S A D R Ÿ A J

Ksenija ÐorðeviãO materwem jeziku, na primeru Vojvodine 1

Aleksandra AntiãStandardna prozodija u nastavi . . . . 5

Dimitrije BuntiãAnalitiåka komparacija u srpskom jeziku 7

Danko ŠipkaTeÿak rad pri åitawu novina . . . . . 11

Pavle ÃosiãPravila ÿargonske metateze . . . . . 14

Milan ŠipkaZašto se kaÿe? (Psuje kao Vlah s koca— Sve jedno, kao Švabo tralala) . . . 17

Dragoqub ZbiqiãSadašwost i buduãnost srpske ãirilice . 19

Jovica MikiãTranskripcija italijanskog Z u srpskom . 24

Jeziåke nedoumice . . . . . . . . . . . 27

Odluke Odbora za standardizaciju srpskogjezika br. 39—44 . . . . . . . . . . 28

Dokumenti Udruÿewa za zaštitu ãirilicesrpskog jezika „Ãirilica" . . . . . . 44

Pisci o jeziku . . . . . . . . . . . . 56

NOVI SAD 2004. Godina ¢¡¡¡ Broj 19—20

GLASILO MATICE SRPSKE ZA KULTURU USMENE I PISANE REÅI

U R E D N I Š T V O

Dr IVAN KLAJN (glavni i odgovorni urednik)Dr RADOJICA JOVIÃEVIÃ

Dr MATO PIŸURICADr MILORAD RADOVANOVIÃ (sekretar)

Mr MILOSAV TEŠIÃDr MILAN ŠIPKA

Adresa Uredništva: 21000 Novi Sad, ul. Matice srpske br. 1Telefon: 021/420-199, lok. 123

Izdavaå: Matica srpska

Cena: 80,00 dinara

Tehniåki sekretarKatarina Sunajko

KorektorVera Vasiliã

Tehniåki urednikVukica Tucakov

Korice

Oskar Štefan

Kompjuterski slogMladen Mozetiã, GRAFIÅAR, Novi Sad

Štampa„Ideal", Novi Sad

Jezik danas na Internetu:www.maticasrpska.org.yu/jezikdanase-mail: jdanas@maticasrpska.org.yu

Rukopisi se ne vraãaju

YU ISSN 0354-9720

Ministarstvo kulture i medija Republike Srbijefinansijski je pomoglo štampawe ovog glasila Matice srpske

Ksenija Ðorðeviã

O MATERWEM JEZIKU, NA PRIMERU VOJVODINE

Jezik se u lingvistici definiše kaosredstvo komunikacije, kao sistem znakovaspecifiånih ålanovima jedne iste jeziåkegrupe. Materwi jezik, takoðe u lingvisti-ci, bio bi onaj koji se govori u zemqi izkoje govornik potiåe, koji je on nauåio unajranijem detiwstvu, jezik na kojem je „pro-govorio". Na prvi pogled se moÿe uåini-ti da se radi o vrlo jednostavnom koncep-tu åije bliÿe odreðewe nije ni potrebno.Meðutim, ako se malo više udubimo u pro-blematiku, videãemo da su stvari dalekokomplikovanije. Definisawe termina ma-terwi jezik, sa svim kontradikcijama kojeon nosi sa sobom — jer se pokazao kao ne-podoban za oznaåavawe jedne komplikova-ne jeziåke realnosti — åini nam se stoganeophodnim pre bilo kakve analize kon-kretnih situacija.

Åesto se dešava da velika društvenaprevirawa postave iznova neka od vaÿnihpitawa koja se åinilo da više nema svrhepostavqati. Razliåite promene u društvukonstantno utiåu i na situaciju na jeziå-kom prostoru i podstiåu na ponovno pre-mišqawe vaÿnih koncepata iz oblasti je-ziåke politike i jeziåkog planirawa svu-da u svetu, pa i kod nas. Sudbina našeg„bivšeg" zajedniåkog jezika i do danas je

neizvesna, mnogi wegovi govornici su pro-menili svoj „materwi jezik", zamenili gadrugim, koji zapravo govore isto kao i pre,ali ga drugaåije nazivaju. Meðutim, ovogaputa ãemo ostaviti po strani stawe na ce-lokupnom srpskohrvatskom jeziåkom prosto-ru, i zadrÿati se samo na primeru Vojvo-dine. Višejeziånost Vojvodine, koja je åi-ni toliko interesantnom za svakog lin-gvistu, i wena komplikovana sociolingvi-stiåka konfiguracija, dovoqni su da se po-kaÿe sva kontradiktornost, ali istovre-meno — a to i jeste ciq ovog teksta — ipravi znaåaj ovog koncepta, kao i realno-sti koju on oznaåava.

U posledwe vreme se kod nas mnogo pi-še i govori o zakonskoj regulaciji pravasvakog åoveka da se sluÿi svojim mater-wim jezikom, ma šta on podrazumevao, usvakodnevnom ÿivotu i u svim situacija-ma. To pravo ne moÿe biti sporno. Meðu-tim, åitava ta diskusija otvara niz nedou-mica, poåev od toga šta, zapravo, naziva-mo materwim jezikom.

Šta nazivamo materwim jezikom?

Odmah na poåetku mogu se postaviti dvapitawa:

1

GLASILO MATICE SRPSKE ZA KULTURU USMENE I PISANE REÅI

NOVI SAD 2004. Godina ¢¡¡¡ Broj 19—20

1. O kakvom je konceptu reå? Da li seobavezno mora raditi o jeziku majke? Štaje sa jezikom oca?

2. Nemoguãe je zaobiãi i pitawe koje setiåe kontakta materweg jezika i jezika ko-ji se nalazi u široj upotrebi u društvu(ukoliko se ne radi o istom jeziku). Koeg-zistencija više jezika razliåite vaÿno-sti i funkcija jedna je od karakteristikasvakog društva. Ukoliko se materwi jeziknalazi u situaciji mawinskog jezika, onobavezno koegzistira sa jezikom koji je uširoj upotrebi u društvu. Kakav je u tomsluåaju wegov status?

Dakle, åim se tim terminom boqe poza-bavimo, dve osnovne ideje se nameãu sameod sebe:

a) brojne mawinske zajednice „razbijaju"koncept na antropološkom i etnografskomplanu: majka govori jedan jezik, otac nekidrugi, a dete — oba. Ipak, mora se preci-zirati da je veãina društava u današwemsvetu patrijarhalnog karaktera.

b) što je više jedan jezik u situacijimarginalizovanog i mawinskog jezika, timse mawe on prenosi s majke na dete. Dete-tov materwi jezik postaje onda jezik oca,babe i dede…

Što se tiåe istorije samog koncepta,materwi jezik je, ako ne tipiåno nemaåkikoncept, ono bar razvijen pod velikim ne-maåkim uticajem. Od svog poåetka pa dodanas, posluÿio je raznim i razliåitimreÿimima, pa i nacistiåkom, jer jedna odosnovnih ideja nacistiåkog pokreta bazi-rala se upravo na ideologiji materweg jezi-ka,1 i pravu na upotrebu materweg jezika.Kristofer M. Haton åak naziva — mada semoÿe s pravom smatrati da u tome prete-ruje i ide suviše daleko — nacizam „po-kretom zasnovanim na promociji prava naupotrebu materweg jezika".2 Nije to, naÿa-lost, jedini koncept kojim se mi sluÿimosvakodnevno u lingvistici i sociolingvi-stici, a koji je istovremeno sluÿio raz-liåitim politiåkim reÿimima i ciqevi-

ma. Ta åiwenica ne oduzima ništa od we-govog znaåaja, iako se izvesna doza rezervemora zadrÿati: koncept materweg jezika jezaista kroz istoriju posluÿio razliåitimtipovima osvajaåkih i agresivnih nacio-nalizama,3 ali to naravno ne znaåi da gatreba iskquåivo negativno posmatrati. Na-protiv.

Vaÿno je da se termin, ovaj kao i svakidrugi, uvek posmatra kritiåki. U mnogimpokušajima da se on definiše, neki suåak smatrali da je u pitawu metafora.4 Go-tovo u svim reånicima se moÿe naãi obja-šwewe da se radi o jeziku zemqe iz kojepotiåe govornik, jeziku wegove zajednice.„Majka" bi dakle bila zemqa, domovina,zajednica… Drugi su pak stavqali akcenatna ulogu majke u procesu usvajawa jezika odstrane deteta, i prve korake socijalizaci-je5 deteta u odreðenom društvu. Meðutim,opšte je poznato da majka jeste jedan odvektora socijalizacije, ali ne i jedini.

Dakle, jedno od bitnih pitawa, ako nei najbitnije, jeste zapravo „ko je majka?",pitawe na koje je D. Stern odgovorio da jemajka „svaka osoba koja se brine (…) o malojdeci".6 Meðutim, mora se ipak priznati daje uloga majke, one „prave", bila presudnakroz istoriju. To pokazuje i naziv samogkoncepta za taj jezik, dakle, na kome „pro-govaramo", koji u velikom broju jezika sa-drÿi reå „majka". Tako ãe Englezi govori-ti o mother tongue, Francuzi o langue ma-ternelle, Nemci o Muttersprache, Italijanio lingua materna, Rumuni o limba materna,Maðari o anyanyelv…7

U lingvistici i danas naåin na kojidete usvaja svoj jezik sadrÿi jedan deo mi-sterije, buduãi da je poznato da deca ne sa-mo imitiraju, veã su u stawu i da stvarajusama reåenice koje nikada nisu åula u svo-joj okolini. Poznato je da svako dete od4—5 godina poseduje kompleksni lingvi-

2

1 Mother-tongue ideology, termin koji upotrebqava Chri-stopher Hutton u: Mother-tongue fascism, race and the scienceof language, 1999, Routledge, London and New York.

2 Language-rights movement, Christopher Hutton, Lingui-stics and the Third Reich: Mother-tongue fascism, race and thescience of language, 1999, Routledge, London and New York.

3 Musolini ga je, na primer, koristio govoreãi oistarskim Italijanima.

4 O tome govori Jean-Didier Urbain u „La langue mater-nelle, part maudite de la linguistique?", in Langue française, n°54, 1982, Larousse, Paris, str. 7.

5 V. delo navedeno u fusnoti br. 1.6 „toute personne qui apporte des soins (…) aux petits en-

fants", A. Khomsi, „Langue maternelle et langage adressé àl'enfant" in Langue française, n° 54, 1982, Larousse, Paris, str.93.

7 René Kochmann, „Y a-t-il une langue maternelle dans lasalle?" in Langue française, n° 54, 1982, Larousse, Paris, str.119.

stiåki sistem svog materweg jezika. Usva-jawe jezika predstavqa sigurno najveãi iza-zov koji ãe dete sresti u svom razvoju. Onou tome prolazi kroz više razliåitih eta-pa, usvaja „zakone" fonetike, morfologije,sintakse, a da toga nije ni svesno. Od 2 do4—5 godine dete dovršava usvajawe svogmaterweg jezika. Ono što je najbitnije jeusvojeno, iako se mora reãi da se procesuåewa nastavqa sve do zrelog doba, jer åo-vek nikada u potpunosti ne moÿe biti si-guran da zaista poseduje svoj materwi je-zik.

Interesantno je upitati se u kolikojmeri je u tom procesu usvajawa materwegjezika bitna uloga najbliÿe okoline. Uti-caj okoline je veoma vaÿan, kao i uticajmajke, ili pak bilo koje druge osobe kojasa detetom provodi najviše vremena. Stva-ri se još više komplikuju ako posmatramoodnos majke i deteta u prenošewu mater-weg jezika. Potpuno je imala pravo jednamajka iz Marseja, naturalizovana Francu-skiwa, roðena u Pragu a odrasla u Berli-nu, kada je rekla „sada govorim francuski… francuski je postao moj materwi jezik,jer je to materwi jezik mog sina". Znaåi,ovde se radi o sasvim drugaåijem procesu,nije majka bila ta koja je sinu prenela svojjezik, veã na neki naåin obrnuto.8 To samopotvrðuje da se ovakvom vrstom terminamora baratati vrlo oprezno.

Okolina sasvim sigurno nije dovoqna.Ako se za dete koje uåi da piše moÿe reãida zaista nešto uåi, u pravom smislu tereåi, jer taj proces zahteva izvestan, nemali napor, za usvajawe svog jezika morase podvuãi da je to sasvim prirodan fe-nomen. Dete poåiwe spontano da govori,baš kao što spontano i prohoda. Ovo nasnavodi na zakquåak da kod åoveka postojiizvesna uroðena sposobnost da nauåi dagovori, koja zatim stupa u interakciju samnogim drugim faktorima okoline u kojojdete raste.

I na kraju, ne bave se materwim jezi-kom samo lingvisti. Wime se moÿe poza-baviti i istorija, i sociologija, åak ipsihoanaliza. Meðutim, ovde za nas, naj-interesantnije je posmatrati koncept izugla sociolingvistike. Koncept — da po-novimo — jeste sloÿen, ali posmatran iz

ugla analize jezika u kontaktu u jednoj vi-šejeziånoj zajednici, on dobija i neke svo-je mnogo jednostavnije konotacije. I u so-ciolingvistici smo daleko od toga da tvr-dimo da od jedne zemqe, regije, jeziåke za-jednice do druge, on oznaåava jednu te isturealnost. Nema termin „materwi jezik" istoznaåewe u zemqi koja ima samo jedan zva-niåno priznat jezik, i u zemqi ili regijikoja ih ima više. Pojednostavqeno govo-reãi, nema materwi jezik isti status, asama reå isti sadrÿaj, u dve razliåite si-tuacije. Primera radi, neãe se lako usudi-ti seqak sa juga Francuske da nazove oksi-tanski svojim materwim jezikom. Åini seda je taj termin rezervisan iskquåivo zafrancuski jezik, a da odgovarajuãi ne po-stoji i za oksitanski ili bilo koji drugiregionalni jezik u Francuskoj. Situacijaje sasvim drugaåija u jednoj višejeziånojzemqi u Africi, ili pak kod nas.

Situacija u Vojvodini

Onaj jezik koji zovemo materwim jezi-kom koegzistira åesto s nekim drugim. Go-tovo uvek ga moÿemo porediti sa nekimdrugim jezikom, na primer stranim. Za Voj-vodinu je mnogo bitniji jedan drugi tipporeðewa. Srpskohrvatski jezik nije za voj-voðanske Slovake, Maðare itd. strani je-zik. Nije im ni materwi. Ovde se radi ojezicima u kontaktu, od kojih je jedan u si-tuaciji veãinskog jezika.

Jedna anonimna anketa koju smo uradi-li u februaru 2002. godine u sredwim ško-lama koje imaju nastavu na nekom od åeti-ri glavna mawinska jezika u Vojvodini,maðarskom, slovaåkom, rumunskom i rusin-skom, za doktorsku tezu o jeziåkim politi-kama u Vojvodini,9 pokazala je da vojvoðan-ska deca svojim materwim jezikom uglav-nom smatraju jezik majke, ponekad oca, aponekad oba, ali da svi govore odliåno isrpski, ili srpskohrvatski jezik. Dobije-ni odgovori pokazuju zapravo da ispitani-ci svojim materwim jezikom smatraju jezikroditeqa, jezik koji dele sa drugim ålano-

3

8 Isto.

9 Ksenija Ðorðeviã, Configuration sociolinguistique, na-tionalisme et politique linguistique: le cas de la Voïvodine hieret aujourd'hui, doktorska teza odbrawena u Monpeqeu, 14.decembra 2002, Mentor: Henri Boyer. Ålanovi komisije: Pi-erre Dumont, Paul Garde, Patrick Sériot.

vima grupe kojoj pripadaju, a ne jezik ze-mqe u kojoj ÿive (to bi trebalo da bude usluåaju Vojvodine srpski ili srpskohrvat-ski, kao veãinski), åime se zapravo kla-siåna definicija s poåetka ovog teksta nepotvrðuje.

Dakle materwi jezik ostaje, pre svega,za veliki broj govornika jezik majke. To jeonaj jezik koji govorimo „od kolevke pa dogroba", sasvim „prirodno". Promeniti ma-terwi jezik je stoga nešto „neprirodno".Govoriti više jezika podjednako dobro, ima-ti dva materwa jezika, takoðe je nešto akone neprirodno, a ono bar neuobiåajeno. Je-dan od ta dva jezika se ponekad naziva iprvi jezik, da bi se razlikovao od onogeventualno nauåenog u školi, na ulici,na poslu, u inostranstvu, koji bi bio dru-gi jezik. Pri tome taj drugi jezik moÿe po-nekad da potisne prvi, materwi, i da po-stane jezik na kome govornik piše, kojiupotrebqava u svakodnevnom govoru, u no-voj porodici i sl. To je vrlo åest sluåajkod imigranata od kojih neki vremenom go-tovo poåiwu da zaboravqaju svoj materwijezik.

Da se vratimo primeru Vojvodine. Struk-tura stanovništva ove pokrajine izuzetnoje sloÿena na etniåkom i lingvistiåkomplanu, što je åini gotovo jedinstvenom uEvropi. Na relativno malom prostoru ÿi-vi veliki broj naroda i narodnosti kojigovore razliåite jezike, koje åak pišu irazliåitim pismima. Samo naseqavawe Voj-vodine moÿe da objasni takvu situaciju.Ono se odvijalo u više razliåitih talasaod kojih nijedan nije uspeo da sasvim iz-briše ono što mu je prethodilo. Stanov-nici Vojvodine ÿive ne samo jedni poreddrugih, veã jedni sa drugima veã vekovima.Pa ipak, svako od wih je uspeo, uprkos to-me, da oåuva ono što se vrlo popularnonaziva identitet, i åiji je glavni atributupravo jezik.

Naåin na koji je jeziåka politika bilaorganizovana u Vojvodini takoðe je tomedoprineo u velikoj meri. Od obrazovnogsistema preko administracije do medija,svi jezici su bili zastupqeni, a da to ni-kome nije smetalo. Moÿda je upravo multi-etniåki karakter Vojvodine bio taj koji jeuslovqavao relativno harmoniånu koegzi-stenciju wenih naroda i narodnosti. Ova-

kav odgovor, naÿalost, ne daje odgovor ina mnogo sloÿenije pitawe kako je to bilomoguãe u Vojvodini, a nije bilo moguãe, naprimer, u Bosni, pa i drugde u bivšoj Ju-goslaviji.

Razne vlade i reÿimi su se smewivali,ali je „materwi jezik" u Vojvodini „pre-ÿiveo". Uprkos svim kritikama koje se mo-gu — i moraju — izreãi bivšem jugoslo-venskom reÿimu, pa i onom pre wega, je-ziåka šarolikost Vojvodine nikada nijebila ozbiqno narušena. Mnoga su pravakršena pripadnicima mawina — pa i ve-ãinskom narodu —, mnogo je toga moglobiti uraðeno i boqe, ali je višejeziånostVojvodine odrÿana, kao što su i weni sta-novnici uspeli da oåuvaju svoje materwejezike i izbegnu asimilaciju s veãinskimjezikom, kao što se åesto dešava u sliå-nim situacijama.

Šta nas åeka u buduãnosti?

Od nesumwivog je znaåaja raditi na oåu-vawu materweg jezika i na regulisawu pra-va na upotrebu materweg jezika. Ali, mno-go vaÿnijim od toga åini nam se kako ãese naše društvo globalno razvijati. Pra-va su jedno, a moguãnosti su drugo. Mnogiod nas su bili u situaciji da svoj mater-wi jezik zanemare, zamene, potisnu u drugiplan, odlazeãi da ÿive „drugde". U pitawuje tada liåni izbor. Oni koji su ostali,åesto su pred istom dilemom. Kakve mimoguãnosti pruÿa moj materwi jezik? Nijeli boqe školovati se na veãinskom jezi-ku? Otvara li mi to više moguãnosti zarad?

Samo jedna ispravna jeziåka politikamoÿe da pruÿi odgovore na ovakva pitawa.Govoriti svoj jezik je nešto prirodno —da opet upotrebimo tu reå — ali je istotako prirodno govoriti dva ili više je-zika. Svi ti sredwoškolci koji su na na-ša pitawa odgovorili da im je materwijezik maðarski, slovaåki, rumunski ili ru-sinski, a koji govore teåno „kao materwi"i srpski ili srpskohrvatski, izgleda dasu shvatili ono što ni jedan zakon ne mo-ÿe da nametne, a što je svakom poznato:koliko jezika znaš, toliko qudi vrediš.U tom smislu, åini nam se, treba shvatitii razmišqawe Melanije Mikeš kada kaÿe

4

da „program oåuvawa materweg jezika morada sadrÿi elemente za razvijawe dvojeziåno-sti". Paradoksalno, kaÿe ona, „jezik naci-onalne mawine mogu dugoroåno oåuvati samoweni dvojeziåni govornici. Ali ne bilo ka-kvi dvojeziåni govornici, veã oni koji su dvo-jeziånost sticali tako što su paralelnosa sticajem dvojeziånosti intenzivno raz-vijali svoj materwi jezik".10 Dakle, ne smese nikako u oåuvawu svog materweg jezikaiãi ka nekakvoj iskquåivosti, izolovano-sti, zatvorenosti u sebe, veã negovati otvo-renost i kosmopolitizam.

Ono što se najåešãe vezuje za Vojvodi-nu jeste poštovawe, tolerancija, jedinstvou razliåitosti… To jesu neka opšta mesta,ali se zaista åini da je upravo to ono štoje neophodno oåuvati i u buduãnosti. Nevezuje wene stanovnike ni zajedniåka pro-šlost, ni geografska blizina, ni grani-ce, veã svest da pripadaju jednoj zajednicii da dele istu sudbinu. Ono po åemu se

stanovnici Vojvodine najviše razlikuju je-ste upravo jezik. Jeziåki zahtevi stoga åi-ne najveãi deo zahteva pripadnika mawi-na. A to samo pokazuje istovremeno i zna-åaj materweg jezika u svakodnevnom ÿivotusvakoga od nas, kada ostavimo po stranisve one teorijske kontradikcije o kojimasmo govorili na poåetku ovog teksta.

Ako bi trebalo izdvojiti samo jednu ide-ju za kraj, moÿda bi trebalo podvuãi da sujezici Vojvodine weni mostovi prema dru-gim evropskim zemqama. U tom smislu tonisu mali jezici, u onoj meri u kojoj uåe-stvuju u stvarawu jedne višejeziåne Evro-pe. Åini nam se da se na primeru Vojvodi-ne mogu pouåiti mnoge druge zemqe kojetraÿe nekakav model jeziåke politike, pai tolerancije. Nije nam naravno bio ciqda dokaÿemo da taj model nema negativnihstrana, veã samo da pokaÿemo jednu od mo-guãnosti organizovawa višejeziånosti, kaoi znaåaj rada na oåuvawu materweg jezika.

Aleksandra Antiã

STANDARDNA PROZODIJA U NASTAVI

Koliko su reåi uåiteqa, nastavnika iprofesora mostovi na kojima generacije za-staju da posegnu za prostorom kulture, nau-ke, umetnosti, duhovnosti i radosti, mo-stovi preko kojih, prevladavajuãi zaboravi istrajavajuãi u negovawu vrednosti, kabuduãnosti idu prošlost i sadašwost po-jedinca, društva i åoveåanstva — znaju onikoji posveãuju svoj ÿivot prosveãivawu na-raštaja.

Åini mi se da obrazovni sistem našedrÿave danas odgovara na zadatak star ko-liko i civilizacija: skladnom povezano-šãu temeqa sopstvene tradicije sa stre-mqewima koja ruše granice ostvariti du-hovnu ravnoteÿu naraštaja. U vremenu pri-hvatawa drÿavne izdeqenosti nacionalnog

jezika, s jedne strane, i objediwavawa raz-liåitih globalnih naåina komunicirawa,s druge, u vremenu intenzivnog proÿima-wa kwiÿevnojeziåkog standarda sa dijale-katskim i sociolekatskim crtama, savre-meni srpski kwiÿevni jezik odraz je na-roda u trajawu. Naš naåin objavqivawawegove tajne danas jeste i wegov naåin ob-javqivawa naše tajne sutra — jezik ÿivionako kako ÿivi narod koji wime zbori, akwiÿevni jezik se napaja prostorima zakojima narod poseÿe. Posegnemo li za pro-storom govorne kulture u nastavi srpskogjezika, duÿni smo da se oslonimo na ne-govawe onih prozodijskih osobenosti kojeÿive u svakodnevnoj standardnoj, umetniå-koj i nauånoj govornoj praksi savremenogåoveka, uprkos wegovoj slabijoj ili jaåojteÿwi da ih uoåi i prepozna.

5

10 Melanija Mikeš, Dete u svetu dvojeziånih åarolija, 2000,Idij, Veternik, str. 92.

Pre nekoliko godina, iz pedagoškog ilingvistiåkog, u biti istraÿivaåkog uve-rewa da se i pored snaÿnih uticaja mawesloÿenih akcenatskih sistema starošto-kavskih srpskih dijalekata, s jedne, i en-gleskog jezika, s druge strane, prozodijskasvojstva reåi u srpskom kwiÿevnom jezikumogu usvojiti u mlaðim razredima osnovneškole, uveÿbavati u starijim, te kao je-ziåke vrednosti, kroz ritmiåku i melodij-sku organizaciju govora, negovati i saåu-vati u potowim fazama obrazovawa, napi-sala sam priruånik za osnovnu školu, po-sveãen naglašavawu reåi.

Akcenatski sistem je konzervativna je-ziåka i dijalekatska osobina, koja se te-ško i sporo narušava, a qudska je priro-da, pak, kada je treba izobraziti, usmeritika negovawu vrednosti, duhovnih, dušev-nih, etiåkih, umetniåkih ili nauånih —inertna.

Naime, prilikom nedavnog susreta naFilološkom fakultetu u Beogradu s jed-nom koleginicom iz Niša, åula sam tvrd-we da su govornici s juÿnih i istoånihstaroštokavskih podruåja prirodno potpu-no onemoguãeni za usvajawe kwiÿevnog ak-centa, i da priznata imena iz oblasti srp-ske akcentologije i metodike nastave imajusliåno mišqewe, a da srpski jezik zapra-vo i nema standardni akcenat jer je u idi-olektu govornika vazda prisutna dijalekat-ska osnovica.

Trebalo mi je vremena da odagnam apo-kaliptiånu viziju koju su te reåi prizvale:

— staroštokavski akcenat tako je uko-rewen u wegovih govornika da im je nemo-guãe dosegnuti kwiÿevni, koji je po tvrd-wi moje sagovornice, u Vuk-Daniåiãevomnovoštokavskom ruhu ostavši u drugoj dr-ÿavi ionako pripao iskquåivo woj;

— doajeni srpskog glumišta zabavqajupubliku multidijalekatskim izvoðewem kla-siånog domaãeg i stranog repertoara, ili— meðu najboqim srpskim glumcima nemanijednog sa podruåja staroštokavskih di-jalekata;

— nijedan govornik sa podruåja staro-štokavskih dijalekata ne moÿe usvojiti niprozodeme u reåima stranih jezika, logiå-ki akcenat i reåeniånu melodiju;

— svi Srbi, ipak, savršeno vladaju en-gleskim kwiÿevnim jezikom, moÿda i bri-

tanskim akcentom, ali nemaju vlastiti kwi-ÿevni jezik sa obavezujuãom prozodijskom nor-mom!

U trenutku kada sam shvatila da bi ses mojom koleginicom sloÿili govornicineskloni negovawu oseãawa pripadnostinacionalnoj zajednici i neodgovorni pre-ma duÿnosti prihvatawa zajedniåkih nor-mi, poÿelela sam da iz bakinog krila za-svetle zlatne jabuke i prizovu ne samo hra-bre careviãe koji ih na svojoj zemqi uzga-jaju, veã i sve vitezove iz åijeg pera isti-åe bogatstvo savremenog srpskog kwiÿev-nog jezika.

Ne ÿeleãi da vidi crni oblak koji senadvija, koleginica nije htela da prihvatini åiwenicu da se akcenat i izgovor re-åi, kada se ÿeli, uåi slušawem i veÿba-wem — dakle, reå se mora ponavqati dokse pravilno ne izgovori, kao što je i zadobre rezultate u sticawu fiziåke kondi-cije, recimo za jaåawe trbušnih mišiãa,potrebno uporno veÿbawe. Svako od nas jeodgovoran za svesno i nesvesno negovawe inarušavawe kwiÿevnojeziåke norme, bilaona ortoepska ili neka druga.

Uprkos razlici u stavovima, kolegini-ca je razgovor srdaåno završila tvrdwomda nas dve u stvari isto mislimo, samo se,eto, u nekim stvarima ne slaÿemo. Daj bo-ÿe da je tako — da se i ona sablazni nadsnagom inercije, koja nas razluåuje od ko-rena!

PRILOG

Volela bih da sa åitateqima åasopisaJezik danas podelim svoja razmišqawa osposobnostima uåenika za ovladavawe stan-dardnim akcentom u osnovnoj školi i na-åinu wegovog usvajawa.

PREDLOG ISHODA u nastavi srpskogjezika u osnovnoj školi:

jeziåka aktivnost— govorewe — naglašavawe reåiznawa o jeziku— naglašavawe reåi

Po završetku prvog ciklusa uåenik:— razlikuje samoglasnike od suglasni-

ka i uoåava samoglasnike kao nosioce slo-gova,

6

— na osnovu broja samoglasnika odre-ðuje broj slogova u reåima,

— sastavqa reåi od slogova,— odreðuje mesto naglašenog sloga u re-

åima,— usvaja standardni akcenat reåi.

Po završetku drugog ciklusa uåenik:— odreðuje trajawe naglašenih slogova,— u govoru uoåava silaznu intonaciju

reåi,— obeleÿava akcenat jednosloÿnih re-

åi,— u govoru uoåava uzlaznu intonaciju

reåi,— obeleÿava akcenat unutrašweg sloga— i daqe usvaja standardni akcenat re-

åi.

Po završetku treãeg ciklusa uåenik:— u govoru uoåava intonaciju dugog pr-

vog sloga reåi,

— obeleÿava silaznu i uzlaznu intona-ciju dugog prvog sloga reåi,

— uoåava nenaglašeni dugi slog kod ne-kih reåi i oblika,

— razlikuje intonaciju akcentovanogkratkog prvog sloga reåi,

— odreðuje intonaciju prvog sloga re-åi pomoãu metode prenošewa silaznih ak-cenata na prefiks,

— razlikuje kvantitet slogova ekavskogizgovora sa refleksom glasa „jat",

— uoåava klitike i odreðuje akcenatskeceline.

Na kraju osnovnog obrazovawa uåenik:— pravilno naglašava i obeleÿava ak-

cenat razliåitih reåi i wihovih oblika,osim reåi sa kratkim akcentom na prvomslogu, åiji obeleÿeni akcenat ume u pisa-wu da razlikuje;

— uoåava akcenatske celine u reåeni-ci.

Dimitrije Buntiã

ANALITIÅKA KOMPARACIJA U SRPSKOM JEZIKU

Tema ovog rada jesu analitiåki oblicikomparacije prideva u savremenom srpskomjeziku. Za razliku od sintetiåkih formitipa „pametniji" i „najinteresantniji" po-javili su se analitiåki tipa „više pame-tan", „najviše interesantan". Sintetiåkakomparacija prideva svojstvena je indoe-vropskim jezicima, ali istorijski razvojnekih jezika pokazuje teÿwu ka potiskiva-wu tih starih, sintetiåkih oblika. Još ušestom veku stare ere ova pojava poniklaje u starogråkom. „Tokom cele istorije grå-kog jezika analitiåki oblici konkurisalisu sintetiåkim oblicima. U novogråkomoni su odneli prevagu, samo što se kompa-racija vrši pomoãu priloga" (��������,str. 91). Ovaj talas, šireãi se ka zapadu,zapqusnuo je latinski jezik i lanåano seproširio na romanske jezike.

