glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva njegos sv23

8/13/2019 Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv23

http://slidepdf.com/reader/full/glasnik-srpskog-istorijsko-kulturnog-drustva-njegos-sv23 1/132

ГЛАСНИКСРПСКОГ

ИСТПРИСКП-КУПТУРНПГ АРУШТВА

.. Њ Е ГЕ Ш11

В Е К А Д В А Д Е Е Т -Т Р Е Ћ А — Ј У Н И 1969.

ЗА

Р Е Д А К Ц И О Н И О Д Б О Р

У Р Е Д Н И К

Д У Ш А Н П Е Т К О В И Ћ

В Л А Н И К И И З Д А В А Ч Р П К О -И Т О Р И К О -К У Л Т У Р Н О Д Р У Ш Т В О “Њ Е Г

У А М Е Р И Ц И



C A Д Р Ж A J

С трана1. О ткрић а пуковника М ак Д ауела — Д р Р В . . . . 1

2. У з тестам ент Г енерала С им овића — Д уш ан П етковић 11

3. К ро з снег и м раз на С ветосавски кон грес — В асили јеК о м н е н и ћ ......................................................................................14

4. П етровдан ска трагеди ја на Ц етињ у 1941. годи н е — М или чко З о њ и ћ .........................................................................27

5. Б јеловар 1941. — Д об ро слав С. К р с т и ћ .......................33

6. О длуке и акције ком уни стич ког ш таба Х рватске — М ане П еш ут ..............................................................................42

7. У канџ ам а Г естапоа у злогласном П анкрацу — Радо-ван Ш у м ен к о в и ћ........................................................................ 50

8. Б ом бардовањ е С оф ије у П рвом светском рату —Б ран ко Н аум ови ћ .................................................................. 62

9. Т етовски о др ед у Зи м у 1915. — Д у ш ан С . Р о ш . . . 70

10. С рби и А рбан аси — Д р Ч аслав М . Н и ки тови ћ . . . 89

11. П рикази књ ига ...................... Њ .............................................11012. Н аш и п рем и н ули ч лан ови и п р и јат е љ и...................... 118

13. И сп равке ..............................................................................: 126

14. И стакнути Р авногорц и о књ изи “на страш ном суду” 127

Р Е Д А К Ц И О Н И О Д Б О Р :Д Р. РА Д О ЈЕ ВУ К Ч Е В И Ћ , Д У Ш А Н П Е ТК О В И Ћ , Д Р.Ч А Л А В

Н И К И Т О В И ћ И П Е ТА Р Б О ЈО В И Ћ

“Г Л А Н И К ” И З Л А З И Д В А П У Т Г О Д И Ш Њ Е Г о д и ш њ а п р е т п л а т а 4 д о л а р а . П р и м е р а к 2 д о л а р а .

Р У К О П И Е с л а т и н а и м е у р е д н и к а и с л е д е ћ у а д р е с у : 88-10 34th Avenue, Jackson Heights, N. У . 11372

П Р Е Т П Ј 1А Т Е с л а т и н а д о њ у а д р е с у :Dušan Kustuđich, 2905 Е . 96th Street, Chicago, Illinois 60617

SERBIAN HISTORICAL AND CULTURAL ASSOCIATION “NJEGOS”2905 East 96th Street, Chicago, П1., 60617, U.SA..

Print ed by PALANDECH PRESS, 2943 W. Sixty-Third Str., Chicago, Illinois 60629



ГЛ АС Н И К Р П К О Г И Т О Р И Ј К О -К У Л Т У Р Н О Г Д Р У Ш Т В А “Њ Е

В Е К А Д В А Д Е Е Т -Т Р Е Ћ А — Ј У Н А 1969 Г О Д И Н Е

О Т К Р И Ћ А П У К О В Н И К А М а к Д А У Е Л

Јуна 28. прош ле године одрж ао je, под окриљ ем С рпскенародне одбране у Ч икагу, В идовданску беседу ам ерички проф е-сор универзитета и пуковник за врем е прош лог рата г. Р оберт М акД ауел. једно врем е и ш еф ам еричке војне м исије при ш табу ге-нерала М ихаиловића.

К ако je та беседа од огром ног историјског значаја, м и jeу целости објављ ујем о.

Г. М ак Д ауела представио je г. Н икола С тепановић, адвокати бивш и пуковник ам еричке војске. Д оносим о, прво, уводну речг. С тепановића.

У в о д н а р е ч г . т е п а н о в и ћ аУ део су ми пали и част и задовољ ство да вам представим

једног великог ам еричког оф ицира, м ога дугогодиш њ ег личногпри јатељ а. М ноги од вас срели су га за врем е другог светског ра-та у слободним деловим а С рбије и Босне.

П ре другог светског рата пуковник М ак Д ауел п ровео je 25година на С редњ ем истоку. У то врем е дош ао je у додир са Југо-славијом и њ еним проблем им а. Н епосредно пре рата предавао jeм одерну историју Балкана на држ авном уни верзитету М иш игена.У след њ егове тем ељ не припреме и искуства, објективности и зна-њ а, главни ш таб америчке в!ојске доделио м у je у рад проблем еЈугослави је и, у самом почетку 19 44 послао га у К аиро.

У тим даним а и ja сам служ бовао у О Каиру и с пуковникомМ ак Д ауелом водио дуге разговоре. Т ако сам дош ао до ближ ихсазнањ а о њ еговом ставу. Б ио сам оф ицир српског порекла уам еричкој војсци и потпуно убеђен, као и онда да су прави и ис-крени израз српског народа генерал М ихаиловић и њ егови ратници.У 1944, добили смо обавеш хењ а с разни х страна да се у Југослави-ји налази велики број америчких и савезничких оф ицира, које jeспасао генерал М ихаиловић.

П од утиц ајем јавног мнењ а наш а влада je упутила специјалнум исију код М ихаиловића. У августу 1944, пуковник М ак Д ауел je спуш тен из авиона у Југославију. П оред њ ега су били храбри

ам ерички оф ици ри српског порекла: Џ орц М усулин, Н икола Л алићи покојни М ирко Рајачић. О стали су на свом послу у ЈугославијисрЈе до краја новем бра 1944. П ревели су у слободни свет преко 500савезничких ваздухопловаца, највиш е А м ериканаца, a с њ им а инеш то Британаца, Ф ранц уза, К анађана и Руса.



2 Г Ј 1А Н И К р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

Н еко врем е пре и неко врем е после М ак Д ауелове м исије кодгенерала М ихаиловића, били см о заједно у В рховној савезничкојком анди у К азерти (И тали ја). Ту, у м ојој канцеларији, пуковникМ ак Д ауел je радио пет дугих дана спрем ајући белеш ке и извеш -таје које je донео с тог пута и м исије код М ихаиловића. Њ еговјизвеш тај био je толико важ ан да га нико од нас других није мо-гао да види или прочита. О стао je тајна и за нас у врховн ој ко-м анди, који см о свестрано траж или истину о догађајим а у Југо-славији.

М ак Д ауелов извеш тај дош ао je до П редседника Рузвелта.П редседник je предузео извесне м ере и наредио да се пош аљ епом оћ. А ли све je то, као ш то нам М ак Д ауел подвлачи, онемогу-ћио Ч ерчил и њ егови британски ф ункционери.. М ак Д ауелу припа-да и заслуга за ам еричку ноту Т итовој влади приликом спрем ањ аМ ихаиловићевог суђењ а у Београду м аја 1946. У тој ноти било jeистакнуто “да je генерал М ихаилогић са својом војском м оралнои м атеријално задуж ио савезнике, борећи се под најтеж им прили-кам а, без потребног м атеријала и савезничке пом оћи” .

И звеш тај о М ихаиловићевој борби и страдањ им а, као и пре-порука М ак Д ауела, били су основа за посм ртно одликовањ е ге-нерала Д раж е: The Legion of M erit — највеће одликовањ е којеА м ерика додељ ује заслуж ним странцим а. В иш е пута сам поновиода ће тек 20 или 25 година после стиш авањ а страсти другог свет-

ског рата истори ја и истина доћи до израж аја. Т ек тада ће свет-лост дана угледати објективни извеш тај из другог светског ратаи истина о југословенском и српском народном отпору. Т ек тадаће допринос генерала М ихаиловића и њ егове војске савезни чкојпобеди из другог светског рата, заједн о с њ иховом улогом у тојпобеди, бити објективно оцењ ени и од заборава сачувани.

Један од историчара који j e сада на том послу, то je наш гости говорник проф есор М ак Д ауел. С војом књ игом он ће испунитиједн у од празнина саврем ене истори је. В елики борац и човек рет-ке кураж и, који je траж ио да се са преко 50 година ж ивота спустииза непријатељ ских линија код М ихаиловића, траж ио je да тај

свој подвиг обнови и у К ореји. Још неш то. Године 1964, са преко70 година старости, траж ио je дозволу своје владе да борбу про-тив ком униста настави и у В иетнам у, иза непри јатељ ског ф ронта,уз све опасности no ж и е о т , који je М ак Д ауел давно поклониоА м ерици и С лободи.

Ha крају, госпође и господо, ja вам с поносом представљ амм ногопош тованог Роберта М ак Д ауела, пуковника ам еричке војскеу пензији, великог и борбеног А м ериканца, интим ног при јатељ аи пош товаоца генерала Д раж е М ихаиловића и српског народа, све-дока и учесника у великим историјским догађајим а, који je спреманда слободном свету каж е о њ им а суш ту истину, с целом д>еномтрагиком . Б е с е д а п р о ф е с о р а и п у к о в н и к а М а к Д а у е л а

П ре свега, с дубоким осећањ им а захвалности и дивљ ењ а ценимдирљ иву м узику коју сам слуш ао и кола која сам м алопре видео.



О т к р и ћ а п у к о в н и к а М а к Д а у е л а 3

Т у захвалност са м ном дели и м оја супруга. Њ ој сам н ебројено

пута причао о м узици и игри српског народа, с којим сам у теш -ким даним а делио све патњ е и трагедије.Н еколико недељ а из тих теш ких дана у С рбији ож ир,љ авају мо-

је успом ене из 1918. године, када сам у саставу британске арм ијебио у Р усији, на страни беле руске арм ије, која je покуш авалада од ком униста спасе своју отаџбин у. Р екао бих да je за све вас,грађане српског порекла, који сте сада одлични А м ериканци, одвеликог значаја да очувате и нтерес за ваш у стару песм у и кул-туру. Р адујем се присуству и интересовањ у великог броја омла-дине, која настављ а путем старих традиција и нових идеала. Ш товиш е остајете добри С рби, са својим честитим особинам а, то ћете

све виш е бити и добри А м ериканди, на свим а својим новимдуж ностим а.О вом приликом ж елим да будем сам о инф орм ативан, без упо-

требе саојих забележ ака. М атеријал који сам из В аш ингтона M o -

rao добити преносим у своју књ игу на ко јој сада радим . П уних 14годин а после рата, било у униф орм и или цивилу, радио сам сГенералш табом . И ако je већи део м ог врем ена био посвећен со-вјетским проблем им а, од м ене je траж ено да узм ем учеш ћа у свимпредм етим а, који су били у вези с Југославијом . З а све ово времени је било м огућно објавити иш та од овог м атеријала. У В аш инг-тону било их je доста који нису хтели, a има их и сада који неж еле да се истина чу је. А ли сада су и С танф орд универзитет иХ уверовћ установа вољ ни да са своје стране ураде ш то м огу уциљ у објављ ивањ а тог м атеријала.

К ратак извод који вам сада дајем сам о je увод и слика оногш то спремам за јавност. И тако, сада ћете чути сам о резим е м ојетем е.

П ре свега, генерал М ихаиловић je био у сталним непријатељ -ству и борби с Н ем цим а, док се то за Т ита не м ож е рећи. П оредсвега тога, Б ританц и су М ихаиловића напустили a Т ита пом огли.Разлог леж и у послератним политичким интересим а који су Ч ер-чилу били много важ ни ји од истине. И Британци и ja , с пунимправом , дош ли см о до истоветног закљ учка да ни српски народни генерал М ихаиловић неће бити вољ ни да п о с т а н уоруђе у бри-танским рукам а. Н еко je Ч ерчила убедио, a м и још не знамо ко je то био, да je за њ егове планове Т ито погодно оруж је. И сада,укратко, на том е ћу се и задрж ати.

П ре свега да се осврнем на м исију генерала М ихаиловића ињ егову борбу против Н ем аца. За расветљ авањ е користићу се м а-тери јалом из времена рата и после рата. В иш е година редовно смопроучавали ратне приблем е. И м али смо око себе најбољ е вође ге-рила коje je и у Е вропи и у А зији рат изнео на површ ину. Т у

су били и совјетски и нем ачки оф ицири. У наш ој обав.еш тајнојзаједници им али см о то преим ућство ш то см о знали тачне распореденем ачких трупа. A м исија нем ачких одреда у Југославији била jeвеом а важ на. Разлог леж и у нем ачкој политици да притисне цеоБлиски исток, С уецки канал, подручје Ц рног м ора и даљ е све до



4 Г Л А Н И К р п с к о г п с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

П ерсијског залива. To je била нем ачка првобитна нам ера.С рби су веровали да се могу борити м а и најкраће време.

П рве борбе коje су, углавном , С рби водили да би онемогућилиподјарм љ ивањ е Југославије, везале су известан број нем ачкихдивизија, коje би, иначе, биле пребачене на руски ф рон т и ве-роватно допри неле поразу С овјета. М орам признати да je совјет-ска длада ову чињ еницу признавала и ценила м ного виш е негоБританци и А м ериканци. С етим о се сам о да je t o k o m целог ратау 1942, 1943 и делом 1944, совјетска влада виш е пута траж илабританску дозволу ради одаш иљ ањ а своје војне м исије у ш таб ге-нерала М ихаиловића. И сто тако, совјети су били спрем ни да при-м е м исију генерала М ихаиловића у М оскви. О ни су знали даМ ихаиловић није ком униста, већ одличан војник и борац. Зн алису да су С рби одлични нојници. Е то, с тих разлога били су спре-м ни да пом огну М ихаиловића, a одрекну сваку пом оћ Титу.

П ред нама je сада и јасна ?лика из нем ачких и звора о рас-пореду нем ачких трупа у Југославији. Њ ихова je улога била даш тите све везе од којих je зависило пребацивањ е нем ачке војскеу северну А ф рику. Т у су били кљ учеви нем ачке ратне победеили пораза, ту, у везам а од С уботице преко Б еограда ка С олуну.

С а тих разлога 85 процената нем ачких ратних снага у Југо-славији или око Југославије било je конц ентрисано дуж тих са-обраћајних артери ја, углавном све у С рбији. М и знам о да je глав-

ни стан генерала М ихаиловића био тада у Ц рној Гори, али јачи-на њ егових снага no ш ум ам а и планинама С рбије угрож авала jeсве ове линије.

Где je тада, у тим даним а, био Т ито? Kao ш то знам о, С рби ју je напустио крајем 1941, и њ егова војска се није у њ у вратиласв|е до последњ их м есеци 1944. О н лично, као ш то сви знам оније се тада вратио са својом војском , јер je био у посети Русији.Главно питањ е отвара се сада: Т ито није био у прилици или мес-тим а да би се t o k o m рата борио против нем ачке силе. Био je узападном делу Југославије, где je Н емачка им ала једноставнуулогу да пом огне И талијане и хрватске усташ е. А ли као ш топодвукосм о, 85 продената нем ачке војске било je у источномделу држ аве.

Т ако je Т ито остао нан попри ш та за врем е главне оф анзивенем ачке силе у северној А ф рици, 1942. М еђутим , М ихаиловиће-ви одреди стално су у нападим а. О туда и други талас нем ачкихрепресали ја против српског народа, нарочито С рбије. У тим дани-м а, и због тих подвига, М ихаиловића су славили С овјети, Британ-ци и А м ериканци. О н je ом огућио савезничку победу у А ф рици, aсам Х итлер, прем а наш им изворим а, п ризнао да je ту изгубиоглавну битку. Н ије се докопао ни С уеца. ни Л еванта, услед блоки-раних и покиданих веза преко Југославије, ш то je било дело изаслуга генерала М ихаиловића и њ егових ратника.

И сада, ко год ово питањ е дотакне у својим студи јам а, суди јеили новинари, наићи he на ту истину.

Ja сам из К аира донео доста новина и података. који с дру-



О т к р н ћ а п у к о в н п к а М а к Д а у е л а 5

гим непобитним доказим а потврђују наш у тезу да су БританциМ ихаиловића напустили из политичких разлога, верујући да he сТ итом лакш е изаћи на крај. О ни против генерала М ихаиловића ни-су ниш та имали. Знали су да све бајке о колабораци ји значе обич-но подм етањ е и неистину, чак и онда када су и.м сами п ублицитетдакали. Ha све британске оф ици ре за везу који су били код генера-ла М ихаиловића врш ен je необичан притисак како би ту “колабо-рац ију” исф абриковали и посведочили. С ваки од њ их je одбио далаж е, не сам о за врем е рата већ ни после рата, када су ж ивели уцивилном оделу. Ш тавиш е, они су јавно преко британске ш там педигли ciBoj глас и улож или свој протест.

У даним а када je британска политика покуш ала да дискреди-тује генерала М ихаилопића, британска војска у К аиру об јавила je и једну брош уру, под им еном “Ч етник” . To je био неки ком пен-дијум извеш таја британских оф иц ира за везу с генералом М ихаи-ловићем . К ада све то читам о, доби јам о утисак да се генерал М и-хаиловић није борио, већ, напротив, колаборирао, јер je био за-интересован сам о у исход грађанског рата и ниш та виш е.

А ли одм ах после рата британски оф ицири, чији су извеш тајиту наведени, протестовали су у бри танској ш там пи, наводећи дасу њ ихови извеш таји изм ењ ени или просто ф алсиф иковани. И садачујм о неш то досад нечувено: И зјаву једн ог британског генера-ла, чије име нећу овог пута означити, јер знам да je пош тен човек.

Т ројици реном ираних ам еричких оф ицира овај je генерал приз-нао да м у je наређено да све те извеш таје преокрене и публи кује,с циљ ем да се генерал М ихаиловић представи свету као колабо-ратер.

С ве ово указује на ж алосну истину да су се негде у британскојвлади крили ф алсиф икатори истине како би тим срачунатим путемуниш тили М ихаиловићево часно им е и углед, заједно с целим њ его-вим националним покретом .

С ада ћу се дотаћи појединих детаљ а, који су се назирали узалеђу овакве оптуж бе. С ви см о их могли чути у даним а рата и свизнам о ком унистичке м етоде. У К аиру сам им ао своје обавеш тајнеизворе. У сам ом п очетку 1942, дош ли су у г<езу са м ном ционисти,који су им али подземну м реж у ш иром источне Е вропе. Задатак им je био да из наци стичког пакла изведу Јевреје. Били су стручњ ациу саботаж и. И з тог круга дош ле су и саботаж е против Британацау П алестини после рата... дакле прекувана и саврш ена група герил-ских бораца.

К азали су ми какво високо пош товањ е у очима њ ихове орга-низаци је, на подручју источне Е вропе, уж ива генерал М ихаиловЈићи њ егов начин борбе. П ознавао сам их из првог светског рата, јерсу припадали ф ранцуској тајној служ би. али нису сарађивали снаш им ш табом. И м али су своје љ уде иза нем ачких линија. С талносу ми говорили о веом а плодоносном и разрађеном послу сабо-таж е од стране српских националиста на ж елезничким лин ијама.

О ва ционистичка група била je у вези и са А И М , a то je грч-ка ком уни стичка организација, неш то слично југословенским пар-



6 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

тизаним а. Moj човек, који j e с њ им а радио, саопш тио м и je да њ и-хове подзем не гране продиру кроз Јуж ну С рбију. Т ако су дош лидо сазнањ а о подзем ном раду љ уди генерала М ихаиловића, ком еод ају овако признањ е.

К ад сам се наш ао у Југославији, разговарао сам о е м с М и-хаиловићем . Б ио je срећан да бар неко о том е неш то зна. А ли ми

je саопш тио да су то осетљ иве и ретко поверљ иве ствари, те о њ и-м а није лако с другим а разговарао, нити их je икад саопш тио бри-танским оф ицирим а или генералу. В рем е je ограничено да бисм осе на овом питањ у од в;елике важ ности м огли дуж е задрж ати. А лису важ не за све, нарочито за вас С рбе, и ове три истори јске исти-не: П рва. Генерал М ихаиловић je убацио своје љ уде у нем ачкеи у колаборатерске ш табове на ретко м ајстарски начин. М ени jeдовољ но позната природа обавеш тајне служ бе, коју je генералМ ихаиловић им ао у сам ој немачкој ратној сили. Зато вам п оуз-дано м огу рећи да je то био плодоносан посао.

Д руга. Ц ела ратна пом оћ с америчке и британске стране изно-сила je једв 1а пет процената од свег оруж ја генерала М ихаиловићаt o k o m целог рата. Ч ак бих рекао, да je тај део још и м ањ и. Д еве-десет и пет процената долазило je из дом аћих извора, a знатан деотога из нем ачких слагалиш та, путем подземне акције и ратног лу-кавства, никад колаборације. У том се слаж у сви извеш таји ком -

петентних обавеш тајаца из разни х држ ава, и то свих подзем нотренираних за сличне акције. С ви ти и звеш таји из разних обавееш -тајних и звора каж у нам увек истину. Генерал М ихаиловић je и м ен11!говорио како je њ еговим љ удим а пош ло за руком да продру у не-м ачке тврђаве и из њ их пренесу у руке националиста и оруж је им атеријал, без сваког нем ачког сазнањ а.

Т рећа историјска истина, оличена je у позадинској саботаж и.К ад су британски ем исари разговарали с М ихаиловићем, увек сутраж или такве акције које су чисто војне природе. И ja им ам м но-го љ убави за војнички ред и сталеж . А ли ипак м орам признати дапроф есион ални војни ци м огу кадкад да буду и прилично ограниче-

ни и кратковиди, нарочито за посао за који нису обучавани.To се најбољ е видело у захтеву Е нглеза да се руш е ж елезни ч-ке пруге, a са њ им а и сва села уз њ их поређана. Јер где се пругаразори, ту се села бриш у a љ уди десеткују. Зато се OEie акцијеизводе тако, ш то се убаци експлозив у угаљ , a угаљ у локом отиву,те возови иду у ваздух там о негде кад се већ н ађу у границам аМ ађарске. И тако, ако једн а локом отива оде у ваздух и саобраћајстане, одговдрност неће сносити С рби и С рби ја. К редит за такавплодоносан и кам уф лиран посао припада М ихаиловићу. He знам косу били њ егови стручњ аци на том пољ у, али знам да су били са-врш ено упознати са ж елезничким тајнам а. М ож да су им у таквим

саботаж ам а пом огли и сав,езнички оф ицири. С ве ш то насигурнознам , на основу свог дугогодиш њ еег рада у В аш ингтону на пољ угерилског ратовањ а и позадинских саботаж а, то je истина да суМ ихаиловићеве заслуге на том тајанственом пољ у ван сваке сум њ енеоспорне.



О т к р и ћ а п у к о в н и к а М а к Д а у е л а 7

Један од разлога ради којих су С овјети траж или сарадњ у с

М ихаиловићем био je тај ш то су знали да je он војни к, и саврш еноспособан стручњ ак. Знали су и то да je својим апаратом продро уобавеш тајне изворе непријатељ а. Б ританци за све то нису им аливољ е ни интереса, те им за то М ихаиловић своје тајне није ни ка-зивао. A то je важ на чињ еница коју свет треба да зна.

С ада дотакним о питањ е британских оптуж би против генера-ла М ихаилов1ића.

Британци су донели одлуку да М ихаиловића напусте пре негош то je м а која званична туж ба подигнута. К од м ене се налазизванична копија извеш таја бригадира М аклина британској влади,с предлогом да се Т ито пом аж е a М ихаиловић напусти. О вај извеш -

тај и предлог бригадира М аклина писан je два м есеца после суд-боносне одлуке о М ихаиловићу. Т у налазим о и први аргум енат овеликој заблуди и глупим напорим а да се оправда М ихаиловићевоискљ учењ е.

Kao ш то сада већ знам о, овај М аклинов. извеш тај писан je изТ итовог ш таба у планинам а западне Југославије. Т у je М аклин напапир слож ио све оно ш то м у je речено у Титовом ш табу1. Т у леж извани чна подлога одлуке о М ихаиловићу. П оред овог, у својим спи-сим а им ам и један извеш тај из јуна 1944. Н аписао сам га тада наоснову дугих личних разговора с двојиц ом америчких обавеш тај-них О С С оф ицира. Један je Џ ојс (Joyce) a други потпуковникВ ајлд (L t.Co l.W yld). О вај други био je ам еричка копија бригади-ра М аклина. Д ок je М аклину приписивана виш а заслуга ш то je ус-пео да убеди Ч ерчила да прихвати Т ита, В ајлд je см атран као А м е-риканац који je највиш е утицао на одлуку Р узвелтову да се слож ис Ч ерчилом .

С ада чујм о неш то виш е о ем исару В ајлду, с ким е сам водиодуге разговаре. О н н ије био војна личност no п роф есији, каош то то нисам био ни ja. О бојиц а см о били цивили у униф орми.О н je био са служ бом у некој великој трговачкој радњ и. Н ијебио ком уни ста, у то сам убеђен, јер да je био ком униста не битако говорио како сам га ja чуо. Био je један од оних типичнихам еричких либерала, који je искрено веровао да су комунистидобри љ уди. Т ако ми je сасвим искрено саопш тио и следеће: “Н и-је важ но да ли се Т ито бори или не, већ je важ но да га подигнем ои пом огнем о” . To су речи које су урезане у овај званичан извеш -тај.

У зм им о и овај случај: кад су се пуковник С ајц и капетанМ енсф илд (О С С ) почетком 1944 вратили из М ихаиловићевог ш та-ба, до В аш ингтона je долетео и пуковник В ајлд. О ви су, с гене-ралом Д онованом , ш еф ом О С С , убедили председника Рузвелтада нареди давањ е пом оћи генералу М ихаиловићу. К ад je ова

наредба кренула новим путем , опет се појавио Ч ерчил и В ајлд сеу В аш ингтону наш ао. Д ош ао je и до П редседника кад и Ч ерчи-лова ин тервенц ија. У бедили су ra да повуче наредбу о слањ уратног м атеријала генералу М ихаиловићу.

У м есеецу м арту 1944. председник Рузвелт je уваж ио м оју



Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а“Њ Е Г О Ш ”

м олбу и одобрио м оју м исију да идем код М ихаиловића. Ч ерчил je нолова протестовао и В ајлд je no други пут дош ао у В аш ин-гтон. Т ада ми je П редседник рекао да не идем . Т ек у августуП редседник je no други п ут одобрио м ој одлазак, али je пре но-вембра стигла наредба да се врагим натраг. П уковник В ајлд j eбио у тесној сарадњ и с групом окупљ еном око Британаца, или усталном настојањ у да нам нам етне ком унистичке разлоге о ускра-ћивањ у пом оћи М ихаиловићу, која би за њ ега огром но значила.Т ако je целу м оју м исију vcneo да теш ко осакати.

М и се све виш е чудим о како je човек Ч ерчилове интели-генц ије м огао бити толико неинтелигентан, верујући да je н аш аосвоје оруђе у човеку који je већи део свог ж ивота провјео каоком унистички агент? К аква je то ум на сила или потреба склони-ла Ч ерчила да се оком и на углед генерала М ихаиловића? С ви по-даци којим а располаж ем уп ућују на то да су Британци ж елели испровели М ихаилорићев пад и прим орали м ладог краљ а да усвом е говору преко радија сахрани М ихаиловића- В еровали суда се грађански рат м ора избећи, јер ће Тито преузети власт чимМ ихаиловића не буде виш е. К ратко, хтели су да устоличе Титаи преузм у кон тролу над Југославијом , пре него ш то се појавесовјетске трупе. С ве je то била нем орална ствар, али то je м ојеједин о објаш њ ењ е: заш то су тако неувиђавни и неправпчни билипрем а М ихаилор,ићу, човеку кога су и они — Британ.ци — високоценили.

П укоБМ ик С тепановић у својој ратној ф ункцији сазнао jeјош виш е од м ене: да су ком унисти и про-ком унисти п родрли увојне редове и А м ерике и Б ританије. Д а бисмо о том е сазнали ви-ш е, јер истина ни је била довољ но осветљ ена, ja сам неколико сво-ји х потчињ ених послао у каирску британску ш колу... П од упливомД рж авног секретаријата, Р узвелт je заступао гледиш те да у Југосла-вији не заступам о ни једн у засебн у странку, али да улож им о свесиле у циљ у спровођењ а слободних избора на целом Б алкану. Jaсам лично био делегиран за саветника ам еричком генералу који je

био одређен да на Балкану надгледа слободне изборе. У том пи-тањ у Р узвелт je био непоколебљ ив.И сада, кад су се и м оји љ уди вратили из пом енуте британске

ш коле у К аиру, били су запрепаш ћени. У чили су их да ће они, предкојим а данас други отварају врата, сутра отварати врата другим аили да ће господари постати слуге, a слуге — господари. У чили су ихи то, да ће све ш то једни данас им ају. сутра прећи у руке онихкоји н ем ају, или богати постати сиротињ а a сиротињ а — богаташ и.У сличне проповеди долазила je и ова: све данаш њ е привилегијепретвориће се у сутраш њ е ланце, или данас заборављ ени, сутраће постати-силни. К ратко, све ш то су там о чули, био je суш ти ко-

м унизам из ком унистичке ш коле. П од тим условим а и ту ф орми-рала се екипа љ уди који су у им е Британије били одређени за над-зорнике изборних слобода на Балкану. О во je сам о делић слике.А ли пуковник С тепановић м ож е вам дати виш е таквих делића илинесхиатљ ивих прим ера.



О т к р и ћ а п у к о в н п к а М а к Д а у е л а 9

С овјетска влада, као ш то напом енусм о, била je једно врем еуз М ихаиловића. Западни ком унисти, Б ритани ја и А м ерика, са сви-

м а проком унистим а. стајали су уз Т ита. А ли ко je тај који je ве-зао Ч ерчила с ком унистим а, то још не знам о. У својој књ изи насто-јаћу да том проблем у приђем ближ е. У К азерти сам провео нековрем е, a ту je био наш главни ш таб за С редозем љ е. К ад сам одла-зио, јавло сам се лорду В илсону, врховном савезничком ком андан-ту. Г. М арф и, наш ам ерички делегат из М инистарства спољ нихпослова, био je напустио К азерту. Т ако сам се наш ао лице у лицес другим важ ним дипломатским саветником М ак М иланом , тада бри-танским представником , a додн ије, као ш то знате, и британскимм инистром спољ них послова и, затим , британским председникомвладе.

T o k o m виш е дана М ак М илан м е прим ао пријатељ ски и м ојетезе паж љ иво слуш ао. Moj први предлог био je о ш ј: да се бри-гадир М аклин и ja вратим о у Југославију и заједно зем љ ом про-крстарим о. О во се десило у новем бру 1944.. A затим : после овезаједничке инспекције да искрено каж ем о ш та смо чули и видели.A k o М аклин и после тога каж е да je већина народа уз Тита, ja ћууста затворити и то прим ити као пресуду. М ак М илан je м ој пред-лог прим ио, али га je одбио М аклин. Затим je М ак М илан траж иоод утицајни х љ уди у Б ритани ји да и они утичу на М аклина. А лисве je било узалудно.

К ад сам разговарао с пуковником В ајлдом , који je био М акли-нов при јатељ , он ми je искрено признао: нити он, као ш еф ам ерич-ке м исије код Т ита, нити М аклин, као глава британске м исије, нисуникада им али прилике да иш та лично и директно чују или виде,јер су се увек ослањ али на податке које им j e давао Т итов ш таб.М аклин je одлично знао да ће наш а анкета бити н еповољ на no Ти-та. Зато je и одбио.

У оваквом стањ у, ja сам дош ао на идеју, и то прелож ио, дасе вратим у Југослави ју са 200 падобранаца и да у Босни и другимкрајевим а прим им о нем ачку понуду капитулације. С ам им тим ус-поставили бисмо сав;езничку цивилну уп раву у свим крајевим Ју-

гославије ко је бисмо могли подврћи својој контроли, све ово при-врем ено, и све пре него ш то С овјети продру прем а Западу. О вајсам предлог допуни о и другим : да савезни чке трупе пренесем о наподручје северног Јадрана и окренем о ка Д унаву, м есто теш ке испоре кам пањ е преко И талије, која нас je прескупо кош тала. У -осталом , ово није била м оја замисао, јер ja нисам војни стручњ ак,већ и деја коју су м и дали војни проф есионалци , како би на Д уна-ву пресрели С овјете које би ту и зауставили .

