Glagolski oblici

Postoje lini i nelini glagolski oblici.

Lini:

Prezent prost Aorist prost Perfekat sloen Imperfekat sloen Pluskvamperfekat sloen Futur I sloen (ponekad i prost) Futur II sloen

Nelini:

Infinitiv

Glagolski prilog proli Glagolski prilog sadanji Radni glagolski pridev

Glagolski pridev trpni

Naini:

Potencijal sloen Imperativ prost

Prezent

Prezent se gradi kada se na prezentsku osnovu dodaju nastavci.

Prezentsku osnovu dobijamo kada od drugog lica jednine prezenta odbijemo nastavak . Nastavci su: -m, -, -, -mo, -te, -ju/-e/-u

Pevati peva peva Pisati pie pie Sedeti sedi sedi

Pevam Pevamo Piem Piemo Sedim Sedimo

Peva Pevate Pie Piete Sedi Sedite

peva pevaju pie piu sedi Sed

Prezent pomonih glagola: Jesam

1. ja jesam, sam

2. ti jesi, si

3. on jeste, je

1. mi jesmo, smo

2. vi jeste, ste

3. oni jesu, su

Biti

1. ja budem

2. ti bude 3. on bude

1. mi budemo

2. vi budete

3. oni budu

Hteti

1. ja hou, u 2. ti hoe, e 3. on hoe, e

1. mi hoemo, emo 2. vi hoete, ete 3. oni hoe, e

Perfekat

Gradi se od radnog glagolskog prideva i enklitike pom. glagola jesam.

Kada je perfekat iskazan samo radnim glagolskim pridevom zove se krnji perfekat.

uvati 1. ja sam uvao 2. ti si uvao 3. on je uvao

1. mi smo uvali 2. vi ste uvali 3. oni su uvali

Radovati se

1. radovala sam se

2. radovala si se

3. radovala se

1. radovale smo se

2. radovale ste se

3. radovale su se

Aorist

Aorist se gradi od infinitivne osnove i dvojakih nastavaka.

Kada se osnova zavrava na samoglasnik (baci-ti, gleda-ti) na nju se dodaju nastavci: -h, -, -, -smo, -ste, -e Ako se osnova zavrava na suglasnik (dig-oh, rek-oh) na nju se dodaju nastavci: -oh, -e, -e, -osmo, -oste, -oe Pomoni glagol biti u aoristu:

1. ja bih 2. ti bi 3. on bi

1. mi bismo 2. vi biste 3. oni bie

Imperfekat

Kada se inf. osnova zavrava na A (peva-ti, gleda-ti) nastavci su: -ah, -ae, -ae, -asmo, -aste, -ahu Kada se inf. osnova zavrava na E i I nastavci su: -jah, -jae, -jae, -jasmo, -jaste, -jahu Kada se inf. osnova zavrava na suglasnik nastavci su: -ijah, -ijae, -ijae, -ijasmo, -ijaste, -ijahu

Pluskvamperfekat

Pluskvamperfekat se gradi na dva naina: 1. nain: od imperfekta glagola biti i radnog glagolskog prideva. 2. nain: od perfekta glagola biti i radnog glagolskog prideva.

Imperfekat glagola biti Perfekat glagola biti

1. bejah, beh 2. bejae, bee 3. bejae, bee

1. bio sam 2. bio si 3. bio je

1. bejasmo, besmo 2. bejaste, beste 3. 3. bajeahu, behu

1. bili smo 2. bili ste 3. bili su

Futur I

Sloeni futur se gradi od enklitike glagola hteti i infinitiva. Pie se kao dve rei. Prost futur se gradi tako to se na inf. osnovu doda enklitika glagola hteti. Pie se kao jedna re. Kada se infinitiv zavrava na i ne moe se graditi prost futur. doi e, u hteti, ispriau

Futur II

Gradi se od prezenta pom. gl. biti i radnog glagolskog prideva.

budem gledao

Potencijal (mogui nain)

Gradi se od aorista glagola biti i radnog glagolskog prideva.

