ta znai biti mukarac? ta znai biti ena? Moda mislite da je biti mukarac ili ena u krajnjoj liniji povezano sa polom fizikog te- la sa kojim se raamo. Ali, kao i mnoga dru- ga pitanja koja interesuju sociologe, prirodu mukosti ili enskosti nije lako klasifikovati. Neki ljudi, na primer, smatraju da su roeni u pogrenim telima i ele da isprave stvar promenom pola u toku ivota.

Pria Denin Njuem i Dejvida Vilisa sli- na je priama mnogih transseksualaca koji se podvrgavaju operacijama promene pola kako bi postali ono to ele da budu. Sluaj ovo dvoje ljudi posebno je upeatljiv, jer oni predstavljaju prvi transseksualni brani par u Velikoj Britaniji.

Denin je roena kao deak, ali je odma- lena oseala zbunjenost zbog svoje elje da bude devojica. Kako su godine prolazile, oseala je sve veu otuenost od sopstvenog tela. Udala se i postala otac dvoje dece, ali oseaj da je zarobljena u pogrenom telu ni- je je naputao. Dejvid je roen kao devoji- ca, ali je celo detinjstvo proveo oseajui da je duboko u dui, u stvari, mukarac. Ose- ao je toliku konfuziju, kako sada kae, da je ponekad eleo da uopte nema telo. Na kraju su Denin i Dejvid zatraili da se ukljue u program promene pola, to je podrazumevalo dugotrajnu hormonsku te- rapiju i hirurku intervenciju, kako bi se iz- borili sa onim to Denin naziva stranom grekom prirode (Neustatter 1999).

Denin i Dejvid upoznali su se preko or- ganizacije koja se bori za prava transseksua- laca; tokom vremena izgradili su blizak me- usobni odnos. Ali, kada su odluili da formalizuju svoju vezu stupanjem u brak, otkrili su da, prema vaeem zakonu u Veli- koj Britaniji, ne mogu da postanu mu i e-

na jer su izvrili promenu pola. Pol koji je bio upisan u rubriku matine knjige roenih smatrao se zvaninim podatkom. Denin i Dejvid venali su se u Danskoj, gde prome- na pola ne predstavlja prepreku za tradicio- nalnu ceremoniju venanja. Mada britanska vlada dozvoljava izmenu veine dokumena- ta u sluaju promene pola, ne postoji zakon- ska mogunost da se izmeni onaj dokument koji je od kljunog znaaja za promenu sta- tusa pojedinca - izvod iz matine knjige ro- enih. Mnogi transseksualci smatraju to pi- tanjem osnovnih ljudskih prava.

Veina nas ostane bez daha kad pomisli da on moe postati ona , jer seksualne razlike u velikoj meri utiu na na ivot. Obino ih uopte ne primeujemo - ba za- to to su tako oigledne. One su ukorenjene u nama od samog poetka. Nae koncepcije rodnog identiteta, kao i seksualni stavovi i sklonosti koji su s njima povezani, formira- ju se u tako ranom ivotnom dobu da ih, kao odrasli, uzimamo zdravo za gotovo. Meutim, rod nije neto to tek tako posto- ji; svi se mi, kako kau sociolozi, ponaa- mo rodno u svakodnevnim drutvenim in- terakcijama s drugima. Nakon promene sta- tusa, Denin i Dejvid morali su da naue ka- ko da se rodno ponaaju u svakodnevnom ivotu. Od tona glasa, preko pokreta i ge- stova, pa sve do normi ponaanja, svi aspek- ti naeg postojanja rodno su oznaeni. Mi drutveno reprodukujemo rod - stvaramo ga i iznova kreiramo - u hiljadama sitnih, svakodnevnih postupaka.

Deninina i Dejvidova pria tie se goru- e teme stalnih rasprava u sociologiji u vezi sa rodom i seksualnou. Autori imaju razli- ita miljenja u pogledu stepena u kojem uroene bioloke karakteristike imaju trajan

uticaj na na rodni identitet i seksualne ak- tivnosti. U ovom poglavlju, baviemo se pri- rodom seksualnog ponaanja ljudi i anali- zom sloenog karaktera seksualnosti - sek- sualnih obrazaca kod ljudi - i seksualnim razlikama. Seksualni ivot u savremenim drutvima, kao i mnogo toga, trpi znatne promene koje utiu na emotivni ivot vei- ne nas. Saznaemo kakve su to promene, a pri kraju poglavlja pokuaemo da interpre- tiramo njihov iri znaaj.

Zapoeemo, meutim, razmatranjem nekih od naina na koje sociolozi pokuava- ju da objasne razlike izmeu mukaraca i e- na. Poto su rodne razlike blisko povezane s pitanjima nejednakosti i moi u drutvu, predmet su velikog interesovanja sociologa. Dramatine promene koje su izazvali enski pokreti sedamdesetih godina dvadesetog ve- ka, dovele su do novih pokuaja razumevan- ja kako se stvaraju, opstaju i kako se menja- ju rodni obrasci i nejednakost u savremenim drutvima. Prouavanje roda i seksualnosti predstavlja jednu od najuzbudljivijih oblasti savremene sociologije koja belei najbri razvoj.

Rodne razlike

Zapoeemo istraivanjem porekla razlika izmeu mukaraca i ena. Razliiti su stavo- vi kojima se tumai formiranje rodnih iden- titeta i drutvenih uloga na osnovu tih iden- titeta. Debata se zapravo vodi izmeu onih sociologa koji pridaju vei znaaj drutve- nim uticajima pri analiziranju rodnih razli- ka, i onih koji to ne ine.

Pre nego to razmotrimo ove suprotstav- ljene stavove, potrebno je da napravimo jed- nu vanu razliku - izmeu pola i roda. Uop- teno govorei, sociolozi koriste termin pol da bi istakli anatomske i fizioloke razlike koje definiu muko i ensko telo. Rod se, pak, odnosi na psiholoke, drutvene i kul- turne razlike izmeu mukaraca i ena. Rod

se povezuje sa drutveno konstruisanim poj- movima mukosti i enskosti; on nije nuno proizvod neijeg biolokog pola. Razlika iz- meu pola i roda fundamentalna je po svom karakteru, jer mnoge razlike izmeu muka- raca i ena nisu bioloke po poreklu.

Socioloke interpretacije rodnih razlika i nejednakosti imaju suprotstavljena sta- novita u vezi sa pitanjem pola i roda. Ovde emo razmotriti tri ira pristupa. Najpre e- mo izneti stavove prema kojima su razlike u ponaanju izmeu mukaraca i ena bioloki zasnovane. Zatim emo prei na teorije ko- je pridaju veliki znaaj socijalizaciji i uenju rodnih uloga. Na kraju emo razmotriti ide- je autora koji smatraju da ni pol ni rod nisu bioloki zasnovani, nego da su u potpunosti drutveno konstruisani.

R od i b io logija : prirodne razlike

U kojoj meri su razlike u ponaanju muka- raca i ena rezultat pola, a ne roda? Drugim reima, u kojoj meri su rezultat biolokih razlika? Pojedini autori tvrde da aspekti bi- ologije oveka - od hormona i hromozoma do veliine mozga i genetike - mogu biti raz- log uroenih razlika u ponaanju izmeu mukaraca i ena. Ove razlike, kako tvrde, mogu se uoiti u svim kulturama, to podra- zumeva da su prirodni faktori uzrok rodne nejednakosti koja karakterie veinu druta- va. Takvi istraivai verovatno e isticati injenicu da su, na primer, u veini druta- va, mukarci ti koji idu u lov i rat. Kako tvr- de, ovo svakako pokazuje da mukarci pose- duju sklonost ka agresivnosti koja je biolo- ki uzrokovana, a koju ne poseduju ene.

Mnogi istraivai nisu ubeeni da su ova- kve tvrdnje ispravne. Nivo agresivnosti kod mukaraca, kako kau, razlikuje se od kultu- re do kulture, a od ena se u nekim kultura- ma oekuje da budu pasivnije ili nenije ne- go u drugim (Elshtain, 1987). Teorije o prirodnim razlikama esto su zasnovane

P o g la v l je 5 : R o d i s e k s u a ln o s t

118 ROD I SEKSUALNOST

na podacima o ponaanju ivotinja, kako ukazuju kritiari, a ne na antropolokim ili istorijskim dokazima koji otkrivaju vremen- slce i prostorne varijacije u ovom pogledu. Stavie, dodaju kritiari, ako je neka crta li- nosti manje ili vie univerzalna, to ne mora da znai da je po poreklu bioloka; postoje kulturoloki faktori opte vrste koji proiz- vode takve razlike. N a primer, u najveem broju kultura veina ena provodi velilci deo ivota u odgajanju dece, pa ne moe ni da uestvuje u lovu ili ratu. M ada se hipoteza da bioloki faktori odreuju obrasce pona- anja kod mukaraca i ena ne moe u pot- punosti odbaciti, skoro ceo period od jed- nog veka je proao, a da se nije uspelo u ot- krivanju fiziolokog porekla takvog uticaja. Ne postoje dolcazi o postojanju mehanizma lcoji bi povezao takve bioloke sile s kom- pleksnim drutvenim ponaanjem mukara- ca i ena (Connell, 1987). Teorije koje tvrde da se pojedinci ponaaju u skladu sa nelcom vrstom uroene predispOzicije, zanemaruju kljunu ulogu drutvene interakcije u obli- kovanju ljudskog ponaanja.

Socijalizacija roda

Drugi put ka razumevanju porekla rodnih razlika jeste prouavanje rodne socijalizaci- je, uenja rodnih uloga pomou socijalnih agensa. Takav pristup pravi razliku izmeu biolokog pola i drutvenog roda - dete se raa s polom, a razvija rod. Kroz kontakte s raznovrsnim agensima socijalizacije, primar- nim i sekundarnim, deca postepeno usvaja- ju drutvene norme i oekivanja lcoja se smatraju karakteristinim za njihov pol. Rodne razlike nisu bioloki predodreene, one su kulturoloki produkovane. Prema tom gleditu, rodne nejednakosti proistiu iz socijalizacije razliitih uloga kod muka- raca i ena.

Pobornici teorija o rodnoj socijalizaciji naroito su bili funkcionalisti, koji smatraju

da deaci i devojice ue polne ulogec i sti- u muke i enske identitete - mukost i en- skost - koje ih prate (vidi dalje, Funkciona- listiki pristupicc). U ovom procesu, deca se rukovode pozitivnim i negativnim sankcija- ma, to jest silama koje se primenjuju u dru- tvu za nagraivanje ili spreavanje pona- anja. N a primer, deak moe biti pozitivno sankcionisan u svom ponaanju (Kako si ti hrabar deak!cc), ili biti primalac negativne sankcije (Deaci se ne igraju lutkamacc). Ovakva pozitivna i negativna odreenja po- mau deacima i devojicama da naue oe- kivane polne uloge i da im se povinuju. Ukoliko pojedinac demonstrira rodno po- naanje koje ne odgovara njegovom, nje- nom biolokom polu - tj. ukoliko je rodno ponaanje devijantno - objanjenje se moe traiti u neadekvatnoj ili nepravilnoj socija- lizaciji. Prema takvom funkcionalistikom gleditu, agensi socijalizaje doprinose odr- anju drutvenog poretka nadgledajui pra- vilnu rodnu socijalizaciju novih generacija.

Ovakvo kruto tumaenje socijalizacije i polnih uloga doivelo je kritiku sa nekoliko strana. Mnogi autori smatraju da socijaliza- cija roda nije proces koji se sam po sebi od- vija bez tekoa; razliiti ,,agensicc, poput porodice, kole i vi^njaka, mogu biti jedni s drugima u koliziji. Osim toga, teorije o soi- jalizaciji ignoriu sposobnost pojedinca da odbaci ili modifikuje drutvena oekivanja koja okruuju polne uloge. Kako tvrdi Ko- nel:

Agensi socijalizacijec ne mogu da proizvedu mehanike efekte kod osobe u razvoju. Oni sa- mo pozivaju dete da uzme uea u drutvenoj praksi pod datim uslovima. Poziv moe da bu- de, i esto jeste, prisilan - praen je jakim pri- tiskom da se prihvati i ne spominje se bilo ka- kva alternativa... Pa ipak, deca odbijaju poziv, tanije, poinju da vuku sopstvene poteze na polju roda. Neka odbacuju heteroseksual- nost... neka prihvataju meavinu mukih i en-

ROD I SEKSUALNOST 119

Ugiedati se na tatu - korisna igra koja moe predstavljati i formativni elemenat u rodnoj so- cijalizaciji deteta.

skih elemenata , na primer, devojice insistira- ju na bavijenju sportom u koli. N e k a deca su-

oavaju se sa p rocep om u sopstvenom ivotu,

recimo, deaci koji se oblae u ensku odeu

kad su sami kod kue. M o g u da konstruiu i-

vot u mati koji se razlikuje od n jihovog stvar-

nog ivota, to je, m oda, najei od svih po- teza. (Connel i, 1987)

Vano je istai da Ijudska bia ne pred- stavljaju pasivne objekte ili poslune prima- oce ,,programiranja roda, kako neki socio- lozi tvrde. Ljudi su aktivni inioci koji stva- raju i modifikuju svoje uloge. Mada bi tre- balo da smo skeptini u pogledu svakog ge- neralnog usvajanja pristupa o polnim uloga- ma, nmoge studije pokazale su da, u izve- snoj meri, rodni identiteti jesu rezultat dru- tvenih uticaja.

