P O Z O R I Š N E N O V I N E ■ B R O J 1 9 5 ■ J U N 2 0 1 5 ■ G O D I N A X X I I I ■ C E N A 1 0 0 D I N A R A

GLADGLAD ZA POZORIŠTEMJugoslovensko dramsko pozorište, februar 2015.

(Fot

o: Jo

vo M

arja

novi

ć)

ludus 195 2 ludus 1953

NE LJU LJAJ BROD KO JI TO NEČi ta va si tu a ci ja u srp skom po zo riš tu (kul tu ri, eko no mi ji, obra zo va nju, zdrav stvu, ži vo tu) li či na za miš lje nu se kven cu ka ta stro fe: u ka dru eks te ri je ra vi di se raz va lje na olu pi na bro da (ni­

ka ko luk su znog, pre ne ka kvog oli nja log tra jek ta, kog iz je da rđa) ko ji to ne pram cem ka dnu; u ka dru en te ri je ra, u pro sto ru ko ji se ne kad dav no mo žda i mo gao na zva ti sa lo nom, a sad vi­še li či na izan đa lu luč ku bir ti ju, put ni ci – za mo lje ni da ne di žu pa ni ku i osta nu mir ni, poš to su i ka pe tan i po sa da do bro ob u če ni za ta kve si tu a ci je – sli ka ju sel fi je uz pro zo re kroz ko je po­la ko na di re vo da. Čak se i smeš ka ju.

Nji ho vo men tal no sta nje ne mo že da se na zo ve zom bi ra nim/zom bi sa nim, ka ko god. Oni se, ka ko de ca u igri ka žu, „pra ve” da ima do volj no po ja se va za spa sa va nje, da čam ci ni su buš­ni, da po moć sa mo što ni je sti gla, da ka pe tan i po sa da za i sta zna ju šta ra de. Ka da ne ko, po stu pa ju ći zdra vo ra zum ski, po ku ša da se otrg ne, po beg ne, ape lu je da se sa mo­or ga ni zu ju i na pu ste olu pi nu ko ja ne za u sta vlji vo to ne, ve ći na put ni ka ne re a gu je, a po sa da po sta je ver bal no, čak i fi zič ki na sil na u po ku ša ju da je re ti ka umi ri. Na re đe nje gla si: NE LJU LJAJ BROD KO JI TO NE.

Pa ra le la je vi še ne go oči gled na: re đa ju se pre mi je re, go sto va nja, fe sti va li – sva ko dnev no se di žu umolj ča vlje ne za ve se. To što su za po sle ni ma pla te sma nje ne (zbog šted nje i no vih si ste­ma ti za ci ja), a ho no rar ci ili do bi ja ju bed ne na kna de ili ne mo gu da bu du an ga žo va ni (poš to je to „van za ko na”); što lju di ma do bre vo lje ob ra ču na va ju po rez na do na ci je i spon zor stvo (pr vo 8%, dru go 20%); a sve češ će od osni va ča sti žu uz ne mi ra va ju će ve sti o pre te ra no sti po sto je ćih sub ven ci ja, kao i re duk ci ji bro ja za po sle nih; što upra ve vi še ne vo de ra ču na o kon cep ci ji re per­to ar ske po li ti ke, već o pu kom oprav da va nju bu dže tom za da tog go diš njeg, re per to ar skog pla na po sva ku ce nu bez ob zi ra na kva li tet; što je za ko nom pred vi đen prin cip kon kur sa pri li kom iz bo ra za di rek to re in sti tu ci ja – isme jan na naj gru blji mo gu ći na čin; što umet ni ci do bi ja ju ot ka ze iz va nu met nič kih raz lo ga, jer ve ru ju u pra vo na sop stve no miš lje nje; naj zad što po ne gde, po ne kom de ko ra te ru pad ne cug na gla vu ili rad ni ci EPS­a is klju če stru ju u zgra di – ni kom niš ta. NE LJU LJAJ BROD DOK TO NE.

Ozbilj nih si stem skih pro me na ne ma ni u na ja vi – ni ti u jed noj obla sti, sa mim ti me ni u po zo riš tu, kul tu ri. Za ko ni usvo je ni po hit noj pro ce du ri, ko se se jed ni sa dru gi ma ili sa onim va­že ćim. Na lo zi, pre po ru ke, ured be, po ne ka na red ba za me na su za pri hva ta nje od go vor no sti. Ka pe tan i po sa da su ob u če ni za ova kve si tu a ci je. Na ma je pre po ruč lji vo smeš ka nje na sel fi ji ma ko ji ove ko ve ča va ju pro past. A – brod će io na ko da po to ne.

Uvod nikPi še: Ma ša Sto kić

NA CRT IZ ME NA ZA KO NA O KUL TU RINa tekst Iz me na i do pu na Za ko na o kul tu ri ko ji je pred lo ži lo Mi ni­star stvo kul tu re i in for mi sa nja, UDUS je, to kom Jav ne ras pra ve i u Jav nom slu ša nju, dao pu n do pri nos svo jim i pred lo zi ma Aso ci ja ci­je umet nič kih udru že nja Sr bi je za iz me nu i do pu nu ovog Za ko na

„Tre ba uli va ti svest o to me da sva ka umet nost po ma že druš­tvu da na pre du je, pa da za to druš tvo ima ne gu ju ću ulo gu pre ma kul tu ri. Dr žav na po li ti­ka mo ra da ne gu je nad grad nju druš tva”, sma tra Vo ji slav Bra jo­vić, pred sed nik UDUS­a

Kad sam za mo li la Vo ji sla­va Bra jo vi ća, pred sed ni ka Udru že nja dram skih umet­

ni ka Sr bi je, da za „Lu dus” proko­men ta ri še naj no vi je ak tiv no sti Udru­že nja, uz vra tio je mol bom: „Hteo bih da pr vo na ve dem ime na svog ti­ma, to je žen ski tim, za to što su one ve o ma za slu žne za sve što se ra di u Udru že nju. To su Bra ni sla va Ata­nac ko vić, ona je se kre tar Udru­že nja, Duš ka Mar ko vić, Rad mi la San dić, Ana Man čić i Du ši ca To­do ro vić. One su po sve će ni ci po sla, struč nja ci, i me ni je dra go da sam u toj eki pi. Za tim, pre ne go što iš ta ka­že mo o na šim tre nut nim ak tiv­no sti ma, tre ba ob ja sni ti šta je Udru že nje. Mo žda lju di to ne zna ju, a va žno je da zna ju ka ko bi se raz u me lo zaš to se ba vi mo ovim či me se ba vi mo.”

Za to pre pi su jem sa saj ta: „Udru že nje dram skih umet­ni ka Sr bi je je do bro volj no, ne­vla di no i ne pro fit no, RE PRE­ZEN TA TIV NO pro fe si o nal no udru že nje ko je oku plja dram­ske umet ni ke i to: glum ce, re di­te lje, dram ske pi sce, dra ma tur­ge, kao i umet nič ke sa rad ni ke – te a tro lo ge, or ga ni za to re, pro du­cen te, su fle re i in spi ci jen te, ra di ostva ri va nja za jed nič kih ci lje va u obla sti raz vo ja i una pre đe nja dram ske umet no sti i stva ra laš­tva i dru gih za jed nič kih in te re­sa dram skih umet ni ka”. 

„Uslov za do bi ja nje re pre­zen ta tiv no sti bio je i da je na ša or ga ni za ci ja od zna ča ja za raz­

voj na ci o nal ne kul tu re, da ostva ru­je re zul ta te u pro gram skim ak tiv no­sti ma i da je ospo so blje no ka drov­ski, teh nič ki i or ga ni za ci o no za vr­še nje po ve re nih po slo va. Glav ni po­sao ko ji nam je dr ža va po ve ri la je re­gu li sa nje sta tu sa sa mo stal nih dram­skih umet ni ka”, ob jaš nja va Vo ji slav Bra jo vić. „Mi to stal no ra di mo i za­to smo stal no su o če ni sa ra znim so­ci jal nim pro ble mi ma na ših čla no va. Re ci mo, po Za ko nu o pen zi o nom i in va lid skom osi gu ra nju do pri no se sa mo stal nim umet ni ci ma upla ću­je lo kal na sa mo u pra va. Me đu tim, te upla te naj češ će ka sne, pa sa mo­stal ni umet ni ci zbog to ga, ni kri vi ni du žni, ima ju pro ble ma sa po re­zni ci ma. To zna či da je dan deo dr­ža ve ka sni sa is pu nja va njem svo je oba ve ze, a dru gi deo te re ti onog ko­me ta oba ve za ni je upla će na.” Zbog to ga, usled pro me na za kon skih re­gu la ti va, slo bod ni umet ni ci ako ni­su iz svog dže pa iz mi ri li do spe le ka­ma te Po re skoj upra vi, ne mo gu da

ove re knji ži ce i ostva re svo je pra vo na zdrav stve nu zaš ti tu.

Jed na od sva ko dnev nih ak tiv no­sti Udru že nja je, ka že go spo din Bra­jo vić, oču va nje de lat no sti po zo riš ne umet no sti. Ka ko se to ra di? „Tre ba uli va ti svest o to me da sva ka umet­nost po ma že druš tvu da na pre du­je, pa da za to druš tvo ima ne gu ju ću ulo gu pre ma kul tu ri. Dr žav na po­li ti ka mo ra da ne gu je nad grad nju druš tva.” Ob zi rom da se ima uti sak da svest o po tre bi ne go va nja kul tu re ne po sto ji, ka ko je pro bu di ti? „Pro­tiv sam bi lo ka kvih pro te sta. Zna te onu po slo vi cu: pri ti snu to ja če sve vi­še od ska če? Ja sno je šta ona po ru ču­je. Mi se u ovom vre me nu tran zi ci je i eko nom ske kri ze ne bo ri mo za pri­o ri tet, ne tra ži mo neš to po seb no za se be. Bo ri mo se da oni ko ji od lu ču­ju o po zo riš tu shva te ko li ko je ono va žno – va žno je isto ko li ko i pred­u pre di ti po pla vu do brim ur ba ni stič­kim pla nom po ko me će se ku će zi­da ti ta mo gde vo da ne će sti ći. Sve ovo go vo rim da bi se shva ti lo ko li­

ko je va žno oču va ti, ili bar ne do pu sti ti da se sru še du hov­ne vred no sti kao što su po­zo riš ta, ko ja su na ivi ci op­stan ka zbog ra zno ra znih za­ko na ko ji su spre či li za poš­lja va nje, an ga žo va nje i slič ne stva ri bez ko jih ne mo že da se ra di. Ja sam jed nom re kao: mo že te vi da na pra vi te za kon u ko me ne ma za poš lja va nja, ali ne i an ga žo va nja, za to što umet nič ka ku ća ne mo že da po sto ji ako ne mo že da an ga­žu je umet ni ke.”

So nja Ći rić

(Pre no si mo iz vo de iz raz go vo ra sa Vo ji sla vom Bra jo vi ćem, pred sed ni kom UDUS-a, ob ja vlje nom na saj tu Lu dus on li ne ok to bra proš le go di ne, a in te gral nu ver zi ju mo že te pro či ta ti na www.ludus-online.rs )

Su de ći pre ma ono me što se vi­di iz tek sta ko ji je od 15.4.2015. ob ja vljen na saj tu Mi ni star stva

kul tu re, a ko ji će, na kon usa gla ša va­nja ni vou mi ni star sta va bi ti pred lo­žen na usva ja nje Vla di RS, od no sno Na rod noj Skupšti ni, pri hva će ni su pred lo zi ko ji se ti ču pre ci zni jeg de­fi ni sa nja kul tur ne obla sti i de lat no­sti, iz ko jih pro is ti če, od no sno de fi­ni še se re pre zen ta tiv nost udru že nja u kul tu ri. Za kon, ta ko đe, pre ci zi ra uslo ve za fi nan si ra nje po ve re nog po­sla, raz gra ni če nje iz me đu sa mo stal­nih umet ni ka, struč nja ka i sa rad ni­ka u kul tu ri, uvo di po jam i utvr đu­je oba ve zu re vi zi je sta tu sa sa mo stal­nog umet ni ka/umet nič kog sa rad ni­ka i pro pi su je da su že ne sa na vr še­nih 25 go di na rad nog sta ža i muš kar­ci sa 30 go di na sta ža, oslo bo đe ni oba­ve ze re vi zi je sta tu sa. Ta ko đe, uve de­ni su poj mo vi po zo riš na umet nost (stva ra laš tvo, pro duk ci ja i in ter pre ta­ci ja) i film ska umet nost i osta lo au­dio­vi zu el no stva ra laš tvo. Pri hva će­no je da se u sa stav umet nič kog, pro­gram skog, od no sno struč nog sa ve ta

u usta no va ma kul tu re bi ra ju li ca od vi so kog umet nič kog i struč nog in te­gri te ta i au to ri te ta, a usta no ve kul tu re sa da ima ju oba ve zu da pod sti ču do­ma će kul tur no i umet nič ko sa vre me­no stva ra laš tvo.

Na ža lost, u Za ko nu i da lje ni su pre ci zno de fi ni sa ne oba ve ze lo kal nih sa mo u pra va u pla ća nju do pri no sa za oba ve zno so ci jal no osi gu ra nje sa mo­stal nih umet ni ka, a pla ća nje do pri­no sa iz re pu blič kog bu dže ta za is tak­nu te sa mo stal ne umet ni ke za ko no­da vac je bri sao. Iz Za ko na je, ta ko đe, bri san član 14. ko ji se od no sio na do­de lu pri zna nja za vr hun ski do pri nos na ci o nal noj kul tu ri, od no sno kul tu­ri na ci o nal nih ma nji na, kao i čla no­vi ko ji se od no se na po jam i utvr đi va­nje usta no va od na ci o nal nog zna ča ja.

Na saj tu www.ludus-online.rs ob-ja­vljen­je­tekst­va­že­ćeg­Za­ko­na­u­ko­ji­su,­da­bi­mo­gle­lak­še­da­se­pra­te­iz­me­ne,­une­ti­svi­pred­lo­zi­Mi­ni­star­stva­po­čla­no­vi­ma,­ ta­ko­da­se­ ja­sno­vi­di­raz­li­ka­iz­me­đu­nje­ga­i­Na­cr­ta­–­pred­log Mi ni star stva je na ći ri lič nom pi­smu i bol di ran je.

ZA JED NIČ KI IN TE RE SI DRAM SKIH UMET NI KA

Udru že nje dram skih umet ni­ka Sr bi je, uz re dov ne ak tiv­no sti (do de le na gra da, Fond

so li dar no sti, ser vi sne uslu ge za ne za­vi sne pro jek te čla no va Udru že nja, re­gu li sa nje sta tu sa sa mo stal nih dram­skih umet ni ka i sl), su o čio se, u po sled­nje vre me, sa ve li kim bro jem pro ble­ma ko ji su pro u zro ko va ni si stem skim i prav nim ne do sled no sti ma u obla sti kul tu re, kao i zlo u po tre ba ma ko je ne­do sta tak (ili ne poš to va nje) spe ci fič ne prav ne re gu la ti ve omo gu ća va.

Iz dva ja mo ne ke od njih kao ključ­ne za po bolj ša nje sta tu sa kul tu re, sa­mim ti me po zo riš ta i dram skih umet­ni ka u ze mlji.

Te me na če te na sa stan ku 12.6.2014. pred sed ni ka UDUS­a sa De ja nom Ri­sti ćem, dr žav nim se kre ta rom u Mi ni­star stvu kul tu re ak tu el ne su i go di nu da na ka sni je, a to su: iz u zi ma nje usta­no va kul tu re od pri me ne Za ko na o bu­džet skom si ste mu i na nje mu za sno va­noj Ured bi o po stup ku za pri ba vlja nje sa gla sno sti za no vo za poš lja va nje i do­dat no rad no an ga žo va nje kod ko ri­sni ka jav nih sred sta va, kao i Za ko na o uma nje nju ne to pri ho da li ca u jav nom sek to ru, iz me ne Za ko na o kul tu ri, pro­ble mi oko upla te do pri no sa sa mo stal­nim umet ni ci ma, iz me ne Za ko na o au tor skim i srod nim pra vi ma, fi nan si­ra nje re dov nog ra da Udru že nja i pro­blem pla ća nja troš ko va za ku pa pro sto­ra u Et no graf skom mu ze ju.

Na ini ci ja ti vu na šeg Udru že nja, u Se kre ta ri ja tu za kul tu ru Gra da Be o­gra da pred stav ni ci Aso ci ja ci je umet­nič kih udru že nja Sr bi je odr ža li su dva sa stan ka po vo dom stal nog kaš nje nja upla ta sred sta va za oba ve zno so ci jal no osi gu ra nje sa mo stal nih umet ni ka ko je uzro ku je pri pi si va nje ka ma ta na ra ču­ne umet ni ka od stra ne Po re ske upra­ve i one mo gu ća va ove ru zdrav stve­nih knji ži ca. Po stig nut je do go vor o di­na mi ci bu du ćih upla ta do pri no sa: da umet nič ka udru že nja do sta vlja ju kvar­tal ne spi sko ve 5 da na po ot po či nja nju kvar ta la, a Se kre ta ri jat za kul tu ru upla­ći va će sred stva za sva ki kvar tal na kon me sec da na. Ta ko bi se udru že nji ma da lo vre me od 10 da na za pre nos sred­

sta va na ra ču ne sa mo stal nih umet ni­ka u Po re skoj upra vi. Do go vor je poš­to van, pa je Se kre ta ri jat sa ma lim za­kaš nje njem upla tio sred stva za oba ve­zno so ci jal no osi gu ra nje sa mo stal nih umet ni ka za I kvar tal 2015, a bez za­kaš nje nja za II kvar tal. Se kre ta ri jat za kul tu ru se, ta ko đe, sa gla sio sa pred lo­gom Aso ci ja ci je da po dr ži ini ci ja ti vu umet nič kih udru že nja za do no še nje za ko na o ot pi su ka ma te za sa mo stal­ne umet ni ke. U ko or di na ci ji i uz for­mal nu po drš ku Se kre ta ri ja ta za kul tu­ru zah tev će bi ti upu ćen nad le žnim or­ga ni ma. Pa ra lel no sa tim tra ži će mo da u no vom Za ko nu o kul tu ri sto ji ja sna od red ba oba ve ze lo kal ne sa mo u pra­ve da upla ću je do pri no se sa mo stal nim umet ni ci ma. U Na cr tu Za ko na iz ba če­na je ta na ša od red ba, ali ne će mo od­u sta ja ti, jer je prav no tu ma če nje Gra­da da ni je oba ve zan po još uvek va že­ćem za ko nu da pla ća do pri no se.  U ve­zi s tim, tra ži će mo i od nad le žnih in sti­tu ci ja zva nič no tu ma če nje.  

Pred sed niš tvo UDUS­a je u 2015. po no vo re a go va lo po vo dom Iz me na i do pu na Ured be o po stup ku za pri ba­vlja nje sa gla sno sti za no vo za poš lja va­nje i do dat no rad no an ga žo va nje kod ko ri sni ka jav nih sred sta va i 31.3.2015. sa zva lo sa sta nak di rek to ra pro fe si o­nal nih po zo riš ta, na kon če ga je sa sa­stan ka iz da to Sa opšte nje sa Za ključ­ci ma, ko je je upu će no Ko ri Udo vič­ki, pot pred sed ni ci Vla de RS i mi ni­stru za dr žav nu upra vu i lo kal nu sa­mo u pra vu, Iva nu Ta sov cu, mi ni stru za kul tu ru, kao i svim me di ji ma. Ne dav­no je Ka bi net Ko ri Udo vič ki oba ve stio Udru že nje da je u pri pre mi Na crt za­ko na o mak si mal nom bro ju za po sle­nih u jav nom sek to ru, ko ji uzi ma u ob­zir sve spe ci fič no sti ra da usta no va kul­tu re ko je su is ka za ne u na šim Za ključ­ci ma od 31.3.2015, te da se usko ro oče­ku je da re sor na mi ni star stva, pre svih Mi ni star stvo fi nan si ja, da ju svo ja miš­lje nja na tekst Na cr ta. Po sto ji do bra vo­lja da se, na kon pri ba vlja nja tih miš lje­nja, oba vi kon sul ta ci ja sa uprav ni ci ma po zo riš ta i Udru že njem.

Na kon to ga, a istim po vo dom, na po ziv Od bo ra za kul tu ru i in for mi sa nje

Na rod ne Skupšti ne RS, 11.5.2015. odr­žan je sa sta nak sa čla no vi ma Od bo ra, uz pri su stvo mi ni stra Ta sov ca i dr žav­nog se kre ta ra Mi ni star stva za dr ža vu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu. Pri su­stvo vao je kao gost i Vla dan Vu ko sa­vlje vić, se kre tar za kul tu ru Gra da Be­o gra da, a sta vo ve Udru že nja i po zo riš­ta za stu pa li su Vo ji slav Bra jo vić, uprav­ni ci Ta ma ra Vuč ko vić, Alek san dar Mi­lo sa vlje vić, Slo bo dan Ću stić, Mi lo rad Man dić i Zo ran Sta ma to vić, pred stav­ni ci Ate ljea 212 i Na rod nog po zo riš ta u Be o gra du. Čla no vi ma Od bo ra i pred­stav ni ci ma nad le žnih or ga na pre do­če ne su sve spe ci fič no sti po zo riš ne de­lat no sti i de lat no sti dru gih usta no va u obla sti kul tu re či ji je rad go to vo pa ra li­san pri me nom čla na 1. Za ko na o bu­džet skom si ste mu. Re zul tat sa stan ka je obe ća va ju ći i ohra bru ju ći, jer su čla­no vi Od bo ra za kul tu ru i pred stav ni­ci mi ni star sta va is ka za li raz u me va nje na ših ak tiv no sti u oču va nju de lat no sti usta no va kul tu re, usa gla si li se oko pre­po zna va nja i re ša va nja ovog pro ble ma i na ja vi li ak tiv no sti na iz me na ma i do­pu na ma Za ko na o bu džet skom si ste­mu i no vog za ko na o mak si mal nom bro ju za po sle nih u jav nom sek to ru, po

ko me će za po sle ni u usta no va ma kul­tu re, ka ko su na ve li, bi ti po seb no tre­ti ra ni. Kon sta to va no je da bi bi lo de lo­tvor no da se ubu du će to kom ra da na za ko ni ma i nji ho vim iz me na ma i do­pu na ma kon sul tu je stru ka, ka ko bi se

iz be glo na knad no ot kla nja nje ne ga tiv­nih efe ka ta ko je ta kvi za ko ni pro iz vo­de. Od bor je do neo za klju čak da je po­treb no pred u ze ti ak tiv no sti ko je se ti­ču iz me na i do pu na Za ko na o bu džet­skom si ste mu ka ko bi se iz be gli efek ti ko ji bi u bu duć no sti mo gli ote ža ti rad usta no va kul tu re.

Po vo dom pro da je Ava la fil ma i pro du cent skih i dru gih pra va na pre­ko 200 igra nih i 400 do ku men tar nih fil mo va na sta lih u ovoj pro du cent skoj ku ći, UDUS se obra tio Pred sed ni ku Sr bi je sa po zi vom da dr ža va i vrh vla sti pre du zmu sve ras po lo ži ve me re za zaš­ti tu i oču va nje naj vi ših vred no sti srp­ske kul tu re i umet no sti, ka ko bi se od pro da je iz u ze la umet nič ka de la ko ja pred sta vlja ju na ci o nal ni kul tur ni fond.

U vi še na vra ta UDUS je re a go vao ka da su bi la po vre đe na pra va na ših čla­no va. U ve zi sa ot ka zi ma dvo ji ci ko le­ga u Po zo riš tu Ti moč ke kra ji ne „Zo ran Rad mi lo vić” u Za je ča ru bi li smo stal no u ko mu ni ka ci ji sa nji ma. Obra ti li smo se Po zo riš tu Ti moč ke kra ji ne „Zo ran Rad mi lo vić” u Za je ča ru i predškol skoj usta no vi “Po le ta rac” u Sta roj Pa zo vi u ve zi sa ne is pla će nim ho no ra ri ma na ših čla no va, a UDUS se ogla sio po vo dom

na ja va da će pr vak srp ske sce ne Ne boj­ša Du ga lić na pu sti ti ze mlju.

Udru že nje dram skih umet ni ka Sr­bi je su o ča va se sa pro ble mom pro sto ra za rad: po čet kom fe bru a ra 2015. UDUS je pri mio Od lu ku i do pis Mir ja ne Men­

ko vić, v.d. di rek to ra Et no graf skog mu­ze ja o po tre bi da se UDUS do 1.3.2015. ise li iz pro sto ri ja ko je ko ri sti i omo gu­ći Mu ze ju ne sme tan pri stup u ci lju for­mi ra nja de poa Li kov ne zbir ke. UDUS je o ovo me oba ve stio Re pu blič ku di rek­ci ju za imo vi nu RS. De set da na ka sni­je Re pu blič ka di rek ci ja za imo vi nu RS je UDUS­u po sla la ko pi ju do pi sa ko ji je upu ti la Et no graf skom mu ze ju. U pi­smu se na vo di da, u skla du sa Za ko nom o jav noj svo ji ni, Mu zej ni je no si lac pra­va ko riš će nja, već je to Re pu bli ka Sr bi ja i da od lu ku o ras po la ga nju na toj ne po­kret no sti do no si Vla da RS na pred log Di rek ci je, a ne Mu zej. Ta ko đe, na vo di se da se Mi ni star stvo kul tu re i in for mi­sa nja RS ak tom broj 361­00­18/201­01 od 26.1.2015. sa gla si lo da Di rek ci ja Ko­mi si ji za stam be na pi ta nja i ras po red na ko riš će nje slu žbe nih zgra da i po slov nih pro sto ri ja Vla de RS pri pre mi pred log i po stu pak za obez be đe nje neo p hod­nog pro sto ra za UDUS i da je po treb­no da Mu zej i na da lje UDUS­u omo­gu ći ko riš će nje po slov nih pro sto ri ja, jer za to po sto ji po drš ka i re sor nog Mi ni­star stva i da je u to ku po stu pak obez be­đe nja od go va ra ju ćeg po slov nog pro sto­ra za UDUS. Upr kos to me, v.d. di rek to­ra Mu ze ja i nji hov advo kat sa opšti li su pred sed ni ku UDUS­a da su po kre nu­li po stu pak žal be kod Re pu lič ke di rek­ci je za imo vi nu, da će se po tom obra ti­ti Vla di RS, a ta ko đe da je u po stup ku pri ba vlja nje re še nja o ko ri snič kom sta­tu su i da će vr lo br zo na kon to ga UDUS mo ra ti da se ise li iz pro sto ri ja. O ovo me je UDUS oba ve stio Re pu blič ku di rek ci­ju za imo vi nu.

U ve zi sa ne do stat kom pro sto ra i de lo va njem UDUS­a su i po ku ša ji za vra ća nje imo vi ne pred rat nog Udru­že nja glu ma ca Kra lje vi ne Ju go sla vi je. Da pod se ti mo, pred rat no Udru že nje, sa svo jim usta no va ma, bi lo je vla snik i upra vlja lo zna čaj nom imo vi nom (iz­me đu osta log – tri zgra de u Be o gra du). UDUS je Agen ci ji za re sti tu ci ju u za­kon ski pro pi sa nom ro ku pod neo Zah­tev za vra ća nje imo vi ne, od no sno obeš­te će nje. Po stu pak pred Agen ci jom za re sti tu ci ju je u to ku i uka zu je na po tre­bu do no še nja iz me na Za ko na o vra ća­nju od u ze te imo vi ne i obeš te će nju ka ko bi, osim za du žbi na, i dru ga prav na li ca bi la tre ti ra na na ade kva tan na čin.

(O ak tiv no sti ma UDUS-a Lu dus On li ne je iz veš ta vao re dov no u ru bri ci Ti ker na www.lu dus-on li ne.rs )

Uče sni ci sa stan ka usvo ji li su za jed nič ki za klju čak ko ji ob­ja vlju je mo u ce li ni:

„U ovom tre nut ku u kul tu ri Sr bi­je – kao po sle di ca re strik tiv ne po li ti­ke za poš lja va nja ko joj smo iz lo že ni to kom po sled njih de set go di na, a ko­jom je broj za po sle nih u svim po zo riš­ti ma Re pu bli ke Sr bi je bit no sma njen (u Be o gra du čak za 30–40%) – upo­sle no je ma nje od 10.000 lju di, dok po zo riš nih de lat ni ka ima sa mo oko

3.500. Za to po zo riš ta ne ras po la žu do volj nim ka drov skim ka pa ci te ti ma za odr ža va nje re dov nog re per to a ra, a ka mo li za re a li za ci ju no vih pre mi je ra.

Za pa nju ju će je da za kon ska re­gu la ti va ko jom se po zo riš ti ma i dru­gim usta no va ma kul tu re kao ko ri sni­ci ma jav nih sred sta va ogra ni ča va mo­guć nost an ga žo va nja sa rad ni ka u bro­ju ve ćem od 10% od ukup nog bro­ja za po sle nih, ap so lut no ne uzi ma u ob zir spe ci fič no sti po zo riš ne de lat no­

sti i do dat no do vo di do ni za pro ble­ma u funk ci o ni sa nju ovih usta no va, ko ji ne mi nov no vo de ka pot pu nom pa ra li sa nju nji ho vog ra da. Ne sa mo da se ti me za po sta vlja ju naj vi še vred­no sti na šeg je zi ka i kul tur ne baš ti ne, ali i je zi ka na ro da i na rod no sti ko ji su deo ove dr ža ve, ne go se isto vre me no i us po sta vlja sum njiv si stem vred no­sti is klju či vo za sno van na estra di za ci­ji i ko mer ci ja li za ci ji, či me bi va uki nu­to au ten tič no sa vre me no stva ra laš tvo

ko je bi mo glo po sta ti deo na ci o nal ne kul tur ne i umet nič ke baš ti ne.

Ap surd nost pri me ne spo r nih pro­pi sa ogle da se i u či nje ni ci da ve ći na po zo riš ta, u od no su na broj svo jih stal­no za po sle nih, mo že da an ga žu je mak­si mal no od 1 do 9 sa rad ni ka. Uklju ču­ju ći ve li ke te a tar ske usta no ve sa vi še umet nič kih je di ni ca (Dra ma, Ope ra i Ba let) prak tič no svi za jed no mo gu da uki nu svo je re per to a re. S dru ge stra­ne, ap surd nost pri me ne spo r nih pro­pi sa je i u to me što su oni u su prot no sti sa jed nom od osnov nih od li ka pro ce sa ra da u po zo riš ti ma, a ko ji pod ra zu me­va neo p hod nost an ga žo va nja mno go­broj nih umet ni ka i sa rad ni ka, u pe ri­o du ko ji če sto, da bi pla ni ra ni re per to­ar mo gao bi ti re a li zo van, mo ra bi ti du­ži od pro pi sa na če ti ri me se ca.

Uprav ni ci po zo riš ta u Sr bi ji i Udru že nje dram skih umet ni ka Sr bi­je ape lu ju na za ko no dav ca i nad le žne or ga ne da na po kon uva že sve spe ci­

fič no sti po zo riš ne de lat no sti i de lat­no sti dru gih usta no va kul tu re i iz u­zmu ih iz pri me ne Za ko na o iz me­na ma i do pu na ma Za ko na o bu džet­skom si ste mu kao što član 6. tog za­ko na utvr đu je iz u ze će iz čla na 1. istog za ko na za vi so koš kol ske usta no ve, na­uč no i stra ži vač ke or ga ni za ci je, Agen­ci ju za bor bu pro tiv ko rup ci je, Re pu­blič ku ra dio di fu znu agen ci ju, slu žbe Na rod ne skupšti ne... To je neo p hod­no ka ko nji hov da lji op sta nak ne bi bio do ve den u pi ta nje, a što bi mo glo da ima ne sa gle di ve i da le ko se žne po­sle di ce za bu duć nost kul tu re i kul tur­ne baš ti ne ove ze mlje”.

Sa opšte nje sa na ve de nim za ključ­kom, ko je pot pi su je Vo ji slav Bra jo vić, pred sed nik UDUS­a, upu će no je Mi­ni star stvu dr žav ne upra ve i lo kal ne sa­mo u pra ve, mi ni star ki Ko ri Udo vič­ki, za tim Mi ni star stvu za kul tu ru i in­for mi sa nje, mi ni stru Iva nu Ta sov cu, te sred stvi ma jav nog in for mi sa nja.

ZA KON SKI BA LAST DA VI PO ZO RIŠ TATe ma sa stan ka, na ko me su 31. mar ta 2015, u or ga ni za ci ji Udru že nja dram skih umet ni ka Sr bi je, u Po zo riš tu Ate lje 212, uče stvo va li uprav ni ci go to vo svih po zo riš ta u Sr bi ji, bi la je ana li za pro ble ma na sta lih usled pri me ne va že ćeg Za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o bu džet skom si ste mu i ured bi ko ji ma se ure đu je po stu pak za pri ba vlja nje sa gla sno sti za no vo za poš lja va nje i do dat no rad no an ga žo va nje

Foto:­V

ukica­Mikača

NEO P HOD NOST USA GLA ŠA VA NJA ZA KO NA SA STRU KOMHro no loš ki pre gled naj zna čaj ni jih ak tiv no sti Udru že nja dram skih umet ni ka Sr bi je po sled njih me se ci

ludus 195 4 ludus 1955

RE PO ČE TAKMi li ca Kralj

ZA KON O PO ZO RIŠ TU I PRI VA TI ZA CI JA„Po zo riš ta ima ju vr lo is tak nu to i zna čaj no me sto u kul tur noj po nu di Be o gra da”, oce nju je Vla dan Vu ko sa vlje vić, grad ski se kre tar za kul tu ru i in si sti ra da je in te res gra da da ima us peš na po zo riš ta ne spo ran, pa da je sa mim tim, sva ka ko, ja sno da će Be o grad po dr ža va ti svo je te a tre

Raz go va ra la: So nja Ći rić

Ako ho će mo da odr ži mo re per­to ar nu žno mo ra mo da kr ši mo za kon – re kao je Alek san dar

Mi lo sa vlje vić, di rek tor Srp skog na rod­nog po zo riš ta na ovoj sed ni ci Od bo ra za kul tu ru Skupšti ne Sr bi je, ko joj su pri­su stvo va li i mi ni star kul tu re Ivan Ta so­vac, ne ki od di rek to ra srp skih te a ta ra, te pred sed nik Udru že nja dram skih umet­ni ka Sr bi je, Vo ji slav Bra jo vić.

Pred sed ni ca Od bo ra, Ve sna Mar ja­no vić po sta vi la je po pr voj tač ki Dnev­nog re da, Iz veš ta ju o ra du Mi ni star stva kul tu re za pe riod ja nu ar – mart 2015. niz pi ta nja i kon sta to va la da se i ne spo­mi nje Za kon o kul tu ri, od no sno Na crt Za ko na o iz me ni Za ko na o kul tu ri. Mi­ni star Ta so vac je od go vo rio da se na Za­ko ni ma ra di, a na ve ći nu po sta vlje nih pi ta nja ni je od go vo rio.

Dru ga tač ka se od no si la na Za kon o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o bu­džet skom si ste mu i ured be ko ji ma se ure đu je po stu pak za pri ba vlja nje sa gla­sno sti za no vo za poš lja va nje i do dat no rad no an ga žo va nje ko ji bu kval no blo ki­

ra ju rad po zo riš ta. Ovi prav ni ak ti pred­vi đa ju da usta no va mo že da an ga žu je sa mo de set po sto od ukup nog bro ja za­po sle nih, što bi na pri me ru Zve zda ra te­a tra sa 18 za po sle nih zna či lo ugo va ra­nje sa rad nje sa 1,8 lju di… O pro ble mi­ma u prak si go vo ri li su Vo ji slav Bra jo­vić, pred sed nik UDUS­a, Ta ma ra Vuč­ko vić, di rek tor Ju go slo ven skog dram­skog po zo riš ta, Alek san dar Mi lo sa vlje­vić, čel nik SNP No vi Sad, Zo ran Sta­ma to vić, di rek tor NP Uži ce i dru gi. Di­rek to ri po zo riš ta u Sr bi ji za tra ži li su da se hit no pro me ne pra vi la o za bra ni za­poš lja va nju u jav noj upra vi jer, u pro tiv­nom, te a tri ne će mo ći da ra de.

Go vo re ći, iz me đu osta log, o pro­ble mi ma ko je po zo riš ta ima ju zbog Za ko na o bu džet skom si ste mu, Vo ji­slav Bra jo vić za tra žio je od po sla ni ka da što hit ni je ini ci ra ju usva ja nje no vog za ko na o mak si mal nom bro ju za po sle­nih u jav noj upra vi. Na kon što je pro­či tao do pis ko ji je do bio iz Mi ni star­stva dr žav ne upra ve i lo kal ne sa mo u­pra ve, a u ko me se na vo di da će taj za­

kon uva ži ti spe ci fič no sti usta no va kul­tu re, ka da je reč o za poš lja va nju, od no­sno an ga žo va nju sa rad ni ka i struč nja­ka, Bra jo vić je i pri me ri ma ar gu men­to vao štet nost po sto je ćih nor ma tiv nih od red bi, nji ho vu ne pri me re nost ra du te a ta ra. Do dao je da „u UDUS­u ima i bli zu 200 sa mo stal nih umet ni ka, ko ji će iz gu bi ti taj sta tus jer ne mo gu da ra­de sve dok ih ne ko ne an ga žu je. A sa­rad nju umet ni ka fi nan si ra ju po zo riš ta sa ma, iz svo jih sred sta va”.

Alek san dar Mi lo sa vlje vić, di rek­tor SNP­а, go vo rio je, iz me đu osta log, o pro ble mi ma sa iz vo đe njem ba let skih pred sta va: „Naš ba let ski re per to ar no­si 15, 16 mla dih igra ča ba le ta, ko je ni ti mo gu da an ga žu jem, a da ne pre kr šim za kon, ni ti mo gu da ih za po slim dok, s dru ge stra ne, ne mam prav ne mo guć no­sti da pen zi o ni šem one ko ji već odav no ne mo gu da na stu pa ju na sce ni. Ako ho­će mo da po zo riš te funk ci o ni še i da bu­de iz vo đen pun re per to ar nu žno je kr ši­ti Za kon”, do dao je on.

Mi lo sa vlje vić je po se ban uti sak na čla no ve Od bo ra osta vio re kav ši: „Ne­do sta tak nov ca je ste pro blem ali ni je naj ve ći. Naj ve ći pro blem je od su stvo si ste ma”.

Ta ma ra Vuč ko vić je skre nu la pa­žnju da bi uz pu no poš to va nje ovih za ko na Ju go slo ven sko dram sko po­zo riš te mo glo da ski ne 90 od sto pred­sta va sa re per to a ra i po zva la je mi ni­star stva da se kon sul tu ju sa in sti tu ci­

ja ma kul tu re ka da bu du do no si li dru­ge za ko ne, ka kav je na pri mer Za kon o plat nim raz re di ma.

Di rek tor Na rod nog po zo riš ta Uži ce, Zo ran Sta ma to vić je re kao da ima pro blem da za po sli lju de čak i na rad na me sta onih ko ji su otiš li u pen­zi ju i do dao da je ov de reč o NE pre­po zna va nju spe ci fič no sti pro ble ma „jer na ma je po treb na i Ju li ja od 18, a ne od 108 go di na ili Ri čard ko ji je oti­šao u pen zi ju”.

Mi ni star kul tu re i in for mi sa nja Ivan Ta so vac ka zao je da pro blem sa ova kvim na či nom fi nan si ra nja i za­bra nom za poš lja va nja ne ma ju sa mo po zo riš ta kao za seb ni deo kul tu re, već sve in sti tu ci je. On je ka zao da je pro­blem po treb no re ši ti si stem ski i da se ne mo že go vo ri ti sa mo o zah te vi ma jed ne gru pe. Ni je go vo rio o to me zaš­to u skla du sa mo guć no sti ma, pa i du­žno sti ma re sor nog mi ni star stva, ni­je re a go vao u pro ce su do no še nja tih za ko na, uči nio na por da se kul tu ra iz­u zme (kao što je to slu čaj sa pro sve­tom), ni zaš to Skupšti ni ni je po nu đen, pa sa mim ti me ni usvo jen, amand­man ko jim bi ove za kon ske om če bi­le ski nu te s vra ta kul tu re.

Dr žav ni se kre tar u Mi ni star stvu dr žav ne upra ve i lo kal ne sa mo u pra ve, Ivan Boš njak ka zao je da se na da da će Za kon o mak si mal nom bro ju za po sle­nih bi ti go tov u pr voj po lo vi ni go di ne, a da će po če ti da se pri me nju je do no­še njem no vog bu dže ta, od no sno sa no­vom bu džet skom go di nom. Na po me­nuo je da je u sa rad nji sa Mi ni star stvom kul tu re to mi ni star stvo uvi de lo pro ble­me kul tur nih in sti tu ci ja i da bi no vi Za­kon tre ba lo da bu de pri la go đen nji ho­vim po tre ba ma.

Po sla nik Srp ske na pred ne stran ke Vla di mir Đu ka no vić je ka zao da oko fi­na si ra nja i za poš lja va nja, po zo riš ta tre­

ba da kon sul tu ju Mi ni star stvo fi nan si ja, ko je je di no mo že da odo bri no vac.

Ka da se go vo ri lo o po lo ža ju sa­mo stal nih umet ni ka, od no sa/oba­ve za re pu bli ke i lo kal ne sa mo u pra­ve pre ma usta no va ma i umet ni ci ma, mi ni star Ta so vac je re kao da lo kal na sa mo u pra va tre ba da pre u zme od go­vor nost, od no sno da usta no ve tre ba da se obra te osni va ču. Vla dan Vu ko­sa vlje vić, grad ski se kre tar za kul tu ru Be o gra da, je na po me nuo da za ko ne (o za poš lja va nju i dru ge) do no si Re­pu bli ka, te da lo kal na sa mo u pra va u tom po gle du ne ma mno go mo guć­no sti da re ša va stva ri.

Člna no vi Od bo ra Vla di mir Đu­ka no vić i Mi lo rad Cve ta no vić su u vi­še na vra ta is ti ca li da su pret hod ne vla­de uniš ta va le kul tu ru, te da ne mo že sve sad vla da Alek san dra Vu či ća da sre di i ura di. Po sta vlja li su i pi ta nja Vo ji sla­vu Bra jo vi ću kao ne ka daš njem mi ni­stru. Cve ta no vić je ci ti rao iz vod iz Bra­jo vi će vog dav naš njeg in ter vjua u ko me je go vo rio o pri va ti za ci ji u kul tu ri. Oce­niv ši da je pi ta nje dra go ce no, Bra jo vić je od go vo rio: „Pri va ti za ci ja je pred vi đe na kao mo gu ća, ali ne ni nu žna ni pre po­ruč lji va. Uko li ko bi do nje doš lo, Za kon je pred vi đao da ni je bi lo mo gu će iz vr ši ti pro me nu na me ne. Za kon o kul tu ri ko­ji je pro šao jav nu ras pra vu u vre me dok sam bio mi ni star ni je onaj ko ji je usvo­jen i ko ji je sa da na sna zi. Pod se ti ću, doš lo je do pro me ne vla de, pa je taj za­kon pre kro jen i iz nje ga je, iz me đu osta­log, iz ba čen set čla no va ko ji se od no se na uslo ve pri va ti za ci je.” Pri mer je, ina če tre ća tač ka dnev nog re da Sed ni ce, slu­čaj „Ava la fil ma” či ja pri va ti za ci ja ot kri­va pra vu sli ku od no sa dr ža ve pre ma in­sti tu ci ja ma kul tu re i re form skih za ko na ko ji sma nju ju pra va i mo guć no sti no si­la ca na ci o nal nih in te re sa.

ZA KON SKE OM ČE O VRA TU TE A TRASa sta nak Od bo ra za kul tu ru i in for mi sa nje Skupšti ne Sr bi je, odr žan 11. ma ja imao je tri tač ke dnev nog re da, tra jao je če ti ri sa ta, a po sta vljen je či tav niz pi ta nja ko ja su osta la uglav nom bez od go vo ra

Pi še: Ta nja Nje žić

Iz dva ja mo naj za ni mlji vi je de lo ve iz in ter vjua Se kre ta ra za kul tu ru Gra da Be o gra da, Vla da na Vu ko­

sa vlje vi ća, ob ja vlje nog na saj tu Lu­dus on li ne 6. ok to bra proš le go di ne.

Odav no se pri ča i raz miš lja o na či ni ma pre va zi la že nja ne ga tiv­no sti u in sti tu ci o nal nom si ste mu, če sto se po mi nje mo guć nost pri va­ti zo va nja po zo riš ta. Ka kav je stav Se kre ta ri ja ta o to me?

Be o grad je kul tur no ža riš te kad je reč o po zo riš nom ži vo tu, na ša po­zo riš ta su po zna ta iz van gra ni ca Sr­bi je, i sva ka ko je ja sno da će Grad na sta vlja ti da ih po dr ža va. Osta je da se vi di da li mo že mo i u ko jim po zo­riš ti ma mo že mo da na pra vi mo dru­ga či ji kon cept or ga ni za ci je. Zna mo da se u ve ćem de lu Evro pe us peš no po ka zao kon cept ta ko zva nih pro­duk ci o nih po zo riš ta bez stal nog an­sam bla. Ni sam si gu ran da gra do vi po put Lon do na ili Pa ri za fi nan si ra ju 11 po zo riš ta kao što to ra di Be o grad. Mi is tra žu je mo mo guć no sti ka ko da se na ša po zo riš ta sa tra di ci jom sa­

ču va ju, jer ne sme te sve da ti na tr­žiš te. Svi zna mo da ako da te kul tur­nu usta no vu na tr žiš te, ide te na ko­mer ci ja li za ci ju i gle da nost, a to zna­či da po vla đu je te ši ro kom uku su. A na re per to a ru mo ra te da ima te i an­tič ke dra me i Ste ri ju, zna či i kla sič­na, stra na i do ma ća de la. Mi in ten­ziv no raz miš lja mo ka ko da na pra vi­mo mo del po ko me će mo sma nji ti broj po zo riš ta či ji se broj ni an sam­bli fi nan si ra ju, ali ta ko da sa ču va mo in te res po zo riš ne sce ne u Be o gra du.

Broj pri ja va na Kon kurs Se kre­ta ri ja ta za su fi nan si ra nje pro gra­ma kul tu re go vo ri da je pri vat na ini ci ja ti va u na šoj kul tu ri, pa sa­mim tim i u po zo riš tu, ve o ma pri­sut na.

Kon kurs je na me njen svi ma ko ji ne ma ju traj no fi nan si ra nje od Gra­da. Sti glo je pre ko 750 pri ja va za pro jek te, ko mi si je su iza bra le 259, a me đu nji ma su i pro jek ti ko ji se od­no se na po zo riš ta. No vac se is pla ću­je, i to je zna čaj na po moć. Pri vat na ini ci ja ti va u kul tu ri je ne ka vr sta bu­

duć no sti. Mno go to ga za vi si od ini­ci ja ti ve po je di na ca, pri vat na ini ci ja­ti va je va žan deo na še kul tu re. To je i bu duć nost kon cep ta fi nan si ra nja kul tu re.

Pri zna će te da se ta bu duć nost ne na zi re.

Za to što je ri zič no, pro me na pro­pi sa je de li kat na ma te ri ja. Mo ra da se do ne se Za kon o po zo riš tu, in si sti­ra će mo na to me ia ko to ni je u na šoj nad le žno sti. In si sti ra će mo da se de­fi ni še šta je po zo riš te, ko je su oba ve­ze za po sle nih... Sva ki glu mac ili re­di telj, te o ret ski go vo rim, ima okean mo guć no sti ko ji se zo ve sta tus slo­bod nog umet ni ka. Ali uko li ko op ti ra da bu de član po zo riš nog an sam bla, da ima fi nan sij sku si gur nost, on da se mo ra na ći mo del po ko me će nje gov an ga žman ima ti re ci proč nu vred­nost. Da li na ši glum ci mo gu tek ta ko da pa u zi ra ju go di nu–dv e zbog sni­ma nja fil mo va, ko li ko ti me tr pi ma­tič na usta no va? Za kon o po zo riš tu bi mo rao to da re ši. Ka žem, de li kat na je ma te ri ja, ali ni je ne re ši va.

Mo guć no sti za štam pa no iz­da nje LU DUS­a u ovom tre nut ku su is cr plje ne. Po­

sled nji broj je pri pre mljen i iz dat u ju­nu 2013. go di ne. Ipak, za hva lju ju ći en­tu zi ja zmu i do br oj vo lji sa rad ni ka, uz po drš ku pred sed ni ka i pred sed niš tva UDUS­a, LU DUS u svo jim osnov nim po stu la ti ma na sta vio je da pre ži vlja va „na apa ra ti ma” – tač ni je u vir tu el nom okru že nju.

Pre neš to vi še od dve go di ne po kre­nut LU DUS ON LI NE, skrom no za stu­pljen na jed noj stra ni ci veb saj ta Udru­že nja dram skih umet ni ka Sr bi je i na druš tve noj mre ži Fej sbuk, pred sta vljao je po ku šaj da se tra di ci ja du ga dve de­ce ni je na sta vi. No vem bra proš le go di­ne po sta vljen je spe ci ja li zo va ni veb sajt www.ludus­online.rs , ko ji kroz mo guć­no sti dru ga či jeg me di ja na sta vlja svo ju mi si ju: pru ža in for ma ci je o po zo riš ti ma

u ze mlji, re gi o nu i sve tu, pred sta vlja no­ve ide je i ten den ci je, kao i stva ra o ce, te pom no pra ti te me ko je su va žne za sve ko ji se te a trom ba ve. Ova elek tron ska no vi na, u skla du za me di jem, je ste ži va tvo re vi na ko ja se ne pre sta no na do gra­đu je i do pu nja va no vim ru bri ka ma, ali i tek sto vi ma na me seč nom ni vou, od­no sno ve sti ma na ne delj nom. Na Fej­sbuk stra ni ci LU DUS­a – in for ma ci je se pre no se dnev no. Po ka za te lji po se će no­

sti Lu dus On li ne go vo re o in te re so va nju či ta la ca – u pr vim me se ci ma sajt be le ži oko 5000 po se ta me seč no.

Na ža lost, slu ha za ova kav po du­hvat ne ma. Sred stva ko je je LU DUS do bio proš le go di ne od Mi ni star stva

kul tu re i in for mi sa nja (na re dov nom, go diš njem Kon kur su) bi la su je dva do­volj na za po sta vlja nje i odr ža va nje saj­ta. Ove go di ne, do bi je ni no vac po kri­va troš ko ve jed nog je di nog štam pa­nog iz da nja i ob ja vlji va nje tih tek sto va na saj tu. Mo guć no sti za spon zor stva ili do na ci je ogra ni če ne su zbog po sto­je ćih za ko na, a ne ka daš nji po kro vi telj Lu du sa – grad Be o grad, već ne ko li ko go di na una zad, ne na la zi ni ka kav in­te res u po dr ža va nju je di nih po zo riš­nih no vi na.

Štam pa ni LU DUS ko ji je pred Va­ma, pr vi je po sle dve go di ne pa u ze, a ve­ro vat no i po sled nji za du že vre me. Re ka­pi tu li ra, po re dak cij skom iz bo ru, se zo­nu ko ja je za na ma, ali i uka zu je na broj­ne pro ble me ko je ba vlje nje kul tu rom, sa mim ti me i po zo riš tem, tre nut no so­bom no si.

Da li tre ba da nas ra du je što će se Lu dus, na še je di ne po zo riš ne no­vi ne, od sa da po ja vlji va ti je di no

u elek tron skom iz da nju. Pa zar ne ma niš ta nor mal ni je od to ga da, u do ba pre se lje nja sve u kup nog ži vo ta u vir tu el ni svet in ter ne­ta, i Lu dus do bi je svo je e­iz da nje?

I do sa da je, na i me, Lu dus, u okvi ru saj ta Udru že nja dram skih umet ni ka Sr bi je, iz la­zio kao e­no vi ne, ali su one pra ti le stan dard­no, štam pa no iz da nje. Ja sno – do dat na ob jaš­nje nja u ova vre me na su su viš na – elek tron­sko iz da nje je, prak tič no, je di ni na čin da „Lu­dus” pre ži vi, jer – nov ca za štam pu i no vin­sku har ti ju ne ma. Isti na, ni je ga bi lo ni do sa­da, a ove po zo riš ne no vi ne su od svo jih pr vih da na ži vo ta ri le kao ne ko mer ci jal na pu bli ka­ci ja ko ja se ne pro da je nа ki o sci ma, ko ju ret­ko ko pa za ri na bla gaj na ma ov daš njih te a ta­ra, ko ju čak ni čla no vi Udru že nja ne pla ća­ju... Pa ipak, Lu dus je od svog osni va nja, uz ma le, sre ćom krat ko traj ne pa u ze, uspe vao

da oču va ugled uti caj ne no vi ne ko ja ite ka ko mno go zna či na šem te a tar skom ži vo tu.

Uo sta lom, ta ko su ga i za mi sli li nje go vi osni va či, a pre svih Sve tla na Boj ko vić i Fe­liks Pa šić. Još du go će se pre pri ča va ti aneg­do te o to me ka ko je ovo dvo je en tu zi ja sta, od ve žnih i mu drih lju di go di na ma uspe va­lo da pro na đu pa re za „Lu dus”, ka ko je Ce­ca, ta daš nja pred sed ni ca SDUS­a, u oš trim te le fon skim raz go vo ri ma tra ži la (i do bi ja la) neo p hod na fi nan sij ska sred stva, ka ko je Fe­liks išao na do na tor sko ve če u „Me tro pol”, ko je je or ga ni zo va la Ce ca, me đu bo ga tu ne od ko jih se oče ki va lo da da ru ju na še no vi­ne, a Fe liks je od Mu ci ja Draš ki ća, iz Ate­lje o vog fun du sa, po zaj mio cr no ode lo da bi uva žio dres kod, ka ko je u do ba naj ve će eko nom ske kri ze Fe liks do neo ta da ba sno­slov nih pet sto ti na ma ra ka, tvr de ći da je to pri log ano nim nog da ro dav ca, a sa tim nov­cem smo mo gli da pre ži vi mo či ta vu go di nu, pa i vi še, ka ko Fe liks ni je do zvo lio da au tor­

ski ho no ra ri ka sne ni dan (osim jed nom), ka ko je doc ni je Ti ka Sta nić, u svoj stvu pred­sed ni ka SDUS­a, raz no sio Lu dus po ki o­sci ma na Te ra zi ja ma i, po seb no, u onaj kod Ate ljea, u na di da će pro da jom bi ti obez be­đe na bu duć nost No vi na, ka ko su nas ma­go vi mar ke tin ga to kom ma ra ton skih sa sta­na ka uve ra va li da je mo gu će obez be di ti pa­re za iz la že nje Lu du sa, ali pod uslo vom da na či ni mo „ma lu” iz me nu ure đi vač ke kon­cep ci je i, na me sto slav nog Lu du so vog in­ter vjua, na sred njim stra ni ca ma ob ja vlju­je mo fo to gra fi je do ma ćih i ino stra nih glu­mi ca, ka ko smo tra ži li i do bi ja li po moć ino­stra nih fon da ci ja, pod uslo vom da se is tra ži­vač ki ba vi mo od re đe nim so ci jal nim te ma­ma, ali i Skupšti ne Be o gra da – ve zu ju ći Lu­dus za Bi tef...

Ra di li smo sve i svaš ta, ali jed no nam je bi la sve ti nja – Pa ši će va ure đi vač ka kon cep ci­ja, od ko je ni smo od u sta ja li. Ta ko će, na dam se, bi ti i ubu du će, ka da se Lu dus de fi ni tiv no pre se li na in ter net. U vir tu el ni svet, u ko ji se, uo sta lom, sve evi den ti ni je i in ten ziv ni je pre­se lja va mo i mi Lu du so vi au to ri i či ta o ci.

(ob ja vlje no na saj tu www.ludus-online.rs)

No vi po če tak Lu du sa! Po nov ni no vi po če tak, do du še.Bu ran isto ri jat: po kre će se no­

vi na, bor ba za sva ko iz da nje, no vi na se ga­si, po kre će se no vi na, bor ba za sva ko iz da­nje... Pri li kom po sled njeg ga še nja je di nih po zo riš nih no vi na, ni ko se ni je osvr nuo ni ti mno go uz bu dio. Par krat kih nat pi sa u štam­pi, či sto re da ra di i na ni vou oba veš te nja: va­lja ne čim is pu ni ti ru bri ku Kul tu ra gde ta kva još po sto ji, a da, gle ču da, ni je za me nje na ru­bri kom Za ba va ili Jet Set. U ru bri ci Kul tu ra, na pri mer, teš ko da mo že te na ći neo p hod­ne vam in for ma ci je o to me ko je pri su sto vao ne koj po zo riš noj pre mi je ri te vi de ti ka ko se ko tom pri li kom obu kao, ko je ko ga ne /vo­leo i sa zna ti ko je te ne de lje pro gla šen za zve­zdu. A tek što je Lu dus za ne ma ri vao te va žne či nje ni ce o po zo riš nom, i uopšte, sve tu! Pa je u stva ri i nor mal no što je iza zvao to li ku do­zu rav no duš ja svo jim ne iz la že njem, te ta ko zle hu do pro pao.

Ali!

Ni po zo riš te kao da ni ko ga vi še ne za ni­ma, pa će pre ži ve ti. Niš ta mu dru go ne pre o­sta je! A kao i umet nost ko jom se ba vi, ži lav je i taj Lu dus! Sad ga evo opet, al’ ovaj put u sa­svim dru goj for mi. For mi ko ja ide u ko rak sa vre me nom! Ma da se, u stva ri, či ni da ovo na­še vre me ide sve br že una zad... Al’, do bro sad, ta ko se ka že...