1. ja bih volela 2. ti bi volela 3. ona bi volela

1. mi bismo volele 2. vi biste volele 3. one bi volele

Imperativ (zapovedni nain)

Od 3. lica mn. prezenta odbije se nastavak i dodaju nastavci: -j, -jmo, -jte ili -i, -imo, -ite.

1. / 2. ti pevaj 3. /

1. mi pevajmo 2. vi pevajte 3. /

neka peva, da peva neka pevaju, da pevaju

1. / 2. ti nosi 3. /

1. mi nosimo 2. vi nosite 3. /

neka nosi, da nosi neka nose, da nose

Infinitiv

Infinitiv je prost glagolski oblik i bezlian. Infinitivna osnova se dobija kada se od infinitiva oduzme nastavak TI.

Kada se infinitiv zavrava na STI ili I uzima se 1. lice jd. aorista i odbija se nastavak OH.

Glagolski prilog proli

Gradi se od infinitivne osnove na koju dodajemo nastavak VI, ree AVI. Ne moe da bude predikat. U reenici ima funkciju priloke odredbe, najee za vreme. krenuti krenuvi uti uvi

Glagolski prilog sadanji

Gradi se kada se na 3. lice mn. prezenta doda nastavak I. Nastaje od glagola. Ima slubu priloke odredbe, naje za nain. poznavajui poznajui upoznavajui upoznajui

Radni glagolski pridev

Glagolski je jer ima oblik glagola. Pridev je jer ima trorodnost.

Gradi se od infinitivne osnove na koju se dodaju nastavci:

-o, -la, -lo, -li, -le, -la

trao, trala, tralo, trali, trale, trala Kada se inf. osnova zavrava na suglasnik onda se u mukom rodu dodaje samo jedno A.

Glagolski pridev trpni

Trpni glagolski pridev imaju samo prelazni glagoli.

On postaje od inf. osnove (ree prezentske) i nastavaka: -n, -na, -no, -ni, -ne, -na (zidan, crtan, itan, uvan)

-t, -ta, -to, -ti, -te, -ta (uzet, otkinut, pomaknut, prevrnut)

Glagolski pridev trpni slui za graenje perfekta, pluskvamperfekta i futura.

Glagolski vid svreni i nesvreni.

Prelazni glagoli trae objekat Neprelazni ne trae objekat. Povratni (imaju se) pravi (sebe), nepravi, uzajamno-povratni (potrebno vie osoba).

, . , .

:

, ( ); , (, )

()

. , . (). .

:

- . ( ); , ( )

.

persona , . .

: () ( );

()

() . . :

. ( ); ( )

. .

:

, ... ( , ); ... . ( , ) ... ( , )

. : , , , - .

:

, ( , ); ... ( , - )

- .

:

, ... ( , ); , ...- ( , )

, , . .

:

, . ( , ); , ... ( , ) , ... ( , )

. :

: , ,

? ? ? ?'

: '' ,

'' , '

: .

( , )

. , , .

(): ! ( : !) (): ` ` , ! (. . , )

, .

: , ." -

, , , .

, .

, , ...- " "

, .

: , , ! , , , ! ( , )

- .

, , , , , , . .

- , - , - , - , - , - , - .

. .

- , , ... - , , ...

(. ; a- , dynasthai ) .

: .

, , . : ... ( .)

Srpski knjievni jezik ( narecja i dijalekti)

Prema tome kojim se glasovima zamenio stari glas jat, u srpskohrvatskom jeziku postoje tri

izgovora:

ikavski (mliko, dite), ijekavski (mlijeko, dijete) i ekavski (mleko, dete).

Prema upitnoj zamenici za lica i stvari postoje tri nareja: akavsko (a?), kajkavsko (kaj?) i tokavsko (to/ta?). Prema razvitku akcenta i oblika tokavsko nareje se deli na starije tokavske dijalekte i mlae tokavske dijalekte, odnosno novotokavske.

Srpski knjievni jezik nastao je na osnovu mlaih tokavskih dijalekata (novotokavskih): istonohercegovakog (ijekavski izgovor) i umadijsko-vojvoanskog (ekavski izgovor).