Drutveni uticaji na rodni identitet protiu kroz velik broj razliitih kanala; ak i roditelii koji decu vaspitavaju na neseksi-

stiki nain smatraju da je teko boriti se s postojeim obrascima uenja roda (Statham, 1986). Studije o interakciji izmeu deteta i roditelja, na primer, pokazuju znatne razlike u tretmanu deaka i devojica, ak i kad sa- mi roditelji veruju da se ponaaju istovetno prema deci oba pola. Igrake, slikovnice i televizijske emisije s lcojima deca dolaze u dodir po pravilu naglaavaju razlike izmeu mukih i enskih osobina. Mada se situacija unekoliko promenila, broj mukih likova u veini knjiga za decu, bajki, televizijskih emisija i filmova, po pravilu je vei od bro- ja enskih likova. Muki likovi prikazani su kao aktivniji i skloniji avanturama, dok su enski likovi pasivni, posluni i orijentisani prema kui (Weitzman et a i, 1972; Za- mmuner, 1987; Davies, 1991). Feministiki autori pokazuju kako kulturni i medijski proizvodi u reklamnim oglasima namenje- nim najmlaoj publici otelotvoruju tradicio- nalne stavove prema rodu i prema onim cil-

Rodni identitet: dve teorije

Dve od vodeih teorije koje objanjava- ju formiranje rodnih identiteta bave se emocionalnom dinamikom izmeu dece i njihovih staratelja. Prema ovakvim gle- ditima, rodne razlike nisu rezultat bio- loke predispozicije, ve se formiraju ,,nesvesno u najranijem periodu ivota.

Frojdova teorija o razvoju rodaModa najuticajnija - i najkontroverzni- ja - teorija o javljanju rodnog identiteta, jeste ona Sigmunda Frojda. Prema Froj- du, uenje rodnih razlika kod odojadi i dece tie se prisustva, odnosno odsustva penisa. Imam penis znai ,,Ja sam de- ak, dok ,,Ja sam devojica znai ,,Ne- mam penis". Frojd upozorava da ovde nije re samo o anatomskim razlikama; prisustvo ili odsustvo penisa simboliki predstavlja mukost ili enskost.

U uzrastu od oko etiri ili pet godina, kako tvrdi ova teorija, deak osea strah od discipline i autonomije koje otac zah- teva od njega i zamilja da otac eli da mu ukloni penis. Delimino svesno, ali najveim delom nesvesno, deak shvata oca kao suparnika u svojoj Ijubavi pre- ma majci. Suzbijanjem erotskih oseanja prema majci i prihvatanjem oca kao su- periornog bia, deak se identifikuje s ocem i postaje svestan svog mukog identiteta. Deak se odrie svoje Ijubavi prema majci zbog nesvesnog straha da e ga otac kastrirati. Devojice, s druge strane, navodno pate od zavisti to ne- maju penis, jer ne poseduju vidljiv or- gan po kojem se razlikuju deaci. Majka gubi vrednost u oima devojice, jer ni ona nema penis i nije u stanju da ga stvori. Kada se devojica identifikuje sa

majkom, ona zauzima pokoran stav koji je rezultat prihvatanja da je ,,na drugom mestu po vrednosti.

Kad se zavri ova faza, dete je nauilo da suzbija erotska oseanja. U periodu izmeu, otprilike, pete godine i puber- teta, kako smatra Frojd, seksualne aktiv- nosti privremeno se obustavljaju, sve dok bioloke promene ponovo, na di- rektan nain, ne aktiviraju erotsku elju. Period latentnosti, koji obuhvata nie i srednje razrede osnovne kole, jeste vre- me kad su drugovi, ili drugarice, istog uzrasta i pola najvaniji u ivotu deteta.

Frojdova gledita izazvala su brojne prigovore, naroito meu feministkinja- ma, ali i drugim autorima (Mitchell, 1973; Covvard, 1984). Prvo, ini se da Frojd suvie poistoveuje rod sa sveu o genitalijama. Drugo, njegova teorija za- visi od pretpostavke da je penis superi- orniji u odnosu na vaginu, koja se treti- ra samo kao pomanjkanje mukog pol- nog organa. A zato ne bismo mogli enske genitalije smatrati superiornijim u odnosu na muke? Tree, Frojd smatra da otac igra primarnu ulogu u nametan- ju discipline, mada je u mnogim kultura- ma uloga majke mnogo izraenija. e- tvrto, Frojd smatra da se uenje roda od- vija najintenzivnije u uzrastu od etiri ili pet godina. Mnogi kasniji autori nagla- avaju vanost uenja u jo ranijem uz- rastu, poevi od uzrasta odojeta.

Teorija^o razvoja roda Nensi odorou

Mada su brojni autori koristili Frojdov pristup prouavanju razvoja roda, oni su ga obino modifikovali na vie naina.

9 !S B K K H S S 2aE S i^^

Primer takvog autora jeste Nensi odo- rou (1978, 1988). Ova autorka smatra da uenje oseanja mukosti ili enskosti proizlazi iz privrenosti koje dete osea prema svojim roditeljima u ranom uzra- stu. Ona mnogo vie od Frojda naglaa- va znaaj majke. Dete je emotivno veza- no za majku jer ona lako vri odluujui uticaj u ranom uzrastu. Ova vezanost prekida se u odreenom periodu da bi ustupila mesto odvojenom oseaju svo- ga ,,ja - od deteta se trai da postane sa- mostalnije.

Nensi odorou smatra da se ovaj pro- ces prekidanja vezanosti za majku odvi- ja na razliit nain kod deaka i devoji- ca. Devojice ostaju vezanije za majku - u stanju su, na primer, da se i dalje ma- ze i Ijube s njom i imitiraju njene po- stupke. Poto se veza s majkom ne raski- da u potpunosti, devojica, a kasnije i odrasla ena, razvija oseaj sebe koji je povezaniji sa drugim Ijudima. Vea je verovatnoa da e se njen identitet sto- piti sa identitetom druge osobe, ili da e zavisiti od njega; to se najpre dogaa sa majinim, a kasnije sa mukarevim identitetom. Prema miljenju Nensi o- dorou, ovo dovodi do stvaranja enskih karakternih crta, kao to su osetljivost i emocionalno saoseanje.

Deaci oseaj o sebi stiu preko radi- kalnijeg odbacivanja svoje prvobitne bli- skosti s majkom, tako to mukou sma- traju sve ono to nije enstveno. Oni ue da ne budu ,,seka-Perse ili mamini sino- vi. Kao rezultattoga, deaci su relativno nesposobni da se zblie s drugima; oni razvijaju vie analitiki pogled na svet, u kome je naroit naglasak na uspehu, a potiskuju sposobnost razumevanja sop- stvenih oseanja, kao i oseanja drugih.

U izvesnoj meri, Nensi odorou obre

Frojdove glavne teze. Ona mukost, a ne enskost, definie gubitkom stalne bli- skosti s majkom. Muki identitet formira se kroz odvajanje; zato mukarci kasnije u ivotu nesvesno oseaju da im je iden- titet u opasnosti ukoliko ostvare blisku emotivnu vezu sa drugima. ene, pak, oseaju da odsustvo bliske veze s nekom drugom osobom ugroava njihovo sa- mopotovanje. Ovi obrasci ponavljaju se iz generacije u generaciju zbog primar- ne uloge koju ene imaju u ranoj socija- lizaciji dece. ene sebe iskazuju i defini- u kroz odnose s drugima. Mukarci po- tiskuju te potrebe i usvajaju manipula- tivniji stav u odnosu na druge.

Rad N. odorou naiao je na razliite vrste kritike. Dener Sajers, na primer, smatra da N. odorou ne objanjava borbu ena, pogotovo u dananje do- ba, da postanu autonomna, nezavisna bia (Sayers, 1986). ene (i mukarci) su, kako ona naglaava, kontradiktorniji po svom psiholokom sklopu nego to to teorija N. odorov tvrdi. enskost moe da prikrije oseanja agresivnosti ili tvrdoglavosti, koja se otkrivaju samo posredno i samo u pojedinim situacija- ma (Brennan, 1988). N. odorou kritiko- vana je i zbog svoje suvie uske koncep- cije porodice, koja je zasnovana na mo- delu bele porodice 'iz srednje klase. ta se, na primer, deava u porodicama sa jednim roditeljem u kojima se o deci brine vie od jedne odrasle osobe?

Ove kritike ne uruavaju ideje N. o- dorou, koje su i dalje veoma znaajne. Njene ideje nas u velikoj meri poduava- ju o prirodi enskosti i pomau nam da shvatimo poreklo onoga to se zove mu- ka uzdranost - tekoa koju mukarci imaju sa otkrivanjem sopstvenih osean- ja drugima.

122 ROD I SEKSUALNOST

jevima i ambicijama lcoji se od deaka i de- vojica oekuju. Oigledno je da je rodna socijalizacija veoma moan proces i da nje- ne posledice mogu biti veoma uznemiruju- e. Kad im se rod jednom ,,dodeli , drutvo od pojedinaca oekuje da se ponaaju kao mukarci i ene . Upravo se u svako- dnevnom ivotu ostvaruju i reprodukuju ovakva oekivanja (Lorber 1994; Bourdieu 1990).

Drutvena konstrukcija roda i pola

Poslednjih godina, sve vei broj sociologa kritikuje teorije o socijalizaciji i rodnim ulo- gama. Umesto da pol smatraju bioloki od- reenim, a rod kulturoloki nauenim, oni tvrde da i pol i rod treba smatrati drutveno konstruisanim proizvodima. Ne samo da je rod iskljuivo drutveni proizvod koji nema vrstu sutinu , nego i samo ljudsko telo podlee drutvenim silama koje ga na razli- ite naine oblikuju i menjaju. Svojim telima moemo pridati znaenja koja dovode u pi- tanje ono to se obino smatra prirodnim . Pojedinci mogu da biraju kako da konstrui- u i rekonstruiu svoja tela na nain koji im se dopada - mogu da rade gimnastiku, dre dijetu, rade pirsing, obavljaju plastine ope- racije ili menjaju pol. Tehnologija zamaglju- je granice naih fizikih tela. Stoga, kako se tvrdi, ljudsko telo i biologija nisu dati , ve su podloni linom izboru u razliitim dru- tvenim kontekstima.

Prema takvom gleditu, autori koji se ba- ve istraivanjem rodnih uloga i njihovog uenja preutno prihvataju da postoji biolo- ka zasnovanost rodnih razlika. Autori koji zastupaju socijalizacijski pristup smatraju da bioloke razlike izmeu polova predstavlja- ju okvir koji se kulturoloki razrauje u samom drutvu. Za razliku od ovog gledi- ta, teoretiari koji veruju u drutvenu kon- strukciju pola i roda odbacuju svaku biolo- ku zasnovanost rodnih razlika. Oni smatra-

ju da se rodni identiteti stvaraju u odnosu na percipirane polne razlike u drutvu i pot- pomau oblikovanje tih razlika. N a primer, drutvo u kome se ideje mukosti karakteri- u fizikom snagom i m ao stavovima, podsticae mukarce da neguju specifian imid svog tela i skup pravila ponaanja. Drugim reima, rodni identiteti i polne raz- like neodvojivo su isprepletane u telu sva- kog pojedinanog oveka (Connell, 1987; J. Butler, 1999; Scott and Morgan, 1993).

Stanovita o rodnoj nejednakosti

Videli smo da je rod drutveno proizvedert pojam koji dodeljuje razliite drutvene ulo- ge i identitete mukarcima i enama. Pa, ipak, rodne razlike retko su neutralne - u skoro svim drutvima, rod predstavlja zna- ajan oblik drutvenog raslojavanja. Rod je odluujui faktor u strukturiranju vrsta mo- gunosti i ivotnih ansi koje se pruaju po- jedincima i grupama i vri jak uticaj na nji- hove uloge u okviru drutvenih institucija, od porodice do drave. M ada uloge muka- raca i ena mogu da variraju od kulture do kulture, ne postoji poznat primer drutva u kojem su ene monije od mukaraca. Uloge mukaraca po pravilu se vie vrednuju i na- grauju od uloga ena: u skoro svakoj kul- turi ene snose najvep odgovornost za po- dizanje potomstva i rad u kui, dok se mu- karci tradicionalno brinu za zaradu i izdr- avanje porodice. Dominantna podela rada izmeu polova dovela je do nejednakih po- zicija mukaraca i ena u pogledu moi, pre- stia i bogatstva.

