Girgio de Chirico, jedan od umetnika koji je odigrao veoma znaajnu ulogu u osnivanju modernog slikarstva, roen u Grkoj 188

oro de Kiriko, jedan od umetnika koji je odigrao veoma znaajnu ulogu u osnivanju modernog slikarstva, roen u Grkoj 1880. od roditelja koji su bili Italijani. Crtanje je uio u Atini, kada je napunio sedamnaest godina ve je pokazivao sklonost ka crtanju. Zajedno sa roditeljima i mlaim bratom koji se bavio muzikom sele se u Minhen gde je oro mogao da nastavi da razvija svoje slikarske sklonosti. On u Minhenu provodi nekoliko godina tanije od 1905. 1908., taj period je veoma znaajan jer se upoznaje sa radom, sa mistinim realizmom Arnolda Beklina (1827. 1901.), i Maksa Klingera ( 1857. 1920.) koji su romantiarsku tradiciju preneli u XX vek. oro tokom celog svog metafizikog perioda zadrava neke elemente Beklinov slikarstva, pre svega se misli na sposobnost da prui iznenaenje ili da uini realnim ili shvatljivim neverovatno ili fantastino, stavljajui ga nasuprot obinom svakodnevnom iskustvu. Jo jedna slinost sa starijim slikarem je i crna sumrana figura Odiseja koja se pojavljuje na Kirikovim slikama. Meutim ono to je najslinije je atmosfera koja dominira slikom, to e Giorgio kasnije razviti na sebi svojstven nain, drugaije od bilo ega to je do tada vieno u slikarstvu. Upravo zbog toga se smatra preteom modernog slikarstva, i snanim uzorom i pokretaem nekoliko pravaca u umentosti koji se razvijaju pod uticajem njegovih slika.

Takoe za vreme boravka u Minhenu na njega, pored pomenutih umetnika utiu i filozofski spisi Niea i openhauera, zatim Vagner, teozofija, misticizam, psihoanaliza.

Nakon toga De Kiriko odlazi u Milano i Firencu gde boravi od 1908. 1910. a zatim odlazi u Pariz gde se upoznao sa Pikasom i Apolinerom.

Metafiziko slikastvo nastaje u periodu od 1910. 1917. gotovo istovremeno sa futurizmom, ali oni polaze od potpuno razliitih stavova. Osnovna razlika izmeu slikarstva De Kirika koje je tada bilo potpuno novo, kao i mnogi drugi avangardni pokreti koji su pokretali novo i drugaije, razlika je u tome to De Kiriko nije hteo da bude revolucionaran, angaovan, ak naprotiv, metafiziko slikarstvo se protivilo stavovima evropskih avangardi u njihovom ukljuenju u savremene transformacije drutva.

U tom periodu nastaju slike Zagonetka jesenjeg popodneva i Zagonetna proroita, gde se pojavljuje trg italijanskog grada sa klasinim fasadama, spomenicima dugim senkama praznim nebom.

1911. 1915. period kada odlazi u Pariz i kada sree Pikasa i Apolinera, i upoznaje se sa njegovim slikarstvom. Tada u svoje slikarstvo unosi neke elemente kubizma, to se pre svega odnosi na slikanje geometrijskih elemenata, delova mapa, ali se postavlja pitanje da li su te slike zaista kubistike i da li je De Kiriko uopte razumeo kubizam.

1912. 1913. je period kada kubizam ulazi u svoju sintetiku fazu, De Kiriko ga prihvata ali ga opet razrauje na svoj nain. On smatra da arhitektura dopunjuje prirodu, koristi geometrijske forme ali njihovo mistino simbolino znaenje, pod uticajem Otoa Vajningera. Njega je interesovalo isceniranje arhitekture, a ne realno prikazivanje. est motiv u slikama tog perioda je arkada. On u svojim slikama oivljava arhitekturu italijanskog kvatroenta ali ne deskriptivno ve potpuno ekspresivno kako bi pomou takvog naina prikazivanja izazvao posebne emocionalne efekte. U tom periodu se bavi, zapravo tematika njegovih slika su najee itrgovi italijanskih gradova, metafizike mrtve prirode, i drvene figure ili lutke manikina, sline recimo onim lutkama koje se mogu videti u slikarskim kolama, za crtanje krokija. Sa slikama italijanskih trgova prvi put ulazi u domen metafizike. Ikonografija njegovog slikarstva se svodi na predstave sanduka, kutija, statua, tamnih silueta, lokomotiva, arhitekture, to je samo po sebi izuzetno neobino. Zatim tornjevi, nastaje serija slika koja kulminira u slici Nostalgija beskraja.