Srpskohrvatski jezik

1. akavsko nareje

2. kajakvsko nareje

3. tokavsko nareje

tokavsko nareje

1. ekavski izgovor

a) prizrensko-timoki

b) slavonski ekavski

v) kosovsko-resavski

g) umadijsko-vojvoanski

2. ijekavski izgovor

a) zetsko-junosandaki

b) istono-hercegovaki

3. ikavski izgovor

a) posavsko ikavski

b) mlai ikavski

v) istarski ikavski

Istorija srpskog jezika

Slovenski jezici

Stari Sloveni su prvo govorili praslovenskim jezikom. Prapostojbina Slovena prostirala se

izmeu reka Visle, Odre i Labe.

Slovenski jezici se dele u tri velike grupe.

1) Zapadnoslovenski jezici;

2) Junoslovenski jezici;

3) Istonoslovenski jezici.

Zapadnoslovenski jezici

1. poljski (sa slovinjskim i kaupskim)

2. eki

3. slovaki

4. luikosrpski (deli se na gornjoluikosrpske i donjoluikosrpske)

5. polapski (izumrli jezik iz okoline Labe)

Junoslovenski jezici

1. slovenaki

2. hrvatski

3. srpski

4. makedonski

5. bugarski

6. staroslovenski

* slovenaki, hrvatski i srpski su zapadni junoslovenski jezici, a makedonski, bugarski i staroslovenski su istoni junoslovenski jezici.

Istonoslovenski jezici

1. ruski

2. beloruski

3. ukrajinski

Vukova reforma

Vuk Stefanovi Karadi (1787-1864) znaajan je u istoriji srpskog jezika zbog reforme jezika, zalaganju da narodni jezik bude knjievni, kao i zbog pisanja prvih srpskih gramatika i renika. Rad Vuka Karadia znaajan je i u istoriji knjievnosti jer nam je upravo njegov saklupljaki rad sauvao brojne srpske narodne pesme, prie, zagonetke i obiaje.

Godine 1813. Vuk Karadi odlazi u Be gde upoznaje Jerneja Kopitara. Godine 1814. u Beu objavljuje dve knjige:

1) Pismenica serbskoga jezika po govoru prostoga naroda pisana

(prva srpska gramatika, Vuk ju je napisao po ugleda na Slovensku gramatiku Avrama Mrazovia)

2) Mala prostonarodna slavenoserbska pjesnarica

(u njoj se Vuk slui reformisanom irilicom Save Mrkalja; delo Mrkaljevo se zove Salo debeloga jera libo Azbukoprotres)

Vuk Karadi uvodi nova slova u azbuku: lj, nj, , d, , j. Glasove i d preuzima iz starih rukopisa, ideju za glas mu daje Lukijan Muicki, a glas j preuzima iz latinice.

Godine 1818. objavljeno je prvo izdanje Srpskog rjenika sa Srpskom gramatikom u Beu. Renik se sastojao od 26000 rei koje su bile akcentovane, a prevod rei na nemaki i latinski uradio je Jernej Kopitar.

U ovom delu Vuk Karadi prvi put koristi svoju reformisanu azbuku. Savremenici su imali odreene zamerke na njegov rad, a to su: 1) rad renika narodnog jezika koji su smatrali primitivnim, 2) zbog slova j koje je koristio iz latinice ime su mislili da on eli da pokatolii narod, 3) zbog nepristojnih rei.

Godine 1836. Vuk Karadi poinje da pie glas h u izdanju Srpskih narodnih poslovica. Smatrao je da je tako bolje i ispravnije jer je glas h posotojao ve u dubrovakoj knjievnosti i u govoru Crne Gore i kod muslimana.

Godine 1839. Vuk odustaje od jekavskog jotovanja suglasnika d i t, pa umesto evojka, erati pie djevojka i tjerati. Ovim je Vuk zavrio svoju reformu pravopisa i jezika.

Godina 1847. bila je godina trijumfa Vukovih ideja i te godine su objavljena etiri vrlo znaajna dela:

1) Pesme, Branko Radievi, 2) Gorski vijenac, Petar II Petrovi Njego, 3) Vukov prevod Novog zavjeta,

4) Rat za srpski jezik i pravopis, ura Danii. Sva etiri dela pisana su narodnim jezikom i tampana su Vukovim pravopisom, osim Gorskog vijenca koji je tampan starim pravopisom.