В ојни ауторитети све ово схватиш е и одобриш е, na чак иЧ ерчил с њ им а. А ли ту се испред нас опет створи неко изнена-ђењ е. Једног дана, пуковник С тепановић то све зна, — мене про-

сто отсекош е. Н ека тајна непозната сила онемогући све м оје да-љ е сугестије главсној ком анди. Ч ак ми и запретиш е да he м е стави-ти под ратни суд. A затим м е послаш е натраг у А м ерику.

С ве ш то у вези ове загонетке сигурно знам , то je да су водеће



10 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ Е Г О Ш ”

војне личности Британије биле у раскораку са Ч ерчилом . О ниТ ита, на основу свега ш то сам од њ их чуо у К азерти, К аиру иА лж иру, нису хтели ни ж елели. С ве je то у вези с Т итовим уздиза-њ ем скувано негде другде, рекао бих у Л ондону на ниж ем вој-ном еш алону. Било je доста љ уди М аклиновог соја, али одгоаорнибритански оф ицири нису Т ита подрж авали.

To je м ој кратак осврт на догађаје и м оје дож ивљ аје. И сти-на увек изађе на видело. Р епутаци ју генерала М ихаиловића нећедуго сакривати густи облади. Њ егово светло им е и неокаљ ана частсрпског народа засијаће опет пуном с ј а ј и правди. Ш то им jeполитика отела, to he им вратити и стори ја.

(П р е в е о д р P B )

Н апом ене преводиоца:1) П рем а М ак М иланоиим М ем оарима, које смо дали у изводу

у 20. свесци “Гласника” , британски тадаш њ и ам басадор, a доцн ијепрем ијер, није био искрен. О н je у свом опису признао да je поредлегалне југословенске владе у Л ондону, м есецим а пре Ш убаш ића,образовао легалну ком унистичку надвладу у Б ританији, на челуса Т итовим доглавницим а, М аклином и својим личним секретаром .

У својим м ем оарим а М ак М илан оп исује улоге М аклина и

Ч ерчиловог сина Рандолф а, у сам ом Ч ерчиловом лондонском каби-нету, где их je срео и преко њ их послуш но прим ио све Ч ерчиловедиктате. О нај код кога je Ч ерчил п ослао свога јединог и реткокад трезн or сина, није см ео бити побеђен, већ се из Југославијем орао вратити с истим ореолим а с којим а се из Л еванта 1918. вра-тио Л ауренс од А рабије, Ч ерчилов идол из првог светског рата.

2) У Т итовом ш табу, пре трговца В ајлда, А м ерику су пред-стављ али м ајори Ф арис и Ф илдинг. Фи л д и н г о р ; извеш тај репроду-кован je у м ојој књ изи “Ha С траш ном С уду” , страна 286, 287 и288. To су најстраш ни је оптуж бе против Тита и њ егових ф алси-ф икатора, подм етањ а и превара, које у сваком детаљ у оповргавају

тираде Титових британских заш титника и крипто-ком униста.



У З Т Е Т А М Е Н Т Г Е Н Е Р А Л А И М О В И Ћ

Јун а прош ле године, у свесци 21. наш ег часописа, објавилисм о, историје ради, О дгоаор генерала Д уш ана С им овића, бивш егпредседника краљ евске југословенске владе и једног од органи -затора и вођа војног пуча од 27. м арта 1941. годин е, И сторијскомин ституту у Београду, који см о назвали “Т естам ент Г енерала С и-м овића” . T o m приликом смо објаснили како см о до тог важ ногдокум ента дош ли a садрж ини Т естам ента дали и свој ком ентар.

Ч инећи то, ми смо једин о ж елели да тај значајан докум ентпредам о српској јавности, да њ им е заин тересујем о љ уде којису били у центру наш е политике или блиски догађајим а, како би-см о за собом оставили ш то поузданију грађу љ удим а од науке задонош ењ е правилне оцене о тврдњ ам а у Т естам енту генералаС им овића.

У лаж ући искрене напоре да дођем о до ш то тачни јих обавеш -тењ а, до голе истине, ми смо се обратили на виш е места и са тихизвора и од љ уди који су били на одговорним полож ајим а, са зна-њ ем и познавањ ем наш их проблем а, добили см о следећа обавеш тењ а:

1) П ризнањ е С овјетског С авеза изврш ено je иницијативомЊ . Kp. Вис. К неза П авла преко редовних наш их диплом атскихканала, и с изузетним улогам а м инистра Д вора М илана А нтића инаш ег ам басадора у А нкари др. И лије Ш ум енковића, у проле-ће 1940. године.

К нез П авле изврш ио je ово признањ е кад je сазнао да М усоли-ни гом ила трупе на наш ој граници и кад je “Д уче” пош то-пототраж ио да постигне неки успех, м а где било. О вај потез кнезаП авла, веру је се, утицао je тако снаж но на М усолинија да je оду-стао од својих непри јатељ ских нам ера прем а Југославији.

К олико je пре тога врем ена кнез П авле правилно видео ситу-аци ју у свету и њ ен будући развој најбољ е сведочи телеграмкоји je ам ерички ам басадор у Л ондону, Џ озеф К енеди, упутиоМ ин истарству иностраних послова у В аш ингтону, после разговорас британским председником владе Ч ем берленом . Taj телеграм , подбројем 1034, стигао j e у В аш ингтон 20. јул а 1939. године, и уњ ем у се, и зм еђу осталог, каж е и следеће:

“О вог часа сам видео председни ка владе. О пш те узевш и, он je прилично оптим истички располож ен у погледу развоја дога-ђаја у току следећих 30 дана. Н ам ерава да иде на одм ор 5. августаи нада се да ће се прилично задрж ати. Р екао м и je да м у je доста

Руса, да су м у дојадили. И ако верује да су Руси вољ ни да проду-ж е разговоре, не постиж ући ниш та, њ егово се стрпљ ењ е исцрпљ ује.“Р екао м и je да je разговарао са кнезом П авлом од Југослави-

је и да je кнез П авле коначно уверен да ће Н емачка постићи eno-



12 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

разу.м с Русим а уколико то Е нглеска не учини. П редседник вла-

де см атра да ту не постоји опасност. О н м исли да су Руси веро-ватно одлучили да ни с ким не праве споразум већ да посм атрајудруге како се м еђу собом кољ у.”

И нтересантно je још напом енути да je Ч ем берлен веровао,см атрајући Х итлера човеком виш е интелигенц ије, да Х итлер нећеизазвати рат! С ам ам ерички ам басадор Џ озеф К енеди. са својестране, изразио je наду да би се рат м огао избећи!

2) Н игде нисм о могли да утврдим о да je гроф Т еринг, паш е-ног кнеза П авла, био нациста. Н апротив, сазнали см о да се онникад није интересовао политиком и да je ж ивео повучено сасвојом породицом на свом им ањ у.

3) У тврдили см о, исто тако, да се кнез П авле састао самоједном с Х итлером (4. м арта 1941) a не два или виш е пута какоciy други погреш но м ислили и писали, м еђу њ им а и генерал С и-м овић, К . Ф отић, др М ачек и ми сам и у „Г ласни ку” (стр. 24, св. 21).

4) He постоји никакав извор из кога би се м огло закљ учитида je Х итлер понудио престо кнезу П авлу, ни усм ени, ни писм ени.

5) К ад je кнез П авле стигао у Загреб, 27. м арта 1941, др. М а-чек ra je одв,'ео у Б анске дворе. И з Б еограда се тада јавио телеф о-ном генерал С им овић и изразио ж ељ у да говори с К незом . К нез

je одбио да разговара и упутио свога ађутанта да упита генералаС им овића ш та ж ели. Генерал С им овић je одговорио да м оли кне-за П авла да утиче на др М ачека да уђе у н овообразовану 27—м ар-товску владу. К нез П арле je , м еђутим , и пре тог разговора насто-јао да убеди др М ачека да уђе у владу генерала С им овића. исти-чући да je у том тренутку било главно сачувати једин ство зем љ е.Д р М ачек се дуго опирао, али je, на крају, пристао да пош аљ едр Ш убаш ића у Б еоград на преговоре за улазак у владу. Д р Ш у-ш ић je пош ао истим возом којим се К нез враћао у Б еоград.

О д интереса je овде напом енути да je у Загребу, после из-врш еног преврата у Београду, одрж ана конф еренц ија блискихсарадника и саветодаваца др М ачека. О вој конф еренцији присус-твовао je и кнез П авле. Том приликом , разм атрајући м ере које

je ваљ ало предузети у вези с војним пучем у Б еограду, инж ењ ерК ош утић je траж ио да се одмах ваљ а обратити за помоћ Н ем цим а.К нез П авле je одлучно одбио ову сугестију. To je учинио и дрМ ачек. И сви остали. И нж . К ош утић je остао усам љ ен.

6) Т врђењ е генерала С им овића да je у разговору с К незомистакао м огућност бом бардовањ а Београда од стране наш е ави-јаци је п отпуно je тачно. О во нам je пренесено из најбли ж е околи-не кн еза П авла.

7) П рема једном извору, веом а поузданом , политика кнезаП арла, све до м артовског преврата. била je п роста и јасна. У кратко,еко у чем у се састојала:

П осле убиства краљ а А лександра у М арсељ у, 9. октобра 1934.године, К нез je см атрао да пред собом им а два главна задатка.П рво, да стиш а страсти и незадовољ ство у зем љ и, да ослободиполитичаре (К орош ец и др.) и да реш и такозвано хрватско пита-



У з т е с т а м е н т г е н е р а л а и м о в п ћ а 13

њ е. Д руго, пош то смо били окруж ени, углавном , непријатељ скимзем љ ам а, м еђу којим а je М усолини јева ф аш истичка И талија биланајопасни ја. с обзиром на то да нас je М усолини годинам а руш ио,добро схваћен интерес наш е зем љ е н алагао je да се не допустиМ усолинију да се на рачун наш е зем љ е споразум е с Н ем ачком . Д а je М усолини у том е успео наш ао би подрш ке, виш е но вероватно,и код Б угара и код М ађара, који су припадали табору ревизион ис-тичких сила. П остављ а се питањ е: да ли би се ико наш ао да нас одњ их узм е у заш титу да je М усолинију пош ло за руком да својенам ере оствари?

8) У тврдили см о, даљ е, да др Д рагом ир И конић ни је биоупућен у 27-м о м артовски пуч, да у Ц ветковићеву владу ни је

уш ао као човек од поверењ а генерала С им овића већ као полити-чар који je био за очувањ е неутралности наш е зем љ е.9) Н аређењ е за хапш ењ е генерала С им овића никад нико

није издао.С м атрали смо да ћем о, објављ ивањ ем ових нових података у

вези с м артовским догађајим а из 1941. године, само допринетирасветљ акањ у истине и тим е олакш ати посао свима, поглавитоисторичарим а, који буду, под повољ нијим околностим а, то важ нопитањ е проучавали.

Д у ш а н П Е Т К О В И Ћ

Н А Ш И М А Р А Д Н И Ц И М А

У м о љ а в а м о с а р а д н и к е „Г л а с н и к а ” д а п р и л и к о м с л а њ с в о ј и х р у к о п и с а п о с т у п а ј у у б у д у ћ е о в а к о :1) К у ц а т и п и с а ћ о м м а ш и н о м ;2) Д в а п р о р е д а и з м е ђ у р е д о в а ;3) Ha л е в о ј с т р а н и р у к о п и с а о с т а в и т и р а з м а к ш и р и н е

т р и п р с т а ;4) Ha д е с н о јс т р а н и р у к о п и с а о с т а в и т и р а з м а к ш и р и н е

д в а п р с т а ;5) а р а д н и ц и к о ји п и ш у р у к о м у м о љ а в а ју с е д а с е д р ж

т а ч к е 2, 3 и 4. и no м о г у ћ н о с т и д а п и ш у ш т о ч и т к и - ј е и ј а с н и је ;

6) в и м а п о ш т о в а н и м с а р а д н и ц и м а с т а в љ а с е д о з н а њ д а с е у б у д у ћ е р у к о п и с и , у к о л и к о н е б у д у ш т а м п а н и н е ћ е в р а ћ а т и .

Р е д а к ц и о н и о д б о р “Г Ј 1А Н И К А ”



К Р О З Н Е Г И MPA3 HA В Е Т О А В К И К О Н Г Р Е

— Ј а н у а р а 1944 —

Заједн о са своји м стриц ем Л азаром , бивш им председни -ком В учедолске опш тин е, на В илусе стигох 31. дец ем бр а 1943.С ледећег дана ту се оснивао наш С рески равногорски од бор .За п редседн ика je био и забран угледни Г раховљ ани н А ндри-

ја М и ловић , и нвали д и з п рво г светског рата, a за секретараписац ових редака. С утрадан сам пр едавао дуж ност ком ан-данта В учедолског батаљ она свом е зам ени ку, ж андарм ериј-ском потпоручнику Д уш ану О . А лексићу, a затим , истог да-на, прим их и дуж но ст начелни ка ш таба В учедолске бригаде.А ли на тим новим дуж ностим а остадох сам о неколико дана.

Б ор бе са ком уни стим а, час м ањ е — час веће, ни су ско-ро ни престајале тих дана. Н и први дан Б ож и ћа не дадош енам про славити на м иру. Б езбож н и ци се и тога дана пока-заш е д а су одро ђени син ови и кћери, са ко ји м а су се, у бор-би пр отив свега ш то je српско и наци онално, м огле такм и -чити сам о гено ци дн е П авелићеве хрватске усташ е. Т рећегдана Б ож и ћа тро ји да м ојих п ри јатељ а из Г рахова, А нд ријаМ иловић и капетани Ђ орђи је Д рагани ћ и И ван Јани чић са-оп ш ти ш е м и да сам и забран за делегата за пр етстојећи С ве-тосавски конгрес. Затим м и рекош е, да he са м ном , као де-легат н аш ег среза и бри гаде, п оћ и и С теван П ејови ћ, бив.ванредни пр оф есор У ни верзитета. О н ће бити у ш табу вој-воде П етра Б аћевића, ондаш њ ег ком анданта источне Б оснеи Х ерцеговине. Њ егов ш таб je негде на терену Т реби њ скогсреза. Б ил и су м иш љ ењ а да he за нас двоји ц у делегата битин ајзгодн и је да се на наш ем даљ ем путу при кљ учим о деле-гатим а Х ерцеговине, Б оке и Д убровн ика.

Н ајзад су м и р екли следеће:“У зм и са собом н еколи ко војни ка и з бригаде, n a гле-

дај да ш то пре пођеш . П ут до Д раж е je далек. И м аћете дагази те и велики снег и да п одн осите велики м раз. А ли тои сам знаш . Б уди те опрезни на целом путу. И збегавајте сва-ки сусрет са н епри јатељ и м а. Н астојте да сачувате д о кра-ја тајн ост ваш е м исије. А ко н епри јатељ сазн а за вас и вашзадатак, он ће учин ити све ш то буде м огао д а вам онем о-гући до лазак д о циљ а. Зато, чу вајте се до бр о. И нека вам

je Б ог на п ом оћи !”О во саопш тењ е ме je изненадило, јер ни сам ни сневао

о путу на К онгрес. Ha једном уж ем састанку и до гово ру н ај-угледн и ји х љ уди и з среза и бр и гаде би о сам и забран за ту



К р о з с н е г н м р а з н а в е т о с а в с к н к о н г р е с 15

дуж ност. С ваки срез je онда им ао д а пош аљ е no два делега-та за К онгрес, али j e б ило срезова к оји су слали сам о no

једног, као ш то je би ло и таквих ко ји ни су успели да п ош а-љ у ни једног. И з свега ш то м и тада саопш тиш е та троји цаврло угледни х Г раховљ ана, схватио сам да треба да идем .

* * *С прем их се брзо. С а м ном пођош е двојиц а м лађих чет-

ника, као п ратњ а до ш таба војводе Б аћевића.П реда м ном je било још осам наест дана до К онгреса.

A за осам наест дана прећи дуб оки м снегом пр екривени деотерена Ц рне Г оре, вели ки део Х ерцеговин е и и сточнеБ осне, a затим пр еко С анџ ака, na он да и део С рби је, —то н ије био ним ало лак посао. И још у јануару. И скоросве пеш ке. П оред тога увек уз велику оп асн ост да се м ож ена том е путу и п огин ути. А ли м орао сам све те и сличне м и-сли д а одбаци м , јер м и je по верени задатак био и пречи иваж нији од м ог ж ивота.

В ојвод а П етра Б аћевић а нађосм о и стог дан,а увече уједн ом забачено м сеоцету, Т реби њ ског среза. Д воји ц у сво-ји х п рати лаца отпрем их од м ах у бри гаду, јер сам см атраода ће онам о бити п отребни ји неголи м ени на даљ ем путу.У Ш табу са војводом П етром био je начелник ш таба м ајорД ани ло С алатић, као и капетан П авле Г рубач. Т у сам зате-као и др С тевана П ејови ћа, д ру гог делегата, ко ји се у томш табу н алази о као лекар и као бли ски сарадни к војводеБаћевић.

Beh сутрадан, 10. јану ара, били см о на путу за Н евеси-њ е. Н едалеко од Ш таба сустигосм о делегате из Б оке, Д у-бровника и Т ребињ а. A м ало касни је прикљ учиш е нам се иделегати за Б и лећки срез. Б окељ ски делегати су били ин-ж ењ ер С тево Ћ урић и угледни сељ ак С танко Х ођа, дубро-вачки п рота Б ош ко П индовић , требињ ски У рош С редано-вић, ком андант једно г батаљ он а, и угледни д ом аћин и з око-лине Т реби њ а Н икола Л алић. Д елегати за Б илећки срез били

су проф есор богослови је Л азар Т ркљ а и угледни трговацЈанко И лић.Захваљ ујући н ајвиш е ондаш њ ем ком анданту Т ребињ ске

бригаде, поручн ику В ладу М илојевићу, све до Н евесињ а ни-см о подн ели скоро ни какве ф и зич ке напоре. О н je би о на-ш ао не сам о ш оф ера него и један покри вени кам ион , којимсм о срећно стигли у Н евесињ е. Т у, у Н евесињ у, нађосм о сеса невесињ ским и гатачким делегати м а. Д елегати за Н еве-сињ ски срез били су војвода П етар С ам арџић и проф есорбогослови је Јован Б ратић. С а њ им а се на наш ем даљ ем пу-товањ у кретао, али не као делегат, и А лекса К овачевић, та-

кође Н евесињ ац, иначе наш бивш и југословенски п рвак убацањ у кугле. Т у већ беху стигли и М ирослав М едан и С им оМ иличевић, делегати за срез Љ уби нски; Д уш ан К руљ за срезС толачки и С пасо С кочајић за срез М остарски. Д елегати за




Г атачки срез би ли су ком андант и стог среза, р езервни оф и -цир С тево С таровић и угледни сељ ак М итар Д авидовић. Т у

см о сви би ли гости војвод е П етра С ам арџића, као и јошнеких такође честитих и гостољ уби вих Н евесињ аца. Т омпр ил ико м им адох и једн о п ри јатн о изненађењ е. С ретох сеса учитељ ом Ђ оком У греновићем , м о јим бивш им ш колскимдругом , који ту беш е ком андант једног четни чког батаљ она.

О д Н евесињ а за К алиновик им али см о да изаберем о је-дан од два пута: или да се држ им о углавном колског путаН евесињ е — К алин овик, који je ти х дана, збо г великог сне-ra, б ио н еупотребљ ив за м а какав саобр аћај, или п ак кре-нути правцем преко планин е Ц рвњ а. И з два разлога одлу-чисм о се за пут преко Ц рвњ а. К олски пут Н евесињ е — К а-

лин овик водио je сувиш е откривени м и голетни м тереном ,a затим , тај пут je иш ао и п реко чувени х М орин а у Х ерцего-вини п ознатих no м разу и м ећавам а. М орине су једн а висо-раван дуга виш е кил ом етара. К о познаје висораван К рново,у Ц рној Гори , на колском путу Н икш ић — Ш авник, са њ имби се, и б ез зазора, м огле упор едити херц еговачке М орине.A м ож да их чак и н адм аш ују no врем енским непогодам а узим ским даним а. М ногог су свог п осети оц а, који je п рекоњ их прелазио у неврем е, ум ориле пре него ш то су доб и лето своје им е. Ja сам , узгред, п релази о п еш ке у јану ару м е-сецу и п реко једне и др уге висоравни, — п реко К рно ва пре

др угог светског рата, као учитељ у оном крају, a пр еко М о-рина, ево, под м ного теж им околностим а.Ha путу од Н евесињ а за К алиновик наш е прво п рено-

ћиш те je било у селу Б ијељ ини , у п одн ож ју планине Ц рвњ а.С ледећег дан а кренусм о уз јуж не п адин е плани не које пре-ђосм о релативн о лако. А ли на врху планине дочекала нас jeстрахови та снеж на бура. У звитлани таласи бу ре бацали сунас час на једн у час н а др угу страну , час десно , ч ас лево,час н апред, час н азад. В ид се зам агљ и вао, дах застајао, a см уком п релазио корак no корак напред. М остарски делегатС пасо С кочајић ту занем ож е и м орасм о га вратити.

Б окељ ски делегат, инж ењ ер С тево Ћ урић, био je једанод најм лађих љ уди у наш ој групи. У з то, ф изички je би од об ро развијен, здр ав, снаж ан и од свих нас н ајбо љ е одевен.И м ао je на себи дугачки кож ни капут и до бр е ци пеле “гој-зериц е”. А ли, да би себи донекле олакш ао д аљ е кретањ е,он у једном тренутку, правећи јак зам ах, од баци неш то по-далеко од себе. Би ла je то ф лаш а лозове препечени це, ко ја je п остала — терет!

* * *П осле м ож да неш то м ањ е од једног сата те наш е борбе

са при родом , стигосм о до првог дрвећа и ш ум е. О дм ах je

било лакш е. A после отпри лике исто тако дугог пеш ачењ акроз ш ум у, спустисм о се у једн у дубод оли ну , где наиђосм она неколико усам љ ених и наизглед сиром аш них кућица.С вратисм о, тек толи ко да се м ало при м акнем о ватри и да



К р о з о н е гi i м р а з н а в е т о с а в с к и к о н г р е с 17

одахнем о. Рекош е нам одм ах да су управо п ред наш долазакизиш ли ком унисти из истих кућа и отиш ли н екуд даљ е кроз

ш ум у. Б ила je нека м ањ а група. А ли м и још о том е нисм обили ни заврш ил и п ричу, a чуш е се пови ци са врхова окол-них ћувика:

— К о je д оле? К о je у ку ћам а?О сетисм о одм ах сву теж ин у свога неугодн ог п олож аја.

Б или см о опкољ ени . С трм е и већим делом голе падине бре-гова око нас ни су нам давале м но го н аде на успех при по-м исли на п окуш ај п роб и јањ а из опсаде. Н ије лако би ло ниту бран ити се. Јер неке старе и голе, ни ске и по луп ору ш енезид ин е, и за који х б рзо заузесм о заклон е, м ало су нам м оглепом оћи. М и см о били у таквом полож ају прем а врховим а

околни х узвиш ењ а, да нас je непријатељ м огао видети и узаклону. А ли у таквим м ом ентим а м ора се брзо радити, и'брзо одлука доно сити. И она je донесена одм ах. Р еш исм осе на одбран у до ноћи, a онда, — уколи ко нам дотле не биоткуд а сти гла по м оћ, да се п ро би јам о кр оз обру ч оп саде.Б или см о удаљ ени једни од других једва неш то виш е од сто-тин у м етара, али м и ни см о м огли д а вид им о ни једно га одњ их. С а врхова нас п он ово дозивају и п и тају:

— К о je доле? П ред ајте се! Н ећем о вам н иш та ж и во -ти м а. . .

— М и см о четници. И не п ред ајем о се! — одговар ам о м и.

— A који сте ви четн иц и ? И ко вам je стар еш и н а? — Ч етн ици Н евеси њ ске бригаде, a ком ан дан т во јводаП етар С ам арџић.

— Н ека и зађе П етар, да га ви дим о. — A, то н ећем о. В и сте м лађи од њ ега, na нека неки

од вас до ђе овам о да га види . А ли, и пре свега, реци те намистину: ко сте ви?

— М и см о четн ици — , од говар ају нам он и са н агласкомна оно „четни ци ”, и до дадош е им е свог батаљ она.

И за тога се продуж и даљ е м еђусобно и спи тивањ е и п о-гађањ е. Д ок см о се м и тако п регањ али, и зиђе једна ж ена изн ајбл и ж е нам куће и по че нас уверавати да су гор е четни ци ,и да она већ неке од њ их п ознаје no гласу. М ож да. А ли м исад ни њ ој не верујем о м ного. О на онда п оче до зи вати noим ену н еке гор е и уверавати и х да см о м и четни ци . A, каодо каз, рече им и то да он а позн аје и м еђу њ и м а види војвод уП етра. Н ајзад, no обострано м при станку, она пође сам а узголетну страну северног узвиш ењ а, где je неки на врху сре-тош е. He ви дим о ни њ у ни њ их, али чујем о њ ене јасно игласно изговорене речи:

—■К ун ем вам се Б огом и м ојом ђец ом , ja вам исти ну го-ворим.

— А ли ако нас слаж еш , ж и во том ћеш плати ти! — чуосе н ечи ји јак, строг и од лучан глас. З а нас je то већ би ладо бра нада — да см о опкољ ени баш од својих, од четника.




Т ако je, срећом , и било. И све се сврш ил о у братском за-грљ ају.

* * *И стог дана увече стигосм о у У лог, на неких десетак ки-

лом етара од К алиновика. Ту и заноћи см о. А ли, још у токуноћи, д ође код нас ком андант м есног четни чког батаљ онаУ рош Г оведари ца и обавести нас да су јаче ком уни стич кеснаге стигле д о п ред К али нови к, ако не већ и у сам и К али-новик. П а додаде:

— Зато , браћо, ja вам не м огу н икако п реп оручи ти даид ете даљ е. A ни је згод н о ни овд е да ч екате, јер нас ком у-нисти м огу напасти још у току ове ноћи . А ли ако бу ду са-зн али још и то кога je све и м ао ноћас као сво је госте, онда je скоро си гурно д а he нас он и н ајдаљ е кроз који сат на-пасти.

М и ип ак реш исм о да и остатак те ноћи проведем о у У ло-гу. С ледећег дан а уверисм о се и сам и д а се м ор ам о враћа-ти, јер нам je даљ и пут ка К алин овику б ио пресечен. И , теш -ка срца, кренусм о н атраг за Н евесињ е, преко М ор и н а. . .

П о повратку у Н евесињ е нађосм о ком анданта Н евесињ -ског курпуса, капетана М илорада П опо вића, ком е излож и-см о наш случај. Затим , п реко њ егове ради о-стани де, обаве-стисм о о том е и војвод у П етра Б аћови ћа. И уп итасм о га зам и ш љ ењ е: или д а п о ш аљ ем о сам о п о зд р авн у д еп еш у К он -гресу, на ко ји већ и ни см о м огли стићи на врем е, и ли д а по-ново идем о, na кад стигнем о. О дговори о je:

— M oja je ж ељ а д а не одустајете од даљ ег п ута за К он -грес, n a м а кад стигли.

П рихватисм о сви ту ж ељ у и п редлог војводе Б аћовића.П осле обавеш тењ а да су ком унисти одбачени од К алинови-ка, кренусм о оп ет на п ут. А ли ово г п ута не п реко плани неЦ рвњ а, него преко М орина.

* * *Т ек ш то см о се били удаљ или неколико килом етара од

Н евесињ а, сретосм о се са п уковн ико м Б ели јем (S. W . Bailey;у Југославији од 25. дец ем бр а 1942. до 14. ф ебр уар а 1944.)и њ еговом пратњ ом . О н се враћао за Л ондон, на реф ериса-њ е својој влади. П роф есор Л азар Т ркљ а се по знавао с њ имодрани је, те они и зм ени ш е неколико речи. А ли н и пуковни кБ ели ни м и нисм о били за дуж и разговор. Х итало се и њ им аи нам а. П оздрависм о се, пож елесм о једни другим а срећанпут и настависм о п утовањ е сваки у свом правцу.

Н аиђосм о на К иф ино С ело, удаљ ено десетак ки лом етараод Н евесињ а, у ком е су, ф ебруара м есеца 1942, били опко-љ ени од стране ком уни ста и јуначки погин ули м ајор Б ош коТ одоровић, п роф есор богословије Н еђељ ко — Н еђо Јокано-ви ћ и п оруч н и к Јо ван М и ш ељ и ћ. Јо кан о ви ћ и М и ш ељ и ћ субили родом из Б илећког среза. П оручник М иш ељ ић се наЈ-дуж е и витеш ки бранио. Х ватао je у руке бом бе које су нањ ега бацане и враћао их ком уни стим а. А ли, на крају, нека



р о з с н е г i i м р а з н а С в е т о с а в с к и к о н г р е с 19

од тих бо м би ra je и разнела. T o ra јун ака сам д об ро по зна-вао, na се и данас пон осим ш то je био м ој блиски ратни

др уг и п ри јатељ .П ош то п рођосм о још неколико села, ваступисм о на висо-раван М орине. П ређосм о je лакш е него ш то см о очекивали.П ређосм о и У лог, и заноћ исм о у селу О баљ , на покрајин скојграни ци и зм еђу Б осне и Х ерцеговине. Т у нам м еш тани пока-заш е где су, у лето 1943, би ли о пко љ ени од стране ком у-ниста и погинули м ајори Ф ехим М усакадић и Јован — Јоц аП антић. И зненади ли су их и без бо рб е их п охватали. Heм огу пропустити, a да овде не пом енем витеш ко држ ањ е м а-јор а Ф ехим а М усакадића, који се заиста држ ао оних Њ е-гош евих речи: “ С лавно м рите кад м ријет м орате”. Њ ега je,

пре него ш то je био убијен, о словила некаква ком уни сти-чка другари ца речим а: “Д руж е М уса!” — на ш то joj je онпред свим а одговори о:

— Н исам ja за теб е ни друг ни М уса, него сам К раљ евоф иц и р и носилац К арађорђеве звезде с м ачевим а, м ајор Ф е-хи м М у сакад ић. Ж и вео К раљ ! Ж и вео Д р аж а!

To су м у, како нам рекош е м еш тани, би ле последњ е речи.* * *

И дућег дана стигосм о у К алиновик. И ли, м ож да, тачни -је речено, у би вш и К алин овик. Јер, и зузев неколи ко кућа,цркве и основне ш коле, све друго нађосм о у руш евин ам а и

згариш ту.К ом унисти су К алин овик називали четни чком престони-

цом , na су зато ту и испољ или нарочито своје ди вљ аш тво.А ли, ето, м акар и у руш евинам а, тог пута je опет био н аш .A К алиновчани су скоро сви били четни ци . И до бр и четни-ци, и до бр и н аци он алисти. К ом анд ант тога среза био je В лај-ко А ндрић, угледни К алиновчанин. Ж ив je. И сад се налазиу Г ери, И ндијана. К ом андант К алин овичке бри гаде био jeактивни оф иц ир, м ајор С пасоје М азић. О н м и je остао у се-ћањ у н е сам о као храбар, него и као сталож ен и пам етанчовек. Т у, у К алин овику , п ри кљ учи н ам се и делегат за тај

срез, Д ани ло В иш њ евац, угледни дом аћин из тог краја. Тузатекосм о и делегате К оњ ич ког среза. To беху два врлом лада човека, м лађи од свих нас осталих д елегата у тој гру-пи. Један се звао Ж арко С арић, док се виш е не сећам им енадругога.