Uprkos napretku koji su uinile ene u zemljama irom sveta, rodne razlike i dalje slue kao osnova za socijalne nejednakosti. Istraivanje i prouavanje rodne nejednako- sti postalo je centralno pitanje kojim se ba- ve sociolozi. Razvijena su mnoga teorijska stanovita kojima se tumai konstantna do- minacija mukaraca nad enama - u oblasti

ROD I SEKSUALNOST 123

Prouavanje rodnih nejednakosti

Sociolozi definiu rodnu nejednakost kao razliku u statusuf moi i prestiu iz- meu mukaraca i ena u okviru grupaf kolektiva i drutava. Kad se razmilja o nejednakosti izmeu mukaraca i enaf mogu se postaviti sledea pitanja: da li ene i mukarci imaju jednak pristup vanim drutvenim resursima - na pri- merf hranif novcuf moi i vremenu?

Drugo, da li ene i mukarci raspolau istim mogunostima u ivotu? Da li se uloge i aktivnosti ena i mukaraca sli- no vrednuju? Ovakva fundamentalna pitanja o rodnim nejednakostima po- javljuju se u raznim delovima teksta ove knjigef prilikom razmatranja va- nih tema koje privlae interesovanje sociologa.

ekonomije, politike, porodice, itd. U ovom odeljku predstaviemo glavne teorijske pri- stupe u objanjavanju prirode rodne nejed- nakosti na nivou drutva, a rodnu nejedna- kost prouiemo u konkretnim kontekstima i institucijama u ostalim delovima ove knji- ge (vidi okvir).

Funkcionalistiki pristupi

Kao to smo videli u poglavlju 1 (ta je so- ciologija? ), funkcionalisti shvataju drutvo kao sistem meusobno povezanih delova koji, kad su u ravnotei, funkcioniu udru- eno kako bi proizveli drutvenu solidar- nost. Tako funkcionalistika gledita i stavo- vi inspirisani ovakvim pristupom rodu po- kuavaju da pokau da rodne razlike dopri- nose stabilnosti i integraciji drutva. M ada su takva gledita nekada imala veliki broj pobornika, esto su kritikovana zbog zane- marivanja drutvenih tenzija za raun kon- senzusa i zbog zastupanja konzervativnih pogleda na drutveni svet.

Autori koji pripadaju koli miljenja o prirodnim razlikama smatraju da je pode- la rada izmeu ena i mukaraca bioloki za- snovana. Zene i mukarci obavljaju one po- slove koji su im bioloki najprimereniji. Tako antropolog Dord M ardok smatra i prak- tinim i prikladnim da se ene koncentriu

na obaveze olco domainstva i porodice, a mukarci na rad izvan kue. Na osnovu uporedne studije kultura vie od 200 druta- va, Mardok zakljuuje da je podela rada na osnovu pola prisutna u svim kulturama (Murdock 1949). M ada nije rezultat biolo- kog programiranja , to ipak predstavlja najloginiju osnovu za organizaciju drutva.

Talkot Parsons, vodei funkcionalistiki mislilac, bavio se ulogom porodice u indu- strijskim drutvima (Parsons and Bales, 1956). Poseban predmet njegovog intereso- vanja bila je socijalizacija dece. On je sma- trao da stabilna porodica, uvek spremna da prui podrku deci, predstavlja kljuc uspe- ne socijalizacije. Prema Parsonsovom gledi- tu, porodica funkcionie uspenije ukoliko postoji jasna podela rada na osnovu pola u kojoj ene preuzimaju ekspresivne uloge, brinu se za podizanje i bezbednost jdece i pruaju im emocionalnu podrku. Mukar- ci, s druge strane, treba da preuzmu jnstru- mentalne uloge - tj. da zarauju za ivot po- rodice. Zbog stresne prirode muke uloge, ekspresivna uloga ene treba da ukljuuje i pruanje stabilnosti i utehe mukarcu. Takva komplementarna podela rada koja se zasni- va na biolokim razlikama izmeu polova garantuje slogu u porodici.

Drugi funkcionalistiki pristup odgajanju dece jeste onaj Dona Boulbija (1953), koji

je smatrao da je majka od sutinske vanosti za primarnu socijalizaciju dece. Alco je majlca odsutna ili ako se dete u ranom dobu odvoji od majke - stanje koje se naziva materinska deprivacija - postoji velilci rizilc da se dete nee adekvatno socijalizovati. To moe da dovede do ozbiljnih socijalnih i psiholokih posledica u kasnijem ivotu, ukljuujui an- tisocijalno i psihopatsko ponaanje. Boulbi je smatrao da se dobrobit i mentalno zdravlje deteta najbolje ostvaruju putem bliskog, in- timnog i kontinuiranog odnosa sa majkom. On se slagao da se majka moe zameniti supstitutom majkea, ali je smatrao da takav susptitut treba takoe da bude ena - ime je jasno stavio do znanja da materinsku uiogu moe da odigra samo ena. Pojedini autori koristili su Boulbijevu tezu o materinskoj de- privaciji za svoje tvrdnje da zaposlene majke zanemaruju svoju decu.

Feministkinje su otro kritikovale tvrdnje o biolokoj zasnovanosti podele rada izmeu polova, smatrajui da ne postoji nita pri- rodno ili neizbeno kad je re o raspodeli dunosti u drutvu. Zene nisu spreene ni- jednom svojom biolokom karakteristikom da girade profesionalnu karijeru; pre bi se relclo da se ljudska bia socijalizuju za uloge koje se kulturoloki od njih oekuju.

Postoji itav niz dokaza kojima se teza o materinskoj deprivaciji dovodi u pitanje - prouavanja su pokazala da dete postie bol- ji uspeh u obrazovanju i linom razvoju uko- liko su oba roditelja zaposlena bar sa pola radnog vremena van kue. Parsonsovo gledi- te o ,,ekspresivnim enskim ulogama doi- velo je kritiku i od feministkinja i od strane ostalih sociologa, koji smatraju da ovakvi sta- vovi podravaju dominaciju ena u domain- stvu. Ne postoji osnova za stav da je ekspre- sivna ena neophodna za uspeno funkcio- nisanje porodice - naprotiv, to je uloga koja se naglaava jer tako odgovara mukarcima.

Feministiki pokret doveo je do postavljan- ja itavog niza teorija koje pokuavaju da objasne rodne nejednakosti i predloe nai- ne za njihovo prevazilaenje. Feministike teorije o rodnim nejednakostima iznose me- usobno sasvim protivurene stavove. Ma- da se svi feministiki autori bave nejedna- kom pozicijom ene u drutvu, njihova objanjenja u znatnoj meri se razlikuju. Su- protstavljene kole feminizma objanjavaju rodne nejednakosti itavim nizom duboko ukorenjenih drutvenih procesa, kao to su seksizam, patrijarhalnost, kapitalizam i rasi- zam. U sledeim odeljcima razmotriemo argumente tri najvanija feministika gledi- ta - liberalno, radikalno i glediste crnog fe- minizma.

Liberalni feminizam traga za objanjenjem rodnih nejednakosti u drutvenim i kultu- rnim stavovima. Za razliku od radikalnih fe- ministkinja, liberalne feministkinje ne sma- traju ensku subordinaciju delom veeg si- stema ili strukture. Umesto toga, one ukazu- ju na veliki broj zasebnih inilaca koji dopri- nose nejednakosti izmeu ena 1 mukaraca. N a primer, liberalne feministkinje bave se prouavanjem seksizma i diskriminacije e- na na radnom mestu, obrazovnim ustanova- ma i medijima. One svoju energiju usmera- vaju na uspostavljanje i zatitu jednakih mo- gunosti za ene kroz zakonodavna i demo- kratska sredstva. Liberalne feministkinje pruaju aktivnu podrku pravnim aktima kao to su zakoni o jednakoj zaradi i o pol- noj diskriminaciji. One smatraju da je za eli- minaciju diskriminacije ena od sutinske vanosti da jednakost bude propisana zako- nom. Liberalne feministkinje pokuavaju da kroz postojei sistem postepeno uvedu re- forme. U tom pogledu one su umerenije u svojim ciljevima i metodima od radikalnih

feministkinja, koje zahtevaju ruenje itavog postojeeg sistema.

M ada su liberalne feministkinje pruile veliki doprinos poboljanju poloaja ene u prolom veku, kritiari ih optuuju da nisu uspele da se izbore sa dubljim uzrocima rod- ne nejednakosti i da ne priznaju sistemsku prirodu ugnjetavanja ene u drutvu. Bavei se pojedinanim pitanjima koja ugroavaju poloaj ene - seksizmom, diskriminacijom, staklenim plafonom , nejednakom zara- dom - liberalne feministkinje pruaju samo delimiku sliku rodnih nejednakosti. Radi- kalne feministkinje optuuju liberalne femi- nistkinje da podstiu ene na pasivno pri- hvatanje nejednakog drutva i njegovog tak- miarskog karaktera.

U osnovi radikalnog feminizma stoji vero- vanje da su mukarci odgovorni za eksploa- taciju ena i da od toga imaju koristi. Anali- za patrijarhata - sistematske dominacije mu- karaca nad enama - centralno je pitanje ove grane feminizma. Patrijarhat se smatra univerzalnom pojavom koja je prisutna u svim periodima i kulturama. Radikalne fe- ministkinje esto istiu porodicu kao jedan od glavnih izvora ugnjetavanja ene u dru- tvu. One smatraju da mukarci eksploatiu ene zahvaljujui besplatnom radu koji ene obavljaju u kui. Kao grupacija, mukarci enama odriu pravo na pristup pozicijama moi i uticaja u drutvu.

Radikalne feministkinje razlikuju se po svom tumaenju osnove patrijarhata, ali se veina slae da ona podrazumeva prisvajan- je enskog tela i seksualnosti u nekom vidu. Sulamit Fajerstoun (1971), radikalna femi- nistkinja iz ranog perioda ovog pokreta, smatra da mukarci kontroliu ulogu ene u reprodulcciji i odgajanju dece. Poto su ene bioloki sposobne za raanje dece, one po- staju materijalno zavisne od mukaraca u pogiedu sredstava za ivot i zatite. Ova ,,bi-

oloka nejednakost drutveno je organizo- vana u nuklearnoj porodici. Autorka Fajer- stoun koristi termin seksualna lclasa da bi opisala poloaj ene u drutvu i smatra da je emancipacija ena mogua samo lcroz uki- danje porodice i odnosa moi koji je karak- teriu.

Ostale radikalne feministkinje ukazuju na muko nasilje nad enama kao glavni uzrok muke supremacije. Prema takvom gleditu, nasilje u porodici, silovanje i seksualno uz- nemiravanje ine sastavni deo sistematskog ugnjetavanja ena, a ne samo izolovane slu- ajeve sa sopstvenim psiholokim ili krimi- nalnim uzrocima. ak i svakodnevne inter- akcije - poput neverbalne komunikacije, obrazaca sluanja i prekidanja razgovora, kao i to kako se ena osea na javnom me- stu - doprinose rodnoj nejednakosti. Osim toga, kako tvrde, popularni stavovi o lepoti i seksualnosti enama nameu mukarci ka- ko bi proizveli odreeni tip enskosti. Na primer, drutvene i kulturne norme koje na- glaavaju vitko telo i nean, brian odnos prema mukarcima, pomau odranju en- ske subordinacije. Objektifikacija ene putem medija, mode i reklamnih oglasa, pretvara ene u seksualne objekte ija je glavna liloga da zadovolje i zabave mukar- ce.

Radikalne feministkinje ne veruju da se ene mogu osloboditi seksualnog ugnjeta- vanja kroz reforme iii postepene promene. Poto je patrijarhat sistemska pojava, kako one smajtraju, rodna jednakost moe se po- stii iskljuivo ukidanjem patrijarhalnog po- retka.

Mnogi feministiki orijentisani teoretiari esto koriste koncept patrijarhata za objanjavanje rodne nejednakosti. Svojom tvrdnjom da je lino isto to i politiko , radikalne feministkinje skrenule su panju na mnoge meuzavisne dimenzije ugnjeta- vanja ena. Njihovo isticanje mukog nasilja i objektifikacije ena dovelo je ovakva pitan-

126 ROD I SEKSUALMOST

Silvija Volbi: razmatranje patrijarhata

Pojam patrijarhata zauzima centraino mesto u mnogim feministikim interpre- tacijama rodne nejednakosti. Meutim, kao analitiki instrument kritikovan je to nije u stanju da tumai promene i ra- znolikost rodnih nejednakosti. Kritiari smatraju da svakako ne moemo govo- riti o jednom uniformnom i nepromen- Ijivom sistemu ugnjetavanja tokom ceio- kupne istorije. Silvija Volbi je teoretiar- ka koja smatra da je pojam patrijarhata od sustinske vanosti za analizu rodnih nejednakosti. Meutim, ona je saglasna sa mnogima koji ga kritikuju. U svojoj knjizi Razmatranje patrijarhata (1990); autorka prua nain za razumevanje pa- trijarhata koji je mnogo fleksibilniji od prethodnih. Ovaj nain ostavlja prostora za promene koje su se deavale u razlii- tim istorijskim periodima, kao i za raz- matranje etnikih i klasnih razlika.

