genije (1)

7/17/2019 GENIJE (1)

http://slidepdf.com/reader/full/genije-1 1/4

Za Komunističku partiju Jugoslavije borba za narodnu kulturu i narodno prosvećivanje bila je sastavni deo revolucionarne borbe. Otuda i aktuelni slogani: „Prosvetom k slobodi !„"isu oru#je samo pu$ke i topovi% avioni i tenkovi% već znanje& Kulturno'prosvetni i kulturno'umetnički rad tekao je u okvirima partizanski( vojni( jedinica% na oslobo)enim teritorijalna i uokviru delatnosti organa vlasti i anti*a$istički( organizacija #ena i omladine. Borba je u

oslobo)enom +#icu oktobra ,-,. pisala o tome kako na čitavoj oslobo)enoj teritoriji /rbijeključa nov #ivot. „/vet je #eljan slobodni( mani*estacija% mitinga% kulturni( priredaba% sijela%kon*erencija itd. . .

Kulturna politika narodnooslobodilačkog pokreta razvijala se u skladu sa potrebama*ronta i pozadine. "a osnovu uputstva o organizovanju i zadacima kulturno'propagandni( odboraoni su obrazovani pri svim sreskim i op$tinskim narodnooslobodilačkim odborima sa ciljem davaspitavaju narodne mase u du(u narodnooslobodilačke borbe. 0orba protiv okupatora idosegnute političke tekovine su svetinje% osnovno merilo opredeljivanja& glavni zadatak jenji(ovo čuvanje% unapre)ivanje i razvijanje. Od kulturne politike se tra#ilo da omasovi brojkorisnika kulturni( dobara% da doprinese emancipaciji zaostali( i nepismeni( masa& usmerinji(ove energije u pravcu daljeg dru$tvenog i političkog osve$ćivanja. "ačela i sadr#aj kulturne

politike su istovetni u svim krajevima Jugoslavije% razlikujući se samo u speci*ičnim oblicimakoje su bile izraz drukčiji( prilika ! okolnosti ! zakona neravnomernosti jugoslovenskerevolucije.

"e mo#e se gubiti iz vidi uva#avanje i o#ivotvoravanje u realizaciji politike% izvesni(osobeni( tradicionalni( sadr#aja. "joj je zajedničko ! to $to i sami pokretači i nosioci kulturne politike% pre svega komunisti% nisu imali visoku obrazovnu osnovu. Jako nizak stepen pismenostiOna se u nekim krajevima čak graničila sa jedva savladanom pismeno$ću ili posedovanjemelementarnog $kolskog obrazovanja 1nepotpuna ili potpuna četvorogodi$nja osnovna $kola2 !ztoga ne proizlazi da je jugoslovenska revolucija „seljačka% „nepismena revolucija% iako je boračku masu najvećim delom činilo selja$tvo iz najzaostaliji( centralni( oblasti Jugoslavije% jer su u "O3J i u organizacijama narodnooslobodilačkog pokreta na slobodnim ! neoslobo)enim

teritorijama učestvovali masovno i intelektualci "o vi$e je nego karakteristično da je umetničkaaktivnost ovi( kategorija bila uveliko svedena u okvire političko'propagandnog rada% izgaranjana poslovima borbe% partijske organizacije% usko političke delatnosti% Prosvetna politika imala jeza osnovni zadatak savla)ivanje pismenosti i ovla)ivanje osnovnom kulturom. "a slobodnimteritorijama i u vojnim jedinicama organizovani su anal*abetski tečajevi. 4e)u osnovnimkategorijama susreću se: bratstvo i jedinstvo% patriotizam% ravnopravnost naroda% solidarnost itd. "a okupiranim područjima tekao je kulturni i prosvetni #ivot u znaku ideologijenacionalsocijalizma i *a$izma% sadr#ajno i idejno odre)en antikomunizmom% antijevrejstvom iantimasonstvom% antisrpstvom i antijugoslovenstvom. 3eličane su nemačka kultura i rimskacivilizatorska misija. + toj *unkciji nalazila se $tampa% bioskopski i pozori$ni repertoar% muzika%radio'program. "a tlu anektirani( oblasti tekao je program denacionalizacije% uvo)enjemnemačkog% italijanskog% bugarskog i ma)arskog jezika kao nastavni( i zvanični( jezika op$tenja.+sta$ka ideologija i politika usmerene su na uni$tenje /rba. Z a b r a n j e n a je ćirilica iobrazovan ured za čistotu (rvatskog jezika% sa zadatkom da „istrebi sve srpske reći i kovanicekoje su navodno kvarile (rvatski jezik. usta$e kao nosioci nove „nacionalne revolucije. Započeo je rad na izradi 5rvatske enciklopedije. na *alsi*ikovan način se predstavlja (rvatska stvarnost i pro$lost% zasnovana na usta$kom *a$ističko'rasističkom pogledu na svet. 4a)arski okupator jesuspendovao rad 4atice srpske u "ovom /adu. +niverzitet u 0eogradu nije radio. Poku$aji

