameover ................................................................................................................ 19 4. itanje poara .................................................................................................................. 20 4.1. Dim .................................................................................................................................. 20

4.2. Toplota ............................................................................................................................. 22

4.3. Plamen ............................................................................................................................ 23

5. Taktika ventilacija .......................................................................................................... 24 5.1. Vertikalna prirodna ventilacija ........................................................................................ 25

5.2. Horizontalna prirodna ventilacija ..................................................................................... 27

5.3. Hidraulina ventilacija .................................................................................................... 28 5.4. Ventilacija povienim pritiskom ...................................................................................... 29 5.5. Antiventilacija .................................................................................................................. 34

6. Taktika gaenja vodom .................................................................................................... 36 6.1. Indirektna metoda ............................................................................................................ 36

6.2. Direktna metoda .............................................................................................................. 37

6.3. Impulsno gaenje ............................................................................................................ 37 6.3.1 Kratki impuls ................................................................................................................. 38

6.3.2. Dugi impuls .................................................................................................................. 39

6.3.3. Polivanje ....................................................................................................................... 40

6.4. Izbor mlaznice za unutranju navalu ................................................................................ 41 7. Taktika ulaska, kretanja i gaenja u poarnom prostoru .............................................. 42 7.1. Procedura ulaska u poarni prostor ................................................................................. 42 7.2. Kretanje i gaenje u poarnom prostoru ........................................................................... 45 8. Zakljuak .......................................................................................................................... 46

9. Literatura ......................................................................................................................... 47



1. Uvod:

Poari u zatvorenom prostoru predstavljaju jedne od najopasniji i najzahtevnijih intervencija za

vatrogasce spasioce. Nije teko zakljuiti da usled tako ekstremnih situacija, nivo obuenosti,

opremljenosti, uigranosti i efikasnosti vatrogasnih ekipa, mora biti na visokom nivou. Pa shodno tome

potrebno je imati efektivnu obuku koja treba da razvije znanja u donoenju odreenih stratekih i taktikih

odluka, kao i da omogui strunost vatrogasaca u vetinama koje su neophodne za ublaavanje ili

smanjivanje nivoa opasnosti i obezbedi sigurno okruenje za rad.

Meutim to i nije tako jednostavno. Na pitanje ta ini obuku za gaenje poara u zatvorenom

prostoru efikasnom, esto se ostane bez odgovora.

Bezbedno i efikasno gaenje poara zahteva da vatrogasci spasioci imaju adekvatno i neophodno

razumevanje dinamike poara, kao i da budu veti u reavanju odreenih taktikih situacija. Nije dovoljno

samo teoretsko znanje dinamike poara i taktiko- tehnikih situacija. Potrebno je sve to znanje efikasno

primeniti u praksi, sa smanjenjem nivoa opasnosti i obezbeivanjem sigurnog okruenja za rad.

To nije mogue sprovesti samo uz pomo prezentacija, literature ili raznih drugih vidova nastave

koji nemaju praktian segment. Ukoliko nema praktinog segmenta obuke koji je realan, moe se slobodno

rei da takav vid obuke nije kompletan i da ne moe pruiti vatrogascu spasiocu kompletnu sliku o onome

ta ga oekuje i ta treba da uradi na intervenciji. Obuka u realnim uslovima, ne samo da prua mogunost

za razvoj praktinog razumevanja dinamike poara, nego i stvara vatrogasne vetine koje slue da

vatrogasac spasilac prepozna signale i uslove koji su od kljunog znaaj za efikasno donoenje odluka u

akcijama gaenja i spasavanja.

Potrebno je obuku sprovesti u realnim uslovima, tanije u okruenju koje je slino poaru u

zatvorenom prostru, a sve to u kontorilsanim uslovima i neophodnim merama sigurnosti. Nije normalno da

se vatrogasac spasilac prvi put upoznaje sa opasnostima i izazovima na stvarnim intervencijama. To je

neophodno da se uradi u procesu obuke i to u uslovima koji mogu simulirati realne opasnosti i pojave.Da

bi se kvalitetno razumeli pojmovi o kojima e se govoriti neophodno je da se uz teorijsku predstavu i

kvalitetno definisanje svih pojmova rei neto i o praktinom delu koji je neophodan a vezan za ove

pojmove. Prouavanje ponaanja poara, bilo kroz teoriju ili kroz analize pojedinih sluajeva, svakako

pomae u sticanju nuno potrebnih znanja, ali ne moe u potpunosti zameniti lino iskustvo.



2. Obuka gaenja poara u zatvorenom prostoru Razliiti su nazivi ovakve vrste obuke: Hot- fire, Flashover obuka, ili Obuka u simulatorima

vatrenih udara. Ipak, to nije nita drugo nego Ponaanje poara u zatvorenom prostoru (Compartment fire behavior training) ili bi moda bolje bilo rei upoznaj svog neprijatelja- vatru. Kako vatrogasac moe na siguran nain, u uslovima najblie moguim na intervenciji, sa zatitnom opremom koju koristi, sa kolegama sa kojima radi, sa mlaznicom koju koristi upoznati tog poarnog neprijatelja? Sigurno ne Powerpoint-obukom.

Ciljevi obuke Gaenja poara u zatvorenom prostoru nisu vezani iskljuivo uz flashover, kako se to esto nepravilno shvata . Oni takoe nisu predvieni za bezrazlono muenje vatrogasaca, ve slue za svrsishodno i sigurno uvebavanje jednog dela vatrogasne taktike.

Obuka upoznaje sa fazama poara klase A i C u zatvorenom prostoru. Takvu mogunost upoznavanja sa poarom na intervenciji nikada nemamo. Svaka faza ima svoje karakteristike, opasnosti i naine otklanjanja istih koje do sada nismo mogli neometano analizirati.

Razvoj toplote, dima i pritiska kod poara se u simulatorima jasno razaznaje to omoguava bolje razumevanje postupaka u poarima. Vatrogasac moe osetiti hladniji donji deo prostorije zahvaene poarom, osetiti jasnu granicu dima i njegovo irenje ili osetiti strujanja vruih gasova u prostoriji.

Prepoznavanje moguih opasnosti. U simulatoru se opaa pojava prvih plamena, njihov razvoj, piroliza na okolne zapaljive materije, smanjivanje vidljivosti uzrokovane tim dogaajima i ostale efekte razvoja poara. S obzirom da u simulatoru postoji mogunost zatvaranja vrata ime se spreava dovod vazduha, jasno su vidljivi predznaci nekih od eksplozija u vidu pulsirajueg dima.

Doivljavanje i upoznavanje vlastitih granica izdrljivosti na toplotno optereenje u poaru. U simulatoru se svaki polaznik susree sa promenama koje njegovo telo doivljava pri susretu s visokom temperaturom: poveanjem otkucaja srca i pritiska kao i smanjenjem radne motorike na koje e kad-tad na intervenciji naii.

Posmatranje efekata ventilacije (provetravanja) na razvoj i gaenje poara. Zahvaljujui tehnikoj izradi simulatora koji na krovu kontejnera ima tzv. sigurnosni oduak vatrogasci vrlo lako posmatraju dobre i loe strane taktike ventilacije. Taktika ventilacija ima izuzetno veliku taktiku upotrebu pa stoga , ukoliko se izvri na pravilan nain u kratkom vremenskom intervalu sniava toplotu u poaru i poveava vidljivost odvoenjem produkata sagorijevanja.

Jedna od najvanijih postupaka pri takvoj vrsti obuke jest uvebavanje ulazaka u prostor zahvaen poarom.

Pomou vrue obuke moe se, u vrlo realnim uslovima uvebavati procedura ulazaka u prostor zahvaen poarom. Iako je jasno da je otvaranje vrata iza kojih se nalazi poar izuzetno opasno, tim postupkom se uvebava (tzv. Door check) ulazak u prostor i smanjivanje posledica eventualnih eksplozija dima ili naglih razbuktavanja.



Prilikom vrue obuke se pokuava nauiti vatrogasce kako da izbegne najee greke pri ulasku u prostor zahvaen poarom: prerani ulazak i ignorisanje postojanja eksplozivne smee gasova nastalih u poaru.

Pravilna upotreba vode za gaenje

Nepravilno korienje protoka vode na mlaznici i izbora vrste mlaza ima za posledicu ponekad preveliku koliinu vode u poaru to prouzrokuje i mnogo opasnije posledice. Zagrejana vodena para, a ne toplota od poara, po pravilu je kriva za veinu opekotina koju vatrogasci pretrpe na vatrogasnim intervencijama. Ukoliko se u prostor zahvaen poarom ubaci previe vode, ona e ispariti, stvoriti vodenu paru koja e, tom prilikom, potpuno poremetiti dotadanji raspored temperature u prostoriji (gore-toplije, dole-hladnije). Velika koliina vodene pare pravi tzv. vatrogasnu supu (poznatu kao Fireman soup, koja eka samo svoj glavni sastojak- vatrogasca, da bi bila skuvana ) u kojoj je cela prostorija zagrejana i opasna po ivot. Osim toga, navedena vodena para prolazi kroz linu zatitnu odeu stvarajui opekotine, pa je jasno da je cilj obuke, pokazati kako izbei stvaranje velike koliine vodene pare pravilnom upotrebom mlaznice prilikom gaenja poara.

Flashover reflex

Cilj obuke nije prikazivanje flashovera ili nekog oblika ekstremnog irenja poara ve upoznavanje s poarom i posledicama delovanja vatrogasaca na poar. Jedna od vanijih lekcija je tzv. flashover reflex. Njime se uvebava do automatizma kako reagovati ako doe do nekog oblika naglog razbuktavanja poara. Jeste li ve probali uvebati brzu reakciju na irenje poara iznad vas, pod izolacionim aparatima, gde morate u deliu sekunde iz aktivnog gaenja poara npr. prei u odbranu svoje pozicije (i ivota) pravilnom upotrebom mlaznice s odgovarajuim protokom i oblikom mlaza jer e neodgovarajui oblik mlaza ili protoka samo pogorati situaciju? esto je pri takvim obukama vidljivo, kako vatrogasci (pa i oni najiskusniji) pri pojavi nekog oblika naglog razbuktavanja poara ili eksplozija dima iznad njih ne reaguju pravilno verujui da e im lina zatita odea omoguiti potpunu zatitu.

Lina zatitna oprema

Lina zatitna oprema prilikom vrue obuke je pod konstantnim punim optereenjem. U stvarnom vatrogasnom ivotu, ponekim vatrogascima se moe dogoditi da nikada ne svedoe nekom obliku ekstremnog irenja poara ili eksplozijama dima (posebno ako ba i ne sprovode unutranju navalu). Ipak, svi vatrogasci osetie prolazak toplote kroz zatitnu odeu nastalu poarom. Prilikom vrue obuke simuliraju se poari u malom prostoru a to su uslovi na kakve e svi vatrogasci zasigurno kad-tad u svom radnom veku naii. Manje je poznato da u razvoju moderne zatitne odee treba zahvaliti upravo vruoj obuci prilikom koje su se vrlo brzo uoili nedostaci u zatiti vatrogasaca. Najpoznatiji primeri tih uoenih nedostatka su promena norme za zatitne lemove (EN 443) i konstrukcijske promene na zatitnim odelima (produeni rukavi s navlakom za prst koji spreava podizanje rukava, brzi otvara koji omoguava brzo skidanje odee, pojaanu zatitu kolena, izjednaavanje zatite za jakne i pantalone, opte podizanje nivoa zatite) i uvoenje zatitnih potkapa.