Latinska komparacija prideva bila jesintetiåka, ali veã u klasiånom latin-skom upotrebqavaju se magis i maxime is-pred prideva sa završetkom na samogla-snik + -us. U vulgarnom latinskom takvakomparacija se proširuje na sve prideve.

Primeri analitiåke komparacije u srp-skom za ovaj ålanak prikupqani su višegodina iz beletristike, struåne literatu-re, štampe (Politika, NIN, Duga, Pro-svetni pregled, Jutro, Pogledi), sa radio--televizija Beograd, Novi Sad, Sarajevo,Zagreb, ukquåujuãi i prevode filmova. Odsrpskih autora koristio sam Beliãa, An-driãa, N. Rota, E. Ãimiãa, Preleviãa, Pa-viãa, Svetlanu Velmar-Jankoviã, MihajlaMarkoviãa i druge. Meðu onima koji su,zbog profesije ili sudbine, bili pod uti-cajem stranih jezika, nalaze se Slobodan

7

Jovanoviã, Isidora Sekuliã, Nikola Ko-qeviã, Ranko Bugarski…

Za novinare radija i televizije, spike-re, voditeqe, podrazumeva se da treba do-bro da znaju srpski, ali, naÿalost, veomaåesto to nije sluåaj. Dopisnici iz ino-stranstva pod velikim su pritiskom jezikazemqe domaãina, pa i ne primeãuju kolikosu prihvatili strani uticaj i koliko gadirektno, nekritiåki unose u srpski jezik.To su uglavnom oni koji još nisu uåvrsti-li znawe srpskog. I prevodioci doprino-se unošewu stranih elemenata, meðu koji-ma je i analitiåka komparacija, predmetovog rada. Tu su i politiåari, privredni-ci, kulturni radnici, nastavnici, studen-ti, uåenici.

Neobrazovani qudi — zemqoradnici,radnici, domaãice, estradne zvezde — sva-kako nisu pod uticajem stranih jezika, niuåewa, ni znawa, naroåito engleskog kaonajrasprostrawenijeg (da ne kaÿem „najvi-še rasprostrawenog" u skladu s temom ovograda). Smatram da za wih moÿemo slobod-no reãi da je posredi pre spontanost, ino-vacija, a ne delovawe stranih jezika. JanParandovski piše: „Jedino narodne maseposeduju stvaralaåki instinkt u oblasti je-zika, a takozvani obrazovani qudi samo subeznadeÿni ošqari u tim stvarima."

U mojoj kolekciji prideva nalazi se 194primera analitiåke komparacije. Moram na-pomenuti da u nekim delima nisam našaonijedan primer ove vrste: takvi su, reci-mo, hrvatski pisci Dubravka Ugrešiã iPavao Paviåiã. Predmet ovog rada nijebilo datirawe pojave analitiåke kompara-cije. Ispitana su uglavnom dela od prvogsvetskog rata do kraja HH veka. Nisam pro-uåavao ni procentualni odnos primera sin-tetiåke i analitiåke komparacije u istomdelu. Verovatno bi to bila tema za nekodrugo istraÿivawe.

Treba imati na umu da više plus pozi-tiv prideva ne mora obavezno da predsta-vqa komparativ, mada nas formalno navo-di na tu pomisao. (U skromnom okviru, ti-me se bavi Monika Partrix u svojoj srp-skohrvatskoj gramatici.) Radi se, pored osta-lih, o pridevima na -ski ili -åki u spojusa „mawe" ili „više". Tako:

— Ima kwiÿevnih talenata koji su vi-še stilski negoli kwiÿevni, više stva-

ralaåki u oblasti jezika negoli mišqewa(A. Beliã).

— Pokušavamo biti stranka neke vrstepameti, koja ãe biti više duhovna nego po-litiåka… više kosmopolitska nego… (dr J.Raškoviã u Dugi).

— …mnogo više prkosni Srbi nego iz-dajnici… Ova vlada više je zamišqena kaokoalicija nego… (dr Z. Ðinðiã).

Ovo „više" treba shvatiti u znaåewu'pre, radije, pre bi se reklo, taånije'.

Kombinacija sintetiåke i analitiåkekomparacije dolazi do izraÿaja kada go-vorno lice ne uviða ili ne oseãa razlikuna morfološkom planu. Na semantiåkomplanu wemu je to isto.

— Gluma bi mogla da bude i delikatni-ja i kompleksnija, a svakako je morala bitiviše usaglašena sa… (NIN).

— Sve sam više uveren da je ovde stvar…teško da se moÿe biti još ugroÿeniji…(Sv. Basara).

— Više obrazovani, podloÿniji su… um-niji su… (M. Markov, Ukop oca).

— Mnogo više otvoren, upuãeniji, sklo-niji, svesniji… (St. Nikšiã u NIN-u).

— …da Srbi budu još više ogoråeni ida stoga budu još tvrdoglaviji (Politika).

— Inventivniji i oni koji su više za-interesovani i vredniji… imaju daleko va-ÿniji vaspitni znaåaj (Prosv. pregled).

— Što smo starije to smo više vezanejedna za drugu (profesorka srpskog).

Ovde navedeni trpni glagolski pride-vi „usaglašena", „uveren", „obrazovani",„otvoren", „ogoråeni", „zainteresovani",„vezane" imaju sve osobine prideva, znaåipodleÿu komparaciji.

Sledeãi primeri pokazuju kako su, uistoj reåenici, srasle analitiåka i sin-tetiåka komparacija, u ustima ili ispodolovke istog autora.

— Ratove su dobijali uvek oni primi-tivniji, više divqi i više razorni (Poli-tika).

— Prvo odeqewe je više vredno i krea-tivnije (profesor srpskog).

— …i više su skloni da posumwaju… anarod je skloniji… (isti pridev, isti au-tor: Politika).

— …više uzbudqivo… mnogo romantiå-nije, uzbudqivije… (isti pridev, oba obli-ka: Nova Nada).

8

— Ti ugqeni su više radioaktivni…nauka mora dati jasnije i preciznije sudo-ve… (TV Sarajevo).

U ponekim primerima nalazimo izra-zitu prevagu analitiåkih oblika. „Nastoj-te da budete što više aktivni", „višeakutne", „više apsurdne", „više bogat",„više vaÿan", „više vredan"… U ovoj ka-tegoriji skupio sam oko 80 prideva, ali nesmatram za potrebno da se svi ovde citi-raju. Najåešãe se, ipak, pojavquju „višesklon" (retko je „skloniji"), „više ugro-ÿen" i „više slobodan". Moj mali unuk(sedam godina) kaÿe u razgovoru „više oz-biqno", ja ga pitam da li mu se više svi-ða to što je rekao ili „ozbiqnije". Biraovo moje, posledwe.

Da se još malo vratimo istorijskoj gra-matici dobrog starog Gerharda Rolfsa. Ulatinskom jeziku klasiåni sintetiåki kom-parativ (na -ior, -ius) postepeno je zame-wen sa magis + pozitiv prideva. Tako na-lazimo magis carus (Vergilije), magis seve-rus (Terencije). Zatim se pojavquje i plus(imitacija gråkog pleón): plus formosus (Ne-mezijan), plus miser (Tertulijan) i sliåno.U španskom danas imamo komparativ samás (od magis), u francuskom sa plus, uitalijanskom sa più (oba od lat. plus).

U nekim primerima komparacija pomo-ãu više oåigledno je izazvana uticajem stra-nih jezika, uglavnom engleskog, åemu ne-retko doprinosi i prevodioåevo neznawe.„Više zaqubqen" glasio je doslovni, bu-kvalni prevod engleskog more enamoured urukama 23 od 40 uåenika gimnazije, na ma-turskom iz engleskog. Englesko „it is stillmore real to me" jedan uåenik je preveo „jošmi je više stvaran", da bi se zatim ispra-vio u „stvarniji".

— „Marks je bio više zainteresovan…"kaÿe naš ekonomista, profesor u Ameri-ci (Duga).

— „Utoliko nam postaje više neshva-tqiv, više privrÿen…" (Rebeka Vest, Cr-no jagwe…, u prevodu dr Nikole Koqevi-ãa).

— „Jugoslavija postaje sve više usamqe-na…" (TV Beograd, Tatjana Lenard).

— „Za Ameriku, Balkan je još više uda-qen…" (Politika, preneto iz „Vašingtonposta").

— „Moram priznati da sam mnogo višezainteresovan, više sam svestan, više pod-

reðen…" (Radoslav Petkoviã, kome su bli-ski engleski i francuski — razlog višeda verujemo u uticaj stranih jezika).

— „Åak smo mi mnogo više obaveštenio stawu u Srbiji nego oni koji ÿive tamo"(NIN, internet debata).

— „Postaje sve više sliåan sa…" (Smiq-ka Vasiã, Psiholingvistika).

— „Kao i wegovo opredeqewe za ovu dru-gu, više je razumqivo na opštem nego…"(Deretiã, Srpski roman).

Dupli komparativ je veoma uåestao u sa-vremenom srpskom. Tako „više strašni-je", „više uÿasnije" — prevod maturanatasa engleskog „more terrible". — „Od vas samviše bolesnija hiqadu puta" (medicinskasestra u ambulanti). „Qudima su više po-trebnije… izgleda da smo više bliÿi…"(Luka Miåeta u NIN-u). „…ÿena tuða, zatobom sam više luða" (svakako zbog rime:biser pevaqke sa neke televizije). — „Mo-ÿda ste više optereãeniji… meni je to vi-še vaÿnije… više lepše" (profesor isto-rije). — „Kafane su bile više poseãenije…Kako je starija, sve je više razmaÿenija"(profesor kwiÿevnosti). — „Kod vas jeviše toplije" (domaãica). — „Ipak smomi malo više odmorniji" (radnik). — „Štoje više zamagqeniji, to je više bliÿi" (uåe-nik). — „Ko je više zainteresovaniji odnas?" (Dr Nikola Šainoviã). — „…višeuzrujaniji… nešto više gospodstveniji…" (di-sertacija iz srpske kwiÿevnosti).

Da se opet otisnemo u daleku prošlostna vremeplovu veã pomenutog Gerharda Rolf-sa. U latinskom se sreãu primeri kao ma-gis mollior (Plaut), magis beatior (Vergili-je). Prof. Momåilo Saviã nam daruje ma-gis melior i plus levior. Iz istorije itali-janskog jezika Rolfs nam navodi toskansko„la più meglio sorte", „le armi più peggiori"(gde je più sasvim suvišno, po pravilimastandardnog jezika). I u engleskom, obli-ci kao „more properer" (Barbara Strang)bili su savršeno prihvatqivi u prošlo-sti, sve dok nisu došli pod udar „correcti-ve treatment" u H¢¡¡¡ veku. U govoru ame-riåkih crnaca, i danas se åuju oblici kao„more better".

Naš dupli komparativ, znaåi, pojavqu-je se više stotina godina posle utemeqe-wa u navedenim jezicima. U lingvisticije poznata åiwenica da iste jeziåke ino-vacije niåu, u raznim jezicima, u razliåi-

9

to vreme. Kad se stvore povoqni uslovi,kako bi rekli lingvisti: kao što semen-ke klijaju pri odgovarajuãoj toploti i kadpadne dovoqno kiše.

I za superlativ, analitiåka kompara-cija najåešãa je od glagolskih trpnih pri-deva. U sledeãim primerima ona se javqanaporedo sa sintetiåkim superlativima.

— To je i najpravilnije… da su nastav-nici sh. jezika najviše optereãeni (Pro-svetni pregled).

— U tom muåewu… najviše su bili iz-loÿeni oni koji su bili najnemoãniji (Po-litika).

— U ovom trenutku najviše zaintereso-vane i najambicioznije zemqe… (St. Nik-šiã u NIN-u).

— Tim putem se engleski, najrašireni-ji i najviše upotrebqavani internacional-ni jezik koji je ikada postojao, prilagoða-va savremenoj stvarnosti… (R. Bugarski).

— …za komandanta najzamorenije i naj-više istrošene srpske prve armije… (voj-voda Ÿ. Mišiã).

— Meðu svim prirodnim nagonima, re-kao je, ona je najkolebqivija i najviše ugro-ÿena (T. Man, Åarobni breg, prevod).

— Gost najviše primeren ovoj emisiji…(TV voditeq, predstavqajuãi jednog gosta).

Ima ipak i primera da se za pravi pri-dev upotrebi analitiåki superlativ:

— Meditativno je upravo u romanimanajviše prisutno i najsnaÿnije izraÿeno(Deretiã, Srpski roman).

„Na koji deo… kompanije ste najviše po-nosni?", pita novinar NIN-a jednog uspe-šnog biznismena s nepoznatim diplomamai obrazovawem, ali poznatim bogatstvom.Ovaj odgovara: „Najprofitabilniji je… naj-ponosniji sam našim…" Ovaj dijalog po-sebno je zanimqiv s obzirom na nivo obra-zovawa uåesnika: oåekivao bi obrnut ras-pored superlativa.

U sledeãim primerima nalazimo samoanalitiåku komparaciju, kao da je sinte-tiåka sasvim odumrla.

— Najviše su bile otvorene zaostale re-publike za robu iz… s kojima su najvišesrodni… (Deretiã).

— Romanu je, moÿda, najviše potrebno…(Deretiã).

— …åija je cena najviše podloÿna de-lovawu… (D. Ranåiã u NIN-u).

— … najviše hrabar potez… akademiciu javnosti najviše prisutni… (S. Dautoviãu NIN-u).

— Za to su najviše zasluÿni organiza-tori EXIT tima… (A. Otaševiã u NIN-u).

— …najviše zainteresovani… najviše po-znat kao majstor… (B. Tirnaniã u Poli-tici).

— …Tamo gde je nada najviše potreb-na… (Feliks Pašiã o Hazarskom reåniku).

— …na mesto koje je najviše udaqeno odkošnice… (Jutro, Novi Sad).

— …iako je najviše poznato po banana-ma… (TV Novi Sad, Laslo Tot).

— Paviã… jedan od onih najviše zaslu-ÿnih… (TV Beograd).

— Za strahote u Sarajevu najviše je od-govorna drÿava (Politika).

— …jer ste vi najviše svesni svih vr-lina (Pogledi).

Hoãe li se pojaviti, nekada u buduãno-sti, i dupli superlativ, nešto nalik na„najviše najstariji", „najviše najpamet-niji"? Ko zna. Maloåas pomenuti autoridaju nam primere za takve oblike, npr. zastariji italijanski kod Rolfsa il più anti-quissimo (Bruneto Latini), la più ottima parte(Palmijeri), za engleski kod Barbare Strangmost handsomest, koje je ispravqeno i od-baåeno u H¢¡¡¡ veku.

Da ne zapostavimo, na kraju, ni anali-tiåku komparaciju priloga.

— Na Kosovo ulaÿemo sve više neefi-kasno… Studenti sve više slobodno izra-ÿavaju… (TV Beograd, Komrakov).

— …da ãe on više odluåno voditi pere-strojku… (Dušan Åukiã o Gorbaåovu, TVBeograd: primer za uticaj ruskog jezika).

— …više aktivno uåestvuje u diskusi-ji… (TV Beograd, sudija Vrhovnog suda).

— …mnogo više opasno… (TV Beograd).— …sve više i više magiåno deluje na

nas… (TV Beograd).— …trebalo voditi više vešto… (Ba-

triã Jovanoviã u Politici).„Ovako mi je više zgodnije da radim",

kaÿe devetogodišwi deåak sa sela. Spon-tanost, inovacija?

I na kraju, ali ne i najmawe vaÿno,„Najviše je meni teško", analitiåki su-perlativ priloga, iz pera Dušana Kova-åeviãa, a iz usta Luke Labana, profesio-nalca.

10

Da zakquåim pitawem: da li su jeziåkepojave, u ovom sluåaju analitiåka kompara-cija, proizvod uticaja stranih jezika ilikombinacija sa spontanim, prirodnim ak-tivnostima srpskog jezika? Da li ãe u srp-skom najzad prevagnuti analitiåka kompa-racija kao u drugim spomiwanim jezici-ma? Smatram, ipak, da je odgovor potvr-dan, samo ostaje pitawe vremena, vekova,moÿda milenijuma. Ako srpski narod i je-zik ne išåeznu malo pre toga s lica ze-mqe.

LITERATURA

Beliã, Aleksandar: Oko našeg kwiÿevnog jezika, SKZ,Beograd, 1951.

Budimir, Milan, Crepajac, Qiqana: �������� ��

�� �, Osnovi gråke glotologije, Nauåna kwiga,Beograd, 1986.

Bugarski, Ranko: Lingvistika u primeni, Zavod zaizdavawe uxbenika i nastavnih sredstava, Beo-grad, 1986.

Coulson, Michael: Sanskrit, An Introduction to the Clas-sical Language, Random House, New York, 1989.

Klajn, Ivan: Istorijska gramatika španskog jezika,Nauåna kwiga, Beograd, 1987.

Meje, Antoan: Uvod u uporedno prouåavawe indoevrop-skih jezika, Nauåna kwiga, Beograd, 1965.

Parandovski, Jan: Alhemija reåi, Kultura, Beograd,1964.

Partridge, Monica: Serbo-Croat, Practical Grammar andReader, Izdavaåki zavod Jugoslavija, Beograd, 1972.

Rohlfs, Gerhard: Grammatica storica della lingua italia-na e dei suoi dialetti, Torino, 1968.

Strang, Barbara: A History of English, Routledge, Lon-don and New York, 1989.

Danko Šipka

TEŸAK RAD PRI ÅITAWU NOVINA

Kada se izvalimo na otoman i poånemoda åitamo novine, uprkos prividu dokoli-ce i nesvesni onoga što radimo, obavqa-mo åitav niz veoma sloÿenih kognitivnihoperacija. Pri gotovo svakoj reåi biramosamo jedno od višestrukih znaåewa, samojedan od moguãih gramatiåkih oblika, ske-niramo registar reåi (npr. u ozbiqnimnovinama ne oåekujemo ÿargon, opscene re-åi, itd.), tumaåimo metafore, aluzije, åi-tamo izmeðu redova i radimo još mnogodrugih stvari.

Ovde ãemo se usredsrediti na samo je-dan aspekt pomenutog teškog rada pri åi-tawu novina — na prepoznavawe morfolo-ških oblika (npr. da li oblik je trebaprotumaåiti kao glagol, kao u On je došao,genitiv zamenice, kao u Seãam je se, iliakuzativ zamenice, kao u Vidim je).

Podaci koje iznosimo dobijeni su nauzorku od oko tri stotine hiqada jedinicatekuãeg teksta iz dnevnog lista Danas. Ma-da bi za neke precizne i konaåne podatkebio potreban obimniji i reprezentativ-niji korpus, i ovi podaci dovoqni su da

ilustruju ono s åim se suoåavamo leÿeãina otomanu.

Kada odreðujemo s kojim morfološkimoblikom imamo posla, suoåavamo se s dvemoguãe situacije. Moÿemo se dvoumiti iz-meðu dva oblika iste reåi (npr. genitivai akuzativa zamenice ona u navedenom pri-meru je) ili izmeðu oblika dve razliåitereåi (npr. glagola biti i imenice ona uistom primeru). Kako se vidi iz predoåe-nog primera, postoje situacije gde se prijednom obliku suoåavamo s obe vrste dvou-mqewa. Isto tako, prepoznavawe morfo-loškog oblika (åesto se, u struånim kru-govima, naziva lematizacija) uvek podra-zumeva dve stvari: a) odreðivawe osnovnereåi kojoj oblik pripada (npr. da oblikje pripada glagolu biti), b) odreðivawe okom se obliku radi (npr. da je oblik jetreãe lice jednine sadašweg vremena).

Prvo je zanimqivo pitawe koliko seåesto dvoumimo. Drugim reåima, u kojembroju reåi u novinskom tekstu odmah znamoo kom se obliku radi i kojoj ga reåi trebapripisati, a gde se treba odluåiti izmeðu

11

više oblika i/ili reåi. Rezultati poka-zuju da u 34% sluåajeva (dakle nešto višeod jedne treãine) imamo jasnu situaciju —oblik ima samo jednu interpretaciju, doku preostalih bezmalo dve treãine moramoda se dvoumimo. Ilustracije radi, ako od-luåimo da proåitamo proseåan tekst od petstotina reåi, u 330 sluåajeva ãemo se dvou-miti. Dakle, u tih nekoliko kratkih minu-ta donosimo veliki broj odluka, tumaåimooblik i odreðujemo kojoj reåi pripada. Ma-da je sluåaj gde za jedan oblik postoje samodve morfološke interpretacije najåešãi,u velikom broju sluåajeva suoåavamo se saznatno kompleksnijim problemom. Najveãizabeleÿeni broj moguãnosti za jedan oblikje 27. Evo kako izgleda statistika po brojuinterpretacija (npr. pomiwani oblik jeima tri interpretacije: prezent glagola,genitiv zamenice, akuzativ zamenice):

Broj interpretacija Procenat

1 34%

2 23%

3 12%

4 12%

5 7%

6 3%

7 2%

8 1%

9 1%

10 i više 5%

Sledeãe je zanimqivo pitawe koje od-luke donosimo najåešãe. Evo kako izgledastatistika za deset najåešãe sretanih si-tuacija u ovom primeru novinskog teksta.

Rang Oblik/oblici Primer Procenat

1 nepromenqiva reå u 4%

23. lice prezenta glagola,akuzativ zamenice,genitiv zamenice

je 3%

3nominativ, akuzativ,vokativ mn. i genitiv jd.imenice ÿenskog roda

vode 3%

4nepromenqiva reå, pre-zent glagola, drugo i tre-ãe lice aorista glagola

da 3%

5nominativ i akuzativimenice muškog rodaza neÿivo

krevet 2%

6nominativ jednine igenitiv mnoÿineimenice ÿenskog roda

prija-teqica

2%

7genitiv jednine igenitiv mnoÿineimenice muškog roda

kreveta 2%

8genitiv i akuzativzamenice

se 1%

9akuzativ jednineimenice ÿenskog roda

prija-teqicu

1%

10dativ i lokativ jednineimenice ÿenskog roda

prija-teqici

1%

Kako vidimo, od deset najåešãih sluåa-jeva samo su dva (prvi i deveti) jednoznaå-ni. Ukupan broj moguãih sluåajeva (i onihgde se dvoumimo i onih gde je situacija ja-sna) veãi je od hiqadu. Dakle, ne samo dasmo prinuðeni da neprestano biramo negoje i predvidivost onoga izmeðu åega bira-mo i šta prepoznajemo veoma niska.

Imajuãi sve ovo u vidu, postavqa sepitawe kako uspevamo da donesemo tako ve-liki broj odluka u kratkom vremenu. I tupostoji nekoliko mehanizama koji nas vodedo korektnog odreðewa oblika. Kao prvo,prethodni kontekst (kako wegovo znaåewe,tako i åisto formalne karakteristike) su-ÿava prostor nesigurnosti. Npr. ako is-pred navedenog primera krevet imamo ne-ki glagol koji traÿi objekatsku dopunu, re-cimo vidim, to ãe eliminisati nominativi oblik ãe biti protumaåen kao akuzativ.Posebno je zanimqivo da su nepromenqivereåi, meðu kojima je veliki broj predloga,mahom morfološki nedvojbene. One takosluÿe kao ostrva sigurnosti u ovom kom-plikovanom procesu. Ukoliko pomenutomprimeru krevet prethodi predlog za, ondaãe nominativ biti eliminisan. U mnogimsluåajevima odluåivawe nije tako jednostav-no i ukquåuje mnoge faktore i razliåitestrategije. Primorani smo i na zadrÿava-we oblika kao neodreðenog sve dok kon-tekst u nastavku ne pokaÿe o åemu se radi.Recimo, ukoliko tekst poåiwe imenicomkrevet, onda ãemo izabrati akuzativ ilinominativ tek nakon što proåitamo reåikoje slede, npr. akuzativ u sluåaju: Krevet,nikakav krevet ne vidim, a nominativ usluåaju: Krevet, nikakav krevet nije tu. Uoba sluåaja odluku o kojem se morfološkomobliku radi donosimo tek nakon što smoproåitali posledwu reå u reåenici. Dru-gi bitan „pomoãnik" u odreðewu morfo-loških oblika jeste frekvencija. Biãemoskloniji da izaberemo onaj oblik koji jeåešãi. Recimo, u prethodno navedenim pri-merima, veznik da znatno je åešãi od ob-

12

lika glagola dati, oblik glagola biti ne-uporedivo je åešãi od oblika zamenice ona,itd.

Kad je frekvencija u pitawu, zanimqi-vo je pogledati statistiku za padeÿe. Evokako åesto sreãemo pojedine oblike kod ime-nica u ovom tekstualnom korpusu:

Padeÿ Udeo

genitiv 33%

nominativ 31%

akuzativ 16%

lokativ 11%

instrumental 5%

dativ 3%

vokativ 1%

Tako ãemo onda birajuãi izmeðu geni-tiva i nominativa s jedne strane i osta-lih padeÿa s druge, biti skloniji da iza-beremo ove prve, lokativ ãe biti prefe-riran u odnosu na dativ, dilema izmeðunominativa, akuzativa i vokativa u sred-wem rodu imenica zapravo je dilema izme-ðu prva dva padeÿa sa prednošãu nomi-nativa, itd. Nekada je birawe na osnovufrekvencije proizvod dve razliåite mere.Recimo, u glagolskom pridevu radnom (sa-stavnom delu prošlog vremena i potenci-jala), oblik koji završava nastavkom -la,npr. radila, moÿe se protumaåiti kao jed-nina ÿenskog roda (npr. Ÿena je radila)ili mnoÿina sredweg roda (npr. Deca suradila). Sklonost ka interpretaciji ÿen-skog roda jednine, åak i u sluåaju kad tekstpoåiwe glagolskim pridevom radnim, pro-izlazi iz veãe frekvencije ÿenskog u od-nosu na sredwi rod te veãe frekvencijejednine u odnosu na mnoÿinu kod glagol-skih prideva. Evo kako izgleda statistikau ovom korpusu:

Rod Udeo

ÿenski 19%

muški 67%

sredwi 14%

Broj Udeo

jednina 69%

mnoÿina 31%

Dakle, odluka o preferirawu jednineÿenskog roda proizvod je frekvencije ÿen-skog u odnosu na sredwi rod i frekvenci-je jednine u odnosu na mnoÿinu, što dajeveãu sigurnost nego zasebne frekvencijeza samo jedan od ova dva parametra.

Na margini recimo da dominacija mu-škog roda, znatno veãa od udela imenicamuškog roda u reånicima, pokazuje veãuzastupqenost muškaraca u javnom ÿivotu(o tome novine uglavnom pišu) i time sek-sistiåke odlike kulture.

Kako problem lematizacije izgleda ukonkretnom tekstu, moÿete proveriti sa-mi koristeãi programåiã autora ovih re-dova. Ukoliko bilo koji latiniåki tekstdo hiqadu reåi (recimo sa www.danas.co.yu,www.dnevnik.co.yu, www.novosti.co.yu i sl.)ubacite u tekstualni okvir na stranihttp://cli.la.asu.edu/lemanje i tekstu date ne-ko jedinstveno ime, npr. mojtekstzaprobu,nakon odreðenog vremena dobiãete verzijuteksta gde se uz svaki oblik daje niz mogu-ãih morfoloških interpretacija i osnov-na reå kojoj oblik moÿe pripadati. Ukoli-ko nemate åvrstu vezu s internetom, lema-tizator treba pokrenuti, saåekati jedan mi-nut, onda vezu prekinuti, pa se tekstu vra-titi nakon najmawe pola sata koristeãiadresu: cli.la.asu.edu/lemanje [ime koje ste da-li].htm. Tako, ako ste dali ime „mojtekstza-probu", adresa ãe biti: cli.la.asu.edu/lemanje/mojtekstzaprobu.htm.

Ono što u svemu tome fascinira jestekompleksnost problema s kojim se veã de-cenijama, sa mawe ili više uspeha, boreraåunarski lingvisti, a koji proseåan iz-vorni govornik bez ikakvih problema oba-vqa leÿeãi na otomanu posle popodnevnesarme.

13

Pavle Ãosiã

PRAVILA ŸARGONSKE METATEZE

Nastanak i opšte napomene

U srpskim i hrvatskim govorima od dav-nina postoji pojava izvrtawa slogova. Me-ðu primerima metateze (što je struåni na-ziv za izvrtawe slogova) najåešãe se spo-miwe dijalekatski oblik namastir umestomanastir. Ne moÿemo biti sigurni da jeizvrtawe slogova koje se javqa u urbanimsredinama poåetkom HH veka direktno po-vezano s tim, ali moÿemo pretpostavitida ima veze utoliko što pokazuje da su na-ši govori tome skloni.

I u Srbiji i u Hrvatskoj i u Bosni,ova pojava se u najširim krugovima nazivašatrovaåki. Leksikografski gledano, ovajtermin je neprecizan, jer je šatrovaåkisinonim za ÿargon, argo, sleng. Meðutim,ni metateza nije primeren naziv, jer ovomizvrtawu ne podleÿu samo slogovi, nego iglasovi unutar istog sloga, o åemu ãe bitireåi kasnije. Zbog toga bi moÿda bilo bo-qe kad bi ova pojava imala neki jedinstvennaziv. Tomislav Sabqak u svom „Rjeånikuhrvatskog ÿargona" beleÿi i naziv koza-rac, ali taj termin nije poznat u širimkrugovima. Buduãi da je znaåewe šatrovaå-ki (od ciganskog šatra, što je dakle u po-åetku oznaåavalo ciganske reåi koje su ušleu srpskohrvatski) u znaåewu ÿargon gotovozaboravqeno, u daqem tekstu ovaj procesãemo zvati tako — šatrovaåki.

Zanimqivo je da šatrovaåkog nema ni ujednom drugom slovenskom jeziku åak ni unaznakama. Oåekivali bismo bar neke sliå-nosti u najsrodnijim juÿnoslovenskim je-zicima, ali ni u slovenaåkom ni u make-donskom nema ni traga ovoj pojavi. Åak inajrasprostrawenije lekseme koje su svimgovornicima srpskog i hrvatskog poznate,Slovencima i Makedoncima su nerazumqi-ve. Poznato nam je da najsliånije ÿargon-ske metateze ima još i u francuskom. Ta-mo ova pojava takoðe ima svoj jedinstvennaziv — verlan, od l'envers što znaåi obr-nuto, izvrnuto, naopako. Buduãi da su pra-vila sliåna, naiãi ãemo i na neke isto-vetne sluåajeve. Na primer, naš fontele

(telefon) na francuskom je phonetelé; fran-cuski charclo (clochard) na našem je šarklo.

Šatrovaåki, kao i verlan, nije nasu-miåno obrtawe slogova i glasova kako ko-me padne na pamet. Postoje åvrsta pravi-la. Kao što je i inaåe sluåaj u jeziku, tihpravila govornici nisu svesni, ali ih sebez greške drÿe. Postoji svega nekolikoizuzetaka, ali i oni se mogu rastumaåiti.

Rasprostrawenost šatrovaåkog na teri-torijama gde se govori ono što se nekadnazivalo srpskohrvatskim jezikom razno-lika je i nejednaka. Najÿivqi je u veãimurbanim sredinama, najviše u Beogradu iSarajevu, pa zatim po mawim gradovima uSrbiji i Bosni. U Hrvatskoj je dosta ras-prostrawena pojava u Zagrebu, u celoj Sla-voniji i mawe u primorskim gradovima iIstri. U Zagorju i Crnoj Gori šatrovaå-kog gotovo da nema. Postoji samo u neko-liko usvojenih leksema. Isto vaÿi i zakrajwi jug Srbije.

Osnovna pravila i ograniåewa

Najopštije pravilo glasi: prvi slog pre-bacuje se na kraj reåi i postaje posledwi.Uz primere koje kasnije budemo navodili,uveriãemo se do koje mere ovo pravilo va-ÿi i kada prestaje.