Godine 1850. bio je Knjievni dogovor u Beu izmeu Srba i Hrvata o zajednikom knjievnom jeziku. Kao osnovica uzeto je tokavsko nareje i ijekavski izgovor.

Godine 1852. objavljeno je drugo izdanje Srpskog rjenika sa oko 47000 rei, koje su bile akcentovane. Vukov saradnik na drugom izdanju bio je ura Danii.

Godine 1864. Vuk Karadi umire u Beu i biva sahranjen u Beogradu u Sabornoj crkvi.

Zvanina pobeda Vukove reforme jezika i pravopisa bila je 1868. godine

Srpski knjievni jezik

Prema tome kojim se glasovima zamenio stari glas jat, u srpskohrvatskom jeziku postoje tri

izgovora:

ikavski (mliko, dite), ijekavski (mlijeko, dijete) i ekavski (mleko, dete).

Prema upitnoj zamenici za lica i stvari postoje tri nareja:

akavsko (a?), kajkavsko (kaj?) i tokavsko (to/ta?). Prema razvitku akcenta i oblika tokavsko nareje se deli na starije tokavske dijalekte i mlae

tokavske dijalekte, odnosno novotokavske.

Srpski knjievni jezik nastao je na osnovu mlaih tokavskih dijalekata (novotokavskih): istonohercegovakog (ijekavski izgovor) i umadijsko-vojvoanskog (ekavski izgovor).

Srpskohrvatski jezik

1. akavsko nareje

2. kajakvsko nareje

3. tokavsko nareje

tokavsko nareje

1. ekavski izgovor

a) prizrensko-timoki

b) slavonski ekavski

v) kosovsko-resavski

g) umadijsko-vojvoanski

2. ijekavski izgovor

a) zetsko-junosandaki

b) istono-hercegovaki

3. ikavski izgovor

a) posavsko ikavski

b) mlai ikavski

v) istarski ikavsk

Re i morfema

Morfologija pored toga to prouava vrste rei i njihove oblike, takoe prouava i tvorbu rei, odnosno postupke po kojima nastaju nove rei. Re je glas ili utvreni skup glasova koji ima svoje znaenje i sintaksiku funkciju u reenici. Re je i skup glasova koji nema vie od jednog akcenta. Da bi neki skup glasova bio re dovoljno je da ima i jedan pojedinaan glas (a, i, u). Morfema ja najmanja jezika jedinica koja ima znaanje, odnosono odreenu funkciju u reenici. Jedna re se moe sastojati od jedne ili vie morfema.

re od 1 morfeme: a, e, i, u, o, k, od, do, na re od 2 morfeme: sob-a, po-red, ku-ama re od 3 morfeme: ku-n-i re od 4 morfeme: do-kup-i-ti

Morfeme su koren i afiksi.

do-kup-i-ti: do-= prefiks; -kup-=koren; -i-=sufiks; -ti=nastavak za oblik

Koren (tvorbena osnova) je najmanja jezika jedinica koja ima svoje znaenje i koja se ne moe razlagati na manje delove. kup iz glagola kupiti, ku iz imenice kua Afiksi su nesamostalne i vezane morfeme. Mogu biti jedan glas, skup glasova ili u obliku nulte

morfeme, odnosno bez nastavka. Afiksi se dele na prefikse, sufikse i nastavke za oblik. Prefiksi

dolaze ispred korena rei ili ispred nekih drugih prefiksa, dok sufiksi dolaze posle korena rei ili posle nekog drugog sufiksa. Nastavci za oblik dolaze iza korena i iza sufiksa i obeleavaju razliite gramatike odnose u koje stupaju rei.

u-rad-i-ti

u: prefiks

rad: koren ili osnova rei i: sufiks

ti: nastavak za oblik

Pored prefiksa i sufiksa, postoje i infiksi koji oznaavaju umetke koji dolaze iza korena i iza sufiksa, a pre nastavka za oblik. Najei infiksi su skupovi glasova -ov i -ev i glasovi -n, -t. sneg-ov-i; pleme-n-a; panj-ev-i; bure-t-u