О стависм о иза себе и К алиновик и продуж исм о даљ е.Н аш наредни конак био je у селу К рбљ инам а, у једном пла-ни нском и голетном кам ењ ару, где нас срете и јака снеж набура. А ли гостопри м ство добр их дом аћин а пом огло нам jeда се одм орим о и окрепи м о за даљ и пут. С ледеће м есто би ло je Г ораж де. И та вар ош и ц а je он да би ла у четн ичким рука-

м а, али се јасн о вид ело да je и она виш е пута м ењ ала својегосподаре. П рол ази ли см о и кроз н ека м услим анска села. П о-негде см о од тих љ уди врло лепо дочекивни , пон егде и п о-дозриво и са сум њ ом проп уш тани . П онекад су се опет, и где



20 Г Л А Н И К р п с к о г м с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

су нас м огли и здалека уочити, и зм иц али одраели м уш карциса ору ж јем уз снегом по кри вена брда. И стин а, у такви м слу-чајевим а они нису м огли ни знати ко се то и з даљ ин е пр им и-че њ иховим селим а, п ријатељ и или н епри јатељ и. Н аилазил исм о и на поруш ена, попаљ ена, као и на потпуно опустеланасељ а. К ако православна, тако и м услим анска. Ta туж наслика пр ати ла нас je нарочи то кро з С анџак. И сви см о би лињ ом е потресени. А ли сви ти трагови зала које онда видесм она наш ем путу, све je то био сам о делић гуш ене и разаран еотаџби не, и огњ ем и м ачем у плам ену и крви. Б ила je већ ноћкад стигосм о на леву обалу Л им а, и спред Р удог. К оритоЛ им а нас je још сам о раздвајало од варош и. А ли наш пре-лаз п реко реке није би о ни једн оставан ни лак. Г возденим ост е био сруш ен. П а и они д елов« њ егове конструкци је,који су били остали и знад воде, беху испретурани . Т у наш еноге као да нам и нису м ного п ом агале, јер см о, д об ри м де-лом , м орали ићи побаучке, —- на колени м а и рукам а. И паксм о, и крај врло слабе вид љ и вости те но ћи , и крај ум ора,као и оруж ја и ранчева које см о сви н осили , срећно п р е ш л и и ту препреку.

У Р удом е се тада налазио истакнути део ш таба В рхов-не ком анде. К ом андант je био п отпуковн ик Захари је О сто-јић, виш е познат м еђу четни ци м а и народом као “чи ка Б ран-ко” . С њ им нађо см о и м ајора А лексу Д раш ковића. О бојиц ајунаци . О вај дру ги je ж ив. Н алази се бли зу Ч икага.

В арош Р удо беш е пуна четника. И онда још ведрих, ве-сели х и п уни х наде у своју и свог н арод а срећни ју сутраш -њ и ц у. Ч и ка Б р ан ко н ам п ож ел и до б р од о ш л и ц у и од р ж апред нам а леп п атриотски говор. Т ом при ликом рече достаискрених и пам етних речи, али, no наш ем и ондаш њ ем и да-наш њ ем м иш љ ењ у, направи и две м ало крупније греш ке.П рво, он ту не сам о ш то назва ђенерала М илана Н едића „ф а-ш истом и и здајн и ком српског н арода и Југославије”, негога чак упор еди с — А нтом П авелићем ! Д руго, н ам а делега-тим а рече да не п роду ж ујем о даљ е од Р удо га, правдајУ ћи точињ ениц ом да не м ож ем о на врем е стићи за К онгрес. Н и-см о по слуш али.

* * *Н аш наредни кон ак био je у Б ијелим Б рдим а, где нас

срете и заједн о са својим четни ци м а и м есним дом аћин им апр ијатељ ски дочека ком андант В иш еградског среза, резерв-ни капетан Р аде С уботин чић (ум ро 1967. у Т орон ту, у К а-н ади). О н нам ту, у Б ијелим Б рдим а, даде и упутства задаљ е путовањ е. Буд ући да нам на даљ ем путу ни је претилан ик аква опасност од сусрета са ком ун истим а, a да би се услучају и зн енадно г сусрета с оку п атор и м а м огли п редстави -ти као и збегли це испред усташ ких и ком уни стичких п око-љ а, — одлучи см о д а ту, no савету капетана С уботанчи ћа,оставим о п риврем ено своје оруж је. П ри по ласку он нам дадеи води ча, као и неколико п рати лада до дру ге најбли ж е чет-



К р о з с н е г u м р а з н а в е т о с а в с к и к о н г р е с 21

ничке ком анде, ш то je и и наче редовно чињ ено и од стране

других четничких ком анданата на целом наш ем путовањ у доД раж е.О д Би јелих Брда см о пош ли преко В ардиш та и даљ е

преко С рби је за П аш ин у Р аван, где стигосм о н егде почеткомф ебруара. Д акле, за К онгрес см о били закаснили . А ли, каош то сам то већ једн ом рани је и рекао, м и см о се са тимбили пом ирили. Т еш ило нас je м ного то, ш то см о веровалида ћем о наћи Д раж у на П аш иној Равни. А ли ту нађосм осам о један м ањ и од ред наш их б ораца, као и неке спасенесавезни чке ави јати чаре. П аш ин а Р аван се н алази на огран-ци м а планин е М едведни ка. О датле узесм о за правац варо-

ш иц у К осјерић, среско м есто Ц рн огорског среза. П ут нас je води о п реко В арде и С јече Р еке. С јеча Р ека беш е ско -ро сва спаљ ена. Т у нам неки рекош е да су то учин или Н ем -ци, д ок од других, у К осјерићу, чусм о да je то би ло д елоЉ оти ћ еви х д о б р о во љ ац а.

У К осјерићу нас пријатељ ски д очекаш е ком андант Ц рно-горског среза и У ж ичког округа, м ајор П етко Л аковић (садау Л ондону, у Е нглеској), као и ком андант Ц рн огорске бри-гаде Ф илип А јдачић, потпоручник. С овим по следњ им беш еи резервни капетан Д раго П еровић, геом етар, м ој п ознани ки д ру г из п рвих дана ,рата. Т у, у К осјерићу , вид ех први пу т

и прип адни ке Д рж авне страж е. Б еш е их око педесетак, с јед-ним п отпоручн иком . С ве сам и антиком уни сти и потајне при-стали це наш ега по крета.

П о обавеш тењ им а које см о до би јали од ком анданта сре-за и округа, м ајора Л аковића, ти х дана се В рховна ком андан алази ла стално у по крету. Зб ог тога се м орадо см о задр ж а-ти у К осјери ћу и у С убјелу, крај К осјерића, око м есец дана.

Једн ог лепо г ф ебруарског дана кренусм о из К осјерићаза С убјел да п ри суствујем о п ол агањ у заклетве регрута Ц рн о-горске бригаде.

Ha зборн ом м есту беш е п остројено око хиљ аду и пет

стотина четни ка. К ом андант бригаде и ком анд анти батаљ о-на беху у оф иц ирским уни ф орм ам а и с ознакам а чин ова: ко-м андант бри гаде потпоручни к, a њ егова три ком анданта ба-таљ она капетани , до к je четврти био потпоручни к. А ли то уондаш њ им при ликам а није изгледало ни см еш но ни непра-вилно. Јер, п ознато je, у народн им устанци м а и револу ц и јам а,већи чин не зн ачи увек и већи п ол ож ај, н его у до ста случа-јева то зависи о д тога како ко га од њ их н арод и б орц иволе и цене.

М ного касни је, 1957. у Л он дон у, п рич ао м и je м ајор П ет-ко Л аковић, да je 22. септем бра 1944. било по ш ло у сусрет

западни м савезн ид им а 1283 бо рц а Ц рн огороке бри гаде, алид а су у ем и грац и ју стигли сам о п етори ца. A данас, п ослевиш е од двадесет и пет годи на од њ и ховог по ласка, када оовом е пиш ем , Б ог зна да ли су и та петориц а у ж ивоту.

* * *




Т ек негде поч етком м арта напустисм о К осјерић и С убјел.Г енерала Д раж у М ихаиловића нађосм о у једном селу Д рага-

ч е в с к о г среза. С њ им су били Д рагиш а В асић, Д р С теванМ ољ еви ћ, Д р Ж и вко Т о п ал ови ћ , Д р Ђ у ро В и лови ћ, б и вш инародни по сланик М устаф а М улалић, ђен. -пуковник Л ука Ба-летић, потпуковник М ирко Л алатовић, м ајор Љ убиш а Т ер-зи ћ, као и јо ш неки, чи ји х се и м ена већ дан ас не м огу лакода сетим . С а њ им а беш е и један лекар, за кога он да некорече да je наш Јевреји н .

Б удући да се проф есор Л азар Т ркљ а и одрани је позна-вао са Д раж ом , то нас он представи њ ем у и њ еговим нај-бли ж им сарадни ци м а које ту затекосм о. Д раж а се са сва-ким од н ас ру ковао и за свакога наш ао no неку леп у !реч. A

он je волео и лепу ш алу.Ja сам тада видео Д раж у први пут. П о њ еговим сликам аи з рата и револ уц и је лако би га м огао п ознати сваки од н ас.А ли, лако и не п озн ати . A <кад каж ем „лако и не по зн ати ” , тум ислим на њ егове лепе особин е, које je испо љ авао при су-срету са познатим или и тек упознатим при јатељ им а. К одњ ега се ни је м огло уочи ти н иш та непри родн о и ли усиљ ено,као ни м а ш та супериорно, стареш ин ско или војни чки н ад-м ено. Б лаг и п ри ступ ачан како као п ојава, тако и у р азгово -ру. И колико je достојн о представљ ао вођу народн ог устан-ка као лич ни јун ак, толи ко je и сто он тај свој узвиш ени п оло -

ж ај достојн о п редстављ ао својом ум еш нош ћу, својим так-том и разборитош ћу, као и саврш еном до следнош ћу у гово-ру и раду. A коли ко je би о велики у свем у том е, толи ко jeбио велики и у подн ош ењ у свих неправди учињ ених до тадапрем а њ ем у и њ еговом покрету од стране наш их ондаш њ ихсавезни ка. С тоич ки je трп ео неправде учињ ене прем а срп-ском наро ду, ко ји je са п реко деведесет од сто и во ди о туборб у, и давао ж ртве и носио исту идеју о слоб оди човекако ју су но сили и сви западн и културни н ароди .

И ако као војни к и ратни к no п роф еси ји , иако као вођаустанка и револуци онар, Д раж а je свим својим држ ањ ем ода-вао једно г ш и роко груд ог дем ократу и скром но г човека. С а-м о са екстрем ни м елем ентим а ни је волео сарадњ у.

А ли ни Д раж а не би м огао бити он акав какав je био, aни остати онакав какав je остао, да нису били на висинисвојих задатака и они ко ји су га окруж авали. О вде не м и-слим сам о н а њ егов Ш таб, него и на њ егове ком анданте, каои на др уге угледне и заслуж не личн ости у наш ем Р авногор-ском п окрету. Б ар тако je би ло све д ок наш и западн и савез-ни ци нису напустили и Д раж у и нас, a п рихватили за п рија-тељ е, савезни ке и сарадн ике ком ун и сте — своје и н аш е за-клете и н ајвеће непри јатељ е. О д тог часа херој Д раж а п оста-

је херој и м учени к Д раж а. У з њ егов ореол славе поч ео jeсве виш е да се п ојављ ује и ор еол њ еговог м учени ш тва. Зато,за наш е буду ће нараш таје, као и за њ и хове и сторичаре, naчак и песни ке, неће бити п отребн а ни каква преувеличавањ а



К р о з о н е г и м р а з н а в е т о с а в с к и к о н г р е с 23

кад буде реч о Д раж и. Б иће сасвим до вољ но рећи сам о исти-ну о овом гор остасу нац ије и вели кану двадесетог века.

О во cv утисци које сам ja понео и задрж ао о Д раж и.* * *

К од Д раж е и њ егових ондаш њ их најближ их с арадниказадрж али см о се око п етнаест дана. А ли не у истом м есту.Б езбедност je захтевала да В рховна ком анд а чеш ће м ењ а м е-сто свог боравка.

П ош то je К онгрес већ давно био одрж ан, Д раж а и њ е-гови најбли ж и сарадни ци уп ознаш е нас са њ еговим радом .

И злагањ а др Ж ивка Т опаловића, др С тевана М ољ евићаи Д рагиш е В асића о току К онгреса и донесени м закљ учци-м а саслуш ана су са великом паж њ ом , јер м и, у западни м кра-јеви м а Југослави је, и злож ени скоро свакодн евни м бор бам а,нисм о им али врем ена да се бавим о п итањ им а будућег уре-ђењ а зем љ е. Ж ивели см о и борили се са неколико старихпарола, без плана и п рограм а за сутраш њ иц у. К онгрес jeби о вели ка до би т са те стране, и ако je касно , и сувиш е каснодош ао. Т у см о први пут чули одлуке о будућем уређењ у Ју-гослави је на ф едералн ој основи, као и детаљ е о друш твеними економ ским плановим а, све засно ван о на п равди , слобо ди ,дем окр ати ји .

О ве одлуке су дон ете на основу реф ерата угледни х деле-гата К онгреса, усвојене дем ократском пр оц едуро м п осле де-таљ ни х анали за и ди скусија. П ало м и je у очи да je п ита-њ им а села била посвећена нарочи та паж њ а, ш то je би ла не-сум њ ива заслуга А дам а П риби ћевића, одли чног познаваоцасела и задругарства.

О таџби на се брани друш твеном правдом , и планским ипош теним радом , a то je оно ш то je било истакнуто у овимодлу кам а К онгреса.

П ри јатн о м е je тада изненади о став соц и јали сти чко гпрвака др Ж ивка Т оп аловића, који je пр едседавао К онгресуу селу Б а. И ако no свом поли тичком убеђењ у н ије био м о-нархи ста, он je недвосм ислено и сти ц ао два аутори тета за ве-ћину н арода Југослави је: аутори тет Д раж е у О таџби ни и ауто-ритет К раљ а ван О таџбине. А ли питањ е деф ин итивног обли-ка владавин е би ло je остављ ено н ароду д а то од лучи прекосвоји х закони ти х пр едставни ка no заврш етку рата. Р азум есе да убеђени м онархисти м еђу нам а нису м огли и срцем при-м ити ову одлуку, см атрајући д а je м он архија наш тради -ци онални об ли к владавин е, али je требало и то разум ети,с обзиром на наш у ондаш њ у теш ку политичку ситуаци ју ип ри хватањ е Т и та од стране влада В елике Б ри тан и је и С је-диш ених А м еричких Д рж ава. О но, пак, ш то нисм о м оглисхватити лако, то je од лук а К он греса д а се и Т и тове снагепо зову на сарадњ у за ослобођењ е зем љ е и успостављ ањ ен ове дем окр атске Југославије. A та одл ука К он греса je јошвиш е показивала да je п окрет Д раж е М ихаиловића био уп ретеш кој ситуац и ји, о чем у нам je и скрено и отворено го-




ворио и сам Д раж а на овом састанку. И скретао нам je п аж -њ у да наш а борб а м ож е бити још дуга и теш ка, али уз надуи веру у п овољ ан no нас исход.

T o k o m т и х и злагањ а били см о упо знати и са текстомдон есене резол уц и је у селу Ба, «о ју и п отпи сасм о у пр оду -ж ењ у по тпи са рани је стиглих делегата. У колико се тиц алоп ом ињ ањ а С овјетског С авеза као савезни ка, као и одаш и-љ ањ а поздравне депеш е С таљ ину, искрено да речем да нам je то сви м а било дал еко од срца. А ли см о и то разум ели .Јер, кад су већ и м но го јачи и већи од н ас м орали тих данад а тактизи рају, зар см о м и м ал,и али “слам ка једн а м еђувихорове”, м огли да радим о друкчи је? И још у часовим акад см о би ли остављ ени и занем арени од свих и свакога.

Д ок нам j e још Д раж а лично говорио о припрем ам аза К онгрес, он нам je рекао да je ондаш њ и ш еф британскем исије бри гадир А рм стронг, (С . D. A rm strong; у Југослави-ји о д 27. септем бр а 1943. до 1. јун а 1944), од би о: д а при су-ствује К он гресу, стављ ајући к ао услов да се п ретход н о сру-ш и главни MO'CT на М орави и на И бру, коц Раш ке. “J a ”,н астави Д раж а, “ни ти сам м огао ни ти сам хтео н|а то при-стати, јер сам ун апред зн ао какви м би сви репи м репреса-лијам а од стране Н ем аца било излож ено становни ш твотога иначе густо н асељ еног краја. А ли м есто тога м оста ум есту са таласим а и збегли ц а, ja сам узалу д п редл агао дру -ги м ост, на и стој реци , ш стих ди м ензија, с и стом п ругомподаљ е од насељ а" .

За врем е наш ег бављ ењ а код Д раж е, говорио je ско-ро сваки о д нас делегата. Д раж у см о о словљ авали са “Г оспо-дин е М ин истре”. И скоро см о се сви освртали на заврш ениК онгрес и донесену резолу ди ју и то п оздрављ али као стварод истори јског зн ачаја. О свртали см о се и на наш у бо рб ууопш те, разм атрали наш у тадаш њ у војничку и политичкуситуаци ју, до тиц али се и пр и јатељ а и н епри јатељ а, и зно-сили и своје закљ учке и погледе на будућн ост. П онеки однас je, и уз образлож ењ е, чин ио и доброн ам ерн е прим едбе,као и сугестије. Д раж а je у свем у том е п окази вао не сам овелико и нтересовањ е него и разум евањ е. А ли највиш е суra бо леле огром не ж ртве и страдањ а срп ског н арода. Зато,и п оред он ога ш то см о већ би ли усм ено и знели, он нас за-м оли да м у п редам о у неш то саж етијем обли ку и своје пи-см ене извеш таје о ж ртвам а и ш тети које je им ао н арод о дразни х непри јатељ а, виш еструких о купатора, усташ а и ко-м уни ста, ш то м и и учин исм о сваки за свој срез.

Д раж и су се би ла н арочито до п ала трезвен а резон о-вањ а и убедљ ива излагањ а др П ејовића и изразио je ж ељ уда П ејовић остане у В рховној ком анди. — „Ја сам зн ао”,рече м и касни је насам о др П ејови ћ, “д а су оне Д раж и н еречи. ‘ж ељ а м и je да останете са м цо м ’, зн ачи ле њ егову, налеп начин и зраж ену заповест, али ja наведо х разло ге зб огкоји х м и je било теш ко остати” . . . У ствари, др П ејовић а



р о з с н е г u м р а з н а С в е т о с а в с к и к о н г р е с 25

je сам о скром н ост сп речи ла да не остан е у В рховн ој ком ан -ди , a не обавеза д а се као делегат м ор а вр атити у свој крај.Д октор м и н а крају рече и ово: “Д а je, случајно, Д раж а идаљ е захтевао да останем 'код њ ега, ja би х ra ум оли о да ити останеш , јер не воли м д а се м и дво ји ц а разд вајам о” .

М и см о на том наш ем састанку говорил и no реду, она-ко како се ко ји од нас јављ ао за реч. К асни је би ло je и не-.везани х разгово ра, у који м а см о сви учествовали. Р ед jeтако до ш ао и на м ене. К ад сам би о п ри кр ају говор а, којини је би о дуг, до тако х се и наш е про паганде, и реко х о т-прилике ово:

— Г осп один е М инистре, ж елим укратко рећи неш то онаш ој пропаганди . О во чиним у им е н арода и бораца м огкраја и завич аја. Н аим е, тај део н аш ег н арод а и бо рц и зна-ју д а поступак ђенерала М илана Н едића, — м ислим на њ е-гове везе са ок уп аторо м — н ије у духу, тради ц и ја срп скогн арода, али тај исти н арод и б орц и знају и ово: д ок П аве-лић настоји да покољ е ш то виш е С рба, дотле Н едић, и по-ред наш ег спасавањ а, настоји да и сам спасе ш то виш еС рба од усташ ког нож а и јам е. Зато тај део српског наро-да не м ож е д а га см атра ни као ф аш исту ни као и здајни ка,a најм ањ е као човека кога треба упо ређи вати с једни м чу-довиш тем двадесетог века — с једн им А нтом П авелићем . A

крећући се и ж ивећи и м еђу српским народом и борци м аХ ерцеговин е, na делом и и сточне Босне, ja сам стекао ути-сак да je слично м иш љ ењ е о том е и код њ их.

Д раж а je паж љ иво слуш ао. И за цело то врем е, сећамсе, и он je стајао, n a м и стојећи , и без и какво г ви дн ог узбу -ђењ а, и одговори . Заоб и лазећи згод н о м оје речи, он у јед-ном краћем од говор у наведе неколи ко разло га у пр ил огош тре пропаганде против Н едића.

И стин у рећи, ja сам и он да и ун апред знао д а те м ојеречи, м а како п аж љ иво оне биле изговорене, неће пр оћи безД раж и н ог реаговањ а, a п оготову на м есту н.а ком е су изго-ворене. А ли ja се збо г ти х своји х речи ни сам н и када кајао,na тако ни данас када о овом е пиш ем . Н апротив, још ондасам осетио виш еструко задовољ ство. П рво, ja сам на најви-ш ем м есту био рекао понеш то о д онога ш то je и м ене каоС рбин а тиш тало; друго, ту сам се и лично уверио да jeД раж а био и стински дем ократа, пр ед којим се, и у најтеж имдани м а рата и револу ц и је, м огло слобод но рећи и оно сачим се он личн о ни је слагао. И , треће, н и један од тада пр и-сутни х делегата није м и том п ри ли ком , a ни касни је и кадаиш та пребаци о. Ш тавиш е, већина м и je касније рекла да jeи сам а тако м ислила.

П о заврш еним наш им разговорим а са Д раж ом и њ е-говим најближ им сарадни ци м а, он нам саветова да не ж урим оса повр атком у своје срезове, него д а се м ало од м ори м о уС рбији, ш то м и и учини см о. П ред растанак см о се и сликалиса Д раж ом . ,



П Е Т Р О В Д А Н К А Т Р А Г Е Д И Ј А HA Ц Е Т И 1941. Г О Д И Н Е

У колико су односи и зм еђу Југослави је и И талије билизатегн ути ји , утол и ко су везе изм еђу И тали је и А лбани је би-ле све п рисни је. К ад je 1937. М усолин ијев зет и м ин истар ин о-страни х по слова гроф Ћ ано п отписао у Б еограду пакт опри јатељ ству са С тојадин овићем , наш е теш коће с А лбани јомпри лично су биле см ањ ене. To зати ш је Р им je ваљ ано и ско-ристио да би сву паж њ у посветио А лбанији. A та паж њ а оли-чавала се у све већем п ро ди рањ у И тали је на Б алкаи пр екоалбан ског сателита. Ha челу те и м п еријалистич ке спо љ не п о-ли тике Р им а стајао je Ћ ано, који je у М усоли ни јево и м е вен-чао А хм ета Зо гу и који he га у њ егово и м е и стерати изА лбани је.

У пад итали јанске војн е силе у А лбани ју зн ачио j e сам ом ост за даљ е пох оде ка и стоку и п ретварањ е Јадранског м о-ра у италијанско језеро. У сам ом п очетку ц ео и сход je и згле-дао као неко ож ивљ авањ е давно заборављ еног лондон акогугово ра из 1915. годи не. Р азли ка je би ла у том е, ш то се спро-вођењ е уговора ни је прво о сетил о у Д алм аци ји , већ у А лба-ни ји, како би њ ени м освајањ ем би ле стварн о освојене и свејадр анске об але.

У и м п еријалистичко ј италијанској п оли тиц и пр ем а Ју-гославији Ц рн а Г ора пон ово je постала њ и хова главна тачка.П реко ри м ске п ро п аганд е, ко јој je на челу стајао подм ук1&оЛ орусо, стварни госпо дар н ове А лбаније, почеле су и ф а-ш истичке сплетке у Ц рној Г ори. Д и зале су се из праш ин естаре ж албе о црногорским репарацијам а утрош ени м noХ рватској, и о хрватској банови ни , ко ја се и у П ри м ор ју иу Х ерцеговини прош ири ла на ш тету С рба и противно лон-донском уговору. П рви део про паган де ци љ ао je на то дап ри доб и је и ож иви старе ф едералисте или сепаратисте. Aдруги je ц иљ ао да против Б еограда озлоједи и н аци оналистеЦ рне Горе.

С ва рим ска настојањ а да Ц рну Г ору п обуне против Бео-града или je ох рабр е да и он а траж и своју аутоно м и ју, слич-ну он ој из спо разум а о хр ватско ј бано вин и , остала су уза-лудна. А ли ш то нису м огли учинити н аш и н епри јатељ и, тоhe им п ом оћи један наш унутраш њ и трагичан д огађај. В ојни

пр еврат од 27. м арта 1941. отвори о je врата свим наш имтрагеди јам а, не сам о п реко једн е капи је, већ п реко свих ка-пи ја, на свим а наш им границ ам а. П осле кап и тулац и је Југо-слави је од 17. апри ла 1941, италијански гарн и зон и , с во јскоми караби ни јерим а ш ире се no свим а градовим а и путовим а.



28 Г Л А Н И К .п п ск о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш "

И док њ ихова пропаганди стичка претходни ца прича да ониу Ц рн у Г ору не до лазе као освајачи, већ као п ри јатељ и , ра-зочарани в о јн и ц и сакри вају своје оруж је no п ећин ам а и сто-говим а сена. И док стари ри м ски „п ри јатељ и ” и нови осва-јачи на вели ка звон а уд арају своје план ове о успостављ ањ унезависне Ц рне Г оре, њ ени и здати и поробљ ени синови м и-сле на освету.

У Ц рн ој Г ори ни ко није веровао да ћем о у рату п ротивосовин ских сила би ти јачи, али нико н ије п ретп остављ ао д аhe д о кап и тулаци је до ћи тако брзо. К апитулаци ја' je скоросве и разоч арала и збун и ла, али и акти ви зи рала м але и ско-ро усахле оазе стари х сеп аратиста. О ви су см атрали д а jeдош ао дан кад све м огу слободно рећи ш то им je годинам атињ ало у дубокој потсвести. Т ако je дош ло до говора Д у-ш ана В ученића у П одгорици и П етра Л ом пара на Ц етињ у,a и до пи сањ а М арка Ђ уровића, рани јег београдског адво-ката, у неком ф аш истичком рим ском листу. To све ни је биолек заједн и чко ј српској катастроф и , али je би о зн ак да Ц рнуГ ору очекују још црњ и дани.

О дм ах no капитулаци ји др ж аве власт у Ц рној Г ори п ре-узео je цивилни ком есар и ф аш истички опуном оћени м ини-стар С ераф ин о М ацолици, ком е се преко Т иране п.ридруж иоЛ орусо, ш еф ф аш истичке проп аганде за италијанско п од-

дучје или окуп ацио не зон е на Б алкану. О ви су већ п рвих да-на успоставили везе с би вш им сепаратисти чки м н езадовољ -н и ц и м а Јо вом П о п ови ћ ем , Д у ш ан ом В учи н и ћем , П етр ом Л ом -паром , a затим и са С екулом Д рљ евићем , који се као п тиц аграбљ и виц а п он ово п ојавио у свом старом крају. Т ако jeвећ крајем м аја у згради Б анске уп раве об разов ан такозва-ни “приврем ени уп равни од бо р” . О вај од бор je, no благо-слову окуп атора, сутрадан издао први п роглас “Ц рн огорц и -м а” које je п озвао на сарадњ у у циљ у успостављ ањ а „Н еза-висне Ц рне Г оре”. П осле два до три дана, састављ ен из овогод бо ра појавио се, или га у м исији зам енио “П риврем ениадм и ни стративн и ком итет” , од 13 чланова. Kao своју дуж -н ост ком и тет je означи о ор гани зовањ е но ве власти и настав-љ ањ е јавно г ж ивота, под кон тролом и уз пом оћ итали јан-ских п ротектора. И овај je К ом и тет и здао свој п роглас на-род у, у ком е je п ретио и у п озор авао “да овај д огађај од н ај-већег и стор и јског зн ачаја за Ц рн у Г ору и њ ен н арод свисхвате озби љ н о, како то свим а до ли ку је, те д а свако безразли ке на доб а и пол ож ај врш и своје дуж ности за до бр оЦ рне Горе и њ енога напаћено г н арода.”

П о упутствим а Л оруса, ш еф а ф аш истичке пропаганде,овај К ом итет и м ао je об разовати м есне по дком итете у гра-довим а П одгорици , Н икш ићу, Д аниловом Граду, Ш авнику, Ри-јеци Ц рн ојевића и Б ару, пр елазећи доцн ије и на К олаш ин иБ еране. У сам ом почетку ови о купаторски сарадни ци м оглису уви дети да су они главари с вели ким ти тулам а, али безвојске. Јед ва !су им али толико своји х љ уди д а п редвиђене



П е т р о в д а н с к а т р а г е д н ја н а Ц е т п њ у 1941. г о д п н е 29

подком итете оснују у П одгориди , Р ијеци Ц рно јевића и Ш ав-нику. У дру ги м м естим а п ри сталиц а н ије би ло, те су op ra -н и затор и узели п од своје п онеке љ уде и з др угих странака,или своје рани је пр истали це, не траж ећи њ и хов п ри станак.Ha њ и хове седни це скоро н ико ни је до ш ао, те су сви пла-!нови о органи зовањ у нове власти п од окриљ ем окуп атораостали м ртво слово на хартији .

Ри м ском м ини стру М ацолини ју било je одм ах јасно да je цео Л орусо в план с ком и тетим а н еостварљ ив, јер н ем ајуни толи ко п ри сталиц а коли ко и зноси бр ој чланова ком итетаи по дком итета. Зато je М ацоли ни већ 5. м аја 1941. распустиоК ом итет a с њ им и све м ртворођене подком итете. М есто њ их

je ф орм и рао “С аветодавн о В еће” од ш ест члан ова, које jeпоп уњ ено са ш ест вођа рани је ф едералистич ке ш там пе. В рхов-на власт остала je у М ацо лин ијевим и Л орусови м рукам а, 'aграђан ску власт no срезови м а узели су ци вилн и ком есари.Р ани је адм ин истративн о и судско особљ е окуп атор je задр-ж ао, уколико je по лож ил о п ропи сану заклетву. Taj услов вели-ки део чи новн иш тва није при хватио, али су га оберучке при-хватили при падни ци или сарадни ци ком уни стичке и сепара-тисти чке странке. С уди ја М или ја Л аковић, члан суда који

je судио Д раж и М и хаи лови ћу 1946, био je један, од тих, k o - j u су се закити ли и тали јанском заклетвом .

П рви дани итали јанске окуп аци је почели су п од лош имзнам ењ им а. Рим je истицао да je дош ло врем е када лондон-ски уговор враћа Ц рној Г ори оно ш то je њ ено. М еђутим , њ ој

je одузето :и оно ш то je им ала пре то га уговора из 1915. О ду-зети су joj сви но ви крајеви М етохи је и К осова, п од ру чјаП лавског језера, и вели ки д ео јадранске об але, ко ји je при-саједињ ен И талији , иако je лон дон ски уговор целу об алу одС плита до М едове дао Ц рн ој Г ори, у заједни ци са С рбијом .Ц рно ј Г ори одузели су и Н овоп азарски санџ ак, преносећиra под посебни статут и искљ учиву контролу ф аш истичкихнајам ни ка.

П осета италијанског краљ а В иториа Е м ануела Ц етињ уни је збли ж и ла два непри јатељ ска табо ра, већ напротив, м рж -њ у и презрењ е Ц рне Горе прем а окупатору и прош ири ла ип род уб и ла. У тој по сети огледало се и цело слепи ло ри м скеп олитике. К раљ ица Јелена б ила je ви дови ти ја, те с̂е тој м ас-каради није при друж ил а. М ртве ули це старог орловског гне-зда и затворени п розори и Ц етињ а и П одгориц е, ироз које je К раљ п ројури о са својом п ратњ ом , пруж и ли су п раву сли-ку Ц рне Горе из тих трагич ни х дана. И талијаноки и м п ерија-ли зам ни је се на све то обзи рао , већ веро вао да ће м ало ви-ш е дом аће власти и м ало м ањ е веза са С рби јом н ародн о рас-полож ењ е изм енити преко ноћи.

У том знаку п рим иц ао се и П етровдански сабор на Ц е-тињ у, којим би стварно и ф орм ално Ц рна Гора постала са-м остална др ж ава, на итали јанским рукам а, a у склоп у нове,послератне Е вропе. Ф аш истичка проп аганд а, с неколико до-




м аћих и зрод а, све je п редвидела, али je забор авил а основи-

цу свега: н арод и њ егове тради ц и је. He сам о да je н ародЦ рне Г оре био п ротив сваког реш ењ а из Р им а, већ су про-тив отцепљ ењ а од С рбије били и преко 90 пр оцената негдаш -њ их ц он огорских ф едералиста, које см о често озн ачавали икао сепарати сте. М еђу ш ачиц ом генерала без војске ни јеби ло слоге. Р аздо р je пукао у сам ом почетку, a до и зраж а-ја до ш ао уочи сам ог С абора од 12. јула 1941.