Da kle: Lu dus kre će u ko rak sa vre me­nom. A opet ni ovaj iz raz ni je baš naj sreć ni ji – ako će Lu dus pra ti ti ovo vre me da li to zna­či da će bi ti mra čan, obes hra bru juć, sa mo lju­biv, po vr šan, vul ga ran i udž be nik ne pi sme­no sti? Če kaj sad... ako po zo riš te ide u ko rak sa vre me nom da li on da ono mo ra bi ti mrač­no, obes hra bru ju će i to osta lo? Da li za to sve ma nje ko ga za ni ma? Lo gi ka me od ve de sad ne ku da ku da ni je pri me re no za ovaj tre nu tak i uopšte sad ni je taj tre nu tak.

Da kle! Lu dus kre će u ko rak sa teh no lo gi jom

ovog vre me na. Ta ko ne ka ko...Na dam se da će u smi slu for me naj zad

bi ti bez be dan, a da će u smi slu sa dr ža ja nji me vla da ti opšti ha os! Onaj kre a tiv ni, na rav no.

(ob ja vlje no na saj tu www.ludus-online.rs)

U RE DU ZA PO ZO RIŠ TEUs peš na mar ke tin ška ak ci ja Ju go slo ven skog dram skog po zo riš ta po čet kom go di ne po ka za la je ko li ka glad za kul tu rom po sto ji

Ko ka že da za kul tu ru i umet nost u Sr bi ji ne ma in te re so va nja? Na­kon us peš ne ja nu ar ske ak ci je u

ko joj je či tav re per to ar ras pro dat za sa mo šest da na (pre ko 13000 ula zni ca), Ju go slo­ven sko dram sko po zo riš te je i to kom fe­bru a ra igra lo pred sta ve pred dup ke is pu­nje nim gle da liš tem.

Od ra nih ju tar njih sa ti vi še sto ti na lju di sta ja lo je u re du is pred i oko Ju go­slo ven skog dram skog po zo riš ta: da ku pe kar te za fe bru ar ski re per to ar po ce ni od 100 i 200 di na ra. Red je za krat ko vre me sti gao do „Be o gra đan ke”. Na svo je par če umet no sti sa ti ma je če kao ne ki fin i sen zi­bi lan svet ko ji, oči gled no, ne mo že da do­đe na pred stvu kad po že li, već ka da to se bi mo že da pri uš ti po po volj ni joj ce ni.

Vuč ko vić: Po zo riš te zbog pu bli ke po sto ji

Ta ma ru Vuč ko vić, di rek tor ku JDP­a pi ta mo šta njoj go vo re ovi du gi re do vi is pred po zo riš ta?

Me ni to go vo ri da je na šoj pu bli ci i na šim su gra đa ni ma sta lo do kul tur nih sa­

dr ža ja i po zo riš nih pred sta va. Kao i to da oni ne ma ju sa mo zna čaj za Ju go slo ven sko dram sko po zo riš te, već za sva dru ga po­zo ri ta i za či ta vo druš tvo. Ovu ak ci ju po­kre nu li smo sa na šim spon zo rom, osla­nja ju ći se na neš to što smo ra di li 2013. go di ne. Bi la je to ak ci ja „po pust na umet­nost“. I ta da je od ziv bio ve li ki. Ovo su re­do vi za Šek spi ra, Do sto jev skog, za An dri­ća i Cr njan skog i to je ono što je po seb no zna čaj no i iz u zet no le po. Na sto ja će mo da iza đe mo u su sret svim na šim gle da o ci ma, ko li ko je to mo gu će. Na sta vi će mo sa ak ci­ja ma ko je i ina če po sto je. Ni su to ovo li ki po pu sti, ali po sto je po volj ne ce ne za stu­den te, pen zi o ne re, grup ne po se te.

Ako bi se ne ko ba vio so ci jal nom ana li zom ovog do ga đa ja si gur no bi do­šao do za ključ ka da lju di ov de že le kul­tu ru, ali da im ona ni je do stup na?

Ta ko je, ali to po ka zu je i da vi so ka umet nost ne mo že bi ti na tr žiš tu, da po­zo riš ta mo ra ju ima ti do volj no nov ca za pro duk ci ju ka ko bi smo ob na vlja li re per­to ar, a ova pu bli ka stal no do la zi la. Ra dost

je u po zo riš tu jer po zo riš te po sto ji zbog pu bli ke.

To go vo ri i o zna ča ju te a tra i umet­no sti za druš tvo ka kvo je na še?

U raz go vo ru sa pu bli kom, ko ja sa ti­ma sto ji u re du, shva ti li smo da oni do la­ze iz po tre be za le po tom, za prav dom, za od go vo ri ma i pi ta nji ma ko ja se u po zo riš­tu po sta vlja ju. Mi slim da je ova ak ci ja po­kre nu la neš to po zi tiv no i mi smo zbog to­ga ve o ma za do volj ni.

Glo go vac: Sve po zo riš na ak ci ja – ME SEC DA NA JEF TI NIH KA RA TA

Ne boj ša Glo go vac je, do la ze ći na pro­bu, bio oza ren gu žvom is pred po zo riš ta i lju di ma ko ji su če ka li u re du za kar te.

Šta Va ma go vo ri ovaj red is pred Ju­go slo ven skog dram skog?

Ja sam odu še vljen. Ne mo gu da ve ru­jem šta se de ša va. U ovo vre me ka da lju di če ka ju pla te, ras po re đu ju ih na 30 da na, a ima ju do volj no sa mo za 10, ka da je fr ka za hleb, da se ta ko gru bo iz ra zim, lju di če ka ju za Šek spi ra, za Do sto jev skog, za An dri ća, Šaj tin ca i dru ge pi sce ko je ov de igra mo!

Ka kva je to po ru ka va ma glum ci­ma, a ka kva oni ma ko ji od lu ču ju o sud­bi na ma po zo riš ta?

To go vo ri da je po tre ba pu bli ke za po zo­riš tem ve li ka. Lju di ma sa mo tre ba ma lo vi še

nov ca. Mi glum ci igra mo isto i kad su kar te 1000 di na ra i kad su 100. Moj od nos pre ma po slu je uvek isti. Ovo li ko lju di je pri vu kla ta­ko ni ska ce na ka ra ta. To je, na rav no, neo dr­ži vo na du že sta ze. Mo žda bi tre ba lo na pra vi­ti neš to u smi slu da sva po zo riš ta pri uš te gle­da o ci ma me sec da na jef i nih ka ra ta. Da se ras po re di mo ko li ko nas ima, pa pu ta me sec da na bi će sko ro ce la go di na. Ne znam, neš to tre ba smi sli ti, jer ovo je div no, za i sta.

Ćet ko vić: Ja san znak za dr ža vu

Sre li smo i glum ca Vo ji na Ćet ko vi­ća ko ji je ve če pre to ga do bio Na gra du iz Fon da ci je Bran ka i Mla đa Ve se li no vić.

Šta Va ma go vo ri ova gu žva?

Ovo je ja san sig nal i druš tvu i na ma. Pr vo na ma da ra di mo do bre stva ri i da ima in te re so va nja za po zo riš te. Mi smo ta ko đe skraj nu ti iz druš tva, go vo rim o umet ni ci ma uopšte. To da smo druš tvu ne po treb ni – go vo re nam ovi re do vi – je bi la la žna sli ka. Ovo li ko in te re so va nje za po zo riš te i to za Ju go slo ven sko dram sko, ko je ima ta ko vi so ke umet nič ke kri te ri­ju me! Lju di ne če ka ju u re du za estrad ne do ga đa je, ne go za vr hun sku umet nost.

Ka kva je to sa da Va ma in spi ra ci ja?Ogrom na! Ali, mi slim da je ovo ja san

znak i za dr ža vu i za grad da ma lo vi še po­ve de ra ču na o na ma i o po tre bi ovih lju di, na še pu bli ke, ko joj je umet nost po treb na.

NEŠ TO SA SVIM DRU GA ČI JENo vem bra proš le go di ne LU DUS je, naj zad, pre šao u no vi, sa vre me ni me dij: vir tu al no okru že nje po zo riš nim no vi na ma omo gu ća va ne sa mo br ži pro tok in for ma ci ja, već i nji ho vu lak šu do stup nost svim po zo riš tni ci ma i oni ma ko ji te a tar vo le

Ma ša Sto kić

NO VI LU DUSAlek san dar Mi lo sa vlje vić

Prijatelj Udruženja dramskih umetnika Srbije

Foto

: Jov

o M

arja

novi

ć

ludus 195 6 ludus 1957

Pu bli ka je od 20. do 27. apri la mo­gla da vi di, u re no vi ra noj sa li Po­zo riš ta, šest naj bo ljih pred sta va za

od ra sle i pet za de cu, u iz vo đe nju te a ta ra iz No vog Sa da, Su bo ti ce, Som bo ra, Zre­nja ni na, Vrš ca i do ma ći na Ki kin de. Se lek­tor Fe sti va la je re di telj Lju bo slav Ma je ra. Pla ni ra ni bu džet ju bi lar nog 65. Fe sti va la pro fe si o nal nih po zo riš ta Voj vo di ne bio je oko 2,5 mi li o na di na ra. Ge ne ral ni po kro­vi telj je Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru, a or ga ni za ci ju su po mo gli re sor no Mi ni­star stvo i ki kind ska lo kal na sa mo u pra va.

U se lek ci ji za de cu iz ak tu el ne voj vo­đan ske pro duk ci je se lek tor Ma je ra iz dvo­jio je: „Ka ko je ot kri ve no le te nje” Mar ga­ri te Min ko ve, u re ži ji Emi li je Mr da ko vić (Po zo riš te mla dih), „Po hva la sne gu” Ste­va na Pe ši ća, u re ži ji Dra go sla va To do ro vi­ća (No vo sad ski no vi te a tar), „Princ ro do­ljub i prin ce za Vi o le ta” Ni no sla va Đor đe­vi ća (NP Som bor), „Zec, kor nja ča i kom­pa ni ja” Mi le ne De po lo, u re ži ji Dra go sla­va To do ro vi ća (NP „To ša Jo va no vić” Zre­nja nin), „Sne žna kra lji ca” H. K. An der­se na, u adap ta ci ji i re ži ji To do ra Va lo va (Deč je po zo riš te Su bo ti ca).

U se lek ci ji pred sta va za od ra sle se­lek tor je iza brao: „Ne be ski od red” Đor­đa Le bo vi ća i Alek san dra Obre no vi ća, u re ži ji Mie Kne že vić (SDUV i Srp sko na­rod no po zo riš te), „Osta vi te po ru ku” Vi de Og nje no vić (SNP), „Dok tor Nu šić” Ko­ka na Mla de no vi ća (NP Som bor i Kru še­vač ko po zo riš te), „No so rog” Eže na Jo ne­ska, u re ži ji Sne ža ne Tri šić (NP Ki kin da); „Ban Bank” Jo že fa Ka to ne, u re ži ji An dra­ša Ur ba na (No vo sad sko po zo riš te – Uj vi­de ki sin haz), „San let njeg sna” Ele ne Ivan­ce (NP „Ste ri ja” Vr šac).

Naj bo lje pred sta ve 65. Fe sti va la pro­fe si o nal nih po zo riš ta Voj vo di ne su „No­

so rog” Na rod nog po zo riš ta iz Ki kin de i „Sne žna kra lji ca” su bo tič kog Deč jeg po­zo riš ta (kon ku ren ci ja pred sta va za de cu).

Ži ri je ra dio u sa sta vu: Igor Bu rić, pred sed nik ži ri ja, Te o fil Pan čić i Uglje ša Šaj ti nac i do neo je od lu ke da se do de le sle­de ća pri zna nja: Na gra da za naj bo lju re ži­ju pri pa la je Sne ža ni Tri šić za re ži ju pred­sta ve „No so rog”, Eže na Jo ne ska, u iz vo­đe nju Na rod nog po zo riš ta Ki kin da; glu­mač ke na gra de do bi li su Sil vi ja Kri žan, za ulo gu Ger tru de u pred sta vi „Ban Bank”, Jo že fa Ka to ne, u iz vo đe nju No vo sad skog po zo riš ta, Mi li ca Ja nev ski, za ulo gu Slav­ke u pred sta vi „Dok tor Nu šić”, Bra ni sla va Nu ši ća, u iz vo đe nju Na rod nog po zo riš ta Som bor – Kru še vač kog po zo riš ta, Aron Ba laž, za ulo gu Bi be ra ha u pred sta vi „Ban Bank”, Jo že fa Ka to ne, u iz vo đe nju No vo­sad skog po zo riš ta, Mar ko Gve ro, za ulo­gu Be ran žea u pred sta vi „No so rog”, Eže­na Jo ne ska, u iz vo đe nju Na rod nog po zo­riš ta Ki kin da; Ma ri ja Ka la bić na gra đe na je za sce no gra fi ju, a Dra gi ca La u še vić za naj bo lji ko stim u pred sta vi „Dok tor Nu­šić”, Bra ni sla va Nu ši ća, u iz vo đe nju Na­rod nog po zo riš ta Som bor i Kru še vač kog po zo riš ta. Želj ko Av da lo vić post hum no je na gra đen za mu zi ku u pred sta vi „Osta vi­te po ru ku ili be gun ci”, Vi de Og nje no vić, u iz vo đe nju Srp skog na rod nog po zo riš ta No vi Sad.

Na gra da „Ti ho mir Mač ko vić” pri pa­la je Je le ni Mi lić­Zlat ko vić, za kre a ci ju lu­ta ka u pred sta vi „Zec, kor nja ča i kom pa­ni ja” Mi le ne De po lo, u iz vo đe nju Na rod­nog po zo riš ta „To ša Jo va no vić” Zre nja­nin. Spe ci jal nu na gra du ži ri je do de lio glu mač kom an sam blu pred sta ve „Ne be­ski od red”, Đor đa Le bo vi ća i Alek san dra Obre no vi ća, Srp skog na rod nog po zo riš ta i Sa ve za dram skih umet ni ka Voj vo di ne.

To kom Fe sti va la sa ne kim od uče sni­ka raz go va ra no je o tre nut nom po lo ža ju i mo guć no sti ma po zo riš ta u Sr bi ji.

Este ti kom i po e ti kom po be di ti ba nal nost sva ko dne vi ce i po li ti keIgor Bu rić, po zo riš ni kri ti čar

„Kod nas se po zo riš te gle da kao za­tvo re na ce li na. Ja ko se ret ko sre ću umet­ni ci iz ne kih dru gih po lja. A to je na umet nič koj sce ni Evro pe uo bi ča je no. Pri­su tan je pre plet li kov ne, mu zič ke, ple sne umet no sti i fi zič kog te a tra. Vo leo bih kod nas da vi dim vi še pre pli ta nja. Vo leo bih da lju di od kre a tiv no sti mo gu da ži ve, a ne da je po tvr đu ju u be di... Za bu duć nost je po tre ban no vi na raš taj, no vi za sad, ide­je, za ma si. Kul tur na pa ra dig ma se dav no, dav no pro me ni la, ali kod nas je, kao i sve dru ge stva ri, sti gla sa za kaš nje njem. A ka­da vam stva ri stig nu sa za kaš nje njem, one obič no ne do đu u tom ob li ku u ko jem su bi le. Ono što su zna či le, vi še to ne zna če. Ima te du plu greš ku. Em ka sni te, em nu di­te neš to što ne va ži, što se pro me ni lo već pet pu ta, a do vas ni je sti glo u či stom ob­li ku. Ta kul tur na pa ra dig ma je po ku šaj da se umet nost sve de na pu ku za ba vu, da se kul tu ra otvo ri za ne ko fa mo zno tr žiš te na ko me svi zna mo ka kva su pra vi la igre. To su ne ki zah te vi ko ji su za pr lja ni sti gli do nas. U na šoj, če sto is kri vlje noj i čud­noj sve sti su po pri mi li još čud ni je i straš­ni je ob li ke.” Sne ža na Tri šić, re di telj ka

„U Sr bi ji se sve sti če teš kom mu kom ako ste poš te ni i do sto jan stve ni. Mno go je ško lo va nih lju di ko ji ne mo gu da do bi ju svo je me sto ili šan su, ta ko da je sve vi še onih ko ji od la ze iz ove ze mlje... Po zo riš­te je kao što vi di mo stra da lo, jer se kul tu ra sva ko dnev no uru ša va. Kva li tet ni i do bri pro jek ti se i da lje do ga đa ju na ni vou in­ci den ta. Tru dim se da kroz pred sta ve što otvo re ni je go vo rim o uzro ci ma i po sle di­ca ma ko je do ovo ga do vo de. A este ti kom i po e ti kom da pre va zi đem nji ho vu ba nal­nost, jad i pro sto tu.” Vi da Og nje no vić, re di telj ka

„Teh no lo gi ja mu nje vi te br zi ne po ve­zi va nja je u pu nom je ku i raz vi ja se i da lje. Ni smo je ova ko sa nja li ni u naj sme li jim sno vi ma. No ipak, su sret oči u oči, osta je ne za me nji vo, pra vo hu ma no raz me nji va­nje mi sli i ose ća nja. Ne za me nji vo za to što tu raz me nu ne či ne sa mo re či, već mno­go bo ga ti ji je zik hu ma nog spo ra zu me va­nja ko je uklju ču je in stink te, ne po sred no de lo va nje ču la, raz li ke, sa dej stvo i sve što

spa da u nad je zik ko mu ni ka ci je ko ja ne mo že da se si mu li ra... Gu blje njem u obi­lju on lajn po da ta ka, či je smo u suš ti ni žr­tve, jer smo pred nji ma ne moć ni, gu bi mo po ve re nje u sop stve nu sa mo svoj nost, ili pak bil du je mo po greš ne oso bi ne na naj­ra nji vi je de lo ve svo je lič no sti.”Mia Kne že vić, re di telj ka

„Mi slim da je stvar nost sva ka ko ne­za o bi la zna i da joj je svoj stve no da pro di re svu da, ko li ko god se od nje be ža lo u druš­tve ne mre že ili u neš to da le ko go re. Ka­da je iz miš ljen kon cen tra ci o ni lo gor, ni je po sto jao fej sbuk. To je je dan od naj go rih pri me ra u isto ri ji sve ta ko li ko ne či ji od nos pre ma stvar no sti mo že da bu de is kri vljen. Opet, da ni je bi lo Dru gog svet skog ra ta i teh no lo gi je ko ja je do tle do ve la, a oda tle po sle vo di la, do dan da nas, mo žda se lju­di ne bi ni za tva ra li na druš tve ne mre že. Stvar nost se is kri vi la onog tre nut ka ka­da su lju di gle da li dru ge lju de kroz ma le otvo re na ta va ni ca ma ka ko sto je u re do vi­ma za „ku pa ti la”.”Uglje ša Šaj ti nac, pi sac

„Što se po zo riš ta ti če, da mu je ulo ga „ogle da la” sva svr ha, ne bi niš ta va lja lo... Gr ca nje te a ta ra ose ća se svim ču li ma. Ta ko je, šta će te, dok se iz re đa ju svi rim ski im pe­ra to ri, svi ra to vi, sve go diš nji ce svih ve li ka­na, svi druš tve ni pro ble mi – po bo gu, ko ji je to pro blem ko ji „ni je druš tve ni”?! Iz me­đu sve ga, ima i do brih pred sta va, za ni mlji­vih pra i zved bi, eks pe ri men ta. Iz ve sno vre­me ra dio sam i u po zo riš tu, mo gu da na­slu tim. Ne ka ko, sve se očas oga di pri ča ma o to me ko je ko me „uči nio” re ži jom, tek­stom, ulo gom, ho no ra rom. Vu no vla ča re­nja na sve stra ne. Po li ti kom se ba ve glum­ci, teh ni ka, hi gi je ni ča ri. Ovo je go re od „sa­mo u pra vlja nja”. In te re sant no, ka pi ta li zam se do vla či spo ro ali ne u mit no k’o kro ko­dil od dve to ne, ali ni nje mu ne će us pe ti da zgra bi sve ako ne zgra bi pr vo obi ča je „zna­nja svih o sve mu”. Su je ta ki pi, fru stri ra nost osu je ću je pa opet, eto tu i ta mo scen skih do ga đa ja ko ji pod se ća ju da je bez u slov na lju bav pu bli ke i te a tra mo gu ća...”An draš Ur ban, re di telj

„Po li tič ka ma ni pu la ci ja i zlo u po tre ba vred no sti, po sta vlja nje la žnih vred no sti je ste od li ka sko ro sva kog druš tva. Od nos

ve ći ne i ma nji ne – u svim vi do vi ma tog poj ma, ne sa mo u na ci o nal nom smi su, to je bi tan mo me nat u sa gle da va nju kva li te­ta druš tva. Ver nost se bi je ver nost isti ni, valj da je po la zna tač ka za do bro bit svih...” Emi li ja Mr da ko vić, re di telj ka, v.d. dir. Po zo riš ta mla dih

„Po pri ro di stva ri, po zo riš tu pri li či umet nič ka slo bo da. Zbog svog ne po sred­nog obra ća nja pu bli ci, po zo riš te je ve o ma po go dan me dij za pre no še nje ide ja i po ru­ka o re al nom ži vo tu i lju di ma. Za to tre ba da se ko ri sti za po di za nje sve sti i obra zo­va nje pu bli ke, da se ba vi čo ve kom – po je­din cem i ta ko uti če na iz grad nju lič no sti... Opa sna je či nje ni ca da nas da je TV glav­ni ma ni pu la tor u stva ra nju uku sa i mo de la po na ša nja. Ona već go di na ma stva ra kli­šee i „mod ne ten den ci je” ko ji po či nju da dik ti ra ju pra vi la u svim sfe ra ma ži vo ta, pa čak i ka kvo tre ba da je po zo riš te.”Sa nja Mi ki ti šin, glu mi ca

„Na ža lost, či ni mi se da lju di vi še ne­ma ju ni sna ge, ni vo lje za bi lo ka kve pro­me ne. Umo r ni su, na sta la je ve li ka apa ti­ja, ne sa mo po je din ca, već ve ći ne. Za to i da lje mi slim da tre ba lju de pod se ća ti, tre­ba iza zi va ti emo ci je... De ve de se te su do­ne le ve li ku se o bu, mi gra ci ju ko ja još ni je za u sta vlje na i tra je, de ša va se i sa da, i to je opo me na.”Aron Ba laž, glu mac

„Isto ri ja se uvek po na vlja... I pi ta nje vred no sti uvek po sto ji, ak tu el no je. Ne bih re kao da su vred no sti da nas iz o pa če ne, sma tram da su sa mo pro me nje ne. Suš ti­na je uvek ista. Za vi si ka ko na njih gle da­mo. To sa mo za vi si od nas, od to ga ka ko se ose ća mo.”Da ni lo Mih nje vić, glu mac

„Naj sku plja stvar je ide ja. Mo že ma­te ri jal da bu de i jef in ako je ide ja do bra. Mo že da se na pra vi pred sta va od sto hi­lja da evra, ako je idi ot ska, ne vre di niš ta.... Bi tan je kva li tet, a ne kvan ti tet. Ner vi ra me ka da vi dim da po zo riš ta iz ba cu ju po pet ili šest pre mi je ra go diš nje, a ni jed na ne va lja. Bo lje ura di ti jed nu, a kva li tet nu.”Mi ro sav Mi ki Ra do njić, di rek tor Ste ri ji nog po zor ja

„U go di na ma kri ze umet ni ci uvek po ka zu ju vi sok ste pen kre a tiv ne ener gi­

PO TRE BA ZA GRA ĐAN SKOM I UMET NIČ KOM HRA BROŠ ĆUKi kind sko Na rod no po zo riš te bi lo je u apri lu me se cu do ma ćin ju bi lar nog 65. Fe sti va la pro fe si o nal nih po zo riš ta Voj vo di ne. Bi la je to pri li ka i za pro miš lja nja te a tar skog tre nut ka

„Raz bi je ni kr čag”

Na sce ni „Bo jan Stu pi ca” Ju goslo­ven skog dram skog po zo riš ta, mla di re di telj Igor Vuk Tor bi­

ca ko mad „Raz bi je ni kr čag” Hajn ri ha von Klaj sta, star vi še od 200 go di na, uz po moć dra ma tur ga Ta ma re Bi je lić, či sti od praš nja­vih re či i pre vo di na sa vre me ni scen ski je­zik. Pri ča o se o skom su di ji, ko ji je pri mo­ran da sud ski pro ces vo di pro tiv se be, po­sta je uni ver zal na te ma ko ja raz ma tra pi ta­nja ko rup ci je i zlo u po tre be mo ći. Ta ko je od jed nog, u suš ti ni ar ha ič nog tek sta, na sta la pred sta va mo der nog sen zi bi li te ta.

„Mo ti vi o ko ji ma se u ko ma du go vo ri su ne ve ro vat no ak tu el ni. Go vo ri se o ra tu, re gru ta ci ji, o po pla va ma, o druš tve nom ne­ma ru, go vo ri se i o fa na ti zmu ap so lut ne vla­sti, o svim stva ri ma ko je su i da naš nji svet. Ta ko da Klajst kao ne ko da le ko sve tlo osve­tlja va stva ri ko je su uvek iste, u svim vre me­ni ma”, ob jaš nja va re di telj.

Dis kret nim scen skim zna ci ma pu bli ci se da je do zna nja da je „Raz bi je ni kr čag” niz me ta fo ra – za iz lu pa nu gla vu se o skog su di­je, za od u ze tu čast de voj ke ko ja ras pe tlja­va do ga đaj, za ne zdra ve po ro dič ne od no se, za druš tvo u ko jem vlast ni je ka kva bi tre­ba lo da bu de – ne pri stra sna i poš te na. Ima u ovoj pred sta vi i sve ga što u li te ra tu ri slo­vi za Klaj sto vo na sle đe – Breh to vog ot klo­na u an ga žo va no sti, Kaf i jan ske ne mo ći pred bi ro krat skom ma ši ne ri jom, Be ke tov­skog ap sur da i Mon ti Paj to nov skog hu mo­ra. „Mi je smo ge ne ra ci ja sve opšte ekle kti ke, MTV­a... re kli smo zbo gom gu tem ber go­voj eri i preš li u eru ra ču na ra i in ter ne ta, ta­ko da je u na šim gla va ma me ša vi na sve ga, kao u ovom tek stu. Ta ko sam i pri stu pio re­ži ji pred sta ve’’, ka že Igor Vuk Tor bi ca.

Ko me di ja u „Raz bi je nom kr ča gu” pro­iz la zi iz struk tu re sa mog ko ma da. Kao u naj bo ljim de tek tiv skim pri ča ma do ga đaj se zbio pre po čet ka dra me. Isti nu ko ju pu bli­ka već zna, li ko vi raz ot kri va ju to kom pred­sta ve. Osim re ži je i glu ma je ov de mo der na i iz u zet na. Ne boj ša Glo go vac va ri ra ras pli nu­tost iz me đu po zi ci je au to ri te ta i kri vi ce. Sve­to zar Cvet ko vić je ugla đe ni, pre ve ja ni grad­ski bi ro kra ta. Vla di ca Mi lo sa vlje vić je maj­ka prav do lju bi ve Eve ko ju Jo va na Ga vri lo­vić iz dru gog pla na po ste pe no uvo di u pr­vi. Mar ko Ba ćo vić u ne ko li ko po te za ski ci ra lik po se siv nog oca, Mar ko Jan ke tić igra ne­zre log, pri pro stog se o skog mla di ća, Lju bo­mir Ban do vić pi sa ra ko ji str plji vo če ka pri li­ku da po sta ne su di ja.

Sa ta kvom glu mač kom po sve će noš ću na sta ju ova kva, van se rij ska po zo riš na de­la. To re di te lju po ma že da se po i gra li ko vi­ma i zna če nji ma. „Mi slim da do bar re di telj du go na sta je, ka že Tor bi ca. Re di te lju tre ba da ti pri li ku da ra di če sto i mno go ka ko bi stvo rio vla sti ti ru ko pis. Ja ap so lut no imam uz o re i ne ko sam ko još po sma tra po zo riš­te. Po zo riš te sam ot krio ka sno i u ra du na ovoj pred sta vi vi dim ko li ko još to ga mo ram da na u čim. Pre da mnom je za pra vo još du­gi niz go di na ka ko bih sti gao do me sta oda­kle vi še ne ću mo ra ti da raz miš ljam o pri me­ri ma i imam dug is tra ži vač ki po stu pak, već da stva ram iz tre nut ka. Za to je po tre ban se­di ment is ku stva i go di na”, sma tra Tor bi ca.

„Raz bi je ni kr čag” je pred sta va o učma­loj pro vin ci ji, na iv nom i ne pro sve će nom na ro du ko ji sle po ve ru je au to ri te tu i ko ji pri sta je da bu de po tla čen i iz ma ni pu li san. O to me ka ko ljud ska glu post, ne kri tič nost i po kor nost po ma žu oho lost i bez ob zir nost onih ko ji su na vla sti.

Struč ni ži ri 22. Me đu na rod nog fe sti­va la ma lih sce na u Ri je ci, u sa sta vu re di telj­ka Ta tja na Man dić Ri go nat, glu mi ca San­dra Lon ča rić Tan ko sić i re di telj Ro bert Ra­po nja (pred sed nik Ži ri ja) do de lio je Na gra­du „Velj ko Ma ri čić” za glav nu muš ku ulo gu Ne boj ši Glo gov cu za ulo gu su di je Ada ma u pred sta vi „Raz bi je ni kr čag” u re ži ji Igo ra Vu ka Tor bi ce i pro duk ci ji Ju go slo ven skog dram skog po zo riš ta. Na gra du „Velj ko Ma ri­čić” za naj bo lju epi zod nu ulo gu rav no prav­no su po de li li Lju bo mir Ban do vić za ulo gu pi sa ra u pred sta vi „Raz bi je ni kr čag” i Ka ta­ri na Žu tić za ulo gu Er ne u pred sta vi „Ka zi­mir i Ka ro li na” (re ži ja Sne ža na Tri šić, Ate lje 212), dok su Na gra du za naj bo ljeg mla dog glum ca/glu mi cu po de li li Jo va na Ga vri lo vić za ulo gu Eve u pred sta vi „Raz bi je ni kr čag” i Da do Ćo sić za ulo gu Ja na u pred sta vi „Mo­bi tel” (re ži ja Kre ši mir Do len čić, Ka za liš­te Mo ru zgva iz Za gre ba). Igor Vuk Tor bi ca do bio je po hva lu ži ri ja kao mla da re di telj ska na da za pred sta vu „Raz bi je ni kr čag” Hajn­ri ha fon Klaj sta. U na red nom pe ri o du pred­sta va „Raz bi je ni kr čag” uče stvo va će na Da­ni ma sa ti re u Za gre bu, Fe sti va lu Grad te a tar u Bu dvi (otva ra Fe sti val), кazalištu Ulysses na Bri o ni ma, Fe sti va lu Me di te ran skog te a­tra Pur ga to ri je u Tiv tu i Borš ti ko vim su sre­ti ma u Ma ri bo ru.

„Ži vot sto ji, ži vot ide da lje” „Ži vot sto ji, ži vot ide da lje” na slov je

dra me Fi li pa Vu jo še vi ća, ko ja je u re ži ji Je le­

ne Bo ga vac pre mi jer no iz ve de na za 26. ro­đen dan Bi tef te a tra. Ko mad, iz me đu osta­log, po sta vlja pi ta nje ka ko da se umet nik re­a li zu je u vre me nu ne na klo nje nom umet­no sti. To je po zo riš te o po zo riš tu u ko jem je ma lo to ga osta lo od po zo riš ta. U sre diš tu pri če su če tvo ro mla dih ne za po sle nih glu­ma ca ko ji u ne do stat ku an ga žma na po ku­ša va ju da na pra ve pred sta vu ka kva se, ka ko pret po sta vlja ju, od njih oče ku je. A to zna či mi ni ma li stič ku, do ku men tar nu i druš tve no an ga žo va nu.

Ju na ci dra me „Ži vot sto ji, ži vot ide da­lje” su glum ci ko ji u po zo riš tu pra ve pred­sta vu ni od če ga. Oni se, kao i u ži vo tu su­o ča va ju sa ne za po sle noš ću i pro ble mi ma neo ka pi ta li zma, gde su umet ni ci sa mo ro­ba ko ja je na tr žiš tu. U ne skla du sa so bom, a u skla du sa okru že njem oni su bez volj ni, apo li tič ni, na sto je da bu du sce nič ni, a po sta­ju iro nič ni. Pred pu bli kom su nji ho ve pri­če o neo stva re no sti i gu bi ci ma. „Ži vot sto ji, ži vot ide da lje” je dra ma o umet ni ci ma ko­ji zbog ne za po sle no sti gu be kre a tiv nost, do­sto jan stvo, vo lje nu oso bu i svest o to me gde ži vi mo. O lju di ma ko ji že le, a ne mo gu da se ba ve svo jim po slom i o druš tvu u ko jem ne­ma re da i si ste ma.

Dra ma turg pred sta ve je Slo bo dan Ob­ra do vić, zvuč nu ku li su je ob li ko vao Voj no Di zdar, vi deo – Igor Mar ko vić, a di zajn sve­tla pot pi su je Ni ko la Za vi šić. Igra ju: Su za na Lu kić, Mi loš Ti mo ti je vić, Alek san dar Đin­đić i Sla ven Doš lo. Pred sta va je uvrš te na u zva nič nu se lek ci ju 60. Ste ri ji nog po zor ja.

„Ma ma mia”Ide ja o mju zi klu „Ma ma mia” je iz

80­tih go di na proš log ve ka, ka da je pro­du cent ki nja Džoan Kraj ners, in spi ri sa na teаtralnošću pe sa ma gru pe Aba do bi la ide ju da ura di mju zikl sa nji ho vim pe sma ma, ko­riš će nim u pot pu no dru ga či jem kon tek stu. Us pe la je 1995. da ube di čla no ve gru pe da odo bre upo tre bu nji ho vih pe sa ma. Мjuzikl „Ma ma mia” imao je 1999. svet sku pre mi je­ru. Bio je to ne za pam ćen uspeh ko ji i da nas tra je. Po zo riš te na Te ra zi ja ma osta će upi sa­no kao pr vi te a tar u re gi o nu gde je iz ve den. Osim sce na ri ja i sve pe sme gru pe Aba pre­pe va ne su na naš je zik. Au tor sku eki pu či ne: ko re o graf Moj ca Hor vat, sce no graf Alek­san dar De nić, ko sti mo graf Bo ja na Ni ki to­vić, a re di telj je Jug Ra di vo je vić.

I po red to ga što se u mju zi klu ču je oko 30 pe sa ma gru pe Aba to ni je sa mo re vi­ja nji ho vih hi to va. Mju zikl ima pri ču, jed­

no stav nu, ro man tič nu, sa za ple tom i sreć­nim kra jem. Ova ro man tič na avan tu ra na sun ča nom grč kom ostr vu je pri ča o lju ba­vi, jed noj ne ve sti i tro ji ci po ten ci jal nih oče­va. Ulo gu de voj ke So fi je na pre mi je ri igra­la iz vr sna Mi le na Ži va no vić, a rav no prav no će na stu pa ti u al ter na ci ji sa Ivom Ste fa no vić, svo jom ko le gin icom iz kla se sa FDU.

Ve dra pri ča o dve ge ne ra ci je že na, mla­da lač koj i lju ba vi ko ja se po no vo ra đa, o pri­ja telj stvu, po tra zi za iden ti te tom i is pu nje­nju že lja je pred pu bli kom. Hor, ba let ski an­sambl, or ke star, sve u pred sta vi šti ma, iz u­zet ne mu zič ke i glu mač ke iner pre ta ci je, po­seb no Je le ne Jo vi čić u ulo zi ne ka da ne staš ne ma me Do ne. Pred sta va u re ži ji Ju ga Ra di vo­je vi ća an ga žo va la je oko 150 glu ma ca, igra­ča, čla no va ho ra i or ke stra.

Mju zikl je od svet ske pre mi je re u Lon­do nu iz vo đen u 40 ze ma lja, vi de lo ga je 50 mi li o na lju di, a do ži veo je i us peš nu ekra ni­za ci ju. Po sle Be o gra da do bi će svo je ver zi je i u Za gre bu i Lju blja ni. Ova ro man tič na mu­zič ka ko me di ja, ko mer ci jal na, za bav na i la­ka za raz u me va nje ši ri op ti mi zam i ra dost ko ji je ov de da nas i te ka ko po tre ban.

„Ro meo i Ju li ja” Šek spi ro vi „Ro meo i Ju li ja” su, na kon iz­

u zet ne pred sta ve „Dok nas smrt ne raz dvo­ji”, dru ga po zo riš na re ži ja glum ca Pre dra ga Mi ki ja Ma noj lo vi ća. Bo ga ta glu mač ka ka­ri je ra, u ko joj su mno ge an to lo gij ske ulo ge i sa rad nje sa vr hun skim do ma ćim i evrop­skim au to ri ma, do zvo lja va mu da bu de i iz­u ze tan re di telj. I ovo ga pu ta Ma noj lo vić je

PRED STA VE O KO JI MA SE PRI ČAPa ra za pro duk ci ju je u po zo riš ti ma sve ma nje, pa se pa žlji vo bi ra ju na slo vi i au to ri pred sta va. Pred sta vlja mo ne ke od pro je ka ta ko ji su ostva re ni od po čet ka go di ne

Pi še: Oli ve ra Mi lo še vić

„Razbijeni krčag”, Jugoslovensko dramsko pozorište (foto: Nenad Petrović)

„Romeo i Julija”, Radionica Integracije i Ćendra multimedija (foto: Jelena Stanković)

„Mama mia”, Pozorište na Terazijama

Cup ka ju ći u re duRaz go va ram i sa lju di ma ko ji str plji­

vo, sa ti ma če ka ju u re du:Mo mak iz pu bli ke, stu dent...Ko li ko du go če ka te?– Oko tri sa ta.I ka ko ko men ta ri še te ovo li ki red za

po zo riš te?– Me ni je ve o ma pri jat no što se jed­

na ova kva ak ci ja de si la. Da se za ta ko ma­lo pa re pro da ju kar te za po zo riš te ko je je jed no od naj bo ljih u gra du.

Za ko je pred sta ve će te ku pi ti kar te?

– Pla ni ram da ku pim za do sta pred sta va, za o kru žio sam „Ote lo”, „Mle tač ki tr go vac”, „Zlo čin i ka zna”, „Zma je u bi ce”, „Dnev nik o Čar no je vi ću”, „Tar tif”, „Me ta mor fo ze”, „Ši­ne”... Da is ko ri stim pri li ku kad je već imam.

Je le na, stu dent ki nja Fa kul te ta or ga­ni za ci o nih na u ka...

Ka kav je vaš ko men tar na sve ovo?– Le pa je ide ja, le po je što se ne ko se­

tio da kul tu ra bu de do stup na na ro du.Ko li ko če sto ina če ide te u po zo riš te?– Tru dim se da bar jed nom me seč no

odvo jim taj mo me nat za se be. Ovo je spe ci­

jal na pri li ka i pro ba ću da odem vi še pu ta u fe­bru a ru.

Ka kvu po ru ku ša lju lju di u ovim du­gim re do vi ma za po zo riš te?

– Umet nost i kul tu ra zna če sva kom druš tvu, na šem po seb no, da po mog ne u ovim teš kim da ni ma i da nam po neš­to ka že o sve tu i vre me nu u ko jem ži vi­mo. Mi slim da po zo riš te mo že da to me po mog ne.

Sta ri ji go spo din...Gospodine, šta vi ka že te na ove du­

gač ke re do ve?

– Mi slim da je ce na pre sud na. Lju di ja ko lo še ži ve, a ima ju kul tur ne po tre be, ta ko da im ova ak ci ja do bro do đe.

Ka kav je ovo znak za nad le žne ko ji bri nu o kul tu ri?

– Tre ba lo bi da ce ne ula zni ca pri la go­de ma te ri jal nim mo guć no sti ma gra đa na, lju di ma je po treb na i du hov na hra na.

Ko li ko vi du go če ka te?– Če tri sa ta.Za ko je pred sta ve će te uze ti kar te?– Za ko je osta ne. Obe le žio sam

„Ote lo”, „Ši ne”, „Ni je smrt bi ci klo” i

„Go spo đi cu”, na dam se da će osta ti bar za ne ku. Si noć sam gle dao „Dnev­nik o Čar no je vi ću” iz ja nu ar skog re­per to a ra.

Re do vi u ko ji ma pu bli ka po ne ko li­ko sa ti če ka kar te za po zo riš te go vo re o ve li koj po tre bi za kul tu rom, na daj mo se da je nad le žni ma to znak ko li ko je ona va žna za jed no druš tvo.

Oli ve ra Mi lo še vić(tekst je ob ja vlje n na saj tu www.ludus-online.rs)

je, što mo žda go vo ri i o nji ho vom na či­nu bor be pro tiv si vi la i ba nal no sti sva ko­dne vi ce. Slič no je i sa po zo riš tem. To kom mrač nih de ve de se tih go di na 20. ve ka, te­a tar ska pro duk ci ja u na šoj ze mlji ni je bi­la re spek ta bil na u kvan ti ta tiv nom, već u kva li ta tiv nom smi slu... Kul tu ra i umet­nost ne po zna ju gra ni ce, ili bi ta ko tre­ba lo da bu de. Na rav no, svi mi ra di mo na pro mo ci ji istin skih vred no sti sre di ne ko joj pri pa da mo i afi r ma ci ji na ci o nal ne kul tu re. Ali, uza jam no po ve zi va nje i sa­rad nja su ne mi nov ni i pred sta vlja ju zdrav osnov za una pre đe nje od no sa, to le ran­ci ju i me đu sob no raz u me va nje. Bi lo ko­

ja vr sta ostraš će no sti vr lo je opa sna i ne­pri hva tlji va!” Ko kan Mla de no vić, re di telj

„Ne po sto ji po jam „ma nje kom pro­mi sa”. Pra vi te kom pro mi se, ili ne. Tr gu je te i pro da je te (se), ili ne. Ne mo že te bi ti „ma­lo kur va”, „ma lo ubi ca”, ili „ma lo mr tvi”. U vul gar nim kom pro mi si ma ko je či ne naš jav ni i sva ko dnev ni ži vot, pot krao se, kao pri hva tljiv, taj fe no men „ma log kom pro­mi sa”. Kom pro mis je kom pro mis, pr lja va ra bo ta, bio on ma li, sred nji ili naj ve ći... Si­stem ko rup ci je je me ta sta zi rao do tih raz­me ra da je sve po sta lo sve jed no, ne ma ne­pot ku plji vih, ne ma ne kom pro mi to va nih...”

Bra ni slav Tri fu no vić, glumac„Me ni, kao čo ve ku ko ji ži vi u ovoj ze­

mlji, vo li ovu ze mlju i ko ji se tru di da ura­di neš to za ovu ze mlju, vi še niš ta ni je smeš­no... Mi slim da se ne tre ba po vla či ti pred glu poš ću. Do sta smo se po vla či li... U mo­zgvi ma lju di je bit no, ili da se za po sle u dr­žav noj fir mi, ili da se učla ne u stran ku i do­bi ju ne ke fo te lje, ti tu le ili šta god.

Ne na pre du je mo, mi slim da smo u sve ve ćem bla tu. Po go to vo ka da smo okru že ni lju di ma ko ji ne mi sle da tre ba neš to na u či­ti da bi se ra di lo u ži vo tu, već da je do volj­no to što su čla no vi ne ke par ti je ili što zna­ju ovo ga ili ono ga. Sma tram da je po ka zi­

va nje mla di ma da ne mo ra ju da uče opa­san prin cip.”Te o fil Pan čić, no vi nar

„Hra brost nam ne pa da pr va na pa­met ka da oce nju je mo po zo riš ne pred sta ve, ali i po zo riš ni, kao i svi dru gi umet ni ci, ži­ve u kon tek stu jed nog druš tva i vre me na, i ako se taj kon tekst ne vi di iz nji ho vih pred­sta va, on da mo že mo da po sum nja mo da oni, ili ni su u sta nju da taj kon tekst uopšte shva te i in ter pre ti ra ju, ili da im ne do sta je gra đan ske – a i umet nič ke hra bro sti. Mi­slim da je na še po zo riš te do sta sklo no jed­noj vr sti pro vid nog eska pi zma i za ne ma ri­va nja ba vlje nja ne kim pro ble mi ma vre me­

na u ko jem ži vi, ta ko da je to neš to što je, ve ro vat no, od li ka ve ći ne na šeg re per to a ra. Opet, ne tre ba ni uopšta va ti jer po sto je iz­van red ne pred sta ve i re di te lji i osta li po zo­riš ni umet ni ci ko ji ra de stva ri ko je se i te ka ko ti ču kon tek sta u ko jem ži vi mo. Da­kle, hra brost po sto ji ono li ko ko li ko i sva ka dru ga istin ska gra đan ska i umet nič ka vr li­na – a to zna či da je uvek u ma nji ni.”

R. Še grt / U. Pri se lac / S.Mi le tić

„Sne žna kra lji ca”, Dečje pozorište Subotica (foto: Aladin Bakhit)

„Nosorog”, Narodno pozorište Kikinda (foto: Aladin Bakhit)

ludus 195 8 ludus 1959

ori gi na lan. Za Šek spi ro vu tra ge di ju o lju­ba vi, mr žnji i stra da nju dvo je mla dih iz za­va đe nih po ro di ca bi ra vr hun ske srp ske i al­ban ske glum ce. Ko mad tu ma či ima ju ći u vi­du sa vre me nost i sa daš nji bal kan ski i evrop­ski tre nu tak. Pre mi jer na iz vo đe nja bi la su na sce na ma Na rod nog po zo riš ta u Be o gra du i Na rod nog po zo riš ta u Priš ti ni, a pro je kat je ko pro duk ci ja Ra di o ni ce in te gra ci je iz Be o­gra da i Ćen dra mul ti me di je iz Priš ti ne.

„U pred sta vi otva ra mo mno ge te me ko­je Šek spir nu di, ali ni jed na ni je po li tič ki bal­kan ska ak tu el na te ma. Mo žda u ko nač nom is ho du na ša pred sta va mo že bi ti do bar sig­nal o mo gu ćoj sa rad nji, o to me da kre a tiv­ni lju di mo gu pu no to ga da ura de za jed no. Mi se ov de ni smo oku pi li zbog ne ka kvih po­li tič kih raz lo ga, već smo se sku pi li za to što smo ima li po tre bu da go vo ri mo o mr žnji, lju ba vi, po tre bi za ko mu ni ka ci jom i pu te vi­ma ko ji do njih vo de. Ono što je kon stan ta u na šoj pred sta vi je čo vek’’, ka že Ma noj lo vić.

Ova pri ča se od vi ja u Ve ro ni, u da naš­nje vre me. Ro meo je Mon te ki, Ju li ja Ka pu­let. Da le ko od ro man tič nih scen skih ste re­o ti pa, bal ko na i ru žič nja ka, Ma noj lo vić na ogo lje noj sce ni, na uza noj me tal noj ras kr­sni ci, re ži ra emo ci ju i suš ti nu. Tra ge di ju o su ko bu ide al ne lju ba vi sa stvar nim sve tom ras pli će sa iz u zet nim glum ci ma. Iz Priš ti­ne tu su Al ban Ukaj u ulo zi Ro mea, Men­sur Saf ćiu kao ve ron ski knez, Ar ta Se li mi u ulo zi na ra to ra i dru gi u ulo ga ma Ro me­o vih pri ja te lja i ro đa ka. Iz Nju jor ka je do šao Uliks Feh miu ko ji pr vi put glu mi i na je zi­ku svo ga oca, slav nog Be ki ma, ulo gu fra­tra Lo ren ca. Ju li ju u al ter na ci ji igra ju Mi li ca Ja nev ski i Jo va na Ga vri lo vić, da di lju Ani ta Man čić, Ju li ji nog oca Ne boj ša Glo go vac…

„Je dan od raz lo ga zbog kog sam oti šao iz ze mlje bi lo je upra vo to sma nji va nje pro­sto ra, ne sa mo ge o graf skog, ne go kul tur nog i umet nič kog”, ob jaš nja va Uliks Feh miu. „To tra je isu vi še du go. Za to je pot pu no nor­mal no da svi mi u re gi o nu, po seb no umet­ni ci, sa ra đu je mo jed ni sa dru gi ma, ta ko da je za me ne ova pred sta va po sle di ca te pri­rod ne po tre be.”

Men sur Saf ćiu, pr vak priš tin ske Dra­me, ka že ka ko svi do bro zna mo Šek spi rov ko mad „Ro meo i Ju li ja”, kao što zna mo i pro ble me ko ji sto je na pu tu ostva re nja nji­ho ve lju ba vi. „Mi smo tu ma či li Šek spi ra na naš na čin. Ka ko? To bi pu bli ka tre ba lo da se pi ta”, mi sli on.

Šek spir je u ovoj ver zi ji naš sa vre me­nik. Glu mi se na srp skom i al ban skom je­zi ku. Suš ti na je van vre men ska – lju bav, mr­žnja ali i je zik, kao most, zid, pre pre ka. Je zik kao mo guć nost ko mu ni ka ci je. Lju di se če­sto ne raz u me ju ka da go vo re isti je zik, kao što se mo gu iz u zet no do bro raz u me ti na raz li či tim je zi ci ma.

„Stvo ri li smo div na pri ja telj stva, či ni mi se za ceo ži vot”, ka že Mi li ca Ja nev ski ko ja u pre sta vi tu ma či lik Ju li je. „Mi slim da je ova pred sta va va žna za nas mla đe, za naš raz voj. Mi ov de go vo ri mo o to me da ne po sto je ni­ka kve gra ni ce. Ali da po sto je i da su ve o ma va žni ljud skost i lju bav”, do da je ona.

„Ro meo sam de lom ja”, ob jaš nja va glu­mac Al ban Ukaj. „Ro meo je ne ko ko je od­lu čio da ka že stop ple ja di otro va. On je ne ko ko je, ma ko li ko to pa te tič no zvu ča lo, od lu­čio da ka že da lju ba vi, a ne mr žnji.”

Šek spir u „Kra lju Li ru” pi še, a Ma noj lo­vić u „Ro meu i Ju li ji” ot kri va mi sao o to me ka ko je čo vek sklon da za svo je ne da će okri­vlju je dru ge lju de, sud bi nu, ras po red zve zda, a ve o ma ret ko pre i spi tu je se be. Oda kle po­ti če zlo u čo ve ku? To je pi ta nje ko je od je ku­je na kra ju ovog sa svim po seb nog tu ma če­nja „Ro mea i Ju li je”. Pred sta va ne ma po li tič­ku, već umet nič ku po ru ku. Ali je ste ozbi ljan po mak na kul tur noj sce ni re gi o na. Ona go­vo ri da ko mu ni ka ci ja mo že bi ti i dru ga či ja, ako obo stra no na sto ji mo da raz u me mo jed­ni dru ge.

„Uo bra že ni bo le snik”„Uo bra že ni bo le snik” je po sled nji ko­

mad slav nog Mo li je ra, isme va gram zi vost i se bič luk, li ce mer je i svet ne spo sob nih le ka­ra, naj vi še opa snu op se siv nost bo leš ću. Ja­goš Mar ko vić, ko ji je ovaj kla sik re ži rao u Ju go slo ven skom dram skom po zo riš tu, ve­ru je da je sva ka do bra ko me di ja i trage di ja u isto vre me. Za nje ga je ovo Mo li je ro vo de­lo me ta fo ra za bo le sno druš tvo i to je ključ ko jim otva ra slo je ve ko ma da u či jem sre diš­tu je po ro di ca i od no si unu tar nje. „U po­zo riš tu po sto ji ver ti ka la ko ja ide do ne ba. Sa ve li kim pi scem kao što je Mo li jer mo že da se ide u bes kraj. Po ho ri zon ta li „Uo bra­že ni bo le snik” je ste kri ti ka druš tva, ali mi smo pred sta vu ra di li iz umet nič kih raz lo ga. Zbog le po te ko ja će pro me ni ti svet. Zbog to ga smo ra di li Mo li je ra, ne zbog ak tu el no­sti sa na slov nih stra na dnev nih no vi na. Ne do la zi se u po zo riš te sa mo zbog to ga da vi­

di mo isti nu. Isti na je mno go ve ća od na šeg i druš tve nog amoralа”, ka že re di telj.

Mo li je ro va de la su ogle da lo u ko jem se pre po zna ju na še ma ne. Uz svu ve dri nu on za la zi i u mrač ne stra ne me đu ljud skih od­no sa. „Uo bra že ni bo le snik” je na kon „Mi­zan tro pa”, „Don Žu a na” i „Tar ti fa” če tvr­ta na slov na Mo li je ro va ulo ga ko ju tu ma­či Dra gan Mi ća no vić. Kroz stav te la, in to­na ci ju i bo ju gla sa, dik ci ju, re a go va nja na dru ge i se be... te le sno i in te li gent no Mi ća­no vić va ri ra ko me di ju i tra ge di ju, gra de ći svog an ti ju na ka op sed nu tog so bom i bo­leš ću: „Igrao sam te že i zah tev ni je ulo ge od ove, ali ovaj proceс bio mi je naj te ži. Da li za to što do la zi u ovo vre me ka da su od no si me đu lju di ma iz u zet no kom pli ko va ni, ka­da ce lo druš tvo to ne i pro pa da, ka da smo okru že ni sa to li ko žu tih ve sti…? Pi tao sam se ka ko da u sve mu to me mi sad stvo ri mo ne ku ča ro li ju po zo riš ta. Ni je mi bi lo la ko, mo ram pri zna ti.”

Li ko ve glum ci u ovoj pred sta vi sti li zu ju ori gi nal no, smeš no i tu žno u isto vre me, ne­ka da ba rok no pre te ru ju ći ka ko bi po ja sni­li si tu a ci je i od no se. Je li sa ve ta Se ka Sa blić je ne u mor na u glu mač kim maj sto ri ja ma. Ov­de je sta ra slu žav ka, glas ra zu ma, po sma trač ko ji rad nju usme ra va ka ras ple tu: „Simp­tom zdra vog druš tva je ka da se ono okre­će mla do sti i ula že u nju i sve ra di da za dr­ži i sti mu li še mla de lju de. Ne tre ba nji ma ni­ka va po moć, sa mo im tre ba da ti ono što im pri pa da. O to me je na ša pred sta va.”

Gram zi vu že nu ko ja bi da na sle di sve igra Ra do van Vu jo vić. Ka da po mi sli da je bo le snik ko nač no mr tav ski da svo je ha­lji ne, ot kri va pra vo li ce, pol, ka rak ter i na­me re. Tu su i dok tor ma fi jaš ka ko ga tu ma­či Vla sta Ve li sa vlje vić i nje gov sin, la žni mi­di ci nar, ko ji ki di še na no vac bo le sni ka pro­se ći bo le sni ko vu kćer, a igra ga kao gro tesk­no za stra šu ju ću ka ri ka tu ru Bo jan Di mi tri­je vić. Pi sa ra ko ji i za ko nom za bra nje no či­ni mo gu ćim dao je u jed no stav noj mi ni ja­tu ri Ne boj ša Mi lo va no vić.

Scen ski mi ni ma li zam Ja goš Mar ko vić osve tlja va ver me rov skom sve tloš ću, li ko­ve ode va sa ko sti mo graf i njom Bo ja nom Ni ki to vić u ba rok nu ras koš i da je pro stor glum ci ma da raz mah nu svo je ta len te. Kad ma ske pad nu i rad nja se ras ple te, a de ca sa ko fe rom odu, u si vim to no vi ma i ča mo ti nji naš ju nak bi da po beg ne od se be. U efekt­nom, me ta fo rič nom, vi zu el no jed no stav­

nom, a ras koš nom kra ju se sve ob ru ša va i smrt ne mi nov no sti že.

„Tan go”Polj ski pi sac Sla vo mir Mro žek je sla­

vu ste kao ko ma dom „Tan go”, ko ji je svet­sku pre mi je ru imao u Be o gra du 1965. go­di ne, u Ju go slo ven skom dram skom po zo­riš tu. Dra mu je iz Var ša ve ta da do neo Jo van Ći ri lov. Pred sta vu je re ži rao Mi ro slav Be lo­vić. Ova tra gi ko mič na gro te ska je ma la fi lo­zof ska ras pra va o sve tu u ko jem su vred no­sti po re me će ne i gde vi še ne ma au to ri te ta, ide a la i ide o lo gi ja. Mro žek u „Tan gu” spa ja ap surd i gro te sku i go vo ri o sve tu u vre me­nu kri ze u ko jem mla di ne mo gu da se sna­đu i us po sta ve red. Su prot no uo bi ča je nom, mla di kod Mro že ka že le čvrst po re dak i si­stem. Na to me na sce ni Ate ljea 212 in si sti ra re di telj Fi lip Grin vald.

Kon flikt na pi ta nja iz me đu ge ne ra ci ja unu tar po ro di ce u ko joj su ro di te lji na vod­no osvo ji li slo bo de, gu be ći iden ti tet, vred­no sti i kri te ri ju me, su kon for mi zam, anar­hi ja i for mal ni od no si bez sa dr ža ja. Glav ni ju nak je dva dest pe to go diš nji Ar tur, ko ji se to kom dra me gr če vi to bo ri ne bi li svet ko ji

je po stao ap surd no me sto do veo u red. Tu­ma či ga nje gov vrš njak De jan De dić, str plji­vo se pro bi ja ju ći kroz Mro že ko ve fi lo zof ske i po et ske ti ra de.

Ge ne ra cij ski su kob u Mro že ko vom „Tan gu” pro iz la zi i iz raz li či tih sta vo va pre­ma druš tve nom ha o su – naj sta ri ji to zlo u­po tre blja va ju, oni iz sred nje ge ne ra ci je ig no­ri šu, a naj mla đi se pro tiv to ga bo re. De ma­go gi ju pro ma še nih ge ne ra ci ja bi naš mla di ju nak da za me ni us po sta vlja njem re da i po­ret ka. U tom su ko bu pri mi tiv ni i pro sti vre­ba ju svo ju pri li ku da pre u zmu vlast. „Tan go” je pred sta va o druš tvu bez si ste ma ko jim go spo da ri glu post i pro sta kluk, a ja ča na si­lje. Pred sta va je tu žna gro te ska o pro ma še­no sti. Na pi sa na pre pe de set go di na kao da je pi sa na o na ma da nas, iz gu blje nim iz me­đu sta rog si ste ma ko ji vi še ne po sto ji i no­vog ko ji još ni je us po sta vljen.