Distribucija reåi u šatrovaåkom je ogra-niåena. Restrikcije su nametnute iz trirazloga. Prvo, reå koja nije dovoqno åestou upotrebi ne moÿe biti podloÿna izvr-tawu, jer neãe odmah biti razumqiva. Istotako, ako sama reå ne oznaåava neki pojamkoji je nedovoqno vezan za neki, da takokaÿemo, supkulturni krug (muziåki, uliå-ni, zatvoreniåki, lopovski, narkomanski…),neãe biti pogodan za „šatrizaciju". Iztog razloga bi svakom kome je šatrovaåkiblizak, oblici *gakwi (kwiga) ili *kasli(slika) zvuåali trivijalno ili izvešta-åeno.

Drugo, reå koja izvrtawem dobija ne-dovoqno zanimqiv ili teško izgovorqivoblik, takoðe neãe uãi u upotrebu. Zbogtoga zvuånik ne moÿe biti *ånikzvu ili

14

*nikzvuå. Dakle, ukoliko imamo konsonant-sku grupu koja dovodi do dvostruke moguãedeobe sloga, pa tako i do moguãe dubletnemetateze, ona se najåešãe neãe izvršiti.Do we ãe ipak doãi u reðim sluåajevimakad se radi o nekoj reåi koja je u uliånomgovoru skoro neizbeÿna. Na primer, åkode(deåko), dbalfu (fudbal). Ovo nas upuãujena još jedno pravilo. Šatrovaåka reå mo-ra se završavati samoglasnikom (ovo vaÿiza imenice, a ostalim vrstama reåi poza-baviãemo se kasnije), tako da ãe u retkimovakvim sluåajevima konsonantske grupe osta-ti spojene, bez izuzetka. Iz istog razloga,u šatrovaåkom nema reåi sa više od trisloga.

Treãi razlog, a to je i inaåe sluåaj kadse radi o ÿargonu, jeste pravilo preza-siãenosti. Preterano gomilawe izvrnutihreåi vodi u nerazumevawe. Osim toga, akobi se sve reåi izvrtale, sve to bi prestaloda bude zabavno i izgubilo bi ekskluziv-nost. Drukåije reåeno, napravila bi se ne-ka vrsta inflacije.

Imenice

Dakle, ãepi (piãe), qakse (seqak), suqpa(pasuq), rekbu (burek), bicaši (šibice),bilde (debil), repa (pare), tozla (zlato),ãega (gaãe), ÿasu (uÿas), wasvi (sviwa), pa-åaglu (glupaåa), dalabu (budala), pirpa (pa-pir), tišma (od familijarnog matiš, zamatematiku) gicepqu (od pqugice, deminu-tiv od pquge — cigarete), daklu (ludak),rawesma (od smarawe, što je isto relativ-no nov ÿargonizam za dosaðivawe i srod-ne reåi), tikepa (patike), zikamu (muzi-ka), biãsla (slabiã), borpri (iz narkoman-skog slenga, pribor za drogirawe), cawepu(takoðe narkomanski izraz od pucawe — in-travenozno uzimawe droge), åapri (od pri-åa, ali u ÿargonskom znaåewu — razgovor),fiãka (kafiã), åurkape (u šatrovaåkom seodnosi na halucinogene peåurke), dakbe (štoje takoðe šatrovaåki ÿargonizam, bedak mo-ÿe da bude depresija ili neka nezgodna si-tuacija), xari (od rixa — kontrolor u grad-skom saobraãaju), geno (oblik gano, od noga,u jednini, gotovo nikad se ne pojavquje),kijara (rakija)… i da ne nabrajamo daqe,zabeleÿenih primera imenica koje su u re-lativno opštoj upotrebi ima oko 400 (ovi

podaci odnose se konkretno na Beograd).Ovde su pobrojane jer ne odstupaju od gorenavedenog pravila.

Primetiãemo da ima izuzetaka. Prvi setiåe veã navedenog primera fontele (a ne*lefonte). Dakle, ovde je zadwi slog pre-baåen na poåetak, a ne obrnuto. Ovo se mo-ÿe protumaåiti ÿeqom za dodatnim poi-gravawem. Zabeleÿeno je još dosta sliånihsluåajeva ovakvog odstupawa od pravila, naj-åešãe u zatvorenim krugovima, gde se na-merno vrši obrnuta metateza, sliåna kaou ovom primeru, ali takvi pokušaji se ni-su primili u širim krugovima. Na pri-mer, rimato od matori, umesto uvreÿenogtorima.

Takoðe, pojedine imenice ne izvrãu senuÿno od oblika nominativa, nego åesto iiz kosih padeÿa. Najåešãe od oblika aku-zativa, a ponekad i genitiva. Na primer,šufla (flaša), vugla (glava), fuka (kafa),vutra (trava), cufa (faca), muše (šema).Prva pretpostavka je da do toga dolazi za-to što se te reåi u slengu najåešãe kori-ste u akuzativu, ali verovatnije je da nijeto pravi razlog. Prvo, ovi oblici se ko-riste ovakvi i u nominativu i podleÿudaqoj deklinaciji („Od jutros sam popiotri fuke, a i daqe mi se spava."1) Drugo,primetno je da su sve ove reåi dvosloÿnei ÿenskog roda. Oblici šafla, vagla, fa-ka, vatra, cafa ne ostavqaju dovoqno ja-snu sliku da se radi o šatrovaåkom. Zvuåekao neke veã postojeãe reåi (vatra to i je-ste), a kad se izvedu iz akuzativa postajeoåiglednije o åemu se radi.

Neke imenice javqaju se samo u voka-tivu, kao recimo tebra (brate) ili coma(maco).

Dolazimo i do imenica koje termin me-tateza åine nepodesnim za šatrovaåki. Tosu jednosloÿne reåi koje nastaju izvrta-wem glasova. Evo primera: kli (lik — uznaåewu åovek), klu (luk), ške (keš, goto-vina), ÿno (noÿ), rle (ler, ÿargonski iz-raz za veresiju), zvo (voz), šmi (miš, kom-pjuterski), ÿmu (muÿ), sba (bas, taånije —zba, zbog jednaåewa po zvuånosti, ali ova-ko napisano odlazi u neprepoznatqivost),takoðe i sbo, zbo (bos) i sbu, zbu (bus, auto-bus). Ova, inaåe novija pojava u ÿargonu,jer ovakvi i sliåni primeri nisu zabele-

15

1 Primer sa internet foruma.

ÿeni pre devedesetih godina prošlog ve-ka, proizvodi i neke sasvim neobiåne ob-like: mgra (gram), dgra (grad), pdo (dop, izengleskog dope, droga, ali u suÿenom zna-åewu heroin), skdi (disk, kompakt-disk).Ovakvih reåi nema u standardnom jeziku.Ne mogu se ni napisati uz pomoã raspo-loÿivih pravopisnih sredstava. Nedostajenam znak za poluglas. Ovde ãemo ga obe-leÿiti apostrofom. Dakle: 'mgra odnosnom'gra (koristi se i jedno i drugo), d'gra,p'do, sk'di. Ovaj poluglas u ÿargonu nijenepoznat od ranije. Recimo, Studentski kul-turni centar u Beogradu se najåešãe izgo-vara kao S'k'c.

Pridevi

Pridevi, kao i ostale vrste reåi, pod-leÿu istom osnovnom pravilu kao i ime-nice, ali ih razmatramo odvojeno iz dru-gih razloga. Rekli smo veã da se imenicemoraju završavati samoglasnikom. Izuze-ci kao što je Ãordol za Dorãol, zapravosamo potvrðuju to pravilo jer su zabeleÿe-ni u literaturi, ali zapravo nisu u upo-trebi. Za prideve to pravilo ne vaÿi. Ulopovskom ÿargonu koristi se reå dekranza kraden. Daqe se ovaj pridev ponaša nor-malno kao i svi pridevi u našem jeziku,deklinira se kao i svaki drugi — dekranaroba, dekrani kompjuteri. Ali nije uvek ta-ko. Kad pridev izvrtawem tvori malo neo-biåniji oblik, ili ako se završava na sa-moglasnik, onda ãe se deklinacija vršitiunutar veã izvrnute reåi, doãi ãe do unu-trašwe fleksije, što je još jedna pojavakoje nema u standardnom jeziku. Od mrtavse dobija tavmr, a mewaãe se po rodovimai broju kao tavamr za ÿenski rod, tavimrza mnoÿinu muškog roda i tako redom. Pra-va deklinacija ipak ãe izostati zbog pre-više zamršenih oblika. To zapravo znaåida ovakvi pridevi nisu potpuni, a pone-kad se i pojavquju u funkciji ostalih pa-deÿa ali se ne dekliniraju. Ista ova pra-vila vaÿe i za prideve tipa torima (ma-tori), bardo (dobar — brado je za ÿenskirod), janpi (pijan), laviãe (ãelavi), maãado(domaãa, najåešãe se odnosi na domaãu mu-ziku ili marihuanu pa je zbog toga prime-reniji oblik u ÿenskom rodu kao osnovni,ali kaÿe se i maãido za imenice muškog

roda), ÿanru (ruÿan — ÿnaru je ÿenskirod).

Verovatno iz ova dva restriktivna raz-loga, prideva u šatrovaåkom nema mnogo.Ovi navedeni primeri su jedini koje smozabeleÿili.

Glagoli

Glagole moÿemo podeliti u dve grupe:na one koji su se metatezom prilagodili iimaju infinitive te podleÿu konjugaciji,i one koji se samo okazionalno javqaju unekom glagolskom obliku. Sluåajevi iz pr-ve grupe opet se mogu podeliti na dve pod-grupe. Glagoli tipa åapriti (priåati), ða-sviti se ili rasmati (smarati, u znaåewudosaðivati) imaju unutrašwu fleksiju (onenam se ðajusvi, mi smo åalipri, raãesmanas sutra…), a oni tipa dekrati (od kra-sti, ali je infinitiv izveden od treãeglica prezenta), imaju normalnu promenukao i svi glagoli u srpskom (oni dekraju,mi smo dekrale, dekraãe itd).

U drugu grupu spadaju glagoli koji imajusamo jedan oblik koji je u upotrebi. Najåe-šãe imperativ, kao dajgle! (gledaj!), zipa!(pazi!), stipu! (pusti!), ÿibe! (beÿi!), ci-ba! (baci!), divi! (vidi!), tiãu! (ãuti!), moj-ne! (nemoj!); ili nekog oblika prezenta: di-smr (smrdi), zdiba (bazdi), ÿiva (vaÿi),ÿela (laÿe), ÿemo (moÿe), šigu (guši),ÿemka (kaÿem), ãune (neãu), ili samo u iz-razima kao deim ãeri (idem ãeri — ãera jekuãa), limpa ãiku (palim kuãi, opet u zna-åewu idem kuãi), ðido mova (doði 'vamo).

Akcenti

Pravila akcentuacije u šatrovaåkom suvrlo jednostavna, ali nisu svuda ista. USarajevu i u bosanskoj varijanti uopštene vaÿe ista pravila kao u Beogradu. Za-jedniåko je pravilo da je akcenat u šatro-vaåkoj reåi uvek na prvom slogu, ali je uSarajevu to kratkosilazni dok je u Beogra-du kratkouzlazni. U dijalektima koji nema-ju kratkouzlazni akcenat, takoðe ãe bitikratkosilazni, na primer u Nišu. Od ovogpravila praktiåno nema odstupawa. Mogu-ãa su jedino kad se namerno dobija reå kojaveã postoji, kao pomenuti pridev maãado

16

(domaãa), ako se koristi kao imenica (naprimer kad zamewuje sintagmu domaãa mu-zika), ima akcenat na drugom slogu — ma-ãàdo. Ili u izrazu š®ma šimàu (maši uši-ma), koji zapravo ne znaåi ništa. Ušlo jeu govor samo zato što zanimqivo zvuåi.

Ostale vrste reåi i izrazi

I ostale vrste reåi podleÿu ovoj poja-vi, ali reðe. Ima priloga tipa persu (su-per), ili brodo (dobro). Åesto se pojavqujuunutar izraza: na zakabr (na brzaka), sigde?(gde si?). Zabeleÿena su i neka dodatnapoigravawa koja ne podleÿu ponekad nika-kvim pravilima. Nastala iz šaqivih raz-

loga, åesto i dosta nerazumqiva bez dodat-nog objašwewa: åeno pelepi (peåeno pile),ša me gabri (šta me briga), katabr naÿe(brkata ÿena).

Kad neki krug qudi dovoqno ovlada ovomveštinom, moguãe su i daqe bravure. Naprimer, zabeleÿene su reåenice: Zbili sume ra (razbili su me, u znaåewu — pretu-kli su me) i Ova riba zago je skroz rela(Ova devojka je skroz zagorela — što znaåida ima jaku seksualnu ÿequ).

Neki se poigravaju i sa liånim ime-nima, pa se otkrilo da su šatrovaåke va-rijante dvojice najpoznatijih komiåara izere nemog filma smešne koliko i oni sa-mi: Liåar Plinåa (Åarli Åaplin) i Ster-ba Tonki (Baster Kiton).

Milan Šipka

ZAŠTO SE KAŸE?

Psuje kao Vlah s koca

Frazem psuje kao Vlah s koca, u znaåe-wu: „gadno psuje", „izgovara najteÿe i naj-pogrdnije psovke", nije uvršten u Frazeo-loški rjeånik hrvatskoga ili srpskog jezikaJosipa Matešiãa (izd. Školska kwiga, Za-greb, 1982) — sigurno zato što nije naðenu utvrðenom korpusu tekstova za ispisiva-we frazeološke graðe, a sastavqaå ga se,jednostavno, nije setio. Nema ga ni u Reå-niku srpskohrvatskoga kwiÿevnog jezika Ma-tice srpske (RMS), a, što je još åudnije,ni u Reåniku srpskohrvatskog kwiÿevnog inarodnog jezika Srpske akademije nauka iumetnosti (RSANU). Taj je frazem, meðu-tim, veoma åest u razgovornom jeziku, usrpskim ruralnim i urbanim govorima, paga je još Vuk Stefanoviã Karaxiã zabele-ÿio i uneo u svoju kwigu Srpske narodneposlovice i druge razliåne kao one u obiåajuzete rijeåi (Beå, 1849). Evo wegovog obja-šwewa:

„Psuje kao Vlah s koca. Jer åoek koji jenabijen na kolac ne bojeãi se nikakva ve-

ãega zla psuje Turcima šta mu na usta do-ðe, ne bi li ga ubili."

Vlah u ovom kontekstu znaåi „pravosla-vac (Srbin)", „rajetin". Vuk u Srpskom rjeå-niku (1818), tumaåeãi tu reå nemaåkim ilatinskim „der Walach, Valachus", dodaje:„Turci (osobito Bošwaci) zovu i Srbqe(kašto i sve rišãane) Vlasima." Vlah ina-åe u našem jeziku ima više znaåewa (v.RMS, 1, 349 i RSANU, 2, 716), ali joj jeznaåewe ovde odreðeno i jasno, jer se znakoga su Turci na ovim prostorima nabija-li na kolac.

Jezive i potresne scene toga varvarskognaåina kaÿwavawa opisao je, do najsitni-jih detaqa, Ivo Andriã u romanu Na Driniãuprija. Nabijawe na kolac seqaka Radisa-va izgledalo je ovako:

„Radisav obori glavu još niÿe, a Ci-gani mu priðoše i stadoše s wega da svla-åe guw i košuqu. Na grudima se ukazašerane od veriga, potprištene i pocrvene-le. Ne govoreãi više ništa, seqak leÿekako mu je nareðeno, okrenut licem premazemqi. Cigani priðoše i vezaše mu prvo

17

ruke na leða, a potom za svaku nogu, okoålanaka, po jedan konopac. Zategnuše sva-ki na svoju stranu i široko mu raskreåi-še noge. Za to vreme Merxan je poloÿiokolac na dva kratka obla drveta tako da muje vrh došao seqaku meðu noge. Zatim izva-di iza pojasa kratak, širok noÿ, kleknupored ispruÿenog osuðenika i nagnu se nadwim da mu raseåe sukno od åakšira meðunogama i da proširi otvor kroz koji ãekolac uãi u telo. Taj najstrašniji deo krv-nikova posla bio je, sreãom, za gledaocenevidqiv. Videlo se samo kako vezano te-lo zadrhta od kratkog i neprimetnog ubodanoÿem, kako se podiÿe do pasa, kao da ãeustati, ali odmah ponovo pade natrag i tu-po udari o daske. Åim je to svršio, Ciga-nin skoåi, dohvati drveni maq sa zemqe istade wime da udara dowi, tupi deo koca,laganim i odmerenim udarcima. Izmeðu dvaudarca stao bi malo i posmatrao prvo telou koje zabija kolac a zatim dvojicu Cigana,opomiwuãi ih da vuku lagano i jednomer-no. Telo raskreåenog seqaka gråilo se sa-mo od sebe; kod svakog udarca maqa kiåmamu se savijala i grbila, ali su ga konopcizatezali i ispravqali. Tišina je na obeobale bila tolika da se jasno razbirao isvaki udarac za sebe i wegov odjek negde nastrmoj obali. Najbliÿi su mogli åuti kakoåovek udara åelom o dasku i pored toga je-dan drugi neobiåan zvuk; ali to nije bioni jauk ni vapaj ni ropac, ni ma koji qud-ski glas, nego je celo to rastegnuto i mu-åeno telo širilo od sebe neku škripu igrohot, kao plot koji gaze ili drvo kojelome."

Nakon opisa još nekih jezivih detaqa,posebno uspravqawa koca i zgråenog licanesretnog Radisava, Andriã nastavqa:

„Kad i to bi gotovo, Cigani se izmako-še podaqe i pridruÿiše sejmenima, a naonom praznom prostoru ostade sam, izdig-nut za åitava dva aršina, uspravan, ispr-šen i go do pasa, åovek na kocu. Iz daqi-ne se samo nasluãivalo da kroz wega idekolac, za kojim su mu vezane noge pri ålan-cima, dok su mu ruke vezane na leðima. Za-to je narodu izgledao kao kip koji lebdi uvazduhu, na samoj ivici skela, visoko iz-nad reke…

Tada Plevqak, Merxan i još dvojicasejmena priðoše ponovo osuðeniku i sta-doše da ga zagledaju izbliza. Niz kolac je

tekao samo slab mlaz krvi. Åovek je bioÿiv i svestan. Slabine su mu se dizale ispuštale, ÿile na vratu kucale, oåi su ko-lutale sporo ali neprestano. Kroz stisnu-te zube naviralo je otegnuto reÿewe u komsu se teško razabirale pojedine reåi:

— Turci, Turci… — grcao je åovek sakoca — Turci na ãupriji… da paski ska-pavate… paski pomrete!"

Odmereni i uzdrÿani Andriã izosta-vio je strašne psovke i, umesto wih, sta-vio tri taåke. Ali, da se zamisliti šta jesve mogao izgovoriti Turcima, umiruãi po-lako, u mukama, nesretni Radisav, nabijenna kolac na strmoj obali Drine, iznad ske-la novoga mosta.

Surovo nabijawe qudi na kolac pripa-da, nadajmo se, dalekoj prošlosti. Ali iztih vremena, moÿda i zato da nas na wihpodseti, ostao nam je frazem psuje kao Vlahs koca, što znaåi: „gadno psuje", „izgova-ra najteÿe i najpogrdnije psovke". Bio bistoga red da se taj frazem unese u našereånike, pre svega one frazeološke.

Sve jedno, kao Švabo tralala

Kad neko govori dugo (i isprazno), po-navqajuãi stalno jedno te isto, u nas seobiåno kaÿe: „Ovaj sve jedno, kao Švabotralala." Uz glavni deo izraza: kao Švabo(ili Švaba) tralala, pored sve jedno, kaÿese i sve isto ili uvek isto: Ovaj sve isto(uvek isto), kao Švabo tralala. Ovde mo-ÿe stajati i neki glagol koji svojim znaåe-wem upuãuje na dugo trajawe (ponavqati,otegnuti, nastaviti): Ponavqa kao Švabotralala. — Otegao kao Švabo tralala. —Nastavio (da priåa) kao Švabo tralala.Sve te i druge varijante mogu se åuti u na-šem svakodnevnom razgovornom jeziku, po-sebno u komentarima raznih sastanaka, nakojima se obiåno „mlati prazna slama".

Zanimqivo je da ni ovaj, inaåe širo-ko rasprostrawen, poznat i åesto upotre-bqavan frazem Josip Matešiã nije uneo uFrazeološki rjeånik hrvatskoga ili srpskogjezika (1982), a nisu ga, zaåudo, zabeleÿilini sastavqaåi velikog, šestotomnog Reå-nika srpskohrvatskoga kwiÿevnog jezika Ma-tice srpske (1967—1976). To je utoliko åud-nije što je taj frazem, kao što je reåeno,opštepoznat i što se u našem jeziku dugo

18

upotrebqava skoro veã dvesta godina, pa gaje još Vuk Karaxiã åuo u narodu i uneo usvoju zbirku Srpske narodne poslovice (1849).Vuk je uz sam frazem dao i objašwewe we-govog nastanka. On kaÿe:

„Oles ajns, kao Švabi tralala. Pripo-vijeda se kako su ðavo i Švabo pogodilida jedan drugoga nosi, dokle onaj koji senosi ne ispjeva jednu pjesmu. Tako najprijeuzjaše ðavo na Švaba i zapoåevši najdu-ÿu pjesmu koju je znao, stane pjevati, a kadje svrši, onda Švabo uzjaše na ðavola,ali mjesto kake prave pjesme zaintaåi pje-vati tralala, i tako Švabo prevario ða-vola, te ga je morao nositi åitav dan, apjesmi ni kraja ni konca."

Uz ovu priåu — iz koje je mogao proiza-ãi frazem, ili je, moÿda, sam frazem bioosnova za priåu — treba dati nekolikoobjašwewa.

Oles ajns na poåetku verovatno je is-krivqeno nemaåko alles eins, „sve jedno",kako se i u nas åesto, moÿda i najåešãe,åuje: On sve jedno, kao Švabo tralala. Šva-bo (ili Švaba) je u nas, kao što se zna,pogrdan naziv za Nemce i Austrijance (RMS,6, 935). U svesti (i istorijskom iskustvu)našeg naroda Švabe su, pored Turaka, (bi-le) vekovni neprijateq, pa je åudno što se

baš Švabi pripisuje tolika domišqatost.Ovo moÿe biti i dokaz da je priåa inspi-risana frazemom, koji je postojao i ranijekao reakcija našeg puka na refrene u ne-maåkim pesmama, koje nije razumeo i kojeje pamtio samo po stalnom ponavqawu.

Iako, kako je veã reåeno, frazem kaoŠvabo tralala nije zabeleÿen u Matiåi-nom reåniku, wegovi sastavqaåi registro-vali su samu reå tralala, ili tra-la-la uzobjašwewe: „uzvik (uzet iz nemaåkog jezi-ka) koji se pripeva u pesmi (obiåno poslesvake strofe)'' (RMS, 6, 257). Od toga suizvedeni onomatopejski glagoli tralaka-ti i tralalakati — „pevati, ponavqatiu pevawu 'tralala'", i (u istom znaåewu)tralalikati s glagolskom imenicom tra-lalikawe, kao i tralakawe, što je takoðezabeleÿeno u RMS. Zbog svega toga neshva-tqivo je što frazem sve jedno, kao Švabotralala, u ovoj ili nekoj drugoj varijanti,nije dosad zabeleÿen ni u jednom našemreåniku, åak ni u frazeološkom. Mi gasad, evo, beleÿimo (uz Vukovo objašwewe),s nadom da ãe se, kad doðe red na kwigu sreåima na š, naãi barem u Reåniku srpsko-hrvatskog (ili samo srpskog) kwiÿevnog inarodnog jezika SANU.

19

Dragoqub Zbiqiã

SADAŠWOST I BUDUÃNOST SRPSKE ÃIRILICE

Osnovni zadaci današweg skupa* jesuda se daju odgovori na dva osnovna pitawa:kakav je današwi poloÿaj ãirilice i kakoje saåuvati u srpskom jeziku. Izvan ta dvaosnovna pitawa i pruÿawa odgovora trebanešto prethodno reãi o opštim uzrocimadanašweg neustavnog i nezakonitog polo-ÿaja srpske ãirilice u Srbiji i šire me-ðu Srbima.

Za svih zajedniåkih godina ÿivota u po-sledwoj (onoj široj) Jugoslaviji, za tih ne-koliko jugoslovenskih decenija, rastoåenoje srpsko nacionalno biãe, smawena je dra-stiåno wegova biološka osnova i obnova,udareno je na wegovu hrišãansko-pravoslav-nu veru, u potpunosti je osmišqeno suzbi-jan osmovekovni blagotvoran uticaj Srpskepravoslavne crkve na srpske narodne duhov-ne i drÿavne potrebe, zamrlo je lekovitozaveštawe i istrgnuta i razbijena kopåakoja je Srbe duhovno povezivala sa samimsobom i s duhovno naprednim svetom.

* Uvodno izlagawe na Nauåno-struånom skupu „O ãi-rilici u sluÿbenoj i javnoj upotrebi u srpskom jeziku",odrÿanom u Matici srpskoj u Novom Sadu 7. juna 2003. go-dine.

Najvidnije od svega što su Srbi dobi-li u Jugoslaviji koja je trajala sedamdese-tak godina — to je gajevica kojom oni i da-nas potiskuju svoje savršenije pismo, po-desnije za prirodu srpskog jezika.

Za sve vreme trajawa Jugoslavije srpskoãiriliåko pismo pratila je teška sudbi-na koju je imao srpski narod. Od svih go-tovo jedanaest vekova trajawa ãirilice uposledwa dva veka naroåito ãirilica jezabrawivana1 nasiqem, uredbama i zakoni-ma ili na druge prefiwenije, veoma uspe-šne naåine. Åiweno je to na podruåjimagde ÿive Srbi u Bosni i Hercegovini,Hrvatskoj, u Srbiji. Danas se, na primer,ãirilica guši u Bosni i Hercegovini, ana Kosmetu se i u ovom åasu zbog korišãe-wa ãirilice moÿe i poginuti.

Ãirilica se osmišqeno progawa u srp-skom jeziku i srpskom narodu odavno i du-go. Zato je danas to previše oslabqena kul-turno-nacionalna karika i vrednost kodsrpskog naroda. U komunistiåkoj Jugosla-viji u tzv. srpskohrvatski jezik Novosad-skim dogovorom 1954. uvodi se „ravnoprav-nost latinice i ãirilice". Osnovni ciqte „ravnopravnosti" mogao je biti samo utome da se Hrvatima saåuva pravo na wi-hovu latinicu, a Srbima na wihovu ãiri-licu. Ta treãa taåka iz Zakquåaka Novo-sadskog dogovora2 sasvim je pogrešno kodvladajuãe srpske mawine shvaãena: kao oba-veza da se uvodi potpuno neprihvatqivanametna alternativnost i ravnopravnost pi-sama, korišãena kao moguãnost da se ãi-rilica potiskuje latinicom, tako da je tajproces potiskivawa ãirilice danas prisamom kraju. (Za razliku od Srba, Hrvatisu tu taåku Novosadskog dogovora, i za onokratko vreme do jednostranog odricawa odNovosadskog dogovora još 1967. godine, sa-svim ispravno razumeli i primewivalije: åuvali su i saåuvali svoju gajevicu.)

Treba se podsetiti da je sve do preuzi-mawa vlasti od strane komunista 1945. go-dine bilo potpuno jasno da je ãirilicabila srpsko pismo. To nedvosmisleno po-tvrðuje i jedno od najpoznatijih imena srp-

ske lingvistike Aleksandar Beliã u svojojgramatici3 objavqenoj pred Drugi svetskirat.

Posle Drugog svetskog rata nije ãiri-lica jedina pretrpela nepravdu, ali je nawenom primeru ta nepravda najoåigledni-ja. Ona se iskazivala kroz uspostavqaweneravnopravnosti za Srbe i wihovu ãiri-licu, tj. ona se potiskuje i sve brÿe seuvodi latinica i za Srbe. Åini se to namnogo naåina: politiåkim pritiscima dase prihvata samo latinica, zaustavqawemproizvodwe pisaãih mašina s ãiriliå-kim slovima, ãirilica se karakteriše kao„zastarelo", „prostaåko", „nazadno", „se-qaåko", „nacionalistiåko", „fašistiåko"i kakvo još sve ne pismo. Najåešãe se naprigovore zbog uspostavqawa latiniåkog jed-noazbuåja i za Srbe odgovaralo na ovaj na-åin: „Pisma su ravnopravna." Dakle, la-tinica je Srbima nametana na smišqennaåin: i kroz laÿnu, odnosno nepostojeãu,ali i nemoguãu (zbog besmislenosti) „rav-nopravnost".

Ta takva „ravnopravnost" predugo traje.Na potpuno isti naåin odgovarano je, re-cimo, 1971. godine4 i ovih dana, na pri-mer, u jednoj od ogromne veãine banaka ko-je ne koriste ãiriliåko pismo na prigo-vor zbog izostavqawa srpske ãirilice.

Srbima nestaje ãirilica iz još mnogorazloga. Jedan od osnovnih razloga nestaja-wa srpskog izvornog pisma jeste i taj štosu danas Srbi jedini na svetu prihvatiliza svoj jezik drugo, tuðe pismo kao alter-nativno. Pošto je to latinica, ona je kaopismo moãnijih naroda uspela da, pod ra-znim vrstama nametawa, postane nadreðe-no pismo srpskom narodu i, u mnogim obla-stima, vaÿnije, primarnije. Ali, to nijeengleska, nemaåka, francuska ili neka dru-ga latinica, nego je reå o hrvatskom lati-niåkom sastavu — gajevici.

20

1 Videti: Pavle Iviã, „Jeziåke prilike", Istorijasrpskog naroda, Šesta kwiga, SKZ, Beograd 1983, strana257—290.

2 Pravopis srpskohrvatskoga kwiÿevnog jezika, Mati-ca srpska — Matica hrvatska, Novi Sad — Zagreb, 1960,strana 7.

3 A. Beliã i A. Ÿeÿeq: Gramatika srpskohrvatskog je-zika za I razred sredwih škola, izdawe Kreditne i pripo-moãne zadruge Profesorskog društva, Beograd, 1940. U tojgramatici autori kaÿu na strani 10:

„A pišu li svi Jugosloveni samo ãirilicom? Pišuli wome i naša braãa Hrvati i Slovenci? — Ne, oni pi-šu drukåijim pismom — l a t i n i c o m.

Kao što vidite, mi Jugosloveni imamo dva pisma: miSrbi sluÿimo se starim slovenskim pismom, ãirilicom,koja je sastavqena po smrti sv. braãe Ãirila i Metodija,a preuredio je za naš jezik Vuk Karaxiã; meðutim, braãaHrvati i Slovenci primili su latinsko pismo, l a t i -n i c u, koju je preuredio Vukov savremenik Qudevit Gaj."

4 Videti: Vladeta R. Košutiã, Stradawa jezika ãiri-liånog, „Glas crkve", Šabac, 1988, strana 20.

Za razliku od Srba, Rusi, Ukrajinci,Belorusi, Bugari i Makedonci, na pri-mer, nisu uveli alternativno pismo u svojjezik, pa je sasvim razumqivo zašto su ikako uspeli da saåuvaju svoja ãiriliåka pi-sma.

Od dva pisma u jednom jeziku, po op-štem zakonu o ekonomiånosti, jedno morabiti višak pa je zato osuðeno da se, naj-pre, zapostavi i da se, onda, izgubi.

Na taj spomenuti osnovni razlog nesta-jawa ãirilice naslawa se još jedan kojiumnogome utiåe na nestanak srpske ãiri-lice. On se sadrÿi u malopre spomenutojsamo Srbima nametnutoj besmilici o „rav-nopravnosti dva pisma" u jednom jeziku,koja danas ne postoji ni u jednom drugomjeziku na svetu.

I daqe se, bez prestanka, širi apsurd-na, najbesmislenija i najbesprimernija za-bluda da nam ãirilica onemoguãava ulazaku svet i Evropu (a, kao, omoguãava nam ga-jeviåka latinica! Kao da gajevica omoguãu-je sporazumevawe i kad se ne zna drugi je-zik!).