Г лавни р азло г разд ор а био je текст п ро клам аци је ко јасе на П етровдан и м ала п роч и тати и једногласно при м ити.T o m пр окл ам аци јом им ала се успоставити „н езави сна и сло-бодна Ц рна Г ора”. T o k o m последњ их осам недељ а, од 10.

м аја до 10. јула, М ацоли ни je четири п ута п ози ван у Ри м ина крају из Р им а дон ео све ш то цетињ ски С абор им а да при-м и као “слободни глас Ц рне Г оре”. П рви неспоразум и о ц е-лом пи тањ у избили еу изм еђу цетињ ске и подгоричке гру-1пи де, да би се одм ах пренели и на ш ест члано ва С аветодав-ног већа. П рву капитулантску тезу о успо стављ ањ у сам о-сталне др ж аве no ри м ским декретим а заступао je кобни С е-кула Д рљ евић. С том тезом иш ла je и одлука да се за краљ аЦ рне Г оре прогласи кнез М ихаило П етровић, унук краљ а Н и-коле, и братанац краљ иц е Јелене. Д рљ евић у je п риш ао и ста-ри вођа клубаш а, a доцни је ф едералиста, М ихајло И вановић.

П ротив рим ске деклараци је устао je и П етар П лам енац, би в-ш и црн огорски м ини стар спољ них п ослова. С ви су истиц алисвоје разло ге. П лам енац je см атрао да je С абор н епо требан,те се нови краљ м ож е изабрати и без отцепљ ењ а од С рбијеса разло га ш то je п ри саједињ ењ е С рби ји би ло н елегално, aЦ рна Г ора правно задрж ала све атри буте сам осталне држ а-ве, уз врем енску оку п ац и ју од 1918.

О п ози ци ју свакој пр оклам ацији пр едводи о je адвокатН овиц а Р адовић, који je у Зени ци , на роб и ји , провео 20 го-дина, баш зато ш то се није покори о одлуци о уједињ ењ уса С рбијом . С њ им се у П одгориц и наш ло око 30 делегата,

од ређеди х за цетињ ски С абор. To су би ли скоро све ин те-лектуалци старе сепарати сти чко-ф едерали сти чке ш коле. С вису они п рим или Р адић ево гледиш те да се на основу југосло-вен ског устава, у ко ји je својеврем ено укалуп љ ена и Б анови -на Х рватска, успостави Р егентство за Ц рн у Г ору, ко ју jeоку п атор ска сила од воји ла од С рби је. To б и Р егентствоуправљ ало Ц рном Г ором уколико окупатор то дозволи, сведо кр аја рата. И злаз који je нађен са регентством би о j e за-сни ван и на старом ц рн огорском уставу, ако се п ри м и тезад а je Ц рн а Г ор а и п осле 1918. задр ж ала своју сувереност, aп одл егла сам о окуп аци ји , или ако се одлука В елике Н арод-

не скупш тин е за Ц рн у Гор у и з 1918. узм е као н езакони та.У спор о при роди пр оклам аци је ум еш ао се и највиђе-ни ји ц рн огорски ф едералиста С аво В улетић, п ре рата бив-ш и м ини стар на Ц етињ у, народни п ослани к у Б еограду и ад-вокат у П одгориц и. П од њ еговим утиц ајем , ова груп а je на-



П е т р о в д а н с к а т р а г е д и ја н а Ц е т и њ у 1941. г о д и н е31

пу стил а обе тезе и о отцепљ ењ у и о регентству. П рем а њ ој,Ц рн а Г ор а остаје део и С рби је и Југослави је, све д о кр ајарата и враћањ а изгубљ ени х слобода, одељ ена вољ ом окупа-тора, a не н арода. Ч им се рат окон ча тада he слобо дн и на-род, п утем слобод н их и збо ра, одлу чи ти о својој даљ ој суд-би ни : о сам остално сти или п редратн ој др ж авно ј заједни ци .О ни см атрају д а се итали јанским окуп атори м а ду гује по кор-ност, јер je то п ослед и ц а кап и тулац и је у рату, али и м се оспо-рава и п раво да народу н ам ећу своју вољ у и своју п олитику.

У з ову Р адови ћеву и В улетић еву тезу, ко јој се п ри бл и -ж ио и П етар П лам енац, ни је била сам о већин а чланова ф еде-ралистич ке странке, њ ени и забрани д елегати у цетињ ском ,П етровданском сабору, већ и м ноги н еф едералисти, који суу оку п аци ји вид ели при врем ено и нуж но зло, a у српскојзаједни ци и свој ци љ и своју будућн ост. О дваж ан став под-гори чке груп е унео je расуло у редове м алобр ојн и х п ри ста-лиц а С екуле Д рљ евића и у планове м ин истра М ацолинија.В елик део разум ни х ф едералиста п овео je опструкц и ју п ро-тив С абор а, од би јајућ и д а у њ еговом раду уч ествује. Н аји з-разитији м еђу њ им а били су В улетић, Р адовић, С теван Л екићи са њ им а сви остали љ уди од им ена. П ош то je Рим обавеш -тен да he С абор чин ити 65 најбољ их народни х п редставника,то je М ацолини нареди о да се м еста опо зиц и он ара поп унедругим а, често и без њ и хово г при станка. Т ако су уочи сабо-рисањ а и С абор и њ егова м исија постали п редм ет народно гом аловаж авањ а или, просто, велика народн а срам ота.

Д а би своју силу п ретвори ли у страх и трепет, a н ародуулили страх у кости, окуп атори су м но ге угледне љ уде: ли-ш ил и слобод е, a неке, и стрељ али. Т ако je, један дан преС абора, у селу Јаси ковц у по ред град а Б ерана, стрељ ано 9грађан а и з плем ена В асојевић а, м еђу њ им а и троји ц а ком уни -ста, ко је н аро д још ни је и здвајао и з своје средин е, иако суони п од уп ли вом зеленаш ке деце све до кр аја јун а 1941. би-ли наци-ф аш истички сарадниц и, често и ш пи јуни или пом а-гачи у ш то брж ем разби јањ у наци оналне тврђаве.

У оваквој атм осф ери расула и неп оверењ а такозвани С а-бо р отвори о je своја врата на П етровд ан 12. јула 1941. С а-бор у je председавао М их ајло И вановић , a главну реч води оС екуле Д рљ евић, уз по м оћ м ањ е половин е делегата и неко-лико п остављ ених при сутни х грађана. Д ео саборске сале од-ређен за пуб ли ку зврјао je п разан, као ш то су п разн е бил е иулице Ц етињ а кад се њ им а кретао В иторио Е м ануело, краљИ талије и цар А би син ије! С прехмљ ену п ро клам аци ју прочи -тао je Јово П оп овић, који je о д 1915. скоро увек ж и вео и з-ван грани ца и Ц рне Горе и Југославије. П роклам аци јом Ц рнаГ ора по стаје суверена и сам остална др ж ава, no ф орм и н а-следне и уставне м он архи је, с тим ш то ће И тали ја одреди^гинам есни ке, ко ји he се до и зрад е устава старати о ред у и без-бедности. П роклам аци ју je пратио пуц ањ италијанских то-пова, a стару ц рн огорску заставу с Д уш ановим грбом , из-



32 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ’’

н ад краљ евског двора, већ дуго м узеја, и стакао je дел егат

С абор а С аво Ч елеби ћ, југословец ски капетан у пензији , aпо сле две непуне годи не — Т и тов активн и генерал!Д ок су безбри ж ни слављ ениц и п осле бо гатог банкета

м ирн о спавали , глас срам не п ро клам аци је одјекну о je до К о-м ова и Д урм итора, преко увек наци оналног и српског J I o b ћена и и зазвао н арод да се ди гн е на ор уж је све ш то м ож епуш ку понети. ‘И з скром них дом ова и злетели су н ов а срп-ски хајдуц и , a и з п ећин а п уш ке и заставе. П реко ноћи* пла-нуо je н ародн и устанак, који су И тали јани п латил и са п реко800 палих, 1500 рањ ени х, и око 8000 разор уж ани х и заро б -љ ени х. A тада je 120.000 свеж е војске, и за ко је су иш ле ди в-

љ е албанске грабљ иви ц е, препл авил о ц рн огорска села и дру-м ове. И за тих крвавих таласа остало je пр еко 2.500 п оп аљ е-ни х до м ова, око 1000 п огин ули х и око 1000 на см рт осуђе-них, са виш е од 2000 од ведени х у ло гор е см рти, све прекр аја септем бра 1941. године.

И з тих дан а п отиче и пр окл ам аци ја италијанске каз-нене експеди ц и је од 22. јула 1941. која, п рем а тексту књ иге“Ha С траш ном С уду”, гласи: “He см ете им ати саж аљ ењ а пре-м а народу, чи ју сте зем љ у о куп и рали. С воју трагеди ју сам иcv хтели и заслуж ил и. Р ат je рат, и он им а своје неум итнезаконе. Би о би злочин бити м илостив прем а оним а који су

раш черечили “М есину” , наш у ди визи ју црних кош уљ а.”С воје бескрајн е трагеди је сви см о б или свесни и о н дакад je п учи сти чка влад а кап и тули рала и 'онда кад je и здај-ни чка група, на сам П етровдан 1941, п окуш ала да осрам отиЈи Ц рну Г ору и њ ене блиставе традиц и је. М и см о знали да|ш ака горских дивова неће м оћи да и справи оно ш то je упро-п астила ратн а трагеди ја. Зн али см о да н аш а ран а нем а м е-iлем а, нити наш а суза роди тељ а. А ли ми друкчи је ни см о м оЈгли. Т аквим а нас je Б ог саздао. Ц рна Г ора није виш е би ласам о стална држ ава no м ило сти Ри м а и под окриљ ем њ енихосвајача, већ сам о “ по себн а губ ерни ја у окуп и рано м п од руч -

ју би вш е Југославије”. У свим бор бам а про тив окуп аторабивш и ф едералисти и ли сепаратисти и з друге групе приш лису наци он алистим а и с њ им а делил и сва зла и све покоре,од см рти и роп ства, до страш не Т и тове и Ч ерчил ове гробни-,це испод Т риглава. У нук краљ а Н иколе, принц М ихајло П е-тро ви ћ-Њ егош , није осрам отио свој славни дом , већ ради јепо стао незнани бро ј у нем ачком ло гору см рти н его цр но гор-ски краљ no м илости И талије. A С екула . . . Д рљ евић С еку-л а . . . освети нам се свим а, да би на крају и њ его стигла на-родна пресуда.

М и л и ч к о З О Њ И Ћ



Б Ј Е Л О В А Р 1941.

И з м о г р а т н о г д н е в н и к а

Moj н ајн ови ји ратн и р асп ор ед упу тио м е у Б јелов ар. С ти-ж ем 4. апри ла 1941. Ha станиц и упи тах једн ог подо ф и ц и рагде се н алази К ом анд а м еста. О н м и објасни укратко. Т у jeи В ојни округ. У згради вели ка ж ивост. К апетану Х рди ју

исп оруч ујем п оздр аве м ајор а В укосављ евића, који се сам но м јуче растао и о тпу товао ца југ. Х рди, сав о чајан, пи -та м е: ‘ П а куд вас, г. Majoipe, баш сада да уп уте ов ам о? ”О во м и je п итањ е било јасно после четири дана.

У касарни 42. п еш адијског пука м оби ли ш е се и м ој пук.Ш таб пука je см еш тен у П одоф иц ирској м енаж и. Т у je и м ојК ом андант. К уцам и улазим . П отпун о беле косе, п отпуков-ник седи за столом . П рилазим м у и представљ ам се. П отпу-ковник Љ убо м и р С аковић, пензиони сан 1926. године, ш ло-гиран, клим а стално главом . He м ож е да јаш и, не м ож еда пеш ачи, рече м и.

И за К ом андантових леђа њ егов лични ратни сандук, алим есто војне спрем е у њ ем у je сам о: 5 литара црн ог вина, 5ф лаш а препеченице и 2 ш унке. О дм ах ме je понудио. О дбиосам и да једем и д а пи јем , и ако сам би о и гладан и ж едан.С оба je пуна ратне спрем е. У Ш табу овог пука сви су оф и -ци ри Х рвати. П редстављ ају м и се. Задрж авају м е. О дби јами траж им по сао.

К ом андант м и се ж али да обвезни ци при стиж у a спре-м е нем а! Д анас je 4. апри л a 7. треба на м арш д а кренем о.M oje je м есто у касарни “Ф ил ип ови ћ”, до парка, у сред ва-рош и. О бећавам м у да ћу пук оспособи ти и за м арш и за

бор бу. О н je све забо рави о! П етнаест годи н а ван војске!П рикупим одм ах ком андире и са њ им а одем у слагали-ш те. С ву преосталу спрем у покупим и разделим . Н ије билоцип ела, чакш ира, блуза и ш ајкача. О руж је je прим љ ено ираздељ ено. Т ако ћу, ум есто војни ка, им ати санки лоте.

К ом анш ант 3. батаљ он а je резервни м ајор М ихајло М ан-д и ћ, д о ф о во љ а ц и з п р о ш л ог р ата, ш ум ар ски и н ж ењ ер ,рођен у Б ихаћу. В исок и снаж них плећа. О бећао сам м у даћу м у у свем у пом оћи. С ви ком анди ри чета су С ловенц и иводници , сем С рбина, резервног потпоруч ни ка Г возденаЈованови ћа, учитељ а из Груж е.

И скопане ровове у парку користим за батаљ он. У збунесу врло честе. Г рађан ство се пон аш а тако, као да га се ратни ш та не тиче!

У канц елари ји п равим спискове за об везн и ке који н исудош ли. Н ису позвати С рби и “несигурни”, — опет С рби!



34 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ Е Г О Ш "

У ргенци је не по м аж у. П осле сваке узбу н е у касарн и нем аno 30-40 војни ка! В раћају се кућам а! Т у се ни ш та не м ож еда учини.

П ролази м по ред једне каф ане и чујем кроз отворене п ро-зоре говор П авелићев! К аф ана пуна обвезни ка. С ви кличу:“Ж ивео наш П авелић!” К рв м и се леди у ж илам а. Зар je ито м огуће? П а заш то су дош ли п од заставу, под оруж је? О д-м ах извеш тавам ком анданта С аковића и м олим га да одеу К ом анду м еста и захтева од пу ковни ка Г еорги јевића даједном наредбом укине слуш ањ е свих ради о-стани ца! К акосе нећкао, зам оли м га да у њ егово им е од ем и сам ин тер-вениш ем . О н, нем ајући куд, до зволи м и да у своје им е ин-тервениш ем .

У К ом анди м еста о д пуковни ка Георгијевић а енергичнозахтевам да н ареди С реском начелни ку да се забран и слу-ш ањ е страни х ради о станиц а и н епри јатељ ске п роп аган де,a ако се то пон ови, да се сви ради о ап арати одузм у! О н м езачуђено гледа и не од говара. А ли, када сам м у рекао, даћу о том е известити Б еоград, об ећао м и je да he одм ах пре-ду зети м ере.

Н едељ а. О тиш ао сам рано у касарну. О ко 9.30 часова уз-буна! П реко Б јелов ара у ни ском лету лете нем ачки аероп ла-ни у пр авцу Загреб а. Једв а успевам све војни ке да см естиму ровове. O k o 700 војника! A треб а да их je 1300! Beh су свирокови за дол азак прош ли. И з Б јеловара нису дош ли ни свирезервни оф иц ири ? О би лазим све ровове и надгледам . П ри-лази м и један оп ш тин ски чин овник. И м а бео повез на ру-каву. М оли м е да испразни м цркву, јер je п уна ш колске де-це, a ако буде центар града бо м бард ован, ш та he би ти сањ им а? О д ровова у парку, преко улице je црква. С а једни мподн аредни ком утрчах у цркву. С веш теник држ и м ису. Ц рква

je пуна дец е и старих. С ви се Б огу м оле. П ри лазим свеш те-ни ку и н ајуч тиви је м у се об раћам да пр екин е м ису и да дец уи остале отпусти ш то пре кућам а. О дговара м и: “Н ијем цинеће бо м бард овати град. Б ог чува цр кву!” Још га једномум олих. О н м и о дговори љ утито да то неће учини ти, јероп асно сти нем а! С екунде су м и као вечност дуге. О кренемсе и под н аредни ку наредим да ид е на врата. С ви су запр е-паш ћени. С веш теник исто тако. Ш то сам м огао јачим гласомвикнем : “Ha врата, п рво дец а, a онда старци и ж ене —и злази!” Moj глас од јекну у цркви.

“П роклети нека сте!” виче свеш теник и за м оји х леђа.Ha врата пр во навали ш е старци. С вом снагом једва се

проби х до врата. С веш теник ме и даљ е проклињ е. Ja гледамсам о у децу и м ислим на страш не м огуће последиц е. У Б је-ло вару je цр ква, парк, ком анда, све у једн ом квадрату и пред-стављ а центар варош и . Н ека деца ид у у ровове, нека трчекући. С тарци хо ће сви у рово ве. За трен ока ц рква je б ил апразна. О стао je сам свеш теник. А ероплани и даљ е лете. П о-сле узбун е упу ћујем дец у и старце кућам а, док м и у уш им а



Б је л о в а р 1941 35

звуче речи п рокл етства. П итам се заш то? Зар зато ш то схва-

там бољ е ситуаци ју и ж елим да пом огнем нем оћној деци исгарци м а? И м а ли Б ога? пи там се. О дговар м и сам долази,да трпим и ћутим .

7. април! У рату см о се Н ем ачком ! С а унутраш њ ош ћунем ам о везе. Н ем а новина. Р адио јављ а да je бом бардованБ еоград и да je сав v плам ену. С ве je униш тено! Н ем ци суу оф анзиви на свим ф ронтовим а. Л аж им а нигде краја. П оку-ш авам себе да утеш им .

У 10 часова К ом андант м и саопш ти да je при м ио зап о-вест за покрет пука. М арш евски циљ — Д арувар. М арш ева-њ е — сам о доћу. “П рип рем ите батаљ он, a заповест ћете

добити.”У 14 часова при м их заповест. Н ем а ф орм е војни чке. Н е-м а војни чки х речи, и зраза. А ђутан т п ука je суди ја и з За-греба. О дређен сам за ком анданта м арш евске колоне. MojК ом анд ант je себе одредио за кон ачара. К акав парадокс!А ли, пом исли х у себи, рат je! У рату je све м огуће. В иди мда je и нем огуће у рату м огуће! (О ву оригиналну зап овестодузели су м и Н ем ци при п ретресу у логору В арбург. У ве-рен сам да им она ни је м огла да кори сти. О ни овакве запо-вести н ем ају и непо зн ато им je да се оваква запо вест м ож енаписати у и стори ји ратне веш ти не). Д етаљ и су см еш ни и

не до лазе у об зи р за овај м али дн евник. М ени и м ом е иску-ству остављ ено je ш ироко п ољ е за рад и разм иш љ ањ е у јед-ној по себн ој тачц и. “ С ве je остало no м ом е нахођењ у, сам она циљ да стигнем !”

За ком ору, ком андант м еста дао м и je тро ја кола. Т ра-ж ио сам 20! И звестим га да на м арш не м огу да кренем до км и се сва траж ена кола не ставе на распо лож ењ е. У 18 ча-сова све м и je дато.

П ред полазак одрж им војни ци м а говор и н агласим на|ро-чито да je наш задатак да браним о К раљ а, О таџби ну и H arne грани це и наш народ. M oja дуж ност je д а их водим и да

их из рата ш то виш е ж иве кућам а вратим , a њ ихова je д ам е слуш ају. П озвао сам их да ускликну К раљ у. М ало их сеодазвало. М рак je. К асарнски круг je без осветљ ењ а. П ри-себан сам , али м е хл адан зн ој об ли ва све виш е.

П итам се кога ja водим и са ким у рат идем ? Ш та лим исле ови љ уди? В еровао сам да ће то бити други љ уди кадаих изведем из овог града и њ и хово г краја. К ада их о двоји мод њ ихови х кућа. П а ваљ да ће Х рвати бр ани ти бар својегранице? — У себи разм иш љ ам .

У 21 час ф орм ирана je колона и крећем о на м арш . П ра-вац: село С еверин. Т ам о ћем о да преданим о. И дем пеш ке по-

ред војни ка. М рак je. П рол ази м о к ро з села ко ја остају занам а. К иш а нас стално п рати п ом еш ан а са снегом a и ветар je доста хладан . М исли лете ли лете. Ч ас сам са во јниц им а.Ч ас са своји м а у Б еограду .

О см ог апри ла у 3 часа у н оћи стиж ем о у село С еверин.



36 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш "

Д о главне раскрсни це им а још доста. О дједн ом страш ан пљ у-

сак. Kao да je хтео и оно м ало до бр е вољ е код м оји х вој-ни ка да уби је. Ж ури м о сви. К аф ана на раскрсни ци je освет-љ ена. И з њ е изиђош е неки љ уди и м ој К ом андант. Брзо м уприлазим . Х тео бих ш то пре љ уде од киш е да склоним и см е-стим . А ли, «акво страш но р азочарањ е. О н једва говори,Љ уљ а се. Р акија je учин ила своје. Т реш тен je п ијан. С а оп-ш тинским љ удим а см естих љ уде no кућам а и наредих де-ж урвом потпору чн ику Г воздецу Јованови ћу за устајањ е идору чак ш та треба да се ради. Ш таб пука je см еш тен у ци-глани “О м чикус”. Један од одб орни ка одведе м е у додељ енстан. К ућа на крају села. С ав м окар и ум оран, са до кторо м ,ветерин аром и поп ом , у једно ј соби. С кин ух се и пр есвукох.Н исам био ум оран. У пун ој сам снази. Н и прим етио нисам ,да нисам вечерао синоћ. И м ам 84 кг. О дело гардијско.

O k o 8 часова пробуди х се. Р азм иш љ ем ш та данас тре-ба све да се уради . К ратко ку цањ е на врата пр ену м е из м и-сли. С ав избезум љ ен и б лед у лиц у, уђе деж урни потпоруч-ник Гвозден Јованови ћ у пратњ и два подоф иц ира и јошса врата п оче: „Г осподи не М ајоре, побун а! В ојни ци се по-бун или !” М ени се см рче п ред очим а. За један тренутак остаосам непом ичан.

“У стајте, г. М ајоре! У селу су нереди! Н еки су оф и ц и ривезани , неки уб и јени !” — настављ а сав изгубљ ен по тпоруч -ник Гвозден.

За 2 м инута, ш ињ ел, опасач, двоглед, торби ца и пиш -тољ су на м ени. Л екар и n on забезекнути осташ е у кревети-м а. В иш е се ни кад са њ им а нисам видео.

Kao без душ е истрчах на улицу. Ш та сад? О дакле дапочнем ? У секунду м и прођош е кроз м озак наредбе м и-ни стра војно г о побу ни у К арловцу и другим м естим а. П осту-пак м и je јасан. У гуш ити или п огин ути. У спети или нестати.Т рећег и злаза нем а. П ратиоц и м е једва сустиж у. Ж урим каопш тин и, средин и села, трупи и ш табу. П отпаручн ик Гвозден je очајан , црн и страш ан . К ом ан дант и сви оф и ц и ри наш егпу ка затвор ени су у опш тини . П уца се на све стране. Још ,сто ко рака м е раздвајају о д оп ш ти не. П ри лазе м и два вој-ника, кадро вци 42. п еш адијског пука. ,,Г осподи не М ајоре, м исм о С рби. И м а нас 40 у овим двем а собам а.” У лазим у кућу.С ви се диж у. Н аредих им да сам о м оја наређењ а изврш ујуако м исле чи таве главе да и звуку. В рати ћу се одм ах, рекохим, и изиђох ж урно из куће. П ред опш тином м аса и великагуж ва. В иче се на све стране. Н еред je страш ан! Б рзо се про-бијам . П роп уш тају ме. У лазим у опш тину. К ом андант и свиоф иц ири су ту. П итам ra им а ли било какво н аређењ е и ш там исли да ради? С ав изгубљ ен о дговара м и да je из села П о-поваче, из ш таба А рм ије, упућен ђенералш табн и м ајор Т опа-лови ћ у Б јеловар и д а м у je п реко телеф оц а нареди о следе-he: „Н иш та не предузим ати. О руж је не употребљ авати. К рвсе не см е да проли ва. Б ић е упућен један М ачеков по сланик



Б је л о в а р 1941 37

да успостави ред и м ир.” П итам К ом анданта: “З ар пасланикда нам успостављ а ред и м и р?”

— О браћам м у се речим а: „Г . П отп уковн иче, дозво ли тем и да са оданим војни ци м а заведем ред?”

„Н е см ем . Ч ули сте н аређењ е.” — од говара м и К ом андантпр ед свим а.

— „М олим вас, п он ово д а говори м са м ајором Т оп а-ловић ем .” П озван на телеф он, м ајор Т опаловић je пон овиогорњ е наређењ е.

С ум њ ајући у лице, које je ово н аређењ е и здало, пи таосам се у себи , не говор и ли н еко дру ги у њ егово им е?; О нније зн ао за п об ун у у селу?

П оново м олим К ом анданта да заведем ред. О н не одо-брава. У при суству свих оф иц и ра и при сутни х опш тин скиходборни ка, м олим га да м е разреш и дуж ности и свих оба-веза, јер не ж елим да будем роб руљ е, побуњ ени ка.

К ом андант не од обр ава. Х оће да м е им а уза се.Н апољ у се чује страш на вика. П огледах кроз пр озор.

П ризор je страш ан. Maca je огром на. Зграда je потпун о оп-кољ ена.

Ч ују се гласови: “К ом андант ван!” “К ом андант ван!” С випрете и ди ж у пуш ке у правцу наш их пр озора. M ope бајон е-та! В ика je заглуш ујућа. “П уцаћем о ако К ом андант не изиђеван!” М ајор М андић прилази К ом анданту и м оли ra даизиђе. К ом андант м у пред свим а одговара: “He м огу! Ja самболестан! J a сам стар” .

О бр аћа се м ени: “М олим вас, г. м ајоре К рстићу, да виизиђи те ум есто м ене. В иди те ш та хо ће?”

Б ез плана, не губећи ни секунду, у нам ери да спасем ш тосе да спасти, изиђох п ред опш тин у, пред руљ у! У з м ене jeједи но деж урн и п отпор учн ик Гвозден Јованови ћ. С ви оста-ли гледају кро з опш тин ске пр озоре. О длучно уђох у гуж ву.О клевањ е у овим м ом ентим а значи пораз. У себи рекох:“напред, К рстићу !” У средину! С лобод но! О ко м ене се круг

затвори.Т раж им да говорим . У ћуткујем их. Гледам око себе набр ојеве нарам ениц а: 42. п.пук, 108 п.пук и зм еш ан са м оји мвојн и ц и м а. To су п обу њ ени п укови ко ји су се скин ули са по-лож аја на Д рави и кренули н азад ка Б јеловару. О ко м еневи тлају б ајон ети , у зди гн ути кунд аци , песни це. Н ајзад успемда надвичем м асу. Г оворим виш е од 20 м инута, о К раљ у,О таџбин и, одбрани куће, огњ иш та, села. Говорим им да ни-см о ни ког н апали, да брани м о своје. Н ећем о н и чи је туђе.Ч ују се п ови ц и :

“Н ећем о да ратујем о за Е нглезе! Н ећем о д а се тучем оза С рбе! Д оле Б еоград!”

“Н ем ци су наш и пријатељ и. Н аш и савезни ци !” “С рби са-м и н ек се бран е.” “О ни н ису хтели пакт, н его рат!”

Р уљ а све виш е узим а м аха. Moje речи н ем ају ни каквогдејства. П очињ ем да се губим . Д ок се ja об јаш њ авам са они-




м а с’ п реда, неко м и са стране и стрж е револ вер из ф утрол е!“Д оле с’ њ им !” “He дајте м у виш е да говори , д а наслаж е!’Ч етири бајон ета упр еш е се у м оје груди. О бруч око

м ене се раш ири . С ам сам . П отпоручн ик Јованови ћ je no стра-ни и гледа нем оћно.

“Н и речи виш е или пуцам о!” У себи пом ислих: готово je са м ном . Ja сам лист у ви хору!

“К ом андант ван!” — вичу побуњ ени ди. Н еколико побу-њ ени ка изводе по тпуковн ика С аковића и з опш тин е и са ађу-тантом , иследни ком и хоџ ом , товаре и х у једна кол а са сла-м ом . Н аређују и м ени да уђем у кола. “П еш ке сам иш ао до-

сад, ићи ћу пеш ке и од сад.”“Н апред, правац Б јеловар!” “Ж ивела слободна Х рват-ска!” “Ж ивео А нте П авелић!” Р уљ а се отегла на пу ту заБ јеловар. И ду да га “осло бо де?” Т ри побуњ ена пука и jaна челу разоч аран . Ha све стране се пуца. С врем ена на вре-м е «и ш а пом еш ана са сцегом прати нас. У даљ ин и, од стра-не Б јеловара, чује се страш на м и траљ еска ватра. П ом ислиху себи, да ни је нека једи н и ц а упућ ена д а угуш и по бун у, си-h v м и кро з главу м исао и нада? У једн ом великом усеку зау-стављ ам ову м асу у нам ери да сачекам би ло какав извеш -тај и донесем одлуку ш та даљ е да радим ? Х тео сам да до-бијем у врем ену. Д а задрж им побуњ ени ке, док се у Б јело-вару не раш чисти са њ им а, и да спречим њ ихово ојачавањ еи сједињ авањ е.

Х рвата оф иц ир а нем а. У толико м и je лакш е. Три сата je . П ред једним селом стајем о. И з једне каф ан е и злази јед анвојни к и диж е пуш ку на м ене. В иш е не знам ш та м и виче.Н ем оћан тупо гледам пр еда се и чекам пуцањ . Moj прати-лац, најбли ж и, у дара га руком no ц еви и м етак ф ијукну ви-ш е м оје главе. С ав се охладих. Д ва во јн и ка уклони ш е овогкоји je пуцао. П ратилац м и до баци : “Е то и овог луд ог стеузели и з м ог села да брани К раљ а и отаџб ин у a здр ави суостали у селу. Т ребао вас je уб и ти!” П олако, п ри себн ост м исе враћа.

П ри лазе м и два војни ка с пу ш кам а. “Г. М ајоре, зове васједан п отпуковни к у каф ану.” Зам оли х пр ати оц а да м е пра-ти. К аф ана пуна војни ка са бајон ети м а на пуш кам а. У углу je сави јен а застава. H a сред собе, кон оп ц и м а као н ајгориразбојн ик , чврсто увезан п отпуковн ик В ојислав П етровић.О дм ах сам ra п ознао, јер je био А ђутант 35. пеш адијског пукау Загребу у ком е сам би о ком анди р чете 1930. годи не.

“К рстићу, јеси ли ти то? ” — п ита м е нем оћно. “J a сам ” ,одговорих . “М ислио сам и м оје војни ке да по ведеш .” Р азго-вор без везе. Н ем огућ! He знам ш та да м у каж ем ? “Д обр о,К рстићу, м ислио сам д а je то неки од м ојих о ф и ц и ра?” О д-м ах м е и зводе напољ е и враћају на чело руљ е. В ерујем да

je потп уковн и к П етр ови ћ м ислио д а во ди м регуларн е во ј-ни ке и д а га осло бо ди м . Н ије зн ао да сам и ja у истој ситуа-



Б је л о в а р 1941 39

ци ји. П итам се и сам где ћу и како и сам да заврш и м ? С веиде наоп ако и ни ш та м и од руке не полази. П ом оћи ни с ко-је стране. В атра v пр авцу Б јело вара се утиш ала. Н и ког у су-срет д а наиђе. О дједно м из једн ог воћ њ ака са стране пуцањи м етак ф ијукну виш е наш их глава. П ратилац м и виче: “И м а-те срећу, г. М ајоре. В ас м етак неће!” Ћ утим . Н ије м и ни докаквог одговора, пош то овде виш е речи не пом аж у.

П родуж авам о ка Бјеловару. У неизвесност. И спред варош ип релази м о пр еко једно г м ањ ег м оста. Б јеловар je ту, али ш та je у њ ем у?