Pre vo di lac je Đor đe Ži va di no vić, dra­ma turg Je le na Mi jo vić, sce no graf Vla di­mir Pa vlo vić, a ko sti mo graf Ma ja Mir­ko vić. Ulo ge tu ma če: Bran ka Pe trić, Bra­ni slav Ze rem ski, Bo ris Kom ne nić, Bran­ka Še lić, De jan De dić, Jo va na Sto jilj ko vić i Ne nad Ći rić.

Ka da sam se, dav nih se dam­de se tih go di na proš log sto­le ća, slu čaj no za de sio na Bi­

te fo voj pre mi je ri „Aj nštaj na na pla­ži” Ro ber ta Vil so na, bio sam vi še za­pre paš ćen no što bi to bio slu čaj ka­da bih se da nas su sreo s van ze malj­ci ma. A va lja ima ti na umu da sam u me đu vre me nu vi deo to li ko fil mo­va o in va zi ja ma naj ra zli či ti jih sve­mir skih vr sta na Ze mlju, da me sa da ne bi iz ne na dio su sret „tre će vr ste” ka kve čak ni ho li vud ska pro duk ci­ja ni je u sta nju da iz maš ta. S dru ge stra ne, u ča su mog pr vog su sre ta s Vil so nom, za me ne je ide ju po zo riš­ta per so ni fi ko va la Lju bin ka Bo bić u ro li Živ ke Po po vić, slav ne Nu ši će ve

mi ni star ke, raz u me se na sce ni be o­grad skog Na rod nog po zo riš ta.

Doc ni je sam imao pri li ke da se na gle dam i pred sta va dru ga či jih od Bo bić ki ne „Go spo đe mi ni star ke”, ali i da kod nas i u ino stran stvu vi dim ne ko li ko Vil so no vih pred sta va, ko­ga ov de od mi lja, sa svim pri sno, zo­ve mo Bob, valj da ra ču na ju ći na to da nam mo ra bi ti za hva lan jer su ga svo je vre me no Mi ra Tra i lo vić i Jo van Ći ri lov, u na še ime da ka ko, po zva­li na Bi tef, pr vi ve li ki in ter na ci o nal­ni fe sti val na ko jem je za čet nje gov me te or ski us pon i pro mo ci ja u jed­nog od naj zna čaj ni jih pred stav ni ka svet ske te a tar ske avan gar de. Ubr­zo će avan gar du u nje go vom slu ča ju

za me ni ti po jam post mo der ne, da bi da nas Ro bert Vil son bio svr stan me­đu naj zna čaj ni ja ime na svet ske re ži­je XX ve ka, te ozna čen kao „pred­vod nik eks pe ri men tal nog te a tra i is tra ži vač ko ji su ve re no vla da scen­skim vre me nom i pro sto rom” (Nju­jork tajms).

Kao ta kav po ho dio je doc ni je ne ko li ko pu ta Be o grad, pa i go stu­ju ći na Bi te fu s „Voj ce kom”, odr žav­ši le gen dar no pre da va nje u Bi tef te­a tru, a ne dav no je u okvi ru pro jek­ta „Pa li an đeo isto ri je 1914/2014”, u Ju go slo ven skom dram skom po zo­riš tu iz ve de na i nje go va pred sta va „1914”, po stav ka kom pi la ci je Kra­u so vih „Po sled njih da na čo ve čan­

stva” i Ha še ko vog „Do br og voj ni ka Švej ka”.

Naj no vi ji Vil so nov be o grad ski na stup odre đen je kon tek stom ko­ji pod ra zu me va se ri ja pre da va nja u okvi ru pro gra ma JDP­a, a pod na­slo vom „Maj stor sko pi smo: ve če sa...”, u okvi ru ko jeg su o svo jim re­di telj skim ka ri je ra ma i po e ti ka ma go vo ri li i De jan Mi jač, Pa o lo Ma đe­li, te Slo bo dan Un kov ski.

Su sret s re di te ljem „Pi sma za kra lji cu Vik to ri ju” imao je po ten ci­jal no vi še stru ki zna čaj za ov daš nju pu bli ku: za ne ke je već i sa mo Vil­so no vo pri su stvo na po zor ni ci JDP­a pred sta vlja lo ogrom no uz bu đe­nje; oni ko ji ima ju ozbilj ni ja is ku­

stva s nje go vim po zo riš nim ra dom, ovim pre da va njem su mo gli te o rij­ski da pro du be i za o kru že uti ske ste­če ne gle da njem Vil so no vih pred sta­va; mla đa pu bli ka je pak ste kla pri­li ku da ču je le gen du mo der nog te­a tra; ne ki su po re di li ovo i pret hod­no Vil so no vo pre da va nje, a bi lo je i onih ko ji su na stup slav nog umet ni­ka shva ti li kao vla sti ti do pri nos zna­čaj nom druš tve nom do ga đa ju.

Pred stav ni ci sva ke od na ve de nih ka te go ri ja pu bli ke do bro su proš li, jer je Ro bert Vil son ui sti nu pr vo ra­zre dan re di telj. Ali i šo u men! Na i­me, sa mo je pr vih dva de se tak mi nu­ta ovog nje go vog na stu pa (uklju ču­ju ći i vi še mi nut nu ti ši nu ko ja je usle­di la ne po sred no po Vil so no vom iz­la sku na sce nu) na li či lo pret hod nom nje go vom pre da va nju – bio je to evi­dent no ui gra ni uvod ko jim de fi ni še osnov ne okol no sti ko je su uti ca le na to da poč ne da se ba vi po zo riš tem. Ono što je po tom usle di lo za pra vo je bi la uz bu dlji va ana li za po je di nih pro je ka ta ko je ovaj re di telj sma tra

ključ nim pred sta va ma svog opu sa – od „Froj da”, „Po gle da glu vo ne mog” i „Sta lji na”, do „Ži vo ta i smr ti Ma ri ne Abra mo vić” ili „Pe tra Pa na”.

Go vo rio je o uti ca ji ma ko je su na nje gov rad i po i ma nje te a tra kao umet no sti po kre ta, ti ši ne ali po naj­pre sve tla (od no sa sve tla i ta me), iz­vr ši li Ka nin gam, baš kao i na tur šči­ci, te oso be sa druš tve ne mar gi ne s ko ji ma je sa ra đi vao, glum ci, sli ka ri, per for me ri, kom po zi to ri... Po me­nuo je da se be ni ka da ni je do ži vlja­vao kao avan gard nog umet ni ka, jer se na raz li či te na či ne u svom kre a­tiv nom po stup ku pri dr ža vao kla sič­nih te a tar skih obra za ca, ali i struk­tur nih mo de la ko je je pre u zi mao iz ar hi tek tu re i te o ri je mu zi ke. Na gla­sio je od ko li kog su zna ča ja za nje­

go vu ka ri je ru bi la po ja vlji va nja na ra nim Bi te fi ma, alu di ra ju ći na ge­o po li tič ki po lo žaj ne ka daš nje Ju go­sla vi je u kon tek stu sve ta po de lje nog gvo zde nom za ve som, cr tao je še me i ša blo ne na osno vu ko jih su na sta­ja le ne ke od nje go vih naj zna čaj ni jih pred sta va... Bio je šar man tan, a deo tog šar ma bi le su i per fekt no od glu­mlje ne „nu me re” ko ji ma je ilu stro­vao po je di na men tal na i emo tiv na sta nja, iz ve sne si tu a ci je ko je sma­tra va žnim za pro ces ra da na pred­sta va ma, baš kao što ni je odo leo da imi ti ra oso be s ko ji ma je sa ra đi vao, pa i svo ju ba ku – Tek sa šan ku ko ja je igra la Vik to ri ju na pa ri skoj pre mi je­ri „Pi sma za kra lji cu Vik to ri ju”.

A za pra vo je sve to za jed no, či ni se, i naj u pe ča tlji vi ji mo me nat kom­

plet nog Vil so no vog na stu pa. Sâ­mo nje go vo pri su stvo na sce ni svo­je vr sna je te a tar ska ča ro li ja; de mi­sti fi ka ci ja ko ja pred pu bli ku po sta­vlja niz zam ki i iza zo va. Otu da on ni je odr žao pu ko pre da va nje, ne go je upri li čio he pe ning, mul ti me di jal­ni per for mans (u ko jem ni je odo leo da na ti pič no re di telj ski, de spot ski, na čin vr ši ko rek ci je sve tla), iz veo je pred sta vu ko jom je na iz gled ot kri­vao taj ne vla sti te maj stor ske ra di o­ni ce, a u stva ri je na po zor ni ci gra­dio fi ni ko lo plet no vih mi sti fi ka ci­ja, ma me ći gle da o ce da još du blje i in ten ziv ni je za ro ne u ču de san svet nje go vih pred sta va.

Na rav no, ka da se i ako se bu de uka za la pri li ka da ov de bu du iz ve­de ne.

RO BERT VIL SON (PO NO VO) ME ĐU NA MAIli pre da va nje kao igra pri vid ne de mi sti fi ka ci je

Pi še: Alek san dar Mi lo sa vlje vić

Po čet kom ma ja iz Bi tef te a tra sti gle su le pe ve sti: pred sta va „Ži vot sto ji, ži vot ide da lje” po

tek stu Fi li pa Vu jo še vi ća u re ži ji Je le­ne Bo ga vac tak mi či se na Ste ri ji nom po zor ju, za tim na Ki kind skom po zo­riš nom fe sti va lu, pa na Ko par skom let njem fe sti va lu, a bi će iz ve de na i u Kra nju na sce ni Pre šer no vog gle da­liš ta u okvi ru let nje tur ne je po Slo ve­ni ji. Pred sta va „Krat ka pri ča o An ti­hri stu” je ovog ma ja uče stvo va la u se­lek ci ji Fe sti va la ma lih sce na u Ri je­ci, a u ju nu će bi ti iz ve de na u se lek­ci ji IN FANT fe sti va la u No vom Sa­du. Pred sta va „Ne vi dlji vi spo me ni ci” u pro duk ci ji Ge te in sti tu ta iz Hr vat­ske, u kon cep tu i re ži ji Je le ne i Mi le ne Bo ga vac igra u ju nu u No vom Vi no­dol skom u Hr vat skoj u okvi ru me đu­na rod nog re gi o nal nog su sre ta ko jim će se za vr ši ti dvo go diš nji EU pro je­kat „Du pli te ret” – uče nje o na ci o nal­so ci ja li zmu i ho lo ka u stu u Evro pi. Mo gu će je da će na ovom spi sku bi­ti i jed na ple sna pred sta va Bi tef dens kom pa ni je.

Se zo nu za vr ša va te na de se tak fe­sti va la i go sto va nja, su viš no je pi ta­ti vas da li ste za do volj ni tim re zul­ta tom.

Fe sti val ski na stu pi ga ran tu ju da će pred sta va, bez ob zi ra da li do la zi iz in sti tu ci o nal nog ili ne in sti tu ci o nal­nog po zo riš ta kao što je na še, skre nu­ti pa žnju i lju di iz dru gih sre di na i do­bi ti šan su i za no va go sto va nja. Na ših se dam­osam fe sti va la na kra ju se zo­ne go vo ri da smo pro jek to va li do bru se zo nu i da su na še pred sta ve za pa že­ne. Ovim go sto va nji ma tre ba do da ti i za jed nič ki po sao sa Tvr đa va te a trom u Čor ta nov ci ma ko ji je u to ku, što si­gur no uve ća va za do volj stvo ko je po­mi nje te.

Ko pro duk ci je su uo bi ča je ni na­čin re a li zo va nja va ših pred sta va...

Za 3.500.000 di na ra ko li ko do­bi ja mo za pro duk ci je od na šeg osni­va ča Gra da Be o gra da, uz kon kurs za pro jek te Mi ni star stva kul tu re, spon­

zo re i sosp tve na sred stva, pri nu đe­ni smo da ra di mo ko pro duk ci je.Ov­e go di ne su tri pred sta ve pod na šom fi nan sij skom pa skom: „Krat ke pri če o An ti hri stu” u re ži ji An dra ša Ur ba­na, „Ži vot sto ji ži vot ide da lje” Je le ne Bo ga vac i Fi li pa Vu jo še vi ća, i pred sta­vu „Pe ti par kić” Bo ri sa Li je še vi ća ko­ja je u pri pre mi. Od ple snih pred sta­va na še pro duk ci je su i „Ale i ba u ci” Isi do re Sta ni šić i „Pti ce” Edvar da Klu­ga. Sve osta lo su ko pro duk ci je sa na­šim stal nim part ne ri ma E8, Har te fakt i dru gim. Tre ći ni vo na šeg re per to a ra je za sno van na či nje ni ci da smo otvo­re no po zo riš te za dru ge pro jek te ko ji se ukla pa ju u naš pro fil. Do kra ja go­di ne ima će mo 11 no vih pred sta va.

Ima će te vi še pre mi je ra od ve ći­ne osta lih po zo riš ta?

Svi pri ča mo da ne ma pa ra i mo­guć no sti da se ra di ko li ko bi tre ba­lo i to je tač no. A on da nam se de­si da ima mo se zo nu u ko joj ima vi­še pred sta va ne go pa ra. Na ko ji na­čin? Ne ma te pa ra, ali ima te 10 pred­sta va. Ka ko? To što pri sta je mo da ra­di mo u ovim uslo vi ma mo žda je po­greš no, ali ne mi slim da tre ba da sta­ne mo. Žao mi je što se ne pre po zna je da kul tu ra ima že lju da ra di i obo ga­ću je ži vot u Sr bi ji, što se ne vi di da ni­ko ne od u sta je od ra da, da lju di ra de svoj po sao. Ali to ni ko ne pri me ću je. Kul tu rom se ba vi sa mo krug lju di ko­ji od nje ži vi i ko ji je za nju ve zan svim svo jim ni ti ma.

Bi tef te a tar ne ma stal ni an­sambl. Mo glo bi se re ći da vi već ra­di te ona ko ka ko se pred vi đa da će po zo riš ta ra di ti kad, jed nog da na, do bi je mo Za kon o po zo riš tu.

I Zve zda ra te a tru, ko ji ta ko đe na­ma stal ni an sambl i na ma, te že je od dru gih po zo riš ta što se ti če ad mi ni­stra tiv nog de la po sla. Ima mo ve će da žbi ne za to što su ugo vo ri za ne za­po sle na li ca, a mi uglav nom an ga žu­je mo mla de glum ce ko ji ne ma ju stal­ni po sao. Me đu tim, mi to do ži vlja va­mo po ma lo kao mi si ju. Proš le go di ne

smo po zva li da nam se ja ve svi mla­di glum ci sa di plo mom, a bez po sla. Ja vi lo se njih pre ko 290! I to iz Sr bi­je, Bo sne i Her ce go vi ne, Re pu bli ke Srp ske, Cr ne Go re, čak i iz Hr vat ske. Iz Sr bi je ih je bi lo oko 200. Mo žda je re še nje ovog pro ble ma po ve ća va nje bro ja ova kvih po zo riš ta, jer oči gled no ne do sta ju pro sto ri gde ad­hok gru pe mo gu da se po ka žu. Mi im iz la zi mo u su sret, ali nam je to zbog teh nič kih uslo va ve o ma teš ko.

Pri mer Na rod nog po zo riš ta, ko je je ot ka za lo pred sta ve zbog ho­no rar nih sa rad ni ka, do ka zu je da je an ga žo va nje uče sni ka pred sta va opšti pro blem.

Ne lo gič no je da po zo riš te ima ve­li ki an sambl, a da pred sta va bu de ot­ka za na za to što dr ža va ni je pla ti la ho­no ra re. To zna či da im dr ža va pla ća i pla te i ho no ra re. To ni je do bra si tu a ci­ja. Ja mi slim da ta kva usta no va mo ra da bu de mak si mal no zaš ti će na. Ni je do bro da usta no va za vi si od to ga da li je ne ko pri mio ho no rar ili ni je. S dru­ge stra ne, sve osta le usta no ve pla ća­ju ho no ra re iz sop stve nih pri ho da ili iz pri ho da ko ji su na me nje ni pred­sta vi. Mi pla ća mo ho no ra re od za ra­de sa bla gaj ne ili ako ide mo na fe sti­va le, ho no ra ri su deo ce ne go sto va nja. Ta ko je i u dru gim po zo riš ti ma. Naj­bit ni je u ovoj pri či je da po zo riš ta ne sme ju da za vi se od to ga da li su ho no­rar ci pri mi li ho no rar ili ne.

Na va šem saj tu pi še „Bi tef te a tar je an ga žo va no po zo riš te”. Šta da nas zna či bi ti an ga žo van?

Ne mo že mo mi da me nja mo svet, ali da uka že mo na nje go ve ano­ma li je – to mo že mo. Ne mo že mo da ću ti mo, ali ni smo re vo lu ci o na ri. Ja lič no ni sam re vo lu ci o nar, ni sam čo­vek ko ji ide na mi ting, a to ne mo že ni umet nost. Umet nost ima dru ga­či ji kon tekst. Mi slim da je kon tekst an ga žo va no sti ko ji se ogle da u že­lji da se neš to ka že dru ga či je, bo lje, lep še, mno go va žni ji ne go kon tekst da sve sru ši mo i on da gra di mo no­

vo. To ni je do bra for mu la ci ja. Za to pred sta ve Bi tef te a tra go vo re o te ma­ma ko je će lju de na ve sti da dru ga či­je mi sle ili bar raz mi sle o nji ma. Za to ima mo „Krat ku pri ču o An ti hri stu” po Alek san dru So lo vje vu ko ja go vo­ri o zlo u po tre bi re li gi je. Mi pri ča mo da je ona va žna, ali ne sme bi ti zlo­u po tre blje na. Kao i bi lo ko ja dru ga re li gi ja, uo sta lom. Ni je re li gi ja neš to što se apri o ri mo ra ili tre ba od ba ci­ti, ali se ne sme zlo u po tre blja va ti. Za­tim, pred sta va „Ži vot sto ji, ži vot ide da lje” go vo ri o ne mo ći umet ni ka da se iz ra zi: umet nik je po sve ćen svom po slu, ali je na raz ne na čin one mo­gu ćen da ra di: zbog ne do stat ka sred­sta va, pro sto ra, zbog ne ko rekt no­sti part ne ra. Pred sta va „Cr ve na”, ko­pr o duk ci ja sa E8, je, s aspek ta an ga­žo va no sti, naj di rek ni ja, za to što go­vo ri o ključ noj te mi ko ja nas po tre­sa: pred na ma je sa mo u bi stvo na ci­je jer mi smo, kao i od kul tu re, od u­sta li od nas sa mih. Na si lje u po ro di ci je u po ra stu, abor tu si, ra zo re ni bra­ko vi, sve to vo di ka ne sta ja nju na ci je. U tom kon tek stu mi go vo ri mo o an­ga žo va no sti: že li mo da pred sta vom upa li mo ne ko sve tlo i osve tli mo pro blem. Ni smo u ilu zi ji da ga mo­že mo re ši ti, ni ti je to do nas, ali tre ba da pri ča mo o nje mu.

Za Bi tef te a tar su ka rak te ri stič ni i žan rov ski is ko ra ci. U vre me na je­zde ko mer ci jal nih sa dr ža ja, to je ri­zi čan po tez.

Ko mer ci jal ne pred sta ve ni su na na šem re per to a ru, jer bi to bio greh pre ma oni ma ko ji su Te a tar osno va­li. Ovo po zo riš te mo ra da ima sna ge, zna nja i mo ći da na sta vlja ono što je vi đe no na Bi tef fe sti va lu. Ove go di­ne smo čak do ve li re a li stič ko po zo­riš te, mejn­strim pred sta vu „Če hov je

Tol sto ju re kao zbo gom” Mi ra Ga vra­na, da bi smo na pra vi li kon trast osta­lim pred sta va ma.

Iz ja vi li ste da je plan Bi tef te a­tra da do vo đe njem po zna tih i ak­tu el nih re di te lja po sta ne naj re spek­ta bil ni je po zo riš te u re gi o nu. Zaš to baš re di te lja?

U po zo riš ti ma re gi o na do mi ni­ra re di telj ski te a tar. Ho ću da ka žem da po zo riš te tre ba da is ko ri sti kre a tiv­ni po ten ci jal ko ji ima ju re di te lji i da u sa rad nji sa nji ma do đe do pra vog re­zul ta ta. Za to je naš kon cept okre nut ka re di te lji ma ko ji do mi ni ra ju. Pre­go va ra mo sa Ko ka nom Mla de no vi­ćem da kod nas ra di neš to što nig de ni je ra dio, i sa Ani com To mo vić, mla­dom hr vat skom re di telj kom – da po­me nem sa mo njih dvo je.

Va ša po seb nost je i „Bi tef dens kom pa ni”.

„Bi tef dens kom pa ni” je deo nas. Ima ju stal ni an sambl, vo di ih Je le na Kaj go, ima ju re per to ar ko ji mi usva­ja mo. Ple sni te a tar ima svo ju pu bli­ku i sva ka ko za slu žu ju pro stor. Jed­na sce na i za dram ske i za ple sne i za ad­hok pred sta ve je na rav no ne­do volj na. Naš pro stor ima pre gled­nu sce nu i gle da liš te, ali se tu i ig­ra pred sta va i pro ba i dr ži kon cert, to je sce na bez cu go va pa ne mo že­te niš ta ni da spu sti te ni da po dig­ne te, ne ma dže po ve, ni hin ter bi nu. Ne ma mo ni ras hlad ne ure đa je pa se zo nu za vr ša va mo pre osta lih po­zo riš ta. Sad će mo, ve ro vat no, do bi ti te ret ni lif. Us pe li smo da po ja ča mo sve tlo snu teh ni ku, pa sa rad ni ci ma mo že mo ba rem to da po nu di mo.

Za du že ni ste i za Bi tef fe sti val. Ima još ne ko li ko me se ci do po čet­ka, ali mo žda ni je ra no da ka že te ne ku reč o pri pre ma ma.

ŽI VOT STO JI, A MI RA DI MOBi tef te a tar je ostva rio iz u zet no us peš nu i bo ga tu se zo nu. O pre mi je ra ma, go sto va nji ma, ko pro duk ci ja ma, me đu na rod noj sa rad nji go vo ri Mi loš La ti no vić, di rek tor ovog po zo riš ta

Raz go va ra la: So nja Ći rić

„Život stoji, život ide dalje”, Bitef teatar

Robert Vilson (foto: Lesley Leslie Sprinks)

„Tango”, Pozorište Atelje 212

ludus 195 10 ludus 19511

Kad je Iva na Di mić po čet kom proš le go di ne na ja vi la da ide u pen zi ju, ko lek tiv „Ate ljea 212”

je pred lo žio da im no vi uprav nik bu de ko le ga, glu mac Bra ni mir Br sti na. Osni­vač ovog i svih osta lih grad skih po zo riš­ta, Skupšti na gra da Be o gra da, ras pi sa la je kon kurs za no vog uprav ni ka „Ate ljea” i, sre ćom, iza bra la Br sti nu. Zaš to – sre ćom, pa za to što prak sa go vo ri da je ne na met­nut uprav nik bi tan pred u slov za do bre me đu sob ne od no se ko lek ti va.

Bra ni mir Br sti na je u „Ate ljeu 212” od 1983. go di ne, an ga žman je do bio sa­mo go di nu da na na kon di plo mi ra nja u kla si Mi nje De di ća na Fa kul te tu dram­skih umet no sti u Be o gra du. Osim u „Ate ljeu”, Br sti na je glu mio i u Na rod­nom po zo riš tu (pr va ulo ga), „Zve zda ra te a tru”, Ju go slo ven skom dram skom, Srp­skom na rod nom po zo riš tu, u po zo riš tu „Boš ko Bu ha”, u Gra du te a tru Bu dva... u mno gim te le vi zij skim se ri ja ma i fil mo vi­ma, a i re ži rao je u „Ate ljeu 212”.

Na pr voj kon fe ren ci ji za me di je, Bra­ni mir Br sti na je pri znao da ve ro vat no ne bi imao hra bro sti da pri hva ti no vu ulo­gu da ga ni su pred lo ži le ko le ge iz an sam­bla. „Ne mi slim da od me ne neš to po či­

nje, ja sam na sta vljač de la ko je je po če lo 1956. go di ne. Ovu ku ću su za i sta stva ra li ve li ka ni i mi tek tre ba da vi di mo ho će mo li neš to od to ga do dir nu ti. Na dam se da će mo do ne kih vi si na us pe ti da do đe mo”, re kao je. Tom pri li kom je na ja vio tri pre­mi je re do kra ja go di ne: Nu ši će vu „Oža­loš će nu po ro di cu” re ži ra Mar ko Ma noj­lo vić na Ve li koj sce ni, mla da re di telj ka Ma ja Ma let ko vić ra di će „Vol vo ka mi o ni” na sce ni „Pe tar Kralj”, a Sne ža na Tri šić će na Ve li koj sce ni po sta vi ti Hor va tov ko­mad „Ka zi mir i Ka ro li na”. Pred sta ve su us peš no re a li zo va ne i igra ju se ne sa mo na ma tič noj sce ni, već i na go sto va nji ma po ze mlji i re gi o nu, do ma ćim i stra nim fe sti va li ma. Pro je kat „Ka zi mir i Ka ro li­na” na ne dav no odr ža nom Među na rod­nom fe sti va lu ma lih sce na u Ri je ci osvo­jio je tri na gra de (dve glu mač ke – Je le na Đo kić i Ka ta ri na Žu tić, i za ko sti mo gra fi­ju – Ma ja Mir ko vić), a uvrš ten je i u zva­nič nu se lek ci ju 60. Ste ri ji nog po zor ja.

Bra ni mir Br sti na je ret ko kad bio gost me di ja – pri pa da gru pi ne broj nih glu ma ca ko ji se bo lje ose ća ju bez no vi­na ra u bli zi ni. Kad sam ga za mo li la da sa „Lu du som” po de li svo je pr ve uti ske na no vom rad nom za dat ku, Br sti na je,

iz u zet no sr dač no, lju ba zno, a pre sve ga otvo re no, na po me nuo da bi mu pri vat no ugod ni je bi lo da ne kon tak ti ra sa no vi na­ri ma („Mo lim vas, ra zu mi te me, ne ma tu ni čeg lič nog”, in si sti rao je), ali će i sad i ubu du će poš to va ti oba ve zu ko ju pod ra­zu me va nje go vo no vo rad no me sto, oba­ve zu da od go vo ri na in te res jav no sti za po zo riš te ko jim upra vlja.

U „Ate ljeu” ste 31 go di nu, ko je je me sto ovog po zo riš ta u Va šem ži vo tu?

Ate lje 212 je me sto mog na dah nu­ća, stva ra lač kog po čet ka i na dam se, jed­nog da na (kad taj dan do đe), do stoj nog umet nič kog za o kru že nja.

Po sto ji miš lje nje da su glum ci naj­bo lji po zo riš ni uprav ni ci za to što jav­nost naj češ će po i sto ve ću je i iden ti fi ku­je po zo riš te baš sa glum ci ma ko ji u nje­mu igra ju. Mo lim za ko men tar.

Na đoh se ovih da na (kao glu mac) na če lu „Ate ljea 212”, ia ko sam od u vek mi­slio da je za po zo riš te naj bo lje da ga vo di pi sac, kao ro di telj svih po zo riš nih umet­ni ka.

Ta ko đe, po sto ji miš lje nje da po zo­riš te mo že do bro da vo di sa mo čo vek ko ga su iza bra li za po sle ni tog po zo riš­ta, a ne iza bra nik ne ke vla sti.

Mi slim da je ja ko va žno šta mi sle za­po sle ni, ali to ne mo ra ga ran to va ti i uspeh.

To kom glu mač ke ka ri je re pro me­ni li ste ne ko li ko uprav ni ka. Ko je nji ho­ve od li ke će te pri me ni ti u ovoj naj no­vi joj ulo zi?

Kao glu mac u pro ce su stva ra nja ulo­ga pa žlji vo sam po sma trao lju de, nji ho­ve sud bi ne, oso bi ne, ka rak te re, ko je če sto ni sam ra ci o na li zo vao. Ve ru jem da ću ta­ko da nas, na ovom me stu, ume ti da se se­tim sve ga va žnog, pa met nog i uz vi še nog u de li ma pret hod ni ka. A to ga je bi lo.

Ve ći ni va ših pret hod ni ka je bi lo lak še ne go što će bi ti Va ma, pr ven stve­no zbog ve ćeg bu dže ta ko jim su ras­po la ga li. Ka ko će te pre bro di ti taj pro­blem?

Ne ma mi dru ge, ne go ska či i pli vaj! Da li je mo gu će ra di ti za hva lju ju ći

en tu zi ja zmu?Ta ko po či nje...

Da li ste za do volj ni sa rad njom sa osni va čem, sa Skupšti nom gra da?

Da. Po če tak je. Svi smo još do bri, gle da mo u na pred... a ka sni je, kad se bu­de sa bi ra lo, vi de će mo ka ko će mo se uza­jam no oce nji va ti.

Uve li ste dva no va te la: Umet nič­ko ve će i Struč ni sa vet. Ka kvi su nji ho­vi za da ci?

Suš tin ski smo za jed ni ca ko ja tre ba da do pri ne se oču va nju iden ti te ta po zo­riš ta, nje go vom raz vo ju, usa vr ša va nju, spre ča va nju sa mo vo lje, raz me ni raz li či­tih ide ja.

Na ja vi li ste osni va nje Fon da ci je Ate ljea, ko će bi ti nje ni čla no vi i šta oče­ku je te od Fon da ci je?

Još je u za čet ku, ob ja vi će mo kad bu­de neš to kon kret no.

Šta će vam bi ti naj te že? Da li mo­žda da do ju če raš njim ko le ga ma sad bu de te uprav nik?

Ne će bi ti la ko, ali do bar smo mi an­sambl.

Na ja vi li ste da će sve što je do bro u „Ate ljeu” i da lje osta ti do bro. Šta kon­kret no?

To je bio slo gan iz 1992. go di­ne, po sle re no vi ra nja „Ate ljea”, kad je ob no vljen rad: „Sve što je bi lo do­bro, osta je po sta rom!” Do pa lo mi se da to ka žem (ci ti ram) na kon fe ren­ci ji za štam pu. Hteo sam da pod vu­čem da ću bi ti na sta vljač do br og du­ha „Ate ljea 212”. Ne bih to po seb no ob jaš nja vao. Ne ka ko se to u po zo riš­tu zna. Do bro osta je sa mo od se be. I uvek bu de ta ko!

In ter vju je na stao do pi si va njem elek tron skom poš tom – za to što je Slo bo dan Ske r lić ovog pro­

le ća ne pre sta no an ga žo van: ta da je bio u Ki kin di, u ta moš njem Na rod­nom po zo riš tu, gde je pri vo dio kra­ju „Mur lin Mun ro” Ni ko la ja Ko lja de. Pre mi je ra je bi la 14. apri la. Pre Ki kin­de je u Ze ni ci re ži rao „Si no vi umi ru pr vi” po tek stu Ma te Ma ti ši ća, pred­sta vu či jom je pre mi je rom 24. fe bru­a ra Bo san sko na rod no po zo riš te pro­sla vi lo 65 go di na od osni va nja. U Be­o grad skom dram skom po zo riš tu, nje go ve pred sta ve „Kad su cve ta le ti­kve” Dra go sla va Mi ha i lo vi ća i „Tr pe­le”, na pi sa ne za jed no sa Mi le nom De­po lo, su po du hva ti o ko ji ma se pri ča, za ko je je po treb no re zer vi sa ti kar tu me sec da na una pred i ko je, gde god da se po ja ve, osvo je glav ne na gra de.

„Mur lin Mur lo” je, pod se ti mo se, sli ka bez na đa i od u sta ja nja od do­stoj nog ži vo ta. „Si no vi umi ru pr vi” je pri ča o oni ma ko ji tra ga ju za svo jim dra gim i mi lim, ne sta lim to kom ra ta de ve de se tih. U tek stu Dra go sla va Mi­ha i lo vi ća „Kad su cve ta le ti kve” reč je o po sle di ca ma Re zo lu ci je In for mbi­roa na sva ko dnev ni cu Ju go slo ve na, a Slo bo dan Ske r lić je is ta kao ve či tu i uvek pri sut nu pri ču o uzro ci ma na­sta ja nja zla u čo ve ku. „Tr pe le” su pro­je kat Sker li ća i Mi le ne De po lo na stao na osno vu au ten tič nih is po ve sti že na ko je su ubi le svo je zlo sta vlja če.

Kad re di telj i upra va po zo riš­ta iza be ru tekst ko ji će bi ti in sce ni­ran, oni tim iz bo rom pu bli ci skre­ću pa žnju na ne ku po ja vu ili do ga­đaj, sma tra ju da će se po i sto ve titi sa pred sta vom, za ba vi ti, neš to sa zna ti, ot kri ti... Zaš to ste Ki kin di po nu di li „Mur lin Mur lo”?

Za to što nas se ite ka ko ti če ko mad o bez na đu tran zi ci o nih gu bit ni ka, o pri sta ja nju i sa ži vlja va nju sa na si ljem, o da vlje nju ide a la i ži vo ta u sen kru­pu, o una ka že nom si ste mu vred no sti, o ulu đi va nju i one lju đi va nju...

Da li po zna je te sre di nu u ko­joj re ži ra te? Da li joj pri la go đa va te re ži ju pred sta ve, na pri mer, is ti ca­njem ne ke lo kal ne emo ci je, va že ćeg sta va ili bi lo kog de ta lja s ko jim bi se po i sto ve ti li?

Pred sta va je smeš te na u Ki kin du da nas. Nig de se to eks pli cit no ne ka­že, ali je to ta ko. A ose ća nje da je ot­por uza lu dan, da se bli ži kraj vre me­na, da smo na du tram pi li za ša re ne sta kli će po li tič kog ki ča, da gri ze mo

jed ni dru ge dok nas sve za jed no u če­lju sti ma dr že ha la plji ve ban ke, ci nič­ne re klam ne agen ci je, uce nje ni me di­ji i ko rum pi ra ni po li ti ča ri – to je za­jed nič ko za sva ku va roš u ovoj ze mlji. Da lja lo ka li za ci ja bi su ge ri sa la da je u pi ta nju par ti ku lar ni pro blem od re đe­ne sre di ne. A ni je. Pro blem je opšti ji.

Ovaj tekst Ni ko la ja Ko lja de je pun tmu r nog i pe si mi stič nog ose­ća ja sve ta da naš nji ce, isti na, s na­go veš ta jem na de. Ka kva je to na da? Da li je ostva ri va ili je po nu đe na sa­mo kao ele ment op ti mi zma u pred­sta vi?

Pre se tu ra di o po tre bi za na dom ne go o na go veš ta ju na de. Iz te po tre­be, na še ju na ki nje pre po zna ju doš­lja ka ide a li stu kao no si o ca na de. To je čo vek od lu čan u to me da pro me ni lju de i svet. Is po sta vi se, me đu tim, da je u pi ta nju la žni Me si ja, te da se pro­me ni je di no on. I to ta ko što pri hva ti pa cov ske ma ni re, agre si ju i zlo či nje­nje, pri la go di se sre di ni u ko joj se za­te kao. Bez na đe tri jum fu je.

Te ma va še pret hod ne pred sta­ve „Si no vi umi ru pr vi” se, na ža lost, di rekt no ti če pu bli ke Ze nič kog po­zo riš ta. Ko li ko otvo re no i di rekt no tre ba da se sa sce ne go vo ri o pro ble­mu ko ji lič no po tre sa gle da o ca?

Naj di rekt ni je i naj o tvo re ni je mo­gu će. Jer, ko će ako umet nost ne će? I či me po zo riš te da se ba vi osim onim što se pu bli ke ti če. A, pra vi iza zov je, za pra vo, pre po zna ti šta je suš tin ski, istin ski pro blem. U druš tvu ko je ti upor no pro da je rog za sve ću, dok te dr ža va pljač ka i oti ma ba zič no do sto­jan stvo, u ci vi li za ci ji ko ja je pre tvo re na u in for ma ci o nu de po ni ju i ko ja te gu ra u lo go re kon zu me ri zma, to ni je la ko.

Ma ti šić neo pi si vo dr sko pra vi ko­me di ju o lju di ma ko ji tra ga ju za ko sti­ma svo je mr tve de ce. Pri tom, uspe­va da se ni na jed noj tač ki ne iz ru gu­je au ten tič nom, iskon skom oča ju tih

ne sreć ni ka. Pro stor u ko me stva ra ko me di ju je u obla sti ap surd nog pla­na ka ko da se pro blem re ši. A plan je ap sur dan uto li ko što pret po sta vlja da je uopšte mo gu će po be di ti zlo či nač­ku or ga ni za ci ju ko ja uklju ču je dr ža­vu, slu žbe bez bed no sti, me đu na rod­nu ad mi ni stra ci ju i ulič ne kri mi nal ce. Jer, pro tiv njih je po je di nac ne mo ćan, ma ko li ko bio oča jan.

Kult mr tvih, ko ji ne gu ju i Ma ti ši­će vi i mo ji ju na ci i ko ji je mno go sta­ri ji od mo no te i stič kih re li gi ja ko ji ma se poš ta pa ju, spre ča va ih da is ko ra­če iz hi lja du go diš njeg bla ta u ko jem su se za gla vi li. To je bla to i eg zi sten­ci jal no i sim bo lič ko i me ta fi zič ko. U tom bla tu ne po sto ji ja sna raz li ka iz­me đu do ma i gro blja, ni ti iz me đu ži­vo ta i smr ti.

Ka ko bi taj tekst Ma te Ma ti ši ća zvu čao i de lo vao u Be o gra du?

Tekst je pi san na di ja lek tu Dal ma­tin ske za go re, a Ma ti šić je in si sti rao na to me da se tekst lo ka li zu je i pri la go­di sre di ni u ko joj se iz vo di. Svo je vre­me no sam pri pre mao adap ta ci ju ko­ma da i rad nju sam sme stio u se lo Viš­nji će vo (ne ka daš nji Grk) na tro me đi Sr bi je, Hr vat ske i Bo sne. Ta mo sam na šao istu bal kan sku, tri bal nu lo gi­ku, lju de ko ji ma je hlad no već sto ti na­ma go di na, ko ji ne izu va ju gu me ne či­zme, za ro blje ne u isto rij skim mi to vi­ma i uproš ća va nji ma, te me dij skim i po li tič kim ma ni pu la ci ja ma i la ži ma. I be o grad ska pred sta va bi, ve ru jem, bi­la uz bu dlji va da je do nje doš lo.

Va ša pred sta va „Tr pe le” je pri­mer druš tve no­an ga žo va nog po­zo riš ta, za to što je pod sta kla mno­ge me dij ske na pi se, tri bi ne, is tra ži­va nja... o že na ma ko je su ubi le svo je zlo sta vlja če. De si lo se da je po zo riš­te ura di lo po sao druš tva.

Ja po zo riš te i vi dim kao deo druš­tva, kao sa go vor ni ka, kao ko rek tiv. Po zo riš te je u osno vi an ga žo va no. Čim pre sta ne da bu de an ga žo va no pre sta je da bu de po zo riš te. I po sta je oru đe za ma ni pu la ci ju i za glu plji va­nje, ra ki ja i/ili ben se din ko ji slu ži to­me da oša mu ti i smi ri pu bli ku, estra­da, kič, fa ši zam. Po zo riš te, na su prot, lju de ima da uz ne mi ri, da ih na te ra da se za mi sle, pre sli ša ju, da pro me ne se­be i svo je okru že nje. Jer, ti me me nja­ju svet.

Eventuаlni ri zik po sta vlja nja na sce nu do ku men tar ne gra đe je, iz­me đu osta log, i u sta vu da po zo riš te ni je ni te le vi zij ska emi si ja, ni no vin­

ski tekst. Vi ste od lu kom da ra di te do ku men tar nu dra mu po ka za li šta mi sli te o toj oce ni. Pa ipak, na ko je pre pre ke ste na i la zi li?

Po zo riš te i ni je ni tv emi si ja, ni no vin ski tekst. Ali, ni je ni ša re na la­ža za umo bol ne. Ne sti že se do sva­ke pred sta ve istim pu tem. Na pro tiv, sva ki put se mo ra na ći ili is pr ti ti no va sta za. Pred sta va od do ku men tar nog ma te ri ja la, ovaj put od is po ve sti že na ko je su ubi le svo je zlo sta vlja če, a ko­je je pri ku pio Hel sin ški od bor za ljud­ska pra va, jed na je od tih sta za.

Mi ni smo ni po ku ša li da po sta vi­mo re al nost na sce ni. Mi smo se tru­di li da sa opšti mo isti nu. Sa opšta va­nje isti ne pod ra zu me va od lu ku o to­me ko ju isti nu ho će mo da sa opšti­mo. Bu du ći da smo pred so bom ima­li ne ko li ko ma nje ili vi še slič nih sud­bi na, mi smo se od lu či li da pred sta vi­mo me ha ni zme – ka ko do na si lja do­la zi, ka ko na si lje poč ne da se pod ra­zu me va, ka ko se po na ša druš tvo... I, mi slim da je to ono što je u toj pred­sta vi uz bu dlji vo i što pu bli ku te ra na pre sli ša va nje. Ne, da kle, sud bi ne ne­kih se dam že na, već „pro ce du re” ko­je pu bli ka mo že pre po zna ti i sa nji ma se su o či ti.

Upr kos oče ki va nju da će rad na pred sta vi bi ti te go ban i mu čan, mi smo je za pra vo ra di li la ko. Svi za jed­no, i dra ma turš ki nja Mi le na De po lo i kom po zi tor ka Anja Đor đe vić i ko­sti mo graf i nja Ta tja na Ra di šić, a pre svih se dam div nih glu mi ca: Da ni ca Ri stov ski, Mi li ca Za rić, Na ta ša Mar­ko vić, Iva na Ni ko lić, Mi le na Pa vlo­vić, Ja dran ka Se lec i Sla đa na Vla jo vić, svi smo po du hvat ne ka ko pre po zna­li kao mi si ju i za ne pu nih šest ne de lja od ‘si ro vih’ is po ve sti sti gli do pre mi je­re. Tim ski duh i ko lek tiv no stva ra nje su do ve li do re zul ta ta.

Da naš njoj pu bli ci ni je do In for­mbi roa ono li ko ko li ko je bi lo pu bli­ci kad je Dra go slav Mi ha i lo vić na­pi sao „Kad su cve ta le ti kve”. Za to je vaš na čin „osa vre me nji va nja” tek­sta va žan raz log po pu lar no sti ove pred sta ve. Is ta kli ste ono što se ti če nas da nas: raz lo ge zbog ko jih je dan per spek ti van mo mak po sta ne ubi­ca. Vi ste taj put na zva li – usmr đi­va nje du še.

Ni sam ja ni ma lo osa vre me nio ko mad Dra go sla va Mi hai lo vi ća. Ni­sam za pra vo do pi sao ni jed nu je di nu reč. Ono što je sam ura dio je da fo­kus sta vim na ono što taj ko mad či­ni iz van red nim dram skim šti vom, čak i kad mu se odu zme pro vo ka tiv­nost ras krin ka va nja ta bua – a to je ste „usmr đi va nje du še”.

Vi ste u pra vu, pro go vo ri ti kra jem še zde se tih o sud bi na ma In for mbi ro­va ca i nji ho vih fa mi li ja je ste bi lo hra­bro, ali odav no to ni je. Ono o če mu, me đu tim, ova pred sta va go vo ri, a to pu bli ka, iz gle da, do bro raz u me, je stva ra nje zla u čo ve ku. Ili bu đe nje zla u čo ve ku. Ili o tran sfe ru zla. Ta smo ne ka pi ta nja ovom pred sta vom hte li da otvo ri mo.

Na vi kli smo da u sva koj pred­sta vi, čak i ka da za tim ne ma po tre­be, uči ta va mo ak tu el ne do ga đa je. U „Ti kva ma”, to bi mo gla da bu de svest o ve li kom vo đi.

Po zo riš te nu žno ko re spon di ra sa sa daš njoš ću i ži vo ti ma pu bli ke. Po zo­riš te je, uo sta lom, efe mer no, ono ne po sto ji van vre men skog okvi ra igra­nja pred sta ve. Ono ne ma luk suz knji­žev no sti ili fil ma da se stva ra „za isto­ri ju”. Ono po sto ji da nas i sa mo da nas. I sva ko ima pra vo na svo ja či ta nja i tu ma če nja. U po zo riš nim ‘Ti kva ma’ ne po sto ji ni ka kvo, pa ni naj po sred­ni je, alu di ra nje na ve li kog vo đu. Ali, mo gu će je, us po sta vlja njem isto rij­skih ana lo gi ja, us po sta vi ti tu ve zu.

Ni jed na pred sta va ne za vi si sa­mo od re di te lja, a na njen uspeh če­sto pre sud no uti če glu mač ka po de­la. Ob zi rom da ra di te u vre me nu kad ma te ri jal na si tu a ci ja one mo gu­ća va re di te lju da za sva ki lik u pred­sta vi po zo ve glum ca ko ji će ga si gur­no od i gra ti ona ko ka ko je re di telj za mi slio, ka ko re ša va te taj pro blem?

Ja sam sklon da se u naj ve ćoj mo­gu ćoj me ri na slo nim na an sambl po­zo riš ta u ko jem ra dim. Zna te, po zo­riš te je spe ci fi čan or ga ni zam i mi slim da je va žno da po zo riš te pred sta vu pre po zna kao svo ju. Sa mo ta ko pred­sta va ima istin sku šan su da ‘ži vi’. Ta­ko da već, bi ra ju ći pro je kat ko ji ću po­nu di ti od re đe nom po zo riš tu, imam

u vi du i an sambl. Sve se to, na rav no, od no si na re gu lar ni mo del po zo riš ne pro duk ci je, od no sno na po zo riš ta ko­ja ima ju svoj glu mač ki an sambl.

Da li vas ne za ni ma ju tek sto vi ko ji pri ča ju o ne čem iz miš lje nom, ne čem što ni je svi ma do bro po zna­ti i ne re ši vi pro blem, pa ih za to ne re ži ra te?

Ra dim ono što me se ti če i što mi slim da se ti če i pu bli ke. Su vi še je eska pi zma oko nas da bi i umet­nič ko iz ra ža va nje u tom po slu uče­stvo va lo. U jav nom dis kur su već ca­ru ju is pra znost, ane ste zi ra nje pu bli­ke, ubi ja nje vre me na i ži vo ta, za ma­ja va nje i pra vlje nje pa ra va na, spi no­va nje i skre ta nje sa bit nog, pro da­va nje mu da za bu bre ge... Imam pa­met ni ja po sla.

Se lek ci ja je go to va, kon tak ti sa ne­kim po zo riš ti ma su na pra vlje ni, ali pro blem nov ca je evi den tan. Ne znam slo gan 49. Bi te fa, ali bi mu od go va­rao „Od bra na ili po sled nji da ni”. Za 49 svo jih go di na ovaj fe sti val je sa­mo u sr ci ma ma lo broj nih. Bi ću li čan i iskren: Bi tef ne ma ni ka kvo poš to va­nje ši re druš tve ne jav no sti. Kad ka žem

poš to va nje, ne mi slim sa mo na ma­te ri jal nu po drš ku. Proš le go di ne smo pro gla še ni za naj bo lji fe sti val u re gi­o nu. Re a li zo va li smo ga pod vr lo teš­kim fi nan sij skim i druš tve nim okol­no sti ma. Idu će go di ne će bi ti 50. Bi tef, a ovo go diš nji je u go rem po lo ža ju ne­go proš lo go diš nji. Sma njen je bu džet, ne ma mo druš tve nu po drš ku, a pred

va ma je ju bi lar ni Bi tef. Šta je pro blem? Do bi li smo če ti ri mi li o na ma nje ne go proš le go di ne, mo žda da bi se vi de lo šta mo že mo da ura di mo s tim? Da li je to test? Šta mo gu bez nov ca? Bi tef ni je fe sti val gru pe lju di, to je vred nost ko ju smo stvo ri li svi za jed no. Bi tef je dr žav­na vred nost, i to ve li ka.

ŠA RE NI STA KLI ĆI PO LI TIČ KOG KI ČAPo zo riš na ka ri je ra re di te lja Slo bo da na Sker li ća do ži vlja va iz u ze tan us pon u po sled nje dve se zo ne. Nje go ve pred sta ve vi še stru ko su na gra đi va ne u ze mlji i re gionu, a igra ju se „na kar tu vi še”

Raz go va ra la: So nja Ći rić

DO BRO OSTA JE SA MO OD SE BE „Na­sta­vljač­do­br­og­du­ha­Ate­ljea­212”­Bra­ni­mir­Br­sti­na­bio­je­je­dan­od­pr­vih­sa­go­vor­ni­ka­tek­po­kre­nu­tog­vir­tu­al­nog­Lu­du­sa.­Raz­go­vor­je­za­be­le­žen­u­ok­to­bru­proš­le­go­di­ne­i­ob­ja­vljen­na­www.ludus-online.rs

So nja Ći rić

Po me nu to pri zna nje, ko je nje na ma tič na Ku ća do de lju je od 2011. go di ne za umet nič ko do stig nu­

će, vi sok pro fe si o na li zam u po slu i od­nos pre ma Na rod nom po zo riš tu, na ša sa go vor ni ca je do bi la za ulo gu Ive te Po­tje u pred sta vi „Maj ka Hra brost i nje na de ca”, po tek stu Ber tol ta Breh ta i u re ži ji Ane To mo vić. U sa opšte nju ži ri ja za do­de lu na gra de, uru če ne 26. mar ta, oce­nje no je da „u svim nje nim ulo ga ma, po čev ši od Zor ke, pr ve ulo ge u Na rod­nom po zo riš tu 2001. go di ne u pred sta­vi „Mi le va Aj nštajn” Vi de Og nje no vić, Na da Šar gin kao da na sto ji da ovla da efe mer noš ću svo je umet no sti, umet no­sti glu me ko ja je, mo žda, naj kom plek­sni ja od svih, jer po ku ša va da ka že ono ne iz re ci vo, ono što se de ša va u stvar no­sti, u tre nut ku. (…) U svo je od go vo re na če sto lič na pi ta nja, ona uvek uspe va da uba ci svoj glu mač ki kre do: za glum­ca su va žni sa mo kon stan tan rad, uče­nje i str plje nje. Za to ona za slu žu je na­gra du ko ju do de lju je mo, na gra du ko ja zna či pri zna nje za estet sko, ko li ko i za etič ko de lo va nje u te a tru. Na da Šar gin, ka ko je ne dav no re kao Ne boj ša Du ga­lić, ni je do bi la „Pe ru Ba ni će vi ća”, ne go je Na gra da „Pe tar Ba ni će vić” do bi la Na­du Šar gin. Ovim pri zna njem iz u zet noj glu mi ci, le stvi ca za sve bu du će kan di da­te po dig nu ta je na mno go vi ši ni vo”, na­

ve de no je, iz me đu osta log, u obra zlo že­nju ži ri ja.

To kom do sa daš nje ka ri je re do bi­li ste broj ne na gra de, a me đu nji ma se na la ze i dve ko je no se ime na glu mač­kih ve li ka na sa pro sto ra ne ka daš nje SFRJ – Velj ka Ma ri či ća i Zo ra na Rad­mi lo vi ća. Ne dav no, pri dru ži li ste im i pri zna nje sa na zi vom još jed nog bar­da na šeg glu miš ta Pe tra Ba ni će vi ća…

Sva ka na gra da ni je sa mo po tvr da, već je i pa žnja ko ja glum cu tre ba. Ka da se pu no ula žeš i da ješ, do bro je ka da ti se to i vra ti. A Pe tar Ba ni će vić je, ko li­ko ču jem, glu mac ko ji se ula gao, da vao i ta ko poš to vao svoj dar. Ovu na gra du zbog to ga po seb no i poš tu jem. Iz nje­ga je uvek odi sa lo do sto jan stvo, po nos, imao je le po dr ža nje, mar kan tan glas, zdra vu do zu stro go sti. Pam tim ga po toj nje go voj po ja vi, ha ri zmi… Kad god bih ga sre la na Aka de mi ji ili u po zo riš tu, po gled bi mi se za dr žao na nje mu.

Na gra du ste do bi li za bra vu ro zno od i gra nu ulo gu Ive te Po tje. Član ži ri­ja, dra ma turg Slav ko Mi la no vić, ob ja­snio je da je po me nu ta ro la bi la sa mo po vod, jer Na gra da „Pe tar Ba ni će vić” pod ra zu me va vi še od to ga – ceo glu­mač ki rad i od nos pre ma po zo riš tu ko ji ne mo že da se sve de sa mo na jed­no ostva re nje. Šta vi po seb no iz dva ja te od svo jih glu mač kih kre a ci ja?

Zo ru iz „Mi le ve Aj nštajn”, li ko ve iz „Me ta mor fo za”, Ro zu iz „Ne vi no sti”, Su­za nu iz „Fi ga ro ve že nid be i raz vo da”, So­fi ju iz „Pu tu ju ćeg po zo riš ta Šo pa lo vić”, Zo ru Ši šar ku iz „Be le ka fe”… Za i sta, naj­vi še usva jam i učim od pi sca. Če sto me re pli ke dru gih li ko va, kroz ko je se pi sac iz ra ža va, in spi ri šu u ži vo tu. Mi kroz ovaj po ziv, ra de ći na ve li kim pi sci ma, mo že­mo mno go da na u či mo i na pre du je mo.

Po zna ti ste kao glu mi ca ko ja ima po tre bu da stal no ra di na se bi, da bu­de po žr tvo van i vre dan rad nik i ko le­ga, uz do zu sa mo kri tič no sti i objek tiv­no sti. Da li su to, za pra vo, neo p hod ni pred u slo vi za uspeh u po slu ko jim se ba vi te?

Mo gu sa mo da go vo rim u svo je ime. Si gur na sam da se moj rad na se bi i sop stve nom glu mač kom iz ra zu pri me­ću je. Na rav no, sve sna sam i svo jih ne­do sta ta ka i ma na, i u če mu su dru gi bo­lji, ali ni sam is kom plek si ra na i ne tra žim u dru gi ma kriv ce za svo je ne u spe he i lo­še pe ri o de. Ima mo svi lo še pe ri o de i ne­za do volj stva, ali sve se da na dok na di ti i pre va zi ći ra dom i vo ljom, ali i sa mo o­sveš ći va njem.

Na gra du ste, ka ko ste re kli pri li­kom uru če nja, po sve ti li mla dim, da­ro vi tim, vred nim, do sto jan stve nim i mo der nim glum ci ma. Ka kva je nji ho­va per spek ti va, ko li ko je u da naš njim

okol no sti ma teš ko da se iz bo re za svo je, žar gon ski re če no, me sto pod sun cem?

Do pa da mi se što Ju go slo ven sko dram sko po zo riš te i Ate lje 212 bi ra ju i do vo de ve o ma do bre i da ro vi te mla­de glum ce u po de le i an sambl. Me đu­tim, sa dru ge stra ne, ras tu žu je me što ne ki od naj da ro vi ti jih mla dih glu ma ca, ko ji su se i po vi še pu ta do ka za li u Na­rod nom po zo riš tu ne do bi ja ju po ziv da bu du u nje go vom dram skom an sam blu ko jem su, uz gred, pre ko po treb ni.

Vi ste, pre 13, 14 go di na, od mah po sle di plo mi ra nja, bi li pri mlje ni u stal ni an ga žman?

Ka da sam doš la u Na rod no po zo­riš te, bi lo je po tre be za mla dim glum ci­ma, a de bi to va la sam sa ulo gom za ko­ju sam do bi la od lič ne kri ti ke i ova ci je na sva kom po klo nu. Ma da sam mi sli la da je tre ba lo da me te sti ra ju i ba ca ju u va tru ne ko vre me da se ne bi is po sta vi lo da sa­mo to jed no umem, pri mlje na sam od­mah. Na rav no, ni sam se bu ni la i la ko je me ni da de lim lek ci je, po go to vu što mi je tu ulo gu da la pro fe sor ka. I, eto, ima la sam i sre će, ali re ći ću vam da sam kod nje, sva ki čas glu me, od ra di la poš te no i ta ko za do bi la nje no po ve re nje. Bi la sam

vred na i po žr tvo va na. Dru gim re či ma, mi slim da sam ve ći nu stva ri za slu ži la svo jim ra dom. U Na rod nom po zo riš tu da nas su pre ko po treb ni da ro vi ti, do ka­za ni mla di glum ci, ali njih ne za poš lja­va ju. Čak, ia ko se do ka žu i vi še pu ta, pre njih će u an sambl ući ne ko dru gi. Oni, za sa da, u Na rod nom po zo riš tu ne ma­ju per spek ti vu, ali, na ža lost, ne će ga ni po zo riš te ima ti, ako pod hit no ne pri mi i ne kog mla dog glum ca ko ji ima sna ge da no si re per to ar.

Ka že se da je kul tu ra suš tin ski bi­tan seg ment ne sa mo u raz vo ju, već u ba zič nom zdra vlju na ci je. Ipak, či ni se da je pri ča o to me ka ko dr ža va ne vo di ra ču na ne sa mo o po zo riš ti ma, već o kul tu ri uopšte, na ža lost, po sta la opšte me sto. Ve ru je te li da bi si tu a ci ja mo gla da se pro me ni, na rav no na bo lje, u ne­ko do gled no vre me?

Kev će mo na vla sti, a, eto, sa mi sro­za va mo i se be i kul tu ru gle da ju ći svo­je lič ne in te re se i ne re a gu ju ći na ne­prav du. Kre ni mo od se be sa mih i od svog od no sa pre ma kul tu ri, tu đem da­ru. Poš tuj mo mi kul tu ru i tu đi dar i bi­će nam, si gur no, i lep ša kul tu ra i bo lje po zo riš te.