3. Poari u zatvorenom prostoru

Poarom u zatvorenom prostoru smatra se onaj poar koji se razvija u prostoru koji je limitiran svojom konstrukcijom - najee u zgradi, proizvodnoj hali, u jednoj ili vie prostorija nekog objekta ili u upljinama konstrukcija zgrade. Razvoj poara u zatvorenom prostoru zavisi od svojstava i koliine gorive materije, kao i od koliine kiseonika. esto ovakvi poari, usled nedostatka kiseonika, tinjaju satima, a naglim otvaranjem vrata i ulaskom sveeg vazduha dolazi do burne reakcije vruih gasova . U zatvorenom prostoru toplota se sakuplja u gornjim delovima prostorije, a dim i ostali produkti

gorenja ispunjavaju gornje i donje delove prostora, to rezultuje oteanim kretanjem i orijentacijom tokom akcije spaavanja i gaenja poara. Takoe, opasnost predstavlja i mogue uruavanje konstruktivnih delova objekta koji nisu zatieni od delovanja toplote.

Kod poara koji nije ogranien u jednom prostoru, veliki deo proizvedene toplote gubi se radijaciom ili konvekcijom. Kakva je razlika kada se poar dogodi u nekoj izolovanoj prostoriji? Ostali materijali u prostoriji, kao npr. zidovi, plafoni i pod upijaju deo toplote nastale isijavanjem u poaru. Energija isijavanja koja nije upijena vraa se nazad, podstiui rast temperature gorive materije i brzinu sagorevanja.

Vrui dim i vazduh zagrejan gorenjem postaje poletniji i raste, u dodiru sa hladnijim materijalima npr. zidovima prostorije, toplota se prenosi na hladniji materijal, podiui njihovu temperaturu. Na taj nain se podie stepen zagrejanosti svih materijala u prostoriji. Sa njihovim zagrevanjem zapoinje proces pirolize ( hemijska reakcija razgradnje materije pri povienim temperaturama na jednostavnije sastojke tj. na gasovite gorive produkte koji svojim gorenjem pospeuju dalji tok pirolize kao i sam proces gorenja). S vremenom stepen pirolize moe dostii taku kod koje se gorenje, potpomognuto nastalim zapaljivim gasovima, razbuktava.

Osim temperature, na poar u ogranienom prostoru utie i ventiliranost prostora. Veliina prostora kao i veliina i broj otvora koji osiguravaju dotok potrebne koliine kiseonika takoer imaju uticaj na razvoj poara.

3.1. Faze razvoja poara

Faze razvoja poara su u razliitoj vatrogasnoj literaturi razliito i opisane, isto je i sa opisom fenomena razvoja poara. U naem sluaju razvoj poara u ogranienom prostoru prikazaemo kao poetni, rastui, potpuno razvijeni poar i fazu ivog zgarita . Premda smo razvoj poara podelili u nekoliko faza u stvarnosti se odvija neprimetnim prelaskom iz faze u fazu. Za razliku od laboratorijskih

uslova, u stvarnosti je najee teko odrediti kada jedna faza zavrava a druga poinje. Razvoj i irenje poara zatvorenog prostora odvija kroz nekoliko faza :

- poetna faza poara - faza razvoja poara - flashover - razbuktala faza poara - faza zgarita poara.



3.1.1. Faza paljenja (poetna faza) poara

Faza paljenja je vreme u kojem je dolo do paljenja gorive materije uz prisutnost svih inilaca potrebnih za proces gorenja. Sam nain paljenja moe biti izazvan nekim spoljnim uticajem (varnica ili plamen ) ili samozapaljenjem (nastaje kada se goriva materija zagreje do temperature samozapaljenja). U

ovoj fazi poar je relativno slabog inteziteta i ogranien je na gorivi materijal u kojem je dolo do paljenja(Slika1).

- Slike 1. Faze paljenja - Slike 2. Faze razvoja poara

3.1.2 Faza razvoja poara

Ne dugo nakon paljenja, iznad gorivog materijala formira se sloj vruih poarnih gasova. Kako se koliina tih gasova poveava, tako se i vazduh iz okoline "uvlai" u taj sloj gasova. U samom poetnom razvoju poara, zagrejani gasovi se diu uvis, slino kao i kod poara otvorenog prostora, meutim vrlo brzo njihovo "kretanje" postaje ogranieno zidovima i plafonom unutar graevine.

Ohlaujui efekat vazduha u prostoriji ima veliko znaenje na vrednosti temperaturnih slojeva vruih poarnih gasova koji se formira u viim predelima prostorije kod faze razvoja poara. Zagrejani gasovi se najpre uzdiu do plafona prostorije, da bi se zatim ravnomjerno irili dok ne ispune prostor ograen pregradnim zidovima. Nakon toga sloj vruih poarnih gasova iri se prema podu, to jest prema aritu poara. Slika 2. prikazuju nain irenja vruih poarnih gasova u poaru zatvorenog prostora. Faza razvoja poara traje sve dok postoje nove koliine gorivog materijala koje poar moe zahvatiti i dok ima dotoka dovoljne koliine vazduha (kiseonika) da podstie gorenje. Poari zatvorenog prostora su u fazi razvoja poara uglavnom poari zavisni od gorive materije.

3.1.3. Razbuktala faza poara

Brzina sagorevanja se poveava do maksimuma, u tom periodu svi gore navedeni parametri dostiu maksimalnu vrednost. To znai da osloboena toplota, visina plamena, brzina strujanja vazduha u zoni gorenja i razvoj produkata potpunog i nepotpunog sagorevanja dostiu maksimalne vrednosti, dok se sadraj kiseonika u prostoriji smanjuje (Slika3).



Dok je poar u fazi u kojoj njegov razvoj zavisi od gorive materije, stepen osloboene toplote i brzina razvoja ogranieni su svojstvima gorive materije kao i koliinom vazduha u prostoriji, odnosno postojeim otvorima za ventilaciju.

- Slike 3. Razbuktala faza poara

Meutim, kako se poar razvija, raste i potronja kiseonika i tada (u zavisnosti od otvora za dotok vazduha) potrebe za kiseonikom nadmae raspoloive koliine. Trenutak kada se to dogodi predstavlja taku u kojoj poar prelazi u fazu zavisnosti od ventiliranosti prostora.

Grafiki prikaz faza razvoja poara

3.1.4. Faza gaenja (zgarite) poara

U ovoj fazi reakcija i brzina sagorevanja opada i poinje proces tinjanja i dogorevanja. Ostvarena

temperatura je i dalje visoka. Poar se manifestuje prisustvom plamena u blizini otvora kroz koje struji

vazduh.



3.2. Razvoj poara u zavisnosti od ventiliranosti poarnog prostora

Da bi se to bolje razumela i u praksi sprovela odgovarajua tehnika gaenja poara, potrebno je poznavati faze razvoja poara kao i okruenje u kome se deava. Poare u zatvorenom prostoru moemo gledati sa mnogo aspekata ali je jedna od njihovih podela je bitna za kvalitetno gaenje a to je podela na ventilirane i neventilirane poare. Kada kaemo ventilirani ili neventilirani poar, tada mislimo na protok kiseonika koji se odvija u poara. Pa tako kod ventiliranog poara imamo znaajan protok kiseonika to je posledica postojanja nekog otvora u poarnom prostoru ( otvorena vrata, prozor i sl.). Kod neventiliranog poara protok kiseonika je veoma mali. I jedan i drugi tip poara su veoma opasni za vatrogasce, ali se gaenju ova dva razliita tipa poara mora pristupiti na dva razliita naina.

- Slike 4-8 Faze razvoja poara i prograsija do Flashover-a

Kod ventiliranog poara, faze razvoja poara (Sl. 4-10) su znatno ubrzane, pa se dogaa brza tranzicija poara iz poetne u razbuktalu fazu. esto kod ventiliranih poara dolazi do jedne ekstremne pojave koja se naziva flashover. Flashover predstavlja nagli prelaz iz razvijenog u razbuktali poar pri emu je celokupni poarni prostor u poaru.



Ventilirani poari su praeni brzom tranzicijom faza poara, pa tako poar brzo dostie visoke temperature ( Dijagram 1).

Dramatian porast temperature Plamenovi u dimnoj zoni

Nagli pad neutralne ravni

Slika 9.

Protok dimnih gasova kroz otvor se poveava

Zapaljive povrine stvaraju pirolitike gasove

Slika 10.



- Dijagram 1 : Kriva ventiliranog poara -

Ventiliranost poara ima bitan uticaj na progresiju procesa sagorevanja. Ako je protok kiseonika manji to e i proces sagorevanja biti sporiji ali emo imati i veu koliinu produkata nepotpunog sagorevanja akumuliranih u poarnom prostoru. To znai da u neventiliranom poarnom prostoru moe doi do iznenadnog paljenja i eksplozije poarnih gasova. Ali isto tako moe doi i do samogaenja jer poar nee imati dovoljan procenat kiseonika za proces sagorevanja (Dijagram 2).

- Dijagram 2 : Kriva samogaenja - - Dijagram 3 : Kriva neventiliranog poara -



- Dijagram 4 : Kriva backdrafta -

Za razliku od ventiliranog, kod neventiliranog poara faze razvoja su znatno usporene, a pri tome dolazi do nagomilavanja produkata nepotpunog sagorevanja. Temperatura u poarnom prostoru raste, kao posledica toga dolazi do porasta pritiska to dovodi do pucanja stakla i naglog dotoka kiseonika. Dalji razvoj poara moe ii u nekoliko pravaca a sve u zavisnosti od poarnog optereenja i koncentracije produkata sagorevanja. Pa tako su najee mogui sledei scenariji:

- poar e imati normalne faze razvoja (Dijagram 3), - doi e do samopaljenja dimnih gasova, - doi e do pojave backdraft-a (Dijagram 4).

Kao to se razlikuje ponaanje ova dva tipa poara, tako se razlikuju i tehnike njihovog gaenja. Kod ventiliranih poara uvek treba da imamo na umu da moe doi do njihovog naglog razvijanja tj. do pojave flashover-a, pa je tako neophodno pridravati se odreenih pravila pri gaenju ovog tipa poara a to su:

- na mlaznici uvek imati minimalni protok od 200 l/min - osim navalnog mlaza napraviti i sigurnosni mlaz, koji titi navalnu grupu.

3.3. Ekstremno ponaanje poara u zatvorenom prostoru

Naziv ekstremni ponaanje poara izvorno je korien u krugovima vatrogasaca iz jedinica za gaenje poara otvorenog prostora. Struni renik, The National Wildfire Coordinating Group Glossary of Wildland Fire Terminology, na stranici 68. (izdanje 2006) navodi: Pojam Ekstremni predstavlja stepen ponaanja poara pri kojem su obino iskljuene bilo kakve poznate metode delovanja na poar. Ovaj naziv moe se bez ikakvog ustruavanja moe primeniti i u sluajevima poara u zatvorenom prostoru.