1913. radi seriju slika u kojima centralno mesto zauzima statua Arijadne Proroocine nagrade, Arijadne, Radosti i zagonetka udesnog sata, Posustalost beskonanosti.

Od 1914. sve veu panju poinje da poklanja predmetu, koje slika potpuno realistino trodimenzionalno, on slika neobino voe i povre, artioke na trgu, banane ili gipsani torzo. Neobino povre koje je dato u prvom planu, deluje uznemirujue upravo zbog vete prostorne organizacije.

Dela koja nastaju od 1914. godine sadre oseaj nelagodnosti, uznemirenosti, nesvesne opasnosti, to on postie dubokom perspektivom, potpuno neobinom prostornom organizacijom, suprotnou osvetljenih i neosvetljenih povrina, time postie snane emocionalne efekte Misterija i melanholija ulice, Deiji mozak, Zagonetka dana...

Iste godine radi slike koje opet imaju neobinu ikonografiju, u pitanju je rukavica, koja moe biti gumena, metalna, ili samo kao silueta Ljubavna pesma, gde on neobinom kombinacijom elemenata koje slika, gumena rukavica, gipsana glava Apolona, postie efekat oka, iznenaenja. Ovom, ili ovim slikama kojima dominira ikonografska neloginost, neobinost snano e uticati na generaciju nadrealista koji e taj efekat oka koji De Kiriko postie definisati kao De Kiriko efekat, i to je polazna taka njihovog istraivanja.

Godine 1914. De Kiriko poinje da razvija jednu od svojih kljinih tema, lutke manikine, Mogue je da mu je inspiracija dola od njegovog brata Alberta Savinija, odnosno od njegovog pozorinog komada, u kome je glavni junak ovek bez glasa oiju i lica, bizarnog tela, tunog kao neka maina. Ili je,u pitanju razvoj od skulpture, Arijadne Odiseja, do lutke. Kada je ovu novu ikonografiju potpuno razvio ove figure su imale dva vida, jedan gde su figure, lutke potpune cele, i drugi gde su lutke bez glave, torza koji su delimino izgubljeni. Astronom gde se kroz otvore glave i torza vide prostori neba, i u spojevima svoje konstrukcije ova figura podsea na srednjevekovni oklop. Prorok je slika lutke koja je uraena u drugoj varijanti, i predstavlja vrhunac te druge serije.

U toku rata De Kiriko upoznaje Karla Karu i Filipa de Pisisa, sa kojima zajedno osniva metafiziku kolu. Dela koja tada nastaju kao sinteza svih ranijih eksperimenata, istraivanja, su dela koja nastaju u Ferari i to su: Veliki metafiziar, Veliki metafiziki enterijer, Uznemirujue muze. Ove slike su vrhunac usamljenosti i nostalgije, predskaznja, i realnosti izvan fizike realnosti.