KROZ LIČ NE IN TE RE SE, SRO ZA VA MO I SE BE I KUL TU RUNo vi la u re at Na gra de „Pe tar Ba ni će vić” je dram ska umet ni ca Na da Šar gin

Raz go va rao: Mi ko jan Bez bra di ca

Slobodan Skerlić

„Kad su cvetale tikve”, Beogradsko dramsko pozorište

Foto:­M

ilan­Tvrdišić

ludus 195 12 ludus 19513

Na gra de i po hva le osva ja la je proš le go di ne od Pe ču ja i Za gre ba do No vog Sa da, Be­

o gra da i Bu dve, a pre ko ma tič ne sce­ne nje nog No vo sad skog po zo riš ta. Naj bo lje ro le ostva ri la je kod Ko ka­na Mla de no vi ća i An dra ša Ur ba na... „Uvek mi slim da je to što ra dim ve o­ma va žno, ne sa mo me ni, svi ma, ce­lom druš tvu. I on da kad se pro bu dim iz tih sno va, vi dim da je mno gi ma sve jed no, čak ne bit no, ili pot pu no ne­

po treb no. Vo le la bih da to pro me nim ili ba rem ma lo po me rim ka bo ljem...”

Ulo ga me ne, ja njuNe znam... Ne znam ko li ko su me

me nja le ulo ge, ko li ko okru že nje, do­ga đa ji u ži vo tu... Valj da sve to pro la zi kroz nas i vr ti nas kao da smo na rin­giš pi lu, ali cen tar tog rin giš pi la osta­je isti. Ulo ge sva ka ko do la ze iz nas, stva ra ju se u na šim mo zgo vi ma, du­ši, maš ti, na sta ju i ne sta ju po ne kad za tren, po ne kad de ce ni ja ma. Ne kad

je bo lan sa sta nak, a ne kad ra sta nak. Neo bjaš nji vo je šta se do ga đa kad ti klik ne neš to u gla vi i re šiš du go tra že­nu re če ni cu ili mo me nat u pred sta vi. To zna da se de si i po sle pre mi je re, ali lep še je kad te na đe još to kom pro ce­sa ra da, pro ba. Vo lim da is tra žu jem, da se me njam, da uvek na la zim po ko ji no vi po gled, ak ce nat, smeh, bol... Da ne bu dem do sad na.

Strast na sce ni, a van nje...Je dan od naj ve ćih stra ho va mi je

sa mo ća. Vo lim da sam me đu lju di­ma i mi slim da imam dar da se br zo uklo pim, so ci ja li zu jem bez pro ble ma. Mi slim da to ima ve ze i sa to le ran ci­jom, taj dar za vo lje nje lju di oko se­be. Vo lim da po mog nem gde mo gu, ko me mo gu. Tru dim se da ži vim naj­i skre ni je mo gu će da bih mo gla mir­

no da se po gle dam u ogle da lo i da bih isto ta ko mo gla jed nom mir no da po gle dam bo gu u oči. Vo lim da de­lim po klo ne, do ži vlja je, emo ci je. Vo­lim da stva ram, da smiš ljam, da bu­dem kre a tiv na na raz ne na či ne, bi­lo da je to je dan sen dvič za do ru čak ili od go vo ri na pi ta nja za ne ki in ter­vju. Znam da bu dem i uža sno le nja, da se po ceo dan raz vla čim po sta nu, pi jem ka fu, čaj i igram igri ce. Vo lim da ku vam, da is pe čem tor tu, da po zo­vem druš tvo na dru že nje, da iza đem na pi će. Ni sam ve li ki „pri ro do ma ni­jak”. Vo lim da se pro še tam po le pom da nu, ali sam pri lič no „ur ba no lju bi­telj”. Vo lim da vi dim na sme ja na li ca, a ove go di ne de si lo mi se neš to vr lo za­ni mji vo. Sa dru ga ri com An ge lom Sa­laš, ko ja je pro fe sor ka kla vi ra u su bo­

Je dan od naj o ri gi nal ni jih i naj sme­li jih au to ra srp ske dram ske knji­žev no sti Alek san dar Aca Po po vić

(1929­1996), na kon dve de ce ni je pa u ze, po no vo se igra u be o grad skom Na rod­nom po zo riš tu. Ta da, sre di nom de ve­de se tih, na re dov nom re per to a ru na ci­o nal nog te a tra na la zio se „Raz voj ni put Bo re Šnaj de ra”, a od 4. ma ja ove go di ne igra se „Be la ka fa” – tra gi ko mič na pri ča sa sta vlje na od pet sta nja, si tu a ci ja, ise­ča ka, in se ra ta iz ži vo ta jed ne dis funk ci­o nal ne, a funk ci o nal ne srp ske gra đan­ske po ro di ce ko ja odav no ne po sto ji. Uz Bran ka Vi da ko vi ća, Pa vla Je ri ni ća, Va­nju Ej dus, Ne na da Stoj me no vi ća i Na­du Šar gin, svo jim glu mač kim bra vu ra­ma ple ni, bez sum nje, i pr va ki nja Dra­me Ol ga Oda no vić ko joj je re di telj Mi­lan Neš ko vić po ve rio ulo gu maj ka Ja­nje.

Po po vić je u „Be loj ka fi” is pre ple­tao od no se na či niv ši vi še stru ke ve­ze iz me đu čla no va po ro di ce i tim po­stup kom omo gu ćio svo jim ju na ci ma da za stu pa ju pro tiv reč ne in te re se. Ia­ko je proš lo vi še od dve i po de ce ni je od ka da je na pi san, uti sak je da tekst ap so lut no ko re spon di ra sa na šim da­naš njim tre nut kom?

Aca je ne gde, isto kao i Nu šić, ia ko njih dvo ji ca ne mo gu da se po re de po sti lu pi sa nja, ve li ki au tor. Ba vi se van­vre men skim te ma ma, od no sno pri ča­ma sa ko ji ma u ovoj na šoj sre di ni, pa i ši re, uvek mo že da se pro na đe pa ra le la sa da naš njim tre nut kom. Pro sto je ne­ve ro vat no ko li ko je ova pri ča i da lje ak­tu el na. Evo, sve vre me raz miš ljam i po­na vljam u se bi: Bo že, da li je mo gu će da se po sle to li ko go di na, ko li ko je proš­lo od Dru gog svet skog ra ta pa na o va­mo, fak tič ki niš ta ni je pro me ni lo? Jed­no stav no, mi smo i da lje u toj ne koj za­tvo re noj kru žni ci... a taj to čak isto ri je se stal no vra ća i vra ća, po ko zna ko ji put nas opo mi nje i uka zu je na ne ke stva ri, ali ne vre di. Ču dan smo mi na rod, vr­lo ču dan, sa ne kim vr lo čud nim men­ta li te tom.

Kao da ne že li mo da vi di mo te greš ke ko je pra vi mo, kao da ne že li­mo da uči mo iz pret hod nog, da iz vu­

če mo ne ku po u ku. Um nam je, oči to, op te re ćen i za mra čen ra znim stva ri ma ko je su svi ma po kri le suš ti nu. Naža lost, pla šim se da vi še, za i sta, ne zna mo ni če mu slu ži ovaj naš ži vot, ni šta je na­ša tra di ci ja, šta su na ši obi ča ji... Iz gu bi li smo svoj iden ti tet. Mno go smo se uda­lji li jed ni od dru gih. Ne znam zaš to je to ta ko. Že lim da sa znam, ali… Mno­go sam uz ne mi re na zbog sve ga. Pla­šim se. Ipak, tru dim se da se ne dam, da se od u prem. Mo ram da bu dem op­ti mi sta zbog svo je po ro di ce, svo je de ce, zbog ovog mla dog sve ta… Či ni mi se da, kao na rod, uopšte ne že li mo i ne će­mo da se po tru di mo da nam bu de bo­lje. Ju tros sam o to me raz miš lja la kroz pri zmu ove na še pred sta ve, u smi slu da je ona, kao i uo sta lom po zo riš te, neš­to što pred sta vlja je dan ko lek tiv ni čin, neš to što zah te va tim ski rad u okvi ru ko jeg ra di mo jed ni za dru ge. Po mi sli la sam: Bo že, kad bi ovaj naš na rod imao to ne ko za jed niš tvo ko je smo mi ima­li to kom pro ce sa ra da na ovoj pred sta­vi? Kad ka žem za jed niš tvo, mi slim, pre sve ga, na lju bav čo ve ka pre ma čo ve ku, na poš to va nje, po drš ku, na to da ne ko­me uka že te da to što je ura dio – ura dio je za i sta do bro, da ga po hva li te… Ali, to su sa mo ne ka mo ja raz miš lja nja, že­lje. Mno go smo, kao na rod, po ni že ni, una za đe ni…

Ko li ko smo sa mi do pri ne li sve mu to me?

Mno go. Čo vek, kao pr vo, mo ra da kre ne od se be, da se po tru di da pr­vo me nja se be. Ta da, ne ko ko je naj bli ži nje mu, mo žda će po že le ti da ura di isto to, po tom će sve to da se do pad ne i ne­kom tre ćem, pa će taj la nac ne ka ko po­la ko po če ti da se po ve zu je. Ja i da lje ve­ru jem da se za jed nič kim sna ga ma mo­že pro me ni ti svet. Ve ru jem da ne ka le­po na pi sa na reč, lep ko mad, do bra mu­zi ka, do bar film, mo že po zi tiv no da me nja čo ve ka, mo že da uti če na nje ga da ne osta ne rav no du šan na ta ko neš­to. Ve ru jem da smo i ovom pred sta vom us pe li da kod na ših gle da la ca po kre ne­mo bar ne ka raz miš lja nja u smi slu da se za pi ta ju gde smo, šta smo, zaš to nam se sve to de ša va.

Baš kao i nje go vi ju na ci, i Po po vić je bio du bo ko uko re njen u svoj je zik i na ci o nal ni iden ti tet, a za vrš ne re pli ke u ko ma di ma, naj češ će su ne po sred no upu će ne pu bli ci. Kon kret no, u „Be­loj ka fi”, po sta vlja pi ta nje „ko smo”? Ima te li vi od go vor?

Ne mam, naža lost. I da lje is tra žu­jem. Ia ko imam 55 go di na, sa mim tim i jed no le po, ži vot no is ku stvo iza se be, s ob zi rom na to da sam proš la mno go to­ga, ja jed no stav no ne mo gu da pro na­đem od go vor na to pi ta nje. Ali, Aca je ov de otvo rio i ne ka dru ga pi ta nja. Ko­mad je do sta slo je vit, kom plek san i ba vi se dve ma ve o ma zna čaj nim te ma ma iz na še bli že proš lo sti – Dru gim svet skim ra tom i Go lim oto kom. Aca je ta mo bio. Pi ta la sam nje go vu ćer ku Ta nju, ko ja je u ovoj pred sta vi ra di la scen ski po kret, ka ko je iz gle dao kad se vra tio s Go log oto ka. Re kla mi je da ga maj ka, ko ja ga je če ka la na sta ni ci, ni je pre po zna la ka­da se po ja vio pred njom. To kom pro ce­sa ra da, sva ko od nas je imao ne ku Aci­nu mi sao u gla vi, kao zve zdu vo di lju, ko ja ga, ne gde, mo žda, za vo di i otva ra da sam se bi po sta vi ne ka pi ta nja. Me­ni je, re ci mo, naj bli ža ona maj ka Ja nji na re če ni ca u ko joj se obra ća Zo ri: „Ko ja bi maj ka, od svo je vo lje, si na u smrt po sla­la?” Ta re če ni ca je vi še ne go ak tu el na i da nas, sa da, u ovom tre nut ku.

Pret po sta vljam da je Aca sva svo ja tra u ma tič na za tvo re nič ka is ku stva is­ka zao upra vo kroz lik maj ka Ja nje ko­ja se, pred kraj pred sta ve, po sle še sto­go diš njeg pa kla, vra ća upra vo s Go­log oto ka?

Da… Ina če, ka ko bih se što bo­lje pri pre mi la za ovu ulo gu, gle da la sam i ne ki ve o ma po tre san do ku men­ta rac, ko ji je ura di la jed na mla da re di­telj ka iz Hr vat ske. Ta mo se, što se če sto de ša va lo, kao što je bio slu čaj i sa maj­ka Ja njom, od la zi lo zbog ne ke naj o bič­ni je glu po sti. Ona je pra vi pri mer že ne sa ne kom zdra vom se ljač kom psi ho lo­gi jom, jer vo li da otvo re no ka že ono što i mi sli. Ona je maj ka, ali maj ka u on­om bu kval nom smi slu zna če nja te re či. Ži vot je ni je ma zio. Osta la je bez mu­ža, sa dvo je de ce. Ali, upr kos sve mu to­

me, ona je du ho vi ta oso ba. Ta kav je bio i Aca. Ka da je du ho vit, va ma se pla če, ka da vam se pla če, vi bi ste se sme ja li. Stal no u ne koj kon tra te ži.

Bi lo je ve o ma in spi ra tiv no kre i ra­ti tu ulo gu. Me ni je ta že na, ona ko, vr­lo bli ska, čak bih re kla da je ne gde ži­vim i u re al nom ži vo tu. Znam da me je Aca, ko ji je do la zio na sve mo je pre mi­je re, vo leo kao glu mi cu, vo leo je taj moj glu mač ki sen zi bi li tet. Ni ka da mi to jav­no ni je re kao, ali ja sam to zna la i ose ća­la. Da sam bi la u pra vu, po tvr di la mi je nje go va ćer ka Ta nja. Ve o ma mi je dra­go što sam po sle to li ko go di na za i gra la u jed nom nje go vom ko ma du. Na ža lost, to je tek dru gi, ako ne ra ču nam „Kus pe tlić” u Mi ja če voj re ži ji, či ja pre mi je ra ni ka da ni je ni odr ža na. Pre to ga, igra­la sam u „Cr ven ka pi”, ko ju je u „Bu hi” re ži rao Ja goš Mar ko vić. Bi la je to sjaj­na pred sta va. Ia ko je ve li ki pi sac, Aca je, na ža lost, go di na ma bio skraj nut iz po­zo riš nog ži vo ta, bar ka da je Be o grad u pi ta nju. To je ogrom na šte ta, jer nas on, u svo jim ko ma di ma, opo mi nje, uka zu­je nam na ne ke greš ke. Nje go va „Be la ka fa” je pra vi me lem za na šu du šu i lek za mno ge otvo re ne ra ne.

Po po vić je bio je dan od onih lju di ko ji ni je mo gao da ži vi bez po zo riš ta, ono je bi lo nje gov ma kro i mi kro ko­smos. Gde vi, u okvi ru svog okru že­nja, smeš ta te te a tar?

Ono je mo je uto čiš te, mo ja oa za. Obo ža vam po zo riš te. Za hval na sam Bo gu mi lo me što sam upi sa la glu mu i što se ba vim ovim le pim po slom. Opet se vra ćam na ovu pred sta vu, jer smo je ra di li u za i sta div noj at mos fe ri, gde smo se svi me đu sob no uva ža va li i zna­li smo da mo ra mo da uspe mo. Zna te, mno go je bit no kad po sao ra di te iz lju­ba vi, a ne pod pri si lom. Ta da ste us pe­li u ži vo tu. Mi smo, za i sta, sreć ni lju di. Mi ni smo dok to ri, hi rur zi ko ji spa ša va­

ju ži vo te, ali mo že mo lju di ma da na hra­ni mo du šu. Ja ko je va žno da du ša bu­de na hra nje na. Va lja je le či ti, kad je po­treb no tre ba sta vi ti oblo gu na nju, kad je hlad no ili vas tre se gro zni ca, tre ba je uto pli ti… Mo ja raz miš lja nja o po zo riš­tu, ve o ma su slič na Aci nim. Ja ve ru jem da po zo riš te mo že da me nja lju de, nji­ho vu svest, da mo že da ih ople me ni. To, na rav no, ni je la ko, na ro či to u ovom da­naš njem sve tu pre pu nom ra znih in fan­til nih sa dr ža ja ko ji nam se to kom ce log da na pla si ra ju sa ra znih te le vi zi ja. Kad neš to upor no ser vi ra te, vi na taj na čin for mi ra te ne či ji ukus. Ka da bi smo, bar ve ći na nas, ovo li ko pri ča li o po zo riš tu kao vi i ja da nas, ka da bi to li ko pri ča­li o iz lo žba ma, knji ga ma, mu zi ci, o sli­ka ri ma, lju di bi se na vi kli na to. On da bi sa mo to i tra ži li, a ne neš to dru go, neš­to što ne ću ni da iz go vo rim šta je, jer je ne pri me re no.

Ka ko oce nju jete ak tu el ni po zo riš­ni tre nu tak?

Teš ko mi je da o to me go vo rim i zbog to ga ću bi ti vr lo krat ka. Ne mo gu da shva tim i ne mo gu da raz u mem da ne ko ga, a zna se ko ga, ne in te re su je kul­tu ra. Jed no stav no, bez kul tu re, a to već i vrap ci na gra ni zna ju, mi ne po sto ji­mo kao na rod. Mi slim da ni ko u sve tu ne ne­ne gu je ovo li ko kul tu ru, kao mi. U to me smo bez prem ca, u ne ne go va­nju kul tu re. Se ti te se sa mo šta nam se ne dav no de si lo sa „Ava la fil mom”, ko ji je bio na še na ci o nal no do bro, na ša kul­tur na baš ti na. Ču dan smo mi na rod, jer ne ume mo i ne zna mo da ču va mo ono na še naj bo lje što ima mo. Sve ono što je do bro, mi uspe mo da sru ši mo, zga zi­mo… Ipak, na dam se, i mo ram da ve­ru jem u to, da će mo se, ipak, pro me ni­ti. Ma da, bo jim se, s ob zi rom na to ko­li ko smo go di na uza lud iz gu bi li, da će i taj op ti mi zam, ko ji još uvek ima mo, po­la ko po če ti da nas na puš ta.

NE ČU VA MO NAJ BO LJE ŠTO IMA MOPla šim se da vi še, za i sta, ne zna mo ni če mu slu ži ovaj naš ži vot, ni šta je na ša tra di ci ja, šta su na ši obi ča ji... Iz gu bi li smo svoj iden ti tet, ka že Ol ga Oda no vić, pr va ki nja Dra me Na rod nog po zo riš ta

Raz go va rao: Mi ko jan Bez bra di ca

tič koj ško li, na stu pa la sam na no vo­sad skom ke ju, to li ko na sme ja nih li ca odav no ni sam vi de la na jed nom me­stu. To je smiš lje no proš le go di ne, ad hoc smo se naš le baš u jed nom ka fi ću na ke ju... I dok smo pi le ka fu smi sli le smo taj „She&Me” pro je kat. Ona na har mo ni ci, ja sa svo jim gla som. Svi­ra ju ći to kom Eg zi ta u No vom Sa du i kraj Ba la to na u Ma đar skoj ma lo smo i za ra di le, ali naj vred ni je u ovoj avan­

tu ri su oči ko je za si ja ju kad nas pri­me te, osmeh ko ji nam da ju, po hva le ka ko le po pe va mo...

Ma ni pu la ci je...U ovoj dr ža vi ko me di ji, gde je sve

ma nje in te li gent nog sve ta ko ji vi di svu ovu ma ni pu la ci ju ko ja je oko nas, ap so lut no sam ne moć na, ne za in te re­so va na... Ne ma nje to le ran ci je me iz­lu đu je. Ba ha tost, ne poš to va nje, neo­d go vor nost, se bič nost, uo bra že nost...

Ni ja sa ma ne znam šta bih mo gla lič­no da ura dim da bi se neš to pro me­ni lo. Ne znam ko ja je to bo lja op ci ja zbog ko je bi vre de lo ići na uli ce da bih se na po kon ose ća la bo lje, da bih ose­ti la ne ko olak ša nje, da ne bih bri nu­la zbog bu duć no sti mo je bu du će de­ce. Že lim po ro di cu.

Mla de no vić i Ur banOba re di te lja vo le glum ca što mi je

va žno. Vo de ra ču na o nji ma. I zah tev­

ni su. Im pro vi za ci je su im uvek suš tin­ski ele men ti ra da. Pri hva ta ju tvo je in­spi ra ci je. Za jed no se tra ga za onim što će do ve sti do nji ho vih vi zi ja i do re zul­ta ta. Mno go su ener gič ni i ne do puš ta­ju ni glum cu, ni pred sta vi da bu du is­pod od re đe ne fre kven ci je. U nji ho vim pred sta va ma vi bri ra ener gi ja. Na rav­no, na pot pu no dru ga či ji na čin, pot pu­no dru ga či jim ele men ti ma glu me, ali uvek u pot pu noj isti ni! Scen skoj isti ni.

No vi an ga žma niVan ma tič ne sce ne mog No vo­

sad skog po zo riš ta gde se pla ni ra ju sil­ne pre mi je re pve go di ne, igram još u „Koš ta ni” u NP Su bo ti ca, u „De že Ko sto la nji ju” „Špan sku ne ve stu”, i u Ki kin di u pred sta vi „Ka u bo ji”.

Sne ža na Mi le tić(ob ja vlje no na saj tu www.ludus-online.rs)

JE DAN OSMEH ME NJA SVEZa hva lju ju ći na gra da ma ko je je osvo ji la sa mo proš le go di ne, Emi na Elor, čla ni ca an sam bla No vo sad skog po zo riš ta, upi sa la se me đu naj u speš ni je glu mi ce u Sr bi ji

KNJI GA SE ĆA NJAU Ju go slo ven skom dram skom po zo riš tu kra jem go di ne iz ve de na je pre mi je ra pred sta ve „Dnev nik o Čar no je vi ću”, ko ju je po ro ma nu Mi lo ša Cr njan skog re ži rao nje gov ime njak Mi loš Lo lić

Pred glu mač kom eki pom naš lo se scen ski teš ko pro hod no de­lo. Pri ča je bez na ra tiv nog to ka i

fa bu le. Ali, Lo li ćev mi nu li rad dobrа je pre po ru ka za ve li ka oče ki va nja. Nje go­va do ma ća i me đu na rod na ka ri je ra je sa da već za vid na, iz dva ja ju se dve na­gra de: Gran pri Bi te fa 2009. go di ne za pred sta vu „Sa nja ri” i au strij ska na gra­da „Ne stroj 2012” za „Ma gič no po pod­ne” (u pro duk ci ji beč kog Folk ste a tra).

„Dnev nik o Čar no je vi ću” je Mi lo­še va če tvr ta pre mi je ra u proš loj go di­ni, pr va na do ma ćoj sce ni. U mar tu je u Folk ste a tru u Be ču po sta vio ko mad Ver ne ra Šva ba „Pred sed ni ce”, po tom je u ber lin skom po zo riš tu „Mak sim Gor ki” ra dio per for mans pre da va nje na te mu Ga vri la Prin ci pa, ko je je šest da na za re dom iz vo đe no na fe sti va­lu po sve će nom sto go diš nji ci Ve li kog ra ta. Ta ko đe je, u ju lu, u ko pro duk ci­ji salc burš kog fe sti va la i di sel dor fskog Ša uš pil ha u sa, po sta vio „Hin ke ma na” Ern sta To le ra. Sve tri pre mi je re bi le su

na ne mač kom, je zi ku ko ji ne go vo ri, i sve tri za šest me se ci.

Za tim je usle dio rad na ka pi tal­nom de lu jed nog od naj ve ćih pi sa ca na še knji žev no sti.

Sve je kre nu lo od ide je da JDP do kra ja 2014. go di ne još jed nom pred­sta vom obe le ži vek od po čet ka Ve li­kog ra ta. Spi sak pred lo ga bio je du ga­čak, a on da se doš lo do dve ključ ne fi­gu re – Cr njan skog i Vi na ve ra. Ka ko ih ob je di ni ti, ali i su prot sta vi ti? „Dnev nik o Čar no je vi ću” pri pa da ko li ko Cr njan­skom, to li ko i Vi na ve ru ko ji ga je ob li­ko vao. Po sto ji pri ča da je deo tog ma te­ri ja la spa ljen, da je Vi na ver sam is pre­meš tao ne ke de lo ve u skla du sa svo jim sen zi bi li te tom… to su na go veš ta ji u kom sme ru se kre ta la pred sta va.

„Dnev nik o Čar no je vi ću” je knji ga se ća nja. Od lu ka da se ba ve ne čim što ni je dram sko i da ne dra ma ti zu ju ni­ti adap ti ra ju ro man Cr njan skog je rad usme ri lo ka is tra ži vač kom, kroz tekst ko ji je ne u hva tljiv. Ne sa mo u žan rov­

skom smi slu već i u sa dr ža ju. Pre la ma­ju se raz li či ti to ko vi mi sli, od la zi se i u ap strak ci ju. „Na ša du žnost ni je da sa­mo pre pri ča mo tu au to bi o graf sku pri­ču, ne go i da ne do zvo li mo da suš ti na tog de la is pa ri i is kli zne nam iz ru ku”, is ti če re di telj.

Na pi ta nje šta je da nas ak tu el no u de lu Mi lo ša Cr njan skog Lo lić od go­va ra: „Ako pre ne breg ne mo da on, iz­me đu osta log, po mi nje Ko so vo, Ru si­ju, uti caj Ru si je na Ju žne Slo ve ne – ono što mi se či ni kao pra va ak tu el nost je piš če vo spe ci fič no ose ća nje sve ta. Ovo je ro man o od ra sta nju, ali i o to me ka­ko je je dan mlad ži vot gur nut niz li ti­cu da se sur va va, a da isto vre me no to sur va va nje sa so bom no si i ne ko uz ne­se nje... Na kra ju ose ća te da ju nak pa­dom, na ne ki na čin, po sta je osveš ćen i uz vi šen. To je ne ka vr sta ži vot ne ka­tar ze. Na pro ba ma, ko men ta ri šu ći me­ta sta zi ra nost vre me na u ko me ži vi mo, shva ti li smo da je kli ca za če ta upra vo u vre me nu i sve tu o ko jem Cr njan ski

u „Dnev ni ku o Čar no je vi ću” pi še. Mi­slim, pre sve ga, na am bi va len tan od­nos spram isto ri je ko joj pri pa da te. Cr­njan ski je isto vre me no me lan ho li čan, ali i dis tan ci ran u od no su na svet či ji je deo. U to me, či ni mi se, pre po zna je se i ose ća ak tu el nost piš če vog de la. Po je di­nac je uvek u neš to gur nut, ni je to stvar iz bo ra. Po sto ji jed na za ni mlji va stvar ko ju pri me ću je te ka da po sma tra te fo­to gra fi je Mi lo ša Cr njan skog: Cr njan­ski je čo vek sa osme hom. Taj osmeh se ose ća i u nje go vom pi sa nju, kao ne kog ko je sre ćan u svo joj pre fi nje noj pat nji. Cr njan ski je uz dr mao sve mo je, na iz­gled sta bil ne sta vo ve o ži vo tu, sve tu, lju ba vi. S jed ne stra ne, „iz gnan stvo” je ne mi nov nost za sva kog ko se ozbilj no ba vi umet noš ću. A opet, umet nik uvek

ima ne ku spe ci fič nu kop ču sa sve tom. U nu kle u su je sop stve nog vre me na…”

U po de li pred sta ve „Dnev nik o Čar­no je vi ću” su Vo ji slav Bra jo vić, Bra ni slav Le čić, Ni ko la Đu rič ko, Vo jin Ćet ko vić, Mi lan Ma rić, Ste fan Bun da lo, Hri sti na Po po vić, Je le na Ilić i Mi le na Ži va no vić. Dra ma turg je Pe ri ša Pe ri šić, sce no graf­ki nja Ja smi na Hol bus, ko sti mo graf i­nja Ma ri ja Mar ko vić, kom po zi tor Ne ve­na Glu ši ca, a ko re o graf Dra ga na Bu lut. „Dnev nik o Čar no je vi ću” je deo pro gra­ma obe le ža va nja sto go di na od po čet ka Pr vog svet skog ra ta u 2014. go di ni, ko ji fi nan si ra Mi ni star stvo kul tu re i in for mi­sa nja Re pu bli ke Sr bi je.Oli ve ra Mi lo še vić(ob ja vlje no na saj tu www.ludus-online.rs)

Pre mi je ra Nu ši će ve „Go spo đe mi ni star ke” u re ži ji Ta tja ne Man dić Ri go nat iz ve de na je 13. ok to bra 2013. go di ne. Do sa da je od i gra na 85 pu ta, a do bit nik je 12 na gra da na fe sti va li ma u ze mlji i ino stran stvu, od ko jih je šest pri pa lo Go ra nu Jev ti ću.

Proš lo je tač no go di nu da na od pre mi je re i tač no 60 iz vo đe­nja „Go spo đe mi ni star ke”. Do­

volj no vre me na da se su mi ra ju uti­sci. Šez de set da na nje ne vla da vi ne je sva ka ko vi še ne go li se ve ći na odr ži na vla sti. Dva de set gra do va, 3 dr ža­ve, 12 na gra da, 30.000 gle da la ca i još uvek se gle da na kar tu vi še. Dok bu­de tra ja la re kon struk ci ja „Bu he”, u ok­to bru, igra će se u Ate ljeu 212, Ju go­slo ven skom dram skom po zo riš tu, po Sr bi ji i fe sti va li ma.

Od po čet ka smo ve ro va li u us­peh ove pred sta ve, ali ni smo mo gli ni da pret po sta vi mo da će bi ti ova­kav. Šta se to za pra vo de si lo? Da li je muš ka po de la? Da, ali ne sa mo to. Da je osta lo na to me ima la bi kra tak uspeh i osta la na ni vou do set ke… A ni je. Da li što je ko me di ja? Da, ali ne sa mo zbog to ga. Da li je Nu šić? Na­rav no, ali po tvr đen u da naš njoj sli ci druš tva, u na šoj stvar no sti. Vo dvilj,

gro te ska, tra ge di ja, a ipak su va re al­nost. Ni je li to ono što pu bli ka pre­po zna je kao sop stve ni ži vot, po li tič­ku i so ci jal nu at mos fe ru u ko joj ži vi.

Ni je li tra ve sti ja, po li tič ka i so ci­jal na, nje na sva ko dne vi ca… deo nje­nog fol klo ra? Ne za vr ša va ju li se sve svet ko vi ne, ko je poč nu opšte­na rod­nom eu fo ri jom i ve se ljem, tra ge di­jom? U tom istom fol klo ru naj ve­ćom tra ge di jom – gu bit kom vla sti. Od svih mo gu ćih mo ti va za ula zak u vlast, osve ta je naj o pa sni ja. Da vra­ti tet ki za go di ne po ni že nja zbog po­zaj mi ca, da skre še ze tu za sve pre ću­ta no, da se iz dig ne iz nad fa mi li je ko­ja je pam ti kad je bi la na dnu, da is­pu ni ono što sa mo ona mi sli: da je bo gom da na da vla da nad ži vo ti ma i sud bi na ma svih oko se be. Da pre­svu če kom pleks ni že u kom pleks vi­še vred no sti, ka ta pul ti ra ju ci se do vr­ha i pre ko… A on da se stro poš ta u bez dan: br zo, bol no, iz ne na da.

Ka da sam bi rao sred stva ko ji ma ću da sli kam ovo bi će, oda brao sam naj ja ča i naj br ža. U svo joj eu fo rič no­sti, hi ste ri ji, ne pro miš lje no sti, po vrš­no sti, ba ha to sti, uvek ja ko ozno je na i odu še vlje na sop stve nim ide ja ma, neo d me re na, hteo sam da ta Ži va na Živ ka Po po vić ni ne stig ne da osve sti svo ju vla da vi nu, a da se ona već za­vr ši. Ali, hteo sam i da je ne žna, da ima svo je iskre no sti, da je čak i sti­dlji va, na ro či to sa Nin ko vi ćem...Da kad ko lo za me ni čarls to nom, vi še ne zna gde se no ge pre pli ću, a svi đa joj se no vi ko rak, sa mo da za nje ga ne­ma do volj no da ha, ni sup til no sti i da joj ri tam ko la stal no na me će sa mo 2 na pred, a 3 u me stu. Nje ne to a le te su sve od štra sa i u bo ji bre skve, nje­na fri zu ra je no va, ali za je dlji vi sti sak usa na i da lje oda je onu ma lu, sit nu pi ja čar ku i splet ka ro ša, ko joj se ćud ne me nja, sa mo dla ka (sa svim slu čaj­no je gu ver ner ka pro me ni la fri zu ru

u do ba pre mi je re!). Ona ho će da uči en gle ski, ali i da lje kad spu sti slu ša li­cu plju je maj ku pro fe sor ki. Od umet­no sti joj je sa mo njen por tret neš to ra zu mlji vo i PRE LE PO. Pod mi ću je, na gra đu je, ko rum pi ra, pre va spi ta va, splet ka ri, vre đa, de spo tu je... A sve ve­ru je da pod no si žr tvu za vo lje ni na­rod, ko ji bi bez nje i gla dan i že dan ostao (i da lje go vo rim o mi ni star ki!). Ceo re gion raz u me ovu pred sta vu, po li tič ko­druš tve na tra ve sti ja je ista u ši roj sli ci, pa i sve ta ako ho će te. Vi­deo sam na fe sti va li ma u Ri je ci, Za­gre bu, Cr noj Go ri... SVA KO ŽIV KU ZA TR KU IMA DE.

Su sre la se glu ma sa ži vo tom. Sve to pu bli ka gle da, sme je se i mi­sli BRI GO MO JA, PRE ĐI NA DRU­GO GA. Od gra da do gra da gde smo igra li, sva ka sre di na se pro na la zi­la u ne kom de lu pred sta ve kao do­ku men tar nom. Kod nas je sa mo još i ma lo po ja ča no, jer Živ ka za uprav­

ni ka va ro ši (gra do na čel ni ka) go vo ri da je to ne ki ma li (Ma li). Go sto va li smo u Ja go di ni baš onih da na kad je Dra gan Mar ko vić Pal ma iz gu bio iz­bo re. De si lo se ne za mi sli vo. Na kra ju pred sta ve ka že Živ ka: „Ja ću se vra ti­ti, pa ne moj po sle da bu de – pa što ni si ka za la, pa što ovo – pa što ono... a sve vas znam” i pre te ći po gle da pu­bli ku. U tom tre nut ku, vi deo sam ka­ko se u či ta voj sa li gla ve uvla če u ra­me na i sa stra hom ša lju pre ćut nu po ru ku: „ja sam gla sao za vas, a ko ni je – ja ne znam”. I, shva tim da oni u Živ ki vi de Pal mu lič no. I ta ko od me sta do me sta, iz no ći u noć.

Uvek se pred sva ko igra nje do­go di neš to u stvar no sti što obo ji ne­ki no vi deo pred sta ve, da mu dru gu te ži nu i još ja či smeh kao od bra nu. I svi mi sle da smo neš to do da li, ak tu e­li zo va li. A ni smo. Sve iz vor ni Nu šić. Sve stvar nost. I sve ja či smeh. I uvek po mi slim na pe smu Lju be Si mo vi ća „Ba la da o Stoj ko vi ći ma”:

„Ni je tu neš to u re du, ša pu će na rod, To ne ko šti ti su di je od gre ha!Pa i nas kat kad hva ta zeb nja pred san:Ni smo be smrt ni, ne će to du go ova ko,Do ći će jed nom i na ma kraj,Ne će mo iz dr ža ti, i umre će mo od sme ha.”

(ob ja vlje no 5. ok to bra 2014. na www.ludus-online.rs )

EVERYMAN ŽIV KAGo sto va nja, fe sti va li, na gra de i kon tro ver ze pra ti le su pro je kat Po zo riš ta „Boš ko Bu ha” – Nu ši će vu „Go spo đu mi ni star ku” sa Go ra nom Jev ti ćem u na slov noj ulo zi. Za Lu dus on li ne za pi sao je je se nas raz miš lja nja o zna ča ju ove pred sta ve

Pi še: Go ran Jev tićFoto:­D

ušan­Šljivić

„Dnevnik o Čarnojeviću”, Jugoslovensko dramsko pozorište (foto: N. Petrović)

ludus 195 14 ludus 19515

OBES PRA VLJI VA NJE DRAMSKIH PI SA CAPro blem ko ji je na stao zbog ne poš to va nja au tor skih pra va pi sca Igo ra Bo jo vi ća u niš kom Po zo riš tu lu ta ka, otvo rio je če sto pre ćut ki va nu te mu o zlo u po tre ba ma dram skog tek sta pri li kom in sce na ci je

ZLO U PO TRE BA AU TOR SKIH PRA VADram ski pi sac Igor Bo jo vić na pi sao je sa opšte nje za jav nost po vo dom de ša va nja oko pred sta ve „Cr ven ka pa” Pozorišta lut aka iz Ni ša, ko je pre no si mo u ce li ni

SA OPŠTE NJE PO ZO RIŠ TA LU TA KA NIŠPo stav ka pred sta ve „Cr ven ka pa” u re ži ji Bi lja ne Vu jo vić Baj ke iza zva la je ne za do volj stvo au to ra tek sta Igo ra Bo jo vi ća, ko ji sma tra da je bez nje go ve sa gla sno sti doš lo do iz me ne tek sta u ve li kom obi mu i da su ti me povrеđena nje go va au tor ska pra va i pro fe si o nal ni ugled

DA LE KO JE BRO DVEJ

SLA BI JA PO ZI CI JA NE A FIR MI SA NIH AU TO RA

BED NOPi sac je nu žno zlo. Ho no ra ri

su bed ni. Au tor ska de la se skra ću­ju, do pi su ju, pre me ću. Pre ma dra­mi se ne od no si kao pre ma li te ra­tu ri. Loš tret man. Bed no.

Uglje ša Šaj ti nac

CR VEN KA PA VAN SE BE

Za kon o au tor skim pra vi ma ve o ma ja sno i kon kret no šti­ti (dram skog) pi sca i nje go­

vo de lo od pre kra ja nja, do pi si va nja, skra ći va nja – da kle od svih onih po­stu pa ka ko ji, po au to ro vom miš lje nju, mo gu da iz me ne iz vor ni smi sao, ide­ju, po ru ku. Ve ro vat no zbog to ga, ne ta ko ret ko, bi la sam u pri li ci da ču­jem (po ku lo a ri ma) da je „naj bo lji pi­sac, mr tav pi sac”... Po go to vu ako je od

nje go ve smr ti pro te klo 50 go di na, pa opus ko ji je osta vio za so bom po sta je „jav no do bro”.

Na ža lost, ta blo i di ra ni in ci dent ko ji se de sio Igo ru Bo jo vi ću, ve za no za nje­gov ko mad „Cr ven ka pa” u niš kom Po­zo riš tu lu ta ka, sa re di telj kom Bi lja nom Vu jo vić, do bar je po vod za otva ra nje te me ko ja se odav no pre ćut ku je: sve uče sta li jem obes pra vlji va nju pi sa ca. Ne do sta tak poš to va nja pre ma umet­

nič kom, au tor skom de lu evi den tan je, a stva ra lač ki rad je teš ko zaš ti ti od sa­mo vo lje i ba ha to sti. Kao što je, uo sta­lom, slu čaj u svim sfe ra ma ži vo ta.

Ob ja vlju je mo raz miš lja nja i is­ku stva ugled nih au to ra na ovu te­mu, kao i pre gled (kroz vest i sa opšte­nja) de ša va nja oko niš ke pred sta ve „Cr ven ka pa”.

Ma ša Sto kić

Na kon broj nih re ak ci ja u me­di ji ma po vo dom pred sta ve „Cr ven ka pa” Po zo riš ta lu­

ta ka iz Ni ša ko ja je pr vo bit no ra đe na po mom ko ma du (ko ji se igra u de se­tak po zo riš ta u ce lom re gi o nu, a na la zi se i u či tan ci za če tvr ti raz red osnov ne ško le), a ka sni je po nje go vim mo ti vi­ma, jer je vi še od po la tek sta iz ba če no i do pi san je no vi, či me su na fla gran tan na čin pre kr še na mo ja au tor ska pra­va (o ne ma te ri jal noj šte ti da i ne go­vo rim), že lim da se obra tim jav no sti i sta vim tač ku na ovaj ne mio do ga đaj.

Po zo riš te lu ta ka Niš je 03.11.2014. go di ne sklo pi lo sa mnom Ugo vor o ustu pa nju au tor skih pra va na iz vo đe­nje mog tek sta „Cr ven ka pa”. Ho no rar ko ji mi pri pa da i ko ji je po Ugo vo ru tre bao bi ti is pla ćen do 30.12.2014, is­pla ćen je tek kra jem mar ta 2015. či me je već pre kr šen Ugo vor. Po zo riš te lu­ta ka Niš ni je tra ži lo ni do bi lo mo ju pi­sme nu sa gla snost da do pi su je tekst što je po za ko nu bi lo du žno da ura di. Na moj lič ni zah tev Po zo riš te lu ta ka Niš mi je oko 17 h, 19. mar ta, dan pred prеmijeru, po sla lo do ne pre po zna tlji­vo sti iz me njen tekst. Kao ne ko ko go­di na ma po dr ža va rad ove emi nent­ne ku će, na kon pre mi je re sa svo jim advo ka tom tra žio sam re še nje pro­ble ma mir nim pu tem sa čim se i Po­zo riš te slo ži lo, na vo de ći na pla ka ti ma da je pred sta va ra đe na „po mo ti vi ma” mog tek sta i upu tiv ši mi jav no iz vi nje­nje u dvo je dnev nih no vi na. Ia ko je ovo iz vi nje nje ob ja vlje no na stra na ma za ogla se sma tram ga isto rij skim mo­men tom za bran šu ko joj pri pa dam i pro fe si ju ko jom se ba vim. Jav no sam se na svo joj fb stra ni ci za hva lio Po zo­riš tu lu ta ka Niš.

Tom pri li kom pot pi sao sam i iz­ja vu da ne ću pred u zi ma ti da lje prav­ne po te ze ni ti tra ži ti zaš ti tu au tor skih pra va sud skim pu tem. No, ta iz ja va me ne spre ča va da o pred sta vi imam

su bjek tiv no (da sam ne či ji „obje kat imao bih objek tiv no”) miš lje nje i da ga na zah tev broj nih me di ja ko ji su se za ovu ose tlji vu te mu ko ja se ti če edu­ka ci je de ce, s pra vom za in te re so va­li, iz ne sem, či me sam na ne dvo smi­slen na čin po ka zao bri gu za de cu ko­joj sam po sve tio ve ći deo svog ži vo ta i svo je ra zno rod ne po zo riš ne ka ri je re. Sma tram da mo je miš lje nje o do pi sa­nim de lo vi ma kao i o pred sta vi u ce li­ni ni na ko ji na čin ni je na ru ši lo ugled jed ne emi nent ne ku će ka kva je Po zo­riš te lu ta ka Niš či ji rad već go di na ma po dr ža vam. Na pro tiv, si gu ran sam da sam po mo gao, da po sle svih ovih re­ak ci ja, ubu du će vi še vo de ra ču na o poš to va nju za ko na i o re per to ar skom oda bi ru u ko ji spa da i iz bor sa rad ni ka.

Re ak ci ju Udru že nja dram skih pi­sa ca Sr bi je či ji sam član sma tram pro­fe si o nal nom i nor mal nom jer im je zaš ti ta au tor skih pra va svo jih čla no­va, na ro či to kad su ona zlo u po tre blje­na kao u ovom slu ča ju, iz me đu osta­log i po sao.

Na po mi njem da ni na kon pre mi­je re, kao što to ne či nim ni sa da, ni­sam tra žio za bra nu iz vo đe nja pred­sta ve i vi so ku fi nan sij sku odšte tu na šta sam imao pra vo. Sma tram da o da ljem pla sma nu pred sta ve „Cr ven­ka pa” je di no mo že da od lu ču je njen vla snik, tj. pro du cent, tj. Po zo riš te lu­ta ka Niš. Na re ak ci je jav no sti ne mo­gu da uti čem, a da lja sud bi na ove pred sta ve ne će bi ti u fo ku su mo jih in te re so va nja.

Za do vo ljan sam mir nim re še njem pro ble ma sa Po zo riš tem lu ta ka Niš i že lim im uspeh u da ljem ra du u ko­jem im, kao i uvek do sa da, sto jim na ras po la ga nju.

Ovim sta vljam tač ku na bi lo ka­kvu da lju di sku si ju sa mnom u ve zi sa ovom ne pri jat nom epi zo dom.

Igor Bo jo vić

Pro blem ko ji je na stao mo že se po sma tra ti sa dva aspe ka ta: au tor skih pra va i sa me pred­

sta ve „Cr ven ka pa”.Advo kat go spo di na Bo jo vi ća

je upu tio 14. apri la (24 da na na kon pre mi jer nog iz vo đe nja) do pis Po zo­riš tu lu ta ka sa pred lo gom o re ša va­nju spo ra mir nim ili sud skim pu tem.

Po zo riš te lu ta ka is ti če da re di­telj ka Bi lja na Vu jo vić Baj ka u ve li koj me ri je ste od stu pi la od ori gi nal nog tek sta i pri stu pi lo je mir nom re ša va­nju spo ra i is pu ni lo zva nič ne zah te­ve au to ra:

– da u ro ku od 5 da na po vu če pla kat i pro gram na kom se on na­vo di kao au tor i da u bu du ćim ma te­ri ja li ma sta vi na zna ku „pred sta va je ra đe na po mo ti vi ma tek sta „Cr ven­ka pa” Igo ra Bo jo vi ća;

– da is pla ti ugo vo re ni ho no rar u ro ku od 5 da na (što je već i pre to ga bi lo uči nje no);

– da ob ja vi jav no iz vi nje nje u dva na ci o nal na dnev na li sta do 30. apri la.

Go spo din Bo jo vić je po slao pi sa­nu iz ja vu u ko joj na vo di da će is pu­nje njem zah te va sma tra ti ovaj spor okon ča nim. Ia ko je ovim pu tem do­bio mo ral nu sa tis fak ci ju ko ja mu pri­pa da, go spo din Bo jo vić ipak po kre će ne ga tiv nu me dij sku kam pa nju.

Dru go pi ta nje je, pi ta nje sa me pred sta ve „Cr ven ka pa”. Je li ona ta­kva ka kvom se ovih da na pred sta vlja u me di ji ma?

Pred sta va je spe ci fič na po no­vom tu ma če nju ove kla sič ne baj ke, uz ja sno de fi ni sa nu cilj nu gru pu (na­me nje na uz ra stu de ce od 9 i vi še go­di na, kao i od ra sli ma). Skre će pa žnju i upo zo ra va na opa sno sti sa vre me­nog druš tva ko je pre te mla di ma tog uz ra sta. Ta ko đe, is pu nja va sve umet­nič ke po stu la te: ko re o graf ske, scen­ske, ko sti mo graf ske i glu mač ke.

Pre po čet ka iz vo đe nja pred sta ve za uče ni ke osnov nih ško la, Po zo riš­te lu ta ka je 22. mar ta (dva da na na­kon pre mi je re) od i gra lo pred sta vu za uči te lje, vas pi ta če, na stav ni ke i di rek­to re ško la, na kon če ga ne sa mo da ni­je upu će na ni jed na pri med ba, već sa­mo re či hva le.

Au tor tek sta na por ta lu „Mon do” na vo di da „je to mo žda tre ba lo da bu de druš tve na kri ti ka, ali da je on ni je ta ko raz u meo”. Pred sta va je do sa da iz ve de na šest pu ta, uklju ču ju ći i pret pre mi jer no i pre mi jer no iz vo đe­nje, gle da li su je uče ni ci dve osnov ne ško le i či ni se da je oni ko ji ma je na­me nje na raz u me ju. A to je ste naj va­žni je. De ca re a gu ju na ne ga tiv ne li­ko ve, što po ka zu je da raz li ku ju do­bro i zlo, što je ste osnov ni cilj sva ke pred sta ve. Ne ma oprav da nih raz lo ga da se ona uklo ni sa re per to a ra.

Ovim po vo dom se svo jim pro­te stom, sa istim sta vom kao i au tor, ogla si lo i Udru že nje dram skih pi sa ca Sr bi je. Pri hva ta mo deo pro te sta ko ji se od no si na au tor ska pra va, ali is ti­če mo da pot pi snik pro te sta pred sta­vu ni je gle dao i da sve što je o njoj re­kao je, u stva ri pre ne sen su bjek tiv ni do ži vljaj go spo di na Bo jo vi ća.

Mo gli bi raz ma tra ti i pi ta nje uopšte nog ka rak te ra, da u do sa daš­

njoj po zo riš noj prak si na kon pot pi­si va nja ugo vo ra, re di telj pre u zi ma „di ri gent sku pa li cu” i ru ko vo di pro­ce som na sta ja nja po zo riš ne pred sta­ve. Uko li ko ne bi bi lo ta ko, to bi zna­či lo da di rek tor ili ne ko dru go za­du že no li ce, po put su per vi zo ra, tre­ba da pra ti i kon tro li še rad re di te lja.

Po zo riš te lu ta ka je do sa da ima lo pu­no po ve re nja u sve au to re sa ko ji ma je sa ra đi va lo i ovaj slu čaj pred sta vlja pre se dan. U ovom slu ča ju ne po ri če svo ju od go vor nost u iz bo ru re di te lja i pred u ze će sve za kon ske me re zbog po vre de ugle da Ku će.

I na kra ju, osvr nu će mo se i na od no sa au to ra i re di telj ke. Ima mo uti sak da me đu nji ma po sto je ne sla­ga nja i da je Po zo riš te lu ta ka u ovom slu ča ju ko la te ral na šte ta. Uko li ko je ta ko, mo li mo au to ra i re di telj ku da svoj su kob re še ili svo je ani mo zi te­te pre va zi đu na dru gi na čin, ko ji ne po vre đu je ugled Po zo riš ta ko je ove go di ne na vr ša va 57 go di na iz u zet no us peš nog ra da i stva ra laš tva.

Za hva lju je mo svim me di ji ma ko ji su na pro fe si o na lan na čin pri­stu pi li sa gle da va nju ovog pro ble­ma i is poš to va li jed no od osnov­nih pra vi la no vi nar ske pro fe si je da uvek tre ba pi ta ti i dru gu stra nu za miš lje nje.

Iskre no, ve o ma me po go di­la ona ko me di ja sa jav nim iz vi­nja va njem Igo ru Bo jo vi ću. Ne

mo ram da ela bo ri ram, ni ti apo­stro fi ram zna čaj ko ji taj au tor ima u dram skom stva ra laš tvu za de­cu. Ako je po vre da au tor skih pra va mo gla da se de si čo ve ku ko ji je di ni ima Ste ri ji nu na gra du za deč ju dra­mu, da ne po mi njem osta le na gra­de, šta da oče ku je mo mi smrt ni ci!? Mo di fi ka ci ja tek sta za po tre be po­zo riš ta ne bi tre ba lo da bu de re di te­lje vo igra nje pi sca. Od no sno, ko me se pi še, ne ka pi še, ne ka upi su je stu­di je dra ma tur gi je, ne ka ra di šta zna,

ali ka sa plje nje i me nja nje au tor skog tek sta do ne pre po zna tlji vo sti je ne­do pu sti vo. Zna te, u tom slu ča ju ra­di te pod svo jim ime nom, a ne pod ime nom au to ra, jer ime au to ra pro­da je pred sta vu, ta ko đe. De ša va se svim dram skim pi sci ma u ma njoj ili ve ćoj me ri, ali ako se o to me ne go vo ri, ova kve si tu a ci je će na sta vi ti fre kvent no da se po na vlja ju. Da se to de si lo na Bro dve ju au tor bi usko­ro ži veo kao lord po sle tu žbe za po­vre du au tor skih pra va. Ali, da le ko je Bro dvej...

Da ni ca Ni ko lić Ni ko lić

Či ni mi se da su stva ri po tom pi ta nju do sta ar bi trar ne i da do sta to ga mo že za vi si ti od

lič nih kon tak ta i od no sa iz me đu pred stav ni ka po zo riš ta i au to ra/au­tor ki. Pot pi su ju se na ra zli či ti ji ugo­vo ri od ko jih se ne ki teš ko mo gu uze ti za ozbilj no, sa svo jih pet čla­no va opšteg ti pa, i for mu la ci ja ma po put „is pla te će bi ti ka da se stek nu uslo vi” ili to me slič no. Ta kvi ugo vo­

ri su da le ko od pre ci zi ra nja od no sa i oba ve za ugo vor nih stra na i po zi ci­ja au to ra i au tor ki, po seb no ne a fir­mi sa nih, je u ta kvom od no su sna­ga uvek nu žno sla bi ja. Opet, uve re­na sam da se ovi pro ble mi ne će ta ko la ko re ša va ti bez si stem ske sa mo or­ga ni za ci je au to ra i au tor ki, i či ni mi se da mo ra mo po če ti te ži ti to me.

Ol ga Di mi tri je vić

Ra di se o te mi ko ja je ne u ral gič­na tač ka sa vre me nog po zo riš­ta i ne ti če se sa mo au tor skih

pra va pi sa ca, već i po zi ci je dram skog tek sta u po zo riš tu i od no sa pi sac­re­di telj i pi sac­upra va. Na ša se po zo riš­na prak sa ugle da ma hom na ne mač­ki mo del re di telj skog po zo riš ta i pret­po stav ku da je dram ski tekst pred lo­žak, „in spi ra ci ja” za re di te lja, a ni ka­ko sa mo svoj no umet nič ko de lo. Sla­ba je ute ha kri la ti ca da tekst ži vi u pi­sa noj for mi u ob li ku knji ge, za to što se dram ski tekst pi še da bi bio iz ve­den i sa miš lju o nje go vom scen skom, a ne knji žev nom ži vo tu. O in ter ven­ci ja ma na tek stu sam če sto oba veš ta­van na knad no, po sred no i u uvi je­noj for mi. Re di te lju je da to pra vo da mo di fi ku je tekst da bi re ži rao, a pi sac ima za kon sko pra vo da mu to ne do­zvo li. I jed ni i dru gi su u pra vu, bar u na če lu, i jed ni i dru gi po la žu pra vo na isti po sed, pred sta vu.

Na ša pro duk ci ja je su vi še ma la, a re per to ar ska po zi ci ja sub ven ci o ni­sa nih po zo riš ta su vi še mut na, da bi­smo mo gli da go vo ri mo o po sto ja­nju li te rar nog i ne li te rar nog po zo­riš ta. Zbog to ga se pra vi la ne li te rar­nog po zo riš ta (post dram skog, re di­telj skog, per for man sa itd) pri me nju­ju na li te rar no po zo riš te i to je, re kao bih, uzrok svih ne spo ra zu ma. Piš če­va ne u ta ži va že lja da bu de igran (či­taj: pod bi lo ko jim okol no sti ma) po­ka zu je se, pa ra dok sal no, kao sla bost, te se vr lo če sto pi sac od ri če bi lo ka­kvog upli va... sve dok ne bu de ka sno.

S dru ge stra ne, sve su gla sni ji za­go vor ni ci post­re di telj skog po zo riš­ta, ko je se pot pu no ukla pa u neo li be­ral ne to ko ve u te a tru. Re di telj je sa mo oso ba ko joj je po ve re no au tor stvo, ali au tor stvo mo že bi ti po ve re no i ne­kom dru gom. Sta ti stič ki po sma tra­no, za i sta ne po sto ji do volj no raz lo ga

da se ap so lut na au tor ska moć sta vlja u ru ke po je din cu za to što je „za vr šio ško le” u ko ji ma se to uči.

Od ove tač ke, ja raz miš ljam u tri prav ca. Za kon o au tor skim pra vi­ma u pot pu no sti šti ti dram skog pi­sca od bi lo ka kvih pre ra da, do pi si va­nja i sl. bez nje go ve sa gla sno sti. Mi­slim da bi re di te lji, a na ro či to upra­ve, mo ra li bi ti upo zna ti sa tim za ko­nom. Dru ga op ci ja je da se sa rad nja re di te lja i pi sca oba vi pre po čet ka ra-da na pred sta vi i bu de po sle di ca za­jed nič kog raz miš lja nja. Tekst ko ji bi pro i za šao iz te sa rad nje vi še ne mo­že da se me nja. Tre ći put je si tu a ci­ja u ko joj pi sac i sam re ži ra sop stve ni ko mad, prak sa ko ja je sve ra ši re ni ja i kod nas (Du šan Ko va če vić i Si ni ša Ko va če vić). Mo že mo se slo ži ti da su obo ji ca uva že nih au to ra pra vi li po­čet nič ke greš ke u re ži ji, ali je mno go va žni ja du go več nost nji ho vih pred­sta va i ogro man uspeh kod pu bli ke. Ne bih da zvu čim zlu ra do, ali za to li­ku moć ko ja im je do pa la, ko le ge re­di te lji bi mo ra li da pro me ne svoj od­nos pre ma po slu.

Ne boj ša Rom če vić

TRI PIŠ ČE VA PU TA

Osnov no je pra vi lo da ka da re­ži ra te ko mad ži vo ga pi sca, sa ra đu je te s njim. Uko li ko

ima te ide ju da se u da tom de lu neš to do pi še, iz ne se te mu svo ju ide ju i ako se slo ži s njom, sam ili za jed no s va ma, ra di na pre pra vlja nju, do pi si va nju ili pre kom po no va nju tek sta. Imao sam za do volj stvo da na taj na čin ra dim sa Ste va nom Pe ši ćem, Igo rom Bo jo vi­ćem, De ja nom Du kov skim, Mi le nom

De po lo, Ne na dom Ve lič ko vi ćem, Go­ra nom Ste fa nov skim i dru gi ma. Ta­kav po stu pak dik ti ra ju au tor ska pra­va, ali i osnov ne etič ke nor me. Uo sta­lom, za mi sli te pi sca ko ji je na u mio da do re ži ra, pre re ži ra, jed nom reč ju da uči ni va šu pred sta vu „ge ni jal nom”, ne bi li vas jad nog iz vu kao iz ano nim no­sti u ko joj ste do ta da ži vo ta ri li.Dra go slav To do ro vić, reditelj

ŽI VOT NE MA RE PRI ZU

Svet ski dan po zo riš ta za de cu i mla de, 20. mart, Pozorište lut aka iz Ni ša obe le ži lo je – ka ko je na­ja vlje no, pre mi je rom „Cr ven ka pe” Igo ra Bo jo vi ća, u re ži ji Bi lja ne Vu jo vić

Na ve de no je u na ja vi i da je pred sta va „ura đe na po mo ti vi ma isto i me ne baj ke, ima ja ke i ja sne po ru ke, pri la­go đe na je iza zo vi ma sa vre me nog druš tva, a na me nje na je de ci škol skog uz ra sta. Vre me je na si lja i vu ko va, a ži vot ne­ma re pri zu i ni je vir tu el ni svet igri ca. Sa ka kvim opa sno­sti ma se sva ko dnev no su sre ću na ša de ca. Ka ko da nas pre­po zna ti „vu ka”? Put odva ja nja i osa mo sta lji va nja je tr no vit i pun is ku še nja. „Cr ven ka pa” Bi lja ne Vu jo vić da je od go vo­re na ta pi ta nja i na me nje na je sta ri joj de ci od 9 go di na, ali i ro di te lji ma”. Po vo dom pre mi je re, di rek tor ka Po zo riš ta lu­ta ka Iva na Sa vić, ko ja je au tor sce no gra fi je i ko sti ma za ovaj pro je kat, iz ja vi la je: „Lut kar sko po zo riš te se od lu či lo za no­vo či ta nje „Cr ven ka pe” du bo ko sve sno svo je edu ka tiv ne funk ci je i pre ven tiv nog de lo va nja”.