Nagli razvoj poara predstavlja znaajnu pretnju vatrogascima tokom akcije gaenja strukturnih poara. Ukoliko vatrogasci nisu u potpunosti svesni takve opasnosti rizik po njhovu sigurnost je tim vei.



Iluzorno je govoriti o napretku i veoj strunosti vatrogasaca u prepoznavanju znakova razvoja poara i shvatanju dinamike razvoja poara, oslanjajui se samo na teoriju i iskustvo.

Fenomena eksternnih oblika poara do danas je dokazano i definisano nekoliko i mora se rei da definicija pomenutih fenomena postoji veliki broj i de se one menjaju i dopunjuju kako i napreduju

istraivanja ovih pojava. Ve neko vreme, prikupljam komentare i izjave vezane za ekstremne pojave poara objavljene u novinama, vatrogasnim publikacijama i materijalima za obuku vatrogasaca. Iako je sasvim mogue pronai tane informacije o fenomenima, zablude i pogrene informacije takoer su este. Obradiemo nekoliko fenomena i to najuestalijih : flashover, backdraft, eksplozije poarnih gasova ,

rollover kao i fenomen vetrom voeni poari.

3.3.1 Flashover

ta je flashover ?

Flashover je verovatno najea pojava ekstremnog ponaanja poara u zatvorenom prostoru.

Mnogi e danas rei da to i nije stvarno ekstremno ponaanje poara , ve normalno ponaanje poara.

Mislim da je oboje. Pojam ekstremni predstavlja definisanje nae ograniene sposobnosti da

kontroliemo situaciju i potencijalni nagativan uticaj poara na sigurnost vatrogasca. Meutim,

pojavljivanje flashover-a nije nenormalan ili sluajna, ve je jednostavno uticaj fizike i hemije na poar

u zatvorenom prostoru .

Foto: William Cobb, Cornelius Lemley Fire Rescue

Flashover predstavlja jednostavno brzi prelaz iz rastueg u potpuno razvijeni poar. Meutim,

flashover se nee uvek dogoditi (poar moe i jenjavati pre nego to dostigne stepen razvoja u kojem

nastaje ,,flashover,, ili se prelaz u razbuktalu fazu moe dogoditi polako). ,,Flashover,, je posledica

koliine osloboene toplote. Ako je koliina osloboene toplote dovoljna, tada e isijavanje preovladati

kao nain prenosa toplote u prostoriji i naglo e podignuti stepen zagrejanosti povrina gorivog materijala u

prostoriji sve do take njihovog samozapaljenja.



Razvojem malog poara u zatvorenom prostoru sa otvorenim vratima rezultira laganim porastom temperature i produkata sagorevanjem. Postepenom pirolizom gorive materije stvaraju se gorivi gasovi iji deo ne uestvuje u stvaranju plamena ve se penju u podruje plafona. Sa produktima sagorivenja dimom, ai, sagorelim gasovima i toplotom sainjavaju termalni sloj ispod plafona. Kada temperatura termalnog sloja dostigne izmeu 500 i 600C (u sluaju slabijeg odvoenja toplote, a kontrolisanog ulaska vazduha) moe doi do upale tih gorivih gasova to se razultira pojavom plamena u dimnom sloju. Toplota nastala od paljenja gorivih gasova u termalnom sloju radijacijom i konvekcijom odozgo na dole

(20kW/m toplotnog fluksa na nivou poda) moe upaliti sve gorive povrine bez direktnog kontakta sa plamenom( Sl. 11). Ta pojava se naziva flashover.

Slika 11. Razvoj flashover-a

Predznaci flashover-a

Flashover ima samo jedan, stvarno pouzdani predznak - porast temperature. Stoga je neophodno preduzimanje preventivnih mera zatite.

Predznaci flashovera su:

- Dim - prvi znak preteeg razbuktavanja, ekstremno je gust, taman i delimino izlazi iz prostorije odnosno zgrade. Ako je uz to jo i toliko vru da se u njemu ne moe kretati ili drati ruke, tada je opasnost za nastanak flashovera velika.

- Plameni jezici - ako se u zadimljenoj zoni ili na njenoj granici sa nezadimljenom zonom javljaju plameni jezici, za nekoliko sekundi e doi do razbuktavanja dima. Ako se dim pali na vazduhu dok izlazi iz objekta, potrebno je na to upozoriti grupe koje se nalaze u unutranjoj navali, a po potrebi zapoeti njihovo povlaenje.

- Porast temperature - jedini pouzdani predznak razbuktavanja dima. Moe se osetiti i preko zatitne odee i sigurno najavljuje flashover.

Prema ovim predznacima teko je predvideti flashover. Mnogo je faktora koji spreavaju rasuivanje vatrogasaca, a najvaniji faktor koji omoguuje prepoznavanje je trening i samo trening koji iskljuuje subjektivno ponaanje vatrogacasa.



Taktika nastupa i spreavanja flashovera

Iskustva i ispitivanja na temu flashover-a pokazala su da se razliitim merama i metodama moe spreiti pojava flashover-a u poarnom prostoru. Te mere i metode najvie su vezane za gaenje i odimljavanje.

Najbra i najbolja metoda spreavanja nastanka flashover-a je gaenje samog arita poara. Ali esto zbog same zadimljenosti i veoma visoke temperature ne moemo doi do arita poara. Tada je najbitnije da prvo izvrimo hlaenje dima i produkata sagorevanja. Za taj postupak karakteristino je da se u dim izbacuje voda u impulsima u trajanju od 2-3 sekunde pri emu mlaz ara. A to je mogue samo boljim mlaznicama ili pumpama na visoki pritisak jer veliina kapljica mora biti manji od 0,3 mm, kako bi imale to bolji uinak hlaenja dima. Kapljice vode te veliine dobro isparavaju prolazei kroz vatru ili dim.

U velikim dugim prostorijama izbacuje se uski raspreni mlaz kojem ugao iznosi 30, a u manjim, kratkim prostorijama iroki raspreni mlaz sa uglom od 45. Nastala vodena para ne ugroava navalnu grupu koja nakon hlaenja dima moe poeti s neposrednim gaenjem. Ovaj postupak iziskuje intenzivnu uvebanost. Impulsno gaenje nije mogue obinim mlaznicama. Obinim mlaznicama moe samo hladiti plafon radi spreavanja nagomilavanja toplote.

Odimljavanje je u prvom redu odvoenje dima i toplote iz objekta, pa tek onda provetravanje objekta. Budui da je flashover prema definiciji razbuktavanje dima nastalog u poaru, opravdano je miljenje da ga treba ukloniti iz objekta. Najefikasnije odimljavanje se vri pravljenjem otvora, tako to bi otvor napravili to vie i to blie aritu kako bi se odvodio vreli dim i da ne bi dolazilo do prolaska vrelog dima kroz objekat.

Prvo treba koristiti ve postojee otvore (krovne prozore, svetlosne kupole i ostale otvore) . U sluaju da ne moemo odmah doi do arita poara i vriti njegovo neposredno gaenje, vrimo odimljavanje uz veliki oprez. U otvore za odimljavanje ne sme se ubacivati voda iz razloga to vodena para koja nastaje stvara ep ispred otvora i tako spreava odvoenje dima. Kod veih objekata poput skladinih hala ili potkrovlja, potrebno je na vreme formirati sektore za odimljavanje na krovu ili odimljavanje sa bone strane, sa barem jednom grupom koja ima vou sektora i koja je opremljena sa opremom i alatom za razvaljivanje.

3.3.2. Backdraft

ta je backdraft ?

Pojam backdraft podrazumeva eksploziju ili naglo sagorevanje vruih produkata pirolize i zapaljivih produkata nastalih gorenjem koji su pomeani sa vazduhom. Potrebno je nekoliko uslova kako bi se ,,backdraft,, dogodio u nekom zatvorenom prostoru. Poar mora doi u fazu zavisnosti od priliva sveeg kiseonika uz visoku koncentraciju produkata pirolize i zapaljivih produkata sagorevanja (sl. 12).

Koncentracija kiseonika u prostoriji je niska, gotovo na granici koja onemoguava nastavak gorenja.



Backdarft je kao pojava kratkotrajna ali je koliina energije koja se pri tom oslobaa velika. Kao to odgovarajua ventiliranost prostora vodi u ,,flashover,, , promena u profilu ventilacijskog otvora i dodatne koliine kiseonika vodi u ,,backdraft. Koja je onda razlika izmeu ove dve pojave? Osnovna razlika je u brzini rasta osloboene energije. ,,Backdraft ukljuuje naglo sagorijevanje (deflagraciju) dok se kod ,,flashovera izazvanog dodatnim koliinama vazduha, dodatnom ventiliranou prostora, to ne dogaa.

Slika 12. Ilustracija backdraft-a

Predznaci backdraft-a

Opasnost od ovakve vrste plamenog udara prvenstveno postoji pri otvaranju prostorija,

dakle na samom poetku vatrogasne intervencije a dok je poar ve u svojoj kasnoj fazi. Ne postoji ni jedan apsolutno pouzdani predznak ,,backdraft-a.. Opasnost od ,,backdraft-a. moe se iskljuiti tek onda kad je poar ugaen i sve prostorije provetrene.

Postoji nekoliko indikatora koji upozoravaju na potencijalnu opasnost od ,,backdraft-a : - dim izlazi pod pritiskom iz prostora zahvaenog poarom kroz manje otvore - crni dim se kod izlaenja pretvara u smei i uti - temperaturne u poarnom prostoru su velike - plamen je neprimetan ili vrlo slab - iz prostorije izlaze oblaci dima u podjednakim intervalima - zacrnjena i zadimljena prozorska stakla.

Trajanje poara Ako postoji sumnja da je poar u zatvorenoj prostoriji otkriven kasno, tada je to mogui predznak za nastanak backdraft-a.

Dim

Prozori zatvoreni dimom i ai, kao i dim koji na talase izlazi kroz proreze, jo je jedan od predznaka ,,backdraft-a.. Kvake na vratima

Topla, odnosno vrua kvaka daje naslutiti, da je iza vrata jo toplije i da postoje svi uslovi za razvoj ,,backdraft-a.



Usisavanje vazduha

Ako se nakon otvaranja vrata uoi usisavanje vazduha, tada e najverovatnije doi do ,,backdraft-a. Zbog toga odmah treba ponovno zatvoriti vrata i primeniti drugu taktiku.

Taktika nastupa i spreavanje backdraft-a

Kao to postoji mali broj apsolutno sigurnih predznaka ,,backdraft-a, isto je tako malo i sigurnih taktikih mera i radnji. Naroito panju treba posvetiti pravilnom otvaranju vrata i prozora, i toga bi se trebalo pridravati u svakoj intervenciji. Prozori i vrata moraju se otvarati iz zaklona, tj. sa strane i po mogunosti uz zatitu pripremljenog mlaza vode. Ako se prilikom otvaranja vrata primeti usisavanje vazduha u prostoriju, vrata se moraju odmah zatvoriti ili usmeriti raspreni mlaz na dim i vodenom maglom spreiti ,,backdraft..

Ako se opravdano sumnja na backdraft, tada ga se moe izvriti njegovo usmeravanje u eljenom smeru. Budui da udarni talas ide prema nastalom otvoru, mogue je, pre ulaska navalne grupe u prostoriju otvoriti prozor. Ako doe do ,,backdraft-a, tada se on "prazni" kroz nastali otvor i ne ugroava navalnu grupu koja se nalazi u unutranjoj navali.