П рва улиц а, сва у хрватским заставам а. Р уљ а за м ном урла:“Ж ивела слободна Х рватска!”“Ж ивео А нте П авелић!”К орачам испред ове руљ е средин ом улице. М ене се то

“Ж ивио” ниш та не тиче.Н исам ни ш та окусио тог дана, ни воду ни јело. Н исам

о том е ни м ислио.У лиц е пуне света. С ве до чекује своје“о слоб од и оц е!” П о-

м исао да he сутра Н ем ци бити овде, доводи м е до обам рло-сти. М ноги м исле да сам ja “во ђа” ове руљ е, Х рват, na и м е-ни кличу. He слуте да би х их поби о б ез м ил ости да м огу.Ж ене, деца, љ уди, старо и м ладо, све je на улици. С ви кли-чу “слободи!”

П ред градском В ијећни цом и злази пред м ене Г радски на-челник, п роф есор Јули је М аканец. П оздр ављ а м е сав срећани п руж а м и руку. M aca гледа. Ja сав блед, од говарам м у:

“Ja не при падам вам а. Југословенски сам оф иц ир. С рбинсам . Н исам Х рват”.

Р уку м у не пруж ам . М ож да ће м е ово главе стати, ко зна?Т ако м ора да буде.

О дм ах м е од вајају и сп роводе у В ијећни цу. Г уж ва! Heзна се ни ко пи је, ки ко п лаћа? С вугде цивили са б ајон етим аи у капутим а. С коро сви побуњ ени ци на реверу од капутаили на ш еш иру носе знак „Х рв. сељ ачке странке”. О во м и

овде још виш е пада у очи. Р еволуц и ја, м ислим у себи, ализа м ене несхватљ ива ситуаци ја.С енатор градски, В агнер, уводи м е у једн у собу и по-

стављ а страж у у соби и испред њ е. Н икаква обавеш тењ а м ине м ож е да да, сем да je у суседн ој соби затвор ен и једанвазду хо п ло вн и м ајор. С ад м и je јасн о д а сам и ja затворен.

П осле неколико м ин ута уводе у м оју собу ваздух оп лов-ног ђен ералш табн ог м ајор а В ојислава Т оп аловића. П редстав-љ ам о се један другом . О дб и ја да м и да било какве п одаткео наш ем поло ж ају. “Б удите стрпљ иви и чекајте!” С крећемм у паж њ у, да м орам о ради ти брзо и гледати no сваку ценуш то пре да ice из овог пакла извучем о. О н м е ум и рује: “Д оћиhe М ачеков послани к К ем ф ељ а, одрж аће говор и "повратитиред и м ир.” Д акле он се нада, да се овом руљ ом м ож е јошком анд овати и отаџб ин а бранити?

A ja сам м иш љ ењ а, да их све треба п оби ти , Б јеловар за-



40 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ Е Г О Ш ”

палити, п росто зато ш то cv п обуњ ени ци и у рату. Jlena и“м ала” разлика у м иш љ ењ им а.У собу улази В агнер и пита нас д а ли см о гладни ? Д о-носи нам хлеб и суве коб аси ц е за вечеру. О п ш тин а се старао наш ој исхрани , a м и плаћам о, каж е нам он.

O k o 21 ч. до вод е још десет оф и ци ра. Т у je и м ој К ом ан-дант и п отпоруч ни к Г возден. О сталих нем а. У воде нас у салуВ ијећни це. С вуда страж а, пр ед врати м а и у сали. Ha зи ду jeслика Р адић ева. К раљ еве слике нем а. У углу собе увијена по-чива застава 42. пеш . пука. М ирно п очива. За њ у нем а виш еко да се бо ри ? Д анас се др уге боје траж е. П отпуковн ик B ojaП етрови ћ je такође овде. “В ојн и ц и ”, који н ас чувају, страш -

ним погрдни м речим а критикују В ладу, К раљ а, све, a наро-чи то “кр вави Б еоград!” Н ећете пакт, хоћете рат! Е во вамсад, na се бијте сам и. Н ем ци су наш и п ријатељ и. Д аће нам200 бом бардера!” Т еш ко м и je и ни с ким се не упуш там уразговор.

Х рди, Јузбаш ић и М рак (бивш и вазд . м ајор окићени но-вим знацим а на реверим а и ш аховском таблом на кокарди,“ур едују” . Н и ко и х од н ас не гледа!

Т оп аловић и ja стално траж им о да нас пусте. У токуноћи одр ж ане су две седни це “В ојне ком анде”, и реш ено jeд а нас п усте око 2 сата у ноћ и. С ам и д а идем о за Загреб. Је-дан м али п одн аредн ик доб и о je и н струкц ије за нас, како данас спр оведе. Н ас je сада 46 оф и ц и ра у сали. С едох на сто-лиц у по ред једног страж ара. Д рж и пуш ку преда се. У капуту je . О дједном м е ослови :

‘Т осп од и н е м ајоре, ja сам вам оно на путу спасао ж и-вот. Н ем ојте но ћас ићи . П одн аредн ику je н аређено да вас свесачека у заседи при и зласку из варо ш и и да вас све п об и јудо задњ ег.”

П итам га збо г чега м и то говори .“Б ио сам војни к у ваш ем батаљ ону, у ш естој чети К ра-

љ еве гарде. Б или сте нам до бр и и правичн и. Н ем ојте ићи, по-гинућете!”Захвалим м у се, приђем м ајору Т опаловић у и пренесемм у све ш то м и je овај војни к рекао. О длучи см о да не идем оте ноћи, a сутра, видећем о. О вп одлуку саопш тисм о В агнеру.

Д убока je ноћ. С траж ари дрем ају пом ало. К апетан Б ож оШ еш ли ја успева д а скине заставу са копл>а и да je и сподсвог ш ињ ела ом ота око свог по јаса.

Н оћ сам про вео страш но узбуђен. М ислим на свој беданп олож ај, до к се м оји др угови бо ре и гину. Ha м ом енте м и-слим и на пор оди цу , на п рош лост и будућн ост, ако je буде.С ав слом љ ен п реседео сам на столици . Д уш евне патњ е пот-

пуно су м е исцрп ле.С твари нем а. С ве м и je одузето и опљ ачкано. У џепу одш ињ ела сам о су остала м оја докум ента и оцене.

O k o 9 часова Т оп аловић je по ново траж и о да нас пре-баце за Загреб. Т раж ио je да говори телеф онски са К ом ан-



Б је л о в а р 1941 41

дантом А рм ије у селу П оповцу. О во му je одобрено. П ослеразговора рекао м и je да je К ом андант А рм ије траж ио од

Г радон ачелн и ка д а нас уз јаку п ратњ у п ребаце у Загреб иослободе, у противном бом бардоваће Б јеловар и сравнити raса зем љ ом a упутиће и 2 коњ ичка пука. Р ок je 14 час. no подне.

П осле овог разгово ра и п ретњ е, из дру ге собе je вођенразговор са нем ачком ком андом у Ђ екењ еш у. Н ам а je рече-но да no под не одлази м о за Загреб. С иаш е стране je д атагаранц и ја да ће п ратњ а би ти враћен а за Б јелов ар.

О гром на м аса љ уди je стално пред В ијећницом . В еликаж и вост, a ja сам закљ уч и о д а се осећа и несигурност, јер> себо је угуш ивањ а побун е и “ослобођ ењ а”, јер њ ихови х “савез-ни ка” Н ем аца, још нем а. Говор ил о се и то да су ш ум е пуне

четника! Д а се са њ им а воде страш не бор бе? С тварно, С рбинису ни им али ору ж је, јер су као об везни ци п озвати сам иХ рвати и тако je оруж је у њ иховим рукам а. Т ако je у В ојномокру гу Б јеловарском пуко вни к Г еорги јевић у радио.

У 14.30 часова улази м о у аутобус. Т еретни кам ио н и двааутом оби ла са хрватским заставам а и страж ом су напред иу једном je и Т опаловић. Maca света je пред В ијећни цом . Д о-бацује страш но увредљ иве речи. Т раж и наш е главе. В аљ дана њ им а ж еле да зи дају “слободну Х рватску?”

Н ем ачки аероплани стално лете. У збуне нема. П олазим о.В арош je сва у заставам а. С ваки дрип ац н оси п уш ку, пиш тољ

или пуш ком итраљ ез. А утом обили су испред нас, кам ион састраж ом п озади нас. О сигурањ е! Ha и злазу из варош и заседа.Н аш у колону заустављ а руљ а око 300 њ их. Н аоруж ана и хоћен атраг да н ас врати. О руђа су сва уп ерена на н аш аутобу с.Ч ују се претњ е и повиц и: „Т о треба поби ти! К акав З агреб!”“К акав М ачек!” “М и њ ега не при знам о!” С ви см о бледи, aнеки и дрхте. П осле 15 м ин ута н агађањ а са вођам а п обуњ е-ника, наш а колон а се креће. С ви су разјарени ш то пуш та“влаш ке свињ е!” М ноги оф иц ири п о скидаш е кокарде и епо-летуш ке. Ja одбих. А ко погинем , погин ућу бар као оф иц ир.П сује се м ајка српска на сва уста. — О вакви х сусрета см о им а-

ли још три. С ваки теж и и гори од претхадн ог.У лазим о у Св. И ван Ж абно. М ир и као да нико не знаш та се деш ава у Б јеловару који je сам о 25 км . удаљ ен о д њ их.Д акле, “С лобо дн а Х рватска” je сам о око Б јеловара.

С а раскрсни це крећем о сада у правцу Загреба. К олон еаутом оби ла, разни х вози ла и топо ва про лазе п оред нас у обаправца. О ви п ојм а нем ају ш та се све деш ава у Б јеловару. О ко19 часова улази м о у К ом анду С авске ди ви зи је, у Загребу !

И здаја у Б јело вару би ла je прва искра к оја he се следећенедељ е п ретвор и ти у п ож ар н ајстраш н и је издаје и срам оте,ш иром целе Х рватске. T ora и стог дана, у бли зин и и стог Б је-

ловара, ам би с п огром а про гутаће прве 82 невин е српске душ е.A н аш а избегли чка влада све ће то кр и ти о д света, како бичаст и судбин у Југослави је очували К рњ евићев вето и Ш у-баш и1;.ева др ж авотворн ост! Д о б р о с л а в . К Р Т И Ћ



О Д Л У К Е И А К Ц И Ј Е К О М У Н И И Ч К О Г Ш Т А Б А Х Р В А Т К

К омунистички устанак у Х рватској у протеклом рату отпо-чео je на простору изм еђу река К упе, С аве и Уне. na западно сведо Јадрана. Д ругим речима, овај устанак почео je у Л ици, К ор-дуну, Б анији и Горском К отару. To су крајеви који сачињ авајутериторију Горњ окарловачког владичанства, са око пола м илионаС рба. Званични комунистички извори узели су, као дан устанка,27. јул 1941. године, иако се практична партизанска акција у овимпределим а појављ ује тек месеца септем бра 1941. О ву ком унис-тичку акцију, устанак, као и у свим другим пределим а, настањ енимС рбим а, предухитрио je четнички покрет, који je v поменутимпределим а, услед покољ а С рба од стране усташ а,, избио већ почет-ком м аја 1941 гидине, кад настају и прве акције мањ их четнич-ких одељ ењ а.

К омунисти нису свој устанак у Х рватској отпочели сам остал-но, са својим борбеним одредима, већ инф илграцијом свога члан-

ства у већ постојеће четничке одреде С рба. Х рватске народне м асестајале су тада чврсто уз своју владу у Загребу, a Срби су већбили сврстани, сви до једног, у четничку организацију na чак иона незнатна комунистичка м ањ ина српског порекла, јер je и онаизбегла у ш ум у да би спасла себи ж ивот од кољ ачке кам е хрват-ских легионара. П омоћу ових српских комуниста у четничким ре-довим а отпочела je инф илтрација хрватских ком униста у четнич-ке одреде С рба, да би их, потом, заједнички изнутра нагризали иразбијали и на њ иховим руш евинам а стварали своје партизанскеодреде. О ви хрватски комунисти ступали су у одреде С рба као “по-ш тени Х рвати” , које П авелић прогањ а ради њ ихове наклоностиС рбим а. С обзиром на то да се у четничким одредим а појавио от-пор прем а пријему Х рвата и поред јаког заузим ањ а српских ко-м униста за њ их, то je процес ове инф илтрације трајао близу пунатри м есеца. Том je приликом убијено виш е чланова српског и хрват-ског порекла. П ош то су се тако комунисти инф илтрирали у поје-дике четничке одреде и изнутра их разбили, ф орм ирали су од њ ихсвоје, партизанске одреде. Ради тога се прва партизанска акција уовим крајевим а пом ињ е тек у другој половини септем бра 1941.

Ta инф илтрација у четничке одреде С рба, није се развијалау свакој од пом енутих покрајина на исти начин, иако има великесличности. С ве je зависило колико je на коме терену било члановаК ом унистичке паргије Х рватске српског порекла, да пом огне туинф илтрацију, као и колико je у коме м есту било далековиднијихљ уди из народа да прозру паклену нам еру ове закулисне ком у-нистичке игре. П уним правом се сме рећи да се у Лици појавио



О длуке i i акције ком унистичког ш таба Х рватске 43

најјачи огпор комунистичкој инф илтрацији и акцији уопш те одсвих пом енутих покрајина. П ред са.м почетак револуције. Х рват-ска je од стране Ц ентралног комитета ком унистичке партије Х р-ватске била подељ ена у пет зона; и то: 1 зона — Л ика, К ордун иБани ја; 2 зона — Загребачка област; 3 зона — С лавонија; 4 зона

— Д алм ација и 5 зона — Горски К отар и П рим орје. К ом андант 1.зоне био je С рећко М анола, данас генерал-пуковник. Главни ш табХ рватске био je са седиш тем у Збјегу, под источним падинам апланине Стрмице, у С луњ ском срезу. За ком анданта Х рватскепостављ ен je И ван Рукавина, данас генерал арм ије, a за полит-ком есара М арко О реш ковић, (од новем бра 1941. др В ладимир Ба-карић).

П артизанска акција развијала се у свакој горе реченој покра-јини на свој посебан начин. Главни ш таб Х рватске одрж ао je сво-је прво заседањ е и саветовањ е са војничким и политичким руко-водством свих покрајина од 7— 13. децем бра 1941. године у Зб је-гу. Л ику je на овом саветовањ у заступао В ладо Ћ етковић, погинуо1944. године као командант корпуса. К ордун; С танко-Ћ аница О па-чић, послератни м инистар у ф едеративној влади Х рватске. Бани-ју: В асиљ Гаћеш а, погинуо 1942 године, a Горскв К отар и П ри-м орје В ељ ко К овачевић, данас генерал-пуковник.

Ha саветовањ у у главном ш табу Х рватске разрађен je планза политичку, организацијску и војничку линију партизанскогпокрета Х рватске. О вај план се првенствено односио на просторизм еђу река К упе, У не и С аве до Јадрана, где je било главно те-ж иш те партизанске акдије. Ha овом првом саветовањ у и конф ерен-дији, од како je почела револуција, поднели су своје исцрпне ре-ф ерате политички, организацијски и војнички руководиоци. Такосу Ц ентрални комитет ком унистичке партије Х рватске и Главниш таб Х рватске имали јасну слику успеха и неуспеха у дотадаш -њ ој акцији, о снази партизанског покрета у овом простору, каои својим греш кам а. П рикупљ ањ е објективних извеш таја о војнојснази портизанског покрета и политичкој ситуацији на терену било

je везано за Главни ш таб Х рватске. Ha основу тих података раз-рађени план обухватио je борбу против четника у првој линији,док je у другу линију стављ ена борба против окупатора и хрват-ских оруж аних снага. За српску јавност, међутим , на зборовим а

je говорено да борба против окупатора и хрватских оруж анихснага долази у први ред, a чнетицим а се пруж а рука изм ирењ а исарадњ е у тој борби.

П осле поднош ењ а реф ерата, a за време разрађивањ а плана,посврш аване су споредне радњ е. П риступљ ено je смени војног иполитичкиг руководства, где je било потребно. Зам еном овог кадракоји je био ком пром итован у српским народним масама, бачена je

С рбим а праш ина у очи. Тиме се хтело српском народу ставитидо знањ а да je све оно ш то до тад није ваљ ало била несавесностпојединада. Ти појединци радили су на своју руку и у своје вла-стито име, са чим партизански покрет нема ниш та заједничко. С ме-



44 ГЛ А С Н И К С рпског историјско-културног друш тва “Њ Е ГО Ш ”

њ ени ком анданти, политкоми и теренски радници нису овом прили-ком пали у немилост. Д обијали су друге дуж ности, у м естим а гдесу били непознати, иако je народу речено да су каж њ ени. To jeбио тактички потез воџства, добро срађунат и за њ их користан. Т и-ме се хтело показати видно обележ је „демократског става парти-занског покрета” . О вим потезим а je у очима народа исправљ енагреш ка — терора и насиљ а, јер he нови руководиоци бити бољ и,речено je народу.

П олитком есаријат Х рватске израдио je опш иран план за сва-ки сектор посебно. и.чајући у виду верско и национално обележ -је дотичног краја. О вим планом било je предвиђено раскринка-вањ е четничког покрета и четничке пропаганде у српским народ-

ним масам а, у првој линији, и будно подрж авањ е мрж њ е противокупатора у другој. Д ок се у српским насељ им а, no овоме плану,ком унистичка пропаганда им ала водити националним паролам а про-ж етим трпељ ивош ћу, пруж ањ ем руке помирењ а пош теном делусвета на хрватскoj страни, дотле je у хрватским народним м аса-ма ова пропаганда им ала и даљ е ударати на великохрватску ж ицуда би се избио мач из руке великосрпскм сепаратистим а. У тоисто врем е хрватској м аси речено je да су Срби у партизанскомпокрету средство за постигнуће циљ а, и да тај елем енат нема ни-каквог утицаја на развој ситуације у Х рватској, услед чега их тре-ба примити и прихватити као такве, за заједничку борбу за доб-

робит Х рватске. Тако je политком есаријат Х рватске дао, иако ш а-ролику, ипак ш ироку платф орм у српским и хрватским народнимм асама у “Н ародном ф ронту”. настојећи да их опрезним паролам а“братства и јединства” обједини и упрегне у своја кола. П лан jeобухватио политичку м обилизацију хрватских и српских народнихм аса, као главних чинилаца у овој борби.

Kao најзначајнији део плана Главног ш таба била je војнаструктура партизанског покрета. О перативно руководство разра-дило je детаљ не планове за акције. Ти планови су обухватилисваки сектор за сваку групу одреда. П о плану оперативног ру-ководства требало je униш тити четничке одреде до пролећа 1942.године. О во из разлога ш то се no плану, на пролеће 194(2. го-дине, очекивао прелаз четничких снага из С рбије у Босну и Х р-ватску, ради униш тењ а партзианског покрета. Тих дана je пар-тизански покрет у С рбији био коначно дотучен и ликвидиран.В ођа свих партизанских снага у Југославији и генерални секре-тар Ц ентралног ком итета ком унистичке партије Југославије Јо-сип Броз, био je најурен из С рбије. П ребацио се у Босну и уФ очи je преф ормирао свој ш таб. Ту je отпочео са својим теро-ристичким радом . Зато су Ц ентрални ком итет ком унистичке пар-тије Х рватске и ГШ Х рватске хтели дочекати четничке снаге изС рбије, ш то спрем није. Ц иљ je био. да се до тог врем ена обједи-не и ш то чврш ће повеж у српске народне м асе уз партизанскипокрет, na их потом, као првокласан ратнички елем енат, бацитиу борбу против четничких снага из С рбије. У том смислу je уГлавном ш табу разрађена политичка стратегија од стране П олит-



О длуке и акције ком унистичког ш таба Х рватске 45

ком есаријата Х рватске. О ва стратегија употпуњ ена je са добросрачунатим тактичким потезим а, и као таква показала се добримделом правилном , бар за први моменат, на краћу стазу. К омунис-ти су искористили до м аксим ума српску м рж њ у према окупаторуи дубоки презир према усташ ам а. В еш то искориш ћаваним паро-лама, убаченим у српске народне м асе, изгледало je да je по-треба за четниш твом у овим крајевим а престала. To тим пре, ш то je партизански покрет, као и четнички, постао носилац борбепротив окупатора и хрватских усташ а, као и јем ац за слободнеизборе после рата!

П рисутни делегати са саветовањ а у Главном ш табу, после ду-ж их дискусија, вратили су се у своје базе задовољ ни али и сановим инструкцијама и задацим а. Требало je реорганизовати већпостојеће партизанске одреде, нарочито стареш ински кадар, по-том приетупити ф орм ирањ у нових јединица. И у том раду, по-четком јануара 1942, стигло je наређењ е из Главног ш таба да сеизврш е све припрем е на терену ради ф орм ирањ а ударних брига-да, за Л ику и за К ордун и Банију. За овим бригадам а ће доћи но-ве, једна за другом . Бригаде ће бити у саставу “добровољ ачкенародноослободилачке војске” , која се ф орм ира, a та војска опет,тако je наређењ е гласило, улази у састав Ц рвене армије, под ди-ректну команду “вође, учитељ а и сунца човечанства” друга С та-љ ина. У том смислу отпочело je одрж авањ е састанака и врбова-

њ е добровољ аца. С пискови пријављ ених добровољ аца, no једини-цама и батаљ оним а, имали су се доставити директно Главном ш та-бу Х рватске, с препоруком политком а јединице које добровољ цепримити a коje не.

Ha саветовањ у стављ ено je у задатак групи личких партизан-ских одреда да своја дејства усм ери на југ и север у источном де-лу Лике. У јуж ној Л ици требало je ослобођењ ем Д оњ ег Л апдастворити услове за разбијањ ем четничких организација и одре-да. Л иквидирањ ем непријатељ ских упориш та у северном делу Л и-ке, у П литвичким Језерим а, П ријебоју и Л ичком П етровом С елу,требало je да се споје „ослобођене територије” Л ике и К ордуна и

створе услови за заједничко дејство у С луњ ском и О гуливскомсрезу, нарочито у П лаш ћанској Д олини, где се партизански пок-рет, и поред огром них напора Главног ш таба, није успео осно-вати. О слобођењ е ових територија било je важ но и ради прекидавеза изм еђу четничких снага П лаш ћанске Д олине и Д оњ ег Л апца,коja у ствари тих дана није готово ни постојала. Ha тај начин,см атрао je Главни ш таб, м оћи ће се униш тити четнички покрет. To

je био најглавни ји разлог почетка борби за К ореницу, a неш токасније и за Д оњ и Л апац.

За врем е саветовањ а командант И ван Рукавина обећао je де-легатим а пом оћ у оруж ју, м уницији и санитетском м атеријалу.О в,у помоћ добиће “Н ародни ф ронт”, рекао je Р укавина, од хрват-ских домобрана- П ош иљ ка ће се испоручити no усм еној наредбивојсковође С лавка К ватерника, почетком јануара 1942. Том при-ликом Рукавина je говорио и о неспоразум им а изм еђу К ватерни-




ка и П авелића. Ти неспоразум и избили су no питањ у партизан-ског и четнчког покрета у Х рватској. К ватерник je заступао м иш -

љ ењ е да се м ора дати свака пом оћ партизанском покрету, радиуниш тењ а четничке акци је не бирајући средства за то- П авелић,м еђутим , иако je био за униш тењ е четничког покрета био je про-т и в ј К ватерниковог плана, бојећи се да ће за то Н емци сазнати иускратити м у сваку подрш ку. А ли ова гледиш та биће ускоро ус-клађена, изгледа no немачком плану.

О бећана помоћ од стране хрватске арм ије стигла je почеткомјануара 1942. Т ри вагона оруж ја дотурена су из Загреба у К арло-вац- Ти су вагони на ж елезничкој станици, затворени, пребаци-вани с једног сцоредног колосека на други. Ч екало се наређењ еa и мом енат да се материјал даљ е транспортује. Д ео овог оруж ја,м ањ а количини, товарена je у кола и пребачена у К ордун, прекоК ам енског. Beha количина отпремљ ена je за В рховине и Госпић,ради испоруке личким партизаним а, за предвиђене акције. Of o оруж је било je солидно спаковано у сандуцим а, са натписом“храна” . Т ако се м огло лако истоворити из вагона и транспорто-вати у сандуцим а у одређене реоне. Л окалне ж андам еријске идом обранске станице служ иле су као партизанске агемције на за-једничком плану против четника.

Н апад на К ореницу дош ао je 20. јануара 1942- Ta борба от-почела je иницијативом партизана. У ову борбу улетели су И та-лијани као мува без главе, наивно, невојнички, нејуначки и безикакве потребе. Ту су И талијани срљ али из греш ке у греш ку, каохипнотисанм - Радили су ст̂ ари које се м орају доводити у везуса издајством . A то није ни чудо. И талијанска војска била je пре-плављ ена члановима К ом партије И талије и њ еним сим патизерим а.О ви љ уди гледали су са сим патијама на развој партизанског пок-рета у овим крајевим а и настојали су да га илегално пом огну ко-лико м огу. У том смислу je партизански покрет слао стално лет-ке, на италијанском , у гарнизоне где су били И талијани. К роз теканале партизаИ ско вођство не само ш то je прим ало оруж је им уницију од И талијана, већ и виш е, обавеш тавани су о покрету

италијанских трупа, њ иховом циљ у и снази. To je партизаним адоносило велику корист, да су са мањ им одељ ењ им а, готово голо-руки, заробљ авали велике количине оруж ја и м униције. To je та-ко било пре напада на К ореницу, после њ ега и током револуције,све до капитулаци је И талије. У К ореницв je био стациониран 1.батаљ он, 1. пука, дивизије “Р Е ”, са 700 војника, најм одернијенаоруж аних.

Н апад на Д оњ и Л апац био je 27. ф ебруара 194(2- године, подкомандом поручника С тојана М атића, команданта Л апачког пар-тизанског батаљ она и њ еговог политком есара Гојка П ловине, ад-воката. У Д оњ ем Л апцу била je стационирана једна чета И талијана.

У овом нападу су учествовали батаљ они “М арко О реш ковић” и“О гњ ен П рица” - Н апад je успео. И талијани су савладани и оруж -је заплењ ено. О вом приликом je “погинуо” и ком андант операци-ја С тојан М атић.



О длуке и акције ком унистичког ш таба Х рватске 47

Л ичност С тојана М атића у простору Д оњ ег Л апца била jeкобна no српски народ. Њ егова погибија изазвала je разне ко-м ентаре у народу- О ни, који cv ra раније осуђивали, ж алили суra, док су се они, који су га хвалили, радовали њ еговој погибији.М атић je рођен 1915. године у селу Н ебљ уш е, срез Д оњ и Л апац.Н иж у ш колу В ојне академ ије са 62- класом заврш ио je у Београ-ду. Био je пеш адијски оф ицир. К асније je, пред рат. no конкур-су, преведен у ваздухопловство. К апитулација Југославије затек-ла ra je у Босни. И збегао je заробљ ениш тво. В ратио се у својеродно место. У устанку С рба био je м еђу првима. П остао ком ан-дант четничког батаљ она. Kao храбар борац и ум еш ан командантбио je врло популаран у народу- П очетком ком унистичке акције,

потпао je под утицај М арка О реш ковића, политком а Х рБатске ивође партизанског покрета у Л ици. О реш ковић je слао М атићана разне конф еренције и саветовањ а. To су биле конф еренције“народног ф ронта”. П оред тога, О реш ковић обећава М атићу да ћебити команданг Л ике и К ордуна ако приђе партизаним а, којиниш та заједничко с комунизм ом немају! Т ако je, рекло би се, изж удњ е за влаш ћу и полож ајем, или пак из захвалности према О ре-ш ковићу М атић са својим батаљ оном приш ао партизаним а- Кас-није je увидео своју греш ку, да je прееарен, али није им ао мо-ралне храбрости да се иш чупа из канџи својих господара. Био jeархитекта партизанског плана за напад на К ореницу и командант

снага за напад на Д оњ и Л апац. Н ије био члан К ом партије. нијеиздрж ао кандидатски стаж за чланство- Говорило се да није биони кандидат за чланство. У очи напада на Д оњ и Л апац састао сеса м ајором Бош ком Раш етом , кога je м ного ценио и с њ им био усродству. Раш ета je тада био ком андант четничких снага у Д оњ емЛ апцу. Ради тога састанка, ком унисти су страховали од М атиће-ве издаје, после борбе и евентуалног заузим ањ а Л апца- Ta издајам огла би у том сектору бити кобна no њ их, јер je био популарани храбар. Ради тога je у вападу убијен. У био ra je Ђ око Јованић,сада генерал-пуковник, a у то доба ком андант батаљ она “М аркоО реш ковић”. Д а би ово срамно убиство сакрили од народа, кому-

нисти су пронели вест да je М атић погинуо од И талијана. С ерви-рали су народу и м ноге појединости о њ еговој смрти, да би билиуверљ ивији. Н арод je почео сумњ ати. Д а би ту сум њ у са себескинули, комунисти су прогласили М атића “народним херојем ” ,a њ еговом батаљ ону дали су и њ егово име “С тојан М атић” .

О свајањ ем К оренице и Д оњ ег Л апца у Л ици и неких м ањ ихм еста у К ордуну, остварен je план Главног ш таба Х рватске. Haтом простору je ситуација за четнике била врло теш ка. С ад сукомунисти усмерили c e o j e акције ка С рбу и У дбини, у Л ици, a уК ордуну и Банији повезивањ ем “ослобођене територије” са пар-тизаним а западне Босне- О ве акције имале су изразити циљ да сапартизаним а западне Босне, Босанске К рајине, створе “ослобођенутериторију” , како би се ш то лакш е одрж али и створили солиднубазу за развој ком унистичке револуције у целој Југославији. Јошза врем е саветовањ а у Главном ш табу Х рватске, Ц ентрални ко-




митет комунистичке партије Х раатске им ао je пред очима теж и-ну ситуације, обзиром на то да je Броз био најурен са тла С рбије,где je ком унистичка револуција угуш ена. Броз je тада са свега двепролетерске бригаде из С рбије лутао пределим а Босне- За свекомунисте тада било je врло критично стањ е. Н еколико м есецикасније, доћи he и Броз са својим В рховним ш табом, најпре уГлам оч, потом у Бихаћ, где he успоставити своју власт. Ш то je топостигао има се највиш е захвалити Гла̂ ном ш табу Х рватске, ко-ји je благовремено са својим планом отео источну Л ику од чет-ника, a исто тако део северног К ордуна и Баније, са наслоном наБосанску К рајину- Тако су саветовањ а Главног ш таба Х рватскеу Збегу, као и закљ учци са тих саветовањ а били судбоносни несамо за С рбе у овом простору и Х рватску, већ за опстанак 'пар-тизанског покрета уопш те, a м ож да и за део њ егоЕ(е „победе” .У тим даним а постепеног и планског ф орм ирањ а своје тврђа-ве на простору такозване Н езависне Д рж аве Х рватске комунистису искористили пре свега националну српску трагедију и постоја-њ е националних збегова, a затим заједничку усташ ко-ком унстичкум рж њ у прем а национализм у српске већине у предратној Југосла-вији. Д ок су се они, благодарећи српској наивности и хрватскојблагонаклоности, сналазили у Х рватској, Броз je са незнатнимбројем присталица још лутао од Санџака до босанских планина,прим ичући се све виш е Западу, уз све отворенију пом оћ хрват-ских оруж аних снага.

Н ационална српска герила имала je за свој први циљ заш титусрпских збегова од усташ ких прогона. К ом унисти су, пак, билисвесни да су им на дуж у стазу, српски националисти далеко опас-нији од усташ а, јер ће се у борби за опстанак снаћи и организо-вати, a тим самим затворити им путеве ка победи- С друге стране,усташ ки ф актори су видели у ком унистим а саврш ено opyije заразби јањ е српског отпора. Ш то je К ватерник отпочео, то je П а-велић примио чим су му Н ем ци преко К аш еа и Глез Х орстенауадали свој благослов.