Au tor son go va ta ko đe je bi la Bi lja na Vu jo vić, mu zi ku je ura dio Oli ver Ka tić u pro duk ci­ji De ja na Ili ća i stu di ja „By he art”. Ko re o gra fi ju je osmi slio Ne bo ša Gro mo lić, a vi deo­ani ma­ci ju Emil Ke ser. Igra ju: Iskra Mi lo van kić/Du nja Pet ko vić/Mi li ca Mi tić,/En a Li lić/Da ni ca Velj­ko vić, Mla den Mi loj ko vić, Alek san dra Pa vlo vić, To ma Bi bić, Je le na Đor đe vić i Ta tja na Mi­len ko vić.

STAV UDUS-aUdru že nje dram skih umet ni ka Sr bi je po dr ža va sta vo ve

svog čla na, dram skog pi sca Igo ra Bo jo vi ća, iz ne te u jav no sti po vo dom kr še nja nje go vih au tor skih pra va to kom re a li za ci je pred sta ve „Cr ven ka pa” u re ži ji Bi lja ne Vu jo vić Baj ka u Po zo­riš tu lu ta ka Niš.

Udru že nje dram skih umet ni ka Sr bi je sma tra da su au tor ska pra va stva ra la ca ne pri ko sno ve na i svo jim ak tiv no sti ma uvek će na sto ja ti da do pri no si zaš ti ti po zo riš ne de lat no sti u ce li ni.

Republika SrbijaMINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA

Štampanje ovog broja Ludusa pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja

Republike Srbije

ludus ONlINE

REPERTOARI SVIH POZORIŠTA SRBIJE PREGLED PREMIJERA NA SCENAMA SRBIJE

POSETITE NAS http://www.ludus-online.rs

ludus 195 16 ludus 19517

7500 DO MI NAPo zor je će i ubu du će upor no ra di ti na una pre đe nju po lo ža ja do ma ćeg dram skog tek sta i au to ra, što je i iz vor ni prin cip na še in sti tu ci je, is tra jan je dr Mi ro slav Mi ki Ra do njić, v.d. di rek to ra Ste ri ji nog po zor ja

Raz go va ra la: Sne ža na Mi le tić

Ju bi lar no, 60. Ste ri ji no po zor je otva­ra be se dom dram ski umet nik Pre­drag Ej dus 26. ma ja u Srp skom na­

rod nom po zo riš tu u No vom Sa du. Do 3. ju na u se lek ci ji na ci o nal ne dra me i po­zo riš ta tak mi či će se de vet pred sta va, ko­je je oda bra la Ma ri na Mi li vo je vić Ma đa­rev. U ra zno vr snom pra te ćem pro gra­mu Po zor ja odr ža va ju se i tra di ci o nal­ni okru gli sto lo vi o pred sta va ma, a mo­de ra to ri će ove go di ne bi ti po zo riš ni kri­ti ča ri Ana Ta sić („Po li ti ka”) i Igor Bu rić (do bit nik Ste ri ji ne na gra de za po zo riš nu kri ti ku „Mi o drag Ku jun džić” 2014).

Na ovo go diš njem ju bi lar nom Po­zor ju pu bli ka će se sre sti sa au tor skim po du hva ti ma: Edu ar da Mi le ra, Ego na Sa vi na, Mi re Fur lan, Mi ki ja Ma noj lo­vi ća, Du ša na Ko va če vi ća, Mi le ne Mar­ko vić, Fi li pa Vu jo še vi ća, Ne na da Pro­ki ća, Ko ka na Mla de no vi ća, Sne ža ne Tri šić, Ivi ce Bu lja na...

Se lek ci ja jed nog ta ko zna čaj nog fe­sti va la kao što je Ste ri ji no po zor je pod­ra zu me va da se u sklo pu tak mi čar skog i pra te ćih pro gra ma na đu ostva re nja či ji su umet nič ko­estet ski kva li te ti ne u pit ni. Ide al na se lek ci ja bi la bi ona ko ja bi is klju­či la su bjek tiv nost i lič ni gle da lač ki sen zi­bi li tet se lek to ra i po nu di la re le vant ne po­zo riš ne pred sta ve, oso bi te re di telj ske po­e ti ke, upe ča tlji va glu mač ka ostva re nja, in tri gan tan, in te li gen tan, li te rar no vre­

dan dram ski tekst, funk ci o nal nu i efekt­nu vi zu el nu „sen za ci ju”... Ne ret ko se de­ša va da te a tar sko ostva re nje jed no stav no ne mo že da za do vo lji baš sve na bro ja ne kri te ri ju me, ali je zbog ne kih ele me na ta po zo riš nog či na vred no da se na đe u se­lek ci ji naj va žni jeg do ma ćeg fe sti va la.

U kom smi slu je or ga ni za ci ja ju bi­lar nog 60. Po zor ja bi la dra ma tič ni ja u od no su na – na zo vi mo ih – re gu lar na iz da nja ovog fe sti va la?

Sva ko iz da nje fe sti va la ko je pri pre­ma Po zor je pod ra zu me va vi še me seč ne pri pre me i or ga ni za ci ju. Se lek ci o ni ci­klus tra je od kra ja sep tem bra do sre di­ne mar ta na red ne go di ne i zah te va da se lek tor od gle da oko 90 pred sta va ko­je kon ku ri šu za sve pro gra me fe sti va­la. Stal na ko mu ni ka ci ja sa po zo riš ti­ma u ze mlji i ino stran stvu, ko or di na ci­ja, obez be đi va nje svih uslo va za odr ža­va nje do ga đa ja na ko jem uče stvu je ne­ko li ko sto ti na ak te ra – od au tor skih eki­pa, teh nič kih slu žbi, do go sti ju, no vi na­ra, stu de na ta vi so kih po zo riš nih ško la (Po zor je mla dih) je ste kom plek san po­sao. Ne sme se, pri to me za bo ra vi ti, da Ste ri ji no po zor je ima i či tav niz dru gih de lat no sti to kom go di ne – iz da vaš tvo (ča so pis „Sce na”, knji ge iz obla sti te a tro­lo gi je, dra ma tur gi je, isto ri je i te o ri je po­zo riš ta), do ku men ta ci o no­is tra ži vač ki cen tar (pri pre ma i ob ja vlji va nje „Go diš­

nja ka po zo riš ta Sr bi je”, pri ku plja nje i ob­ra da do ku men ta ci o ne gra đe), me đu na­rod na sa rad nja…

Ove go di ne Po zor je je ob ja vi lo sva Ste ri ji na de la, opet je iza bra lo naj bo lji tekst na kon kur su za naj bo lji dram ski tekst... Šta Po zor je u bu duć no sti mo­že da ura di u una pre đe nju pi sa ne re­či i po zo riš ta?

U sklo pu po čet ka pro sla ve ju bi le ja – ove go di ne fe sti val ima 60. iz da nje, a 2016. Po zor je sla vi 60 go di na od osni va­nja, ob ja vi li smo „Sa bra na dram ska de­la Jo va na Ste ri je Po po vi ća” u dva to ma. Na taj na čin Ste ri ji no po zor je je, na skro­man, ali do sto jan na čin, po ka za lo ka ko se od no si pre ma tra di ci ji i te melj nim vred no sti ma na še dram ske knji žev no­sti, po zo riš ta i kul tu re uopšte. Kon kurs za do ma ći dram ski tekst ko ji smo po­kre nu li pre osam go di na je ste kon kre tan na čin pro mo ci je i afir ma ci je sa vre me ne srp ske dra ma tur gi je. Po zor je će i ubu du­će upor no ra di ti na una pre đe nju po lo ža­ja do ma ćeg dram skog tek sta i au to ra, što je i iz vor ni prin cip na še in sti tu ci je, poš­to va ti tra di ci ju i bi ti okre nu to bu duć no­sti, ostva ri va nju za jed nič kih pro je ka ta sa in sti tu ci ja ma i po je din ci ma u ze mlji i ino stran stvu, a sve u ci lju bo ljit ka za na­šu po zo riš nu umet nost u ce li ni.

Se lek tor ka Mi li vo je vić Ma đa rev, osmiš lja va ju ći se lek ci ju „Ka ko nas dru gi vi de?”, is ko rak nu la je ma lo iz se­lek ci je „Kru go vi”. Ti dru gi tre ba lo bi da bu du na še ogle da lo, tre ba li se za­bri nu ti pred njim(a), ka kvi smo pred njim(a) u po zo riš nom smi slu?

I ra ni jih go di na pred sta ve iz ino­stran stva ra đe ne po de li ma do ma ćih pi sa ca bi le su u pro gra mi ma Ste ri ji nog po zor ja, naj češ će u tak mi čar skom, ali i u pra te ćim pro gra mi ma. Oči gled na je na me ra se lek tor ke, da u go di ni ju bi le ja, sva ka ko na sta vi sa do brom tra di ci jom, ali u ovom slu ča ju, ste ri jan ska pu bli ka bi će u pri li ci da od gle da ostva re nja iz Ja­pa na i Ve li ke Bri ta ni je, ze ma lja ko je do sa da ni su uče stvo va le na na šem fe sti va­lu. Bi će za ni mlji vo su o či ti se sa tim ka ko nas vi de i tu ma če po zo riš ni umet ni ci iz ovih ze ma lja.

Ka ko se či ni ovo go diš nja pro duk­ci ja? Po sto ji li ne ki osnov ni tok, ten­den ci o zni ru ka vac? Je li te a tar u Sr bi­ji za ne meo pred po li ti kom?

Za od go vor na ova pi ta nja tre ba­lo bi mno go vi še pro sto ra ne go što to ovaj krat ki in ter vju do puš ta. Ovo go diš­nja pro duk ci ja po ka za la je da na ša po zo­riš ta i umet ni ci ima ju ne ve ro vat nu kre­a tiv nu vi tal nost, jer je či nje ni ca da smo u te ku ćoj se zo ni ima li si gur no de se­tak pred sta va ko je u umet nič kom smi­slu re pre zen tu ju srp ski te a tar kao re le­van tan u evrop skim okvi ri ma. Ka da je reč o po li tič kom te a tru, on da go vo ri mo o vr lo slo že nom si ste mu od no sa iz me­đu umet no sti i po li ti ke, kul tu re/po zo riš­ta i ide o lo gi je, ili što je češ ći slu čaj, kva zi ide o lo gi je, te uzroč no­po sle dič nim ve­za ma ko je svo je is ho diš te ima ju u ukup­nom druš tve no­po li tič ko­isto rij skom kon tek stu i po lo ža ju umet ni ka­po je din­ca unu tar nje ga. Sma tram da bi bi lo po­

gub no za sve nas ka da bi pra vi po li tič ki te a tar iš če zao.

Po zor je ni je Po zor je ako ne ma ko­men ta ra se lek ci je, kon tro ver zi ve za­nih za iz bor ne kih pred sta va... U tom smi slu, pot pi ta nja: zaš to je po zo riš nim ku lo a ri ma uvek va žni je je su li u se lek­ci ji dve ili jed na pred sta va ne kog re di­te lja, na pri mer, i zaš to je uopšte dra­ma ako gle da mo dva Ego na Sa vi na, dva Ko ka na Mla de no vi ća ili dve Sne­ža ne Tri šić ako su to sve do bre pred sta­ve?! Što ne bi bi le i tri od istog re di te lja ako je u toj se zo ni bri lji rao? A dru go pot pi ta nje: ot kud u ovo go diš njoj se­lek ci ji sta ra pred sta va „Dok nas smrt ne raz dvo ji”?

Naj va žni ji kri te ri jum uvek bi tre­ba lo da bu de umet nič ki kva li tet pred­sta ve. Bi lo ko ji dru gi „klju če vi” ni su uopšte va žni. „Dok nas smrt ne raz dvo­ji “ je pred sta va ko ja je pre mi je ru ima­la u dru goj go di ni man da ta pret hod nog se lek to ra Igo ra Bo jo vi ća. Zbog gru bog, ali, ne na mer nog pro pu sta Ste ri ji nog po­zor ja, Igor Bo jo vić ni je gle dao tu pred­sta vu i ona ni je bi la ob u hva će na se lek­ci o nim ci klu som u pret hod noj se zo ni. Sto ga je, shod no ra ni je us po sta vlje noj prak si, no va se lek tor ka, Ma ri na Mi li vo­je vić Ma đa rev od gle da la ovo ostva re nje i uvr sti la u ovo go diš nje Po zor je. Na po­mi njem da se i ra ni je de ša va lo da iz od­re đe nih raz lo ga se lek to ri ni su uspe va li da po gle da ju sve pred sta ve iz jed ne se­zo ne, pa je to osta ja lo kao oba ve za na­red nog se lek to ra. Da kle, ni je reč ni o ka­kvom pre se da nu.

Uvek je in tri gan tan iz bor ži ri ja, tim pre što je vr lo teš ko na ći ne ko ga ko ni u kom smi slu ni je in vol vi ran ili ne­ka ko po slov no za in te re so van za ne ko­ga ili neš to... Ko bi ra ži ri? Ko će bi ti ži­ri ovo go diš njeg Po zor ja?

U skla du sa Sta tu tom Ste ri ji nog po­zor ja i Pra vil ni kom o fe sti va lu, čla no ve ži ri ja ime nu je di rek tor Po zor ja u do go­vo ru sa se lek to rom. Ži ri 60. Ste ri ji nog po zor ja ra di će u sa sta vu: Bran ka Kri­lo vić (pred sed ni ca), Ol ga Di mi tri je vić, Dar ko Lu kić, Mi li vo je Mla đe no vić i Ig­or Bo jo vić.

Ka ko ži vi mo, ipak su naj ve ća kon­tro ver za pa re i ka ko ih do bi ti. Ju bi lar­no Po zor je po mo gli su svi, ko li ko će koš ta ti?

Ste ri ji no po zor je fi nan si ra ju grad No vi Sad, kao osni vač, Mi ni star stvo kul­tu re i in for mi sa nja Re pu bli ke Sr bi je i Po­kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa nje. Ju bi lar no iz da nje fe sti va la koš ta će oko 30.000.000 di na ra.

Ka žu da je Po zor je kra jem osam­de se tih go di na pr vo pred o se ti lo i na­slu ti lo ras pad Ju go sla vi je. Ovo go diš­nje Po zor je ugoš ću je pred sta vu sa Ko­so va – mo glo je to i proš le go di ne ka­da je po zvan (be še li ono?) „Let iz nad ko sov skog po zo riš ta”, ali ta da su umet­ni ci sa Ko so va od bi li po ziv. Šta se sa da pro me ni lo da su pro me ni li miš lje nje i

da li to Po zor je na go veš ta va po mi re nje i raz u me va nje?

Ko mu ni ka ci ja, otvo re nost, to le ran­ci ja i me đu sob no raz u me va nje neo p­hod ni su za nor ma lan ži vot. Sva ki vid ostraš će no sti, bi lo po li tič ki, ide o loš ki, ver ski, na ci o nal ni, me ni je stran i ne pri­hva tljiv. Na dam se da će sve ve ći broj lju­di to po če ti da uvi đa.

Uvek je za ni mlji vo ču ti i ne ke li ste že lja go stu ju ćih eki pa, po zo riš ne ni­su ta ko dra ma tič no zah tev ne kao re­ci mo mu zi ča ra na mu zič kim fe sti va li­ma, uvek je za pra vo naj va žni je od re di­ti ta čan pro stor za da tu pred sta vu... Pa ipak, ima li ne kih – to na braš na za sce­no gra fi ju, eg zo tič nih pti ca, mno go ki­lo va ta stru je, ka ni ste ri vo de – zah te va?

Ni je ni ma lo jed no stav no od go vo ri­ti na teh nič ke zah te ve go stu ju ćih po zo­riš ta, po go to vo iz ino stran stva. Ali, za­hva lju ju ći ogrom nim na po ri ma i zna­nju teh nič kih slu žbi Srp skog na rod nog po zo riš ta, kao i an ga žo va nju struč nih sаradnika, do sa da smo uspe va li da re­ši mo sve problemе. Ove go di ne, re ci mo, po red osta lo ga, za po tre be pred sta ve iz Bir min ge ma mo ra mo da na pra vi mo 7.500 do mi na u ne ko li ko raz li či tih bo­ja, jer bi do pre ma nje istih iz Ve li ke Bri­ta ni je po sku pe lo nji ho vo go sto va nje do te me re da ne bi smo bi li u mo guć nso­ti da ih uvr sti mo u pro gram 60. Ste ri ji­nog po zor ja.

Ne gde je na ja vlje no da se na ovo­go diš njem Po zor ju oče ku je 10.000 gle­da la ca, je li to vi še ne go što je uo bi ča­je no...

U pret hod nih ne ko li ko go di na broj gle da la ca kre tao se iz me dju 8.000 i 12.000, u za vi sno sti od pro gra ma i sce na na ko ji ma su pred sta ve igra ne. S ob zi rom na ovo go diš njih 16 pred sta va, mi slim da je ci fra od 10.000 po se ti la ca re al na.

Po zor je za tva ra „Vi o li ni sta na kro­vu”, bi će to ko pro duk cij ski spek takl dva te a tra. Ka ko Po zor je bi ra pred sta­vu ko ja se igra u čast na gra đe nih, da li sva ko mo že kon ku ri sa ti ili po sto ji ne­ko dru go pra vi lo?

Pred sta vu u čast na gra đe nih, ta ko đe bi ra se lek tor. U ovom slu ča ju, čuv ši za za jed nič ki pro je kat Srp skog na rod nog po zo riš ta i No vo sad skog po zo ri ša, la ko smo se do go vo ri li oko nji ho vog učeš ća.

Za mno ge lju de teš ko je ku pi ti i jed nu kar tu, za one ko ji se zbog to ga mo ra ju od lu či ti za jed nu ili dve pred­sta ve, šta se ni ka ko ne sme pro pu sti ti?

Ce ne ka ra ta na Ste ri ji nom po zor­ju se ne me nja ju već go di na ma i mo­gu re ći, da su, uz uva ža va nje eko nom­skih mo guć no sti na ših gra đa na, ipak pri hva tlji ve. Naj bo lje bi bi lo od gle da­ti sve pred sta ve na Fe sti va lu, ali ako već mo ram da ka žem šta lič no ne bih pro­pu stio, on da su to „Bal kan ski špi jun” iz Ja pa na, jer sa da, i ko zna ka da, ima­mo pri li ku da vid mo umet ni ke iz na ma „eg zo tič ne” po zo riš ne ze mlje i „Ho tel Ko so vo”.

Na 60. Ste ri ji nom po zor ju u No­vom Sa du, od 26. ma ja do 3. ju na, u se lek ci ji Na ci o nal ne dra me i po zo­riš ta tak mi či će se de vet pred sta va po iz bo ru se lek tor ke Ma ri ne Mi li vo je­vić Ma đa rev.

Ona je od sep tem bra 2014. do 16. mar ta 2015. go di ne gle da­la ukup no 95 pred sta va, od če ga su na ša po zo riš ta (ukup no 48) pri ja vi la 77 pred sta va za tak mi čar sku se lek ci­ju 60. Ste ri ji nog po zor ja, ali dok su po zo riš ta iz ve li kih cen ta ra pri ja vlji­va la kom plet nu pro duk ci ju, ma nja po zo riš ta van Be o gra da i No vog Sa­da ni su pri ja vi la ni jed nu pred sta vu. Na re per to a ru će se na ći 16 pred sta­va u svim kon ku ren ci ja ma.

„Pri pre ma ju ći se lek ci ju doš la sam do za ključ ka da je srp ski te a tar u vre me eko nom ske kri ze na šao no vo sta ci o nar no sta nje u ko me, i po red ne maš ti ne, po zo riš te po sto ji i uspe va da pru ži ade kva tan od go vor na iza­zo ve sve ta oko se be”, sma tra Mi li vo­je vić Ma đa rev.

U Se lek ci ju na ci o nal ne dra me i po zo riš ta oda bra no je de vet pred­sta va: „Pro vi den ca” Ste va na Ko pri vi­ce, re ži ja Egon Sa vin, Cen tar za kul­tu ru Ti vat (Cr na Go ra); „Zma je u bi­ce” Mi le ne Mar ko vič, re ži ja Iva Mi­lo še vić, Ju go slo ven sko dram sko po­zo riš te Be o grad; „Ži vot sto ji, ži vot ide da lje” Fi li pa Vu jo še vi ća, re ži ja Je­

le na Bo ga vac, Bi tef te a tar Be o grad; „Dok tor Nu šić” po Nu ši će voj ko me­di ji „DR”, adap ta ci ja i re ži ja Ko kan Mla de no vić, Kru še vač ko po zo riš te i Na rod no po zo riš te Som bor; „Mi­ster Do lar” Bra ni sla va Nu ši ća, re ži ja Sne ža na Tri šić, Na rod no po zo riš te­Na rod no ka za liš te­Népszínház Su­bo ti ca; „Ur ne be sna tra ge di ja” Du ša­na Ko va če vi ća, re ži ja Velj ko Mi ću­no vić, Cr no gor sko na rod no po zo­riš te Pod go ri ca (Cr na Go ra); „Ka zi­mir i Ka ro li na” Ede na fon Hor va ta, re ži ja Sne ža na Tri šić, Ate lje 212 Be­o grad; „Ib ze nov Ne pri ja telj na ro­da kao Breh tov po uč ni ko mad”, au­tor i re ži ja Zlat ko Pa ko vić, Cen tar za kul tur nu de kon ta mi na ci ju, Be o grad; „Dok nas smrt ne raz dvo ji” Mi re Fur lan, re ži ja Pre drag Mi ki Ma noj­lo vić, Ra di o ni ca in te gra ci je Be o grad.

Ima ju ći u vi du 60 go di na Po­zor ja, ko ji se pr vih 36 go di na od vi­jao pod na zi vom Ju go slo ven ske po­zo riš ne igre, se lek tor ka je od lu či la da u se lek ci ju „Kru go vi” uvr sti sa vre­me ne in ter pre ta ci je de la naj zna čaj­ni jih kla si ka iz Slo ve ni je i Hr var ske. Uz obra zlo že nje da „ka da bu de mo vi de li ka ko Slo ven ci da nas tre ri ra­ju Can ka ra, a Hr va ti Kr le žu, mo žda će nam i po zi ci ja Nu ši ća u sa vre me­nom srp skom te a tru bi ti ja sni ja”. Ta­ko će u se lek ci ji „Kru go vi” bi ti pri ka­za ne sle de će pred sta ve: „Kralj Be taj­

no ve” Iva na Can ka ra, re ži ja Edu ard Mi ler, Slo ven sko na rod no gle da liš­če, Dra ma, Lju blja na i Slo ven sko na­rod no gle da liš če Ma ri bor (Slo ve ni­ja); „Vuč jak” Mi ro sla va Kr le že, re ži ja

Ivi ca Bu ljan, Hr vat sko na rod no ka­za liš te Za greb (Hr vat ska); „Kri sto­for Ko lum bo” Mi ro sla va Kr le že, re­ži ja Re ne Me dve šek, Za gre bač ko ka­za liš te mla dih Za greb (Hr vat ska).

Ne tak mi čar ski pro gram „Ka­ko nas dru gi vi de” pred sta vlja no vi­nu na Po zor ju, i u nje mu će se na ći pred sta ve ko je po dr ža va ju na šu dra­mu u ino stran stvu. Iz vo đe nje na­ših pred sta va u ino stran stvu i nji ho­vo do vo đe nje na Po zor je, po re či ma Ma ri ne Mi li vo je vić Ma đa rev, ni je va­žno sa mo zbog pro mo ci je na še dra­me, ne go i sto ga što in ter pre ta ci ja na­ših tek sto va u kon tek stu dru ge kul­tu re omo gu ća va da raz u me mo ka ko nas dru gi vi de. Ova ne tak mi čar ska se lek ci ja ima će sa mo dve pred sta ve („Bal kan ski špi jun” Du ša na Ko va če­vi ća, re ži ja Cu jo ši Su gi ja ma, Kom pa­ni ja „A la Plas”, To kio, Ja pan i „Prst oba rač me tak piš tolj” Ne na da Pro ki­ća, re ži ja Džejms Jar ker, Stan’s Ka fe, Bir min gem, Ve li ka Bri ta ni ja), iz kul­tu ro loš ki raz li či tih ze ma lja, a pra ti­će ih raz go vo ri i ra di o ni ce po sve će ne nji ho voj po zo riš noj kul tu ri.

U pra te ćem pro gra mu Fe sti va­la pred sta vom „Ho tel Ko so vo”, po tek stu i u re ži ji Ne na da To do ro vi­ća, pred sta vi će se Na rod no po zo riš­te Priš ti na, Srp ska dra ma sa se diš tem u Gra ča ni ci.

Pred sta va u čast na gra đe nih, ove go di ne bi će „Vi o li ni sta na kro­vu” Džo ze fa Štaj na, re ži ja Ati la Be­reš, Srp sko na rod no po zo riš te i No­vo sad sko po zo riš te Ujvideki sinhaz, No vi Sad.

60. Ste ri ji no po zor je 2015. P R A T E Ć I P R O g R A M

Po se ti o ci Ste ri ji nog po zor ja, u okvi ru bo ga tog Pra te ćeg pro gra ma, mo ći će da vi de pro jek ci ju do ku men tar nog fil ma o Jo va nu Ste ri ji Po po vi ću iz 1956. go di ne (sce na rio Mi lan To kin, re ži ja Mi o drag Ni ko lić, ka me ra Vla de ta Lu kić) i vi deo pro jek­ci ju „Ste ri ji ni por tre ti” (pri re dio Ha dži Zo ran La zin), iz lo žbe „Po zo ri jan ski vre me plov” i „Sce na, ma ska, ko stim, lut ka” (u or ga ni za ci ji Cen tra za li kov no vas pi ta nje de ce i omla di ne Voj­vo di ne), a bi će ot kri ve ne bi ste Jo va na Ste ri je Po po vi ća, au to ra

Lju bi sa va M. Sr da no vi ća (u do njem fo a jeu Sce ne „Pe ra Do bri no vić” Srp skog na rod­nog po zo riš ta) i Pe tra Ko njo vi ća au to ra dr Vla di mi ra T. Jo ka no vi ća (do nji fo a je Sce­ne „Jo van Đor đe vić” SNP­a).

Po red tra di ci o nal nih okru glih sto lo­va, bi će or ga ni zo va ni: pro gram „Ste ri jan ci” (mo de ra tor Vo ja Sol da to vić), jav no či ta nje ra do va stu de na ta dra ma tur gi je, pro mo ci­ja ča so pi sa za po zo riš te i vu zu el ne ko mu ni­ka ci je „Agon”, kao i pro mo ci ja štam pa nog i on li ne iz da nja po zo riš nih no vi na „Lu dus”, a u okvi ru Da na knji ge bi će odr ža ne pro mo­ci je po zo riš nih iz da nja. Po zo riš te „Pro me­na” or ga ni zu je tri bi nu, a Re gi o nal na aso ci­ja ci ja za psi ho dra mu i in te gra tiv nu pri me­nu psi ho te ra pi je ra di o ni cu „Uvod u psi ho­dra mu i te o ri ja ulo ga”.

Na Po zor ju mla dih bi će pri ka za na sle­de ća ostva re nja: „Plej Šek spir” (Aka de mi ja umet no sti Be o grad), Vi li jam Šek spir: „Bu ra” (Aka de mi ja umet no sti No vi Sad – kla­sa na srp skom je zi ku), „Žan ro vi – tra ge di je i ko me di je” (Aka de mi ja umjet no sti Ba­nja Lu ka), „Lik – eko no mi ja emo ci ja” (Fa kul tet dram skih umet no sti Be o grad), „Jo vi­ca Ku ku ru zov” – po mo ti vi ma „Vi te za Jo va na” i pe sma ma Šan do ra Pe te fi ja (Aka de­mi ja umet no sti No vi Sad – kla sa glu me na ma đar skom je zi ku), „Plej Ste ri ja” (Aka de­mi ja le pih umet no sti „To do ris” Be o grad), Ko laž vi še tek sto va (GI TIS Mo skva), Naj­džel Vi li jams: „Kla sni ne pri ja telj” (Fa kul tet umet no sti Uni ver zi te ta u Priš ti ni, Zve čan­Ko sov ska Mi tro vi ca), Edvard Ol bi: „Ko se bo ji Vir dži ni je Vulf? ” / Te na Šti vi čić: „Dvi­je” (NO VA aka de mi ja umet no sti Be o grad), Vla di mir Đur đe vić: „Ne igraj na En gle ze” / Lik Hib ner: „Krips” (Fa kul tet dram skih umjet no sti Ce ti nje).

Zna čaj ko pro duk ci je dva no­vo sad ska te a tra na re a li za ci­ji ova ko zah tev nog pro jek ta je

iz u ze tan. De lo Džo ze fa Stej na re ži ra gost iz Ma đar ske Ati la Be reš. U glav­nim ulo ga ma su: Aron Ba laž, Gor da­na Jo šić Ga jin, Alek san dra Ple sko njić, Sil vi ja Kri žan, Emi na Elor, Ago ta Fe­renc, Jo va na Ba la še vić, Gor da na Đur­đe vić, Mi lo van Fi li po vić, Ne boj ša Sa­vić, Ati la Ma đar, Iš tvan Ke re šij, Mi lo­rad Ka por... Mu zi ku uži vo na sce ni iz­vo di Bu da pest Klec mer bend sa Fe­ren com Ja vo ri jem na če lu.

„Vi o li ni sta na kro vu” za tvo ri će pred sto je će Ste ri ji no po zor je – u čast na gra đe nih 3. ju na. Do kra ja se zo ne bi će iz ve de na po tom 4. i 5. ju na. Evo im pre si ja sa jed ne od pro ba...

Eh, da sam bo gatDa li zbog maj skog uran ka u na ja vi,

pred sto je ćeg pra zni ka – Da na ra da, ko ji se – za ni mlji vo ne sa mo u maj či ci Sr bi ji, već i su sed noj maj či ci Ma đar skoj – sla vi ne rad no, at mos fe ra na po sled njoj maj­skoj pro bi „Vi o li ni ste na kro vu”, bi la je vi še ne go za bav na, plo do no sna, ta ko re­ći – no đon jo (mno go do bra)!

Na sce ni je mno go lju di, ne mo gu će ih je pre bro ja ti: glu ma ca, ba let skih igra­ča, scen skih rad ni ka... Su fler ka Sne­ža je u par te ru, ta mo su i ne ki glum­ci ko ji če ka ju red na svo ju sce nu. Sme­nju ju se... Jed ni vre me pre kra ću ju igri­ca ma – Iš tvan Ke re ši (ru ski pe vač), ig­ra „kri mi nal kejs”, dru gi – po put Mi lo­

ra da Ka po ra (Mendl, ra bi nov sin), dvo­me tra ša sklup ča nog u ne mo gu ćem po­lo ža ju, spa va ju i sa nja ju no vi na sta vak Džem sa Bon da, tre ći – haj Ga bi Crn­ko vić (Šejndl) – iz me đu dva re da u par­te ru – je du, zdra vo – da bu de ja sno, če­tvr ti po put Ju dit La slo ukrš te nim re či­ma ve žba ju vi ju ge. Is pod ve li kog svo­da po sred „Pe re Do bri no vi ća” tre nut no su Ago ta Fe renc (Hodl) i Jo va na Ba la­še vić (Ha ve) – dve od tri Te vje o ve kće­ri... Ago ta Fe renc mi ni pa u zu ko ri sti za pi la tes ve žbe! U ćoš ku, na ste pe ni ca ma, se di dvo stru ki Ste ri ja nac Aron Ba laž (Te vje), gla ve uro nje ne u tekst. Po lu gla­sno po na vlja ne ke re pli ke, pre sli ša va se, tra ži in to na ci ju, pe gla ak ce nat...

Film ski ka dar u po zo riš tuNa sce ni oča ra va naj pre Ca ka –

Alek san dra Ple so njić (ba ka Cajtl), nje ne lu cid nost i du ho vi tost, za i gra­nost, ne ka bi zar na sti dlji vost i de ti nja sum nja u se be – neo do lji ve su. Sva ka nje na sce na je za apla uz. Mla di glum­ci ima ju ma ster klas uži vo. Sil vi ja Kri­žan, ko ja igra pr vu že nu Lej ze ra Vol fa ima jed nu opa snu so lo nu me ru. Ma li no vi nar ski kru žok u ćoš ku hva li Ca ku sa moj Ca ki, a ona ka že: „Je ste, od lič na sam a po sle do đe Sil vi ja i odu va me...”

Sav ke (Ne boj ša Sa vić, ko ji ig­ra stu den ta Per či ka, u ko ga će se za­gle da ti Hodl) da nas je, iz gle da, za du­žen za re di te lja. Za du žen da se ša li na nje gov ra čun. Sce na se pre ki da sal­vom sme ha. Be reš to ju nač ki pod no si,

opa sna je on mu stra i sam je bio glu­mac, zna ko li ko je glum ci ma na sce­ni va žna ta vr sta gim na sti ke, ko li ko je re lak si ra ju ća i pod sti ču ća... On je, iz­gle da, od onih ul tra po zi tiv nih re di te­lja, vr lo pod sti ca jan za glum ca, vo leo je i sam, ka že, ta kve re di te lje dok ni­je pre šao ram pu – pre ne kih 15 go di­na, vi še ni je i ne će bi ti, zaš to, za to što je sa da re di telj, do sta je bi lo, ma zel tov.

Na čin na ko ji re ži ra de lu je non ša­lant no, a za pra vo, vr lo do bro zna šta ra di, za ba vi glum ca, zu mi ra ga dok ovaj usva ja nje go ve su ge sti je, uno­si mu se u li ce, bu kval no kao film­ska ka me ra, ne da mu da švr lja, glu mi da glu mi, ho će kru pan glu mač ki ka­dar – film ski u po zo riš tu. I eto ga opet na sce ni, pre ki da upra vo je dan ta kav „kru pan ka dar” iz me đu dve Gor da ne – Đur đe vić i Jo šić. Đur đe vić od nje­ga tra ži pre ci zni je ob jaš nje nje, a on da ni jan su u se bi, re di telj od nje si lo vi ti je emo ci je, film ske... Ku da li će oti ći ova gra da ci ja... Go ca nu di va le re re še nja... Na kra ju re di telj glu mi ci lju bi ru ku...

Va vi lon ska vre vaGle da ju ći ko lo plet do ga đa ja sa

sre di ne par te ra „Pe re Do bri no vi ća”, pro ba po ma lo na li ku je na ki pu ći va­vi lon ski lo nac. Sve pul si ra, kao u koš­ni ci. Uti sak je ta kav ne sa mo za to što se me ša ju srp ski, ma đar ski i en gle ski, ne go i za to što se upe tlja va ju ljud ski ka rak te ri. Na tre nut ke se glas re di te lja gu bi i vi še ne ču je, vi še de se ti na lju di

na sce ni šap ne tek po reč u isto vre me i eto gra je. On da se pro lo mi zvi žduk, pro do ran i od lu čan i jed no od luč no re di telj sko, pre sim pa tič no: „Ti ši na, mo lim te, vas!”. To mu je pr vi su sret sa srp skim. Zna još ne ko li ko re či, ali raz u me sve što glum ci go vo re jer pro­go va ra ju po zo riš nim je zi kom, do da je.

I stvar no svi i „te” i „vas” u sle de­ćem tre nut ku uću te, opet za vla da ti ši­na, ču je se pa i naj ti ša re pli ka glum­ca, forš pi lo va nje re di te lja. Jut ka Fe­renc, ko ja si mul ta no pre vo di, str plji vo i pe dant no, či ni se i re di telj ske po kre te i sa ma se, po put ka me re, uno si – kad i re di telj – glum cu u li ce.

Kre a tiv na pa u za za za vi sni kePa u za... Ta jac... De se to mi nut ni...

Dim ubi ja – za vi sni ke. Za to vre me, na is ku še nju su i oni dru gi – tač ovo, tač ono – on lajn ovi sni ci. Da se uga se sva sve tla, od sil nih ge dže ta vi de lo bi se kao da je dan.

Ho ću još!Re di telj na li cu me sta iz maš ta­

va sce nu u ko joj se Gol de i Te vje od­jed nom na đu na ru ka ma dru gih ak­te ra. Gor da na Jo šić Ga jin, vi so ko na dla no vi ma Me sa ro ša i eki pe, vriš ti od us hi će nja: „Jo o o oj, što je fi no! Ho ću još!” Ko re pe ti tor Adam Klem u ne­kom tre nut ku pre ti da će sa da svi ra­ti pra vim tem pom, ne spo ro kao do sa da... Ni ko niš ta ne ko men ta ri še, svi hva ta ju ri tam... Kad se sve sti ša, Emi na Elor kao Cajtl iz go va ra jed nu od naj div ni jih re pli ka u „Vi o li ni sti”: „Oče, zar ja vre dim ma nje od ru ke?”

Na sta vak pro be, re di telj jed nom glum cu in si nu i ra mo gu će li ni je ka­rak te ra, de li sa ve te, is tr ča va na sce nu, po me ra sto, ša pu će neš to glav noj glu­mi ci Jo šić Ga jin, od mah po tom Gol de

si ne, ki ko će se i na red na sce na za vr­ša va re di te lje vim: „Ku plje no!”. U na­stav ku, že le ći da ob ja sni ko re o gra fi­ju u ko joj svi tre ba da glu me – evo sa­da i jed nog spi na – zom bi je iz naj go­rih ho li vud skih vam pir skih fil mo va – Be reš za vr ša va na ko le ni ma... Hm, ko li je neo do lji vi Ro bert Pa tin son u ovoj vam pir skoj sce ni? Pa, ima ih dvo ji ca – Mi lo rad Ka por i Ati la Ma­đar, pot pu no su „iš ča še ni”... Re di telj i da lje ne po ko le blji vo zu mi ra glum ca, kao film ska ka me ra. Za to vre me Ka­por bi stal no da „pro da” ne ku smi ca li­cu, spa ring part ner mu je Ati la Ma đar ko ji igra ra bi na; na dru goj stra ni sce­ne isto to ne pre kid no ra de Sav ke i Era – Mi lo van Fi li po vić ko ji igra neo do lji­vo smo ta nog Mo tla.

I tu je kraj za 30. april... De li se ras po red za na red nu ne de lju, pod se­ća se šta se sve do pr ve na red ne pro­be mo ra ura di ti. A on da su se svi raz­be ža li u prav cu 1. ma ja... Po ve čer je za ura nak svi ra se u po ne de ljak, ka da je na sta vak pro ba...

Sne ža na Mi le tić

OD gO VOR NA IZA ZO VE SVE TA OKO NAS

VA VI LON SKA VRE VAMju zikl „Vi o li ni sta na kro vu”, ko pro duk ci ja Srp skog na rod nog po zo riš ta i No vo sad skog po zo riš ta/Uj vi de ki sin haz, pre mi jer no je iz ve de na 23. ma ja na sce ni SNP­a, a 3. juna zatvara Sterijino pozorje

ludus 195 18 ludus 19519

MI HA I LO VIĆ: La žu, je l’?KO NO BAR: Ne mam poj ma, ali

ka sno je... To je tre ba lo... I – ha... A i ne ve ru jem im niš ta.

MI HA I LO VIĆ: Bi će valj da neš to, evo do bi li ste sa da i stal no po zo riš te...

KO NO BAR: A za ko ga? Ra se lio se na rod dok su se oni smi sli li da neš­to ura de. Na jed nog ko ji se vra ti ide de se to ro ko ji se od se le.

MI HA I LO VIĆ: Do đi na pred sta­vu, baš go vo ri o to me...

KO NO BAR: Ima li šta da se čo­vek na sme je u toj pred sta vi?

MI HA I LO VIĆ: Valj da.

TRE ĆI ČIN

Pr va sce na(Na sa tu 02.20. Su tra, tač ni je da­

nas je pre mi je ra. Upra vo za vr šen tre­ći pro gon. Umor, eu fo ri ja, nad vi ki­va nje, škri pa sto li ca, smeh... Sve se to sli lo u hlad nji kav i za di mljen klub Do ma kul tu re u Gra ča ni ci. Ma u ri cio, di rek tor Ber lin skog te a tra sa jed nim od svo jih glu ma ca, Ži vo jin, di rek tor Do ma, ali pre sve ga du hov na i ljud­ska gro ma da pre o sta log ži vlja u Ko­sov skom Po mo ra vlju – To do ro vić, Goks)

MI HA I LO VIĆ: Fi snik, ka ko ti se či ni pred sta va?

FI SNIK: Vo lim te. (Sme je se.)MI HA I LO VIĆ: Vi di mo se su tra

na pred sta vi?FI SNIK: Ne mo gu, Bo gu mi, će

me vi de mo ji, pa da me ko le u šu ma.TO DO RO VIĆ: (Fi sni ku) Re kao

sam Ma u ri ci ju da si mi dao ske le za sce no gra fi ju, sad kad se raš ču je po Ne mač koj – go tov si! (Sme ju se.)

ŽI VO JIN: Od lič na pred sta va... Po ga đa... Iskre na je, a to bo li.

MI HA I LO VIĆ: Vi dim... Ni sam znao dok ni sam do ži veo... Zvao sam

Ne na da u Niš da ura di mo pred sta vu o ne za in te re so va no sti ostat ka Sr bi je za Sr be Ko so va.

Dru ga sce na.(Mi ha i lo vić se di u ka fa ni pre ko. Če­

ka. Na jed nom usta je i is tr ča va na uli cu)MI HA I LO VIĆ: Sti gla si! Re kao

sam ti da će sve bi ti ok. Zaš to pla češ? Ej! Šta je bi lo? (Da ni je la, su pru ga, ne od go va ra.) Vi de la si ovo „Mi sing”?

DA NI JE LA: (Kroz su ze) Da... I ži ce oko ku ća, ma na sti ra i... Straš no...

Tre ća sce na (Pre mi je ra. U sa li oko 300 „Do­

bri vo ja” i oko dva de se tak osta lih. Onih za ko je je to sa mo pred sta va. Smeh – apla uz – smeh – ti ši na – ti­ši na – osmeh – ti ši na – apla uz – muk – su ze – muk – je caj – muk – smeh – muk – muk – muk – apla uz – apla uz – apla uz... – su ze)

MI HA I LO VIĆ: (Muk) ...

Če tvr ta sce na(Is pred Do ma ne ka li ca, ne ki lju­

di, ne ki po gle di i ža mor. Ili ur la ju ći muk, sve jed no.)

Ȥ Če sti tam, pla ka la sam...

Ȥ Sjaj no, sjaj no... Ȥ Ej bre sin ko... Ȥ Sve je isti na i sva ka vam čast! Ȥ Jel će da igra ovo po no vo, mo­

ram da do ve dem ove mo je da gle da ju? Ȥ Ma lo je pr lja va pred sta va, ali

ga đa pra vo u gru di. Ȥ Još ne mo gu da se pri be rem... Ȥ Ne nad je he roj! I ti i Mi lan če,

Igor, Ba njo, Bo jan... I ova de ca su me odu še vi la... Ma svi!

Ȥ Sva ka čast. Ȥ Sve ste okr pi li i to mi je mno­

go mi lo! I Šip ta re i ove stran ce, a Bo­ga mi i na še! I ne ka ste! Sve je isti na!

Ȥ Iz vi ni te, ma lo mi se raz ma za la šmin ka... Pa pla ka la sam, ni je me sra­mo ta da ka žem!

Ȥ Do bri vo je, da vam če sti tam i da vam se za hva lim. U stva ri svi ma. Ja ži vim tu niz uli cu, ovo mi je unu­ka... Po zdra vi se, pru ži ru ku či ki. Muž mi je eno ta mo na sli ci i... Hva la vam.

EPI LOg(Mi ha i lo vić, Da ni je la, Mi lan če i

Bo ki u ko li ma na pu tu za Vra nje. Mi­ha i lo vi ću zvo ni te le fon. Ja vlja se.)

ŽI VO JIN: Aco, mo lim te mi na­pi ši neš to o tvom uti sku na kon sve ga

ovo ga, ša ljem ne ki čla nak, pa bih da i to imam.

MI HA I LO VIĆ: Va ži, čim stig­nem u Niš, ša ljem ti.

ŽI VO JIN: Na pi ši od mah, hit no mi je. Po zdrav i ču je mo se dru že.

(Mi ha i lo vić ku ca po ru ku.)„Teš ko da će mo, u vre me nu ko­

je nas je snaš lo, raz u me ti svu ne­moć, očaj i pat nju ma lih lju di da nas na Ko so vu. Bo jim se da će ti mu ti ra­ni apa tri di, ra za pe ti iz me đu pa ra gra­fa i kan ce la ri ja, neo t pa ko va nih ko­fe ra i hu ma ni tar nih pa ke ta; iz me đu pre o ra nog mo sta i is pra nih za sta va; iz me đu gro bo va i gra ni ca ko je pre­ko njih pro la ze, bo jim se da će se taj ma li čo vek ne po vrat no iz gu bi ti i po­sta ti sa mo sta ti sti ka no vih isto rij skih udž be ni ka.”

(Re di te lju pre po ru ču jem da is­pod ovog tek sta ne pod vla či mu zi ku, ne far ba sve tli ma glum ce, da ne puš­ta ni ka kve pro jek ci je, ili ko ri sti bi lo ka ka ve dru ge po zo riš ta ri je. Ako već neš to mo ra, ne ka ih za jed no sa pu­bli kom ogra di ži com.)

Alek san dar Mi ha i lo vić

KNJI GA UTI SA KA HO TE LA KO SO VOPred sta vom „Ho tel Ko so vo” Ne na da To do ro vi ća, Na rod nog po zo riš ta Priš ti na, zi mus je otvo re no nji ho vo no vo se diš te – re no vi ra na sce na Do ma kul tu re u Gra ča ni ci . Oni će biti posebni gosti 60. Sterijinog pozorja

„Ho tel Ko so vo”, po tek stu i u re ži­ji Ne na da To do ro vi ća je mju zikl ko ji no si pod na slov „Scen ski pri ruč nik za lak še sna la že nje u ju žnoj srp skoj po­kra ji ni – Re pu bli ka Ko so vo”. Ko mad osli ka va ži vot glav nog ju na ka Do bri­vo ja ko ji se 15 go di na na kon ra ta vra­ća u svo je se lo kod Pri zre na.

„Če ka ju ći 20 go di na da Ko so vo bu de umet nič ka te ma ne kim dru gim, pi sme ni jim au to ri ma, cr vljao sam ra­de ći ko ma de ko ji ga se ne ti ču. Poš to je vrag od neo ša lu, i po zo riš te je za bo­ra vi lo tu tra gič nu far su, dr znu li smo se da vas one spo ko ji mo pri čom o nje mu. (Ma da, ni kad ni sam raz u meo zaš to je to li ko teš ko sme sti ti Ko so vo u sat i po po zo riš ne za ba ve). Go mi le kva drat nih ki lo me ta ra pod ko ji ma le že le še vi ci vi­li za ci ja kao hu mus za cvat no vih mr­žnji, ki lo me tri la ži ko jom će vas, si lom fi zi ke, očas pre tvo ri ti u in ži nje re isti ne, te ror ko ji će se prav da ti osve tom žr tve, sve su to raz lo zi da se umet nik ose­ti pro zva nim. Ako se ne sla že te, ovo je pred sta va ko ju ne sme te vi de ti. Da vam ne kva ri mo ve če”, na pi sao je To­do ro vić u pro gra mu pred sta ve.

Alek san dar Mi ha i lo vić, glu mac niš kog Na rod nog po zo riš ta, tu ma­čio je, kao gost, ulo gu Do bri vo ja. Spe­ci jal no za Lu dus za be le žio je „Knji gu uti sa ka”.

PRO LOgMI HA I LO VIĆ: (Ja vlja se na te le­

fon) Pron to!TO DO RO VIĆ: Alo, ga zda Aco...

(kr ča nje)... iz Mi tro vi ce... (kr ča nje)... te po mi nje mo... (kr ča nje)... je dan Do­bri vo je re ši da se po vra ća... (kr ča nje)... ta ko da te pi ta mo da li si ras po lo žen?

MI HA I LO VIĆ: Alo? Oda kle zo­veš?

TO DO RO VIĆ: Alo, Ko so vo ko­ling...

MI HA I LO VIĆ: Gde si bre dru že, ra diš pred sta vu?

TO DO RO VIĆ: Ti znaš da ja to ne umem, ne go sub ver ziv no... (kr ča­nje)...

MI HA I LO VIĆ: Ako je ta ko, sma­traj da smo se od mah do go vo ri li.

PR VI ČIN

Pr va sce na(Cen tar Ni ša. 4:30 ča so va. Mrak.

Mi ha i lo vić gu ra ju ći se u krag nu sam na tro to a ru. Če ka. Če ka. Če ka. Če ka. Po zi va šo fe ra)

ŠO FER: Da?MI HA I LO VIĆ: Da li vi vo zi te do

Mi tro vi ce?ŠO FER: Ka ži bra te?MI HA I LO VIĆ: Re kli su mi da

kod spo me ni ka če kam...ŠO FER: Ta ko je, evo me ne sa mo

da po ku pim Jo cu i Mi le nu. Bu di tu i ne bri ni. (pre ki da se ve za)

(Mi ha i lo vić na istom me stu. Če­ka. Če ka. ... Če ka. Če ka. ... Po ja vlju je se au to bus.)

ŠO FER: Ti li si zvao? (ne sa če kav­ši od go vor) Daj tor bu u bun ker i se daj go re, će da vi diš gde ima me sto.

(Mi ha i lo vić ula zi i na la zi slo bod­no me sto u sko ro pu nom au to bu su. Ža mor)

PUT NIK 1: ...Poš to va nje bre, pre sve ga. Poš to va nje!

PUT NIK 2: Ta ko je, ta ko je...PUT NIK 1: I mi sliš da će su tra

ne ko hva la da nam ka že? PUT NIK 2: Ka kvi hva la, pa evo i

pla te nam sma nji še.

Dru ga sce na(Mer da re. Ca ri na. Ula zi ca ri nik

ju žne srp ske po kra ji ne re pu bli ka Ko­so vo. Ljut.)

ŠO FER: Fkih fpi ljfbiu... (smeš­ka se)

CA RI NIK: Huzgf bvd?ŠO FER: Iha, fzu ef cdža lu. (Pri li­

kom po zdra va mu osta vlja zgu žva ne evre u ru ka ma)

CA RI NIK: Ojhgfd hgvdf... (Put­ni ci ma) Sre tan do la zak. (Iz la zi iz au­to bu sa)

PUT NIK 6: Ka že se, pro la zak.

Tre ća sce na(Re sto ran ho te la HH u Ko sov skoj

Mi tro vi ci. Za sto lom re di telj To do ro­vić, Zi na i da, Ivan ka, sce no graf Goks i Mi ha i lo vić.)

TO DO RO VIĆ: Da kle, Do bri vo­je, to si ti, re ši da se vra ti ku ći jer ga zo ve Ba ba, to si ti Zi na i da. E sad, tu ti nje ga sa pli ću svi, Šip ta ri, Sr bi, Eu­leks, po po vi i ho dže..., že na, ko ju su ote li 99. se pre u da la za crn ca, se lo mu pre tvo ri li u gro blje i na kra ju na le ti na šip tar ske de mon stran te ko ji ga ubi­ju. Eto. Aj de sad da po žu ri mo, ima te pro bu u 12.

ZI NA: Ali sa da je 13:20?TO DO RO VIĆ: Ne ma ve ze, zna ju

oni da vi tre ba da do đe te.MI HA I LO VIĆ: A tekst?

TO DO RO VIĆ: To će Ivan ka. Ivan ka gde ti je tekst?

IVAN KA: Evo tek sta. (Pru ža Mi­hi i Zi ni tri stra ni ce sa ne ko li ko son­go va)

MI HA I LO VIĆ: Ovo je sve?TO DO RO VIĆ: Šta će ti vi še.

Če tvr ta sce na(Le de na sa la Do ma Kul tu re u

Zve ča nu. Maj sto ri se ku i far ba ju dr­ve ne plo če, ne ko li ci na mla dih glu­ma ca i ple sa ča uve žba va ko re o gra fi ju sa Ta ma rom.)

MLA DA GLU MI CA 1: A vi ste za vr ši li kod Boš ka*?

* (Boš ko Di mi tri je vić, re di telj i pro fe sor glu me na priš tin skoj Aka de­mi ji umet no sti)?

MI HA I LO VIĆ: Ja sam bio na Bo­le to voj pr voj kla si...

MLAD GLU MAC 1: A mi smo nje go va po sled nja kla sa.

MLA DA GLU MI CA 2: Pri čao je o va ma...

MLA DA GLU MI CA 1: Boš ki ći!MI HA I LO VIĆ: Da, Boš ki ći.

Pe ta sce na(To do ro vić i Mi ha i lo vić is pred

mo sta ko ji de li ju žni i se ver ni deo Mi tro vi ce. Na mo stu park. Is pred mo sta pre o ran as falt ni put. Is pred ne ka daš njeg pu ta dva ka mi o na iz ko jih se pro da je ku pus. Sve oki će­no is pra nim srp skim za sta va ma. Na ban de ri is pred mo sta se vi jo ri za sta­va Češ ke)

TO DO RO VIĆ: Ka da su iz Eu lek­sa re kli da se sklo ne ba ri ka de, ovi na­ši za sa di li park Mi ra. Ka ži ka kva vr­hun ska bu da laš ti na! A fo ra je što ga ču va ju Šip ta ri.

MI HA I LO VIĆ: A šta će ova češ­ka za sta va?

TO DO RO VIĆ: Ot kud znam, osta la od ne če ga za neš to, a pro tiv ni­če ga.

MI HA I LO VIĆ: Fe li ni...TO DO RO VIĆ: Do bro do šao na

Ko so vo, ga zda Aco.

DRU gI ČIN

Pr va sce na (Te le fon ski raz go vor iz me đu Mi­

ha i lo vi ća, To do ro vi ća i inih, ko ji se od vi ja u pe ri o du od 10 da na.)

TO DO RO VIĆ: Ga zda Aco, po­me ra mo se za ne ki dan, ja vljam ti pre ko su tra.

IVAN KA: Niš ta mi ni je re kao, pre ne ću mu da ti se ja vi.

GLAS CEN TRA LE: Mo bil ni pret plat nik tre nut no ni je do stu pan.

GLAS CEN TRA LE: Mo bil ni pret plat nik tre nut no ni je do stu pan.

BO KI STOJ ČE TOV: Ja sam dru­že u Be o gra du, za vr ša vam mu zi ku... Ako šta sa znam ja vi ću ti.

GLAS CEN TRA LE: Mo bil­ni pret plat nik tre nut no ni je do stu­ pan.

TO DO RO VIĆ: Gde si bre ba ta Aco!? Su tra mo žeš li da do đeš? Je ste, za bo ra vio sam da si po slao ter mi ne... Niš ta, on da pre ko su tra, a pre mi je­ra 12. Ta ko je, o de cem bru pri ča mo... Sti že mo, ne bri ni...

Dru ga sce na (Au to bu ska sta ni ca u Ni šu. Mi ha i­

lo vić ula zi u au to bus sa još 4 put ni ka.)PUT NI KA 1: Hhufg khdfo i eu?VO ZAČ: F izd gep fdi iuhzfe.PUT NIK 3: Kdsfnjtze njufzgn

hkgdefv...PUT NIK 1: (ku pu je kar tu) Ah,

jhgf uz fgu zrgf.VO ZAČ: Ku zrg njurzf, sdmnri

ur po er. (sme je se)MI HA I LO VIĆ: (vo za ču) Do

Gra ča ni ce.VO ZAČ: 6 evra.MI HA I LO VIĆ: Di na ri?VO ZAČ: Mo že bre, sve mo že!

(sme je se)

Tre ća sce na(Gra ča ni ca. Na ula zu u me sto ta­

bla ko ja nas oba veš ta va da je ovaj deo pod vi deo nad zo rom. Ne la go da u gru­di ma. Is pred Do ma Kul tu re, ko ji se još opre ma osnov nim teh ni ka li ja ma za igra nje po zo riš nih pred sta va, ogom na skulp tu ra u ob li ku nat pi sa „MI SING” ob le plje na je sa pre ko hi lja du fo to gra­fi ja ne sta lih i ubi je nih, uglav nom Sr ba. Ne ma one ži vo sti i gor do sti na uli ci, kao u Mi tro vi ci. Ma na sti r ski zid op ši­ven bo dlji ka vom ži com, ula zna ka pi­ja blo ki ra na Ha me rom Eu lek sa, a na ban de ri tik uz njih vi jo ri se srp ska za­sta va. Iza ne kog čud nog mi ra nad ja ča­va ju se strp nja i slut nja)

MI HA I LO VIĆ: Sve je ovo straš­no, dru že moj...

TO DO RO VIĆ: Ni si bio u Ve li­koj Ho či i Ora hov cu, ovo je još i do­bro. E moj ga zda Aco, o to me pra vi­mo pred sta vu. U sil nom nad je...anju šta je či je, ko je ko ga ka da i pr vi, zaš­to, EU, Sr bi ja ili Ko so vo, vo di ra ču­na, ov de je stro go ka žnji vo da ka žeš i Me to hi ja, od sve ga to ga sil nog i pre­sil nog za bo ra vi li su na nas, ma le lju­de. Tu ubra jam i Šip ta re, jer su njih sla ga li da ima ju svo ju dr ža vu. Ne ma­ju oni niš ta, a i mi sa nji ma. Te le kom im uze li Nem ci, Elek tra nu ta ko đe, rud ni ke Ame ri kan ci, ko ji su još sti­gli i ba zu da im uva le, Bre zo vi cu na­me ra či li Fran cu zi... Sve ti je ovo jed­na ve li ka far sa ko ja tre ba da sa kri­je ogrom nu pljač ku, a mi, ma li lju di smo sa mo oli nja li bi der ma jer ko ji se po te že is klju či vo za no vin sko i te le vi­zij sko sli ka nje.