U Novom Sadu se, na primer, šezdese-tih godina neustavno, nezakonito i nasil-no skidaju table s ãiriliåkim nazivimaulica,5 a postavqaju se samo latiniåke. (UNovom Sadu i danas postoji samo dvadese-tak ãiriliåkih tabli uglavnom u centruNovog Sada, a sve ostalo je samo na lati-nici. Doduše i tih dvadesetak postavqe-nih novih tabli na ãirilici napredak jes obzirom na to da do pre desetak godina uNovom Sadu nije bilo nijedne ulice is-pisane ãirilicom.)

Mnoštvo je još primera koji potvrðujuistiskivawe ãirilice. Danas ni svaki dva-deseti naziv proizvoda iz naših fabrikaili zanatskih radionica u Srbiji nije is-pisan ãirilicom. Od televizija ãirilicuponovo sve reðe koristi i RTS a TV BKje, na primer, od stopostotno ãiriliåketelevizije do pre dve-tri godine postalagotovo samo latiniåka televizija. Uopšte,od više stotina privatnih televizija ãi-rilicu redovno ne koristi ni toliko ko-liko je prstiju na jednoj ruci. Od svega

što u našim gradovima piše ãirilicomje ispisano u proseku tek 10 do najviše 40odsto, sve raåune uglavnom dobijamo samona latinici, naši nastavnici i wihoviuåenici u starijim razredima znaju i ãi-rilicu, ali u veãini pišu latinicom, uizdavaštvu kwiga sve je više izdawa sa-mo na latinici, u dnevnoj i periodiånojštampi latinica više nego petostruko nad-mašuje ãirilicu, u drumskom saobraãaju ãi-rilice nema ni deset odsto. Samo se naÿeleznici dosledno uvaÿava ustavna i za-konska odredba da na putnim pravcima natablama budu ispisani nazivi mesta (sta-nica) najpre ãirilicom, pa latinicom. Kadse danas na nekom bilbordu naðe reklamana ãirilici — to je ravno velikom, pra-vom åudu! Ãirilica se gotovo u potpuno-sti istiskuje i u drugim oblastima. Pre-sude se uglavnom pišu samo na latinici,porezi se razrezuju gotovo samo na latini-ci, banke kwiÿice ispuwavaju takoðe go-tovo jedino na latinici, grafiti su is-pisani u najmawe 95 odsto sluåajeva samona latinici…

Gotovo svuda je takav poloÿaj ãirilice.Zašto danas, kako vidimo, i Srbi ugro-

ÿavaju prava svome narodu na wegovo pi-smo?

Na to pitawe nije tako jednostavno od-govoriti, mada objašwewe nije nedokuåi-vo. Nešto je, meðutim, više vremena po-trebno za objašwewe zašto se to tako dugosamo Srbima dogaða. Sluåajni ili putniknamernik danas jedino na srpskom govor-nom podruåju prema saobraãajnim tablamamoÿe da proceni da Srbi jedini na svetune koriste svoje osnovno izvorno, nego tu-ðe pismo. U meðunarodnom kwiÿewu delane postoji takva zbrka. Tamo znaju da je ga-jevica hrvatsko pismo, pa ih ne mogu zava-rati oni koji govore da je i latinica srp-sko pismo.6 Ta je gajevica, ipak — kao što

21

5 Videti svedoåewe prof. dr Milice Grkoviã o tomeu kwizi Vladete R. Košutiãa Stradawa jezika ãiriliånog,„Glas crkve", Šabac, 1988, strana 32.

6 Izjave onih koji smatraju da je „i latinica srpskopismo" mogu biti zasnovane koliko su osnovane i izjaveda je „i ãirilica hrvatsko pismo", na primer. Ako se mi-sli na åiwenicu da je u prošlosti jedan broj Srba kori-stio i latinicu, to nije sporno baš koliko nije spornoda je i jedan broj Hrvata u prošlosti koristio ãiriliåkopismo. Jedan procenat svakog naroda koristi i tuði jeziki tuðe pismo. Ali, åiwenice se ne smeju zaboravqati. Aåiwenica je da je sve vrednije što su Srbi stvorili zadesetak vekova svoje pismenosti na svom — srpskom jeziku— stvoreno na ãiriliåkom pismu. Danas veãi broj Srbakoristi latiniåko pismo, ali se precizno zna da je to po-

u svetu dobro znaju — izvorno hrvatsko pi-smo åiji je sastav uobliåio Qudevit Gaj.Ne postoji ni jedan jedini neizbeÿan raz-log da se Srbi u svom jeziku preotimaju oto pismo. Srbima je Vuk Stefanoviã Ka-raxiã ostavio dovoqno i jednostavno, isavršeno i sasvim podesno pismo za pri-rodu srpskoga jezika. To je današwi vukov-ski sastav ãirilice.

Sasvim sigurno, ãiriliåko pitawe po-stalo je unutarsrpsko i nacionalno, i dr-ÿavno, i politiåko i struåno-nauåno pi-tawe prvoga reda. U oåiglednom nestajawuãirilice svi su podbacili. I nacija inacionalne institucije, i drÿava, i srp-ska politika, a i srpska struka i nauka,kao i celokupno školstvo odavno ne åinesve što je potrebno.

Srbi su, potpuno oåigledno, danas iz-deqeni po svim šavovima, pa su, izgleda,morali da se izdele i u korišãewu pisa-ma, za razliku od svih drugih naroda okosebe u celoj Evropi. A ni u svetu takavprimer podeqenosti ne postoji. Gotovo danijedan narod danas na svetu ne trpi i nedopušta da mu se toliko guši i potiskujewegovo pismo kako se to dogaða meðu Sr-bima. Nema naroda danas u svetu åija vlasti predstavnici tog istog naroda tolikomalo brinu o svom pismu. To se Srbimadešava kao da nije reå o neustavnosti, inezakonitosti, i kao da nije reå o bes-primernom kršewu osnovnog qudskog pra-va Srba. Oåigledno je da je Srbija veã pre-dugo sasvim slaba drÿava u kojoj vlast neuspeva (ili ne ÿeli) da sprovede ni onošto sve druge drÿave mogu: da svom veãin-skom narodu obezbedi ispuwewe prava nasvoj jezik i pismo.

Na primeru ãirilice kod nas se predu-go najoåiglednije dokazuje da mnogi neãeda znaju šta piše u ustavu i zakonu i kaoda ih to nimalo ne interesuje. Tako, u stva-ri, umesto ustava i zakona, najviše kad jeo ãirilici reå, kod nas vladaju paradoksii åuda. A kad to vlada, jasno je šta se mo-ÿe dobiti kao posledica toga. Drugi kadprave ustave i zakone, usvajaju ih da bi ihuvaÿavali. Mi ih saåiwavamo, kako ispa-da, da bismo ih u stvarnosti izigravali.To nas iskquåuje iz Evrope i naprednogsveta, a nikako korišãewe svog jezika isvog pisma za svoje potrebe. Veoma je va-ÿno suzbiti nepoštovawe ustava i zakonau svim odredbama, pa i kad je reå o srp-skom pismu ãirilici.

Sasvim je iz ovoga oåigledno da se mo-ra dogoditi prirodna posledica sadrÿanau nestajawu ãirilice u srpskom jeziku zarelativno kratko vreme ako se nastavi do-sadašwe ponašawe vlasti, nacionalnih in-stitucija, školstva i dosadašwi nedovo-qan otpor tome od svih Srba. Oåekivanihpravih nagoveštaja o sveukupnom preokre-tu u vezi s ãirilicom ni u Srbiji ni me-ðu Srbima van Srbije za sada, naÿalost,nema. Ãirilica najviše sama sebe štiti,ali joj ne uspeva da se i zaštiti jer su na-srtaji na wu i dugotrajni i snaÿni.

Šta treba danas da se na ovom skupuuradi?

Prvo, predstavnici vlasti treba da seizjasne da li åvrsto obeãavaju da ãe se unašoj stvarnosti u vezi s ãirilicom ubu-duãe drÿati ustava i zakona.

Drugo, nacionalne institucije treba dase izjasne da li su stamene u spremnostida daju oåekivani doprinos u åuvawu i po-štovawu srpskog desetovekovnog pisma.

Treãe, objediwena nauka i struka trebada potvrde utemeqenost u gledištu da sva-ki jezik ima svoje pismo i da je besmisle-no bilo kom pismu pridavati zasebnu moãsporazumevawa bez poznavawa dotiånog je-zika, da nema više „srpskohrvatskog jezi-ka" i da se dvoazbuåje koje je iz tog danasnepostojeãeg jezika prelazilo u latiniåkojednoazbuåje, ne moÿe prenositi u srpskijezik, nego da i taj jezik desetak i viševekova ima svoje pismo — ãirilicu kojojsu današwi sastav saåinili najpre Sava

22

sledica naturawa gajevice koju je stvorio Qudevit Gaj zahrvatske potrebe tridesetih godina 19. veka. Mi se ne mo-ÿemo preotimati s Hrvatima o tu gajevicu u kojoj je osam-desetih godina 19. veka od svih predloga srpskog lingvi-ste Ðure Daniåiãa prihvaãen samo jedan znak ð za Gajevdvoznak dj. Prema tome, kada neko kaÿe da je i ta latinicasrpsko pismo, ona to jeste samo zato što je i Srbi kori-ste, ali to nije srpsko izvorno pismo, pravqeno za srpskepotrebe. Izvorno srpsko pismo, specijalno pravqeno zasrpske potrebe jeste jedino ãirilica, današwa vukovica.I ako Srbi ubuduãe napuste to svoje pismo, ponoviãe ru-munski primer napuštawa ãirilice u 19. veku. Potvrda uvezi s tim koje je srpsko pismo ima sasvim dovoqno ukwizi prof. Laze M. Kostiãa Ãirilica i srpstvo. O srp-skom jeziku. Vuk i Nemci. Reå je o studijama objavqenimnajpre u Åikagu 1963. i 1964. godine, a onda izdatim obje-diweno, zahvaqujuãi Dobrica kwizi, u Novom Sadu 1999.godine. Tu je predoåeno mnoštvo dokumenata koji nepo-bitno potvrðuju da je srpsko pismo — ãirilica.

Mrkaq a onda, u konaånom vidu, Vuk Ste-fanoviã Karaxiã poåetkom 19. veka. Vremeje da celokupna srpska jeziåka nauka jasnopredoåi i stalno ponavqa pravilo koje po-stoji u svetskoj jeziåkoj nauci po kome ni-je moguãa trajna alternativna upotreba dva-ju pisama u jednom istom jeziku.

Nevladine organizacije trebalo bi dapotvrde da se zalaÿu za opšte pravo svihna svoj jezik i pismo u skladu s ustavom izakonom, pa i za pravo Srba na srpsku ãi-rilicu.

Štiteãi svoje pismo, štitimo i svojjezik. Gubqewe pisma znaåi, ranije ili ne-što kasnije, gubqewe i jezika. A udar na„male" jezike nije pojava od juåe. Glotofa-gija7 malih jezika i pisama odavno je po-znata. To se dogaða otkako je sveta i veka.I ona se naroåito dešava kod onih naro-da koji nedovoqno drÿe do sebe i svojihvrednosti. Mudri narodi sve åine da za-štite svoj jezik i svoje pismo. Izgubqenijezik i pismo ne mogu se obnoviti.

Suštinsko pitawe u svemu ovome danasjeste: kako vratiti ãirilicu meðu Srbe.Åini nam se da se to moÿe uåiniti najbr-ÿe i najlakše na ove naåine:

1. Doslednom primenom od strane svihdrÿavnih sluÿbi odredaba ustava i zakonao sluÿbenoj i javnoj upotrebi jezika i pi-sma;

2. Potpunim i konaånim preokretom unauånoj, struånoj i školskoj praksi u vra-ãawu gledištu da Srbi imaju srpski jezik

i srpsko pismo — srpsku ãirilicu (kako jebilo sve do 1940. godine) kao što svi dru-gi narodi imaju svoj (izvorni ili usvoje-ni) jezik i svoje pismo, jer dva pisma ujednom jeziku nikada ne mogu da opstanu„ravnopravno" na duÿi rok.

3. Usaglašenim i jedinstvenim delova-wem Srpske pravoslavne crkve, nacional-nih nauånih, kulturno-umetniåkih i škol-skih institucija, politiåkih organizaci-ja kojima je napredak srpske nacije vaÿnabriga, preko sredstava informisawa i ne-vladinih organizacija nacionalno-patri-otskih usmerewa (od mawina se ne moÿeoåekivati da se bore za oåuvawe srpskogpisma).

Kako je ãirilica odavno uveliko poti-snuta u ÿivotu Srba, trebaãe mnogo trudai vremena da bi se u vraãawu ãirilicemeðu Srbe uspelo. Potreban je doprinossvih Srba jer u borbi za ãirilicu ne mo-ÿe naåiniti preokret samo deo Srba. Svesto åuvawu svoje vere, nacije i nacionalnesamobitnosti kroz srpsku ãirilicu umno-gome je izgubqena. Veoma sporo nestaje na-metnuta nakaradna svest da je „i latinicasrpsko pismo" i da su Srbi „sreãni" štosamo oni na svetu imaju „dva pisma" i je-dini na svetu imaju „bogatstvo od dvoa-zbuånosti". Svi narodi znaju zašto vaqauåiti i nauåiti druge jezike i druga pi-sma,8 samo neki Srbi veruju da su sreãništo imaju priliku da svoju ãirilicu za-mewuju hrvatskim sastavom latinice.

23

7 Videti: Luj Ÿan Kalve, Lingvistika i kolonijalizam. Ma-la rasprava o glotofagiji, BIGZ, Beograd 1981.

8 Niko ko je svestan uloge i znaåaja poznavawa višejezika i wihovih pisama neãe nikada traÿiti izgon hrvat-ske gajevice. Ona nam sasvim dobro sluÿi da razumemo onošto se saopštava u pisanom obliku u hrvatskom i bo-šwaåkom jeziku, kao varijantama srpskog jezika. I takvaãe biti uloga gajevice za nas sve dok se, zbog razliåitihputeva u izgraðivawu jeziåke norme, hrvatski i bošwaåkipreviše ne udaqe od srpskog jezika. Iz tog razloga, najve-rovatnije, i Hrvati i Bošwaci neãe „zaboraviti" ãiri-licu sve dok im ona sluÿi da razumeju ono što se saop-štava u srpskom jeziku. Ali, drugi narodi neãe zaposta-vqati svoje pismo u svom jeziku.

Jovica Mikiã

TRANSKRIPCIJA ITALIJANSKOG Z U SRPSKOM

Jedan od trenutno najpoznatijih itali-janskih fudbalera zove se Inzaghi. Tako sebar wegovo ime piše izvorno. Izgovara seIndzagi. A kako se izgovara i piše kodnas, ãirilicom? Sportski novinari kaÿunajåešãe kao Italijani, a pišu Inzagi.Qubiteqi fudbala znaju još ko su Zam-brotta, Zola, Zoff, a qubiteqi kancone ko suRenato Zero, Matia Bazar, Iva Zanicchi. Wi-hova se imena u srpskom redovno pišu saz. Prema vaÿeãem Pravopisu, meðutim, tone vaqa — pravilno je Incagi, Cambrota,Caniki. Ipak, i ovde treba primeniti na-åelo da je neko nevin sve dok se ne dokaÿesuprotno.

Šalu na stranu, uzrok neujednaåenostinorme i prakse jeste to što u našem stan-dardnom jeziku nema glasa dz i što se uitalijanskom jeziku slovom z beleÿe gla-sovi c i dz. Evo šta o tome kaÿe Pravopissrpskoga jezika (Matica srpska, Novi Sad1994) u taåki 121b:

„Za ital. piskave afrikate — bezvuåno[s] i wegov zvuåni parwak [‡] — P[ravo-pis iz 1960] predviða jednu zamenu: našec (uz neke izuzetke sa z), što je saglasnosa starim italijanizmima intermeco, me-cosopran i sl. i sa novijim picerija, pica(PIZZERIA, PIZZA), mada u dijalektima ima-mo i primawa ital. [‡] kao z. Realno je iovde podrÿati normiranu objediwenu za-menu sa c."

U taåki 122 navode se sledeãi primeri:Cavatini (ZAVATTINI), Bolcano (BOLZA-NO), Rucante (RUZZANTE), Doniceti (DO-NIZETTI), D'Anuncio (D'ANNUNZIO), Man-coni (MANZONI), Katancaro (CATANZA-RO), Canela (ZANELLA), Campa (ZAMPA).

O istoj temi Reånik jeziåkih nedoumicaIvana Klajna (Srpska školska kwiga, Beo-grad 2003, pod odrednicom z) kaÿe sledeãe:

„U italijanskom z se nekad izgovara kaoc a neki put kao odgovarajuãi zvuåni su-glasnik (sliveno dz); pošto ovog drugogglasa nema u srpskom, mora se uvek preno-siti kao c: Enco (Enzo), Macini (Mazzini),Manconi (Manzoni), Cavatini (Zavattini),Katancaro (Catanzaro) itd."

Grafija dz i odgovarajuãi glas nisu is-kquåeni iz našeg standardnog jezika. Na-pomena uz taåku 102 u navedenom Pravopisuglasi:

„Ipak nije nikakva greška ako se glaskoji transkribujemo sa dz izgovara slive-no, kao jedan glas, poznat i iz naših di-jalekata (i u standardnom izgovoru javqase kao poziciona varijanta u dodiru reåi,npr. u 'Otac bi došao')."

Ova transkripcija prihvata se za sle-deãe grafije: makedonsko S (primeri se nedaju), albansko H: Dzodza (HOHA), Dzani(XANI); maðarsko DZ: Brindza (BRINDZA);poqsko DZ: Mjendzilesje (MIÕDZYLESIE),Gruðondz (GRUDZIÑDZ); slovaåko DZ: Med-zani (MEDZANY).

Za imena iz italijanskog jezika ta semoguãnost ne predviða. Moÿda zato štoizmeðu ovog jezika i našega ne postoji nigenetska ni kontaktna srodnost; a moÿda izbog toga što italijanski nema posebnegrafije za glasove c i dz. Naime, ne posto-ji strogo pravilo kada se kako izgovaraslovo z. Zvuåno je, recimo, u nastavku -iz-zare (realizzare), bezvuåno ispred nastavaka-ie, -ia, -io (mestizia, grazia, spazio) ili ureåima koje se završavaju na -anza, -enza,-ezza (costanza, frequenza, bellezza). U veãi-ni poloÿaja praktiåno se ne zna šta jepravilo a šta izuzetak, pa se na osnovupisawa ne moÿe znati kako se izgovara.Naravno, ovde se ne misli na same Itali-jane, veã na one koji wihove reåi preno-se u srpski jezik, a to nisu uvek struåwa-ci za italijanski. Pošto se, uz odstupa-wa, u našem ãiriliånom pravopisu pri-mewuje transkripcija — prilagoðeno pisa-we saglasno izvornom izgovoru — poÿeq-no je najpre saznati kako se reå izgovaraizvorno.

Zadrÿaãemo se na imenicama, jer se onenajåešãe prenose. Za zajedniåke je dovoq-no proveriti u bilo kom reåniku koji dajefonetsku transkripciju. (Od jednojeziåkihpouzdani su Garzanti i Zingarelli — oba sadz u originalu!) Sa vlastitim imenicamasituacija je nešto teÿa, ali u doba (uslov-

24

no) olakšanog komunicirawa i (zvuånih)mas-medija više je prilika da se åuje ori-ginalni izgovor. (Ta se moguãnost ne ko-risti uvek. I daqe se moÿe åuti i proåi-tati åiko umesto kiko, Luåijano umesto Lu-åano, Xerardo umesto Gerardo [Gherardo] itd.O ovoj temi je mnogo pisano, ali oåigled-no ne dovoqno.)

Ni naåelno ni u praksi problema nemakada se utvrdi da se neka reå izgovara sa c.Tako smo dobili kancona (canzone), moca-rela (mozzarella), pica (pizza); Venecija (Ve-nezia), Viãenca (naÿalost ustaqeno umestoViåenca, od Vicenza), Lacio (Lazio); Graci-jano (Graziano), Kostanco (Costanzo), Pa-tricija (Patrizia) itd.

Drukåije je sa reåima koje u italijan-skom imaju dz. Od zajedniåkih, ako ostavi-mo po strani intermezzo (koje kod nas uvekglasi intermeco, iako je u italijanskom sazvuånim zz), uzmimo reåi gorgonzola, mez-zanino, mezzosoprano i pogledajmo kako ihbeleÿe reånici.

Gorgonzola: u reåniku SANU gorgonzola,gorgoncola; u reåniku Matice srpske gor-gonzola; u Leksikonu Milana Vujaklije gor-goncola, gorgonzola; u Reåniku stranih reåii izraza R. Aleksiãa gorgoncola, gorgonzola;u Rjeåniku stranih reåi B. Klaiãa gorgon-zola.

Mezzanino: u RSANU mezanin, mecanin;u RMS mezanin, mecanin; u reåniku Milo-ša Moskovqeviãa mezanin; Vujaklija meza-nin, mecanin; Aleksiã mecanin; Klaiã me-zanin.

Mezzosoprano: u RSANU mecosopran, me-zosopran; u RMS mezosopran, mecosopran; Vu-jaklija mecosopran, mezosopran; Aleksiã me-zosopran, mecosopran; Klaiã mezzosoprano (åi-taj medzosoprano), mecosopran, mezosopran.

Dodajmo da Klaiãev Rjeånik navodi iazuri (od azzurri), u znaåewu „popularannaziv za talijansku drÿavnu sportsku re-prezentaciju (zbog plavetne boje wihovihmajica)".

Pošto reånici ozvaniåavaju dobru prak-su, moÿemo zakquåiti da, osim kod reåiintermeco, kolebawa ima. Ili ga je barbilo dok se jedan oblik nije ustalio. Mo-ÿe se govoriti i o uticaju posrednih jezi-ka u ustaqivawu nekih oblika, ali to neunosi bitnu promenu.

Od geografskih imena pomenuãemo Ca-tanzaro, koje i Pravopis i Reånik jeziåkih

nedoumica transkribuju Katancaro. Mala en-ciklopedija Prosveta (1986) na karti Ita-lije (¡¡ tom, str. 929) beleÿi Katanzaro.Ista grafija je i na mnogim geografskimkartama, recimo „Evropa" (zidna karta),Geokarta, Beograd 2001; „Italija, Švajcar-ska" u Geografskom atlasu, Magic Map, Sme-derevska Palanka 2001, str. 29.

I u vezi sa imenima lica pozvaãemo sena istu enciklopediju. Sa c su transkri-bovani, recimo, Bucati (Buzzati), Manconi(Manzoni); sa z — Zanela (Zanella), Zaneti(Zanetti), Zanzoto (Zanzotto), Zanini (Zanni-ni), Zeno (Zeno). Ovoj grupi moÿemo dodatii druga imena koja enciklopedija ne bele-ÿi, ali su poznata i åesto navoðena, opetsa z: Azeqo (Azeglio), Gazara (Gazzarra), Gon-zaga (Gonzaga), Zaniki (Zanicchi), Zero (Ze-ro). Dodajmo tome i nazive italijanskihfirmi kao Zanusi (Zanussi), Zukeli (Zuc-chelli).

Dakle, ne moÿe se reãi da je transkrip-cija sa c jedina ustaqena. Naprotiv — z jeåešãe. A pošto se u Pravopisu naåelnopolazi „od moguãnosti našega jezika daizvorne glasove zameni adekvatnim ili bli-skim našim glasovima" (t. 103s), moÿe sereãi i da je prirodnije.

Naime, u srpskom jeziku postoji bliskaveza izmeðu dz i z. Istorijski posmatrano,reåi koje su u staroslovenskom imale prviod ovih glasova (beleÿen sa s) danas ima-ju drugi. Na primer, svezda je dalo zvezda,polsa — polza itd. Isto vaÿi i za dijalek-te u savremenom srpskom, npr. pendzija, dzvo-no, nadzrem, dzadwi za penzija, zvono, na-zrem, zadwi.

Ako posmatramo savremeni srpski i ita-lijanski, ta se veza produÿava. Pomenuãe-mo opet nastavak -izzare (inaåe gråkog po-rekla), kome odgovara naše -izirati/-izo-vati: analizzare (analizirati), colonizzare(kolonizovati), stilizzare (stilizovati) itd.I u internacionalizmima u kojima itali-janske reåi imaju dz mi imamo z: benzina(benzin), bizzarro (bizaran), orizzonte (hori-zont), zen (zen), zenit (zenit), zona (zona).Isto je i sa geografskim imenima: Zaire(Zair), Zambezi (Zambezi), Zimbabwe (Zim-babve); obrnuto, ono što se kod nas izgo-vara sa z (Zagreb, Zadar) u italijanskomima glas dz (Zagabria, Zara). Tu su i imenalica, npr. Zaccaria (Zaharije). Onomatope-

25

ji zanzara (komarac) po obliku, mada ne ipo znaåewu, odgovara naše zunzara.

Reånik jeziåkih nedoumica ovu vezu uzi-ma u obzir, i kaÿe: „Zbog sliånosti sa od-govarajuãom našom reåju neki put bi semogla prihvatiti i transkripcija sa z: Ga-zeta (Gazzetta), Zefireli (Zeffirelli)." Vero-vatno se na isto misli i u Pravopisu, gdestoji da imemo „neke izuzetke sa z".

Ali sudeãi po navedenim primerima iosobenostima našeg glasovnog sistema, onošto se smatra izuzetkom i ponekad pri-

hvata, u stvari je mnogo prirodnije. Zatobi, sledeãi jeziåko oseãawe, trebalo pri-hvatiti pravilo da se italijanski glas dzkod nas transkribuje sa z. Svakako, izuzet-ke ne bi trebalo iskquåivati; a pogotovupravilo ne bi trebalo shvatiti „kao re-troaktivnu obavezu i mewati likove ime-na koja su veã ušla u postojani izraÿajniobiåaj, a onda i u struånu i drugu litera-turu" (t. 103b u Pravopisu).

Primewujuãi ovakva naåela zadrÿali bi-smo i duh našeg jezika i duh pravopisa.

26

JEZIÅKE NEDOUMICE

Pravopis iz 1960. godine jasno je bio de-finisao pisawe naziva industrijskih i dru-gih proizvoda — naziva nastalih od liånihimena. Pravopis iz 1993. doneo je, bar meni,jednu nedoumicu. Naime, u poglavqu „Veli-ko slovo" nigde nije spomenuto pisawe nazi-va cigareta, a u poglavqu „Interpunkcija"(str. 287) imena cigareta navedena su kao„Drina" i „Morava". Mislim da ovde nemaopravdawa za upotrebu velikog slova.

Vukadin VlaškoviãZubin Potok

Prema taåki 29f sadašweg Pravopisa,„nazivi vrsta robe, artikala, proizvoda nor-malno se pišu malim slovom i kad pred-stavqaju smišqena ili patentirana ime-na". To je ilustrovano primerima kao hek-soral, vegeta, ÿilavka, fijat, boing i dru-gima. U sledeãoj taåki, 29g, dodaje se: „Me-ðutim, nazivi proizvoda mogu se shvatitii kao jedinstveni pojmovi, tj. kao naslovipatenata i posebni nazivi autorskih de-la, dostignuãa, ostvarewa (individualnihili timskih), a takvo shvatawe povlaåi ipisawe velikim slovom. Za razlikovawejednih i drugih sluåajeva ne postoje raz-raðena pravopisna pravila, a pitawe je i

mogu li se racionalno napraviti, s obzi-rom na veliku raznolikost proizvoda i pri-lika u kojima se upotrebqavaju wihovi na-zivi…"

Za pisawe velikog slova potom se ne na-vode nikakvi nedvosmisleni primeri, osimnaziva letelica ili oruÿja kad su sasta-vqeni od skraãenica i brojki, kao u DC-9,Tu-110, minobacaå T-13 i sliåno. Za nazi-ve tipa Meseršmit Me 109 dopušta se iveliko i malo slovo u prvoj reåi (dakle imeseršmit Me 109).

Buduãi da imena cigareta oåigledno ni-su ni skraãenice niti „autorska dela, do-stignuãa, ostvarewa", biãe da je pisawe„Drina" i „Morava" na strani 287 samoomaška. Na tom mestu (t. 210) govori se opisawu navodnika „ako postoji moguãnostzabune zato što je kao ime primewena reåili izraz koji imaju i drugo znaåewe", pase meðu ostalim primerima navodi tra-ÿio je „Drinu" ili „Moravu", uz napomenuu zagradi „cigarete". U ovom sluåaju, me-ðutim, imena cigareta razlikovaãe se odimena reka ne samo po upotrebi navodnikanego i malim slovom naspram velikog. Ve-rujemo stoga da ãe u novom izdawu Mati-åinog Pravopisa ovaj primer glasiti tra-ÿio je „drinu" ili „moravu".

27

ODLUKE ODBORA ZA STANDARDIZACIJU SRPSKOG JEZIKA

Odluka br. 39

Odboru za standardizaciju srpskog jezi-ka obratila se gospoða Dragana Duliã, de-kan Fakulteta civilne odbrane, s molbomda damo svoje mišqewe o terminu humanabezbednost kao prevedenici engleske sin-tagme human security.

Smatrajuãi da je postavqeno pitawe va-ÿno — jer se pridev human poåeo upotre-bqavati na sliåan naåin i u drugim sin-tagmama koje pripadaju prevashodno medi-cinskoj terminologiji (npr. humani insu-lin, humana reprodukcija, humana medicina)— odluåili smo da se ovom temom pozaba-vimo u posebnoj odluci Odbora, pogotovustoga što takvu upotrebu prideva human nebeleÿi nijedan reånik našeg jezika. S ob-zirom na to da je posredi ako ne sasvimnova pojava (izraz humana genetika upotre-bqava se, åini se, veã nekoliko godina) aono zacelo pojava koja se upravo pred na-šim oåima širi, moÿda još nije kasno dase na wu reaguje kako bi se weno širewebar ograniåilo.

QUDSKO BIÃE NIJE ISTO ŠTO IHUMANO BIÃE

Reå human u našem jeziku ima svoje utvr-ðeno znaåewe: prema Reåniku srpskohrvat-skoga kwiÿevnog jezika Matice srpske onaznaåi „proÿet åovekoqubqem, brigom o qu-dima, teÿwom za otklawawem ili ublaÿa-vawem wihovih nevoqa, åoveåan, plemenit".

Reå human poreklom je latinizam, koji je,ušavši u naš jezik, postao sinonimiåans reåju åoveåan i s reåju qudski u wenomdrugom znaåewu — „svojstven dobrim, ple-menitim qudima, koji odaje neåiju dobro-tu, toplinu, prijateqska i dr. oseãawa, ple-menit, saoseãajan, åoveåan, human". Dru-gim reåima, mi nismo latinsku reå hu-manus (-a, -um) prihvatili u svim wenimznaåewima. Za druga znaåewa ostale su uupotrebi reåi åovekov, åoveåji, qudski (usvom osnovnom znaåewu — „koji pripadaåoveku"). Ta znaåewska razlika najboqe sevidi u primerima kao što su qudsko biãei humano biãe, koji nikako ne znaåe isto.

U engleski jezik latinsko humanus pre-uzeto je u dva oblika, tako da postoje dvaprideva s razliåitim znaåewima: human,koji odgovara našim pridevima åovekov, åo-veåji, i humane, koji odgovara pridevu åo-veåan. Automatsko prihvatawe engleskog zna-åewa prideva human, tj. upotreba pridevahuman u znaåewu „åovekov", ne samo što jenepotrebna nego bi u naš jezik unela ipojmovnu zbrku: mogli bismo, recimo, za-boraviti da qudsko biãe moÿe biti i huma-no i nehumano.

Ukratko, sintagma humana bezbednost nemoÿe uãi u standardnojeziåki korpus, štoznaåi da odgovarajuãi engleski termin tre-ba prevesti sintagmama qudska bezbednost,åovekova bezbednost, åoveåja bezbednost, pai sintagmom bezbednost qudi, s tim što je

28

kao termin ponajboqe uzeti prvonavedenusintagmu.