Slika 13. Loa taktika moe uzrokovati backdraft

Vatrogasci koji deluju na poaru zatvorenog prostora moraju preduzimati mere opreza pri ulasku u

poarom zahvaen prostor ili u akciji ventilacije tog prostora (otvaranjem vrata ili prozora). Bilo koje delovanje vatrogasaca pri kojem je omogueno meanje zapaljivih gasova sa kiseonikom, dovodi do reakcije eksplozivnog zapaljenja nastale smee a samim tim i mogunosti pojave backdraft-a(sl. 13).

-visoka temperatura -tinjajua gorenja -visoka koncentracija

zapaljivig gasova -niska koncentraciija

kiseonika

- naglim uvoenjem kiseonika dolazi do eksplozije



3.3.4. Flameover

Definicija flameover-a

Definicija flameover-a: Stanje kada se pirolizirani gasovi poara u fazi razvoja akumuliraju u podruju plafona sa koncentracijom u granicama zapaljivosti upale i gore. To se moe desiti bez paljenja i pre paljenja ostalih gorivih materija koje ne uestvuju u poetnom poaru.(NFPA 921 7 2004). Temperatura u gornjim slojevima se akumulira i moe da poraste do take paljenja piroliziranih gasova koje se nalaze u slojevima ili poarnim depovima (sl. 14).

Slika 14. Nastanak flameover-a

Izrazi flameover i rollover se koriste za plamene jezike koji se pojavljuju i putuju kroz sloj vruih poarnih gasova nastalih prilikom razvoja poara. Flameover razlikujemo od flashovera po tome to su prilikom pojave flameovera poarom zahvaeni samo pojedini delovi sloja zapaljivih vruih poarnih gasova, a ne celokupni gorivi materijal u prostoriji, kao to je to sluaj kod flashovera. Flameover se moe pojaviti tokom faze rasta (razvoja) poara, kada se formira sloj zagrejanih, vruih gasova uz plafon prostorije. Tada se primeuje nastanak plamena kao posledica postizanja temperature paljenja tih gasova. Flameover se takoer moe pojaviti prilikom izlaska sloja vruih poarnih gasova iz prostora zahvaenog poarom u susedni prostor, gde se ti gasovi meaju sa veom koliinom vazduha, pri emu dolazi do njihovog paljenja, ako je temperatura zapaljivih gasova dostigla temperaturu samopaljenja. U tom sluaju se jasno mogu videti plameni jezici u sloju dima i vruih poarnih gasova.

Taktika nastupa i spreavanje flameover-a

Kada govorimo o taktikom nastupu i preventivnim radnjama kako ne bi dolo do pojave flameover-a moe se rei da tu vae iste radnje i pravila kao kod veine ekstremnih ponaanja poara ,a glavna radnja se svodi na veoma oprezno ulaenje u poarni prostor kao i na hlaenje vrelih produkata sagorevanja a u prvom redu se misli na vreli dim.



3.3.5. Eksplozije poarnih gasova

U mnogim tekstovima koji opisuju osnove ponaanja poara ili ventiliranost poarnog prostora naizmenino emo naii na izraze eksplozija poarnih gasova (ak i eksplozija dima) i ,,backdraft-a. Meutim, eksplozija poarnih gasova i ,,backdraft su dva razliita dogaaja. U oba sluaja gorivo je dim. ,,Backdraft trai visoku koncentraciju dimnih gasova, nisku koncentraciju kiseonika, i temperaturu koja nadmauje temperaturu paljenja nastalih zapaljivih produkata u poaru.

Sa druge strane eksplozija poarnih gasova trai meavinu goriva (dimnih gasova) i vazduha u granicama eksplozivnosti i temperaturu koja je ispod njihove temperature paljenja.

Njihovo paljenje e uslediti dostigne li temperatura potrebnu vrednost. U mnogim sluajevima, eksplozija poarnih gasova nalik je na eksploziju propana ili prirodnog gasa unutar graevine. Ako je izvor paljenja prisutan eksplozivna smea goriva i vazduha e se zapaliti uz eksploziju. inioci koji utiu na silovitost eksplozije poarnih gasova su veliina prostora ispunjenog eksplozivnom smeom dimnih gasova i vazduha pa zakljuujemo da vrednosti koncentracije goriva i vazduha moraju biti to blia idealnoj smei. to je veliina prostora manja a smea u idealnim granicama eksplozivnosti eksplozija e biti silovitija. Dim nastao kao produkt slabo ventiliranog poara moe isticati kroz razne otvore u graevini i nakupljati se u upljinama i drugim prostorijama u graevini. Ne zaboravimo da je dim gorivo! Prisutnost dima, makar bio hladan i dovoljno udaljen od prostora zahvaenog poarom, uvek postoji mogunost nastanka eksplozije poarnih gasova. Ipak, koliko god bili retki, uslovi potrebni za nastanak eksplozije poarnih gasova mogu se dogoditi i predstavljaju znaajnu pretnju vatrogascima.

4. itanje poara Poarni signali

U fazi izvianja i procene, tim na intervenciji, posebnu panju posveuju signalima koje daje poar. Od pravilnog tumaenja tih signala zavisi strategija i taktika koja e se primeniti, to opet daje veu sigurnost pri radu na intervenciji.

Svaki poar alje signale koji mogu da pomognu vatrogascu u odreivanju faze razvoja poara, a najvanije moe mu pomoi da predvidi promene koje e se verovatno desiti. Ova vetina je od sutinskog znaaja da se obezbedi ispravna strategija u odreivanju taktike i tehnike koja e biti koriena. itanje poara predstavlja vetinu vatrogasca ,koji je u stanju da donosi odluke bazirane na znanju i vetinama ,a ne na nagaanjima i faktoru sree. Fokusiraemo se na poare zatvorenog prostora i njihove indikatore.

Indikatori poara:

Osnovne indikatore ponaanja poara moemo podeliti na odreeni broj elemenata:

Dim (visina neutralne ravni, boja i debljina, volumen i lokacija, strujanje)

Toplota ( Pocrnjenje prozora i skriveni plamen, pojava plikova na farbi, iznenadno poveanja toplote )

Plamen ( boja, obim i lokacija



4.1. Dim

Boja dima

Dim je gorivo sastavljeno od gasova, aerosola i estica. Menja se u masi i izgledu. Kao i ostala goriva ima taku paljenja, gorenja i samopaljenja. Takoer ima i granice zapaljivosti. To se najlake uoava prema boji dima. Ona zavisi od materijala koji gori i dotoka vazduha.

Tamni dim je karakteristian za poare gde je ogranien dotok vazduha. U sastav tog dima tada ulazi ugljenik u esticama. Kod niih temperatura i nieg stepena dotoka vazduha prekida se proces pirolize koji rezultira providnim i lako obojenim dimom, jer ugljenik ostaje u gorivom materijalu. Kod

dobrog dotoka vazduha i uz dovoljno razvijenu toplotu akumulira se bijeli dim.

uto-sivi dim pokazatelj je mogueg backdrafta, ekspolozije koja nastaje ulaskom kiseonika u zatvoren prostor s poarom koji je potroio kiseonik.

Smekasti dim pokazuje sredinu poara. Bijeli, ali spor, pokazuje poetak poara, a brz beli pokazuje da je due putovao u odnosu na

lokaciju poara. Ekstremno gust crni dim velikog volumena i brzine zove se crna vatra i prethodi opasnom sluaju

flashovera totalnog obuhvata vatrom.

Volumen dima

Volumen dima moe pokazati veliinu i lokaciju poara. Neiskusnom moe pruiti lanu sliku. Dim putuje kroz otvore, pukotine, sputene plafone i izlazi na neoekivanim mestima.Veina vatrogasaca poznaje tu pojavu. Osnova je da se vrui gasovi idu na gore. Kada ispune prvobitni prostor trae otvor pa izlaze na gore . to dim vie putuje vie se mea sa vazduhom i hladi ispod take paljenja.

Kod tog sluaja javlja se jo jedna pojava koja spada u opasne sluajeve u poaru eksplozije dima. Ona se dogaa kada se u smeu dima i vazduha ubaci varnica ili ue plamen koji pali tu smeu. To je ve gasovito stanje gorive materije i moe goreti velikom brzinom tj. eksplozivno. Ta pojava se obino deava u gornjim delovima objekta, vrhovima stepenita, plafonima , zatim u skrivenim prostorima (sputeni plafoni , montani pregradni prostori). Ta eksplozija moe se dogaati i parcijalno ako su se negde zadrali depovi sa dimom.

Gustoa dima pokazuje koliinu gorenja, kontinuitet gorive materije i mogunost nastanka opasnih pojava u poaru. itanje dima dogaa se kada dim pod pritiskom izlazi kroz male otvore ili pukotine, to opet indicira pojavu backdrafta. Procenu dima najbolje je vriti spolja da nas ne bi zbunio ili "pokrio" sliku poara. Faktori koji se tada uzimaju u obzir su kako se dim ponaa u odnosu na prvobitni prostor s poarom, uslove termalne ravnotee i vremenske uslove. Kod unutranje procene valja uoiti kako se dim ponaa kod otvaranja vrata. Promena za pet sekundi bilo kojeg faktora dima u prostoru ukazuje da nadolazi neki opasni

sluaj. Kod pojave crne vatre jedina opcija za vatrogasce je brzo ventiliranje i hlaenje dima jer nadolazi flashover.



Visina neutralne ravni

Kako poar raste tako dim ispunjava prostor i postupno se sputa prema dole.

Granica izmeu dima i istog vazduha zove se neutralna linija(sl. 15-18) . Visina neutralne linije pokazuje sledee:

ako je visoka rana faza poara,

ako je vrlo niska stanje pred backdraft,

ako se brzo podie znai da je delo do ventilacije,

postepeno sputanje govori o stvaranje poarnih gasova i pribliavanje flashovera, iznenadno sniavanje - iznenadni porast poara.

Slika15-18. Razvoj neutralne zone

Foto: (National Institute of Standards and Technology( (NIST) ISO-Room/Living Room Flashover.

Strujanje dima predstavlja kretanje vruih gasova sa vazduhom i struno se naziva gravitacijski talas ili gravitacijsko kretanje. Otvaranjem otvora u prostoru sa poarom vrui dim izlazi napolje na gore , a hladni vazduh ulazi na donjem delu. Ako hladni vazduh ulazi itavom povrinom otvora tada je to pokazatelj backdrafta.

Ako dim izlazi na otvor itavom povrinom tada je to odloeni backdraft koji e se dogoditi iza naih lea. Strujanje moe biti laminarno u slojevima to indicira ranu fazu poara. Ako je strujanje turbulentno, vitlajue, to govori da je vazduh potroen i gorenje je zavisno od koliine kiseonika koji ulazi u prostor.



Pulsiranje dima iz zatvorenog prostora indicira da je u prostoru kiseonik ve dosta istroen i da je njegov dotok ogranien na manje otvore. Utrokom kiseonika u prostoru poraste pritisak i dim izlazi kroz te male otvore dok ne opadne pritisak do novog ulaska kiseonika . U tom ciklikom procesu dim se ponaa kao indijanski signali. Taj pokazatelj upozorava da se u zatvorenom prostoru moe desiti backdraft.