П рве клице заједничких интереса или повампирене спрегеизмеђу црне и црвене интернационале почеле су да се на том запад-ном сектору нагло развијају првих м есеци 1942. године, нарочи-то у априлу и м ају. Т ада je комунистички покрет у Х рватскојбио на критичној раскрсници, јер су српске масе у покрету почеледа отварају очи и прилазе четиицим а, na чак и водеће личностипартизанског покрета српске народности. У сташ ко окриљ е које jeод српског дела бриж љ иво м аскирано, немачки благослов новогортаклука, и италијанска разривеност у свим гарнизоним а, појача-ним Т итовим доласком , створили су ново стањ е, повољ није no ко-м унисте, a кобније no недовољ но поаезане српске националисте.

Заједница три мрж њ е, окренуте против српских четника,појачаће два нова ф актора. П рви je све већи страх од нових cpn-ских таласа, који се кретао ка Западу после слом а комунистау С рбији, Ц рној Гори и И сточној Босни. Д руги je све већа



О длуке и акци је ком уннстнчког ш таба Х рватске 49

Брозова м ирољ убивост према усташ ама и нацистим а, оличена уњ еговим новим упутсггрима о избегавањ у сваког ф ронталног напа-да и о организовањ у свих снага против српских националистаиз М ихаиловићевог покрета. У том знаку доћи ће ускоро и до бли-ж ег контакта изм еђу Титовог ш таба и немачке команде у Загребу,a доцније и до напада на националне тврђаве, о којим а нам по-датке даје књ ига др В укчевића “Ha С траш ном С уду” .

Ha овом хрватском подручју, ме само ш то he се разгранатиблиска сарадњ а између комуниста, нациста и усташ а, na доцнијечак и припрем ити планови о заједничком ,,бацањ у А нглосаксонацау Јадранско м оре” , већ ће се појавити нов начин најм рачнијегратовањ а, за који зна љ удска историја. Ту нову појаву безобзир-

ног ратов,ањ а најбољ е he илустровати овај незапамћени случај,који je још пред очима м алом броју преж ивелих м ученика:П рва бригада 6- партизанске дивизије, под ком андом М илана

К упреш анина, данас генерала, напала je септем бра 1942. на четнич-ко упориш те у Радуцу, код Госпића у Л ици. Три дана партизани сустално наваљ ивали али четнике нису м огли пом аћи с м еста. Тадасу no четничким кућам а покупили ж ене и децу, бацили их испредсвога стрељ ачког строја и иза њ их кренули у напад- С рпски херојикоји су неустраш иво одбили све ком унистичке јуриш е, наш ли сусе скам ењ ени. Н ису се могли бранити a да не поби ју своје најм и-ли је, цео свој свет који je надж ивео и усташ ке злочине и својезапаљ ене дом ове. Гледајући пред собом своје м ајке, децу, сестреи ж ене, спустили су пуш ке и изабрали смрт. Њ их 80 неустраш ивихбораца ту су на мукамаа ум рли, a спасли се бекством само четвори-ца. С лична српска трагедија у Х рватској одиграће се затим у истојЛ ици, Гацкој долини у селу Брлогу. Ч етврта бригада 8. партизан-ске дивизије, под командом П етра К леуте, дом огла се 72 теш корањ ена четника- К омунисти су их све стрпали у најближ у кућуи заједно с њ ом ж иве спалили. To су све били млади љ уди изм еђу16 и 25 година. К ицут и К упреш анин, данас велике зверке у Југо-славији, били су у то време бедни пузавци пред Х ебрангом ,Бакарићем , Рукавином, Гош њ аком , Блаж евићем и Х ољ евцом.

Ш то су ком унисти нам етнули С рбима у Х рватској 1942, тоданас њ ихова дрвена сабраћа спроводе ш иром В ијетнама, као новначин герилског ратовањ а, који je постао закон ком унистичкеџунгле- О ни грлати м ирољ упци и хриш ћани зам укли су пред тимзаконом . С лободном свету једино остаје- да из овог најновијегискуства и својих греш ака извуче поуку, ма и за неко далекопоколењ е.

М ане П Е Ш У Т



У К А Н Џ А М А Г Е Т А П О А И З Л О Г Л А Н П А Н К Р А Ц У *)

в и р е п е у с п о м е н е и з Д а х а у

С витало je тм урно јутро и ветар je бацао на зам агљ еноокно киш не капи и крупне пахуљ иц е снега, кад чувар от-кљ уча врата и остави их отш кринута. Ч уло се откљ учавањ едаљ их ћели ја и чуварево м онотоно понављ ањ е: "Freie Stun- de", "Freie Stunde" . . . Д рх тао сам од радости, јер je н ајзаддош ао час да м огу напољ е, у ш етњ у и на свеж ваздух. Ч екаосам с напетом паж њ ом . И з ходника паде ком анда, на гале-риј.и трупн уш е кораци. О пет одјекну ком анда. Т оп от ногум ину поред м оје ћелије, na се затим све утиш а. С неповере-њ ем нагвири х кроз полуотворена врата ћелије. С траж ар м еопази, зачуђено пљ есну рукам а и дрекну: „И злази напољ е,м арш у двориш те!”

П ројури х п оред њ ега без капе и врскапута. С јурих сениз степенице. С траж ари су м е дочекивали на сваком спра-ту псовкам а и песниц ам а. У летех у редове другова, који суравном ерно касали у великом кругу, док су у м ањ ем кругуиш ли лагани м корацим а старци и болесни , који су се из-нем огло вукли или храм али. К асао сам и дубоко уди сао ваз-дух влаж ан и пут см рада угљ а и кухињ ске nape. Д и зао самлице к там ним облаци м а и са блаж енством ocehao како м екиш не капљ е и снеж не пахуљ иц е м илу ју no челу и коси.Ш љ апкао сам no бариц ам а и блатњ авој стази, сагињ ао сетобо ж да подигнем чарапу и дрхтавим прстим а гуж вао са-суш ену траву, или сам пуним ш акам а хватао м окар песак ипревртао ra м еђу прстим а. Ж ивот м и се учини тако леп идрагоцен. В идех црне косиц е м ог детета и изгледало м и jeда почињ ем нов ж ивот. Ш апутао сам : “С удбино, судбино,изведи м е ш то пре одавде. В оди м е на светлост дана, подснег и киш у, да газим блато ини тврдо тло, да будем каљ ав,м окар и прозебао, да копам и да вучем кам ењ е, сам о м е из-веди и3 ове проклете ћелије . . . К ом анда паде и пођосм окораком као дресирани коњ и у м ањ еж у; спреда и позадичуло се ш апутањ е касача. С траж ари су утрчавали у редове,избацивали поједин е ван стазе и постављ али их крај зида,где су уз ударце ногу и ш ам ара изводили чучањ е. И ли биno неког зграбили из реда, дуго ra претресали и пипали noтелу, na би ra уз псовке гурнули у ред.

К асањ е опет поче. В етар je на м ахове дон осио м ирисхлеба и изгладнели љ уди увлачили су халапљ иво кроз ностај пријатан м ирис и м љ аскали устим а. Затим колон а изиђе

*) В и д и “Г л а с н и к ” б р . 19, 20, 21 и 22.



У канџам а Г естапо а у злогласном П акрацу 51

из круга и \ф е као дуга зм ија у зграду . Ha улазу je стојаосух, туберкулозан там ни чар, вероватно ком есар страж е и узузвике „тем по!” ударао ногом кога je стигао. Једва сам су-стизао челног, у груди м а м е je резало као нож ем , сасуш еногрло једва je хватало ваздух. Ч елни м и ум аче и м ладићки м ,лаким кораком утрча у зграду. Љ утит ш то м у онај ум аче ис-пред ударц а, јектичавко м е зграби за прса и ш ам арајући м е,покуш а да м е удари ногом . К опрцао сам се као очајни к, из-бегох уд арад али осетих у леђа тврду, потковану чизм у.П ридош ли се нагом илаш е на улазу, туберкулозни м е исјпу-сти из руку те као из топа избачен улетех у ходник и четво-рон ош ке се поп ех уз каљ аве степенице.

У ћелији нађох дар-м ар. Ћ ебад, п остељ ина и м оје ства-

ри леж али су разбацани no поду, засути слам ом из поцепа-н,ог јастука. П розорчи ћ je би о ш иром отворен. Т опот ногузам орени х другова п рестаде. С ви см о били у ћели јам а, у ста-ву „м ирн о”, леђим а окренутим вратим а. С траж ар у трку за-кљ уча ћелије редом уз отсечан одзив затворени ка: ,,Alle da ".Јутарњ а ш етњ а била je заврш ена.

С утрадан м е одведош е у ф отограф ски атељ е на таванП ецкарне, седиш те Гестапоа. Ф отограф м е посади на окрет-ну столицу. О кретао м и главу на све стране, грубо м и даш -чицом притискивао тем е, гурну ми у руку картон с бројемда га држ им на прсим а. П адош е м и на пам ет слике злочинацд

из наш ег „П оли ци јског Г ласни ка”. У зеш е неколико сним акаи док су испирали плоче, други м и узе отиске прстију. К ри-ш ом погледах у ф отогроф и је: на танком вратићу увезаномџепном м арам ом , огром на, издуж ена глава, на прсим а кар-тон с бројем . С лика злочи нц а из потерниц а.

XXXVД ани су п ротицали у разговору кроз зи д и бесом учној

трцч кроз ходнике и у каскањ у no блатњ авом двориш ту. Ш ет-њ е није било недељ ом , средом и петком , јер см о у те данедо клонулости ри бали п одове и нуж нике. Једанп ут у петнаестдана страж ар би кроз отш кринута врата пром рм љ ао: „Bade n" . У трку см о силазили у м рачан сутерен, сврстали смо-' сеу гаћам а или врскапутим а преко н агог тела крај затворени хћелија. О дећа купача као да je одавала њ ихов сталеж . К рајтопле кућне обуће и м еких кож ни х папуча ш љ апкале су босеноге или цип еле без врпца, са ш ареним свиленим пи џам ам ам еш але су се прљ аве кратке поткош уљ е. М рш ава тела по-дрхтавала су под ш ироким бундам а, киш ним огртачим а иликратким летњ им капутићим а. У лазили см о no групам а подтуш еве из ко ји х je наизм енично прскала вода, врела као ра-стопљ ено олово или хладна као лед. Љ уцш су потскакивалипод м лазевим а, које je страж ар п уш тао, задовољ ан ш то jeкупачим а причи њ авао пакост а себи дивљ ачку радост.О прани врелом водом стајали см о полун аги у ћелија-м а, у ћели јам а кроз које je секла пром аја, и дуго чекали дацео спрат заврш и купањ е.



52 ГЛ А С Н И К С рпског нсторијско-културног друш тва “Њ Е ГО Ш ”

Д вапут недељ но одлазили см о у касу на крај ходн ика ирапортир ајући: " Ich melde mich zum Rasieren", сапуњ али см оce затим ош тром , тврдом четкиц ом и на знак страж ара, који

je сваког појединца ударцем летве no глави опом ињ ао да jeна њ ега ред, седали на столице и ж м урећи стењ али под ту-пим сечивом . Брице су нам ш апутале најнови је вести са бо-јиш та, о којим а ce после, у ћели јам а или кроз зидове, дугодискутовало. С траж ар je притом псовао и делио ударце, обри -јани je скакао са столице задовољ ан ш то je тортура бри ја-њ а заврш ена, стављ ао круну у спрем љ ену кутију, рапорти-рао: „Ich melde mich vom Rasieren ab", и беж ао y своју he-лију, да студецом водом расхлади окрвављ ене образе.

XXXVIС пуш тало ce сум орно католичко Б адњ е вече. П о ћели-

јам а владала je тиш ин а. В ечеру су нам поделили већ у двачаса после подне. О вог пута заш ећерену , м лаку црну теч-ност и ком ад ж утог, гњ ецавог колача.

О дувек сам пош товао народне обичаје, али ce никаднисам одавао претераној побож ности. У Е гип ту сам видеош та м ухам еданска вера м ож е учинити од човека. П редсед-ник м ин истарства прекин уо би при јем да би у свом кабинетуотклањ ао подневну м олитву. Ш оф ер таксија би, на глас хоџес м ин арета, нагло зауставио такси крај тротоара и клањ ао

на праш њ авом покровчићу, док би ф легм атични енглески оф и-цир стрпљ иво чекао у колим а. И како ce егип атски чиновни-ци зноје у канцелари јам а под високим ф есовим а, јер им веразабрањ ује да седе гологлави.

В идео сам дервиш е испосни ке како с пеном у устим а ис дугим иглам а прободеним кроз образе бесом учно клањ ајуи како у епи лептичном наступу п адаху полум ртви на м рам ор-не подове богатих каирских теки ја или на прљ аве подове де-барских уџерица.

В идео сам с каквим су страхом босанске ж ене навлачилеф ереџе, чим би још издалека оп азиле страног човека. В идеосам с каквим су ce поносом босански бегови ш етали под ф е-сом no скупш тинским кулоарим а, док су њ ихови адвокатиодлазили у Ц ариград са ш еш иром у куф еру.

В идео сам неизлечиве ум оболни ке како клече испод ка-луђерског епитрахиљ а у наш им м анастири м а на Југу.

В идео сам дуге католичке литије no београдским улица-м а, на чијем челу су достојанствено корачали чланови вла-де а хрватска и словеначка ин телигенција побож но читаласвоје м оли твенике.

Г ледао сам са терасе катедрале у Л урду непрегледну м асупоклон ика из целог света, како ce у м рклој ноћи м оли н а свимм огућим језиц им а, како кљ асти и богаљ и са страхопош това-њ ем и последњ им зрачком наде у очим а побож но срчу водуса чудотворног извора!

В идео сам дуге редове Јевреја свих зем аљ а и свих нош -



54 Гласник С рпског историјско-културног друш тва “Њ Е Г О Ш ”

стиж на загон етка о С творитељ у, a у срцу п росте али истин итеречи м удраца из Н азарета.

Т уж не м исли савладаш е м е и нехотице прош аптах: „Х ри-сте, учитељ у, иако твој данаш њ и дан не припада м ени, ип акм и пош аљ и у ћелију човека с ким бих м огао ж ивети и р азго-варати. Н ека би то био д арак н ам а м учени ци м а”. О сећао самда су те ф антази је последица изнурености; глађу и бри гам а.У м рачној ћелији чуло ce пуц карањ е радиатора, који ce хла-дио. У ходницим а je било тихо.

О дједном ланчићи звекнуш е, реза паде и страж ар убацикроз отш крин ута врата гологлавог човека с обућом у рука-м а и ш еш иром пуном ситница. И зненађен њ еговом појавом ,остадох седећи. Н епознати м и приђе лагано: „Б уди благосло-вен, брате”, тихо п роговори и пољ уби м е у чело. Н етрем ицесам гледао њ егово бледо лице и ш ирока уста, која су ce лакоосм ехивала.

,,Ja сам свеш теник, Јозеф П руш а”, na дод аде: „Н ека ти je срећно Б адњ е вече”, и њ егове неш то разроке очи гле-дале су м е љ убопитљ иво. С кочих и скоро ra силом посадихна столиц у и у неверици пи пао сам ra дрхтавим прстим а noносу, уш им а и ћелавој глави. Т ресући ra рам еним а и стеж ућим у руке, упи тах ra узбуђено, да ли не сањ ам и да ли je исти-на да он седи ту, са м ном , у ћели ји? Д рж ећи ra за руку, каобојећи ce да не побегне, говорио сам м у без везе, ко сам ,ш та сам , заш то сам ту и од кад леж им у затвору.

П руш а м и je причао ум орним гласом , у ком е ce осећаосељ ачки нагласак. О во м у je друго путовањ е из Д ахау. О петra зову на саслуш ањ е, јер тврдоглави Јеврејин , ком е je предве годин е издао лаж ну крш тени цу да je католи к и син Ч е-хињ е и незнаног оца, никако да призна кривицу. A он крста-ри тако у роби јаш ком вагону кроз делу Н ем ачку. У познао je,као да je најокерели ји зли ковац, све полицијске и гестапов-ске затворе. Знао je у прсте у којим затворим а ce једе доб роa у којим рђаво. О дм арао je своје прем орено тело на разни мваш љ ивим слам арицам а, тврдим даскам а и хладним бетоним ам ногобројни х апсана. В укао je no л огору у Д ахау теж ак те-ретни кам ион без м отора, у који je м есеци м а био уп регнутса својом сабраћом разних вероисповести и народности и noнаређењ у п ерверзног есесм ана певао с њ им а црквене песм е.И стоваривао je, од ране зоре до м рклог м рака, препуне ваго-не репе и п рем рзлим вилиц ам а, м окар до голе кож е, ж вакаокриш ом блатњ аве ком аде репе, у см ртној опасности да raстраж ар не оп ази , јер ce за то на м есту губила глава. К риоce као лопов no тавани м а да ra не би отерали на „Т ранспорт” .С ваког јутра и вечера био je нем илосрдно ш ам аран, почевод стареш ин е бараке, na преко собног стареш ин е и њ его-вих пом агача, пи сара блока и њ егових ш крабала, берберин аи доносиоц а јела, до чи стача клозета, тих окорелих и н епо-правим их злочинаца, угојени х и утегнутих у нове пругасте,плаво беле уни ф орм е, са зеленим троуглом на прсим а и црве-



У канџам а Г естапо а у злогласном П акраацу 55

ним круж ићем на леђим а. С тим знацим а покуш аног бекства,

ови су припадали казненој чети “S tra f-kom pa nie ” и без не-дељ нбг одм ора ри бали нуж нике, тукући љ уде, који би ceнаш ли там о тог тренутка. Д еж урајући крај нуж ника просип а-ли су пуне канте воде на сањ иве затворенике. П ричао м и jeо бесом учн ој глади, која довод и до лудила, јер ж елудац, ис-црпљ ен зим ом и напорним радом , траж и виш е хране. Ш ета-јући no ћелији, као стари познаник, јер у П анкрац дол ази noтрећи пут, блаж ено je понављ ао, да би ж елео да до крајарата проведе у овој ћели ји.

Н исам м огао да схватим њ егово одуш евљ ењ е за ж ивоту четири зид а. Ж елео да ra суд осуди овог пута на дугого-

ди ш њ у роби ју и да дочека крај рата у казненом заводу, гдесу ћелије чисте и топле, посао лакш и и снош љ ивији и гдехрану не деле разбојничке руке есесм ана. П ош то, на ж алост,нисам ничим угостио н овог друга, који већ два дана ни јеокусио залогај хлеба, то доброћу дн и П руш а леж е на слам а-риц у на поду, прогутавш и п ретходн о пуну каш ику соли, даби бар нечим утоли о глад и одм ах je заспао спокојно, док!сам ce ja дуго п ревртао no п остељ и, п од утиском чудне слу-iчајности, и при јатног осећањ а да п оред м ене леж и ж ив човек.

П руш а je већ другог дана преузео одрж авањ е реда. Н а-м естио je постељ е и уредио ствари. О брисао je м окром крпомпод, јер м у je дугогоди ш њ и роби јаш рекао у неком поли-ци јском затвору да праш ина н ајвиш е ш коди затворени куи да ce од њ е до би ја грудоб ољ а. Рапо ртирао je у им е обо,-јице. П рим ао јело и н ије ми дао да ce м аш им и најм ањ егпосла. Р ибао je п од и њ егове још не сасвим ом рш авеле гру-ди подрхтавале су при раду. П о сврш еном послу поп ео биce на столицу и клечећи дуго понављ ао своје О че наш . В е-ровао je тако убеђено у брз сврш етак рата да није при м аони какве проти вразлоге и м олио м е да м у не кварим илузије.И згладнело je п разни о чанак и чистећи каж ип рстом најм а-њ у м рвицу јела, тако да je суд био као опран, врхом овлаж е-

ног прста скупљ ао je м рве с пода и хвалио затворску кухи -њ у. Ч уди о ce м ојој нестрпљ ивости са којом сам очекиваоо.бјављ ивањ е ш етњ е, или м ојој срди тости, кад бих послеузалудн ог чекањ а с ухом на кљ учаоници остали тог данабез изласка, јер није волео чист ваздух и н ије ce одм ицаоод м лаког радиатора. П реко дана при чао би м и о догађаји -м а ван границе, које су у логору м огли напабирчи ти дош ап-тавањ ем , прислуш кивањ ем разговора м еђу чуварим а или чи-тањ ем криш ом добављ ених новина. С вака новост последњ ихм есеца била je велико изненађењ е за м ене. В рем е см о уби-јали дугим при чањ ем наш ег рани јег ж ивота. О пи сивао сам

м у лепоте м оје зем љ е и и сторију м ог народа a он м и je држ аодуга предавањ а из чеш ке прош лости, коју je гледао крозпризм у К атоличке цркве. И збегавао je да говор и о вери,јер je см атрао да ce вера не см е критиковати и да ce им апри м ити у целости и веровати све ш то ц рква проп исује.




XXXVIIС ваког другог четвртка делили су нам чисто рубљ е по-

слато од наш их из варош и. Још од раног јутра чуло ceкако б ацају пред ћелијам а куф ере и завеж љ аје. М али стоби излетео као пер.о пред ходни к. С траж ар би вадио из ку-ф ера ком ад no ком ад чистог, испегланог рубљ а, п аж љ ивопрегледао и опи пао сваки ш ав и бацао нам ra у лице. К адби на дну куф ера наш ао боц у рибљ ег зејтин а или п леханукутију овом алтина и разних витам ина, зејтин би сасуо учанак, садрж ину кутије просуо на сто. Н ечисто рубљ е битакође паж љ иво превртао док см о са стрепњ ом пратили по-крете њ егових груби х прстију, јер см о у неком углу кош у-љ е написали м алом оловком , скривеном у сланику, поздраве

својим пош иљ аоцим а. Због најм ањ е м рљ е на м арам ици, Ko ja би личила на боју крви, м арам ица би летела натраг у ће-лију. Н ечисто рубљ е висило je и з набреклог куф ера, астал-чић би ce откотрљ ао у ћелију под ударцем чизм е, витам иниби ce просули no п оду, врата би ce с треском затварала. М ибим о п отом пож удно ум акали залогаје хлеба у густ рибљ изејтин и пуним ш акам а трпали у уста ситан прах овом алти-на. A били би разочарани кад би ce с куф ером појавио пле-ћат страж ар, злих, зелени х очију, бивш и ротм истр чеш кевојске, судетски Н ем ац, зао као турски јаничар. Д рж ао биу руци боц у рибљ ег зејтина и болећиво пи тао затворени -

ка да ли je зби љ а тако болестан, na би на потврдан одговорнесрећне ж ртве саркастично до дао: „Н аш и војни ци на ф рон-ту такође су болесни ”, и вратио би боц у у куф ер, да je уварош и разм ени за м асло, којим je сваког јутра дебелимслојем м азао криш ке хлеба на очиглед изгладнелих затво-реника.

XXXVIIIЈавих ce за лекарски преглед, јер м и ce ране отвори ш е

на рукам а и гнојави прсти сам о ш то нису отпали. Д уго см остојали пред ам булантом носем к зиду и на позив улазилиу пространу ћелију, подељ ену на два одељ ењ а. У једноморм ани са хирурш ким инструм ентим а и боцам а; на срединиопераци он и сто. У другом , ш ирока столиц а зубн ог лекара.Ц ивилни лекар je паж љ иво слуш ао јади ковањ е паци јената,запи сујући неш то у књ игу. Б олничар, стари п одоф иц ир„S chupo” , седео je на углу стола, делио лекове, стављ ао некуцрну м аст на рањ аве руке и ноге, или гурао несрећном бо-лесни ку у грло ш приц, дуг као он ај којим ce ф илтрира га-м ад. Б олесни ци су потскакивајући одлазили у ћелије, м рш те-ћи ce дували у рањ аве руке, јер их je м аст пекла испод па-пирни х завоја, или, гуш ећи ce у каш љ у, см рдљ ива napa ре-зала им je испечена грла.

Б олничар je ош трим нож ићем баратао no м ом гнојавомнокту, затим д очепа никлена кљ еш та и иш чупа ми ra. М рш -тих ce и с болом увлачи х ваздух кроз стиснуте зубе.

„М аза, није то било у рату, не зна тај ш та су ране”,



У канџам а Г естапо а у злогласном П акрацу 57

обраћао ce болн ичар есесм ану, који je с уж ивањ ем посм а-трао операци ју.Г аде ш вапски, м ислио сам љ утито, да си ратовао и из-држ ао све оп ераци је’ као ja, био би данас пуковни к м еђутвојом верм ахтовском друж ином .

П ош то лекови не пом огош е a збо г нових нисам хтео си-лазити суровом болни чару, то сам јутром од говарао на стра-ж арево: “K ra nk?”, отсечним : “Nein” . Једног јутра испљ у-вах V ш аку зуб из доњ е вилице. Д руги зуб и з протезе гор-њ е вилице, која je годи нам а зам ењ ивала м оје здраве зубе,који п ре двадесет годин а остадош е у биц и на М ачковом К а-м ену, такође je би о испао, те ce при јавих зубном лекару.С траж ар м е je претходн о испитивао да ли им ам новац удепо у затвора и кад м у рекох сум у од преко осам хиљ адакруна, он сум њ иво заврте главом , називајући м е плутокра-том , реч, коју je вероватно чуо из говора њ еговог ф ирера,или п рочи тао у неком Г ебелсовом чланку.

Зубар je душ м ански чепркао no зубим а. Н ем илосрднобургијао од глади расклим атане зубе. З а врем е рада k o k ot o m пио из боц е пиво. И узе м и за нов веш тачки зуб тристотине круна. И спалом зубу није било лека.

XXXIXП рвог дана м есеца јануара 1942. годи не одведош е ме

код и страж ног судије на саслуш ањ е. У луксузној канц елари-ји на првом спрату П ецкове палате чекао м е je иза ш иро-ког, м асивног стола, истраж ни судија Dr. Sch litte r и, пру-ж ивш и м и руку, учтиво м и показа дубоку, кож ну наслоњ а-чу. П оред м ене седе буцм аст човек у ци вилу и саслуш ањ еотпоче.

О дм ах затраж их да м и ce да српски тум ач, јер сам ж е-лео да м оји одговори пред судом буду прецизни и јасни.С уди ја ce извињ авао да таквог тум ача нем а и да he чеш ко-судетски тум ач би ти довољ ан. П ритом м и п оказа руком начовека у цивилу, који je м ирно ж вакао бели хлепчи ћ саш унком и одм ах затим развезе дугу причу о себи; некада jeбио чи новник у Б осни. З аборавио je оно неш то м ало Hamer језика, али никад неће заборавити босанску ш љ ивовиц уи прасиће на раж њ у. С удија прекиде њ егово нагваж дањ егладном човеку о прасећем печењ у и позва м е, да м у одго-ворим на питањ а, која су била истоветна с оним ко ја м и jeком есар рани је поставио.

О дм ах и зјавих своје незадовољ ство ш то м е уопш те са-слуш ава, кад као п равник врло доб ро зна да као ди плом ат-ски представник, заш тићен м еђународним правом , нисам м о-rao бити затворен. О н нем арно одговори, да није њ еговода тум ачи м еђународно право, већ да ме саслуш а no кон-кретним кривичним делим а. Т врдио сам упорно да ce неосећам кривим и да сам свој посао врш ио као исправан чи-новник a на основу законских прописа своје зем љ е и noстрикном наређењ у свог м инистра. С удија je упорно одби-



58 ГЛ А С Н И К С рпског нстори.јско-културног друш тва “Њ Е Г О Ш ”

jao м оје разлоге и, предајући м и цедуљ у са исписаним пита-њ им а и свеж ањ чисте хартије, по зва м е да пређем у сусед-ну одају и да свој одговор дам писм ено, на свом језику , под-вукавш и нарочито да одговор м ора и спуни ти најм ањ е де-сет страна.

С едео сам у пространој сали за дугачким столом , веро-ватно у негдаш њ лј сали за седниц е. Т ек ш то узех оловкуa у одају нечујно уђе неп ознат човек, дугих см еђих власи, усветлом оделу. Н епознати седе поред м ене, лагани м покре-том извуче из задњ ег џепа црн, пљ оснат бровнинг и поло-ж и ra на сто.

„П ре него ш то бих одговори о на постављ ена питањ а,см атрам за потребно да протестујем против бесправног хап-ш ењ а, јер су тим погаж ени најосновнији п рин ципи м еђу-народног права”, почех свој одговор .

„Н е пиш ете ди плом атску ноту”, прекиде м е непознати,чистим српским језиком . Ћ утао сам и продуж их п исањ е aкад заврш их прву страну, он дохвати лист и паж љ иво raпрочи та. О дговарао сам редом на постављ ена пи тањ а, којакао д а су била извађена из ком есарског саслуш ањ а и даваосам скоро и стоветну одбрану.

„Н е, тако не иде, им ате пи сати оно ш то je истина и ш тоћу вам ja ди ктирати”, прекиде ме непознати и истрж е ми

оловку и з руке. Ч екао сам ш та ће даљ е бити.„П иш ите”, нареди непознати и откочи револвер.„О пучу сам био рани је обавеш тен од својих пријате-

љ а”. .. поче непознати, пруж ивш и м и оловку. С пустих рукуна сто и погледах ra право у очи.

,,Н е м огу да пиш ем оно ш то није истин а”, тихо изустих.Г рлић од револвера био j e уперен у м оје чело.

„О нд а нећете изићи ж ив од авде”, хладно одврати не-познати. Затим укочи револвер, п олож и ra на сто na изва-ди из џепчи ћа на прслуку ам пулу ,од ж елатин а и баци je нараспрострте табаке. А м пула ce лагано откотрљ а и зауставиce на ивиц и стола. С едео сам непом ичн о, посм атрајући кру-ж ић, који je течност стварала на врху ам пуле.

,,3а вас je бољ е да ce отрујете, него да трун ете у м рач-ној ћелији, јер на крају крајева опет вас чека см рт”, с уж и-вањ ем je претио непознати. С етих ce уж асних м есеца про-ведених у там и и на голом бетону. И зиђе м и п ред очи сли-ка м ог синчића и туж на стрепњ а одједн ом одагна м исао,да je тај човек дотле терао лакрдију са мном .

„Д акле, нећете да пи ш ете no ди ктату?” претећи je ра-звлачио речи непознати.

С ам о ш то изговор их „не” a осетих страховит ударац употиљ ак. У чини м и ce као да м и глава прсну на ком аде,светлаци м и заиграш е пред очим а и глава м и клону на сто.

К ад до ђох к себи, у соби ни је било никог и кад сам за-врш авао дванаесту страну, уђе др. Ш литер и опом ену м еучтиво да заврш им писањ е, јер м е чека посета.



У канџ ам а Г естапо а у здогласном П акрацу 59

Ha вратим а ce указа бојаж љ иво ли це А не К уж елове, учи-тељ иц е. Гледала je унезверено и траж ила м е je погледом ,те je позвах no им ену. А на ce трж е. Њ ено и онако бледо лицепобледе још виш е, притрча и зграбивш и м е за руку, клонуна столкцу. Разговарали см о час на чеш ком , час на српскомa тум ач нас je опом ињ ао да говорим о чеш ки. Р азвезујућипакет и нам ерно ш уш кајући хартијом показа ми из полу-отворене торб ице испод стола ф отограф и ју м ог сина, ко ји

je за врем е м ог там новањ а израстао у стаситог дечка. Г утаосам притом залогаје белог хлеба са ш унком , пож удн о сисаочоколаду , која ce топи ла у устим а, палио сам цигарету заци гаретом . Ha крају јела покуп ио сам паж љ иво м рве сам асне хартије, на запрепаш ћењ е д обре девојке.К ад ce вратих у П анкрац, одведош е м е у канц еларију идадош е м и списак књ ига за читањ е. Затраж их књ игу с на-словом : „У при јатељ ској Југославији ”, ш то чувар љ утитоодби и оловком прецрта у списку.

Tor дана сам напи сао прво пи см о својој пород ици, тра-ж ећи на нем ачком ш то неж није изразе. Е сесм ан м и je сто-јао над главом за то врем е и грубо м е опом ињ ао., да ш ти п резаврш им м оје „глупости” .