Za Volbijevu, patrijarhat predstavlja sistem drutvenih struktura i praksi u kojem mukarci dominiraju nad ena- ma, ugnjetavaju ih i eksploatiu (1990: 20). Ona vidi patrijarhajt i kapitalizam kao dva jasno odvojena sistema koja na razliite naine meusobno deluju - po-

nekad harmonino, ponekad s tenzija- ma - u zavisnosti od istorijskih uslova. Kapitalizam je, kako ona smatra, gene- ralno profitirao iz patrijarhata kroz po- delu rada na osnovu pola. Ali, u nekim drugim istorijskim periodima, kapitali- zam i patrijarhat u sukobu su jedan s drugim. Na primer, u toku ratova, kad ene u velikom broju postaju deo radne snage, interesi kapitalizma i patrijarha- ta nisu usklaeni.

Volbijeva razlikuje est struktura kroz koje deluje patrijarhat. Ona uoava da je slabost ranih feministikih teorija bi- la njihova tendencija da se koncentriu na jedan sutinski" uzrok ugnjetavanja ena, kao to su muko nasilje ili uloga ene u reprodukciji. Poto se Volbijeva bavi dubinom i meusobnom poveza- nou rodnih nejednakosti, ona smatra da se patrijarhat sastoji iz est struktura koje su nezavisne, ali su u meusobnoj interakciji.

8 Proizvodni odnosi u domainstvu Ne- plaeni rad ena, poput kunih poslo- va i odgajanja dece, prisvajaju njihovi muevi (ili partneri).

ja u centar aktueiriih rasprava o enskoj podreenosti u drustvu. |

Radikalni feministiki stavovi izazvali su, meutim, mnogo prigcA^ora. M oda se najvaniji odnosi na pojam patrijarhata i njegovu neadekvatnu upotrebu za general- no objanjenje ugnjetavanja ena. Radikal- ne feministkinje tvrde da je patrijarhat to- kom istorije postojao u svakoj kulturi - da je to univerzalna pojava. Kritiari, pak, smatraju da takva koncepcija patrijarhata ne ostavlja prostora za razmatranje kultur-

nih i istorijskih razliitosti. Ona takoe ig- norie vaan uticaj koji klasa, rasa ili etni- ka pripadnost rnogu imati na ugnjetavanje ena. Drugim reima, nije mogue sagleda- vati patrijarhat kao univerzalnu pojavu; ta- kav postupak ciovodi clo hiolokog reduk- cionizma - pripisivanja svih sloenosti rod- nih nejednakosti jecinostavnoj razlici izme- u ena i mukaraca.

Nedavno je Silvija Volbi (vidi okvir) izloiia vanu rekonceptualizaciju patrijar- hata. Ova autorka smatra cla pojam patrijar-

ROD I SEKSUALNOST 127

s Piaeni rad ene su na tritu rada iskljuene iz izvesnih tipova poslova, siabije su plaene i predodreene za obavljanje manje kvalifikovanih po- siova.

a Patrijarhaina drava Pri odreivanju svoje politike i prioriteta, drava je si- stematski naklonjena patrijarhalnim interesima.

H Muko nasiije Mada se muko nasilje esto tretira kao skup individualnih inova, ono ima svoj ustaljeni obrazac i sistematinost. ene su po pravilu i na standardan nain rtve ovakvog nasilja. Drava uspeno podrava na- silje odbijanjem da intervenie, osim u izuzetnim sluajevima.

8 Patrijarhalni odnosi u seksuainosti Ovo se ogieda u prinudnoj hetero- seksualnosti i dvostrukim seksualnim standardima izmeu mukaraca i e- na (u kojima se primenjuju razliita ,,praviia seksualnog ponaanja).

Patrijarhaine institucije kulture Razli- ite institucije - mediji, religija i obra- zovanje - produkuju prezentacije e- na,posmatrane patrijahalnim okom. Takve prezentacije utiu na identitet ena i propisuju prihvatljive standar- de ponaanja i deiovanja.

hata i dalje ostaje vredan i koristan instru- ment, pod uslovom da se koristi na odree- ne naine.

Crrii feminizam

Da li se pomenute verzije feminizma mogu podjednako primeniti na iskustva belih ena i ena druge boje koe? Mnoge crne femi- nistkinje i feministkinje iz zemalja u razvoju tvrde da to nije mogue. One smatraju da etnike podele meu enama nisu bile pred- met razmatranja glavnih feministikih kola

Silvija Volbi raziikuje dva oblika patri- jarhata. Privatni patrijarhat predstavlja dominaciju nad enama koja se deava u okviru domainstva od strane pojedi- nanog partrijarha. To je strategija iskljuivanja, jer su ene u sutini spre- ene da uestvuju u javnom ivotu. Jav- ni patrijarhat je, s druge strane, kolek- tivniji po svom obliku. ene imaju pri- stup javnim oblastima, kao to su politi- ka i trite rada, ali ostaju odvojene od bogatstva, moi i statusa.

Volbijeva priznaje da je, barem u Ve- likoj Britaniji, patrijarhat doiveo izve- sne promene - po svom stepenu i obli- ku - od viktorijanskog doba do danas. Ona uoava da smanjenje razlika u za- radama i bolji uslovi obrazovanja za e- ne pokazuju izmenjen opseg patrijar- hata, ali ne i njegov konaan poraz. Ako je nekada ugnjetavanje ena bilo, uglavnom, prisutno u kui, sada je loci- rano u celokupnom drutvu - segrega- cija i subordinacija ena prisutni su u celoj javnoj oblasti. Drugim reima, pa- trijarhat je promenio svoj oblik iz pri- vatnog u javni. Kao to Silvija Volbi iro- nino kae: osloboene od kue, ene sada imaju celo drutvo koje ih ugnje- tava (1990).

miljenja, koje se prvenstveno bave proble- mima belkinja, uglavnom pripadnica sred- nje klase koje ive u industrijalizovanim drutvima. Nije validno, kako smatraju, ge- neraJizovati teorije o enskoj subordinaciji na osnovu iskustva samo jedne specifine grupe ena. Stavie, problematina je i sama ideja da postoji ,,jedinstveni oblik rodnog ugnjetavanja koje sve ene podjednako do- ivljavaju.

Nezadovoljstvo postojeim oblicima fe- minizma dovelo je do pojave crnog femini-

128 ROD l SEKSUALNOST

zma koji se bavi konkretnim problemima sa kojima se suoavaju crnkinje. U predgovoru svojih memoara, amerika crna feministkin- ja Bel Huks kae:

Mnogi mislioci feministike orijentacije koji u dananje vreme piu i govore o devojatvu, vole da sugeriu da crne devojke imaju vee samopo- tovanje od belih. Cesto je mera ove razlike ta da su crne devojke odlunije, da ee govore, da izgledaju samouverenije. Ipak, u tradicional- nom, junjaki zasnovanom ivotu crnaca, od devojaka se oduvek oekivalo, pa se i danas oe- kuje, da budu artikulisane i imaju dostojanstve- no dranje. Nai roditelji i nastavnici uvek su nam govorili da stojimo uspravno i govorimo ja- sno. Ovakav stav je trebalo da uzdigne nau ra- su. Oni nisu nuno u vezi s izgradnjom enskog samopotovanja. Devojka bez dlake na jeziku moe i dalje imati oseanje manje vrednosti jer joj koa nije dovoljno svetla ili kosa dovoljno prava. Ovo su varijable koje beli istraivai esto ne uzimaju u obzir kada mere samopotovanje crnih ena arinom zasnovanim na vrednostima koje donosi iskustvo belaca (Hooks, 1997).

Autori crnog feminizma istiu znaaj istori- je - aspekte prolosti koji utiu na tekue probleme s kojima se suoavaju crne ene. Dela amerikih crnih feministkinja istiu uticaj monog naslea ropstva, segregacije i pokreta za ljudska prava na rodne nejedna- kosti u crnoj zajednici. One istiu da su ra- ne crne sifraetkinje podravale kampanju za prava ena, ali su shvatile da se pitanje ra- se ne moe ignorisati: crne ene bile su dis- kriminisane na osnovu rase i roda. Posled- njih godina crne ene nisu bile deo pokreta za osloboenje ena delimino i zbog toga to je ,,enskost odreivala njihov identitet u mnogo manjoj meri od rase.

Huks smatra da teorijski okviri koje za- govaraju bele feministkinje - na primer, stav da je porodica glavni oslonac patrijar- hata - ne mogu da se primene na crne za-

jednice, u kojim a porodica predstavlja udarnu glavnu solidarnosti protiv rasizma. Drugim reima, ugnjetavanje crnih ena deava se na drugaijim lokacijama u pore- enju s belim enama.

Crne feministkinje, stoga, smatraju da se ni od jedne teorije rodnih nejednakosti ko- ja ne uzima u obzir rasizam ne moe oeki- vati da na adekvatan nain prui objanjen- je za ugnjetavanje crnih ena. Klasne di- menzije predstavljaju jo jedan inilac koji se ne moe zanemariti u sluaju mnogih cr- nih ena. Pojedine crne feministkinje sma- traju da snaga teorije crnog feminizma lei u razmatranju isprepletanih pitanja poput rase, klase i roda. Crne ene su u viestruko nepovoljnijem poloaju, kako kau, zbog boje svoje koe, svog pola i svog klasnog poloaja. Kad ovi inioci deluju udrueno, meusobno se potkrepljuju i intenziviraju (Brewer, 1993).

enskost, mukost, i rodni odnosiKad se uzme u obzir zabrinutost feminist- kinja zbog enske subordinacije u drutvu, ne iznenauje injenica da su se mnoga rana istraivanja o rodu skoro iskljuivo bavila enama i konceptom enskosti. Mukarci i mukost su smatrani neim to se relativno podrazumeva i to nije problematino. Bilo je malo istraivanja o mukosti, o tome ta znai biti mukarac, kao i o formiranju mu- kog identiteta. Sociolozi su se vie bavili ugnjetavanjem ena od strane mukaraca i njihovom ulogom u ouvanju patrijarhata.

Od lcraja osamdesetih godina dvadesetog veka, meutim, vea panja posveuje se kritikim prouavanjima mukaraca i mu- kosti. Fundamentalne promene u ulozi e- ne i porodinim obrascima u industrijalizo- vanim drutvima izazvale su pitanja o priro- di mukosti i njenoj promenjenoj ulozi u drutvu. Sta znai biti mukarac u kasnom modernom drutvu? Da li je mukost u kri-

ROD 1 SEKSUALNOST 129

zi? Kako se tradicionalna oekivanja i priti- sci na mukarce transformiu u doba rapid- nih promena?

Poslednjih godina sociolozi se sve vie in- teresuju za poziciju i iskustvo mukaraca u okviru ireg poretka koji ih oblikuje. Ova promena u sociologiji roda i seksualnosti dovela je do novih istraivanja mukaraca i mukosti pod optim okriljem rodnih odno- sa, drutveno proizvedenih obrazaca inter- akcije izmeu ena i mukaraca. Sociolozi pokuavaju da shvate kalco se formiraju mu- ki identiteti i kakav uticaj na ponaanje mu- karaca vre drutveno propisane uloge.

R. V. Konel: rodni poredak

U svojim delima Rod i mo (1987) i Muko- ti (1995), R. V. Konel nudi jednu od naj- potpunijih teorijskih postavki roda. Njego- va gledita naroito su uticajna u sociologiji jer je integrisao koncepte patrijarhata i mu- kosti u okviru teorije o rodnim odnosima. Prema Konelu, mukost predstavlja odluu- jui element rodnog poretka i ne moe se razumeti odvojeno od njega, ili od enskosti koja je prati.

Konel se bavi pitanjem kako drutvena mo u rukama mukaraca stvara i podrava rodnu nejednakost. On naglaava da empi- rijski dokazi o rodnoj nejednakosti ne pred- stavljaju tek bezoblinu hrpu podataka , ve otkrivaju osnovu organizovanog polja ljudske delatnosti i drutvenih odnosa po- mou kojih se ene dre u podreenom po- loaju u odnosu na mukarce (1987). U za- padnim kapitalistikim drutvima, rodni od- nosi jo uvek se definiu na osnovu patrijar- halne moi. Od individualnog pa sve do in- stitucionalnog nivoa, postoje razliiti tipovi mukosti i enskosti koji su okupljeni oko centralne premise: dominacije mukaraca nad enama.

Prema Konelu, rodni odnosi proizvod su svakodnevnih interakcija i praksi. Delanja i

ponaanje prosenih ljudi u linom ivotu direktno su povezani sa socijalnirn aranmanima u drutvu. Ti aranmani re- produkuju se tokom ivota i iz generacije u generaciju, ali su podlona i promenama.

Konel razlikuje tri aspekta drutva koji u meusobnoj interakciji formiraju drutveni rodni poredak, obrasce odnosa moi izmeu mukosti i enskosti koji su prisutni u celom drutvu. Prema Konelu, rad, mo i kateksis (lini/seksualni odnosi) predstavljaju tri razli- ita, ali meusobno povezana dela drutva koji zajedno deluju i menjaju se u zavisnosti od meusobnih odnosa. Ta tri podruja pred- stavljaju glavna mesta na kojima se rodni odnosi stvaraju i na koja su ogranieni. Rad se odnosi na polnu podelu rada u kui (na pri- mer, odravanje kue i odgajanje dece) i na tr- itu rada (segregacija u pogledu vrste poslo- va i nejednake zarade). M o deluje kroz dru- tvene odnose kao to su autoritet, nasilje i ideologija u institucijama, dravi, vojsci i domaem ivotu. Kateksis se tie dinamike u okviru intimnih, emotivnih i linih odnosa, ukljuujui brak, seksualnost i odgajanje dece.