Če tvr ta sce na(Sle de ći deo pra ti raz ne de lo ve

pro ba, raz ba ca nih po ce lom pro sto ru Do ma Kul tu re. Ra di se pod lam pa ma i re flek to ri ma ka da ima stru je, ka da ne sta ne pre la zi se u de lo ve sa dnev­nim... Hlad no ća kao da tost se pod ra­zu me va. Neo če ki va ni i ne re al ni en tu­zi ja zam stru ji sve vre me.)

Ȥ Pro ba mo kom bi! Ȥ Po vu kao sam te jer sam mi slio

da ide onaj deo ka da kre ne mo na pred. Ȥ Pro baj sad da ka žeš, po ja čao

sam ti bu bi cu. Ȥ Daj te mi još jed nu vi zit kar tu! Ȥ Ne na de, a da od mah sli jem ovu

sle de ću sce nu, da je ne odva ja mo? Ȥ Ka da ski nem om ču i ba cim je,

a ne ule ti u džep, po ku pi je mo lim te u pro me ni.

Ȥ Pro ba mo Kom bi! Goks, gde da sta vi mo mar ku za kom bi?!

Ȥ „Pa ko ga to vi dim! Po vrat­nik!...”

Ȥ Ko je is klju čio ka lo ri fer?! Ȥ Ne mo že ovo sve tlo, daj do daj i

mr tvog Do bri vo ja na pred! Ȥ Ne mo gu vi še, spa va mi se!!! Ȥ Pr vo se pre kr sti mo, pa is pi je­

mo do dna, pa se iz lju bi mo. Tri put, na rav no!

Ȥ Sti gli le ta či sa saj la ma, na mon­ti ra će se do po no ći, a on da pro ba sa nji ma!

Ȥ „Mi ni smo va ši mr tvi...” Ȥ Sti gli ne ki sen dvi či, lju di!!! Ȥ Pro ba mo kom bi! Ȥ Ko li ko će ovo da se su ši, ubi ova

far ba? Ȥ „Ako sam živ gde mi se za tu rio

ži vot...” Ȥ Lju di, ne ma Ne na da! Ȥ „A ako sam mr tav, gde le žim i

gde mi je grob.” Ȥ Oti šao sa Fi sni kom u Priš ti nu! Ȥ ... Ȥ A da pro ba mo po no vo kom bi?

Pe ta sce na(Do ru čak u sa li ho te la HH. Ka­

fa i Mi ha i lo vić se de sa mi sa so bom. Na TVu lo kal ne ve sti ja vlja ju o upra­vo za vr še nim iz bo ri ma i ve li koj po be­di ne kog nad ne kim i ka ko je to za ne­al ban ski ži valj do bro, jer će za me nik pre mi je ra bi ti Sr bin. Ko no bar, ko ji je do ta da re ša vao ukrš te ni cu na šan ku, me nja ka nal)

No vu sce nu Na rod nog po zo riš ta Priš ti na u Do mu kul tu re u Gra ča ni ci, otvo rio je 12. de cem bra proš le go di ne, mi ni star kul tu re i in for mi sa nja Sr bi je Ivan Ta so vac. „Za 66 go di na svog po sto ja nja Po zo riš te u Priš ti ni je proš lo pu­no to ga. Proš lo je i 15 go di na iz gnan stva, ali ono što je div no je da od da nas Po­zo riš te ima svoj dom, svo ju ku ću”, re kao je Ta so vac. „Po sle 15 go di na bes kuć­niš tva mi mo že mo re ći da smo da nas po sta li in sti tu ci ja. Do ju če smo sko ro bi­li po li tič ka in sti tu ci ja, a da nas smo ko nač no umet nič ka in sti tu ci ja”, re kao je di­rek tor Po zo riš ta Ne nad To do ro vić.

Pre mi je ru pred sta ve „Ho tel Ko so vo” vi de lo je 400 lju di. Otva ra nju no ve, stal ne sce ne u Gra ča ni ci pri su stvo va le su broj ne zva ni ce, uklju ču ju ći i po zo riš­tni ke iz Sr bi je, ali i iz Priš ti ne – Pre drag Ma noj lo vić, Sve to zar Cvet ko vić, En­ver Pe trov ci…

U pred sta vi „Ho tel Ko so vo” igra ju go sti, kao i či tav an sambl Po zo riš ta, pre ko 30 umet ni ka, me đu ko ji ma su i Alek san dar Mi ha i lo vić, Zi na i da De­da kin, Bran ko Ba bo vić, Bo ra Ne nić, Mi lan Va sić, Igor Dam nja no vić, Bo jan Stoj če to vić, Mi le na Jak šić i dru gi, a na stu pa i ple sna gru pa „Strit dens” iz Ko sov ske Mi tr o vi ce. Mu zi ku je kom po no vao Bo jan Stoj če to vić, ko re o graf je Ne boj ša Gro mi lić, ko sti mo graf Lji lja na Ru žić, a sce no graf Go ran Stoj če to­vić. Pred sta va je od pre mi je re go sto va la ši rom Sr bi je i re gi o na, a u ju nu me­se cu bi će iz ve de na i u Ber li nu. Po sle ove, Na rod no po zo riš te Priš ti na sa se­diš tem u Gra ča ni ci iz ve lo je pre mi je ru Nu ši će vog „Na rod nog po sla ni ka”, u re ži ji Gor či na Sto ja no vi ća, a u to ku su pro be „Baš če li ka” Igo ra Bo jo vi ća, u re ži ji Mi la na Ka ra dži ća.

Je se nas je Uglje ša Šaj ti nac, u sed­mo dnev nom kro ki ju ži vo ta jed­nog dram skog pi sca, knji žev­

ni ka i pe da go ga, u li stu „Da nas”, is­pi sao či stu po e zi ju na še nad re al ne stvar no sti, a po vo dom još jed ne va­žne, Evrop ske na gra de za knji žev­nost za ro man „Sa svim skrom ni da­ro vi”. Šaj ti nac, istin ski pan ker srp ske knji žev no sti, pro nic lji vi ci nik či ji ba­nat ski bek gra und uvek da je ne ki po­se ban pe čat šti vu ko je is pi su je, go vo­rio je ta da i o to me ka ko bri ne o bu­duć no sti svo jih stu de na ta na Aka de­mi ji umet no sti u No vom Sa du. Ku da će, šta će ka da za vr še, šta ih če ka, za­pra vo če ka li ih iš ta...

Je su li ti Tvo ji stu den ti dru ga či­ji, bo lji od nas?

Svo ju bri gu mo ram da raz u mem i kao po sle di cu go di na u ko je sam ušao, a bez det no sti, te mi mla da li­ca „no vih lju di” zna če vi še od „ma­te ri ja la za ob li ko va nje”. Oni su do­bri i bo lji, čak ia ko tre nut no sta nje ne go vo ri ta ko. „Kad po ra stu, kad raz­mi sle, kaš će im se sa mo”… Zbog to­ga, zlo je od ba ci va ti ih i pro gla ša va­ti ne spo sob ni ma – čo vek bu duć no­sti je uvek sta ri ji od svog pret hod ni­ka, jer sa mo vre me ko je do la zi po­tvr đu je mu dr ost, ni kad ono ko je je proš lo. Po sto je tre nu ci su o ča va nja sa ogrom nim za o sta ci ma u zna nju i u po se do va nju rad nih na vi ka. „Si ne­ku re, si ne ku re…”, što bi re kao je dan moj po zna nik, ko men ta ri šu ći ka ko smo se ne ki od nas, ko ji smo sa ve­li kom ne iz ve sno sti ži ve li go di na ma na kon za vr še nih umet nič kih aka de­mi ja, za po sli li na tim istim ško la ma. Da kle, ima miš lje nja da je ba vi ti se pe da go gi jom na umet nič kim ško la­

ma či sta „za je ban ci ja”. Ima i to ga, si­gur no, jer mno go ih je u svim sfe ra­ma po sla i druš tva. Na dam se da će deo „za je ban ci je” ko ja mo ra po sto ja­ti i u uz vi še ni jem ob li ku zna či ti neš­to mla dim dra ma tur zi ma. Sve osta lo je na nji ma, pa tek on da na druš tvu i kul tur nim po li ti ka ma. Pri sta li ca sam „re al nog ide a li zma” uz kon stan tu sa­kral nog u pri stu pu po e ti zo va nja tzv. „stvar no sti”. U vre me nu se ku lar nog na si lja, to je naj po e tič ni ji na čin tro­še nja ovog ži vo ta. To mi je steg.

Svo je vre me no si na pi sao dir­lji vu, za sve dru ge ko ji su pi sa li na slič ne te me, ne do sti žnu pri ču, po­sve tu vre me nu ko je je ne sta lo, na­ma ko ji smo se u nje mu raz bi li u pa ram par čad i još uvek glu mi mo da nam ni je niš ta. Ka ko Te bi da nas „Ha der sfild” iz gle da, šta Ti do đe? Gle daš li pred sta ve po svom tek stu, pra tiš li ih?

Ne mam kad. „Ha der sfild” je odav no sta sa lo če do, a ja ih ko tim i uvek su mi oni naj sla bi ji naj ve ća bri­ga. Ni je baš da se „pra sim”, pa da ne znam šta ću od sil nih „če da”, ali pi šem i pro zu, a „za trud nji va nje” i „po ro đaj” kod me ne ume ju da tra ju. Eto, dra go mi je da se po me nu ta dra ma igra i da­nas, da zna či i či ni. Ali, ja bih da osta­nem „dir ljiv”, da se uvek „do pad nem i ga nem” što bi re kao Ra sin. U to me mi mno go po ma že ra dost stva ra nja, ko­ja je opet sa mo ob lik sa mo mu če nja – niš ta re vo lu ci o nar no, ali ne ve ro vat no neo do lji vo. Ko kod lo to fa ga. Ne mo­žeš da pre sta neš da ga je deš kad jed­nom pro baš. Pi šeš, jer niš ta ne nu di sli čan is hod. Sta nje. Spuš taš se naj du­blje, znaš da su ne gde ta mo, na če lu ko lo ne Ver gi li je i Dan te. Osta vljaš sat,

ne ma riš za me se če ve me ne, go diš­nja do ba i sed ni ce vla da. Pra vo do pa­kla, kroz či sti liš te pa sve do Ra ja. Tvo­ja lič na Bo žan stve na tra gi ko me di ja !

Ro man „Sa svim skrom ni da­ro vi” su na ne ki na čin na sta vak „Ha der sfil da”, ko ji je bio di jag no­za. Pret po stavljm da i Te be fru sti ra to što zbog vas ko li ke ne u red no sti i ne u re div no sti, od eko nom ske do po li tič ke, ne ma mo pra vo na svo ju ma lu, lič nu isto ri ju. Ka ko se no siš sa tim ose ća jem sve ta, ka ko se bo­riš na dnev noj ba zi?

Je dem lo tos! U stva ri, ne mam poj ma. Ap so lut no ni sam u sta nju da raš čla nim si stem po ko jem funk ci o­ni šem. Znam sa mo da je na si lje pri­sut no. Ne pro vo ci ram ga, ali ni ne za bo ra vljam. O to me sa mo i pi šem. Na si lje je jed na je di na mo gu ća te ma. Zaš to je tu? Šta mu je svr ha? Uza lu­dan po sao, a opet je di ni mo guć. Či ni se da se ra đa mo s tim. Kao na po čet­ku sva ke tra ge di je. Ono je sta ri je od po čet ka i sve što će mo do kra ja gle­da ti ima ve ze sa njim. Ne bo rim se, pri zna jem, sa mo pi šem i po mi njem. A, šta od to ga, ako u ob zir uzme mo da je pi ta nje usme re no ka po bolj ša­nju re al nih uslo va ži vo ta? Lič ne isto­ri je, da, pa ko je dru ge?! Ko ja to ljud­ska žr tva u isto ri ji ni je ima la lič no ime? Sva ko lič no ime sa mo je jed no od mno gih sa dva mo gu ća spi ska – „Mi” i „Oni”. I, to ne pre sta je. Stvar je sa mo u me to du. Oni na bez bed noj uda lje no sti od ne po sred nog stra da­nja sa oba spi ska, „Mi” i „Oni”, baš ti, gu ra ju „svo je” u vr tlo ge na si lja. Sve­opšta za glu plje nost, pa nič ni stra ho­vi, pred sta ve o po ret ku i mr žnja sa­mo ga se be za ga di li su sve, od po ro­

di ce do ple me na. A se be bo ljim uči­ni ti? Po mo ći ono me do se be? Ne, kr­do je uvek si gur ni ja va ri jan ta. Da je Go spod ta ko hteo, ne bi ono mad sve po ve rio Jed no me, već bi po slao flo tu nad mor ni ca da re še stvar. Sva ka zlo­u po tre ba po sled nje re če ni ce do zvo­lje na je u neo gra ni če nom obi mu.

Ideš li u po zo riš te? Šta gle daš? Ne ka ko je pre ma lo istin skih ži vot­nih di le ma, i pri ča, ni je mo gu će da ih se ne vi di i ne ose ća... Ili da ih se ta ko po greš no ose ća...

U po zo riš te ne idem če sto. To mi zvu či lep še od „ret ko”. Gr ca nje te a ta­ra ose ća se svim ču li ma. Ta ko je, šta će te, dok se iz re đa ju svi rim ski im pe­ra to ri, svi ra to vi, sve go diš nji ce svih ve li ka na, svi druš tve ni pro ble mi – po bo gu, ko ji je to pro blem ko ji „ni je druš tve ni”?! Iz me đu sve ga, ima i do­brih pred sta va, za ni mlji vih pra i zved­bi, eks pe ri men ta. Iz ve sno vre me ra­dio sam i u po zo riš tu, mo gu da na­slu tim. Ne ka ko, sve se očas oga di pri­ča ma o to me ko je ko me „uči nio” re­ži jom, tek stom, ulo gom, ho no ra rom. Vu no vla ča re nja na sve stra ne. Po li­ti kom se ba ve glum ci, teh ni ka, hi gi­je ni ča ri. Ovo je go re od „sa mo u pra­vlja nja”. In te re sant no, ka pi ta li zam se do vla či spo ro ali ne u mit no k’o kro­ko dil od dve to ne, ali ni nje mu ne će us pe ti da zgra bi sve ako ne zgra bi pr­vo obi ča je „zna nja svih o sve mu”. Su­je ta ki pi, fru stri ra nost osu je ću je pa opet, eto tu i ta mo scen skih do ga đa ja ko ji pod se ća ju da je bez u slov na lju­bav pu bli ke i te a tra mo gu ća.

Od nos pre ma proš lo sti ko ja se stal no po vam pi ru je kod nas se kon stant no po greš no in ter pre ti­ra, uvek se ne ki mr tvac naš min ka

dnev ne po li ti ke ra di. Ni Evrop ska uni ja baš ne po ma že u to me… Ka­ko je Ti do ži vlja vaš?

Moj od nos je da vo lim sve lju­de. I u do ba mr žnje. Po sle Dru gog svet skog ra ta, An dre Mal ro je pi sao o ustroj stvu pa kla. „Pa kao ni je užas; pa kao je u obez vre đi va nju…”, pi še Mal ro. Po ni že nost žr tve ne is klju ču je po ni že nost mu či te lja. De fi ni ci ja So­to ne je, po Ma lr ou – „onaj ko ji po ni­ža va”. Šta sad? Ov de se i jed na i dru ga op ci ja, o ko ji ma go vo ri te, do ži vlja va­ju kao one ko je po ni ža va ju one ko ji ni su sa nji ma. Ko ga ja po ni ža vam ? To je pi ta nje. Su zdr ža ti se, op sta ti, ni­je la ko. Kad bi čo vek znao šta da či­ni, a da či nje njem ne po ma že zlu bio bi una pred spa sen. Tra ge di ja bi se iz­be gla, a to je ne mo gu će. Opet Mal ro i nje gov po zna nik iz oku pa ci je, sveš­te nik: kad mu je po me nuo „pro blem zla”, ovaj je re kao neš to kao „za me­ne zlo ni je pro blem, zlo je mi ste ri ja”. Na kra ju, za vr ši ću u bu di stič kom sti­lu: ja sam, dok sve ovo go vo rim, sa­mo zr no su sa ma na gi gant skoj ki fli oko ko je se oti ma ju bo go vi.

Šta pi šeš za po zo riš te? Sa da? Je li ko me na me nje no?

Tre nut no niš ta. Igra ju i igra će se još ne ki ko ma di ko ji ni su igra ni (svi­đa mi se ovo sa tri igre u jed noj re­če ni ci). Ne ću da za trud nim sve dok i po sled nje već ro đe no če do ne na pu­sti ro di telj ski dom. Po sle, vi de će mo.

(ob ja vlje no na saj tu www.ludus-online.rs)

PI ŠEŠ, JER NIŠ TA NE NU DI SLI ČAN IS HOD„Što se po zo riš ta ti če, da mu je ulo ga „ogle da la” sva svr ha, ne bi niš ta va lja lo”, sma tra Uglje ša Šaj ti nac

Sne ža na Mi le tić

„Hotel Kosovo”, Narodno pozorište Priština

ludus 195 20 ludus 19521

Me ni se iz me đu dve po zo riš ne se zo ne de sio ceo ko smos, ali ni sam si gur na da bi to bi lo in­

te re sant no za ovu pri ču. Je dan od uti sa ka ko ji se ti ču i ne ti ču po zo riš ta je ra dij sko emi to va nje mo je dra me „Če ti ri go diš nja do ba”, u adap ta ci ji Vla di mi ra B. Po po vi­ća, či ju re ži ju pot pi su je Đur đa Te šić, a u ko joj je glu mi la ple ja da do ma ćeg glu miš­ta. Još je dan če sti to ura đen po sao. Na­gra da „Bo ri slav Mi haj lo vić Mi hiz”. Dvo­je zič na zbi r ka mo jih dra ma ko ja tim po­vo dom tre ba da iza đe usko ro. Na la že­nje naj bo ljeg pre vo di o ca u re gi o nu, Iva­

ne Ga jić, ko ja je re dak sa rad nik, ka dra da pre pe va stih sa srp skog na en gle ski, da­ju ći mu no vo, sve že ru ho, u ni jan su po­ga đa ju ći po e ti ku, smi sao, stil au to ra. Ot­kro ve nje, jed nom reč ju – ka že Da ni ca Ni ko lić Ni ko lić... Ro đe na je u Be o gra du 1978. go di ne, dram ski je i ro ma no­pi sac i pe sni ki nja. Di plo mi ra la je na Fa kul te tu dram skih umet no sti u Be o gra du, a men­to ri su joj bi li Ne boj ša Paj kić i Bi lja na Sr­blja no vić. Do bit ni ca je Na gra de za dram­sko stva ra laš tvo „Bo ri slav Mi haj lo vić Mi­hiz” za 2014. go di nu, a njen po zo riš ni ko­mad „Sa va Sa va no vić – vam pir ska sim fo­ni ja” (iz ve den u Na rod nom po zo riš tu u Ki kin di, u re ži ji Ni ko le Za vi ši ća) do bio je u Ba nja lu ci Na gra du „Ko rak u hra brost”.

Ži ri Mi hi zo ve na gra de za dram sko stva ra laš tvo, ko ju do de lju ju Fond „Bo ri­slav Mi haj lo vić Mi hiz” i Srp ska či ta o ni­ca Irig, a pod po kro vi telj stvom Iz vrš nog ve ća AP Voj vo di ne i Mi ni star stva kul tu­re Sr bi je, u sa sta vu Da rin ka Ni ko lić, po­zo riš na kri ti čar ka, Kse ni ja Kr naj ski, re di­

telj ka i Sve ti slav Jo va nov, te a tro log (pred­sed nik ži ri ja) obra zlo žio je od lu ku: „U dra ma ma Da ni ce Ni ko lić Ni ko lić pre do­ča va nam se je dan fan ta sti čan, iro ni čan i po tre san dram ski svet ko ji, kroz su dar bri ljant ne stro go sti for me i eks plo ziv ne ras ko ši emo ci ja, po sta je au ten tič no ogle­da lo na še sa daš nji ce”.

A ka ko iz gle da ono što se ogle da/vi di u tom ogle da lu?

Ve o ma če sto se ba vim te ma ma i li­ko vi ma iz proš lo sti, ob ra đu ju ći ih na na­čin ko ji po cr ta va nji ho vo rit mič no po­na vlja nje u pre zen tu. Po i gra vam se for­mom, no suš ti na je uvek ista. Mi slim da sva ki pi sac pi še uvek jed nu istu pri ču. Ta ne ka mo ja pri ča ne ret ko do bi ja iz gled onog is kri vlje nog, cir ku skog ogle da la, u ko me go to vo sva ko od nas mo že da se pre po zna. Za pra vo, ono što de lu je bi zar­no, is kri vlje no, ap surd no, sa mo je od ble­sak na še da naš nji ce. Ogle da lu ne fa li niš­ta. Ni je ba žda re no da po se ti o ci ma cir ku­sa pri či ni za ba vu. To je jed no hi per re a­

li stič no ogle da lo. Ne re a li stič ni smo mi, šti će ni ci cir ku sa, ko ji se u nje mu ogle da­mo, ia ko smo lju di od kr vi i me sa. I ni­je ni ka kva ute ha, da se raz u me mo, što su iste od ra ze u ogle da li ma ima li Do ma no­vić, Lju bo mir Mi cić, Mi lan Grol, Ste ri­ja, Đu ra Jak šić, Nu šić, Du šan Ko va če vić, Lju ba Si mo vić ili Aca Po po vić. Na pro tiv. To je na ša tra ge di ja.

Pred sta va „Le te ća tru pa” na ko joj ste ra di li za jed no sa Ni ko lom Za vi ši­ćem, a ko ja je pre mi jer no iz ve de na ove se zo ne na sce ni u Vrš cu, na sta la je Ste­ri ji u čast i kao apel na no ve lju de, pu­bli ku. Ko je Ste ri ji ne po ru ke je da nas po treb no ču ti na pra vi na čin?

Upra vo ono što smo i na pi sa li u pro­gra mu. Ski da nje slo je va pr ljav ši ne sa čo­ve ka, i do pi ra nje do onog do brog u nje­mu, tra že nje te iskre čo več no sti bio je je­dan od glav nih Ste ri ji nih za da ta ka. Ste ri­jin apel na lju de ni ka da ni je bio zlo na me­ran ni ti je bio osu đi vač ki, otu da i taj ša­ljiv ton u nje go vim ko ma di ma. Lju di ga

OGLE DA LU NE FA LI NIŠ TAMi hi zo va na gra da za 2014. go di nu, pre mi je re u vr šač kom i niš kom Na rod nom po zo riš tu, svr sta va ju Da ni cu Ni ko lić Ni ko lić me đu dram ske pi sce mla đe ge ne ra ci je či ju reč i te ka ko tre ba ču ti

Raz go va ra la: So nja Šu lo vić

Ja sna Đu ri čić, glu mi ca i po zo riš­ni pe da gog, ne ma go di ne u skla du sa opšte pri hva će nim kon tek stom

na gra đi va nja za ži vot no de lo, ali zbir nje nih ulo ga i pri zna nja rav no prav no je smeš ta u kon ku ren ci ju za ovu na­gra du.

Sed mo čla ni Ži ri do neo je od lu­ku 3. de cem bra 2014. go di ne, taj­nim gla sa njem i to ve ći nom gla so­va, a ra dio je u sa sta vu: prof. dr Pre­drag Baj če tić, re di telj, glum ci Ne boj­ša Du ga lić, Bo ris Kom ne nić, Pre­drag Mi ki Ma noj lo vić – pret hod ni la u re at (pred sed nik Ži ri ja) i Ra do­slav Mi len ko vić, te te a tro lo zi prof. dr Ivan Me de ni ca i mr Kse ni ja Ra­du lo vić. Ja sna Đu ri čić je 29. la u re at ovog vi so kog sta leš kog i esnaf skog pri zna nja.

U kon ku ren ci ji za na gra du bi lo je ukup no 10 is tak nu tih glu mi ca i glu­ma ca: osim do bit ni ce Ja sne Đu ri čić, no mi no va ni su i Mir ko Ba bić, Vla sti­mir Ve li sa vlje vić, Mi le na Dra vić, So­nja Ja u ko vić, Mir ja na Ka ra no vić, Mi­o drag Kri vo ka pić, Dra gan Ni ko lić, Mar ko Ni ko lić i Đur đi ja Cve tić. Glu­mac Ne boj ša Du ga lić je, ta ko đe, pred­lo žen za ovu na gra du, ali se po vu kao iz kon ku ren ci je, jer je uče stvo vao u ra du Ži ri ja.

Raz go vor sa Ja snom Đu ri čić po či­nje pri se ća njem ka ko je doš la do sve­ga ovo ga što da nas kao glu mi ca pred­sta vlja u srp skom glu miš tu... U tom

smi slu uvek is ti če po sve će nost kao ži­vot nu strast ko ju je ste kla u po ro di ci, a ka sni je usvo ji la kao jed no od va žnih, lič nih na če la.

Ali po sve će nost u vre me nu po­vrš no sti ko je ži vi mo če sto je ve li ki i te žak krst...

Lju di smo, sa sta vlje ni od ra znih ma te ri ja la, raz li či to vas pi ta ni, pa nam sa mim tim i ta ljud ska di sci pli na do­đe sva kom neš to dru go. To je neš to što je od u vek bi lo deo me ne, pre ne la mi je mo ja po ro di ca, vas pi ta va ju ći me ta ko da sve ra dim pre da no, te melj no, do kra ja... I on da vre me nom poč ne da ti se do pa da, pro du blju ješ ose ća nja i u ne kom tre nut ku to, kao sve to na zor, po sta ne deo te be, po sta ne to li ko tvo­je da vi še ni ne umeš dru ga či je da raz­miš ljaš i ra diš. A čim ta ko raz miš ljaš, ta ko i ra diš i po na šaš se. Na rav no da iz gle daš bu da la sto u ovim vre me ni­ma – oko me ne su sil ni ar gu men ti ko­ji me de ma tu ju – i on da se za pra vo sve svo di na su ma nu tu ve ru da sa mo ta ko vre di ra di ti, i kad ne ve ru je ni ko – te bi osta je da ve ru ješ. Ne že liš da od stu piš, jer te baš bri ga šta dru gi go vo re i mi­sle – is ku stvo ži vo ta ti je do ne lo si gur­nost, ne ćeš da od stu piš od svog sve­to na zo ra... A ni je tač no da je sve cr­no, jer, s vre me na na vre me, na i đeš na lju de ko ji raz miš lja ju kao ti, ili sa mo raz miš lja ju, što je opet do sta, pa te to po ne se, ube di da si na pra vom pu tu. Mi stal no ži vi mo u stra hu, pret nja ma,

stal no se pri ča o bez iz la znoj si tu a ci­ji, otu đe ni smo, ali to li ko vre me na je po sve će no to me, me di ji su za o ku plje­ni ne ga tiv no sti ma, da ne zna ju na ći dru gu vr stu tek sta, pa se čo ve ku uči­ni da je sve ta ma i mrak. Da ne po sto ji niš ta po zi tiv no i do bro. Što ni je tač no. Da kle, po sto je ar gu men ti da su lo še stva ri – na pla ne ti ge ne ral no – ne sa­gle di ve, ali se ma lo pro sto ra da je oni­ma ko ji ra de do bro i po zi tiv no, ko ji se ba ve lju di ma, ko ji una pre đu ju čo ve ka na du hov ni na čin. Me ne to sa mo sa­da i za ni ma.

Ima li ste pe riod sa do sta gor či­ne, vi de lo se to i u in ter vju i ma… A on da se od jed nom neš to de si lo, ne­ki ta las op ti mi zma, po zi tiv no sti Vas po neo... Ima li to mo žda ve ze sa po­čet kom ra da na Aka de mi ji?

Niš ta ni je mo ja za slu ga, ne znaš od če ga to za vi si, proš la sam pe riod ka da sam neš to sa ma sa so bom us pe la da ura dim. Ne mo gu tač no da de fi ni­šem i ob ja snim, ali us pe la sam da po­dig nem ruč nu, da sta nem i da se sa­be rem... Na rav no da je to po ve za no i sa Aka de mi jom, sa ra dom sa mla di­ma. Stal no si u kon tak tu sa mla dim čo ve kom, ne smeš bi ti glu pav, za tvo­ren, ko ri gu ješ se, osluš ku ješ, učiš da slu šaš dru gog, da ni je do bro sa mo ti da pri čaš, da ni si sa mo ti naj va žni ji... Učiš da de tek tu ješ laž, na svim ni vo i­ma... Ima lo je to sva ka ko ve ze i sa mo­jim ži vo tom na sce ni, pri ča ma sa ko­ji ma sam se su sre ta la, sud bi na ma, ka­rak te ri ma...

Pu no je la ži i u po zo riš tu, či­ni se da ga one ozbilj no na gri za ju. Sve se svo di na ho no ra re, tan ti je­me, gran to ve, tr ku za ne kim evrop­skim ili bu džet skim pa ra ma... Pre­vi še je po zo riš ta u ku lo a ri ma, pre­ma lo na sce ni. Ka ko odo le va te tom fa ri sej stvu?

Straš no je ka da laž vi diš u ži vo tu, a me ni još straš ni je kad je ima u po­

zo riš tu. Ne de lim miš lje nje da je po­zo riš te ogle da lo druš tva, ko je je pu­no la ži, pa i ono mo ra da bu de la­žno ili da ga laž na gri za... Ta kva raz­miš lja nja po ka zu ju ko li ko smo svi mi za jed no za gli bi li, ko li ko je laž uš­la u sve usta no ve kul tu re, gde bi pr­va i osnov na stvar bi la ne go va nje du­ha. Ovo sad si gur no zvu či „Bo že sa­ču vaj”, ali ja ne mo gu sa tim da se po­mi rim. Znam da je to ta ko i ki da me. Ne te ši što je isto i me đu mu zi ča ri­ma, sli ka ri ma, va ja ri ma... Ni je do­bro, u sva kom slu ča ju. Ja imam po­zi ci ju slo bod nja ka ko ji se ne za dr ža­va nig de mno go što sam od u vek i že­le la. I upra vo to je bi la jed na od ta ča­ka ko ja mi je po mo gla da po teg nem ruč nu. Mo gu sa mo da pret po sta vim ko li ko je da nas teš ko ži ve ti u jed nom an sam blu. Lju di ka žu da je je zi vo. Ja sam sreć na što ne mo ram da bu dem deo to ga.

Da li pri me ću je te da sve vi še mla di lju di pre u zi ma ju ver bal ne ma tri ce – tekst o dav nim, bo ljim vre me ni ma, u kom ni su bi li „ni u pe to go diš njem pla nu”?

Da, da. I to je deo te na še mrač­ne du bi o ze. Pre u zi ma nje po greš nih ma tri ca. Mlad glu mac ko ji uđe u an­sambl, za go di nu da na po sta ne iden­ti čan kao svi oni ko ji su tu već bi li, ne sa mo da glu mač ki stag ni ra, ne go pre u zme vr lo br zo nji ho ve man tre o to me ka ko niš ta ne va lja i ka ko je ne­kad bi lo do bro ili bo lje, a sa da vi še ni­je. Ne za do vo ljan je, ali ne do volj no da se po kre ne i neš to pro me ni. Uđe u taj ma triks i on da ba u lja u nje mu. Na ža lost.

Si gur no sa mla dim lju di ma na Aka de mi ji raz go va ra te i o to me šta

će po sle, ku da će... Mno go ih je... Zna te li od mah ko bi mo gao bi ti čo­vek s ko jim će te za ne ko li ko go di na sta ja ti na sce ni?

Ne, to je in di vi du al na stvar, oni se raz vi ja ju, otva ra ju, gu be i vra ća ju. Po­sto je ne ki ne pa tvo re ni, iz ra zi ti ta len­ti, to se od mah vi di, ali de si se da se ne ko neo če ki va no ras cve ta na dru­goj, tre ćoj go di ni. Va žno je da pro fe­sor ima str plje nja za pro ces i ja se tru­dim da ih raz u mem, sva kog po na o­sob, da imam str plje nja za sva ko glu­mač ko otva ra nje.

Go vo ri te li da nas na po nu de češ­će „da” ili „ne”?

Ne pljuš te me ni po zi vi, ne – uopšte... Či ni mi se da sam ne ko ko je ži go san, ne pri hva ta me ve ći na, ja sam van, aut saj der, a to se ne vo li i ne raz u me. Sem to ga, da nas ka da pri ča o nov cu – ko ga ne ma, vla da – sva po­zo ri ša su se za tvo ri la i go sti vi še go to­vo da ne po sto je. I ka da je bi lo nov ca – to se pre zi ra lo – sva ki an sambl mi­sli da ima po de lu za či ta vu svet sku i do ma ću dra ma tur gi ju! Da kle, po zi vi ne pa da ju sa ne ba, mo žda i za to što se me ni sve uvek vi de lo na li cu, ap so lut­no sve. Valj da me ime obe le ži lo – da sam vr lo ja sna. Mo žda bi ne ki i že le li i po ku ša li da sa ra đu ju sa mnom, ali se bo je da po ku ša ju... Ti ži viš svoj ži vot naj bo lje što znaš, a oko li na stva ra pri­če i mno gi lju di ko ji te ne po zna ju mi­sle da si ti ta pri ča ko ju su dru gi pla si­ra li... Ja, sre ćom, imam po sla, jer se is­po sta vlja da me oni ko ji že le da sa ra­đu je mo, a to su sve češ će mla di lju di, ipak na đu. Sad sam u go di na ma ka da do če ku jem te mla de, okre ćem se nji­ma a ne uza lud nim pri ča ma, ka ko je ne kad bi lo.

PO SVE ĆE NOST KAO ŽI VOT NA STRASTUgled no glu mač ko bi je nal no pri zna nje Udru že nja dram skih umet ni ka Sr bi je za ži vot no de lo – Na gra da „Do bri čin pr sten” pri pa la je is tak nu toj dram skoj umet ni ci Ja sni Đu ri čić

Sne ža na Mi le tić

Po zna ti srp ski po zo riš ni i film­ski sce no graf Alek san dar De­nić, ne dav no je svo ju ve o ma im­

pre siv nu bi o gra fi ju obo ga tio sa još dva zna čaj na pri zna nja – u go diš njoj an ke­ti struč nog po zo riš nog ča so pi sa „Te a­tar hoj te”, u ko joj su uče stvo va la 44 po­zo riš na kri ti ča ra iz Ne mač ke, Au stri je i Švaj car ske, pro gla šen je za sce no gra­fa go di ne u Ne mač koj, dok je u go diš­njoj an ke ti ča so pi sa „Doj če bi ne” osvo­jio pr vo me sto.

De nić, ro đen 1963. go di ne u Be o­gra du, gde je di plo mi rao sce no gra fi­ju na Fa kul te tu pri me nje nih umet no­sti, pre sti žnu na gra du naj u ti caj ni jeg ne mač kog po zo riš nog ča so pi sa „Te a­tar hoj te” do bio je za rad na sce no gra­fi ji pred sta ve „Pu to va nje na kraj no ći”, u re ži ji Fran ka Ka stor fa, u min hen skom Re zi den cte a tru.

Umet ni ci obič no ka žu da na gra­de pred sta vlja ju po tvr du tra ja nja, ali i ve li ki ste pen sa tis fak ci je ko ju mo že­te ima ti za svoj rad. Ka kav je Vaš stav i šta Vam ova dva pri zna nja kon kret no zna če, ne sa mo u pro fe si o nal nom, ne­go i u pri vat nom, lič nom smi slu?

Tru dim se da se ne oba zi rem na na­gra de. Ja sam kao lo ko mo ti va, a mo je sce no gra fi je su va go ni. Pri zna nja i na­gra de po ku ša vam da ne pri klju ču jem

tom ni zu va go na či me šte dim sna gu za vu ču već po ve će kom po zi ci je. Na rav no, imam ose ćaj za do volj stva na me stu gol­ge te ra u Bun de sli gi kul tu re ove se zo ne, za hva lju ju ći ka pi te nu na šeg ti ma Fran­ku Ka stor fu, ko ji mi do da je do bre lop­te i sa pu nim po ve re njem da je od re še ne ru ke i pot pu nu slo bo du u sce no gra fi ji.

Pre sti žnu na gra du ča so pi sa „Te a­tar hoj te” do bi li ste za rad na sce no­gra fi ji pred sta ve „Pu to va nje na kraj no ći”, ko ju je re ži rao upra vo po me­nu ti “ka pi ten” Ka storf. Šta vam je bi la po čet na ide ja?

“Pu to va nje” je ve li ki ro man Lu i sa Fer di nan da Se li na i ja ko je kom plek san, me đu tim, ja sam ga lo ci rao na jed no me sto. U Kon go, ze mlju kr va vih di ja­ma na ta, eg ze ku ci je Pa tri sa Lu mum be, isto rij skog boks­me ča iz me đu Džor­dža For me na i Mo ha me da Ali ja, pro­mo tiv no­re klam nog pro sto ra “Dok­to ra bez gra ni ca”, vr hun skog po li go na hu ma ni tar nog in ter ven ci o ni zma. Na ulaz u to dvo riš te po li tič ke por no gra fi­je, po sta vio sam ka pi ju istog ob li ka kao na ula zu u lo gor Auš vic za me niv ši „Ar­be it Macht Frei” („Rad oslo ba đa”) sa „Li ber te, Ega li te, Fra ter ni te” („Slo bo da, jed na kost, brat stvo”)…

In te re sant no je da ste i u pro te kle dve se zo ne bi li u naj u žem iz bo ru za

to pri zna nje, ta ko đe za na slo ve u re­ži ji Ka stor fa – 2012. go di ne za rad na sce no gra fi ji pred sta ve „Ame ri ka” u ci riš kom po zo riš tu Šif au, a proš le za sce no gra fi ju ko ma da „Dvo boj” u ber­lin skom po zo riš tu Folk sbi ne. Šta je, u od no su na to, sa da bio „je zi čak na va gi” ko ji Vam je tra si rao put do ova­kvog iz u zet nog uspe ha?

Ne pra vim kom pro mi se i to oči­gled no ima efek ta. Po zo riš na este ti ka ne mač kog go vor nog pod ruč ja ima svo­je po seb no sti, ali ja te ram svo ju pri ču. Tu se go diš nje pro iz ve de hi lja de sce no­gra fi ja u slič nom klju ču, teh nič ki per­fekt nih, ali za moj ukus sa ne do volj no za či na. Ja, kao ku var sa Bal ka na, vo lim lju to i za či nje no. Iz gle da da mo ji re cep ti na i la ze na do bar od ziv, sa mo je tre ba lo vre me na da se na vik nu na njih.

Sa rad nja sa Ka stor fom na če ti­ri oper ske sce no gra fi je za kom ple­tan ci klus “Pr sten Ni be lun ga” u Baj­roj tu do ne la Vam je i pri zna nje za iz­u ze tan do pri nos raz vo ju sce no gra fi je u go diš njoj an ke ti ča so pi sa „Doj če bi­ne” za se zo nu 2013/2014, ali i ube dlji­vo pr vo me sto u ka te go ri ji „Iz u ze tan do pri nos ak tu el nom raz vo ju sce no­gra fi je/ko sti ma/pro stor ne po zo riš ne si tu a ci je”. Svet ska kri ti ka ni je šte de­la re či hva le za Vaš rad na vo de ći broj­ne la ska ve. Na ko ji na čin ste us pe li da za tvo ri te te isto rij ske kru go ve i da li su ta re še nja bi la plod Va še maš te ili, pak, „in ter pre ta ci ja” re di te lje ve ide je?

Frank Ka storf je re di telj ko ji tra­ži im puls. Na osno vu to ga re ži ra. Ja da­jem im puls i pra vim sve to ve, u ko ji ma Frank po tom raz vi ja svo ju re di telj sku maš tu.

Da li je Ka storf zah te van, „te žak” za rad? S ob zi rom da če sto sa ra đu je te, šta je ono što vas, u umet nič kom smi­slu, spa ja?

Nas po ve zu je post so ci ja li stič ki po­gled na svet. Ka storf je od ra stao i ste kao obra zo va nje u Is toč noj Ne mač koj. Raz­li ke u obra zo va nju, kul tu ri, spor tu… u tom pe ri o du u svim so ci ja li stič kim ze­mlja ma bi le su ne znat ne. U pro ce su ra­da tra ži mo za do volj stvo i za ba vu. Po­gled iz na še per spek ti ve ima po li tič ku no tu i opor stav pre ma eko nom sko – pro pa gand nom neo li be ra li zmu, ki ču, ma lo gra đan šti ni.

Ko li ko se i na ko ji na čin, u skla du sa vre me nom u ko jem ži vi mo, vi zu el­na umet nost me nja u po zo riš tu?

Mi pre ži vlja va mo me dij sko­teh no­loš ku ofan zi vu, ko joj se ni te a tar ne mo­

že od u pre ti. Ka njon iz me đu ra znih Tvi­te ra, sel fi ja, Fej sbu ka… sa jed ne i Ber­nhar da, Je li nek, Hand kea… sa dru ge stra ne je sve du blji. Teh no loš ke ino va ci­je me nja ju i zna čaj no una pre đu ju vi zu­el ni aspekt po zo riš ta, ali sa mo u slu ča­je vi ma gde ne slu že pri kri va nju ne do­stat ka ide ja.

Vi zu el na kom po nen ta je ve o ma mo ćan seg ment sva ke pred sta ve. Da li ona, ako se pro stor pra vil no i do bro is ko ri sti, mo že da na pra vi zna ča jan i do mi nan tan uti sak ta ko da gle da o cu “go vo ri” vi še ne go re ži ja ili glu ma?

Po sto je pred sta ve ko ji bri šu obra sce i za cr ta nu hi je rar hi ju seg me na ta u te a­tru bez ro bo va nja usta lje nim po stup ci­ma. Tu vi zu el na kom po nen ta no si svoj kod, pa ra le lan ili una kr san osta lim seg­men ti ma, ali sa istim ci ljem – iza zva ti emo ci je, is pro vo ci ra ti re ak ci ju, pro bu­di ti iz ma lo gra đan skog dre me ža.

Ve o ma če sto ra di te u Ne mač koj. Ako bi na pra vi li ne ku pa ra le lu, gde bi da nas bio po zi ci o ni ran srp ski te a tar, u od no su na onaj ko ji po sto ji u toj ze mlji?

Ne mač ka je po zo riš tu ono što je Ho li vud fil mu, u svim ka te go ri ja ma: od teš ke estra de, mejnstri ma, gra đan sko­ma lo gra đan skog, al ter na tiv nog, eks pe­ri men tal nog, umet nič kog, po li tič kog, an ga žo va nog… Go diš nju pro duk ci ju či ni oko 2000 pre mi je ra. Taj me ha ni­zam ne do zvo lja va da ga bi lo ko za u sta­vi. Te a tar funk ci o ni še po prin ci pu in­du stri je. Kod nas ne ma ni ka kve in du­stri je, a ka mo li u te a tar skim okvi ri ma. I tu sve pa ra le le pre sta ju.

Šta srp skom po zo riš tu ne do sta­je da bi do sti gao evrop ske, od no sno svet ske pro duk cij ske stan dar de?

Srp sko po zo riš te je u teš kom, ank si­o znom sta nju. Na sle đe na si tu a ci ja, kao i svi skan da li u ve zi sa po zo riš tem, di rekt­na su po sle di ca pre ve li kog upli va po li­ti ke i dnev no­po li tič ke stra nač ke bor be

u me ha ni zam nje go vog funk ci o ni sa nja. Po zo riš ni rad ni ci su ta o ci te bor be i ima­ju pri vid da će ih pri kla nja nje bi lo ko joj od po li tič kih op ci ja sta vi ti u bo lju si tu­a ci ju. Sma nji va nje bu dže ta ni je do ma ći spe ci ja li tet. Sva po zo riš ta u Evro pi tr pe istu sud bi nu. Za kon o po zo riš tu bi mo­gao bi ti po če tak even tu al nog uvo đe nja re da u okvi re po zo riš ta, ko ji mo že do­ne ti ne ki fi nan sij ski bo lji tak. Pip ke po­li ti ke tre ba am pu ti ra ti iz okru že nja kul­tu re, poš to je ap so lut na po li tič ka po la­ri za ci ja pot pu no uru ši la funk ci o ni sa nje io na ko fra gil nog te la srp ske kul tu re. Vi­zu el na di men zi ja srp skog te a tra je jad­na. Po lje de lo va nja se su zi lo. To me uve­li ko do pri no se i umet ni ci ko ji, is klju či­vo iz fi nan sij skih raz lo ga, ra de vi še po­slo va na jed noj pred sta vi, pret po sta vlja­ju ći da vla da ju i veš ti na ma sce no gra fi je, ko sti ma, mu zi ke… Da li ste u pro te klih ne ko li ko go di na pro či ta li jed nu kri ti ku sce no gra fi je, ko sti ma, šmin ke, a da ni je na ni vou te le vi zij ske re kla me o ce ni ću­re ćeg pa ri ze ra u no vo o tvo re nom lan cu sa mo po slu ga? U kri ti ka ma emi nent nih kri ti ča ra mo že te pro či ta ti da su ko sti mi “ru žni”, a da je sce no gra fi ja “ko sa”. Pri­me ri ce, kri ti čar pi še o mo joj sce no gra­fi ji i gvo zde nom or lu u pred sta vi “Hi tler i Hi tler” kao o or lu od li no le u ma. To je ne do sta tak ele men tar nog vi zu el nog i li­kov nog obra zo va nja.

Ra de ći in ter vjue sa glum ci ma, no vi na ri ih ve o ma če sto pi ta ju ko ju bi ulo gu vo le li da od i gra ju. U tom smi­slu, po sto ji li ne ki po seb no in spi ra ti­van tekst ko ji bi ste že le li da „sce no­gra fi še te”?

U ovoj fa zi ži vo ta ne mam po seb nu že lju. Ra du jem se sva kom no vom po zi­vu, a tu žan sam što je fi zič ki ne mo gu će pri hva ti ti sve po nu đe ne po slo ve.

(izvodi iz razgovora ob ja vlje nog na www.ludus-online.rs)

ve ro vat no ni su ču li na pra vi na čin, čim su za sve ove go di ne na sta vi li iz no va i iz­no va da us ka ču u opet iste ci pe le, kao da pro to ka vre me na ni ka da i ni je bi lo. Ovaj ko mad, stvo ren Ste ri ji u čast, apel je ne­kim no vim lju di ma, pu bli ci, u Ste ri ji no, ali i na še ime, da ci pe le pro me ne, a ne­sre ću pri gr le. Da se otvo re. Da pri zna ju. Da se po ka ju, stva ra ju ći ti me plod no tle da po sta nu bo lji lju di, ko ji će stvo ri ti bo­lji na raš taj, ko ji se ni ka da vi še ne će ose ti­ti sam sred pu ste bes tra gi je.

U če mu se raz li ko vao rad na ko ma­du „Dri ta” od sve ga što ste pret hod no ra di li? Ko ja je bi la po čet na ide ja i mo tiv?

Po čet na ide ja re di te lja Kse ni je Kr naj­ski bi la je adap ta ci ja dra me Sta me na Mi lo­va no vi ća „Ne pla či, Pe tra”. Ob zi rom na to da je Kse ni ju za ni ma la lič na tra ge di ja jed­ne bal kan ske že ne u ra tu, ko ja je ima la iz­ve snu pse u do me lo dram sku po tku, a ne ve li ka srp ska dra ma, od no sno rat ni epik, mo ra li smo dru ga či je da pri stu pi mo ra­

du. Na pi sa na je no va dra ma, u du hu grč ke tra ge di je, po mo ti vi ma dra me go spo di na Mi lo va no vi ća. U tom smi slu je to za me ne no vo. Ne ko riš će nje mo ti va, jer ja to če sto ra dim (ko ri stim i bi blij ske, i isto rij ske mo­ti ve, mo ti ve baj ki, itd), a što opet ni je ni ka­kva no vi na ni ti u dram skom, ni ti u post­dram skom tek stu (Šek spi rov „Ha mlet” je valj da pe ta ver zi ja, da ne po mi nje mo „Fa­u sta”, da ne na bra jam Mi hi zo ve i Si mo vi­će ve dra me, ili „Fe dri nu lju bav” Sa re Ke­jn). No vo je što sam se upu sti la u rad na tek stu ko ji je di ja me tral no raz li čit od tek­sto va ko je ina če pi šem. Me ne in te re su­ju cr ne ko me di je sa ele men ti ma mju zi­kla. Ovo je bal kan ska tra ge di ja pod an tič­kim ve lo vi ma. Ne ma sme ha. Ne ma iro nij­ske od stup ni ce. Ne ma me sta ko mič nom. Mi slim da ova pri ča uda ra u plek sus, a tu ne ma me sta ša li. Čak ni be nig noj, srp skoj.

Da naš nje pu ko ti ne mo gu bi ti pro­va li je u bu duć no sti ako sa da ne bu du sa­ni ra ne. Ko je bi to pu ko ti ne bi le za vas?

Pu ko ti ne svog ži vo ta us peš no as fal ti­ram. Ka da sa zri te, shva ti te da to ni ko ne­će uči ni ti za vas, i da bi bi lo smeš no oče­ki va ti to od dru gih. Ne sa ni ra ne pu ko ti­ne srp ske isto ri je sa da već zja pe kao am­bi si, a ja je di no mo gu da pod se ćam lju de, kroz ono što ra dim, gde le ži srž pro ble­ma, pa ko se do zo ve pa me ti, do zvao se...

Po sto ji li ra zno vr snost, ra zno li kost u na šem po zo riš tu? Šta su ne do sta ci srp skog te a tra?

Ra zno li kost u srp skom te a tru ni je pre po ruč lji va. Ret ko se na nju obra ća pa­žnja, a još re đe joj se apla u di ra. Za pra vo, ra zno li kost se ka žnja va i uglav nom pro­te ru je sa be o grad ske sce ne. Ne znam da li je to sto ga što su po zo riš ni de lat ni ci po­sta li zi he ra ši pa ne sme ju da se upuš ta­ju u eks pe ri men te, ili je to jed no stav no com fort zo ne u ko ji se pu bli ka uljulj ka la, tek osnov ni ne do sta tak srp skog te a tra je ne pro di ra nje sve že kr vi. Po sto ji i pu bli­ka ko ja se po ma lo umo ri la od istih ime­

na. I istih te ma. I ru ko pi sa ko ji li če jed­ni na dru ge.

Ka ko po sma tra te od nos kul tu re i po li ti ke da nas? Ko li ko nas po li ti ka op­te re ću je?

Ov de se već tri de se tak go di na for si­ra ne kul tu ra i to di rekt no iz po li tič kih fo­te lja. Ni je da je to ne ka no vi na, da se ne vra ća mo sa da na od go vor na pr vo pi ta­nje, ne go ma lo bo de oči što su se i kon zu­men ti pro me ni li. Po di la že nje pu bli ci či­ja je kri tič ka svest sve de na na mi ni mum, ko ja je želj na atrak ci ja ko je ne pod ra zu­me va ju ni ka kve in te lek tu al ne vi si ne, za­pra vo je mo dus ope ran di po li ti ča ra ko­jim bi od kul tu re (i umet no sti, da ka ko) sa mo na sta vi li da ni ma lo dis kret no pe ru ru ke, što či ne sve češ će i pre da ni je. Jed­no stav no, po li tič koj plat for mi od go va ra me di o kri tet ski pu bli kum, jer ta ko obez­du šen, ne pi smen, ne zah te van, ne ra do­znao, u dve re či in te lek tu al no ubog, po­sta je ide al no gla sač ko te lo.

Mo že li umet nik da ži vi od svog ra­da? Iz ja vi li ste jed nom pri li kom da ste čo vek ostr vo, te da li se i če ga zbog ta­kvog sta va od ri če te?

Ne od ri čem se svo jih sta vo va. Oni su isti od ka da sam bi la de te. Je sam ostr­vo, ne pri pa dam po li tič kim op ci ja ma, ni ti esnaf skim ku lo a ri ma, ni ti kla no vi­ma, ni sam pro te ži ra na od lju di na vi so­kim po lo ža ji ma. I ni sam na dr žav noj ka­si. Što bi zna či lo da je sam ostr vo. I ži­vim od svog ra da kao sa mo stal ni umet­nik. Kva li tet ži vo ta sa mo stal nog umet ni­ka za vi si od di na mi ke is pla te i obi ma po­sla. Po sto je bo lje i lo ši je go di ne. Ali to ide ta ko sa umet ni ci ma ko ji ni su in sti tu ci o­na li zo va ni. I to je ce na slo bo de. Ma še te sred njim pr stom, ne ide te na po sao, ne­ma te nad re đe nog, ne ma te rad no vre me. E, pa to koš ta. I on da sti sne te zu be, ugri­ze te se za je zik, pri gr li te ugo vor i na da te se da će Ta li ja da vas po gle da, a da ho no­ra ri ne će ka sni ti...

Udruženje dramskih umetnika Srbije najsrdačnije zahvaljuje JP Pošta Srbije na

dragocenoj finansijskoj podršci organizaciji i realizaciji najznačajnije glumačke

Nagrade za životno delo „Dobričin prsten”

Foto:­Jasna­Prolić

IZA ZVA TI EMO CI JU, IS PRO VO CI RA TI RE AK CI JE„Ne pra vim kom pro mi se i to oči gled no ima efek ta”, od lu čan je Alek san dar De nić, sce no graf go di ne (2014) u Ne mač koj, po iz bo ru struč nog ča so pi sa „Te a tar hoj te”

Raz go va rao: Mi ko jan Bez bra di ca

Foto:­M

atthias­H

om

ludus 195 22 ludus 19523

KO STI MO GRA FI JA JE U ZA PEĆ KU SA VRE ME NOG TE A TRA„Sve je vi še pred sta va u ko ji ma je ko stim ne do miš ljen i, zbog ma te ri jal ne kri ze, ne ka ko je naj lak še od re ći se ko sti ma, ali to je sa ka će nje pred sta va”, sma tra Sne ža na Ne na Ko va če vić, ko sti mo graf i nja u Na rod nom po zo riš tu Uži ce

Raz go va rao: Ne nad Ko va če vić

GDE I KO LI KO PRI PA DAM„Kad god ra dim u Sr bi ji ose ćam fe no me nal nu pri vi le gi ju što po zo riš te uopšte po sto ji”, ka že Alek san dar Lu kač, re di telj i pe da gog, ne u mor ni put nik na re la ci ji Sr bi ja­Ka na da

Je le na Po pa dić Su mić

To kom 33 go di ne us peš nog umet nič kog ra da Sne ža na Ko­va če vić je osmi sli la ko sti me u

vi še od 200 pred sta va i oko dva de se tak sce no gra fi ja. Za vr ši la je Aka de mi ju pri­me nje nih umet no sti u Be o gra du i is ku­stvo vr snog po zna va o ca ko sti mo gra fi je. Osim u Uži cu, po tvr đi va la se u po zo riš­ti ma u Be o gra du, Kra gu jev cu, Som bo­ru, Šap cu, Tu zli, Zre nja ni nu, Kru šev cu, Čač ku, Priš ti ni, Her ceg No vom, ukra jin­skom gra du Užgo ro du...

Bi la je mod ni kre a tor, a do ka za la se i kao vr sni pe da gog u Umet nič koj ško­li u Uži cu. Član je ULU PUDS i Udru že­nja li kov nih umet ni ka Sr bi je. Sa mo stal­no je iz la ga la u Be o gra du, Uži cu, Pi ro­tu i na Zla ti bo ru. Us peš nost nje ne ka ri­je re do ka zu je i mnoš tvo na gra da, me đu ko ji ma je Ar da lion za ko stim u užič koj pred sta vi „Per Gint”, ko ji je ča so pis Sce na pro gla sio za naj bo lji u po zo riš noj se zo ni 1999/2000. go di ne. Tu su i na gra de ULU­PUDS za ko stim u pred sta vi „Zga na rel ili uo bra že ni ro go nja” za je čar skog po zo riš­ta, kao i spe ci jal na na gra da za scen ski di­zajn užič kog ko ma da „Pi lad”, ko ji je iz ve­den na Bi je na lu scen skog di zaj na 2006. u Be o gra du. Do bit ni ca je i i osam na gra da na fe sti va li ma „Jo a kim Vu jić”, a neo bič ni ko sti mi u ko ma du „Slu ga dva ju go spo da­ra”, ko ji je iz ve den 2007. na Po zo riš nom bi je na lu u Ve ne ci ji, pri vu kao je ve li ku pa­žnju i ita li jan ske pu bli ke i kri ti ke. Ovo go­diš nja je do bit ni ca „Jo a ki mo vog pr ste na”,

na gra de ko ju do de lju je Knja žev sko­srp­ski te a tar iz Kra gu jev ca za do pri nos u raz­vo ju te a tra i afir ma ci ji nje go vog ugle da u ze mlji i ino stran stvu.

„Ne mam ose ćaj da je to li ko vre me na proš lo, jer sva ka no va pred sta va za me ne pred sta vlja no vi iza zov i mo guć nost da bu dem za ni mlji vi ja i da pred sta va bu de što us peš ni ja”, sve do či Ne na Ko va če vić, skrom na i ti ha že na, ko ja u od no si ma sa glum ci ma i re di te lji ma ne gu je to le ran ci­ju, is ka zu je bez gra nič nu str plji vost i na taj na čin naj češ će uspe va da ostva ri svo je ko sti mo graf ske za mi sli.

Ko sti mo gra fi ja je od u vek bi la iz u zet­no va žan seg ment po zo riš ne umet no sti. Me đu tim, ona se da nas če sto nu di u „mi­ni ma li stič koj” i „sve de noj for mi”, što su ne ret ko eu fe mi zmi za ma te ri jal nu kri zu u na šem te a tru. Gde je me sto ko sti mo­gra fi je u da naš njoj po zo riš noj umet no sti?