Brzina kretanja dima vrlo je bitan faktor jer ukazuje na brzinu sagorijevanja. Zavisi od unutranjeg pritisku prostora u poaru. to je sagorevanje bre i kretanje dima je bre. Lanu sliku moe dati putanja kojom se dim kree. Ako je ona dua tada dim gubi na brzini.

Efekat dimnjaka predstavlja pojavu da pri nioj temperaturi atmosferskog vazduha, javlja se kretanje dima prema vrhu objekta kroz vertikalne komunikacije kao to su stepenita, otvori za liftove i druge tehnike instalacije. Dim u objektu je topliji i ima manju gustinu od spoljanjeg vazduha, to dovodi do toga da se uzdie navie kroz vertikalne komunikacije. Pojava normalnog efekta dimnjaka izraenija je za visoke objekte mada se ovaj efekat javlja i u niespratnim objektima. Kada je spoljanji vazduh topliji, nee dolaziti do brzog kretanja dima prema vrhu objekta, a deo dima e se i kretati nanie.

4.2. Toplota

Indikatori toplotne faze u kojoj je poar su : - Zatamnjeni prozori sa uljnim povrinama pokazuju mogunost nedostatka kiseonika u prostoru i nastanka backdrafta. - Topljenje stakla na prozorima pokazuje visoku temperaturu u unutranjosti. - Izboena boja na vratima pokazuje visoku temperaturu u unutranjem prostoru.

Vlaenje povrine vrata pre ulaska u prostor i isparavanje vodenog fila do visine neutralne ravni pokazuje visinu termalnog sloja u unutranjosti.

Iznenadno podizanje toplote moe biti indikator nastanak flashovera ili backdrafta. To obino pokazuje gorenje gasova u slojevima ispod plafona . Taj pokazatelj teko je uoljiv i kao indikator uoava se kasno i ne daje dovoljno vremena za reakciju.

Provera temperature u zatvorenom prostoru moe se vriti na dva naina. Prvo je podizanje ruke uvis u rukavicama, odnosno, ako se ne oseti toplina tada se skidarukavica.

To je jedino dozvoljeno skidanja zatitne rukavice tokom gaenja. Drugi nain je usmeravanje rasprenog mlaza u gornje slojeve i sluanje. Ako se uje cvranje vode

i

malo je se vraa tada je temperatura iznad 100C, a ako se vraa bez cvranja tada je ispod 100C.

4.3. Plamen Boja plamena moe pokazivati koji materijal gori, u kojoj je fazi poar i uslove sagorevanja. Plaviasti plamen pokazuje da je stvorena predsmea gorivih gasova i vazduha. uti plamen pokazuje da se gorivo i vazduh meaju preko procesa difuzije jer sadri delove ugljenika. Za tu boju plamena karakteristino je da je dotok vazduha dovoljan. Crveno-narandasti plamen nam pokazuje da je ve dosta potroen kiseonik u prostoru ili pokazuje bogato sagorevanje u turbulentnom talasu.

Gorenje gasova pirolize daje svetlo-uti plamen koji lie u gornjim slojevima u dugakim jezicima koji se kreu vrlo sporo.



Prisustvo plaviastog plamena na granici neutralne zone ukazuje da ima depova ugljenmonoksida koji je u gorivoj koncentraciji

5. Taktika ventilacija

Ventilacija je jedan od kljunih faktora , kako u razvoju poara tako i u kontroli nad poarom, ipak jo uvek postoje nedoumice i greke u korienju ventilacijskih strategija i taktika. Ventilacija je zapravo izmena vazdune mase (atmosfere) u prostoriji sa onom izvan nje. Ipak, kada se dogodi poar u zatvorenom prostoru, ventilacija utie na koliinu vazduha (kiseonika) i odvoenje vruih gasova i dima. Uinak ovog procesa varira, ipak mora se rei da kada vatrogasci stignu i primete kako dim suklja iz zgrade, oito da ve postoji neka ventilacija. Vertikalna ventilacija (sl. 19 i 20.), ventilacija pozitivnim pritiskom i anti-ventilacijska taktika predstavljaju najee koriene sisteme taktike ventilacije.

Slika 19 i 20. Vertikalna prirodna ventilacija

Kontrola ventilacije se, kao deo vatrogasne strategije, koristi godinama, i evoluirala je u dva

specifina smera. Jedna metoda je onemoguavanje pristupa vazduha, kako bi se na taj nain ograniila koliina kiseonika potrebna za sagorevanje a drugi pristup je odstranjivanje vrueg i otrovnog dima i poarnih gasova iz graevine.

Pristup ventilaciji u Americi izraen je esto koritenom vatrogasnom izrekom Ventiliraj rano i esto!. Postupci ventilacije kojom se odstranjuje dim iz zgrade esto se primjenjuje ranije ili istovremeno sa naporima vatrogasaca za preuzimanje nadzora nad poarom. Taktika ventilacije ukljuuje i horizontalnu ventilaciju, kroz postojee otvore u zgradi, i vertikalnu ventilaciju, najee rezanjem otvora na krovu. Dok vatrogasni udbenici i programi za obuku naglaavaju potrebu za koordinacijom, kontrolom i promiljenim odabirom trenutka poetka primene ventilacije, ventilacija esto rezultira pojaanjem intenziteta gorenja, te ponekad moe dovesti do pojave ekstremnih oblika poara. To ne znai da namerne i planirane promene u ventilaciji ne mogu imati pozitivan uinak na sigurnost ivota vatrogasca i kontrolu poara.. Kontrola poara i strateka primena postupaka ventilacije blisko su povezane.

Nasuprot amerikom, filozofski pristup u Europi i Australiji je drugaiji. Korienju metoda ventilacije, pristupa se uz znatno vie opreza i planiranja, ograniavajui pristup vazduha, poaru.



Ventilacijske taktike veinom koriste paljivo kontrolisanu horizontalnu ventilaciju sa snanim naglaskom na integraciju kontrole poara i primenu kontrolisane ventilacije.

Jo jednom treba ponoviti kako neplanirane promene ventiliranosti prostora u poaru mogu rezultovati negativnim posledicama na njegov razvoj. Nasuprot tome, planirano preduzimanje

odgovarajuih mera prilikom ventilacije prostora mogu poveati sigurnost osoba u zgradi, pre svega vatrogasaca, kao i poveati uinak preduzetih mera za ovladavanje poarom.

Kao to je ve reeno, postoje dve osnovne strategije za promenu ventilacijskog profila:

Taktika ventilacija: Planirano odvoenje toplote, dima i gasova, kao i dovoenje sveeg vazduha. Postie se pravljenjem otvora koji e stvoriti odgovarajuu struju vazduha za protok vrueg dima, poarnih gasova i vazduha.

Taktika antiventilacija: Planirano ograniavanje toplote, dima i poarnih gasova, kao i spreavanje dovoda sveeg vazduha. Taktika antiventilacija se postie zatvaranjem otvora ili stvaranje pozitivnog pritiska u oblinjim prostorijama kako bi spreili irenje dima.

5.1. Vertikalna prirodna ventilacija

Vertikalna ventilacija konkretno znai otvaranje krova ili ve postojeih krovnih otvora u svrhu odimljavanja. Kako bi pravilno ventilirali krov ,vatrogasac mora poznavati osnovne tipove i dizajn krova.

Poznavanje tipova krova i naina na koji njihova konstrukcija utie na postupak otvaranja bitno je radi pravilnog izvoenja vertikalne ventilacije.Na razliitim tipovima krovova mogu postojati ve postojei krovni otvori kao to su: otvori na krovu s poklopcem, prozori, krovni monitori, ventilacijska okna i sl..

Postojee otvore treba koristiti za ventilaciju gde je to mogue. Naravno bre je otvoriti jedan od ve postojeih otvora nego stvarati novi. Ipak, retko su ovi otvori na najboljem mestu ili dovoljno veliki za prikladnu ventilaciju. Kada se ree krov tada treba napraviti pravougli ili kvadratni otvor kako bi se olakala kasnija popravka krova. Jedan veliki otvor najmanje 1,2m x 1,2m je puno bolji od nekoliko manjih (sl. 21).

Slika 21. Ventilacijski otvori na krovu



Kada se ostvari vertikalna ventilacija prirodni prenos zagrejanih gasova stvara strujanje prema gore

koje vue poar i toplotu u smeru otvora. Ekipe vatrogasaca iskoriavaju poboljanu vidljivost i smanjenu zagaenost atmosfere da ugase poar u zaetku (sl. 22).

Povieni mlaz vode esto se koristi za smanjenje varnica i leteih estica iz gorue zgrade ili za smanjivanje toplotnih isijavanja iznad zgrade.

Slika 22. Rad vatrogasnih ekipa prilikom ventilacije

Greke koje se esto prave su te to se mlaz vode ubacuje u ventilacijski otvor. Mlaz vode usmeren u pravcu prema dole kroz ventilacijski otvor dovodi do toga da je do tada uobiajeno gibanje vrelih produkata sagorevanja u poarnom prostoru ili uniteno ili poremeeno (sl. 23). Ovo moe pogurati pregrejane gasove i vazduh nazad na vatrogasce proizvodei mogue povrede. U najmanju ruku doprinosi irenju poara kroz strukturu.

Slika 23.esta greka



Ventilacijski problemi mogu se izbei dobro uvebanim vatrogascima koji vode dobro organizovano gaenje.

5.2. Horizontalna prirodna ventilacija

Horizontalna ventilacija je ventilacija toplote, dima i gasova kroz zidne otvore kao to su prozori i vrata (sl. 24). Postupak koji se mora slediti u horizontalnoj ventilaciji soba, podova, potkrovlja, tavana ili

podruma je za svaki prostor drukiji i zavisi od lokacije i obima poara. Horizontalnom ventilacijom obino se ne odvodi dim i toplota odmah iz prostorija , ve putevi

kojima dim i toplota prolaze (hodnici) ugroavaju stanare, odnosno puteve evakuacije.

Slika 24. Horizontalna ventilacija kroz prozor

Zbog toga postavljanje horizontalne ventilacije bez prethodnog obaziranja na stanare i proces

spaavanja moe blokirati evakuaciju i spaavanje stanara. Pod odreenim uslovima kada nema vetra prirodna horizontalna ventilacija ima manji uinak jer nema sile koja tera dim. Nasuprot tome u drugim situacijama prirodna horizontalna ventilacija ne moe se obaviti zbog opasnosti od pravca vetra prema ugroenom prostoru ili zbog dovoenja sveeg vazduha poaru i mogueg izazivanja fenomena vetrom pogonjenih poara.

Teorija horizontalne ventilacije je zapravo ista kao i kod vertikalne ventilacije ukoliko odvoenje dima i toplote pomae tokom gaenja poara i smanjuje tetu. Kako horizontalnom ventilacijom ne odvodimo dim i toplotu momentalno izvan zgrade, postoji konstantna opasnost da gasovi i dim koji se

odvode zapale vie delove zgrade. Spaavanje ugroenih izvodi se odmah, a uporedo se pripremaju ciljevi za gaenje do samog ulaska u prostor. Takoe treba imati pripremljene i mlazove za zatitu na mestima gde se oekuje irenje poara.