Hegemonskamukost i

Sauesnika e i Monijemukost .5 j

Podreena 1 Podreenamukost enskost

Homoseksualna Naglaenamukost enskost

Rezistentnaenskost

Siabije

SLIKA 5.1 Rodna hijerarhija

130 RO I SEKSUALNOST

Roclni oclnosi, onako kako su odreeni u okviru ove tri oblasti drutva, strukturiraju se na cirutvenorn nivou u odreeni rodni poredak. Konel koristi pojam rodni reim da bi protumaio ulogu rodnih odnosa u manjim okruenjima, kao to je konkretna institucija. Tako, porodica, susedstvo ili dr- ava imaju svoje sopstvene rodne reime. Mairtin Mek an Gejl sproveo je vano istra- ivanje o formiranju mukosti u jednom od takvih rodnih reima - u koli.

Rodna hijerarhija

Konel smatra da se mukost i enskost izra- avaju na mnogo razliitih naina. Na nivou drutva, ove suprotstavljene verzije ine hi- jerarhiju koja je zasnovana na istovetnoj premisi - dominaciji mukaraca nad enama (vidi sliku 5.1). U svojoj hijerarhiji Konel koristi stilizovane idealne tipove mukosti i enskosti. Na vrhu hijerarhije nalazi se he-

gemonska mukost, koja dominira nad svim drugim mukostima i enskostima u dru- tvu. Hegemonski se odnosi na pojam hege- monije - drutvene dominacije odreene grupe koja se ostvaruje ne kroz upotrebu brutalne sile, ve kroz kulturnu dinamiku koja zalazi u privatni ivot i drutvene obla- sti. Tako, mediji, obrazovanje i ideologija mogu biti kanali kroz koje se uspostavlja he- gemonija. Prema Konelu, hegemonska mu- kost prvenstveno se odnosi na heteroseksu- alnost i brak, ali i na autoritet, plaeni rad, snagu i fiziku mo. Primeri mukaraca lcoji otelotvoruju hegemonsku mukost jesu Sil- vester Stalone, Brus Vilis, Hemfri Bogart i Zan-Klod van Dam.

M ada se hegemonska mukost smatra idealnim oblikom mukosti, malo je muka- raca koji mogu da dosegnu ovaj ideal. Veli- ki broj mukaraca, meutim, jo uvek profi- tira iz dominantne pozicije hegemonske mu-

ROD I SEKSUALNOST 131

kosti u patrijarhalnom poretku. Konel ovo naziva patrijarhalnom dividendom, a za one koji profitiraju iz nje smatra da otelotvoruju sauesniku mukost.

U odnosu subordinacije prema hegemon- skoj mukosti stoji veliki broj podreenih mukosti i enskosti. Meu podreenim mu- kostima najvanija je homoseksualna mu- kost. U rodnom poretku kojim dominira hegemonska mukost, homoseksualac se tre- tira kao neto suprotno od pravog mukar- ca ; on ne dosee ideal hegemonske muko- sti i esto otelotvoruje mnoge odbaene osobine hegemonske mukosti. Homoseksu- alna mukost je igosana i rangirana na sa- mom dnu rodne hijerarhije za mukarce.

Konel smatra da se sve enskosti formira- ju u poziciji subordinacije u odnosu na he- gemonsku mukost. Jedan oblik enskosti - naglaena enskost - predstavlja vaan kom- plementarni element hegemonske mukosti, Ona je usmerena ka ostvarenju interesa i is- punjavanju elja mukaraca i karakteriu je popustljivost, nenost i empatija . Kod mladih ena ona se vezuje za seksualnu pri- jemivost, a kod starijih implicira majin- stvo. Konel ukazuje na Merilin M onro isto- vremeno kao na arhetip i satiriara nagla- ene enskosti. On istie da predstave nagla- ene enskosti i dalje preovladavaju u medi- jima, reklamnim oglasima i marketinkim kampanjama.

N a kraju, postoje subordinirane enskosti koje odbacuju opisanu verziju naglaene en- skosti. Meutim, najveim delom panja se posveuje odranju naglaene enskosti kao konvencionalne norme u drutvu, to znai da ostalim vrstama podreenih enskosti ko- je se odupiru konvencijama nije dato pravo glasa. Zene sa razvijenim nepodreenim identitetima i nainom ivota ukljuuju fe- ministkinje, lezbejke, usedelice, babice, veti- ce, prostitutke i manuelne radnice. Iskustva ovih rezistentnih enskosti, meutim, uglav- nom su sakrivene od istorije .

Promena rodnog poretka: krizni trendovi

Mada je Konel pruio jasno organizonanu rodnu hijerarhiju, on odbacuje gledite da su rodni odnosi nepromenljivi ili statini. Na- protiv, on smatra da su oni rezultat teku-ih procesa, pa su stoga podloni prom.enama i uticajima. Konel dinamiki tretira rodni po- redak. Poto veruje da su pol i rod drutve- no konstruisani, Konel smatra da ljudi mogu da menjaju svoje rodne orijentacije. On sma- tra da to ne mora nuno da znai da ljudi mogu da promene svoju seksualnost iz ho- moseksualnosti u heteroseksualnost, i obrat- no - mada se i to deava u pojedinim sluaje- vima - nego da se rodni identiteti neprestano prilagoavaju. Zene koje su nekad pripadale domenu naglaene enskosti mogti da po- stanu feministilci orijentisane, na primer. Ova stalna mogunost promene omoguava razbijanje obrazaca rodnih odnosa i ini ih zavisnim od snage ljudskog delanja.

M ada pojedini sociolozi smatraju da za- padno drutvo doivljava krizu roda , Ko- nel misli da se, jednostavno, nalazimo u vre- menu u lcojem postoje jake tendencije ka krizama. Ovakvi krizni trendovi javljaju se u tri oblika. Prvo, postoji kriza institucionaliza- cije. Pod o^om pojavom Konel podrazumeva da se instituje koje su tradicionalno podra- vale mo mukaraca - porodica i drava - po- stepeno uruavaju. Legitimnost muke domi- nacije nad enama slabi zbog zakonodavstva koje sankcionie razvod, nasilje u kui i silo- vanje, i zbc|g ekonomskih pitanja poput opo- rezivanja i penzionisanja. Drugo, postoji kri- za seksualnosti, u kojoj je hegemonska hete- roseksualnost manje dominantna nego neka- da. Jaanje enske seksualnosti i homoseksu- alnosti vri snaan pritisak na tradicionalnu hegemonsku mukost. Konano, postoji i kri- za formacije interesa. Konel smatra da se jav- ljaju nove osnove drutvenih interesa lcoje ugroavaju postojei rodni poredak. Prava udatih ena, gej pokreti i jaanje antiseksi-

132 ROD I SEKSUALNOST

Mairtin Mek an Gejl: obrazovanje i formiranje mukosii l seksualnosti

Mek an Gejl sproveo je etnografsko is- traivanje rodnog reima u jednoj dr- avnoj srednjoj koli u Britaniji - istrai- vanje o nainima na koje se rodni odno- si sprovode u ogranienom prostoru jedne kole. Inspiriui se Konelovim ra- dovima, Mek an Gejla je zanimalo na koji nain kole aktivno kreiraju itav raspon mukosti i enskosti meu ue- nicima. Mada su ga posebno intereso- vale heteroseksualne mukosti, istrai- vao je i iskustva grupe gej uenika. Re- zuitati Mek an Gejlove studije, objavlje- ni u delu Formiranje mukaraca (1994), pokazali su da je kola, sama po sebi> ustanova sa strogo utvrenim rodnim i heteroseksualnim obrascima. Preovla- davajui ,,reim podstie stvaranje rod- nih odnosa meu uenicima koji su isto- vetni sa irim rodnim poretkom - to jest, u okviru kole mogue je prepoznati hi-

jerarhiju dominantnih mukosti i en- skosti. Raznoliki drutveni uticaji, kao to su disciplinski postupci, raspodela nastavnih predmeta, interakcije izmeu nastavnika i uenika i kolski nadzor, zajedno doprinose formiranju hetero- seksualnih mukosti.

Mek an Gejl razlikuje etiri tipa mu- kosti u kolskom okruenju. Mao momke ini grupa belih deaka iji su roditelji pripadnici radnike klase, koji se opiru kolskim vlastima i pokazuju prezir prema procesu uenja i odlinim uenicima (vidi i poglavlje 16, Obrazo- vanje). Mek an Gejl zakljuuje da mao momci prolaze kroz krizu mukosti", poto manuelni i nekvalifikovani/polu- kvalifikovani poslovi, za koje su nekad smatrali da e odrediti njihov budui identitet, vie nisu dostupni. To takve deake stavlja u psiholoku i praktinu

stikih stavova kod mukaraca predstavljaju pretnju postojeem poretku.

Konel je miljenja da delanja pojedinaca i grupacija mogu da dovedu do promene rod- nog poretka. Krizni trendovi koji su ve pri- sutni u okviru postojeeg poretka mogu se iskoristiti za potpuno ukidanje rodne nejed- nakosti (Connell, 1987, 1995).

Transformacija mukosti

Konel je istakao nekoliko kriznih trendova u okviru postojeeg rodnog poretka koji pre- te da ugroze stabilnost hegemonske muko- sti. On nije usamljen u ispitivanju dubokih promena koje utiu na mukarce u kasnim modernim drutvima: mnogi autori veruju da ekonomske i drutvene transformacije izazivaju krizu mukosti. Zagovornici ta-

kvog miljenja smatraju da se tradicionalna shvatanja mukosti uruavaju pod uticajem kombinacije faktora, od promena na tritu rada do visokih stopa razvoda. Ako je neka- da prosean mukarac uivao sigurnost na tritu rada, u porodici i drutvu u celini, njegova pozicija danas je ugroena mno- tvom sila koje njega i njegovu ulogu u dru- tvu ine nesigurnim. U daljem tekstu raz- motriemo neke sfere u kojima, dolazi do promene mukih identiteta.

Nezaposlenost

Sara Vilot i Kristin Grifin bavile su se istra- ivanjem krize mukosti u okviru grupa- cije dugorono nezaposlenih mukaraca iz regiona Vest M idlends u Engleskoj. Ispitanici njihovog istraivanja iveli su u oblasti sa veoma visokom stopom nezapo-

ROD I SEKSUALNOST 133

dilemu u pogledu budunosti, koju im je teko da shvate, a jo tee da ree.

Drugu grupu ine odlikai, koji svoju budunost vide u profesionalnoj karije- ri. Mao momci (i nastavnici) ovakve deake stereotipno doivljavaju kao fe- minizirane trebere. S ovakvim pako- snim stereotipima odlikai izlaze na kraj tako to ostaju uvereni da e im napo- ran rad i diploma obezbediti sigurnu budunost. To ini osnovu njihovih mu- kih identiteta.

Treu grupu, nove preduzetnike, ine uenici koji su naklonjeni novim pred- metima u nastavnom programu, kao to su raunarstvo i poslovne studije. Mek an Gejl ih vidi kao decu nove preduzetnike kulture koja je negova- na u vreme vlade Margaret Taer. Za ovakve deake, uspeno poloena ma- tura relativno je beskorisna na tritu rada i neupotrebljiva za instrumentalno planiranje njihove budunosti.

Pravi Englezi ine etvrtu grupu. Oni su najproblematinija grupa u okviru srednje klase, jer imaju ambivalentan stav prema uenju, ali se smatraju arbi- trima kulture, superiornim u odnosu na bilo ta to njihovi nastavnici mogu da im prue. Poto su usmereni na gra- enje karijere, mukost za prave Engle- ze podrazumeva pruanje lane slike da bez napora postiu odlian uspeh u koli.

U svom prouavanju homoseksualnih uenika mukaraca, Mek an Gejl je ot- krio da se jasno definisan skup hetero- seksualnih normi - zasnovan na tradicio- nalnim odnosima i nuklearnoj porodici - uzima zdravo za gotovo u svim diskusi- jama u razredu koje se tiu roda ili sek- sualnosti. To dovodi do ozbiljnih konfu- zija i protivrenosti u formiranju roda i seksualnih identiteta za mlade gej mu- karce, koji se mogu istovremeno osea- ti da ih ostali ignoriu i kategoriu.

slenosti i u uslovima ekonomskog i drutve- nog siromatva. Mnogi su sasvim izgubili nadu da e ikada dobit stalno zaposlenje. Meu ovim mukarcima iz radnike klase, ideje mukosti biisko su povezivane sa odlaskom od kue i donoenjem kui do- voljne zarade koja bi omoguila porodici i- vot bez dravne socijalne pomoi. Dugo- rona nezaposlenost uruila je ove ideale - kako u porodici kod kue, tako i kod dru- gih mukaraca u drutvenom okruenju, poput lokalne kafane. Vilot i Grifin istiu, meutim, da mada je uloga hranioca poro- dice ozbiljno dovedena u pitanje nezapo- slenou, individualna oseanja nemoi ne moraju nuno da se prenesu na ukupne od- nose moi izmeu ena i mukaraca. Dru- gim reima, nisu postojale indikacije za krizu mukosti u celini, ve pre slabljenje

izvesnih elemenata tradicionalne mukosti (Willott and Griffin, 1996).