7/17/2019 GENIJE (1)


3elibora Jonića da „re*ormi$e +niverzitet pretrpeli su neuspe(. /tudenti +niverziteta u0eogradu borilisu se u ustaničkim redovima

Sa ustankom i narodnooslobodilačkom borbom naroda Jugoslavijecelokupna propagandaokupatora i kvislinga podređena je napadima na nosioce borbe kao

neprijatelje naroda, sluge stranih centara, „crvene Moskve" i „plutokratskogLondona"Antikomunističkoj svrsi sluio je i „Apel srpskom narodu", koji supotpisali naučni i kulturni radnici !eograda, „roglas dru#tva srpskih pisaca iumetnika anti$a#ista" od %&' Avgusta %(&%' godine pojavio se kao reakcija naovaj sramotni dokument' List Obaveštenja društva srpskih pisaca i umetnikaantifašista, anali)irao je su#tinu $a#i)ma, usta#ke )ločine, smisao kvislin#ke iokupatorske parole o neophodnosti mira i prekida borbe, Antikomunističkisadraji #tampe i ra)nih i)lobi, specijalnihpublikacija, antimasonskih i)lobi, itd' $aktički su bili u slubi nemačkepropagande i učvr#*ivanja okupatorske po)icije radi mirnog ostvarivanjaokupacije i privredne eksploatacije )emlje'snage su podvodjene pod pojam

+komunisti,anacionalni, ru#ioci vere, redstavljanju „komunista" kao)ločinaca i podmuklih ubica sluila je u -rnoj .ori publikacija Pakao ilicrnogorski komunizam u redakciji Steva /ajkovi*a 0d umetnika i kulturnihstvaralaca, intelektualaca uop#te, 1J je traila da se opredele )anarodnooslobodilački pokret, jer sredine nema' 2orđe Jovanovi* je u članku„Stuka 3 kultura", objavljenom u Glasu J4056a Srbije %(&7, napadaosamo)vane predstavnike srpske kulture kojima su otvorene stranice Srpskognaroda,nazivajuci sebe preporoditeljima,cuvarima tradicije. Jovanovi* ih jesmatrao $alsi8katorima i ni#tavnim stvaraocima 4apadao je i 9ragi#u :asi*a jer slui 9rau Mihailovi*a' „Srpski narod se ne moe voleti, ako se ne mr)enjegovi )lotvori'" Savlađivanjem nepismenosti prvo su se po)abavili

parti)anski odredi, organi)acije S10J6a, seoski i op#tinskinarodnooslobodilački odbori';eski su bili uslovi,pre svega usled nemirneratne atmosphere'