Sigurnosne mere koje spreavaju poremeaj ostvarene horizontalne ventilacije

- Otvaranje vrata i prozora strane okrenute prema vetru pre one strane od vetra moglo bi stvoriti pritisak u zgradi i poremetiti normalan proces temperaturnog raslojavanja vruih poarnih gasova.

- Otvaranjem vrata i prozora izmeu napredujuih vatrogasnih grupa i napravljenih ventilacijskih mesta izlaska gasova smanjuje se dotok sveeg vazduha sa otvora iza vatrogasaca (sl.25).

- Dim i toplota se pojaavaju ako se strujanje poremeti usled prisustva vatrogasaca ili drugih prepreka na vratima (sl. 26).



Slika 25. Dobro izvedena ventilacija znai i vei uinak prilikom gaenja poara.

Slika 26. Osoba ili predmeti koji blokiraju ventilacijski otvor mogu onemoguiti celi proces ventilacije.

5.3. Ventilacija upotrebom mlaza-hidraulina ventilacija

Ventilacija upotrebom mlaza moe se koristiti kad se drugi tipovi prisilne ventilacije ne koriste. Ventilaciju upotrebom mlaza izvode grupe s mlazovima napadajui poar iznutra. Tipino, ova se tehnika koristi radi uklanjanja dima, topline, para i gasova iz objekta ili prostorije. Ova tehnika koristi vazduh koji

je uvuen u vodenu maglu kako bi izbacila produkte sagorevanja van strukture. Za izvoenje hidrauline ventilacije vodena magla treba da pokrije 85 do 90% povrine prozora i vrata kroz koja e se dim izbacivati. Vrh mlaznice treba biti najmanje 0.6m odmaknut od otvora (sl. 27).

Slika27. Mlaznica bi prilikom odimljavanja trebala biti udaljena barem 0,6 metara od prozora



to je vei otvor ventilacijski proces je bri. Postoje nedostaci koritenja vodene magle kod prisilne ventilacije. Oni ukljuuju sljedee:

- poveanje tete od vode u strukturi - velika potronja dostupnih koliina vode - smrzavanje usled niskih temperatura - vatrogasci su izloeni vruoj zagaenoj atmosferi tokom intervencije

5.4. Ventilacija povienim pritiskom (nadpritiskom)

Ventilacija povienim pritiskom (PPV - Positive Pressure Ventilation) je, u poreenju sa ventilacijom snienog pritiska i prirodnom ventilacijom , racionalniji oblik odvoenja dima i toplote. Ono se primjenjuje kao produktivan oblik odvoenja dima i topline ne samo kod poetnog gaenja, nego i tokom izvianja i tokom zavrnih radova. Kod taktiki pravilne primene, ureaji za ventilaciju povienim pritiskom mogu pozitivno uticati na tok intervencije.

Ventilacija je jedan od uslova za preivljavanje u poarima i ostvaruje daleko ugodniju atmosferu i uveliko olakava rad time to ubrzava intervenciju i smanjuje vreme trajanja poara. Tehnika zatite podrazumeva ostvarivanje ventilacije na mestu koje je udaljeno od mesta poara, sa ciljem da se dobije efekat odstranjivanja produkata gorenja i omogui pristup licu mesta, odnosno da se omogue prolazi za evakuaciju.

Taktika primena ventilacije povienim pritiskom

Ventilacija pozitivnim pritiskom najee se sprovodi upotrebom ventilatora za VPP. Upotreba ventilatora za ventilaciju povienim pritiskom se ini naoko jednostavnom. Da bi se, meutim postigla potpuna iskorienost i spreile mogue opasnosti, potrebno je obratiti panju na sledea vana taktika naela:

Izuzetno je vano da se sa VPP zapone tek nakon to se tano odredi arite poara i osigura odgovarajui izlazni otvor.

Prvo treba odrediti mesto poara. U stambenim objektima je to uglavnom veoma lako ukoliko poar nije zahvatio vie stambenih jedinica sa veom povrinom poara. Zatim je bitno utvrditi mogui pravac kretanja estica produkata gorenja. Veoma je bitno da li e se one kretati kroz otvore na fasadi objekta direktno u slobodan prostor, odnosno da li e se kretati kroz zonu gorenja ili e se kretati kroz druge delove objekta prema drugim prirodnim ili vetaki napravljenim otvorima na objektu. U sluaju da se mesto poara, iz bilo kog razloga ne moe ni priblino odrediti, treba razmotriti opravdanost upotrebe opreme za ventilaciju sa povienim pritiskom ili je u tom sluaju moda bolje koristiti opremu za izvlaenje produkata gorenja iz objekta (dimovuci).



Izlazni otvor treba biti to blie aritu poara.

Na taj nain se tete koje nastaju upotrebom ventilatora, mogu ograniiti samo na arite poara. Kod pokuaja stvaranja izlaznog otvora, nakon ukljuivanja ventilatora, moe doi do iznenadnog poveanog izlaenja plamena, dima i topline.

Nikada ne treba zaklanjati ulazne i izlazne otvore.

Ulazak u objekat koji je zahvaen poarom treba svesti na najosnovnije potrebe. Svako ulaenje i izlaenje iz ovakvih objekata smanjuje kapacitet dotoka sveeg vazduha, ime se utie na znatno smanjenje nadpritiska unutar objekta. Ovo moe izazvati povratno kretanje produkata gorenja i bitno poremetiti efekat provetravanja. U objekat smeju ulaziti samo lanovi ekipe za gaenje poara i eventualno po potrebi dodatne snage za spasavanje. Svako angaovanje dodatnih snaga nepovoljno utie na primenu opreme za prinudnu ventilaciju, te iz tih razloga prisutnost ekipa za gaenje unutar ovih objekata treba svesti na najmanju moguu meru.

Obezbediti potpuno pokrivanje otvora na objektu konusom sveeg vazduha.

Ukoliko je neophodna upotreba ventilatora za rad sa povienim pritiskom, neophodno je obezbediti da konus struje sveeg vazduha iz venilatora potpuno pokriva ulazni otvor (sl. 28). Osnova za ovo je spreavanje mogunosti da struja produkata gorenja i toplote koja je nagomilana unutar objekta gde je nastao poar, dobije povratni pravac kretanja, ime se efekat ventilacije praktino potire. Odstojanje izmeu ventilatora i ulaza sveeg vazduha je razliito u zavisnosti od tipa ventilatora, ali se uglavnom kree od 1,5 do 2 metra za normalna ulazna vrata. U sluaju da je otvor ulaznih vrata vei od normalnog, obino se postavljaju dva ili vie ventilatora, jedan pored drugog, kako bi se preklopom struje vazduha obezbedilo potpuno pokrivanje ulaznog otvora. U sluaju da nije mogue pokriti ceo otvor (kada je otvor prevelik ili nema mogunosti dovoljnog odmicanja ventilatora unazad), jedan ventilator treba postaviti to je to mogue vie unazad a drugi pri samom ulaznom otvoru . Efekat rada ventilatora je u ovom sluaju znatno umanjen i treba oekivati recirkulaciju produkata gorenja.

Slika28. Postavljanje ventilatora



Koliko je to mogue, koristiti princip usmerene ventilacije.

Da bi se postigao maksimalni efekat kod provetravanja nekog prostora, bitno je i da se produktima

gorenja omogui najkrai i najbri put za naputanje posmatranog objekta. Otvaranjem prekomernog broja otvora, nepotrebnih bonih otvora ili otvaranjem prostorija koje nisu zahvaene poarom, bitno se smanjuje nadpritisak unutar zadimljenog prostora. Ujedno se omoguuje da produkti gorenja dospevaju na neeljena mesta, ime se akcija gaenja poara, pa i spasavanja, bitno komplikuje.

U sluajevima potrebe da se iz vie prostorija eliminiu produkti gorenja, treba odrediti prioritete u zavisnosti od primenjene taktike, pa onda ventilisati pojedinano svaki od prostora gde se ukae potreba. Ovo praktino znai da ventilaciju treba sprovesti parcijalno po potrebi, kako efekte ventilacije ne bi bitno umanjili ili ih potpuno anulirali, odnosno kako ne bi vreme potrebno za ventilaciju produili do neeljenih granica. (sl. 29).

Slika.29. Koliko je to mogue treba koristiti otvore koji se nalaze u objekatu

Ventilatori na ulaznom otvoru se stalno moraju nadgledati kako bi se osiguralo odravanje vazdune struje.

Interventne snage ne smeju ulaziti u zgradu kroz izlazne otvore, nego kroz ulazne otvore.

Dodatni izlazni otvori smeju se stvarati samo po nalogu rukovodioca intervencije.

Postoji nekoliko modela ventilacije pozitivnim pritiskom.

Ofanzivna ventilacija

Slika.30. Ofanzivna ventilacija



Ofanzivna ventilacija je prilino rasprostranjen u Engleskoj i Americi. Prilikom ovog tipa ventilacije vri se direktno napadanje poarnog prostora i to sa ciljem sniavanja temperature i razdimljavanja poarnog prostora a sa ciljem pripreme terena za rad navalne grupe (sl. 30) .

Kod ove metode od velikog je znaaja da je lokacija poara dobro definisana, jer prilikom ovog tipa ventilacije moe doi do tendencije ka pogoranju poarne situacije.

Defanzivna ventilacija

Slika 31. Defanzivna ventilacija

Predstavlja tip ventilacije koji se najee primenjuje. Koristi se d bi se spreilo irenje vrelih produkata gorenja na susedne prostorije i tako izbegne irenje poara a pri tome dolazi i do razdimljavanja prostorija napunjenih dimom(sl. 31).

Serijska ventilacija

Serijska ventilacija se sprovodi kada je neophodno vriti ventilaciju na nekom veem objektu ili viespratnom objektu gde je nedovoljno dejstvo jednog ventilator. Prilikom ovog tipa ventilacije treba voditi rauna da ventilatori nee raditi u istim reimima rada i da ventilator na samom ulazu obezbeuje samo optimalan protok sveeg vazduha u objekat, dok drugi ventilator je glavni i on vri i primarnu ventilaciju(sl. 32).

Paralelna ventilacija

Ako je otvor tako veliki da ne moe biti pokriven sa jednim ventilatorom, mogue je koristiti paralelnim izgled (sl. 33).

Ako se uzme u obzir veliina zgrade i broj raspoloivih ventilatora, mogue je postojanje nekoliko izlaznih otvora bez negativnog uticaja na uinak ventilacije povienim pritiskom.

Pravilna ventilacija moe smanjiti mogunost nastanka ekstremnih oblika poara kao i ograniiti ili usmeriti irenje poara. Ipak , ako se ventilacija koristi nepravilno i neplanski moe dovesti do pojave ekstremnih oblika poara i njegovog irenja u neeljenom smeru.