Kriminal

Kriminal predstavlja jo jednu oblast u ko- joj se osea kriza mukosti . N a osnovu jednog empirijskog istraivanja nasilnog ponaanja mladia u nekoliko gradova, Bi- triks Kempbel smatra da postoji veza izme- u takvog ponaanja i izmenjene uloge mu- karaca u modernim drutvima (1993). U prolosti su mladii, ak i u delovima grada s visokom nivoom kriminaliteta, imali jasan skup ciljeva kojima su tei.li u ivotu: da nau legitiman posao i zarauju za ivot su- pruge i dece. Meutim, takva uloga mu- kog hranioca porodice, kako sm atra Kempbel, sada je izloena pritisku, pogoto- vo kod mlaih mukaraca u siromanim

134 ROD I SEKSUALNOST

Neni otac sa svojim trojkama: nove rodne uloge transformiu obrasce seksualnosti.

podrujima. Tamo gde nezaposlenost pred- stavlja jedinu budunost, ne.moe se teiti cilju da se postane onaj koji zarauje za i- vot porodice. Osim toga, ene su postale nezavisnije nego nekada i nije im potreban mukarac da bi postigle status u irem okru- enju. Rezultat toga je permanentno pogor- anje drustvenih prilika kakvo nalazimo u siromanijim delovima dananjih gradova. Studija Bitriks Kempbel u bliskoj je vezi sa drugim sociolokim istraivanjima o siro- matvu, kriminalu i gradovima.

Kriza znaenja?

U svom delu U kripcu: izdaja modernog mukarca (1999), Suzan Faludi istrauje is- 'kustva amerikih mukaraca na kraju dvade- setog velca. Ona smatra da je savremene mu- karce izalo drutvo u kojem rastua neza- poslenost, manje zarade, due radno vreme i stalni strah od otputanja uruavaju bezbed- nu ulogu hranioca porodice koju su oni nekada uivali. Meutim, mukarma ne dolaze pretnje samo iz podruja rada, kalco smatra Faludijeva. Njeno istraivanje poka- zalo je da se brak i intimne veze vie ne sma-

traju tako stabilnim kao ranije; umanjena je uloga mukaraca u zajednici - u crkvi, politi- ci i lokalnim udruenjima. Ona je otkrila da je ameriko potroako drutvo izneverilo mnoga oekivanja koja su mukarci imali od ivota - oekivanja koja su im obeavali i za lcoja su ih pripremali oevi iz prethodne ge- neracije. Umesto toga, zakljuuje Faludijeva, mukarci prolaze kroz dubolcu krizu u po- giedu sopstvene vrednosti i korisnosti u do- ba kad nemilosrdna potroaka kultura i sve vea potronja uruavaju tradicionalne lojal- nosti, obaveze i uloge.

Fortretisanje u medijima

Donatan Raderford (1988) prouavao je promene u portretisanju mukosti u popu- larnoj kulturi, tampi, reklamnim oglasima i modi. Raderford je uoio dve idealizovane slike mukaraca koje oliavaju suprotne re- akcije na izazove feminizma i promenjenu ulogu ene. Prva je slika mukarca osvetni- ka , koja odgovara shvatanju tradicionalne mukosti. Mukarac osvetnik brani svoju mukost i ast napadajui sve one koji pred- stavljaju izdajice mukosti - mukarce ko- ji su omekali ili postali ,,feminizirani . To je podruje nasilnog ponovnog uspostav- ljanja tradicionalne mukosti] oliene u liku Ramba koji uzvraa na svaku pretnju u elji da povrati tradicionalni poredak.

Meutim, postoji i takozvani novi muka- rac - lik koji je poeo sve ee da se pojav- ljuje u medijima i reklamnim kampanjama osamdesetih godina dvadese^og veka. Ra- derford novog mukarca vidi kao nekog ko iskazuje potisnutu mukost. Novi mukarac pokazuje osetljivost u svom ponaanju pre- ma enama, deci i sopstvenim emocional- nim potrebama. On oinstvo ini otmenim, prikazujui se kao jak ali i nean hranilac porodice. Novi mukarac se moe portreti- sati i kao seksualni objekat, slcoro isto kako se ene konvencionalno prikazuju, dozvolja- vajui tako da se izolcrene tipian proces ko-

ROD I SEKSUALNOST 135

ji je ene prikazivao kao objekte mukog ,,pogleda . Popularnost novog seksualizova- nog, oseajnog mukarca moe se smatrati pokuajem rekonstruisanja ideja mukosti, to je reakcija na izazove feminizma.

Ljudska seksualnost

Ba kao to se transformiu tradicionalni pojmovi roda, tako i ideje o seksualnosti prolaze kroz dramatine promene. U toku poslednjih nekoliko decenija, u zapadnim zemljama iz korena se menjaju vani aspek- ti seksualnog ivota ljudi. U tradicionalnim drutvima, seksualnost je bila usko poveza- na sa procesom reprodukcije; danas, to su dve potpuno odvojene pojave. Seksualnost je postala dimenzija ivota koju svaki poje- dinac za sebe istrauje i oblikuje. Ako se seksualnost nekada ,,definisala u lcategori- jama heteroseksualnosti i monogamije u kontekstu branih odnosa, danas dolazi do sve veeg prihvatanja raznolikih oblika sek- sualnog ponaanja i sklonosti u arolikim kontekstima.

Ovaj odeljak bavie se istraivanjem vari- jacija ljudske seksualnosti i promena kroz koje ona trenutno prolazi. Poeemo razma- tranjern relativnog znaaja biolokih u od- nosu na drutvene i kulturne uticaje na sek- sualno ponaanje ljudi - to je pitanje oko kojeg ne postoji slaganje meu sociolozima. Zatim emo razmotriti drutvene uticaje na seksualno ponaanje, novije trendove u sek- sualnoj aktivnosti ljudi i promene u sta- vovima prema homoseksualnosti.

Biologija i seksualno ponaanje

Seksualnost se dugo smatrala vrlo linim pi- tanjem. Zato predstavlja izazovnu oblast za socioloka prouavanja. Doskora je najvei deo onoga to znamo o seksualnosti dolazio od biologa, lekara i seksologa. Istraivai su posmatrali i svet ivotinja u pokuaju da

bolje razumeju seksualno ponaanje ljudi.Jasno je da postoji bioloka osnova seksu-

alnosti, jer se anatomija enskog tela razli- kuje od mukog. Postoji i bioloki imperativ reprodukcije, inae bi ljudska vrsta izumrla. Pojedini biolozi smatraju da postoji revolu- cionarno objanjenje za injenicu da su mu- karci seksualno promiskuitetniji od ena. Naime, mikarci su bioloki skloni da oplo- uju to je mogue vie ena, dok ene ele stabilne partnere da bi zatitile bioloko na- slee koje prenose na svoju decu. Ovaj argu- ment podravaju studije o seksualnom po- naanju ivotinja koje pokazuju da su mu- jaci obino promiskuitetniji od enki u okvi- ru iste vrste.

Novije studije, meutim, pokazuju da ensko neverstvo predstavlja dosta uobiaje- nu pojavu u ivotinjskom carstvu i da su seksualne aktivnosti ivotinja mnogo kom- pleksnije nego to smo mislili. Nekada se verovalo da se enke pare sa mujacima sa najveim potencijalom za superiorno genet- sko naslee njihovog potomstva. Meutim, nedavna studija o enkama ptica osporila je ovaj argument i pokazala da enke ptica imaju jo jednog mujaka za parenje ne zbog njegovih gena, ve to bi mogao biti bolji ro- ditelj i ponuditi bolju teritoriju za podizanje mladih.

Zakljuci takvog istraiv^nja moraju se uzeti s oprezom, pogotovo kad je re o nji- hovim implikacijama-po seksualno ponaan- je ljudi. Postoji neto to jasno razlikuje i- votinje od ljudi. Seksualno ponaanje ljudi ispunjeno je znaenjem - to jest, ljudi kori- ste i izraavaju svoju seksualnost na mnogo razliitih naina. Za ljude je seksualna alctiv- nost mnogo vie od biolokog. Ona je sim- bolika i odraava ono to jesmo i emocije koje doivljavamo. Kao to emo videti, seksualnost je isuvie sloena da bi se u ce- losti mogla pripisati biolokim uzrocima. Ona se mora razumeti na osnovu drutvenih znaenja koja joj ljudi pripisuju.

136 ROD I SEKSUALNOST

Drutveni uticaji na seksualno ponaanje

U svim drutvima, veina ljudi je heterosek- sualna - ima sklonost prema suprotnom po- lu zbog emotivnih veza i seksualnog uivan- ja. Heteroseksualnost je u svakom drutvu osnova braka i porodice.

Pa ipak, postoji mnogo manjinskih seksu- alnih ukusa i sklonosti. Dudit Lorber (1994) razlikuje ak deset razliitih seksual- nih identiteta: heteroseksualna ena, hete- roseksualni mukarac, ena lezbejka, homo- seksualni mukarac, biseksualna ena, bisek- sualni mukarac, ena-travestit (ena koja se redovno oblai kao mukarac), mukarac travestit (mukarac koji se redovno oblai kao ena), transseksualna ena (mukarac koji je postao ena) i transseksualni mulca- rac (ena koja je postala mukarac). Njihovo seksualno ponaanje jo je raznolikije. Frojd je ljudska bia nazivao polimorfno perverz- nim . Tim je hteo da kae da ljudska bia karakterie itav niz seksualnih sklonosti kojih se ne odriu ak ni onda kad se, u da- tom drutvu, one smatraju nemoralnim ili protivzakonitim. Frojd je svoja istraivanja zapoeo krajem devetnaestog veka, kada je mnogo ljudi bilo uzdrano u pogledu seksa; ipak, njegovi pacijenti pokazali su nevero- vatnu raznolikost seksualnih sklonosti.

Naveemo nekoliko moguih seksuaL nih vrsta ponaanja. M ukarac ili ena mo- gu imati seksualne odnose sa enama, mu- karcima, ili sa pripadnicima oba pola. To se moe deavati istovremeno s jednim, ali i sa tri ili vie uesnika. Seks se moe upra- njavati sa samim sobom (masturbacija), ili ni sa kim (celibat). Neko moe imati seksu- alne odnose sa transseksualcima ili ljudima koji se oblae u muku/ensku odeu samo za vreme seksualnih odnosa; mogu koristi- ti pornografiju ili seksualna pom agala; mo- gu upranjavati sado-mazohizam (erotino vezivanje ili zadavanje bola); mogu seksu-

alno optiti sa ivotinjama, i tako dalje (Lorber, 1994).

U svim drutvim a postoje seksualne norme koje odobravaju jednu vrstu pona- anja, a obeshrabruju ili osuuju druge. la- novi drutva ove norme usvajaju kroz soci- jalizaciju. U toku prethodnih nekoliko dece- nija, recimo, seksualne norme u zapadnim kulturama povezivale su se sa idejama o ro- mantinoj ijubavi i porodinim odnosima. Takve se norme, meutim, razlikuju u razli- itim kulturama. Homoseksualnost to doka- zuje. Neke kulture su tolerisale ili aktivno podsticale homoseksualnost u odreenim kontekstima. Meu starim Grcima, na pri- mer, ljubav prema mukarcima idealizovana je kao najvii oblik seksualne ljubavi.

I prihvaene vrste seksualnog ponaanja razlikuju se od kulture do kulture, na osno- vu ega zakljuujemo da seksualno ponaan- je nije uroeno, nego se usvaja. Najire istra- ivanje sproveli su pre pedeset godina Klelan Ford i Frenk Bi (Ford and Beach 1951), ko- ji su razmatrali antropoloke podatke iz vie od dve stotine drutava. Pronaene su izrazi- te varijacije onoga to se smatra prirodnim seksualnim ponaanjem, kao i normi seksu- alne privlanosti. N a primer, u pojedinim kulturama, duga predigra, koja moe da tra- je satima, smatra se poeljnom i ak neop- hodnom prethodnicom polnog ina; u dru- gim, predigra, praktino, ne postoji. U ne- kim drutvima, smatra se da previe esti seksualni odnosi dovode do fizikog sla- bljenja iii bolesti. Meu narodima Junog Pacifika, savete o poeljnosti uestalosti vo- enja ljubavi daju stariji stanovnici sela - ko- ji smatraju da je i osobi sa sedom kosom do- zvoljeno da seksualno opti svake noi!