U ovom kratkom pregledu De Kirikovog slikarstva moglo smo da vidimo najvanije faze, uticaje, njegovo formiranje, neobinost tematike njegovih slika, udne ikonografije, ali sada u panju posvetiti samoj ideju njegovog slikarstva. Zapravo mislim na neobinost njegove tematike i uzroke nastanka tako neobinih slika koje su nazvane metafizike. Re metafizike stavljem pod navodnike zato to se sada postavlje pitanje; da li su te slike metafizike. Ako pod reju metafizika, podrazumevamo neto nadulno, nadprirodno, onda nisam sigurna da bismo njegovo slikarstvo mogli tako nazvati. Znamo da je De Kiriko za vreme boravka u Minhenu bio izloen uticajima idealistike mistike filozofije, pseudofilozofije, koje su svuda sticale veliku popularnost kao i moderna teozofija koja postaje meunarodni kult. Takoe su i uticaji sve modernije psihoanalize, prouavaja podsvesnog, zatim simbolizam snova, vanost instikta i emocija u ljudskom ponaanju, dosta uticali na De Kirika, i uopte na sve umetnike koji stvaraju u tom periodu (1905. 1909.). Meutim tu je zapravo i osnovna razlika izmeu umetnika koji trenutne slikarske trendove prihvataju kao neto to je moderno, bez udubljivanja i razumevanja, i to ponekad ostaje njihov slikarski izraz koji se razvija na samo njima jasan nain, bez neke dublje pozadine i naina da se to razume. Pitanje koje se sada postavlja je; da li bi De Kiriko razvio takav nain slikanja da se nije naao u to vreme i na tom mestu, dakle da li je njegova individualna fantazija bila rezultat uticaja kojima je bio izloen u godinama provedenim u Minhenu? Posebno se ovo pitanje odnosi na njegove slike koje su nastale u periodu od 1910. 1915. i koje su se toliko razlikovale od slika drugih slikara i toliko uticale na razvoj fantazije, odnosno na razvoj nadrealizma. Ali u njegovim kompozcijama nema oseanja smiljenosti, i moe se pretpostaviti da su slike dole u njegovo vidno polje sa spontanou slinom transu. Znaajno je i to to je De Kiriko napisao roman u obliku sna Hebdomeros 1929. Da li su njegove slike, tako udesne poticale moda iz poremeenog zdravlja, tim pitanjem se bavi italijanski filozof Ubaldo Nikola i nemaki psihijatar Podol, oni smatraju da njegov estetiski izbor nije slobodan nego je uslovljen boleu. Takav nain posmatranja De Kirikovih slika otvara mnoga pitanja na koja je mogue samo delimino odgovoriti. Mislim da ove pretspostavke mogu imati osnova i nekakvog realnog objanjenja. Dakle moemo navesti jedan neobjavljen lanak koji navodi James Thrall Soby iz 1912. koji objanjava nastanak slike Zagonetka jesenjeg popodneva. Jednog prozranog jesenjeg popodneva sedeo sam na klupi nasred Piazza Santa Croce u Firenci. Tada razume se nisam prvi put video taj trg. Upravo sam preboleo jednu dugu i bolnu crevnu bolest i bio sam u skoro morbidnom stanju oseajnosti...Imao sam udan utisak da posmatram(trg) prvi put i kompozicija moje slike nametnula se pogledu moga duha... Taj trenutak je za mene zagonetka jer je neobjanjiv. Stoga i delo koje je proizalo iz njega volim da zovem zagonetkom.

Poznata je jo jedna njegova izjava svaka stvar ima dva aspekta: jedan opte poznati , koji opaamo skoro uvek, i koji ljudi uopte opaaju i drugi spektralni ili metafiziki, koji opaaju samo retki pojedinci u trenucima vidovitosti ili metafizike apstrakcije. Ukoliko su pretpostavke pomenutih naunika tane, De Kiriko je bio upravo taj redak pojedinac, koji nije stvarao ni iz ega nego je umeo da estetski obradi bol. Naime re je o migrenskim aurama, skup neurolokih simptoma koji predhode glavobolji. Tako da se na taj nain moe istai neuroloka osnova estetskog faktora. Bio je meu retkima koji pate od takvog poremeaja, ali meu retkima gotovo jedini koji je uspeo da estetski prikae bol, tanije trenutke koji predhode samom napadu, dakle u vreme kada ne osea nikakav bol ali strah od onoga to je neizbeno stvara atmosferu koju upravo moemo da vidimo na De Kirikovim slikama. Iz tog aspekta se mogu posmatrati njegovi sumorni trgovi, koji kao na nagovetavaju nekakvu katastrofu, strah, beznae, duboku usamnjenost i bespomonost.. Belilo, suprotstavljenje svetlosti i senke sa otrim kontrastima, sve su to asocijacije i pokuaji prikazivanja aure. Podsetiemo se jo nekih De Kirikovih rei, ovoga puta u vezi sa estim elemetnom njegovih slika - arkadom, koja je karakteristina za jedan ciklus u antici a i danas, trougao se smatra za mistiki i magijski simbol, i zaista kod posmatraa ak ako on ne poznaje tu tradiciju, trougao budi oseanje neke uznemirenosti, pa ak i straha. Isto tako je kvadrat zaokupljao moj um, uvek sam video kvadrate kako se uzdiu, kao tajanstvene zvezde, iza svake moje slikane predstave .

Misterija i melanholija ulice je slika gde najbolje moemo da vidimo na koji nain on postie izazivanje snanih emocionalnih efekata. Duboka perspektiva, tamno nebo puno pretnje, otre izduene senke, osenena devojica sa kolutom, prazna staromodna tovarna kola sa otvorenim vratima, sve to zajedno stvara jednu zastraujuu atmosferu potpune neobinosti.