Kvalitena upotreba pravilne taktike ventilacije pozitivnim pritiskom u sprezi sa navalom na poar rezultira:

- povoljnijim uslovima u poarnom prostoru - brim vatrogasnim akcijama - ograniavanjem irenja vatre - reduciranjem ekstremnog ponaanja poara - manjim tetama

Slika. 33. Paralelna Slika. 32. Serijska

Opasnosti ventilacije povienim pritiskom

Kao glavni nedostatak ovog naina rada, najee se navodi realna mogunost pospeivanja razvoja nastalog poara i nastanka oteenja na objektu gde je poar nastao, kao posledica pojave povratih poara usled dotoka novih koliina kiseonika kroz svei vazduh koji se ubacuje u objekat i kroz mogunost prenosa poara na druge materije, strujanjem toplog vazduha i estica u vazduhu koje imaju poveanu temperaturu. Ventilacija povienim pritiskom moe kod vatrogasaca koji se nalaze u objektu da izazove toplotne okove ako se sa njom ne radi prema preporukama. Ona moe ograniiti i pristup u objekat i stvarati veliku buku koja znato ometa normalan rad. U cilju otklanjanja ovih nedostataka, potrebno je vriti stalno uvebavanje osoblja u radu sa ovom opremom i to kako na taktikom planu, tako i u pravilnom rukovanju sa njom.

Uopteno govorei, najvei problemi se javljaju kada se rade dodatni otvori. Na primer, ako se napravi previe izlaznih otvora, to moe usloviti slabljenje efekta provetravanja i bitno uticati na upravljanje strujom vazduha. Isto tako ako se napravi nedovoljno izlaznih otvora, to moe bitno da utie na bri razvoj poara u objektu.



Ako se javljaju oteavajue okolnosti kod korienja ventilacije povienim pritiskom, one e najverovatnije uiniti i nemoguim odreene taktike zahvate.

Upotreba ventilacije sa povienim pritiskom podrazumeva smanjenje rizika od brzog razvoja poara, efekta povratnog poara i udara toplotnog talasa. Ventilacijom povienim pritiskom se smanjuje opasnost od irenja poara i stvaraju pogodniji uslovi za rad vatrogasaca, time to se smanjuje temperatura, poveava vidljivost na mestu intervencije i otklanja mogunost pojave toplotnog oka. Ventilacija povienim pritiskom je jedan od uslova za preivljavanje u poarima i ostvaruje daleko ugodniju atmosferu i uveliko olakava rad time to ubrzava intervenciju i smanjuje vreme trajanja poara.

Sa unapreenjem poznavanja opreme, usavravanjem, poboljanjem tehnikog obrazovanja, kao i razvojem opreme vatrogasaca, mnogi rizici na intervencijama se umanjuju. Uistinu, ventilacija povienim pritiskom se isprva poela koristiti na poarima u unutranjosti brodova, u tunelima i odvodnim kanalima, gde su se pomou ventilatora u ove sisteme ubacivali pojedini mediji kao to su CO2, vodena magla i slino kao i za ubacivanje visokoekspanzione pene u zatvorene prostore, mainske delove brodova i slino. Ventilacija povienim pritiskom takoe se moe efikasno upotrebiti i u mnogim drugim situacijama, sa ciljem da vatrogascima pomognu u radu na ostalim intervencijama, kao to su poari na raznim tipovima prevoznih sredstava (avion, voz, autobus, transportni deo kamiona i sl.), visokim objektima, skladitima, otpadnim bunkerima, stanovima itd., da odstrane produkte gorenja daleko od lanova ekipe koji interveniu.

5.5. Antiventilacija

To je plansko i sistematsko zatvaranje toplote, dima, vatre i gasova i iskljuenje dotoka sveeg vazduha.

Kvalitetna primena taktike antiventilacije zahteva identifikaciju mesta ulaznih otvora i moguih prepreka kretanju vazduha i dima. Jedna od kritinih taaka je taka ulaska vatrogasca i drugih jedinica. Isto tako bitno je voditi rauna o rasporedu prostorija u zgradi (raspored vrata i prozora) kako bi izbegli neplaniranu ventilaciju.

U mnogo sluajeva antiventilacija e biti toliko jednostavna da e biti dovoljno nadzirati vrata na mestu ulaza, zatvarajui ulaze nakon to su vatrogasci sa opremom uli, u drugim sluajevima moe biti potrebno zatvarati pojedinana vrata unutar zgrade ne bi li ograniili kretanje vazduha i dima. Razbijeni i oteeni prozori predstavljaju najvei problem u ovakvom pristupu, trenutno se istrauju nove metode za preovladavanje ovog problema, posebno na visokim zgradama.



Slika 34. Jedan od naina antiventilacije

. U martu 2008. National Institute of Standards and Technology and the Fire Department of the City

of New York (FDNY) je sproveo testove sa novom napravom koja bi omoguila kontrolu ulaza vazduha na poarima visokih zgrada (sl. 34).

Kao i sa taktikom ventilacijom, redosled mora tei u skladu sa preduzetim aktivnostima sa ciljem dovoenja do kontrole nad poarom .



6. Taktika gaenja vodom Gaenje vodom

Voda kod poara zatvorenog prostora predstavlja jedno od osnovnih sredstava za gaenje zbog svojih dobrih osobina. Ima najveu mogunost hlaenja, lako se doprema i jeftina je. Voda se koristiti u tri metode gaenja :

- indirektna metoda - direktna metoda - hlaenje gasova

6.1. Indirektna metoda

Poar moe biti ugaen usmeravanjem mlaza vode u poarni prostor ime se postie uinak nastanka pare, a time i pritiska koji e zadravati ulazak novog vazduha, guei ga na taj nain. Ova metoda moe se koristiti iskljuivo iz spoljnog prostora uz uslov da u poarom zahvaenom prostoru nema rtava.

Tokom II svetskog rata vatrogasni oficir Lloyd Layman je razvio metodu gaenja poara na brodovima korienjem rasprenog mlaza nazvao je indirektnom metodom. Tom metodom znaajno se stvaraju velike koliine pare u zatvorenim prostorima. Metoda je tako zamiljena da se deluje spolja. Delovanje iznutra nije mogue zbog prevelikog uticaja na termalni sloj i velikih koliina pare. Godine 1950. Layman je tu metodu predstavio moguom za gaenja poara objekata upotrebom probijajuih piercing - mlaznica (sl. 35). Te mlaznice su zadovoljavale amerike graevinske standarde zbog lakih konstrukcija gradnje.

Slika 35. Rad sa piercing mlaznicom Slika 36. Rad sa Cobra sistemom



U evropskim uslovima sa tvrdim zidovima ovaj tip mlaznice nije mogue koristiti pa se razvio poseban sistem gaenja nazvan Cobra ( sl. 36).

To je pumpa visokog pritiska do 300 b sa mlaznicom za visoki pritisak. Razlikuje se od ostalih zbog dodatka na mlaznici za abraziv. Prvo se sa vodom pusti abraziv (pesak) koji pod visokim pritiskom

probija tvrdi zid. To traje do 20s, nakon toga se iskljui abraziv i kroz probijenu rupu puta vodena magla. Uinak indirektnog gaenja se ogleda u tome to hladi i razreuje poarne gasove, hladi graevinske

elemente, velika koliina pare ima i uguujui efekat. Loe osobine je sputanje termalnog sloja prema dole ime pogorava uslove vatrogascima ili korisnicima prostora uz veliku koliinu pare koja je vrela.

6.2. Direktna metoda

Kao klasina metoda gaenja primenjiva je samo u poetnom stadijumu poara delovanjem direktno na samo arite poara. Do tada se jo nisu formirali jai termalni slojevi. Hladi gorivu materiju, slabiji uinak na hlaenju termalnog sloja. Poveava tetu od vee koliine vode.

Nepravilnim korienjem povlai vazduh u gorivi prostor i poveava mogunost nastanka flashovera. Takoe raspruje ar koji moe upaliti poarne gasove.

6.3. Hlaenje gasova- impulsno gaenje

Primena metode "hlaenja gasova ", poznata jo i pod nazivima poput trodimenzionalna /3D/, vodena magla ili ofanzivna metoda, tokom obuzdavanja gasne faze u strukturnim poarima je savremena i inovativna.Treba jasno naglasiti da se ova metoda u osnovi ne koristi samo za gaenje poara, ve i za stvaranje sigurnog pristupa aritu poara i smanjenju mogunosti pojave flashovera, backdrfta ili eksplozije poarnih gasova.

Ova tehnika nije osmiljena kao zamena za direktnu metodu navale koja je prethodno opisana ve kao njihova dopuna u nastojanjima da se povea sigurnost i uinak vatrogasaca.

Primenjujui metodu "hlaenja gasova" vatrogasci usmeravaju vodenu maglu direktno u vrue poarne gasove, kratkim i naglim otvaranjem mlaznice plasira se najmanja koliina vode u zonu povienog pritiska u poarnim gasovima. Sitne kapljice e ispariti u vruim poarnim gasovima , ohladi e ih na temperaturu niu od njihove temperature paljenja i razrediti e njihovu zapaljivu smeu.

Koristei vodu, vatrogasac mora izbei njezin kontakt s vruim povrinama, ime e spreiti nastanak vodene pare koja smanjuje vidljivost. Ovaj ohlaujui efekat rezultirati e skupljanjem poarnih gasova kao i udaljiti ih od vatrogasaca koji koriste taj mlaz. To stvara negativan pritisak unutar poarnog prostora i vatrogasci nisu izloeni vrelini pare. Ovaj uinak postie se korienjem odreenih vrsta mlazova i odabirom najboljih uglova delovanja, kao i pravilnim izdorom mlaznice ime kapljice vode nee biti vee od 0,3 mm .



U osnovi se koriste tri razliite "pulsirajue" tehnike:

- Kratki impuls proputanja vode - Dugi impuls proputanja vode - Polivanje (direktan napad)

Koristi se i etvrta tehnika, koja se koristi i za hlaenje gasova, ali ne spada u pulsirajuu tehniku. Ova tehnika je deo direktne metode, ali se koristi s veom kontrolom smera mlaza. Ova tehnika se naziva

- Nanoenje

6.3.1. Kratki impuls

Koristi se kratki impuls 1-3 sekunde sa irinom mlaza 30-60( sl. 37 1-4). Mlaz usmeren iznad glave kod procedure ulaska i prilaza do take bez povratka (sl. 38). Izuzetno ugao irine mlaza od 120 se koristi kod flashover refleksa i to ako je mlazniar dobro uveban.

Slike 37( 1-4): Prikazuju kratki impuls mlaza

Uinak je hlaenje i razreivanje zapaljivih poarnih gasova ime se spreava dostizanje temperature njihovog samozapaljenja.

Kratki impuls se koristi toliko dugo dok postoje vrui poarni gasovi nad ili oko navalne grupe. Koristi se i za razreivanje i hlaenje gasova kad postoji rizik od pojave eksplozije poarnih gasova.



Slika 38. Taktika upotrebe impulsnog mlaza

6.3.2. Dugi impuls

Impuls 3-5 s obino se usmerava u sastav plafona i zidova (45) gde se plamenovi lome iz vertikalnog u horizontalni smer. Koristi se dok se ne ohladi nadpritisak iznad arita poara. Idealan je kao predradnja za hidraulinu ventilaciju preko prozora( sl. 39).