U veini kultura, norme seksualne pri- vlanosti (i za mukarce i za ene) odreu- ju se za ene na osnovu fizikog izgleda vi- e nego za mukarce, to je situacija koja se, kako se ini, postepeno menja na Zapadu jer sve vie ena postaje aktivno u sferama

ROD I SEKSUALNOST 137

Tabela 5.1 Stavovi prema seksualnim odnosima, Velika Britanija, 1988 (u procentima)

Potpuno Delimino Ponekad Retko Nije Ostalo Ukupno pogreno pogreno pogreno pogreno pogreno

Mukarac i ena imajuseksualne odnose pre 8 8 12 10 58 5 100braka

Osoba u braku ima seksu-alne odnose sa nekim ko 52 29 13 1 2 4 100nije njen brani partner

Mladi i devojka imajuseksualne odnose pre 16. 56 24 11 3 3 3 100godine

Seksualni odnosi izmeudvoje punoletnih osoba 39 \2 11 8 23 8 100istog pola

Od Ijudi starosti od 18. godine navie traeno je da odgovore na pitanje da li smatraju da su razliite vrste seksualnog ponaanja pogrene, na skali od pet odgovora, od uvek pogreno do "riije pogreno"; "ostalo" ukljuuje one koji nisu odgovorili, one koji su odgovorili sa "ne znam" i one koji su odgovorili sa "zavisi" ili "varira".Izvor. British Social Attitudes Survey, National Centre for Social Research, From Social Trends, 30 (2000), str. 14. Crovvn copyright.

van kue. Karakteristike koje se smatraju najvanijim za ensku lepotu, meutim, u velikoj meri se razlikuju. N a savremenom Zapadu, vitko, sitno telo predmet je div- ljenja, dok se u drugim kulturama najpri- vlanijim smatra punakiji oblik (vidi po- glavlje 6, Sociologija tela ). Ponekad se grudi ne smatraju izvorom seksualnog sti- mulansa, dok se u nekim drutvima njima pridaje veliki erotski znaaj. U nekim dru- tvima vaan je oblik lica, dok su u drugima bitni oblik i boja oiju ili veliina i oblik no- sa i usana.

Seksualnost u zapadnoj kulturi

Zapadne stavove prema seksualnom pona- anju ve skoro dve hiljade godina oblikuje hrianstvo. M ada razliite hrianske sekte

i denominacije imaju drugaije stavove o ispravnom odnosu prema seksualnosti u i- votu, dominantan stav hrianske crkve bio je da je svaka vrsta seksualnog ponaanja sumnjiva, osim one koja slui za reproduk- ciju. U pojedinim periodima, ovakvo gledi- te dovodilo je do ekstremne kreposti u dru- tvu kao celini. Ali, u nekim drugim perio- dima, mnogo ljudi ogluivalo se ili je reago- valo protiv uenja crkve, upranjavajui po- naanje (recimo, preljubu) koje je bilo za- branjeno od strane crkvenih vlasti. Ideja da seksualno ispunjenje moe i treba traiti u braku nije bila esta.

U devetnaestom veku, religiozna uverenja o seksualnosti delimino su zamenjena me- dicinskim. Veina ranih radova o seksualno- sti pisanih od strane lekara, meutim, zauzi- mala je isto tako stroge stavove kao i crkva.

138 ROD I SEKSUALNOST

Neki su smatrali da svaka vrsta seksualne aktivnosti koja nije povezana sa reprodukci- jom izaziva ozbiljne fizike posledice. Sma- tralo se da masturbacija izaziva slepilo, ludi- lo, srane bolesti i druga oboljenja, dok se za oralni seks tvrdilo da izaziva rak. U vik- torijansko doba, seksualna hipokrizija bila je na svom vrhuncu. Smatraio se da moralne ene nisu zainteresovane za seks, osim da po dunosti udovolje svojim muevima. Meu- tim, u sve veim naseljima i gradovima pro- stitucija je cvetala i esto bila otvoreno tole- risana, dok su slobodne ene smatrane potpuno razliitom kategorijom od svojih potenih sestara.

Mnogi mukarci iz viktorijanskog doba koji su naizgled bili potovani i ugledni gra- ani odani svojim suprugama, redovno su poseivali prostitutke ili imali ljubavnice. Takvo ponaanje je tolerisano, dok su po- tene ene koje su imale ljubavnike smatra- ne skandaloznim i drutvo ih je igosalo ukoliko bi njihovo ponaanje izaslo na vide- lo. Razliiti stavovi prema seksualnoj aktiv- nosti mukaraca i ena formirali su dvostru- ke standarde koji su dugo opstajali i iji se ostaci i danas primeuju.

U dananje vreme, tradicionalni stavovi postoje uporedo sa liberalnijim gleditima o seksualnosti koja su svoj snaan zamah doi- veli ezdesetih godina dvadesetog veka. Po- jedini ijudi, naroito oni pod uticajem hri- anskog uenja, smatraju da je seks pre bra- ka pogrean i generalno ne odobravaju sve oblike seksualnog ponaanja osim hetero- seksualne aktivnosti pod okriljem braka - mada je danas opte prihvaemo da je sek- sualno uivanje poeljno i vano. Drugi, pak, blagonaklono gledaju ili zduno odo- bravaju seks pre braka i imaju tolerantne stavove o razliitim vrstama seksualnog po- naanja (vidi tabelu 5.1). Seksualni stavovi nesumnjivo su postali tolerantniji u posled- njih trideset godina u veini zemalja na Za- padu. U filmovima i dramama prikazuju se

scene koje bi ranije bile smatrane u potpu- nosti neprihvatljivim, dok je pornografski materijal dostupan veini odraslih ljudi, ukoliko to ele.

Seksualno ponasanje: Kinsijeva studija

O javno ustanovljenim vrednostim a lcoje se tiu seksualnosti moemo da diskutuje- mo sa veom sigurnou nego o privatnom ponaanju pojedinaca, jer priroda privat- nog ponaanja u veini sluajeva nije do- kumentovana. Kada je Alfred Kinsi zapo- eo svoje istraivanje u SAD, etrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, to je bilo prvo veliko istraivanje seksualnog ponaanja. Kinsi i njegovi saradnici bili su osuivani od strane religioznih organizaci- ja, a njegov rad proglaen je nemoralnim u tampi i amerikom Kongresu. M eutim , Kinsi je nastavio sa istraivanjem i na kra- ju sakupio korpus od 18.000 sluajeva seksualnog ponaanja ljudi, to je pred- stavljalo dovoljno reprezentativan uzorak za belu ameriku populaciju (Kinsey et al.y 1 9 4 8 ,1 9 5 3 ).

Rezultati Kinsijevog istraivanja delovali su iznenaujue i okantno za mnoge, jer su otkrili velike razlike izmeu javnih oe- kivanja u pogledu seksualnog polnaanja koja su u to vreme preovlaivala, s jedne, i stvarnog seksualnog ponaanja Ijudi, s dru- ge strane. Kinsi je otkrio da je skoro 70 po- sto mukaraca poseivalo prostitutke, a 84 posto imalo je predbrano seksualno isku- stvo. Ipak, u skladu sa dvostrukim scandar- dima, 40 posto mukaraca oekivalo je da njihove supruge budu device kad stupaju u brak. Vie od 90 posto mukaraca upra- njavalo je masturbaciju, a skoro 60 posto neki oblik oralnog seksa. M eu enama, oko 50 posto imalo je predbrano seksual- no iskustvo, mada veina sa buduim mu- evima. Oko 60 posto je masturbiralo, a isti procenat upranjavao je oralni kontakt s genitalijama.

ROD I SEKSUALNOST 139

Jaz izmeu javno prihvaenih stavova i stvarnog ponaanja koji su demonstrirali Kinsijevi rezultati, verovatno je posebno du- bok u tom konkretnom vremenskom perio- du, neposredno nakon kraja Drugog svet- lcog rata. Faza seksualnog osloboenja za- poela je znatno ranije, dvadesetih godina, kada se veliki broj mladih oseao osloboen od striktnih moralnih kodova koji su vlada- li ranijim generacijama. Seksualno ponaan- je verovatno se u velilcoj meri promenilo, ali o pitanjima koja se tiu seksualnosti nije se vodila otvorena rasprava kao to se to danas ini. Ljudi su krili da upranjavaju seksualne aktivnosti koje su bile osuivane na nivou drutva, ne znajui da su i drugi isto inili. Period ezdesetih godina karalcterie vea sloboda u otvorenom izraavanju seksualnih stavova, to je vie u skladu sa stvarnim ponaanjem.

Seksualno ponasanje nakon Kinsija

Sezdesetih godina dvadesetog veka, drutve- ni pokreti koji su doveli u pitanje postojei poredak stvari, poput onih koji se povezuju sa kontrakulturalnim ili hipi nainom i~ vota, razbili su i postojee seksualne norme. Ovi pokreti propovedali su seksualnu slobo- du, a otkrie pilula za kontracepciju za ene omoguilo je odvajanje seksualnog uivanja od reprodukcije. Zenske grupe su poele da zahtevaju veu nezavisnost od mukih sek- sualnih vrednosti, odbacivanje dvostrukih standarda i priznanje potrebe ena da po- stignu vee seksualno zadovoljenje u intim- nim vezama.

D oskora je bilo teko precizno utvrditi u kojoj se meri seksualno ponaanje prome- nilo od vremena kad je Kinsi sproveo svo- je istraivanje. Krajem osamdesetih godina, Lilijan Rubin intervjuisala je 1000 Ameri- kanaca starosti izmeu trinaest i etrdeset osam godina, kako bi pokuala da sazna koje su se promene desile u seksualnom ponaanju i stavovima u toku prethodnih

trideset i vie godina. Prema njenim rezul- tatima, zaista su se dogodile znaajne pro- mene. Sa seksualnim aktivnostima po pra- vilu se zapoinjalo u mlaem uzrastu nego to je to bio sluaj sa prethodnim generaci- jam a; osim toga, seksualno ponaanje tinej- dera bilo je isto tako raznoliko i sveobu- hvatno kao i kod punoletnih osoba. Jo uvek su postojali dvostruki standardi, ali ne u tolikoj meri kao nekad. Jedna od naj- vanijih promena bila je da su ene poele da oekuju i aktivno trae, seksualno ui- vanje u intimnoj vezi. One su oekivale primanje a ne samo pruanje seksualnog zadovoljstva - to je pojava za koju Lilijan Rubin smatra da ima znaajne posledice po oba pola.

Zene su seksualno slobodnije nego to su nekada bile; meutim, zajedno sa ovom promenom, koju su mnogi mukarci sa bla- gonaklonou doekali, javila se i drskost koju mnogi mukarci teko prihvataju. Mukarci sa kojima je Rubinova razgovara- la esto su govorili da se oseaju nedora- slim , da se boje da nita nee uraditi ka- ko treba , i da im je nemogue da zado- volje ene u dananje vreme (Rubin, 1990).

M ukarci se oseaju nedoraslim? Z ar ovo nije suprotno od onoga to svi oeku- jemo? U modernom drutvu mukarci i dalje dominiraju u veini oblasti i, uopte, m nogo su nasilniji prfema enama nego to su one prem a njima. Takvo nasiije u sutini usmereno na kontrolisanje i pro- duenje subordinacije ena. Pa, ipak, veli- ki broj autora - kao to smo videii u ovom poglavlju - poinje da veruje da m ukost predstavlja breme u istoj meri koliko i prednost. M uka seksualnost, kako oni tvrde, sada se vie sm atra prinudom nego zadovoljstvom . Kad bi mukarci prestali da koriste seksualnost kao sredstvo kon- trole, to bi ilo u prilog ne sam o enama, nego i njima samima.

140 ROD I SEKSUALNOST

N o v a vernost?

Tim istraivaa 1994. godine objavio je naj- sveobuhvatniju studiju o seksualnom pona- anju u svetu od vremena Kinsija, pod nazi- vom Drutvena organizacija seksualnosti: seksualno ponaanje u SAD. N a iznenaenje mnogih, rezultati ove studije pokazali su su- tinski seksualni konzervativizam kod Ame- rikanaca. N a primer, 83 posto ispitanika imalo je samo jednog (ili nijednog) partnera u prethodnoj godini, a meu ljudima u bra- ku ta brojka dostie ak 96 posto. Vernost branom partneru takoe je prilicno uobia- jena: samo 10 posto ena i manje od 25 po- sto mukaraca izjavilo je da je imalo van- branu vezu u toku ivota. Prema rezultati- ma ove studije, Amerikanci u toku celog i- vota imaju proseno samo tri partnera. Upr- kos naizgled neoekivanim rezultatima, ipak su se desile neke oigledne promene od kojih se najznaajnija odnosi na progresivni porast ljudi sa predbranim iskustvom, na- roito meu enama. U stvari, vie od 95 posto Amerikanaca koji danas stupaju u brak ve ima seksualno iskustvo (Lauman i dr., 1994).

Istraivanja o seksualnom ponaanju te- ko je sprovesti. Mi, jednostavno, ne znamo da li ljudi ispitivaima govore pravu istinu o svom seksualnom ivotu. Drutvena organi- zacija seksualnosti pokazuje da su Ameri- kanci manje skloni avanturama u seksual- nom ivotu nego to su bili u vreme Kinsije- vog istraivanja. Moe se desiti da Kinsijevi rezultati nisu bili precizni. M oda je strah od SIDE naveo ljude da ogranie svoje sek- sualne aktivnosti. Ili su, iz nekog razloga, Ijudi danas vie skloni da kriju svoje seksu- alne aktivnosti. Ne moemo u potpunosti biti sigurni.

Validnost istraivanja o seksualnom po- naanju nedavno je bila tema jedne inten- zivne rasprave (Levontin, 1995). Kritiari istraivanja koje smo upravo razmatrali

tvrde da takve ankete ne donose pouzdane podatke o seksualnom ponaanju. Naroi- to su dovedeni u pitanje odgovori starijih ljudi. Prema rezultatima istraivanja, 45 posto mukaraca starosti izmeu osamde- set i osamdeset pet godina izjavilo je da upranjava seks sa svojom partnerkom. Kritiari smatraju da je to u tolikoj meri oigledno netano da dovodi u sumnju re- zultate ukupnog istraivanja. Istraivai su se branili od ovakvih optubi, pri 'emu su donekle imali podrku nekih specijalista za prouavanje starijih ljudi, koji su optuili kritiare da imaju negativne stereotipe o starenju. Isticali su da je, prema rezultati- ma jedne studije o starijim osobama, 74 posto mukaraca koji ive van institucija bilo seksualno aktivno. Jedna druga studija pokazala je da veina mukaraca u devede- setim godinama starosti i dalje zadrava in- teresovanje za seks.

HomoseksualnostHom oseksualnost, usmerenost seksualnih aktivnosti ili oseanja prema pripadnicima istog pola, postoji u svim kulturama. U po- jedinim nezapadnim kulturama, jhomosek- sualni odnosi prihvaeni su ili se,lak, pod- stiu meu odreenim grupama. Narod Ba- tak, na primer, sa severa Sumatre, dozvolja- va homoseksualne odnose pre braka. Mladi- i naputaju roditeljski dom u pubertetu i spavaju u kuama sa desetak ili vie starijih mukaraca koji upuuju pridolicje u tajne homoseksualnih aktivnosti. U mnogim dru- tvima, meutim, homoseksualnost nije ta- ko otvoreno prihvaena. U zapadnom svetu, na primer, homoseksualna osoba doivljava se kao jedinka koja je oznaena u pogledu njegovih, odnosno njenih seksualnih ukusa od strane veine populacije.

U svojim prouavanjim a sekualnosti, Miel Fuko je pokazao da pre osamnaestog veka naziv za homoseksualnu osobu skoro

ROD 1 SEKSUALNOST 141

da uopte nije ni postojao (Foucault, 1978). Crkva i zakon osuivali su upranjavanje sodom ije; u Engleskoj i nekoliko drugih evropskih zemalja, sodom ija se kanjavala smru. Meutim, sodom ija se nije definisa- la kao homoseksualni prestup. Ona se pri- menjivala na odnose izmeu mukaraca i ena, mukaraca i ivotinja, kao i izmeu mukaraca meusobno. Termin homosek- sualnost iskovan je ezdesetih godina de- vetnaestog veka, i otad se homoseksualne osobe smatraju posebnom vrstom ljudi sa odreenim seksualnim porem eajem (Weeks, 1986). Homoseksualnost je postala deo medikalizovanog diskursa; o njoj se, uz upotrebu klinikih termina, govorilo kao o psihijatrijskom poremeaju ili perver- ziji, a ne kao o religioznom ,,grehu . Ho-

moseksualne osobe, zajedno sa ostalim de- vijantnim osobama poput pedofila i trave- stita, kako se smatralo, patile su od biolo- kog poremeaja koji je predstavljao pret- nju po celo ispravno drutvo.

Smrtna kazna za neprirodni in ukinu- ta je u SAD nakon sticanja nezavisnosti, a u evropskih zemljama krajem osamnaestog i poetkom devetnaestog veka. Meutim, do pre samo nekoliko decenija, homoseksual- nost je predstavljala kriminalnu aktivnost u praktino svim zapadnim zemljama. Pome- ranje homoseksualnih osoba sa margina drutva u opteprihvaene tokove jo nije zavreno, ali je uinjen znatan napredak po- slednjih godina. Ovde se moe uoiti neko- liko prelomnih dogaaja. Prvi je bio izlazak iz tampe Kinsijevog izvetaja o seksualnom

142 ROD I SEKSUALNOST

ponaanju, koji je panju javnosti skrenuo na uestalost homoseksualnosti u ameri- kom drutvu. Ova otkria predstavljala su ok za mnoge ljude, ali su pomogla urua- vanju lanog verovanja da homoseksualci predstavljaju malobrojnu grupu devijantnih osoba sa psihikim poremeajem. Drugi kri- tini momenat desio se 1969. godine, na Stounvolskim nemirima, brutalnoj epizodi nasilja izmeu policije i njujorke gej zajed- nice. Dogaaj u Stounvolu oiveo je pokret za osloboenje homoseksualaca, ne samo u SAD, nego i u drugim zemljama. Konano, pojava epidemije SIDE poetkom osamde- setih godina dvadesetog veka predstavljala je kljuni dogaaj u skoranjoj istoriji ho- moseksualnosti. Dok je na jednoj strani sida bila razorna za homoseksualce, zbog veiikog broja pojedinaca koji su se zarazili i umrli, ona je, s druge strane, ojaala gej zajednicu i uinila da homoseksualnost postane pred- met otvorene rasprave u drutvu.

Poslednjih godina, stav prema homosek- sualcima je ublaen u mnogim zapadnim zemljama, a afirmativne slike gej veza posta- le su uobiajene u medijima i tampi.

Homoseksualnost u zapadnoj kulturi

Kenet Plamer u svojoj klasinoj studiji raz- likuje etiri tipa homoseksualnosti u mod- ernoj zapadnoj kulturi. Usputna homosek- sualnost odnosi se na prolazni homoseksu- alni susret koja nema znatan uticaj na ukup- ni seksualni ivot neke osobe. Primer za to su zajedniko deako m asturbiranje. Situaci-one aktivnosti odnose se na situaci- ju u kojoj se homoseksualni inovi redovno upranjavaju, ali ne postaju glavna sklonost pojedinca. U okruenjima kao to su zatvo- ri ili kasarne, gde mukarci ive bez ena, homoseksualno ponaanje ovakve vrste e- sta je pojava i pre se smatra zamenom za heteroseksualno ponaanje nego trajnim opredeljenjem.

Personalizovana homoseksualnost odno- si se na pojedince koji preferiraju homo- seksualne aktivnosti, ali su izolovani od grupa u kojima se ovakvo ponaanje lako prihvata. Takva homoseksualnost predstav- lja tajnu aktivnost koja se skriva od prija- telja i kolega. H om oseksualnost kao nacin ivota odnosi se na pojedince koji su se ,,otkrili i veze sa drugim osobam a slinih seksualnih ukusa uinili kljunim delom svog ivota. Takvi ljudi obino su pripadni- ci gej subkulture, u kojoj homoseksualne aktivnosti predstavljaju deo odreenog na- ina ivota (Plummer, 1975). Zajednice ovakve vrste esto pruaju mogunost ko- lektivne politike akcije za prava i interese homoseksualaca.

Broj ljudi (i mukaraca i ena) koji je imao homoseksualna iskustva ili je iskusio snanu sklonost ka homoseksualnosti, verovatno je mnogo vei nego broj onih koji otvoreno vo- de gej nain ivota. Stepen u kojem je homo- seksualnost prisutna u zapadnim kulturama, postao je najpre poznat objavljivanjem istra- ivanja Alfreda Kinsija. Prema njegovim ot- kriima, samo polovina amerikih mukara- ca u potpunosti je heteroseksualna, sudei po njihovim seksualnim aktivnostima i sklo- nostima u pubertetu. Iz Kinsijevog uzorka, 8 posto je onih koji su upranjavali iskljuivo homoseksualne odnose u periodu od tri i vi- e godina. Sledeih 10 posto upranjavalo je, vie ili manje, redovno homoseksualne i he- teroseksualne aktivnosti. Meutim, Kinslije- vo najvee otkrie bilo je da je 37 posto mu- karaca da je imalo bar jedno homoseksual- no iskustvo do nivoa orgazma. Dodatnih 13 posto osealo je homoseksualnu elju, ali ni- je preduzelo nita da je ostvari.

Kinsijevo istraivanje pokazalo je da je stopa homoseksualnosti meu enama mno- go manja. Oko 2 posto ena bilo je iskljui- vo homoseksualno. Homoseksualna isku- stva imalo je 13 posto ena, dok je 15 posto priznalo da je osealo homoseksualnu elju

ROD I 5EKSUALNOST 143

koja nije ostvarena. Kinsi je sa svojim kole- gama bio zapanjen nivoom seksualnosti ko- ji je pokazala njihova studija, pa su rezultati ponovo proveravani uz pomo razliitih metoda, ali su zakljuci ostali isti (Kinsey et aU 1^48, 1953).

Rezultati prezentovani u Drutvenoj orga- nizaciji seksualnosti dovode u pitanje rezul- tate Kinsijeve studije o tolikoj prisutnosti homoseksualnosti. Za razliku od Kinslijevih 37 posto, ova studija otkriva da je samo 9 posto mukaraca imalo homoseksualni od- nos do nivoa orgazma, samo je 8 posto ose- tilo homoseksualnu elju (u poreenju sa 13 posto), a manje od 3 posto izjavilo je da je imalo seksualni odnos sa mukarcem u pro- tekloj godini.

Kako su potvrdili autori ove studije, igo- sanje homoseksualnosti u drutvu verovatno je doprinelo da se ispitanici ne izjanjavaju otvoreno o homoseksualnom ponaanju. Kao to je istakao jedan kritiar, ni sluajni uzorak korien u studiji nije uspeo da pri- kae geografsku koncentraciju homoseksua- laca u velikim gradovima, u kojima oni ine skoro 10 posto ukupnog stanovnitva (Lau- mann et al.y 1994).

Lezbejstvo

Muka homoseksualnost generalno izaziva veu panju nego lezbejstvo - homoseksual- na privrenost ili aktivnost meu enama. Lezbejske grupe mnogo su bolje organizova- ne od mukih gej subkultura i ukljuuju manji broj usputnih odnosa. U kampanjama za prava homoseksualaca, grupe lezbejskih aktivistkinja esto se tretiraju kao da se nji- hovi interesi poklapaju sa interesima mukih organizacija. Meutim, mada pOnekad po- stoji bliska saradnja izmeu mukih grupa i lezbejki, postoje i razlike, naroito ako se le- zbejke aktivno bave feministikim aktivno- stima. Pojedine lezbejke smatraju da pokreti za osloboenje homoseksualaca zastupaju interese mukaraca, dok se liberalne i radi-

kalne feministkinje iskljuivo bave problemi- ina heteroseksualne ene, pripadnice srednje klase. Tako se pojavila specifina vrsta le- zbejskog feminizma koja zastupa irenje enskih vrednosti i dovodi u pitanje mu- ku, heteroseksualnu pravovernost. Mnoge gej ene smatraju lezbejstvo manje selcsual- nom orijentacijom, a vie odanou i solidar- nou sa drugim enama - u politikom, dru- tvenom i linom smislu (Seidman, 1997).

Stavovi prema homoseksualnosti

Netolerantni stavovi prema homoseksual- nosti u tolikoj meri su bili istaknuti u pro- losti da su tek u poslednjih nekoliko godi- na razbijeni neki mitovi koji okruuju ovo pitanje. Homoseksualnost nije bolest i ne sme se povezivati ni sa kakvim oblikom psi- hijatrijskog porem eaja. H om oseksualni mukarci nisu ogranieni na bilo koji sektor profesija, kao to su frizeri, unutranji deko- rateri ili umetnici. Poput termina rasizam i seksizam, i heteroseksizam se odnosi na proces kojim se vri kategorizacija i diskri- minacija neheteroseksualnih osoba na osno- vu njihove seksualne orijentacije. Homofo- bija se odnosi na izraayanje straha ili prezi- ra prema homoseksualn|im pojedincima.

M ada je homoseksualnost sve vie prihva- ena, i heteroseksizam i homofobija ostaju duboko ukorenjeni u mnogim oblastima za- padnog drutva; antagonizam prema homo- seksualcima i dalje opstaje kao deo emotiv- nih stavova mnogih ljujdi. Primeri nasilnih napada ili ubistava homoseksualaca i dalje su suvie esti. Zato mnoge homoseksualne grupe sprovode aktivne kampanje za klasifi- lcaciju antihomoseksualnih inova kao zlo- ine iz mrnje .

Neke vrste ponaanja mukih homoseksu- alaca mogu se smatrati pokuajima da se iz- meni uobiajeno povezivanje mukosti i mo- i - to je samo jedan od razloga zato ih he- teroseksualna zajednica smatra toliko opa-

144 ROD I SEKSUALNOST

snim. Gej mukarci nastoje da odbace sliku feminiziranosti koja se