Od kraja novembra ,-6. delovao je Prosvetni odsek !zvr$nog odbora 73"OJ'a. Po pokrajinama Jugoslavije kulturno' prosvetnu aktivnost organizovali su odgovarajući odseci predsedni$tava zemaljski( anti*a$istički( veća *ederalni( jedinica. Povereni$tvo za prosvetu "acionalnog komiteta oslobo)enja Jugoslavije povereno je u Jajcu 8dvardu Kocbeku%katoličkom Piscu. "a sednici "acionalnog komiteta oslobo)enja Jugoslavije ,9. maja ,-.godine temeljito je raspravljano o pitanjima prosvete. !zdata su uputstva o organizaciji prosvete ukojima dominiraju: op$tenarodno prosvećivanje% $kolsko prosvećivanje i kulturna delatnost.Povereni$tvo za prosvetu "KOJ'a donelo je 9. maja ,-. +putstvo o organizaciji prosvete koje

je u skladu sa odlukama 73"OJ'a predvidelo izgradnju dr#avne zajednice na *ederativnom principu. Prosvetna delatnost je obu(vatala op$tenarodno prosvećivanje% $kolsko prosvećivanje ikulturnu delatnost 1knji#evnost% umetnost i nauka2. Pri narodnooslobodilačkim odborima stvaranisu kulturno'prosvetni odbori. Odsek za prosvetu !zvr$nog odbora 73"OJ'a zadu#en je da radi na podizanju kulturnog nivoa i pismenosti stanovni$tva. "a tlu 0i(aćke republike organizacijaopismenjivanja dobila je normativnu osnovu u odluci Prosvetnog odseka 73"OJ'anarodnooslobodilačkim odborima da i u najmanjem zaseoku osnuju tečaj za nepismene%Odlukom Prosvetnog odseka 73"OJ'a obnovljen je $kolski rad u svim osnovnim narodnim

7/17/2019 GENIJE (1)


$kolama gradova i sela na oslobo)enoj teritoriji. "astava istorije imala je za cilj da upoznaučenike sa razvojem jugoslovenski( naroda u pro$losti i sada$njosti% i da i( vaspitava u„narodnooslobodilačkom nacionalnom du(u.!storijsko gradivo moralo se izučavati na podlozi stroge nacionalne ravnopravnosti% slobode i bratstva svi( naroda Jugoslavije. !z gradivaistorije i zemljopisa izbacivalo se sve ono $to je odisalo %%du(om velikosrpski( i svi(

(egemonistički( te#nja za prevlast nad ostalim narodima."astava vere u osnovnim narodnim ikon*esionalnim $kolama morala se izučavati u du(u uzajamne verske trpeljivosti ! discipline%du#nog po$tovanja drugi( veroispovesti. "a bogatoj istorijskoj% slobodarskoj i revolucionarnojtradiciji zapadne /rbije i ;umadije% <rne =ore% 0osanske krajine ! drugi( krajeva do$lo je do poleta narodnog stvarala$tva i *olklorni( mani*estacija. „0ezimeni narodni pregaoci su nastojalida njima upoznaju narod% podignu moral% napoje samopouzdanje% okrepe narodni du(& otklone posustajanje. Kulturni i agitaciono'propagandni rad tekao je intenzivno po vojnim jedinicama četama% na čijim su se sastancima borci upoznavali sa sovjetskim romanima i popularnim pesmama 1„Kaću$a% „0u)onovka% „>apajevka% „Pesma amurski( partizana2% revolucionarnim pesmama „4itrovčanka% „0ilećanka% itd.2. <elokupna kulturna aktivnost odisala je aktuelnim političkim i vojnim potrebama% bila strogo odabirana. ?ukovodstvo KPJ organizovalo je uoči