Slika 39. Taktika upotrebe dugog mlaza Slika 40. Taktiki prikaz nalivanja

Uinak je :

- hladi se i smanjuje sagorevanje, omoguujui na taj nain vatrogascima da dublje prodiru u prostor. - hlaenjem poarnih gasova direktno smanjuje moguu pojavu nekog ekstremnog oblika poara. - delimino vri razdimljavnje prostorije



6.3.3. Polivanje

Manjim protokom pulsirajui nanosimo pun mlaz vode na sam gorivi materijal i time se on postepeno hladi i smanjuje mogunost pirolize (sl. 40).. Ova tehnika se kombinuje sa kratkim impulsom pa se poar vrlo kontrolisano gasi bez velike upotrebe vode ime se smanjuju tete od vode. Kombinacija ove dve tehnike zahteva vebu.

Uinak

- hladi sam gorivi materijal.

- spreava razgradnju koja uzrokuje nastanak poarnih gasova (pirolizu). - gasi gorivi materijal bez razbacivanja zapaljenih estica. - diskretnim korienjem mlaza izbegava se prekomeran nastanak pare i teta nastala korienjem velikih koliina vode.

6.4. Izbor mlaznice za unutranju navalu

Mlaznice za unutranju navalu, uz dobro obuenog vatrogasaca, presudne su za kvalitetan uinak unutranje navale. Prlikom akcije gaenja lako se razlikuje kvalitetna mlaznica. Dobra mlaznica za unutranju navalu morala bi imati: izbor vrsta mlazeva (puni mlaz, raspreni na 60-75 stepeni irine i mlaz za proveru temperature na 120 stepeni irine), izbor protoka (od 30 l/min za dogaivanje preko idealnih 100-150 l/min za unutranju navalu do maksimalnih 300 l/min) , mogunost da mlazniar i pri uslovima slabe vidljivosti, koje su uvek prisutne u poaru, moe napipati i promeniti protok i vrstu mlaza.

Slika 41. AWG-turbo mlaznica Slika 42. AWG-pitolj mlaznica

Idealne mlaznice naravno nema. Postoji dosta tipova mlaznica koje zadovoljavaju standarde i mogu

se koristiti pri unutranjoj navali . Ipak jedna mlaznica prisutna u naem vatrogastvu, AWG-ova Turbo 2130 (sl. 41) moda je i najbolji izbor za unutranju navalu. Ta mlaznica, predviena je upravo za unutranju navalu i svim svojim konstrukcijskim reenjima poboljava mogunost gaenja.



Bitan podatak koji treba istai prilikom korienju ove mlaznice je taj da radi pritisak na mlaznici mora biti od 7 do 9 bar-a, kako bi imali maksimalni mogui uinak. Drugi tip mlaznice je pitolj mlaznica (sl. 42) koja moe imati protok i do 200 l/min na pritisku od 40 bar-a

Dobra mlaznica za unutranju navalu treba di ima: izbor vrsta mlazeva (puni mlaz, raspreni na 60-75 stepeni irine i mlaz za proveru temperature na 120 stepeni irine), izbor protoka , mogunost da mlazniar i pri uslovima slabe vidljivosti, koje su uvek prisutne u poaru, moe napipati i promeniti protok i vrstu mlaza.

Da bi rukovanje mlaznicom bilo adekvatno, neophodna je odreena obuenost i utreniranost. Svaki vatrogasac treba da zna odgovor na neka osnovna pitanja koja se tiu mlaznice koju koriste, a to je:

- Koliki je raspon protoka mlaznice i koliki je idealan radni pritisak; - Koliku veliinu kapljice moemo dobiti kombinacijom protoka i pritiska; - Koliki je maksimalni domet u reimu vodenog spreja. - Koji je projektovani radni pritisak mlaznice, - Na koji nain se bira vrsta mlaza na mlaznici.

7. Taktika ulaska, kretanja i gaenja u poarnom prostoru 7.1. Procedura ulaska u poarni prostor

Kod procedure ulaska u poarni prostor na ulazni otvor kao to su vrata, baziraemo se samo na radnje koje su neophodne da se obezbedi siguran i bezbedan a veoma produktivan taktiki napad.

Prilikom ulaska na vrata u poarni prostor treba voditi rauna o vie elmenata i svaki vatrogasac treba da vri svoju linu procenu ulaska. Treba sagledati osnovne indikatore poara (temperaturu, dim ,plamen) i pratiti njihov razvoj , jer se pomou tih indikatora moe dosta saznati o stadijumu i razvoju poara.

Tako npr. opipavanjem vrata u gornjim i donjim slojevima moemo zakljuiti u kojoj se fazi poar nalazi (sl. 43). Pre otvaranja vrata obavezno treba izvriti polivanje vrata i njihovo hlaenje (sl. 44). Ukoliko su vrata vrela u donjim slojevima to predstavlja opasan predznak jer je poar u velikom razvoju i prostorija je ispunjena vrelim produktima sagorevanja to moe lako izazvati neki oblik ekstremnog ponaanja poara. Topla, odnosno vrua kvaka daje naslutiti, da je iza vrata jo toplije i da postoje svi uslovi za razvoj backdraft-a. Ako se nakon otvaranja vrata uoi usisavanje vazduha, tada e najverovatnije doi do backdraft-a. Zbog toga odmah treba ponovno zatvoriti vrata i primeniti drugu taktiku.



Slika 43. Slika 44.

Primenom malih koliina vode na vrata mogu da ukau na temperaturu i koliinu vrelih gasova. Ukoliko u dodiru sa vratima, voda brzo ispari to govori da je poar u odmakloj fazi i da je mogunost pojave nekog ekstremnog oblika ponaanja poara velika.

Slika 45. Slika 46.

Pre procedure otvaranja vrata treba izvriti hlaenje iznad vrata kako ne bi dolo do paljenja vrelih gasova prilikom otvaranja vrata (sl. 45 i 46). Prilikom otvaranja vrata ,ukoliko procenjeni uslovi to dozvole,

topao dim e najverovatinje izlaziti iz prostorije pri vrhu vrata i tada treba vriti hlaenje vrelih gasova koji izlaze. Vrata treba toliko otvoriti da se vatrogascu na mlaznici omogui da precizno sagleda uslove unutranjosti, ali treba i voditi rauna da ne doe do preteranog ulaska kiseonika u poarni prostor (Sl 14).



Slika 47. Slika 48.

Ovu procedure treba ponoviti bar dva puta uz konstantno posmatranje (sl. 47 i 48). Nakon izvrene poetne procedure vri se ulazak u poarni prostor. Nakon ulaska u poarom zahvaen prostor treba obavezno zatvoriti vrata za sobom i izvriti hlaenje vrelih poarnih gasova kratkim impulsom mlaza (sl. 49). Hlaenje poarnih gasova se vri onoliko koliko je potrebno i nakon nekoliko impulsa izvri se osmatranje situacije (sl. 50) i ukoliko je to mogue dalje kretanje u poarnom prostoru.

Slika 49. Slika 50.

Prilikom ulaska u poarni prostor prvo to treba uraditi je hlaenje vrelih poarnih gasova koji se skupljaju u gornjim slojevima prostorije . Nakon poetnog hlaenja i izvrene procene poarnog stanja i u sluaju odluke o daljem napredovanju navalna grupa vri kretanje u vie faza. Kretanje navale se sastoje u naizmeninim radnjama sa mlaznicom ( korienjem kratkih i dugih impulsa mlaza vri se provera temperature poarnog prostora i hlaenje vrelih poarnih gasova) i radnji kretanja poarnim prostorom.



U sluaju sumnje ili pojave nekog oblika ekstremnog ponaanja poara primenjuje se tzv. flashover refleks koji se sastoji u tome to navalna grupa mora izvriti naglo zaleganje na bok i otvoriti mlaznicu na najvei protok sa najirom lepezom mlaza (sl. 51). Jedino tako se moe izvriti zatita od nekog oblika ekstremnog ponaanja poara i dati ansa navalnoj grupi da preivi.

Slika51.

Nakon ulaska u poarom zahvaen prostor treba obavezno zatvoriti vrata za sobom i izvriti hlaenje vrelih poarnih gasova kratkim impulsom mlaza .

7.2. Kretanje i gaenje u poarnom prostoru

Prilikom ulaska u poarni prostor prvo to treba uraditi je hlaenje vrelih poarnih gasova koji se skupljaju u gornjim slojevima prostorije . Nakon poetnog hlaenja i izvrene procene poarnog stanja i u sluaju odluke o daljem napredovanju navalna grupa vri kretanje u vie faza. Procenu situacije u poarnom prostoru vri N2 iz razloga to obavlja manje radnji i izdaje komande o vrenju odreenih radnji N1. Kretanje navale se sastoje u naizmeninim radnjama sa mlaznicom ( korienjem kratkih i dugih impulsa mlaza vri se provera temperature poarnog prostora i hlaenje vrelih poarnih gasova) i radnji kretanja poarnim prostorom.

Obavezan poloaj navalne grupe je u polusedeem poloaju gde je N1 sa ispruenom nogom unapred pomou koje vri ispitivanje terena ispred sebe . Prilikom kretanja N2 se nalazi odmah iza N1 i pored pomenute uloge u proceni situacije takoer pomae N1 u radu sa vatrogasnom opremom tj. vri povlaenje potisne pruge, a i daje oseaj sigurnosti N1 koji je izloen prvom udaru. Ovome treba dodati da navalna grupa kao sastavni deo opreme sa kojom ulazi u poarni prostor mora imati i neki tip razvalnog alata (sekira i sl.) jer e joj sigurno zatrebati u nekoj fazi gaenja poara. U sluaju sumnje ili pojave nekog oblika ekstremnog ponaanja poara primenjuje se tzv. flashover refleks koji se sastoji u tome to navalna grupa mora izvriti naglo zaleganje na bok i otvoriti mlaznicu na najvei protok sa najirom lepezom mlaza. Jedino tako se moe izvriti zatita od nekog oblika ekstremnog ponaanja poara i dati ansa navalnoj grupi da preivi.



8. Zakljuak :

Nauka je dobro odgovorila na potrebe vatrogasaca koji su opet to sproveli u praksu. Treba da

shvatimo da kao i to pri vebanju i treningu sa drugim oblastima vatrogastva kao to je rad sa tehnikim intervencijama, akcidentnim situacijama, vebama na visini traimo to realnije uslove i koristimo adekvatne sprave i opremu, tako moramo pristupiti i prilikom treninga i uvebavanja taktika gaenja i ne smemo dozvoliti da se celokupn vatrogasna obuka svede na kolsku vebu 3-1-A i beskorisno bacanje i namotavanje creva. Iako je sigurno da e mnogi vatrogasci rei da smo poare do sada gasili i bez ovakve obuke i da nema potrebe za ovim, ali se mora rei da smo poare gasili i bez izolacionih aparata i zatitne opreme pa nam je sada ipak lake, sigurnije i produktivnije gasiti nego pre.

Primena ovog naina obuke i treninga podrazumeva dobru materijalnu bazu vatrogasnih jedinica. Evidentne dobre strane ovakve obuke trebale bi se iskoristiti za dobro vatrogasaca ali i ljudi koje titimo.



9. Literatura:

[1] Vladimir eri -3D tehnika gaenja poara u zatvorenom prostoru . [2] Aleksandar Lazerevi.- Vetina itanja dima u poaru. [3] Aleksandar Lazerevi.- Ventilacija povienim pritiskom, primena i iskustvo. [4] Lars-Gran Bengtsson.- Enclosure Fires, Swedish Rescue Services Agency (200

gašenje požara u zatvorenom prostoru

Documents