GERZOVO i OKOLINA

- U SLICI I REĈI –

Ova stranica prestavlja jedan slikovni kolaž GERZOVA i

bliže OKOLINE. Ona u stvari ĉini jednu tematsku celinu

sa stranicama „Geografija Gezova“ i „Perspektiva i

komparativne prednosti“.

Umesto obiĉne foto galerije, opredelio sam se za jedan

kolažni pristup gde uz svaku fotografiju ide i jedan kratak

tekst, tek toliko da se malo pobliže pojasni posetiocima

stranice o ĉemu se radi. Ovo je posebno bitno za one

posetioce sajta koji su imali priliku da samo delimiĉno i

uživo vide pojedine predele ovog kraja, a posebno je

korisno za one koji o svemu ovom znaju samo iz priĉa

njihovih predaka.

GERZOVO

Gerzovo: Kad idući putem od Baraća za Gerzovo, Šipovo... naiĊete na ovaj znak, znaĉi da

ulazite u Centar Gerzova. Ovaj deo sela u poslednje vreme sve više postaje, stvarno, Centar.

Ova raskrsnica puteva, koja se georafski i nalazi u centru Gerzovaĉkog polja, za vreme

Kraljevine Jugoslavije zvala se „Kod Roljića hana“. Tu je bila kuća i trgovinska radnja

predratnog trgovca Riste Roljića. Posle Drugog svetskog rata pored ove raskrsnice izgraĊen je

i poveći Zadružni dom. Graditelji doma su verovatno imali ozbiljne razvojne planove sela, pa

se nije baš škrtarilo u izgradnji novog zdanja.

Kod Roljića kuće i Zadružnog doma, od glavnog puta Baraći-Šipovo, odvajala su se dva puta:

1. desni je vodio ka zaseoku Potkraj u pravcu Krivaje, puta koji je uz Stranu vodio na

Podove, pa dalje – kudtivolja. Ovaj put se pre Krivaje dodatno tazdvajao: desno za

Lukiće i Stankoviće, a levo za Ćulume, Glamoĉane i Dakiće;

2. levi put je vodio preko Tipuše (Radulovići i MrĊani) do Polja ispod Rudina. Tu je

jedan krak išao uz Rudine za zaseok Brdo, a drugi je išao uz Polje pa preko brda

Veletova za selo Trnovi, odnosno ka desnom zaseoku Gromile.

Naravno, od glavnog puta od Centra ka Sokocu bilo je još odvajanja pojedinaĉnih puteva

prema odreĊenim delovima zaselaka Potktaja i Gromila.

(NEKAD- 1957.) Zadružni dom u centru GERZOVA (SADA)

Zadružni dom: Napravljen je u Centru, preko puta Roljića kuće i u njemu je verovatno

planirano: odvijanje kulturno-zabavnog života Gerzova, trgovinske radnje mešovitom robom,

skladištenje proizvodnih robnih „VIŠKOVA“ sela, razvojne aktivnosri zadrugarstva...

Sredinom 50-tih godina prošlog veka ovde su otvoreni peti i šesti razred nove Šestogodišnje

škole, a 1957. godine, na stogodišnjicu osnivanja škole u Gerzovu, otvorena je Osmogodišnja

škola i ovde je išao peti, šesti i sedmi razred, a sledeće godine i osmi.

Gerzovo - pogled od Špirića lokve: Pre ulaska u Gerzova, tu negde iznad Šušnjara, „puca“

pogled na lepo, ušuškano selo Gerzovo. U prvom planu je, sad već pravi Centar sela. Raniji

razlozi za „rubno“ naseljavanje oko Gerzovaĉkog polja (ispaša stoke) su nestali, pa je sam

Centar postao mnogo komfornije mesto života sadašnjih Gerzovĉana.

Špirići: Pre ulaska u Gerzovaĉko polje, sa desne strane ostaju Špirići. To je na neki naĉin i

poĉetak Potkraja, iako Špirići administrativno pripadaju Baraćima.