proslave 6'godi$njice oktobarske revolucije veliku kulturno'prosvetnu mani*estaciju u +#icukoja je započela pevanjem „!nternacionale% a sutradan paradu vojni( jedinica"a slobodnojteritoriji 0i(aćke republike kulturno' 'prosvetna aktivnost dobila je organizovane *orme. !O73"OJ'a je novembra ,-6. godine doneo re$enje o postavljanju privremene uprave Pozori$ta1Kazali$ta2 narodnog oslobo)enja. @ecembra ,-6. donet je /tatut "arodnog univerziteta. <ilj "arodnog univerziteta bio je da se čitavom narodu na raspolo#enje stave naučna znanja%neop(odna tekućoj borbi% kao i da stvara nove $kolovane kadrove. "arodnim univerzitetomrukovodio je +pravni odbor. 3eliku aktivnost razvijao je i Propagandni odsek !zvr$nog odbora73"OJ'a. ?adio je na izdavanju letaka% organizovanju kampanja za prikupljanje pomoći vojsci&!zvr$ni odbor 73"OJ'a predvideo je +putstvom o organizovanju i zadacima kulturno' propagandni( odbora da se oni stvaraju pri svim sreskim i op$tinskim narodnooslobodilačkimodborima u cilju političkog i kulturnog podizanja narodni( masa. Odbori nisu bili samostalnatela već pomoćni organi narodnooslobodilački( odbora. Zadaci kulturno' 'propagandni( odborasastojali su se u sledećem: a2 da svestrano pripomognu organizovanju političkog #ivota na području svoje op$tine% odnosno sreza% putem zborova% mitinga% politički( predavanja. b2 daorganizuju kulturni #ivot na svom području.

Prosvetni odsek !zvr$nog odbora 73"OJ'a naročito je usmerio svoju delatnost u pravculikvidacije nepismenosti. + tom cilju obrazovala su se na oslobo)enoj teritoriji tri osnovna tipa$kole: narodna osnovna $kola% tečaj za nepismene i narodni univerzitet.

Od ,-6. organizuje se i rad partizanski( osnovni( $kola. + toku narodnooslobodilačkograta na tlu 4akedonije istovremeno su re$avani i problemi prosvete i kulture. +putstvu =lavnog$taba 4akedonije od 66. juna ,-6. godine%govori se i o organizaciji prosvetnog i kulturnog

rada. Ovaj rad nosili su politički komesari. ored agitaciono6propagandnog odeljenja-1 1 Makedonije i .lavnog #taba, u .lavni #tab Makedonije uvedeni su%(&7' re$erent )a prosvetu i #kolstvo i re$erent )a religiju, po)nat podna)ivom verski re$erent' Svaki bataljon imao je svoj kulturno6 6prosvetniodbor'

7/17/2019 GENIJE (1)


4a slobodnoj teritoriji Makedonije organi)ovan je oktobra %(&7' „saborpravoslavnih sve#tenika"' 4a njemu je odlučeno da se administracija ucrkvama vodi na makedonskom je)iku' < svesti makedonskog naroda pojam„sloboda" bio je ve)an )a upotrebu makedonskog je)ika' Među novinamaposebno se i)dvajao po svome )načaju dnevni list Nova akedonija. 4a

rvom )asedanju AS40M6a posebnom odlukom sankcionisano je postojanjemakedonskog je)ika' Je)ik se isticao kao simbol makedonske nacije ine)avisnosti' =)među dva svetsk rata partijski materijal pisan je namakedonskom je)iku 0dlučeno je da se u Skoplj> otvori .eolo#ki = Stopanskiinstitut' ?tampa je in$ormisala, obra)ovala, prosve*ivala, di)ala moral' 0na jeupu*ivala na političko jedinstvo naroda, obja#njavala su#tinu kolaboracije,anali)irala karakter građanskog dru#tva, ?tampa narodnooslobodilačkogpokreta se suprotstavljala stampi okupatora, kvislinga i )apadnih save)ničkihstanica koje su do %(&7' davale podr#ku četničkom pokretu @/adio6London,Glas !merike, četničke radio6stanice na !liskom istoku "umadija i#$ara%or%e&'.<metnost revolucije nala)ila se u $unkciji pobede revolucije'

Stoga utilitarna i propagandna su#tina daje i)ra)it pečat radovima i) oblastiduhovnog stvarala#tva' artija je kontrolisala i usmeravala ra)vitak kulturnepolitike i nastojala da ona neposredno slui revoluciji' 1omunistima je po#lo)a rukom da kulturu = umetnost u toku rata priblie naj#irim narodnimslojevima < oslobođenom 4ik#i*u odran je novembra %(&&' Skupcrnogorskih prosvetnih radnika, i drugih intelektualaca koji su ra)matraliprobleme organi)acije prosvetnog ivota na slobodnim teritorijama i uuslovima potpuno oslobođene )emlje'

genije (1)

Documents