Ko sti mo gra fi ja je da nas u za peć ku. Sve je vi še pred sta va u ko ji ma je ko stim ne do miš ljen i, zbog eko nom ske kri ze, ne ka ko je naj lak še od re ći se ko sti ma i to je sa ka će nje pred sta va. Po sto je i si tu a ci­je u ko ji ma re di te lji že le da po ve ća ju sop­stve ne ho no ra re i pri sta ju da, osim re ži­je, ra de i ko sti me, što je ne do pu sti vo. Sve su češ ći ko ma di sa cr nom ili ne kim ne­u tral nim ko sti mi ma, a on da i pred sta­va bu de ta kva – ne u tral na. Te ne do stat­ke pu bli ka, mo žda, ne će od mah pre po­zna ti, ali ka da bi joj bi lo omo gu će no da upo re di ta kvu pred sta vu sa pred sta vom

u ko joj su ko sti mi ona kvi ka kvi bi tre ba­lo da bu du, vr lo br zo bi joj bi lo ja sno o če mu je reč. Ne že lim da uma njim zna čaj re di te lja, ali još ma lo pa bi pu bli ka mo gla da se pi ta zbog če ga da do la zi u po zo riš­te ka da iz o sta je pot pu ni scen ski do ži vljaj ko jeg, osim ko sti ma, či ne i sce no gra fi ja, mu zi ka, po kret, a ko jih se u po zo riš ti ma ta ko đe vr lo če sto od ri če mo. Teš ko da je­dan čo vek mo že sve sam da zna, ali ka da se ra di u ti mu, on da je i re zul tat mno go bo lji. Po treb no je i ma lo vi še pro fe si o nal­nog dig ni te ta, ka ko bi se sa daš nje sta nje po pra vi lo, jer sa daš njim pri stu pom ko­sti mo gra fi ji na no si se ve li ka šte ta i po zo­riš noj umet no sti u ce li ni.

Gde pro na la zi te in spi ra ci ju za ko­sti me i ka ko oni na sta ju?

In spi ri šu me tekst, raz go vo ri sa re­di te ljem, a vo lim da pri su stvu jem po čet­nim pro ba ma ka ko bih ose ti la glum ce u nji ho vim ulo ga ma, na či ne na ko ji im pri­stu pa ju i ka ko ih do ži vlja va ju. Ne ka da su to aso ci ja ci je na re a lan ži vot, ne ko lič no is ku stvo, a ne ka da se osla njam na sop­stve nu in tu i ci ju i do go di se taj kre a tiv ni ključ. Na kon to ga na sta ju pra vi pro ble­mi, a to su raz miš lja nja o nov cu i na bav­ci ma te ri ja la, a ne ka da je po treb no da se iz bo rim sa pot pu no dru ga či jim ide ja ma re di te lja i glu ma ca.

Da li su se de ša va le kre tiv ne blo­ka de?

Bi lo ih je, ali na sre ću ne ta ko če sto. Ne ka da je do volj no da me in spi ri še ne ka

re pli ka iz tek sta. Ne ka da je re zul tat bo lji, a ne ka da lo ši ji. Naj vi še vo lim da ra dim bi­zar ne ko sti me za ko me di je i vo dvilj, u ko­me sam ima la i uspe ha, jer nu de vi še mo­guć no sti i sam rad je za bav ni ji. Ka da ra­dim ko sti me za ne ki tmu ran ko mad, da­ni ma idem na pro be i ne mi nov no je da se uži vim u sve to, što ni je do bro, jer nam je ži vot io na ko tmu ran, te žak i tra gi čan.

Ka ko se su o ča va te sa pro ble mom ka da re di telj od bi je ko sti mo graf ska re­še nja?

I to je deo is ku stva. Ra di la sam ko­stim za užič ku pred sta vu „Ro do ljup­ci”, ko ju je re ži rao La ri Za pi ja. Na pra vi la sam ski ce za, či ni mi se, do pa dlji ve i du­ho vi te ko sti me, ali on je tra žio da svi ko­sti mi bu du cr ni. Ko bi se s tim slo žio? Ne mi slim da je to do pri ne lo pred sta vi, već mi se či ni da smo do bi li ne kog čud nog i ogo lje nog Ste ri ju i zbog to ga mi je bi­lo ve o ma žao. S dru ge stra ne, po sto je re­di te lji sa ko jim sam ra di la i ko ji pru ža ju pot pu nu slo bo du iz ra ža ja, po put Dra­ga na Ja ko vlje vi ća, Ko ka na Mla de no vi­ća, Alek san dra Lu ka ča, Boš ka Di mi tri­je vi ća i re di te lja mla đe ge ne ra ci je. Ia ko ni su re di te lji, ve o ma me ra du je sa rad nja sa Ivi com Kle men com i Fe ri dom Ka ra ji­com, jer mi je ve o ma bli zak na čin nji ho­vog raz miš lja nja i ra da.

U ko joj me ri uva ža va te su ge sti je i pri med be glu ma ca?

To či nim vr lo ra do, ali ne svih glu­ma ca, me đu ko ji ma su po seb no oni ko­

ji ima ju „pre vi še i vre me na i ide ja”. Kon­struk tiv na raz miš lja nja glu ma ca, če sto mi po ma žu da re šim ne ke ne do u mi ce, a in spi ri šu me čak i oni ko ji su sklo ni za­no ve ta nju. Tru dim se da bu dem ma ski­mal no str plji va i to le rant na. De ša va lo se da me pro vo ci ra ju oni sa ko ji ma pr vi put sa ra đu jem, ali bu dem str plji va i pro ble­mi se br zo re še.

Ko li ko je po treb no nov ca da bi ko­sti mo gra fi ja bi la us peš na i ka kva je Va­ša pro ce na – u kom prav cu će se raz vi­ja ti po zo riš na ko sti mo gra fi ja?

Mno go to ga za vi si od nov ca, ali po­sto je ra zni na či ni da se ura di do bra ko sti­mo gra fi ja. Ne ko me će bu džet za pred sta vu omo gu ći ti da ode u ino stran stvo i da ku­pi kva li tet ne tka ni ne, a ne ko će se sna ći na dru gi, mno go jef i ni ji na čin. Kul tu ra i po­zo riš te ni ka da ni su ima li do volj no nov ca, ko ji je ste ve o ma va žan, ali ne ka da ve li ki no­vac ni je ga ran ci ja da će pred sta va i ko sti mi bi ti do bri.

Vo le la bih da se vra ti mo pra vim ko­sti mi ma i da se vi še nov ca ula že u taj seg­ment po zo riš ne umet no sti. Me đu tim, kod nas niš ta ni je iz ve sno. Či ni mi se da bi i lju di iz pro fe si je tre ba lo ma lo vi še da se po tru de i da ne do zvo le da se pro fe­si ja i da lje uru ša va, ali sum njam u ljud­sku pri ro du, jer svi mo ra mo da pre ži vi­mo. Ako bi smo se iz bo ri li za to da ži vi mo bo lje, sve bi bi lo bo lje i ne bi smo mo ra­li da se od ri če mo sve ga i sva če ga na šte­tu pro fe si je.

Još od po čet nih ko ra ka u sve tu re ži­je, Alek san dar Lu kač je bio na klo­njen po li tič kom po zo riš tu: na kon di­

plo mi ra nja, ka snih 80­ih go di na bio je u sre diš tu kon tro ver zi po li tič kog te a tra sa pred sta va ma „Kla sni Ne pri ja telj” i „Tri se­stre – sto go di na po sle”, ko je su ra đe ne u pro duk ci ji Po zo riš ne tru pe „Plek sus Bo ris Pilj njak”. Go di ne 1992. od se lio se u Ka­na du, gde je ma gi stri rao, u pro ce su je pi­sa nja dok tor ske te ze iz obla sti po li tič kog po zo riš ta, i gde re ži ra i pre da je na Uni ver­zi te tu „Jork” u To ron tu. Na kon broj nih pred sta va u Ka na di („Cr na ma gi ja”, „Po­ro dič ne pri če”, „Kav ka ski krug kre dom”, „Jel ka kod Iva no vih”, „Ivan pro tiv Iva na” – ko ja je, iz me đu osta lih gra do va, go sto va­la u Be o gra du), Lu kač se od 2006. go di ne re dov no vra ća i srp skoj sce ni...

Za po sled njih de se tak go di na ra­di li ste pred sta ve u Uži cu, Šap cu, La za­rev cu. O ko jim i ka kvim je pred sta va­ma reč?

Ra dio sam pri lič no raz li či te pred sta­ve („Vik tor ili de ca na vla sti”, „Doš lja ci”, „Maj stor i Mar ga ri ta” i „Pri ča” u Uži cu, „Bub nje vi u no ći” i „Post mo der ni ka ba re do brog voj ni ka Švej ka” u Šap cu i „Sun­ce tu đeg ne ba” u La za rev cu). Za me ne je to bi lo is pi ti va nje pul sa, po ku šaj da shva­tim ko li ko se pro me ni lo po zo riš te u Sr­bi ji i gde i ko li ko ja tu pri pa dam, s ob zi­rom na moj lič ni raz voj. Da kle po ku ša­vao sam sa raz li či tim estet skim pri la zi­ma, a i oči gled no sa pot pu no raz li či tim pred loš ci ma. „Doš lja ci” su po be di li na Jo a ki mu, „Bub nje vi” u Ra ko vi ci, „Sun­ce” je iš lo na Ste ri ji no po zor je. To su sva­ka ko us pe si za ne ko ga ko ap so lut no ni je pri su tan u srp skom po zo riš tu van sa mog ra da na pred sta va ma, što je me ni zna či lo da ipak ni sam pot pu no iz gu bio nit ni sa pu bli kom, a ni sa kri ti kom. Po seb no me je ra do vao rad sa dra ma tur zi ma Slo bo­da nom Ob ra do vi ćem i Bran kom Di mi­tri je vi ćem na „Pri či” i „Doš lja ci ma”.

Šta ste u po zo riš tu osta vi li po čet­kom 90­ih ka da se otiš li u Ka na du, šta sa da za te kli (su de ći po ono me što či ta­te, za pa ža te i po is ku stvu ko je ste ima­li u ra du u ovih ne ko li ko srp skih po zo­riš ta)?

Ra nih 90­ih sam oti šao iz pot pu nog ha o sa. Po li tič ko po zo riš te je ta man po če­lo da gu bi bit ku sa stvar noš ću, od no sno stvar nost je po sta ja la i br ža i šo kant ni ja, ne go što smo to mi mo gli da na maš ta mo u te a tru. Još je ve će iz ne na đe nje bi lo da ono što sam ja shva tao kao suš tin ski le vi­čar ski dis kurs iz me đu li be ral ni jih i or to­dok sni jih stru ja u umet no sti, od je dan put pre ra slo u ha os u ko me je pot pu no mo­gu će oče ki va ti ceo spek trum dru ga či jih per spek ti va, uklju ču ju ći tu na rav no i pot­pu no de sni čar ske, ul tra re li gi o zne i raz ne dru ge ko je su se ohra bri le što de mo krat­skim pro ce si ma, što pot pu nim ra su lom jed nog ipak re la tiv no or ga ni zo va nog, ali i ide o loš ki jed no smer nog druš tva.

Šta sam na šao u po vrat ku? Naj ve ća pro me na u te a tru je po ja va in ter ne ta ko­je je srp skim umet ni ci ma otvo ri la ne ve­ro vat no lak pri stup svet skim do ga đa nji­ma u te a tru. Da kle, ni je vi še bi lo neo p­hod no do če ka ti BI TEF za ne ku go diš nju do zu in spi ra ci je, ne go je do volj no zna ti „gu gla ti”. ”Ka le mlje nje”, što este ti ke, što fi lo zo fi je, a što ce lih pred sta va, je do pri­ne lo ukup noj ša ro li ko sti i dalj njoj po la­ri za ci ji ra zno ra znih pri stu pa, po go to­vo što je u isto vre me ne sta la jed na ce la ple ja da kri ti ča ra ko ja je mo joj ge ne ra ci­ji, hte la ne hte la, us pe la da na met ne ne ke estet ske nor me. U isto vre me je i po zo riš­te uopšte, či ni mi se, iz gu bi lo na va žno sti u druš tvu, no ve vla sti iz gle da da ne zna­ju šta da ra de s njim, a sku po je ste. Po zi­

tiv no je što sam vi deo ve li ki broj mla dih ško lo va nih glu ma ca i van Be o gra da ko­ji su za i sta od lič ni i scen ski bez o bra zni, ali i ve li ku pro me nu u po ja vi že na re di­te lja i pi sa ca ko je su ko nač no, u naj ma­nju ru ku rav no prav no pri sut ne na srp­skim sce na ma.

Po sled nje što ste ra di li u Ka na di su Mik Gor don i Mi hael Zoš čen ko. O če­mu je reč?

Mik Gor don je na šoj pu bli ci po znat po ra du u Ma lom po zo riš tu „Duš ko Ra­do vić”, a ja sam po sta vio u To ron tu nje­gov ko mad „Bea”. To je tekst ko ji se ba­vi do bro volj nom eu ta na zi jom. U To ron­tu je sna žno od jek nuo, po go to vo što je to pi ta nje sve bli že ne ka kvoj jav noj ras­pra vi, a pro tiv ni ka je na sve stra ne – od

le ka ra do re li gi o znih or ga ni za ci ja i, ko­nač no, po li ti ča ra ko ji ne bi da se upuš­ta ju u kon tro verz ne ak ci je, ko je bi ih u ovom tre nut ku osu di le na pro past. Da­kle, ni ko ne ma ni hra bro sti, ni vo lje da se ti me ba vi, pa je to osta vlje no po zo­riš tu. Adap ta ci ju Zoš čen ko vih krat kih pri ča sam ra dio kao mju zikl u ra di o ni­ci „Go vor je slo bod no po zo riš te”. To po­zo riš te je go sto va lo u Sr bi ji pre par go di­na sa Go go lje vim „Iva nom pro tiv Iva na” u mo joj re ži ji. Tu po ku ša vam da ne gu­jem ne ku ver zi ju im pro vi za tor skog po­zo riš ta ko je se osla nja na mo je se ća nje na Zo ra na Rad mi lo vi ća i osta le ve li ka­ne onog Ate ljea 212. Do da va nje mu zič­kih nu me ra ko je smo svi za jed no pi sa li je bi lo do dat no is ku še nje, jer se mu zi ka u mju zi klu sva ka ko opi re im pro vi za ci­ji. Bi lo je ve o ma za bav no, a sa da po sto je i ne ke mo guć no sti da pred sta va ode na tur ne ju po Ki ni.

Ra di te kao pro fe sor na Uni ver zi te­tu „Jork”. Sa stu den ti ma ste ra di li dve vir tu el ne pred sta ve?

Rad na vir tu el nim pred sta va ma sa stu den ti ma je naj in te re sant ni ji eks pe­ri ment ko jim se ba vim. Pred sta ve su

pre no še ne uži vo pre ko ne ta uz mo guć­nost da se pu bli ka uklju ču je sa svo jim ko men ta ri ma pre ko Tvi te ra ili Fej sbu­ka. Ko men ta ri su bi li pre no še ni uži vo na ogrom na plat na ko ja su bi la deo sce no­gra fi je, ta ko da su i glum ci i pu bli ka u sa­li bi li sve sni re ak ci ja pu bli ke van po zo riš­ta. I na rav no – i jed ni i dru gi su od go va­ra li pre ko svo jih mo bil nih te le fo na uklju­ču ju ći se u on lajn di sku si ju.

Pr vi ko mad je bio „Ma ra/Sa­d Okju pajd” (http://www.you tu be.co m/watch?v=l7rU IbLF­fM ) o Okju paj po­kre tu, a dru gi, proš log mar ta, je bio re­flek si ja na ko lek tiv na se ća nja o Pr vom svet skom ra tu (http://www.you tu be.co­m/watch?v=OERXFqm2N3g) . Ovo je po zo riš te u po vo ju ko je će sva ka ko ima­ti im pli ka ci je za raz voj te a tra u sve tu ko ji sve vi še i vi še ži vi on lajn.

Da li je mo gu će da ta kav tip eks pe­ri men tal nog po zo riš ta pre ko ra či prag in sti tu ci je i pro fe si o nal nog po zo riš ta?

Pro fe si o nal na po zo riš ta ov de to ozbilj no raz ma tra ju, ali vi še u smi slu is­tra ži va nja tr žiš ta: moj eks pe ri ment je mo guć, jer stu den ti ni su u sin di ka tu i mo gu da do zvo le pre no se uži vo, za raz li­

ku od pro fe si o nal nih glu ma ca ko ji ma je to za bra nje no bez na dok na de, jer se i on­lajn­pre nos pred sta ve ra ču na kao te le vi­zij ski pre nos. Ali ono što je za i sta za ni­mlji vo je ta tran sfor ma ci ja kla sič ne di na­mi ke gle da nja pred sta ve: bi ti sve stan kao uče snik ili gle da lac da su se ulo ge sto pi le; da uče sni ci pred sta ve istu gle da ju sa dru­gog kon ti nen ta, iz dru ge vre men ske zo­ne. Su kob tih sfe ra na plat nu u vi du di­ja lo ga uži vo o pred sta vi i nje nim od je ci­ma, kao i pro me ni prav ca raz miš lja nja sa sva kim no vim tek stom bi lo ko ga od uče­sni ka, je iz u zet no uz bu dlji vo i ne pred vi­di vo. Pi ta nje je ko li ko re di te lji i pi sci že le da im se dej stvo pred sta ve me nja od „tvi­ta” do „tvi ta”, ali me ni je to i bio cilj – da is pro vo ci ram do ga đaj pre ne go ser vi ram pu bli ci „go to vo je lo”. Ta ko pred sta va po­sta je me sto kon stant ne avan tu re, su ko ba, ne sa mo na ni vou na ra ti va, ne go na ni­vou per cep ci je, ka ko per for man sa, ta ko i sve u kup nog in ter ak tiv nog do ga đa ja iza­zva nog tim per for man som.

Ob zi rom da je, gru bo re če no, Va še opre de lje nje po li tič ki te a tar, da ste ra­di li pred sta ve i u ne za vi snoj pro duk ci ji pre od la ska u Ka na du – mo že te da na­

pra vi te pa ra le lu iz me đu po li tič kog po­zo riš ta u nas od pre 20­30 go di na i da­nas? Ko ja je raz li ka u umet nič kom iz­ra zu, ko ja raz li ka u per cep ci ji, a ko ja u nje go voj druš tve no­kul tur noj po zi ci ji?

Me ni se či ni da se po zo riš te, a po­go to vo ono po li tič ko, pre vi še pre pu sti­lo post dram skoj este ti ci; mno go je sto li­ca na pro sce ni ju mu, glu ma ca ko ji se di­rekt no is po ve da ju pu bli ci, pred sta ve li če jed na na dru gu, a ni sam si gu ran ko li ko to do ti če pu bli ku. Je ste u ilu zi ju na sce ni teš ko po ve ro va ti u stvar no sti u ko joj su ilu zi je u do bra noj me ri na ru še ne, ali po­zo riš te mo ra da ide ko rak da lje od či stog ni hi li zma i to ni hi li zma ko ji je usme ren po naj vi še pre ma sa mom bi ću po zo riš ta. Kao, šta se pa li mo? Ali bez pa lje vi ne ne­ma po li tič kog po zo riš ta. Ta ko da je ne­mo gu će bi ti i po li ti čan i snob u isto vre­me, a bi ti re le van tan. Ba rem ne van okvi­ra za tvo re nog kru ga is to miš lje ni ka ko­ji po i sto ve ću ju sno bi zam sa po li tič noš ću.

Ko ja je raz li ka u na či nu funk ci o ni­sa nja po zo riš ta kod nas i u Ka na di?

Srp sko po zo riš te mo ra do bro da po­gle da ka kav je non sens fi nan si ra nje te­a tra u Ka na di i da do bro raz mi sli ka ko

da re ši pro blem bu duć no sti. Po treb ne su mno go kon kret ni je ide je da bi se iz be glo osla nja nje na ko je ka kve od bo re, ko ji ma tre ba po dve go di ne da odo bre ne ku cr­ka vi cu za fi nan si ra nje pred sta va, kao što je slu čaj u Ka na di. Po zo riš te je u Ka na di ho bi, ba rem su de ći po bro ju ne za po sle­nih, a ško lo va nih glu ma ca, re di te lja i di­zaj ne ra. Iro ni ja je da To ron to ima tre ću u sve tu po ve li či ni pro duk ci ju pred sta va na en gle skom je zi ku, uklju ču ju ći i pred­sta ve ra zno ra znih frindž fe sti va la ko je su uglav nom sa mo fi nan si ra ju će. Kad god ra dim u Sr bi ji ose ćam fe no me nal nu pri­vi le gi ju što po zo riš te uopšte po sto ji i što svi za jed no ima mo pri li ku da se ba vi mo ap so lut no ne ve ro vat no le pim po slom... I da bi smo mo žda mo gli da bu de mo sreć­ni ji zbog to ga.

Šta ni sam pi ta la, a tre ba lo je?Zaš to je po de la na be o grad ska i osta­

la po zo riš ta još uvek ta ko na gla še na i po­red to ga što je ze mlja sa da mno go ma nja ne go ona ko ju sam ja na pu stio?

(in te gral ni raz go vor ob ja vljen na www.lu dus-on li ne.rs )

IZ BO RI KAO TE A TAR SKI PER FOR MANSRaz gled ni ca iz lon don skih po zo riš ta – pro le će 2015.

Pi še: Ana Ta sić

Me đu naj tra že ni jim ula zni­ca ma za lon don ska po zo­riš ta ovog pro le ća, sva ka­

ko, bi le su one za „An ti go nu” re di te­lja Iva van Ho vea, ko ja se igra la u cen­tru Bar bi kan i to po naj vi še zbog glu­mi ce ko ja igra na slov nu ulo gu – Ži li jet Bi noš. Bi no šo voj je ovo dru gi put da se po ja vi na sce ni i u pro duk ci ji Bar bi ka­na, na kon na slov ne ulo ge u Strin ber­go voj „Go spo đi ci Ju li ji” ko ja je tu igra­na sep tem bra 2012. go di ne. A Ivo Van Ho ve je re spek ta bil ni ho land ski re di­telj ko ji je de bi to vao u Lon do nu proš­le go di ne, na sce ni po zo riš ta Jang Vik, sa pred sta vom „Po gled sa mo sta” pre­ma dra mi Ar tu ra Mi le ra. Ona je po sti­gla iz van re dan uspeh, zbog če ga je ove go di ne do ži ve la tran sfer na lon don ski Vest End, na sce nu po zorš ta Vin dam, na Če ring kros Ro u du, gde je igra na u isto vre me ka da i „An ti go na”, to kom mar ta me se ca. U pred sta vi „Po gled sa mo sta” scen ski pro stor je pot pu no sve­den, na de lu je kraj nji mi ni ma li zam glu mač kih i re di telj skih sred sta va, ne ta ko ne u o bi ča je nih za evrop sko po zo­riš te, ali ne u o bi ča je nih za en gle ski te a­tar, zbog če ga je, iz me đu osta log, pri­vu kla pa žnju kri ti ke i pu bli ke u Lon­do nu. Oven ča na je Oli vje na gra da ma

za naj bo lju re ži ju i naj bo ljeg glum ca (Mark Strong).

„An ti go na” je slič no po sta vlje na ve­o ma sve de no, od me re nog to na, uz ele­gan tan di zajn Ja na Ver sve u vel da. Sa vre­me nost zna če nja rad nje So fo klo ve tra­ge di je do no si uvo đe nje vi deo­sni ma ka ko ji se pri ka zu ju sko ro sve vre me u po­za di ni igre glu ma ca (vi deo Tal Jar den). Oni naj češ će pri ka zu ju uspo re ne (slow-mo tion) pri zo re ne iz di fe ren ci ra nih te­la, lu ta ju ćih lju di po ne po zna tim uli ca­ma, u gu žvi ili sa me. Ta ko se in di rekt­no su ge ri še zna če nje da naš nje otu đe­no sti ko ja je je dan od uzro ka druš tve­no­po li tič kih po bu na ko je u ši rem smi­slu ozna ča va An ti go nin čin. U naj ve­ćem de lu pred sta ve glum ci igra ju ti ho, hip no tič ki, po ma lo kao da i u snu iz go­va ra ju So fo klov tekst, u naj no vi jem no­vom pre vo du En Kar son, pri zna te ka­nad ske pe sni ki nje, kla si cist ki nje. U po­gle du zna če nja, va žno je na po me nu­ti da je Van Ho ve ja sno po sta vio nje­go vu am bi va lent nost. I Kre ont (Pa trik O’Kejn) i An ti go na se bo re za vred no­sti u ko je iskre no ve ru ju. Obo je su isto­vre me no u pra vu i ni su u pra vu, u za­vi sno sti od ugla po sma tra nja. An ti go­na se ta ko mo že tu ma či ti kao he ro i na ili pre stup ni ca, a Kre ont kao gru bi ti ra­

nin ili kao od luč ni vo đa za ko jeg su za­ko ni dr ža ve na pr vom me stu.

U po zo riš ti ma iz van ul tra ko mer ci­jal nog Vest En da, u Lon do nu, u ovom pe ri o du, još je vla da lo ve li ko in te re so­va nje za pred sta vu „Iza div ne več no sti”, na sce ni Na ci o nal nog te a tra (RNT), pre ma tek stu Dej vi da He ra, nje go voj adap ta ci ji isto i me nog ro ma na­re por­ta že Ke trin Bu (re di telj je Ru fus No ris). Rad nja is pi su je ži vo te na dnu, u jed noj za bi ti u Bom ba ju, obla sti ko ja se zo­ve Ana va da, bli zu ae ro dro ma. Tekst i pred sta va su mo za i ci pri ča lju di sa dna, klo ša ra ko ji naj češ će pre ži vlja va ju kra­du ći. Te mat ski fo kus je uob li čen oko pi ta nja op sta ja nja do br o te – ka ko da ona pre ži vi u sve tu ko ji je da le ko od sa­vr še nog? U ve zi sa tim je po seb na pri­ča o še sna e sto go diš njem Ab du lu či ji je dar sor ti ra nja ot pa da ka iz vor fi nan sij­skog op stan ka nje go ve po ro di ce. Pred­sta va je vr lo am bi ci o zna što je mo žda i nje na naj ve ća ma na, jer do no si pre vi še li ko va i nji ho vih pri ča na sce nu, ra si pa­ju ći pa žnju gle da o ca.

Pa žnju kri ti ke i pu bli ke iza zva le su i dve naj no vi je pred sta ve u po zna tom po zo riš tu na tr gu Sloun u Čel zi ju, Ro­jal Kor tu. Pr vo, naj no vi ja dra ma en gle­ske au tor ke Zi ni Ha ris, „Ka ko za dr ža ti dah”, u re ži ji umet nič ke di rek tor ke Ro­jal Kor ta, Vi ki Fe der stoun. Ko mad je iz­u zet no slo žen i iz mi če pre ci znim žan­rov skim de fi ni ci ja ma poš to sa dr ži do­bro iz me ša ne sa stoj ke me lo dra me, tri­le ra, fan ta sti ke, po li tič ke i psi ho loš ke dra me, ali i cr ne ko me di je, sa ti re, ap­sur da, nad re a li zma. Evro pa je tu opi sa­na u vr lo mrač noj, apo ka lip tič noj fa zi, do bu pot pu nog fi na sij skog i du hov nog slo ma. Rad nja po či nje kao me lo dra ma vr lo brit kog i oš tr og, cr no hu mor nog je­zi ka. Na kon afe re za jed nu noć, glav na ak ter ka Da na sa svo jom trud nom se­strom Dža smin, zbog po sla kre će na put vo zom u Alek san dri ju, ali upa da u

opšti ha os mi gra ci ja pa nič nih Evro plja­na. Oni be že gla vom bez ob zi ra iz svo­jih do mo va jer je ban kar ski si stem sru­šen, po li ti ča ri su po be gli, dok je ne za­po sle nost po je la ce lo evrop sko druš­tvo. Na de ni je osta lo u Evro pi, pa lju­di ma ni je osta lo niš ta dru go ne go da se na tr pa ju na već pre tr pan brod i kre nu na put u se ver nu Afri ku. Re ži ja je bit­no obo je na tam nim to no vi ma, ose ća­njem kla u stro fo bi je i opšte pro pa sti, što je po seb no iz ra že no pri kra ju pred sta ve, ka da iz be gli ce iz Evro pe do ži ve ne sre­ću. Ta da se sce na is ko ša va, i oni kli ze po njoj, ba u lja ju, mu če se za ži vot, iz ra ža­va ju ći ta ko jed no sna žno ose ća nje bez­na de žno sti po vo dom ži vo ta u sa vre me­nom za pad nom sve tu.

Pa žnju na sce ni Ro jal Kor ta je pri­vu kla i naj no vi ja ver ba tim pred sta va „Ko ga je bri ga” tek sto pi sca Maj ka Vi­na o pro ble mi ma zdrav stve ne zaš ti te u Bri ta ni ji, ko ji su bi li mеđu glav nim te­ma ma u kam pa nja ma ko je su pret ho di­le ovo go diš njim opštim iz bo ri ma. Tekst je na stao na kon osam na est me se ci is­tra ži va nja – Vi no vih in ter vjua sa dok­to ri ma, me di cin skim se stra ma, isto­ri ča ri ma, po li ti ča ri ma i dru gim lju di­ma ko ji se di rekt no ili in di rekt no ba ve jav nim zdra vljem i zdrav stve nom zaš­ti tom. Tekst i pred sta va naj vi še ana li­zi ra ju si stem so ci jal ne zaš ti te, pi ta nja nje go ve odr ži vo sti, ko ja u Bri ta ni ji iza­zi va ju žu stre po le mi ke. Pred sta va do­no si niz iza zov nih te za za di sku si ju, na pri mer miš lje nje jed nog kar di o lo ga ko ji sma tra da je zdrav stve na zaš ti ta deo in­du stri je za ba ve. Ono što je još spe ci fič­no za ovaj pro je kat, či ju re ži ju pot pi su ju čak tri au to ra, De bi Ha na, Lu si Mo ri son i Ha miš Pi ri, je ste to što pu bli ka ni je uo­

bi ča je no smeš te na u gle da liš te, već po­sma tra pred sta vu u pro me na di, kao da je u pi ta nju per for mans. Hod ni ci i ćoš­ko vi Ro jal Kor ta za ovu pri li ku ozna ča­va ju če ka o ni ce i hod ni ke bol ni ca.

A ka da je reč o po me nu tim opštim iz bo ri ma u Bri ta ni ji i nji ho­vom tret ma nu u lon don skim po zo­riš ti ma, bi lo je ne ko li ko pred sta va ko­je su di rekt no ili in di rekt no pre tre sa le ova pi ta nja. Iz dvo ji će mo „Glas” ko ji se igrao na sce ni po zo riš ta Don mar Ver­ha us u Ko vent Gar de nu, pre ma tek­stu Džej msa Gre je ma, a u re ži ji Džo u­zi Rurk. U po de li je bi lo čak pe de se tak glu ma ca, me đu ko ji ma se naš la i Džu­di Denč. Rad nja se de ša va na fik tiv­nom gla sač kom me stu u jed noj ško li u Lon do nu, po sled njih de ve de set mi­nu ta pred za tva ra nje gla sač kog me sta. Re đa ju se ko mič ki do ga đa ji ko ji od ra­ža va ju iz bo re iz ugla lju di ko ji ra de na gla sač kom me stu, pri ka zu ju ći nji ho­ve me đu sob ne od no se, kao i od no se pre ma lju di ma ko ji su doš li da gla sa­ju. Do ga đa ji su far sič ni, oni is kri vlju­ju dra mu kra ja iz bo ra, na gla ša va ju ći nji ho vu ko mič ku stra nu. Pred sta va je pre mi jer no iz ve de na 24. apri la a po­sled nje iz vo đe nje je ima la na dan iz­bo ra, 7. ma ja, pri če mu je po seb no za­ni mlji vo to što se po sled nje iz vo đe­nje pre no si lo uži vo na Ka na lu 4. Pu­bli ka je to ve če stvar nih iz bo ra uži vo na te le vi zi ji pra ti la fik tiv nu dra mu sa gla sač kog me sta, uno se ći iza zov ne di­men zi je u druš tve na zna če nja te a tra u da naš njem sve tu. Ta si tu a ci ja je plod­no tlo za raz miš lja nje o funk ci ji ma po­zo riš ta u vru ćim po li tič kim okol no sti­ma, ali i za po sta vlja nje ide je da su po­li tič ki iz bo ri te a tar par exel len ce.

„Antigona” (foto: Jan Versweyveld)

„Kako zadržati dah” (foto: Manuel Harlan)

ludus 195 24 ludus 19525

RE PER TO AR SKI BA LAST JE NE DO PU STIVBri ga za umet nost, kul tu ru, kul tur no na sle đe i bri ga za stva ra nje uslo va i fi nan si ja za umet ni ke i umet nič ke usta no ve je ste i mo ra bi ti od go vor nost po li ti ke i men ta li te ta lju di sva ke dr ža ve po na o sob, sma tra Da ni lo Roš ker di rek tor Dra me SNG Ma ri bor

Ener gič na i od va žna, od luč na i otvo re na, vr lo di rekt na, ta kva je Alja Pre dan, umet nič ka di rek tor­

ka „Bor štni ko vih sre ča nja”, ko ji se sva ke go di ne s je se ni odr ža va u Ma ri bo ru.

„Bor štni ko va sre ča nja” su deo ce li­ne Slo ven skog na rod nog gle da liš ča Ma­ri bor. Da li to olak ša va po sao or ga ni zo­va nja fe sti va la ili ga uspo ra va, ob zi rom da je po zo riš te ipak dr žav ni apa rat? Je li ta kva vr sta su bli ma ci je za pad no e vrop­ska prak sa?

Ka da sam pre pet go di na bi la po­zva na da pre u zmem umet nič ko vo đe­nje „Sre ča nja”, usta no vi la sam da fe sti val u stva ri ne ma sta tut. Or ga ni zo va lo ga je po zo riš te u Ma ri bo ru – i to je bi la jed na re če ni ca i to u sta tu tu te a tra. Ta ko je iš­lo sve od 1966. go di ne, ka da je „Bor štni­ko vo sre ča nje” osno va no. Po zo riš te se – s jed ne stra ne – na rav no Fe sti va lom po no­si lo, a sa dru ge sma tra lo ga je cr nom ov­com. U te o ri ji sam, da kle, ima la dve mo­guć no sti: ili da po ku šam Fe sti val osa mo­sta li ti ili ga for mal no pri po ji ti po zo riš tu – ali pod iz ve snim uslo vi ma. Pr va op ci­ja je ot pa la, jer je dr ža va 2009. već po če la sa opa kim me ra ma šted nje i za to ni je bi­lo ni ka kve šan se. Ta ko da mi je osta la sa­mo dru ga op ci ja. Fe sti val je for mal no po­stao ne za vi sna je di ni ca SNG Ma ri bor, s jed nom bit nom raz li kom. Dok umet nič­ke di rek to re dru gih sa mo stal nih je di ni­ca, da kle Dra me, Ope re i Ba le ta, ime nu je ge ne ral ni di rek tor Po zo riš ta, umet nič kog di rek to ra Fe sti va la ime nu je di rekt no mi­ni star kul tu re. Ta ko smo spre či li in ce stu­o znost, od no sno mo guć nost uti ca ja jed­nog po zo riš ta na pro gra mi ra nje sve na ci­o nal nog fe sti va la.

Kon ku bi nat je – s jed ne stra ne – do­bar, ne pla ća mo ured, na jam po zo riš ta za vre me Fe sti va la, ima mo za jed nič ko ra ču­no vod stvo itd, a s dru ge je – kom pro mis. Fe sti val, kao naj ma nja sa mo stal na je di ni­ca, mo ra se u mno gim stva ri ma pri la go­đa va ti Po zo riš tu. Po ne kad ma lo puk ne – ali to je u kon ku bi na tu nor mal no.

U za pad no e vrop skim ze mlja ma ne znam za ta kve su bli ma ci je, to je osta tak so­ci ja li stič kih brat sta va. Ta mo su fe sti va li ne­za vi sni i ima ju nor mal ne do go vo re sa svim po zo riš nim ku ća ma i dru gim iz ved be nim pro sto ri ma da ih ren ti ra ju i sa nji ma sa ra­đu ju.

Re klo bi se da su Po zor je i Sre ča nja – bra ća po ma te ri, bar ka da je kon cept u pi ta nju. Na ko ji na čin, ako uopšte ko ri­ste, mo gu bi ti ko ri sna is ku stva jed nih i dru gih – jed ni ma i dru gi ma?

Po zor je i Bor štni ko vo su iz vor no bra­ća po ocu, re kla bih. Po zor je je iz vor no bi­la smo tra naj bo ljih pred sta va na sta lih na osno vu do ma će (u to vre me ju go slo ven­ske) dra me, a „Bor štni ko vo sre ča nje” je, na po čet ku, bio su sret slo ve nač kih po zo­riš ta, a ka sni je fe sti val naj bo ljih pred sta va na sta lih u slo ve nač kim po zo riš ti ma i ne­za vi snim gru pa ma – bez ob zi ra na iz vor dram skog tek sta.

Kad sam pre u ze la Bor štni ko vo od lu­či la sam ga još i in ter na ci o na li zo va ti. Za­dr ža la sam sta ru še mu tak mi čar skog i pro­prat nog slo ve nač kog pro gra ma i do da la mu me đu na rod ni deo „Mo sto vi” i me đu­na rod ni „Fo kus”. Za „Mo sto ve” sva ka ko su me in spi ri sa li po zo ri jan ski „Kru go vi” ko je je smi slio i uveo Ivan Me de ni ca.

Šta mi sli te, da li re gi o nal ni fe sti va­li po put MESS­a, Bi te fa, Ga ve li nih ve­

če ri, MOT­a, Voj da na Čer no drin skog… po kri va ju sve po zo riš ne mo guć no sti re­gi o na, da li ima ju do bre kon cep te? Ka­ko su Bor štni ko vi po zi ci o ni ra ni u od no­su na njih?

Fe sti va li ko je spo mi nja te su raz li či ti po kon cep ti ma i mi si ja ma. Osnov no po­slan stvo Bor štni ko vih su sre ta osta je na ci­o nal ni pro gram. Sve osta lo su nje go ve do­dat ne ak tiv no sti. Ima ti na ci o nal ni šo u kejs sa sko ro pe de se to go diš njom tra di ci jom je u stva ri pri vi le gi ja. Mno ge evrop ske dr ža­ve su to u de ve de se tim go di na ma tek za­po če le, ka ko bi po pu la ri zo va le svo je po zo­riš te u ino stran stvu. Mi smo to isto ura di li na Bor štni ku sa mo sa ne ko li ko go di na za­kaš nje nja.

Stal no slu ša mo od is ku sni jih po zo­riš nih lju di ka ko su fe sti va li ra ni je ima­li i hu ma ni ji pri stup glum cu, u tom smi­slu da su ima li vre me na i pri li ke jed ni dru ge da gle da ju, raz me nju ju is ku stva. Da nas to zbog fi nan si ja ni je mo gu će. Če mu on da, sem struč noj po zo riš noj prak si, slu že oni da nas?

To stal no slu šam i ja. I od mah se se­tim ne ke emi si je, ko ja je na slo ve nač kom ra di ju iš la go di na ma, i go di na ma je pri ča­la o rat nom pe ri o du. Zva la se: „Se ća te li se, dru go vi?” Mi smo ta da bi li mla di i ni­smo mo gli da ve ru je mo če mu to pod gre­ja va nje proš lo sti non­stop. To oko dru že­nja da nas i ne kad je pot pu no isto. Kao da ne ki ne shva ta ju da vre me le ti i to ne vi­še mu nje vi tom, ne go nad zvuč nom br zi­nom. Dru že nja, je lo, pi će, vre me ko je sta­je – sve za dr žav ne pa re – sve je to dav na so ci ja li stič ka proš lost. Mi smo se od lu či li za dru gi mo del, za dru ga či ji put, naš tem­po i ri tam dik ti ra no vac i bi lo bi vre me da

se to već jed nom shva ti. Da li je to lo ši je ili bo lje ne ću da su dim, ali to je fa kat. A če­mu slu že fe sti va li? Pre sve ga pu bli ci i stru­ci, zar to ni je do volj no?

Pu bli ka i ka ko je za in tri gi ra ti, do ve­sti u po zo riš te, pri vo le ti da gle da i ono što ni je pu ka za ba va, to je da nas pri li čan pro blem, bar kod nas ov de. Ko je pu bli­ka „Bor štni ko vih su sre ta”?

Pu bli ka na „Bor štni ko vim su sre ti ma” je naj bo lja pu bli ka na sve tu. Ta ne ve ro vat­na tra di ci ja po se ći va nja fe sti val skih pred­sta va je iz u zet na. Ima lju di – i to ne ma­li broj – ko ji vi de sve pred sta ve. A ako me pi ta te za slo ve nač ku pu bli ku uopšte – od­go vor je kom plek san. Slo ve ni ja ima tra­di ci o na lan pret plat nič ki si stem, ko ji još uvek funk ci o ni še. Po zo riš ta ima ju raz li­čit broj abo ne na ta ko ji se pret pla ću ju na ce lo go diš nji pro gram, a uz to još i pu bli­ku ko ja do đe di rekt no na bla gaj nu. In te­re si pu bli ke ta ko đe su raz li či ti. Ali mi slim da po zo riš ta ili gru pe fi nan si ra ne jav nim sred stvi ma ne mo gu po di la zi ti uku su pu­bli ke i spu sti ti se na is klju či vo ko mer ci jal­ni ni vo. Ipak, pu bli ku ne sme mo pot ce­nji va ti, lju di ho će da ču ju sa bi ne i neš to ozbilj no ili neš to što ih do dir ne, ne sa mo pu ku za ba vu.

Šta su opa sne stva ri re gi o nal ne po­zo riš ne prak se, šta se mo ra is ko re ni ti – jer opa sno pod ri va i ugro ža va po zo riš te?

Mi slim da ni ko u re gi o nu do sa da ni je spro veo si stem ske pro me ne na pod ruč ju

kul tu re, od no sno po zo riš ta. (Is pra vi te me ako ni sam u pra vu). Mi u Slo ve ni ji ba rem ni smo. Po sto je opa sne stru je ko je ho će da se an sam bli de mon ti ra ju. To mi slim da je po gub no. Po gle daj te ze mlje bez re per to ar­skog ti pa po zo riš ta, pa će te vi de ti ka ko se i gde ko ti ra ju. Na rav no, ri gi dan si stem na­ših po zo riš ta tre ba da se ko ri gu je. Re ci mo, za poš lja va nje svih re dom na neo d re đe no vre me. Tre ba da se ko ri gu je i si stem po ko­jem umet nič ki di rek tor ne ma mo guć nost da do ve de svoj naj u ži tim i da za me ni ba­rem ne ki pro ce nat glu mač kog an sam bla. Tre ba da se raz mi sli o ve či tim man da ti ma vod stve nih struk tu ra. Tre ba da se mi sli o edu ka ci ji tih struk tu ra i nji ho vom re gru­ti ra nju. Pu no to ga po sto ji što je si stem ski ne tak nu to već vi še od po la sto le ća.

S dru ge stra ne: tvrd nje o ta kvoj ili ona kvoj for mal noj ili sa dr žin skoj vr­sti te a tra ko ja je za bran šu uniš ta va ju ća, po me ni je čin ne de mo krat skog po gle da na svet. Ne ka ži ve post dram sko, po e tič­ko, hi per re a li stič ko, agi ta cij sko po li tič ko po zo riš te, per for mans i svi dru gi ob li ci. Hva la Bo gu da umet ni ci mi sle i re flek ti ra­ju svet na raz li či te na či ne. Bi la su vre me­na – i to ne ta ko dav no – ka da je u umet­no sti bio za po ve dan sa mo je dan pra vac. I zna se gde i ka ko su te za po ve di i ta vre­me na za vr ši la.

(in te gral ni raz go vor sa Aljom Pre dan ob ja vljen je na www.lu dus-on li ne.rs )

„Ka ko smo pre ži vje le”, pred sta va Za gre bač kog ka za liš ta mla dih, na sta la po mo ti vi ma ese ja Sla­

ven ke Dra ku lić i pri ča ma ak ter ki, a u re ži ji Di na Mu sta fi ća, iza zva la je ve li­ku pa žnju ne sa mo u Hr vat skoj, već i u re gi o nu. U njoj bri lji ra osam iz u zet­nih glu mi ca: Na ta ša Dor čić, Ja dran­ka Đo kić, Ka ta ri na Bi stro vić Dar vaš, Do ris Ša rić – Ku ku lji ca, Kse ni ja Ma­rin ko vić, Ur ša Ra u kar, Lu ci ja Šer be­dži ja i Ni na Vi o lić. Uti sku do pri no se i son go vi Ma te Ma ti ši ća.

To je stra stve na, oš tro um na, drč­na i du ho vi ta pri ča o ko mu ni zmu, tran zi ci ji, SFRJ, ži vo tu u njoj, ži vo tu u te a tru, ži vo tu u i oko se ća nja... Ži vo tu ko ga se se ća mo i sve ma nje ži vi mo... Ka da iz kon tek sta svo jih go di na su mi­ra svo je uti ske, gle da lac se ne mi nov­no upi ta, šta ova kva pred sta va zna či ne kom mla dom čo ve ku ko ji ne pam­ti na še no stal gič no SFRJ – vre me i sve nje go ve – med i mle ko – za blu de...

Oni ko ji bi mo gli da ver ba li zu ju tek vre me pri va ti za ci je i la žne evro­pe i za ci je, o tra u ma ma ži vo ta u SFRJ ne bi mo gli niš ta da ka žu... Šta mi­sli te, je smo li mi nji ma smeš ni sa tim no stal gi ja ma, kao što su na ši ro di te lji na ma bi li ka da bi go vo ri li o proš lo sti?

Či ni mi se da je jed na stvar go vo­ri ti o proš lo sti, a po sve dru ga osje ća­

ti no stal gi ju. I uz to, no stal gi ju ko ju osje ća mo ja ge ne ra ci ja i sta ri ji, ne bih in ter pre ti ra la kao žal za po li tič kim si­ste mom, već za svo jom mla doš ću. Bi­li smo mla di i bi lo nam je do bro, sva­ka ko bo lje ne go sa da s ma lim pen zi ja­ma, okru že ni ne si gur noš ću i dje com ko ja gu be po slo ve i ko ji ma mo ra mo po ma ga ti ka ko zna mo i umi je mo. Ni­je to neš to če mu smo se na da li. A go­vo ri ti o proš lo sti – to je za me ne dru­ga pri ča. Da smo vi še i is kre ni je go vo­ri li o proš lo sti ra ni je, da smo to smje li, bi lo bi bo lje. Bi lo bi te že za ra ti ti. Ova­ko, još uvi jek ži vi mo s la ži ma i ma ni­pu la ci ja ma slu žbe nih ver zi ja proš lo sti.

Mi slim da ni je va žno je su li uspo­me ne isti ni te ili ne, na kon cu to šte­ti ili ko ri sti sa mo po je din ci ma. Va žni­je je, je li hi sto ri ja ko ju nam pre da ju u ško la ma isti ni ta ili la žna, jer to se ti če ci je lih ko lek ti va.

Je ste li se sre ta li sa glu mi ca ma to kom ra da na pred sta vi? Da li bi­ste se usu di li da sa mi re ži ra te pred­sta vu po svom tek stu, ko ja go vo ri o žen skim tra u ma ma ovog sve ta?

Glu mi ce su div ne, za lju bi la sam se u njih. To li ko pa met no glu me i pre­pu ne su ener gi je i en tu zi ja zma, to pu­bli ka osje ća i na gra đu je ih apla u zom. Ne moj mo za bo ra vi ti da su one na moj tekst do pi si va le svo ja is ku stva, svo je pri če, i to je mo žda ključ nji ho vog ta­

ko vi dlji vog osob nog od no sa, iden ti fi­ka ci je s pred sta vom. No, mo ram Vas raz o ča ra ti. Ja ni sam su dje lo va la u ra­đa nju pred sta ve. Di no Mu sta fić me po zvao jed nom na raz go vor, ali to je već bi lo pred pre mi je ru. Da kle, ja ne pi šem sce na ri je, ni ti dram ske tek sto ve i ne pe tljam se dru gi ma u nji hov po­sao ili ba rem se ni sam pe tlja la do sa­da – ni re ži ser ki fil ma „Kao da me ne­ma”, Hu a ni ti Vil lson, ni ti Mu sta fi ću. Za to je moj od go vor na pred sta vu o žen skim tra u ma ma – ma kar su u ovoj pred sta vi da ne uglav nom baš žen ske pri če! – ne, ne ću se u to upuš ta ti na sce ni, sa mo u pro zi.

Ma da se Mu sta fić po i gra va sa no stal gič nim si tu a ci ja ma, ia ko je po ne kad i po ma lo po dru gljiv, odav no se ni je da la vi de ti pred sta­va u ko joj „ju go no stal gič nost” ne­ma di rek tan ru žan pred znak. Šta mi ko ji ve ru je mo u le ko vi tost ta­kvih pred sta va do bi ja mo osim: „Pre upo tre be le ka pa žlji vo pro či­taj te uput stvo, u slu ča ju ne že lje nih in di ka ci ja kon sul tuj te svog le ka ra ili far ma ce u ta”?

O sve mu je do bro go vo ri ti, na sve se do bro na smi ja ti, smi jeh je na pro­sto lje ko vi to is ku stvo. I sa ma sam bi­la zbu nje na le pr ša voš ću i hu mo rom pred sta ve, na pri mjer son go vi ma ko­je je na pi sao Ma te Ma ti šić. Jest da ima

hu mo ra i u mo jim pri ča ma, ali stvar je u iz vo đe nju. Li je po je mo ći se s pred­sta vom vra ti ti u dru ga vre me na na ovaj na čin. Tje ra te na raz miš lja nje ali bez ide o loš kog ili po li tič kog pred zna­ka na ko je smo na u či li. Mi slim da su dra ma tur gi nja Želj ka Udo vi čić i Di no Mu sta fić za slu žni za to.

U pred sta vi se ka že da je sve ono ne ga tiv no što smo – da li – pre ži ve li, po sle di ca „mi” ide o lo gi je. Ima li iz­la za iz te cen tri fu ge, mo gu li ge ne ra­ci je od ra sle u ko lek ti vi stič kom du­hu od go ji ti lju de sa ja kom, au ten tič­nom osob noš ću?

Ja ne vo lim ko lek tiv no MI, ne vo­lim ni ano nim nost – jer ako ti ko lek­tiv da je ano nim nost, jed na ko ta ko da je ti ga i no va teh no lo gi ja. I jed na­ko te rje ša va od go vor no sti – tek to li­ko da se zna, da ovi no vi ano ni mu­si ni su iz mi sli li baš niš ta no vo! Ne­ka da je, ba rem me ne, ru ko vo di la po­bu na pro tiv po sto je ćih au to ri te ta, od ro di te lja do ško le i po li tič kog si ste­ma. Da nas je kon for mi zam ja či. Ali suš tin ska pro mje na je u vla da ju ćim vri jed no sti ma. Na ma no vac ni je bio naj va žni ji, a ni je ni ti mo gao bi ti u so­ci ja li zmu – bi lo je va žno obra zo va­nje, na pri mjer. Da, ne ki su ima li vi še, a ne ki ma nje, po sto ja la je tzv.cr ve na bur žo a zi ja – no sve je to ša la u us po­red bi s da naš njim so ci jal nim raz li ka­

ma ko je sve vi še ra stu. No vac je, me­đu tim, po stao mje ri lo svih stva ri. Ne že lim ro man ti zi ra ti proš lost, ali da­nas od ga ja ti dje cu u si tu a ci ji u ko joj i oni naj ma nji mo ra ju ima ti I­pho­ne, da mar ke odje će ne spo mi nje mo, na pro sto je pre za htjev no. Me đu tim, uvi jek ima lju di ko ji u se bi na đu sna­gu su prot sta vi ti se vla da ju ćem si ste­mu vri jed no sti. I da nas si gur no po­sto je ta kvi, mo žda ih je ma nje, mo­žda su im gla so vi ma nje čuj ni, a mo­žda se i dru ga či je gla sa ju.

Evrop ska uni ja je ta ko đe jed no ve li ko „mi”, zar ne? Šta osta je i že­na ma i muš kar ci ma za gla vlje nim u ovom lim bu iz me đu post ko mu ni­stič ke tran zi ci je, la žnog evro pe i zma i re al nog ži vo ta u ko jem je sva ko dnev­na bor ba im pe ra tiv pre ži vlja va nja?

Ra ni je smo do ži vlja va li Evro pu kao san. Sa da, ba rem ove ze mlje ko­je su uš le u EU, ži ve tu evrop sku stvar­nost i vi de da ni je ni ma lo slič na snu. A i stvar nost Evro pe se pro mi je ni la, sti gla ju je fi nan cij ska kri za ko ja mo­že sa mo po gor ša ti stva ri. Ali svi mi u is toč noj Evro pi htje li smo bi ti po put „za pa da”. To smo oda bra li i ne ma mo pra vo bi ti raz o ča ra ni. Što ne zna či da se ne tre ba bo ri ti za do sto jan ži vot.

(izvodi iz razgovora ob ja vlje nog na www.ludus-online.rs)

ŽI VI MO SA SLU ŽBE NIM VER ZI JA MA PROŠ LO STI “Da smo vi še i is kre ni je go vo ri li o proš lo sti ra ni je, da smo to smje li, bi lo bi bo lje. Bi lo bi te že za ra ti ti. Ova ko, još uvi jek ži vi mo s la ži ma i ma ni pu la ci ja ma slu žbe nih ver zi ja proš lo sti”, sma tra hr vat ska spi sa te lji ca Sla ven ka Dra ku lić

Sne ža na Mi le tić

Da ni lo Roš ker, di rek tor Dra me Slo ven skog na rod nog gle da liš­ča iz Ma ri bo ra, o po zo riš nim

is ku stvi ma Slo ve ni je u kon tek stu ukla­pa nja u kul tur ni mi lje EU...

Šta je EU kon tekst do neo do brog slo ve nač kom te a tru, a šta su ne ga tiv ne okol no sti to ga spa ja nja?

Uki da nje tra di ci o nal nih me đu­dr žav nih gra ni ca i uvo đe nje za jed nič­ke va lu te sva ka ko zna či ve li ko bi ro krat­sko olak ša nje u tran zi ci ji i raz me ni pred­sta va, kao i u skla pa nju ugo vo ra sa stva­ra o ci ma ili iz vo đa či ma iz dru gih dr ža­va… Sa dru ge stra ne, mo guć nost sa rad­nje na kon kur si ma za do bi ja nje evrop­skih sred sta va kraj nje je bi ro kra ti zo va na i pod lo žna za mr še noj pa pi ro lo gi ji uslo­va, što po stup ke kan di do va nja do te me­re po sku plju je, da ih naj češ će teš ko mo­že mo ostva ri ti, jer za tu na me nu mo ra­

mo do dat no da an ga žu je mo ka dro ve spe ci ja li zo va ne sa mo u obla sti evrop skih kon kur sa. Da kle, troš ko vi pri ja ve na kon kurs su če sto ve ći od iz no sa za pro­je kat na kon kur su. Osim to ga, evrop ska kul tur na svest po či va vi še na prin ci pi jel­nom, ne go na stvar nom osno vu i ve o ma je uslo vlje na ili za vi si od ste pe na sve sti i pri vred ne sta bil no sti po je di ne dr ža ve.

Da li iz tog is ku stva ima te ne ki sa­vet za srp ske te a tre pred ko ji ma je tek put ko ji ste vi preš li?

Bri ga za umet nost, kul tu ru, kul tur­no na sle đe i bri ga za stva ra nje uslo va i fi­nan si ja za umet ni ke i umet nič ke usta no­ve je ste i mo ra bi ti od go vor nost po li ti ke i men ta li te ta lju di sva ke dr ža ve po na o­sob – jer Evro pa kao ta kva ne će bri nu ti o raz li či to sti sva ke dr ža ve.

Šta mi sli te, ko li ko se po zo riš na umet nost da nas, u eli ti stič kom smi slu, odvo ji la od stvar no sti? Ka kve su po tre­be slo ve nač ke pu bli ke, na ko ji na čin Vi kro ji te re per to ar, ka ko bi ra te tek sto ve, pra vi te li ne ke stu di je o gle da o ci ma...

De ša va nje na slo ve nač koj po zo­riš noj sce ni je ve o ma bur no i ša ro li ko. Osim re per to ar skih ku ća, ima mo ve o­ma ži vah nu i pro dor nu ne za vi snu pro­duk ci ju i ne ko li ko ko mer ci jal nih po zo­riš ta. Ve o ma zna čaj na je lut kar ska i deč­ja po zo riš na pro duk ci ja, ko ja je na vr­

lo vi so kom ni vou. Su ži vot i za jed nič ko stva ra nje u ta kvom am bi jen tu je, da kle, ja ko iza zov no i „kon ku rent no” u svim vi do vi ma – sa dr žaj nim i estet skim. O po tre ba ma pu bli ke ne bih smeo da su­dim, jer pu bli ku ne shva tam kao ujed­na če nu sta ti stič ku ma su, ne go kao skup po je di na ca, in di vi dua. Va žna je po nu­da. Sa vre me ni čo vek ve če ri ne pro vo di uz sve ću s knji gom u ru ci, ne go je pre te­žno pre ko ra ču nar skog ili TV ekra na za­pra vo ras tr zan i upe ren u glo ba li zo va nu sli ku sve ta, ko ja je u ovom tre nut ku ja­ko de hu ma ni zo va na, eks trem na, ma ni­pu la tiv na… Mi slim da je sa vre me ni čo­vek in for mi san, kri ti čan i za in te re so van. U na šem po zo riš tu se tru di mo da pru­ža mo kva li tet nu po nu du i u po gle du sa­dr ža ja i iz vo đe nja. A pre sve ga na sto ji mo da bu de mo po zo riš te za raz li či tu ži vot­nu dob i za ši ro ko druš tvo, ali nas opšta eko nom ska si tu a ci ja, če sti fi nan sij ski re­zo vi i ogra ni če nja u za poš lja va nju čvr sto dr že u stvar no sti, da ne ka žem na ze mlji.