Gerzovaĉkoo polje – pogled s Rudina. ....

Šušnjarev gaj. Verujem da ovi stari stoletnji hrastovi, bar s vremena na vreme, nostalgiĉno

se prisete nekih prošlih vremena kada se ovde 27.jula proslavljao Dan ustanka u BiH.

Verujem da se ĉesto zapitaju kud se dede onoliki narod, a tog dana znalo se okupiti dve do tri

hiljade ljudi iz našeg kraja. Verujem da se zapitaju šta se to zbilo pa svoju duboku starost

doĉekaše sami,verujem da im je, bar, malo lakše kad ĉuju da ih se poneko, ponekad, seti.

Bio je to najveći praznik u našem kraju, praznik kome su se najviše radovala deĉurlija -

danima smo isĉekivali zbor/proslavu, a onda danima prepriĉavali utiske sa zbora.

Gornji Baraći

Kad se uputite iz Gerzova prema baraćkoj crkvi, sa desne strane, na samoj ivici polja, ne

možete da ne primetite nanizane, jedna do druge, kuće Lukića, Jakovljevića, Mitrovića.

Donji Bogojevići. Bogojevići zauzimaju priliĉno veliki prostor, pa su ih neformalno podelili

na Gornj Bogojeviće – oni ispod Cicvarinog dola i Donje Bogojeviće – one ispod i bliže

polju, odnosno Bogojevića lukama.

POGLED S PODOVA: Ovo mu doĊe kao snimak iz ptiĉje perspektive. Možda i jeste, ako je

fotograf na Podovima (Podić) koji su za 200 m nadmorske visine iznad Gerzovaĉkog polja. U

centralnom delu snimka je brdo Veletovo.

POGLED S NOVAKOVIĆA BRDA PREMA BARAĆIMA: Polje, desno-Popovska kuća

i iza nje Rudine („rudnik“ pržine), pravo Centar Gerzova...

POGLED S RUDINA: Radulovići, Centar sela, pozadi Potkraj, strana, pa gore Podovi

POGLED S RUDINA: Tipuša, Centar sela, Potkraj, Strana, podovi pa u daljini Gora

Rudine - jedan od simbola Gerzova

Uz put za Brdo je rudnik peska(pržine) koji se koristi za nasipanje puteva, a služio je i za

pravljenje maltera (sa kreĉom) za zidanje i malterisanje zidova. S jedne strane obrasle sitnim

rastinjem (trnjem, smrekom)- Mali i Veliki trnjak. Nekada su na Rudinama pasla stada ovaca.

Rudine nekako svojataju, smatraju svojim i BrĊanci (Todorići, Bubnjevići, Padalovići), i

Bogojevići, i Tipuša (Radulovići, MrĊani, Trišići)

OGLAVAK i Saviĉići ispod. Oglavak je najviše gerzovaĉko brdo. Upravo njegova visina ga

je „preporuĉila“ za izgradnju rezervoara za vodosnadbevanje Gerzova i Baraća. Ovi

vodorezervoari se snadbevaju (pune) vodom sa izvora reke Sokoĉnice.

Potkraj

Jedan od zaseoka u Gerzovu, na fotografiji samo jedan njegov deo-Zeĉevi(Zecovi). Potkraj je

od Stankovića pa do Ĉuklića. U Potkraju žive sledeći rodovi: Stankovići, Lukići, Ćulumi,

Glamoĉanini, Dakići, Kiza, Aniĉić, Zeĉevi, Oparnice, Slijepĉevići...

Po Austrougarskom popisu stanovništva iz 1879.godine, u Potkraju je bilo 40 kuća, 140

muških i 135 ženskih, ukupno 275 duša.