O b r a z l o ÿ e w e

Reå human, prema Reåniku srpskohrvat-skoga kwiÿevnog jezika Matice srpske (udaqem tekstu RMS), znaåi „proÿet åove-koqubqem, brigom o qudima, teÿwom zaotklawawem ili ublaÿavawem wihovih ne-voqa, åoveåan, plemenit". RMS, osim de-finicije reåi human, daje i primere humanåovek, human postupak, human odnos.1 Su-protan pridevu human jeste pridev nehu-man: „koji nije human, nequdski, neåove-åan".2

Pridev human vodi poreklo iz latin-skog jezika, u kojem glasi humanus, sa zna-åewima, kako nalazimo u Latinsko-srpskomreåniku Bogdanoviãa i Ristiãa, „åoveåan-ski, qudski, åoveåji, åovekov, dostojan åo-veka; åovekoqubiv, qubazan, uqudan; obra-zovan, izobraÿen, uglaðen". U francuskomjeziku taj pridev se javqa u obliku humain,koji znaåi „qudski, åovjeåji, åovjeåanski;åovjeåan, human, åovjekoqubiv" (Putanec,Francusko-hrvatski ili srpski rjeånik). La-tinski pridev otišao je u mnoge evropskejezike; u engleski je ušao u svoja dva obli-ka, dajuãi dva prideva: human (izgovara se[ªhjÇmÍn]), koji, prema Bensonovom Engle-sko-srpskohrvatskom reåniku, znaåi „åo-veåiji, qudski" (the human body — „qud-sko telo", human nature — „qudska priro-da", human speech — „qudski govor") i hu-mane (izgovara se [hjǪmein]), koja znaåi „hu-man, åoveåan" (a humane act — „human po-stupak"). Tako su ta dva prideva raspode-lila izmeðu sebe razliåita znaåewa la-tinskog humanus.

Situacija u tri savremena jezika — fran-cuskom, engleskom i srpskom — jeste, da-kle, drugaåija. Znaåewe srpskog human znat-no je uÿe nego francuskog humain, a pokla-pa se s engleskim humane. Sluåajevi kaošto su srpsko human i englesko human na-zivaju se u lingvistici „laÿni prijate-qi" ili „laÿni parovi", jer isto zvuåe, aznaåe razliåito.

Za druga znaåewa latinskog prideva hu-manus i francuskog humain, odnosno za zna-åewe engleskog prideva human, u našem je-ziku postoji pridev qudski, a åije osnovnoznaåewe RMS daje definiciju „koji se od-nosi na åoveka. odn. na qude u biološkom,duhovnom i dr. smislu, åoveåji, åovekov".Reå je, dakle, o onome što pripada åoveku,što mu je svojstveno, što se odnosi nawega; tako kaÿemo qudsko telo, qudski or-gani, qudske osobine, qudske patwe, qudskiÿivot itd. U ovom znaåewu, pridev qud-ski suprotstavqa se reåima koje oznaåavajusvojinu ili svojstvo drugih oblika ÿivota(naroåito ÿivotiwa, eventualno biqaka)ili neÿivih pojava. U primerima koji senavode u RMS nalazimo kolokacije qudskaradna snaga (za razliku od mašinske), qud-ski zubi (za razliku od ÿivotiwskih), qud-ske kosti, qudska ishrana itd. Na isti na-åin kao što kaÿemo qudski zubi, kaÿemo— ili treba da kaÿemo — i qudski insu-lin, qudska reprodukcija (ili rasploðava-we?), qudska genetika, qudski genom itd.;kao što kaÿemo qudska ishrana, treba dakaÿemo i qudska medicina; a kao što ka-ÿemo qudski ÿivot kaÿemo — a treba idaqe da to åinimo — qudska bezbednost.

Ušavši u naš jezik iz latinskog (ve-rovatno preko nekog drugog evropskog jezi-ka), pridev human naselio se na onaj se-mantiåki prostor koji je veã bio pokrivenpridevom åoveåan (RMS ga definiše kao„proÿet åovekoqubqem, dostojan åoveka, svoj-stven plemenitom åoveku, qudski, åoveko-qubiv, human"). Isti prostor zauzimao jei pridev qudski svojim 2. znaåewem (kojeRMS definiše kao „svojstven dobrim, ple-menitim qudima, koji odaje neåiju dobro-tu, toplinu, prijateqska i dr. oseãawa, ple-menit, saoseãajan, åoveåan, human", npr.topla qudska reå; nešto dobro, qudsko nalicu itd.). Stoga danas pridevi human i

29

1 Za pridev human RMS beleÿi i znaåewe „dobrotvo-ran": humane ustanove, humane organizacije. To znaåewe semetonimijski nadovezuje na ono prvo, buduãi da su qudi iinstitucije u kojima oni deluju egzistencijalno povezani.Ono je, meðutim, neobiåno, jer se za institucionalizova-nu humanost specijalizovao pridev humanitaran, pa su hu-manitarne organizacije/ustanove obiånije nego humane.

2 Pridev human stoji u osnovi åitave tvorbene poro-dice, koja u vezi s navedenim znaåewem obuhvata reåi hu-manost, humanitet, humanizam, humanist(a), humanistki-wa, humanizirati/humanizovati, humanizacija, humanitarac.Reåi iz ove tvorbene porodice prate još dve semantiåkelinije. Prva je u vezi s naukama koje prouåavaju „društve-ne odnose i duhovnu aktivnost qudi" (humanistika, huma-nistiåki, humanist/a/) a druga se odnosi na ideološkipokret (humanizam, humanist/a/, humanistiåki).

åoveåan stoje u odnosu sinonimije — kakose moÿe videti i iz odgovarajuãih defi-nicija u RMS. Odnos prideva human i qud-ski je nešto sloÿeniji, zbog dvojakog zna-åewa ovog drugog. Naime, qudska reå i hu-mana reå imaju gotovo identiåno znaåewe,ali qudsko biãe i humano biãe imaju razli-åita znaåewa: qudsko biãe je „åovek", a hu-mano biãe je „plemenito biãe". Odatle jemoguãa i kombinacija: humano qudsko biãe.

Zbog takvih odnosa u reåniku našeg je-zika, mehaniåko preuzimawe znaåewa pri-deva human iz engleskog jezika, tj. upotre-ba prideva human u prvom znaåewu pridevaqudski („åoveåji, åovekov"), proizvodi dvaefekta:

(1) slabu smislenost, s moguãim komiå-nim prizvukom: humani insulin moÿe zna-åiti samo „åoveåni insulin", koji ne po-stoji; na sliåan naåin, ni bezbednost nemoÿe imati qudsko svojstvo humanosti;

(2) nerazumevawe, odnosno pogrešno ra-zumevawe: humana medicina bila bi ona ko-ja se sluÿi humanim, plemenitim sredstvi-ma da bi pomogla åoveku (isto je i sa hu-manom reprodukcijom). Pa åak bi i humanabezbednost, prema spontanim izjavama ne-kih govornika srpskog jezika koji se nisubili ranije sreli s tim izrazom, ponajpreoznaåavala bezbednost koja se postiÿe åo-veånim sredstvima.

Moÿemo se sada zapitati: ako je nepo-trebna a moÿe uneti i pojmovnu zbrku, ka-ko je, i zašto, reå human u ovom znaåewupreuzeta iz engleskog jezika? Što se naåi-na tiåe, rekli bismo da je ušla preko me-dicinskog profesionalnog ÿargona. Nai-me, pošto se koriste struånom literatu-rom na engleskom jeziku, medicinari suautomatski preuzeli i englesku reå za od-reðeni pojam. Iz profesionalnog ÿargonareå je, preko masovnih medija, lansirana ujavnost, gde se uho obiånog åoveka veã po-åelo privikavati na wu. Podrÿana na tajnaåin, ona ima sve šanse da se javi i udrugim profesionalnim ÿargonima. A štose tiåe razloga takvog preuzimawa, moglabi ih biti dva. Prvi je sasvim izvestan:lakše je izgovoriti našim glasovima stra-nu reå nego misliti na wen prevod (stra-na reå human ima dodatnu podršku u tomešto reå human veã postoji u našem jeziku).Drugi je verovatno ovaj: upotrebqavajuãi

stranu reå, profesionalci u nekoj oblastiizgraðuju imix obaveštenih struåwaka ko-ji znaju engleski i prate šta se dešava unaprednom svetu, iskquåujuãi istovremenoiz svoje komunikacije laike i neupuãene.U prvom sluåaju, preuzimawe prideva hu-man spadalo bi u tzv. pozajmqenice iz lewo-sti, o kojima je govorio i Ivan Klajn (1978:44—45); u drugom bi se ono moglo oznaåi-ti kao jeziåka malograðanština. Strana reåima svoj sjaj, jer nije svima poznata (makarne u tom znaåewu); buduãi posebna, ona ionog ko je upotrebqava izdvaja kao poseb-nog. Nevoqa je u tome što efekat posebno-sti traje samo neko vreme, a zatim, kad ne-stane sjaj novine i kad se preuzeta reå po-haba od upotrebe, ona ostaje kao naslaganelogiånosti u reåniku, nešto što poseb-no treba uåiti i pamtiti i što se proti-vi jeziåkom oseãawu.3

Ukratko, upotreba reåi human u znaåe-wu „qudski, åovekov" spadala bi u ono štoautori jednog nedavno izašlog reånika an-glicizama nazivaju anglosrpskim jezikom, ko-ji je „jedna nasumiåna i proizvoqna me-šavina (odnosno miks ili mix, kako natom 'jeziku' treba reãi i pisati), … åijesu reåi åesto nepotrebno pozajmqene izengleskog". Autori ovog reånika primeãujuda se preuzete reåi „ponekad upotrebqava-ju paralelno sa srpskim reåima ili onimstranog porekla a veã odomaãenim, ali ihjoš åešãe istiskuju. Podsetimo se samo dau dnevnoj štampi i politiåkom jeziku im-plementacija uspešno potiskuje i sprovo-ðewe i realizaciju, dok se pacijenti sadaupuãuju na monitoring, a ne na kontrolu"(Vasiã i dr. 2001: 7). Ako tako nastavimo,moÿemo imati i humane patwe, humane pro-bleme, humane nevoqe i sl. (da i ne govori-mo o humanim zubima ili kostima).

Ponovimo dakle: reå human u znaåewu„åovekov, åoveåji" s jedne strane je nepo-trebna, jer je znaåewe koje joj se podaruje unekim profesionalnim ÿargonima veã po-kriveno domaãim, svima razumqivim re-åima (qudski, eventualno åovekov). S drugestrane, a i kao posledica ovog prvog, onamoÿe uneti i pojmovnu zbrku. Takva upo-

30

3 U tom kontekstu i nije se åuditi što je reå humanpreuzeta baš u medicinskom ÿargonu, koji je i inaåe åe-sto neprirodan i birokratizovan (v. o tome više u Kli-kovac 2001).

treba reåi human u ozbiqnom je neskladu spostojeãim semantiåkim sistemom našegjezika.

Sadrÿaj ove odluke utvrdila je Komisi-ja za odnose s javnošãu i rešavawe neod-loÿnih pitawa na svojoj šestoj sednici,odrÿanoj 31. oktobra 2003. godine. U raduna tekstu uåestvovali su svi ålanovi Ko-misije — Ivan Klajn, predsednik, Brani-slav Brboriã, sekretar, te Novica Petko-viã, Slobodan Remetiã i Drago Ãupiã. Samtekst Odluke, kao i Obrazloÿewe, napisa-la je Duška Klikovac, ålan Komisije zasintaksu.

LITERATURA

Benson, Morton (1985). Englesko-srpskohrvatski reå-nik. Beograd: Prosveta.

Bogdanoviã, Boško, Svetomir Ristiã (1913). La-tinsko-srpski reånik. Beograd: Izdawe kwiÿare

Rajkoviãa i Ðukoviãa.Vasiã, Vera, Tvrtko Prãiã, Gordana Nejgebauer (2001).

Du yu speak anglosrpski? Reånik novijih angliciza-ma. Novi Sad: Zmaj.

Klajn, Ivan (1978). Razgovori o jeziku. Beograd: „Vuk

Karaxiã".Klikovac, Duška (2001). O birokratizaciji srpskog

jezika. Naš jezik, XXXIV, 1—2, str. 85—110.Putanec, Valentin (1982). Francusko-hrvatski ili srp-

ski rjeånik (3. izdawe). Zagreb: Školska kwiga.

Odluka br. 40

NEDOPUSTIVO ZANEMARIVAWENACIONALNOG JEZIKA

Na sednici Komisije za standardni je-zik u školstvu, administraciji, izdava-štvu i javnim glasilima odrÿanoj 20. no-vembra 2003. godine raspravqalo se, poredostalog, i o sudbini srpskog jezika u osnov-noj školi, gde se taj jezik — izuzev kateda-ra na filološkim/filozofskim fakulte-tima i, odnedavna, na Kolaråevoj zaduÿbi-ni (gde se, prvi put u našoj kulturnoj isto-riji, odrÿava Seminar srpske jeziåke kul-ture, namewen jeziåkim redaktorima, spi-kerima, novinarima i urednicima javnihglasila i urednicima izdavaåkih kuãa, åi-novnicima u drÿavnoj upravi i lokalnojsamoupravi, kao i polaznicima s drugihsektora javnog ÿivota) — jedino i uåi. Natoj sednici razmatran je i usvojen pret-hodno pripremqeni nacrt Odluke Odborabr. 40, åiji sadrÿaj, pod naslovom Nedopu-stivo zanemarivawe nacionalnog jezika, sle-di s obrazloÿewem.

Preporuåuje se Ministarstvu prosvetei sporta Republike Srbije — što vredi,ako tome bude razloga, i za odgovarajuãaministarstva u Republici Crnoj Gori iRepublici Srpskoj, jer Odbor pokriva ce-lokupni prostor srpskog jezika — da pre-ispita svoju odluku o broju åasova mater-

weg jezika u osnovnoj školi i da utvrdionoliki broj åasova za nastavu srpskog je-zika koliki je neophodan da ðaci, koli-ko-toliko, ovladaju tajnama srpskoga kwi-ÿevnog jezika, prvenstveno, ali ne i jedi-no, u onom wegovom vidu koji se nazivasrpskim jeziåkim standardom.

Nije normalno zanemarivati vlastitikwiÿevni jezik i smatrati ga mawe va-ÿnim od stranoga/stranih jezika, åije jeznawe takoðe neophodno. Ko ne zna nijedno-ga stranog jezika, ne zna ništa ni o svome— rekao je slavni nemaåki pesnik JohanVolfgang fon Gete, koji se trudio i okosrpskog jezika kako bi mogao boqe razume-ti srpske narodne pesme, što su se svoje-vremeno proåule u celoj romantizmom za-hvaãenoj Evropi. Mi bismo dodali da va-ÿi i obratna logika: Ko dobro ne savladavlastiti kwiÿevni jezik, ne moÿe dobronauåiti ni strani. I jedno i drugo vredii u ovim neromantiånim vremenima.

I dosadašwe uåewe srpskog jezika uosnovnoj školi bilo je nedovoqno i sta-rostavno, dok ga je u sredwim školama sa-svim potisnula kwiÿevnost, domaãa i stra-na. Jednostavno, nerazborito je nastavitis daqim potiskivawem nacionalnog jezi-ka, u konkretnom sluåaju srpskoga, koji jeneizostavan sluÿbeni jezik u Republici Sr-biji, Republici Crnoj Gori i Republici Srp-skoj, gde se odavno, i iznad evropskih stan-darda, uvaÿavaju i drugi jezici, veliki i

31

mali, domaãi i strani. Uistinu, nedopu-stivo je zanemarivawe nacionalnog jezika.Umesto toga, potrebno je predvideti bar50% veãi fond åasova od onog koji su uve-li naši slabo promišqeni reformatori(šest, a ne åetiri) i iz temeqa moderni-zovati nastavu i srpskoga i stranih jezika.

O b r a z l o ÿ e w e

Reformisani školski sistem koji jeprošle jeseni u Srbiji „krenuo" od prvograzreda osnovne škole, po ko zna koji putu više posledwih decenija, pripremqenje jednako nepromišqeno kao i svi koji sumu prethodili. I koji su, zbog toga, našemškolstvu nesrazmerno više štetili negošto su ga unapreðivali.

Da ni najnovija reforma u tom smisluneãe biti izuzetak, procewujemo na osno-vu celine wenih polazišta izloÿenih udokumentu Ministarstva prosvete i spor-ta Republike Srbije pod naslovom Poseb-ne osnove školskog programa za prvi razredosnovnog obrazovawa i vaspitawa. Takav svojstav zasnivamo na mnogim pojedinostimakoje u tom dokumentu nalazimo, a od wihizdvajamo samo nekoliko najizrazitijih.

1) Škola je zamišqena kao igrarija bu-duãi da se u nedeqnom fondu åasova od 18do 25 najåešãe insistira na deåjim „igrov-nim aktivnostima", åime se ignoriše spo-sobnost dece da usvoje i mnoga sloÿenijaznawa od onih koja im se sada „propisuju".Deca se tako navikavaju na shvatawe da ãeim i ÿivot biti igrarija, a to se potvrðu-je širokim registrom izbornih predmeta,meðu kojima ima i takvih åiji se smisaone moÿe lako razumeti (Obrazovawe za ÿi-votnu sredinu — pored obaveznog predmetaSvet oko nas, Ruka u testu — otkrivawesveta, Ÿivotne veštine), posebno zbog to-ga što tako formulisani „predmeti" po-nekad mogu izazivati i asocijacije na ne-što što autori nisu imali na umu.

2) Autori ovoga projekta ignorišu iprethodnu struånu pripremqenost uåiteqabuduãi da (u poglavqu Polazišta i po-stupci izrade programa za predmete i in-tegrativne teme u prvom razredu i wihovopovezivawe, str. 13—20) opseÿno pišu oonim struånim znawima bez kojih uåiteqine bi ni mogli uãi u uåionicu. Ako su ta„nova znawa prepisana s nekakvog engle-

skog predloška", to im ne moÿe donetipotvrdu najviše pameti. Ako se bez tihpredloÿaka nikako ne moÿe, wima bi semesto moglo naãi u nekim kwigama druk-åije namene, ali ne i u onoj koja se svodina plan i program školskih aktivnosti.

3) Svoðewem srpskog jezika (kao i ma-terwih jezika uopšte) na 4 åasa nastavenedeqno — nasuprot nekim zemqama Evrop-ske unije (npr. Francuskoj, gde je broj åa-sova trostruko veãi, 12, i Nemaåkoj, gdeiznosi 9, dok u Sloveniji, koja je na pra-gu Evropske unije, predviðeni broj åasovavarira izmeðu 5 i 7) — potiskuju se auten-tiåne nacionalne vrednosti i podrivajutemeqi nacionalne kulture, a wihovim ve-rovatnim smawivawem na višim nivoimaškolovawa pripremaju se osnove za raz-gradwu svake nacionalne komponente u ce-lini školskog sistema (Izborni predmetNarodna tradicija, u kome bi se mogli na-ãi i takvi elementi, zasniva se, pre svega,na brizi o oåuvawu mawinskih tradicio-nalnih kultura.)

4) Dokument o kome govorimo „saåini-la je Komisija za prvi razred u prošire-nom sastavu" od åetrdesetak qudi — za ko-je se ne zna åime su se kvalifikovali zaposao åije su rezultate potpisali, ali jezanimqivo da meðu wima nema nijednogrenomiranog specijaliste za probleme srp-skog jezika. Zbog toga se, svakako, u tomedokumentu našlo mnoštvo pravopisnih isvakih drugih grešaka koje bi i mawe stan-dardno ureðeni jezik od srpskoga teško mo-gao podneti.

5) Osnove „novoga" srpskog školskogsistema, buduãi da su nevešto prepisanesa stranog predloška, pokazuju nesposob-nost wegovih tvoraca da u tako društvenoi nacionalno prevaÿni projekat uloÿe imakar nešto sopstvene pameti. Umesto to-ga, prepisujuãi tuðe dokumente, pokazalisu da su wihova znawa o engleskom jeziku— moÿda najboqa, o školi i školstvu —problematiåna, a o srpskom jeziku — bez-nadeÿna. Ako su, uza sve to, u tim poslo-vima, kao i u svim dosadašwim reforma-ma, najagilniji bili psiholozi i pedagozi(kao specijalisti, uvek je tako ispadalo,koji su se pokazivali spremnim da nas po-uåe kako se na najboqi naåin moÿe preda-vati ono što se slabo poznaje), — trebalobi makar razmisliti o tome da se u svim

32

sliånim poslovima ubuduãe wihov dopri-nos ipak racionalizuje.

S obzirom na sve što je reåeno, Odborza standardizaciju srpskog jezika proce-wuje da ãe tako zasnovana reforma škol-skog sistema imati dalekoseÿne negativneposledice ne samo zbog sniÿavawa nivoaobrazovawa i opšte pismenosti veã i zbogdegradacije nacionalne kulture uopšte.

* * *

Komisija za odnose s javnošãu i reša-vawe neodloÿnih pitawa — koja obavqa

poslove Odbora izmeðu wegovih sednica— utvrdila je, na svojoj sedmoj sednici,odrÿanoj 18. decembra 2003. godine, pred-log odluke br. 40. Na taj predlog nije imaoprimedaba Dragoqub Petroviã, predsednikKomisije br. 8. On se u celini zasnivaona predlošku Komisije br. 8. Ni Odbor zastandardizaciju, åija je sedma sednica odr-ÿana 29. januara 2004. godine, nije imaoprimedaba na sadrÿaj predloga. Jedino jesugerirano da se saåeka izbor nove vlade uSrbiji kako bi se odluka uputila novomMinistarstvu prosvete.

Odluka br. 41

NAZIVI SLOVA U ÃIRILICI

Uvodne napomene s postavqenim pitawima

Sredinom novembra meseca 2003. godi-ne Odboru za standardizaciju srpskog jezi-ka obratio se i postavio dva pitawa go-spodin Dragoslav Graoåankiã, pravnik izBeograda, koji veã duÿe vreme prati našlingvistiåki ÿivot i uåestvuje u wemu po-sebno se zanimajuãi za standardnojeziåkuproblematiku, o kojoj i u svojoj javnoj re-åi, pisanoj i izgovorenoj, iskazuje podsti-cajne i relevantne stavove.

Evo tih pitawa i propratnih komenta-ra g. Graoåankiãa:

„1) Imaju li ili treba li da imaju na-zive slova srpske azbuke? i

2) Nije li preširoko semantiåko poqetermina azbuka?

U vezi s tim dvama pitawima dajem ineke propratne komentare, a moglo bi sereãi, postavqam i potpitawe.

1) Ovom zaturenom pitawu i nauke iprakse srpskog jezika, po mome mišqewu,treba posvetiti paÿwu veã i zbog toga štoodgovoru na wega, rešewu wegovu, ne bimorale prethoditi velike i duge raspraveniti bi se morale oåekivati nesuglasice.Svi narodi koji su iole kulturno uzrasliodavno su imenovali slova svojih slovosle-da („azbuka"). Veã su i „zaboravili" kada

su to uradili. Mi smo zaboravili da tonismo uradili. Naša su slova bezimenane samo u svesti proseånog ili obrazova-nog Srbina nego i u našoj jeziåkoj stvar-nosti. Ona su, moglo bi se s malo višezaleta reãi, i — nekrštena. To što bezi-mena nisu svakad bila malo pomaÿe, pogo-tovu u praksi. Kada nam zatrebaju nazivisrpskih slova, laãamo se tuðih, i „global-nih", slovosleda i naziva slova u wima,ali ni to ne åinimo dosledno. Upotre-bqavamo ih zbrkano, ponekad modifiko-vano, ponašeno, presedanski, na sve naåi-ne koji jeziåku komunikaciju vavilonizi-raju, usporavaju, oteÿavaju, a ponekad i na-grðuju.

S obzirom na to da kategoriju NAZI-VI SLOVA poznaje svaka relevantna pi-smena kultura, te da ta kategorija ima svo-je naroåito korisne i praktiåne dimenzi-je u komunikaciji, napose u današwem saj-berizovanom vremenu — vaqalo bi se do-govoriti o nazivima slova naše azbuke,vaqalo bi ih standardološki verifikova-ti. Pretpostavqam da je prirodno kori-stiti se, u prvom redu, iskustvima i veli-kih i malih jezika naše, slovenske grane,a naravno i iskustvima svih drugih ako biona mogla doprineti unapreðivawu jeziåkekomunikacije.

2) Podstaknut paÿwom koju ovaj Odborpridaje onima što mu se obraãaju (wiho-vim jeziåkim dvojbama, pitawima, predlo-

33

zima, stavovima itd.), „obznanio" bih Od-boru još jednu svoju nedoumicu, odnosnomišqewe, koje nije u saglasnosti s našomjeziåkom praksom niti s neutralnim opi-som te prakse objavqenim meðu koricamaPravopisa srpskoga jezika (Novi Sad, Ma-tica srpska, 1993), aktuelnog vrhovnog je-ziåkonormativnog akta srpskog jezika, gdese reåi azbuka pridaje više raznolikihznaåewa. Znano je da svaki jezik koji je do-speo u fazu pisma ima, po pravilu, svojutvrðeni, dogovoreni redosled ukupnog brojaslovnih znakova, odnosno slova, i posebannaziv za w, koji se, naravno, razlikuju upraksi pojedinih naroda i wihovih jezika,kao što se neretko razlikuju i nazivi zainventare tih znakova, za wihov spisak.

Zbog toga bi, po mome mišqewu, bilodobro da naziv jednog odreðenog, u ovomsluåaju srpskog, slovosleda (azbuke) ne upo-trebqavamo kao generiåki, rodni, opštipojam niti kao deo sintagme kojom oznaåa-vamo slovoslede drugih jezika (kineska, ja-panska, rumunska i bilo åija „azbuka"). Taå-no je, meðutim, da, kao i mi, dakle pogre-šno, postupaju i mnogi drugi jezici/naro-di upotrebqavajuãi naziv svog slovosledai kad oznaåavaju slovoslede drugih jezikaili pak sam slovosled kao pojam. Oni takopostupaju najåešãe zbog toga što svog na-ziva nemaju ili im, za razliku od nas, nijenadohvat ruke reå koja bi bila u wihovomjeziåkom sistemu dobro smeštena, oprav-dana i otprve razumqiva åak i onim govo-riocima/korisnicima wihovog jezika ko-jima bi pre susreta s wome bila neznana.Ako bude mišqewa da sve te uslove ne is-puwava reå slovosled, treba naãi boqu itako azbuku odmoriti i oporaviti za pravezadatke."

U vezi s pitawima gospodina Drago-slava Graoåankiãa, još krajem decembra me-seca 2003. godine bili su pripremqeni od-govori i wihovo obrazloÿewe kao sastav-ni deo predloga odluke br. 41. Taj predlog— u åijoj su pripremi saraðivali PredragPiper, sadašwi predsednik Komisije zasintaksu, Branislav Brboriã, sekretar Od-bora i sekretar Komisije br. 7, i sam Dra-goslav Graoåankiã, ålan Komisije br. 8 (zastandardni jezik u školstvu, administra-ciji, izdavaštvu i javnim glasilima) —bio je predmet rasprave na sedmoj godi-

šwoj sednici Odbora (29. I 2004). U tojraspravi naroåito protivqewe sadrÿajupredloga odluke iskazala je Jelica Jokano-viã-Mihajlov, predsednik Komisije br. 1,pa je odluåeno da se taj predlog još jednomrazmotri na prvoj sednici Komisije br. 7(odrÿane 31. III 2004), na koju su pozvani,meðu ostalima, Jelica Jokanoviã-Mihajlovi Dragoqub Petroviã, predsednik Komi-sije br. 8. Oni nisu došli na sednicu,ali je Dragoqub Petroviã, pošto nije mo-gao doãi na sednicu Komisije br. 7, dosta-vio kraãi komentar, podseãajuãi na to dasu meðunarodnim standardom rešeni osnov-ni problemi, pa Odboru ostaje da eventu-alno rašåisti neke nedoumice vezane zanazive slova j, q i w. Jelica Jokanoviã--Mihajlov takoðe nije došla na sednicu,ali je svoje protivqewe pojaåala mišqe-wem Katedre. To mišqewe stiglo je na sa-mu sednicu Komisije br. 7 sa dva proprat-na pisma. Wih su potpisali Jelica Joka-noviã-Mihajlov i Qubomir Popoviã, uprav-nik Katedre za srpski jezik sa juÿnoslo-venskim jezicima Filološkog fakulteta uBeogradu.

Komisija br. 7 nije htela ništa da pre-seca nego je doteranu verziju predloga od-luke br. 41 dostavila ålanstvu Odbora iwegovih komisija, oåekujuãi reagovawa nawu i nove argumente koji bi pripomogliutvrðivawu novog teksta Odluke br. 41.

Kako nikakvog reagovawa nije bilo, Ko-misija br. 7 rešila je da sumira stanovi-šta koja nisu bila sporna ili su u meðu-vremenu rašåišãena, oblikujuãi nove od-govore Odbora, ukquåujuãi i ispravku kojase tiåe naziva slova jJ, na koju je upozori-la i Jelica Jokanoviã-Mihajlov.

O d g o v o r i

1. Najpre vaqa navesti, prema Meðuna-rodnom standardu ISO/ISO 10646, inte-grisanom u Unikod/Unicode (verzija 4.0),nazive za 24 ãiriliåka slova jednaka u svimslovenskim ãirilicama (osim beloruske, gdeumesto slova iI postoji tzv. staroãiri-liåko iI, jednako latiniåkom): aA = a, bB= be, vV = ve, gG = ge, dD = de, eE = e,ÿŸ = ÿe, zZ = ze, iI = i, kK = ka, lL =el, mM = em, nN = en, oO = o, pP = pe,rR = er, sS = es, tT = te, uU = u, fF =ef, hH = ha, cC = ce, åÅ = åe i šŠ =

34

ša. Nazivi 21 slova, osim slova ÿ, å i š,jednaki su nazivima wihovih ekvivalenata uizvornoj, rimskoj, i nemaåkoj latinici.

Svih pet samoglasniåkih slova u srp-skom jeziku jesu i svakodnevne reåi: a jeveznik i uzvik, e je uzvik, i je veznik, doksu o i u predlozi. Svako suglasniåko slo-vo takoðe se moÿe upotrebiti kao reå i sregularnom silabizacijom (oslogovqewem)i bez we (wega) — dodavawem kakvog samo-glasnika ispred suglasnika koji se sila-bizuje, odnosno leksikalizuje. Zapravo, sa-moglasnik e stavqa se ispred sledeãih šestsuglasnika: l (el), m (em), n (en), r (er), s(es) i f (ef); samoglasnik e stavqa se izadeset sledeãih suglasnika: b (be), v (ve), g(ge), d (de), ÿ (ÿe), p (pe), t (te), c (ce) i å(åe); samoglasnik a stavqa se iza tri su-glasnika: k (ka), h (ha) i š (ša). Slova (iglasovi) s i k redovno se koriste kao pred-lozi, uz neretko dodavawe samoglasnika a,tako da se dobiju duÿi oblici predloga —sa (obavezan oblik kada sledeãa reå poåi-we suglasnicima s, z, š i ÿ — npr. sa se-strom, sa zetom, sa ÿenom, sa šurakom),odnosno — ka (obavezan oblik kada slede-ãa reå poåiwe suglasnicima g i k — npr.ka gorwoj zgradi, ka kuhiwi).

Za šest preostalih (vukovsko)ãiriliå-kih slova u ovom standardu (ISO/ISO 10646)utvrðeni su sledeãi nazivi: ðÐ = ðe, jJ =je, qQ = qe, wW = we, ãà = ãe i xX =xe. (Åetiri od ovih šest slova postoje i umakedonskoj ãirilici, j, q, w i x, razumese — s istim nazivima, bili oni slogov-ni, silabeme, ili leksiåki, lekseme.)

2. U srpskom jeziku naporedo ÿivi ne-koliko sistema nazivâ slovâ koji se neret-ko odnose i na ãirilicu (vukovicu) i nalatinicu standardizovanu u Hrvatskoj (satri dvoslovne grafeme, dÿDŸ, ljLJ i njNJ, ko-jima se ponegde pridruÿuje i åetvrta djDJkao zamena za daniåiãevsko ðÐ, mada tojzameni nije priznat status standardnosti).

Ti sistemi ponekad su podudarni i zaãirilicu i za latinicu, mada se za ãiri-licu, kada se ona uåi u osnovnoj školi ikad se nabraja wenih 30 slova, podrazume-va da izgovoreni i ispisani samoglasni-ci predstavqaju i wihove nazive, jednakei za latiniåke samoglasnike.

Kada se pak suglasnici (sonanti i kon-sonanti) izgovaraju samostalno, obaveznose izgovore kao slogovi åiji je drugi, sa-

moglasniåki, elemenat — poluglas šva (sgrafiåkim likom Í u struånoj literaturi),ali se poluglas regularno ne piše, nitije poznat široj javnosti.

3. Postojawe nekoliko nazivnih podsi-stema — bez obzira na to da li je u wiho-voj osnovi potreba za silabizacijom (pro-izvodwom slogovnih struktura, koje se iz-govaraju same ili zdruÿene) ili leksika-lizacijom (proizvodwom jednosloÿnih ilivišesloÿnih reåi) — nije poÿeqno, a po-gotovu nije poÿeqno ukrštati nekolikostranojeziåkih nazivnih sistema (latinskog,francuskog i engleskog npr.), osobito priizgovarawu skraãenica ispisanih latini-com za koje ne moramo znati kojeg su jeziå-kog porekla (npr. za latiniåku skraãenicuVVS ne moramo znati da je engleskog pore-kla, zbog kojeg se i u vaÿeãem Pravopisuona izgovara i piše Bi-Bi-Si, odnosnoBibisi, niti pak za skraãenicu BCG mora-mo znati da je francuskog porekla, pa jojje stoga odreðen pravopisno-pravoizgovor-ni lik be-se-ÿe, odnosno beseÿe).

Pošto se skoro sve skraãenice stranogporekla mogu presloviti s latinice na ãi-rilicu i obratno, nije nuÿno u ãiriliå-kom tekstu navoditi wihove latiniåke ekvi-valente i obratno. Dakle, VVS moÿe bitiBBC, s odgovarajuãom silabizacijom, od-nosno leksikalizacijom Be-Be-Ce i Bebe-ce, BSG moÿe se presloviti u BSG iliBSŸ, a CIA moÿe biti, i biva, CIA, od-nosno, i boqe, Cija, kada umetak slova jupravo obeleÿava i doslovno prerastawesilabizacije u leksikalizaciju.

Retke su skraãenice latiniåkog pore-kla koje poåiwu latiniåkim slovom qQ,wW, xX i yY, a još je reðe wihovo engleskoåitawe: kju, dabl ju, eks i uaj ili vaj. Åe-šãe je i umesnije wihovo åitawe na ne-maåki naåin: ku, ve, iks i ipsilon. Polu-skraãenicu x-rays åitaãemo (s prevoðewemneskraãene polovine) — iks zraci, a neeks zraci (s odvojenim pisawem tih sin-tagmi po vaÿeãem Pravopisu srpskoga je-zika). Pri tome je nebitno što je prvo-bitna polusloÿenica nastala u Nemaåkoj,gde glasi X-Strahlen, što ne moraju znatini lingvisti ni drugi pisci i pismewaci.

4. Nazivi slova, svi su u Odboru u tomesaglasni, ne moraju se uåiti åak ni u vi-šim razredima osnovne škole, pogotovuako se donese odluka da se srpski jezik, za-

35

jedno s kwiÿevnošãu ili odvojeno od we,nastavi uåiti i u sredwoj školi (što jekrajwe poÿeqno, åak i kad su posredi sred-we struåne škole, jer je polupismenost ma-sovna pojava). Pogotovu se ti nazivi neãeuåiti, niti se uåe, prilikom uvoðewa ða-ka u tajne åitawa, koje mnoga deca savlada-ju i pre nego što poðu u osnovnu školu.

5. Nazivi slova s poluglasom (bÍ, vÍitd.) ili u skladu sa ISO/ISO 10646, od-nosno ISO/ISO 8859-5 (be, ve, itd.), nakojem se temeqi ãiriliåki blok Unikoda(Unicode Standard), mogu naporedo postoja-ti, jer oba imaju tradiciju, ali se teškomoÿe prihvatiti zakquåak da su nazivi spoluglasom, koji se poklapaju s izgovor-nom vrednošãu suglasnika (kada se oni upo-trebe u okviru svakodnevne leksike, stan-dardne i supstandardne, ali ne i kad seupotrebe sami), funkcionalniji za naš je-zik, boqi od onih koje preporuåuje osnov-ni meðunarodni standard ISO/ISO 10646.

Oåigledno je, naime, da su boqi oninazivi koji se mogu normalno silabizova-ti i leksikalizovati, barem kad su posre-di skraãenice, koje se mogu, a ponekad imoraju, leksikalizovati, delimiåno ili pot-puno (iks zraci [x-rays, X-Strahlen], zona A,kolona B [be], TANJUG/Tanjug, NATO/Nato,NIN/Nin; be-se-ÿe i beseÿe [BSŸ/BSG],A-ef-pe i Aefpe [AFP/AFP], dva-er-pi [2r�],ha-dva-o [H2O] itd., uz poneka odstupawakoja mogu biti posledica odgovarajuãihizgovornih permutacija — Ve-me-a [VMA],A-fe-ÿe [AFŸ] i sliåno).

6. Nije bitno da li ãemo se nazivima spoluglasom ili nazivima s meðunarodnomstandardnošãu „sluÿiti pri eventualnomspelovawu teško razumqivih reåi ili onihkod kojih se izgovor ne poklapa s ispi-som, ili latinskih sklopova koji se sreãui u ãiriliåkom tekstu (npr. šeststogodi-šwica, delinkvencija, otorinolaringologija,Popokatepetl, contradictio in adiecto, licen-tia poetica, circulus vitiosus itd.), ili ãemose pak ispomagati lako razumqivim i raz-govetno åujnim reåima (npr. Poqska-Okla-homa-Poqska-Oklahoma-Kanada-Albanija-Tur-ska-Egipat-Poqska-Engleska-Turska-Libija— da bi se ukazalo na izgovor meksiåkogtoponima Popokatepetl), åijim se prvimslovima precizira slovni poredak doma-ãih ili stranih reåi. Bitno je da nemamozasebnih sistema za ãirilicu i latinicu.

Ako ÿelimo saznati, na primer, kako senazivaju slova u drugim pismima, sloven-skim i neslovenskim, na raspolagawu sunam meðunarodni standardi, åesto dostup-ni i preko Interneta. Meðutim, za nas jevaÿno da se dobro snalazimo oko pisawai izgovarawa barem skraãenica, jednako uãirilici i latinici, jer nas u naåelu nemora zanimati wihovo poreklo.

7. Skraãenice uopšte ne moramo åita-ti na engleski naåin. Naprotiv. Poÿeqnoje da svako zna engleski, ali nije poÿeqnoda srpski bude anglosrpski. To vaÿi i zaona tri uvodna slova koja uvode sajtove,www, koji se najåešãe izgovaraju ovako —dablju-dablju-dablju, jer nas na to ne obave-zuje åiwenica da ta skraãenica potiåe odengleske sintagme World Wide Web (Svet-ska mreÿa). Nije li boqe i prirodnije re-ãi tri ve ili tri dupla ve, bez robovawaengleskom naåinu izgovora? Nije li nor-malnije reãi Kfor nego Kafor, odnosnoKejfor? Nije li boqe nove nosaåe infor-macija zvati de-ve-de ili devede umesto di--vi-di ili dividi prema skraãenici DVD/DVD? Uostalom, CD i CD rom ne åitamoniti izgovaramo si-di, nego ce-de i ce-de--rom, a mogli bismo se setiti da se u srp-skome od imenica kompakt i kontakt mo-gu praviti i pridevi kompaktni i kon-taktni, tako da ponekad moÿemo izbeãiskraãenice i kazati, na primer, kompakt-ni disk i kontaktna grupa.

8. Odbor mora primiti k znawu posto-jawe meðunarodnih standarda kao elemena-ta nove meðunarodne pismenosti i uoåitiwihove prednosti i eventualne slabosti,ali se ne mora oduševqavati pojedinimwihovim elementima. Štaviše, ako je koåime nezadovoqan, preko domaãe agencijeZavoda za standardizaciju (donedavno Sa-veznog zavoda za standardizaciju), koja te-sno saraðuje s Meðunarodnom organizaci-jom za standardizaciju / International Stan-dardization Organization, åije je sedište uŸenevi — moÿe ispostaviti zahtev za iz-menu ili dopunu pojedinih meðunarodnihstandarda pa i ISO/ISO 10646. Moÿe touåiniti preko Odbora za standardizacijuili mimo wega, ali ne vidimo šta imalošeg u postojeãem meðunarodnom standar-du, u kojem se svakom suglasniku, da bi senormalno izgovorio i pisao, pridruÿuje

36

odgovarajuãi samoglasnik (e ili a), kako jeveã reåeno.

9. Dragoslav Graoåankiã neãe nam za-meriti ako kaÿemo da nam uz pismo i azbu-ku nije nuÿan i treãi termin, „slovosled",jer bi ta kovanica eventualno mogla po-sluÿiti kao zamena za sintagmu poredakslova ili redosled slova (nem. Buchstaben-reihenfolge), a ne kao zamena za spisak slo-va, da ne kaÿemo „slovospisak" (nem. Buc-hstabenverzeichnis). Tu nam je internacio-nalizam alfabet veã na raspolagawu kaoopšti termin, dok je termin abeceda po-godna samo zato da oznaåi latiniåko pi-smo. Šteta je moÿda što alfabet ne glasialfavit, ali u srpskom veã imamo Homeramesto nekadašweg Omira, simbolizam ume-sto simvolizma itd. Teško je danas uspo-stavqati doslednost, ali, u naåelu, nijedobro umnoÿavati dubletizme i tripleti-zme, kojih ionako imamo previše. Ne tre-ba nam npr. hereza umesto jeres niti here-tik umesto jeretika.

10. Nije nam nuÿno pitati se zašto suu hrvatskom jeziåkom standardu bez nazivaostale grafeme åÅ, ãÃ, jJ, dÿDŸ, ðÐ i njNJ,niti pak zašto su u srpskom svi nazivislova sredweg roda, dok su u hrvatskom slo-va bB, iI, jJ, kK i lL, muškog roda (sudimopo Rjeåniku hrvatskoga jezika Vladimira Ani-ãa, treãe prošireno izdanje, Zagreb 1998). Uo-stalom, srpski i hrvatski dva su jeziåkastandarda, makar ne bili dva standardno-jeziåka sistema, dva odelita standardna je-zika.

Što se tiåe srpskoga jeziåkog standar-da, bitno je da u wemu nema nepotrebnogpluralizma slovnih naziva, makar se duble-tizam morao podnositi. Uostalom, hrvat-ski standard nije nimalo sklon ãirilici,a srpskom je latinica neophodna samo kaopomoãno pismo.

O b r a z l o ÿ e w e

Obrazloÿewe ove odluke i nije naroåi-to nuÿno, jer je sve reåeno u wenom dispo-zitivu. Tekst odluke, s Uvodnom napomenomi Odgovorima, ispao je previše dug. Odlu-ku br. 41, kao i prethodne, vaqa shvatitikao preporuku, a ne kao uredbu ili naredbu,

koje bi podrazumevale zakonsku obaveznost.U skladu s Poslovnikom Odbora ovu odlu-ku, kao dosad nerašåišãeni zaostatak iz2003. godine, utvrdila je Komisija br. 7(za odnose s javnošãu i rešavawe neodlo-ÿnih pitawa) na svojoj treãoj ovogodišwojsednici, odrÿanoj 14. XII 2004. godine, pase woj ne treba vraãati na osmoj sedniciOdbora (sredinom februara 2005). Ove go-dine utvrðene predloge odluka, predlog od-luke br. 45 i predlog odluke br. 46, kao inaredne predloge odluka, Komisija ãe uvr-stiti u dnevni red naredne, osme, sedniceOdbora.

Vaqa još nešto reãi. Kad je sastavqanprethodni tekst predloga odluke br. 41, uåi-wen je previd. Insistiralo se na nazivujota za jJ. Za to nije bilo razloga, jer smose isprva poveli za nazivima nekih samo-glasnika u drugim slovenskim jezicima. UMeðunarodnom standardu ISO/ISO 10646postoji naziv je za to slovo u srpskom imakedonskom jeziku, a nijedan drugi slo-venski ãiriliåki jezik nema tog slova usvojoj postavi. Osim toga, slova q i w do-bili su nazive qe i we po analogiji s na-zivom je za slovo j, jer se pošlo od toga daglasovi [q] i [w] nastaju jotovawem glaso-va [l] i [n], pa to vaqa izraziti i u nazi-vima tih slova, postojeãih samo u srpskoji makedonskoj ãirilici.

I još nešto. U meðuvremenu, Odbor jeupoznat s Meðunarodnim standardom ISO/ISO 9, zapravo s wegovom novom verzijomiz 1995. godine, kojom se utvrðuje odgova-rajuãe preslovqavawe pojedinih slovenskihãiriliåkih slova u latiniåka, åime se la-tinica uspostavqa kao pomoãno pismo gdegod je to u meðunarodnoj komunikaciji po-trebno. U nas je, dok je postojala SFRJ,verifikovana prethodna verzija tog stan-darda. Bilo je to 1986, a 1995. godine do-neta je nova verzija ISO/ISO 9, åija je lo-gika da svako slovensko ãiriliåko slovoima svoj latiniåki pandan. Bilo bi po-ÿeqno da se Odbor izjasni i o ovoj novojverziji ISO/ISO 9, da je primi k znawu ida se zaloÿi za wenu verifikaciju. Meðu-tim, to ãe biti predmet jedne od narednihodluka.

37

Odluka br. 42

VIŠESTRUKO KORISNA KWIGAI ZA NAUKU I ZA PRAKSU

Uvodne napomene

Ove godine, 2003, u izdawu Filozof-skog fakulteta u Novom Sadu, jednoga od14 osnivaåa Odbora za standardizaciju srp-skog jezika, pojavilo se retko delo, s na-slovom Semantiåko-derivacioni reånik (Sve-ska 1: Åovek — delovi tela), åije su redak-torke Darinka Gortan-Premk, predsednikOdborove Komisije za leksikologiju i lek-sikografiju, te Vera Vasiã i Qiqana Ne-deqkov. Pošto je kwiga znaåajna i za stan-dardizaciju srpskog jezika — u åijoj se iz-radi ponajviše angaÿovala Darinka Gor-tan-Premk, ålan Odbora i predsednik jed-ne od wegovih velikih komisija — smatra-li smo da bi trebalo da i Odbor, bez obzi-ra na to što nije bila wegov projekat, ka-ÿe svoju reå o woj te da je tako preporuåistruånoj i široj javnosti.

Osnovni podaci o kwizi

Kwigu saåiwavaju ovi odeqci: Predgo-vor (7—22), Izvori i konsultovana litera-tura (19—21), Tabela prefiksa i sufiksa(22—25), Legenda i skraãenice (26—30) iReånik (31—373), åija je materija izdeqe-na na semantiåko-derivaciona gnezda (SDG).Glavni deo kwige, Reånik ima åetiri ta-kva gnezda: SDG imenica (åovek, qudi, ÿe-na); SDG imenica kojima se oznaåavaju de-lovi qudskog tela; SDG imenica sa malimbrojem derivata i bez derivata kojima seoznaåavaju delovi qudskog tela i SDG izve-denih imenica kojima se oznaåavaju deloviqudskog tela.

U Reåniku su lematizovane, tj. posta-vqene kao odrednice, osnovne, proste lek-seme, a u reåniåkom ålanku svake od wihdat je popis derivata nastalih od osnov-nih reåi i od wihovih derivata i kompo-zita åiji su sastavni delovi osnovne lek-seme ili wihovi derivati. I kod osnov-nih reåi i kod derivata izdvojeni su tvor-bena osnova i tvorbeni formant, npr. gla-var-ski; kod sloÿenica su, takoðe, izdvoje-

ni sastavni delovi. Leme nisu akcentova-ne, osim u sluåajevima kada je akcenat bi-tan za identifikaciju posebnih lema. Sva-ki reåniåki ålanak prati kratka analizaprocesa varirawa — i u polisemiji i uderivaciji.

Vrednost i ciqevi kwige

Reånici ovog tipa vrlo su retki, a Se-mantiåko-derivacioni reånik, mada ima do-dirnih taåaka s nekima od postojeãih reå-nika, koncepcijski se razlikuje od svegašto je do sada izraðeno i objavqeno u sla-vistiåkom svetu. O izvornosti i vredno-sti wegove koncepcije dovoqno govori åi-wenica da su je, sa svim wenim elementi-ma, preuzeli makedonski i poqski lingvi-sti i zapoåeli rad na izradi istih reå-nika za svoje jezike. Dr Darinka Gortan--Premk, idejni tvorac ovog Reånika, govo-rila je o wegovoj koncepciji mnogo putana razliåitim skupovima i u razliåitimzemqama kako bi proverila osnovnu zami-sao i, zajedno sa dr Verom Vasiã, ukloni-la eventualne nedostatke. U ekscerpciji iobradi graðe za Reånik, osim Darinke Gor-tan-Premk, Vere Vasiã i Qiqane Nedeq-kov, uåestvovalo je još desetoro mlaðih ko-leginica i kolega, studenata i postdiplo-maca Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Krug korisnika ove kwige znatno je ši-ri nego što se na prvi pogled moÿe uoåi-ti. Pored lingvista, prvenstveno deriva-tologa, semantiåara i leksikologa, ovaj Se-mantiåki reånik biãe koristan i drugimjezikoslovcima, profesorima, studentimaslavistike i drugim filolozima u uåewusrpskog kao stranog jezika, prouåavaocimaslovenskih jezika i svima koji se budu du-bqe interesovali za srpski jezik.

Ciqevi koje su autori sebi postavilii u Reåniku ostvarili brojni su i razno-vrsni. Mada je ovo tek prva sveska, oåi-gledno je da Reånik pruÿa materijal i osno-vu za vrlo znaåajna derivatološka i op-štelingvistiåka istraÿivawa i zakquåi-vawa. Mnogi ãe se zakquåci, ipak, moãiizvlaåiti tek kada se Reånik kompletira.Na osnovu Semantiåko-derivacionog reå-

38

nika mogu se preduzimati mnoga leksiko-loška i derivatološka istraÿivawa kojase tiåu teorijsko-metodoloških problemaizrade ovakvih reånika, moguãnosti kon-trastirawa semantiåko-derivacionih gne-zda, leksikološko-gramatiåkih, sociolin-gvistiåkih i metodiåkih istraÿivawa naosnovu tih gnezda. Na temequ kompletnogSemantiåko-derivacionog reånika dobiãese i potpun popis leksema koje åine osno-vu leksiåkog sistema, kao i podaci o raz-liåitim tipovima morfološko-semantiå-kog varirawa. Reånik omoguãuje i ispiti-vawa prefiksalne i prefiksalno-sufik-salne tvorbe, kao i tvorbe sloÿenica, naosnovu åega ãe se moãi utvrditi koje su ikakve lekseme više a koje su i kakve mawesposobne za oblikovawe kompozita (slo-ÿenica). Obrada leksema po principu se-mantiåko-derivacionog reånika omoguãujeda se proveri da li tip i pravac seman-tiåkih i derivacionih modifikacija za-vise od kategorije reåi u inicijalnom po-loÿaju, kao i to da se proveri pretpostav-ka o veãoj produktivnosti imenica u se-mantiåkom i morfološkom varirawu oddrugih kategorija reåi. Leksiåki sistem,ovako ispitan, omoguãio bi teorijski za-snovano leksiåko normirawe. Daqe, omogu-ãio bi razlikovawe okazionalizama od neo-logizama ili razlikovawe zastarelih tvor-benih modela od onih koji su u ekspanziji.A popis modela u ekspanziji pomogao bi

terminolozima u stvarawu naziva razli-åitih struka, posebno onih novih.

Semantiåko-derivacioni reånik nesum-wivo je specifiåan i originalan leksi-kografski poduhvat. Wegovom prvom sve-skom zapoået je opseÿan rad koji ãe — ka-da bude, verujemo uspešno, priveden kraju— doneti celovito leksikografsko delo ve-like vrednosti, što ãe doprineti afir-maciji srpske lingvistike. Takoðe je vrlovaÿno da je radom na ovom projektu zapoåe-to stvarawe ozbiqne leksikografsko-leksi-kološke škole.

Navedeni kvaliteti Semantiåko-deriva-cionog reånika, a ovde je spomenut samo wi-hov neznatan deo, pokazuju da se radi o ve-oma vrednom leksikografskom i leksiko-loškom poduhvatu, koji zavreðuje paÿwu ipodršku Odbora za standardizaciju srp-skog jezika.

* * *

Nacrt ove odluke pripremio je dr Ðor-ðe Otaševiã, sekretar Komisije br. 4. Na-crt je razmotren i s mawim izmenama iodgovarajuãom opremom prihvaãen na sed-nici Komisije br. 7, 18. 12. 2003. Pretvo-ren je u predlog odluke br. 42, koji je bezprimedaba usvojen na sedmoj sednici Od-bora za standardizaciju srpskog jezika, odr-ÿanoj 29. januara 2004. godine.

Odluka br. 43

ZNAÅAJAN POMAK U ODNOSU NAPRETHODNE RADOVE I KWIGE

IZ TVORBE REÅI

Uvodne napomene

Kada smo, 22. aprila 2002. godine, po-vodom izlaska prve kwige Tvorba reåi (Deoprvi: prefiksacija i kompozicija), donosi-li Odluku Odbora br. 25 (Pouzdana i nauå-no utemeqena argumentacija), napomenulismo, na samom kraju teksta, „da prof. Klajnupravo radi na drugom delu studije o tvor-bi reåi u savremenom srpskom jeziku, u

kojoj ãe biti obraðena derivacija", ali —nismo mogli ni pretpostaviti da ãe se dru-gi tom pojaviti veã naredne godine, 2003,na oktobarskom sajmu kwiga u Beogradu. Sre-ãom, desilo se ono što nismo ni pretpo-stavili. Sada imamo i drugi tom. Oba odwih nose isti naslov — Tvorba reåi u sa-vremenom srpskom jeziku, a drugome je pod-naslov — Deo drugi: sufiksacija i konver-zija. I izdavaåi su isti: Zavod za uxbeni-ke i nastavna sredstva, Beograd, Maticasrpska, Novi Sad, i Institut za srpskijezik SANU, Beograd. Isti su i recenzen-ti: Ÿivojin Stanojåiã i Miroslav Niko-

39

liã, ålanovi Odbora za standardizaciju srp-skog jezika. I ponovo stoji: pripremqenau okviru Odbora — kao delo 2 „Prilogagramatici srpskoga jezika", u kojoj ãe senaãi veãi broj kwiga.

Osnovni podaci o kwizi

Iza kraãeg Uvoda (str. 5—15) — kojispada u odeqak Sufiksacija (str. 15—378)— sledi devet poglavqa (1. Imeniåki su-fiksi — domaãi, 2. Imeniåki sufiksi —strani, 3. Pridevski sufiksi — domaãi,4. Pridevski sufiksi — strani, 5. Zame-niåki sufiksi, 6. Glagolski sufiksi —domaãi, 7. Glagolski sufiksi — strani, 8.Glagolski sufiksi za promenu vida i 9.Priloški sufiksi). Drugi odeqak — Kon-verzija — neuporedivo je kraãi, nepunihdeset stranica (379—388), a izdeqen je napet poglavqa (1. Termin i definicija, 2.Poimeniåewe, 3. Popridevqewe, 4. Prela-zak u priloge i 5. Prelazak u predloge).

Ceo ovaj tom znatno je duÿi od prethod-noga. Saåiwavaju ga još: Literatura (389—396), potom Registar sufiksa (397—401),ustrojen u pet poglavqa (¡. Imeniåki, ¡¡.Pridevski, ¡¡¡. Zameniåki, ¡¢. Glagolskii ¢. Priloški), i, najzad, opseÿni Regi-star reåi (402—514), izdeqen na tri glave(¡. Srpske reåi [502—512], ¡¡. Ruske reåi[512] i ¡¡¡. Reåi iz latiniåkih jezika [512—514]), odneo je petinu kwige. Ta dva regi-stra bitno olakšavaju nalaÿewe onog štose traÿi i dobro snalaÿewe korisnika ovekwige, koja je i inaåe pregledna i åitkopisana.

Autorove dileme, otklowene u saradwis recenzentima

Recenzenti, od kojih se preuzima ocenakwige, imali su prvobitno priliåan brojprimedaba na ponuðeni rukopis, koje sugotovo u potpunosti prihvaãene. One su seodnosile prvenstveno na broj i rasporedsufiksa, tako da su svi srodni sufiksi(kao npr. -anik, -enik, -benik i dr.) grupi-sani na jednom mestu. Autoru je izvornanamera bila da sve sufikse poreða strogopo azbuånom redu. Meðutim, od toga se od-ustalo, ali korisnik ima na raspolagawu

Registar sufiksa, koji pomaÿe da se lakonaðe svaki pojedinaåni sufiks pomenut ukwizi, meðu kojima je mnogi opširno pri-kazan, opisan i ilustrovan.

O c e n a k w i g e

Drugom kwigom Tvorbe reåi u savreme-nom srpskom jeziku obuhvaãene su sufiksa-cija (izvoðewe, derivacija) i konverzija (pre-tvarawe, preoblikovawe), najproduktivni-ji i najneproduktivniji tip tvorbe reåi usrpskom jeziku, pa i u onom jeziåkom kor-pusu koji je donedavno nazivan srpskohr-vatskim jezikom. Odmah vaqa reãi da je ovonajobuhvatnija, najsadrÿajnija, najkomplet-nija i najkompleksnija studija o ovim ti-povima tvorbe reåi, koja u svakom pogle-du predstavqa znaåajan pomak u odnosu naprethodne radove i kwige iz ove oblasti.

Što se kompleksnosti kwige tiåe, onaje uslovqena, s jedne strane, kompleksno-šãu same materije koju obraðuje (a tu sepre svega misli na sufiksaciju) i, s drugestrane, teÿwom autora da obradi i objasnigotovo sve iz sufiksacije i konverzije usrpskom jeziku. Kompleksnost sufiksacijepotiåe delom iz wene izuzetne produktiv-nosti, a još više iz åesto teško utvrdivegranice izmeðu tvorbene osnove i sufik-sa, što je posledica razliåitih i neretkovišestrukih fonetskih promena izvrše-nih tokom istorije našeg jezika upravo natoj granici, odn. mnogobrojnih morfono-loških alternacija, kao i åestih (ponekadnedovršenih ili leksiåki ograniåenih) po-merawa granice izmeðu osnove i sufiksaizazvanih perintegracijom (obiåno analo-škog porekla), tj. pojavom sloÿenih sufik-sa. Ponekad, åak, nije jasno šta je od åegaizvedeno niti pak da li je uopšte izvede-no (i to ne samo kod reåi stranoga pore-kla, kod kojih je taj problem najizraÿe-niji).

Autor se hrabro i nadasve pošteno su-oåio sa svom tom sloÿenošãu, ne preska-åuãi i ne zaobilazeãi åak ni pojedinaånesporne sluåajeve. Pri tome nije ostajao sa-mo u ravni tvorbe, tj. utvrðivawa tvorbe-nih formanata, naåina wihovog kombino-vawa i znaåewa tvorenice (recimo kod fi-nesa navodi „prvobitno 'finoãa', ali da-nas u znaåewu 'pojedinost, sitna razlika,nijansa' "), veã je åesto zalazio i u druge

40

jeziåke domene. Tako su uz mnoge reåi ilikategorije reåi date opservacije etimolo-ške, sociolingvistiåke, normativistiåke,gramatiåke, istorijskojeziåke i/ili kultu-rološke naravi (npr. da je sifilistiåar„nesumwiva greška [zamena sufiksa]", daje genitiv od Hristos — Hrista i da nom.Hrist „nije u tradiciji srpskog kwiÿev-nog jezika", da je nimfeta „od fr. nym-phette, ali popularisano preko engleskognymphet, zahvaqujuãi Nabokovqevoj 'Loli-ti' " i tako daqe i tome sliåno). Sve todoprinelo je pojavi pojedinaånih (istinaretkih) sluåajeva koji izazivaju nedoumicei zahtevaju naknadno promišqawe. Naknad-no promišqawe rešilo je mnogu dilemu,ali je, verovatno, poneka i ostala. Ovomkwigom dobili smo delo znatne vrednosti

i opseÿnosti, retko i u slovenskom svetui izvan wega.

* * *

Sadrÿaj predloga ove odluke utvrðen jena sedmoj sednici Komisije br. 7, odrÿa-noj 18. decembra 2003. godine. Sednici suprisustvovali svi ålanovi Komisije: IvanKlajn, Branislav Brboriã, Novica Petko-viã, Slobodan Remetiã i Drago Ãupiã. IvanKlajn, predsednik Odbora i autor kwige,nije se bavio ni razmatrawem ni doteri-vawem teksta ove odluke, koji su pripre-mili Drago Ãupiã i Branislav Brboriãkonsultujuãi recenzije. Predlog je bez pri-medaba prihvaãen na sedmoj sednici Odbo-ra, odrÿanoj 29. 1. 2004.

Odluka br. 44

PRECIZIRAWE I OSNAŸIVAWEPOSLOVA OKO NOVE REDAKCIJE

PRAVOPISA

Uvodne napomene

Iako je pre dve godine doneta OdlukaOdbora br. 23 (Ozvaniåewe novog pravopi-snog projekta), nije se mnogo napredovalou poslovima oko realizovawa nove redak-cije Pravopisa srpskoga jezika, što je bi-lo planirano za kraj 2003. godine, tako dabi novo izdawe Pravopisa ugledalo svetlodana tokom 2004. godine. Posledwa sedni-ca Komisije za praãewe i istraÿivawe pra-vopisne problematike (Komisija br. 5), odr-ÿana 28. novembra 2003. godine, pruÿilaje priliku wenim ålanovima — a naro-åito åetvorici ålanova redaktorske grupe(Matu Piÿurici, rukovodiocu redaktorskegrupe, te Miloradu Dešiãu i ŸivojinuStanojåiãu, dok je odsutan bio BranislavOstojiã, koji je i sam insistirao na pre-cizirawu poslova i wihovoj integraciji),kao i predsedniku, potpredsedniku i se-kretaru Odbora (Ivanu Klajnu, Sloboda-nu Remetiãu i Branislavu Brboriãu) — darealno sagledaju situaciju, da rašåiste ipreciziraju sve što je neophodno kako bi

rad nesmetano tekao i okonåao se tokom2004. godine. Novo izdawe Pravopisa ima-lo bi biti objavqeno u narednoj, 2005, go-dini u ekavskoj i ijekavskoj verziji isto-vremeno.

Posle konstruktivne i odgovorne ras-prave svih prisutnih, prihvaãen je doku-ment pod naslovom Pravopis 2004 (Šta jerašåišãeno i osnaÿeno), koji je — pod na-slovom Podsetnik za daqi rad na Pravopi-su i oko wega — sastavni deo ove Odluke.Precizno je rašåišãeno šta ko radi i kose s kime „ukršta" i prepliãe (ko je kome„dubler" za pojedine pravopisne odluke).

Daqe slede zakquåci koji se odnose naobaveze svih åetiriju ålanova redaktorskegrupe, na åijem je åelu Mato Piÿurica, pre-neseni, s mawom izmenom, iz Beleške sasednice Komisije br. 5 odrÿane 28. novem-bra 2003. godine.