Nostalgija beskraja koja je nastala 1913. 1914. dakle u njegovoj metafizikoj fazi, opet sadri elemente koji izazivaju emocije i dovode do udnog stanja, straha, otuenosti, kao da predskazuju nekakvu katastrofu. Duboka senka zgrade sa kolonadom, povrina na kojoj stoje dve figure je snano osvetljena kao da je to uinjeno nekim snanim izvorom svetlosti, pomalo neprirodnim. Ovde se nalaze upravo oni osnovni elementi njegovih kasnijih slika koji e snano uticati na nadrealiste; sjajna svetlost i duboka senka, esto neusaglaena sa svetlosnim izvorom, prazni prostori puni nepoznate pretnje. Da li snane senke, otre izduene, snani kontrasti svetlo tamnog koje vidimo na ovoj ali i na drugim slikama kao recimo Proroica, Uznemirujue muze, Deija pamet, i na gotovo svim De Kirikovim slikama imaju veze recimo sa hemianopsijom, ili ne ostaje otvoreno pitanje. Ovo ostaje na nivou pretpostavki ali svakako veoma interesantno za neka dalja i dublja istraivanja.

Znai pitanje da li je De Kiriko metafiziki slikar, ostaje otvoreno, njegov uticaj na razvoj modernog slikarstva je izuzetno veliki, ukoliko je tano da je on imao nekakve neuroloke smetnje i da su one uzroci njegovog metafizikog slikarstava onda ono dobija jedan potpuno drugaiji znaaj i mora se potpuno odvojiti od svih metafizikih slikara, pa moda i od nadrealista na koje je on, bez svake sumnje dosta uticao.

Teozofija ( gr. Theos bog, sopfia mudrost)

boanska mudrost, saznanje, toboe, boga putem neposrednog duhovnog opaanja i udubljivanja u sebe i u natulni svet) sistem religiozne mistike, sastavljen od prastarih praznovernih hrianskio magijskih predstava, veruje u seobu due u reinkarnaciju).

Misticizam ( gr. Mystikos tajni, tajanstven, fr. Mysticisme) sklonost mistici, tj. verovanju u uda i u mogunost saznanja onoga to je tajanstveno i nedokuljivo; vera u mogunost neposrednog sjedinjavanja sa boanskim biem i strasna tenja za postignuem tog sjedinjenja.

Psihoanaliza ( gr. Psyche, analiysis ralanjavanje, razglabanje) ralanjavanje due u cilju to boljeg razumevanja i poznavanja njenih sposobnosti; otkrovenje skrivenog, zaboravljenog i u podsvest potisnutog u duevnom ivotu, kao i nesvesnih elja i nagona. Osniva ovog psiholokog pravca je Sigmund Frojd ( Freud 1856. 1939.) po kome se naziva i fjordizam, psihoanalitiki. Leksikon stranih rei i izraza, Milan Vujaklija

(gr. Ta meta ta physika ono to dolazi posle fizike)fil. U zbirci Aristotelovih dela stajale su knjige koje su se bavile naelima i uzrocima stvari posle (meta) njegove fizike ( ta phizika). Ovo prvobitno isto spoljanje obeleje, upotrebljeno ja docnije, kao obeleavanje miljenja koje se bavi onim to je van granica iskustva, onim to je izvan prostornovremenske stvarnosti, otuda nauka o poslednjim principima i uzrocima stvari, o saznanju stvari po sebi. Tri glavna problema kojima se metafizika oduvek bavi jesu: bog, sloboda volje i besmrtnost due.

Metafiziki (gr. meta physika), fil. Koji spada u metafiziku koji se nalazi van granica iskustva, nadulni, nadprirodni. Leksikon stranih rei i izraza, Milan Vujaklija

Migrena sa aurom od koje pati 15% bolesnika sa migrenom. Napad poinje aurom koja je najee vizuelna: bljeskovi svetla, cik cak svetlost, svetle lopte ili kocke koje se javljaju na periferiji i idu ka centru i obrnuto. Oblik predmeta moe biti izmenjen a mogu se javiti i vizuelna agnozija i heminaopsija. Z. Levi - Osnovi savremene neurologije str. 182.

De Kiriko Metafizika estetika 1919.

Hemianopsija slepilo jedne polovine vidnog polja Z. Levi, Osnovi savremene neurologije, str. 182

PAGE 1