Potkraj-Ĉuklić

Potkraj – DETALJ: Priroda u Gerzovu, zaista, nije škrtarila. Samo na ovom deliću sela

oĉita je sva raskoš lepote krajolika. Prvo cvetne livade po kojima se „baškare“ poneki

pojedinaĉni stogodišnji hrast ili manji i veći hrastovi gajevi. Onda slede voćnjaci i poneki

povrtnjak, onda „nastupa“ šumovita Strana, koja se uzdiže sve do Podova, a njena bukova

šuma je toliko gusta da sunĉevi zraci nigde ne mogu da prodru kroz njihove raskošne krošnje.

Gromile - jedan od zaseoka u Gerzovu

U Gromilama su: Novakovići, Gajići, Milanovići, Kužići, Rajini, Višekrune, Slijepĉevići,

Stojiĉići, Dakići, Gvozdenci, Berići, Radumilo...

Po Austrougarskom popisu stanovništva iz 1879. godine, u Gromilama je bilo 26 kuća i 226

duša.

Zaseok Gromile - pogled sa Spasovine

Novakovići: Kažu da je za vreme Kraljevine Jugoslavije u Novakovićima bilo 30 kosaca i 50

devojaka spremnih za udaju, da su imali 160 žitelja.Svaka porodica je imala svoj

karakteristiĉan nadimak i to: Cvijanovići, Ninići, Pavlinovići, Jojići, Pepići, Ilikići,

MiĊankovići, Janjkarići, Todići, Stankelići, Mandušići, Slatinĉići, Vajkarići, Kostići Adžići,

Mićukići,Krmarovići, Špirakovići...Danas u Novakovićima ima desetak duša, raziĊoše se na

razne strane, najviše ih je odselilo u Banatsko Novo Selo. Pretpostavlja se da u Novom Selu

ima preko pedeset kuća Novakovića.

Usamljeni trio: Njih troje su prve komšije, svako od njih ima svoju istoriju, simboliku,

priĉu...Stojiĉića stijene - govori se da su u njihovim pećinama prvi tragovi života u našem

kraju, Pjanuša - najviša stena u Gerzovu, mogla bi da ispriĉa mnogo zanimljivih priĉa, Marin

kamen - ĉuva tajnu devojke Mare koja je ostala u blagoslovenom stanju sa hajdukom ĐurĊem

Desanĉićem. Hajduk je otišao negde drugde, a lepa Mara spas od sramote, u to vreme, našla je

u skoku sa visoke stene koju posle njenog tragiĉnog skoka prozvaše Marin kamen.

Pjanuša: Jedan od simbola Gerzova svakako je Pjanuša. Preko puta Pjanuše su Stojiĉića

stijene,ili kako ih neki zovu Šuplje stijene. Prema nekoj staroj narodnoj legendi pripoveda se

da su prvi stanovnici Gerzova upravo živjeli tu, a kao tragove življenja navode neke tragove

na zidovima i da zidovi imaju crnu boju od vatre i dima.

Pogled na Pjanušu, Suvaju, Đulet, Vitorog

Tipuša – pogled od Novakovića: MrĊani, Radulovići, Centar„kod Roljića“, a u pozadini

Šušnjari i Špirići

Svakodnevno slušamo frazu: „Zavisi iz kog ugla gledamo“. Jedino je ne možemo primeniti

kad je Gerzovo u pitanju - bez obzira iz kog ugla posmatramo, utisak je predivan, lepota kud

god se okreneš i pogledaš kao na ovoj fotografiji.

POGLED SA SPASOVINE preko Gerzovaĉkog polja: u centru Veletovo, levo- zaseok

Brdo, a desno- zaseok Gromile

Pogled sa Veletova: Put koji vodi na Veletovo. Pored puta je i potoĉić – zajedno krivudaju

kroz ovaj „drvored“ i prolaze pored popovske kuće, pa dalje – svako na svoju stranu.

Pogled na Brdo i Oglavak (sa strane Gromila)

Jedan od većih zaseoka u Gerzovu, svakako je Brdo (na fotografiji su Todorići, Bubnjevići,

Kizići(Padalovići) i Saviĉići.