Poslovi i wihovi nosioci

1. INTERPUNKCIJAPrireðivaå Ÿivojin StanojåiãUkrštawe s Matom Piÿuricom

2. ODVOJENO I SASTAVQENO PISA-WE REÅI

41

Prireðivaå Milorad DešiãUkrštawe s Branislavom Ostojiãem

3. „GRAMATIÅKE TEME" U PRAVOPI-SU (EKAVSKI I IJEKAVSKI IZGOVOR,MORFOFONOLOŠKA PITAWA)

Prireðivaå Branislav OstojiãUkrštawe s Miloradom Dešiãem (poseb-

no oko odvojenog i sastavqenog pisawa reåi)

4. VELIKO I MALO SLOVO, REÅNIKI OSTALE TEME FORMALNOG PRAVO-PISA (TRANSKRIPCIJA, TIPOGRAFSKAPITAWA)

Prireðivaå Mato PiÿuricaUkrštawe s Miloradom Dešiãem (poseb-

no kada je u pitawu Pravopisni reånik iakcentovawe odrednica)

5. TRANSKRIPCIJA STRANIH REÅI• Za ENGLESKI JEZIK Tvrtko Prãiã• Za FRANCUSKI JEZIK Dušanka To-

åanac• Za RUSKI JEZIK I SLOVENSKE JE-

ZIKE Bogdan Terziã• Za SKANDINAVSKE JEZIKE Qubi-

ša Rajiã

6. SKRAÃENICEPrireðivaå Veqko BrboriãUkrštawe sa Ÿivojinom Stanojåiãem

7. KONAÅNA REDAKCIJAMato Piÿurica

8. RECENZENTI NOVE VERZIJE PRA-VOPISA

Ivan Klajn i Drago Ãupiã

Napomena: Svi prireðivaåi duÿni su pro-åitati rukopise drugih, a ne samo onih skojima se ukrštaju.

Završne napomene

Sekretar Odbora preuzeo je obavezu dase obrati porodici Mitra Pešikana, teda je upozna s radom na novoj verziji Pra-vopisa srpskoga jezika (pripremanog u te-škim godinama raspadawa bivše SFRJ iizašlog iz štampe 1994. godine, s godi-nom 1993. na naslovnoj stranici, kada ještampawe otpoåelo, ali je zbog pomawka-

wa finansijskih sredstava dovršeno na-redne godine) i uslovima pod kojima ãe seizvršiti redakcija Pravopisa. Tekst Pra-vopisa biãe znatno preraðen i prestili-zovan, najmawe dvostruko kraãi i umnogo-me pristupaåniji širem krugu korisni-ka, osloboðen od pozivawa na Pravopis iz1960. godine, s dopunama u odeqku koji sebavi transkripcijom stranih vlastitih ime-na i u Reåniku uz Pravopis. Pošto se ne-ãe unositi nova pravopisna pravila — veããe se neke dublete ukloniti dok ãe nekiodeqci pretrpeti deregulaciju (npr. spo-jeno i odvojeno pisawe reåi) — stalo sena stanovište da na koricama i na na-slovnoj stranici Pravopisa, kao svedoåan-stvo o postojawu kontinuiteta i uvaÿava-wu zasluga za dubqe nauåno osmišqavawepravopisnih pravila, ostanu imena wego-vih prireðivaåa (Mitra Pešikana, Jova-na Jerkoviãa i Mata Piÿurice). Naravno,dodaãe se imena ålanova redaktorske gru-pe, na åijem je åelu Mato Piÿurica, s timšto prireðivaåi i suprireðivaåi (ålano-vi redaktorske grupe) zadrÿavaju i preuzi-maju (ko)autorska prava u skladu s prilo-ÿenim Podsetnikom.

U meðuvremenu, veã 24. decembra 2003.godine, i porodica Pešikan i Jovan Jer-koviã dali su pismenu saglasnost da senova verzija Pravopisa moÿe pripremitiu skladu s predlogom Odluke Odbora br.44, koji je dopuwen ovom konstatacijom iobavezom izdavaåa da novu verziju Pravo-pisa objave istovremeno na ekavskom i ije-kavskom izgovoru. Tako ãe se bez smetwepristupiti daqem radu na novoj verzijiPravopisa, koji, u skladu s ovom odlukom,ostaje ponajviše vezan za Maticu srpsku,jednoga od izvornih osnivaåa Odbora, tra-dicionalnog nosioca organizacije poslo-va oko Pravopisa srpskoga jezika i drugihjeziåkih poduhvata te glavnog izdavaåa Pra-vopisa. Odbor ãe nastojati, koliko god sepokaÿe moguãim, da Pravopis bude prven-stveno struåno pitawe, a to znaåi da nika-da više ne bude jabuka razdora meðu struå-wacima niti moneta za izvanstruåna pot-kusurivawa, bez obzira na to što se uvekpodrazumevaju uloga i znaåaj sociolingvi-stiåkog miqea u kojem se razvija i stan-dardizuje svaki jezik, pa i srpski, najva-ÿnija komunikacijska i simboliåka delat-

42

nost preteÿne veãine graðana Srbije, Cr-ne Gore i Srpske.

* * *

Predlog ove Odluke pripremqen je usaradwi sekretara Odbora i sekretara Ko-misije za praãewe i istraÿivawe pravo-pisne problematike, kako je i predloÿenona sednici Komisije za praãewe i istra-ÿivawe pravopisne problematike odrÿa-noj 28. novembra 2003. godine. Predlog jeunekoliko doraðen na sednici Komisije br.7 (18. decembra 2003. godine), koja obavqa

poslove Odbora izmeðu wegovih sednica, ausvojen je na sedmoj sednici Odbora, odr-ÿanoj 29. januara 2004. godine. Na sedniciOdbora je saopšteno da su Jovan Jerkoviãi porodica Pešikan dali pismenu sagla-snost da se na novoj redakciji Pravopisaradi u skladu s predlogom odluke Odbora,u kojem je dodata, na kraju pasusa Uvodnenapomene, sintagma u ekavskoj i ijekavskojverziji istovremeno, što i nije bilo spor-no s obzirom na to da je Pravopis iz 1993.godine u isto vreme objavqen u obema timverzijama.

43

DOKUMENTI UDRUŸEWA ZA ZAŠTITU ÃIRILICESRPSKOG JEZIKA „ÃIRILICA"

Zakquåci skupa „Ãirilica u našoj kuãi",odrÿanog u Matici srpskoj na Krstovdan,

27. septembra 2003. u organizaciji„Ãirilice"

1. I pored formalne ustavne i zakon-ske regulative u korist ãirilice, srpskopismo danas je u srpskom jeziku u veãinioblasti, pogotovo u opštoj javnoj upotre-bi, u praksi marginalizovano i svedenona izuzetke ili je potpuno istisnuto izsvakodnevne upotrebe u korist hrvatske la-tinice, iako za to nema nikakve potrebe.

2. Srpsko ãiriliåko pismo u okvirugovornog podruåja srpskog jezika moÿe ubuduãnosti da se oåuva jedino ispuwava-wem oba ova uslova:

a) ako izvršna vlast dosledno sprovo-di ustav i zakon o sluÿbenoj upotrebi je-zika i pisma;

b) ako srpska jeziåka nauka i struka vra-te srpskom pismu ãirilici ulogu jedinogpisma, kako je to bilo pre uspostavqawa

tzv. srpskohrvatskog jezika, odnosno ako sesrpska jeziåka nauka i struka usaglase spravilom koje vlada u svim svetskim jezi-cima: jedan jezik — jedno pismo.

3. I na primeru srpskog jezika pokaza-lo se da jedan jezik ne trpi dva pisma. (Za-to, åesto i nasilno i pod pritiscima, ne-staje srpsko desetovekovno ãiriliåko pi-smo.) To, razume se, nikako ne znaåi danije dobro ili poÿeqno znati više svet-skih jezika i wihovih pisama, ali nijedannarod u svetu (osim srpskog) ne uvodi usvoj jezik kao alternativno ili konkurent-sko neko drugo pismo — ni svoje ni tuðe.

Novi Sad,Na Krstovdan, 27. septembra 2003

Za uåesnike Nauåno-struånog skupa"Ãirilica u našoj kuãi"

Vera Davidoviã(predsednica Organizacionog

odbora skupa)

44

PREDLOG KOMISIJI ZA IZRADU NOVOG PRAVOPISASRPSKOG JEZIKA

PRAVOPIS SRPSKOG JEZIKA SASRPSKIM PISMOM, U SKLADU

S ODLUKOM BROJ 34. ODBORA ZASTANDARDIZACIJU SRPSKOG JEZIKA

Odbor za standardizaciju srpskog jezi-ka najavio je nedavno dovršetak i obelo-dawivawe novog pravopisa srpskog jezikaza jesen 2004. godine. Kako je javnost oba-veštena, pravopisna pravila formulisaãekomisija s åetvoricom poznatih univerzi-tetskih profesora. To su Mato Piÿurica,Ÿivojin Stanojåiã, Milorad Dešiã i Bra-nislav Ostojiã. Na taj naåin gotovo da jepokriveno celokupno srpsko govorno pod-ruåje, osim podruåja Republike Srpske. Tone mora biti veãi hendikep, ali bi ipak— iz više razloga, a iz potrebe jedinstve-nog rešavawa pravopisno-jeziåkih pitawana celokupnom srpskom jeziåkom podruåju— bilo boqe da je u komisiju ušao i nekos pomenutog podruåja.

Kad je reå o pismu srpskog jezika, svakomoÿe zapaziti da, posle konaånog i for-malnog razbijawa tzv. srpskohrvatskog je-zika ranih devedesetih godina, to pitaweu srpskom jeziku, koji nam se sa starimimenom sam i bez posebne zasluge srpskihlingvista vratio, nije rešeno na priro-dan, uobiåajen naåin, kako se, uostalom, topitawe uvek rešava u celom svetu. Reå je,u stvari, o neizmirenom dugu struåwaka zajezik i pismo prema milenijumskom pismusrpskog jezika. Sada je neizbeÿno stiglovreme da se srpskom jeziku i srpskom na-rodu i od struåwaka za jezik i pismo vra-ti, veã gotovo svuda u ovom åasu potisnu-to, srpsko (ãiriliåko, vukovsko) pismo.

Danas postoji i jedan priliåan para-doks u vezi s nerešenim pitawem srpskogpisma. Kada je saåiwavan Ustav Srbije iz1990. godine, prevagnulo je ispravno po-litiåko gledište koje se iskazalo u vraãa-wu ãirilice kao neizostavnog pisma srp-skog jezika. Kada je, pak, saåiwavan Pravo-pis srpskog jezika (1993), u odreðivawu pi-sma srpskog jezika produÿen je, na nekinaåin, koncept o nastavqawu ÿivota za-jedniåkog „srpskohrvatskog jezika". Dogo-dilo se kod nas nešto što je za naše pri-

like gotovo do juåe bilo neverovatno: po-litika je u vezi sa srpskim pismom boqeprocenila åiwenice i otišla je ispredjeziåke nauke i struke. Otuda se taj izosta-li predugaåki korak lingvista brzo poka-zao kao veoma nepovoqan za sudbinu srp-skog pisma. Ãirilica je, kako spomenu-smo, po Ustavu Srbije iz 1990. i po Zakonuo sluÿbenoj upotrebi jezika i pisma iz1991. godine (novi ustav ãe to još preci-znije i boqe rešiti) imala prirodnu ulo-gu u srpskom pisanom jeziku, a u stvarno-sti je nastavqeno poluvekovno davawe ap-solutne prednosti hrvatskoj latinici kaou vreme jugoslovenske drÿave i tzv. srp-skohrvatskog jezika. Zato je u Srbiji ãiri-lica sve brÿe postajala drugorazredno, avrlo åesto i iskquåivano pismo, što jeomoguãavalo weno nestajawe. Istiskivawe(gotovo pravi izgon) ãirilice dogodio se,prvo, kroz „ravnopravnost (hrvatske) la-tinice i (srpske) ãirilice", ali se onanije iskazivala u bilo kakvoj stvarnoj rav-nopravnosti, nego se — uz primenu ra-znih, åesto nasilnih, a uvek politiåkih,pritisaka — išlo na smišqeno bukvalnozamewivawe ãirilice latinicom. Drugo,smišqena je u svetskim okvirima origi-nalna podvala sprovoðena kroz „bogatstvodvoazbuåja", a to bogatstvo ogledalo se ulatiniåkom (hrvatskom) jednoazbuåju. I „rav-nopravnost pisama" i „bogatstvo dvoazbuå-ja", poznate komunistiåke floskule nekihjugoslovenskih politlingvista, nisu u tomvidu zadrÿane u postojeãem Pravopisu srp-skog jezika (1993), ali je zadrÿana wihovafunkcionalna i praktiåna uloga.

Sada postoji neizbeÿnost da se, kad jereå i o pismu, aktuelni pravopis konaå-no usaglasi sa struånonauånim principi-ma bez kojih se ne sme praviti pravopisnidokument. Sadašwi pravopis, koji je biopre svega delo uvaÿenog lingviste MitraPešikana, više je pravqen kao obimnijarasprava o pravopisnim pitawima, ali ma-we je bio jedinstven pravopisni priruå-nik kome je osnovna uloga u jednostavnostiprimene i u principskim osnovama u iz-lagawu pravila pisawa. Rešewa pravopi-

45

snih pravila nisu u svemu bila data premauobiåajenom standardu u formulisawu pra-vila u pisawu. Treba pogledati, pre sve-ga, kako su rešena pitawa pisawa velikogslova, spojenog i odvojenog pisawa reåiili korišãewa crtice, recimo, pa se uve-riti koliko je Pravopis (1993) u svemu to-me mawkav i teško primewiv.

Kad je reå o pismu svakog jezika, a to jeuvek pitawe za rešavawe na prvim stra-nama svakog pravopisa, sadašwi pravopissadrÿi neuobiåajenost u svetskim razme-rama. Pravopis srpskog jezika (1993) koji supriredili Mitar Pešikan, Jovan Jerko-viã i Mato Piÿurica (iz)raðen je tako dase danas u wemu ponešto mora doraditi,štošta promeniti, nešto vaqa usaglasi-ti s novim jeziåkim pojavama i pravopi-snom praksom i s pravopisnom tradici-jom, a rešewe pitawa pisma u srpskom je-ziku mora se potpuno preinaåiti. U tomemeðu pravopiscima ne bi trebalo da bu-de veãih nedoumica. Udruÿewe „Ãirili-ca" podrÿaãe sa svih svojih 919 ålanova(oko 160 jeziåara za sada) pravopisce danovi pravopis srpskog jezika bude saåi-wen u skladu s pravilima u odreðivawujednoazbuåja u svakom pojedinaånom jezikuu svetu. Samo takav pravopisni dokumentodigraãe vaÿnu ulogu u negovawu pisanogstandardnog srpskog jezika i u oåuvawu srp-skog milenijumskog pisma. Od ta dva za-datka nema vaÿnijih ni u pravopisima bi-lo kog drugog jezika u svetu. Pismo srp-skog jezika (ãirilica), posle prihvatqi-vog ustavnog odreðewa, mora biti sada pro-praãeno odgovarajuãim, u svetu uobiåaje-nim, postupkom u formulisawu odgovara-juãih pravopisnih odredaba. Sada, dakle,nema više nijednog razloga da se izbegnei struåno usaglašavawe i pravopisne od-redbe s ustavnom odredbom o sluÿbenom je-ziku i pismu u Srbiji.

Pravopisci, što je za wih najvaÿnije,imaju, u vezi s tim, sada i Odluku br. 34Odbora za standardizaciju srpskog jezikanaslovqenu Ustavne odredbe o jeziku. Od-bor je u toj odluci, što je za najveãu po-hvalu i podršku, nedvosmislen u odreði-vawu neizostavnosti (jednosti) ãirilicekao pisma srpskog jezika, pa treba oåeki-vati da spomenuti pravopisci u pravopi-snoj odredbi o ãirilici kao neizostav-nom (jednom) pismu sluÿbenog srpskog je-

zika nemaju potrebe da razmišqaju trebali da poštuju spomenutu odluku Odbora zastandardizaciju, åiji su inaåe svi pravo-pisci ålanovi.

Bez uvaÿavawa åiwenice da su u meðu-narodnoj klasifikaciji registrovani za-sebno srpski jezik sa (srpskom) ãirili-com i hrvatski jezik s (hrvatskom) latini-com, naš pravopis i naša struka ne bimogli da u oåuvawu srpskog jezika i pismaposvedoåe struånonauånu potvrdu pravopi-sne osnovanosti i da odigraju oåekivanuobavezujuãu ulogu. Naša struka i nauka mo-gu da objašwavaju zašto srpski jezik i hr-vatski jezik potiåu iz jednog standardnogvukovskog štokavskog (u suštini srpskog)jeziåkog lika, ali nemaju razloga za ozbiq-nije dileme u tome treba li i posle veãneizbeÿne „jeziåke sukcesije" i daqe daåinimo nešto što ne radi niko na sve-tu, preuzimajuãi (pozajmqujuãi, uzurpira-juãi ili prisvajajuãi, svejedno) hrvatskulatinicu kao alternativno pismo koje unašim nametnutim uslovima po prirodistvari — u skladu s opštim zakonom oekonomiånosti i u jeziku — mora u buduã-nosti sasvim istisnuti srpsku ãirilicu.

Izabrani u Odboru pravopisci, veruje-mo, imaãe u vidu zašto je, i prema Odlu-ci (br. 34, Ustavne odredbe o jeziku) Odbo-ra za standardizaciju, vaÿno da u sada-šwem školskom izdawu Pravopisa srpskogjezika (2001) isprave ovu konstataciju „Ãi-rilica je prvo i osnovno srpsko pismo",1

jer je to protivno reåenoj odluci Odborai ustavnoj odredbi (Ålan 8 Ustava Srbije).Takva odredba ne postoji nigde, ni u jed-nom jeziku na svetu. Zašto bi jedino srp-skom jeziku na svetu, pored „osnovnog", ka-ko ga dosadašwi pravopisci zovu, mora-lo da postoji i „neosnovno" ili nekakvodrukåije pismo. To, naravno, ne postojini u Pravopisu srpskohrvatskoga kwiÿev-nog jezika, pa je, sasvim oåigledno, škol-sko izdawe Pravopisa srpskog jezika (2001)po zasnovanosti i ispod tzv. zajedniåkogPravopisa (1960). Sledeãa reåenica u (škol-skom) Pravopisu (2001), zasnovana na Pra-vopisu srpskog jezika (1993), predstavqa, ustvari, zaobilazan naåin posvojewa tuðeg(hrvatskog, gajevskog, latiniåkog) pisma. Ona

46

1 Prireðivaåi Mato Piÿurica i Jovan Jerkoviã, Pra-vopis srpskog jezika, Zavod za uxbenike i nastavna sredstvaBeograd i Matica srpska Novi Sad 2001, strana 9.

glasi: „Noviji kulturnoistorijski razvoji savremene potrebe kulture i nauke uåi-nili su da se i latinica moÿe smatratistandardnim pismom srpskog jezika."2

U jednoj od sledeãih reåenica pravopi-sci su potpuno posvojili gajevsku (potpu-no nesumwivo hrvatsku) latinicu (åak ine pitajuãi o tome ništa Hrvate) i takonadišli i raniji zajedniåki Pravopis iz1960. i Pravopis srpskog jezika iz 1993, štozaista ne moÿe biti prihvatqivo. Evo nakoji je to naåin uåiweno. Dok je u ranijemizdawu spomenutog pravopisa, ispod ilu-stracije (str. 20) koja prikazuje nastanaksrpske ãirilice, pisalo: „Postanak na-šeg pisma" a ispod ãiriliåke i latiniå-ke azbuke stajalo „Srpskohrvatske azbuke"(što bi se, moÿda, moglo reãi i da imamakar nekakvog smisla), dotle u školskomizdawu Pravopisa (2001) ispod slovnih sa-stava srpske ãirilice i hrvatske latini-ce ispisano je: „Srpske azbuke" (13. stra-na)!? Åini nam se da je to malo ko i pri-metio. Mnogi mi, u okolnostima kakve suvladale u uvaÿavawu i primeni srpske ãi-rilice, mislili smo da je i hrvatska (ga-jevska) latinica — srpsko pismo!? To, na-ravno, ostavqa pogubne posledice kad jereå o (o)åuvawu srpske ãirilice u srp-skom jeziku u prosveti, školstvu i kultu-ri. To pomaÿe umnogome zatirawu srpskogpisma i svoðewu srpskog jezika na (tuðe,hrvatsko) latiniåko jednoazbuåje.

Na sliåan naåin (ni)je rešio pitawepisma srpskog jezika i Milorad Dešiã usvom pravopisnom priruåniku za škole.Tamo piše: „U srpskom jeziku u upotrebisu dva pisma: ãirilica i latinica. Svakiobrazovani åovek trebalo bi da dobro po-znaje oba alfabeta, s tim da ãirilicu uzi-ma za osnovno srpsko pismo."3 (Otkud za-misao da se gotovo isti poloÿaj srpskeãirilice prenese iz tzv. zajedniåkog pra-vopisa srpskohrvatskog jezika u Pravopissrpskog jezika?) Komisiji za izradu novogpravopisa srpskog jezika, nadamo se, neãebiti — ako ÿele, a zašto ne bi ÿeleli? —teško da pravopis srpskog jezika saåine,kad je reå o pismu, po istovetnim opštimprincipima u saåiwavawu pravopisa en-

gleskog, ruskog, francuskog, nemaåkog i bi-lo kog drugog svetskog jezika. Ni u drugimnašim pravopisima i struånoj literaturinije rešeno pitawe pisma kako bi to bi-lo prirodno, principski i struånonauå-no osnovano po ugledu na sve svetske pra-vopise.

Svi naši pravopisi, dakle, posle za-jedniåkog Pravopisa srpskohrvatskoga kwi-ÿevnog jezika (1960) pitawe pisma rešilisu razliåito od svih pravopisa u svetu. Auvek kad smo bili izvan sveta — to smobar dobro osetili — teško nam se obijaloo glavu. Današwi (novi) pravopis srpskogjezika ne bi smeo izbeãi da pitawe pismareši kako se to pitawe rešava u svim mo-dernim jezicima. Mi to pitawe ne moÿe-mo da rešimo drukåije od drugih naroda,drukåije, na primer, i od Hrvata i Bo-šwaka, i od svih ostalih, tj. i mi se mo-ramo (vaqda i moÿemo) ponovo ukquåiti(u stvari vratiti) meðu narode koji u svomjeziku imaju svoje pismo, a svakome je navoqu da u liånoj upotrebi, prema potrebi,zna i koristi stotine drugih jezika i pi-sama.

Dakle, na prvim stranicama pravopisane moÿemo izbeãi da, kao i svi drugi, za-pišemo ovako ili sliåno:

„Pismo srpskoga jezika jeste ãirilicakoja se u srpskom jeziku koristi duÿe oddeset vekova. Moderan ãiriliåki sastav zasrpski jezik saåinio je u prvoj polovini19. veka Vuk Stefanoviã Karaxiã i taj seslovni sastav, posebno po pravilu jedanglas/funkcionalna glasovna jedinica — jed-no slovo/znak, svrstava u najsavršenije azbu-ke na svetu."

U ovom vremenu zbog nepoštovawa ustav-nog i zakonskog odreðewa ãirilice kao pi-sma srpskog jezika, ali moÿda još višezbog pogrešne odredbe u pravopisu i, naosnovu toga, potpuno pogrešne obuke u škol-stvu, dogaða se sve masovnije i sve brÿenedopustivo i nerazumno potiskivawe srp-skog pisma. U tome su u posledwih pedese-tak godina, a naroåito posle 1993. godine,neoåekivano a izuzetno mnogo podbacilii drÿavni organi, i školstvo i prosveta,i privrednici, i intelektualci, i nauå-nici, i nacionalne institucije, i poje-dinci i celo Srpstvo. Zato je toliko nu-ÿno svoðewe srpskog jezika (koji nam sevratio više svojom nego našom zaslugom)

47

2 Isto.3 Dr Milorad Dešiã, Pravopis srpskog jezika — pri-

ruånik za škole, „Nijansa" — Zemun i „Unireks" — Nik-šiã, 1994, strana 9.

na izvorno srpsko pismo srpsku ãirilicukroz uobiåajeno ponašawe u svetu u komeje opšte pravilo: jedan jezik — jedno pi-smo. To je jedini naåin da (sa)åuvamo svojepismo. Svako drugo ponašawe na dosada-šwi (samo srpski) naåin, naroåito posleDrugog svetskog rata, i praktiåno nasta-vqawe u isticawu „bogatstva od dvoazbuå-ja" i „ravnopravnosti pisama" jedino upraksi u okviru srpskog jezika — teško binadaqe moglo biti izraz zablude. Mnogiveã misle da je to dobro smišqeni (samona prvi pogled skriveni) naåin manipu-lacije u korist nastavka davno uspostavqe-nog progona srpske ãirilice.

Uvoðewe iz tzv. srpskohrvatskog jezikau srpski jezik hrvatske latinice i wenokvalifikovawe kao „srpskog pisma" — naj-sigurniji je put za potpuni izgon ãirili-ce iz srpskog jezika, kao što se to dogodi-lo glagoqici. Ali, dok je napuštawe gla-goqice moglo imati opravdawa i koristi,izgon ãirilice naneãe neizmernu štetu isrpskom narodu i wegovom jeziku.

Na struåwacima je, dakle, izbor naåi-na kako ãe tu (moÿda konaånu?) ulogu u ve-zi sa srpskim jezikom i ãirilicom odi-grati u ovo kritiåno vreme. A oni se kao uovom åasu nikad u prošlosti nisu mogli

tako slobodno opredeqivati. Udruÿewe „Ãi-rilica" zalaÿe se za nauånostruåno ureðe-we pravopisa, naroåito u odrednici o pi-smu srpskog jezika, i pravopisci ãe u to-me imati potpunu podršku „Ãirilice".Mi u „Ãirilici" ÿelimo da verujemo dasu pravopisci izabrani u Pravopisnu ko-misiju spremni da prihvate veliku odgo-vornost kad je reå o obavezi da ne dopusteda oni budu uzroånici deobe svoga narodai svoga jezika na naåin koji se dosad nikod jednog naroda nije primewivao i neprimewuje ga ni danas nijedan drugi narodna svetu. Zato je neizbeÿno i ispravno dasrpski pravopisci shvate zašto imaju oba-vezu da nerešeno pitawe pisma usklade sastopostotnim postupcima drugih pravopi-saca u celom svetu. Ako su svesni toga zna-åaja, srpski pravopisci neãe se usuditida svojim pogrešnim rešewem o pismu omo-guãuju nesumwive meðusrpske anticivili-zacijske duhovne deobe i dokazano štetnepravopisne navike u vezi s pismom srp-skog jezika. A buduãi da je to Odbor zastandardizaciju u spomenutoj odluci is-pravno veã rešio, nemamo razloga da neverujemo da ãe pravopisci tu odluku sle-diti.

PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI ÃIRILICE U SRPSKOM JEZIKU

Uvodni deo

Ovaj zakon donosi se da bi se srpskaãirilica, posle wenog smišqenog više-decenijskog potiskivawa do stepena zati-rawa u mnogim oblastima tokom komuni-stiåke diktature u Jugoslaviji u drugoj po-lovini 20. veka, a što se ubrzano nastavi-lo i u postbrozovskom periodu, vratilasrpskom narodu na poåetku treãeg mileni-juma kao provereno savršeno pismo koje jeviše od deset vekova nesumwiva prvora-zredna srpska kulturnonacionalna tekovi-na i — po oceni i naših i stranih struå-

waka — jedno od najsavršenijih pisama nasvetu.

Hrvatski sastav latiniåkog pisma (ga-jevica) i u ovom je åasu — kao posledicaizvedenog nasiqa u ratnim, okupacijskimi nedemokratskim komunistiåkim poli-tiåkim okolnostima u drugoj polovini 20.veka — tuðe pismo u srpskom jeziku i pot-puno neustavna i nezakonita antikulturnapojava koja je uperena i protiv osnovnogqudskog prava svakog pojedinca i celokup-nog srpskog naroda na svoj jezik sa svojimpismom, što garantuju i meðunarodni do-kumenti.

48

¡. OSNOVNE ODREDBE

Ålan 1.

U Republici (Kraqevini ili ma kako seodreðivala ova drÿava prema onome kakose narod opredeli) Srbiji sluÿbeni jezikje srpski sa srpskom ãirilicom.

Jezici i pisma pripadnika nacional-nih mawina (ili: mawinskih naroda) u slu-ÿbeno-javnoj su upotrebi prema posebnomzakonu, usklaðenom s evropskim standar-dima u toj oblasti.

Ålan 2.

Sluÿbeno-javna upotreba srpskog jezikasa srpskom ãirilicom prema ovom zakonupodrazumeva sve ispise na srpskom jezikuu svim oblastima bez izuzetaka, osim u obla-stima u kojima se kao simboli, formule isl. koriste meðunarodni latiniåki, alfa-betski ili neki drugi slovni znaci (fi-zika, hemija, arhitektura i sl.).

Ålan 3.

Srbi nemaju razloga, a nemaju ni prava,da svoj jezik zvaniåno i sluÿbeno u javno-sti vezuju za hrvatski abecedni sastav jerje on u Meðunarodnim institucijama zva-niåno registrovan i na taj naåin zašti-ãen još 1992. godine uz današwi hrvatskijezik, a uz srpski jezik registrovana je srp-ska ãirilica. Zato svako nastavqawe vezi-vawa srpskog jezika za hrvatsko abecednonacionalno pismo znaåi omoguãavawe kwi-ÿewa srpskog pisanog stvaralaštva u hr-vatsku kulturnu baštinu.

Ålan 4.

Za neizbeÿne potrebe ukquåivawa la-tiniåkog pisma u srpski jezik (matemati-ka, fizika, hemija, arhitektura, strani je-zici i sl.) koristi se meðunarodna lati-nica, koja nije u svemu podudarna s hrvat-skim latiniåkim pismom.

Ålan 5.

U školskoj nastavi na srpskom jezikuovaj zakon prekida dosadašwu praksu u ko-

rišãewu hrvatskog pisma u srpskom jeziku(poput obaveze pisawa na srpskom jezikujednog zadatka ãirilicom, jednog latini-com i sl. kao u vreme postojawa tzv. srp-skohrvatskog jezika). Uåewe hrvatskog la-tiniåkog pisma — gajevice moÿe se pred-videti radi ovladavawa hrvatskom latini-com u funkciji osposobqavawa za åitaweispisa na tzv. hrvatskom jeziku, što je ijedina funkcija i korist od znawa hrvat-ske latinice, a prestaje dosadašwa moguã-nost da ona bude Srbima legalno alterna-tivno pismo u dosadašwoj ulozi potiski-vawa i izgona srpske ãirilice.

Ålan 6.

U mestima gde ÿivi 20% predstavnikanacionalne mawine, osim na srpskom je-ziku i pismu, moguãi su ispisi na jezikui pismu dotiåne mawine. Ispisi na jezi-ku i pismu nacionalne mawine moguãi susamo ispod ili posle ispisa na sluÿbe-nom srpskom jeziku i pismu.

¡¡. KAZNENE ODREDBE

Ålan 6.

Novåanom kaznom od 100.000 do 500.000dinara kazniãe se drÿavne i privredne slu-ÿbe i privredne organizacije i subjektikoji postupe protivno ålanovima od 1. do6. ovog zakona.

Novåanom kaznom od 100.000 do 500.000dinara kazniãe se za privredni prestuporganizacija ovlašãena za postavqawe sa-obraãajnih znakova i naziva mesta koja po-stupi suprotno ålanovima od 1. do 6. ovogzakona.

Za privredni prestup iz stava 1. i 2.ovog ålana kazniãe se istovremeno i odgo-vorno lice u organizaciji novåanom ka-znom od 20.000 do 80.000 dinara.

Ålan 7.