Ka kva je si tu ci ja u Slo ve ni ji što se ti če fi nan si ja i ho no ra ra, po seb no što se ti če re di telj skih ho no ra ra i ka kav je po lo žaj glum ca u Slo ve ni ji?

U hi je rar hi ji po zo riš nih za ni ma­nja ho no ra ri za re ži se re ko ti ra ju se naj­vi še, to je jed no stav no ta ko. U Slo ve ni­ji ne po sto je ne ki for mal ni ili po la zni

ce nov ni ci, ne go se vi si na ho no ra ra, ka­ko za re ži se re, ta ko i za osta le po zo riš ne stva ra o ce, for mi ra i pri la go đa va u skla du sa opštom fi nan sij skom si tu a ci jom i na­rav no u skla du sa pro fe si o nal nom bi o­gra fi jom po je di na ca. Ipak, osim na ve de­nog, na kra ju kra je va sve za vi si i od spo­sob no sti po ga đa nja, ka ko uprav ni ka, ta­ko i po je di nih stva ra la ca. Sva ka po zo riš­na pred sta va je ri zik, ali je od go vor nost pre ma ra du ključ ni pred u slov, da do sa­rad nje uopšte i do đe. I tu ne mi slim sa­mo na od go vor nost stva ra la ca, ne go i na od go vor nost uprav ni ka i umet nič kih di­rek to ra, ko ji for mi ra ju pro gram, au tor­ske eki pe i po de lu ulo ga. U na šem po­zo riš tu je pri su stvo umet nič kog di rek to­ra u od re đe nom tre nut ku raz ra de pred­sta ve već uho da na prak sa. Ali u no voj se zo ni uvo di mo i ta ko zva nu kon trol nu pro bu, od no sno kon trol ni. Upr kos stva­ra lač koj slo bo di i ri zi ku, ži vi mo u si tu­a ci ji, gde ni ka ko ne mo že mo do zvo li­ti „ba last”, a ka mo li ga pri uš ti ti. Ogra ni­če nja kod za poš lja va nja i rad nih me sta su vr lo fru stri ra ju ća za mla de po zo riš­ne stva ra o ce svih pro fi la, jer ih do slov­no dis kva li fi ku ju iz ak tu al ne pro duk ci je, od no sno an ga žu ju is klju či vo pri vre me­no. To su za bri nja va ju će či nje ni ce, ko­je ko če stva ra lač ki ego mla dih i ujed no one mo gu ća va ju osve že nje i na pre do va­

nje ret kih, stal nih glu mač kih an sam ba la ili dram skih tru pa. Da kle, po lo žaj slo ve­nač kih po zo riš nih umet ni ka ni je ni bli­zu ru ži čast.

Go sto va li ste ne dav no u No vom Sa du, ima te li u pla nu još ne ka go sto­va nja u ovom de lu re gi je i raz me nu pred sta va sa ne kim ov daš njim te a tar­skim ku ća ma?

U ma ju do la zi mo na fe sti val Ste ri­ji no po zor je, igra mo pred sta vu „Kralj Betajnovе” u re ži ji Edu ar da Mi le ra, ko ja je ko pro duk cij ska pred sta va SNG Dra­me Ma ri bor i SNG Dra me Lju blja na. Do go vo ri i raz go vo ri o raz me ni pred sta­va su sve vre me ak tu el ni i ak tiv ni, upr­kos či nje ni ca ma o lo šim eko nom skim uslo vi ma, ka ko u Slo ve ni ji ta ko i u Sr bi ji. Ipak, ia ko je u po zo riš tu pu no eko no mi­je, još uvek je mno go vi še „he mi je”.

Sne ža na Mi le tić(Sa slo ve nač kog pre ve la El za Aj du ko vić)

NAŠ TEM PO DIK TI RA NO VAC„Si stem ske pro me ne ni su pro ve de ne u či ta vom re gi o nu”, sma tra Alja Pre dan, umet nič ka di rek tor ka Fe sti va la na ci o nal ne slo ve nač ke dra me „Bor štni ko vih su sre ta”

Sne ža na Mi le tić

„Kralj Betajnove” (foto: Peter Uhan)

ludus 195 26 ludus 19527

BEJ BI SPEJS – PRO STOR ZA LJUD SKOSTPi o nir ski po du hvat Da li je Aćin Thеlаnder u stva ra nju i pro mo ci ji po zo riš ta za be be kod nas

Pi še: Sa nja Kr sma no vić Ta sić

PO ZO RIŠ TE ZA SA SVIM MA LE Po drš ka srp skih umet ni ka u obla sti po zo riš ta za naj mla đe umet ni ci ma u Ja pa nu

Di a na Kr ža nić Te pa vac

NI KA KO DA LJE OD RA ŽNJANe dav no ob ja vlje ni dvo broj ča so pi sa „Gra di na” pred sta vio je sa vre me ne dram ske pi sce iz Ni ša

GLU MAČ KA TEH NI KA KAO IZ VOR ETIČ NO STIJe le na Ko va če vić: „Po zo riš na eti ka: Gro tov ski – Ri čards”, Po zo riš ni mu zej Voj vo di ne

PRO MO CI JA LUT KAR STVAPo zo riš ni mu zej Voj vo di ne pred sta vio je ne dav no niz pu bli ka ci ja po sve će nih, kod nas mar gi na li zo va noj, umet no sti lut kar stva

„Ja baš ni sam ne ki lju bi telj fe sti va­la. Tre nut no imam va žni jih pro ble ma u ži vo tu. Na pri mer, sad mi ra stu ne ka dva gor nja zu ba; on da, straš no bih vo­leo da se us pra vim na no ge; a pre sve­ga mu či me to što za i sta, za i sta mr zim da spa vam. Ali, ma ma je hte la da ide u Edin burg, pa nam je naš la taj ne ki bej­bi­fren dli smeš taj na ErBnB­u, smi sli la šta bi smo ra di li na fe sti va lu, i spa ko va­la nas u au to mo bil.

Ia ko sam ja već ne ko li ko pu ta pu to­vao u svom krat kom ži vo tu, ni ka da ra­ni je ni sam vi deo niš ta na lik Edin bur­gu. Sve je ta ko ve li ko! U so bi u ko joj smo od se li, Ma ma i Ta ta iz gle da ju po put me­ne u na šem sta nu u Lon do nu. On da, tu je i ne ko ogrom no ze le no po lje pre­ko ko ga pre la zi mo sva kog da na. Zo ve se Me do uz. Ma ma je otiš la na pred sta vu čim smo sti gli, a Ta ta i ja smo se li na će be i gle da li ne ke lju de ka ko se igra ju sa lop­ta ma ra znih ve li či na. To mi se do pa lo.

Ot krio sam još neš to – stvar pod ime nom tra va. Ze le ne je bo je i po ma­lo mo kra, mo žeš da je di raš, čak i da je ču paš. Mi slim, vi deo sam to i u Lon do­nu, ali je ni ka da ra ni je ni sam do ta kao. U Edin bur gu ta ko đe ima mno go ša to­

ra i svi je du na uli ci. Ta ta je bio na ro či­to sre ćan kad je pri me tio da se na uli ci u Edin bur gu pro da ju ori gi nal ne, ne mač­ke ko ba si ce za to što mu ta hra na iz nje­go ve ze mlje naj vi še ne do sta je. Me ni je­di no ne do sta je mle ko, ko je mo gu da pi­jem ka da god po že lim, ali sa da mo ram da če kam ma mu da se vra ti iz po zo riš ta. Na da la se da će mo ći da me vo di na vi še pred sta va, ali ka že da ove go di ne ne ma mno go onih po god nih za mla đe od dve go di ne. Naš la je neš to što se zo ve „Be­ba vo li dis ko” („Baby Lo ves Di sco”), što je na pro gra mu su bo tom i ne de ljom, pa smo kre nu li da pro ve ri mo.

Poš to taj dis ko sla vi de se ti ro đen­dan, po sta vi li su ta mo ne ki sto za žur ku – kre ke re i gric ka li ce za be be, slat ka pi­ća i ba lo ne. Mo žeš da do đeš i sa ko li ci­ma, ko ja ti pri do la sku par ki ra ju ne gde i da ju ti broj. Pri lič no je mrač no u dis­ko te ci, Ma ma i Ta ta ka žu da je ova kao pra va – tu su je dan ve li ki bar, po di jum za ples, D.J. i ša re na sve tla ko ja se še ta ju. Ima i me sta za se de nje, a i još ne ko li ko so ba u ko je idu sta ri ja de ca da im cr ta ju po li ci ma i da se ma ski ra ju. Ali mu zi ka je to li ko gla sna da lju di mo ra ju da vi ču kad raz go va ra ju. Pret po sta vljam da je

sve mno go za ni mlji vi je ako mo žeš da ple šeš, što ja još ne umem, a i Ma ma i Ta ta ni su ve li ki lju bi te lji dis ko mu zi ke, ta ko da smo mi sa mo se de li ne ko vre­me i gle da li dru ge ka ko ple šu. U stva­ri, Ma ma i Ta ta su gle da li i ko men ta ri­sa li ka ko su ovo si gur no iz mi sli li ro di­te lji ko ji ni su že le li da se od rek nu svog noć nog ži vo ta. Ma ma je bi la raz o ča ra­na što to ni je ima lo ni ka kve ve ze sa po­zo riš tem. Po pio sam pin tu svog mle ka i sle de će što znam je ste da sam za spao. Gla sna mu zi ka me je pre va ri la.

Pro bu dio sam se pri dnev noj sve­tlo sti, ka da smo već bi li na uli ci. Ma­ma i Ta ta ka žu da se to po ne ka da de ša­va i od ra sli ma. Po sle smo se sli ka li, na­rav no i na ne iz be žnom Royal Mi le­u. U Edin bur gu če sto pa da ki ša – par pu­ta smo pot pu no po ki sli. Jed nom smo se čak naš li mo kri na po lju u mr klom mra ku. Ot krio sam da je Edin burg me sto gde lju di mo gu da osta nu na po­lju du že ne go obič no. Tre ba lo je da gle­da mo po ro dič nu pred sta vu u Bo ta nič­koj baš ti, ali nam je ki ša po kva ri la pla­no ve. Na kra ju smo us pe li da vi di mo i to po zo riš te. Pred sta va se zva la „Pat­ka, smrt i lji ljan”. Ili „Die En te, Tod und Tul pe” na ne mač kom. To je pred sta­va po knji zi ne mač kog au to ra zva nog Volf Er lbruk. Ni je bi lo mno go de ce u pu bli ci i Ta ta je bio za bri nut da li će mi pred sta va odr ža ti pa žnju, ali je Ma­ma re kla: „Ima ju pat ku, do paš će mu se valj da”. Ja imam dve pat ke ko je mno go vo lim. Do bio sam ih od Luf han ze ka­da smo le te li za Ne mač ku, jed na je ču­pa va i Ta ta je sta vi na ru ku kao ru ka­

vi cu i iz miš lja avan tu re sa njom, pa se ja sme jem. Sa dru gom se igram u ka di.

Neš to baš i ni sam bio odu še vljen što sve po či nje u mra ku, jer mrak me obič­no uspa va, što kao što re koh ne vo lim. Ali on da je po če la mu zi ka, ko ja me je pod se­ti la na ‘Mo car ta za be be’, ko ga vo lim. Iz mra ka je izaš la Pat ka, pa Lji ljan, kao i si vi čo vek u man ti lu, pa sam se baš za in te re so­vao da vi dim šta će da ra de. Mo gao sam i du že da ih gle dam ka ko se kre ću po tom mra ku ali su na kra ju pro go vo ri li. Mi slim

da su pri ča li o pi je nju ča ja, što mi je bi lo ma lo do sad no. Ni su bi li kao Si Bi bis, jer su bi li u istom pro sto ru sa na ma, ali ni su bi­li ni kao Pa pa ka da se mi igra mo kod ku­će sa na šom Pat kom pa me on za dir ku je i go li ca. On da je je dan od njih za spao. Taj deo mi se ni je do pao. Ma ma i Ta ta su se ka sni je ša li li ka ko je za me ne naj straš ni ji deo pred sta ve o smr ti bio onaj ka da je ne­ko oti šao da spa va. I ni je im baš ne ki vic.

Ina če, ja obič no poč nem da pe vam ka da na sta ne opa snost spa va nja, ta ko da je ma ma mo ra la da mi da mle ko ka ko ne bih „pre o teo šou”, šta god to zna či lo. Svi­

de lo mi se ka da su se Pat ka i Smrt igra li u ba ri i ka da su ple sa li. Je dan deo pri kra­ju je bio lep za gle da nje, za to što je tu bi la ne ka ve li ka svi le na tka ni na ko ja se kre ta­la po pro sto ru i no si la Pat ku i Lji lja na sa so bom. On da su svi lju di oko nas od jed­nom po če li da tap šu! To mi se ja ko do­pa lo pa sam se okre nuo da ma lo gle dam njih. Ja upra vo to baš učim da ra dim ovih da na, ali ne mo gu još da tap šem na zah­tev. Ma ma ka že: e, do bro, ovo ga pu ta bar ni sam prd nuo. To sam ura dio na kra ju

pred sta ve ko ju smo gle da li pre ne ko li ko me se ci. Sve u sve mu, svi de lo mi se ovo me sto – Edin burg. Ma ma se na da da mi se svi de lo to li ko da ću že le ti da do đem po no vo, ali za to će mo još vi de ti. Ko zna sa ka kvim svi đa nji ma i stra ho vi ma ću se su o ča va ti sle de će go di ne i da li će bi ti do­volj no pred sta va o nji ma.”

(tekst slič ne for me ob ja vljen je u Exe unt ma ga zi ne, a ova in te gral na ver zi ja na www.ludus-online.rs )

Pre vod: Fi lip Vu jo še vić

Gle da lac ši rom otvo re nih pla vih oči­ju ne tre mi ce pra ti vit ke iz ra žaj ne ru ke per for mer ke ko ja ne žno do­

di ru je vr ho ve nje go vih bo sih no gu, a za tim ne vi dlji vu nit vu če do cr no ko se gle da telj ke ko ja le ži na sun đe ra stom po du i sa ma ma­še ru ka ma.

Smi ru ju ća mu zi ka is pu nja va pro stor ko ji li či na me ki iglo, na utro bu ili ča u ru.

Pu bli ka ove neo bič ne pred sta ve/per for­man sa/in sta la ci je ima od tri do osam na est me se ci. U pru ga stim ben ki ca ma, suk nji ca­ma is pod ko jih vi re pe le ne, do te ra ni za iz la­zak, re a gu ju spon ta no: ne ko se do sa đu je, ne­ko za in te re so va no pra ti po kre te igra či ca, ne­ko se vi še za ni ma za osta lu pu bli ku, kao i za svo je pra ti o ce, uglav nom uz bu đe ne maj ke, u ča ra pa ma i pla vim pla stič nim na zuv ci ma.

Pred sta va je „Bej bi spejs”, a au tor ka Da li­ja Aćin The lan der. Za ni mlji vo je pra ti ti ka ko se raz vi jao kon cept od pr vih po ku ša ja, vr lo us peš nih, bo ga tih u vi zu el nim re še nji ma ži­vog cr ta nja na gra fo sko pu „Knji ge lu ta nja”, na me nje nu ma lo sta ri joj pu bli ci, pre ko „Ne­kih vr lo va žnih stva ri” do ove naj no vi je, iz­ve de ne u Ga le ri ji HUB 12 sva ko dnev no, od 16. do 19. ja nu a ra.

Pret hod ne dve su iz ve de ne u Ma lom po zo riš tu „Duš ko Ra do vić” i obe su do če ka­ne sa ve li kim en tu zi ja zmom mla de pu bli ke i nji ho vih ro di te lja . Pred sta va „Bej bi spejs” je do sa da naj sve de ni ja, a pu bli ka sve mla đa.

Su zan Osten, ču ve na šved ska re di telj ka je 2008. go di ne na fe sti va lu Bi tef be o grad­skoj (naj mla đoj) pu bli ci pr vi put pred sta vi­la kon cept „Bej bi­dra me”. Dra go ce no je i va­žno da se ne ko pri hva tio ve li kog ri zi ka u is­tra ži va nju još ne slu će nih gra ni ca per cep ci­

je umet no sti u naj ra ni jem pe ri o du ljud skog od ra sta nja. Isto ta ko dra go ce no za ovu sre­di nu je da se ne ko po sve tio „bej bi­dra mi”, sta vlja ju ći ta ko na šu ze mlju u elit no druš tvo „no vih po zo riš nih ten den ci ja”, sin tag me ko­ja već odav no de fi ni še Bi tef.

Fan ta sti čan pro stor ob lih li ni ja, ti la, sun đe ra, be li ne is pu nja va umet no sti ko ja je in ter ak tiv na, ap strakt na, a opet pu na zna če­nja. Ko mu ni ka ci ja na sme ja nih i vr hun skih igra či ca Ane Ig nja to vić Za go rac i Mi li ce Pi­sić sa mla dim bi ći ma je tak til na, sup til na, a opet osta vlja tra ga. Po sto ji neš to iskon sko i va žno u tom jed no stav nom ljud skom kon­tak tu, ko ji ni je iz me đu be be i po zna te oso­be, već iz me đu be be i umet ni ka. Neš to što je teš ko opi sa ti re či ma, a uvek po sto ji u do brim pred sta va ma, bez ob zi ra na uz rast gle da la ca i sam stil ili ža nr pred sta ve.

Pro ma klo je ne ko li ko pro pu sta ko ji su kva ri li opšti uti sak. Pre sve ga, tre ba lo je maj­ka ma za bra ni ti uno še nje mo bil nih te le fo­na, jer je po red fo to graf i nje, ko ja je tu bi la po slu žbe noj du žno sti, pa žnju od vla či lo ne­

pre sta no sli ka nje što su ne ke maj ke či ni le to­kom či ta ve pred sta ve. Dru gi pro pust je što je sam pro stor au di tiv no po ro zan, pa se pri ča­nje te le fo ni ma, ća ska nje oče va ko ji su če ka­li i dru gih ko ji su ula zi li u ga le ri ju, ne pre sta­no čuo i či nio da se mu zi ka ko ju je kom­po no va la Anja Đor đe vić, kao i po e zi ja ko­ju je na pi sa la Ma ja Pe le vić, a „Glas” joj da­la Vla di sla va Đor đe vić je dva ču ju. Ume sto da se tran spo nu je mo u ne ku dru gu re al nost sa ma lim gle da o ci ma, ima li smo uti sak da se na la zi mo u jav nom pro sto ru.

Ina če, no vi pro je kat Da li je Aćin The lan­der „Bej bi spejs” za sno van je na nje nom ko­re o graf skom is ku stvu i is tra ži va nju u obla sti iz vo đač kih umet no sti na me nje nih naj mla­đoj pu bli ci. „Bej bi spejs” je na men ski kre i­ra na ko re o graf sko­am bi jen tal na in sta la ci ja unu tar ko je se od i gra va ju ple sne pred sta ve i ra di o ni ce za be be od tri do 18 me se ci i nji ho­ve ro di te lje i sta ra te lje.

(tekst ob ja vlje n na saj tu www.ludus-online.rs)

Po zo riš te za naj ra ni ji uz rast, ili po pu lar no na zva no po zo riš­te za be be, go to vo dve de ce ni je

pri vla či pa žnju po zo riš nih umet ni ka u sve tu, a broj onih ko ji se upuš ta u ovaj otvo re ni is tra ži vač ki pro stor, ko ji nu di bes kraj ne mo guć no sti za no ve umet­nič ke for me, ne pre kid no ra ste.

Ono što či ni ovu oblast ta ko ve­li kim iza zo vom je di rek tan kon takt i obra ća nje umet ni ka­iz vo đa ča sa svim ma lim gle da o ci ma, ko ji su bez pret­hod nih is ku sta va pot pu no otvo re ni i spon ta ni u svo joj per cep ci ji i re ak ci­ji na sti mu lan se ko ji ma obi lu ju pred­sta ve. Ta kvo is pi ti va nje i kom bi no va nje ra zno vr snih umet nič kih iz ra za, žan ro­va, po e ti ka, este ti ka i upo tre ba no vih teh no lo gi ja i me di ja ko ji ma au to ri na­sto je da pod stak nu sna žan do ži vljaj kod svo jih gle da la ca­uče sni ka, do vo di če sto do umet nič ki ve o ma za ni mlji vih pred­sta va i scen skih do ga đa ja. Sa dru ge stra­ne, ko rist be ba od ra nih po zo riš nih is­ku sta va vi dlji va je u re zul ta ti ma na uč­nih is tra ži va nja, po seb no ne u ro loš kih stu di ja. One nu de re le vant ne do ka ze o zna ča ju ra nog te a tar skog do ži vlja ja za raz voj de te ta, a ti me i ozbilj nu po drš ku za stu pa nju ide ja o va žnom me stu ra nog umet nič kog is ku stva kod de ce uopšte.

Ia ko se pr vi zna čaj ni ko ra ci u ovoj obla sti ve zu ju, uglav nom, za ze mlje vi­so kog eko nom skog stan dar da, pre sve ga za ze mlje za pad ne Evro pe gde je ovo po­

zo riš te u mno gim svo jim for ma ma naj­ra zvi je ni je i naj vi dlji vi je, in te re so va nje po sled njih go di na ra ste u svim de lo vi ma sve ta, a na ro či to ze mlja ma Da le kog is to­ka. Sto ga je AS SI TEJ Sr bi je od lu čio da pri hva ti po ziv AS SI TEJ Ja pa na i Uni je za de cu i mla de JI ENKYO za učeš će u pro­gra mu obu ke ja pan skih umet ni ka za in­te re so va nih za po zo riš te za be be, i kra­jem ja nu a ra ove go di ne re a li zo vao je tur­ne ju am bi jen tal no­ko re o graf ske in sta la­ci je „Bej bi spejs” Da li je Aćin The lan der na me nje nu de ci sta roj od 3 do 18 me se­ci i nji ho vim pra ti o ci ma, uz učeš će igra­ča Ane Ig nja to vić Za go rac i Mi li ce Pi sić. Šest od i gra nih pred sta va pra ti la su pre­da va nja Di a ne Kr ža nić Te pa vac i Da li je Aćin The lan der, ko ja su omo gu ći la upo­zna va nje raz li či tih po zo riš nih i te o ret­skih pri stu pa iz sve ta i sa vre me ne srp ske po zo riš ne prak se u po zo riš tu za naj mla­đe. Od la sku u Ja pan pret ho di lo je i pre­mi jer no iz vo đe nje „Bej bi spej sa” u Be­o gra du u Ga le ri ji Hub, a ka ko smo na­knad no sa zna li, pre da va nja i po zo riš­no is ku stvo u Fu ku o ki, Na go ji i Jo ko ha­mi su bi li pra vi pod sti caj ja pan skim ko­le ga ma i in spi ra ci ja da se u ve li kom bro­ju oda zo vu i uklju če u Kon fe ren ci ju na te mu po zo riš ta za naj mla đi uz rast ko ja je usle di la u apri lu u Ja pa nu u or ga ni za­ci ji JI ENKYO.

(au tor ka je pred sed ni ca Iz vrš nog od bo ra AS SI TEJ-a Sr bi ja)

„Gra di na”, ča so pis za knji žev nost, umet­nost i kul tu ru, je dan je od naj sta ri jih ča so pi sa te vr ste u Sr bi ji – osno van je 1900. go di ne i iz­la zio je go di nu i po da na, a on da je sa ra dom na sta vio 1966. go di ne. Ovaj te mat ski broj pr­vi je na kon 1979. go di ne, a po sve ćen je dram­skom stva ra laš tvu i sa vre me nim dra ma ti ča­ri ma iz Ni ša – ne ki au to ri su još mla di, ne a­fir mi sa ni pi sci, ne ki u zre lom do bu. Ob ja vlje­ni su ra do vi Sta me na Mi lo va no vi ća, Ra do sa­va Sto ja no vi ća, Iva na Cve ta no vi ća, Go ra na Stan ko vi ća, Zo ra na Pe ši ća Sig me, Mi ro lju ba Ne do vi ća, Ve li bo ra Pet ko vi ća, Bra ni sla va Jan­ko vi ća, De ja na Pet ko vi ća, Oli ve ra Velj ko vi ća, De ja na Sto jilj ko vi ća i Mar ja na To do ro vi ća.

Iz me đu osta lih, tu je i dra ma „Bi lo jed­nom na Pa li lu li” već pri zna tog pi sca De ja­na Sto jilj ko vi ća. „Reč je o dra mi na pi sa noj za glum ce Igo ra Dam nja no vi ća i Dra ga na Bo žu Mar ja no vi ća. To je ne ka na ša, srp ska, ju žnjač­ka ver zi ja po zna te se ri je „Muć ke”, gde ima mo dva bra ta, jed nog sa be o grad ske, a dru gog sa niš ke Pa li lu le ko ji se ba ve ne kim ma nje – vi­še ne le gal nim po slo vi ma i upa da ju u raz ne smeš ne si tu a ci je. Ka ko stva ri sto je, pre će se de si ti da ova dra ma po sta ne pi lot – epi zo da ne kog sit ko ma”, po ru ču je vi še stru ko na gra đi­van au tor či ji su ko ma di „Kon stan tin” i „Ka i­nov oži ljak” (sa V. Kec ma no vi ćem) već in sce­ni ra ni. Po sta vlja se pi ta nje ne do sta je li nam au ten tič na niš ka pred sta va o Ni šu na iz vor­nom di ja lek tu? „Tre ba pra vi ti raz li ku iz me đu di ja lek ta, ar ha ič nog je zi ka i grad skog slen ga”, ob jaš nja va Sto jilj ko vić. „U dra mi je niš ki go­vor, grad ski sleng na stao pod uti ca jem stra­nih je zi ka i ju žnjač kog di ja lek ta, ali je sa mo­svo jan i au ten ti čan. Lju di ko ji su na TV­u po­ku ša va li da oži ve naš go vor uglav nom su to ra di li kroz usi lje no ka ri ki ra nje, pra ve ći ne ki hi brid ni di ja le kat ko ji se ne go vo ri nig de u Sr­bi ji. Sve jed no je da li je ne ko iz Vra nja, Ni ša ili Le skov ca, gde se go vo ri pri lič no raz li či to, jer iz per spek ti ve „Kru ga Dvoj ke”, to je ne ki pu sti Jug gde lju di ži ve na dr ve ću za jed no sa ov ca ma, pa je sa mim tim do volj no da u sce­na ri ju na pi še te ka ko lik stal no iz go va ra „be” ili „a, be, ba te” i da tu i ta mo po gre ši pa dež – i re ši li ste stvar. Pu bli ka cr ka va od sme ha. Obič no su ti Ju žnja ci ne ki ve se li ti po vi, neo­bra zo va ni, po ma lo pri glu pi, pi jan du re i si ro ti­

nja”, ogo r čen je Sto jilj ko vić. „Što se au ten tič ne niš ke pred sta ve ti če, ja sam već na pi sao jed nu, zo ve se „Kal či na ka fa na” i ba vi se ima gi nar­nim su sre tom Ste va na Srem ca i Kal če u Ni šu, na je sen 1900. go di ne. Ura di li smo dve go vor­ne pro be u Na rod nom po zo riš tu u Ni šu, ali je on da ko mad ski nut sa re per to a ra iz me ni, za sa da, ne po zna tih raz lo ga”, pri ča on.

Sto jilj ko vić, iro nič no, do da je: „Su de ći po ovom bro ju „Gra di ne”, ima i pre vi še niš kih dram skih pi sa ca. Jer kad bi sad, re ci mo, ovo na še jed no je di no po zo riš te hte lo da is poš tu je sva kog od pi sa ca, on da bi na re per to a ru bi li sa­mo ko ma di niš kih au to ra. Pro blem je, u stva­ri, što niš ki pi sci ne mo gu da se pro bi ju da lje od Ra žnja. Ko li ko znam, je di no Mi ro ljub Ri­ki Ne do vić ima ko ma de ko ji su na re per to a­ri ma dru gih po zo riš ta, a „Bluz osmeh” mu se igra u Za je ča ru sko ro dve de ce ni je. Osta li pi­sci ni su otiš li to li ko da le ko, ko li ko ja znam. Je­di no me sto gde su dram ski pi sci iz Ni ša naš li ma lo me sta pod sun cem je dram ski pro gram Ra dio­Be o gra da. Me ni su svo je vre me no ta mo ra đe ne dve ra dio­dra me. Ko li ko je si tu a ci ja ža­lo sna go vo re i ne ke no tor ne či nje ni ce. Ti pa da Niš ne ma pro fe si o nal ne dra ma tur ge, re di te lje, ko sti mo gra fe... A i ono ma lo što ima, is te ra no je iz Ni ša, po put Ko ka na Mla de no vi ća i ta ko sa da ti lju di ra de u ino stran stvu ili u Be o gra du i ne pa da im na pa met da se vra te u rod ni grad. Me ni je, re ci mo, po ra ža va ju će de lo va la jed na či nje ni ca. Oti šao sam sa „Kon stan ti nom” na Ste ri ji no po zor je i ta mo mi je je dan član ži ri ja re kao da sam pr vi ži vi niš ki pi sac ko ji ima ko­mad na Po zor ju, u nje go voj isto ri ji du goj šest de ce ni ja. Za mi sli te, še zde set go di na ni je bi lo ni jed nog niš kog pi sca? Da li je mo gu će da naš grad ni je mo gao da iz ne dri kva li tet nog dram­skog pi sca za to li ke go di ne, sa po zo riš tem ko je ima od lič nu zgra du i so li dan bu džet?”

Za „Gra di nu” su to kom nje ne bo ga te isto ri je pi sa li zna čaj ni lju di iz on daš nje Ju go­sla vi je – ne ka od ime na ko ja va lja po me nu­ti su Si mo Ma ta vulj, Alek sa Šan tić, Sve to zar Ćo ro vić, Bo ri sav Stan ko vić. Ina če 1900. go di­ne vla snik ča so pi sa bio je ugled ni niš ki pro fe­sor Sve to zar Ob ra do vić i za hva lju ju ći nje mu „Gra di na” je iz la zi la go di nu i po da na – bi lo je ukup no 36 bro je va, od no sno po sled nji je bio dvo broj 35 – 36. Na kon ga še nja ča so pi sa ok­

to bra 1901. go di ne, se dam de se tih go di na ga po no vo po kre će Kul tur no pro svet na za jed ni­ca Ni ša da bi na kon mno gih pro me na iz da va­ča i vla sni ka već de ce ni ju iz la zio kao ča so pis Niš kog kul tur nog cen tra.

U ovom bro ju štam pa ne su i dve jed no­čin ke – „Via do o ris” De ja na Pet ko vi ća i „Ees mo o da!... ” Mar ja na To do ro vi ća. Ova dvo ji­ca Niš li ja su uz Iva na Jo va no vi ća iz Be o gra­da bi li po bed ni ci kon kur sa Niš Art Fon da ci­je i dra me su po sta vlje ne na sce nu niš kog Na­rod nog po zo riš ta fe bru a ra 2008. go di ne u re­ži ji Ko ka na Mla de no vi ća i sa je din stve nim na­slo vom „Oda bra NI i uNIŠ te ni”. „Imao sam tu sre ću da sa svo jim dra ma turš kim pr ven cem pod na zi vom „Ees mo o da” osvo jim dru gu na­gra du na kon kur su Niš Art Fon da ci je za jed­no čin ku na te mu Ni ša, a da se za tim taj moj tekst po sta vi na sce nu niš kog te a tra kao deo trip ti ha”, pri ča Mar jan To do ro vić, po pro fe si ji – glu mac. „Vr hu nac kom plet ne pri če je ste da je jed nu od dve ulo ge iz tek sta, re di telj Ko kan Mla de no vić po ve rio upra vo me ni. Za si gur no, to je ste jed na od epi zo da iz mo je do sa daš nje te a tar ske ak tiv no sti, ko je ću se, ve ru jem, či ta­vog ži vo ta vr lo ra do se ća ti i bi ti po seb no po­no san na nju, iz me đu osta log i zbog to ga što je sa ma pred sta va „Oda bra NI i uNIŠ te ni” vr lo le po bi la pri hva će na i od pu bli ke i od kri ti ke, a osvo ji la je i po pri li čan broj na gra da.” Dra ma „Ees mo o da” go vo ri o mla dim lju di ma, a au­tor is ti če da je nje mu ide ja vo di lja bi la ona re­pli ka: „Ja ne me njam ve ru da bih po stao ne­ko, već po sta jem ne ko ve ru ju ći u neš to!”. Ka­ko ka že To do ro vić: „Osam go di na ka sni je bol­no mi je ja sno zaš to pred sta va no si upra vo ta­kvo ime i zaš to su mno gi oda bra ni lju di ovog gra da, ko ji su osta li da ži ve i ra de u nje mu, u nje mu ta kvom ka kav je ste i uniš te ni. Re di telj Mla de no vić je to shva tio na vre me, po be gao odav de i po stao us pe šan. Šta je osta li ma či ni­ti,” pi ta se Mar jan To do ro vić, glu mac niš kog Na rod nog po zo riš ta.

Ured nik ča so pi sa „Gra di na” Zo ran Pe­šić Sig ma uka zao je na fi nan sij ske pro ble me – ne ma nov ca, pa još jed na sve ska za 2014. go­di nu če ka štam pa nje, a ho no ra ri se već tri go­di ne ne is pla ću ju.

„Gra di na” je pro mo vi sla niš ko dram sko stva ra laš tvo po sle mno go go di na te osta je na­da da će niš ko ali i dru ga po zo riš ta sa gle da ti po ten ci ja le ovih stva ra la ca i ne ku od nji ho vih dra ma po sta vi ti na sce nu.

Želj ko An đel ko vić

Knji ga „Pra i zved be 1999–2012” pred sta­vlja 10 au to ra za stu plje nih sa 18 lut ka igri (Bo­jo vić, Oj da nić, Jo ko vić, Ko va če vić, Di mi tri je­vić, No va ko vić, Ilić, Sto ja no vić, Ma šo vić, De­po lo) ko je su po sled njih go di na od i gra ne u „Pi­no ki ju”.

Ovaj zbor nik zna ča jan je kao do pri nos isto ri ji, ali i raz vo ju lut kar stva. Ra do mir Put nik u pre do go vo ru knji zi „Lut kar ske pra i zved be”, iz me đu osta log je za pi sao:

Iz bor dra ma ko je je Po zo riš te lu ta ka Pi no­kio pri ka za lo to kom mi nu lih de se tak i vi še go­di na, va lja no nas upo zna je sa pro me na ma u na­či nu pre zen ta ci je si žea odav no nam po zna tih baj ki. Te pro me ne su opšte pri ro de i jed na ko va­že će za sve za stu plje ne au to re. Zbir ovih od red­ni ca no vih baj ki mo že se oka rak te ri sa ti kao je­din stve ni, hu mor no­iro nič ni pri stup gra đi pri če ko ja se de ci pre zen tu je bez bo ja zni da naj mla­đi gle da o ci ne će raz u me ti o če mu baj ka go vo­ri. Dru ga či je re če no, au to ri s raz lo gom ra ču na ju na na ra slu spo sob nost deč jeg gle da liš ta da poj­mi i bez ostat ka usvo ji scen sko zbi va nje; u isti mah, pi sci no vih baj ki po ka zu ju da je pre va zi­đe na tra di ci ja udvo riš tva deč joj pu bli ci, od no­sno da se pre zen ta ci ja sa me baj ke mo ra od vi ja­ti pre gled no, a da pri to me bu de li še na svih onih

slat ka stih atri bu ta ko ji ma se, ne ka da, do dat no ki ti la li te ra tu ra za de cu uopšte.

Usva ja ju ći, da kle, na čin miš lje nja i obra ća­nja de ci ko ji je u po e zi ji pro mo vi sao Duš ko Ra­do vić, a po tom pri hva tio i una pre dio Lju bi vo je Ršu mo vić, ov de za stu plje ni pi sci baj ki is poš to va li su prin cip pri hva ta nja de ce kao od ra slih gle da la­ca. Iz ta kvog pri stu pa na sta la je spi sa telj sko­ dra­ma turš ka la bo ra to ri ja Po zo riš ta lu ta ka „Pi no kio”.”

(iz vo di iz tek sta ob ja vlje nog na www.ludus-online.rs )

LUT KAR SKE PRA I ZVED BEPo zo riš te lu ta ka „Pi no kio” – kao iz da vač – ob ja vi lo je zbo r nik ko ma da pi sa nih spe ci jal no za ovu vr stu te a tra

„Lut ka i ma ska u srp skoj kul tu ri – od ob­red nog do po zo riš nog či na” je zbor nik ra do va pri re đi va ča Lji lja ne Di nić i Zo ra na Đe ri ća, a za­stu plje ni au to ri su Lji lja na Ž. Pe ši kan Ljuš ta no­vić, Ve sna Mar ja no vić, Ra do slav La zić i Đe rić.

Kao pr vi ko rak u prav cu po sta vlja nja lut­kar stva na me sto ko je mu pri pa da na met nu­lo se is tra ži va nje isto ri ja ta ove umet no sti kod nas. Istovremeno, upo tre ba lut ke u ši rem smi­slu, ko ja ob u hva ta i ma sku i obje kat, u ob re du i u sva ko dnev nom ži vo tu, i njen put ka po­zo riš noj sce ni pred met je is tra ži va nja ra do va ob ja vlje nih u ovom zbor ni ku.

„Ni ti” – na ziv je je din stve nog u nas ča so­pi sa za lut kar sku umet nost. Po kre ta njem ove pu bli ka ci je stvo ren je pro stor za kri tič ko pro­miš lja nje isto ri ja ta, te o ri je, kao i sa vre me nih tren do va u okvi ru lut kar stva. Te ma bro ja je lut kar stvo za od ra sle.

Au to ri su Lji lja na Ž. Pe ši kan Ljuš ta no vić, Jo van Ći ri lov, Ra do slav La zić, Zo ran Đe rić,

Mi lan Ma đa rev, Go ran Ga vrić, Ri ta Fle is, So­nja Jan kov, Ma ri ja na Pe tro vić, Gor da na Đur­đe vić (Sr bi ja), Hen rik Jur kov ski (Polj ska), Sil­vi ja Bren de nal, Ester Sle fogt (Ne mač ka), Si ni­ša Je lu šić (Cr na Go ra), Kru na Tar le, Igor Tre­ti njak (Hr vat ska), Eva Mi glin ci (Ma đar ska). Ured ni ci ča so pi sa su Lji lja na Di nić, Zo ran Đe rić i Emi li ja Mr da ko vić

Štam pa nje pu bli ka ci ja omo gu će no je sred stvi ma Mi ni star stva kul tu re i in for mi sa­nja Re pu bli ke Sr bi je i Po kra jin skog se kre ta ri­ja ta za kul tu ru i jav no in for mi sa nje.

„Lut kar stvo u Sr bi ji – stra te gi je za po­bolj ša nje nje go vog po lo ža ja” pred sta vlja ju zbo r nik ra do va sa isto i me nog struč nog sku pa ko ji je, u or ga ni za ci ji Po zo riš nog mu ze ja Voj­vo di ne, odr žan 25. no vem bra 2014. go di ne.

U Sr bi ji tre nut no po sto ji sa mo se dam po zo riš ta ko ja ne gu ju lut kar ski re per to ar. Broj lut kar skih pre mi je ra se i na tim sce na ma iz go di ne u go di nu sma nju je u ko rist dram­

skih. Lut ka se u edu ka ci ji de ce iz u zet no ret­ko ko ri sti, ia ko na uč ne stu di je uka zu ju na to da ona naj bo lje ko mu ni ci ra s nji ma i da pre ko nje naj de lo tvor ni je usva ja ju vred no sti i obra­sce po na ša nja, a pre ko lut kar skog te a tra for­mi ra se i bu du ća po zo riš na pu bli ka.

Re di te lji, te a tro lo zi, uprav ni ci fe sti va­la, ani ma to ri, di zaj ne ri lu ta ka, sce no gra fi je i ko sti ma... iz no se sop stve na vi đe nja sta nja u ovoj umet no sti, kon kret ne pro ble me s ko ji­ma se sre ću, kao i pred lo ge za nji ho vo pre va­zi la že nje.

Štam pa nje pu bli ka ci je omo gu će no je sred stvi ma Upra ve za kul tu ru Gra da No vog Sa da i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za kul tu ru i jav no in for mi sa nje.

Je le na Ko va če vić na pi sa la je stu di ju po­sve će nu ge ne zi shva ta nja po zo riš ne eti ke u de lu To ma sa Ri čard sa i Rad nog cen tra Je ži­ja Gro tov skog i To ma sa Ri čard sa, ko ja je kao ma gi star ska te za od bra nje na 2009. na Fa kul­te tu dram skih umet no sti kod men to ra dr Alek san dre Jo vi će vić. Stu di ja je ne dav no ob­ja vlje na pod na slo vom „Po zo riš na eti ka: Gro­tov ski – Ri čards” u iz da nju Po zo riš nog mu ze­ja Voj vo di ne.

Je le na Ko va če vić je pro u ča va la i te o rij­ski i prak tič ni aspekt, po seb no pra te ći de lat­nost Rad nog cen tra Je ži ja Gro tov skog i To ma­sa Ri čard sa, ko ji je for mi rao Gro tov ski u Pon­te de ri u Ita li ji još 1986. go di ne. Knji ga sve do či o nje nom du go go diš njem is tra ži va nju ra da Je­ži ja Gro tov skog i To ma sa Ri čard sa. Nje no is­tra ži va nje je in ten ziv no vo đe no to kom tro go­diš njeg pro jek ta (2003–2006), ka da se Rad ni cen tar otvo rio za jav nost i čak an ga žo vao do­ku men ta ci o ni tim s ci ljem da pra ti nji hov rad. Član ovog in ter na ci o nal nog ti ma bi la je i Je le­na Ko va če vić.

Ina če, To mas Ri čards je ame rič ki umet­nik ko ji je na Uni ver zi te tu Jejl di plo mi rao mu zi ku i po zo riš ne stu di je, a od 1985. go di­ne je sa ra đi vao sa jed nom od naj zna čaj ni jih po zo riš nih fi gu ra XX ve ka, Je ži jem Gro tov­skim. Već 1986, Ri čards po sta je nje gov asi­stent; oni od la ze u Ita li ju gde osni va ju Rad ni cen tar pri Is tra ži vač kom cen tru za po zo riš ne umet no sti u Pon te de ri. Sa ra đu ju ći s Gro tov­skim, Ri čards je na sta vio svo je lič no is tra ži­va nje i pre u zeo od go vor nost za vo đe nje jed­nog od pro gra ma Rad nog cen tra. Če sto je go vo rio i pi sao da je sve što zna na u čio od Gro tov skog, ko ji se u po zo riš noj isto ri ji po­mi nje kao vr stan me to di čar, sja jan te a tro log, ve li ki vi zi o nar i po zo riš ni me si ja, ali iz nad sve ga kao ne pri ko sno ve ni umet nik.

Stu di ja „Po zo riš na eti ka: Gro tov ski – Ri­čards” ob ra đu je od nos dva umet ni ka na fo­nu uni ver zal nih te ma ko je ne sa mo da nas se ti ču, ne go su bi le i te me sve li te ra tu re re­le vant ne za po zo riš nu umet nost, od an tič­kog i sred njo ve kov nog do ba do Sta ni slav­skog. Ta ko se u ovoj stu di ji iz no va su o ča va­ju etič ko i este tič ko u stva ra lač kom pro ce su,

a o glu mač koj teh ni ci go vo ri se kao o osnov­nom uslo vu/iz vo ru etič no sti. Stu di ja se po­seb no ba vi onim što je bit no za jed nog glum­ca, ve žba ma te la i du ha; pro ble ma ti zu je te lo, te me žr tvo va nja, kon cen tra ci je pa žnje i mo­guć no sti do se za nja or gan skog bi ća. Poš to se kre a tiv ni rad ni od nos Gro tov skog i Ri čard­sa mo že po sma tra ti ne sa mo kao od nos re­di te lja i glum ca, ne go i maj sto ra i še gr ta, uči­te lja i uče ni ka. Na pri me ru ovog od no sa raz­la že se pri ro da (glu mač kog) zna nja, tran smi­si je zna nja, mo guć no sti ob no ve i tran sgre si je kao etič kih ka te go ri ja.

Opus u do me nu „Umet no sti kao sred­stva pre no sa”, ka ko ga je okva li fi ko vao Pi­ter Bruk (Art as ve hic le), i de la na sta la u tom opu su, „Ak ci ja” i „Ak ci ja u na sta ja nju”, glav­ni su pred met te a tro loš ke ana li ze. Ona za la­zi u me tod ra da, sa dr žaj što je naj bli ži li ri ci, smi sao iz vo đe nja tzv. pe sa ma tra di ci je i per­cep ci ju pred sta va.

Gro tov ski je uz Sta ni slav skog je din stve na fi gu ra jer se ba vio me to dom: či me sve glu mac tre ba da ovla da i, šta vi še, da to ne pre kid no ne­gu je, ne bi li umeo da se bo ri pro tiv do sa de u te a tru, pro tiv kli šea i ste re o ti pa. U tom smi slu, „Po zo riš na eti ka: Gro tov ski – Ri čards” je za­hval na li te ra tu ra za sve uklju če ne u obra zov­ni pro ces u po zo riš noj umet no sti, kao i za sve one ko ji ho će da ra de na se bi. R.L.­ (ob ja vlje no na www.lu dus-on li ne.rs )

„Patka, smrt i ljiljan”

„Bejbispejs”

FRINDŽ PO JO A KI MUUti sci Jo a ki ma Kro je ra, ta da sta rog se dam me se ci, sa proš lo go diš njeg Frindž fe sti va la u Edin bur gu

Duš ka Ra do sa vlje vić

ludus 195 28

ZA JO VA NAUvek sam raz miš ljao o Jo va nu kao ne kom ko je deo mo­je ge ne ra ci je, ia ko sam mla đi od nje ga sko ro dva de set go­di na. Po sled njih go di na, do ži vlja vao sam ga još mla đim, ma da su se go di ne ne ka ko nenadаno po ja vi le. Jed nog da­na, ka da se even tu al no na pra vi iz lo žba nje go vih fo to gra­fi ja iz ma log fo to­apa ra ta ko ji je no sio uvek sa so bom, ve­ru jem da će se pred na ma otvo ri ti je dan oso bi ti svet no­ve kul tu re.

Slo bo dan Un kov ski

Imao sam ret ku pri vi le gi ju da sa ra đu jem sa njim naj ma nje na dva ve o ma zna čaj na pro jek­

ta: „Po zo riš ne ilu zi je”, ko je je on pred lo žio i „Bu re ba ru ta”. Nje go­va kan ce la ri ja u sta rom JDP ima la je, iz ne kog raz lo ga, u sre di ni stub. Ta ko sam to za pam tio. Do la zio sam kod nje ga kao na ho do čaš­će, spre man za dru ga či ju br zi nu, dru ga či ju tem pe ra tu ru, ha os ko ji vo di re du, hi ste ri ji ko ja je raz voj. Stub je valj da bio i za to po sta vljen da bi iz dr žao erup ci ju ide ja, zna­nja o te a tru a re kao bih i o ži vo­tu, hit no sti ko ja je od raz mo der­ne, i mno go knji ga ko je mi osta­li ni smo ni zna li da po sto je. Raz­go vor sa uprav ni kom JDP, Jo va­nom, mo rao je da bu de brz, pre­ci zan, ja san, ne za to što je ne ko dru gi če kao is pred vra ta, već pro­sto, to je bio nje gov tem pe ra ment, hi lja du ne kih dru gih ak tiv no sti ga je če ka lo na ne kom dru gom me­stu u Be o gra du ili po sve tu. Ako si imao ne re še na pi ta nja, mo gao si da odeš kod nje go vog po moć ni ka, Cve je, ko ji je ta ko đe bio pred stav­nik erup ci ja, ener gi ja, tem pe ra tu­re i ha o sa. Nji ho ve sva đe, oko ne­kog ba nal nog raz lo ga bi le su pri­vi le gi ja za po sma tra ča, a od jek je išao do bi fea na pr vom spra tu.

Jed nom dav no, Jo van se bio po ja vio i se lek ti rao mo ju pred­

sta vu „Ja ne Za dro gaz”. Dru gi put, evo ga u Sko plju kod nas do ma, po sle dva, tri mi nu ta vi še ni je mo­gao da se di, raz go va ra sa mnom i sa Li nom o sve mu i sva če mu, ali pri tom sre đu je užur ba no i pre ci­zno na še knji ge i – bi bli o te ka je od jed nom na re đa na po vi si ni, po bo ji, sa bra na de la po bro je vi ma, ča so pi si u uglu...

Vi še se ne se ćam da li je igrao na pre mi je ri ili re pri zi „Po zo riš­nih ilu zi ja” u sce ni ma če va nja. Ka­da mi je pred la gao tekst, po sle vi­še go di na pre go va ra nja, pri hva­tio sam iz sti da da ni sam do volj­no flek si bi lan, i da on valj da bo lje od me ne zna šta i ka ko u JDP i mi­slio sam da je to kraj mo je ka ri je re u tom te a tru. Ne se ćam se da li se po ja vlji vao na pro ba ma. Ve ru jem ne, ali za me ne je bi lo va žno da je tu, u zgra di i da sto ji kao gro mo­bran iz nad na šeg ra da.

Stal no sam mu go vo rio da bih vo leo da ra dim Če ho va, on bi me po gle dao, na sme jao se na je dan oso ben Jo va nov na čin i vo de ći ra­ču na da me ne po vre di, kao us put bi do ba cio: „još ti je ra no za Če ho­va”. I ja sam mu ve ro vao i če kao. Taj se sud ni je dao sta vlja ti pod upit nik, to je bi lo de fi ni tiv no, je di­no tač no i ko nač no. Zaš to? Jer je on bio vla snik i za stup nik po zo riš­ne isti ne.

On da me je jed nog da na zvao i re kao, valj da pra te ći moj rad iz­van Be o gra da: „Un ko, sa da si spre man za Če ho va”. To je bi lo za me ne kao da sam do bio od li ko­va nje, kao da mi je pri zna ta re­di telj ska zre lost, kao da mi je vr­hun ski mag i bog te a tra, do šav ši di rekt no iz Epi da u ru sa, dao ser ti­fi kat za rad na A.P. Če ho vu. I od­jed nom sam se, pr vi put, upla šio i po sum njao ho ću li uopšte zna ti da ura dim Če ho va.

Sre ćom, ta da se po ja vi lo „Bu­re ba ru ta” u Sko plju. Pi tam Jo va­na – ho će li da po gle da tekst, on ga od mah pro či ta, ba ta li mo du go­go diš nji pro jekt Če ho va, me ni lak­ne, i ba ca mo se na „Bu re”. Jo van je i pre veo sa ma ke don skog… Po sle sa mo dva me se ca bi la je pre mi je­ra. Se de li smo u fo a jeu, sve sni da je to je dan od onih tre nu ta ka ko ji se sko ro ne da ju po no vi ti, i ni je ni bi­lo po tre be da se iš ta ka že…

Uvek sam se pi tao ka ko su on i Mi ra Tra i lo vić mo gli go di na ma da sa ra đu ju. Ona je za me ne bi la kao Ti ta nik pre su da ra, usme re na, pre ci zna, opa sna, oš tra, ne za u sta­vlji va i moj Jo van, ko ga sam uvek vi deo kao ne kog po ki slog vrap ca na pa lu bi. Ali vre me je po ka za lo da su ti ne sra zme ri u ve li či ni, sna­zi i ener gi ji po sti gli, u stva ri, je dan fa sci nan tan ba lans le po te i mo gu­

ćeg, am bi ci je i ra zu ma, sve ta i lo­kal nog, stra ha i hra bro sti.

Sa da smo doš li da se opro sti­mo od jed nog čo ve ka ko ji je pro­ži veo sre ćan ži vot, či ji je duh ostao več no mlad i ne u mo ran, od ne za­u sta vlji vog ino va to ra re či, sta nja du ha i smi sla ži vo ta, od ma đi o ni­ča ra no ve re al no sti, od ho da ča po ži ci mo gu ćeg, od ne žnog pe sni ka zgu žva nog u gru bom vre me nu, od za pi sni ča ra hra brog i pro vo ka­tiv nog, od klju ča ra no vog ja, od si­no ni ma za te a tar na ovim pro sto­ri ma. Od na še ve ze, di rekt ne ili in­di rek ne sa sve tom, od mo to ra na­še no ve este ti ke.

Od Jo va na ko ji je znao da vo­li stra sno i da pa ti bol no zbog lju­ba vi, od čo ve ka ko me je ži vot bio ipak iz nad po zo riš ta, sve jed no što je on sam bio bit i smi sao tog po­zo riš ta. Uža sno smo osi ro ma ši­li nje go vim od la skom. Po treb­no nam je no vo ka li bri ra nje da bi zna li od go vo re na več na pi ta nja u po zo riš tu ko, šta, ka ko, zaš to i ta­ko da lje.

Hva la ti, Jo va ne, da si se dao sa vre me nom te a tru Evro pe.

(tekst pi san za ko me mo ra ci ju po sve će nu Jo va nu Ći ri lo vu, odr ža nu u Ju go slo ven skom dram skom po zo riš tu 20. no vem bra 2014. go di ne)

LUDUSPozorišne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983 Copyright@1992 Udruženje dramskih umetnika SrbijePrvi broj objavljen 5. novembra 1992.

Tiraž: 1100 primeraka

LUDUS ONLINEwww.ludus-online.rs

IzdajeUdruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS)11158 Beograd, Studentski trg 13/VI Tel: + 381 (0) 11/ 2631-464, 2631-592, 2631-522Fax: 2629-873http://www.udus.org.rse-mail: udus@udus.org.rs Matični broj: 07067283PIB: 100040788Tekući račun: 200-2711270101033-28 Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd

PredsednikVojislav Brajović Glavni i odgovorni urednikMaša Stokić Redakcija:Žanko Tomić (zamenik glavnog i odgovornog urednika), Gorčin Stojanović, Milica Kralj, Igor Burić, Filip Vujošević, Sanja Krsmanović Tasić, Goran Jevtić, Zoran Mišić Saradnici:Duška Radosavljević, Ninoslav Šćepanović, Nenad Kovačević, Ivan Manić, Željko Anđelković, Ana Tasić, Snežana Miletić, Goran Antić, Jelica Stevanović, Mikojan Bezbradica, Jelena Kovačević, Sonja Šulović, Aleksandra Glovacki, Sonja Ćirić, Olivera Milošević, Aleksandar Dunđerović, Aleksandar Milosavljević, Milan Caci Mihailović, Božidar Mandić Sekretar redakcijeRadmila Sandićradmila.sandic@udus.org.rs

e-mail (za tekstove i fotografije)ludus@udus.org.rs

Dizajn LUDUSAÐorđe Ristić

Redizajn LUDUSAAXIS studio

Priprema i štampaJP SLUŽBENI GLASNIKBeograd, Lazarevački drum 13–15

Redakcija Ludusa zadržava pravo prilagođavanja sadržaja i obima tekstova zbog poboljšanja kvaliteta lista. Molimo sve saradnike i sagovornike da poseb­no naglase potrebu za autorizacijom prilagođenih tekstova.

Rat­ko­Ra­di­vo­je­vić­(1951-2015),­Dra­gi­ca­To­mas­(1936-2015),­Mi­len­ko­Mi­sa­i­lo­vić­(1923-2015),­Ko­ralj­ka­Aj­her­Uze­lac­(1926-2015),­Mi-ro­slav­Mi­nja­De­dić­(1921-2015),­Zla­ti­ca­Po­po­vić­(1947-2015),­Sto­jan­Mi­tić­(1923-2015),­Pa­vle­Min­čić­(1931-2015),­Da­mir­Vi­juk­(1967-2015),­Gi­ze­la­Vu­ko­vić­(1926-2015),­Sta­ni­mir­Avra­mo­vić­(1924-2015),­Mla­den­Po­po­vić­(1953-2014),­Bo­ris­Čerš­kov­(1932-2015),­Ži­vo­jin­Ži­ka­Mar­ko­vić­(1933-2015),­Ol­ga­Sa­vić­(1934-2014),­Ma­ri­ja­Cr­no­bo­ri­(1918-2014),­Da­mir­To­do­ro­vić­(1973-2014),­Želj­ka­Raj­ner­(1926-2014),­Smi­lja­Mi­ljoj­ko­vić­Trm­čić­(1928-2014),­Bo­ra­To­do­ro­vić­(1930-2014),­Alek­san­dar­Hr­nja­ko­vić­(1942-2014),­Dra­go­Ma­lo­vić­(1924-2014),­Ta­ma­ra­Mi­le­tić­(1936-2014),­Mi­o­drag­Ma­rić­(1925-2014),­Bo­ži­dar­Boš­ko­Di­mi­tri­je­vić­(1957-2014),­Ni­ko­la­Pro­tu­li­pac­(1966-2014),­Mi­lan­Đur­đe­vić­(1937-2014),­Pri­mož­Be­bler­(1951-2013),­Ja­noš­Tot­(1961-2013),­Mi­lo­sav­Bu­ca­Mir­ko­vić­(1932-2013),­Bi­lja­na­Dra­go­vić­(1940-2013),­­To­mi­slav­Ja­nić­(1928-2013),­Zor­ka­Ma­noj­lo­vić­(1929-2013),­Raj­ko­Pro­da­no­vić­(1956-2013),­Jo­van­Ri­stić­(1939-2013),­Ru-ži­ca­So­kić­(1934-2013),­John­Ti­mothy­Byford­(1941-2014),­Maj­da­Đor­đe­vić­Gor­ni­šek­(1931-2014),­­Lji­lja­na­Jo­si­po­vić­(1948-2014),­Ni­ko-la­Jo­va­no­vić­(1939-2015),­Ivan­Ko­stić­(1937-2014),­Lju­bi­ca­Ko­vić­(1922-2014),­Du­šan­Po­ček­(1932-2014),­Zo­ran­Ra­i­če­vić­(1951-2014),­Ni­ko­la­Si­mić­(1934-2014),­Mi­le­na­Svi­lar­(1933-2014),­Pe­tar­Te­slić­(1933-2014).­

(www.lu dus-on li ne.rs )

IN ME MO RI AM: