glasnik - istorijskiarhiv.rsistorijskiarhiv.rs/sites/default/files/podaci/materijali/glasnik 40...

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO

G L A S N I K

40

Vaqevo 2006.

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO

GLASNIK

40

2006.

Glavni urednik

Aleksa Tomi}

Redakcioni odbor

dr Qubodrag Dimi}, dr Sini{a Mi{i}, Vladimir Krivo{ejev, Mil~a Madi},dr Nedeqko Radosavqevi}, Sne`ana Radi} (sekretar redakcije)

Recenzenti

dr Qubodrag Dimi}dr Sini{a Mi{i}

Prevod na engleski

Sawa Pejani}

Tira`

500 primeraka

Adresa Redakcije

14000 Vaqevo, Pop-Lukina 52, tel. 014/221-028e-mail: [email protected] • www.istorijski-arhiv-valjevo.org.yu

^asopis izlazi jedanput godi{we.

Izdavawe ~asopisa finansira Skup{tina op{tine Vaqevo

[tampa

Grafi~ka radwa „MS”, Vaqevo

UDK 93/94 ISSN 0354-9143

GLASNIKBroj 40, godina 2006.

HERALD

History archive Valjevo

number 40, year 2006.

SADR@AJ – CONTENTS

^LANCI

ARTICLES

Mirjana Kosti}: Anti~ka topografija vaqevskog kraja . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Mirjana Kosti}: Antique topography of Valjevo region

Milorad Radoj~i}: Dr Selimir \or|evi} (1866-1915) – fizikusOkruga vaqevskog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915) – physician of Valjevo County

Bojan B. Dimitrijevi}: Jedinice garnizona Vaqevo 1945–2005. . . . . . . . . . 67

Bojan B. Dimitrijevi}: Units of Valjevo garrison 1945–2005.

PRILOZI

SUPPLEMENTS

Aleksandar Rafailovi}: Analiza pristupnica "Vaqevskogdru{tva za svadbarinu i posmrtninu - Vaqevo". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Aleksandar Rafailovi}: Analysis of entry records of "Valjevo's

association for nuptial and funeral funds disposal – Valjevo"

Sne`ana Radi}: Spisak konfiskovane pokretne imovine „narodnihneprijateqa” u Vaqevu – januar 1945. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

Sne`ana Radi}: List of confiscated movable property of "national enemies"

in Valjevo – January 1945.

GRA\A

DOCUMENTS

Ninoslav Stanojlovi}: Vojni gubici Vaqevskog okrugau Drugom srpsko-turskom ratu 1877-1878. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

3

4

Ninoslav Stanojlovi}: Military losses of Valjevo county in Seccond

Serbian-Turkish War 1877–1878

Stani{a Vojinovi}: Jedan prilog o Proti Mateji Nenadovi}u . . . . . . . . 140

Stani{a Vojinovi}: One supplement of Prota Mateja Nenadovi}

IZ RADA ARHIVA

OUT OF THE ARCHIVE’S WORK

Blagomir Bi{evac: Za{tita arhivske gra|e i registraturskogmaterijala dr`avnih i dru{tvenih preduze}a u procesu privatizacije. . . . . . . 145

Blagomir Bi{evac:

Bo{ko Raki}: Revizija arhivske gra|e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

Bo{ko Raki}:

KRITIKE I PRIKAZI

REVIEWS

Dr Mom~ilo Isi}: Milorad Radoj~i}, Vojvoda Mi{i} i wegoviKolubarci u ratovima 1912-1918, izdawe Fondacije „Vojvoda@ivojin Mi{i}”, Beograd 2006, 544 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

Mil~a Madi}: Velibor Berko Savi}, Nenadovi}a kula u Vaqevu,samostalno izdawe autora, Vaqevo 2006, 262 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

Mil~a Madi}: Radovan M. Dra{kovi}, Pretorijanske te`we uSrbiji - Apis i "Crna ruka", Priredio Milan R. Dra{kovi},"@agor", Beograd 2006, 319. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

Mil~a Madi}: Miloje @. Nikoli}, Izvori sa kamena o Tamnavi1804-1815, Zavod za za{titu spomenika kulture Vaqevo,Vaqevo 2006, 288 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166

Mil~a Madi}: Dragan Stameni}... (i dr.), Spomeni~ko nasle|eKolubarskog i Ma~vanskog okruga, Zavod za za{titu spomenikakulture Vaqevo, Vaqevo 2006, 172. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168

Mil~a Madi}: Velibor Berko Savi}, Vojvoda PetarNikolajevi} Moler, Samostalno izdawe autora, Vaqevo 2006, 303 . . . . . 170

BIBLIOGRAFIJE

BIBLIOGRAPHIES

Mil~a Madi}: Bibliografija istoriografskih izdawao vaqevskom kraju objavqenih tokom 2006 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

IN MEMORIAM

Aleksandar Jevti} (1922-2006), Milorad Radoj~i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

Mirjana Kosti}

Narodni muzej

Vaqevo

ANTI^KA TOPOGRAFIJA VAQEVSKOG KRAJA

Apstrakt: U ovom radu bi}e iznet topografski pregled nalazi{ta iz

anti~kog perioda, u vaqevskom kraju, do kojih se do{lo arheolo{kim isko-

pavawima i sonda‘nim rekognoscirawem. Dat je i kra}i osvrt na arheo-

lo{ke podatke o okupaciji ovog prostora za vreme rimske dominacije.

Grad Vaqevo, kao sedi{te op{tine i Kolubarskog okruga,obuhvata prostor na kome se dru{tveni ‘ivot odvijao od najra-nijih vremena. Praistorija i anti~ko doba veoma su prisutnina ovom tlu. Stanovnici tih perioda ostavili su za sobom tra-gove svoga postojawa kroz mnoge materijalne ostatke utvr|ewa,nekropola, naseqa, ostava i sli~nih nastambi. U sklopu istra-‘ivawa, sa ciqem da se utvrdi poreklo geografskih imena, na-stojalo se i utvr|ivawe hronolo{kih granica wihove pojave, o~emu sama imena pru‘aju osnovne putokaze. Opis fizi~ko-geo-grafskih osobina vaqevskog kraja u najosnovnijim crtama poka-zuje bogatstvo uslova za ‘ivot, pa nije slu~ajno {to se na ovomprostoru jo{ od najstarijih vremena mo‘e pratiti razvoj qud-skih zajednica.

Svrha topografskog istra‘ivawa je, da na osnovu odnosa an-ti~kih lokaliteta sa prirodnim okru‘ewem i drugim istovre-menim lokalitetima u okolini, a i nalaza koji poti~u sa loka-liteta navedenih u ovom radu, odredi funkciju lokaliteta, kaoi poreklo i status wenih stanovnika1.

5

UDK = 904:528.425(497.11)

^LANCI

ARTICLES

1 Ovaj rad predstavqa skra}eni i prilago|eni deo diplomskog rada podnazivom „Anti~ka topografija vaqevskog kraja” koji je autorka marta2006. godine odbranila na Katedri za arheologiju Filozofskog fakulte-ta u Beogradu kod prof. Aleksandra Jovanovi}a.

Osnovu za ovaj rad ~ini stru~na literatura koja je pru‘iladragocene podatke o arheolo{koj istra‘enosti ovog kraja, a presvega nau~ni radovi u kome su sumirani svi dosad poznati rezul-tati i podaci o anti~kim lokalitetima ovog podru~ja2. U slu~a-ju opisa nalazi{ta, kori{}eni su, kako publikovani, tako i nepublikovani izve{taji3 o iskopavawima u kojima su, po pravi-lu, predstavqeni podaci o polo‘aju lokaliteta, ostacima arhi-tekture i pokretnih nalaza. Pa‘wa je bila i usmerena naizu~avawe toponima i topografskih karata koje su doprineleboqem sagledavawu reqefa, hidrografije i me|usobnoj pozici-ji lokaliteta i nalazi{ta4.

Geografski opis vaqevskog kraja

Vaqevo, grad u zapadnoj Srbiji, najve}e je mesto u slivu rekeKolubare. Nalazi se u vaqevskoj kotlini, na 185 m nadmorskevisine, u podno‘ju tzv. „Vaqevskih planina”. Sa 83 naseqa ipreko 95.000 stanovnika, op{tina Vaqevo spada me|u najve}eop{tine u Srbiji. Sam grad broji preko 60.000 stanovnika. Laj-kovac (122 m n. v.) je varo{ica na levoj obali reke Kolubare, kojaje udaqena 27 km od Vaqeva. To je i centar istoimene op{tinekoja se prostire na blago zatalasanim {umovitim bre‘uqcimai plodnoj dolini Kolubare. Op{tina Mionica (219 m n. v.)le‘i jugoisto~no od Vaqeva, u dolini reke Ribnice, u podno‘juplanina Maqena i Suvobora. Qig (152 m n. v.) se nalazi u doli-ni istoimene reke, desne pritoke Kolubare, udaqen od Vaqevaoko 40 km. Ose~ina (189 m n. v.) le‘i na reci Jadru, ispod plani-ne Vla{i}a. Ubska op{tina (100 m n. v.) le‘i na istoimenoj re-ci u plodnoj tamnavskoj ravnici i na putu Beograd – Vaqevo.Tamnava je naseqena jo{ u praistorijsko doba, a ceo taj kraj jegusto naseqen u vreme Rimqana.

Mirjana Kosti}

6

2 @eqko Je‘, Andrej Starovi}, Pregled arheolo{kih lokaliteta i nalazi-

{ta u vaqevskom kraju, „Vaqevac” br. 94, Vaqevo 1994, 369-381.3 Podaci koji su kori{}eni za izradu ovog rada, a preuzeti su iz nepubli-

kovanih izve{taja, objavqeni su ovde uz dozvole autora.4 Pogledati karte: Vaqevo 478-4-2, Pri~evi} 098-2-3, Su{ice 096-4-1,

Ogla|enovac 096-1-4, Vaqevo 1 i Vaqevo 2.

Vaqevska Podgorina je mikroregija u slivovima reka Obnicei Jablanice (izvori{ni delovi Kolubare), Gradca iQubostiwe, koja obuhvata i tzv. Vaqevsku kotlinu, po ~ijemobodu se rasprostiru planine: Medvednik, Jablanik, Povlen,Maqen i Suvobor.

Toponimi

Prou~avawe toponima odre|enih geografskih prostora po-kazuje da hidronimi (nazivi vodenih tokova) imaju najstarijaimena koja se najdu‘e ~uvaju5. Uticaj istorijske tradicije na to-ponimiju veoma je zapa‘en u vaqevskoj Podgorini. Kada je re~ orekama, najvi{e se raspravqalo o poreklu imena reke Kolubara.Istorijat tuma~ewa ovog hidronima po~iwe sa Evlijom ^ele-bijom, da bi svi kasniji tuma~i imena Kolubara jednodu{no gaubrajali u ona imena reka koje nisu potvr|ena u anti~kim izvo-rima, ali za koja se sa velikom sigurno{}u mo‘e uzeti da poti~eiz predslovenskog supstrata. Uprkos stoletnom trudu doma}ihi stranih stru~waka, poreklo i zna~ewe imena Kolubara, ostajedo danas ne rasvetqeno i sporno. Postoje pretpostavke da je Ko-lubara pre keltske najezde bila istovetna anti~kom imenu Kupe,da bi kasnije Kelti, ta~nije Skordisci prvobitno panon-sko-ilirsko ime Kol-apis prisvojili tako {to su wegov prvi,atributivni deo ostavili neizmewen, a drugi apelativni, pre-veli svojim ambra – reka6. Postoji starije mi{qewe od straneI. Duranova koji hidronim Kolubara svodi na ilirsko Ka-la-bara {to bi zna~ilo „tamna reka”. Jedna od pretpostavki jevezana za stari pesni~ki izraz za zmiju koji glasi „colubra”, a ve-zuje se za vijugavi tok koji reka stvara, i koji je mo‘da usled gla-sovnih promena tokom vremena doveo do kona~nog naziva Kolu-bara.

Najstariji pisani pomen hidronima Kolubara poti~e iz1291. godine, a zabele‘en je u jednom kupoprodajnom ugovoru

Anti~ka topografija vaqevskog kraja

7

5 Marija Isailovi}: Vaqevo i okolne oblasti u sredwem veku, Vaqevo1989, 22.

6 Aleksandar Loma, Kolubara – jedna imenoslovna pri~a, Revija Kolubara,Vaqevo 1997, 30 (U daqem tekstu: Kolubara...).

robiwe „de Colubara”, sa~uvanom u Historijskom arhivu u Du-brovniku7. Istorijski izvori sadr‘e izvesne indicije da se Ko-lubarom sve do u pozni sredwi vek nazivala jedna mawa reke,Gradac, dok se na samu Kolubaru ranije odnosilo ime Obna, sa-~uvano do danas kao deminutiv u nazivu wenog izvori{nog kra-ka, Obnice. O poreklu ovog hidronima postoje dva mi{qewa:starije, da je iz ilirskog i novije, da su ovoj reci ime dali Kel-ti. Ovo mi{qewe se zasniva na vi{estruko potvr|enom hidro-nimu Abona koji se javqa na evropskom kontinentu i na britan-skim ostrvima i je tipi~no keltski, a zna~i reka8.

Gradac, prva desna pritoka Kolubare izvire izme|u plani-na Povlena i Maqena. Malo daqe nizvodno, sa druge straneklisure, na stenovitoj kosi, ustanovqeni su ostaci kasnoan-ti~kog utvr|ewa. Ime sela Brangovi} i brda na kojem se nalazitvr|ava Branig, slovenskog su porekla. Ostaci tog utvr|ewapokazuju da je mo‘da podignuta da kontroli{e put koji je i{aoklisurom Gradca. Hidronim Gradac je slovenskog porekla, izna~i naziv za tvr|avu. Tako je nastalo i ime reke, {to je vrloretko da se reka nazove po mestu pored koga te~e, ali i o tomepostoji vi{e teorija9.

Jablanica, druga sastavnica Kolubare (pored Obnice), dola-zi ispod planine Jablanika, na koju upu}uje poreklo imena reke.Me|utim, pretpostavka, zasnovana na tradiciji, da Kolubarapo~iwe na izvoru Gradca10, mogla bi se primeniti analogno i naJablanicu s obzirom da se u ugarskim poveqama i drugim doku-mentima spomiwe Obnica, a Jablanica ne11.

Sa leve strane Kolubara prima reku Rabas koja je prva i naj-du‘a pritoka Kolubare, i za ~ije se poreklo imena smatra da jekeltsko, izvedeno mo‘da od „Arbatio”. Za Kladnicu i Tamnavusmatra se da su im imena slovenskog porekla12.

Mirjana Kosti}

8

7 Marija Isailovi}, n. d., 31.

8 Aleksandar Loma, Kolubara..., 37.

9 Isto, 34.

10 Isto, 31.


12 Isto, 35.

Hidronimi pru‘aju podatke o pro{losti stanovnika koji suoko wih ‘iveli, dok geografski nazivi planina, brda i visova,nose uglavnom imena koja su im data zbog wihovih osobina. Naj-ve}im delom su slovenskog porekla, te su tako|e vezani za pagan-sku religiju i legende, kao i istorijsku tradiciju. Postoje broj-ni reqefni oblici koji su u pro{losti bili podlo‘ni prome-nama imena ~e{}e nego {to je to bio slu~aj sa imenima reka.

[to se ti~e naziva planina, postoji jedino rasprava o pore-klu imena planina Mawen i Povlen, kao i pojedinim lokalite-tima vezanim za wihove nazive.

Po A. Lomi, oronim Povlen, gledaju}i sa jezi~ke ta~ke, mo‘ese bli‘e odrediti u polovinu 4. veka prema nau~noj pretpostav-ci da je Panilinos, iz Prokopijevog popisa kastela Justinijano-vog doba, obnovqen pod slovenskim imenom Povlen. Za oronimMaqen postojalo je nekoliko mi{qewa, od toga da je staro-balkanski relikt, ili mo‘da keltski uticaj jer u tom jeziku„mala” zna~i planina. Lingvisti~kom analizom dolazi se dozakqu~aka da su oba naziva istog porekla i mogu}e je da su na-stala u isto vreme13.

Istorijska pro{lost vaqevskog kraja

Opis topografskih osobina vaqevskog kraja pokazuje bogat-stvo uslova za ‘ivot i nije slu~ajno {to se na ovom prostoru odpraistorijskih vremena mo‘e pratiti razvoj qudskih zajedni-ca. Dosada{wa prou~avawa najstarijih qudskih kultura u pro-stranom podnebqu ovih prostora pokazala su da je ova geograf-ska sredina odigrala jednu od odlu~uju}ih uloga, kako priformirawu, tako i u toku wihovog daqeg razvoja. O tome svedo~ebrojni lokaliteti iz tog perioda, na severnim obroncimaMaqena – pe}ina Petnica i Visoka pe}ina. Kontinuitet nase-qenosti prati se, daqe, na nalazi{tima gotovo iz svih fazaneolita, koja se postepeno spu{taju prema ni‘im predelima,shodno prelazu na zemqoradni~ko-sto~arsku privredu, za kojusu bile povoqne doline Kolubare i wenih pritoka.


9

13 Aleksandar Loma, Kolubara..., 33.

Na brojnim lokalitetima otkriveni su tragovi paleolit-skog ~oveka i qudskih zajednica neolitskog i metalnog doba,{to pokazuje da su ovim krajem prolazile brojne kulturne gru-pe koje su ostavile za sobom nesumwive uticaje i dokaze svogkretawa.

Kada je re~ o anti~kom periodu, teritorija Srbije, u rimskuprovinciju, ukqu~ena je postepeno, gde je oblast na dowoj Savi izapadna Srbija, a sa wom i vaqevski kraj, po zavr{etku Tiberi-jevog panonskog rata pripala provinciji Ilirik. Ona se pro-stirala od Jadranskog mora do Dunava, pa su oblasti izme|u Sa-ve, Drine i Kolubare postale deo ove prostrane provincije, dabi posle dalmatinsko-panonskog ustanka (6-9 g. n. e.), do{lo doreorganizacije i podele na dve provincije14. Tako je deo Srbije,izme|u Save i podriwskih i vaqevskih planina, pripadao dve-ma provincijama, Dalmaciji sa centrom u Saloni i Panoniji sacentrom u Sirmijumu. Ove dve administrativne celine delila jegranica koja je verovatno i{la 20-25 km ispod desne obale Save,severnim granicama Cera i Vla{i}a i rekom Tamnavom15, pa jeokolina Vaqeva, i ~itav taj region oko Kolubare i Tamnavepripadao provinciji Dalmaciji.

Kasnije podele carstva dovele su do daqih promena. Negdeoko 15-te g. n. e. rimske legije su pomerene na jug, a teritorijaDardanaca, Tribala i Meza u{la je u okvire nove provincijeMezije, koja je u vreme cara Domicijana, negde oko 86-te g. n. e.podeqena na dva dela, odnosno na provinciju Gorwu i DowuMeziju16.

Va‘na prekretnica usledila je 395. godine kada je car Teo-dosije Rimsku imperiju podelio na dva carstva, isto~no i za-padno, linijom koja je i{la od Dunava na u{}e Drine, i daqena jug do Budve17. Srbija, a sa wom i vaqevski kraj, je u{la u sa-stav isto~nog carstva, ~ime je trajno opredeqena za svoju poli-

Mirjana Kosti}

10


15 Milutin Gara{anin, Krupaw i Ra|evina u praistorijsko i rimsko doba,

Ra|evina u pro{losti 1, Novi Sad 1985, 103.16 Miroslava Mirkovi}: Istorija srpskog naroda, I tom, Beograd 1994, 75.


ti~ku, kulturnu, ali i versku egzistenciju u okvirima vizan-tijske vlasti18.

Istorijat istra`ivawa i istra`iva~ka faza

Kada se govori o prvim interesovawima za kulturnu pro-{lost vaqevskog kraja, po~etna istra‘ivawa se vezuju za nau~neradove znamenitih li~nosti evropske i srpske kulture i nau~nemisli druge polovine 19. veka, po~ev od ~uvenog putopisca Fe-liksa Kanica, koji pomiwe nekoliko fortifikacionih objeka-ta u Vaqevu i okolini, preko kwiga Milana Mili}evi}a19, kaoi antropogeografskih radova Qubomira Pavlovi}a20.

Bitan pomak u istra‘ivawu ovih prostora u~iwen je polovi-nom 20. veka, kada su arheolozi Milutin i Draga Gara{anin sa-kupili sve do tada poznate podatke o ovim krajevima. Poznato jeda su arheolo{ka iskopavawa ovog prostora vr{ena jo{ od kra-ja 19. veka, ali sa velikim prekidima sve do 1969. godine. Tada supo~ela sistematska arheolo{ka istra‘ivawa Narodnog muzejaVaqevo sa arheologom Novakom Milo{evi}em. Znatnom inten-zivirawu arheolo{kih radova na podru~ju Vaqeva i okolinedoprinelo je osnivawe Istra‘iva~ke stanice Petnica (ISP),po~etkom 80-tih godina. Ona je svojim prostornim, materijal-nim i organizacionim mogu}nostima uticala da se do|e do ot-kri}a novih lokaliteta pod rukovodstvom @eqka Je‘a, a kasni-je Andreja Starovi}a. Ovom zamahu arheolo{kih radova sna‘anpodsticaj dao je i VI skup Srpskog arheolo{kog dru{tvaodr‘an u Vaqevu, 1984. godine, u saradwi sa Narodnim muzejomiz Vaqeva i ISP. Na skupu je dat presek svih dotada{wihsaznawa o kulturno-istorijskoj pro{losti Vaqeva. Rezultatiovih istra‘ivawa objavqeni su u „Istra‘ivawima II”. Usaop{tewima sa kongresa arheologa izdvaja se i nezaobilazan jerad Aleksandra Jovanovi}a u kome je data sinteza svega onoga{to je do tada istra‘eno sa osvrtom na nove anti~ke lokalitete


11

18 Vladimir Krivo{ejev: Vaqevo-nastanak i razvoj grada, Vaqevo 1997, 35.

19 Milan Mili}evi}: Kne‘evina Srbija, Beograd 1876.

20 Qubomir Pavlovi}: Kolubara i Podgorina, Beograd 1907.

u regionu oko reke Kolubare i Tamnave, koji je pripadao pro-vinciji Dalmaciji u rimsko doba21.

Posledwih godina istra‘ivawa vaqevske okoline obavqaZavod za za{titu spomenika kulture iz Vaqeva kojima rukovodiarheolog Radivoje Arsi}, u saradwi sa ISP i Narodnim muze-jem Vaqevo.

Do sada, otkriveno je oko 48 lokaliteta u vaqevskom kraju, izperioda rimske epohe. Karakteristi~no je to {to za prva dva ve-ka ima veoma malo lokaliteta, dok u 3. i 4. veku taj broj rapidnoraste. Iz prva dva veka otkrivena su tri lokaliteta, koji se na-laze u severnim i isto~nim delovima, tj. u onim delovima odaklesu Rimqani prodrli u ovaj kraj. U 3. veku, kada pasivna romani-zacija daje svoje rezultate, broj lokaliteta znatno raste. Rim-qani su prisutni u svim delovima ovog prostora i u 4. veku brojnalazi{ta raste.

Mirjana Kosti}

12

21 Aleksandar Jovanovi}, Nalazi iz rimskog perioda u vaqevskom kraju,Istra‘ivawa II, Vaqevo 1989, 58-65 (U daqem tekstu: Nalazi iz rimskog

perioda).

U vaqevskoj okolini do sada je otkriveno {est vrsta lokali-teta: naseqe, vila rustika, nekropola, rudnik, ostava i utvr-|ewe. Nakon osvajawa ovih oblasti, Rimqani su pristupili{irewu gradskog na~ina ‘ivota. U po~etku su se oslawali na ci-

vitates peregrinae, {ire administrativne jedinice na teritorijistarosedelaca, koje su se kasnije uklopile u {iru teritoriju no-vonastalih gradova. Dosada{wim rekognoscirawem, odnosnoevidentirawem i registrovawem, otkriveni su ostaci naseqa na15 lokaliteta.

Vile rustike

Vile rustike su uglavnom podizane na bre‘uqcima koji suimali ju‘nu ekspoziciju ka suncu i bili su u blizini reka i po-toka. Ve}ina vila sastojala se od glavne zgrade za stanovawe ipridru‘enih zgrada. Sude}i po broju lokaliteta na kojima suotkriveni ostaci poqoprivrednih gazdinstava, ravni~arskaoblast i pobr|e vaqevskog kraja, bili su veoma nastaweni. Dosada je otkriveno 16 vila rustika. Podizane su na lako obradi-voj i plodnoj zemqi, okru‘enoj {umama i livadama, u central-nom i severnom podru~ju, na osun~anim bre‘uqcima, kao i u do-lini reke Rabas, leve pritoke Kolubare, kao i severno od rekeTamnave, na plodnim poqima. Vile rustike su bile povezanemre‘om rimskih puteva, koji slivali su se u glavni put Salona –Sirmijum, koji je povezivao dva centra provincije Dalmacije iPanonije. Put je od 2. veka dobio ~isto ekonomski zna~aj. Poje-dine vile rustike po svojoj arhitekturi odi{u izra‘enom po-trebom za racionalno{}u i efikasno{}u, kao {to je vila ru-stika u Babinoj Luci sa svojih pet prostorija, dok one u seluSkobaq govore o potrebi wenog vlasnika da sa~uva luksuz iudobnost, {to i potvr|uje sistem za grejawe i bogata fresko-de-koracija. Vila rustika iz Babine Luke tipolo{ki pripada jo{nedovoqno istra‘enoj grupi objekata poznog Carstva. U ovugrupu spadaju vile iz Kriveqa kod Bora i Prijevora kod^a~ka22. Wihove zajedni~ke osnovne karakteristike su smawen


13

22 @eqko Je‘, Rezultati iskopavawa kasnoanti~ke gra|evine u Babinoj Lu-

ci, Glasnik Me|uop{tinskog istorijskog arhiva (MIAV) br. 26-27, Va-qevo 1992, 52.

gabarit, u odnosu na vile iz 2. i 3. veka, i izrazito smawena po-treba za luksuznim sadr‘ajima objekta (terme, kolonade, hipo-kausti, i sl.).

Posebnost ovih vila ~ine konhe apside koje mo‘da imaju ve-ze sa bazilikalnim sakralnim objektima, po{to ove vile po-stoje u vreme kada je hri{}anstvo priznato kao zvani~na reli-gija Carstva.

Rimske vile rustike u vaqevskom kraju nastale su krajem 3. ve-ka (Babina Luka, Liso Poqe), i u 4. veku (najve}i broj). Najgu-{}u koncentracija ovih objekata iz 4. veka, imamo u dolini rekeTamnave, na teritoriji op{tine Ub. Iz burnog vremena PoznogCarstva registrovani su lokaliteti: \evri}a livada, Aluge,Divinac, Kne‘evac, Lon~anik, Stubline, Pqo{tanica, Velikibunar, itd. Naravno, treba uzeti u obzir i ~iwenicu da su ba{na ovom prostoru najvi{e vr{ena rekognoscirawa, pa bi nekadaqa istra‘ivawa, teritorija ostalih op{tina, mo‘da moglapru‘iti druga~iju sliku o koncentraciji vila rustika.

Tokom rekognoscirawa 1986. godine, na desnoj obali reke To-plica u blizini toponima Obarci, u selu Virovac prona|eni subrojni fragmenti zemqanih posuda od dobro pe~ene, sive zemqe.Ove posude su na~iwene na vitlu i me|u prona|enim fragmenti-ma mogu se raspoznati delovi tawira, zdela, lonaca sa razgrnu-tim obodima. Posude su na~iwene uglavnom od nepro~i{}enegline, sa primesama silikatnog peska i po pravilu su tawih zi-dova. Wihove tipolo{ke karakteristike nedvosmisleno utvr|u-ju ovaj materijal u vreme od 3. do 4. veka. Najbli‘e analogije su,svakako, sa materijalom iz Babine Luke ili Skobaqa, pa se savelikom izvesno{}u mo‘e pretpostaviti da je, na iskraju rim-skog carstva, ovde postojala mawa vila rustika.

Lokalitet Skobaq se nalazi jugozapadno od lokaliteta Cr-kvine gde je istra‘ena jedna vila rustika. Rekognoscirawem te-rena 1998. godine od me{tana su dobijene informacije da su tunala‘ene velike opeke koje su pokrivale neki bunar. Prva son-da‘na iskopavawa su pokazala da se ovde nalaze arhitektonskiostaci iz rimskog perioda. Daqim radovima otkrivena je kr-stasta memorija du‘ine 15 m s polukru‘nim apsidama na is-to~noj i zapadnoj strani, ulazom na jugu i pravougaonom prosto-

Mirjana Kosti}

14

rijom na severu. Memorija je o~uvana do visine poda. Po na~inuzidawa i pokretnih arheolo{kih nalaza datovana je u kraj 4. ve-ka, {to zna~i da je istovremena sa gra|evinom na lokalitetu Cr-kvine, i da najverovatnije pripada vlasniku vile23.

Ostave

Nesigurnost izazvana napadima varvarskih plemena, dovelaje do potreba stanovni{tva za sakrivawem blaga, pa su takobrojne ostave novca otkrivene na lokalitetima: Rtovi, Svileu-va i Dra‘i}i u selu Beomu‘evi}.

Beomu‘evi} je brdovito selo na obali reke Obnice. Ovde jeotkrivena jedna ostava rimskog novca, nastala verovatno predgotskom opasno{}u s kraja 4. veka. Ona sadr‘i 194 komadabronzanog novca od kojih je ve}ina veoma slabo o~uvana,~itqivo je oko 120 primeraka24. U ostavi su sadr‘ani novcirimskih imperatora Konstancija II (337-361 g.), Julijana(361-363 g.), Valentinijana I (364-375 g.), Valensa (364-368 g.),Gracijana (367-383 g.), i Valentinijana II (375-392. g.)25. Ovakveostave su zna~ajne zbog mogu}nosti pra}ewa istorijskihkretawa na prostoru severozapadne Srbije, pa se mo‘e izdvoji-ti vi{e hronolo{kih segmenata koji su prikaz nekih istorij-skih doga|aja na prostoru Balkana26. Na lokalitetu Rtovi,prona|eno je {est srebrnih rimskih nov~i}a koji se datuju od1. veka p. n. e. do 3. veka n. e. Na lokalitetu Svileuva otkrivenoje dosta rimskih nov~i}a koji su 70-tih godina 3. veka verovat-no bili sakriveni pred Kvadskom opasno{}u27.

Nekropole

Po mi{qewu istori~ara Marije Isailovi}, oblast zapadneSrbije bila je naseqena ilirskim plemenima, od kojih su u


15

23 ^aslav Jordovi}, Za{titna arheolo{ka iskopavawa na prostoru Rudar-

skog basena „Kolubara”, Kolubara 4, Beograd 2005, 24.24 Aleksandar Jovanovi}, Nalazi iz rimskog perioda, 64.

25 Isto, 64.

26 Isto, 64.

27 Isto, 64.

vaqevskom kraju bili prisutni, pored ostalih, Autarijati iTribali28.

O mogu}oj prisutnosti drugih etni~kih zajednica, kao {to suPanoni i romanizovani Kelti, mo‘e se zakqu~iti na osnovudva nadgrobna spomenika iz rimskog perioda prona|ena u ovomkraju. Prvi je nadgrobni spomenik iz sela Gorwe Bukovice ~ijenatpisno poqe sadr‘i latinska i keltska imena, mada se po ana-lizi ~ini da je u pitawu panonsko ime teofornog karaktera,{to bi upu}ivalo na prisustvo Panona u ovom regionu29. Drugispomenik je ara posve}ena Apolonu Gangarskom iz 3. veka na{eere, na|ena u selu Sitarice kod Vaqeva. Kult Apolona bio je ka-rakteristi~an za romanizovane Kelte, koji su mo‘da i ‘ivelina ovim prostorima.

Nekropole su otkrivene na brojnim lokalitetima: Jabu~je,Crkvina, Gorwa Bukovica, Mitrovi}a vo}e, Petnica.

U selu Jabu~je otkrivena je, prilikom va|ewa peska iz Kolu-bare, ostava srebrnog posu|a (argentum escarium) iz 1. veka na{eere, zatim jedan votivni spomenik, delovi nekoliko nadgrobnihspomenika, a tu se nalazio i jedan mauzolej koji poti~e iz istogperioda. Nalaz sadr‘i dva pehara, jedan simpulum, tawire, dvapodmeta~a, ~etiri posude za rovita jaja, ka{ike. Ta~an broj po-suda se ne mo‘e sa sigurno{}u utvrditi, mogu}e je da je nalaz sa-dr‘avao i ve}i broj elemenata koji nisu dospeli u Narodni mu-zej u Beogradu30. Najbli‘e analogije ovo luksuzno posu|e nalaziu velikim servisima, na|enim na tlu Italije, {to pokazuje da jewihov vlasnik bio ili bogati pojedinac ili vojnik koji je ovedragocenosti pqa~kao u Italiji i doneo sa sobom na po~etkurimske dominacije u ovim krajevima31.

Na ovom lokalitetu prona|ena je i jedna votivna ara posve}e-na Mitri. Ara je izra|ena od krupnozrnog pe{~ara. Delimi~noje o{te}ena na bazi i profilisanom simsu, kao i sam natpis.Profesor A. Jovanovi} aru hronolo{ki opredequje u kraj 2. ili

Mirjana Kosti}

16


29 Aleksandar Jovanovi}, Nalazi iz rimskog perioda, 60.

30 Ivana Popovi}: Produkcija srebra u periodu ranog carstva, Anti~ko sre-

bro u Srbiji, Beograd 1994, 45.31 Isto, 46.

3. vek. Za odre|ivawe hronologije ovog natpisa mo‘e se iskori-stiti i skra}ena zavetna formula v(otum) p(osuit) l(ibens) koja seina~e, u ovoj formi, retko sre}e na ovoj teritoriji. Isti zavet-ni natpis nala‘en je u Sremu i oblasti kosmajskih rudnika32.

U blizini su otkrivene dve profilisane baze za nadgrobnecipuse, prizmati~ni cipus sa natpisom, funerarna kocka sareqefnom dekoracijom i deo ostatka spomenika sa akroterija-ma. Prema dimenzijama pojedinih elemenata spomenika pretpos-tavqa se da je re~ o dva sepulkralna objekta.

Grobni nalazi potvr|eni su u Petni~koj pe}ini. Svi grobovikoji su otkriveni na ovoj nekropoli bili su bez priloga. Inven-tar je sa~iwen od li~nog nakita pokojnika. Po svim svojim od-likama, slobodno ukopanim skeletima, orijentacije zapad – is-tok sa mawim odstupawima i u nedostatku priloga, u ovim gro-bovima je sasvim sigurno sahraweno lokalno romanizovano sta-novni{tvo iz 4. veka, niskog dru{tvenog statusa, koje je vero-vatno primilo hri{}anstvo. Ovoj grupi stanovni{tva verovat-no pripada i kultna jama, u kojoj su otkriveni ostaci pogrebnihda}a. Sva prona|ena keramika ima sasvim sigurno odlike rim-skog provincijskog grn~arstva, pa je jama mo‘da nastala preformirawa slojeva u pe}ini i grobova na nekropoli koji sa-dr‘e elemente ~erwahovske materijalne kulture, posebno posudeprona|ene u pe}ini. Sude}i po delu otkrivene nadgrobne plo~e,novca cara Valentijana I i pomenutih fibula, prostor ispredpe}ine lokalno stanovni{tvo je koristilo kao grobqe u perio-du od 3. do 4. veka33.

Rudnici i utvr|ewa

Putevi su najpre imali vojni karakter da bi u 3. i 4. veku do-bili postepeno i privredni zna~aj. Glavni putevi povezivalisu Dalmaciju sa Panonijom, a jedan od najva‘nijih bio je put Sa-lona – Sirmijum, jer je povezivao dva centra ovih provincija.


17

32 Aleksandar Jovanovi}, Nalazi iz rimskog perioda, 61

33 Podaci i opis ovog lokaliteta preuzeti su uz dozvolu autora iz nepubli-kovanog diplomskog rada Radivoja Arsi}a na temu: Elementi ~erwahov-

ske kulture na teritoriji provincija Moesia Prima i Dacia Ripensis.

Prelaze}i preko Bosne, put je dolazio u oblast Domavije (Sre-brenica), odakle je daqe, preko Drine i Ma~ve prelazio u Srem.Rimski namesnik provincije Dalmacije, Kornelije Dolabela,preuzeo je gradwu puteva na pravcima kojima se vojska kretalaprema severu, odnosno prema Dunavu34.

Raznovrstan litolo{ki sastav vaqevskih planina uslovio jei pojave raznih ruda i minerala. Poznata su le‘i{ta vi{e rudametala, a posebno bakra (rudnik Rebeq). Podru~je planina Me-dvednik i Povlen bogata su rudom olova iz ‘ivine rude sa viso-kim procentom metala, dok su u izvori{tu reke Jablanice odav-no poznate mase gvo‘|evitog tufita35. Ovo rudno blago eksploa-tisali su Rimqani, a kasnije i Turci.

Tragovi rudarstva mogu se pratiti u rudniku Rebeq (koji senalazi u planinskom selu Rebeq, u samom Jablaniku na levojobali Jablanice), i u selu Ogla|enovac, na brdovitom zem-qi{tu obronaka Vla{i}a i Jautine.

U selu Rebeq rekognoscirawem je otkriven lokalitet nazvanpo jednom od planinskih vrhova ove planine – Kuline. Po{to uovom kraju do sada nije bilo obimnijih arheolo{kih istra‘i-vawa, tek nedavnim rekognoscirawem terena arheolo{ka ekipavaqevskog Zavoda otkrila je ~itav niz do sada nepoznatih nala-zi{ta koja poti~u iz vremena Rimske imperije i sredweg veka.Radi se prete‘no o utvr|ewima i mestima povezanim sa eksploa-tacijom ruda bakra, srebra, olova, i cinka. Utvr|ewe, dimenzija100h50 m, na Kulini zauzima severni plato ovog vrha na nadmor-skoj visini oko 960 m. Prema vidqivim tragovima fortifika-cija je bila opasana zidinama od lomqenog kamena i maltera, sanajmawe 6 pravougaonih kula. Prilikom rekognoscirawa na po-vr{ini je otkrivena pozla}ena bronzana kop~a u obliku goluba,zatim olovni teg za terazije i veliki broj ulomaka kerami~kihposuda koje ukazuju da se ‘ivot na ovom mestu odvijao izme|u II iVI veka na{e ere. Obzirom na blizinu le‘i{ta rude i starih ru-dokopa ovaj grad je mogao imati vi{estruku ulogu, kao {to je:

Mirjana Kosti}

18

34 Slobodan Du{ani}: Organizacija rimskog rudarstva u Noriku, Panoniji,

Dalmaciji i Gorwoj Meziji, Istorijski glasnik 1-2, Beograd 1980, 49.35 @ivorad Jevti}, Kolubarski okrug, Kolubara – Veliki narodni kalendar

za prostu 2002, kw. 12., Vaqevo 2002, 33.

prerada iskopane sirovine, sme{taj vojne posade za za{titurudnika i sedi{te lokalnog upravnika rudnika36.

Rudnici sa podru~ja Cera i planinske oblasti izme|u Drinei Kolubare pripadala su distriktu agrentariae Pannonicae37. Ru-darstvo je predstavqalo organizovan sistem koji je bio vezan zaprestonicu, ali i povezan za ‘ivotom i administracijom u pro-vinciji, pa su prihodi od rudnika metala pripadali caru i vr-lo rano su davani u zakup. U pogledu uprave wihova teritorija jebila izuzeta iz nadle‘nosti provincijskog upravnika i povere-na carskom prokuratoru, a pojedina okna davana su u zakup rud-ni~kim kolonima38.

Rudnici su administrativno bili podeqeni u rudnike Nori-ka, Dalmacije, Panonije i Mezije, ali rudarske oblasti nisu bi-le identi~ne sa provincijskim granicama, ve} po vrstama ru-da39. Tako bi rudnici u Rebequ i Ogla|enovcu, i ako se nalaze nateritoriji provincije Dalmacije pripadali distriktu argenta-

riae Pannonicae kao i oni sa teritorije provincije Panonije uokolini Krupwa i Zaja~e40. To govori o povezanosti dve provin-cije kada se radi o eksploataciji rudnog bogatstva.

Vaqevska oblast, bogata rudama u svom zapadnom i ju‘nom de-lu a izuzetno plodnom i lako obradivom zemqom u centralnom isevernom podru~ju, predstavqala je materijalnu potporu siste-mu utvr|ewa na severnoj granici Carstva, uz Savu i Dunav.Utvr|ewa, ~ija je uloga bila da kontroli{u i obezbe|uju sigur-nost na putevima otkrivena su na lokalitetima: Jerinin grad,U{}e – Anine, Vito. Ovi fortifikacioni objekti imali su izu-zetnu preglednost i kontrolu nad putnim pravcima. Utvr|eweJerinin grad u selu Brangovi} mogu}e da je imalo za{titnu ulo-gu nad putem koji je i{ao iz kolubarske doline u jugozapadnu Sr-biju. @ivot u utvr|ewu se, na osnovu stratigrafske situacije


19

36 Radivoj Arsi}, „Izve{taj o rekognoscirawu terena u reonu sela Rebeq”,nepublikovan rad Zavoda za za{titu spomenika kulture, Vaqevo 2002.


38 Miroslava Mirkovi}, n. d., 88.

39 Slobodan Du{ani}, n. d., 9


prve kule i crkve, mo‘e datovati u kasnoanti~ki period od 4. do6. veka. Situacija dobijena iskopavawima otkriva da se na po-menutom prostoru nalazi veliki broj objekata koji ukazuju napostojawe zna~ajnog civilnog naseqa, koje se razvilo pored an-ti~kog puta koji prolazi kroz kawon reke Gradac. Put jepredstavqao komunikaciju doline Kolubare sa vaqevskim pla-ninama i Podriwem bogate rudnim le‘i{tima (srebro, zlato,bakar, olovo). To je razlog {to se na ovom mestu razvio zna~ajanregionalni centar, povezan sa trgovinom i eksploatacijom ipreradom ruda. Postoji mogu}nost da je sama fortifikacija, ka-sniji dodatak, sa kraja 4. veka, kako bi se za{titilo naseqe po-red reke, jer utvr|ewe zauzima sasvim neuobi~ajen polo‘aj.Utvr|ewe se nalazi na padini, a ne na vrhu brda, tako da su ulazi prva kula sa gorwe strane, na znatno ni‘oj ta~ki od okolnogterena. Verovatno je prva kula podignuta za odbranu, a potom be-demima povezana sa drugom severozapadnom kulom.41

Popis anti~kih lokaliteta u vaqevskom kraju

Rimska nalazi{ta iz vaqevskog kraja, koja su do sada regi-strovana, prikazana su u tabeli, a redni brojevi kojima su ozna-~ena odgovaraju brojevima na prilo‘enoj karti. Uz naziv i me-sto lokaliteta, nazna~en je wegov karakter (naseqe, nekropola,villa rustica, utvr|ewe, ostava) i geografske koordinate.

Red.

br.

Naziv

lokaliteta

Mesto

Hronolo{ka

opredeqenost

Koordinate

Vrsta

lokaliteta

1.\avri}alivada

selo Ko`uar,Ub

rimski pe-riod

y=7 426 800

x=4 923 900villa rustica

2. AlugeseloQubini}, Ub

4. vek na{eere

y =7 426 800


3. Banovo brdoselo G.Bukovica,Vaqevo

4. vek na{eere

y =7 401 212


Mirjana Kosti}

20

41 Du{an Mrkobrad i Radivoje Arsi}, Brangovi} – preliminarna arheolo{ka

istra‘ivawa ranosredwovekovnog utvr|ewa, Glasnik MIAV br. 38, Va-qevo 2004, 79-103.

4. Crkvinaselo BabinaLuka, Vaqevo

4. vek na{eere

y =7 916 400


5. Crkvinaselo MaliBorak,Lajkovac

3-4. vek na{eere

y=7 439 000

x=4 925 700nekropola

6.Crkvina -Manastirina

selo Skobaq,Lajkovac

3-4. vek na{eere

y=7 438 200

x=4 923 150naseqe

7. DivinacseloQubini}, Ub

4. vek na{eere

y=7 426 100

x= 4 932 900villa rustica

8. Draì}iseloBeomuèvi},Vaqevo

4. vek na{eere

y=7 401 800

x=4 907 100ostava novca

9. Dubokovacselo Dokmir,Ub

3-4. vek na{eere

y=7 417 700

x=4 918 000naseqe

10.Fudbalskoigrali{te

selo Guwevac,Ub

3-4. vek na{eere

y=7 425 000

x=4 922 700naseqe

11.GorwaBukovica

selo GorwaBukovica,Vaqevo

3-4. vek na{eere

y=7 403 875


12. Jabu~jeselo Jabu~je,Lajkovac

1-4. vek na{eere

y=7 436 150

x=4 918 750naseqe

13.Jakovqevi}aku}a

selo Takovo,Ub

kasna antikay=7 425 700

x=4 929 100

naseqe ivilla rustica

14. Jerinin gradseloBrangovi},Vaqevo

kasna antikay=7 409 250

x=4 998 070utvr|ewe

15. Kamaqselo Skobaq,Lajkovac

4. vek na{eere

y=7 438 550

x=4 922 350rimski nalaz

16. Kik - Axi}iseloSitarice,Vaqevo

3. vek na{eere

y=7 496 150

x=4 949 183naseqe

17. Kneèvacselo Tulari,Ub

4. vek na{eere

y=7 414 000

x=4 931 200

naseqe iostaci

rimskih villa

rustica


21

18. Krivo{ijaseloZabrdica,Vaqevo

rimska epohay=7 411 100

x=4 911 400naseqe

19. Lon~anikseloLon~anik, Ub rimska epoha

y=7 430 300


20.Ma|arske ku}e- Popovica

selo LisoPoqe, Ub

3-4. vek na{eere

y=7 436 200

x=4 934 000

naseqe, villa

rustica

21.Ma~ine -Zlatar

selo Dra~i},Vaqevo

4. vek na{eere

y=7 413 100

x=4 896 500naseqe

22.Mi{i}aimawe

selo Brovi},Ub

4. vek na{eere

y=7 432 000


23.Milo{evi}aimawe

selo DowiMu{i},Mionica

rimski pe-riod

y=7 431 850


24.Mitrovi}avo}e

selo Dokmir,Ub

rimski pe-riod

y=7 417 700


25.Mu{i}kogrobqe

selo DowiMu{i},Mionica

rimski pe-riod

y=7 431 850

x=4 905 250naseqe

26. Obarciselo Virovac,Mionica

2-3. vek na{eere

y=7 429 000

x=4 907 700naseqe

27. Ogla|enovacseloOgla|enovac,Vaqevo

rimski epohay=7 399 250

x=4 915 100

rimskirudnik

28. OrlovacseloBelo{evac,Vaqevo



29. OstewakseloBrangovi},Vaqevo


x=4 898 100naseqe

30. Petnicaselo Klinci,Vaqevo



31. Petrovi}iseloBrezovice,Vaqevo


x=4 895 790naseqe

Mirjana Kosti}

22

32. Pqo{tanicaselo Radqevo,Ub


x=4 925 300

kompleks villa

rustica

33.Popovi}aimawe

selo Radqevo,Ub


x=4 925 300

nalazi izrimskogperioda

34. Potokselo Vrelo,Ub


x=4 929 600naseqe

35. Reka UbseloTvrdojevac,Ub

3-4. vek na{eere

y=7 421 500

x=4 921 600naseqe

36. Rebeqselo Rebeq,Vaqevo


x=4 896 275

rimskirudnik

37. Rovniselo Rovni,Vaqevo

3. vek na{eere

y=7 399 350

x=4 901 000naseqe

38. SavinacseloBrezovice,Vaqevo


x=4 896 250grob

39. Seli{teselo BabinaLuka, Vaqevo

kasnorimskiperiod

y=7 916 400

x=4 912 750naseqe

40.Skobaq -Manastirina

selo Skobaq,Lajkovac

3-4. vek na{eere

y=7 438 200

x=4 923 150naseqe

41.StadionKru{ik

Vaqevo rimska epohay=7 412 080

x=4 903 050

rimskinalazi

42. Staro seloselo Stepawe,Lajkovac

4. vek na{eere

y=7 425 400


43. Stublineselo Bawani,Ub



44.[alitrenape}ina

selo Bre`|e,Vaqevo

4. vek na{eere

y=7 425 300

x=4 892 300

rimskinalazi

45. Tularsko brdoseloKalinovac,Ub


x=4 929 200

rimskinalazi

46. U{}e - Anineselo ]elije,Lajkovac

4-6. vek na{eere

y=7 436 050

x=4 912 950utvr|ewe


23

47. Veliki bunarselo Vrelo,Ub



48. VitoseloBrezovice,Vaqevo

3-4. vek na{eere

y=7 399 500

x=4 995 400utvr|ewe

Iz tabele se vidi da je na teritoriji vaqevskog kraja otkrive-no i registrovano 48 anti~kih lokaliteta, datovanih u perioduod 1. do 4. veka na{e ere, a od toga su tri utvr|ewa, 16 vila rusti-ka, 15 naseqa, 5 nekropola, jedna ostava i dva rudnika.

Rezime

Opis topografskih osobina vaqevskog kraja pokazuje bogatstvouslova za ‘ivot, i nije slu~ajno {to se na ovom prostoru, od praisto-rijskih vremena, mo‘e pratiti razvoj qudskih kultura. Arheolo{kaiskopavawa ovog prostora koja se odvijaju, jo{ od kraja 19. veka, nabrojnim lokalitetima otkrivaju tragove paleolitskog ~oveka iqudskih zajednica neolitskog i metalnog doba. Periodi~na ve}aistra‘ivawa vr{ena su, tek u drugoj polovini 20. veka. Dosada{wimistra‘ivawima otkriveno je u vaqevskom kraju oko 48 lokaliteta izperioda rimske epohe (naseqa, vile rustike, nekropole, rudnici,utvr|ewa i ostave). Najve}i broj nalazi{ta koji su do sada istra‘enipoti~e iz 3. i 4. veka na{e ere, kada je vidqiva pasivna romanizacija{to se mo‘e uo~iti po koncentraciji rimskih lokaliteta u ~itavojgorwoj Kolubari. U 4. veku se vr{i naseqavawe povoqnih mesta ipravqewe puteva koji bi povezivali ove lokalitete. Komunikacijskipravci u ovom podru~ju su najvi{e zavisili od topografskih odlikaterena na kojem su prisutni arhitektonski objekti bez obzira nawihov tip. Puteve, koji su pravqeni tamo gde je najjednostavnija inajlak{a fizi~ka prohodnost, {titila su utvr|ewa. Ovakvi forti-fikacioni objekti imali su izuzetnu preglednost i kontrolisaliva‘ne pravce, pa se uz wih mogu o~ekivati i naseqa koja su se obi~norazvijala uz utvr|ewa. Naj~e{}e su podizana na brdima iznad reka(Qig, Kolubara, Gradac). Utvr|ewe Jerinin grad u selu Brangovi}bilo je podignuto nad klisurom reke Gradac. Put je predstavqao ko-munikaciju koja spaja dolinu Kolubare sa vaqevskim planinama iPodriwem, a koje su obilovale rudnim le‘i{tima (srebro, zlato, ba-

Mirjana Kosti}

24

kar, olovo). Tako se na ovom mestu razvio zna~ajan regionalni cen-tar, najverovatnije povezan sa trgovinom i eksploatacijom i prera-dom ruda. Vaqevski kraj je bogat rudama u svom zapadnom i ju‘nom de-lu, o ~emu svedo~e i rudnici Rebeq i Ogla|enovac, a i tragovi rudar-skih radova iz rimskog doba mogu se pratiti od severnih padina Po-vlena i Qubovije.

Vile rustike su koncentrisane u centralnim i severnim podru~ji-ma, kao i u dolini reke Rabas i severno od reke Tamnave. Do sada ih jeregistrovano preko 16. ^itava ova oblast poseduje klimatske, pedo-lo{ke i hidrografske karakteristike, kao i izuzetan saobra}ajnipolo‘aj. Posebno se izdvajaju oblasti oko u{}a reka, Ub i Tamnava,ali treba imati u vidu da je ta oblast i najvi{e rekognoscirana, pa jeverovatno da }e neka daqa istra‘ivawa dopuniti sliku o wihovomprostirawu. Velika ve}ina rimskih vila rustika opqa~kana je i ra-zorena provalom Gota, o ~emu svedo~e i ostave novca, krajem 4. vekana{e ere. Zemqoradni~ka naseqa mogu se o~ekivati na re~nim terasa-ma i blagim padinama u blizini re~nih tokova vaqevskih reka. Napobr|ima iznad doline, registrovana su naseqa ~iji su se stanovnicibavili sto~arstvom, mada su se brojna nalazi{ta nalazila na brdimakoja su dva ili vi{e kilometara udaqena od toka reke.

Razmatrawem problematike funkcionalnih, ekonomskih komuni-kacija izme|u vila rustika, vikusa i utvr|ewa na teritoriji vaqev-skog kraja u doba rimske dominacije, prikazana je koncentracija re-gistrovanih lokaliteta sa kra}om analizom topografskih karakte-ristika. Sva budu}a istra‘ivawa na terenu done}e jasniju sliku onaseqenosti ovog prostora.

Summary

The description of topographic features of Valjevo region shows the pelf

of life conditions, there fore it is no coincidence that this area has been favor-

able, since prehistoric times, for observation of human culture development.

Archaeological excavation in this area, which have been taking place in nu-

merous locations, since 19th century, reveal traces of Neanderthal (Paleo-

lithic) man as well as those of communities that stem from Neolithic and

Metal age. Periodic, bigger researches were done only at mid XX century.

Researches which have been done up to now reveal some 48 locations that

date from roman period (settlements, villas rustics, necropolis, mines, forts

and larders). The majority of locations date from III and IV century A.D.


25

when the passive romanization can be identified by the concentration of ro-

man localities all over upper Kolubara. In IV century the Romans were set-

tling in favorable places and building roads so as to connect those localities.

Communication directions in this area mainly dependeded on topographic

features of the field in which the architectural facilities can be found, regard-

less of their type. The roads protected the forts and were built in places that

were plain and passable in terms of physical geography. These kinds of forti-

fication facilities had extreme overview of the sight and also had control

over important directions. Due to these facts, it is common to find settle-

ments near these forts. The forts were usually built up on hills, above rivers

(Ljig, Kolubara, Gradac). The fort called Jerina's town in the village of

Brangovi} was built over the canyon of river Gradac. The road was there to

link the valley of Kolubara and mountains of Valjevo and Podrinje. Those

mountains and Podrinje were rich in ore (silver, gold, copper and led ore).

Thus, a significant regional centre was developed in this area. It was most

likely that this centre was associated with trade as well as with ore exploita-

tion and processing. The Valjevo area is rich in ore in its west and southern

part, and mines Rebelj and Ogladjenovac are proof for that. Also, it is

possible to track down the traces of Roman mining work back to north side

of mountains Povlen and Ljubovija.

Villas rustics (Latin: villas rusticas) are grouped in central and north ar-

eas, and in the valley of river Rabas and north of river Tamnava. More than

16 of villas are registered so far. This whole area has its climate, pedology

and hydrographic features as well as exceptional traffic position. The areas

around mouths of river Ub and river Tamnava can be singled out due to the

fact that these very areas were mostly explored and it is possible that further

research will supplement pattern of their spreading. The majority of villas

rustics was mugged and destroyed in Goths invasion at the end of IV century

A.D. and money safes represent a solid testimony of that event. Agricultural

settlements can be found on river banks and mild slopes near flows of rivers

of Valjevo. On hills over the valley were registered settlements. Population

in these settlements was engaged in cattle-breeding, although numerous lo-

calities were on the hills that are a mile or two away from the river flow.

By considering the question of functional and economic communication

between villas rustics, vicus (Latin) and forts on the territory of Valjevo re-

gion, in the age of Roman domination, it was possible to show concentration

of registered localities along with short analysis of topographic features. Ev-

ery further exploration on the field will contribute to clarification of this

area's population pattern.

Mirjana Kosti}

26

Milorad Radoj~i}

publicista

Vaqevo

DR SELIMIR \OR\EVI] (1866-1915)

fizikus Okruga vaqevskog

Apstrakt: Po~etkom maja 2006. navr{ilo se 140. godina od ro|ewa

dr Selimira \or|evi}a, fizikusa Okruga vaqevskog. Mnogo je u~inio na

razvoju i unapre|ewu zdravstvene slu‘be u vaqevskom kraju, a naro~ito

na le~ewu rawenih i obolelih tokom oslobodila~kih ratova od 1912. do

1915. godine. Zato je jo{ za ‘ivota, postao je simbol herojske borbe

protiv epidemije tifusa. Povodom ove zna~ajne godi{wice napisana je

biografija, na osnovu neobjavqenih i objavqenih izvora, da bi se potpu-

nije i svestranije osvetlio wegov ‘ivotni put i doprinos vaqevskom,

i uop{te, srpskom zdravstvu.

Kqu~ne re~i: porodica, zdravqe, lekar, Vaqevo, epidemija tifusa,

po‘rtvovawe, patriotizam, po{tewe, humanizam.

Tek u drugoj polovini 19. veka u Vaqevu i okolini dolazi dosna‘nijeg razvoja zdravstvene slu‘be. Tome su zna~ajno doprine-li: radikalnija promena dru{tveno-ekonomskih odnosa, zapo-{qavawe {kolovanih medicinskih kadrova, obrazovawe {pi-tiqskog fonda, osnivawe i izgradwa zgrade bolnice, otvaraweprve apoteke, podizawe nivoa zdravstvene kulture, promena hi-gijenskih prilika i sli~no. Posebno krupan doga|aj u razvojuzdravstvene slu‘be u vaqevskom kraju predstavqa zavr{etakizgradwe bolni~kog objekta i wegovo opremawe 1885. i 1886. go-dine1. To je omogu}ilo da se u ovom gradu na Kolubari zaposli iradno anga‘uje ~itava plejada istaknutih zdravstvenih radnika

27

UDK = 929:614.2 \or|evi}, S.

1 Miroslav Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19. veka, Beograd – Va-qevo 1998, str. 149.

Srbije s kraja 19. i u prvoj polovini 20. veka. Me|u wima veomazapa‘eno mesto pripada dr Selimiru \or|evi}u okru‘nom fi-zikusu.

Wegovo ime i prezime podse}a na tragi~ne i istorijske napo-re male Srbije u Prvom svetskom svetskom ratu; na slavnu Cer-sku i Kolubarsku bitku; na pale junake i heroje, na ogromne ‘r-tve jednog malog seqa~kog naroda. U vreme najve}e epidemije,kao upravnik ~etiri rezervne bolnice, nije {tedeo svoju snagu.Za wega nije dovoqno re}i da je bio narodni lekar, veliki pa-triota, izuzetni humanista i sli~no. Po{to se ove godine navr-{ilo 140. godina od wegovog ro|ewa u~estala su razmi{qawa dali smo dovoqno u~inili da ga za{titimo od zaborava i obezbe-dili se da nam se krvava istorija vi{e ne ponavqa.

U ~lanku su dati najva‘niji biografski podaci dr Selimira\or|evi}a, ali i higijensko-epidemiolo{ke, ekonomske i vojneprilike u Vaqevu i okolini na po~etku XX veka, naro~ito u to-ku epidemije pegavog tifusa, kao veliki napori i ‘rtve koje suulo‘eni da se suzbije ta opaka bolest. A ona je bila toliko stra-{na kao nekada kuga u Napuqu ili Indiji. Hiqade i hiqade bo-lesnika nije imalo gde da se smesti. Broj bolesni~kih posteqa jeneobi~no mali, lekara jo{ mawe a sredstava i lekova najmawe.Oboleti zna~ilo je biti osu|en na smrt bez nade na ozdravqeweili kakvu pomo}.

I pored solidno organizovane zdravstvene slu‘be, po~etkom20. veka, zdravstvena situacija u Vaqevu i okolini bila je veomate{ka. Povremeno su se javqale razne zarazne bolesti: {arlah,tifus, skrofuloza, a najrasprostrawenija je bila tuberkulozakoja je odnosila mnoge ‘ivote. Takvom stawu pre svega doprino-silo je nepostojawe vodovodne i kanalizacione mre‘e; nehigi-jenski i veoma te{ki uslovi ‘ivota i rada, naro~ito uTe{waru. Okru‘na bolnica, koja je primala bolesnike iz svihnaseqenih mesta sa podru~ja tada{wih pet srezova Vaqevskogokruga, vremenom je zapala u veoma te{ku krizu. Sve ~e{}a poja-va raznih zaraznih bolesti predstavqala je povod i razlog zao{tru kritiku na ra~un zdravstvene slu‘be. Kada se, 1905. godi-

Milorad Radoj~i}

28

ne, u vaqevskoj kasarni razbolelo 100 vojnikaod tifusa beogradski list „Ve~erwe novosti”su pisale: „Boqe bi bilo da se vi{e brige po-sveti narodnom zdravqu negoli kuglicama”2,verovatno aludiraju}i na rezultate izbornihaktivnosti.

Po{to je Wegovo Veli~anstvo kraq PetarI, na predlog ministra unutra{wih dela, pri-hvatio molbe dvojice iskusnih zdravstvenihposlenika, 22. septembra 1907. godine, do{loje do zna~ajne kadrovske promene na ~elu va-

qevskog zdravstva. Dotada{wi fizikus Okruga vaqevskog dr Mi-hajlo Cvijeti} postavqen je za fizikusa okruga beogradskog. Za no-vog fizikusa Okruga vaqevskog imenovan je dr Selimir \or|evi},fizikus Okruga moravskog sa sedi{tem u Jagodini3. Istovremeno,dr \or|evi} postao je upravnik Vaqevske bolnice i na toj du‘nostiostao do kraja ‘ivota. Za nepunih osam godina u~inio je dosta naunapre|ewu rada bolnice, anga‘ovao se na izgradwi hirur{kogpaviqona, starao se o ure|ewu bolni~kog okru‘ewa, uspeo unastojawu da bolni~ka slu‘ba funkcioni{e „kao sat”. Vidno se an-ga‘ovao i u dru{tvenom ‘ivotu grada, pa je pored ostalog bio ipotpredsednik Uprave Gra|anske ~itaonice (1907-1910)4. Ostalo jezabele‘eno da je bio i {kolski lekar ovda{we gimnazije i radio naprevenciji i le~ewu wenih u~enika itd.

Kao zreo ~ovek i iskusan lekar dr Selimir \or|evi} u~e-stvovao je i u oslobodila~kim ratovima od 1912. do februara1915. godine. Sa odu{evqewem je do~ekao oslobo|ewe ju‘nihkrajeva Srbije i Makedonije od petovekovnog terora Turaka, asa gnu{awem primio vest o mu~kom napadu Austrougarske na na-{u ratovima iznurenu zemqu. Bio je svestan da je na pomolu novoveliko isku{ewe za ceo srpski narod a naro~ito wegovu umornuvojsku, malobrojan i slabo opremqen vojni sanitet.

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

29

Dr Selimir

\or|evi}

2 Milan Tripkovi}: Vaqevo 1900-1941, Vaqevo 1980, str. 85.

3 „Policijski glasnik” br. 41, Beograd, od 7. oktobra 1907, str. 1.

4 Z(oran) Joki}: \or}evi} Selimir, Biografski leksikon Vaqevskog kraja,Vaqevo 1908, I kw., V sv., str. 349.

Koliko je bio u pravu pokazuje i ~iwenica da se posle slavneKolubarske bitke, masa zarobqenika na{la u na{oj pozadini.U Vaqevu je buknula epidemija pegavog tifusa koja je vladalaod oktobra 1914. do maja 1915. godine. Ova „balkanska kuga” bi-la je uzrokovana na{om zaostalo{}u i nehigijenskim prilika-ma ali i brojnim ratnim posledicama.

U kakvom stawu je Vaqevo bilo dosta govori i ova ratna re-porta‘a istori~ara kwi‘evnosti i dramati~ara Vojislava M.Jovanovi}a koji pored ostalog pi{e: „Ulazio sam u austrijskestanove, vojni~ke i oficirske. Oni su bili jednaki: od |eneralado posledweg redova, svako je pusto{io po istom sistemu. Sve subrave izvaqene, sve fijoke preturene, }ilimi izvu~eni sa pato-sa i odneti. Slike sa zidova, polupane vaze, razlistane muzika-lije, nojeva pera sa ‘enskih {e{ira zga‘ena kaqavom ~izmom,kore i ostaci od ma|arske slanine posute tucanom crvenom pa-prikom, kutije od pudera i mideri posuti mastilom, prqavi ja-stuci, prqavi du{eci na kojima su spavali u obu}i – sve je torazbacano po podu, iskaqano i opogaweno. Gadan zadah tvoraili vuge di‘e se iz tih stvari... Obi{ao sam i dosta vaqevskihku}a od udobnih stanova advokata Luki}a, doktora \or|evi}a,in‘ewera Kova~a, do skromnih gra|anskih ku}a u Gracu. Svudaisti lom, ista prqava vowa, isti trag no}nih obi~aja”5.

Otuda je i razumqivo {to ta epidemija nije zahvatila samovojnike i oficire ve} i civilno stanovni{tvo, a naro~itostarce, decu i ‘ene. Prema nekim podacima, posle Kolubarskebitke, u Vaqevu je bilo sakupqeno oko 60.000 austrougarskihzarobqenika6. Austrijanci su u gradu na Kolubari ostavilipreko 3.000 svojih rawenika i obolelih od tifusa. Iz Vaqeva seepidemija {irila na sve strane. Sve kasarne, {kole, hoteli, ka-fane, magacini, pa ~ak i podesne {tale bile su pretvorene ubolnice ili skloni{ta za rawenike i bolesnike. U gradu je bo-

Milorad Radoj~i}

30

5 Dr @arko Jovanovi}: Vaqevo sredi{te Prvog svetskog rata u Srbiji

1914. godine u Zborniku radova sa nau~nog skupa „Vaqevo 1912-1918”,Vaqevo 2000, str. 90.

6 Milorad Mitra{inovi}: Sanitetske prilike i pojava epidemije pegavog

tifusa u vaqevskom kraju (1914-1915), Zbornik radova „Vaqevska bolni-ca 1914-1915”, Vaqevo 1992, str. 37.

ravilo preko 8.000 qudi, a Vaqevo je u{lo u rat sa oko trihiqade stanovnika. Te, 1915. godine, Vaqevo je bilo jedina va-ro{ na svetu koja je imala dvostruko vi{e bolesnih i rawenihnego zdravih ‘iteqa7.

Energi~nu borbu za iskorewavawe epidemije pegavca povelaje malobrojna ekipa lekara, uz pomo} bolni~ara, pomo}nog me-dicinskog osobqa i dobrovoqnih bolni~arki, predvo|ena drSelimirom \or|evi}em. Prema na{im saznawima, u to vreme, uovom gradu radilo je 26 lekara, od kojih je umrlo ~ak 21. Dr Se-limir \or|evi} je bez odmora i predaha, neumorno obavqao svo-ju lekarsku du‘nost. Vr{io je nadzor nad radom ~etiri rezervnebolnice, koje su se me|usobno nalazile na velikoj udaqenosti.Jedna je bila u kasarni Petog pe{adijskog puka, gde je sada isto-imeno vaqevsko naseqe; druga u kasarni XVII puka na Jadru, tre-}a u Drinskom artiqerijskom skladi{tu kod Qubostiwe a ~e-tvrta u artiqerijskim kasarnama (gde je sada Medicinska {ko-la). Mo‘e se samo pretpostaviti koliko mu je samo trebalo vre-mena da ih obi|e, pogotovo kada se ima na umu da tada nije biloautomobilskog prevoza. I pored toga ovaj hrabri i savesni le-kar sa nesebi~nom energijom stizao je da obi|e mnogobrojne pa-cijente8. Istovremeno, trebalo je organizovati rad u wima,obezbediti snabdevawe, le~iti obolele i povre|ene, izve{tava-ti nadle‘ne, sinhronizovati rad sa drugima i sli~no.

Po{to nije bilo dovoqno lekova i opreme radio je „vi{e te-{e}i no le~e}i, naoru‘an znawem i iskustvom, potpuno razo-ru‘an u pogledu lekova i opreme”. I tako sa o~ajem i gor~inom usrcu danima, nedeqama, mesecima gledao je kako svet bespo-mo}no umire. Nije strahovao za sebe, nije se bojao, bio je ~ak isvestan {ta ga ~eka i {ta je neminovnost9. Kad ga je jedanprijateq upozorio na opasnosti u kojima se nalazi on je, sleg-


31

7 Dr Zoran Joki}: Dr Selimir \or|evi}, lekar Vaqevske bolnice, „Napred”br. 2307, Vaqevo, od 9. aprila 1993, str. 20.

8 Dragana Lazarevi} – Ili}: Srpski sanitet u uslovima epidemije pegavog

tifusa u vaqevskom kraju 1914. i 1915. godine, u zborniku radova sa na-u~nog skupa „Vaqevo 1912-1918”, Vaqevo 2000, str. 105.

9 Dr Milivoje Milenkovi}: Izvod iz biografije dr Selimira C. \or|evi}a

u kwizi Srbija u ratovima 1912-1918, sa osvrtom na vaqevski kraj, Va-qevo 1972, str. 153.

nuv{i ramenima i s osmehom, odgovorio: „Ja poznajem sebe; sve-stan sam potpuno da }u i ja ovoj zarazi podle}i ali duga~ije nemogu. @alim samo {to ne}u do~ekati da vidim na{e ujediweweu koje verujem”10.

Krajem januara 1915. godine i dr Selimir \or|evi} je te{kooboleo. Posle kratkog ali te{kog bolovawa umro je u Vaqevu 6.februara 1915. godine. Wegova smrt je te{ko pogodila sve kojisu ga znali. Mnogi listovi {irom Srbije objavqivali su vestio wegovoj smrti „sa velikim po{tovawem i pijetetom”. Iskrenoje o‘aqen od mnogobrojnih gra|ana Vaqeva, pa iako je bilazabraweno svako masovnije okupqawe gra|ana zbog epidemijetifusa on je sve~ano ispra}en od pove}e grupe najhrabrijih inajprivr‘enijih sugra|ana do svoje ve~ne ku}e na Bairu iznadVaqeva.

Zahvaquju}i svom upornom i po‘rtvovanom radu dr Selimir\or|evi} za nepunih osam godina ‘ivota i rada u Vaqevu stekaoje i u‘ivao nepodeqene simpatije mnogih ‘iteqa ovog grada.Svi koji su ga poznavali, jo{ dosta godina kasnije, pomiwali suga samo po dobrom, jer su mnogi od wih u bolesti samo u wemu vi-deli spas. Mada je ‘iveo nepunih 48 godina dosta toga je uradioi ostavio lep trag o sebi. Mogao je i hteo mnogo vi{e ali ga je

Milorad Radoj~i}

32

Po‘arevac – rodno mesto

10 Dr Vojislav Suboti}: Pomenik poginulih i pomrlih lekara i medicinara u

ratovima 1912-1918, redovnih, dopisnih i po~asnih ~lanova, osniva~a,

dobrotvora i zadu`binara Srpskog lekarskog dru{tva 1872-1922 (u daqemtekstu: Pomenik...), Beograd 1922, str. 33.

prerano pokosila opaka bolest. Bio je svestrano obrazovan,kulturan, vredan, posve}en poslu i drag ~ovek. Isticao se rev-no{}u, ta~no{}u, odgovorno{}u i po{tewem. Pored toga bio jeizuzetno dobar organizator zdravstvene slu‘be. Uz sve to bio jejako skroman i ~estit, veliki patriota i humanista.

Imaju}i sve to u vidu, kao i ~iwenicu da je bio izuzetno inte-resantna i zanimqiva li~nost, ali nedovoqno prou~ena i po-znata ne samo u ovom kraju, ve} i {ire, smatramo da zaslu‘uje daga detaqnije predstavimo i na taj na~in trajno sa~uvamo od za-borava.

Poreklo

Dr Selimir \or|evi} rodio se, 4. maja 1866. godine, u Po‘a-revcu, u staroj gradskoj porodici, sa dosta dece, iz koje je poneomnoge lepe osobine. Wegovi preci su bili vredni i ~estitiqudi. Negovali su tradicije svog naroda i bili veoma pobo‘ni.Pored redovnih odlazaka u svoju parohijsku crkvu u Po‘arevcu,svake godine na Preobra‘ewe kolektivno su odlazi na pri~e-{}e u sredwovekovni manastir Rukumiju, na levoj obali rekeMlave, u blizini Brodarca, udaqen oko 20 km od Po‘arevca.[ta je za wih zna~io taj odlazak u manastir dosta govore i sle-de}e ~iwenice: da su tamo kolektivno svi odlazili, da su se zataj doga|aj posebno pripremali, sve~ano obla~ili te da su za tupriliku specijalno anga‘ovali po‘areva~ke fijakere i fijake-riste da ih odvezu i vrate. Nije to bio obi~an porodi~ni izlet uokolinu ve} veliki crkveni praznik i izuzetan do‘ivqaj.

Selimirov otac, Cvetko M. \or|evi}, ro|en je oko 1832. go-dine u Po‘arevcu. Oskudna su saznawa o wemu. Zna se jedino da jeu Be~u nau~io Morzeovu azbuku i decenijama radio kao telegra-fista u vi{e mesta. Kao iskusan, stru~an i odgovoran radnikneko vreme bio je i rukovodilac Telegrafske {tacije u Po‘a-revcu11 i verovatno u jo{ nekim mestima. Ako se zna da je tele-grafski saobra}aj u Srbiji uspostavqen tek 1855. godine lako jezakqu~iti da je on bio jedan od prvih srpskih telegrafista. Pripopisu stanovni{tva u Po‘arevcu 1862. godine zabele‘eno je da


33

11 Dr`avni kalendar Kne`evine Srbije za 1870. godinu, str. 57.

nije imao svog imawa a da je prihod, od wegove plate, iznosio370 talira godi{we ili 31 talir mese~no. Po prihodima spadaoje u petu klasu.

Prema kazivawu Cvetkove unuke Qubice Mari}12, kompozi-tora iz Beograda, Cvetkov otac13 bio je znamenita li~nost iz do-ba srpskih ustanaka a kasnije sudija u okru‘nim sudovima. Uko-liko se zaista radi o Milisavu \or|evi}u za wega znamo da jero|en 1762. godine u Su{ici ispod Jastrepca, odakle je saroditeqima pred Turcima prebegao u Crnu Reku i nastanio se uLasovu ispod Tupu‘nice. Uo~i ustanka bio je narodni prvak. UPrvom srpskom ustanku branio je prelaz na êstobrodici odTuraka koji su dolazili iz pravca Morave i Beogradskog pa{a-luka i u~estvovao u bojevima na Ivankovcu, Malajncu kod Alek-sinca, u Gurgusovcu, Kuli{tu, Vidinu i drugim, Bivao je stare-{ina svrqi{ke, bawske, crnore~ke i pirotske nahije 1808. go-dine. Tri godine kasnije imenovan je za crnore~kog vojvodu14.Umro je u Svilajncu 26. marta 1832. godine.

Prema istom izvoru Cvetkova majka, Ana, bila je k}i vojvode

Antonija Simeunovi}a, poznatijeg kao ôlak Ante. Zna se da je

Ante ôlak ro|en 1788. godine u Prizrenu a da je u Beograd do-

{ao jo{ pre Prvog srpskog ustanka, gde je obavqao }ur~ijski za-

nat. Od po~etka ustanka u~estvovao je u akcijama na jugu Srbije

odakle je doneo tovar oru‘ja Kara|or|u. Potom je postao jedan

od wegovih momaka i anga‘ovao se u mnogim bojevima. Tokom

1809. godine, kao Kara|or|ev deputat, boravio je u Crnoj Gori

odakle je u srpsku vojsku doveo oko 300 Vasojevi}a. Po~etkom

1811. godine postavqen je za kru{eva~kog vojvodu. Po propasti

ustanka pre{ao je u Austrougarsku a odatle u Besarabiju. U Sr-

Milorad Radoj~i}

34

12 Iz razgovora sa Qubicom Mari} kompozitarom iz Beograda, u wenomstanu u Beogradu, u Ulici Xorxa Va{ingtona br. 36, obavqenim 29.januara 1996. godine.

13 Zanimqivo je da je u tom razgovoru Qubica o tom svom pradedi ~asgovorila kao Milisavu a ~as kao Jovanu \or|evi}u. S obirom na wenegodine i stawe sluha ta dilema se, u razgovoru sa wom, nije moglaotkloniti.

14 Srpska porodi~na enciklopedija, Beograd 2006, kw. 8, str. 138.

biju se vratio tek 1831. godine a onda je

postavqen za ~lana Okru‘nog suda15 u

â~ku. Penzionisan je 23. februara 1835.

godine i kao penzioner ‘iveo je u Kru{ev-

cu i Kragujevcu. Umro je, 1853. godine, u

Kragujevcu.

Cvetko \or|evi} bio je o‘ewen So-fijom k}erkom Grka Dimitrija Kapari-sa (1805-1875) vi{egodi{weg op{tinskogi vojnog lekara u Po‘arevcu i jo{ nekimmestima. Prema jednim podacima16, Dimi-trije je ro|en u Kraniji u Makedoniji, a po

drugim17 u Makrenici u Tesaliji. Wegova unuka Qubica Mari}kazivala je da je on bio usvojenik jednog Grka koji se starao owegovom izdr‘avawu i {kolovawu.

Dr Dimitrije Kaparis po~eo je da radi, 26. februara 1837. go-dine, kao vojni lekar sa platom od 150 gro{a godi{we. Iako jebio lekar bez diplome o zavr{enim medicinskim studijama, bioje vredan i sposoban lekar, kome je bio naklowen i knez Milo{.Proizveo ga je za poru~nika da bi mu dao zvawe i oja~ao ugled18.Za wega Radoslav Markovi} pi{e da je zavr{io „normalne pro-cesne {kole, a uz to i na gr~kom jeziku i pet ~asti doktorija”.Prema Dimitrijevim re~ima {to nije diplomirao kriv je pro-fesor koji je prerano umro19.

Iz wegove konduit liste vidi se da je ro|en oko 1808. godine umakedonskoj varo{ici Kraniji, da je zavr{io normalne gr~ke{kole i izu~avao anatomiju, fiziologiju, patologiju, simolo-giju i farmakologiju. U Srbiju je do{ao jo{ 1837. godine i do1844. godine radio kao vojni lekar, hirurg okruga po‘areva~kog


35

Selimirov deda –

dr Kaparis

15 Dr Branko Peruni~i}: Kru{evac u jednom veku 1815-1915, Kru{evac1971, str. 58.

16 Radosav Markovi}: Vojska i naoruàwe Srbije kneza Milo{a, Beograd1957, str. 267 i 268.

17 Prim. dr Du{an S. Kastratovi}: Istorija medicine poàreva~kog okruga

1822-1914, Po‘arevac 1991, str. 148.18 Miroqub Manojlovi}: Brani~evski almanah, Po‘arevac 2002, str. 115.

19 Radosav Markovi}: Vojska i naoruàwe Srbije kneza Milo{a, Beograd1957, str. 267 i 268.

i fizikus okruga crnore~kog20. Tako se svrstao u red prvih {ko-lovanih lekara Srbije. Najdu‘e je radio u Po‘arevcu kao vojni,op{tinski i okru‘ni lekar. Zna se da je govorio gr~ki, turski isrpski jezik a slu‘io se i latinskim. Bio je solidno materijal-no obezbe|en i odr‘avao kumovske veze sa starim Po‘arev-qanima. O‘enio se Katarinom, iz banatske Bele Crkve, za kojuznamo da poti~e iz veoma imu}ne porodice i da se {kolovala uRusiji. Umro je u Po‘arevcu 23. juna 1875. godine.

Bra~ni par Katarina i dr Dimitrije Kaparis, pored Sofije,imali su jo{ jednu k}i i sina. Wihova k}er Marija bila je udataza Jevrema unuka Milutina Petrovi}a (H)Ere, mla|eg brataHajduk Veqka21, koji je bio veoma bogat i ugledan ~ovek. Wihovsin dr Milivoje Petrovi} (1877-1938), bio je sanitetski pukov-nik, poznati lekar, zubar i publicista22. Zna se da je, MilutinaPetrovi}a ro|en 1791. godine u Lenovcu kod Zaje~ara, da je u~e-stvovao u srpskim ustancima, imao zvawe vojvode i da je umro 21.februara 1861. godine u Po‘arevcu. Wemu je podignut spomenikkraj isto~nog zida Milo{eve crkve u Po‘arevcu. Prema Ka-stratovi}u, Milutin Petrovi} umro je 4. maja 1826. godine aprema drugom izvoru23, on je u vreme krize ustavobraniteqskogre‘ima (1838-1842) bio ~lan Sovjeta, najvi{eg organa vlastikoji je brojao sedamnaest ~lanova. Nagla{avamo sve ovo jerMladen Vladimirovi}24 pi{e da je Milutin Petrovi} Era,brat Hajduk Veqka, bio o‘ewen mr{avom ‘enom Marijom, k}er-kom po‘areva~kog Grka Kaparisa, dakle ne wegov sin ve} on.

Wihov sin dr Teodor Kaparis zavr{io je studije medicineali je veoma mlad umro u Rusiji od sepse, koju je dobio posekav{ise prilikom secirawa jednog le{a.

Milorad Radoj~i}

36

20 Dr Vojislav Mihailovi}: Iz istorije saniteta u obnovqenoj Srbiji od

1804-1860. godine, Beograd 1951, str. 441.21 Dimitrije C. \or|evi}: Moje uspomene, Beograd 1934.

22 Prim dr. Du{an S. Kastratovi}: Istorija medicine po`areva~kog okruga

(1822-1914), Po‘arevac 1991, str. 85-89.23 Milan V. Petkovi}: Srpski obave{tajci, Beograd 2003, str. 189 i 190.

24 Mladen Vladimirovi}: Zapisi o Po`arevcu, Po‘arevac 1969, str. 24i 25.

Selimirova bra}a i sestre

Sofija i Cvetko \or|evi} izrodili su ~ak trinaestoro dece.Dvoje im je umrlo jo{ dok su bili sasvim mali – bebe. Tre}e seutopilo u Dunavu kad je imalo desetak godina. Po{to je samoCvetko zara|ivao ‘ivelo se skromno i u mnogo ~emu se oskudeva-lo. Me|utim, Sofija je racionalno raspolagalo sa onim {to jeimala, a i deca su im bila skromna i me|usobno solidarna. Onimla|i preuzimali su ode}u, obu}u i kwige starije bra}e i sesta-ra, a stariji su vodili brigu o wima i pomagali im da lak{e re-alizuju sve svoje obaveze. Ne retko su pomagali i roditeqima uobavqawu svakodnevnih poslova a oni su se trudili da im decane oskudevaju u hrani i da uvek budu uredna. Posebnu pa‘wupoklawali su wihovom vaspitawu i obrazovawu i slu‘ili su zaprimer drugima.

Brat Dimitrije – Mita (Po‘arevac, 11. oktobra 1861 – Beo-grad, 25. februar 1941), kao telegrafista u~estvovao je u ratovi-ma 1877/78; balkanskim i Prvom svetskom ratu. Znao je istovre-meno da prima i otprema telegrame na Morzeovom specijalnomaparatu o ~emu je objavio prikaz u „Po{tansko-telegrafskomvesniku” za 1894. i 1895. godinu. Sara|ivao je u vi{e stru~nihlistova i ~asopisa, ali i kao dopisnik „Politike”. Sem repor-terskih, pisao je i publicisti~ke tekstove o istoriji „Beogra-da”. Pisao je o poznatim li~nostima, davao svoja zapa‘awa ise}awa o zna~ajnim istorijskim zgradama, kao i o pojedinim ma-lim du}anima i wihovim gospodarima25. Objavio je i kwige:„Uspomene” (Beograd, 1904) i „Moje uspomene” (Beograd, 1924)26.Umro je u Beogradu, 24. februara 1941. godine.

Katarina (1875-1964) je nakon {kolovawa u zemqi godinu da-na provela u Pragu, gde je u~ila umetni~ki vez. Neko vreme radi-la je i kao stru~na u~iteqica, predavaju}i ru~ni rad u po‘are-va~koj gimnaziji. Udala se za dr Pavla Mari}a, zubnog lekara ipe{adijskog majora, ro|enog 24. juna 1863. godine, a poginuo jena Vraternici 25. juna 1913. godine. Bio je jedan od osniva~a iaktivnijih ~lanova nacionalne organizacije „Narodna odbra-


37

25 Dimitrije C. \or|evi}, „Politika”, Beograd, 25. februar 1941, str. 16.

26 Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb 1984, tre}a kwiga, str. 735.

na”. Wihova k}er je Qubica Mari}, ro|ena 18. marta 1908. godi-ne u Kragujevcu, na{ ~uveni kompozitor, redovni profesor Fa-kulteta muzi~kih umetnosti u Beogradu i akademik. Ostalo je za-bele‘eno da je ona u Vaqevu poha|ala ni‘e razrede gimnazije ida je u sve~anoj sali te ugledne vaspitno-obrazovne ustanoveimala svoj prvi javni nastup sviraju}i violinu27. Za wu se tvr-dilo da je bila najistaknutija umetnica u istoriji savremenemuzike. Istra‘ivala je srpsku narodnu i drevnu pravoslavnumuziku a saznawa do kojih je dolazila ve{to je ugra|ivala u svojekompozicije. Zato mnoga wena dela karakteri{e ve{ta „speci-fi~na sinteza nasle|a izvorne muzike, sredwovekovnog vizan-tijskog muzi~kog nasle|a i moderne zvu~ne osetqivosti”. Do-bitnik je mnogih doma}ih i me|unarodnih nagrada, odlikovawai drugih priznawa, me|u kojima su i Oktobarska nagrada gradaBeograda i Sedmojulska nagrada za ‘ivotno delo. Do‘ivela jeduboku starost i bila aktivna i u poodmaklim godinama. Umrlaje u Beogradu 17. septembra 2003. godine.

\urica je zavr{io Pravni fakultet i najdu‘e je radio kaoadvokat. Zatim je stupio u dr‘avnu slu‘bu i obavqao vi{e odgo-vornih du‘nosti. Po~etkom XX veka izgleda da je bio i na~el-nik Okruga vaqevskog. Kasnije je bio i veliki ‘upan.

Nismo uspeli da saznamo {ta je zavr{io Milan. Me|utim,prema kazivawu sestri~ine Qubice Mari} radio je kao ~inov-nik i bio poznat kao veliki humanista.

Sva na{a nastojawa da i o Mihailu ne{to saznamo ostala subez bilo kakvog uspeha.

Dragutin, zv. Ceta, ro|en je 1881. godine u Golupcu a zavr{ioje Vojnu akademiju i radio kao aktivni oficir srpske vojske.Bio je odli~an gimnasti~ar i poznat po ta~nom i odgovornomvr{ewu poverene slu‘be i jako izra‘enom vojni~kom dr‘awu.U~estvovao je u oba balkanska rata i suzbijawu arnautske pobu-ne kao komandir ~ete u XVII pe{adijskom puku, stacioniranom uVaqevu. Tokom Prvog svetskog rata borio se kao komandantbataqona u legendarnom V pe{adijskom puku „Kraqa Milana”

Milorad Radoj~i}

38

27 Dr Zoran Joki}: Dr Selimir \or|evi}, lekar Vaqevske bolnice, Zbornikradova „Vaqevska bolnica 1914-1915”, Vaqevo 1992, str. 84.

Drinske divizije II poziva. Posebno se istakao u borbama naDrini, a hrabro je poginuo na polo‘aju Eminove vode, kota708, na planini Gu~evo nedaleko od Loznice 6. oktobra 1914.godine. Kad je poginuo imao je ~in pe{adijskog majora srpskevojske28. Odlikovan je Srebrnom medaqom za hrabrost a imao jeSpomenice za u~e{}e u balkanskim ratovima i Spomenicukraqa Petra I.

Milica (1880-1956) je bila udata za za dr Dimitrija Mari}a,lekara i sanitetskog oficira u Beogradu, ro|enog 31. januara1868. godine u Rajevom Selu u Slavoniji. Tokom Prvog svetskograta radio je kao fizikus Okruga kosovskog, sa sedi{tem u Pri-{tini. Tih i povu~en bio je neumoran radnik, veliki patriotaali i vatreni pristalica nacionalnih ideja. Bio je me|u prvimlekarima koji su oti{li da slu‘buju u tek oslobo|ene krajeve.Umro je 5. februara 1915. godine u Beogradu, le~e}i bolesnike29.Milica i Dimitrije imali su sina Qubivoja.

Danica, zv. Danka, bila je udata za Dobrivoja Dimitrijevi}aporeskog ~inovnika.

Qubica je bila veoma talentovana, uspe{no se bavila sli-karstvom pa je i dobijala neke vredne nagrade. Nije se udavala aumrla je u 56 godini.

Sva Sofijina i Cvetkova deca bila su vrlo komunikativna iimala dosta prijateqa. Svi oni su svirali po neki od muzi~kihinstrumenata ali i znali da lepo pevaju. Kao takvi bili su radoprihvatani u svakoj sredini30.

[kolovawe

Ni saznawa o Selimirovom detiwstvu i mladosti nisu pot-puna. Zna se da je osnovnu {kolu i ni‘u gimnaziju u~io i zavr-{io u rodnom Po‘arevcu, kao jedan od najboqih u~enika u svojojgeneraciji. Kako u to vreme tamo nije imao uslova za daqe


39

28 „Pijemont”, br. 256, Beograd, od 12. oktobra 1914. godine, str. 3 i „Narod-na odbrana”, br. 20, Beograd, od 13. marta 1941, str. 3.

29 „Balkan”, Beograd, 16. februar 1915. godine, str. 2.

30 Ve}inu podataka o sestrama i bra}i dr Selimira \or|evi}a dobili smood wegove sestri~ine Qubice Mari}.

{kolovawe, Vi{u gimnaziju je u~io i zavr{io u Beogradu i ve-liku maturu polo‘io je sa odli~nim uspehom31.

Malo je pisanih podataka o wegovom {kolovawu u na{emglavnom gradu. Bio je vrlo miran i vredan u~enik, veomamarqiv, pa samim tim i veoma zapa‘en. Po{to roditeqi nisuimali dovoqno sredstava da zadovoqe narasle potrebe svojebrojne dece koja su htela da se {koluju Selimir je bio prinu|enda se izdr‘ava daju}i honorarne ~asove deci iz imu}nijih beo-gradskih porodica. Zbog toga je morao da radi znatno vi{e negowegovi vr{waci, ali ni to mu nije smetalo da se dru‘i sa wimai da ostvaruje izuzetne rezultate. Istine radi treba naglasitida je dr Vojislav Suboti}32 zabele‘io da je Selimir \or|evi}pored davawa kondicija |acima dobijao i blagojewae i tokom{kolovawa i u gimnaziji i na Velikoj {koli.

Kao i ve}ina mladih qudi na zavr{etku gimnazijskog {ko-lovawa na{ao se na ‘ivotnoj prekretnici i u dilemi kuda daqe.Prvo mu se u~inilo da }e najvi{e znawa ste}i ako upi{e studijefilozofije. Po{to nije imao dovoqno informacija o nastav-nim planovima i programima te studijske grupe, uradio je to ne-kako i po svom unutra{wem nagonu i ose}awu. Studirao je dvegodine na Filozofskom fakultetu Liceja u Beogradu. Mada je ina studijama filozofije bele‘io odli~ne rezultate, ubrzo jezakqu~io da filozofi i nastavnici u na{oj sredini nisudovoqno po{tovani, ceweni i pla}eni, da od ste~enih znawa ne-}e imati o~ekivane koristi i odlu~io je da promeni fakultet.

Kako je Srbija tada oskudevala sa lekarima Srez goluba~kiraspisao je konkurs za izbor stipendiste na studijama medici-ne. Imaju}i mnogo vi{e informacija o tom napornom ali izu-zetno ~asnom pozivu, preko dede i ujaka, odmah je konkurisao zaponu|enu stipendiju. S obzirom na rezultate koje je ostvario udotada{wem {kolovawu nije imao pravog konkurenta. Zato ~imje primio informaciju o izboru za blagodejanca odmah se upu-tio u Francusku da studira na Medicinskom fakultetu u Pari-

Milorad Radoj~i}

40

31 ^etiri decenije u slu`bi higije – Spomenica ~etrdesetogodi{wegrada Medicinske {kole „Dr Mi{a Panti}” u Vaqevu, Vaqevo 1998,str. 15 i 16.

32 Dr Vojislav Suboti}: Pomenik..., Beograd 1922, str. 32.

zu. Tamo ne samo da je vredno i temeqno u~io, ve} je nastojao da{to vi{e sazna o ovoj prijateqskoj zemqi. Istovremeno, dru‘e-}i se sa kolegama iz raznih zemaqa nastojao je da {to potpunijeupozna wihove obi~aje i kulturu. Spoznaju}i wihove vrednostinau~io je da jo{ vi{e po{tuje i ceni sopstvene.

Mada je nastavu slu{ao na stranom – francuskom jeziku naMedicinskom fakultetu Univerziteta u Parizu, Selimir \or-|evi} je u redovnom roku polo‘io sve predvi|ene ispite i di-plomirao. Po zavr{enim osnovnim studijama u glavnom graduFrancuske ostao je jo{ dve godine, od 1893. do 1895. godine, radiprodu‘etka {kolovawa i stru~nog usavr{avawa. Prakti~no tovreme proveo je na specijalizaciju iz ginekologije i aku{er-stva, tako da je zavr{io specijalizaciju i pre nego {to je zapo-~eo lekarsku praksu.

Istori~ar Milan Tripkovi} je uo~io i zabele‘io da je igraslu~aja htela da dr Selimir \or|evi} svoja prva znawa stekneod francuskih lekara i da svoje skoro posledwe intervencijeobavi opet u dru{tvu francuskih kolega koji su u okviru huma-nitarne misije do{li da pomognu Srbiji.

Radna karijera

Kao svr{eni lekar, i ne mawe aku{er, dr Selimir \or|evi}se vra}a u zemqu, u kojoj }e silom prilika i gowen raznim doga-|ajima biti primoran da ~esto mewa mesta slu‘bovawa, {to muje u zna~ajnoj meri komplikovalo ionako te‘ak ‘ivot ali i ome-talo wegovu stru~nu i svaku drugu afirmaciju. Prema saz-nawima, do kojih smo do{li po~eo je slu‘bovati u Golupcu, gdeje radio od 1895. do 1897. godine. Nakon toga preme{ten je za le-kara sreza para}inskog. Me|utim, zanimqivo je da se te iste go-dine pojavquje i kao lekar Kaznenog zavoda u Beogradu.

Zanimqivo je da ga je „Dnevni list”33 tim povodom optu‘ivaoda ga prote‘ira brat Andra \or|evi} (Kragujevac, 1854-1914).Prema pisawu tog lista on je prerano uveden u rang okru‘nogfizikusa „i to posle nepune godine dana lekarske prakse u Srbi-ji i u srezu ~ije pare nije tro{io dok se {kolovao”. Andra \or-


41

33 „Dnevni list”, Beograd, 28. januar 1898. godine.

|evi} bio je pravnik i politi~ar, u vreme napisa u novinama,ministar prosvete i crkvenih dela. Kasnije je bio i profesorprava na Velikoj {koli u Beogradu, koji je posebno zna~ajan poradu i reformama u prosveti. Objavio je i vi{e stru~nih ras-prava i nekoliko uxbenika iz gra|anskog, trgova~kog i rimskogprava a najva‘nije delo mu je „Sistem privatnog (gra|anskog)prava u Kraqevini Srbiji u vezi sa me|unarodnim privatnimpravom”. Na{a nastojawa da ustanovimo eventualni stepensrodstva ove dvojice \or|evi}a nisu dala o~ekivane rezultate.Verujemo da bi nam Qubica Mari} rekla da su bili bra}a, aline treba iskqu~iti mogu}nost da su bili bra}a od stri~eva ilidrugi srodnici.

Potom slede novi preme{taji. Ve} 1898. godine postavqen je zaokru‘nog fizikusa u Smederevu. Od 1900. godine radi u Kwa-‘evcu, a od 1902 godine i u Jagodini34. Gdegod je bio na slu‘biostavio je za sobom svetlo ime dobrog i plemenitog lekara, a nijeodnosio gotovo ni{ta. Uvek skroman, gotov za ‘rtvu, u materi-jalnom smislu bio je i ostao siromah. Tokom 1907. godine dr Se-limir \or|evi} bio je preme{ten za fizikusa u u‘i~kom okru-gu35, a na wegovo mesto do{ao je dr Markovi}.

Milorad Radoj~i}

42

Hiru{ki paviqon Vaqevske bolnice

34 Dragoqub Divqanovi}: Lekari pomrli u toku epidemije pegavca u Vaqevu

1914-1915. godine (u daqem tekstu: Lekari pomrli...), Arhiv za istorijuzdravstvene kulture Srbije, Beograd 1985, br. 1-2, str. 74.

35 „Policijski glasnik” br. 18, Beograd, od 29. aprila 1907. godine, str. 1.

Poput mnogih drugih lekara, sudija, prosvetnih radnika idr‘avnih slu‘benika dosadili su mu ti preme{taji, {etawa ipotucawa. Nikad nije imao mira i spokoja. Uvek je morao mnogotoga po~iwati iz po~etka. Nigde da se trajnije zaustavi, daizgradi dugogodi{wa prijateqstva, da sagradi sopstveni dom,da nabavi svoj name{taj, oformi li~nu biblioteku, da se posve-ti ne samo poslu ve} i porodici, da oseti zadovoqstvo tog na-pornog rada, li~ne i porodi~ne sre}e. Uvre|en ~estim i nepo-trebnim preme{tajima, podneo je ostavku na dr‘avnu slu‘bu izatra‘io penziju posle samo 12 godina rada. Ukazom Wegovog ve-li~anstva Kraqa Petra I, a na predlog Ministarstva unutra-{wih dela, po saslu{awu Ministarskog saveta, 30. aprila 1907.godine re{eno je da mu se ta ostavka uva‘i36. Kako se od skromnepenzije nije moglo ‘iveti re{io je da ipak na|e neku novuslu‘bu. Me|utim, nadle‘ni su bili veoma zadovoqni wegovimradom pa su mnogo toga ~inili da ga i daqe zadr‘e u dr‘avnojslu‘bi. Ubrzo, potom, dr Markovi} je iz Jagodine preme{ten uKwa‘evac a dr \or|evi} ponovo je postavqen za fizikusaOkruga moravskog u Jagodini.

Kao {to se vidi ne samo da je promenio vi{e radnih mesta,ve} je i slu‘bovao u vi{e gradova. Navodno, po potrebi slu‘biodlazio je tamo gde ga je slu‘ba tra‘ila. Ostalo je nejasno da lije samo potreba slu‘be zahtevala te mnogobrojne preme{taje ilisu po sredi i drugi interesi. S obzirom da dr \or|evi} nijeispoqavao zapa‘eniju politi~ku aktivnost nismo mogli do}i dozakqu~ka {ta bi jo{ moglo biti uzrok tako ~estih primena rad-nih mesta, osim ako nije bio prepreka za zapo{qavawe srodnika,prijateqa ili politi~kih istomi{qenika lokalnih mo}nikana mestima gde je ve} radio. No, bilo kako bilo, dr \or|evi} jesvakoj du‘nosti i svakoj radnoj obavezi prilazio savesno i od-govorno i u svakoj sredini gde je ‘iveo i radio bio je po{tovan,cewen i omiqen. A zar je i moglo i trebalo biti druga~ije, kadse zna koliko je napora ulagao u obavqawu poverenih poslova.

Tako je prilikom odlaska iz Jagodine, zbog preme{taja zaVaqevo, cela varo{ ga je ispratila sa muzikom do voza, a


43

36 Isto, br. 19, od 6. maja 1907. godine.

sirotiwa koja je najboqe ose}ala wegovu hri{}ansku, altrui-sti~ku du{u, sa suzama u o~ima klicala mu je – Ostani nam, majkona{a.

Slu~aj je hteo da je istim vozom putovao i kraq Petar I, vra-}aju}i se iz Ribarske Bawe, i kako je ‘eleo da se narod ne potr‘esa poqskih radova, naredio je pre polaska da ‘eli da putuje pot-puno bez parada i do~eka. Videv{i tu masu sveta na stanici u Ja-godini i muziku, qutnuo se malo na svoju pratwu i, po svom obi-~aju zapitao za{to ga nisu poslu{ali. Kad su mu objasnili da tonije zbog wega, ve} da svet ispra}a svog omiqenog doktora Seli-mira, jako se obradovao, pozvao ga je sebi u kupe i dugo ostao swim u razgovoru. Izrazio mu je svoje zadovoqstvo {to je bioprisutan izlivima po{tovawa celog jednog grada

Nekom drugom prilikom kraq je tra‘io od dr Selimira damu bude li~ni lekar, {to ovaj nije prihvatio sa obrazlo‘ewemda je medicinu zavr{io da le~i sav svoj narod, a ne samo jednog~oveka. Nije mu bilo zamereno!”37

Slu‘ba u Vaqevu

Dr Selimir \or|evi} je bio od onog soja qudi koji su neiz-merno voleli svoj poziv i maksimalno mu se pose}ivali. ^estonije pitao za radno vreme, ni za nov~anu nadoknadu za pru‘enuuslugu. Od 1907. do 1915. godine bio je okru‘ni fizikus uVaqevu. Na toj du‘nosti zamenio je dr Mihaila Cvijeti}a kojije, kao {to smo ve} zabele‘ili, po li~noj molbi oti{ao u Beo-grad. Istovremeno je obavqao i du‘nost upravnika okru‘nebolnice. Nasledio je zapu{tenu bolni~ku zgradu bez dovoqnoprostora, opreme i bolni~kog materijala. Izgarao je je na poslui za nepunih osam godina u~inio je mnogo na unapre|ewu zdrav-stvene slu‘be u ovom kraju, {to su mu svi priznavali i smatraliga neumornim radnikom i sjajnim organizatorom.

Pored svakodnevnog anga‘ovawa na le~ewu obolelih i po-vre|enih dosta je uradio na unapre|ewu rada ovda{we bolnice.Za wegovo vreme bolni~ko dvori{te je pro{ireno, ogra|eno zi-

Milorad Radoj~i}

44

37 Dr Zoran Joki}: Dr Selimir \or|evi}, lekar Vaqevske bolnice, Zbornikradova „Vaqevska bolnica 1914-1915”, Vaqevo 1992, str. 84.

dom i poplo~ano, a kuhiwa preure|ena Wegova je posebna zaslu-ga {to je vaqevska bolnica dobila ~etvrto odeqewe – hirur{kipaviqon. Starao se i o ure|ewu bolni~kog okru‘ewa, kako bi sepacijenti i zaposleni {to prijatnije ose}ali. Prema pisawanekih wegovih kolega uspeo je u nastojawu da bolni~ka slu‘bafunkcioni{e „kao sat”38. Nakon toga mnogi su konstatovali dase svud ose}alo prisustvo jedne pametne glave, pune smisla za or-ganizaciju i qubavi za posao. Wemu su svi prilazili kao nekomsvom, da ga ne{to obaveste, pitaju ili konsultuju i qubazno seophodio sa svima koji su mu se obra}ali bilo kojim povodom.

On nije samo gradio objekte ve} se brinuo i o kadrovima.U starim spisima ostalo je zapisano da je li~no predlo‘ioDragiwu Dragu Babi}, ro|enu 1886. godine u Vaqevu, odli~nuu~enicu i trgova~ku k}i da dobije stipendiju op{tine vaqevskeza studije medicine. Prema tom izvoru tada je pored ostalog re-kao „Uzmite jednu ‘enu”39. Poznato je da ona medicinu studira-la u Cirihu i Berlinu i, 1911. godine, postala prva Srpkiwakoja je diplomirala na tamo{wem medicinskom fakultetu. Po-


45

Dr Selimir \or|evi} sa lekarima i bolni~arima nekoliko meseci pred smrt

38 Z(oran) Joki}: \or|evi} Selimir, Biografski leksikon Vaqevskog kraja,Vaqevo, 1908, I kw., V sv., str. 349.

39 Qubica Trajkovi}: Kazivawa o starom Vaqevu, Vaqevo 1980, str. 24.

red toga {to se odu‘ila brzim zavr{etkom studija ona je odbilaponudu da se zaposli u Nema~koj, gde je imala mnogo boqe usloveza rad i ‘ivot. Iako je bilo signala da }e Srbija ubrzo morati urat, ona se nije kolebala ve} je odlu~ila da se vrati i pomognesvom narodu. Ostala je zapam}ena kao lekarka, koja je svojim neu-mornim i po‘rtvovanim radom, le~ila obolele od tifusa i sa-ma podlegla toj opasnoj bolesti, krajem januara 1915. godine.

Tokom svog boravka u Vaqevu dr Selimir \or|evi} aktivno jeu~estvovao i i u dru{tvenom ‘ivotu grada. Na ‘alost nema pisa-nih podataka o tome jer se on svojski trudio da se tome ne pridajeneki naro~iti zna~aj. Bio je {kolski lekar u ovda{woj gimnazi-ji40. Pored redovnog pra}ewa zdravqa wenih u~enika ~esto jedr‘ao predavawa o higijeni, ali i na mnoge druge teme iz oblastizdravstvenog prosve}ivawa. Zna se da je voleo dosta da ~itakwige, pa je kao kwigoqubac biran za potpredsednika UpraveGra|anske ~itaonice u Vaqevu. Sara|ivao je i u pojedinim listo-vima i ~asopisima. Imali smo pravo zadovoqstvo da u “Srpskimnovinama”, od 26. jula 1913. godine, ~itamo wegov feqton o zara-znim bolestima. Tako je, za samo osam godina rada u Vaqevu, osta-vio je zaista neizbrisiv trag.

Za wega u~iteq @ivorad Ne{ovi} u „Glasu Vaqeva”41 poredostalog pi{e da on „nije imao li~nog ‘ivota ve} da je sav pripa-

dao onom ucveqenom, bolesnom Vaqevu, za koga je on bio ne lekar ~i-

je su usluge ta~no taksirane, ve} brat i roditeq. ^udnovato je,

odista, koliko je on bio privla~an, koliko se duhovno mogao srodi-

ti sa takozvanom sredinom i ni‘im stale‘om. Vaqda zbog toga

{to na wegovom ozbiqnom i misaonom licu niko nije mogao pro~i-

tati gospodstvo, onu odvratnu nadmenost koja je uvek bila maska

za prazne glave.

Wemu su svi pristupali sa verom, predano, govorili mu kao ne-

kom svom. U wegovom mekom glasu i pametnim o~ima imao je mnogo

neiskazane dobrote. I ta velika, skoro detiwska dobrota, bila je

wegova slabost i wegova snaga. Nije se umeo odupreti ni onda kada

Milorad Radoj~i}

46

40 D. Nedeqkovi}, M. Tripkovi}: Sto godina Vaqevske gimnazije, Vaqevo1970, str. 88.

41 @. Ne{ovi}: Dr Selimir \or|evi}, „Glas Vaqeva”, Vaqevo, od 2. decem-bra 1928. godine.

je umorno telo tra‘ilo odmora. Dizali su ga katkada po nekoliko

puta u toku jedne no}i. Ustajao je odmah, bez srxbe, ne pitaju}i da

li je to blizu ili daleko, imaju li novca ili ne, da li ga zove ~ovek

od polo‘aja ili neki obi~an rab bo‘ji. Ovo visoko poimawe

du‘nosti i savremeno nekoristoqubqe stvorili su mu i kod

Vaqevaca neobi~an ugled i po{tovawe. Jer ~ak i ono glupo, pred-

ratno vreme, kada je lekarstvo bilo poziv a ne zanat ovakvih leka-

ra nije bilo mnogo".

Bio je o‘ewen Darinkom (sestrom ili k}erkom poznatog vaja-ra Aramba{i}a) sa kojom se upoznao neposredno po povratku izFrancuske. Prema svedo~ewu Qubice Mari}, ona je bila tuber-kulozni bolesnik i rano je umrla. Imali su jedno ‘ensko detekoje je preminulo ve} posle godinu dana. Nakon prerane smrtisupruge i }erke dr Selimir \or|evi} bio je te{ko razo~aran.Ali ipak nije pao u depresiju, ve} kao da mu je wihov gubitak daonovu snagu da sa jo{ vi{e energije radi. Vi{e se nije ‘enio. Ti-me se prakti~no odrekao privatnog ‘ivota i potpuno se posve-tio svom humanom pozivu.

U Vaqevu je stanovao u ku}i Dare Ivkovi}, supruge @ivkaIvkovi}a biv{eg sudije i advokata, u Kara|or|evoj ulici broj112. Tokom balkanskih ratova wegova majka i po neka od sestra‘ivele su sa wim u zajedni~kom doma}instvu. Tako su tokom oku-pacije u Prvom svetskom ratu pored majke u Vaqevu su ‘ivele iwegove sestre udovice Milica i Katarina. Me|utim, dr Seli-mir \or|evi} nije imao mnogo vremena za privatni ‘ivot pa niza bilo kakav hobi.

U vrtlogu epidemije

U vreme neposredno pred balkanske ratove u Vaqevu je ra-dilo samo devet lekara: pet civilnih i ~etiri vojna. Tokom1912. godine Vaqevo je bilo prihvatili{te i oporavili{teza sve rawene i bolesne koji su se vra}ali sa fronta. Sme{ta-ni su u improvizovanim bolnicama: u zgradi osnovne {kole,kasarni V puka i zgradi Gimnazije. Bilo je oko 400 rawenika abolesni~kih kreveta, opreme i lekova dovoqno. Ve} slede}egodine, kao posledica rata, pojavquje se kolera koja je dva me-


47

seca dr‘ala ovda{we stanovni{tvo u neizvesnosti i odnelavi{e ‘rtava.

Posle uspe{no zavr{ene Kolubarske bitke, Vaqevo je posta-lo steci{te velikog broja austrougarskih zarobqenika42, me|ukojima se pojavio pegavi tifus koji se brzo preneo i na jedinicesrpske vojske i mesno stanovni{tvo. Pred vaqevsku bolnicupristizali su rawenici sa fronta kod Vaqeva, naj~e{}e na vo-lujskim kolima, pa su ~itavi redovi kola ~ekali pred bolni-com. Vaqevo je postalo najve}a bolnica u Srbiji i ameri~ki no-vinar Xon Rid, u svojoj kwizi „Rat u Srbiji 1915", opisao jeVaqevo slede}im re~ima: ”Vaqevo je bilo jedno od najgorih ‘a-ri{ta epidemije tifusa u celoj Srbiji. ^ak i onda kad je zarazavidno opala, ulice Vaqeva bile su samo avenija bolnica".

Kwi‘evnik Veqko Petrovi} to ovako opisuje: „...Qudi suve} s kraja Pauna osetili taj nepojmqivi, ku‘ni zadah. A u sa-moj varo{i prosto smo morali da za~epimo noseve. I ulice, idvori{ta, i sobe, ~ak i one u kojima su oficiri stanovali, bi-le su prepune |ubreta i izmeta. Svi na{i divizijski i pukov-ski vozovi i hiqade kola, danima su izvla~ili naslaganogwilo sme}e.”43

Epidemija tifusa se brzo pro{irila na Kolubaru, Podriwe,Jadar, Ra|evinu, Azbukovicu a zatim zahvatila i skoro celu Sr-biju. Bolest je nanela ogromne qudske i materijalne gubitke ionako osiroma{enom narodu. Veruje se da je tada u bolnicama uVaqevu bilo sme{teno oko 8.000 bolesnika i rawenika a one suzajedno raspolagale sa samo 2.500 posteqa. Usled toga mnogi sule‘ali na golom podu, slami ili kakvoj bednoj slamarici. Mno-gi su sme{tani i pod {atore, a sneg i lapavica koji su tih danapadali dodatno su ote‘avali i onako slo‘enu situaciju.

Tako je Vaqevo od po~etka borbenih dejstava do wihovog zavr-{etka 15. decembra 1914. godine, bilo najve}i bolni~ki centar,naizmeni~no, za obe ratuju}e strane u zapadnoj Srbiji. Srpska, apotom i austrougarska vojska, prikupqale su rawene i obolele,

Milorad Radoj~i}

48

42 Isidor \ukovi}: Pegavi tifus u Srbiji 1914-1915, Beograd 2006, str. 29.

43 Velibor Vidi}: Vaqevske bolnice u ratu sve do povla~ewa 1915. godine,Zbornik radova „Vaqevska bolnica 1914-1915”, Vaqevo 1992, str. 33.

le~ile ih u Vaqevu ili su ih evakuisale u unutra{wost Srbije,odnosno Austrougarsku44.

U bolnicama nije bilo dovoqno lekova, zavojnog materijalapa ni vate i pamuka. Umesto wih na rane je stavqana prokuvanaslama. ^ak nije bilo ni dovoqno sapuna a kamoli bilo kakvihdrugih sredstava za prawe rubqa. A svakodnevno su pred vaqev-ske bolnice stizale nove kolone rawenika i bolesnika sa fron-ta45. Vaqevo je bilo „dolina smrti”, gde su pomrle qude od ti-fusa tovarili u kola kao drva i zakopavali u masovne grobnice,izgledalo je jadno. Svi koji nisu morali biti u wemu be‘ali sudaqe. Jedino su ostali bolesnici i wihovi lekari46.

U Vaqevu se umiralo na svakom mestu i na svakom koraku. DrSelimir \or|evi}, s malom grupom svojih kolega i dobrovoq-nih bolni~ara anga‘ovao se na suzbijawu pegavca. Koliko je taborba bila naporna i neizvesna pokazuje i podatak da je posleCerske i Kolubarske bitke u Vaqevo bilo dopremqeno 12.000rawenika, od kojih su mnogi kasnije raspore|eni po drugim bol-nicama u Srbiji. Ceo grad je bio bolnica jer je obolelo je jo{nekoliko hiqada gra|ana, rawenika i veliki broj zarobqenihaustrougarskih vojnika. Wihov broj je svakodnevno rastao i neznaju ta~ne cifre onih koji su le~eni u vaqevskoj bolnici1914-1915. godine. Umiralo je od 50 do 100 qudi dnevno47. Ra~unase da je tokom te epidemije umrlo vi{e od tri i po hiqada vojni-ka i sigurno vi{e od ~etiri hiqade stanovnika u Vaqevu48. Me-|u onima koji su tada umrli u Vaqevu je i poznata slikarka Na-de‘da Petrovi}, koja je radila kao dobrovoqna bolni~arka.


49

44 Isidor \ukovi}: n. d., str. 29.

45 Milorad Radoj~i}: Pegavac pokosio i mnoge medicinare, „Napred”,Vaqevo, od 1. novembra 1991. godine.

46 Dragoqub Divqanovi}, Bratislava Kosti} i Neboj{a Risti}: Neki

lekari `rtve pegavog tifusa u Vaqevu tokom Prvog svetskog rata,str. 97.

47 Na nau~nom skupu posve}enom Vaqevskoj bolnici u Prvom svetskom ratu~uo se podatak da je krajem decembra 1914. godine, ovde svakog danasahrawivano od 100 do 200 qudi. Videti i R(eni~ka) R(isti}): Godine

velikih pobeda i stradawa, „Napred” br. 2185, Vaqevo, 6. decembar 1990.48 Velibor Vidi}, n. d. u Zborniku, str. 33.

Svakodnevno Vaqevom su prolazila kola i kola natovarenasa 100-200 le{eva. Sahrawivani su na Bairskom grobqu u zajed-ni~kim grobnicama. Zbog epidemije bile su zatvorene mnogeradwe u gradu, a i ku}e su bile pune bolesnika. Bolovale su iumirale ~itave porodice. Crkvena zvona su u po~etku nepresta-no zvonila ogla{avaju}i umrle, a onda je to zabraweno, da se nebi dizala panika. Bili su zabraweni i pogrebi kroz grad.

Po{to grobqe na Bairu nije moglo da primi sve umrle, po na-redbi, tada |enerala, @ivojina Mi{i}a, krajem 1914. godine,obrazovano je novo u Kuzmanovi}a poqu49, danas Novo grobqe uVaqevu. Na toj istoj lokaciji formirano je prakti~no jo{ jednonovo, tzv. Vojni~ko grobqe. To je i razumqivo ako se zna da seumiralo masovno da su grobari jedva stizali da pokopaju mrtve,o ~emu svedo~i i jedan dokumenat Suda op{tine Vaqevske, od 26.jula 1914. godine, upu}en Garnizonu u Vaqevu kojem se upozoravada vojnici odre|eni za kopawe grobova, ne sti‘u da iskopajudovoqno duboke grobnice, {to mo‘e izazvati nove masovne za-raze. Sve{tenici su jedva stizali da opoje mrtve50. Poredwegove severne strane formirano je i austrougarsko vojni~kogrobqe, pored kojeg su Nemci u Drugom svetskom ratu sahra-wivali svoje poginule i umrle. Nedavno je to grobqe, kao nepo-kretno kulturno dobro obnovqeno i ure|eno51.

Po nekim ocenama bila je to jedna od najve}ih epidemija u no-vijoj istoriji a akademik Dobrica ]osi} na nau~nom skupu po-sve}enom Vaqevskoj bolnici u Prvom svetskom ratu ustvrdio jeda va{ka kao uzro~nik ove bolesti nije bila ni{ta mawe opasnaod Po}orekove armije. Ovo je i razumqivo ako se ima na umu davojne akcije na bojnom poqu obavezno, kao zla kob prati pojavainfektivnih bolesti, poput ove koja je uzela veliki danak.

Koliko je u to vreme u Vaqevu bila slo‘ena situacija pokazu-je i podatak da je u gradu samoinicijativno obrazovan „Odbor zado~ek i pomo} rawenicima”. U tom odboru bili su: Milan Ma-ti} (predsednik), Risto Topalovi}, Kosta Markovi}, Milutin

Milorad Radoj~i}

50

49 J. Vuji} i drugi: Vaqevo grad ustanika, Beograd 1967, 154.

50 MIAV, Fond: Op{tina rada Vaqevo, kut. 119, pr. br. 71.

51 Mil~a Madi}: Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa, „Glasnik” MIAV br.39, Vaqevo 2005, str. 19.

Doj~inovi}, Milan Zari} i Dimitrije Mili} (~lanovi)52. Iodboru pripadaju velike zasluge za suzbijawe zaraze. A kad ve}wega pomiwemo nije suvi{no podsetiti i na anga‘ovawe ve}egbroja dobrovoqnih bolni~arki, poput: Anke \urovi}, NatalijeVojteh, Milice Stoj{i}, Katarine Popovi}, Cvete Avramovi},Kasije Mileti}, Smiqke Cvetojevi}, Kose Kora}, Perke Ara-povi}, Dragane Stamenkovi}, sestre Dabi}, Leposave Tomi}, Z.Zari}, D. ]urani}, k}eri: vojvode Mi{i}a, gospodina Bir~ani-na, V. Popovi}a, Save Nikoli}a i mnogih drugih. Spisak ‘ena idevojaka koje su se anga‘ovale kao dobrovoqne bolni~arke uvaqevskim bolnicama je daleko ve}i ali wihova imena i prezi-mena nisu zapisana pa su one ve} poodavno pale u zaborav. Ni-{ta nije boqi slu~aj koje se samo pomiwu pod imenima: Radojka,Nade‘da, Vojka, Qubica, Jela, Mara i sli~no kad vi{e niko nezna ko se krije iza tih imena.

Od prvih dana rata pa do svoje smrti sa malom ekipom lekarai drugog medicinskog osobqa suprostavio se toj opakoj bolesti


51

Kasarna V pe{adijskog puka u Vaqevu, gde je bila Tre}a rezervna

vojna bolnica u kojoj je umro dr \or|evi}

52 Velibor Vidi}, n. d. u Zborniku, str. 30.

i wihov rad i pona{awe stigli su u legendu. U toj malobrojnojekipi posebno se istakao dr Selimir \or|evi} koji je bioupravnik nad ~etiri bolnice koje su se nalazile gotovo na ~eti-ri strane Vaqeva. Tra‘e}i obolele, bez poziva, zalazio je u mno-ge vaqevske ku}e, ukazivao im pomo}, davao savete. Tako je nai-{ao na Radovana Radu Dra{kovi}a, koji je mnogo godina kasnijepostao upravnik Istorijskog arhiva u Vaqevu i hroni~ar sta-rog Vaqeva, i ostavio nam zanimqivo svedo~anstvo53: „Po Kolu-

barskoj bici i ja sam iznuren i iznemogao, te{ko oboleo od tifu-

sa. Negovali su me roditeqi kod ku}e. A obilazio me nadle‘ni voj-

ni lekar.

Jednog dana u|e iznenada kod nas dr Selimir \or|evi}. On

pri|e mom krevetu i uze me za ruku. Ja se obradovah: „Kako ste

znali, doktore, da sam bolestan”. – „Izvinite” – re~e – „ni-

sam ni znao da ste se i vi razboleli. Ali epidemija je uzela toli-

ko maha da vi{e nije mogu}e evidentirati sve pozive za pomo},

te kad iza|em iz bolnice krenem iz ku}e u ku}u jednom ulicom da

vidim gde ima bolesnika, pa tako u|oh i u va{u ku}u”.

Tim povodom Dra{kovi} je zapisao da ga je znao kao blagog au isti mah veoma vedrog i ‘ivahnog ~oveka. Tada mu se u~iniloda se te{ko kretao a na licu mu se pokazivao strahovit zamor ituga. Da je bio u pravu pokazuje i ~iwenica da je par dana kasnijei on pao u postoqu i da se iz we nikad vi{e nije podigao.

Sa retkom energijom, strpqivo i savesno, on ide od bolnicedo bolnice, od ku}e do ku}e, od bolesnika do bolesnika, vi{e te-{e}i ih nego le~e}i, naoru‘an bogatim znawem i solidnim is-kustvom, bez najnu‘nijih lekova i opreme. I tako sa o~ajawem igor~inom u srcu, danima, nedeqama, mesecima, gleda kako svetbespomo}no umire. Nije strahovao za sebe, nije se bojao i u ta-kvim okolnostima on najboqe mogu}i na~in obavqao te{ku le-karsku du‘nost, sagorevaju}i u radu, i ostavqaju}i po vaqev-skom blatu deli} po deli} svoga zdravqa i snage. Najzad je ipao54. On nije umeo ili nije hteo druga~ije. Zato je tih te{kih

Milorad Radoj~i}

52

53 Kopija tog se}awa nalazi se u posedu autora ovog teksta.

54 ^etiri decenije u slu`bi higije – Spomenica ~etrdesetogodi{weg radaMedicinske {kole „Dr Mi{a Panti}” u Vaqevu, Vaqevo 1998, str. 15 i16.

dana wegovo ime lebdelo je na usnama mnogih Vaqevaca a wegovoprisustvo i re~ ulivali su im nadu i veru u mogu}e ozdravqewe.

Saradwa sa stranim humanitarnim misijama

Po{to je srpski sanitet bio slab i ve} desetkovan na pozivsrpske vlade stigla je dobrovoqna pomo} dru{tava Crvenog kr-sta savezni~kih zemaqa. Najve}a pomo} stigla je preko Srpskogpotpornog fonda u Londonu i to zauzimawem supruge tada{wegengleskog ambasadora u Beogradu, Ledi Pexet. Tako|e zna~ajnapomo} do{la je preko Udru‘ewa {kolskih ‘ena u Edinburgu, izSrpskog potpornog fonda u Americi, organizovanog zauzima-wem supruge ambasadora Srbije u Va{ingtonu, Mabel Gruji}itd. Ni{ta mawe zna~ajna pomo} stigla nam je i iz Francuske,Rusije, Holandije, [vedske i jo{ nekih prijateqskih zemaqa.Ove misije obrazovale su bolni~ke i ambulantne ustanove u mno-gim gradovima i bawama Srbije. Svi strani dobrovoqci bilisu raspore|eni po bolnicama {irom Srbije i veoma ~esto po`r-tvovano i hrabro su negovali obolele od tifusa, a po neki odwih i sami obolevali od te zaraze.

Holandski lekar i ratni hirurg dr Arijus Van Tienhoven,koji je u sklopu medicinske misije svoje zemqe do{ao u Vaqevoda u~estvuje u suzbijawu tifusa, za izuzetne zasluge u suzbijawuepidemije tifusa i le~ewu obolelih progla{en je za po~asnoggra|anina Vaqeva. U svojoj kwizi „Sa Srbima u Srbiji i Alba-niji 1914-1918” opisao je prilike u ovom kraju i kako se on le~iood te opasne bolesti. Tim povodom pored ostalog pi{e i ovo:

„...Lebdeo sam izme|u ‘ivota i smrti 16 dana. Le~io me je drSelimir \or|evi}, stavqaju}i mi hladne obloge, daju}i miiwekcije komfora, uz obilnu hidrataciju vodom, kafom ili ~a-jem. Uz ovo davali su mi mleko sa kowakom i 0,25 mg. kinina...”

Tim povodom naglasio je da je u Holandskoj medicinskoj mi-siji, koja je radila u Vaqevu, od ~etrnaest lekara koliko ih jebilo, od pegavca obolelo devet i da su svi le~eni na isti na~in.Istovremeno nagla{ava da je u samoj bolnici u to vreme smrt-nost bila preko 90% i da je me|u lekarima vladalo mi{qewe „daje pegavac u Srbiju donet sa ruskog fronta, odakle su austrijsketrupe preba~ene na granicu Srbije”.


53

U ‘eqi da se suzbije epidemija u celini {ef Engleske vojnemisije do{ao je na ideju da paru nastalu kuvawem vode u jednommetalnom buretu, preko cevi odvodi do drugog bureta napuwenogode}om, u kojoj }e visoka temperatura uni{titi prisutne va{i.Model originalnog tzv. „srpskog bureta” dugo je stajao ispredglavne vojnomedicinske nastavne ustanove u Velikoj Britaniji.Rasprostraweno je uverewe da je taj pronalazak u~inio da se epi-demija suzbije u rekordnom roku, ve} u leto iste godine. Me|utim,pukovnik Strongf, {ef Ameri~ke misije, smatrao je da glavna za-sluga za uspeh pripada visokoj motivisanosti stanovni{tva iwihovoj ‘eqi da se u ciqu efikasnog otpora neprijatequ, {topre oslobode pegavca, pa navodi primere inventivnosti protive-pidemijske borbe u selima do kojih „srpsko bure” nije stiglo.

Isidor \ukovi}55, autor ve} pomiwane kwige „Pegavi tifus

u Srbiji 1914-1915.”, dokazuje da je epidemija pegavog tifusa do

maja 1915. godine suzbijena po‘rtvovanom borbom srpskog sani-

teta i strnih sanitetskih misija, uz pomo} me|unarodne javno-

sti i saveznika. Po wegovom mi{qewu epidemija je suzbijena

planiranim sprovo|ewem mera na uni{tavawu va{ki kao pre-

nosioca zaraze, nizom mera na podizawu li~ne i kolektivne hi-

gijene, zdravstvenim prosve}ivawem stanovni{tva i primenom

terapije u le~ewu.

Dr Selimir \or|evi} nije le~io samo obolele pripadnike

stranih medicinskih misija u vaqevskom kraju odmah po

wihovom dolasku i oboqevawu ve} je sa wima prisno sara|ivao.

Davao im je po~etne informacije, pomogao da {to pre postave

adekvatnu organizaciju i uvek bio na usluzi. Sve to nije mu te-

{ko padalo jer se i sam {kolovao na zapadu a dobro je znao fran-

cuski jezik, pa se lako sa mnogima sporazumevao. Dobrim delom

zahvaquju}i wegovom radu dr Tienhoven je imao dobro

mi{qewe o srpskim kolegama a ugu{ewe zaraze pripisivao je u

prvom redu organizaciji i vaqanosti srpske sanitetske slu‘be,

pa tek onda pomo}i stranih sanitetskih misija.

Milorad Radoj~i}

54

55 Isidor \ukovi}: n. d., str. 250.

Prerana smrt

Usred najve}e epidemije tifusa dr Selimir \or|evi} je biojunak u pravom smislu te re~i. Kao sr~ani i hrabri borac svako-dnevno se kretao u masi tifusnih bolesnika, koji su od wegatra‘ili pomo}i56. Razboleo se januara 1915. godine od tifusa iposle prvih tifusarskih muka, kratkog i te{kog bolovawa traj-no su se zatvorile wegove plemenite i ‘ivahne o~i. Umro je 6.februara 1915. godine, u bolnici sme{tenoj u kasarni Petog pe-{adijskog puka57. Zanimqivo je da ni wegova smrt nije upisana ucrkvene umrlih iz tog perioda58.

Dr Selimir \or|evi} bio je tre}i lekar iz Vaqeva koji je

umro od pegavog tifusa (posle dr Pavla Vojteha i dr Dragiwe

Babi}). Tim povodom profesor Milorad \eri} je govorio:

„Mo‘e li im se odre}i da nisu bili divovi?... Koliko su

Vaqevaca otrgli od smrti, Selimir, Pavle i Draga, ne mogav{i

da se od we otrgnu sami.”59 Umro je u 48 godini ‘ivota, u

najboqim godinama i sa bogatim iskustvom i tako se pridru‘io

onoj legendarnoj i istorijskoj ~eti na{ih lekara koje je pokosi-

la „balkanska kuga”, u vreme kada su nam bili najpotrebniji i i

kada ih je bilo tako malo.

Umro je kao siromah. Kao {to napisasmo iza sebe nije osta-

vio potomstvo, ni ku}u, a kamoli bilo kakav luksuz. Wegova

smrt potresla je Vaqevo i rastu‘ila sve koji su ga poznavali. I

pored anga‘ovawa drugih na{ih malobrojnih lekara, pa i onih

iz stranih misija, wegova smrt izazivala je bezna|e. Mnoge je na-

pustila nada i hrabrost saznawem da je iz wihove sredine i{~e-

zao ~ovek koji im je svojim znawem, dr‘awem i po‘rtvovawem

ulivao nadu i odr‘avao gra|anski moral.


55


57 Dragoqub Divqanovi}: Lekari pomrli..., Beograd 1985, str. 75, i Katalog„Vaqevska bolnica 1914/15, Vaqevo 1990, str. 15.

58 Borislav Bora Vuji}: Zapisi o starom Vaqevu, Vaqevo 1987, str. 121.

59 Dragoqub Divqanovi}: Pegavi tifus u Srbiji. Nau~ni skup „Srbija1915. godine”, Beograd 1986, str. 108.

Ne{to vi{e svetla na wegovo le~ewe i sahranu baca tekstsaop{tewa60, koji su povodom prerane smrti, 20. aprila 1915. go-dine, iz Leskovca uputili javnosti neute{na majka, sestre ibra}a. Napisali su da je on le‘ao daleko od wih okru‘enpa‘wom mnogobrojnih kolega i prijateqa, ali i ovo: „Mi ih sve

molimo da prime na{u duboku zahvalnost, ali se veoma ose}amo

obaveznim svima lekarima grada Vaqeva, g. g. pukovniku dr \oki

Vladisavqevi}u, dr A. Vinaveru, dr Vladi Popovi}u operatoru,

dr Radakovi}u i dr Ba}evi}u koji su neprekidno bdili uz postequ

dobrog na{eg Selimira i ulagali sav svoj trud da ga spasu od te-

{ke bolesti i koji su wegovu smrt objavili zasebnim plakatama

u kojima su izneli visoko priznawe i qubav prema svome kolegi.

Osobitu zahvalnost dugujemo Kasiji Mileti} bolni~arki, ko-

ja je kao sestra negovala i dawu i no}i bdila nad na{im dragim bo-

lesnikom i najve}e nam usluge u~inila prilikom opela i sahrane

wegove, uz pripomo} Gavrila Gaji}a ekonoma, koji se i za ‘ivota i

prilikom sahrane dragog na{eg Selimira neprestano nalazio uz

wega a kome smo jako zahvalni.

Milorad Radoj~i}

56

Spomen-bista dr Selimira \or|evi}a pred upravnom zgradom

Zdravstvenog centra Vaqevo

60 „Politika”, Beograd, 24. maj 1915, str. 4

Gospo|i i Gospodinu Vukosavqevi}u advokatu, naro~ito smo

zahvalni na velikim prijateqskim uslugama koji su ~inili svome

prijatequ i drugu i pre i za vreme bolesti, kao i nama docnije.

G. Milo{u \or|evi}u, na~. okr., iskreno zahvaqujemo na mnogim

uslugama u~iwenim dragom na{em Selimiru i nama.

Sve{tenicima: g. g. proti Stanku Ivanovi}u, Milo{u Jero-

ti}u i Bogoqubu Milo{evi}u koji su ~inodejstvovali i pri opelu

i pogrebu, jako smo zahvalni, kao i ~inovnicima policijske i svih

ostalih struka i mnogobrojnom gra|anstvu koji su plemenitog

pokojnika ispratili do ve~ne ku}e.

Srda~no zahvaqujemo li~nim prijateqima i gra|anima grada

Jagodine koji su smrt ranijeg svoga „dobroga doktora objavili

oglasom i plakatima sa izrazima punim po{tovawa i qubavi”.Potom slede re~i zahvalnosti vojvodi Mi{i}u koji je poslaoprvi pismeni dokaz svoje iskrene ‘alosti za wim, a potom isvim drugima koji su im poslali izraze sau~e{}a i svim ostali-ma koji su ga iskreno o‘alili.

Uprkos zabrani javnih pogreba i povorki (kao i svakog dru-gog okupqawa gra|ana) ispra}en je i sahrawen u prisustvu neko-liko desetina okupqenih gra|ana na grobqu na Bairu. Pokopanje pored mla|eg brata Dragutina. ^etiri godine kasnije tu jesahrawena i wihova oja|ena majka.

Pisali su o wemu

O po{tovawu i uva‘avawu dr Selimira \or|evi}a, kao leka-ra i humaniste dosta govori i ~iwenica da su vesti ili kakavdrugi prilog o wegovom odlasku sa ovog sveta objavqivali mno-gi tada{wi listovi. Skoro da nije bilo zna~ajnijeg lista kojibar nije registrovao wegovu smrt. A ne mali broj wih je i obja-vio nekrologe ili ~ituqe.

Tako je beogradski list „Pijemont”61 pored ostalog pisao: „UVaqevu je preksino} umro od tifusa fizikus Okruga vaqevskogdr Selimir \or|evi}. Ovo je jedanaesta ‘rtva zaga|enih vaqev-skih bolnica.


57

61 \or|evi} dr Selimir, „Pijemont”, Beograd, od 9. februara 1915, str. 2.

Pokojni \or|evi} je bio jedan od najuspe{nijih i naj~o-ve~nijih lekara u Srbiji, a uz to retko obrazovan i blagorodan~ovek. Vaqevci nisu nikad imali du{evnijeg i zauzimqivijeglekara od pok. Selimira. Zbog toga je on u‘ivao simpatije ipo{tovawe svih slojeva vaqevskog gra|anstva.

^estitu i rodoqubivu porodicu wegovu rat je sasvim zavio ucrno. U septembru mu je poginuo brat Ceta; pre nekoliko danamu je umro i zet dr Mari} lekar, a sad u borbi sa epidemijom sru-{io se i on, glava i hranilac porodice.”

Ve} u sutra{wem broju ovog lista objavqena je i porodi~na~ituqa u kojoj pi{e: „Dr Selimir \or|evi}, okr. fizikus uVaqevu, do krajnosti ne‘an sin, do krajnosti ne‘an brat, ispu-stio je svoju du{u 6. februara 1915. godine u 4 sata i 30 minuta popodne u Vaqevskoj bolnici. I on je pao kao ‘rtva svoje du‘nosti,koja mu je bila jevan|eqe kroz ceo wegov ‘ivot; pao je isto onakokao i wegov mla|i brat Dragutin Ceta \or|evi}, pe{adijski ma-jor pro{le godine na Gu~evu, na koti 708...”

O dr \or|evi}u u listu „Balkan”62 M. N. Bogi}evi} je objavioslede}i tekst: „Ho}u da pripalim sve}u se}awa, na jedan ranopreminuli ‘ivot na jednu dobru, plemenitu i blagorodnu du{u,da dignem kraji~ak zavese zaborava, koji pokriva, ~uvenog po do-broti, svesti i qubavi, jednog retkog ~oveka po~. dr Selimira\or|evi}a iz Vaqeva”. Tekst se zavr{ava apelom da se na „vidaneklatantan na~in da izraza qubavi i blagorodnosti prema drSelimiru \or|evi}u”.

Beogradska „Samouprava”, u broju od 25. februara 1915. godi-ne, pi{e o dr \or|evi}u i ovo: „To je bio dobar ~ovek. Tako }ere}i svi wegovi poznanici. On je bio skroman, vredan i save-stan lekar. To }e re}i svi wegovi mnogobrojni pacijenti. On jebio plemenita du{a, lepe inteligencije, ~vrsta karaktera,iskren drug i pouzdan prijateq. To }e sa uzdahom iskrenog bolai topla sau~e{}a re}i svi wegovi sugra|ani me|u kojima je ‘i-veo, radio i drugima dobro ~inio.”

Milorad Radoj~i}

58

62 M. N. Bogi}evi}: Jedna nezaboravna uspomena, „Balkan” br. 897, Beo-grad 1915.

„Radni~ke novine”63, u broju 54. za 1915. godinu, isti~u: „DrSelimir je bio jedan od onog malog broja na{ih lekara koji presvega znaju samo svoju du‘nost. U niske, memqive izbice siroma-{ake, razbacane po periferiji varo{i, ulazio je isto tako radokao i u bogato name{tene salone gazda{a vaqevskih. Tr~ao je sajednog kraja varo{i na drugi i nije znao za odmor. Kao upravnik~etiri vaqevske bolnice radio je do posrtawa. Svuda je on mo-rao sti}i i sve pregledati, kontrolisati. Nikada nije imao nitoliko vremena da se ~estito prihvati i odmori i pred ovakvimistinskim napornim radom morali su se postideti svi oni„dvorski” i „jako u~eni” lekari. Wegovo silno po‘rtvovawei{lo je do fanatizma, kome hiqade imaju zahvaliti {to i daqegami‘u ovom zemqom. Savestan i retko po{ten rad u~inili suga najpopularnijim ~ovekom u Vaqevu".

Povodom smrti dr Selimira \or|evi}a wegovoj porodici sti-gli su brojni telegrami sau~e{}a. Legendarni srpski vojvoda i ne-ponovqivi strateg – vojvoda @ivojin Mi{i} u obra}awu wegovojmajci napisao je:

Po{tovana gospo|o,

Molim Vas da verujete da sam iznena|en ve{}u o smrti Va{eg

milog sina i na{eg jedinstvenog, savesnog i neumornog lekara dok-

tora Selimira, koji je sa neobi~nom savesno{}u i sa

samopregorevawem jurio u pomo} svima koji behu pali u ~equsti

zaraze. Molim Vas, po{tovana gospo|o, ute{ite se tom stra-

{nom sudbinom koja Vas je zadesila i verujte da smrt po~. dr Seli-

mira oplakuju i ‘ale svi koji su i samo ~uli za wegovo ime, jer je

‘ivot svoj zalo‘io za spas svoga naroda i vojske, koje je voleo ‘a-

rom celokupnog svog bi}a.

Neka mu milostivi Bog podari potpuno zaslu‘eno Rajsko

naseqe.

S osobitim po{tovawem

@ivojin Mi{i},

vojvoda".64


59

63 N. N.: Pod ratnom kosom, „Radni~ke novine” br. 54, Ni{, od februara1915. godine.

64 Velibor Berko Savi}: Vojvoda @ivojin Mi{i} – Spomenica, Vaqevo 1989,str. 223 i 224.

Lekari grada Vaqeva objavili su u plakatima, {tampa-nim u {tampariji Dimitrija A. Slavuja, wegovu smrt slede-}im re~ima.

„I na Okru‘noj bolnici i na Na~elstvu viju se danas crne za-stave. Umro je dr Selimir!... Umro je od pegavog tifusa!... Kakavje gubitak za Vaqevo smrt ovog plemenitog ~oveka i velikog le-kara – to ne zna samo Vaqevo, to zna Srbija. Veliki pokojni~e!Ti si nam bio primer, kako se radi za zemqu. Ti si nam i primerkako se za zemqu umire! Laka ti srpska zemqa.... Lekari gradaVaqeva, 7. II 1915. god.”

Druga posmrtna lista od{tampana je i obelodawena 15. marta1915. godine. Na woj su ispisana imena dr Selimira \or|evi}afizikusa okruga vaqevskog, dr Dimitrija Mari}a, fizikusaokruga kosovskog (zeta dr Selimirova) i Dragutina C. \or|evi-}a (brata Selimirovog). Ona je {tampana povodom wihovog para-stosa odr‘anog u Jagodini.

Desetak i vi{e godina kasnije

Ni decenijama kasnije dr Selimir \or|evi} u Vaqevu, pa i uSrbiji, nije zaboravqen. O wemu se i daqe govori i pi{e. Naprvi pogled reklo bi se i dosta. Me|utim, ako se pa‘qivije pro-~itaju pa i analiziraju objavqeni tekstovi lako }e se uo~iti dase naj~e{}e ponavqaju ve} poznati detaqi iz wegovog ‘ivota irada. Ipak, izdvajamo nekoliko novih detaqa objavqenih u na-{oj {tampi.

Deset godina kasnije beogradski dnevni list „Politika”, usvom broju od 26. februara 1925. godine, objavio je tekst Dr ^ed.M. Mihailovi}a pod naslovom „Desetogodi{wica lekarskogpomora u Velikom Ratu”. U wemu doslovno pi{e: „Dugo bi bilosve ih nare|ati, ali nam je srcu drago pomisliti na jednog odwih, koji je kao wihov predstavnik, oli~avao savesnost i preda-nost te{koj lekarskoj slu‘bi dobrotom svoga srca i svojom spo-sobno{}u. Kakav je bio dr Selimir \or|evi}”. Istovremeno jesaop{tio: „Plemenitim i milosrdnim svojim neumornim ra-dom stekao je dr Selimir qubav Vaqevaca, te su re{ili da mupodignu nadgrobni spomenik”.

Milorad Radoj~i}

60

Tri godine kasnije, u~iteq @ivorad Ne{ovi}, u „GlasuVaqeva” podse}a {ta je sve dr Selimir \or|evi} radio i ura-dio slu‘buju}i u Vaqevu. Potom sa gor~inom konstatuje da su seVaqevci omiqenom lekaru odu‘ili time {to su jednu zaba~enui jednostranu uli~icu, sa svega nekoliko ku}a, ~ijom drugomstranom ide potok Qubostiwa, „kojom je za vreme rata idu}i ukasarnu Petog puka, dr Selimir bukvalno posrtao” – nazvali[etali{tem dr Selimira \or|evi}a.

Istori~ar starog Vaqeva Rad. M. Dra{kovi} u ovda{wemnedeqniku „Napred”, od 22. januara 1965. godine, tako|e je pose-tio na neke detaqe iz wegove biografije i konstatovao da je drSelimir \or|evi} upravnik Okru‘ne bolnice u Vaqevu bio je-dan od najpo{tovanijih qudi u Vaqevu svoga vremena. Zbog togaje, po wegovim re~ima, Selimoirova smrt februara 1915. godinebolno odjeknula u javnosti.

U svojoj rukopisnoj zaostav{tini dr Milivoje Milenkovi},nekada i sam o~ni lekar u Vaqevu, pored ostalog ostavio je i bi-ografiju dr Selimira \or|evi}a koju je sa~inio 1965. godine.Tamo pored ostalog pi{e: „Uspomena na wega ‘ivi i danas ugradu koji nije uspeo za pedeset godina da tom ~oveku, oli~ewudobrote i po‘rtvovawa, podigne spomenik zahvalnosti. Para-doksalno, zar ne?” Daqe dr Milenkovi} pi{e i ovo: „...bio jeskroman i neuo~qiv u ‘ivotu, nenametqiv i povu~en, pristu-pa~an i uzdr‘qiv i tragovi te plemenitosti i dobrote i danas‘ive u gradu Vaqevu, gde ne ugasle uspomene na dr Selimira idanas ‘ive, kao kakav veli~anstveni spomenik, iako spomeni-ka nigde nema”65.

Po~asti

Za svoju predanu slu‘bu pokojni dr Selimir \or|evi} bio jeodlikovan ordenom Svetog Save III stepena, Takovskim krstomIV stepena, Medaqom za revnosnu slu‘bu i Ordenom CrvenogKrsta66.


61

65 Dragoqub Divqanovi}: Lekari pomrli..., Beograd 1985, str. 76 i 77.


Na prostoru gde je bilo Bairsko grobqe 1960. godine podig-nut je Spomenik borcima revolucije i narodnooslobodila~kograta u liku narodnog heroja Stevana Filipovi}a pod ve{alima,sa spomen parkom. Na tom prostoru ostala su jo{ samo dva spo-men-obele‘ja67. Jedno je podignuto ameri~kom lekaru jevrejskogporekla dr Samjuelu Kuku, koji je odbio da ubrizga sebiposledwu vakcinu i spasi ‘ivot ve} je to u~inio srpskom vojni-ku. Drugo obele`je je skroman i jednostavan spomenik, koji isada stoji u senci borova, i na wemu jednostavno pi{e „DoktorSelimir \or|evi}”, a pored wegovog imena utisnuto je i „maj-ka Sofija”. Ovaj neobi~an spomenik simbolizuje li~nost drSelimira \or|evi}a, wegovu snagu voqe, skromnost i jedno-stavnost, a uklesano ime wegove majke kao da svedo~i o wegovomprvom u~itequ koji ga je u~io o qubavi prema ~oveku i svojojdomovini.

Plemenitim i milosrdnim svojim radom stekao je dr Seli-mir qubav Vaqevaca a tako je bilo svuda gde je ‘iveo i radio. Dase wegovo delo visoko ceni i po{tuje u gradu na Kolubari govo-ri negovawe tradicija na wega. Pre svega da je sa~uvan wegovgrob i nadgrobni spomenik na Bairu iako je Bairsko grobqe iz-me{teno. Ona ulica {to vodi od Du{anove do Sin|eli}eve uli-ce (ili Ulice vojvode Mi{i}a) pokraj Qubostiwe i daqe nosiwegovo ime i prezime. Ispred upravne zgrade Zdravstvenog cen-tra (dvori{te nekada{we [kolske poliklinike) u Vaqevu na-lazi se wegova spomen-bista68, rad Nikole Jankovi}a, poznatogakademskog vajara iz Beograda. Wu je izgleda poklonila dokto-rova porodica, kojoj pripada i akademik Qubica Mari}.

Povodom pedesetogodi{wice smrti dr Selimira \or|evi}au Vaqevu je boravila wegova sestri~ina – kompozitor QubicaMari}. Donela je na poklon Narodnom muzeju delove narodneno{we koju je dr Selimir \or|evi} kupio na Kosovu. Tom pri-likom posetila je na Bairu grob u kome je sahraweni dr Selimir

Milorad Radoj~i}

62

67 Mil~a Madi}: Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa, „Glasnik” MIAV br.39, Vaqevo 2005.

68 Pre neku godinu ta bista dr Selimira \or|evi}a bila „skinuta” sapostamenta i sklowena ali je, brzom i uspe{nom intervencijomnadle‘nih organa, prona|ena i vra}ena na svoje mesto.

\or|evi}, wegov brat Dragutin (poginuo 1914. na Gu~evu) iwihova majka69.

Pri Sredwoj medicinskoj {koli u Vaqevu, na zajedni~kojsednici Radne zajednice i Nastavni~kog ve}a {kole, kome suprisustvovali i predstavnici svih u~eni~kih organa, organi-zacija i sekcija, odr‘anoj 31. maja 1968. godine, doneta je odlukada se osnuje Fond „Dr Selimir \or|evi}” sa ciqem da ~uvauspomenu na wegov lik i po‘rtvovan rad. Inicijativu zawegovo osnivawe pokrenula je wegova sestri~ina Qubica Ma-ri}, koja je i prilo‘ila milion dinara dobijenih uz Sedmojul-sku nagradu, za wegov rad.

U skladu sa ~lanom 24. Zakona o zadu‘binama, fondacijama ifondovima ovaj fond je registrovan kod Ministarstva kultureRepublike Srbije, pod brojem 022-2176/91-09, od 10. oktobra1991. godine. Sredstvima fonda raspola‘e Odbor sastavqen od{est ~lanova, u koji po tri ~lana delegiraju Savet {kole i[kolska zajednica u~enika. ^lanovi tog odbora biraju se nadve godine. Pored osniva~kog priloga, prihode fonda ~ine: no-va ulagawe osniva~a, sredstva napla}ena izdavawem duplikatasvedo~anstva, diploma, uverewa, potvrda, zave{tawa i dobro-voqnih priloga pojedinaca, preduze}a, radnih i dru{tvenihorganizacija, prihoda od organizovawa priredbi, kulturnih ijavnih manifestacija, upisnine u~enika. Sredstva fonda se vo-de na redovnom ‘iro-ra~unu {kole, na posebnom kontu i ne ula-ze u ukupan prihod {kole a tro{e se za pomo} siroma{nim u~e-nicima radi nabavke {kolskog materijala (kwiga, sveski i dru-gog pribora), le~ewa i oporavak u~enika70. U~enicima koji u to-ku ~etvorogodi{weg {kolovawa u ovoj {koli, postignu odli-~an uspeh, dodequje se nagrada u visini od 50 do 100% iznosa ce-ne maturske stru~ne ekskurzije71. Odbor Fonda o svom celokup-nom radu, aktivnostima i finansijskom poslovawu podnosi iz-ve{taj Savetu {kole.


63

69 Radovan M. Dra{kovi}: Pedeset godina od smrti dr Selimira \or|evi}a,„Napred” br. 836, Vaqevo, od 22. januara 1965, str. 7.

70 Re{ewe Ministarstva kulture Republike Srbije, br. 022-2176/91-09, od10. oktobra 1991. godine.

71 Iz arhive Sredwe medicinske {kole u Vaqevu.

U ovoj {koli nalazi se i vitrina u kojoj se pored ostalih ~uva-ju predmeti koji su pripadali dr \or|evi}u i dokumenta kojiverno odslikavaju wegov ‘ivot i rad. Wegov portret se nalazi uMuzeju Srpskog lekarskog dru{tva u Beogradu. Treba pogledatisamo taj portret ili kakvu wegovu drugu fotografiju i uveriti sekako sa wih zra~i apostolski sme{ak, oli~ewe dobrote i samari-}anstva. Upravo, takav je bio dr Selimir \or|evi} skroman ineuo~qiv u ‘ivotu, nenametqiv i povu~en, pristupa~an a su-zdr‘an, predan do krajnosti svom pozivu.

Rezime

[estog februara 1915. godine u Vaqevu umro je dr Selimir \or-|evi}, do rata okru‘ni fizikus u Vaqevu. Mada je ‘iveo samo 48 go-dina mnogo je uradio na razvoju i unapre|ewu zdravstvene slu‘be uvaqevskom kraju. Pored toga vidno se anga‘ovao i u javnom ‘ivotugrada na Kolubari. U~estvovao je u oba balkanska i Prvom svetskomratu a umro je le~e}i obolele i rawene s najve}im po‘rtvovawem.Mnoge novine {irom Srbije objavile su vest o wegovoj smrti.

Selimir \or|evi} rodio se 4. maja 1866. godine u Po‘arevcu, ubrojnoj i uglednoj gra|anskoj porodici. Osnovnu {kolu zavr{io je umestu ro|ewa a gimnaziju u Beogradu. Studirao je dve godine filozo-fiju na Velikoj {koli u Beogradu a zavr{io medicinske studije u Pa-rizu, gde je i specijalizirao ginekologiju i aku{erstvo. Pre dolaskau Vaqevo slu‘bovao je u Golupcu, Beogradu, Para}inu, Smederevu,Kwa‘evcu i Jagodini. Svuda gde je radio ostavio je lepe uspomene osebi.

Mada je imao dara i za nauku ovaj vrli i plemeniti lekar, na ‘a-lost nije ostavio dubqi trag u nauci, ali je imao vrlo uspe{nu kari-jeru u struci, gde je ostavqao komad po komad svoga humanog srca svo-jim pacijentima. Za svoj predani rad zaslu`io je i dobio najvi{apriznawa.

Neugasle uspomene na dr Selimira \or|evi}a ‘ive kao veli~an-stveni spomenik – svetionik, ali i dobar putokaz sada{wim i budu-}im generacijama na slavne pretke.

Milorad Radoj~i}

64

Summary

Dr Selimir Djordjevi} died on February 6, year 1915, in Valjevo. Dr

Djordjevi} was a county psicician in Valjevo until the War. Although he was

only 48 years old when he died, in his lifetime he contributed a great deal to

development and improvement of health service in Valjevo county. He was

also engaged in public life of the town on the bank of river Kolubara. He

was active in both Balkan Wars and in World War I and he died while treat-

ing the ills and wounded ones with great devotion. Many news papers all

over Serbia reported on his death.

Selimir Djordjevi} was born on May 4, year 1866 in Poàrevac, in big

and respectful family from town. He finished his elementary school in

Poàrevac, and gimnasium in Belgrade. For two years he studied philosophy

in Great school of Belgrade, and his medical studies he finished abroad - in

Paris, where he was specialized in gynaecology and obstretics. Before his ar-

rival in Valjevo, he worked in Golubac, Belgrade, Para}in, Smederevo,

Knjaèvac and Jagodina. Local people, in every one of these places, have

only good memories of him.

Although he also had a gift for science, this virtuous and noble doctor,

unfortunately, did not leave his mark in science. However, he did have a

succesfull career in the scope of his profession and he gave to every one of

his patients a piece of his heart. He deserved and won highest recognition for

his devoted work.

Vivid memories of dr Selimir Djordjevi} last as a magnificent monument

- beacon, and also they are a good place for present and future generations to

start learning about their eminent ancestors.


65

Bojan B. Dimitrijevi}

Institut za savremenu istoriju

Beograd

JEDINICE GARNIZONA VAQEVO 1945-2005

Apstrakt: Tekst koji sledi nastao je na bazi originalne dokumen-

tacije koja se ~uva u Upravi za organizaciju Ministarstva odbrane, uz

kombinaciju sa ostalom gra|om i izvorima, i predstavqa okvir za isto-

riju organizacije jedinica garnizona Vaqevo u periodu od zavr{etka

Drugog svetskog rata do dana{wih dana.

Po partizanskom osvajawu Vaqeva i zauzimawa okoline,sredinom septembra 1944, grad i okolina bili su koncentra-cijska zona za glavninu partizanskih snaga (Narodnooslobo-dila~ka vojska, NOVJ1) koja je kasnije nastavila operacije pre-ma Beogradu. Sa druge strane Vaqevo i okolina bili su mobi-lizacijski rezervoar za popunu postoje}ih partizanskih snagakoje su u tom trenutku bile u Vaqevu i okolini. Mimo toga, odvaqevskih omladinaca 4. oktobra formirana i potpuno nova31. srpska NO brigada ja~ine 1200 boraca. Ova brigada bila jeukqu~ena u sastav 36. vojvo|anske, potom 21. srpske partizan-ske divizije, u okviru koje se kasnije posle rata bazirala uAleksincu.2

67

UDK = 355.71(497.11 Vaqevo)"1945/2005"

1 Jugoslovenska armija od 1. marta 1945, odnosno Jugoslovenska narodnaarmija, od 22. decembra 1951.

2 Nikola Ani}/Sekula Joksimovi}/Mirko Guti}, Narodnooslobodila~ka

vojska Jugoslavije, Beograd 1982, str. 740-741. Za detaqniju informaciju oanaga‘ovawu snaga NOVJ-JA u 1945 u Vaqevskom kraju videti: BojanDimitrijevi}, “Odmetnici” i “Oslobodioci” (progon ostataka Jugoslo-

venske vojske u Otaxbini u vaqevskom kraju, u drugoj polovini 1945. godine),Glasnik Istorijskog arhiva u Vaqevu, broj 31, Vaqevo 1997, str. 175-196.

U vaqevskom kraju formirane su potom i jedinice Korpusanarodne odbrane Jugoslavije (KNOJ), za kontrolu teritorije, ito 2. brigada 5. srpske divizije narodne odbrane, sa sedi{tem uVaqevu. Ova jedinica je nastala 27. novembra 1944. godine od mo-bilisanih boraca i qudstva Vaqevskog vojnog podru~ja. Mesecdana docnije, 23. decembra od ove jedinice nastala je 2. brigada,koja je u vreme osnivawa imala oko 2740 pripadnika rasutih povaqevskom, {aba~kom, u‘i~kom i ~a~anskom kraju.3 Jedinice 2.brigade obrazovale su smene koje su stra‘arile na Drini i mo-trile na bosansku stranu gde su se jo{ uvek vodile borbe.

Razbijawe snaga Jugoslovenske vojske u Otaxbini (JVuO) |ene-rala Mihailovi}a i wihova potowa likvidacija na Sutjescisredinom maja 1945. godine done}e i promene u Srbiji. Atomizi-rane snage JVuO kako su znale i umele, kretale su se ka Srbiji ra-di izbegavawa likvidacije koje su u masama vr{ile snage Jugo-slovenske armije i KNOJ-a. U ovakvoj situaciji vojni vrh noveJugoslovenske armije odlu~io je da u Srbiju radi likvidacijereakcije i spre~avawa ponovne organizacije Mihailovi}evihsnaga uputi tri kraji{ke divizije da garnizoniraju u Srbiji.Ove snage: 4, 5 i 10. divizija do}i }e posle prestanka operacija uSrbiju i tokom druge polovine predstavqa}e glavne progonio-ce Mihailovi}evih grupica na teritoriji koju je otprilikeome|ivala stara granica do srpsko-turskih ratova 1876. godine.Od ovih kraji{kih divizija 4. je posela teritoriju nekada{weDrinske divizije, 10. otprilike teritoriju [umadijske divizi-je, a 5. otprilike teritoriju nekada{we Timo~ke divizije staresrpske vojske.4

Prve nedeqe jula 1945. u zapadnu Srbiju stigla je 4. kraji{kanarodnooslobodila~ka udarna (NOU) divizija. Komanda ovedivizije sa pri{tapskim jedinicama i podoficirskom {kolomsmestila se u samo Vaqevo, a tu je stigla i 11. kraji{ka NOUbrigada. U [abac je do{la 8. kraji{ka NOU brigada, a tu je do1. avgusta bila i Artiqerijska brigada ove divizije, kada je i

Bojan Dimitrijevi}

68

3 Milan Borojevi}, Titovi grani~ari, Beograd 1983, str. 371-372.

4 Razvoj Oru‘anih snaga SFRJ 1945-1985, (Razvoj OS SFRJ), kw. 3/1, Beo-grad 1988, str. 44.

ona predislocirana u Vaqevo. [esta kraji{ka NOU brigadasmestila se u Gorwi Milanovac. ^etvrta kraji{ka divizija,pod komandom partizanskog pukovnika Petra Vujnovi}a i poli-ti~kog komesara majora Du{ana Dozeta dobila je u nadle‘nostbrigu o teritoriji koja je obuhvatala zapadnu Srbiju od Drinena zapadu do beogradskih posavskih sela, obronaka Kosmaja,Rudnika i Morave na istoku.5 Po dolasku 4. kraji{ke divizije,posao postoje}oj brigadi KNOJ-a }e biti olak{an: i pripadni-ci kraji{kih brigada ukqu~i}e se u motrewe Drine u smenama, asvi }e zajedno, rasuti na ~ete, vodove, grupe, i zasede posesti ivaqevski kraj kao i druge predele zapadne Srbije. U Vaqevskomkraju od snaga 2. brigade KNOJ-a bio je 1. bataqon ~ija je prva~eta davala obezbe|ewe Vojnotehni~kom zavodu (ranije VI-STAD-u) u samom gradu, druga ~eta je posedala Lajkovac a wenivodovi bili su i u Bogova|i i Slavkovici, tre}a u Bre‘|u i ko-na~no ~etvrta ~eta bila je u Brankovini sa vodovima raspore|e-nim kod sreskih odeqewa OZN-e u Kamenici i na Ubu.6

Ovim predislocirawem kraji{nika u Vaqevo nastao je prob-lem sme{taja trupa, pa je nare|eno da se logor osu|enika na pri-nudni rad u kome je bilo 1050 qudi do 27. jula 1945. godine izme-sti iz Vaqeva i tako napravi prostor za stanovawe jedinicamaJA. U Ni{ je upu}eno 700, a u Po‘arevac 350 ovih logora{a, itako je bilo mogu}e sme{tawe i artiqerijske brigade 4. divizi-je, a i komotniji ‘ivot za sve jedinice u varo{i.7 Ubrzo posledolaska 4. kraji{ke divizije wene izvi|a~ke jedinice po~ele suda krstare terenom u potrazi za “~etni~kim bandama”, “odmen-ticima” i “reakcijom”...8

U isto vreme bazirala je kratko u Vaqevu i 1. protivavionskabrigada, koja je direktno bila pot~iwena 1. armiji, u ~ijem je sa-stavu ina~e i bio vaqevski garnizon.9

Posle izuzetno te{ke zime 1945-46, progon odmetnika biv{eJVuO na terenu su vr{ile snage KNOJ-a, Narodne milicije i

Jedinice garnizona Vaqevo 1945–2005.

69

5 Arhiv Vojnoistorijskog instituta (AVII), fond NOB-a, k. 771A, 8-3.

6 AVII, NOB, k. 771A, 36/3/3 i 4-1/4.

7 Isto, k. 771A, 23/2/3 i k. 772A, 10/2.

8 Isto, k. 771A, 25/2/3.

9 Ugqe{a Krsti}, Najlep{i poziv na svetu, Beograd 1995, str. 106.

OZN-e, a snage armije okrenule su se mirnodopskim zadacima,koje su u ovom periodu bile demobilziacija nekoliko kontige-nata boraca, potom od jeseni 1946. i prijem novih regruta. Jedi-nice 4. divizije postale su prava mirnodopske, ne razlikuju}i sepo zadacima od ostalih snaga JA. Ipak, vrlo brzo nasta}e novapoliti~ka isku{ewa koja }e na armiju, pa i na ovu diviziju uti-cati pre svega u organizacijskom smislu.

Jo{ po~etkom 1948. godine, dakle pre sukoba sa Sovjetima, na-re|ene su velike organizacijske promene u armiji. Dotada{wekomande armija i armijskih oblasti preformirane su u komandevojnih oblasti ili su preimenovane.10 Garnizon Vaqevo u{ao jeu sastav Tre}e vojne oblasti, nastale od ranije komande 1. armi-je, sa komandom u Ni{u, i od jedinica 1. i 5. armije. Tako je ovaarmija pokrila Srbiju (bez Beograda i Vojvodine), Kosovo iMetohiju i Makedoniju. U okviru ove oblasti formirane su dvearmije: 8. u Skopqu (ranija 5. armija) i 9. u Kragujevcu (od 1. ar-mije). Vaqevska divizija bila je u Kragujeva~koj armiji. Reorga-nizaciju je dodatno pogor{ala ~iwenica da je do{lo do prekidaodnosa sa Sovjetskim Savezom, sredinom marta 1948, a ~iji suvojni savetnici imali mogu}nost da upoznaju strukturu, raspo-red i druge jugoslovenske vojne tajne u periodu do tog trenutka, asasvim mogu}e i novi plan organizacije. Zbog toga je jugosloven-ski General{tab, ve} 14. maja 1948. izdao naredbu da se komplet-no prenumeri{u svi sastavi od armija do samostalnih bata-qona, izmene brojevi vojnih po{ta – koje su skrivale prave for-macijske nazive. Na taj na~in je trebalo ote‘ati identifikaci-je jedinica i pra}ewe kretawa i stawa vojnih efektiva JA. Planje simboli~no nazvan “^elik”. U slede}em periodu, tokom leta1948. godine, sve divizije, brigade, pukovi i samostalni ba-taqoni i ~ete dobili su druge brojne nazive a neke i nova mestadislokacije. Promena numeracija jedinica imala je ciq da za-{titi tajnost novog rasporeda JA. U jedinicama kopnene vojskeratni brigadni sistem zamewen je pukovskim. Puk je uzet kao

Bojan Dimitrijevi}

70

10 Oru‘ane snage SFRJ 1941-1981, Beograd 1981, str. 160; Razvoj Oru‘anihsnaga SFRJ, kw 3-3, Kopnena vojska, Beograd 1986, str. 513-514.

najpovoqnija organizacijska forma za obrazovawe divizije

trojne formacije, ali i za samostalno delovawe.11 Nazivi jedi-

nica su vojnicima poznati samo kao vojne po{te sa ~etvoroci-

frenim brojem. Tako se kao praksa ustalilo da vojnik odslu‘i

vojni rok i ne zna u kojem je puku bio u kadru, sem ako jedinica

nije imala nekakvu ratnu tradiciju, onda ju je mogao znati po

imenu iz rata. Planirana pre sukoba, sprovedena sa dodatnim

motivom da se Sovjetima i neprijateqskim susedima ote‘a

pra}ewe aktivnosti u JA, ova preformacija je ukinula jednu od

glavnih oslonaca partizanske ratne pro{losti: originalne na-

zive brigada koji su u najve}em delu imali i regionalnu/nacio-

nalnu oznaku. U vaqevskom slu~aju naziv kraji{ka. Umesto slav-

nih divizija i brigada sada su u armijskom stroju stajale divi-

zije i pukovi koji su imali samo broj~anu oznaku. Na taj na~in

stvoren je novi jugoslovenski armijski profil, koji se oslawao

na partizanske tradicije, ali je imao svu drugu formu zvani~ne

jugoslovenske armije, bez posebnih regionalnih osobina.12

^etvrta kraji{ka divizija preimenovana je u 12. streqa~kudiviziju (vp 1012), a wene brigade postale su pukovi. Tako su 6, 8.i 11. kraji{ka postale 53. (vp 1199), 93. (vp 1416)13 i 160. (vp 2387)streqa~ki puk, a artiqerijska brigada 39. artiqerijski puk (vp3170). Van Vaqeva je bio 53. puk, u Gorwem Milanovcu, a jedanbataqon 93. puka bio je u sastavu Pe{adijskog vojnog u~ili{tau Kragujevcu. Od pri{tapskih jedinica po ovoj organizacijidivizija je imala 12. bataqon za vezu (vp 4578) i 12. divizionprotivavionske odbrane (vp 4166). U Koceqevi se nalazio 12.protivtenkovski divizion (vp 3382). U ratnom razvoju u divizi-ju su ulazili jo{ i 12. pionirski i 12 medicinsko-sanitetskibataqon koje su bile ratne jedinice. Vaqevska 12. divizija je bi-la jedna od re|ih divizija JA koja je prema planu ratnog razvojasebe razvijala u tri divizije. Zbog wenog polo‘aja mogu}e da je


71

11 Razvoj Oru`anih snaga SFRJ 1945-1985, Kopnena vojska kw. 3/1, Beograd1988, str. 43-44, 57-67.

12 Razvoj OS SFRJ, kw. 3/1. str. 44. Nar. str. pov. 902, 20. septembar 1948.

13 8. kraji{ka NOU brigada, ratna sje}awa, Beograd 1982.

predstavqala rezervu jer nije bila u prvom e{alonu snaga JAokrenutih prema neprijateqskim dr‘avama „narodne demokra-tije”. Po ovom planu komanda 12. sd. razvijala je jo{ i 120. i 130.streqa~ku diviziju, od kojih je prva imala ratni razvoj uVaqevu, a druga prvo u Beogradu, a od kraja 1949, ili po~etkom1950. u Obrenovcu. Sve jedinice divizije imale su trostrukiratni razvoj. Tako je vaqevski 160. puk razvijao jo{ i 356. i 417.streqa~ki puk, gde su onda sva tri puka formirala 130.streqa~ku diviziju, potom 93. puk jo{ i 331. puk a od svogbataqona u Kragujevcu 169. streqa~ki puk. Ova tri puka formi-rala su ratnu 12. diviziju. Milanova~ki 53. puk razijao je jo{ i207. i 242. streqa~ki puk za ratnu 120. diviziju. Kona~no, 39.artiqerijski puk razvijao je jo{ i 197. u Vaqevu i 279. u Obre-novcu, za 120. odnosno 130. ratnu diviziju, a sam je ostajao i daqeu 12. diviziju po ratnoj formaciji. Pomenuti samostalinibataqoni i divizioni razvijali su se tako|e trostruko u 12, 120.i 130. bataqon odnosno divizion, i ulazili u sastav svojih rat-nih divizija.14

Kao {to smo rekli, vaqevska divizija ulazila je u sastav kra-gujeva~ke 9. armije, koja je bila u sastavu 3. vojne oblasti (Ni{).Od ostalih jedinica 9. armije u Lajkovcu je bazirao 305. pionir-ski puk (vp 4135). Ova jedinica koja je u ratu bila u sastavu istearmije tako|e je imala veoma ambiciozan razvoj u ratu: puk jeformirao 394. i 415. pionirski puk Rezerve Vrhovne komande(RVK), a za potrebe 9. armije 50. maskirni bataqon i 61. vodo-snabdeva~ku ~etu. Za beogradski ratni 14. korpus, trebalo je dase razvije 240. pionirski bataqon. Pored 305. puka u Lajkovcu jebila i 30. plamenobaca~ka ~eta (vp 5773) 9. armije15.

U ratnom razvoju (1949-1950) na oglas mobililizacije, u Laj-kovcu se formirala komanda 17. tenkovske divizije sa 17.bataqonom za vezu. Komandu ove divizije razvijala je Komandatenkovskih i motorizovanih jedinica JA, a u Lajkovac u wensastav na oglas moblizavcije je dolazila 203. tenkovska briga-

Bojan Dimitrijevi}

72

14 Kwiga mobilizacijskog razvoja JA i KNOJ-a prema nare|ewu 67, od 24.jula 1949. III uprava General{taba (G[).

15 Isto.

da iz Smedereva. Ve} u 1950. godini ova divizija je formiranakao aktivna16.

U sastavu KNOJ-a tako|e je do{lo do preimenovawa, pa jevaqevska brigada (2/5. divizije) postala 51. puk narodne odbra-ne (vp 8611) u sastavu ni{ke 11. divizije narodne odbrane (NO).Ovaj puk imao je 20. bataqon (vp 6696) u Vaqevu, 73. bataqon u[apcu (vp 6751) i 86. bataqon (vp 6813) u Titovom U‘icu.17

Vaqevskim pukom narodne odbrane komandovali su u 1948: majorMilan Miqu{, a 1951. potpukovnik Bo{ko Kuqa~a. U isto vre-me politi~ki komesari bili su majori Ivo Kne‘evi}, odnosnoRadovan Kne‘evi}. Zanimqivo je da je, u periodu od 1945. do1949. godine, u Vaqevu bio 56. zarobqeni~ki logor (bataqon)sastavqen od italijanskih zarobqenika. Ova jedinica bila je unadle‘nosti 9. odeqewa za ratne zarobqenike ministarstvaunutra{wih poslova FNRJ.

Mnoge od promena u organizaciji 1948-1949, nisu bile uspe-{na, pa je u formaciji iz 1950. do{lo do povratka na nekare{ewa iz formacije pre reorganizacije. Novom organizacijomJA je dobila ve}i broj operativnih komandi. Komande armijapreformirane su u streqa~ke korpuse, i to: 9. armija u 4. korpusu Kragujevcu, kojem je pripala i vaqevska 12. divizija. Sada je,me|utim ova komanda bila vezana za 1. vojnu oblast u Beogradu.18

Od tada pa do 2002. vaqevski garnizon je u sastavu 1. vojne obla-sti (armijske oblasti ili armije), u zavisnosti kako se nazivalau pojedinoj reorganizaciji ili vremenu.

U dopuni reorganizacije od 1952. nije bilo promena vezanihza vaqevski garnizon. Pionirski puk iz Lajkovca pre{ao je uObrenovac a plamenobaca~ka ~eta u Novi Sad. Umesto ovih je-dinica, ostalo je 275. vojno skladi{te (in‘iwerijsko) u Bogova-|i. U ovoj organizaciji javqa se i vojno skladi{te 81 (veze) uSlovcu, a u Lajkovac je iz Pan~eva pre{ao 132. putno-eksploata-cioni bataqon (vp 1822). Zanimqivo je da je po ovoj reroganiza-ciji auto-radionica Gradskog narodnog odbora u Vaqevu ulazi-


73

16 Isto.

17 Isto.

18 Oru`ane snage Jugoslavije 1941-1981, str. 163.

la u sastav armije kao Vojna radionica br. 372. Ipak, formacij-skih promena te godine je bilo najvi{e u KNOJ-u. Rasformira-no je u ovoj jedinici vi{e (unutra{wih) pukova i bataqona. Ta-ko je rasformiran i vaqevski 51. puk NO. Formirano je osam(unutra{wih) brigada NO tako {to su postoje}e 4 divizije spu-{tene, a 4 wihova puka podignuta na brigadni rang. Preostali20. bataqon NO iz Vaqeva sada je ulazio u sastav 63. brigade NOsa komandom u Kragujevcu. U toj 1953. godini posle prethodnogdrasti~nog smawivawa, KNOJ biva rasformiran sa preostalimbrigadama i bataqonima za unutra{wu upotrebu i drugim ma-wim jedinicama. Ovo je ozna~ilo kraj postojawa i jedniceKNOJ-a u Vaqevu posle punih devet godina.19

Slede}a ve}a reorganizacija i smawewe JNA usledila je 1956.godine20. U toj promeni vojne oblasti nazvane su armijske obla-sti u okviru kojih su formirana vojna podru~ja (VP) umesto ko-mandi korpusa. Vaqevo je pripalo Kragujeva~kom vojnom pod-ru~ju, ali je ovim nare|ewem do{lo do rasformirawa 12. divi-zije sa svim jednicama.21 Tako je ova divizija prestala da postojiposle deceniju i po ratnog i mirnodopskog puta. Weni posle-ratni komandanti bili su Petar Vujnovi} (1945), Petar Mati}(1946), Ivan Doj~inov (1948, v.d.), Milo{ Ivo{evi} (1949),\or|e Bikicki (1950), i Stevo Rau{ (do rasformirawa 1956).Svi su bili u ~inu pukovnika ili potpukovnika. Politi~ki ko-mesari su bili Dmitar Bajalica, Du{an Dozet, âslav Bo‘o-vi}, Mirko Vrani}.22 U Vaqevu je tokom godine formiran 951.pe{adijski nastavni centar (vp 7860). Naime, ne{to kasnije usklopu reorganizacije armije, te godine su formirani i nastav-ni centri za obuku vojnika.23 Tako je Vaqevo izgubilo komandu

Bojan Dimitrijevi}

74

19 Naredba (Nar.) Dràvnog sekretarijata narodne odbrane (DSNO), pov.br. 830/52 kao dopuna kwige mobilizacijskog razvoja JA i KNOJ-a premanare|ewu 67, od 24. jula 1949. III uprava G[.

20 Nar. Vrhovnog komandanta oruànih snaga (VKOS), pov. 50, 51, 1. mart1956.

21 Razvoj OS SFRJ 3-1, str 235.

22 Razvoj OS SFRJ - Rukovode}i kadrovi, kwiga Oru‘anih snaga 1945-1985,kw. 24, (lista je rekonstrukcija, mogu}e je da neko ime jo{ nedostaje).

23 Nar. VKOS pov.260, 18. jul 1956.

divizije, ali i ve}i deo borbenih jednica. Nadaqe, u gradu je vr-{ena obuka mladih vojnika za pe{adijske jedinice. Slede}e go-dine formirane su u ratnom razvoju JNA fomiraju se vojnoteri-torijalni bataqoni, a formirani su i bataqoni narodne voj-ske. Neki od ovih ratnih jednica trebalo je da budu formirani iu Vaqevu.24

Kako se u to vreme smatralo, radi daqeg usavr{avawa odbra-ne socijalisti~ke Jugoslavije 1958. godine donesena je nova kon-cepcija odbrane, poznatija pod nazivom Strategija op{tena-rodnog rata. Tokom 1959. godine na osnovu ove koncepcije, zapo-~eta je velika reogranizacija JNA, poznatija pod nazivom Dr-

var.25 U skladu sa ovim planom izvr{ene su brojne formacijskepromene u jedinicama. Planom Drvar, po ameri~kom uzoru pre-{lo se na petornu formaciju, tako da je trebalo da divzije imajupo pet pukova, a ovi pet ~eta.

Formiran je i niz pe{adijskih divizija tipa B, koje su imalejezgro komande sa pet ~eta koje su u ratu razvijale pukove. Novedivizije su dobile nazive prema partizanskim divizijama izDrugog svetskog rata. U Vaqevu je tako formirana 46. srpska pe-{adijska divizija B (vp 7860). Ona je u svom sastavu imala slede-}e pe{adijske ~ete (u ratu, dakle: pukove) 53, 72, 90. i 227. koje subile u Vaqevu kao i 160. koja je bila u Lajkovcu. Kada se uporedeovi brojni nazivi vidi se da su brojeve 53. i 160. ranije nosilipukovi ranije vaqevske 12. divizije, a da su brojevi 72, 90. i 227.nosili pukovi zaje~arske 28. divizije. U Vaqevu je formiran i324. samostalni pe{adijski puk (vp 4689). Plan Drvar predivi-deo je i preme{tawe 181. gardijskog pe{adijskog puka (vp 6734)iz Zagreba za Vaqevo. Ovaj puk nastao je novembra 1946. kao jednaod gardijskih brigada (2. ili 3) u sastavu Gardijske divizije.Brigada je potom pre{la u Zagreb, gde je 1948. preimnovana u 181.gardijski streq~ki puk. Ovaj puk }e imati istaknuto mesto u za-greba~kom garnizonu, posebno u vremenu obezbe|ewa 6. kongresaKPJ 1952, kada je u Zagrebu boravio neko vreme i mar{al Tito, a


75

24 Nar. VKOS pov. 11, 12. jul 1957.

25 Nar. VKOS s/pov. 9, od 27. jula 1959, i Nar. s/pov. 293, III uprava, 5. avgust1959.

zatim i na velikom septembarskom manevru 1953. godine. Ovomjedinicom komanduju 1949/50. komandant Kova~evi} i poli-ti~ki komesar Vigwevi}, 1953. Gojko Tintor, a 1957. PetarMaqkovi}. Posmatrano sa distance od skoro pola veka, ovo }eza garnizon biti najva‘nija izmena jer }e ova jedinica, bez obzi-ra na razne formacijske promene, biti osnovna jednicavaqevskog garnizona do danas. U tom trenutku, ovaj puk je bio idaqe u sastavu beogradske 4. gardijske divizije. Po ovoj reorga-nizaciji u ratnom razvoju armije je obrazovan ve}i broj samo-stalnih pe{adijskih pukova tipa B, koji su u miru imali samokomandu. U Vaqevu je tako formiran 741. samostalni pe{adij-ski puk (vp 7623). Posle samo tri godine postojawa rasformi-ran je 951. nastavni centar. Planeri JNA, su verovatno uo~ilipotencijal garnizona i posle perioda postojawa jedinog nastav-nog centra, Vaqevo se reafirmi{e kao garnizon sa ve}im brojempe{adijskih jedinica. Vaqevski granizon je prema ovoj reorga-nizaciji iza{ao iz sastava kragujeva~kog vojnog podru~ja i pre-{ao u novoformirano Vojno podru~je Titovo U‘ice.26 U okviruistog procesa reorganizacije skladi{ta u i oko Kraqeva u{lasu u sastav novoformirame 670. skladi{ne grupe.27

Zanimqivo je da su u 1960. ratni 53. i 160. pe{adijski puk (~e-te) dobili ratne zastev u sklopu {ire dodele pukovskih zasta-va.28 Pitawe je da li su iskori{}ene zastave ranije postoje}ihpukova. Slede}e godine ratnu zastavu dobio je i novoformirani324. samostalni puk.29

Osnovni problemi nastali preformacijom Drvar su bili mno-gobrojni, a mnoga od re{ewa nisu bila adekvatna mogu}nostima iranijoj praksi. Novi plan reorganizacije poznat kao Drvar 2, obu-hvatao je kao i prethodni plan Drvar, promene u organizaciji,formaciji i dislokaciji jedinica JNA i, ustvari, bio je korekci-ja prethodnog plana, iako se to ~esto kasnije predstavqalo kaonastavqawe reorganizacije. Ovaj plan tako|e je „zavrteo” mnoge je-

Bojan Dimitrijevi}

76

26 III uprava, s/pov. 531, 28. decembar 1959.

27 Nar. III uprava s/pov. 452, 24. oktobar 1959.

28 Nar. VKOS, pov. 36, 18. mart 1960.

29 Nar. DSNO, s/pov. 154, 8. jul 1964 i Nar. III uprave s/pov. 12. maj 1964.Nar. VKOS od 26. juna 1961.

dinice na terenu, doneo niz novih re{ewa i novih (i starih) orga-nizacionih formi. Prema reorganizaciji Drvar 2, nare|enoj 8. ju-la 1964. godine30 rasformirano je VP Titovo U‘ice. Ovom reor-ganizacijom, u garnizonu Vaqevo, ponovo je do{lo do talasarasformirawa: tako je ukinuta 46. divzija B, kao i 324. i 741. (B)samostalni pukovi. Formiran je 116. nastavni in‘iwerijskibataqon (rasformiran nekoliko godina kasnije) a tako|e i gru-pa za razvoj partizanske brigade.31 Iz sastava {aba~ke 3. pe{a-dijske divizije R (u miru puk) u Vaqevu je bio dislociran 3. me-{oviti artiqerijski puk.

U 1965. godini do}i }e do opse‘nog preimenovawa ve}eg delape{adijskih i zdru‘enih jedinica JNA, i to zbog prilago-|avawa mirnodopskih organizacija i partizanskih tradicija.Tako je u domenu ratnih tradicija jedinica JNA (korpus-divi-zija-brigada/puk) u~iwena je radikalna promena. Izvr{ena jeprenumeracija jedinica i dodeqivawe tradicija partizanskihjedinica (iz tzv. NOR-a) prema regionalnom tipu. Nazivi jedi-nica su izmeweni u skladu sa idejom da jedinice JNA na jednomprostoru nastavqaju tradicije lokalnih partizanskih sastavaiz Drugog svetskog rata. U mnogo slu~aja izmewene su samo tra-dicije, koje su naredbom odre|ene, ali bilo je i ve}eg brojapreimenovawa jedinica. Ovim nare|ewem 4. gardijska divizija uBeogradu preuzela je naziv i tradicije originalne 1. proleter-ske divizije iz Postojne, s tim da je u nazivu sada uz gardijski

stajao i naziv proleterski. Weni pukovi tako|e. Tako jevaqevski 181. gardijski puk preimenovan u 20. gardijski prole-terski pe{adijski puk (preuzeo naziv puka iz Postojne koji jepostojao od 1959. do 1964).32 Ovom puku koji do tada nije imao od-re|ene ratne tradicije, jer je bio gardijski, dodeqeno je danastavqa tradicije 3. proleterske sanxa~ke NOU brigade. Uovom periodu (od 1963, ili pre?) zakqu~no sa tom godinom pu-kom je komandovao Milan Kova~evi}. Istim nare|ewem 3. me-{oviti artiqerijski puk [aba~ke divizije baziran ne{to ra-


77

30 Nar. DSNO, s/pov. 154, 8. jul 1964 i Nar. III uprave s/pov. 12. maj 1964.

31 Nar. DSNO, s/pov. 203, 12. jun 1964.

32 Nar. DSNO st. pov. 319, 3. jul 1965.

nije u Vaqevu postao je 25. me{oviti artiqerijski puk, jer jewegovoj diviziji dodeqena tradicija 25. (srpske) divizije.

Ovim nare|ewem uvdeni su novi nazivi za ratne partizanske

brigade, koje su do tada nosile naziv mesta (Vaqevska, itd), a sa-

da broj i regionalno odre|ewe.33 Mnogo motiva je sigruno bilo

presudno za ovaj projekat, pre svega ideolo{kih. Svakako i po-

treba da se jedinice, odnosno stanovni{tvo i lokalne institu-

cije, identifikuju kroz tradicije jedinica formiranih u ratu

na jednom prostoru, odnosno kroz jedinice koje }e nastavqati

wihovu tradiciju.

Zavr{etkom reorganizacije po planu Drvar 2 1965, nisu pre-

stale reorganizacije u JNA. U kopnenoj vojsci najvi{e. ^ini se

da proces promena i tragawa za novim re{ewima traje bez pre-

kida sve do sedamdesetih godina, kada se organizacija ustaquje

sve do novog talasa promena prema planovima Jedinstvo od

1987/8. godine. Tako je do{lo do rasformirawe partizanske

brigade u Vaqevu 1966. Ali krajem 1967. ponovo se formira, sa-

da kao 32. srpska (vp 8823) brigade.34

Vojni vrh JNA, poquqan sveop{tim napretkom odnosa sa is-

to~nim blokom, naredio je, 25. decembra 1967, da se izvr{i

smawewe mirnodopskih efektiva, tako {to su mnoge divizije

preformirane u pukove a wihovi pukovi u bataqone i tako

ni‘e. Vaqevski garnizon je prema ovoj reorganizaciji imao

promenu samo utoliko {to je bataqon iz 20. puka pre{ao u

Gorwi Milanovac (vp 6734-20).35 Nare|ewem iz jula 1968. godi-

ne formirane su grupe za razvoj teritorijalnih pe{adijskih pu-

kova koji bi se formirali u ratu. Ove komande su nastale

preformirawem partizanskih brigada R. Tako je u Vaqevu tre-

balo da se ukine 32. partizanska brigada a umesto we je formira-

na grupa za razvoj 506. teritorijalnog pe{adijskog puka (vp

Bojan Dimitrijevi}

78

33 Nar. DSNO, s/pov. 319, 3. jul 1965.

34 Nar. DSNO, str. pov. 361, 24. avgust 1966, odnosno nar. 496, 28. oktobar1967.

35 Nar. DSNO, str. pov. 28, 20. januar 1968.

8823)36. Avgustovskim nare|ewem formirane su komande 22 voj-nih okruga, od kojih je jedan formiran u Vaqevu (vp 2351).37

Prema iskustvima iz ~ehoslova~ke krize u leto 1968. do{lo jedo obnavqawa talasa reorganizovawa jedinica i to upravo kadaje u toku bio ili je ve} zavr{en proces prethodne reorganizaci-je. Do{lo je do formirawa niza novih jedinica, mahom predvi-|enih u ratnom razvoju. Sada je u Vaqevu obrazovana partizan-ska divizija, koja je nosila naziv 45. srpska, i koja se u ratu for-mirala u sastavu od tri partizanske brigade i to 21. u TitovomU‘icu, 32. u Vaqevu i 38. u Loznici.38 Sasvim je mogu}e da uop-{te nije do{lo do ukidawa 32. partiznaske brigade i stvarawa506. teritorijalnog pe{adijskog puka, jer je raspon datirawadokumenata svega par meseci, i za pretpostaviti je da birokra-tija nije registrovala ove promene precizno, pre svega jer je re~bilo o ratnim jednicama (tzv. na papiru). Naime, po~etkom 1969.godine, formiran je u Pan~evu novi 506. teritorijalni pe{a-dijski puk.39 Vaqevska ratna divizija je u 1975. formirala 45.komandu za razvoj partizanske divizije R (vp 1036) a grupe za raz-voj partizanskih brigada postale su komande za razvoj (u Vaqevui daqe 32, ali sada 36. u G. Milanovcu i 38. u Loznici)40 U toku1986. godine lakim divizijama i brigadama vra}en je naziv par-

tizanski. Nije bilo promena u organizaciji ove divizije, ka-snije po planu Jedinstvo.41

Daqa istorija razvoja jedinica JNA (pa i u Vaqevu) u nared-nih dvadesetak godina, na strate{kom nivou je stabilna, jer sekomande armija ne mewaju, delom i komande aktivnih i ratnihdivizija, sa svega nekoliko izuzetaka. Razvoj organizacije pra-timo kroz promene na brigadno-pukovskom nivou ili (pre)for-mirawe jedinica koje zahteva nova tehnika i naoru‘awe koji suuvo|eni u ovom periodu. Tako 1969. godine, 25. me{oviti


79

36 Nar. DSNO, str. pov. 345, 16. jul 1968.

37 Nar. DSNO, str. pov. 420, 20. avgust 1968.

38 Nar. DSNO, str. pov. 529, 20. septembar 1968.

39 Nar. DSNO, str.pov. 735, 21. decembar 1968.

40 Nar. Saveznog sekretarijata narodne odbrane (SSNO), str. pov. 12-37, 31.decembar 1974.

41 Nar. SSNO, str. pov. 1051-1, 4. jun 1986.

artiqerijski puk (25. pd) prelazi u [abac42, a u Vaqevo sti‘eprva tenkovska jedinica. Naime, podelom 24. oklopnog puka uSmederevu na dva bataqona u 1969. vaqevski garnizon dobija i25. oklopni bataqon (klasifikacije B-1). Ovaj bataqon formi-ran je prema nare|ewu od 20. januara te godine i ulazio je u sa-stav {aba~ke 25. divizije. Ovaj bataqon je, prema nare|ewu od 8.jula 1974, preformiran (mada se u dokumentu navodi kao oklop-ni puk) u 25. oklopnu ~etu, s tim da u ratnoj formaciji razvijaoklopni bataqon.43 Mogu}e je da je ovaj bataqon iskori{}en dase u 20. proleterskom gardijskom puku formira oklopnibataqon na mesto dotada{weg 3. pe{adijskog bataqona, a sveprema nare|ewu od 21. marta 1975. godine. Uvo|ewe novih parti-ja tenkova T-55 dovelo je do nastavka preoru‘avawa oklopnih idela pe{adijskih jednica, a osvajawe proizvodwe doma}ih borbe-nih vozila pe{adije (M-80), dalo je zamaha sve ve}oj integracijipe{adije i oklopnih jednica. Taj proces je karakteristi~an zaskoro celu deceniju osamdesetih u JNA, i vidqiv je i u granizonuVaqevo. Naime u sklopu uvo|ewa nove tehnike cela 1. proleterskagardijska divizija postaje mehanizovana. Prema nare|ewu od 22.marta 1982, 20. proleterski gardijski puk se preformira iz pe{a-dijskog u mehanizovani44.

Posle ispitivawa dve opitne formacije tehni~kih baza, u1976. godini odlu~eno je da se objedine po slu‘bama razneusitwene jedinice (koje nismo razmatrali u ovom tekstu) i for-miraju na nivoima armija tehni~ke, intendantske i sanitetskebaze. Vaqevo je potpalo u nadle‘nost 373. tehni~ke baze (Kne‘e-vac) ~ije je 2. tehni~ko skladi{te bilo u Bogova|i (vp 8236), kaoi ratna 99. ~eta za tehni~ko snabdevawe koja se formirala uVaqevu. Ovakav sistem pozadinskog obezbe|ewa ostao je na snazisve do 1988. godine dok nije do{lo do objediwavawa u jedinstve-ne, pozadinske baze.45

Bojan Dimitrijevi}

80

42 Nar. SSNO, str. pov. 94, 25. februar 1969.

43 Nar. SSNO, str. pov. 35, 20. januar 1969, isto, nar. 12-27, 8. jul 1974.

44 Nar. SSNO, str. pov. 550-1, 22. mart 1982.

45 Nar. SSNO, str. pov. 76-32, 11. maj 1976.

Sedamdesetih godina na aerodrormu tipa C (ratni aerodrom,travnata poletno-sletena staza) predvi|eno je formirawe 64.bataqona aerodromskog obezbe|ewa R. Ova jedinica preformi-rana je, po naredbi od 6. juna 1984, u 64. bataqon obezbe|ewa avi-jacije R, sa mirnodopskom VP 4486 Divci. Bataqon, a samim timi aerodom u Divcima bio je u sastavu batajni~ke 177. vazduho-plovne baze. Bataqon je ostao u strukturi ove baze sve dok nared-bom od 7. oktobra 1997. nije izbrisan iz ratnog razvoja.

Sredinom 80-ih zapo~eta je reorganizacija JNA poznata kaoplan Jedinstvo, koji je pretpostavqao organizaciju kroz jugoi-sto~no, centralno, severozapadno i jadransko-pomorsko voji-{te. Na svakom od wih trebalo je formirati vojne oblasti, ne-vezane sa teritorijalnim odre|ewem republi~kih granica.46

Rad na ovoj reorganizaciji bio je dugotrajan i predvi|ao je da se,prema svetskim re{ewima, zameni organizacija sa armijama idivizijama, a uvede model vojnih oblasti sa korpusima i ve}imbrigadama, kao efikasnijim organizacionim celinama.47 Nekihrvatski autori (Davor Marijan, Davor Domazet-Lo{o) ukazujuda je ideja za korpusnu organizaciju nastala na bazi iskustava izaktivnosti 52. korpusa na Kosmetu, po~etkom osamdesetih, i daje to bio model koji za prihva}en u organizaciji Jedinstvo.48

Ova reorganizacija se mo‘e posmatrati i kao povratak na or-ganizaciju kakva je postojala od 1950. do 1969. godine. Vojneoblasti i komanda nadle‘na za mornaricu, odnosno pomorskorati{te. Jedino je nedostajala komanda u centralnom deluzemqe (Sarajevu). Svakako da je u periodu pre dono{ewa ovakveodluke, bilo dosta rasprava u vojnom vrhu, gde se u prethodnihdeceniju i po, i vi{e, stekla navika da armije (odnosno korpus u


81

46 Nar. SSNO, str. pov. 1514-1, 17. septembar 1987. Naredba o org. formpromenama, plan Jedinstvo.

47 Konrad Kol{ek, Prvi pucwi u SFRJ, Se}awa na po~etak oru‘anih sukoba

u Sloveniji i Hrvatskoj, Beograd 2005, str. 64.48 Davor Domazet Lo{o, ukazuje da je kqu~ni osnov za ovaj projekat bila

studija koju je izradio tada{wi general-major Blagoje Axi} pod nazivomMesto, uloga i anga|ovawe oru‘anih snagau spre~avawu nastajawa i

eliminisawa vanrednih prilika, izdata kao bilten G[ JNA br. 53, 1986.godine. Davor Domazet Lo{o, Hrvatska i veliko rati{te, Zagreb 2002,str. 47 na daqe.

Crnoj Gori) u ve}ini slu~ajeva budu posmatrane kao nekakve re-publi~ke vojne komande. Sigurno da je postojao oprez kod poje-dinih generala da }e pojedina republi~ka rukovodstva imatiuticaja na pojedinog komandanta armije u slu~aju nekakve van-redne situacije. Tako|e, sasvim je jasno da je ova tema bila raz-matrana samo u strogo zatvorenim krugovima armije.

U kopenenoj vojsci promene su se odvijale u toku cele 1988. go-dine. Jedan, zna~ajan deo ove organizacije sastojao se u promenistatusa jednice A, B ili R, a ova oznaka je ozna~avala nivo wenepopuwenosti qudstvom, kod A 60-100%, kod B 15-60% i kod R od0-15%. Garnizon u Vaqevu je po ovoj reorganizaciji potpao pod37. korpus u U‘icu: u okviru ove reorganizacije 45. partizanskadivizija R u{la je u wegov sastav. Dotada{wi 25. map B prefor-miran je u 208. me{oviti artiqerijski puk R sa sedi{tem uVaqevu (vp 3821), tako|e u sastavu istog 37. korpusa, jer je 25. pdbila rasformirana.

Vaqevski 20. proleterski gardijski mehanizovani puk i daqeje bio u sastavu 1. pgmd sa komandom u Beogradu. Kasnije, premaovom planu, 1. oklopni puk u sastavu iste 1. pgmd, predislocirase iz Beograda u Vaqevo i zajedno sa 20. pukom stvara 2. prole-tersku gardijsku mehanizovanu brigadu B sa formacijom 2+2okb/mb od kojih samo 1. mb aktivan a ostalo R. U realnosti, napapiru su preneti vojna po{ta (vp 9845, ratna 2028) i uveden jenovi naziv, a do{ao je i komandant iz Beograda. Nova brigadanastala je kompletno na efektivima vaqevskog puka i novoj teh-nici.49

Na bazi fragemnata iz vojne {tampe identifikujemo da su 20.pukom komandovali: Bo‘idar Vukasnovi} (1972), Milisav Se-kuli}, (krajem 70-tih), \or|e ]ur~in (po~etkom 1980-tih), @i-vojin Zdravkovi} (1985, 1986), Milinko Sti{ovi} (do kraja1989) i zatim Momir Tali} (1990), sada ve} 2. pgmbr. Tako|e, da

Bojan Dimitrijevi}

82

49 1. proleterski gardijski oklopni puk formiran je 12. juna 1967, od 1.gardijskog oklopnog bataqona u Beogradu. Naoru‘an sa T-34B do 1971, odtada tenkovima T-55. Prema nare|ewu iz juna 1982. puk se preformiraradi uvo|ewa tenkova tipa T-72, i to po privremenoj formaciji, dok sene u perspektivi ne preformira u 2. mbr, {to je i izvr{eno po planuJedisntvo krajem osamdesetih godina.

je puk bio najboqi i u okviru takmi~ewa “Birajmo najboqu jedi-nicu u 1. armiji” 1978. i 1981. godine. Potom, u periodu 1989. go-dine nastalo je sre|ivawe prilika, i nije bilo zna~ajnih prome-na gotovo u celoj JNA.50 U toku 1990. godine nastavqena je reor-ganizacija sa tendencijom smawewa JNA kroz plan Jedinstvo 2 iJedinstvo 3. Me|utim, prema nare|ewu Jedinstvo 3 (432-13) od23. 7 1990. iz 2. brigada je prevdena iz B u A klasifikaciju. Uovakvoj formaciji brigada je uzela u~e{}a u ratnim operacija-ma u isto~noj Slavoniji u jesen 1991. godine51. Prema reorgani-zaciji armije od januara 1992. godine52, 2. pgmbr bila je u sastavu1. mehanizovanog korpusa, a 208. map bio je i daqe u sastavu 37.korpusa.

Posle borbenih dejstava u Sloveniji u leto 1991. u Vaqevo jepreba~ena 195. motorizovana brigada iz Maribora (vp 8164, iz31. korpusa). Ovom jedinicom komandovao je potpukovnik Mi-lan Jovi}. Posle kakve-takve konsolidacije, ova jedinica je ta-ko|e upu}ena na liniju fronta u isto~nu Slavoniju, gde je nala-zimo u selu Nijemci i okolini. Brigada je potom rasformirana1992. godine. Prema neostvarenom nare|ewu G[ PS SFRJ sp2088-1, od 12. maja 1992, snage JNA iz Bosne su trebale da se povu-ku u Srbiju. Po tom planu u Vaqevo je trebalo da stigne 580. ma-br iz Doboja, zatim komande 4. korpusa sa 49. brigadom, odnosno5. korpusa sa pri{tapskim jednicama i 10. i 30. partizanskomdivzijom.

Preformirawem JNA u Vojsku Jugoslavije, 19. maja 1992, gar-nizon Vaqevo je bio u sastavu 1. armije mehanizovanog korpusasa svojom 2. mehanizovanom brigadom, koja se upravo bila vrati-la u garnizon posle u~e{}a u borbenim dejstvima od septembra1991. godine. U me|uvremenu ukinut je naziv proleterska gardij-


83

50 Osim {to je posle doga|aja na Kosovu u prole}e te godine u sklopupoja~avawa snaga kompletna mehanizovana ~eta sa BVP M-80 iz 2. pgmbru{la u 1. bataqon 125. motorizovane brigade u Kosovskoj MitroviciNar. SSNO, str. pov. 878-1, 19. april 1989;

51 Detaqnije: Marko O. Jeli}, Vaqevska brigada na rati{tu zapadnog

Srema i Isto~ne Slavonije 1991-1992. god. Glasnik Istorijskogarhiva Vaqevo, br. 32-1998, str. 214-219.

52 SSNO Nar. odbrana – Dr‘. tajna 263-1 20., 1992.

ska. Vaqevski 208. map i daqe je bio u odgovornosti U‘i~kogkorpusa. Po ovoj reorganizaciji, skladi{te u Bogova|i (2/373.tehni~ke baze) sada je pre{lo u sastav novosadske 793. pozadin-ske baze kao 703. tehni~ko skladi{te (municija i minsko-eks-plozivna sredstva), a biv{e 4. u Pri~evi}u postalo je 705. teh-ni~ko skladi{te (pogonsko; U ovo skladi{te, prema nare|ewuiz 1993, pre{lo je vanaerodromsko pogonsko-ubojno skladi{tesa aerodroma Ponikve53).

Vojni odsek Vaqevo bio je od maja u sastavu Vojnog okruga Be-

ograd. Odsek je razvijao 12. (vp 6122) i 13. (vp 6124) vojno-terito-

rijalni odred. Naredbom od 7. avgusta iste godine formirana je

komanda Vojnog okruga Vaqevo (vp 4162) u koji su u{li i vojni

odseci Vaqevo, [abac i Loznica. Ovaj okrug je imao 27. i 30.

vojnoteritorijalnu brigadu, kao i 12, 13, 15, 29. i 31. vojnoteri-

torijalni odred na svoj teritoriji.54 Daqim rasformirawem je-

dinica TO Srbije u sastav VoK Vaqevo u{li su slede}i voj-

no-teritorijalni odredi: u vojnom odseku u [apcu: 140. vtod u

Bogati}u, u vojni odsek u Loznici 142. vtod u Loznici, 144. vtod

u Malom Zvorniku, 146. vtod u Quboviji i 147. vtod u Krupwu, i

u vojni odsek u Vaqevu: 149. vtod u Ose~ini, 150. vtod u Koceqe-

vi, 153. vtod na Ubu, 156. vtod u Lajkovcu i 159. vtod u Qigu.55

Zbog obezbe|ewa novouspostavqene granice Savezne Republi-

ke Jugoslavije i opasnosti od preno{ewa brobenih dejstava na

desnu stranu Drine, formiran je 15. grani~ni bataqon, a iz sa-

stava TO razvijene su snage 4. operativne zone. Ove snage su uspo-

stavile grani~no obezbe|ewe na ovom prostoru. Radi prihvata

ovih snaga, u Vaqevu je krajem 1992. trebalo formirati Opera-

tivnu grupu Drina (vp 9705). Prema ovom nare|ewu, ova komanda

je trebalo da ima komandu stana, izvi|a~ki vod, ~etu veze, ~etu

Bojan Dimitrijevi}

84

53 Ministarstvo odbrane (MO), nar. s/pov. 642-1, od 6. februara 1993.

54 MO, nar. s/pov. 3442-1, 7. avgust 1992

55 MO, nar. s/pov. 4136-1, od 7. oktobra 1992. Prema nare|ewu MO, s/pov.642-1, od 6. februara 1993, 140. vtod prebazirao je iz Mionice u Bogati},29. vtod iz Bogati}a u Vladimirce, 31. vtod iz Vladimiraca u Loznicu,142. vtod iz Loznice u Mionicu.

vojne policije do i 1-3 re~ne ~ete56. Delovi 2. brigade tako|e su

uzeli u~e{}a u obezbe|ewu granice u periodu januar-april 1993.

godine. Kasnijim nare|ewem iz 1993. precizirano je da se for-

mira Operativna grupa Drina, ali sada kao jedinica ranga di-

vizije, u koju ulaze lozni~ka 169. i {aba~ka 544. mtbr, 15. gra-

ni~ni bataqon i 58. pontonirska ~eta R sve iz Novosadskog kor-

pusa, kao i 208. me{oviti artiqerijski puk iz U‘i~kog korpu-

sa.57 Ovim sastavom komandovali su pukovnik Ratko \oki}, a

potom general-major Tomislav [ip~i}. U skladu sa novom re-

organizacijom iz 1994. godine OG Drina preformirana je od 18.

marta do 1. juna te godine u Drinsku diviziju. U wen sastav su

u{le slede}e jedinice: 20. motorizovana brigada, 169. motori-

zovana brigada, 544. motorizovana brigada R, 208. me{ovita

artiqerijska brigada R, zatim 30, 32, 84, 150. i 153. laka pe{a-

dijska brigada R, 15. grani~ni bataqon, 39. bataqon veze R, 61.

laki artiqerijsko-raketni divizion PVO, 387. in‘iwerijski

bataqon, 69. dopunski bataqon R i 58. pontonirska ~eta. Deo

ovih jedinica ve} je bio postojao a druge su formirane ili pre-

formirane u toku godine. Tako je 2. mehanizovana brigada A iz

Mehanizovanog korpusa, preformirana u 20. motorizovanu bri-

gadu R (vra}en je stari formacijski broj, ali je ostala vojna po-

{ta 9845), 208. map je preformiran u brigadu sa dva haubi~ka di-

viziona 155 mm i divizionom vi{ecevnih raktenih lansera 128

mm. U diviziju je u{ao i 387. in‘iwerijski bataqon R (do tada

puk, vp 6332), a formirani su 44. bataqon vojne policije u

Vaqevu (vp 4534), 61. laki artiqerijski divizion PVO u [apcu

(vp 4768), 69. dopunski bataqon R Mionica i 39. bataqon veze u

Vaqevu (vp 2686) koji je u miru postojao kao ~eta veze. Vojnoteri-

torijalne brigade 27. i 30, su preimenovane u 32. i 30. a iz Ko-

mande odbrane grada Beograda u Drinsku diviziju pre{le su 84,

150. i 153. laka brigada R sa mestima razvoja u Stepojevcu, Laza-

revcu i Obrenovcu. Radio-izvi|a~ki vod iz Kragujevca pre{ao


85

56 MO, nar s/pov. 4136-1, od 7. oktobra 1992. Ista takva komanda formiranaje u Zrewaninu kao OG Banat.

57 MO, nar. s/pov. 64-1, 11. januar 1993.

je u Vaqevo.58 Iako je re~ o ~itavom spisku jedinica, primetno

je da je ve}i deo wih bio ratne formacije, i da je osnovu divizi-

je ~inila 20. motorizovana brigada. Ovom istom preformaci-

jom tehni~ko skladi{te u Bogova|i prepot~iweno je 373. poza-

dinskoj bazi, sada kao 305. tehni~ko skladi{te, dok je 705.

skladi{te u Pri~evi}u u{lo u sastav 165. vazduhoplovne baze

(Ponikve).

U kasnijim dogradwama formacije vojske tokom devedesetihgodina, efektivi Drinske divizije su postepeno smawivani:153. lpbr je preme{tena iz Obrenovca u Vaqevo.59 Potom je 1997.godine 169. mtbr preformirana u lpbr, rasformirane su 30. i32. lpbr, a 84. i 150. lpbr postale su odredi 504. i 151. motorizo-vane brigade i napustili su Drinsku diviziju.60 Slede}e godine,44. bataqon VP je preformiran u ~etu vojne policije 20. briga-de, a rasformirani su 387. in‘b R, 61. lard PVO i 69. dopb R.61

Prema reorganizaciji iz februara 1999, koja zbog rata sa Sever-noatlanskim paktom nije sprovedena, bilo je predvi|enorasformirawe Drinske divizije (komande sa 39. bv) s tim dawene preostale jedinice (20. mtbr, 544. mtbr, 169. lpbr, 208. ma-br, 15. grb, 58. pont~) u|u u sastav Beogradskog korpusa.62

Drinska divizija je nastavila da postoji sve do reorganiza-cije 20-28. februara 2002. kada je u sklopu rasformirawa armijado{lo i do wenog ukidawa posle osam punih godina postojawa.Komandanti ove divizije bili su u tom periodu: general-majoriTomislav Obradov (1994-1999), i Miladin Miladinovi}(2000-2001), odnosno pukovnici David Markovi} (1999-2000) iDragan Paska{ (2001-2002). Posle ove reorganizacije preostalejedinice divizije 20. i 544. brigada (rasformirana 2004), kao i15. grani~ni bataqon pre{li su u sastav Beogradskog korpusa.Sve ostale jedinice divizije su rasformirane. Vaqevska 20. mo-

Bojan Dimitrijevi}

86

58 MO, nar. s/pov. 486-1, 2. mart 1994.

59 Nar. Na~elnika General{taba (NG[) s/pov. 770-1, 8. mart 1995.

60 Nar. NG[ s/pov. 362-1, 27. februar 1997.

61 Nar. NG[ s/pov. 690-1, 6. mart 1998.

62 Nar. NG[ s/pov. 636-1, 18. februar 1999, odnosno nare|ewe kojim seponi{tavaju ove promene, isto 2709-1, 16. septembar 1999

torizovana brigada ostala je tako osnovna jedinica vaqevskoggarnizona. Brigada je, 2003. godine, imala u sastavu aktivne (A)jedinice: 1. motorizovani bataqon, oklopni bataqon (tenkoviT-55), haubi~ki divizion (D-30 122 mm), me{oviti protivo-klopni divizion (M-83/T-12) i pozadinski bataqon, a kao ratne(NA) jedinice 2. i 3. motorizovani bataqon, laki artiqe-rijsko-raketni divizion PVO63. Po preformirawu KomandeBeogradskog korpusa, u komandu Operativnih snaga (2004), bri-gada je postala sastavni deo ove komande. U periodu od 1990. go-dine do danas brigadom su komandovali: Dragoslav Stani}, Du-{an Lon~ar, Š?¹ Axi}, Qubisav Todorovi}, Radovan Mrvi}, Zo-ran Soldat, Milenko Pavlovi}, Stojan Batini} i MilanNedeqkovi}64.

Prema strategijskom pregledu odbrane koji je zapo~et sa iz-radom u drugoj polovini 2005. godine u Ministarstvu odbrane,sa predvi|enom dinamikom planom usvajawa sredinom 2006. gar-nizon Vaqevo treba da i daqe ostane aktivan. U periodu2000-2004. godine brojno stawe brigade se kretalo oko 1500-1600qudi. Uvo|ewem mogu}nosti civilnog slu‘ewa vojnog roka,smawewem trajawa vojnog roka na 6 meseci, i sve mawom zainte-resovano{}u za vojni poziv, ova brigada je kao i mnogi drugi sa-stavi do{la u situaciju da ima brojno stawe znatno mawe, odpredvi|enog mirnodopskog stawa, tako da je profesionalizaci-ja i smawewe jedini izlaz za opstanak kvalitetne vojske na ovomprostoru. Ipak, tradicija i raspolo‘ivi kapaciteti u~inilisu da u predvi|enom op{tem smawewu garnizon ima budu}nost.U wemu bi se prema ovom planu i novoj organizaciji vojske na-{li jedan aktivan profesionalni pe{adijski bataqon, zatimcentar za obuku i ratna Vaqevska teritorijalna brigada. Ostajeda se vidi kakvim }e putem i}i ovaj reformski proces i kako }eu budu}nosti ‘iveti vaqevski garnizon.


87

63 Struktura Vojske Srbije i Crne Gore, Uprava za organizaciju, mobili-zaciju i vojnu obavezu, Sektor za popunu, mobilizaciju i sistemskapitawa (PM i SP), General{tab VSCG, april 2003.

64 Podaci iz spomen sobe 20. mtbr.

Popis skra}enica:

bv - bataqon veze

vp - vojna po{ta

VP - vojno podru~je

VoK - Vojni okrug Komande

vtod - vojnoteritorijalni odred

grb - grani~ni bataqon

dopb - dopunski bataqon

in`b - in`iwerijski bataqon

lpbr - laka pe{adijska brigada

mabr - me{ovita artiqerijska brigada

map - me{oviti artiqerijski puk

mb - mehanizovani bataqon

mbr - mehanizovana brigada

mtbr - motorizovana brigada

okb - oklopni bataqon

pgmbr - proleterska gardijska mehanizovana brigada

pgmd - proleterska gardijska mehanizovana divizija

pd - pe{adijska divizija

pont~ - pontonirska ~eta

sd - streqa~ka divizija

Rezime

Tekst daje istorijat garnizona Vaqevo od zavr{etka Drugog svet-skog rata pa sve do dana{wih dana. U Vaqevu se u tom periodu nala-zila komanda aktivne pe{adijske divizije: 4. kraji{ka/12. stre-qa~ka 1945-1956, 46. srpska pe{adijska B: 1959-1964, Drinska1994-2002. godine. Ovo sve govori da je vaqevski garnizon imao zna-~ajne potencijale u sme{tajnim i qudskim kapacitetima. Jedna odkarakteristika posleratnog razvoja garnizona su i reorganizacije,preimenovawa, rasformirawa, i druge promene, koje su ~esto kom-plikovale strukturu i. Posle niza organizacijskih promena, od1959-60. godine u garnizonu se ustaquje gardijska jedinica (181. puk,potom 20. puk pa 2. brigada) koja je do danas ostala osnovna jedinicavaqevskog garnizona.

Bojan Dimitrijevi}

88

Summary

The text cites the history of Valjevo garrison from the end of World War

II up to nowadays. In that period in Valjevo was situated the headquarters of

active infantry squadron: 4. squadron of Krajina/ 12. shooting squadron

1945-1956, 46. Serbian infantry B squadron: 1959-1964, squadron of Drina

1994 - 2002. These facts show that garrison of Valjevo had significant poten-

tial in terms of accommodation facilities and man power. As a result of post-

war garrison development arose following changes: reorganization, renam-

ing, disbandment. Those and other changes often made garrison structure

more complicated. After a series of organizational changes in years 1959

and 1960, a guardsmen unit becomes a regular part of the garrison (first as

the 181. regiment, then as the 20. regiment and finally as the 2. brigade).

That guardsmen unit remained as the main unit of garrison Valjevo up to

now.


89

Aleksandar Rafailovi}

Istra‘iva~ka stanica Petnica

ANALIZA PRISTUPNICA „VAQEVSKOG DRU[TVA

ZA SVADBARINU I POSMRTNINU”

Apstrakt: U ~lanku se analizira struktura ~lanova Vaqevskog dru-

{tva za svadbarinu i posmrtninu na osnovu sa~uvanih pristupnica.

Obra|ene su izjave o pristupawu nastale u periodu od 23. januara do 1.

decembra 1900. godine. Prou~avana je polna struktura i zanimawa ~la-

nova Dru{tva, brojnost ~lanova po fondovima, geografska rasprostra-

wenost i delovawe Dru{tva.

Uvod

Vaqevsko dru{tvo za svadbarinu i posmrtninu (u daqem tek-stu Dru{tvo) osnovano je 10. juna 1890. godine u Vaqevu, „i podtim danom potvrdilo pravila svoja kod vaqevskog prvostepenogsuda pod Br. 15730.”.1 Dru{tvo su sa~iwavala dva odseka: zasvadbarinu, koji je bio brojniji, i za posmrtninu.2 Namena ovogdru{tva je bila da novcem, u vidu premije, pomogne svoje ~lano-ve ili ovla{}ene ulaga~e prilikom ven~awa ili sahrane. Radi-lo se o kreditnoj zadruzi, {to je ekonomska kategorija slabo is-tra‘ivana u srpskoj istoriografiji. Dru{tvo je postojalo do1901. godine, kada biva likvidirano. „Od novembra meseca pr.god. pa do februara ove godine broj ~lanova oba odseka ovogadru{tva opadao je tako da je do meseca marta spao do ispod sto-tine, te je zbog toga po re{ewu skup{tine od 6. marta tek. godi-ne, a na osnovu ~l. 56. pravila moralo dru{tvo likvidirati”.3

91

UDK = 061.235(497.11 Vaqevo)"1900"

PRILOZI

SUPPLEMENTS

1 B. Peruni~i}, Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je 1815-1915, Vaqevo1973, str.1141.

2 Isto

3 Isto

Organi Dru{tva bili su: Skup{tina, Glavni odbor, Uprav-ni i Nadzorni odbor, dnevni poverenik i upravni ~inovnici.Skup{tina, redovna ili vanredna, obavezno se dr‘ala u Va-qevu. Skup{tina je razmatrala izve{taje o radu Dru{tva, bira-la upravni i nadzorni odbor, odobravala buxet i dr. Upravniodbor je izvr{avao skup{tinske odluke, vr{io upis ~lanstva,donosio odluke o isplati premija, starao se o dru{tvenoj imo-vini i dr. Du‘nost Nadzornog odbora, pored ostalog, bila je davodi nadzor nad dru{tvenom imovinom i radom, u skladu sa Za-konom, udru‘ewima i pravilima Dru{tva.

Vaqevsko dru{tvo nije bilo usamqen primer, ve} su dru{tvasli~ne namene postojala i u ostalim ve}im centrima KraqevineSrbije. O tome nam svedo~i deo sa~uvane prepiske Dru{tva. Be-ograd je, prema ovoj prepisci, imao dva dru{tva (Beogradsko

dru{tvo za svadbarinu i posmrtninu svojih ~lanova u Kraqevini

Srbiji i Prvo beogradsko palilulsko dru{tvo „Milo{evac” za

poro|aj, svadbarinu, do‘ivotnu premiju i posmrtninu), a dru-{tva su postojala i u [apcu ([aba~ko dru{tvo za: svadbarinu,

do‘ivotnu premiju i posmrtninu), Aleksincu (Dru{tvo „Smeh

i suza”), Para}inu (Para}insko ukopno dru{tvo), Kwa‘evcu(Prvo Kwa‘eva~ko dru{tvo za pomo} pri udaji i ‘enidbi), Ni{u(I Ni{ko dru{tvo za pomo} pri udaji i ‘enidbi), U‘icu (Prvo

U‘i~ko ukopno dru{tvo), Aran|elovcu (Prvo Aran|elova~ko

dru{tvo za udaju i ‘enidbu), Svilajncu (Prvo Resavsko posmrt-

no i do‘ivotno dru{tvo).

Fond Vaqevskog dru{tva za svadbarinu i posmrtninu je samofragmentarno sa~uvan (3 kwige i 3 kutije spisa), tako da su namza rad bile dostupne pristupnice iz 1900. godine, delovi zapi-snika sa samog kraja postojawa Dru{tva (od 16. februara do 5.marta 1901. godine), mawi broj ra~una, zahtevi ~lanova za is-platu premija, prepiska sa ostalim dru{tvima i tri kwige (dvadelovodna protokola i partijalnik ~lanova).4 Najve}i nedosta-tak i prepreku u istra‘ivawu predstavqala je ~iwenica da nisu


92

4 Vodi~ Me|uop{tinskog istorijskog arhiva Vaqevo, Vaqevo 2004, str.420-421.

sa~uvani Statut i Pravila Dru{tva, kao nijedna ~lanska kwi-‘ica na kojima su bila od{tampana pravila.

Dru{tvenim pravilima bilo je predvi|eno da ~lanovi Dru-{tva, zavisno od du‘ine ~lanstva, imaju posle tri meseca pravona premiju. Iz kwiga se da vidi da je Dru{tvo od osnivawa svo-jim ~lanovima isplatilo 145 premija za svadbarinu i 11 za po-smrtninu u sumi od 15.485 dinara.5

Za potrebe ovog istra‘ivawa gra|a iz druge kutije fondaVaqevskog dru{tva za svadbarinu i posmrtninu, u kojoj se nala-ze izjave, je digitalizovana i, po zavr{etku istra‘ivawa,Vaqevskom arhivu je predata elektronska baza sa podacima o~lanovima koja }e biti prikqu~ena fondu Vaqevskog dru{tvaza svadbarinu i posmrtninu.6 Za vreme svog postojawa Dru{tvoje imalo 2.488 ~lanova, od kojih je 1.777 bilo u odseku za svadba-rinu, a 711 u odseku za posmrtninu.7 Analizirano je 847 sa~uva-nih izjava o pristupawu Dru{tvu. U velikom broju slu~ajeva na-ilazili smo na po dva primerka iste izjave. Pored izjava u istojkutiji, nalazi se i pet sudskih dopisa u kojima se Dru{tvo oba-ve{tava o uvo|ewu u ~lanstvo za ve}i broj lica, kao i jednoodobrewe za isplatu premije drugom licu.

Struktura ~lanstva prema polu

Analizom izjava pokazalo se da je Dru{tvo imalo 52,3% mu-{karaca u svojim redovima (443 ~lanova) {to je bio neznatnove}i broj u odnosu na 47,7% ‘ena (404 ~lanice). Podaci za tugodinu govore da je u Kraqevini Srbiji bilo 51,4 % mu{ke po-pulacije i 48,6 % ‘enske.8 Ipak, s obzirom na patrijarhalno

Analiza pristupnica „Vaqevskog dru{tva za svadbarinu i posmrtninu”

93

5 Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo, Fond: Vaqevsko dru{tvo zasvadbarinu i posmrtninu- Vaqevo (1890-1901), 1900-1901, kw. inv. br. 1-3(u daqem tekstu: MIAV, Fond: Vaqevsko dru{tvo).

6 Bazu su napravili i podatke uneli polaznici (Dragana Jela~i}, JelenaManojlovi}, \or|e Naki}) i mla|e saradnice (Divna Mili}, MilenaRepaji}) Seminara dru{tvene istorije u Istra`iva~koj stanici Petni-ca za vreme letweg seminara (20-30. jul 2006).

7 Peruni~i}, n. d. str. 1141.

8 Statisti~ki godi{wak Kraqevine Srbije, VI 1901. godine, str. 27. (udaqem tekstu: Stat.)


94

Izjava o pristupawu Dru{tvu

dru{tvo koje je bilo karakteristi~no za Kraqevinu Srbiju skraja XIX i po~etka XX veka, moglo bi se re}i da je ovakva rav-nomerna zastupqenost polova donekle iznena|uju}a. Da stvarine odudaraju suvi{e od svog vremena pokazuju odobrewa, koja se~esto sre}u kao neobavezni dodatak izjavama, u kojima ro-diteqi ili staraoci odobravaju pristupawe svojim k}erimaili ‘enama. Formulacija je, naj~e{}e, bila tipizirana: „Odo-bravam gorwu izjavu moje sinovice kao wen stric i starateqGli{a Markovi} (major)”; „Odobravam postupak mojoj }erki,Avram Jovanovi} trgovac ovda{wi”9. Sa druge strane, mada re-|e, ovakve formulacije sre}emo i kod mu{kih ~lanova: „Odo-brava wegov otac Milosav Ini} te‘ak iz Ribara”.10 Sli~nepropratne komentare, nalazimo u 31 izjavi.

Daqom analizom izjava utvr|eno je da je od 404 ~lanica Dru-{tva wih 249 bilo u~laweno u odsek za svadbarinu {to procen-tualno iznosi 61,63% svih ~lanica. U odsek za posmrtninu bilaje u~lawena 151 ~lanica, odnosno 37,37%. Kada se posmatraju sa-mo fondovi za svadbarinu, odnosno posmrtninu, ~lanice su bi-le zastupqene sa 41,85% u odseku svadbarine i sa 61,63% u odsekuposmrtnine. Pomenimo da se samo jedna izjava, pretpostvqamogre{kom, odnosila na oba odseka, kao i da u {est slu~ajeva, nijenazna~en odsek za koji se ~lan opredelio. Mu{ki ~lanovi su ~i-nili samo 94 ~lana za odsek posmrtnine 38,37% i 346 ~lanovaodseka za svadbarinu ili 58,15%. Porede}i samo mu{ke ~lanoveme|u sobom, dobijamo da je u odsek za posmrtninu u~laweno21,21% svih ~lanova, odnosno u odsek za svadbarinu 78,10%.11

Socijalna struktura ~lanstva

Kao odgovor na pitawe ko su sve bili ~lanovi Dru{tva, izvr-{ena je analiza podataka koji govore o socijalnoj strukturi~lanstva. U obzir su uzeti podaci o zanimawu i pismenosti ~la-nova. Do podataka o pismenosti se dolazilo na osnovu formula-cije koja se nalazila na ve}ini pristupnica, bez obzira da li se


95

9 MIAV, Fond: Vaqevsko dru{tvo, kut. br. 2, pr. br. 314, 135.

10 MIAV, isto, kut. br. 2, pr. br. 520.

11 MIAV, isto, kut. br. 2.

radilo o {tampanim pristupnicama, a bilo ih je vi{e vrsta,ili onima rukom napisanih. Formulacija je glasila: „Svedociako je ~lan nepismen”.12 Nailazili smo i na druga~iju formula-ciju gde se ostavqalo mesto samo za potpis svedoka, bez stavke opismenosti. U pojedinim slu~ajevima je ~ak precrtavan deo for-mulacije koji se odnosi na pismenost. Analizom rukopisa pot-pisanih ~lanova i komparacijom sa ostalim rukopisima na iz-javi, u par navrata smo zakqu~ili da je ~lan ipak pismen ilibar polupismen i pored prisustva svedoka.13 Na kraju smo za-kqu~ili da su svedoci pre svega bili neophodni jer se radilo opravnom ~inu, koji je zatim i u sudu overavan, a da im je tek se-kundarna funkcija bila svedo~ewe o prihvatawu obaveza izme|unepismenog ~lana i Dru{tva. Sve ovo nam je ote‘alo utvr-|ivawe procenta pismenih, odnosno nepismenih ~lanova Dru-{tva. Bilo je i druga~ijih primera kada su osobe koje su potpi-sale ~lana, ostavile traga i o sebi ili kada je ~lan znakom krstanedvosmisleno pokazivao da je nepismen.14

Analizom smo do{li do podatka o 368 pismenih ~lanova od847, odnosno 43,44%. Me|u ~lanicama Dru{tva bilo je 149 pi-smenih ili 40,49% svih pismenih ~lanova, dok je pismenih mu-{karaca bilo 219 ili 59,51%. Od 404 ~lanice, pismenih je bilo36,88 %. Kod mu{kih ~lanova od 443 ~lana, pismenih je bilo49,43%. Nepismeni ~lanovi Dru{tva su bili u ve}ini i bilo ihje 479 ili 56,55%. U Srbiji je te godine bilo 423.433 pismenih,od kojih je bilo 351.791 pismenih mu{karaca i samo 71.642 pi-smene ‘ene. Od ukupnog broja pismenih stanovnika KraqevineSrbije, 39,34% je ‘ivelo u varo{ima, a na selu je bilo 60,66%pismenih.15 Procenat pismenog stanovni{tva, sve do 1900. godi-ne, u gradovima iznosio je 43,7%, a u selima svega 6,4%.16 Razlogne{to ve}em procentu pismenih ~lanova Vaqevskog dru{tva zasvadbarinu i posmrtninu, od dr‘avnog proseka, treba tra‘iti u


96



14 MIAV, isto, kut. br. 2, pr. br. 766, 785.

15 Stat. str. 76.

16 Peri{i}, Miroslav, Vaqevo, grad u Srbiji krajem 19. veka, Beograd – Va-qevo 1988, str. 106.

~iwenici da je me|u ~lanovima Dru{tva bilo 30,93% onih kojisu dolazili iz gradova. Beograd je predwa~io sa 135 ~lanova,sledilo ga je Vaqevo sa 40 ~lanova, [abac i Ni{ sa po 19, Kra-gujevac sa 15 i U‘ice sa 10 ~lanova.

Pored podatka o pismenosti, za utvr|ivawe socijalne struk-ture ~lanstva koristili su nam i podaci o zanimawu ~lanovaDru{tva. Veliki broj, wih 439, ili 51,83%, nije se izjasnio u ve-zi sa zanimawem. Ostaje otvoreno pitawe {ta je razlog izostan-ku te informacije u tako velikom broju slu~ajeva? S druge stra-ne, u fondu se pojavquje znatan broj povr{no popuwenih izjava.Postoji mogu}nost da je usled nemarnosti slu‘benog lica kojeupisuje ~lanove u Dru{tvo, u pojedinim izjavama izostao poda-tak o zanimawima ~lanova. Ova ~iwenica, kao i uo~eno tipskopopuwavawe izjava, te ve}i broj primqenih ~lanova u istom da-nu, navode na zakqu~ak da je prijavqivawe obavqano u brzini.Na {est prijava, zbog ne~itkog rukopisa, nismo mogli da utvr-dimo ta~no zanimawe.

S obzirom da se u prijavama pojavquje veliki broj razli~i-tih zanimawa, mo‘e se zakqu~iti da je Vaqevsko dru{tvo zasvadbarinu i posmrtninu bilo otvoreno za sve ~lanove dru-{tva, bez obzira na sloj kojem pripadaju. Ipak i samo letimi~anpogled na pomenuta zanimawa, kao i sama namena Dru{tva, jasnoukazuju da su ~lanovi bili pre svega qudi kojima je ta finansij-ska pomo} bila nu‘na. Utvr|eno je da su me|u ~lanovima koji suse izjasnili o zanimawu najbrojniji bili zemqoradnici, sa 106~lanova, odnosno 12,51%, {to je prirodno u zemqi poputKraqevine Srbije koja je bila izrazito agrarna zemqa. Druge pobrojnosti bile su 94 udovice, zatim 40 devojaka, 29 te‘aka, 10slu‘benika carine i tro{arine (kontrolori, stra‘ari, lato-vi) i 9 trgovaca. Sva ostala zanimawa su bila zastupqena maweod 1%, odnosno pomiwu se u jednom do dva slu~aja. Me|u wima suse na{li: abaxija, bakalin, zidar, kalfa, ko~ija{, lekar, moler,obu}ar, papuxija, piqar, praktikant, stolar, in`ewer ‘ele-zni~ke direkcije, fotograf i druga zanimawa.

^lanice dru{tva su se uglavnom izja{wavale kao udovice(23,27%) ili kao devojke (9,9%). Tek neznatan broj wih imao jeneko zanimawe (radnica, zemqodelnica, itd.) Najve}i broj udo-


97

vica (82) pristupio je u fondu za posmrtninu, 11 ih je u fondu zasvadbarinu, dok za jednu nemamo podatak za koji se odsek oprede-lila. Sve devojke, izuzev jedne, u~lanile su se u fond za svadba-rinu. Iz svega navedenog, za posmatrani period, mo‘e se za-kqu~iti da su ~lanovi Dru{tva u ve}ini bili iz ni‘ih slojevadru{tva. Zahvaquju}i ve} pomenutim dodatnim komentarima,koje nalazimo u pojedinim izjavama, mo‘emo ovu tvrdwu da po-smatramo i iz drugog ugla. U svakoj prilici kada je neko drugolice bilo ulaga~, osnovni tekst izjave bio je dopuwavan re~imakoje su imenovale ulaga~a, ali ~esto ga i ovla{}ivale da brine oulozima i prenosile pravo na podizawe premije na wega. Anali-zom smo utvrdili da ulaga~e mo‘emo podeliti na dve osnovnegrupe. Jednu ~ine ~lanovi u‘e i {ire porodice, koji u dosta slu-~ajeva ostvaruju pravo na premiju, naro~ito u slu~aju posmrtni-ne.17 Drugu grupu predstavqaju trgovci i zanatlije, u ve}oj meri,te aktivni i penzionisani oficiri ili slu‘benici, u mawojmeri. Pripadnici ove grupe ulaga~a skoro uvek ostvaruju pravona premiju, bez obzira da li se radilo o odseku svadbarine iliposmrtnine.18 Ukupno je bilo 107 ulaga~a, koji nisu ~lanoviDru{tva. Nastavak istra‘ivawa ima za ciq da poka‘e odnosiznosa uloga i visine premije, te ostvarenu dobit ulaga~a koja jeizvesno bila motiv wihovog anga‘ovawa.

Fondovi za posmrtninu i svadbarinu

Pri pristupawu u Dru{tvo ~lanovi su se opredeqivali iz-me|u fondova svadbarine i posmrtnine. Ukupan broj ~lanova ucelokupnom periodu postojawa Dru{tva (1890-1901) iznosio je2.488 ~lanova, od kojih je 1.777 bio ~lan odseka svadbarine, dokje preostalih 711 ~lanova pripadalo odseku posmrtnine19. Odtoga je, samo u posmatranom periodu januar – decembar 1900. go-dine, fondu svadbarine pristupilo 595 ~lanova, odnosno33,48% od ukupnog broja ~lanova tog fonda, dok su se u fond po-smrtnine, u ovom periodu, u~lanilo 245 ~lanova, odnosno


98

17 MIAV, Fond: Vaqevsko dru{tvo, kut. br. 2, pr. br. 23.

18 MIAV, isto, kut. br. 2, pr. br. 433, 556, 557, 558, 559, 562.

19 Peruni~i}, n. d., str. 1141.

34,46% od ukupnog broja ~lanova fonda posmrtnine. Nagli padbroja ~lanova, po~etkom 1901. godine, doveo je do likvidacijedru{tva ve} u martu mesecu te godine. Ostaje tajnovito {ta jedovelo do naglog i drasti~nog opadawa broja ~lanova, naro~itoako se Komisija za izvi|aj ra~una vaqevskih udru‘ewa pozitiv-no izjasnila o radu Dru{tva i stawu na ra~unu.20

[to se ti~e odluka ~lanova, u posmatranom periodu, na osno-vu dobijenih rezultata, mo‘e se uo~iti da se ve}ina opredelilaza pristup u fond svadbarine (70,25%). Procenat ~lanova fondaza posmrtninu, prema dostupnim izjavama, iznosio je 28,92%. Usamo jednom slu~aju zapa‘eno je da je ~lan upisan u oba fonda,ali kako su sa~uvane izjave samo za period maj – decembar 1900.godine, ne mo‘emo sa sigurno{}u tvrditi da li je to Pravilimabilo predvi|eno, ili je re~ o oma{ki unosioca podataka. Najve-}u te{ko}u prilikom ovog istra‘ivawa predstavqala je ~iwe-nica da nisu sa~uvana Pravila Dru{tva, pa tako ne znamo da lije bilo mogu}e u~laniti se o oba fonda.

Pra}ewem broja novopristupqenih ~lanova, uo~ava se da sepojedini datumi isti~u po izuzetno velikom prilivu ~lanova, ito iz razli~itih mesta. Ova pojava je naro~ito karakteristi~naza jul 1900. godine, kada se u~lanilo 514 ~lanova, {to iznosi ~ak60,68% od ukupnog broja ~lanova u posmatranom periodu. Brojnovoprimqenih ~lanova se razlikovao od meseca do meseca. Odjedne izjave u januaru, preko potpune praznine, do posledwih da-na maja, slabog ali konstantnog priliva u junu, do naglog skokau julu, laganog pada u broju, ali ne i u dinamici, tokom avgusta iseptembra, oktobarskog stagnirawa, kada je broj novih ~lanovau pitawu, do prore|ivawa u novembru, da bi u decembru imalisamo jednu izjavu, kao i na po~etku godine. Za{to je dolazilo doovih, na momente drasti~nih promena, za sada ostaje nepoznato.Pretpostavka bi mogla da bude da je do ovako brojnogu~lawivawa u pojedinim danima dolazilo u vreme odr‘avawava{ara ili crkvenih praznika. Pregledom kalendara21 za pre-


99

20 Isto

21 Dr‘avni kalendar Kraqevine Srbije za godinu 1900. koja je prestupna,Beograd, 1899.

stupnu 1900. godinu, ova pretpostavka je u potpunosti odba~ena!Jul je karakteristi~an jo{ po ne~emu – Dru{tvo je nove ~lanovedobijalo svakog dana u mesecu, bez izuzetka, {to ostalih mesecinije bio slu~aj! Drasti~an pad u prijemu novih ~lanova bele‘ise u novembru 1900. godine, kada se broj pristupnica smawuje nasvega 9, za celokupan mesec. Ovo otvara prostor za daqe istra-‘ivawe i komparaciju sa, nadamo se sa~uvanim, fondovimaostalih dru{tava u Kraqevini. Predstoji nam da istra‘imo da


100

Saradwa sa sli~nim dru{tvima iz drugih gradova

li je visina premije uticala da se sredinom 1900. godineVaqevsko dru{tvo za svadbarinu i posmrtninu uve}a za tolikibroj ~lanova.

Geografsko poreklo ~lanova Dru{tva

U Kraqevini Srbiji je, krajem XIX i po~etkom XX veka, po-

stojao ve}i broj dru{tava sli~ne namene. Prilikom ana-

lizirawa geografskog porekla ~lanova Vaqevskog dru{tva za

svadbarinu i posmrtninu, nai{li smo na ve}i broj ~lanova koji

su dolazili van teritorije Vaqevskog okruga. Pojedina~no naj-

brojniji su bili ~lanovi sa teritorije Vaqevskog okruga (164),

dok je veliki broj ~lanova dolazio i iz Beograda (135), U‘i~kog

(80), Podrinskog (72) i Beogradskog okruga (55). U jednom broju

slu~ajeva, zbog ne~itqivog rukopisa ili o{te}enosti izjava,

nismo mogli sa sigurno{}u da rastuma~imo navedeno mesto iz

koga je ~lan. Drugu krajnost su predstavqale one izjave na koji-

ma nije bilo podataka ni o mestu iz koga je ~lan, niti o okrugu

(36). Pored bli‘ih okruga, Dru{tvo je imalo ~lanove i iz veoma

udaqenih mesta koja su pripadala Vrawskom (32) ili To-

pli~kom okrugu (13). Upore|ivawem sa administrativnom pode-

lom iz 1900. godine, dolazimo do podatka da su ~lanovi bili iz

svih okruga Kraqevine Srbije.22 Na ‘alost, trenutni obim do-

stupnih izvora nam ne omogu}ava da se podrobnije pozabavimo

motivima ~lanova za pristupawe ba{ ovom dru{tvu. Isti prob-

lem imamo i kada je krah ovog dru{tva u pitawu. Za samo par me-

seci u Dru{tvu je ostalo mawe od sto ~lanova, iako su svi orga-

ni Dru{tva funkcionisali, a kwige uredno vo|ene.23 Na{a je

pretpostavka, u oba slu~aja, da je visina premije bitno uticala

kako na u~lawivawe osoba iz udaqenih krajeva tako i na brzi

slom ovog dru{tva. Na ‘alost, trenutno stawe izvora nam ne

omogu}ava da ovu pretpostavku potvrdimo ili odbacimo.


101

22 Stat. str. 15

23 Peruni~i}, n. d., str. 1141.

Rezime

Vaqevsko dru{tvo za svadbarinu i posmrtninu je osnovano 1890.godine u Vaqevu i postojalo je do 6. marta 1901. godine, kada je, odlu-kom svoje skup{tine, likvidirano usled naglog gubqewa ~lanova.Dokumentacija ovog dru{tva je fragmentarno sa~uvana, i to pre sve-ga za 1900. godinu. Veliki problem je {to nam nisu sa~uvana Pravi-la i Statut Dru{tva. U toj godini Dru{tvo je primilo 847 novih~lanova, od kojih 443 mu{kih i 404 ‘enska ~lana. Najvi{e ~lanovaje primqeno sa teritorije Vaqevskog, U‘i~kog i Podrinskog okru-ga, kao i iz Beograda. Najzastupqeniji su bili zemqoradnici, kojisu ~inili 12,51%, dok su kod ~lanica predwa~ile udovice i devojke.Vi{e od pola ~lanstva 51,83% nije se izjasnio u vezi sa zanimawem.Dru{tvo je imalo 368 pismenih ~lanova odnosno 43,44%. Velikibroj ~lanova je dolazio iz gradova 30,93%. Dru{tvo je imalo dva od-seka – za svadbarinu i posmrtninu, a brojniji je bio fond svadbari-ne. Pored ~lanova, na analiziranim izjavama o pristupawu Dru-{tvu, uo~en je i ve}i broj ulaga~a koji su naj~e{}e i podizali dogo-vorene premije.

Summary

Association for nuptial and funeral funds disposal of Valjevo was

founded in 1890. It lasted until March 6, year 1910, when the association's

assembly terminated its work due to abrupt loss of members. The documen-

tation of this association is preserved in fragments and mainly from year

1900. That can cause a great deal of problems since the Book of rules and the

Statute can not be found in that preserved documentation. In year 1900 the

association admitted 847 new members, from which 443 were male and 404

female members. The majority of members were from the counties of

Valjevo, U`ice, Podrinje and from Belgrade. Most of them were engaged in

agriculture - 12,51%. As for female members - most of them were widows

and maiden young women. More than moiety of members - 51,83% did not

state their occupation. The association had 368, that is 43,44% of literate

memebrs. Majority of them was from cities 30,93%. The association had two

departments - for nuptial and for funeral funds and nuptial fund was bigger.

Apart from members, analysis of admission statements revealed a number of

investors and they were often those who showed up and colected the agreed

premiums.


102

Sne`ana Radi}

SPISAK KONFISKOVANE POKRETNE IMOVINE

„NARODNIH NEPRIJATEQA” U VAQEVU,

JANUAR 1945.

Uvod

Na sednici Predsedni{tva AVNOJ-a, odr‘anoj u Beogradu21. novembra 1944. godine, usvojena je Odluka o prelazu u dr‘avnu

svojinu neprijateqske imovine, o dr‘avnoj upravi nad imovinom

neprisutnih lica i o sekvestru nad imovinom koju su okupatorske

vlasti prisilno otu|ile.1 Ova odluka stupila je na snagu 6. fe-bruara 1945. i tek tada su se stekli uslovi za dono{ewe zakon-skih i podzakonskih propisa vezanih za „prevo|ewe” privatnesvojine u dr‘avnu svojinu.

Najsigurniji na~in da se to sprovede i da se gra|anski slojtzv. „narodnih neprijateqa” iskqu~i iz aktivnog dru{tvenog`ivota je bila politi~ka i ekonomska eliminacija. Prvi oblikoduzimawa imovine bila konfiskacija, koja je kao vid kazne do-no{ena je u krivi~no pravnom postupku.

Zakon o konfiskaciji i o izvr{ewu konfiskacije donet je 12. ju-na 1945.2 Najkra}e re~eno ovim zakonom regulisane su pravneradwe i postupak konfiskacije imovine, a na osnovu donetihpresuda i odluka po drugim zakonima, u kojima je kao kazna izre-~ena, kazna konfiskacija imovine. Prvim ~lanom ovog zakona

103

UDK = 347.23(497.11 Vaqevo)"1945"(083.81)

1 Sl. list DFJ br. 2, od 6. februara 1946, a u formi zakona (Zakon o prelazuu dr‘avnu svojinu neprijateqske imovine i o sekvestraciji nad imovi-nom odsutnih lica, ima 10 ~lanova) odluka je objavqena u Sl. listu FNRJbr. 63, od 6. juna 1946.

2 Isto, br. 40, od 12. juna 1945.

Sne`ana Radi}

104

definisan je pojam konfiskacije: „1) Konfiskacija imovine je-ste prinudno oduzimawe bez naknade u korist dr‘ave celokupneimovine (potpuna konfiskacija) ili ta~no odre|enog dela imo-vine (delimi~na konfiskacija) koja je li~na svojina ili li~niudeo u zajedni~koj imovini sa drugim licima. 2) konfiskacijase odnosi na sva imovinska prava.” Konfiskacija je bila „spo-radi~na” kazna u ve}ini donetih zakona jer su glavne kazne bileli{ewe slobode do izricawa smrtne kazne, kazne prinudnog ra-da, zatim li{ewe politi~kih, gra|anskih i drugih prava.

Pre usvajawa ovih propisa, po oslobo|ewu Vaqeva i osni-vawa i organizovawa novih organa vlasti septembra 1944, kon-fiskaciju je vr{io Intendantski odsek Komande vaqevskogpodru~ja NOVJ u korist fonda za NOB. Pokretna dobra suuglavnom bila utro{ena za potrebe vojske. Konfiskacija jesprovo|ena po naredbama komandi mesta ili ovla{}enih komi-

Potvrda o konfiskaciji pokretne imovine od Marka Tomi}a iz Tu|ina (MI-

AV, fond: ONO Vaqevo (1944-1947) – Odsek narodne imovine, kut. inv. br. 2,

sija pri narodnim odborima, tada Vaqevskog okruga. Za neka li-ca podaci su upisivani u kwigu ({to je npr. slu~aj za Lajkovac3)iz kojih se vidi da su za potrebe NOV prete‘no konfiskovane‘itarice i namirnice (p{enica, kukuruz, zob, pasuq, sir, mast,so...), zatim ‘iva stoka (junad, prasad, ovce...), kao i seno, slama,drva i drugo. Tako|e, za pojedine, sa~uvane su potvrde komandimesta za preuzetu robu.

Konfiskacija pokretne i nepokretne imovine sprovo|ena jena osnovu odluka i presuda Vojnog suda Vaqevske vojne oblasti,odnosno Ve}a istog suda, koje je sa radom po~elo odmah pooslobo|ewu Vaqeva. Posledwa sa~uvana presuda je iz maja 1945,pa se iz raspolo‘ive arhivske gra|e zakqu~uje da je Vojni sudVaqevske vojne oblasti radio do sredine godine. Krajem 1945. ipo~etkom 1946. godine radio je i Vojni sud IV divizije I Jugoslo-venske armije u Vaqevu.4

Civilna vlast je postupak konfiskacije po~ela da sprovoditek po~etkom 1945. godine. Privredni odsek ONO Vaqevo dobioje 17. januara 1945. godine raspis5 (koji je ujedno obave{tewe, na-redba i uputstvo) od Povereni{tva privrede da je pri wemuosnovana Srpska uprava narodnih dobara, a pravni osnov wenograda je pomenuta odluka od novembra 1944. Wenim osnivawem usvojinu Srbije pre{la je:

„1. Sva imovina nema~kog Rajha i wegovih dr‘avqana na te-ritoriji Srbije.

2. Sva imovina lica nema~ke narodnosti, izuzev onih koji suse borili u redovima NOV i POJ...

3. Sva imovina ratnih zlo~inaca i wihovih pomaga~a, bez ob-zira na wihovo dr‘avqanstvo ...”

Spisak konfiskovane pokretne imovine...

105

3 MIAV, fond ONO Vaqevo (1944-1947) – Odsek narodne imovine, IIIV, d),Spisak konfiskovanih stvari od ratnog zlo~inca i narodnog nepri-jateqa po nare|ewu ove komande br. 184, Lajkovac, 23. oktobar 1944, kut.inv. br. 2.

4 Radi}, Sne‘ana: Konfiskacija imovine u Vaqevskom okrugu 1944-1946,MIAV, Vaqevo 2002, svi podaci o radu i organizaciji Vojnog suda Va-qevske vojne oblasti preuzeti su sa str. 27-30.

5 MIAV, fond ONO Vaqevo (1944-1947) – Odsek narodne imovine, del. br.111/45, IIA, kut. inv. br. 1.

Daqe, u tekstu pi{e da okru‘ni odbori treba pri svojim pri-vrednim odeqewima da organizuju tela koja }e biti organi oveuprave. Wihov sastav morali su „~initi po{teni, pouzdani istru~ni qudi”, jer su u pitawu „milionske vrednosti narodneimovine koje se rasipaju i razvla~e”. Zato je trebalo u najkra}emroku, po odre|enim kriterijumima prikupiti podatke o imovi-ni na teritoriji okruga.

Postupaju}i prema pomenutom aktu, Privredni odsek ONOVaqevo 22. januara 1945. godine, izvestio je Povereni{tvo pri-vrede ASNOS-a – Srpsku upravu narodnih dobara, o preduzetimmerama za popis, procenu i preuzimawe narodnih dobara.6 Odintendature Komande mesta Vaqevo tra‘ili su popis narodneimovine koja je vodila inventar i sa tom imovinom raspolaga-la, a od Vojnog suda vaqevske vojne oblasti i spiskove osu|enihlica. Me|utim, posao nije i{ao ‘eqenim tokom. U tom perioduOdsek narodne imovine za Vaqevski okrug jo{ uvek nije bioosnovan iz „tehni~kih razloga” i celokupan posao obavqao jeSrboqub Rasuli}, diplomirani pravnik. Nejasna je bila i or-ganizacija slu‘be i nije se znalo: da li }e telo biti samostalno,kakvu }e funkciju imati, kakav }e naziv nositi i ~itav niz dru-gih pitawa. Deo problema je re{en kada je, 24. februara 1945. go-dine, u okviru Privrednog odeqewa ONO Vaqevo osnovan Od-sek uprave narodnih dobara. Za {efa Odseka imenovan je Srbo-qub Rasuli}.

Delikatnost posla Odseka, evidentirawe i preuzimawe na-rodne imovine, zahtevalo je veliku odgovornost. Pored toga po-sao je bio obiman i ote‘an zbog dotada{weg na~ina rada Ko-mande mesta Vaqeva, koja je Odseku dostavqala nesre|ene i ne-potpune podatke. Sprovo|ewe konfiskacije ometale su vojnevlasti u dva pravca: prvo, bile su neregulisane kompetencije iz-me|u vojnih i narodnih vlasti, pa je od Vojno-sudskog odeqewapri Glavnom {tabu NOV i PO Srbije, prosle|eno ni‘im orga-nima vojne uprave, da konfiskaciju treba i daqe da vr{e vojnekomande, a ne narodne vlasti, dok su uprave narodnih dobara, za-stupnici narodnih vlasti, dobile od Povereni{tva privrede

Sne`ana Radi}

106

6 Radi}, Sne`ana: n. d., str. 43 i 44.

uputstvo po kojem konfiskacija spada u domen wihovog posla; idrugo, {to vojne vlasti nisu po{tovale potrebe Odseka za ka-drovima, ve} su sposobne qude, kod wih zaposlene, mobilisali uvojne jedinice.

Pomenuti akt, Vojni sud Vaqevske vojne oblasti dobio je, po-~etkom februara 1945. godine, od Glavnog {taba NOV i PO Sr-bije – Vojno-sudskog odeqewa7, koji je odmah prosledio ONOVaqevo – Upravi dr‘avnih dobara. U pitawu je naredba dobije-na od Vrhovnog {taba, gde pi{e: „1) da se bez odluke vojnog sudane mo‘e vr{iti nikakva konfiskacija. 2) da se prilikomizvo|ewa konfiskacije vojne vlasti imaju ta~no pridr‘avatinaredbe Vrhovnog {taba iz meseca septembra 1942. godine o za-pleni imovine na ra~un neprijateqa. 3) ne sme se uni{tavatiproizvodna mo} konfiskovanog gospodarstva. Isto tako ne smese porodicama osu|enih oduzimati stan, poku}stvo i gospodar-sko oru|e koji su im potrebni da bi mogli `iveti. Konfiskaci-ju treba shvatiti kao politi~ku meru koja se primewuje protivusvih narodnih neprijateqa, a na osnovu jedino presudom ratnogvojnog suda, prema veli~ini i te‘ini krivice”. Daqe u naredbise precizira da se deo imovine mora ostaviti najbli‘im srod-nicima za egzistenciju. Bitan je deo u kojem se iznosi postupakizvr{ewa konfiskacije: presuda; komisija koja nema stalni ka-rakter, ve} se formira po potrebi, sastavqena od: intendanta,jednog politi~kog rukovodioca, predsednika NOO i jednog odnajbli‘ih srodnika osu|enog lica; konstatovawe imovnog i po-rodi~nog stawa, posle ~ega se odlu~uje {ta se konfiskuje, za {tase izdaje „propisana potvrda”. Insistira se na davawuobja{wewa „narodu doti~nog mesta gde je izvr{ena konfiska-cija, zbog ~ega je to ura|eno”. Svako lice koje bude svojim radomprouzrokovalo nepravilnosti u pogledu konfiskacije, odgova-ra}e kod Ratnog vojnog suda.

Ipak treba imati u vidu da je to ratni period i da je na snaziUredba o vojnim sudovima, od 24. maja 1944, kojom su vojno i ci-


107

7 MIAV, fond ONO Vaqevo (1944-1947) – Predsedni{tvo, Naredba Vr-hovnog {taba u pogledu izvr{ewa konfiskacije i otklawawu nedostata-ka tokom sprovo|ewa postupka, del. br. 33, od 7. februara 1945, IIIQ, kut.inv. br. 4.

vilno sudstvo celovit i jedinstven sistem na teritoriji Jugo-slavije. Vojni sudovi su pre svega bili nadle‘ni da sude sva kri-vi~na dela koja u~ine vojna lica, ali i za sva krivi~na dela kojapo~ine ratni zlo~inci i narodni neprijateqi. Uredba defini-{e delo ratnog zlo~ina, krivi~no delo narodnog neprijateqa ivojno krivi~no delo. Po ~l. 13. Uredbe, ratni zlo~inci su bilioni gra|ani Jugoslavije, okupatorskih ili drugih zemaqa, po-kreta~i, organizatori, naredbodavci, pomaga~i i neposredniizvr{iteqi masovnih ubijawa, mu~ewa, odvo|ewa u logore i naprisilan rad stanovni{tva, uni{tavawe i pqa~ku narodne idr‘avne imovine, funkcioneri teroristi~kog aparata i tero-risti~kih naoru‘anih formacija u slu‘bi okupatora koji suvr{ili mobilizaciju naroda za neprijateqsku vojsku. Narod-nim neprijateqem smatrani su usta{e, ~etnici i pripadnicisvih ostalih oru‘anih formacija u slu‘bi neprijateqa iwihovi organizatori i pomaga~i – svi koji su u slu‘bineprijateqa: {pijuni, dostavqa~i, kuriri i agitatori (~l. 14.Uredbe). Ovi pojmovi su se oformili jo{ na po~etku rata, ali suu ovoj uredbi do‘iveli evoluciju i pravila se razlika izme|uonih koji svesno i dobrovoqno bili u slu‘bi okupatora, odonih koji bili zavedeni ili koji su protiv svoje voqe mobilisa-ni u razne neprijateqske oru‘ane formacije i nisu po~inilineko konkretno krivi~no delo. Uredba sadr‘i osnovne odredbeo krivi~nom postupku i istra‘nom postupku, a ~l. 28. detaqnoje regulisano {ta presuda mora da sadr‘i.

Me|uop{tinski istorijski arhiv u Vaqevu jedan je od retkihkoji ima sa~uvane odluke i presude Vojnog suda. Analizom odlu-ka do{lo se do slede}ih podataka:

– Sve odluke se pozivaju na ~l. 13, 14, 15. i 16. Uredbe o vojnimsudovima i ~l. 17. Naredbe o izborima narodnooslobodila~kihodbora od septembra 1942. godine.

– Prva odluka donesena je na osnovu presude izre~ene 7. okto-bra 1944, Sud. br. 1/44, a glasi na ime Mitrovi} Jovana,zemqoradnika iz Du~i}a, koji je osu|en „kao ratni zlo~inac inarodni neprijateq na kaznu smrti streqawem, s tim da mu se

Sne`ana Radi}

108

konfiskuje pokretna i nepokretna imovina u iznosu od 90%”.Posledwa (sa~uvana) odluka nosi datum od 1. juna 1945. godine.

– Ve}ina odluka odnosi se na grupe okrivqenih (od 2 do 19 li-ca), dok je samo 8 pojedina~nih. Iz 1944. godine sa~uvane su 53odluke, a na wima su imena 207 lica, a za 1945. ima 8 odluka sa 33imena.

– Posebno se insistira na „vrlo hitnom” izvr{ewu odluke upogledu konfiskacije imovine, da ne bi okrivqeni, odnosnowihova rodbina prikrila ili otu|ila imovinu i tako „osujeti-la izvr{ewe”.

– Iz sa~uvanih presuda, u 1944. i 1945. (8 presuda), vidi se daje po{tovana procedura sudskog postupka, {to je posebno regu-lisano ~l. 28. pomenute uredbe.

– Na svim odlukama iz 1944, kao vojni islednik potpisivao seJeremi} Milijan, a u 1945. vojni tu‘ilac je bio Kapisoda Sava.

***

U Me|uop{tinskom istorijskom arhivu Vaqeva sa~uvano jenekoliko spiskova konfiskovane pokretne imovine.8 „Spisak

konfiskovane pokretne imovine narodnih neprijateqa od 3. I

1945. do 28. I 1945”9 jedan je od retkih i malobrojnih, u celosti

sa~uvan spisak. Sadr‘i podatke ne samo {ta je oduzeto, nego i{ta je i kome je dato. Pedantno su napisani na „i{~upanim stra-nicama” delovodnog protokola. Ise~eno je zaglavqe, odnosnotekstualni deo, u vrhu strana. Podaci su upisivani na dve stra-ne u 9 kolona, koje je „propisao” magacioner: 1. Redni broj, 2. Da-tum, 3. Koli~ina, 4. Naimenovawe, 5. ^ije su stvari, 6. Datumizdavawa, 7. Koli~ina, 8. Kome je izdato, i 9. Primedba. U ovojposledwoj koloni, ni za jednu od 175 stavki, nije ni{ta bitnonapisano. Redovi na stranama izvu~eni su grafitnom olovkom


109

8 Isto, fond: ONO Vaqevo (1944-1947) – Odsek narodne imovine 1944-1946,kut. inv. br. 1-8.

9 Isto, fond: Skup{tina op{tine Vaqevo – Vaqevo (1944- ), „Spisak kon-fiskovane pokretne imovine narodnih neprijateqa od 3. I 1945. do 28. I1945”, kw. inv. br. 70.

(oko 47 na jednoj strani). Spisak ima 6 listova (43h33). Osamstrana ispisano je rukom, crnim i plavim mastilom, ~itko. Uspisku se nalaze podaci za dva lica, kojima je konfiskovana po-kretna imovina. Popisana je konfiskovana pokretna imovinaod Marjanovi} An|elka, 4. januara 1945, od red. broja 1 do 117; iod Mi}a{evi} Ilije – 8. januara 1945, od red. broja 119 do 176.Iako je spisak zakqu~en 24. januara, raspodela stvari vr{ena jedo 5. februara 1945.

Ono {to ovaj spisak izdvaja i na poseban na~in ~ini dragoce-nim, {to vidimo na~in kako i kome je konfiskovana pokretnaimovina raspodeqena, odnosno {ta je „kome izdato”. Ne iznena-|uje da su du{eci i jastuci dati Bolni~kom centru, da je „kaputko‘ni stari” dat „kowu{aru K-de mesta – drugu Du{anu Mi}i-}u”, da su „pquvaonice” dodeqene kuhiwi Komande mesta, ali jeza~u|uju}i podatak da je „oko 100 kgr. arhive razne” izdato „90kgr. intendaturi K-de grada Vaqevo i 10 kgr. Vojnoj pekari” –verovatno za potpalu i zavijawe hleba!

Ovakvi spiskovi vi{e su od spiskova. U prvi mah, praznonabrojani predmeti, ne govore ni{ta. Me|utim, pa‘qivoi{~itavawe nam ispisuje pri~u jednog vremena: ko su bili vla-snici, kakvog su imovnog stawa, kako su im bile opremqene so-be, kako su se obla~ili oni i uku}ani ({ta je „novo”, a {ta „sta-ro” od ode}e), kakav je bio sadr‘aj {ifowera i kredenca, kojihsu interesovawa... Za prvog biv{eg vlasnika Marjanovi} An|el-ka je sa~uvana arhivska gra|a o oduzetoj imovini, dok za drugog,Mi}a{evi} Iliju, nema sa~uvanih podataka osim ovih u spisku.

Ve}e vojnog suda komande podru~ja u Vaqevu uputilo je Ko-mandi podru~ja mesta – Vaqevo dopis 2. januara 1945, kojim suobave{teni da je Odlukom Ve}a podru~nog Vojnog suda u Vaqevu,od 26. septembra 1944, Marjanovi} An|elko „osu|en je na kaznusmrti uz konfiskaciju 100% pokretne i nepokretne imovine”10

Daqe u dopisu pi{e: „Izvr{ewe ozna~ene odluke u pogledu kon-fiskacije imovine treba smatrati vrlo hitnim, jer osu|enici

Sne`ana Radi}

110

10 Isto, fond: ONO Vaqevo (1944-1947) – Odsek narodne imovine 1945, IIIV,b), kut. inv. br. 2, pr. br. 28; Prema kazivawu Borislava Vuji}a, od 22. no-vembra 2006, An|elko Marjanovi} streqan je 10. oktobra 1944.

odnosno wihova rodbina mo‘e prikriti ili otu|iti wihovuimovinu, te tako osujetiti izvr{ewe odluke.” Istog dana, komi-sija od tri ~lana („Grujo Borov~anin, Mak. S. Smaji} i in‘.Gradskog NOO Qub. M. Kosi}”) iza{la je na teren, sastavilazapisnik i izvr{ila popis nepokretne i pokretne imovine „uku}i narodnog neprijateqa An|elka Marjanovi}a, kafexije izVaqeva, u ulici Bir~aninovoj broj 48”. Od nepokretnog imawa,prema zapisniku, konfiskovano je:

„1. Ku}a u Bir~aninovoj ulici br. 48 od 9 odeqewa, 1 {tala,magacin sa ulice, jedan magacin u dvori{tu i podrum.

2. Ku}a u Sin|eli}evoj ulici br. 4 koja se sastoji od {estodeqewa, sa tri {upe za sme{taj

3. Plac – zemqi{te u ^ika Qubinoj ul. br. 14 veli~ine u oko600 m2

4. Ku}a u Kara|or|evoj ulici br. 229 koja se sastoji od {estodeqewa i tri {upe za sme{taj.”

Pokretna imovina popisana je u stanu Desanke Dragi}evi}, ustanu An|elka Marjanovi}a i u ku}i u Sin|eli}evoj ulici.

Kao inventar stvari u ku}i u Sin|eli}evoj ulici br. 4 upisa-no je samo „12 kom velikih kaca za kominu” i „jedna gvozdena ma-gacinska vrata stara”.

U ovom predmetu izdvaja se „Spisak stvari odvojenih od popi-

sane imovine An|elka Marjanovi}a, wegovoj ‘eni Angelini i

wegovoj sestri Ikoniji”, koje je Angelina Marjanovi} „primi-la” – 3. januara 1945. Na spisku se nalaze: „2 no‘a, 1 ~eki}, 1kqe{ta, 1 tigaw za jaja, 1 viqu{ka, 2 tegle, 5 krpara, 1 ‘en. ki-{obran, 1 ‘en. ta{na, 1 {e{ir, 1 {ifower, 1 sat, 1 ~a{a emajli-rana, 1 {oqa za ~aj, 1 tacna za ‘ito, 1 tawir, 2 ~iraka, 6 ~a{astolnih, dve ~a{e ve}e, 6 {oqa sa tacn. od mesinga, 1 kredenac, 1luster od svile, 1 otoman, 2 du{eka, 2 jorgana, 2 jastuka, 1 krevetgvozd. sa ‘i~anim madracom, 1 slamarica, 3 kgr. {e}era, 1 san-duk za odelo, 1 }ilim, 2 jastu~ne navlake, 1 kgr. meda, 1 astal, 3stolice, 4 para cipela ‘en. plovnih, 7 {oqica cr. kafu, 1 {po-ret,, 3 lonca, 4 {erpe, 1 emajl. ~inijica, 2 sita, 3 ka{ike, 2viqu{ke, 1 ka{ika za ce|ewe, 1 emajl. tawir, 3 tawira duboka, 3


111

tawira plitka, 1 slanik, 1 pegla, 1 pleh. cimenta, 2 vangle, 1kanta za vodu, 1 pleh, 100 kgr. bra{na, 1 vodenica za kafu, 7 kom.tegli raznih, 2 metlice, 5 l. rakije qute, 5 l. {qivovice, 100kgr. p{enice, 200 kgr. kukuruza u klipu, 10 kut. {ibica, 1 koladrva, 2 sanduka prazna, 1 kofa za vodu, 2 sijalice, 5.000 dinara ugotovini, 1 guska, 3 patke, 5 kgr. masti, 15 kgr. sviwskog mesa, 1ikona i 1 kandilo.”

Prepis dokumenta – „Spisak konfiskovane pokretne imovine

narodnih neprijateqa od 3. I 1945. do 28. I 1945”, samo upotpuwujeostale popise imovine kojom je raspolagao Marjanovi} An|el-ko. Iz popisa konfiskovane pokretne imovine razbacane i ra-sute po papiru izdvaja se inventar kafane „Radikal” uTe{waru.11 Saznajemo kako je radila jedna „prose~na” kafanapre 60 godina, koliko je gostiju mogla da primi (ako je bilo 20astala, onda 80 gostiju, pa i vi{e), koja su se jela i pi}a sluìla(1,5 kgr. mesa suvog; bure kiselog kupusa – oko 100 kgr, bure kise-lih paprika; na popisu nema ni rakije ni vina!), u ~emu je sluè-no pi}e (46 ~okawa, 22 rakijske ~a{ice), kako je bila opremqena(20 astala, „1 furuna velika kafanska”, 9 ~iviluka – 7 zidnih i 2za stajawe, 2 zidna ogledala, hladwak, „kelneraj za to~ewe pivasa aparatom”...).

I u zapisniku gde je pobrojana konfiskovana pokretna imo-vina „u ku}i An|elka Marjanovi}a”, dobrim delom, je inven-tar i zalihe kafane „Radikal”. Ako se uporedi popis stvari izzapisnika sa spiskom uo~ava se, iako su u pitawu samo dva da-na, da na popisu nema „1 bure rakije oko 350 l.”, zatim „jednomawe bure rakije oko 30 litara”, „jedno bure vina oko 300 l.”,kao ni 12 fla{a razne rakije, ali zato su u oba popisa navedena„3 kgr. ~aja od lipe”. Nema ni „oko 10 kgr. meda”, „63.620.- din. ugotovini”...

U Odseku narodne imovine ONO Vaqevo sa~uvan je karton okonfiskovanoj nepokretnoj i pokretnoj imovini Marjanovi}An|elka. Kartoni za kartoteku lica osu|enih lica su obra|iva-ni, odnosno popuwavani od avgusta do novembra 1946. godine.Iz kartona su preuzete ta~ke I-V, IX i X u kojima pi{e:

Sneàna Radi}

112

11 Prema kazivawu Borislava Vuji}a, od 22. novembra 2006.

Marjanovi} (Nedeqka) An|elko, (ro|. 1885), kafexija, Vaqevo,Bir~aninova br. 48. Presudom SNS Vaq. br. 3381/45 i Zak. SNSVaq. br. 23/46 konfiskovana je 100% imovina: „1) jedan plac od398 k.m. u vrednosti 11.140 dinara; 2) jedna ku}a od tvrdog mate-rijala sa 4 odeqewa i jedna ku}a od slabog materijala sa 2odeqewa, sve na jednoj parceli u povr{ini od 697 k.m, sve u vred-nosti 70.000 dinara; 3) jedna ku}a od tvrdog materijala sa 4odeqewa i 1 ku}a od slabog sa 2 odeqewa, i 3 {upe, sve na jednojparceli u povr{ni 580 k.m. u vrednosti sve 67.200 dinara; 4) jed-na ku}a od tvrdog materijala sa 4 odeqewa, 1 {tale, 1 magacina,2 klozeta, 1 furune za hleb i 1 ku}a sa lica ulice koja se sastojiod 4 lokala, sve na jednoj parceli u povr{i od 971 k.m. u vred.215.870 din”. Konfiskovana je pokretna imovina u vrednosti800 dinara. Sve je predato na poslovno rukovodstvo GNOVaqevo. „[pekulant i saradnik u organizaciji D. M.”12

Mi}a{evi} Ilija bio je „komandno lice – oficir” u Srp-skom dobrovoqa~kom korpusu koji su sa~iwavali qoti}ev-ci.13 Nema podataka o wegovom poreklu. Iz sadr‘aja konfi-skovanih stvari mo‘e da se zakqu~i samo da je imao porodicu(pomiwe se 27 kom. starih de~jih odela, a od 58 stavki iz popi-sa u kojem se pomiwe ~ak i 1/2 }ebeta, 14 stavki se odnosi na‘ensku garderobu).


113

12 Radi}, Sne‘ana, n. d., str. 70, pod red. br. 85.

13 Isto

Sne`ana Radi}

114

SP

IS

AK

KO

NF

IS

KO

VA

NE

PO

KR

ET

NE

IM

OV

IN

EN

AR

OD

NO

GN

EP

RI

JA

TE

QA

3–28.

JA

NU

AR

A1945.

GO

DI

NE

Kon

fi

skovan

oA

n|el

ku

Marja

novi

}u

Red.

br.

Dat

um

Koli~ina

Naim

enovaw

eD

at

um

izdavaw

a

Koli~ina

Kom

eje

izdat

oP

rim

edba

1.4

.I

1945

1K

asa

gvo

zden

a15.I

1945.

1S

ekr

etar

ija

to

kr

. od

bo

ra

US

NO

S

2.4

.I

1945

1H

lad

wak

15.I

1945.

1K

om

and

ap

od

ru~

ja

3.4

.I

1945

20A

stal

a4

.I

1945

.20

12–

Zdr

av.b

ol

ni

~ki

cen

atar

3–

Po

li

ti~

kom

kur

su

1–

kom

Gr

uji

Bo

ro

v~an

in

u–

Ko

man

da

mes

ta

2V

ojn

oj

pek

ari

2–

Ko

man

dn

om

od

sek

uza

za{

titu

nar

od

a

4.4

.I

1945

4S

lam

ari

ce

4.I

1945

.4

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

5.4

.I

1945

7^

ivi

luk

azi

dn

a4

.I

1945

.7

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

6.4

.I

1945

2^

ivi

luk

agv

ozd

ena

zast

ajaw

e4

.I

1945

.2

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

7.4

.I

1945

2U

mi

vao

ni

ka

sak

amen

om

tab

lo

m4

.I

1945

.2

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

8.4

.I

1945

3K

rev

eta

4.I

1945

.3

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

9.4

.I

1945

1K

rev

etgv

ozd

eni

sad

ask

ama

10.I

1945.

1O

dse

kza

za{

titu

nar

od

aO

ZN

A

10.

4.I

1945

1K

eler

aj-

or

man

8.I

1945

.1

Vo

jno

jp

ekar

i

11.

4.I

1945

1K

eler

ajza

to~

ewe

pi

vasa

apar

ato

m8

.I

1945

.1

Vo

jno

jp

ekar

i

12.

4.I

1945

1M

a{i

na

{i

va}

a„S

in

ger

“st

ara

4.I

1945

.1

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u


115

13.

4.I

1945

1K

aput

ko

`n

ist

ari

5.I

1945

.1

Ko

wu{

aru

Ko

man

de

mes

tad

rug

u

Du{

anu

Mi

}i

}u

14.

4.I

1945

1S

lav

in

am

esi

nga

na

-k

rat

ka

15.

4.I

1945

10S

lav

in

ad

rve

ni

h4

.I

1945

.6

3–

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

3–

Kuh

iw

iK

om

and

ep

odr

u~ja

16.

4.I

1945

9K

rp

ara

4.I

1945

.9

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

17.

4.I

1945

2P

quv

aon

ic

e4

.I

1945

.2

1–

Zdr

av.b

ol

ni

~ko

mc

entr

u

1–

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

18.

4.I

1945

6N

o`

eva

zak

uhi

wu

4.I

1945

.6

2–

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

4–

Zdr

av.b

ol

ni

~ko

mc

entr

u

19.

4.I

1945

1Ja

stu~

em

alo

4.I

1945

.1

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

20.

4.I

1945

2M

etl

ic

e4

.I

1945

.2

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

21.

4.I

1945

3Z

aves

e

22.

4.I

1945

1p

arC

ip

ela

po

cep

ani

h

23.

4.I

1945

1T

rsk

aza

tre{

ewe

4.I

1945

.1

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

24.

4.I

1945

1K

lup

a3

.I

1945

.1

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

25.

4.I

1945

1B

ure

ki

selo

gk

upus

a(o

ko10

0k

g)3

.I

1945

.1

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

26.

4.I

1945

1B

ure

ki

sel

ih

pap

ri

ka

3.I

1945

.1

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

27.

4.I

1945

1P

ok

lo

pac

zal

on

ac3

.I

1945

.1

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

28.

4.I

1945

1L

evak

dr

ven

i

29.

4.I

1945

2Z

id

na

ogl

edal

a3

.I

1945

.1

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

30.

4.I

1945

9[

tip

aqki

zaas

tal

ske

~ar

{av

e3

.I

1945

.9

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

31.

4.I

1945

1@

ic

aza

mu}

ewe

3.I

1945

.1

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

Sne`ana Radi}

116

32.

4.I

1945

5X

ako

vast

ari

h(z

akr

pe)

3.I

1945

.5

Vo

jno

jp

ro

laz

no

jk

uhi

wi

zak

rp

e

33.

4.I

1945

1^

etk

aza

paj

awe

3.I

1945

.1

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

34.

4.I

1945

1B

alo

no

d40

li

t.3

.I

1945

.1

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

35.

4.I

1945

1K

ada

36.

4.I

1945

1F

urun

aza

kaz

an

37.

4.I

1945

1K

or

ito

dr

ven

o

38.

4.I

1945

1Jo

rga

nst

ari

isc

epan

39.

4.I

1945

1P

awza

mes

o30.I

1945.

1K

uhi

wi

Ko

man

de

mes

ta

40.

4.I

1945

1P

ari

on

ic

a

41.

4.I

1945

ok

o4

m3

Dr

vai

se~

eni

h3

.II

194

5.

4m

3

2m

3–

Za

po

ro

di

cu

Dr

uga

Bo

ro

v~an

in

aG

ruj

e

1m

3@

eni

An

|el

ka

Mar

jan

ovi

}a

42.

4.I

1945

58^

a{a

raz

ni

h4

.I

1945

.58

50-

Zdr

av.b

ol

ni

~ko

mc

entr

u

8-

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

43.

4.I

1945

4T

egl

er

azn

e4

.I

1945

.4

3-

Zd

rav

.b

ol

ni

~ko

mc

entr

u

1-

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

44.

4.I

1945

1O

rm

anst

akl

eni

4.I

1945

.1

Ko

man

di

grad

aV

aqev

a

45.

4.I

1945

1P

ump

aza

pi

vo4

.I

1945

.1

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

46.

4.I

1945

45k

gS

ol

i4

.I

1945

.45

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

47.

4.I

1945

1K

red

enac

48.

4.I

1945

1[

if

ow

er4

.I

1945

.1

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

49.

4.I

1945

2S

tal

a`e

ob

i~n

e8

.I

1945

.2

Vo

jno

jp

ekar

i

50.

4.I

1945

1A

par

atza

pi

vo28.I

1945.

1K

ujn

ik

om

and

ep

od

ru~

ja


117

51.

4.I

1945

1O

rm

an~

esa

pr

egr

adam

a(m

alo

)za

zid

8.I

1945

.1

Vo

jno

jp

ekar

i

52.

4.I

1945

ok

o50

0k

gP

{en

ic

e

53.

4.I

1945

2K

ri

la

od

vrat

ast

akl

ena

54.

4.I

1945

ok

o3

m3

Gr

a|e

raz

ne

55.

4.I

1945

ok

o10

0k

gA

rhi

ver

azn

e31.I

1945.

100

90k

g–

In

ten

dan

tur

iK

om

and

e

grad

a

10k

g–

Vo

jno

jp

ekar

i

56.

4.I

1945

1K

anta

gasa

na

4.I

1945

.1

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

57.

4.I

1945

7P

r`

uqa

4.I

1945

.1+

3K

uhi

wa

Ko

man

de

mes

ta

58.

4.I

1945

1L

uste

rve

}i

vise

}i

sad

veku

gle

4.I

1945

.1

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

59.

4.I

1945

1^

etk

ata

ci

pel

e4

.I

1945

.1

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

60.

4.I

1945

3T

awi

ra

po

rc

ulan

ska

4.I

1945

.2

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

1p

reo

stao

61.

4.I

1945

ok

o3

kg

^aj

ao

dl

ip

e4

.I

1945

.1,

500

1,50

0

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

62.

4.I

1945

1B

ok

alst

akl

eni

4.I

1945

.1

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

63.

4.I

1945

1^

in

ija

emaj

li

ran

a4

.I

1945

.1

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

64.

4.I

1945

1L

avo

r4

.I

1945

.1

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

65.

4.I

1945

1[

oq

aza

slat

ko

4.I

1945

.1

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

66.

4.I

1945

4^

in

ije

zem

qan

e4

.I

1945

.4

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

67.

4.I

1945

11P

epeq

ara

4.I

1945

.11

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

68.

4.I

1945

1F

urun

ave

li

ka

kaf

ansk

a4

.I

1945

.

69.

4.I

1945

1F

urun

ao

dp

leh

a4

.I

1945

.1

Ko

man

di

mes

ta

70.

4.I

1945

2F

urun

ao

db

ro

nze

4.I

1945

.2

Ko

man

di

mes

ta

Sneàna Radi}

118

71.

4.I

1945

10F

la{

ar

azn

ih

4.I

1945

.

72.

4.I

1945

74F

la{

ao

dp

iva

1/2

li

tra

4.I

1945

.

73.

4.I

1945

9K

ok

o{

iju

4.I

1945

.9

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

74.

4.I

1945

5P

atak

a4

.I

1945

.5

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

75.

4.I

1945

2D

ask

ed

uge

od

4m

i{

ir

ok

e1

m4

.I

1945

.2

Od

sek

zaza

{ti

tun

aro

da

OZ

NA

76.

4.I

1945

1S

viw

ad

ebel

ao

d10

0k

g4

.I

1945

.1

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

77.

4.I

1945

1[

avo

qd

rve

ni

4.I

1945

.1

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

78.

4.I

1945

1S

lan

ik

4.I

1945

.1

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

79.

4.I

1945

3P

osl

uàv

ni

kave

}a

4.I

1945

.3

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

80.

4.I

1945

12P

osl

uàv

ni

kam

awi

h4

.I

1945

.12

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

81.

4.I

1945

2S

ik

ir

e4

.I

1945

.1 1

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

82.

4.I

1945

5S

ija

li

ca

4.I

1945

.3

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

2k

om

. ne

(??)

83.

4.I

1945

1K

uti

jasa

kr

agn

ama

–m

eke

84.

4.I

1945

5L

op

ata

dr

ven

ih

4.I

1945

.3+

2K

uhi

wi

Ko

man

de

mes

ta

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

85.

4.I

1945

1T

eraz

ije

4.I

1945

.1

Kuh

iw

aK

om

and

ep

odr

u~ja

86.

4.I

1945

1D

u{ek

4.I

1945

.1

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

87.

4.I

1945

1,50

0M

esa

suva

4.I

1945

.1,

500

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

88.

4.I

1945

16S

tol

ic

asa

nas

lo

no

m4

.I

1945

.16

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

89.

4.I

1945

2S

tol

ic

eb

ezn

asl

on

a4

.I

1945

.2

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

90.

4.I

1945

2K

aput

a(s

tar

o, p

oc

epan

o)

4.I

1945

.2

Ko

man

da

po

dr

u~ja


119

91.

4.I

1945

4P

rsl

uka

(sta

ro

, po

cep

ano

)1 1

Dr

ugu

Jovi

~i

}u

Dr

agut

in

u

Kuh

.K

om

.m

es.d

rug

uB

ran

ku

Laz

i}

u

92.

4.I

1945

3P

anta

lo

ne

(sta

ro

, po

cep

ano

)3

Ko

man

di

po

dr

u~ja

93.

4.I

1945

6K

o{

uqa

(sta

ro

, po

cep

ano

)6

Ko

man

di

po

dr

u~ja

94.

4.I

1945

4^

ar{

ava

asta

lsk

a4

.I

1945

.4

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

95.

4.I

1945

2^

ar{

ava

kr

evet

ska

4.I

1945

.2

Od

sek

uza

za{

titu

nar

od

aO

ZN

A

96.

4.I

1945

1S

atzi

dn

i4

.I

1945

1K

uhi

wi

Ko

man

de

mes

ta

97.

4.I

1945

46^

ok

awa

4.I

1945

22K

uhi

wi

Ko

man

de

mes

ta24

ost

alo

98.

4.I

1945

22^

a{e

mal

er

aki

jsk

e4

.I

1945

6K

uhi

wi

Ko

man

de

mes

ta

99.

4.I

1945

1K

anta

umi

vao

ni

kza

zid

24.I

1945

1P

ol

iti

~ki

ko

mes

arD

udi

}

100.

4.I

1945

5S

atq

ik

a

101.

4.I

1945

6F

la{

ao

d½

lk

afan

ski

h

102.

4.I

1945

1P

egl

a19.I

1945

1C

entr

aln

il

ogo

r

103.

4.I

1945

11T

egl

ir

azn

ih

16.I

1945

8 2 1

Kuh

iw

iK

om

and

ep

odr

u~ja

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

Zd

rav

. bo

ln

i~

ko

mc

entr

u

104.

4.I

1945

5[

oq

aza

kaf

u4

.I

1945

3K

uhi

wi

Ko

man

de

mes

ta2

um

ag.

105.

4.I

1945

8[

oq

aza

~aj

4.I

1945

8K

uhi

wi

Ko

man

de

mes

ta

106.

4.I

1945

1R

e{o

4.I

1945

1Z

dr

av. b

ol

ni

~k

om

cen

tru

107.

4.I

1945

4R

ama

ve}

a

108.

4.I

1945

4R

ama

maw

a

109.

4.I

1945

3G

rad

zaal

ko

hol

3P

ol

it.

kom

esar

Dud

i}

110.

4.I

1945

4P

e{k

ir

am

ala

4B

erb

ern

ic

aK

om

and

em

esta

Sne`ana Radi}

120

111.

4.I

1945

1P

e{k

ir

vel

ik

i5

.I

1945

1D

rug

uD

im

itr

ije

vi}

Rad

osl

avu

Ko

man

da

mes

ta

112.

4.I

1945

5[

e{i

ra

star

ih

113.

4.I

1945

5S

and

uka

24.I

1945

1V

ojn

ap

ekar

a4

ko

m.u

mag

.

114.

4.I

1945

60k

gP

asuq

a4

.I

1945

30k

g30

kg

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

Vo

jno

jp

ekar

i

115.

4.I

1945

40k

gZ

ob

i28.I

1945

40k

gS

aob

ra}

ajn

io

dse

kK

om

.m

esta

116.

4.I

1945

4S

tak

la

in

dus

tri

jsk

a

117.

4.I

1945

2G

arn

i{

le

Kon

fi

skovan

oI

li

jiM

i}a{

evi

}u

Red.br.

Dat

um

Koli~ina

Naim

enovaw

eD

at

um

izdavaw

aK

oli~ina

Kom

eje

izdat

oP

rim

edba

118.

8.I

1941

1[

if

ow

er10.I

1945.

1O

dse

ku

zaza

{ti

tun

aro

da

OZ

NA

119.

8.I

1941

2K

rev

eta

dr

ven

asa

mad

rac

im

a10.I

1945.

2O

dse

ku

zaza

{ti

tun

aro

da

OZ

NA

120.

8.I

1941

1N

atk

asn

a

121.

8.I

1941

1A

stal

mal

i4

.I

1945

.1

Rus

ko

jje

di

ni

ci

pq

eka(

??)

po

{ta

br

. 122

04

122.

8.I

1941

4S

and

uka

4.I

1945

.4

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

123.

8.I

1941

3K

ufer

a3

Ko

man

di

po

dr

u~ja

124.

8.I

1941

1P

egl

a1

Cen

tral

no

ml

ogo

ru

125.

8.I

1941

1p

arC

ip

ela

dr

ven

ih

10.I

1945.

1O

dse

ku

zaza

{ti

tun

aro

da

OZ

NA

126.

8.I

1941

27k

om

.O

del

ad

e~je

gst

aro

zakr

pe

23.I

1945.

27V

ojn

op

ro

laz

wk

uhi

wi

Ko

man

de

mes

ta

127.

8.I

1941

3K

ape

de~

jest

are

zak

rp

e3

Vo

jno

pr

ol

azw

kuh

iw

iK

om

and

em

esta

128.

8.I

1941

1S

anti

met

ar1

Cen

tral

no

jr

adi

on

ic

im

u{k

ih

od

ela


121

129.

8.I

1941

1/2

]eb

e1

0.I

19

45

.1/

2O

dse

ku

zaza

{ti

tun

aro

da

OZ

NA

130.

8.I

1941

3P

rek

ri

va~

ad

e~ja

3B

erb

ern

ic

iK

om

and

em

esta

131.

8.I

1941

1S

lam

ari

ca

10.I

19

45

.1

Od

sek

uza

za{

titu

nar

od

aO

ZN

A

132.

8.I

1941

1P

ulo

ver

star

i3

.I

1945

.1

Ko

man

di

mes

ta

133.

8.I

1941

1M

anti

l`

ensk

i1

Kuh

iw

aK

om

and

em

esta

dr

ugar

ic

aM

ara

134.

8.I

1941

2[

aren

ic

e2

4.I

19

45

.1+

1V

ojn

oj

pek

ari

135.

8.I

1941

1H

aqi

na

`en

ska

no

vija

28.I

19

45

.1

Dr

ugu

Mam

uli

Mi

lo

{u

Ko

m.

mes

ta

136.

8.I

1941

3H

aqi

na

`en

ska

star

a1+

1+1

Dr

ugar

ic

iM

arko

vi}

Lep

iU

SA

OS

Kuh

iw

iK

om

.p

od

ru~

ja

Dr

ugi

Mam

uli

Mi

lo

{u

137.

8.I

1941

4B

luz

e`

ensk

est

are

30.I

19

45

.1+

1+2

Dr

ugar

ic

aM

ark

ovi

}L

epa

Ber

ber

ni

ci

Ko

man

de

mes

ta

Ko

man

di

mes

ta

138.

8.I

1941

4S

ukw

est

are

1+1+

2

Ber

ber

ni

ca

Ko

man

de

mes

ta

Kuh

iw

aK

om

and

ep

odr

u~ja

Ko

man

di

mes

ta

139.

8.I

1941

1B

luz

a`

ensk

a-

{tr

ik

ana

30.I

19

45

.1

Ko

man

di

mes

taV

aqev

o

140.

8.I

1941

1X

emp

erp

oc

epan

141.

8.I

1941

2G

a}e

mu{

ke

po

cep

ane

2B

erb

ern

ic

iK

om

and

em

esta

142.

8.I

1941

1M

aji

ca

po

cep

ana

1K

uhi

wi

Ko

man

de

po

dr

u~ja

143.

8.I

1941

3N

avl

ake

od

mal

og

jast

uka

20.I

19

45

.1+

2B

erb

ern

ic

iK

om

and

em

esta

Kuh

iw

iK

om

and

ep

od

ru~

ja

144.

8.I

1941

1N

avl

aka

od

ve}

egja

stuk

a2

0.I

19

45

.1

Dr

ugar

ic

aM

ark

ovi

}L

epa

US

AO

S

Sneàna Radi}

122

145.

8.I

1941

1S

apun

zaum

iva

we

20.I

19

45

.1

Dr

ugar

ic

aM

ark

ovi

}L

epa

US

AO

S

146.

8.I

1941

1L

ic

eza

èn

sku

haq

in

uo

d3

m.

3.II

194

5.

3m

et.

Za

po

ro

di

cu

Gr

uje

Bo

ro

v~an

in

a

147.

8.I

1941

1G

a}e

èn

ske

3.II

194

5.

1D

rug

ari

ca

Mar

ko

vi}

Lep

aU

SA

OS

148.

8.I

1941

1G

a}e

èn

ske

od

pi

xam

e3

.II

194

5.

1D

rug

ari

ca

Mar

ko

vi}

Lep

aU

SA

OS

149.

8.I

1941

8S

alf

eta

3.II

194

5.

6+2

Dr

ugar

ic

aM

ark

ovi

}L

epa

US

AO

S

Ko

man

da

grad

aV

aqev

a

150.

8.I

1941

1M

aram

ic

a`

ensk

a3

.II

194

5.

1D

rug

ari

ca

Mar

ko

vi}

Lep

aU

SA

OS

151.

8.I

1941

1P

rek

ri

va~

mal

iza

nat

kas

nu

3.II

194

5.

1D

rug

ari

ca

Mar

ko

vi}

Lep

aU

SA

OS

152.

8.I

1941

1P

rek

ri

va~

mal

iek

lo

van

1K

om

and

im

esta

153.

8.I

1941

4K

uvar

ic

e4

Ko

man

di

mes

ta

154.

8.I

1941

1/2

mP

lat

na

-{

if

on

3.II

194

5.

1/2

mD

rug

ari

ca

Mar

ko

vi}

Lep

aU

SA

OS

155.

8.I

1941

1Ja

stu~

em

alo

10.I

19

45

.1

Od

sek

uza

za{

titu

nar

od

aO

ZN

A

156.

8.I

1941

2k

om

.G

umen

a|o

na

ob

i~

na

5.II

194

5.

2K

om

and

im

esta

dr

ugu

Di

mi

tri

jevi

}u

157.

8.I

1941

1[

e{i

rst

ari

158.

8.I

1941

1P

anta

lo

ne

star

e8

.I

1945

.1

Kuh

iw

iK

om

and

ep

odr

u~ja

159.

8.I

1941

1R

iga

tar

ko

mp

let

160.

8.I

1941

1S

lan

ik

asta

lsk

i8

.I

1945

.1

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

161.

8.I

1941

1K

ost

im

zak

upaw

e3

0.I

19

45

.1

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

162.

8.I

1941

5S

pav

a}i

ca

èn

ski

h1

2.I

19

45

.1+

4B

erb

ern

ic

iK

om

and

em

esta

Kuh

iw

iK

om

adn

ep

od

ru~

ja

163.

8.I

1941

2K

om

bi

nez

on

a2

0.I

19

45

.1+

1K

uhi

wi

Ko

mad

ne

po

dr

u~ja

Dr

ugar

ic

iL

epi

Mar

ko

vi}

US

AO

S

164.

8.I

1941

4^

a{e

zavo

du

10.I

19

45

.4

Od

sek

uza

za{

titu

nar

od

aO

ZN

A


123

165.

8.I

1941

1[

oq

aza

~aj

10.I

19

45

.1

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

166.

8.I

1941

1P

epeq

ara

10.I

19

45

.1

Od

sek

uza

za{

titu

nar

od

aO

ZN

A

167.

8.I

1941

1S

un|e

rgu

men

i

168.

8.I

1941

1T

acn

ast

akl

ena

169.

8.I

1941

1T

acn

ap

or

cul

ansk

a

170.

8.I

1941

2[

oq

eza

kaf

u

171.

8.I

1941

2^

a{i

ce

zar

aki

ju

172.

8.I

1941

40k

gB

ra{

na

8.I

1945

.40

kg

Kuh

iw

iK

om

and

em

esta

173.

8.I

1941

1K

aput

5.II

194

5.

1D

rug

uD

rag

uti

nu

Jova

no

vi}

uK

om

.m

esta

174.

8.I

1941

2P

anta

lo

ne

30.I

19

45

.2

Kuh

.K

om

and

em

esta

dr

ugL

azi

}B

ran

ko

175.

8.I

1941

1T

a{n

a`

ensk

a

24

.I

1945

.g.

Vaq

evo

Ova

jsp

isa

ksa

stav

io

Ruk

ova

lac

Rad

osl

avD

im

itr

ije

vi}

Ninoslav Stanojlovi}

profesor istorije

Jagodina

VOJNI GUBICI VAQEVSKOG OKRUGA U DRUGOM

SRPSKO-TURSKOM RATU 1877-1878. GODINE

Apstrakt: Rad je posve}en u~e{}u i vojnim gubicima vaqevskog kraja

u Drugom srpsko-turskom ratu 1877-1878. godine.

Kqu~ne re~i: Rat Srbije sa Turskom 1877-1878. godine, Vaqevski ok-

rug, vojni gubici.

Neuspeh u ratu sa Turskom 1876-1877. godine nije obeshrabrioKne‘evinu Srbiju. Srpski vladaju}i krugovi do{li su dozakqu~ka da sami, bez oslonca na velike sile, pre svega na Rusi-ju, ne mogu re{iti problem oko osloba|awa svojih neoslobo|e-nih krajeva, istovremeno se pripremaju}i za novi rat sa osman-lijskim carstvom.

I spoqna vojno-politi~ka situacija i{la je u prilogizbijawa novog srpsko-turskog rata, jer je odbijawe Porte daprihvati Londonski protokol, koji je Turskoj preporu~io dazakqu~i mir sa Crnom Gorom i odmah pristupi sprovo|ewu re-formi u korist hri{}anskog stanovni{tva, dovelo do zao-{travawa rusko-turskih odnosa, odnosno do po~etka rusko-tur-skog rata, 24. aprila 1877. godine.

Na po~etku rata Rusije i Turske, knez Milan Obrenovi}obavestio je ruskog cara Aleksandra II Romanova da je Srbijavoqna da ponovo stupi u rat protiv Osmanlija, ali zbog mate-rijalne iscrpqenosti u pro{lom ratu ne mo‘e to odmah dau~ini. Problem je bio i nedostatak vojne opreme i oru‘ja, pa je

125

GRA\ADOCUMENTS

od Rusije Milan zatra‘io i dobio nov~anu pomo} za zavr{etakratnih priprema.

Istovremeno je Srbija, po savetu Rusije, zadr‘ala oru‘anuneutralnost, vr{e}i u‘urbane vojne pripreme u okviru kojih jeizvr{ena reorganizacija srpske vojske, na osnovu iskustava izpro{log rata sa Turskom. Ministar vojni, pukovnik Sava Gru-ji}, ranije zanemarenu staja}u vojsku pove}ao je u korist narodnevojske koja se nije najboqe pokazala u pomenutom ratu. Uvodi sei nova ratna formacija, prema kojoj je narodna vojska podeqenau dve kategorije – aktivnu (jedninice I klase) i rezervnu (jedini-ce II i III klase), a, 15. avgusta 1877. godine, kompletna srpska voj-ska biva podeqena na pet korpusa (Moravski, [umadijski, Ti-mo~ki, Javorski i Drinski), svaki od po 4 do 5 brigada pe{adi-je, jednom artiqerijskom i jednom kowi~kom brigadom, bata-qonom in‘iwerije i ostalim delovima.

Nakon vi{emese~nih odlagawa, Srbija je, krajem novembra,izvr{ila mobilizaciju dela svojih vojnih snaga, odnosno oko120.000 vojnika, a, 1. decembra 1877. godine, knez Milan je obja-vio proklamaciju kojom je otpo~eo novi rat protiv Turske. Srp-ska vlada je odredila i ciq rata, a to je oslobo|ewe i ujediweweneoslobo|enih krajeva Srbije i weno pro{irewe prema jugu.1

Prema popisu iz 1874. godine, posledwem uo~i srpskih rato-va za nezavisnost, Vaqevski okrug, jedan od 17 na koje se delilatada{wa Srbija, imao je 83.483 stanovnika. Osim u okru‘nomcentru Vaqevu u kome je, zajedno sa ~etiri okolna sela, bilo3.066 ‘iteqa, stanovni{tvo je ‘ivelo u 213 sela i zaseoka, svr-stanih u pet srezova – Tamnavski (sedi{te u Ubu), Vaqevski(Vaqevo), Podgorski (Kamenica), Kolubarski (Mionica) i Po-savski (Obrenovac). U varo{i Vaqevu, osim organa sreza iokruga vaqevskog, nalazila se i trogodi{wa real~ica, osnovnamu{ka i ‘enska {kola, okru‘ni sud, po{ta, telegraf, {tabVaqevske brigade i drugo.

Pred po~etak srpsko-turskih ratova, od 1876. do 1878. godine,narodna vojska Vaqevskog okruga bila je podeqena po teritori-


126

1 ^. Popov, Srbija 1868.-1878, Istorija srpskog naroda V – 1, Beograd1981, str. 401-406; P. Opa~i} – S. Skoko, Srpsko-turski ratovi

1876.-1878, Beograd 1981, str. 181-200.

jalnom, sreskom principu. Vojni obveznici starosti od 20-te do35-te godine bili su u sastavu Vaqevske brigade I klase, dok supripadnici Vaqevske brigade II klase imali od 35 do 50 godinastarosti. „Tre}eklasci” su bili narodni vojnici preko 50 godi-na starosti, ali u oba gore pomenuta rata sa Turskom na pod-ru~ju Vaqevskog okruga nisu mobilisani. Osim ovih narodnihvojnika, jedan mawi broj obveznika iz Vaqevskog okruga, naodslu‘ewu vojnog roka, tzv. staja}ih vojnika, slu‘io je u drugimbrigadama srpske vojske.2

Vaqevskom brigadom I klase komandovao je pe{adijski kape-tan I klase Lazar R. Mi{i},3 dok je brigadirov a|utant bio pe-{adijski poru~nik Petar Babi}. Na~elnik {taba Vaqevskebrigade I klase bio je in‘iwerijski kapetan Todor Vesi}.4 Ovabrigada imala je u svom sastavu pet bataqona pe{adije (tamnav-ski, vaqevski, podgorski, kolubarski i posavski). Svakibataqon imao je po ~etiri ~ete od po pribli`no 100 qudi, odno-sno bataqon je imao oko 400 vojnika. Osim pet pe{adijskihbataqona, Vaqevska brigada I klase imala je laku bateriju, kojaje brojala oko 150 artiqeraca, eskadron kowice, sa oko 120kowanika, pionirsku ~etu, sa oko 150 in‘iweraca, sanitetsku~etu, sa oko 80 vojnika bolni~ara, odnosno zanatlijski i inten-dantski vod, svaki sa po pedesetak vojnika u sastavu. Uz odre|e-ni broj komorxija, pribli‘no brojno stawe ove jedinice izno-silo je oko 3.000 vojnika. Vaqevskom brigadom II klase komando-vao je pe{adijski kapetan II klase Pavle Zari},5 dok je brigadi-rov a|utant bio pe{adijski kapetan Todor Grubanovi}. Na~el-

Vojni gubici Vaqevskog okruga...

127

2 M. \. Mili}evi}, Kne‘evina Srbija, kw. I, Beograd 1876, str. 406-410; S.Ratkovi} – Kosti}, Srpska narodna vojska uo~i srpsko-turskih ratova od

1876. do 1878. godine (zbornik radova), ^a~ak 1997, str. 55-56; P. Opa~i}– S. Skoko, n. d., str. 208- 209.

3 Lazar R. Mi{i} (Struganik, 1838 – Kragujevac, 1908), potowi pukovnik,stariji brat vojvode @ivojina R. Mi{i}a. Za u~e{}e u ovom ratu od-likovan Srebrnom medaqom za revnosnu slu‘bu, 14. februara 1878.godine.

4 Todor R. Vesi} (Ub, 1848 – ]uprija, 1890), potowi major. Za u~e{}e uovom ratu odlikovan Takovskim krstom na prsima V stepena, 10. maja1878. godine.

5 Pavle Zari} (Vaqevo, 1830 – Vaqevo, 1878), pe{adijski kapetan II klase.

nik {taba Vaqevske brigade II klase bio je pe{adijski po-ru~nik Milan Andrejevi}.6 Brojno stawe ove jedinice bilo jesli~no kao i u Vaqevskoj brigadi I klase.

Vaqevska brigada I klase – zajedno sa ^a~anskom brigadom II

klase i U‘i~kim brigadama I i II klase, poja~ana sa jednim

bataqonom in‘iwerije, dva eskadrona kowice i pet baterija

artiqerije (svega 15.000 qudi i 28 topova) – bila je u sastavu Ja-

vorskog korpusa, pod komandom pukovnika Tihomoqa Nikoli-

}a. Ovaj korpus je bio koncentrisan na jugozapadnoj granici Sr-

bije, od Bajine Ba{te, preko Javora, do Ra{ke, radi odbrane gra-

nice i, ukoliko se op{ta ratna situacija bude povoqno razvija-

la, predvi|eno je preduzimawe ofanzivnih dejstava prema No-

vom Pazaru i Sjenici. Vaqevska brigada II klase bila je u sasta-

vu Drinskog korpusa, zajedno sa {aba~kim i Podrinskim briga-

dama I i II klase, jednim bataqonom in‘iwerije, dva eskadrona

kowice i pet baterija artiqerije (ukupno 19.212 qudi i 26 topo-

va). Ovim korpusom komandovao je general Ranko Alimpi}, a

isti je bio koncentrisan u dolini Drine, od Qubovije do Ra~e,

radi odbrane granice prema Bosni.7

Ovom prilikom ne}emo se baviti podrobnije ratnim an-ga‘manom vaqevskih brigada, jer je to zasebna tema, nego }emopredo~iti vojne gubitke, kako narodnih, tako i staja}ih vojni-ka rodom iz vaqevskog kraja. Indikativno je da je, za razlikuod prvog srpsko-turskog rata, 1876-1877. godine, u kome je stra-dalo vi{e stotina vojnika iz Vaqevskog okruga, u drugom ratusa Turskom zabele‘eno mnogo mawe gubitaka, naro~ito na boj-nom poqu. Razlog za to je {to su na tim delovima fronta, gde su


128

6 Milan V. Andrejevi} (Karanovac, 1853 – Dra~, 1916), potowi pukovnik iministar vojni.

7 P. Opa~i} – S. Skoko, n. d., str. 238-240, 269; Rat Srbije sa Turskom za

oslobo|ewe i nezavisnost 1877-1878. godine, Beograd 1879, str. 94-99; Ou~e{}u Vaqevaca u ovom ratu va‘ne podatke daje komandir 2. ~ete sedmogstaja}eg bataqona, koji je u{ao u sastav Vaqevske brigade I klase, mladipe{adijski potporu~nik @ivojin R. Mi{i} (Struganik, 1855 – Beograd,1921), potowi vojvoda. Vojvoda @. Mi{i}, Moje uspomene, Beograd 1980,str. 81-104.

delovali Javorski, odnosno Drinski korpus, ratne operacijegotovo izostale.8

Primirje, koje su Rusija i Turska potpisale 19. januara 1878.godine i po kome je trebalo da prestanu operacije na srpsko-tur-skim rati{tima, stupilo je na snagu nakon nekoliko dana.

San-Stefanskim mirom, od 19. februara 1978. godine, iwegovom revizijom, potpisanom na Berlinskom kongresu, 31. ju-la iste godine, Srbija je dobila nezavisnost i teritorijalnopro{irewe.

U Drugom srpsko-turskom ratu, 1877-1878. godine, Srbija jeimala 718 poginulih, 154 nestalih, 2.997 rawenih i 1.556 umrlihvojnika. Iz Vaqevskog okruga poginulo je 4, raweno 8 a po bol-nicama je umro 131 vojnik.

Dvojica poginulih bili su iz sreza Tamnavskog (Crvena Ja-buka i Trli}), jedan iz okru‘nog mesta Vaqeva i jedan iz srezaPosavskog (Lon~anik). Od osmorice rawenih vojnika po dvoji-ca su bila iz sreza Kolubarskog (Slavkovica, Du~i}), Posav-skog (Ora{ac, Obrenovac), Tamnavskog (Takovo, Borak), dok supo jedan raweni bili iz Vaqeva i Sreza vaqevskog (Kozli~i}).Najvi{e umrlih vojnika bilo je iz sreza Posavskog – 31 (Stu-bline – 8, Dren – 4, Obrenovac – 3, Ora{ac – 2, Skela – 2, BeloPoqe – 2, Qubini} – 2, Brgule, Hrvati ŠRvati¹, Zve~ka, Trsteni-ca, Grabovac, Urovac, Vuki}evica i Piroman po jedan), potomiz Vaqevskog sreza – 30 (Leskovica – 4, Popu~ke – 3, Babina Lu-ka – 3, Slatina – 2, Koti{ica – 2, Rovni – 2, Slovac – 2, Luka-vac, Bogati}, Pakqe, Sedlari, Ra|evo Selo, Jo{eva, Ravwe, Po-pare, Zarub, Brankovina i Ba~evci po jedan). Podgorski srezimao je 24 umrla vojnika (Dru‘eti – 4, Osladi} – 3, Ogla|enovac– 3, Dragijevica – 3, Kamenica – 2, Ose~ina – 2, Suvodawe,


129

8 O vojnim gubicima Vaqevskog okruga, uglavnom u Prvom srpsko-turskomratu 1876-1877, do sada su, izme|u ostalih, pisali i N. Stanojlovi},Prilog prou~avawu u~e{}a Vaqevaca u prvom srpsko-turskom ratu

1876-1877. godine, „Glasnik” br. 31, Me|uop{tinskog istorijskog arhiva(MIAV), Vaqevo 1997, str. 224-230; M. S. Bojani}, Vojnici umrli u

vaqevskim bolnicama 1876-1878, „Glasnik” br. 34, MIAV, Vaqevo 2000,str. 129-133; M. Isi} – M. Jovanovi}, Poginuli u ratovima Srbije u 19.

veku, [aba~ko- vaqevska eparhija, Vaqevo 2003. i dr.

Gorwa Bukovica, Plu‘ac, Tu|in, Ostru‘aw, Vrago~anica iMili~inica po jedan). Tamnavski srez je tako|e imao 24 umrlavojnika (Trli} – 3, Sovqak – 3, Takovo – 2, Pambukovica – 2,Vrelo – 2, Jabu~je – 2, Stublenica, Zvizdar, Milarci, Ub, Ko-‘uhar ŠKo`uar¹, Brgule, Borak, Tvrdojevac, Brezovica i Crve-na Jabuka po jedan), dok je Kolubarski srez imao 19 umrlih voj-nika (Prwavor – 3, Vra~evi} – 2, Babaji}, Gorwi Mu{i},Slavkovica, Vrtiglav, Nanomir, Berkovac, Jaj~i}, Ratkovac,Cvetanovac, Bre‘|e, Bukovac, Dowi Mu{i}, Veselinovac iOse~enica po jedan).

Najvi{e vojnika umrlo je od zapaqewa plu}a, trbu{nog tifu-sa, srdoboqe i bogiwa.9

U~e{}e i gubici vojnika iz Vaqevskog okruga u Drugom srp-sko-turskom ratu 1877-1878. godine predstavqaju mali segmentiz tog velikog ratnog sukoba, velikog ne samo po srpskim pobe-dama nego vi{e po wegovim posledicama, konkretizovanim u od-lukama San-Stefanskog odnosno Berlinskog mirovnog ugovora.

U spiskovima su, pored imena i prezimena postradalihvojnika, navedeni ~inovi, mesto porekla, vreme i mesto smrti.


130

9 Rat Srbije... str. 78,80-83, 134, 142-144, 185, 198, 212, 230, 234-243, 246-261,264, 266-267.

POGINULI VOJNICI IZ VAQEVSKOG OKRUGA

1. Redov Veqko Jovanovi}, Vaqevo, staja}i vojnik Beogradskebrigade I klase, poginuo 28. decembra 1877. godine, ispod Vinika,u borbama oko Ni{a.

2. Redov Radojica @uni}, Lon~anik, staja}i vojnik Kragu-jeva~ke brigade I klase, poginuo 28. decembra 1877. godine uborbama oko Ni{a.

3. Redov Radomir Markovi}, Crvena Jabuka, staja}i vojnikBeogradske brigade I klase poginuo 8. januara 1878. godine naGrdelici.

4. Vodnik Milenko @ivanovi}, Trli}, narodni vojnik Va-qevske brigade I klase, poginuo 21. marta 1878. godine, za vremeprimirja, na Drami}u.

UMRLI VOJNICI IZ VAQEVSKOG OKRUGA

1. Redov Gojko Popovi}, dobrovoqac iz Vaqeva, umro 4. fe-bruara 1878. godine u IV poqskoj bolnici [umadijskog kora uVrawu.

2. Redov Pavle Petrovi}, staja}i vojnik iz Ora{ca, umro 18.februara 1878. godine u II poqskoj bolnici Moravskog kora uBarbatovcu.

IV poqska bolnica Moravskog kora u Brusu

3. Staja}i vojnik Arsenije Star~evi}, Suvodawe, umro 23. de-cembra 1877. godine.

4. Narodni vojnik Marko Ili}, Takovo, umro 18. marta 1878.godine.

5. Narodni vojnik Mateja Jovanovi}, Lukavac, umro 13. apri-la 1878. godine.

I poqska bolnica Driwskog kora

6. Redov Aleksa Despotovi}, Slatina, umro 25. decembra 1877. go-dine.


131

7. Redov Ilija Obradovi}, Trli}, umro 23. decembra 1877. go-dine.

8. Redov Milo{ Viloti}, Sovqak, umro 27. decembra 1877. go-dine.

9. Redov Filip Dragi}, Trli}, umro 28. decembra 1877. go-dine.

10. Dvajestnik Pavle \uki}, Stublenica, umro 31. decembra1877. godine.

11. Redov Mita Obradovi}, Zvizdr, umro 31. decembra 1878. go-dine.

12. Redov Mitar Milovanovi}, Bogati}, umro 16. decembra1877. godine.

13. Redov Toma Joci}, Pambukovica, umro 27. januara 1878. go-dine.

14. Redov Pavle Proti}, Milorci, umro 3. januara 1878. go-dine.

15. Redov Stojan Stupi}, Ub, umro 16. januara 1878. godine.

16. Redov Petar Marinkov, Prwavor, umro 21. januara 1878. go-dine.

17. Komorxija Ivan Jankovi}, Ko‘uhar ŠKo`uar¹, umro 17.januara 1878. godine.

18. Redov Spasoje Jevri}, Skela, umro 15. januara 1878. go-dine.

19. Redov Rista Petrovi}, Brgule, umro 30. januara 1878. go-dine.

20. Kowanik Ilija @ujovi}, Vra~evi}, umro 12. januara1878. godine.

II poqska bolnica Drinskog kora u Krupwu

21. Redov Joksim Mitrovi}, Babaji}, umro 9. decembra1877. godine.

22. Komorxija Mijailo Damwanovi}, Pakqe, umro 13. decem-bra 1877. godine.

23. Redov Gavrilo Kova~evi}, Gorwi Mu{i}, umro 15. decem-bra 1877. godine.


132

24. Redov Sre}ko Filipovi}, Brgule, umro 7. februara 1878.godine.

25. Redov Qubomir Stevanovi}, Prwavor, umro 29. januara1878. godine.

26. Redov Milovan Koji}, Slavkovica, umro 6. januara 1878. go-dine.

27. Redov Tanasije Gojkovi}, Vrtiglav, umro 1. januara 1878.godine.

28. Redov Milo{ Obradovi}, Koti{ica, umro 25. decembra1877. godine.

29. Pekar Radivoje Gaji}, Stubline, umro 6. januara 1878. go-dine.

30. Komorxija Milan Petrovi}, Dren, umro 17. januara1878. godine.

31. Redov Pavle Vasiqevi}, Nanomir, umro 4. januara 1878.godine.

32. Dobo{ar Ilija Kulinovi}, Leskovice, umro 18. januara1878. godine.

I poqska bolnica Javorskog kora u Ivawici

33. Redov Milovan Radoj~i}, Berkovac, umro 4. decembra1877. godine.

34. Redov Stepan Peji}, Stubline, umro 18. decembra 1877. go-dine.

35. Vodnik Vlada Lazarevi}, Sovqak, umro 19. decembra 1877. go-dine.

36. Komorxija Ravajilo Ili}, Trli}, umro 21. decembra1877. godine.

37. Komorxija Milivoje Bogdanovi}, Popu~ke, umro 27. de-cembra 1877. godine.

38. Redov Miladin \or|evi}, Jaj~i}, umro 28. decembra1877. godine.

39. Redov Milan Ili}, Dren, umro 28. decembra 1877. godine.

40. Redov Milan Radivojevi}, Borak, umro 2. januara 1878. go-dine.


133

41. Redov Jeremija Vidakovi}, Kamenica, umro 4. januara 1878. go-dine.

42. Redov Sima Pandurovi}, Dren, umro 5. januara 1878. go-dine.

43. Topxija Filip Pavlovi}, Ratkovac, umro 9. januara1878. godine.

44. Komorxija Ilija Milo{evi}, Tvrdojevac, umro 11. janua-ra 1878. godine.

45. Bolni~ar Rade Romanovi}, Strmna Gora, umro 17. januara1878. godine.

46. Redov Petar Stanojevi}, Dren, umro 21. januara 1878. go-dine.

47. Vozar Andrija Raki}, Sedlari, umro 22. januara 1878. go-dine.

48. Dobrovoqac Milivoje Radivojevi}, Obrenovac, umro 12.februara 1878. godine.

49. Vozar Panta Dani~i}, Cvetanovac, umro 14. februara1878. godine.

50. Pijoner Jovan Mirkovi}, Vrelo, umro 17. februara1878. godine.

51. Pijoner Leontije Ivanovi}, Takovo, umro 8. aprila 1878.godine.

52. Bolni~ar Trifun Jelisav~i}, Popu~ke, umro 11. maja1878. godine.

II poqska bolnica Javorskog kora

53. Redov Nikola Arsenijevi}, Jabu~je, umro 6. marta 1878. go-dine.

54. Komorxija Ilija Jani}, Pambukovica, umro 22. marta1878. godine.

55. Redov Luka Tomi}, Jabu~je, umro 10. aprila 1878. godine.

56. Redov Stevan Gli{i}, Sovqak, umro 14. aprila 1878. go-dine.

57. Redov Velimir \or|evi}, Kote{ica, umro 30. aprila 1878.godine.


134

Velika ni{ka vojna bolnica

58. Redov Petar Obradovi}, Leskovice, umro 12. januara1878. godine.

59. Redov Antonije Mili}, Ra|evo Selo, umro 12. januara 1878.godine.

60. Redov Svetozar Pejatovi}, Babina Luka, umro 17. januara1878. godine.

61. Redov Blagoje Mitrovi}, Osladi}, umro 18. januara1878. godine.

62. Redov Stanko Stankovi}, Stubline, umro 25. janura 1878.godine.

63. Redov Mijailo Jovanovi}, Slatina, umro 20. januara1878. godine.

64. Redov Nikola Petrovi}, Kamenica, umro 28. januara1878. godine.

65. Redov Petar Pani}, Jo{eva, umro 27. januara 1878. godine.

66. Redov Andreja Muji}, Brezovica, umro 4. februara 1878. go-dine.

67. Redov Radovan Stan~i}, Hrvati ŠRvati¹, umro 5. februara1878. godine.

68. Redov Grujica Terzi}, Gorwa Bukovica, umro 7. februara1878. godine.

69. Redov Vasilije Pavlovi}, Ravwe, umro 10. februara 1878.godine.

70. Redov Petar @ivanovi}, Plu‘ac, umro 14. februara1878. godine.

71. Redov Ranisav Stankovi}, Osladi}, umro 15. februara1878. godine.

72. Redov Petar Petrovi}, Belo Poqe, umro 15. februara1878. godine.

73. Redov Pavle Markovi}, Ogla|enovac, umro 19. februara1878. godine.

74. Redov Milan Nikoli}, Rovni, umro 26. februara 1878. go-dine.

75. Redov Radovan Nikoli}, Qubini}, umro 27. februara1878. godine.


135

76. Podnarednik Aleksa Puri}, Dru‘eti}, umro 1. marta1878. godine.

77. Redov Petar Petra{evi}, Zve~ka, umro 4. marta 1878. go-dine.

78. Redov Qubomir Sre}kovi}, Slovac, umro 16. marta 1878. go-dine.

79. Redov Nikola Pavlovi}, Prwavor, umro 17. marta 1878. go-dine.

80. Redov Arsa Pavlovi}, Trstenica, umro 17. marta 1878. go-dine.

81. Redov Dragoje Tomi}, Stubline, umro 17. marta 1878. go-dine.

82. Redov Marinko Gruji}, Vrelo, umro 21. marta 1878. godine.

83. Redov Lazar Uro{evi}, Bre‘|e, umro 22. marta 1878. go-dine.

84. Redov Nikola Novakovi}, Dragijevica, umro 23. marta1878. godine.

85. Redov Bogi} Mladenovi}, Dragijevica, umro 26. marta1878. godine.

86. Redov Damwan Vu~i}, Tu|in, umro 30. marta 1878. godine.

87. Redov Radojica Petrovi}, Ogla|enovac, umro 29. marta1878. godine.

88. Redov Petar Ga~i}, Ostru‘aw, umro 2. aprila 1878. go-dine.

89. Komorxija @ivko Stepi}, Stubline, umro 3. aprila1878. godine.

90. êtovo|a Matija Sre}kovi}, Slovac, umro 4. aprila1878. godine.

91. êtovo|a Toma \or|evi}, Ose~ina, umro 5. aprila 1878.godine.

92. Bolni~ar Dragi} ôli}, Popare, umro 6. aprila 1878. go-dine.

93. Redov Petar Jovanovi}, Grabovac, umro 6. aprila 1878. go-dine.

94. Redov Hristivoje Pejetovi}, Babina Luka, umro 22. aprila1878. godine.


136

95. Redov \or|e Milo{evi}, Ora{ac, umro 23. aprila 1878.godine.

96. Redov Radosav Go|evac, Zarube, umro 25. aprila 1878. go-dine.

97. Redov Panta Rankovi}, Dru‘eti}, umro 28. aprila 1878.godine.

98. Redov Obren Petrovi}, Obrenovac, umro 30. aprila1878. godine.

99. Pekar Obrad Milosavqevi}, Ogla|enovac, umro 20. janua-ra 1878. godine.

100. Redov @ivko Stojkovi}, Crvena Jabuka, umro 8. maja1878. godine.

101. Redov Milan Jugovi}, Vrago~anica, umro 9. maja 1878. go-dine.

102. Redov Petar Lazarevi}, Osladi}, umro 17. maja 1878. go-dine.

103. Vodnik Milovan Nikoli}, Dragijevica, umro 17. maja1878. godine.

104. Redov Nikola Lazarevi},Brankovina, umro 23. maja 1878.godine.

105. Redov Aleksa Jovanovi}, Stubline, umro 26. maja 1878. go-dine.

106. Redov Luka Sevdi}, Urovci, umro 28. maja 1878. godine.107. Redov Filip Grubeti}, Dru‘eti}, umro 29. maja 1878. go-

dine.108. Milutin Nikolajevi}, Mili~inica, umro 1. juna 1878. go-

dine.109. Redov Petronije Tasi}, Stubline, umro 10. juna 1878. go-

dine.110. Redov Jovan Davidovi}, Stubline, umro 3. juna 1878. go-

dine.111. Redov Te{a Petrovi}, Qubini}, umro 21. juna 1878. go-

dine.112. Redov Nenad Mijailovi}, Vuki}evica, umro 29. juna 1878.

godine.113. Redov Svetozar Jevti}, Bukovac, umro 29. juna 1878. go-

dine.


137

114. Redov Lazar Radovanovi}, Mu{i}, umro 6. aprila 1878.godine u rezervnoj ~a~anskoj bolnici.

Rezervna vaqevska bolnica

115. Pijonir Pantelija Panteli}, Ba~evci, umro 18. januara1878. godine.

116. Vozar @ivan Vasari}, Belo Poqe, umro 12. decembra1877. godine.

117. Redov Petar Jovanovi}, Vra~evi}, umro 26. januara1878. godine.

118. Redov Milan Mladenovi}, Ose~ina, umro 12. februara1878. godine.

119. Kapetan Pavle Zari}, Vaqevo, umro 6. februara 1878. go-dine.

120. Topxija Vi}entije Dragojlovi}, Skela, umro 24. februara1878. godine.

121. Redov Vi}entije Nikoli}, Veselinovac, umro 25. februa-ra 1878. godine.

122. Zanatlija Jovan Mari}, Obrenovac, umro 11. marta1878. godine.

123. Vozar Rista An|elkovi}, Vaqevo, umro 11. aprila 1878. go-dine.

124. Redov Vukosav Spasojevi}, Leskovice, umro 7. maja 1878. go-dine.

125. Redov Petar Maxarevi}, Babina Luka, umro 10. juna1878. godine.

U‘i~ka rezervna bolnica

126. Kaplar Radisav Mitri}, Ose~enica, umro 27. decembra1877. godine.

127. Komorxija Rajko Ristivojevi}, Piroman, umro 7. januara1878. godine.

128. Komorxija Mijailo Paoki}, Dru‘eti}, umro 10. januara1878. godine.

129. Redov Branko Petrovi}, Popu~ke, umro 20. aprila 1878.godine u kru{eva~koj bolnici.


138

Rezervna para}inska bolnica

130. Redov Petar Petrovi}, Leskovice, umro 29. januara 1878.godine.

131. Redov Qubomir Vukovi}, Ravwe, umro 27. maja 1878. go-dine.

Smatraju}i ovaj rad svojevrsnim pomenikom vojnim `rt-vama sa prostora Vaqeva i okoline u pomenutom razdobqu, is-tovremeno obavezujemo budu}e istra`iva~e bogate pro{lostivaqevskog kraja da podrobnije i sveobuhvatnije izu~e ovaj zna-~ajan period srpske istorije.


139

Stani{a Vojinovi}

Institut za kwi`evnost i umetnost

Beograd

JEDAN PRILOG O PROTI MATEJI NENADOVI]U

Zna~ajna kwiga „Prota Mateja Nenadovi}“ (akta i pisma) Ve-libora Berka Savi}a (Gorwi Milanovac, 1984), sadr‘i najve}ideo prepiske i arhivske gra|e o Proti. I pored wene iscrpno-sti, tu i tamo, mo‘e se na}i jo{ gra|e za wenu dopunu. Cene}itrud ovog vrednog poslenika saop{tavamo ovom prilikom i ne-ke dopune.

U rukopisnoj ostav{tini Jovana Tomi}a nalazi se prepisjednog Kara|or|evog pisma Jakovu Nenadovi}u iz 1810, koje jeprosle|eno Proti, da se i on upozna sa Vo‘dovim naredbama.Druga dva pisma su: prvo od Jakova Nenadovi}a Proti Mateji, adrugo od Mateje Nenadovi}a vojvodi Petru Moleru, i oba su iz1811. godine. Ova pisma dopuwuju dva spisa Prote Mateje Nena-dovi}a: „Protokol pisama o ratovawu kraj Drine 1811, 1812. i1813. godine“. Objavio ih je Qubomir P. Nenadovi} (Beograd,1861), kao i „Djejanija otrjada vojske Serbske glavne KomandeVaqevske protivu neprijateqa ot 1. avgusta do 11. nojemvrija1811”, koji je prvo {tampan u godi{waku „Golubica”, kw. V, za1843-1844 (Beograd, bez godine, 221-233). Pre{tampan je u Vaqe-vu 1984. godine, a priredio ga je Milorad Radevi}.

Prepisi pisama nalaze se u Arhivu SANU-i u Beograd, podsig. 8711/XXVI.

140

Jedan prilog o Proti Mateji Nenadovi}u

141

1.

Blagodarnomu Gospodinu Jakovu Nenadovi}u,

Zdravstvujte

Javqam vami da sam va{e poslato pismo primio i razumeo{to mi pi{ete da su Turci pre{li i ulogorili se u NahijiZvorni~koj, kad nema ko da ij ~eka daqe. Ja znam da }e pro}i, kadsu pre{li, za{to vi niste na wi udarili. Zato ja vami preporu-~ujem, vi gledajte tamo svi slo‘no od sviju strana udrite na teTurke. Oni na {anceve ne smedu udariti nego tek onako prolazi-ti misle mimo {ance. Zato ja sam vi{e pisao da u {ancima pomawe qudi ostavite, ne‘eli (nego! – S. V.) pro{asta goda, a pro-~e vojska u rezervi neka je, pak kuda bi oni po{li na busiji damo‘ete do~ekati. Neka i oni od vas znadu. A sad u isti ~as vamaindata poslati ne mogu, dokle mi se ovamo delo ne svr{i; za{toTurci jesu do{li u Temni}e, koje ne dvo(j)im da i vi do sada raz-umeli niste. Zato sad jesam poterao posledwega ~oveka da na wiudarimo. Kako mi ove rasteramo ti tamo{wi ne smedu ni stati.Za{to na{i jesu preduzeli sve do Vidina za Fetislam. Jesmo livi javili po tome Praovu tre}i dan jesu u({)li isto u Negotinui Var~arevo i Tekije i Brezovo te je uz(ela) sad vojska ruska, kojaje bila pod Prahovom, stupi k Vidin... (Na){a vojska, koja je swima bila, sva }e k nami do}i, kako doz.(namo tako) }emo indatavami poslati. I kneza Simu jesam ovamo ...(uni{ten deo pisma)da bi ove Turke razbili, kako razbijemo, taki }emo vama...(vi){e indita poslati, samo vi se hrabro dr‘ite za nekoliko da-na, dok ova vojska ozdo {to ide prispje. Sad ovaj ~as do|e mi pi-smo iz Varvarina da Turcima jesu dve batalije u~inili i falaBogu na{e su se dobro dr‘ale u obadve; pak Turci ~uju}i za na{eindate da idu u Praovo, Negotini, Bregovo, Var~arevo, Tekije iFetislam da je na{e taki jesu natrag utekli. Od Temni}a jo{teizvjestija nemam, jesu li se de god ustavili. [ta bude javi}u vam,ako se bude od Deligrada odmakli, taki }u vami {to vi{e inda-ta poslati. Sumwenije nemajte ni malo no hrabri budite i sve sadogovorom udrite na te Turke. Zabuwujte dok odovuda vojskaprispje tamo. Pi{ite mi za sva{to i radosne glase javite svimastare{inama tamo{wim. Drugo, do{o je sad a|utant g. generala

Zase sa pismono{a glavno-komanduju}ega, koje mene poziva u Lo-gor u Varvarin na razgovor i ja sada ovoga ~asa polazim, koje mi-slim da }e biti razgovor o zakqu~eniju mira. Zato Turci jesu ve-}e premorani miru. Zato mislim da se ovi vrati{e i tako i tijod tuda, dok ~uju, da su se ovi vratili, i oni }e se vratiti, samovi nemojte sumjenije imati. Ovamo {to bude pisa}u vam.

So tim ostajem vas pozdravqaju}i

U Topoli na pohodu u Logor15. septembra 1810.

Kara|or|e Petrovi}B. P. N. S.

(Na pole|ini:) Blagodarnomu Gospodinu Jakovu Nenadovi}uu logoru gdi bude.

(Ispod adrese:) Primio i poslo Blagodarnomu Gos. ProtiNenadovi}u ~as pre gde bude

Jakov Nenadovi}.

2.

Blagodarnomu Gospodinu Matei Nenadovi}u!

Kako ovo pismo primite, da uredite za goveda razrezana radivojske Rosijske, koje jest na vaqevsku nahiju 600 glava razrezanoi prizovete Kmetove i Knezove, i zaka‘ete da sva goveda buduspremna, dobra i matora. kako druga zapovest do|e, da su govedana skupu, za 10 dana da mogu da po}i za vojsku. Rosijsku i na{u.Naredite je{~e sad qudi nekoliko ko(j)i }e tu stoku sitnu i go-veda uz vojsku terati i ~uvati i na}i }e te jednoga razumnoga ~o-veka, ko(j)i }e tu stoku na tal izdavati po zapovestima kuda mu serekne. I on mora za tu stoku xevap davati, kuda je dao. Tako|er je-{~e sad naredite nekoliko kola, koja }e nositi zair za tob~ije idobo{are.

Preporu~eno vam je toliko puta, da ~uvate desetke radi slu-~aja vojske, ako ste pak desetke potro{ili, a vi mora}ete kupo-vati. Ovo sve da uradite, kako ovo pismo primite, kad vam zapo-vest do|e po}i, da vam je sve gotovo. I vojsku spremajte i siguraj-te {to boqe mo‘ete, da je gotova i spremna.

Stani{a Vojinovi}

142

Tako|er vam nala‘emo, da nove desetke objavite, po obi~ajukao i do sad i to svakij bez razlike du‘an je dati desetak od svoga‘ita, i opet taj desetak da se ~uva za nu‘nij slu~aj.

Nalog vam je od Verhovnog vo‘da o{trej{ij, da starij porez{to pre skupite, i da po{aqete amo, najdaqe do 10 dana da pri-mimo, ina~e }e te odgovarati morati.

Dano v Praviteqstvuju{~em Sovjetu Narodwem

U Beogradu 14. Junija (1)811. god.Pope~iteq Vnutreni Dela

Jakov Nenadovi}.(Na pole|ini:) Iz Sovjeta NarodwaBlagodarnomu GospodinuProti Mateji Nenadovi}uu Vaqevu.

3.

Blagodarnij Gospodaru vojevoda Petre!

Javqamo vam kako je nam Gospodin Haxija Melentije do{aosad ovde i javqa nam da je Gospodin vojvoda Milo{ sa svo(j)imna konak na Ov~inu. Ako se ne bude {to s Vi{egrada pojavilo,jama~no je onde ve~eras stigo. Zato radi }emo vas sutra tamo po-stiti, ako vas bli‘wi gosti ne obteku (?) i pre ne urane nego limi. Zato motrite od svuda, ~as prije da {to dobijete novo, namjavite...

Vamsvako dobro ‘ele}iMatej Aleksi} Nenad.

Proto.U Glavnom logoru23. okto.(bra) (1)811. god.

(Na pole|ini:) Blagodarnomu vojvodi Petru Nikolajevi}uN. 216. u Bauri}u.

Jedan prilog o Proti Mateji Nenadovi}u

143

Blagomir Bi{evac,

arh. savetnik

Istorijski arhiv Kraqevo

ZA[TITA ARHIVSKE GRA\E I

REGISTRATURSKOG MATERIJALA DR@AVNIH I

DRU[TVENIH PREDUZE]A U PROCESU

PRIVATIZACIJE

(Uvodni referat sa savetovawa arhivista u Beogradu, 14. decembra 2006)

Ciq ovog referata je prikazivawe osnovnih karakteristikaprocesa privatizacije, kao i sagledavawe posledica i obaveza uvezi sa za{titom arhivske gra|e i registraturskog materijala,koje bi trebalo uneti u sve programe privatizacije.

U vezi sa tim, sva preduze}a koja su u{la, ili ulaze, u ovaj pro-ces imaju veoma brojne zadatke koje propisuje zakonska procedura.

Iako je dosta u~iweno, predstoje aktivnosti na planu zaokru-‘ivawa zakonodavnog i institucionalnog okvira i stvarawe po-voqnijeg ambijenta da bi se ovi poslovi vaqano doveli do kraja.

U dosada{wim postupcima i obavezama u~esnika u kupopro-daji nigde se ne pomiwu obaveze ~uvawa registraturskog materi-jala i arhivske gra|e. Naime, smatra se da se tretman arhivskegra|e sam po sebi podrazumeva i niko ga ne pomiwe. Me|utim,zbog obimnog i dinami~nog posla, kao i nervoze koja vlada u to-ku procesa privatizacije, niko se ne osvr}e na pitawe za{titearhivske gra|e. Obi~no se de{ava da se nakon potpisivawa ugo-vora o kupoprodaji otvara nova faza konstituisawa (izrada iusvajawe op{tih normativnih akata, izbor organa skup{tine,registracija kod Agencije za privredne registre i poreskih or-gana). U ovoj situaciji svi zaborave na za{titu arhivske gra|e.

145

IZ RADA ARHIVA

OUT OF THE ARCHIVE'S WORK

Ovo se naj~e{}e de{ava kada odgovorno lice koje vodi arhivskudokumentaciju, ili sekretar preduze}a, po tzv. socijalnom pro-gramu, odu iz preduze}a.

Nakon izrade novih op{tih akata (statuta i drugih) tako|e sezaboravqa na arhivsku gra|u. Finansijsku dokumentaciju dru-{tvenog, pa i dr‘avnog preduze}a, kupac zadr‘ava, vr{i wenudopunsku reviziju, i sli~no, i ona je van arhivisti~kog tretmana.

Proces privatizacije ne te~e od ju~e. On se odvija ve} du‘iniz godina i to u nekoliko etapa uslovqenih dono{ewem zakon-skih propisa koji se odnose na ovu materiju. U svim dokumenti-ma privrednih reformi u Republici Srbiji privatizacija jepredstavqena ko ki~ma ekonomskih reformi. Zna se da je na pod-ru~ju Republike Srbije jedan deo preduze}a privatizovan, odno-sno kod wih je izvr{ena svojinska transformacija primenomranijeg Zakona o osnovama promene vlasni{tva dru{tvenog ka-pitala i republi~kog Zakona o svojinskoj transformaciji.1

Po ovom zakonu iz 1997. godine, u proces privatizacije u{loje mnogo preduze}a, s tim {to ovaj proces kod jednih jo{ uvek ni-je okon~an. Transformacija je vr{ena putem podele kapitala,odnosno upisa akcija tada{wim i biv{im radnicima preduze-}a, kao i tre}im licima koja su na to imala pravo.

Ovakvim na~inom transformacije dru{tvenog kapitala (pu-tem sticawa akcija bez naknade u visini do 60% dru{tvenog ka-pitala preduze}a), u celini gledano, privatizovan je mali brojpreduze}a (podaci su iz analize Regionalne privredne komoreKraqevo koji su ra|eni oktobra 2004. godine na temu „Stawe iproblemi u postupku privatizacije na podru~ju Regionalneprivredne komore Kraqevo”). Iz ovih razloga, jula 2001. godi-ne, donet je novi Zakon o privatizaciji kojim je na potpuno dru-ga~iji na~in ure|ena privatizacija dru{tvenih i dr‘avnihpreduze}a.2

Prema pozitivnim zakonskim propisima, u Srbiji su arhivibili obavezni da evidentiraju sve registrature iz svoje nad-le‘nosti, i o wima urade slede}e evidencije:

Blagomir Bi{evac

146

1 „Sl. Glasnik RS” br. 32 od 22. 07. 1997.

2 „Sl. Glasnik RS” br. 38/2001.

- registar aktivnih registratura,- kartoteku registratura,- dosije registratura,- registar organizacija prestalih sa radom,- evidencije arhivske gra|e dospele za preuzimawe.

Vo|ewe napred navedenih evidencija proisti~e iz Pravilni-ka o na~inu vo|ewa evidencije registraturskog materijala kojiu‘iva prethodnu za{titu.3

Evidentirawe registratura i utvr|ivawe stvarne nadle‘no-sti postaje sve slo‘enije i te‘e usled izra‘enijih pojava kojenastaju kao posledica velikih transformacija. Ovde treba do-bro prou~iti sve osnovne pojmove o registraturi, nastajawe ar-hivskih fondova, definiciju registraturskog materijala i ar-hivske gra|e, i sli~no. Pre svega, neophodno je prou~iti stvarnui teritorijalnu nadle‘nost arhiva koja proizilazi iz Zakona okulturnim dobrima i Uputstva o razgrani~ewu nadle‘nosti iz-me|u arhivskih ustanova nad arhivskom gra|om i registratur-skim materijalom.

Postupak i na~in osnivawa novih ustanova, institucija, ba-naka, pa i preduze}a, u znatnoj meri je pre{ao iz lokalnih orga-na u republi~ke, i dr‘avnih organa na privatne institucije.Ovde jo{ uvek nije do kraja utvr|ena stvarna i teritorijalananadle‘nost arhiva.

Prikupqawe svih odgovaraju}ih podataka o jednoj registra-turi, nastalih u procesu privatizacije, kao i utvr|ivawe nad-le‘nosti arhiva, nije nimalo jednostavan posao. Ovde se pos-tavqa i opravdano pitawe {ta treba smatrati registaturom i,analogno tome, kada po~iwe i kada se zavr{ava jedna organskacelina, jedan arhivski fond.

U skladu sa ovim, arhivi su obavezni da vr{e pregled arhiv-ske gra|e i registraturskog materijala i nala‘u mere za otkla-wawe utvr|enih nedostataka. O pregledu arhivske gra|e izra|u-ju se zapisnici u kojima se konstatuje na|eno stawe i nala‘u me-re. Uputstvom o evidentirawu registratura utvr|eni su podacikoje jedan zapisnik treba da sadr‘i. Me|utim, u zapisnicima su

Za{tita arhivske gra|e i registraturskog materijala...

147

3 „Sl. glasnik RS” br. 28/1996.

svi podaci kratki i ~esto ne pru‘aju kompletnu sliku o regi-straturi, wenoj arhivskoj gra|i i registraturskom materijalu.Trebalo bi ulo‘iti dodatni napor u vezi sa evidentirawem ivrednovawem arhivske gra|e na terenu, i prikupiti:

1. Dokumentaciju o osnivawu i po~etku rada, statutarnimpromenama, registraciji preduze}a i sl.

2. Imovinsko-pravna dokumenta sa zemqi{nim kwigama,

3. Normativna akta (statuti, sporazumi, sistematizacija po-slova, stru~na pitawa, osnovna delatnost),

4. Programe razvoja, planove rada i izve{taje o radu,

5. Mati~nu kwigu radnika,

6. Personalna dosijea,

7. Zavr{ne ra~une, kartone li~nih dohodaka i platne spiskove,

8. Investiciono-tehni~ku dokumentaciju i drugu va‘niju gra|u.

Novim Zakonom o privatizaciji, iz 2001. godine, na potpunodruga~iji na~in ure|ena je privtizacija dru{tvenog i dr‘avnogkapitala. Wegovom primenom trebalo je da se stvore boqi uslo-vi za promenu privredne strukture, pove}awe efikasnosti, ra-cionalizacije, upravqawa resursima preduze}a, unapre|eweposlovawa koje }e dosvesti do priliva sve‘eg kapitala (po mo-gu}stvu stranog), za potrebe finansirawa preduze}a.

Po navedenom zakonu, privatizacija je nu‘an ali ne i jediniuslov za razvoj privrede zasnovane na jakom privatnom sektorukoji generi{e profit, zapo{qava nove radnike i inicira raststandarda.

Osnovni smisao prodaje preduze}a (koja samo tehi~ki podra-zumeva definisawe ve}inskog vlasnika dr‘avne svojine), trebada budu investicije u razvoj poslovawa i ja~awa pozicija natr‘i{tu. Upravo iz tog ugla treba posmatrati efekte privati-zacije i tra‘iti odgovore na slede}a pitawa:

1. Da li je do{lo do pokretawa proizvodwe i pove}awa stepe-na kori{}ewa kapaciteta posle privatizacije?

2. Da li je preduze}e dobilo kreditnu podr{ku banaka ilifonda za razvoj?

3. Da li je ostao isti broj zaposlenih radnika?

Blagomir Bi{evac

148

4. Da li je posle privatizacije do{lo do ukwi‘avawa imovi-ne i da li je do{lo do rezalizacije raznih obaveza prema radni-cima, odgovoriti na zahtev {trajka~a i sli~no?

Sva preduze}a koja ulaze u proces privatizacije imaju brojnezadatke koje propisuje sama zakonska procedura. U tom postupku,kao prvo, mora se razlu~iti da li se prodaje sva imovina, ilideo imovine odre|enog subjekta. Ovde se postavqa pitawe da lije i arhivska gra|a deo te imovine. Dok se postupak privatiza-cije pokre}e i priprema tzv. „prospekt“ u kome se daje prikazosnovnih podataka o subjektu privatizacije, i to na posebnomobrascu koji propisuje Ministarstvo za privredu i privatiza-ciju, sa ‘aqewem moramo konstatovati da nisu zabele‘eni slu-~ajevi da se u pomenutom prospektu bilo gde i bilo na koji na-~in ukazuje na registraturski materijal i arhivsku gra|u, kao iobavezama novog ili starog vlasnika.

^ak i prema istra‘ivawima jedne nevladine organizacije(Transparentnost Srbije) i wene objavqene studije „Privatiza-cija i transparentnost”, 2006. godine u Beogradu, nigde se nepomiwu termini kao {to su arhiv, arhivska dokumentacija, ar-hivski fond, i sli~no, {to, tako|e, ukazuje da se o problemu za-{tite arhivske gra|e i registraturskog materijala ni ovde nepoklawa skoro nikakva pa‘wa.

Po Zakonu o privatizaciji, postoje dva modela privatizacije:1. Prodaja kapitala,2. Prenos kapitala bez naknade.Oba modela sprovodi Agencija za privatizaciju. Ona anali-

zira, sprovodi i kontroli{e ceo postupak. Ogla{avawe se vr-{i u sredstvima javnog informisawa ({tampa, televizija, in-ternet i dr). Ogla{avawe se vr{i da bi se prikupili podaci ove}em broju potencijalnih kupaca.

Sama procedura prodaje kapitala sprovodi se putem javnog

tendera i javne aukcije.Javni tender sprovodi Agencija koja obrazuje tendersku komi-

siju od, naj~e{}e, ~etiri ~lana. Komisija o svom poslu sa~iwavaizve{taj i isti dostavqa Agenciji u roku od najmawe 15 dana.

Posle sprovedenog postupka dolazi do sklapawa ugovora oprodaji koji obavezno mora da ima: predmet prodaje, ugovorenu


149

cenu, rok pla}awa, kori{}ewe zemqe i druge obaveze u~esnika ukupoprodaji. Ugovor se smatra zakqu~enim kada ga potpi{u iovere subjekat privatizacije i Agencija.

U ovom postupku nigde se ne pomiwu obaveze za{tite i~uvawa arhivske gra|e i registraturskog materijala. ^esto sezahteva da se hitno isprazne prostorije u kojima se ~uvala ar-hivska gra|a, kancelarije gde su radile pravna, op{ta i finan-sijska slu‘ba, i sl. Naj~e{}e se traga za arhivskom gra|om imo-vinsko-pravnog karaktera, projektnom dokumentacijom i doku-mentacijom osnovne delatnosti, ako se obavqawe delatnostinastavqa. Sva ostala dokumentacija: zapisnici organa uprav-qawa, normativna akta, personalna dokumentacija, zavr{ni ra-~uni, platni spiskovi, kartoni l.d. i ostala dokumentacija, akoranije nije preuzeta od strane nadle‘nih arhiva, ostaje zabo-ravqena.

Novi vlasnici pravno se pridr‘avaju samo obaveza koje pro-isti~u iz potpisanih ugovora, a u wima, kako smo ve} istakli,nigde nema odrednica koje ih obavezuju na ~uvawe arhivske gra|e.

Jo{ ve}a nebriga o arhivskoj gra|i nastaje kada odgovornolice u jednoj registraturi, ili sekretar, odlaze iz preduze}a, posistemu socijalnog programa.

Ima slu~ajeva da novi vlasnik ve}inskog paketa akcija poku-pi celokupnu dokumentaciju i prenese je u svoje sedi{te i o tojarhivskoj gra|i se ni{ta vi{e ne zna. Nave{}u jedan primer izKraqeva:

Preduze}e za fizi~ku i elektronsku za{titu „Sigurnost“ –Kraqevo, sa 120 zaposlenih radnika, privatizovano je 2004. godi-ne. Na aukcijskoj prodaji preduze}e je kupila beogradska firma„Progard“. Poslovodstvu je dat otkaz. Sva dokumentacija prene-ta je u Beograd, u sedi{te vlasnika ve}inskog paketa akcija. O ar-hivskoj gra|i preduze}a „Sigurnost“ vi{e se ni{ta ne zna.

Ovakvih primera ima jo{ i oni se naj~e{}e zavr{avaju naovakav ili sli~an na~in.

O~igledno je da se u nastaloj proceduri privatizacije ve}inasubjekata i wihovih poslovodnih struktura ne osvr}e na pitaweza{tite arhivske gra|e gube}i s uma da je i to imovina.

Blagomir Bi{evac

150

Me|utim, kada je u pitawu proizvodwa i o‘ivqavawe prome-ta i usluga, kod jednog broja preduze}a do{lo je do velikog na-pretka, ali i daqe dominiraju nasle|eni problemi iz prethod-nog perioda. Ovde se pre svega misli na neusagla{ene zakonskepropise, kao i nedovoqnu koordinaciju izme|u institucija idr‘avne uprave.

Zna se da su preduze}a koja su u{la u proces privatizacije iz-vr{ila upis promena, i svojih statusa, kod trgovinskih sudova, aiz {tampe i drugih sredstava informisawa saznaje se da su agen-cije za privatizaciju sa istim raskinule ugovore o kupoprodaji,jer nisu ispunili sve ugovorne odredbe, {to se, tako|e, negativnoodra‘ava na za{titu arhivske gra|e i registraturskog materija-la. Tragawe za arhivskom dokumentacijom nastaje tek onda kadanovo poslovodstvo u privatnom preduze}u bude suo~eno sa potre-bom prikupqawa odre|enih podataka i kada ‘eli da napravi pre-sek utvr|enog stawa, bilo imovine ili obaveza potra‘ivawastvarnog zadu‘ewa. U tom slu~aju arhivi, kao institucije za{ti-te, ~esto se obilaze, i tek se onda uo~avaju odre|eni propusti, ka-da je u pitawu za{tita i ~uvawe arhivske gra|e.

Na{a slu‘ba nije u situaciji, a to joj nije ni ciq, da se baviocewivawem efikasnosti ili neefikasnosti brze ili sporeprivatizacije preduze}a. Preduze}a koja su ispunila pravneobaveze neophodne za sprovo|ewe postupka privatizacije, a na-laze se na nekim listama ~ekawa, du‘na su da uka‘u na formal-no-pravne obaveze i onih koji prodaju i onih koji kupuju predu-ze}a. Oni, zajedno sa nadle‘nim arhivima, treba da povedu vi{era~una o neophodnosti ~uvawa i za{tite arhivske gra|e.

Generalno posmatraju}i proces privatizacije, odnosnotransformacije dru{tvenog, tj. dr‘avnog kapitala, u druge ob-like svojine propra}en je i odre|enim pote{ko}ama:

1. Strahom od novog vlasnika,

2. Neuva‘avawem socijalnog programa,

3. Nedovoqnom selektivno{}u kupaca (gde je ~esto cena naaukciji odlu~uju}i faktor, {to ne mora da bude),

4. Unapred ura|ene aktivnosti bez dozvole Agencije, na koju sedugo ~eka (verovatno zbog velikih administrativnih procedura,a u me|uvremenu nelikvidnost preduze}a se sve vi{e uve}ava),


151

5. Veliki tro{kovi ukwi‘avawa nepokretnosti i prikupqa-wa dokumentacije vezano za imovinsko-pravne odnose,

6. Objavqivawe prospekta sa nepotpunim podacima (gde, na-ravno, niko ne pomiwe arhivsku dokumentaciju).

U takvoj situaciji, kada je u pitawu za{tita arhivske gra|e iregistraturskog materijala dru{tvenih i dr‘avnih preduze}a uprocesu privatizacije, mo‘da bi trebalo predlo‘iti da se ura-de neke izmene zakonskih propisa u ciqu boqeg regulisawa ovematerije. Znaju}i da je zakonodavni skup{tinski proces dug,mo‘da bi trebalo, u ovom trenutku, i}i kra}im putem.

Da bi se za{titila arhivska gra|a privatizovanih preduze-}a, trebalo bi da se razmisli o preduzimawu nekih mera jo{ utoku samih priprema dono{ewa programa privatizacije. U tomsmislu, treba zatra‘iti od Agencije za privatizaciju i VladeRepublike Srbije da preduzme slede}e:

1. Obavezati preduze}a koja idu u privatizaciju o wihovojobavezi za{tite arhivske gra|e i registraturskog materijala,{to treba uneti i u program privatizacije,

2. Zatra‘iti od Agencije za privatizaciju da u ugovoru o ku-poprodaji obave‘e kupca o potrebi za{tite arhivske gra|e to-kom procesa konstituisawa,

3. Kupca ve}inskog paketa akcija Agencija treba da obave‘eda svu arhivsku gra|u dru{tvenog ili dr‘avnog preduze}a, po-sle izvr{enog konstituisawa, preda nadle‘nom arhivu u popi-sanom i sre|enom stawu.

Sa ovim i sli~nim problemima na{a slu‘ba treba da upoznaresorna ministarstva i Agenciju za privatizaciju kako bi u za-konskim propisima, vezano za ovu oblast, i arhivska gra|a na-{la mesto koje joj, prema Zakonu o za{titi kulturnih dobara,pripada.

Blagomir Bi{evac

152

Bo{ko Raki},

arhivist

Istorijski arhiv Kraqevo

REVIZIJA ARHIVSKE GRA\E

Jedno od pitawa koje, izme|u ostalih pitawa, danas u arhivi-stici zavre|uje pa‘wu, je institut revizije arhivske gra|e. We-gova aktuelnost i zna~aj manifestuje se, pre svega, sa aspektapreispitivawa svojstava arhivske gra|e i utvr|ivawa stvarnogstawa arhivske gra|e koja se ~uva u arhivima.

Institut revizije arhivske gra|e uveden je ~l. 51. Zakona okulturnim dobrima. Ovim zakonom propisana je obaveza ustano-va za{tite da vr{e reviziju pokretnih kulturnih dobara najma-we jedanput u deset godina. Me|utim, i pored veoma izri~ite od-redbe da se revizija vr{i u strogo predvi|enim rokovima, u ar-hivistici i arhivskoj slu‘bi institut revizije je praktikovanveoma retko, vi{e sporadi~no, {to je delimi~no posledicashvatawa da to i nije tako va‘na stvar i zbog toga {to revizijaiziskuje mnogo vremena i znatno anga‘ovawe arhiva.

Revizija kao pojam postoji i primewuje se u raznim oblastimai delatnostima i u osnovi ima jedno op{te zna~ewe, a to je prove-ra ispravnosti dokumenata ili popravqawe ne~ega uop{te. Po-red, tog op{teg zna~ewa, u oblasti za{tite kulturnih dobara, od-nosno za{tite arhivske gra|e, revizija ima sasvim odre|eno za~e-we. Pod revizijom arhivske gra|e, u smislu Zakona o kulturnimdobrima, podrazumeva se, pre svega, preispitivawe svojstava ar-hivske gra|e na osnovu kojih je utvr|ena za kulturno dobro.

Arhivsku gra|u ~ini izvorni i reprodukovani, pisani, crta-ni, kompjuterizovani, {tampani, fotografisani, filmovani,mikrofilmovani, fonografisani ili na drugi na~in zabele‘e-

153

ni dokumentarni materijal koji je od posebnog zna~aja za nauku ikulturu jednog dru{tva i na osnovu tih svojstava se utvr|uje zakulturno dobro. S obzirom na zna~aj koji arhivska gra|a ima zakulturu, umetnost i istoriju jednog naroda i dr‘ave, arhivi, naosnovu adekvatne valorizacije usvojenih kriterija i svojstava,svojim re{ewima arhivsku gra|u utvr|uju za kulturno dobro.Me|utim, usled kori{}ewa i manipulacije arhivskom gra|om,wenog ~uvawa u depoima, koji ne ispuwavaju propisane i zahte-vane uslove (vlaga, poplave, po‘ar), dolazi do fizi~kog o{te}e-wa arhivske gra|e usleg ~ega gubi svojstva, a time i status kul-turnog dobra. Putem revizije vr{i se preispitivawe svih tihsvojstava arhivske gra|e i na osnovu stepena o{te}ewa izvodi sezakqu~ak da li se uop{te daqe mo‘e smatrati kulturnim do-brom. Ako se u postupku revizije arhivske gra|e ustanovi da jeona izgubila svojstva kulturnog dobra, onda se, analogno re{e-wu za utvr|ivawe arhivske gra|e za kulturno dobro, donosi re-{ewe kojim se utvr|uje stawe arhivske gra|e u momentu obavqenerevizije, odnosno da je prestala da bude kulturno dobro. Re{eweo obavqenoj reviziji mo‘e se donositi za vi{e istorodnih do-kumenata ili fondova arhivske gra|e ~ija su svojstva promewe-na na istovetan na~in (izgorela, uni{tena od vlage i poplave,trajno nestala, ili izneta u inostranstvo).

I pored toga {to Zakonom o kulturnim dobrima nije izri~i-to nagla{eno, revizija arhivske gra|e, pored preispitivawawenih svojstava, ima jo{ jedno, ni{ta mawe va‘no zna~ewe a toje upore|ivawe i uskla|ivawe stawa iz odgovaraju}eg inventarasa stvarnim stawem u depou. Naime, u postupku revizije arhiv-ske gra|e ovako shva}ene, vr{i se upore|ivawe arhivskih jedi-nica, predmeta i dokumenata sa sumarnim ili analiti~kim in-ventarom i registrom arhivske gra|e, kako bi se utvrdilo stvar-no stawe gra|e u depoima arhiva. Revizijom se utvr|uje stvarnobroj~ano i fizi~ko stawe inventarisane arhivske gra|e. Ovajaspekt revizije podrazumeva proveru da li su sve inventarne je-dinice i svi predmeti sa svim pripadaju}im aktima i listovi-ma na broju i da li su sve inventarne jedinice, predmeti i akta uutvr|enom i definisanom poretku.

Bo{ko Raki}

154

Arhivi po pravilima i uputstvima o prijemu, sme{taju, sre-|ivawu, obradi i ~uvawu arhivske gra|e u depoima, obavezni suda uspostave i odr‘avaju takav raspored i poredak gra|e da se usvakom momentu zna i brzo pronalazi fond, predmet ili akt.Me|utim, usled veoma ~este manipualacije gra|om prilikomrazme{taja, preme{tawa, izdavawa na sre|ivawe, obradu i ko-ri{}ewe, izlo‘be, le~ewe i mikrofilmovawe, i pored najve}epa‘we, naru{i se uspostavqeni poredak, gra|a se zagubi ilio{teti, {to je kqu~ni razlog da se kontinuirano, a najmawe je-danput u deset godina, revizijom odnosno inventarisawem, pro-verava i utvr|uje stawe i uspostavqeni poredak arhivske gra|e.

Redovne revizije arhivske gra|e vr{e se kontinuirano, naj-mawe jedanput u deset godina, bez obzira na broj i veli~inu fon-dova i stepen sre|enosti. Zavisno od obima arhivske gra|e (bro-ja fondova i zbirki i koli~ine), reviziju treba vr{iti i u kra-}im vremenskim periodima.

Vanredna revizija arhivske gra|e, koja mo‘e biti potpunaili delimi~na, vr{i se u slu~ajevima preme{tawa arhivskegra|e, po‘ara i poplava depoa gde se gra|a ~uva, ru{ewa prosto-rija i drugih uzroka koji se mogu pripisati dejstvu vi{e sile,kra|e arhivske gra|e, statusnih promena, ili otvarawa postup-ka redovne likvidacije arhivskih ustanova.

Zbog slo‘enosti, obimnosti posla i odgovornosti koju revi-zija sa sobom nosi, arhivi treba reviziji da pristupe na organi-zovan na~in, koji podrazumeva dono{ewe posebnog op{teg aktaili uputstva koje bi se donelo na nivou cele arhivske slu‘be.Tim pravilnikom ili uputstvom uredili bi se uslovi i na~invr{ewa revizije arhivske gra|e koja se ~uva u arhivima. Potre-ba za dono{ewem jednog ovakvog uputstva postoji odavno u ar-hivskoj slu‘bi, posebno ako se ima u vidu ~iwenica da se revi-zije ne vr{e redovno i da to ima za posledicu da arhivi u ve}inislu~ajeva nemaju a‘urirano stvarno stawe arhivske gra|e.

Pripremnim radwama na reviziji, postupkom revizije, okon-~awem revizije i prezentirawem rezultata rukovodi direktorarhiva ili drugo lice koje on ovlasti.

Direktor arhiva organizuje komisiju za reviziju i, po potrebi,jednu ili vi{e radnih grupa od najmawe tri ~lana, imenuje pred-

Revizija arhivske gra|e

155

sednika i ~lanove komisije, odre|uje dan po~etka i vreme trajawarevizije i rok za dostavqawe izve{taja o izvr{enoj reviziji.

Lica zadu‘ena za arhivsku gra|u du‘na su da najkasnije do da-na odre|enog za po~etak revizije izvr{e prethodno sve potrebnepripreme radi {to lak{eg, br‘eg i pravilnog obavqawa revi-zije. Priprema arhivske gra|e za reviziju sastoji se u pregledusme{taja arhivske gra|e po postoje}em sistemu razme{taja pre-ma topografskom pokaziva~u, ulagawe arhivske gra|e (arhiv-skih jedinica) koje se trenutno ne nalaze u policama, vra}aweizdate arhivske gra|e u police, sravwivawe iz registra kori-{}ene arhivske gra|e (izdate i vra}ene) kako bi svaka jedinicaarhivske gra|e mogla biti identifikovana na licu mesta.

Komisija sastavqa plan rada po kome }e vr{iti reviziju, ko-ji obuhvata obim revizije, redosled radova, odre|uje metod revi-zije i sve radwe koje }e se obaviti pre, za vreme i posle revizije.

Revizijom se vr{i sravwivawe odre|enih podataka svake je-dinice arhivske gra|e sa odgovaraju}im podacima u registruarhivske gra|e, op{tem, sumarnom, analiti~kom inventaru ilizapisniku o preuzimawu (sa spiskom preuzete gra|e), radi utvr-|ivawa stvarnog stawa arhivske gra|e jednog arhiva.

Posle izvr{enog preispitivawa svojstava celokupne arhiv-ske gra|e i utvr|ivawa fizi~kog i broj~anog stawa sastavqa sezapisnik o reviziji arhivske gra|e. U zapisniku o reviziji kon-statuje se vreme trajawa revizije, sastav komisije, obim i vrstaarhivske gra|e obuhva}ene revizijom, metod revizije, broj fondo-va i zbirki, broj i naziv arhivskih jedinica koje nisu na|ene nalicu mesta, broj nevra}enih inventarnih jedinica, broj fizi~kidotrajalih i nupotrebqivih arhivskih jedinica (arhivska gra|akoja je izgubila svojstva na osnovu kojih je utvr|ena za kulturnodobro). Zapisnik o reviziji mo‘e da sadr‘i i druge podatke odzna~aja za utvr|ivawe stvarnog stawa arhivske gra|e pojedinogfonda-zbirke, za koje komisija oceni da treba uneti u zapisnik.

Zapisnik o reviziji potpisuju svi ~lanovi komisije i dosta-vqaju direktoru arhiva. Na osnovu zapisnika sastavqa se izve-{taj o reviziji i upu}uje se direktoru, odnosno stru~nom ve}u,na razmatrawe. U izve{taju komisija unosi broj arhivskih jedi-nica koje su izgubile svojstva (fizi~ki o{te}ene i dotrajale,

Bo{ko Raki}

156

koje su za le~ewe ili se ne mogu le~iti jer su u znatnoj meri o{te-}ene), opis i navo|ewe nestalih arhivskih jedinica, opis nevra-}ene arhivske gra|e usled nemogu|nosti wihovog povra}aja (na-kon preduzimawa svih zakonom predvi|enih mera). Za arhivskugra|u koja je o{te}ena, uni{tena, nestala ili ukradena, komisi-ja ima jedan veoma delikatan zadatak da utvrdi pod kojim okol-nostima se to desilo i ~ija je odgovornost (naravno ukoliko jeto u mogu}nosti). To se odnosi na celokupnu arhivsku gra|u, aposebno na arhivsku gra|u koja je kategorisana za kulturno do-bro od velikog ili izuzetnog zna~aja, a do{lo je do wenog o{te-}ewa, uni{tewa ili kra|e. Ukoliko postoje indicije da je doo{te}ewa, uni{tewa ili kra|e do{lo zbog nepravilnog, nesa-vesnog rukovawa i ~uvawa ili neblagovremenog preduzimawazakonom propisanih mera tehni~ke za{tite, onda se po zakonuutvr|uje ko je odgovoran. U svim ovim slu~ajevima, na osnovu za-pisnika i izve{taja komisije o izvr{enoj reviziji, arhivi kaoaktivno pravno legitimisani pred zakonom, na osnovu ~l. 72.Zakona o kulturnim dobrima i Krivi~nim zakonikom Republi-ke Srbije mogu pokrenuti spor pred nadle‘nim sudom, ukolikoprotiv lica za koje se osnovano sumwa da su o{tetili, uni{ti-li, ukrali kulturno dobro postupak nije pokrenuo odgovaraju}ijavni tu‘ilac odnosno pravobranilac.

Na osnovu zapisnika i izve{taja komisije o izvr{enoj revi-ziji, za arhivsku gra|u za koju je utvr|eno da je izgubila svojstvakulturnog dobra, odnosno za koju se utvrdi da je o{te}ena, uni-{tena, nestala, trajno izneta u inostranstvo, ili pak ukradena,donose se re{ewa kojim se konstatuje stawe te arhivske gra|e umomentu revizije. To automatski povla~i za sobom da se u regi-staru arhivske gra|e i dokumentaciji koja se obrazuje i ~uva uzwega, vr{i promena upisanih podataka. Arhivska gra|a, za kojuse utvrdi da je fizi~ki uni{tena ili trajno nestala, u smislu~lana 63. Zakona o kulturnim dobrima, bri{e se iz registra ar-hivske gra|e kao kulturno dobro.

Redovnim sprovo|ewem instituta revizije arhivske gra|e,posti‘e se adekvatna za{tita i a‘urnost, odnosno uskla|enostsvih evidencija o arhivskoj gra|i sa stvarnim stawem u arhiv-skom depou.

Revizija arhivske gra|e

157

Dr Mom~ilo Isi}

Milorad Radoj~i}: VOJVODA MI[I] I WEGOVIKOLUBARCI U RATOVIMA 1912-1918, izdawe Fondacije

„Vojvoda @ivojin Mi{i}”, Beograd 2006, 544.

Milorad Radoj~i}, zaqubqeniku zavi~aj i veliki entuzijasta u izu-~avawu wegove istorije, podario jesvojim Kolubarcima kwigu, i tokwigu o wima samima. Uva‘avaju}imi{qewe geografa i kwi‘evnikaJovana Draga{evi}a da i slavan na-rod „mo‘e ostati bez slave ako mu de-la ostanu neznana”, i da je zbog toga“nu‘no da se ta slavna dela i skupe ipobele‘e, da se metnu u istoriju, kao~uvarku narodnog ‘ivota”, kako biih potomstvo upoznalo, po{tovalo,ali i podr‘avalo, Radoj~i} se latioizuzetno te{kog i napornog posla dasva saznawa o ratnim zbivawima naprostorima vaqevske Kolubare, od1912. do 1918. godine, i o u~e{}u Ko-lubaraca u balkanskim ratovima iPrvom svetskom ratu, skupi na jednomesto, u jednu kwigu. I tako, poslevi{egodi{weg mukotrpnog istra-‘iva~kog rada u arhivima, biblio-tekama i muzejima, crkvama i mana-stirima, po seoskim grobqima iwivama, u neposrednim razgovorimasa samim Kolubarcima, pred nama je,po mnogo ~emu, specifi~na kwiga:Vojvoda Mi{i} i wegovi Kolubarci u

ratovima 1912-1918.

Uz uvodni tekst dr Mom~ila Pa-vlovi}a: Koliko je vojvoda Mi{i} ak-

tuelan i danas (5-9), autorov predgo-

vor: Kwiga kao spomenik (10-15) kom-poziciju kwige ~ine: Kolubara u rat-

nim godinama 1912-1918 (21-104); Voj-

voda Mi{i} - neponovqiv strateg i

ratnik (105-203); Svedo~anstva

(204-293); Najhrabriji me|u hrabrima

(294-411); Stradali u ratovima od

1912-1918. godine (412-510); Spomen

obele‘ja (511-525) i, na kraju kwige,tekst o Fondaciji “Vojvoda @ivojinMi{i}”, spisak izvora i literaturei bele{ka o autoru.

Poglavqem: Kolubara u ratnim

godinama 1912-1918, Radoj~i} nasupoznaje sa najva‘nijim onovreme-nim ratnim zbivawima u vaqevskojKolubari, sa u~e{}em i stradawemKolubaraca u {estogodi{wem rato-vawu. Kratko, ali upe~atqivo, iska-zuju}i nadarenost vrsnog publici-ste, oboga}enu odlikama marqivog iminucioznog istra‘iva~a, koji ni-{ta ne propu{ta, Radoj~i} je opisaobalkanske ratove i veli~anstveneuspehe srpske vojske, da bi se u deluteksta o Prvom svetskom ratu poseb-no iskazao, opisuju}i Cersku i Ko-lubarsku bitku, albansku golgotu,okupirano Vaqevo i Kolubaru, So-lunski front i kona~no oslobo|eweKolubare, koja je ostala sa brojnimuga{enim ogwi{tima. Sve to je Ra-doj~i} upotpunio i imenima inter-

159

KRITIKE I PRIKAZIREVIEWS

Kritike i prikazi

160

niranih Kolubaraca 1916. godine, ito za svako selo posebno.

Vojvoda Mi{i} – neponovqiv stra-

teg i ratnik predstavqa ‘ivotopisslavnog vojvode, od slaba{nog ~o-ban~eta, “Bubice”, kako ga je, iz mi-lo{te, majka zvala, do velikog vojvo-de. Iscrpno opisuju}i celokupanvojvodin ‘ivot, sve wegove uspone ipadove, sve te{ko}e i spoticawa, Ra-doj~i} je u kwizi doneo i “nedo-voqno poznato o Mi{i}u”, tekstove:Ko je bila Vojvodina ‘ivotna saput-nica; Sudbine trojice Vojvodinihsinova; Jedan (verovatno) Mi{i}evnapis u “Srpskoj vojsci”; dr Ar~i-bald Rajs o vojvodi Mi{i}u; XonRid o Kolubarskoj bici. Svoja kazi-vawa o najve}em sinu Kolubare, Ra-doj~i} je upotpunio i op{irnim iz-vodima teksta Milorada Pavlovi}aKrpe: Vojvoda Mi{i} od Suvobora do

Maribora i rada Mihaila Ra{i}a:Kolubarska bitka.

Mawe poznati ratni dokumenti:zapovesti, naredbe, izve{taji, tele-grami, kao i izvodi iz ratnih dnev-nika Kolubaraca, razni zapisi, ka-zivawa i svedo~ewa, pesme o ov-da{wim ratnim doga|ajima i li~no-stima, ~ine poglavqe Svedo~anstva.Posebno su zna~ajni ratni dnevnicisamih Kolubaraca, od kojih se poje-dini, u ovoj kwizi, prvi put objav-quju, kroz kra}e izvode.

Biografije nosilaca Kara|or|e-ve zvezde sa ma~evima, wih 36, i spi-sak nosilaca Albanske spomenice izvaqevske Kolubare, Radoj~i} je ugra-dio u poglavqe: Najhrabriji me|u

hrabrima. Znala~ki ura|ene biogra-fije Kolubaraca – “Vitezova Kara-|or|eve zvezde” ovekove~ila su i odzaborava otrgnula male qude koji susvojom hrabro{}u stvorili velikodelo, pla}aju}i ga, ne retko, i ‘ivo-tom.

Svojstvo upornog istra‘iva~a Ra-doj~i} je, naro~ito, pokazao pogla-vqem Stradali u ratovima 1912. do

1918. godine, donose}i podatke zaoko 3.000 Kolubaraca stradalih uratovima, kao i spisak poginulih napodru~ju Kolubare, iz drugih kraje-va Srbije.

Odnos Kolubaraca prema slobo-darskoj tradiciji Radoj~i} je prika-zao u poglavqu “iSpomen obele‘ja.Rasuta po skoro svim kolubarskimselima, neka i zaboravqena, ponovosu o‘ivela u Radoj~i}evoj kwizi,detaqno opisana, sa op{irnim pri-kazom wihovog nastanka.

U celini uzev{i, Radoj~i} je upotpunosti uspeo da prika‘e dopri-nos Kolubaraca veli~anstvenim po-bedama srpske vojske u {estogodi-{wem ratovawu, daju}i, svakako, po-sebno mesto Kolubarskoj bici. Uka-zao je on na ogromno materijalnorazarawe Kolubare, ali i na wenebrojne qudske ‘rtve “u borbi za slo-bodu i opstanak srpskog naroda”.Posebno je, me|utim, zna~ajno Ra-doj~i}evo istra‘ivawe o nosioci-ma najvi{ih ratnih odlikovawa ipriznawa, “o kojima se decenijamanije ni{ta znalo”. Na ovaj na~in onih je otrgnuo od zaborava, a wihovepotomke obavezao na du‘no po{to-vawe.

Kwigom: Vojvoda Mi{i} i wegovi

Kolubarci u ratovima 1912-1918. Mi-lorad Radoj~i} podigao je istinskispomenik svim Kolubarcima koji susvoje kosti ostavili na brojnim rat-nim popri{tima {irom Srbije, bo-re}i se za slobodu i nezavisnost, zaboqe sutra svojih potomaka, i poseb-no vojvodi @ivojinu Mi{i}u, “ve-likom majstoru taktike, umetniku uizvo|ewu vojnih operacija i filozo-fu u kreirawu strategijsko-tak-ti~kih odluka”, u svemu, “neponov-qivom strategu i ratniku”.

Ova kwiga nije „samo za jedno ~i-tawe”, ve} kwiga kojoj moramo stal-no da se vra}amo, kako bi se, makar ina taj na~in, odu‘ili Kolubarcima,ali i svim drugim srpskim ratnici-ma koji se nikad vi{e ne}e vratiti.Na{e “vra}awe” ne}e biti te{ko, jerse kwiga, zahvaquju}i jeziku i stiluautora, vrlo lako ~ita

Iako nije zami{qena „da budenau~no delo”, ve} kao kwiga za naj-{iri krug ~italaca, ovo delo Milo-rada Radoj~}a je, nesumwivo, zna~a-jan doprinos srpskoj istoriografi-ji, i samo jo{ jedan dokaz, da niti jesve re~eno, niti je pak sve sakupqe-no, ~ak i o najva‘nijim doga|ajimaiz srpske istorije.

Kritike i prikazi

161

Kritike i prikazi

162

Mil~a Madi}

Velibor Berko Savi}: NENADOVI]A KULA U VAQEVU,samostalno izdawe autora, Vaqevo 2006, 262.

Jedinstvena kwiga tematski po-sve}ena najzna~ajnijem kulturno –istorijskom spomeniku iz vremenaDrugog srpskog ustanka u Vaqevu.Autor je uz maksimalno kori{}ewearhivske gra|e i objavqenih radovasa~inio zanimqivo i iznad svega ko-risno {tivo koje ~itaoca upu}uje utajne nastanka, trajawa i propadawai ponovnog obnavqawa najzna~ajni-jeg spomeni~kog obele‘ja Vaqeva i~itavog kraja, koje svedo~i o jednomherojskom razdobqu borbe za oslo-bo|ewe onda{we varo{i i srpskognaroda od vi{evekovnog otomanskogropstva.

Uvodni deo kwige upoznaje ~ita-oca sa najzna~ajnijim ostacima utvr-|ewa iz pro{losti srpskog narodana prostoru dana{we Srbije a po-sebno i detaqno o utvr|ewima va-qevskog kraja. Opis utvr|ewa autorzasniva na objavqenim rezultatimaarheolo{kih istra‘ivawa i sa~uva-nom predawu, {to je u kwizi ilu-strovano odgovaraju}im prilozima,skicama, crte‘ima, fotografskimsnimcima i zapisima kolektivnogpam}ewa u sa~uvanim narodnim pe-smama.

Uz opis istorijskog konteksta izbivawa, uo~i i za vreme Drugog us-

tanka, autor je nastojao da do~ara~itaocu dramatiku zbivawa u vremekada Kula nastaje i de{avawa u vezisa wenom ulogom u odbrani i os-loba|awu Vaqeva. Detaqno i siste-mati~no je predstavqen neimarskipoduhvat gradwe Kule u ustani~kimdanima, kasnije vi{e puta obavqanepopravke, ruinirawe tokom vreme-na, i planove za temeqnu i komplet-nu obnovu i rekonstrukciju, sve dodana{wih dana wenog odolevawa zu-bu vremena i nebrizi potomaka inadle‘nih organa vlasti.

Kroz vi{e tematskih celina au-tor vodi ~itaoca kroz skoro dvove-kovnu pro{lost Kule, ‘ivopisnoprikazuju}i sva zna~ajna zbivawaoko wenog zdawa, po~ev od izgradwei wene funkcije tokom nemirnih de-cenija wenog opstojawa do savreme-nog doba i (ne)brige sada{we gene-racije o wenoj za{titi i novoj fun-kciji. Posebnu vrednost kwizi dajupa‘qivo odabrane ilustracije: fo-tografija, skica i faksimila doku-menta, koje tekstu daju dodatnu vero-dostojnost. Ve}i deo kwige ~iniprilog „Dokumenti” u kojem je autorhronolo{ki izlo‘io sa~uvanu ar-hivsku gra|u, prepisku, ugovore,predra~une i ra~une, vezane za

podizawe, odr‘avawe i kasnije po-pravke.

Ova kwiga je svojevrstan apel au-tora kao gra|anina i istoriografa,posve}enog pro{losti vaqevskog kra-ja, stru~noj javnosti i lokalnom i

{irem politi~kom rukovodstvu daposveti du‘nu pa‘wu za{iti jednogod najzna~ajnijih spomenika u Va-qevu i wegovog privo|ewa funkcijikoja mu prema zna~aju i pripada.

Kritike i prikazi

163

Mil~a Madi}

Radovan M. Dra{kovi}: PRETORIJANSKE TE@WE U SRBIJI –APIS I „CRNA RUKA”, priredio Milan R. Dra{kovi}, @agor,

Beograd 2006, 319.

Posthumno prire|en rukopis pa-sioniranog istra‘iva~a novije pro-{losti srpskog naroda i posebnovaqevskog kraja, nastao je kao rezul-tat vi{egodi{wih autorovih istra-‘ivawa, izu~avawa objavqene liter-ature i razgovora sa u~esnicima zna-~ajnih i prelomnih zbivawa u prvimdecenijama dvadesetog veka na poli-ti~koj sceni Kraqevine Srbije. Ru-kopis je nastajao posledwih godinaautorovog plodnog istoriografskogstvarala{tva i ‘ivota, te je kona~naredaktura i prire|ivawe za {tampuostalo u amanet wegovim potomci-ma, ~ega se sa entuzijazmom i uspe-{no prihvatio wegov sin Milan.

Konceptualno ujedna~en ruko-pis, posle napomene prire|iva~a iuvodne re~i autora, izloèn je u 16glava: 29. maj 1903 (13-62), Borba zapresti` (63-100), Tajna oficirskaorganizacija „Ujediwewe ili smrt”(101-130), êtni~ka akcija u Make-doniji (131-138), „Bela ruka” (139-142),Grani~ni oficiri (143-150), Balkan-ski ratovi (151-170), Otvoren sukobradila i „Crne ruke” – Uredba oprioritetu vlasti (171-190), Sara-jevski atentat (191-208), Svetski rat(209-224), Za vreme zati{ja 1915. i upovla~ewu (225-230), Na Krfu (231-236),U Solunu (237-240), Solunski proces

(241-262), Finale (263-274), Komen-tari (275-302) i, na kraju kwige,Zakqu~na re~ i Registar li~nihimena. Poglavqa sadrè tematsketekstove o prilikama, pojedinim do-ga|ajima, biografije u~esnika doga-|aja, komentare nau~nih i javnihli~nosti, svi oboga}eni prepisimadokumenata (normativna akta, sudskaakta, prepiska, dnevnici, pisma...) iizvodima iz {tampe.

Manirom vrsnog poznavaocadru{tvenih i posebno politi~kihprilika u Kraqevini Srbiji, au-tor nepristrasno koristi raspo-lo‘ive izvore u opisivawu pre-lomnih i burnih zbivawa na poli-ti~koj pozornici Srbije prve dvedecenije pro{log veka. U fokusuwegovih prikazivawa i razmatrawasu pre svega doga|aji vezani za majskiprevrat, svirepo ubistvo kraqaAleksandra Obrenovi}a i kraqiceDrage, povratak dinastije Kara|or-|evi}a na vlast i uloga zavereni~kihvojnih krugova u prevratu, kasnijepoznatim pod nazivom „Crna ruka”,~ija je udarna pesnica bio pe{adij-ski kapetan Dragutin Dimitrijevi}Apis. Detaqan i dokumentovanopis neraspolo‘ewa u narodu iodre|enim vojnim krugovima pre-ma kraqu Aleksandru, nastalih

Kritike i prikazi

164

povodom wegove ‘enidbe i we-govog politi~ki neodgovornog imoralno nedoli~nog pona{awa naprestolu, dobija na uverqivosti ko-ri{}ewem vi{e izvora podataka ikriti~kim suo~avawem i promi-{qawem istih. Previrawa, naro~i-to u vojnim i politi~kim krugovimaali i {irem javnom mnewu, prikaza-na su u kwizi dokumentovano, kao ipo~etni motivi zaverenika koji sudoveli do presudne odluke. Autorjo{ upe~atqivije opisuje evoluci-ju u dr‘awu zaverenika posle pre-vrata i promeni raspolo‘ewa jav-nog mnewa prema wihovim preto-rijanskim te‘wama. Ulogu pojedi-nih u~esnika u doga|ajima, wihovuprivr‘enost odre|enim vojnim, po-liti~kim i ro|a~kim klanovima,intresno povezanih, autor kriti~kianalizira i razotkriva wihove pra-ve motive i namere. Posebnu pa‘wuautor posve}uje „Solunskom proce-su”, motivima montiranog su|ewa

vo|ama tajne organizacije, wegovogpovezivawa sa sarajevskim atenta-tom na Franca Ferdinanda kao po-vodom za po~etak agresije na Srbijui Prvi svetski rat. Iznose}i sve po-znate verzije, tih za Srbiju i srpskinarod i wegovu budu}nost presudnihzbivawa, autor pru‘a ~itaocu mo-gu}nost da sazna mnoge ~iwenice izonda{wih slo‘enih me|unarodnih iunutra{wih zakulisnih politi~kihigara.

Kwiga Radovana Dra{kovi}a oulozi tajne vojne organizacije u maj-skom prevratu i wihova te‘wa da od-lu~uju}e uti~e na politi~ke odluke iprilike, u tada{woj ina~e slo‘enojdru{tvenoj i politi~koj stvarno-sti, jeste i sna‘no upozorewe i poru-ka svakom dru{tvu, posebno srp-skom, kolike opasnosti nosi po raz-voj demokrskog politi~kog sistemanekontorlisana upotreba vojske iweno uplitawe u re{avawe unutra-{wih politi~kih sukoba.

Kritike i prikazi

165

Mil~a Madi}

Miloje @. Nikoli}: IZVORI SA KAMENA O TAMNAVI1804-1815, Zavod za za{titu spomenika kulture Vaqevo, Vaqevo

2006, 288 str. : ilustr. : 28 cm

Kwiga istori~ara Miloja @.Nikoli}a „Izvori sa kamena o Tam-navi 1804-1815. godine” na jedinst-ven na~in predstavqa spomeni~konasle|e Tamnave, nastalog u razdo-bqu s kraja 18. i prve polovine19. ve-ka, na terenu koji nosi pe~at usta-ni~kog kraja. Autor ovu monografi-ju posve}uje Dvestotoj godi{wici odPrvog srpskog ustanka sa nameromda stru~nom obradom spomeni~nognasle|a iz navedenog perioda, otrg-ne od zaborava i sa~uva za budu}e ge-neracije dragocene podatke o preci-ma koji su neposredno u~estvovali ustvarawu nove srpske dr`ave.

U kratkom uvodnom tekstu za mo-nografiju, autor daje sa‘et opisistorijskih okolnosti i dru{tve-nih prilika u kojima nastaje spome-ni~no nasle|e koje prezentira stru-~noj i {iroj ~itala~koj publici.Vaqevska Tamnava kao jedno od trisredi{na ‘ari{ta ustani~ke aktiv-nosti, iznedrilo je niz zna~ajnihli~nosti, koje su svojim u~e{}em utim za srpski narod i vaskrs srpskedr‘ave presudnim doga|ajima dalenemerqiv doprinos. Mnogi srpskiustanici ugradili su i svoje ‘ivoteu temeqe obnovqene srpske dr‘avena ovim prostorima. Iako je „belegna kamenu” sa~uvan za mali broj u~e-

snika stvarawa novije istorije srp-skog naroda, autor je strpqivim isistemati~nim istra‘ivawem izvu-kao maksimum podataka, ne samo opoginulim ustanicima, ve} i o wi-hovim savremenicima koji su nepo-sredno ili posredno u~estvovali uustancima, pre i posle sudbono-snih doga|aja u dru{tvenoj zajed-nici Tamnave.

Sistematskim terenskim istra-‘ivawem i detaqnom obradom ma-hom zapu{tenih, {irom Tamnave ra-sutih grobova i grobaqa, autor jestrpqivo skidao, ~esto te{ko razaz-natqive epitafe, ponegde neve{touklesane, me{avinom pisama koja subila u upotrebi u tom razdobqu.Strpqivom stru~nom analizom sa-dr‘aja teksta epitafa, kvaliteta ma-terijala i umetni~ke vrednosti spo-menika, autor dolazi do dragocenihpodataka o li~nostima, wihovojulozi u ustancima i dru{tvenim do-ga|ajima, wihovim potomcima, po-rodi~nim rodoslovima, dru{tve-nom statusu i ugledu u dru{tvenoj za-jednici. U oskudici drugih pisanihizvora o dru{tvenim prilikama iztog razdobqa, zna~aj podataka kojisu prikupqeni sa spomenika i siste-matski izlo‘eni, jo{ vi{e dobijajuna zna~aju.

Kritike i prikazi

166

Rezultate trogodi{wih istra-‘ivawa autor je stru~no metodolo-{ki obradio prikupqenu gra|u ospomeni~kom nasle|u Tamnave iz na-zna~enog razdobqa, prezentuju}i ihu monografiji sa svim relevantnimpodacima do kojih se moglo do}i.Spomenici su predstavqeni foto-grafskim snimkom sa uporednomgrafi~kom skicom, na kojoj je jasno iverno preneta ortografija tekstaepitafa sa podacima o vremenu na-stanka i karakteristi~nim osobina-ma; dimenzije, oblik, vrsta materija-la izrade, pismo, polo‘aj i lokacijana kojoj se spomen obele‘je nalazi.Posebnu pa‘wu autor monografijepoklawa analizi pisama i izgovorakoji su kori{}eni u tekstu epitafa,iz ~ega se mogu saznati ~iwenice omigracijama i poreklu stanovni-{tva koje je naseqavalo Tamnavu utom vremenskom razdobqu. Nadgrob-ni spomenici i krajputa{i obra|e-ni u kwizi posve}eni su i znameni-tim li~nostima ovog kraja, posebno

u~esnicima ustanaka, ali i onimakoji su ro|eni pre ili tokom ustana-ka. Spomenici su prezentovani ponaseqima azbu~nim redosledom, sakratkim istorijatom o nastanku,razvoju i geografskom polo‘aju svih38 naseqenih mesta, wihovih groba-qa i drugih znamenitosti.

U pogovoru ove korektno ura|enemonografije, autor daje sa‘etoobja{wewe motiva istra‘iva~kogprojekta, podr{ku koju je tokomistra‘ivawa na terenu i tokom iz-rade kwige imao od ve}eg broja poje-dinaca entizijasta, wegovog istra-‘iva~kog tima, Zavoda i drugih in-stitucija. Poseban doprinos kvali-tetnoj izradi monografije dali suMilan Markovi}, fotograf Zavodaza za{titu spomenika kulture „Va-qevo” i tehni~ki urednik MilanArseni}. Recenzija dr. MiroslavaTimotijevi}a, profesora i [efaKatedre za istoriju umetnosti novogveka, na najboqi na~in upotpuwujesliku ovog dragocenog dela.

Kritike i prikazi

167

Mil~a Madi}

Dragan Stameni}... (i dr.): SPOMENI^KO NASLE\EKOLUBARSKOG I MA^VANSKOG OKRUGA, Zavod za za{titu

spomenika kulture Vaqevo, Vaqevo 2006, 172.

Monografija grupe autora za-poslenih u Zavodu, posve}ena spo-meni~kom nasle|u Kolubarskog iMa~vanskog okruga u kojoj se na ce-lovit i sistemati~an na~in pre-zentuje gra|a i najva`niji podaci onepokretnim spomenicima kulturena podru~ju severozapadne Srbije.Kwiga je objavqena povodom jubile-ja Dvadesete godi{wice postojawa idelovawa Zavoda za za{titu spome-nika kulture „Vaqevo”, u kojoj se naprikladan na~in predstavqa boga-to spomeni~ko nasle|e ovog isto-rijski zna~ajnog podru~ja, ~ijomstru~nom za{titom se ova ustanovabavi a koje ovom kwigom istovreme-no predstavqa rezultate sopstvenedvadesetogodi{we delatnosti naza{titi nepokretne kulturne ba-{tine.

Skicom o pro{losti severoza-padne Srbije, istori~ar umetnostiSvetlana Peji}, uvodi ~itaoca i ko-risnika ove zna~ajne publikacije, uistorijski kontekst i prostornimiqe nastanka i opstajawa raznovr-snog spomeni~kog nasle|a od prai-storije do savremenog doba. Vesna]iri}, direktor Zavoda uvodnikom„Povodom jubileja” prezentuje ukratkim crtama rezultate dvadeseto-godi{weg rada na za{titi nepo-

kretnog kulturnog spomeni~kog na-sle|a na ovom prostoru, daju}i isto-vremeno reqefnu strukturu i slikucelokupnog nasle|a i izvedenih ra-dova na za{titi istog. Pored ukup-nog broja utvr|enih nepokretnihkulturnih dobara na ovom podru~ju(151), prikazana je wihova strukturai zna~aj definisan Zakonom o kul-turnim dobrima; spomenici kulture124, znamenita mesta 11, prostornekulturno – istorijske celine 5. i ar-heolo{ki lokaliteti 9. od ~ega osamod izuzetnog i dvadeset od velikogzna~aja.

Monografija je komponovana izosnovna dva poglavqa, sa prilo‘e-nim geografskim kartama oblastiseverozapadne Srbije i na odgova-raju}i na~in obele‘enim mestimagde se kulturna dobra nalaze. Prvopoglavqe predstavqa nepokretnakulturna dobra po sada{woj admi-nistrativno – teritorijalnoj pri-padnosti op{tinama Kolubarskogi Ma~vanskog okruga, sa priklad-nom fotografijom i osnovnim po-dacima o geografskom polo‘aju,vremenu nastanka, tvorcu ili ktito-ru, dimenzijama, umetni~kim i arhi-tekonskim karakteristikama, funk-cijama koje je tokom svog postojawaostvarivao i dr. U drugom poglavqu

Kritike i prikazi

168

monografije sistemati~no su iz-lo‘eni istra‘iva~ki i konzerva-torsko-restauratorski radovi, oba-vqeni u periodu 1986-2006. na arheo-lo{kim lokalitetima, znamenitimmestima, spomenicima kulture i po-stornim kulturno – istorijskim ce-linama. Pored nazna~enog vremena ipreciznog opisa obavqenih radovana za{titi nepokretnih kulturnihdobara prezentovane su fotografijeobjekata pre i posle izvr{ene za-{tite.

Recenzija dr Miroslava Timoti-jevi}a, redovnog profesora i {efa

Katedre istorije umetnosti novogveka, na pravi na~in valorizuje ovuzna~ajnu publikaciju: „Celovitaslika o ba{tini ovog regiona iz-gra|uje se tek ovom kwigom, tako dawena pojava predstavqa va‘nu po-laznu ta~ku za daqe delovawe. Ja-snost i preciznost u predstavqawupojedinih spomenika kulture, zna-menitih mesta, prostornih kultur-no-istorijskih celina i arheolo-{kih lokaliteta dragocene su vred-nosti koje }e kwigu pribli‘iti ~i-tacima razli~itih profila”

Kritike i prikazi

169

Mil~a Madi}

Velibor Berko Savi}: VOJVODA PETAR NIKOLAJEVI]

MOLER, Samostalno izdawe autora, Vaqevo 2006, 303.

Kwiga monumentalnog sadr‘aja o‘ivotu i delatnosti vojvode PetraNikolajevi}a Molera (1775–1816),slikara, administratora i ustani-ka, iz pera istoriografa VeliboraBerka Savi}a, vi{eslojna je mono-grafija o jednoj od najzna~ajnijihli~nosti novije srpske pro{losti.Autor monografije se latio oz-biqnog posla na svestranom osvet-qavawu li~nosti i bogatog dela Pe-tra Nikolajevi}a Molera, studio-zno prou~iv{i postoje}u arhivskugra|u i objavqenu literaturu iz vre-mena u kojem je Moler ‘iveo i delao.

U predgovoru monografije sa‘e-to su opisane dru{tvene, kulturne iistorijske prilike u Beogradskompa{aluku i Vaqevskoj nahiji, krajem18. veka i tokom ustani~kog periodaprvih decenija 19. veka, u kojim seformira li~nost Molerova i odvijawegova umetni~ka i ustani~ka delat-nost. Posebnu pa‘wu autor poklawaporodi~nom okru‘ewu, ukazuju}i napresudan uticaj wegovog strica, sve-{tenika i ikonopisca Haxi Ruvima,pod ~ijim okriqem se napajao rodo-qubqem ali i umetni~kim nadahnu-}em u crkvenom slikarstvu, rezbari-ji, gravuri i heraldici. Uro|eni li-kovni talenat brusio je u tada{wim

najboqim manastirskim, slikar-skim {kolama.

Kroz dvadeset poglavqa ‘ivoto-pisa kratkog ali iznad svegauzbudqivog, bogatog i zna~ajnog pu-ta li~nosti ~ija je uloga nedovoqnorasvetqena a wegov umetni~ki iustani~ki doprinos nepravednozapostavqen u srpskoj istoriogra-fiji, autor prezentuje stru~noj i {i-roj ~itala~koj publici, celovitu islojevitu predstavu o Petru Nikola-jevi}u Moleru. U prvim pogla-vqima kwige daje se studiozan pri-kaz kulturno-istorijskih prilikasela Babine Luke i {ireg zavi~aj-nog okru‘ewa u kojem se formirali~nost Petra Nikolajevi}a. Pose-bna pa‘wa je posve}ena razja{wewunastanka i razvoja naseqa, poreklastanovni{tva, rodoslova, rodbin-skih veza sa Nenadovi}ima iz Bran-kovine i drugim zna~ajnim porodi-cama, dru{tvenih i kulturnih doga-|aja i prilika, uticaju slikarske{kole u Dokmiru iz koje je potekaoi sam Moler.

U obimnom poglavqu o Molero-vom umetni~kom stvarala{tvu, au-tor detaqno i studiozno izla‘e svezna~ajne slikarske radove: trodelnaikona sa Vaskrsewem, Vavedewem iBlagovestima, deo starog ikonostasa

Kritike i prikazi

170

crkve u Rabrovici (1795), ikona sv.Arhangela u crkvi svetih arhangelaMihaila i Gavrila u manastiru ]e-lije, carske dveri hrama Arhangela iGavrila u Gu~i (1797), ikone Jevan-|elista Mateja, Marka, Luke, Jova-na, Amosa, Proroka Mojsija, Arona,Varuma, Avida i mnoge druge. U po-sebnom poglavqu izla‘e se Molerovrad na ‘ivopisu Kara|or|eve crkveu Topoli i okolnosti pod kojima seodvijao. Pored detaqnog opisawegovih umetni~kih ostvarewa, kaoilustracije bogatog i raznovrsnogumetni~kog opusa, prilo‘ene su kva-litene fotografije u koloru sa po-dacima o mestu i godini nastanka.

Prijateqstvo i duhovna bli-skost sa Dositejom Obradovi}em,nesumwivo naju~enijom glavom uustani~kom razdobqu, slikovitosu predstavqene u kwizi uzajamnomprepiskom iz koje se vidi sna‘na du-hovna veza i me|usobno po{tovawe,koje su gajile dve rodoqubive i du-hovno bliske li~nosti. Ustani~kadelatnost i wegova istaknuta ulogavojvode u prvom ustanku, sa ratovawana Drini i hrabro dr‘awe na Bauri-}a {ancu i Loznici, ‘ivopisno supredstavqeni iz autenti~nih izvo-

ra. Od slavqenog vojvode u Prvomustanku do sumwivih optu‘bi, padau nemilosti vo‘da i povratka uustani~ke redove, svedo~e sa~uvaniKara|or|evi protokoli, obilatocitirani u monografiji. U~e{}e uDrugom ustanku i zalagawe za og-rani~ewem apsolutne vlasti kwaza,dove{}e Molera u sukob i sa Milo-{em, koji }e eskalirati u vreme kadaje obavqao ulogu nadzirateqa u Na-rodnoj kancelariji i zavr{iti we-govim pogubqewem.

Kwiga Velibora Berka Savi}a oPetru Niklajevi}u Moleru, prva je ijedina celovita monografija u srp-skoj istoriografiji o jednoj od naji-staknutijih li~nosti ustani~kog pe-rioda, koja je ostavila bogato i ra-znovrsno delo svome narodu ali imnogo kontroverzi u vezi wegovetragi~ne sudbine, koje autor ovezanimqive i tehni~ki izuzetno op-remqene kwige nastoji da osvetli.Uz prilog dokumenta iz perioda srp-skih ustanaka, rodoslova, ilustra-cija i registra imena, recenzije pro-fesora i dopisnog ~lana SANUDragoquba @ivojinovi}a, stavqenau tvrdi povez, monografija ostavqavi{e nego povoqan utisak.

Kritike i prikazi

171

Mil~a Madi}

BIBLIOGRAFIJA ISTORIOGRAFSKIH IZDAWA O

VAQEVSKOM KRAJU, OBJAVQENIH TOKOM 2006. GODINE

Qubomir Nedqkovi}: Mionica,

od ku}e do ku}e – uo~i drugog svetskog

rata, IP Kolubara, Vaqevo 2006, 171.

Svojevrsnu hroniku druge polo-vine 20. veka, varo{ice Mionica nareci Ribnici i sredi{tu kolubar-skog kraja, sa~inio je i prezentovao~itala~koj publici, ~ovek i inte-lektualac kojeg je ova varo{ica iz-nedrila a kojoj se on na najboqi na-~in ovom publikacijom odu‘io. Po-sle kratkog istorijata varo{ice, uuvodu kwige, autor sistemati~no idetaqno obra|uje svaku ulicu i so-kak i sve ‘iteqe Mionice koji u va-ro{ici svoj dru{tveni ‘ivot ‘ive,ili su u woj u pro{losti obitavali.Autor u daqem tekstu izla‘e sve ozanatima i zanatlijama, trgovini itrgovcima, kafanama i kafexijama,{kolama i u~iteqima, kulturno-pro-svetnom dru{tvu, pijaci, lekarima iadvokatima, sportu i sportistima,bioskopima i va{arima, obi~ajima,nadimcima i grobqima. Iz sadr‘aj-nog {tiva svojevrsne monografije ovaro{ici Mionici, ~italac saznajemno{tvo ~iwenica o varo{ici, qu-dima, wihovim obi~ajima i dru{tve-nom ‘ivotu uop{te.

Kqu~, Biblioteka „Selo” kwiga3, priredio Zdravko Rankovi}, IPKolubara, Vaqevo 2006, 166.

Monografija o kolubarskom se-lu na desnoj pritoci Kulubare, zna-menitom po sredwovekovnom ut-vr|ewu Velimirovi dvori, sa uvod-nim razmatrawima o poreklu nazi-va sela i podacima iz pro{losti isada{wosti sela, wegovog stanovni-{tva, geografskim odlikama, priv-rednim delatnostima, prosveti, po-znatim i znamenitim li~nostima.Monografija sadr‘i vi{e autor-skih priloga: Zdravka Rankovi}a oOsnovnoj {koli, Dobrivoja Teki}ao zanatstvu i izvorima, bunarima ivodenicama, @eqka Je‘a o Velimi-rovim dvorima, Milo{a S. Mili-vojevi}a o Kqu~u 1875.

Velibor Berko Savi}: Nenadovi-

}a kula u Vaqevu, samostalno izda-we autora, Vaqevo 2005, 254.

Dokumentovano i temeqno opisa-na pro{lost i sudbina Nenadovi}akule, kroz vreme wenog trajawa odnastanka do dana{wih dana. Jedanod najzna~ajnijih znamenitih spome-nika kulture u Vaqevu, ~itavom kra-ju i Srbije, od svog nastanka do da-nas, delila je sudbinu brige i nebri-

173

BIBLIOGRAFIJEBIBLIOGRAPHIES

Mil~a Madi}

174

ge svog odr‘avawa i opstanka, kaobeleg jednog vrmena iz ustani~kihdana prvih decenija 19. veka. Autorje istra‘io i ve{to prezentovaosa~uvana dokumenta iz vi{e arhi-va, daju}i ~itaocu potpuno i zao-kru‘eno znawe o sudbini tog sim-bola iz ustani~ke pro{losti va-qevskog kraja.

Mirko S. Bojani}: Rodoslov Vla-

dike Nikolaja, Me|uop{tinski is-torijski arhiv Vaqevo i autor,Vaqevo 2006, 95.

Koriste}i sa~uvanu i raspo-lo‘ivu arhivsku gra|u, u prvom reducrkvene mati~ne kwige i fond SudaOkru‘ja vaqevskog kao i prikupqe-nih podataka od porodica i pojedi-naca, autor je dokumentovano pred-stavio rodoslov familija u Leli}ukod Vaqeva, doseqenih sa bosanskihprostora u 18. i prvoj polovini 19.veka. Posebno mesto u ovoj zanimqi-voj kwizi posve}eno je znamenitojlozi familije Velimirovi}a. O sva-kom ~lanu familija, koje su u kwizipredstavqene, dati su pribavqenibiografski podaci.

Tomislav \uri}: Praznovawe hri-

{}anskih praznika u Taoru kod Va-

qeva, [tamparija „Topalovi}”, Va-qevo 2006, 173.

Autor izla‘e rezultate vi{ego-di{wih etnografskih istra‘iva-wa praznovawa hri{}anskih pra-znika u povlenskim selima Gorwemi Dowem Taoru. Strpqivim teren-skim istra‘ivawem praznika ipraznovawa i manifestacija koje ihprate, autor je predstavio reqefnusliku bogatstva sa~uvanih obi~aja iverovawa u kojima se prepli}u pred-hri{}anski mnogobo‘a~ki, hri-{}anski obi~aji i verovawa, ali ipraznoverice.

Miodrag Stanimirovi}: Stani-

mirovi}i iz Brgula – rodoslov i pro-

{lost, samostalno izdawe autora,Obrenovac 2006, 142.

U ‘eqi da utvrdi poreklo i ro-doslov svoje familije, autor je prou-~io raspolo‘ivu arhivsku gra|u iobjavqenu literaturu o sevrozapad-noj Tamnavi. Uz obiqe podataka o se-lu i {irem podru~ju, po~ev od geo-grafskih do istorijskih i posebnoporodi~nih, vezanih za samog autorai wegove pretke i razgranatu fami-liju.

Velibor Berko Savi}: Kula u pla-

menu – istorijska drama, samostalnoizdawe autora, Vaqevo 2006, 62.

Koriste}i raspolo‘ivu arhiv-sku gra|u, istorijske ~iwenice ivlastitu intuiciju, autor je poku-{ao da dramatur{ki rekonstrui{edoga|aje iz Drugog srpskog ustankavezane za borbu osloba|awa Vaqevai dramati~nih zbivawa oko Nena-dovi}a kule 15/16 maja 1815, posebnodramu osloba|awa zato~enih su‘-weva.

Milorad Radoj~i}: Vojvoda Mi-

{i} i wegovi Kolubarci u ratovima

1912-1918. Fondacija „Vojvoda @i-vojin Mi{i}”, Beograd 2006, 541.

Kwiga posve}ena osvetqavawu ‘i-votnog i profesionalnog puta, voj-vode @ivojina Mi{i}a u miru i uratu. Autor je strpqivim vi{ego-di{wim izu~avawem arhivske gra|e,objavqene literature i terenskimistra‘ivawem, objedinio sva zna~aj-na saznawa o velikom ~oveku i voj-skovo|i u zborniku, svojevrsnoj spo-menici, koja ‘ivim jezikom govori oznamenitoj li~nosti iz herojskepro{losti srpskog naroda.

Milivoje Radoji~i}: U~iteqska

{kola u Ubu 1948-1973. Gradska bi-blioteka „Bo‘idar Kne‘evi}” Ub,Ub, 2005, 255.

Monografija o {koli koja je to-kom 25 godina svoje obrazovno–vas-pitne i kulturne delatnosti izne-drila plejadu prosvetnih radnika urazdobqu zna~ajnom za iskorak izprosvetne i svake druge zaostalosti.Autor monografije, i sam dugogo-di{wi prosvetni radnik, temeqnoje izu~io arhivsku gra|u nastalu ra-dom {kole, druge zna~ajne izvore po-dataka i raspolo‘ivu literaturu,sistematski i hronolo{ki prezentu-je delatnost {kole od osnivawa dowenog ga{ewa. Generacije u~enika iprosvetnih radnika ove {kole sudetaqno predstavqene kompletnimspiskovima i fotografijama gde godje bilo mogu}e. Delatnost {kole jesistematski izlo‘ena u svim wenimsegmentima i ulozi koju je ostvari-vala u ovoj sredini i na {irem pro-storu.

Kolubara – veliki narodni ka-

lendar za prostu 2006, 16 kwiga,urednici Zoran Josimovi} i Zdrav-ko Rankovi}, IP Kolubara, Vaqevo2006, 366.

Pored kalendarijuma kao stan-dardnog priloga na po~etku kwige,ovaj broj sadr‘i i slede}e priloge:Vaqevska bolnica 1915. (Stanislav@ivkovi}), Kalendar Kolubara za1936. (Zoran Joksimovi}), Hronika2005 – listawe kalendara (QiqanaKecojevi}), Ars vivendi (Du{an Arse-ni}), Doktor Ilija Tripkovi} –Vaqevac li~nost godine 2004;Li~nost godine (Branko Vi}entije-vi}), Vaqevska privreda 2005. (Slo-bodan Rakovi}); Najboqi privred-nici 2005; Mioni~ka crkva (Sveto-

lik @. Nikoli}), Mioni~ko sve-{tenstvo 1856-2006. (Zdravko Ranko-vi}), Prilozi za Svetosavski hram uBeogradu 1896-1903, Prva {kola uCvetanovcima; Tehni~ki radovi1906. (J. T. Zrni}), Graditeqstvo1906. (êdomir Gagi}), Spomenicikulture (Vesna ]iri}), Oficirskidom u Vaqevu (Milorad Radoj~i}),Moderna galerija – Programska na-~ela (Dragutin Radoji~i}), Od Qubedo Dolova~kog – Dvadeset godinaModerne galerije; Slikar Mile Pe-trovi} (Milenko Radovi}), Sa Bra-nislavom Petronijevi}em (Ber-trand Rasel), Pozori{na kretawa1906 - Stare vesti; Tri listi}a (Ra-dovan Beli Markovi}), Prote Mati-je tajni izve{taj iz Rusije (MilovanDanojli}), Komentar „Ruske besjede”o memoarima Prote Matije Nenadi-vi}a (dr Milorad P. Radusinovi}),Kazivawa starog putnika (Aleksan-dar Loma), Bra}a Nedi}i (Kosta T.Andrija{evi}), Ru{ewe Sokola iU‘ica (Dobrilo Aranitovi}), Na-rodne pesme iz Bastava (zapisi No-vaka D: Soldatovi}a); Novak D. Sol-datovi~; @ivot na selu tridesetihgodina 20. veka (Slobodan Grbovi}),Poqoprivreda u Vaqevskoj oblasti(Vlastimir \. \or|evi}), SeloKo‘uar u Tamnavi (Milan Marin-kovi}), îtaci iz Gorweg Mu{i}a(@ivomir îtakovi}), Privreda iprivrednici 1906. godine - Stare ve-sti; Statisti~ki godi{wak za 1906.godinu; Gimnazijska ekskurzija 1906;Ro|eni, ven~ani i umrli u Vaqevu1906. (Borislav Vuji}), Razli~ito-sti 1906. – Stare vesti; Dve pesme „nanarodnu” Qubomira Nenadovi}a(\or|e Peri}), @ivojin P. Simi}1848-1926. (Danica Filipovi}), Ro-mi u Vaqevskom kraju (Luka [teko-vi}, Zdravko Rankovi}); Qig i oko-

Bibliografija istoriografskih izdawa...

175

Mil~a Madi}

176

lina 1906. – Stare vesti; Vaqevskesportske osobitosti (Zoran Tripko-vi}), List „Napred” 1945-1995. (Ste-van ]iri}), U osiwem gnezdu (dr Te-odor Bo‘i}), Lekar u Peckoj (Mi-lo{ Jevti}), [umarstvo uVaqevskom kraju (Dragi} Tomi}),Vaqevski kraj i wegove prirodnevrednosti ( Vigor Maji}), Milo{e-vi}a ciglana (Dejan V. Popovi}),Seoba Kolubare (Zoran Stankovi}),Vaqevska {nicla (Velimir Dejano-vi}), E, moj sine, kako je pre... (Dra-gana Radovanovi}), Kolubara na ra-zne na~ine (Zdravko Rankovi}).

Glasnik Me|uop{tinskog isto-

rijskog arhiva Vaqevo, broj 39/2005,

MIAV, Vaqevo 2005, 244.

U ovom broju istoriografskoggodi{waka objavqeni su ~lanci:Mil~a Madi} (Varo{ka varo{ka –gradska grobqa), Dejan V. Popovi}(\urina ciglana), Milorad Radoj-~i} (De~ji dom u Mionici), MilanMilo{evi} (Prilog izu~avawu bez-bednosno – obave{tajnih instituci-ja u Srbiji 1989-2005. Prilozi iz ar-hivske gra|e: Stani{a Vojinovi}(Tri priloga o Qubomiru Nenado-vi}u), Mili} Mili}evi} („Sgm” Ra-dovi @ivojina Mi{i}a), Sne‘anaRadi} (^etnici – pacijentiOkru‘ne bolnice – Vaqevo u perio-du maj – oktobar 1944. – Iz Glavnogbolni~kog protokola 1941-1944), @i-vorad Jevti} (Popis vodenica poto-~ara u vaqevskom kraju 1948. godine.Iz rada Arhiva: Sne‘ana Radi}(Uputstvo za izradu analiti~koginventara u MIAV) i istorijskabele{ka (Op{tina lajkova~ka –Lajkovac 1904-1944.), Biqana Sto-jakovi} (Pomo} Crvenog krsta u hra-ni i ode}i pravoslavnom Arhijerej-skom namesni{tvu kolubarskom u

periodu 1955 – 1967), Kritike i pri-kazi: Miroslav Peri{i}: (M. Radoj-~i}, \uro Kozarac, prvi vaqevskiprofesor; D. Mihajlovi}, Povlen-ske magle i vidici 1 – 2; M. Bojani},Preci ponovo govore 1), Mil~a Ma-di} (A. V. Tinhoven, Strahote rata uSrbiji), Qiqana Uro{evi} (M. Bo-jani}, Preci ponovo govore 2), Bi-bliografije: Mil~a Madi} (Bibli-ografija istoriografskih izdawa ovaqevskom kraju objavqenih tokom2005)

Dragan Stameni} ... (i dr.): Spo-

meni~ko nasle|e Kolubarskog i Ma-

~vanskog okruga, Zavod za za{tituspomenika kulture Vaqevo, Vaqevo2006, 172.

Katalog spomeni~kog nasle|a Ko-lubarskog i Ma~vanskog okruga{tampan povodom jubileja dvadesetegodi{wice plodnog rada Zavoda, saprigodnim predgovorom SvetlanePeji} pod naslovom: „Skica pro-{losti severozapadne Srbije” iuvodnog slova direktora Zavoda Ve-sne ]iri}, sistemati~no prezentujeistra‘eno bogato spomeni~no na-sle|e na ovom prostoru. Nepokretnispomenici kulture prikazani suprema teritorijalnom rasporedu poop{tinama, po vrstama kako su de-finisani Zakonom o kulturnim do-brima: spomenik kulture, znamenitomesto, arheolo{ko nalazi{te i pro-storno kulturna istorijska celina.Pored osnovnih podataka o svakomnepokretnom kulturnom dobru, ovremenu nastanka, tvorcima, geo-grafskoj lokaciji, arhitektonskim,umetni~kim i drugim osobenostima,prilo‘ene su fotografije pre i po-sle obavqanih konzervatorskih idrugih radova na za{titi istih. Ka-talog je opremqen preglednim geo-

grafskim kartama za svaku op{tinusa jasno obele‘enim znakom lokacijenepokretnog kulturnog dobra.

Miloje @. Nikoli}: Izvori sa

kamena o Tamnavi 1804-1815, Zavodza za{titu spomenika kulture Vaqe-vo, Vaqevo 2006, 288.

Monografija istori~ara Milo-ja @. Nikoli}a posve}ena 200-go-di{wici od podizawa Prvog srp-skog ustanka, zasnovana je na strp-qivom vi{egodi{wem terenskomistra‘ivawu spomen obele‘ja napodru~ju Tamnave nastalih u razdob-qu prve polovine 19. veka. Svoj mu-kotrpni istra‘iva~ki rad autor jepreto~io u stru~no i tehni~ki so-lidno opremqenu kwigu, u kojoj pre-zentuje rezultate svojih istra-‘ivawa, izla‘u}i sistemati~no sverelevantne podatke o mestu i vreme-nu nastanka spomenika, li~nostimapokojnika i wihovom zna~aju i ulozi

u ustanku i dru{tvenom ‘ivotu. Po-sebnu pa‘wu autor ove vredne kwige,posve}uje vernom prevodu i tuma-~ewu teksta epitafa sa spomenika.Nesumwivo, ova monografija preds-tavqa zna~ajan doprinos poznavawui o~uvawu memorijalne gra|e iz he-rojskog perioda novije srpske pro-{losti, koji je dugo i neopravedno uistoriografiji bio zapostavqen.

Ko je ko – Who is who u Vaqev-

skom kraju, priredio Zdravko Ranko-vi}, IP Kolubara, Vaqevo 2006, 247.

Prire|iva~ ove kwige selekti-rao je 333 li~nosti iz savremenog do-ba vaqevske dru{tvene stvarnosti,prikazuju}i, kroz kratke biografi-je, wihov zna~aj i doprinos u odre|e-noj oblasti delatnosti. I pored di-skutabilnosti kriterijuma u izboruzna~ajnih li~nosti, ova publikacijaje koristan priru~nik za upoznava-we vaqevskkog kraja.

Bibliografija istoriografskih izdawa...

177

In memoriam

ALEKSANDAR JEVTI]

Posle kra}e i te{ke bolesti 5. oktobra 2006. godine u Vaqevupreminuo je Aleksandar Jevti} – Fakir, istaknuti prosvetniradnik, partizanski prvoborac i poznati publicista – vi{ego-di{wi saradnik na{eg ~asopisa.

Aleksandar Jevti} ro|en je 25. maja 1922. godine u Kosjeri}u,od oca Milo{a, upravnika Po{te (ro|enog u Beogradu) i majkeDrage, dev. [trbac (ro|ene u Bawaluci), po{tanske ~inovnice,u porodici sa ~etvoro dece. Posle osnovne {kole i ni‘e gimna-zije, zavr{io je Podriwsku u~iteqsku {kolu u [apcu. Ina~e,{kolovao se u Beogradu, Velikom Gradi{tu, [apcu, Vr{cu,Somboru i, ponovo, [apcu. Veoma rano pri{ao je revolucio-narnom pokretu – maja 1941. godine primqen je u SKOJ, a sredi-nom jula 1941. i u KPJ.

Zbog nedostatka u~iteqskog kadra, wegova generacija je ima-la skra}eno {kolovawe. Diplomirao je u januaru 1941. godine.Prvo u~iteqsko zaposlewe dobio je u Peckoj, kod Ose~ine, gdese, uglavnom, dru‘io sa prokomunisti~ki orijentisanim kole-gama i drugim gra|anima (^eda Milosavqevi}, Dragi Andri},Petar Vragoli}, Stevan Milatovi} i drugi). Sa wima je u~e-stvovao i u radu FK „Ribnikar“, dramskoj grupi, narodnojkwi‘nici i ~itaonici. Mada nije bio vojni obveznik, sa gru-pom od dvadesetak omladinaca poku{ao je da stupi u jedinicebiv{e kraqevske Jugoslovenske vojske i da u~estvuje u odbranizemqe, ali su odbijeni. Potom se anga‘uje u pripremama oru‘a-nog ustanka i me|u prvima je stupio u Azbukova~ko-ra|evsku ~e-

179

tu Vaqevskog partizanskog odreda. Bio je neposredni u~esniksedmojulskih zbivawa 1941. godine u Beloj Crkvi kod Krupwa.

Kasnije je bivao borac, kurir i zamenik politi~kog komesa-ra, prvo Kombinovane, a potom IV ~ete u Ra|evskom partizan-skom bataqonu. Kad su te ~ete razbijene, bio je vodnik, sekretarSKOJ-a, i zamenik politi~kog komesara III ~ete u istom bataqo-nu. Pored toga bio je i komandant partizanske komande mesta uQuboviji i ~lan privremenog rukovodstva KPJ za Dowu Azbu-kovicu. Marta 1942. godine, zarobqen je i, preko logora u [ap-cu, Austriji i Nema~koj, interniran u logore severne Norve{ke(Botn, Petrus i Polarni krug). Tamo je izvesno vreme proveo usobi za streqawe i bio svirepo mu~en i progawan. Kasnije jepreba~en u sobu sa drugim logora{ima gde se povezuje sa qudimakoji su ostali na liniji narodnooslobodila~kog pokreta te seponovo ukqu~uje u ilegalni politi~ki rad.

Po zavr{etku Drugog svetskog rata, Aleksandar Jevti} vra}ase u zemqu i obavqa razne du‘nosti u prosveti. Prvo je bio jeu~iteq u Dowem Crniqevu kod Koceqeve, a potom poverenik zaprosvetu Posavotamnavskog sreza, sa sedi{tem u Vladimirci-ma. Tokom 1948. godine optu‘en je da je delovao sa pozicija Rezo-lucije Informacionog biroa. Zbog toga je iskqu~en iz KPJ,uhap{en i sedam meseci proveo u zatvoru. Kako za te optu‘be ni-je bilo dokaza, oslobo|en je, a kasnije, na li~ni zahtev, i potpu-no rehabilitovan. Po izlasku iz zatvora, radio je kao nastavniku Velikoj Krsni i Kova~evcu kod Mladenovca, odnosno u~iteq uGorwoj Grabovici i Petnici kod Vaqeva. Od 1959. godine bio jedirektor Osnovne {kole „Sestre Ili}“ u Vaqevu. Sa te du‘no-sti penzionisan je, 1976. godine, a dve godine kasnije reaktivi-rao se kao profesionalni sekretar Op{tinskog odbora SUBNOR Vaqevo, gde je radio jo{ ~etiri godine.

Aktivno je u~estvovao u dru{tveno-politi~kom ‘ivotu svakesredine gde je ‘iveo i radio, posebno u organizacijama Narod-nog fronta Vladimiraca i [apca, odnosno Socijalisti~kogsaveza radnog naroda i SUBNOR-a u Vaqevu. Poverevane su mumnoge odgovorne du‘nosti. Naro~ito je bio aktivan na negova-wu borbenih i slobodarskih tradicija. Pored u~e{}a u radu vi-{e organa koji su se bavili tom problematikom, dosta je radio

In memoriam

180

na pripremi i publikovawu dela vezanih za Drugi svetski rat,odnosno partizanski pokret. Oko 25 godina bio je sekretar ipredsednik Odbora boraca i po{tovaoca Vaqevskog partizan-skog odreda, koji je imao svoje sekcije u desetak mesta (Vaqevu,Beogradu, Ubu, Mionici, Lajkovcu, Qigu, Ose~ini, Krupwu,Quboviji i Koceqevi).

Godinama je prikupqao, prou~avao i obra|ivao arhivsku imemoarsku gra|u vezanu za partizanski pokret u vaqevskom kra-ju. Kao rezultat tog anga‘ovawa, nastali su mnogi wegovi tek-stovi objavqeni po raznim zbornicima, listovima i ~asopisi-ma, me|u kojima su listovi: „Borac“ (Beograd), vaqevski „Na-pred“, {aba~ki „Glas Podriwa“, u`i~ke „Vesti“, ubske „Tam-navske novine“ i drugi. Samo u „Glasniku“ Me|uop{tinskogistorijskog arhiva Vaqevo objavio je slede}e priloge: „Po~etakoru`anog ustanka u vaqevskom kraju“ (br. 4-5); „Borbe Vaqev-skog narodnooslobodila~kog partizanskog odreda za stvaraweslobodne teritorije, septembar 1941.“ (br. 6); „Odva`ni do kra-ja“ (br. 7); „Internirawe boraca Vaqevskog NOP odreda u kon-centracione logore u Norve{koj“ (br. 17); „Borci VaqevskogNOP odreda internirani u Norve{ku“ (br. 17); „Partizanskakomanda mesta u Quboviji 1941. godine“ (br. 18); U~e{}e seqakavaqevske op{tine u narodnooslobodila~kom ratu” (br. 20-21) i„Diskusija sa nau~nog skupa o Dragojlu Dudi}u“ (br. 24). Mnogiwegovi prilozi su objavqeni i u kwigama: „Se}awa boraca Va-qevskog narodnooslobodila~kog partizanskog odreda“ (dva to-ma); „Podriwsko-kolubarski region“ i „Tito u vaqevskom ipodriwskom kraju“.

Napisao je i objavio kwige: „Uspravqeni u vekove – istorijatVaqevskog narodnooslobodila~kog partizanskog odreda“,„U~e{}e seqaka vaqevske op{tine u NOR-u“ i „ Kroz magle ime}ave – se}awa i ispovesti“. U rukopisu mu je ostala „HronikaPecke u NOB-u“. Bio je ~lan nekoliko redakcija za pisawe hro-nika i predsednik Redakcionog odbora za objavqivawe mnogihkwiga sa temama iz NOB-a u vaqevskom kraju. U~estvovao je nanau~nim skupovima odr‘anim u U‘icu, Vaqevu i Kragujevcu.Referati i saop{tewa, podneti na tim nau~nim skupovima podnaslovima: „Borbe Vaqevskog NOPO u vreme U‘i~ke republi-

In memoriam

181

ke“, „Smisao za humor Dragojla Dudi}a u redovima wegovogDnevnika“ i „Razvoj ustanka u vaqevskom kraju do savetovawimau Dulenima“, objavqeni su u zbornicima radova.

Za zasluge u miru i ratu Aleksandar Jevti} dobio je brojna od-likovawa, nagrade, plakete, diplome i pohvale. Zbog aktivnog u~e-{}a u razvoju prosvete i unapre|ewa vaspitno-obrazovnog radaproizveden je u zvawe pedago{kog savetnika. Nosilac je „Spomeni-ce 1941. godine“ i mnogih drugih dru{tvenih i javnih priznawa.Dobio je i Medaqu Ruske federacije za doprinos borbi protiv fa-{izma, Plaketu SUBNOR Jugoslavije, Plaketu grada i Septembar-sku nagradu Vaqeva za 1983. godinu.

U braku sa Brankom Savi}, u~iteqicom, koja je u poratnomperiodu bila profesionalni predsednik Sreskog odbora AF@u Vladimircima, a kasnije i vi{egodi{wi predsednik Konfe-rencije za dru{tvenu aktivnost ‘ena op{tine Vaqevo, ima sinaSlobodana, slu‘benika, stalno nastawenog u Vaqevu.

Sahrawen je, 6. oktobra 2006. godine na Novom grobqu u Va-qevu.

Milorad Radoj~i}

In memoriam

182

glasnik - istorijskiarhiv.rsistorijskiarhiv.rs/sites/default/files/podaci/materijali/glasnik 40...

Documents