Po Austrougarskom popisu stanovništva iz 1879. godine, zabeleženo je da je Brdo imalo 52

kuće i 417 stanovnika. Nakon 136 godina broj stanovnika se desetorostruko smanjio. Danas

popis i ne treba jer se mogu prebrojati na prste, u ovo kuća što se vidi na fotografiji (nije

obuhvaćen ceo zaseok) živi (svakodnevno) samo njih petnaestoro.

Ovce na ispaši. Tuje i obavezni ĉuvar Šarov, desna ruka svakog ĉobanina.

Ovce na torini. Nekada uobiĉajena slika u našem zaviĉaju kad zapada sneg i zima stegne

Prtina: Kad zapada sneg – obaveze ne ĉekaju. Mora svako svojim poslom, pa i mali Ċaĉići u

školu. Skoro po pravilu, ono su „morali“ prvi progaziti sneg – celac. Ove prve prtine su ĉesto

mogle da ispriĉajuu i poneku priĉu. Na primer: gde i kad sam se posvaĊao sa mojim školskim

pajtosom i komšijom. Dok smo bili „složni“ – prtina je bija JEDNA, išli smo jedan iza

drugoga, ali kad je „pukla tikva“ – dalje su vodile DVE prtine. Svako je gazio celac za sebe –

baš pametno, od malih nogu.

Pogled sa Oglavka

Vrlo ĉest i vrlo lep prizor je pogled sa Oglavka, koji se kupa na jutarnjem suncu, dok se niži

delovi Gerzova, Sokoca, Pljeve nalaze pod jutarnjom maglom koja će se tek postepeno

nestajatu. Pre nego se kotlinska magla povuĉe, niži predeli izgledaju kao da ih je neko

izuzetno pažljivo ušuškao u najfiniju belu fatu. Ovim se priroda samo malo „poigrala“ – nije

joj cilj bio da posmatraĉu s Oglavka prikaže ovu zimsku idilu, već da zaštiti voćnjake od jaĉih

jutarnjih mrazeva.

Sokoĉnica niz Pojila – ta divna, ĉista, bistra, hladna i brza reĉica ima bezbroj svoji lepota i

zanimljivih priĉa i to, kako od samog izvora pa sve du ulivanja u Plivu. Ona je zajedniĉka

reka-blgo Gerzova, Trnova i Sokolca.

Raskrsnica za Trnovo: Pogled na kanjon Sokoĉnice

Pogled na Trnovo sa gerzovaĉke strane

OZNAKE: 1) Crkva; 2) Ostaci Škole; 3) Staro groblje; 4) Novo groblje; 5) Pet Lipa

GERZOVO - VELETOVO

1

4

5

3

2

VELETOVO, 2013.

OZNAKE: 1) Crkva, 2) Ostaci Škole, 3) Crkveni voćnjak, 4) Školski voćnjak, 5) Školski

povrtnjak, 6) Put za Trnovo, 7) Put za Novakoviće, 8) Put za Brdo, 9) Put za Potkraj, 10)

Staro groblje, 11) Novo groblje

Deo FERMANA CRKVA u Gerzovu

Pisani dokument-Ferman sultana Abdul Medžida, po koji je išao Ilija Bubnjević Škaljak u Carigrad.

2

3 3

3

4

3

5

3

6

3

7

3

1

3

VELETOVO, 2016. – Satelitski snikak

8

9

10

11

ŠKOLA u Gerzovu - nekad ŠKOLA u Gerzovu - sad

Škola u Gerzovu je jedna od najstarijih u Bosni i Hercegovini.Poĉela sa radom

1857.godine.Ovako je izgledala školska zgrada do 1995.godine kada je zapaljena od strane

hrvatske vojske.

Spomenik Iliji Bubnjeviću Škaljku,

putniku u Carigrad,koji je na tom putu

poderao devet pari opanaka, da bi od turskog

sultana Abdul-Medžida dobio ferman (pisani

dokument) za izgradnju crkve i škole. Na

spomeniku Škaljku,starom 126 godina, piše:

"Ovde poĉivaju ostaci tijela brata i vrdnog

Srbina Ilie Škaljka plemenom Bubnjević

roĊen u Gerzovu 1820.g. Preseli se u

vjeĉnost u svojoj 65.godini 2.marta 1885. u

selu Stupnoj. Bio je vredan branilac naroda

srbskog. Bio je prvi ĉlan općine crk.

Gerzovaĉke. Narod pomagao je moralno i

materijalno gde je darovao u crkvu i školu

jednog kmeta zemlje za vjeĉni spomen. Slava

mu i vjeĉna mu pamjat! Ovaj spomenik podižen trudom St. Š.Bubnjevića, paroha i kćeri mu.

U Gerzovu 2. avgusta 1887."

Crkva u Gerzovu izgraĊena 1858.godine,jedna od najstarijih u Bosni i Hercegovini.

Spomen table na Crkvi. Prva je postavljena iznad samih ulaznih vrata u crkvu, a druga na

proĉelju zvonika, odmah iznad spolnjeg ulaza.

Gerzovo-Veletovo na Preobraženje.

Dan kada se najviše Gerzovaca sabere na jednom mestu, jeste Preobraženje. To je slava sela

Gerzova. Generacije i generacije, na taj dan, okupljale su se na Veletovu da se pomole Bogu,

upale sveću svojim bližnjim, da se vide sa roĊacima, prijateljima, kumovima... Mnogi

potegnu iz belog sveta nošeni nostalgijom, emocijama, nekim unutrašnjim zovom predaka i

zaviĉaja...

Pet lipa - jedna krošnja

Negde pod kraj 19.veka u gerzovaĉkoj školi je službovao uĉitelj Nastić. Tuberkuloza, u to

vreme neizleĉiva bolest, zahvatila je i naš kraj. Razboli se uĉitelj i umre. Ubrzo za njim

razboli se supruga i troje male dece. Na žalost,niko nije preživeo. Narod da bi izrazio

zahvalnost prema uĉitelju i njegovoj porodici, zasadi pet lipa. Tih pet lipa izraste i spojiše se u

jednu krošnju. Više od jednog veka njih pet, upućene jedna na drugu ,simbol su tuge i

zajedništva.

MALO ROMANTIKE

GERZOVO: Malo romantike – gerzovo i ovako izgleda!

GERZOVO: Malo romantike – gerzovo i ovako izgleda!

Duga. Pojava duge u nama uvek izazove neko ushićenje. Dok smo bili mali, maštali smo da

se provuĉemo ispod njenog šarenog luka, ali uvek nam je bila nekako daleko. Ĉinilo nam se

da nam duga nikad nije bila bliže, bila je na dohvat ruke, samo je falilo još malo one deĉije

upornosti, verovatno bismo je bar dodirnuli, a možda se i provukli ispod nje.

OKOLINA

Put s Veletova za Trnovo

Pogled na Pjanušu, Suvaju, Đulet, Vitorog...

Pogled sa Podova na Vitorog

Kad smo bili sasvim mali i dok je sav naš svet bio tu oko kuće, njiva, voćnjaka u Potkraju, bili

smo ubeĊen da se sa vrha Podova može dohvatiti nebo. MeĊutim, kad se zaista popnete na

Podove, pred vama se isprsi Vitorog(1908m)sa svojim vrhovima... E, možda sa vrha Vitoroga

se može i dodirnuti...

Stara pijaca u Baraćima – pogled iz dva pravca: Ovde je nekad vrvelo od života. Iznad

ovog zidića bila je velika, ograĊena pijaca. Pijaĉni dan je bio nedeljom. Pijaca je uglavnom

bila stoĉna, ali se na njoj prodavala i druga roba domaće proizvodnje. Pijaca je poĉinjala sa

ranim jutarnjim satima i trajala je negde do podneva. Oko podneva je poĉinjao da se okuplja

„dokoni svet“ – uglavnom mladež – i time se „otvatao“ Baraćki korzo. Ovom ulicom, tada

bez asfalta, šetkalo se i kibicovalo, ćaskalo, družilo, udvaralo... sve do pred kraj dana. Bila su

to vremena za nezaborav- divne šezdesete. Ovo je bila naša „Knez Mihajlova“.

Baraći : Pogled sa Baraćkog brda

Spomen ĉesma na Štrbini. Idući putem od Podrašnjice ka Baraĉima, na samom

prevoju/uzvišenju na ulazak u Baraće (iznad Medine) nalazi se Štrbina. Pored put je

podignuta spomen ĉesma vezana za dogaĊaj iz NOB od 2. avgusta (Ilinden) 1941. godine.

Ovde se i sada tradicionalno održava narodni zbor svake godine na Ilinden. Bilo je to i pre

pedesetak godina pravo zadovoljstvo dopešaĉiti do ovog mesta i ĉitav dan se družiti sa svim

poznatim društvom iz ovih krajeva.

Pogled na Medinu sa Baraćkog brda

Pogled na Medinu sa Carevaĉkog brda

Pecka: Detalj

Gornja Pecka: Stara škola

Gornja Pecka: Pejsaž

Donja Pecka: Jedna od najstarijih crkava u kraju – sagraĊena 1858.

Izvori Sane (2014.): Lepota i ĉari prirode

Izvori Sane (2014.): Lepota i ĉari prirode

Vodenica na Sani (2014.): Lepota i ĉari prirode

Donja Pecka (u blizini izvora Sane): Penjaĉki klub Extreme. UreĊeno penjalište na

Pećanskim stenama (Ĉelenka)

MLINIŠTE – šuma kroz koju je nekad išao ĆIRA

Mlinište – zimska magija

Mlinište – zimska magija

Podgorija

Kad se uputite putem od Baraća prema Mliništima i Glamoĉu, posle silnih krivina i brežuljaka

obraslih kamenom, lijeskom i drugim sitnim rastinjem, najednom vam se vidik proširi, ukaže

vam se lijep prizor;cesta koja vijuga poput zmije sredinom sela i koja vodi prema bivšoj školi

i zadrugi, crkvica novijeg datuma,prva gomilica kuća koje se vide sa puta-e to vam je

Podgorija, taĉnije Gornja Podgorija

Podgorija

Pogled na Podgoriju: Podgorija je jedinstvena celina, ali su je dve „nadležne“ crkvene

parohije meĊusobno podelile na Donju i Gornju podgoriju. Danas i jedna i druga ima crkvu,

ali stanovnika skoro da i nema.

Gornja Podgorija (2011.)

Gornja Podgorija (2011.)

Donja Podgorija (2011.)

Dragnić Podovi, 2011.

Dragnić Podovi, 2011.

Dragnić Podovi (2011.): Možda je baš ovom "trasom“ legendarni ĆIRA išao ka Ĉardaku

Dragnić Podovi (2011.): Možda je baš ovo bivša železniĉka stanica legendarnog ĆIRE

Dragnjić Podovi - Idiliĉna slika podno Lunje glave.

Dragnić (donji) – pogled s Dragnić Podova (2011.): Ovo je prava ptiĉja perspektiva –

snimano sa visine od preko 400 metara. Dole su Pljeva, Pliva,...

Pogled sa Suvaje. Kad se popnete na vrh Suvaje,vaš vidokrug se širi.Sokolac imate na dlanu,

Pliva se na momenat ukaže, vidite veći deo Šipova, a pogled vam se gubi na padinama

Gorice, Otomalja...

Putokaz kod izvora Plive (2016.): Ovo potvrĊuje da su Dragnić Podovi na preko 400 m višoj

nadmorskoj visini u odnosu na Plivu i okolinu

Prilaz izvoru Plive (2016.): Raskošna lepota prirode

Izvori Plive, 2011. - Raskošna lepota prirode

Izvori Plive, 2011. - Raskošna lepota prirode

Pljeva (2011.) : Kao što se gornji tok Plive (od izvora do prvoh njenog mosta) zove Pljeva,

tako se zove i naselje oko nje.

Selo Pljeva i reke Pljeva i Pliva : Pored naselja izvire reka Pljeva koja ovaj naziv nosi od

izvora do mosta u samom naselju, a dalje od mosta se zove Pliva. Naselje i reka su dobili

naziv po pljevi koju je izbacivala voda na samom vrelu reke, a za koju se veruje da je došla od

vršidbe iz Glamoĉkog polja. Od Šipova je udaljeno oko 6 do 7 kilometara.

Nagradno pitanje - „Koja reka protiĉe ispod ovog mosta“: Isti izvor, ista voda, ista reka...

teĉe do ovog svog prvog mostića i zove se Pljeva (ijekavština), a od trenutka prolaska ispod

mosta postaje Pliva (ikavština). Ovaj most ipak nema sliĉnosti s Mostom na reci Kvaj.

Postoji i legenda o nastanku imena PLJEVA.

Dragnić: Turistiĉki kompleks „Pliva“

Dragnić: Turistiĉki kompleks „Pliva“

Sokolac (2009.): Sokoĉnica – ribnjak

Sokolac (2009.): Sokoĉnica – otvoreni bazen

Sokolac (2009.): Ada na Plivi

Sokolac (2009.): Sokolaĉka pećina/špilja

Sokolac (2009.): A u pećini je puno malih betmena

Sokolac (2009.): Soko Grad

Sokolac (2009.): U kanjonu reke Sokoĉnice nalazi se puno malih vodopada

Sokolac (2009.): Ali tu su i dabrovi. Ovdje se vidi jedna od mnogobrojnih brana koje su oni

napravili...

Panorama Šipova

Panorama Jajca

Panorama Mrkonjić Grada

***

NAPOMENA:

Ovde su prikazan samo panoramski snimci Šipova, Jajca i Mrkonjiĉ Grada. Za bolje

sagledavanje prirodnih lepota i komparativnih prednosti za razvoj turizma i ponovno vraćanje

u život ovih krajeva, neophodno je još jednom se detaljnije osvrnuti na lepotu i zanimljiivosti

ovih krajeva, i to:

Gerzova (cvetne i prostrane livade, raskošni hrastovi gajevi, retko viĊene bukove

šume, ĉista, brza i bajkovita Sokoĉnica...);

„GORE“ (ĉarobnu lepotu, ĉistotu i miris borova, jela i smrĉa kroz koje je nekad

prolazio legendarni Ćira, lovni turizam...);

Plive (izvori, tok, sportski ribolov, ugostiteljski objekti visoke kategorije, Plivska

jezera, sportovi na vodi, vodenice ...);

Sane (izvori, tok, sportski ribolov, ugostiteljski objekti visoke kategorije, sportovi na

vodi, vodenice ...);

Balkane (veštaĉka jezera ĉista kao suza, „ugraĊena u predivni planinski ambijent

konbinovan sa šumovitim brdima i livama na kojima se leti obavljaju takmiĉenja

kosaca, a zimi sportske ĉarolije na snegu...);

Eko Zonu Zelenkovac (divna prirodna oaza u koju je ukomponovana umetniĉko-

turistiĉka kolonija,...);

PREPORUĈUJEM da pogledate stranicu sajta „PERSPEKTIVA I KOMPARATIVNE

PREDNOSTI“.

Beloglavi orao: Iz njegove perspektive, sve napred prikazano, verujem da izgleda još lepše.