Novåanom kaznom od 50.000 do 250.000dinara kazniãe se za privredni prestuppreduzeãe, ustanova ili drugo pravno licekoje istakne, odnosno ispiše firmu pro-tivno odredbama ålanova od 1. do 6. ovogzakona.

49

Za privredni prestup iz ovog ålana ka-zniãe se i odgovorno lice u pravnom licunovåanom kaznom od 10.000 do 50.000 di-nara.

Ålan 8.

Novåanom kaznom od 15.000 do 100.000dinara kazniãe se za prekršaj vlasnik rad-we koja nema svojstvo pravnog lica ako is-piše, odnosno istakne firmu suprotno od-redbi ålanova od 1. do 6. ovog zakona.

Ålan 9.

Novåanom kaznom od 10.000 do 40.000dinara kazniãe se za prekršaj odgovornolice u organu, odnosno organizaciji kojavrši javna ovlašãewa ako naziv organa,odnosno organizacije ispiše suprotno od-redbama ålanova 1. do 6. ovog zakona.

Ålan 10.

Od ubranog novca u naplati kazni po-lovina odlazi u buxet drÿave, jedna åetvr-tina se uplaãuje u fond za pomoã socijal-no ugroÿenim qudima a jedna åetvrtina ufond za izgradwu stanova za najtalento-vanije svršene sredwoškolske i visoko-školske diplomce.

¡¡¡. SREDSTVA ZA SPROVOÐEWEOVOG ZAKONA

Ålan 11.

Sredstva potrebna za sprovoðewe ovogzakona obezbeðuju organi, odnosno organi-zacije u kojima se ostvaruju prava i obave-ze utvrðeni ovim zakonom. A kako je topredviðeno u Ålanu 10. ovog zakona, wego-vo sprovoðewe ne samo da ãe biti samofi-nansirano nego ãe ostatak novca duÿe vre-me biti i znaåajan prihod za društvenokorisne potrebe u Srbiji.

¡¢. NADZOR U SPROVOÐEWU ZAKONA

Ålan 12.

Za nadzor i naplatu kazni u sklopu spro-voðewa ovog zakona zaduÿena su sva mini-starstva u oblasti uprave, saobraãaja, ur-banizma i stambeno-komunalnih poslova,prosvete, kulture, nauke i zdravstva, a svigraðani mogu da prijavquju adresu na kojojse krše ålanovi od 1. do 6. ovog zakona.

¢. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Ålan 13.

Nazivi mesta, ulica, trgova, organa iorganizacija, firmi i drugi javni natpi-si uskladiãe se s ovim zakonom do kraja2005. godine.

Ålan 14.

Odredbe ovog zakona o voðewu eviden-cije, štampawu obrazaca i izdavawu jav-nih isprava primewivaãe se od 1. septem-bra 2004. godine.

Do poåetka primene odredaba iz stava1. ovog ålana primewivaãe se propisi ko-jima su ova pitawa ureðena na dan stupawana snagu ovog zakona.

Ålan 15.

Danom stupawa na snagu ovog zakona pre-staje da vaÿi Zakon o sluÿbenoj upotrebijezika i pisma (Sluÿbeni glasnik RS, br.45/91, 53/93, 67/93, 48/94).

Ålan 16.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana oddana objavqivawa u Sluÿbenom glasnikuRepublike (ili Kraqevine, ako se tako iz-glasa) Srbije.

Novi Sad,10. april 2004. godine

Predlog zakona prosleðujepredsednik Izvršnog odbora „Ãirilice"

Dragoqub Zbiqiã

50

Zakquåci skupa„Kako rešiti pitawe pisma u novom pravopisu srpskog jezika i školstvu"

SRPSKO PISMO PO SVETSKOM REŠEWU

Uåesnici skupa „Kako rešiti pitawepisma u novom pravopisu srpskog jezika iškolstvu", odrÿanog u organizaciji Udru-ÿewa „Ãirilica" a pod pokroviteqstvomMinistarstva za kulturu Vlade Srbije iskupština gradova Novog Sada, Beograda iNiša u Matici srpskoj 25. juna 2004. go-dine, jednoglasno su usvojili Zakquåke. Dabi se milenijumsko ãiriliåko pismo (sa)-åuvalo u srpskom jeziku, neophodno je:

Prvo, odmah preko izvršne vlasti za-poåeti dosledno sprovoðewe ustavnih i za-konskih pozitivnih odredaba o sluÿbenomkorišãewu jezika i pisma koje obavezujuna sluÿbeni srpski jezik i srpsku ãiri-licu na celom govornom podruåju srpskogajezika.

Drugo, pitawe pisma srpskog jezika unovom pravopisu i struci, kao i u škol-stvu, mora se dovesti u sklad s ustavnim izakonskim rešewima, kao i s jedinstve-nom praksom u svim prestiÿnim jezicimau svetu po kojoj se nijedan narod kao danassrpski ne deli na dva pisma u svom jeziku,zato što to u velikoj meri razbija mini-mum neophodnog kulturološkog i duhovnognacionalnog jedinstva koje ni u jednoj na-ciji nije moguãe izvan opšteg pravila ojednom pismu u jednom standardnom jeziku.

Treãe, postalo je neizbeÿno da se struå-no i na osnovu zdrave logike raskrinkava-ju i nauåno obesnaÿuju nesuvisle tvrdwezasnovane na neopravdanim gledištima pokojima „ne moÿemo u Evropu s ãirili-com" jer se svojim pismom uvek sporazume-vamo na svom jeziku u svom narodu, a meðu-

narodno sporazumevawe obavqa se uåewemtuðih jezika, pa u okviru jezika i tuðihpisama ili preko prevodilaca, a nikad sene sporazumevamo s drugima na taj naåinšto samo napustimo svoje pismo.

Åetvrto, åiwenica da se nijedna zemqaiz našeg uÿeg i šireg okruÿewa u vre-me nedavnog prijema u Evropsku uniju nijeodrekla ni svoga jezika ni svoga pisma,sasvim sigurno potvrðuje i pokazuje da toniko ni od Srba neãe traÿiti, ali hoãesvakako traÿiti dobre proizvode, vrednaumetniåka i nauåna dela, znawe stranihjezika, a ne pritvorstvo i nacionalno sa-mozatajivawe kao što se to åini napušta-wem svoga pisma u svome jeziku; traÿiãe,u stvari, samo istinski red, ozbiqan radi pravni drÿavni poredak; u svemu tomeako previše ne pomogne, ãirilica — sa-svim sigurno — neãe ni u najmawoj merida odmogne.

Peto, u školstvu treba izuåavawe pi-sma — kao što se to radi u celom svetu,pa i u celom našem okruÿewu — vezivatiza jezik, što znaåi ãirilicu, a dosada-šwu pogrešno podsticanu i nametanu prak-su uåewa tuðe latinice (gajevske) kao al-ternativnog pisma treba napustiti jer jeãirilica viševekovno pismo srpskoga je-zika.

Novi Sad,25. jun 2004.

Zakquåke prosleðujepredsednik Izvršnog odbora „Ãirilice"

Dragoqub Zbiqiã

51

Predlog dokumenta za spas srpskoga pisma u srpskom jeziku

NACIONALNA STRATEGIJA ZA VRAÃAWE ÃIRILICE SRBIMAI SRPSKOM JEZIKU*

A. Polazne pretpostavke

1. Drÿavnopolitiåki ciq ove strate-gije jeste da ãirilica do prijema Srbije uEvropsku uniju (verovatno oko 2015. godi-ne) ponovo bude u sluÿbenoj i javnoj upo-trebi kao jedino srpsko pismo a da nacio-nalne mawine u Srbiji zadrÿe pravo dakoriste svoj jezik i svoje pismo prema va-ÿeãim standardima EU;

2. Nauånostruåni ciq Strategije jesteda se ãirilici u srpskom jeziku i teorij-ski i praktiåno vrati prirodna uloga je-dinog srpskog pisma, jer je svako pismomoguãe saåuvati u svom jeziku samo u okvi-ru jednoazbuåja pošto nikome na svetu ni-je uspelo da u svom jeziku veåno ostanedvoazbuåan;

3. Gajevska latinica je izvorno pravqe-na specijalno za potrebe Hrvata a nameta-na je Srbima åesto fiziåkim nasiqem izakonskim odredbama (u vreme okupacija) anaroåito politiåkim nasiqem posebno uperiodu komunizma, jugoslovenstva i brat-stva-jedinstva tokom 50-godišwe diktatu-re (nasilno, administrativnom podrškom,politiåkim pritiscima…);

3. Åak je i veãina ålanova nauånih ikulturnih institucija (SANU, Matica srp-ska, odseci za srpski jezik na fakulteti-ma, Institut za srpski jezik SANU i osta-li) kao i veãina intelektualaca vremenomprihvatila stav da je latinica „sekundar-no srpsko pismo", koje je sve brÿe prela-zilo u primarno i preovlaðujuãe, pa i da-nas istrajavaju na tom stavu, potpuno su-protno, na primer, ponašawu Hrvata ko-jima nije nikada palo na pamet da uvode„srpsko dvoazbuåje", pa su zato i uspeli dasaåuvaju svoje (gajevsko, latiniåko) pismo

iako su jedno vreme uåestvovali, formal-no, u izgraðivawu tzv. zajedniåkog jezikasa Srbima åije je pismo zauzimalo mnogošire podruåje od latiniåkog, a ipak sedogodilo da je hrvatsko mawinsko pismopreplavilo srpsko veãinsko, ne zato štoje hrvatsko pismo funkcionalnije za srp-ski jezik, nego zato što je bilo najpre na-silno, pa onda politiåki i na sve drugenaåine stalno u povlašãenom poloÿaju zavreme trajawa zajedniåke juÿnoslovenske dr-ÿave u komunistiåkoj diktaturi;

4. U sistemu takozvanog „postojawa dvasrpska pisma" i daqe se, naravno, ubrzanopotiskuje ãirilica s jasnim znacima kojivode k wenom skorom neizbeÿnom potpu-nom nestajawu iz sluÿbene a posebno izjavne upotrebe u konkurenciji s politiåkii na sve druge naåine potpuno favorizo-vanom hrvatskom latinicom;

5. Srbija ãe se sigurno u narednih de-setak godina društveno-ekonomski, pravno,nauåno, kulturno … integrisati u Evrop-sku uniju;

6. Razvoj nauke a posebno informacio-nih tehnologija (kompjuteri, komunikaci-je…) veoma je ubrzan i vrlo ãe skoro omo-guãiti upotrebu pisama veãine drÿava (na-roda) u svim oblastima i automatske pre-vode s jednog na bilo koje drugo pismo;

7. Strateški je srpski nacionalni in-teres što hitnije vraãawe svom ãiriliå-kom jednoazbuåju u srpskom jeziku pre ula-ska u Evropsku uniju, gde ãemo predstavqa-ti tek nekoliko procenata stanovništva,i ako se što pre ne vratimo svome pismu,uãi ãemo u porodicu evropskih naroda spozajmqenim ili uzurpiranim (prisvoje-nim) latiniåkim sastavom koji su Hrvati1992. godine zaštitili registrujuãi ga umeðunarodnim institucijama s hrvatskimjezikom, zbog åega se od tada sve što se ob-javi na srpskom jeziku s hrvatskim pismomkwiÿi kao hrvatska kulturna baština.

52

* Na skupu „Kako rešiti pitawe pisma u novom pra-vopisu srpskog jezika i školstvu" — odrÿanom pod viso-kim pokroviteqstvom Ministarstva kulture Srbije i skup-ština gradova Beograda, Novog Sada i Niša a u organiza-ciji Udruÿewa za zaštitu ãirilice srpskog jezika „Ãi-rilica" iz Novog Sada u Matici srpskoj 25. juna 2004. go-dine — uåesnici skupa podrÿali su ovaj dokument.

B. Neophodne aktivnosti

¡. Od Republiåke skupštine neizostav-no treba zahtevati raspravu o sluÿbenoji javnoj upotrebi ãirilice kao zvaniånogpisma a od Republiåke vlade izveštaj orazlozima dosadašweg potpunog zanemari-vawa odredaba postojeãeg Ustava Srbije iZakona o sluÿbenoj upotrebi jezika i pi-sma;

¡¡. U novom ustavu Srbije treba još do-slednije vratiti legalnu u srpskom jezikupretkomunistiåku obavezu korišãewa ãi-rilice u sluÿbenoj i opštoj javnoj upo-trebi i precizirati u vezi s tim obavezesvih drÿavnih organa, institucija, predu-zeãa, a pitawe upotrebe jezika i pisamanacionalnih mawina urediti u skladu sevropskim standardima;

¡¡¡. Posle donošewa novog ustava Sr-bije istog åasa treba dovršiti izradu no-vog zakona o sluÿbenosti srpskog jezika ipisma u kojem treba precizno navesti svapodruåja upotrebe ãirilice kao zvaniånog,sluÿbenog i javnog pisma u sluÿbenom srp-skom jeziku uz propisivawe sankcija za ne-poštovawe zakona (sadašwi zakon to ja-sno ne predviða);

¡¢. Traÿiti od nauånih i kulturnih in-stitucija (SANU, Matica srpska, fakul-teti, Institut za srpski jezik SANU idrugi instituti) javno saopštewe s jasnimobjašwewem o višedecenijskom nasilnomnaturawu hrvatske latinice kao formalnosekundarnog, a u stvari potpuno politiå-ki i na svakojake druge naåine favorizo-vanog pisma i obelodaniti stvarnu više-vekovnu istinu da je ãirilica vekovimabila jedino srpsko pismo, a da je prodorhrvatskog pisma u srpski jezik pre svegaposledica nasilnog i svakojakog drugog na-åina favorizovawa gajevske latinice. O ovo-me celom srpskom narodu u Srbiji i izvanSrbije treba predoåiti dugo sakrivani is-pravan stav o tome intelektualaca iz emi-gracije, kao i dosadašwa svedoåanstva (kaošto je, na primer, Zakonska odredba o za-brani ãirilice u NDH-u, s potpisima drAnte Paveliãa i dr Andrije Artukoviãa isl.) o nasilnom i stvarnom ideološkopo-litiåkom, komunistiåkom i svakom drugomprogonu ãirilice;

¢. Zahtevati da nauåne institucije i po-jedinci åija su specijalnost informacio-

ne tehnologije (komunikacije, kompjuteri)moraju preuzeti obavezu neutralisawa ne-gativnih efekata od dosadašweg favori-zovawa hrvatske latinice u mnogim obla-stima koje pokriva srpsko jeziåko podruå-je;

¢¡. Organizovati nauåna istraÿivawa,skupove, medijsku istinu (TV, radio, ogla-si u štampi) radi što brÿe pripreme ipodsticawa sveg srpskog naroda i srpskejavnosti na iskquåivu upotrebu ãiriliceu srpskom jeziku kako se ne bi nastavqalovišedecenijsko obmawivawe srpskog naro-da, koji je delom poåeo uveliko da verujekako je to registrovano nesumwivo hrvat-sko pismo — i srpsko; ono moÿe biti pi-smo srpskog jezika pod uslovom da se dr-ÿimo proverenih nauånih åiwenica po ko-jima su današwi hrvatski, bošwaåki, su-tra (ne daj Boÿe) crnogorski, „materwi"ili ko zna koji sliåan takav „jezik", ustvari, varijanta suštinski srpskog (što-kavskog, vukovskog) jezika, ali latinica ni-je nikad bila specijalno sastavqano lati-niåko pismo za Srbe i srpski narod;

¢¡¡. Isticati istorijski utemeqene tra-dicionalne vrednosti, organizovati pre-doåavawe jedine, prave istine o ovom pi-tawu i vraãawe svuda u srpski jezik srp-ske ãirilice (nazivi ulica, ispisivaweimena na vrata stanova, na PTT-sanduåi-ãe, interfone, vizitkarte, nazivi firmi,peåati, etikete na svim proizvodima, TV--ekrani, sav štampani materijal, kwige, no-vine, åasopisi i sve ostale publikacije);

¢¡¡¡. U škole vratiti izuåavawe ãiri-lice kao pisma srpskog jezika, hrvatsku la-tinicu savladati samo do stepena upotreb-ne moguãnosti (za åitawe kwiga i ostalogobjavqenog hrvatskim pismom, a nikako uzmoguãnost alternativnog korišãewa u srp-skom jeziku), a druga pisma uåiti kad seuåe i tuði jezici.

¡H. Ne dopustiti, naravno, da hrvatskopismo za Hrvate u Srbiji prolazi tako ka-ko je u okupacionim periodima i u komu-nistiåkom periodu diktature, ali i u do-sadašwem periodu formalnog postkomuni-zma, prolazilo srpsko pismo do sada u Hr-vatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i drugde.

Ovakav program moÿe se daqe razradi-ti na ovakav ili sliåan naåin i u Skup-štini Srbije traÿiti wegova realizacija.

53

Vaÿno je da sve drÿavne, politiåke,struåne, kulturne i druge napredne snagedrÿavno, politiåki, struåno i na sve dru-ge naåine podrÿe Udruÿewe „Ãirilica"i wegovu Struånu grupu „Ã-5 više" (u ko-joj je preko 160 struåwaka za srpski jezik ipismo) u borbi da se ãirilici po ustavui zakonu i praktiåno (stvarno) vrati ra-nija devetoipovekovna neprikosnovena ulo-ga jedinog pisma u srpskom jeziku u zva-niånoj, sluÿbenoj i opštoj javnoj upotre-bi u Srbiji i izvan we na celom srpskomgovornom podruåju. Jer, nije nimalo beza-zleno nastavqawe deqewa srpskog narodana korisnike srpske ãirilice i korisni-ke hrvatske latinice. Deoba po toj osnovizaoštrava deobe i po drugim osnovama. Toniko do sada nije ozbiqno imao u vidu a taåiwenica nije nimalo beznaåajna kakvom semoÿe åiniti na prvi pogled.

V. Razjašwewe povoda za Strategiju

Imajuãi u vidu da je Skupština Repu-blike Srbije zapoåela izradu novog UstavaSrbije, zatim da je u Predlogu ustava Vla-de Srbije potpuno ispravno predloÿenorešewe pitawa pisma srpskog jezika, daãe vrlo brzo morati da usledi usklaðiva-we zakonske regulative s novim ustavom,kao i åiwenicu da je iz Odbora za stan-dardizaciju srpskog jezika najavqena dora-da Pravopisa srpskog jezika (Matica srp-ska, 1993) i wegovo objavqivawe u 2005.godini, obraãamo se svima koji mogu znat-nije uticati na buduãa struåna, ustavna izakonska rešewa da struåno, politiåki isvakojako drukåije podrÿe borbu Udruÿewa„Ãirilica" da ãirilica po novom ustavui zakonu ostane jedino pismo u zvaniånoj,sluÿbenoj i javnoj upotrebi u Srbiji, kaoi na celom podruåju srpskoga jezika, a da uopštinama u kojima neka nacionalna ma-wina uåestvuje s više od 20% u ukupnombroju stanovnika u javnoj upotrebi budu je-zik i pismo te nacionalne mawine.

Ako predoåenu borbu „Ãirilice" danasåvrsto i iskreno ne podrÿe jaki pojedincii, posebno, snaÿni nauåni, struåni i dru-gi radni kolektivi, jaåe stranke, udruÿewagraðana, a sredstva obaveštavawa pre svihdrugih, dosadašwa neåuvena i neciviliza-cijska deoba jedino srpskog naroda u svetu

na taj naåin (deoba na dva pisma u jednom je-ziku) najpre ãe podsticati daqe razbijawe,predvajawe i usitwavawe srpskog naroda a,zatim, sasvim izvesno, i gubqewe srpskogpisma koje je najpre bukvalno nasilno, a ka-snije naroåitim politiåkim pritiscima istruånim manipulacijama potiskivano kroznekoliko decenija komunistiåke strahovla-de i åuvenog brozovskog originalnog zako-nopravila: „ne drÿati se zakona kao pijanplota".

Udruÿewe za zaštitu ãirilice srpskogjezika „ÃIRILICA", koje je osnovano naOsnivaåkoj skupštini odrÿanoj na Srete-we Gospodwe — 15. februara 2001. a regi-strovano u skladu s propisima o udruÿi-vawu graðana u udruÿewa, društvene i po-litiåke organizacije koje se osnivaju nateritoriji savezne i republiåke uprave, odtada veã više od tri godine upozorava dr-ÿavne organe, nauåne institucije i jav-nost na sve oåiglednije ubrzavawe nestaja-wa ãirilice (srpskog pisma).

Udruÿewe se u više navrata obraãaloSkupštini Srbije, Republiåkoj vladi, Skup-štini AP Vojvodine, Pokrajinskom izvr-šnom veãu Vojvodine sa zahtevima za spro-voðewe i poštovawe ålana 8. sadašweg Usta-va Srbije i Zakona o sluÿbenoj upotrebijezika i pisma. U 2002. godini Udruÿewese obratilo svim skupštinama opština iizvršnim veãima na teritoriji RepublikeSrbije sa zahtevom za zaštitu zakonitostiu smislu poštovawa odredaba Zakona o slu-ÿbenoj upotrebi jezika i pisma (Sl. gla-snik RS br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94).

Oåekujemo da se predloÿeni dokument raz-motri, dotera, sredi i usavrši kako bi bioposlat Skupštini Srbije, Vladi Srbije idrugde kao konaåan predlog za završnu izra-du nacionalne strategije za vraãawe ãiri-lice u zvaniånu, sluÿbenu i opštu javnu upo-trebu kao jedinog srpskog pisma. Na druginaåin srpska ãirilica neãe moãi da se saåu-va, jer je do sada bilo mnogo propuštenihkoraka i obaveza u ovom vaÿnom kultur-no-nacionalnom poslu.

Smatramo da je moguãe daqe usavršava-we ovog dokumenta, ali smo sigurni da wego-vo usvajawe nije moguãe odlagati u nedogled,jer je srpsko pismo u završnoj fazi nestankai pored formalno dobrog i sadašweg ustav-nog rešewa pitawa pisma u srpskom jeziku.Naÿalost, struka i školstvo veã duÿe od

54

deset godina ne slede to ustavno rešewe niteorijski ni praktiåno. zbog åega je i osno-vano Udruÿewe za zaštitu ãirilice srp-skog jezika „Ãirilica".

Vaÿno je imati u vidu zašto nijedandrugi jezik i nijedan drugi narod na svetune uvodi dvoazbuåje u svoj jezik, jer je tone samo besmisleno nego i dokazano bitnoutiåe na opasnu deobu jednog naroda osla-bqujuãi wegove kulturne, opšteduhovne isve druge objediwujuãe snage.

Takoðe je vrlo vaÿno imati na umu åi-wenicu da je „hrvatski jezik" u meðunarod-nim institucijama registrovan 1992. godi-ne s hrvatskom latinicom, a srpski jeziksa srpskom ãirilicom i da se, kako reko-

smo, sve što se objavi srpskim jezikom ana hrvatskom pismu u meðunarodnim in-stitucijama danas kwiÿi kao hrvatska kul-turna baština. A predavawe svoje kulturnebaštine u posed drugog naroda ima samojedno ime koje se uvek podrazumeva i kad gane izgovorimo.

Novi Sad,25—26. jun 2004.

Predlog nacionalne strategije dostavqaju

Predsednica Skupštine „Ãirilice"Vera Davidoviã

Predsednik Izvršnog odbora „Ãirilice"Dragoqub Zbiqiã

55

PISCI O JEZIKU

S obe strane puta je prirodna ograda odkamena koji se lista, koji je mestimiånogladak kao hartija i åisto mami da se powemu piše. I odista — ali ne, ne boj se,nije kao u Tirolu, gde dobri Tirolci nemogu da ne poðu od sebe, i ne mogu da neugrebu u kamen: 20 minuta do Valmerkogla,a posle dva minuta koraåawa ne mogu da neispišu: 18 minuta do Valmerkogla. I takodaqe, pišu primitivni tirolski brðanitek da bi se videlo da se na listatom ka-menu moÿe pisati. U Norveškoj ima, da-kako, brðana, ali kao da nema provincijeTirol…

Putokaza, dakle, veoma malo ima u nor-veškoj zemqi. Norveÿaninu se tako åestodešava da se na svojim pustim fjelovimaizgubi, i kroz meãavu ili sumrak luta, danije baš odviše osetqiv ako i wegov gostponekad zaiðe, i ponekad stigne onome ku-da nije pošao. Nego, na glatkim površi-nama stena ispisani su ponekad citati izEvanðeqa, mudre reåi Hristove. Ne znamo,moÿda je taj dan bio suviše lep, a kad jeåoveku lepo onda se Bog obiåno ne zove,tek nama se i ti napisi uåinili åudnova-ti. Kad je sunåano i suho, moÿe se sasvimlako i bez Mateja i Marka, a ako se stanukrhati sneÿne ili kamene lavine, kakva jekorist sirotim qudima što je boÿji puto-kaz zatrpan tu negde u snegu. Nije dobro tošto smo sada ispisali: mudra reå morau åoveku postati energija, ne ostati stih.Prepisane reåi proroka Isaije: „I mirãe biti djelo pravde, što ãe pravda uåi-niti biãe pokoj i bezbriÿnost do vijeka"

— to je morala biti energija Skandinava-ca 1905. godine.

Na protestantskom severu je mnogo što-šta åudnovato. Kod Engleza je roman dostapreporuåen ako mu je naslov citat iz Bi-blije. Kod Norveÿana, sada, vrlo je miogost dr Rudolf Štajner; mnogi se Norve-ÿani dragovoqno podvrgavaju antroposof-skom gladovawu traÿeãi svoje zvezdano, svo-je astralno telo. Neka im bude. Nije rðavastvar mawe jesti i piti. Oni koji jezdena kowima, ili na skijama, ne smeju bitimnogo mesnati i teški. Oni koji poezijunose u sebi i stvaraju je, moraju prolazitikroz astralnosti. Ah da, poeti! Gle, porednavoda iz svetih kwiga nigde ne vidimonavod, recimo, iz Ibsena, Bjernsona, ilišvedskog pesnika Runeberga, iz wegovih div-nih pesama o nesreãnom ratu za finskoosloboðewe. (Runeberg je bio Finlanða-nin-Šved.) Baš kao što kod nas ni podvoranama ni po stenama nema urezanihili ispisanih navoda iz Gorskoga vijenca.Doduše, kod nas nema navoda ni iz proro-ka…

Teosofski i antroposofski pokret sil-no je uzimao maha u Norveškoj pre tride-setak godina, od danas raåunajuãi. Ako stese vi tome zaåudili, Norveÿani vam bezmnogo okolišawa kaÿu: da oni moraju tra-ÿiti novih istina i dubqih shvatawa oåoveku i wegovoj egzistenciji, naroåito uvezi s veånošãu, jer im ni wihova priro-da, ni wihova vera, ovakva kako je sadaznaju i ispovedaju, ne daju zadovoqavajuãipojam o smislu sveta, o pravednom boÿan-skom principu. Druga åudna pojava je: što

56

kod naroda tako visoke kulture pitawe je-zika nije na vreme bilo rešeno, i tek pre40—50 godina, kad su veã imali i izvesnunauånu, pogotovo beletristiåku literaturugotovo napisane, tek tada se rasplamsaorat oko jeziåkih pitawa. Zviÿdali su, tu-kli su se, pismeno ne, tek tada se ras-plamsao rat oko jezika norveških seqaka(Landsmaal), protiv veã ukorewena i u ne-kadašwu zajedniåku literaturu unesena za-jedniåkog kwiÿevnog jezika Danske i Nor-veške (Rigsmaal).

Potpuno je jasno, naravno, zašto su Nor-veÿani sa tom vaÿnom stvarju tako fatal-no zakasnili, ali taj fakt ni najmawe neublaÿava ni apsurd ni nesreãu da se kwi-ÿevni i narodni jezik jedne samostalne na-cije ne poklapaju. Kao što ništa ne ubla-ÿava apsurdne nekadašwe bitke protiv na-šeg Vuka koji je za poeziju traÿio jezikseqaka i pastira. Kao što je apsurdno onošto se dešava u sitnim sovjetima mozai-kiranog Sovjetskog Saveza: jezik sitnog so-vjeta ne moÿe da primi ruskog pesnika; adomaãi pesnik je suviše nejak za ruski je-zik. Mozaik Sovjetskog Saveza, umetniåkicewen, ne vaqa… Problem je veoma kom-plikovan, kaÿu svi Norveÿani. Zar mi,potpuno emancipovani od Danske, da dokraja vekova pišemo svoju umetnost dan-sko-norveškim jezikom, koji je, uostalom,više danski nego norveški — kaÿu jednimeðu wima. Zar da sada uðemo u dugotrajanposao izgraðivawa jednog novog jezika, ida na taj naåin proskribujemo za sva budu-ãa vremena jednu veliku i dobru literatu-ru — kaÿu drugi meðu wima.

Pitawe je odista teško, i ne treba od-više brzo osuditi Bjernsona i Ibsena: dasu moÿda samo iz straha za svoju liånuslavu bili za dotadašwi kwiÿevni jezik.Ibsen je u jednoj sceni Per Ginta åak veo-ma oštro ismejao one koji namesto kla-siånog kwiÿevnog jezika hoãe da uvuku ne-ku varvarsku mešavinu seqaåkih dijaleka-ta; u usta jedne svoje liånosti je metnuo

otprilike ove reåi: Za 400 godina su seistrebili svi majmuni, ali, eto, ja se tru-dim svim silama da opet postanem majmun-ski bard, i da uverim qude da je boÿan-stveno biti majmun. Ne moÿe se, doduše,reãi da je ova ibsenska lekcija mnogo sna-ÿna i vaÿna, ali se zasada ne moÿe reãini to da je sasvim promašila…

Eto, norveški problem, eto, åvor wi-hova ÿivota! Potisne se u takvom åovekusvaki drugi oseãaj sem brige za svakida-šwi ÿivot i ÿeqe za nekom sigurnošãu imirom. A i kad doðe potreba i voqa zauÿivawem, šta drugo ima u tim pustimkrajevima sem nemušteg razgovora sa pri-rodom, ili isto tako nemog razgovora sasamim sobom ili sa kwigom. Isto to, sa-mo bez kwige, kaÿe i iguman Teodosija uWegoševu Šãepanu Malom. Da, da, sva cr-nogorska uÿivawa su nekad bila, a norve-ška dobrim delom i danas jesu, negde naopasnim granicama duševnog i nervnog ÿi-vota.

— Kako nauåite svi åitati kad ÿiviteu krajevima gde zimi vaqda ni ptica neproleti?

— E, tu se ne šalimo. Imamo vrlo mno-go narodnih škola, mnogo više nego crka-va; a zatim, u leto idu putujuãe škole, iako ima krajeva gde ptice ne proleãu, nemakrajeva gde škole ne doleãu. A osim svegatoga, kod nas je uobiåajeno, i skoro morabiti pravilo, da matere uåe decu åitati.

— A ono ostalo?— Nauåimo i ono ostalo. U mladosti

je svako od nas ribar i mornar; ÿivimoduÿe ili kraãe vreme na zapadnoj strani,vidimo laðe, qude, robu, obiåaje iz svihkrajeva sveta, i nauåimo vrlo åesto i stranjezik. A osim toga, u dugoj zimi, kad se sa-mo u kuãi ÿivi i sedeãi radi, åita se ilipriåa ono što su drugi videli i proåi-tali.

Isidora Sekuliã, Pisma iz Norveške

57

Poziv na saradwui pretplatu

Uredništvo vas poziva na saradwu —sa zadovoqstvom ãe objaviti vaše priloge,odgovoriti na vaša pitawa, nastojati darazjasni jeziåke nedoumice. Priloge i pi-tawa šaqite na adresu Uredništva: Ma-tica srpska, 21000 Novi Sad, ul. Maticesrpske br. 1.

–––––––Pretplatu za 2005. godinu u iznosu od

150,00 dinara moÿete uplatiti u svakojpošti na ÿiro raåun broj 295-1234397-90,sa naznakom da je svrha doznake „pretplatana Jezik danas" a primalac: Matica srp-ska, Novi Sad.