XLД оби ли см о још једн ог друга у ћелији, ш оф ера у ф а-

бриц и веш тачког бензина. К ад ra утераш е у ћелију, ш оф ерce као збуњ ен загледа у под, прош апута неш то и п огледав-ш и око себе дуб око уздахну и пром уца: „Н о, ето м е у глав-њ ачи”. С еде на ш ољ у од нуж ника, заплака гласно клатећиce својим атлетским телом и држ ећи ce рукам а за вилице,као да еу ra зуби заболели. О стависм о r a да ce исплаче ипривикне на нову средин у и настависм о чи тати дебеле књ и-ж урин е, чији су редови кип тели наци стички м теори јам а.Ш оф ер ce н ајзад ум ири и исприча нам своју историју. Би.о

je некад активни подоф ицир. Х валисаво je додао да je оче-кивао оф иц ирски чин, али м у догађаји ом етош е напредовањ е.П ричао je надугачко о својим , вероватно изм иш љ еним , п од-визим а за врем е м оби лизације. П осле je као ш оф ер прелазиоиз једног предузећа v друго, до к ce н ије сам при јавио нарад у М остецу, да ra не би отерали у Н ем ачку. A на новојдуж ности ocehao ce тако^ добро. Њ егова „златна Б ож енка”неговала ra je као дете a м али К арличек био м у je као син.П руш а, који je волео да сваку ствар расветли, упита ra одкада je ж ењ ен и колико њ егов К арличек им а година? Ш о-ф ер je разнеж ено п ричао да je њ егова Б ож енка најбољ е ство-рењ е на свету, да су ce верили a да je К арличка до би ла однеког м ангупа, који je на врем е утекао некуд у С ловачку,

али да то ниш та не м ари, јер ће ce ож ени ти Б ож енком a К ар-личек ће доби ти новог тату. С ве би ce лепо сврш ило и онби ce ож енио да не беш е проклет.ог капута, који je дао дам у ce саш ије код кројача преко границ е. A кад су прекјучеотиш ли на последњ у пробу и понели новац да ra плате, за-



60 ГЛ А С Н И К С рлског псторпјско-културног друш тва “Њ Е ГО Ш "

пи ш е ce у крчм и, чекајући на аутобус. Т ам о je седео нем ачки

рањ ени војни к. П озвали су ra за сто. М еш али су пиво с ра-кијом , певали и разговарали о свем у и свачем у. Ceha ce да je рањ енику рекао неш то грубо на рачун Х итлера и да ra je Б ож енка одвела ro pe у собу да ce испава a у пон оћ судош ли гестаповци и дотерали ra у П анкрац. Д убо ко je уз-дахнуо и питао ce ш та he бити с њ еговом Б ож енком и но-вим капутом са плиш аном крагном ? Ц еле ноћи ни је м огаода заспи. Гласно je плакао и хуктао a чувар би сваки часпалио светлост и ударајући ногом у врата претио м у да hera испреби јати.

У брзо нам доделиш е и четвртог друга, м рш авог бербе-

рина, кога je нов нем ачки по редак преш коловао на м агацио-нера у С им енсовој ф абриц и. Б ерберин je био неповерљ ив упочетку a кад би ш оф ер почео нарицати за Б ож енком , бер-берин би м у приш ао ћутке, стављ ао м у главу на рам е и дугоби јец али заједн о.

В аздух у ћелији би о je неиздрж љ ив и гуш или см о ce усм раду, те см о ноћу отварали зам рзли пр озор. В ода у кло-зету буди ла ме je сваког часа и скоро заж али х за оним вре-м еном , када сам у чистој, проветреној ћели ји слуш ао м оно-тоно при чањ е Јозеф а П руш е или у м иру читао глупе не-м ачке ром ане. Д ругови ce нису трпели м еђу собом . П репи-

рали ce у разговору и свађали ce око сваке ситнице. О тим а-ли су ce око јела, јер им ce чинило, да je други д об ио већупорц ију. Једног дана оптуж иш е берберина да нам крадуцкахлеб. Гласало ce да ce прозор отвара често a да ноћу им ада отвара онај, који ce први пробуди . П руш а je очајно до-казивао да he нас м раз уни ш тити али остаде у м ањ ини.

У брзо нам ;оде ш оф ер, уверен да ra Б ож енка чека предкапијом a берберин ce од једном раскрави и и сприча намзбог чега je затворен.

О ргани зовао je био саботаж у у ф абриц и . П росипаоуљ е у заход, бацао н ов м атеријал у канализацију, наговарао

другове no радиони цам а да раде лагано и да кваре м аш ине,али je једн ог јутра дош ла п олиција и одвела ra са десети-ном радника у затвор. П ричао je ш етајући ce no ћелији иум акајући прсте у сланик да би утолио глад.

Једн ог вечера изведош е ra из ћелије. Затим су ra дугопретресали пред вратим а и виш е ce ни је вратио , a пљ ос-нати качкет и оно м ало рубљ а ш то je им ао идућег јутрастраж ар избаци напољ е. О пет остадох с П руш ом , који je,задубљ ен у књ игу и у своје О че наш , задовољ но грејао босеноге на ради јатору и нам рш тено би бацао поглед на про-зорчи ћ no ком е je м раз ш арао ф антастичн е гранчице.

Банкарски чиновник ревносно je куцао из суседне ћели-је и три пут дн евно сип ао као из рукава најновије вести сасвих бојиш та. М инистарски саветни к у пензији био je неко-лико пута на саслуш ањ у, друга два давно су отиш ла натранспорт, вероватно за М аутхаузен, јер Ч ехе ш аљ у там о



У канџ ам а Г естапоа' у злогласном П акрацу 61

у последњ е врем е саопш тавао je кроз зид весели банкарскичиновник.

И з друге ћели је јавио ce хем ијски инж ењ ер, сопствени кф абри ке бо ја. У зим ао je збогом . В раћао ce у М аутхаузен.Н ису му м огли пронаћи оруж је у ф абри ци ни у дом у, алинису хтели да м у опросте ш то je потајно слуш ао лондон-ски радио.

Б анкарски чиновник je саж аљ евао ин ж ењ ера ш то одла-зи у М аутхаузен ,,у пакао из кога ce нико не враћа”, док jeхем ичар уверавао П руш у да je и најгори логор бољ и одпанкрачке ћелије и да то говори из искуства и као човеккоји je ипак до сада преж ивео М аутхаузен. П руш а ce у чудукрстио, слуш ајући кроз зид потм ули глас човека, који прет-постављ а М аутхаузен топ лој ћелији a ja сам ce дивио томчовеку, ко ји тако храбро сноси своју судбину.

Р а д о в а н Ш У М Е Н К О В И Ћ

У З Н И Ж Е Н Е Ц Е Н Е К О М П Л Е Т И Н А Ш Е Г Ч А О П И Ј У , З А К Љ У Ч Н О Б Р О Ј Е М 20,

д о л а р а 45 у т в р д о м п о в е з у и д о л а р а 25 у м е к о м п о в е з у

Р А Д И П О П У Н Е К О М П Л Е Т А , П О Ј Е Д И Н И Б Р О Ј Е В И З А К Љ У Ч Н О Б Р О Ј Е М 20,

д о л а р а 2.50 у т в р д о м и д о л а р а 1.50 у м е к о м п о в е з у

Р Е Д О В Н А Ц Е Н А И З Н О И

д о л а р а 3.— у т в р д о м и д о л а р а 2.— у м е к о м п о в е з у .



Б О М Б А Р Д О В А Њ Е О Ф И Ј Е У П Р В О М В Е Т К О М Р А Т У

О вај чланак написан je на м олбу Редакционог одборанаш ег часописа. Kao прилог наш ој ратној историји, ми raса захвалнош ћу објављ ујем о. — У редниш тво.

О д сам ог почетка форм ирањ а м алог С олуиског ф ронта одф ранцуских и енглеских трупа, повучених са неуспеле Д арданел-ске операције, na до краја рата, С олун, као пристаниш те и војнабаза, био je врло осетљ ив и веом а несигуран због близине неп-ријатељ ског фронта. П о доласку реорганизоване С рпске војске саК рф а и њ еним избијањ ем на бугарски гранични ф ронт сигурносттако прош ирене стратегијске основице постала je м ного већа.

Н аш и велики савезници нису схватили у почетку значај Со-лунског ф ронта уопш те. Ф ранцузи су ce ангаж овали само због срп-ске војске, док Енглези и И талијани нису били вољ ни да ce јачезаузм у противно оправданим настојањ им а српских политичких ивојних ф актора који су правилно схватили значај и важ ност С о-луна за будуће оф анзивм е операције на Балкану и ка С редњ ојЕвропи.

Н ем ци и Бугари предосећали су >велику опасност која би м ог-ла да настане противу њ их из С олунске базе. О ни су покуш алида je политичким притиском на Грчку и нападом бугарске војске,углавном на С рбе, уклоне. К ад у том е нису1успели, онда je наређе-но било Н емачкој команди на Балкану да она ш то јаче дејствујесвојом ваздухопловном снагом у циљ у неутралисањ а ове војне ба-зе, стварајући ваздуш ним нападим а ш то Е,еће теш коће савезницим а

у С олуну, где су били смеш тени ави командни ш табови и најваж -није установе за снадбевањ е.1 — Н е п р и ја т е љ с к и в а з д у ш н и н а п а д и н а о л у н и р е а к ц и ј а

а в е з н и к а

Н емци су* почели нападати С олун из ваздуха у почетку 1916.године усам љ еним авионим а. О ви напади били ry нееф икасни инеуспеш ни, јер ce сва противавионска артилерија (и остала средстваодбране) м огла лако и ефикасно усредсредити на један авион улету.

А виони у то врем е, код обеју зараћених страна, имали су ма-

ле ручне бомбе теж ине 350 до 650 грама, углавном против ж ивихциљ ева. Н ајтеж е бом бе тада биле су од 10 кгр. О не су једино м ог-ле бити бачене рукам а из седиш та извиђача односно бом бардера,јер других уређаја за бацањ е бомби није било.

За ефикасније дејство против С олуна Н емци су ућотребили



Б ом бардовањ е С оф ије у П рвом светском рату 63

Ц епелин J1385. Ц епелин je кренуо из своје базе у Темиш вару, утоку ноћи 4 /5 м аја 1916 и долином М ораве и В ардара летео каС олуну. Ha циљ није стигао, јер je од ваздуш не одбране С олунабио лако оборен на уш ћу В ардара и у пламену изгорео. Н осио je1350 кгр. већих бомби. Б рзина му je била м ала, 70 км. на сат. Био

je незгодан за м аневровањ е и представљ ао je велику и снгурнум ету за противавионску артилерију.

К од обеју зараћених страна уж урбано ce радило на технициусаврш авањ а авиона у погледу брзине, реона дејства и моћи но-ш ењ а све већег терета бомби са специјалним справам а за бацањ еистих. У вези с тим е и тактика употребе авијације м ењ ала ce иусаврш авала тако, да ce уиотреби ш то већи број авиона у групиједновгремено,, да би ce ш то успеш није бом бардовао изабрани циљи растурила и неутралисала ватра ваздуш не одбране.

К од С авезника у С олуну преовладало je м иш љ ењ е да ce изваздухопловне деф анзиве пређе у оф анзиву, чим ce створе повољ нем атеријалне могућности за ову акцију против) најваж нијег и нај-осетљ ивијег циљ а на непријатељ ској територији. С оф ија je биланајваж нија као политички и стратегијско-географ ски објекат наБалкану и најпогоднија ф изичка веза Ц ентралних сила са Турском .Там о je била непопуларна влада краљ а Ф ердинарда I, те би прити-сак — ваздуш ни напад на С оф ију — био веом а осетљ ир; и у про-пагандном см ислу против војног м орала бугарске војске на ф ронту

и у позадини. С рпска В рхоана команда нарочито je инсистирала напотреби бом бардовањ а јер je добро познавала ситуацију у Бугар-ској. А ли, С оф ија je била веома удаљ ена просторно од С олунскогф ронта и ван дом ета дејства тадаш њ их норм алних савезничкихавдона, те je ком андант С авезничких војсака у С олуну ђенералС арај, ж е л е ћ и д а р е а г и р а ш т о п р е н а б о м б а р д о -а а њ е о л у н а ,тра-ж ио од ф ранцуске владе да ce хитно пош аљ у на С олунски ф ронтнајбољ и тада авиони за бом бардовањ е.

К рајем лета 1916. године послати су у С олун упаковани пр-ви бољ и авиони типа Ф арман 40 са јачим м оторима, већом брзиноми реоном дејства, и њ их je К оманда ф ранцуске источне војске узе-ла у ком бинацију за бом бардовањ е С оф ије и друге важ не задат-ке даљ њ ег извиђањ а и бом бардовањ а.

II — П р и п р е м а л е т а п р о т и в о ф и је

П рви пристигли авион Ф арман 40 за даљ ни лет био je при-преман у С олуну за врем е од скоро месец дана. Њ ем у су, углав-ном, додати дупли резервоари за бензин и уљ е као и остало залет до С оф ије 'и даљ е.

У то врем е С рпска војска била je у успеш ној оф анзиђи про-тив Бугара на К ајм акчалану и Рум унија je објавила рат Ц ентрал-ним силама.

Ja сам тада као пилот, no заврш еној пилотској ш коли уФ ранцуској, био на служ би у ф ракцуској ескадрили Ф арман 384на аеродром у С едес код С олуна. О ва je ескадрила била у прео-руж ањ у и ф орм ирањ у за потребе српске В рховне ком анде. О соб-



64 ГЛ А С Н И К С рлског историјско-културног друш тва “Њ Е ГО Ш '

љ е je било, највећим делом ф ранцуско a командир ескадриле био je ф ранцуски капетан Х југ. Д уж ност пилота врш или смо ми,С рби: капетан Радослав П етраш ковић, поручник М илорад Весели-новић и ja.

Ha дан 28. септем бра капетан Х југ упитао ме служ бено дали бих ж елео да ce добровољ но јаким за бомбардовањ е С оф ије.Ja сам то одм ах прихватио. С утрадан, 29. септем бра, одосмо за-једно у С олун код ф ранцуског м ајора Рож е В итра који je биокомандант С рпске авијације. М ајор В итра ми рече да je новиавион Ф арман 40 припрем љ ен са искусним пилотом, ф ранцускимкапларом М орисом Роаблом , за даљ ни лет, бом бардовањ е С офи-је и прелет у Рум унију. Ja бих био на авиону као извиђач, у уло-

зи навигатора, бом бардера и митраљ ера, a no потреби и као ре-зервни пилот на том тада даљ њ ем лету који би трајао најм ањ е3 часа и виш е у ваздуху

М ајор В итра одвезао м е je у српску ВрхоЕМ у команду уС олуну, где су ми надлеж ни, скренувш и ми паж њ у на ову веомаваж ну м исију бом бардовањ а, издали наређењ е да бомбе бадиму насељ ени центар С оф ије и да доцније, ако наш авион будеоборен, саопш тим непријатељ им а да je то одм азда због бомбар-довањ а С олуна и да ће С оф ија бити и даљ е бом бардонава, аконепријатељ покуш а и у будуће нападе на С олун и њ егово при-станиш те.

Тада сам предлож ио да би, у интересу тајности и изненађе-њ а, било бољ е да кренем о још у току ноћи и пре зоре, да бисмоno м раку преш ли неопаж ено преко бугарског ф ронта. М ајор В и-тра прим ети тада да аеродром у М икри, где je био авион, нијеприпрем љ ен за ноћно полетањ е и да je одбрана С оф ије врло сла-ба и без авиона за борбу, те да за ту предострож ност нема наро-чите потребе.

Tor истог дана дор)езен сам на аеродром М икра где сам ceупознао са пилотом М орисом Роаблом , који м и рече да je свеприпремљ ено за полазак сутрадан у 7 часова ујутро.

III — И з в р ш е њ е л е т а1) л у ж б е н и и з в е ш т а ј с р п с к е В р х о в н е к о м а н д еу књ изи 19.

В елики Рат С рбије за ослобођењ е и уједињ ењ е С рба, Х рвата иС ловенаца (И здањ е Главног Ђ енералш таба) на странама 396 и397 износе следеће:

“О д енглеског оф ицира за везу у ш табу Ф ранцуске војскеу С олуну добијен je овај извеш тај:

“С а једног непријатељ ског аероплана, који je прелетео ен-глески ф ронт код С труме, бачене су ф отограф ије српског потпо-ручника пилота Бранка Н аум овића и француског наредника пи-лота М ориса Роабла са изж еш тајем, да су ови оборени и заро-бљ ени приликом бом бардовањ а С оф ије и да je том приликомнаредник пилот Роабл лако рањ ен у руку, a потпоручник Н аум о-вић остао здрав. У том извеш тају стоји и ово: He брините ce зањ ихову судбину. М и пош тујем о у њ има достојне противнике




који су ce надм етали са нама у! храбрости и испунили свој за-датак.”

“29. септембра 1916. г. ко.мандант С рпске авијације ф ран-цуски м ајор битра наредио je потпоручнику пилоту Б ранку Н а-ум овићу да 30. септем бра крене из М икре аеропланом Ф арманФ . 40 као извиђач ф ранцуском каплару пилоту М орису Роаблуради бацањ а бомби на С оф ију, као репресалија за бомбардовањ еС олуна, na да за тим продуж е за Рум унију ради извесног ytivie-ног саопш тењ а у Букуреш ту.

“П отпоручник Н аум оаић са пилотом Роаблом кренуо je изМ икре у 7.15 часова, над С оф ијом су били у 9.15 часова. Н епри-јатељ je знао сат рани је за овај долазак, те je био спремио свеза одбрану. А ероплан je тучен врло јаком артиљ ериском ватром(одбрана С оф ије) са око 40 оруђа, али, срећом, нетачно. И з апа-рата су бачене три бом бе на варош С оф ију, причинивш и досташ тете, и једна ван варош и.

“П о изласку из артиљ ерис,ке (ватре, кренули су за Рум унију,али су тада нападнути од стране пет бугарско-немачких аеропла-на типа Ф окер, А лбатрос и Л^В.Г. Борба ce водила 25 минута ибила je очајна. П отпоручник Н аум овић сиојим митраљ езом ош те-тио je два непријатељ ска аероплана и прим орао их да ce каоош тећени спусте. А ли je лако рањ ен пилот Ф ранцуз Роабл, који

je, иако рањ ен, и даљ е пилотирао још 10 м инута, док je потпору-чник Н аум овић, ком е je нестало муниције, плаш ио нападаче праз-ним м итраљ езом . Р езервоар бензина био je пробијен. А парат jeбио изреш етан митраљ еском блиском ватром. М отор je престаода ради, a команде су' биле пресечене сем оне за дубину. Тако,аероплан je падао, стално м итраљ иран од остала три непријатљ скааероплана и пао je на једно брдо венца планине Балкан у близи-ни с. С воге (45 км. северно од С оф ије). А парат je био сав скрхани потпоручник Н аум овић контузован при паду и онеовеш ћен. Т ринепријатељ ска аероплана тада су ce спустила и заробили пот-поручника Н аум овића и рањ еног храброг пилота ф ранцускогкаплара Роабла.

“О оиом догађају писали оу скоро сви соф ијски листови. Бу-гарски лист “У Т РО ” од 2. октобра 1916. г. у опису ове ваздуш неборбе, између осталог, наводи: “ да je каска потпоручника Н ау-м овића на неколико м еста пробијена ш рапнелским и митраљ ескимзрним а и да ce на аеропланским остацим а могло избројати око142 погодка од м етака.” П о другим листовима, “наш и авијатичариостали су само чудним случајем ж иви v ваздуш ној борби и припаду аероплана.”

2) Л и ч н а з а п а ж а њ а и з в р ш и л а ц а

О свануо je диван сунчан дан 30. септем бра 1916. без ијед-ног облачка на небу на наш у несрећу, јер смо приж ељ кивали об-лачно и магловито цреме при прелазу ф ронта.

М еханичари су били раније наместили 6 великих бомби од no10 кгр. теж ине — у седиш ту нас двојице у аероплану и упалиш ем отор у 6.50 4acoFa. К ад ce мотор довољ но загрејао, кренули смо,




али никако нисмо могли да „деколирам о” , да узлетим о, јер смо би-

ли претоварени допунским резервоарим а бензина и бомбам а. М о-рали смо да ce вратим о са краја летелиш та на полазну тачку, где je било реш ено да скинемо две бомбе. П осле тога покуш али смополет и пред сам у ивицу летилиш та одвојили смо ce од зем љ е.

Били смо срећни у ваздуху с овим успехом. Б орбени дух им орал код нас днојице били су одлични. П релетели смо бугарскиф ронт у реону С труме на висини од 1500 метара, јер ce авионзбог претоварености споро пењ ао. Ha ф ронту je било мирно. Н иг-де непријатељ ских авиона нити артиљ еријске ватре. Л етели смоno бусоли право ка С оф ији и после једног и no часа били смо надвеличанственом Рилом планином на 3000 м етара апсолутне ви-

сине.Moj добри и весели пилот М орис, који je учествовао у бици

на В ердену, почео je одуш евљ ено да пеиа аријски лепу ф ранцу-ску војно-патриотску песм у: "Mourir pour la Patrie, pour la France cherie, c'es t le sort, le plus beau — le plus digne d'env ie (У м-рети за О таџбину, за драгу Ф ранцуску, то je најлепш а судбина Ko

ja ce м ож е пож елети). Ja сам ra паж љ иво слуш ао и не знајући а-ри ју нисам ra пратио, a он од мене три годние старији (у 24. годи-ни ), ж елећи да ме у тој ситуацији ваљ да м орално подрж и, брзо про-мени реч „П атри” са „С ерби” тако, да je даљ е песм а на ф ранцу-ском гласила у преводу: “У мрети за С рбију, за драгу Ф ранцуску,то je најлепш а судбина која ce мож е пож елети” . О во смо продуж и-ли да певам о и са том песмом уш ли смо у артилеријски бараж ваз-душ не одбране С оф ије.

О д реона Риле им али смо бочни ветар са запада из С рбије инаш je авион неприм етно занош ен ка истоку, мада смо ce држ алитачно правца no бусоли, тако да смо избили око 25 км. источноод С оф ије. Д а смо дош ли над С оф ију са југа, како je било пројек-товано, ми бисмо у1ваздуху, на истој наш ој висини над планиномВ итош ом код С оф ије, наиш ли на пет бугарско-нем ачких авиона ко-ји су нас чекали да нас нападну пре бом бардовањ а С оф ије. To jeза н&с била неочекивана срећа, јер бисмо сигурно били оборенипре доласка на наш циљ . Ja прим етих no карти да смо источно од С оф ије око 25 км. To рекох одм ах пилоту и ми одмах под углом од90° кренусмо на запад весело са наш ом песмом. П осле 10 м инуталетењ а, уз јак ветар, уш ди смо у реон артилеријске ватре одбранеС оф 1је.А ктивирао сам прву бом бу и бацио je рукам а из седиш та.О на je пала на источну ивицу С оф ије на једну ф абрику кож а ииста je проузроковала највећу м атеријалну ш тету. О стале три бом-бе бачене су у центар града. Н езаклоњ ени грађани настрадали сунајдећим делим од кош уљ ица неколико стотина ш рапнела избаче-них из топова на наш авион.

П осле бом бардовањ а и изласка из артилериске тучене зоненаиш ли смо на северу од града на пет непријатељ ских авиона ко-ји су чекали на нас и почели да нас нападају блиском м итраљ е-ском ватром , како je описано у горњ ем служ беном извеш тају.




IV — П о с л е п а д а ц а ш е г а в и о н а

О дмах no паду наш ег авиона спустила су ce у наш у близину — на планинској коси три непријатељ ска авиона, од којих ce је-дан сломио због недостатка равног терена.

О дведени смо били као заробљ еници у оближ њ е м есто и ж е-лезничку станицу С воге. Тамо нас je у ресторану чекало неколикое о ј н и х лица коja су дош ла аутомобилим а из С оф ије. М еђу њ имаce налазио и “војни градоначелник” С оф ије (пуковиик-команданггм еста). К ад он спази мене у српској оф ицирској униф орми са ле-пом српском кокардом и монограм ом К раљ а П етра I на капи, вик-ну гласно да сви присутни чују: “ Ти си, бре, С рбин? С кини туП етрову кокарду.” О дмах сам м у одговорио: “Јесте, С рбин сам,

али кокарду К раљ а П етра не скидам ; она je део м оје униф орм е”.Т ада он, љ ут као рис, приђе ближ е и покуш а силом да ми скинекокарду са капе пред свим а присутним а. Ja сам ce успротивио инисам то дао, те ме он песницом удари no кокарди на мојој глави.П рисутни авијатичари протестовали су са напом еном да je в,ећусвојен ратни обичај да ce оборени и ненаоруж ани непријатељ скиавијатичари не см атрају виш е непријатељ им а на зем љ и послеваздуш не борбе. Тада, један немачки капетан из немачког ш табау С оф ији, приђе љ утито бугарском пуковнику и одвојиш е ce настрану.

С ели смо за постављ ени сто за ручавањ е. Тада ми бугарски

пуковник приђе и рече да ж ели са мном и до мене да руча, изви-нивш и ce за инцидент који je изазвао и ум оливш и м е да му опро-стим . За врем е ручка био je виш е него љ убазан и понизан. П ослеручка приђе ми пом енути немачки капетан и упита ме да ли ceградоначелник С оф ије лепо опходио за време ручка са мном ида ли ce стварно покајао за инциденат. О дговорио сам м у потврднои рекао да сам м у опростио.

С луж бени органи вратиш е ce у С оф ију. Н ас двојицу заро-бљ еника, под јаком страж ом, спроведош е у С оф ију пре пола но-ћи истог дана, пош то смо на једној оближ њ ој м алој ж елезничкојстаници чекали 4 сата. Ч уо сам доцније да ce на С оф иској ж елез-ничкој станици скупила била велика маса света, која je хтела данас линчује, али je no паду м рака од војске била растурена.

С утрадан, 1. октобра, доведени смо били на саслуш ањ е уП олитичко одељ ењ е Врховне команде, које je било под директ-ном управом краљ а Ф ердинанда. П итали су ме за прави разлогбом бардовањ а “отворене варош и С оф ије”. Ha ово сам им одгово-рио да je то р е п р е с а л и ја з а б о м б а р д о в а њ е о л у н а .Н апоменуосам да су ми надлеж ни служ бено наредили при поласку да саоп-ш тим, уколико будем заробљ ен, да je а в е з н и ч к а в р х о в н а к о м а н - д а р е ш и л а д а и д а љ е б о м б а р д у је о ф и ју , а к о б у г а р с к о -н е м а а в и о н и п о к у ш а ју и д а љ е д а б о м б а р д у ј у о л у н и њ е г о в о п р и н и ш т е .К азао сам им да сам рођен у К руш еву у Јуж ној С рбији,и да сам С рбин.

К ад смо излазили из те зграде и сели у ф ијакер добио сам,неочекивано, од једне студенткињ е, из угледне соф ијске породице,



68 ГЛ А С Н И К С рпског псторијско-културног друш тва “Њ Е Г О Ш ’’

букет великих хризантем а. Н аш е изненађењ е није било мало aчуђењ е скупљ ене м асе света од око 100 лица неописиво. У стао самтада у ф ијакеру и, пријатно узбуђен, војнички сам поздравио ма-су са српским “Х вала”. П ола хризантема предао сам М орису Ро-аблу који je био покрај м ене. Б угарски поручник који нас je спроводио са страж ом , рече онда м аси:

“Н аш и непријатељ и добили су цвеће, али не као непријатељ ивећ као хероји, јер су ce храбро борили.”

Н ас су одм ах одвели, a дев.ојку — Бугарку ухапсили и доцни-је судили, под сумњ ом да би могла бити нека организована мани-ф естација бугарских опозиционара, ш то у ствари није било, већједна чисто авантуристичко-љ убавна ствар.

С утрадан, 2. октобра одведени смо били у Ћ устендил, где jeбило седиш те бугарске В рховне команде на чијем je челу био ђе-нерал Ж еков. Т ам о сам поновио изјаву коју сам дао у политич-ком одељ ењ у у С оф ији.

П осде неколико дана дош ли су код мене два бугарска оф ици-ра са понудом да ce као “М акедонац” примим активне служ бе убугарској вдјсди, с тим ш то бих био одмах унапређен у чин бу-гарског поручника и тиме тако себи обезбедио сјајну каријеру.Ja сам то одбио са највећим презрењ ем. О дмах сам после тога биоодвојен од ф ранцуског пилота Роабла и упућен у заробљ еничкилогор за оф ицире, где сам као заробљ еник провео до краја ратаоктобра 1918. године.

П о повратку из заробљ ениш тва у С рпску авијацију у Н овомС аду, затекао сам там о м оје ваздухопловце и класне другове уна-пређене у виш е чинове у вези са победом на С олунском ф ронту.Ja сам био остао потпоручник и неунапређен, иако су млађи од ме-не били унапређени за потпоручнике, јер je тако гојни законпредратне С рбије предвиђао, да ce сваки заробљ еник при поврат-ку судски испита и у једној дуготрајној процедури докаж е да ceније намерно предао.

У лето 1919. године Регент П ретстолонаследник А лександар,

приликом служ бене посете Н овом С аду изразио je ж ељ у да noće™ и С рпску авијацију, чи је je љ удство скоро у потпуностибило тада концентрисано на војном аеродром у у Н овом С аду.T o m приликом , Регент А лександар, знајући м ој ранији случај, у-напредио ме je лично пред свима ваздухопловцим а за поручника,са м ојим ранијим рангом у војсци, честитајући ми успеш но бом-бардовањ е С оф ије у току 1916. године. Када ce Регент удаљ иоса аеродром а, настала je опш та радост скоро код сг(их ваздухопло-ваца због мог унапређењ а, јер су били м оји лични и добри ратнидругови. Н аш ли су одмах поручничке еполетуш ке, ставили их све-чано на м ене, честитали, грлили, носили и другарски љ убили. О ва

другарска љ убав ме je некако виш е дирнула и пријатније узбу-дила него ово неочекивано унапређењ е. У тој љ убави, чини ми ce,нарочито ce истакао мој класни добри друг и одлични ратни из-виђач поручник Јаков Љ отић.

Ta и таква несебична другарска и патриотска међусобна љ у-



Б ом бардовањ е С оф пје у П рвом светском рату 69

бав у српском оф ицирском кору у главном одрж ала je дух и војним орал, ом огућивш и победу српског оруж ја у првом светском ра-ту.

V — П о с л е д и ц е б о м б а р д о в а њ а о ф и ј е

П осле бом бардовањ а бугарске престонице, непријатељ нијепокуш ао, у времену од пуне две године до краја рата, ни једаннапад из ваздуха на варош и пристаниш те С олун. О во je за наш еС авезнике и С рпску војску на С олунском ф ронту било врло по-вољ но, јер су сви већи ш табови, ком анде и најваж није установебили тако заклоњ ени у самом С олуну и њ еговом пристаниш ту.

Н ем ци су, ипак, хтели да бом бардују С олун и у том циљ у судовели м арта месеца 1917. године на фронт северно од С олунаједн у специјалну и м оћну ескадру за групно и ускупно дејство.Њ ом е су страховито бом бардовали наш е аеродроме, слагалиш та,пољ ске болнице и варош ицу Воден, стварајући лом и велика ру-ш ењ а великим бомбама и неутралиш ући средства противавионскеодбране на зем љ и. Бугарска врховна команда није одобрила да ceова м оћна ф орм ација употреби против С олуна и после месец да-на враћена je била на друга војиш та.

Тако, С олун са пристаниш тем био je заш тићен, неузнемира-ван и у неку руку борбено неприкосновен, те je био у м огућно-сти да прим и, издрж ава и одрж ава савезничку војску јачине600.000 војника, оспособљ авајући je силним ратним м атеријаломза оф анзиву, пробој С олунског ф ронта и заврш етак рата капиту-лацијом Бугарске. С друге стране, истина je да су и С авезници ка-ваљ ерски одрж али реч и нису виш е бом бардовали С оф ију ни заврем е припреме нити у току пробоја, кад je победоносна С рпскавојска стигла чак до К риве П аланке —Ч на дом ак С оф ије.

Бугарски краљ Борис у току 1935. године, после посете Н е-м ачкој и Х итлеру при повратку у Бугарску, посетио je наш Д вори Њ . К . В. К неза Н а.месника П авла у Београду. Ja сам тада каођенералш табни потпуковник био А ђутант К. В. К раљ а П етра II иодређен сам био да пратим краљ а Бориса на њ еговом повраткуод Београда до Ц ариброда. Том приликом и у разговору са мном,он je хвалио храброст српске војске на С олунском ф ронту. О т-крио ми том приликом да je м ало требало да буде тада заробљ ен

стране српских војника док je, као престолонаследник, обила-зио ф ронт приликом пробоја. П итао ме je , узгред, где сам ja та-да био. О дговорио сам м у да сам тада био у заробљ ениш тву у Бу-гарсјкој после бом бардовањ а С оф ије. О н ми онда рече:

‘Јесте, сећам ce. Гледао сам вас кроз прозор дворског под-рум а у С оф ији кад сте бацали бом бе.”

У Ц ариброду, на ж елезничкој станиди, краљ Борис ми jeлично предао највећи бугарски орден “А лександар Н евски” IIIстепена са напоменом да je то одликовањ е и “за бом бардовањ еС оф ије кад смо били непријатељ и на наш у заједничку несрећу.”

Б р а н к о Н А У М О В И Ћ



Т Е Т О В К И О Д Р Е Д У З И М У 1915.

To je би о назив једне војне оперативне једин ице К ра-љ евске ерпске војске на М акедон ском војиш ту у јесен изим у 1915. године, под ком андом пуковника Н иколе Јор -говановића.

О дм ах у почетку н епри јатељ ске аустро-нем ачке оф ан-зиве, у јесен 1915. годи не, наш и кадровски пукови н а обуц и

у М акедон ији пребачени су на бугарску границу, где сууглавном заузели делим ично старе полож аје из врем енабугарског препада у лето 1913. године. К ако ти п уковинису им али довољ ан бро ј оф иц ирског кадра, хитно су упу-ћени са северног ратног ф рон та искусни оф ици ри, највећимделом м лађи no чину и годинам а. Т ада сам и ja доби о на-ређењ е у м ом II пеш адијском пуку 2. позива, где сам би оводник 2. чете 2. батаљ она, да одм ах кренем на М акедон-ски ф ронт.

Једне ноћи, баш пред сам препад бугарске војске, за-падно од Ц аревог С ела, стигао сам у повоћ на полож ај иприм ио дуж ност заступн ика ком авди ра чете у 13. кадров-g k o m пеш адијском пуку. Т у горе м лади регрути су првипут ,,'ом ирисали” барут, када су нас „бр аћа” Б угари no дру-ги пут м учки напали. О д тог тренутка почела je О ди сеја1славнога „ТЕ ТО В С К О ГА О Д РЕ Д А ”, ком бинованог од тог13. кадровског пеш адијског пука. О дред je био гаопуњ аванартилеријом — једна батери ја била je ,,Д ебанж ова” — иразни м једини цам а у повлачењ у, као и од редим а трећег по-зива, ж андарм еријским стани цам а, и све ш то je пуш ку Morao носити, na чак и роби јаш им а. Т ако сам и ja неке од њ ихприм ио у чету, обећавш и им да he им казне бити опрош те-на ако ce буду храбро борили.

Г отово два м есеца бори о ce „Т етовскм од ред” са над-м оћним бугарским непријатељ ем и спречавао м у да п ресечена том јуж ном сектору наш е територије одступањ е наш евојске и љ удства држ авне органи заци је преко А лбани је. Tajзадатак изврш ио je сјајно и са пуно успеха, борећи ce стал-ном одбраном и препадим а на непријатељ а. О д Брегални-:це све до Ш ар П ланине и све до А лбани је, у оквиру В ар-дара, Т реске и њ ених притока, Бабуне планин е, С уве Г ореи П акленских планина, одред ce ф орсираним м арш евим апојављ ивао свуда где je хитна ситуаци ја то и аискивала, да-јући тако надм оћном непријатељ у утисак, да je наш а снагам ного већа него ш то je стварно била.

Н есум њ иво да ће наш а војна истори ја забележ ити овајредак оперативан прим ер, извођен под изоловани м околно-



Т етовски олред у зпм у 1915. 71

стим а од наш е В рховне ком анде, a нарочито веш то м ане-врисањ е и успех одбране и заш тите јуж ног воји ш та и од-

бране М акедоније. В редно je забележ ити један истори јскитренута-к те очајне одбране, када je од ред у одступ ањ у одБ регални це преко Ш типа у ноћ стигао п ред С копљ е. Т ада

je ком андант Јоргован ови ћ позвао све оф ицире, и, окуп -љ еним око ватре, саопш тио нам :

“Господо оф иц ири — Јунаци! С копљ е je данас палоу руке Б угара. П редлаж ем да нападнем о наш у бивш у цар-ску престоницу, исту заузм ем о и да ce ту до краја бори м одок не изгин ем о.

„П ре него ш то и здам такву наредбу за напад, ж елим дачујем ваш е м иш љ ењ е” .

П осле кратког тајца сви оф иц ири повикаш е: „Н а С коп-љ е, господин е П уковни че!” К ом андант затим и зјави да heјош те ноћи издати заповест за напад, чије одоб рењ е за из-врш ењ е чека сваког тренутка. Захвалио ce на наш ој спрем -ности и до дао да je главни задатак и циљ наш ег одреда дазаустави непри јатељ ско н аступањ е и да м у нанесе ш то ви-ш е губи така.

Н аредба je у ноћи ускоро д ата — али не за напад и зау-зеће града С копљ а, него за повлачењ е ка В елесу, правацБ абуна П ланина.

Т етовски одред je, после готово два м есеца борбе, не-прекидним усиљ еним м арш евим а, уз слабу исхрану, ош трузим у :и љ уте м разеве, стигао п очетком децем бра п ред јуж -ну албанску границу, проређен и са изванредно прем оренимратни цим а. В ојни ци су издрж али надчовечанске напоре. Б ор-ба je често би ла одм ор, уколико ice није пом ицало цапредили назад. С павали см о како см о стигли и у м арш у ослоњ е-ни један на другога. За то врем е, одсечени од главни не наш евојске на северу, ниш та нисм о подробн ије м огли сазнатио развоју оп ерације одбране на северним ф рон товим а. Н а-равно, круж иле су „ком орџ ијске вести”, охрабрујуће и до-бре, као: „да ce наш и савезни ци , Ф ранцузи и Е нглези, ко ји

су ce искрцали у С олуну са Д арданела, крећу нам а у пом оћпреко Ђ евђели је; да je наш а војска однела победе над м оћ-ним корпусим а м арш ала М акензена и А устријанци м а, да см отукли „б раћу ” Бугаре, да нам стиж е са севера пом оћ, и тд.”,али и рђаве: „д а ce наш а војска повлачи са К раљ ем , П ресто-лонаследни ком и В ладом у Ц рну Гору и А лбанију и да ћем отам о дати крајњ и отпор” .

Н иш та ce поуздано није м огло сазнати код нас у пред-њ им редовим а каква je ситуаци ја на бојиш тим а. Т ако jeстигла и зим а. У планин ам а м раз и снег су нас непрекидн опратили. С м рт je косила у борбам а, у м арш евим а, у биваку.

П а он да глад и болести кроз А лбанију и све до К рф а.Ham О дред, иако изолован, п оред свих недаћа, одрж ао je до краја дисциплину, ред и поредак. О слоњ ени један уздругога, осећали см о да нам je једини пут да ce одрж им о и



72 ГЛ А С Н И К С рпског исторпјско-културног друш тва “Њ Е ГО Ш "

непри јатељ ско надирагће задрж им о, ако ce свом силом над-м оћном непријатељ у одупрем о. Д ивио сам ce наш ем војнику,

њ еговом узорном духу, и здрж аним напорим а, њ еговој вериу ратну орећу и п равду Б ож ју и љ удску.Једно јутро стиж е наш О дред пред О хрид, где je пру-

ж ио последњ и дуж и оруж ани отпор, као последњ а војназаш титниц а тога ф ронта, na у зору напустисм о наш у зем љ у — правац А лбанија, м асив планине Јабланица. М раз je при -тегао. П утем ce повлачим о п оред С труге, ко ја као да je уто-нула у сан. Н игде ж иве душ е да ce види. Ч ује ce сам о лавежпаса. П ред грани цом саопш тавам о војни ци м а:

„П ош то см о изврш или задатак одбране наш е М акедо-није, остављ ам о наш у зем љ у С рбију под притиском надм оћ-

нога непри јатељ а. П о наређењ у В рховне ком анде прелазим осада у пријатељ ски нам наклоњ ену А лбанију. В и сте, јунаци,поверени вам задатак прим ерно изврш или . Главнина наш евојске, са К раљ ем , П рестолонаследни ком и В ладом , такођеce повлачи у Ц рну Г ору и А лбанију. С а наш им м оћним савез-ниц им а кренућем о окрепљ ени напред и ослободи ти наш уО таџбину. Ж ивела С рбија! Ж ивео К раљ и наш а храбра вој-ска! Ж ивели јун аци !”

Ж ивела С рбија! П релазим о грани цу и крећем о утапка-ном стазом ка огранцим а планине Јабланице, 'коју je снегзавејао. Д оди ра са Б угарим а виш е нем ам о. О вде сада пуш ка

виш е не праш ти, a Е сад П аш а -остао je наш веран савезник,А рнаути, бар ови на југу, коли ко и х м ало и срећем о, при ја-тељ ски су нам наклоњ ени, благодарећи Е сад П аш и. Н аш усм о ком ору униш тили и попалили. Н осим о сам о лака оруђаи ш то виш е преостале м униц ије — ф иш еклије су пуне — алихране, хлеба, нем а ни за злато. К оли ко ce сећам , једино jeспасена једн а брдска батерија, a KOM'Opa je спала на брдскекоњ е, м азге и м агарце, које ћем о на свом путу већин ом из-губити.

С ве дубљ е креће колон а стазом која ce у недоглед вије.С нег je све дубљ и и зим а стеж е, али м и смо на њ у навикли.

He знам о сам о колико ће тај пут до м ора да потраје и ко-лико ћем о љ удства м оћи спасти од глади и м раза, овакобез хране. Te м исли м е прате целим путем ка неизвеснојсудби.

Н аилазим о на трагове повлачењ а. С ве чеш ће наилазим она љ уде и стоку завејане снегом . Т у су прош ли и аустријскизаробљ ени ци и м ноге избеглице. К аткад завејану хум ку от-кријем о н огом , да знам о je ли „н аш ” или ни је. Н о врем еноми то виш е не чин им о. С веједно je ко ту леж и завејан сне-гом . Taj ce виш е не диж е. В атре у логори м а ce теш ко одрж а-вају сировим , м окрим грањ ем . Н о п онегде ипак успева да

ce одрж и ж ар, око кога ce купе војници и греју — но честоби н оћу прем рзли. О ко једне ватре прим етих да војници не-ш то кувају у порц и јам а, те упитах: „Ш та то кувате?” —„ В е ч е р у ” одговара један са см ехом , a други дод аје: „В оду,



Т етовски одред у зпм у 1915- 73

господин П отпоручни к!” Збиљ а, српски војни к тврђи je од

челика и нем а м у равног на овом е свету.М ене су м оји војни ци звали „П отпоручни к Р ош ко” — ито им е м и je остало и на О олунском војиш ту. С игурно им jeим е „Р ош “ било сувиш е кратко.

овој војни и пролазу кроз А лбани ју cehao сам ce раз-них ж ивих опи са Н аполеоновог рата у Р усији 1812. годице,као и м ногих ум етиички х слика те велике војне трагеди је,коју сада слично преж ивљ ује наш а војска: борбе, глад, зим аи смрт. С ам о сада, после 100 годи на, српска војска није по-беђена ни у расулу, као тада В елика ф ранц уска арм ија, већслична руској војсци чувенога војсковође М . К утузова којани је изгуби ла отаџб ин у као м и, јер je п ростор одступ ањ абио н епрегледно велики. У толико je напуш тањ е отаџби не ве-ha м орална јачин а српске војске. С а висова планин е Јабл а-нице поглед м и je пао на наш у поробљ ену С рбију, на О хрид-ско и П респанско језеро, на наш м анастир С ветог Н аум а, насам ој обали О хридског језера. Н исам ни сањ ао да ћем о м и,преж ивели, после две годи не крвавих борби , одн ети са на-ш им савезни ци м а победу и уједин ити ce с Х рваташ а и С ло-венцим а. Kao пореклом С ловенац, no оцу и м ајци, то je биом ој м ладалачки сан.

Д ругог дана м арш а у А лбанији, у планин и Јаблани ци , су-стигли су нас активни поднаредни к М илосав са једним вој-ником , огрезли у крви, али лакш е рањ ени на виш е м еста. М и-лосав je био отресит, поуздан и храбар. О дли ковао ce у бор-бам а као дисци пли нован војник, врло предузим љ ив и окре-тан. К од К руш ева je м оја чета доб ил а наређењ е и задатак дапоседне и брани удаљ ени полож ај на проп ланц им а П лакен-ске планине. В езу ди ректну са главнин ом одр еда нисм о им а-ли, већ исту поврем ено одрж авали преко патрола. Заузевш ип олож ај код једне запуш тене водени це. О датле су видик «војника, подаљ е на један ки лом етар, на десном крилу, заузм е

п оло ж ај, одредио сам под наредн ика М илосава да са десетодбрана били врло повољ ни. Т у je требало да ce укопа и услучају повлачењ а крене у правцу наш е чете. Ja ћу везу одр-ж ати патролом . Т у см о остали уш анчени виш е дана, кад самдоби о наређењ е да ce повучем са полож аја. Ha м оје великоизненађењ е утврдио сам да М илосава није било виш е сасвојим војни ци м а на одређеном м есту. Ш анац je биа празан,али ce око водени це води ла борба. П ом ислио сам да ce подборбом повукао, но, познајући М илосава, било м и je чуд-но да ни је одступио, како сам м у наредио, у правцу чете. П о-м исао да ce својевољ но са војни ци м а предао непријатељ у —Б угарим а — или м ож да peumo да не остављ а зем љ у (јер jeбило познато да ћем о одступити п реко А лбани је) и да ceврати кући, била je искљ учена. За све врем е ове теш ке вој-не, у сталном одступањ у, нисам забележ ио ни један случајпредаје или бекства испод заставе.



74 ГЛ А С Н И К С рпског истори.јско-културног друш тва “Њ Е ГО Ш ”

Е в'0 ш та je М илосав дож ивео и испри чао нам , када нас

je сустигао:„П оследњ е ноћи, пред наређењ е за одступањ е, М илосавce са војни ци м а би о склонио под притиском снега и м раза уводени цу, поставивш и осигурањ е испред воденице. П ред зо-ру пак, Бугари су воденицу опколили и после краће борбе,на препад, све зароб или , осим једн ог наш ег војника који jeту погинуо. П ош то су их Бугари разоруж али, повезали суих м еђусобно и спровели до недалеког пуковског ш таба, гдеих je саслуш ао један пуковник. П отом су пред ноћ спрове-дени уз пратњ у десетак војника до једне колибе, поставилиих уза зи д и плотуном осули пуш чану ватру на њ их. Ha неке

очајнике, који су давали знаке ж и вота ваљ ајући ce на зем -љ и, пуцали су још једном и дотукли их м еци м а из непосред-не близин е. М илосав, са још два војника, иамо рањ ени, н'а-правили су ce као м ртви и тако избегли сигурну см рт. П ослеизврш еног стрељ ањ а, остала су свега два бугарска војникакод наш их п обијени х и v колиби налож или ватру и ту п ре-ноћи ли. У ноћ, готово см рзнути од м раза и губи тка крви,М илосав прим ети да м у je друг до њ ега ж ив те ce почео од-везивати уз њ егову пом оћ, као и још један, сам о je тај јад-ник био теш ко рањ ен у груди и једва ди сао. Д ок, су она дваБ угарин а спавала, М илосав je са другом пом огао трећем вој-

нику да изм акну неприм ећени , вукући са ообом оног теш корањ еног, који je ускоро издахнуо. Њ и м а двојиц и je требалодесет дана, без хране, да no трагови м а пређу у А лбанију( инас стигну у потпуно изнуреном стањ у. У ни ф орм а им je биланатопљ ена крвљ у од задоби вених рана.

Ж елим 'овде да спом енем да као учесник у балканскимратовим а 1912-13 као и у првом светском рату, нисам забе-леж ио, нити икада чуо, да je наш српски војник убио за-tробљ еног или рањ еног непри јатељ а. Н апротив, био сам све-до к да ce наш војни к сваком при ликом п оказао као плем е-нит, као прави ратник, и прем а непри јатељ у био као п рем асвом рођеном .Б ио сам очевидац у борбам а на Брегални ци у јесен 1915,као и доц ни је на С олунском ф ронту приликом борби 30.септем бра 1916. године, у гоњ ењ у непри јатељ а ка селу Д о-бровени на Ц рној Реци, када су Б угари оп колили наш у па-тролу, која ce би ла сувиш е изм акла напред, разоруж алинаш е војни ке и потом их п обили на наш е очи. Т у, на Ц рнојРеци код Д обровени, нисм о им остали дуж ни , јер смо успе-ли да у покрету поставим о брзо м итраљ езе и искупим о Harne другове.

Т ако су ce ређали дани повлачењ а кроз А лбанију. Haпуту наилазим о на см рт, која и нас прати, на похабану во ј-ну опрем у, али н игде на оруж је. Губици у љ удству ce по-већавају — глад, м раз и и знем оглост, као и болести ко је сунас напале, чиниле су своје без м илости. И ш ли см о све да-љ е у нади д а ћем о ускоро прећи планинске венце, којим а



Т етовски одред у зпм у 1915. 75

ce крај ни је м огао сагледати. С пустили см о ce у доли нуреке Ш кум бе, идући ка Е лбасану. Н игде хране. О д једногА рнаутин а сазнах да на ,,три сата’ ход а леж и неко арнаут-ско насељ е. Н о он рече да ни там о нем а виш е хране. О ном ало кукуруза ш то су им али, п род али су за злато ранијимпролазницим а, који су сву храну „као скакавци” обрстили.Н аш српски папирни дин ар овде није вредео. А рнаути raнису 'прим али, већ сам о сребрн н овац и злато. J a сам биосачувао још неколико н аполеона — златнике, те, на м оје на-ваљ ивањ е и понуду да ће доби ти један златни к, тај А рнау-тин ce н ајзад при м и као водич до тог насељ а. О дредих п од-наредни ка са 6 војника да п ођу са А рнаутином . И дадо х 6наполеона, да там о у насељ у набаве „м илом или силом ” хра-ну, м а и кукуруз — или м а ш та наш ли. Н аредих да сам оу крајњ ем случају уп отребе силу, али да крв не лију. Т ако,благодарећи том водичу А рнаутину и златни ци м а, м оји сунас војниц и сутрадан сустигли са два ш аторска крила пунам алих кукурузни х клип ова. Б ило je м ало за толи ко napa, aцедовољ но за толи ко љ уди. Т ек, м ало да ce прихватим о.С рећем о заостале и изнем огле аустри јске заробљ ени ке, безпратњ е, прозебле и завијене у крпе. В ећина следују каокурјаци , за неким изнем оглим коњ ем или м агарцем , когаостављ ају последњ е снаге. И када падне да ce виш е не ди г-не, они навале на свеж е м есо да задовољ е глад. За чудо, на-ш и војни ци су ум ирали од глади, али ни за Б ога да окусекоњ ско м есо.

* * *

Једн ог дана спазих преда м ном два чудна војни ка, м алаno расту, без оруж ја, у чи зм ам а завијени м у крпе, са ве-ликим чудним ш убарам а на глави. О ни су ce ум орно кре-тали м еђу наш им војни ци м а. К ада сам их при стигао пре-познах одм ах да су то заробљ ениц и, нем ачки хусари — ко-њ ани ци , на чијим je теш киги ш убарам а ознака м ртвачке гла-ве. Зауставих ce и уп итах на нем ачком језику: „Ш та ћете

вас двоји ц а овде?” Т ада ce ум орне очи засијаш е, и једанса риђим , дугом брковим а, зарастао у браду, у ставу ,,м ир-но” одговори : „П о заповести — м и смо коњ ани ци — хуса-ри из А рм ије м арш ала М акензена, заробљ ени у патроли.Заостали см о од ум ора из заробљ ени чке колоне”. Р екох даследују м оју чету, и да м и ce јаве у скором биваку. Р екохм оје им е « чин. Један о дговори: „П о заповести — госпо-дине П отпоручн иче, јавићем о ce у логору” . К ада сам седеокрај ватре у биваку у неко доба појаве ce оба хусара. Ре-кох да седну и у разговор у сазнадох да су из чувеног, једи -ног те врсте хусарског пука под називом : I Д анцинш киЛ ајб - Х усарски пук”, у ком е je служ ио и њ ихов м арш алМ акензен, a чији j e почасни ком андант пуковник — П ресто-лонаследник Н ем ачког Р ајха. Рекош е м и да ce тај пук на-рочи то одли ковао у Н аполеонској в о јн и , под ком андом ђе-нерала Б ли хера на В атерлоу. За себе, рекош е да су за-



76 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у х д т в а "Њ Е Г О Ш ”

робљ ени у долини М ораве. Један друг им je том приликом

погин уо. Ja им рекох да je рат за њ их сврш ен, и да he ићиако стигну до обале Јадран а, у ф ранцуоко или италијанскозаробљ ениш тво. П онудио сам их „Ш ербетом ” — им ао самјош који ком ад ш ећера — и у разговор у и спри чао да самстудирао В исоку техничку ш колу у К арлсрухе у Н ем ачкој.Т ам о сам им ао при лике да видим разне врсте њ ихових ко-њ аничких пукова. О д којих су неки „У ланери” још наору-ж ани дугим копљ им а. О нај хусар са риђим брковим а био je no заним ањ у пош тански чиновник у Б ерлину. И м ао jeпородицу, која je сигурно м ислила да je погин уо, те м е

je ум оли о ако м огу да јавим њ егови м , да je са својим ; дру-

гом ж ив у заробљ ени ш тву. О бећах да ћу то учинити и за-писах њ ихову адресу у Н ем ачкој. И м ам , рекох, брата уШ вајцарској, na ћу ra зам олити, ако останем ж ив, да по-ш аљ е вест преко „Ц рвеног крста” . To сам учинио када см остигли на К рф . Брат м ој, М ирко, рекао м и je после рата,да je об авестио у своје врем е породи цу он ог хусара — по-ш танског чин овника и да je чак доб ио одговор писм ом , ко-је ми je уручио.

С врш и ce рат и после седам годи на — 1922 — б авиосам ce у Б ерлину п ослом , na сам на адресу тог хусара —пош танског чин овника — закуцао на врата. Један ом ањ и,

подебљ и човек са риђим брковим а отвори м и врата и за-пита м е ш та ж елим . Рекох: „Ж елим да посетим господин ^М илера, бивш ег хусара, ja сам један њ егов познани к” . О нм е испитивачки погледа и рече: „Ж алим , али ja В ас непознајем ; ja сам лично М илер, бивш и хусар”. — О дговорих,да смо једном у рату пили заједно „ш ербет” — врсту чаја,на ш то он рече, да не пи је чај већ сам о п иво, вин о и каф уи да je п осреди нека забуна. Т ада м у рекох где см о ce cpei-ли, С илно ce обрадовао и угостио м е са својим при јатељ им аи породи цом , захваљ ујући н а великој услузи, коју сам њ е-м у и другу за врем е рата учини о. Н аравно, сада нисм о пили

„ш ербет” него п иво и вино, уз приче из наш их ратних до-ж ивљ аја. П онудио м и je за успом ену њ егову хусарску ш у-бару, но ja нисам хтео да прим им , бранећи ce да je то њ е-гова успом ена. Т ако смо ce растали.

* * *

р п с к а М а у з е р -б р з о м е т к а

Ha једн ој раскрсни ци планинских стаза на Јабланици дато je „вољ но” — подуж и одм ор. Т у ce одједном наш ао један А р-наутиц, спазих ra како ce недалеко забављ а са војницим а санаш ом брзом етком пуш ком . П риђох м у и започех разговор

с њ им . Говорио je доб ро наш језик, са неш то црногорокимнагласком . Б ио je отресита лика, средњ их годин а, и носио je —■наоруж ан — једну застарелу дугу пуш ку, врста наш е icra-ре “Б ерданке”, чи ји je м етак био од олова вели ког калибра.У пи тах ra: “знаш ли ти које ближ е или удаљ еније насељ е где



Т етовски одред у знм у 1915. 77

бисм о м огли 'купити храну? П латили би см о у злату.” О н одго-вори : “Н ем а хране, господи не капетане, нигде ни за нас.Н еки наш и су оно м ало хране ш то су им али прод али за зла-то и сребро , na сад м уку м уче да набаве за 'себе.” To сам ислутио. П уста ли je ова зем љ а А лбани ја!

А рцаутин je, прим етих, бацио по глед на наш у брзом етку,коју м у je наш војни к дао на углед, и са пуно паж њ е и м ило-сти загледао je. К ада je пак угледао м ој М аузер карабин ,није м огао око да одвоји од пуш ке, и ум оли м е да м у raдам на углед. Ja м у испуних ж ељ у. И спразни х м агаци н мдадох м у карабин у руке. Б ило je м илин а посм атрати ra сакаквом je лакоћом баратао са карабином , виш ани о, загледаоra са 1свију страна и узим ао r a час у једну час у другу руку.

Б аш у то врем е круж или су виш е нас два орла леш ин ара,који су били н аш и стални п ратиоц и кр оз А лбанију. А рнаутинм и одјеД ном рече: “Д ај м и, капетане, један м етак да опалимиз карабин а. Л ак je као перо.” Ja м у испуних ж ељ у и дадохм у м етак. О ц брзо напуни пуш ку, забац и je у вис и сам о ш то

je -наниш анио на орла леш инара, окинио je обарач. К ако jeпуш ка пукла, opao као да je експлодирао у свом перју, са-вио je разапета крила и пао недалеко од нас. Био je то добарпогодак на једно 300 м етара даљ ине. Р екох м у: до бар си ни-ш анџ ија као наш војни к. “А -а-а-а-х 'капетане, да м и продашову твоју пуш ку, веруј м и циког ce не би х б ојао — сем А лаха.Ha 500 м етара сваку бих м ету по год и о."

Ja м у рекох да м и С рби своје 0 |руж је не п ро дајем о — “низа злато ни за сребро, нити за хлеб.” “Знам ” — рече м и — “evo пролазила je толика српска војска даним а овуда, a je не до-ђох до брзом етке, ни један војник није je хтео п родати ни зазлато”.

О нај који je дож ивео да ra глад до см рти м ори, као срп-ског ратни ка овде у пустим албанским плани нам а и м очвара-м а, после толики х ратова, једин о О Н м ож е оценити м оралнујачину: ум рети али пуш ку из руку не дати — ни за хлеб, низа злато.

Н ека je вечца С лава највећем јун аку истори је ратова:С РП С К О М Е В О ЈН И К У !

* * *

К ако су дани одм иц али, м арш ирањ е je постајало светеж е и лагани је, заостајањ е све чеш ће и ж ивот у биваци м атиш и. П о који војник je стењ ао крај ватре од болова. М но-гим а су удови били пром рзли, a болести — ди зентерија искорбут — узим али су све виш е м аха. Н еки су војни ци пакиграли карте у би ваку a друге опазих крај ватре како н адњ ом тресу гуњ еве и кош уљ е, a ваш и пуц кају у ватри као„коки ц е”. Д обаци х: ,,Е баш ce напатила, та поган” . Н аш том и један од њ их одговара: ,,Јес’, госп’н П отпоручн ик, ваш ису подгојене као наш е топ џије, експлоди рају као бом бе” исм еје ce својим упалим лицем . Б ила je ж алост погледати њ и-



T8 Г Ј 1А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

хово голо тело. П рави костури . Ч удио сам ce како су јошж иви. И стоврем ено осећао сам да ни ja ниш та бољ е нисам

изгледао, јер м и je ун иф орм а висила на телу као на „чиви -луку ”, пун 'сам ваш ију и кож а м и je сва рањ ава од зноја ичеш ањ а. И овде см о сви једнаки као и у борби — без „ран-га”, изузев, м ож да, од он их у дубокој позадини, који су насовде предухитрили.

Н ајзад дсф е дан када см о ce почели спуш тати са плани-на ка равниц и. С нега и зим е полако нестаје, благ ветар м и-лује. Oceha ce м орски ваздух. С ви см о одахнули и вера даћем о превести ове храбре војни ке до обале Јадрана испуни-ла нам je душ у. А ли — ни са које стране нем а било 'каквехране, ни хлеба!

С тиж ем о до реке Ш кум бе и друм ом поред њ е крећем осве до вароити Е лбасана. А ли ни ту нем а за нас хране, какосм о ce надали. Н ајзад стиж ем о пред сам Е лбасан, где зано-ћисм о. У близин и, на једном пропланку, угледам м ањ и уре-ђен војни чки логор са неколико ш атора. П риђем ближ е и пре-познам једн ог м ог познаника, ин ж ењ ери јског м ајора Глиш и-ћа. С рдачно ce поздрависм о и Глиш ић м и понуди да седнем ,пон уди м е и са неш то м ало хране. У разговору сазнах одњ ега прве поуздане вести о опш тој ситуаци ји наш е О таџби -не и војске. „Д акле, С рбија je цела заузета он непријатељ а,али ce не зна још за Ц рну Г ору, да ли ће ce там о д ати отпор.Г лавнин а наш е војске, после бесприм ерно веш тог одступа-њ а, успела je да ce у реду повуче у Ц рну Гору и А лбанију*Т у ce укрц ава у савезни чке брод ове и превози на острво К рф ,где he ce реоргани зовати и наоруж ати м одерни м оруж јем .К раљ , П рестолонаследни к, В лада и С купш тина су са војском .К олико je м огуће, савезни ци превозе храну за наш у војскуУ Д рач.

To су биле н ајзад п оуздане вести, које см о тако ж удн оочекивали.

Д акле, С рби ја je цела заузета од н епри јатељ а, послелодину и no дана очајних бо рб и и сјајних победа на Ц еру иК олубари. М орале су ce удруж ити две м оћне војне светскецаревин е и једна нам а равна „бр атска” К раљ евина, да намса својим м ногобројни м корпусим а преотм у наш у м алу алидрагу отаџбин у. Н ем ачка царевин а послала je чак своје кор-пусе под ком андом чувеног м арш ала М акензена, који je уни-ш тио руску арм ију код М азурских језера. И поред све силеи надм оћности, непри јатељ ни је успео да униш ти и п ороб инаш у војску, ни н аш е заставе, које су најзад однеле одлучују-ћу поб еду на С олунском ф ронту.

И поред губи тка наш е О таџби не, сада см о би ли јачи ду-хом и вером , јер см о знали д а рат ци је заврш ен и да ће крајњ а

по беда одлучити. С ви см о одахнули и ту ноћ п ред Е лбасаномпреспавали м ирн ије. Д ат нам je ту још један дан одм ора, теујутро по јахах м ога коњ а „А рапи на” и кренух са м ојим по-силним — сејизом — у варош , да там о у болниц и посетим



80 ГЈТА СН И К р п с к о г и с т с р и јс к о -к у л т у р н о г д р у т т в а“Њ Е Г О Ш ”

да не угаси ж еђ, ум рети м ора, те м ора.У Е лбасану, када сам у болни ци обилазио своје војни -

iiс, угледам , на м оје велико и зненађењ е, рањ еног капетана.С еди човек распо лож ен на кревету, прича и пуш и. П оздра-вих ra, a он м и изм еђу осталог рече: “J a ce напи х воде кадасам био рањ ен и остах ж ив” . У пи тах там о доктора како jeто капетан рањ ен, a он м и од говори : “И м ао je срећу, м етак

je био одокок од кам ена и толико изгубио брзину, да je про-ш ао сам о под кож у, na унаоколо салом испод кож е и окотрбуха, na изаш ао тачно там о на леђа, где би и иначе из(а-ш ао, да je им ао брзин у, али — дод аде до ктор — у том 'слу-чају не би ra с̂ ада видели ” .

П осле Е лбасана ce иш ло лакш е неш то бољ им путем . В ре-м е je бивало све блаж ије. Г лад нас пак све виш е м орила. М ,ихрабрим о војнике: „С ам о још који дан, na ћем о стићи дом ор.а, где нас чека исхрана и од м ор”. А ли ;речи слабо м огутелу пом оћи, a од духа ce не ж иви вечито.

* * *

О д Е лбасана пут води преко планине К руба. Т ек тада,када см о ce спуш тали прем а Т ирани, овладао je веом а благм орски ваздух. О сећала ce бли зин а мо.ра. С тиж ем о у варошали ce ту не задрж авам о. И спред варош и спазим једн ог А р-наутин а са великим плехани м судом печених овчи јих глава

— око 20 ком ада — које продаје. П осле кратког трговањ а ja их купим за последњ а м оја два златника и разделим вој-ницим а. Н исам м огао одолети глади, м а и за м али залогајпечењ а. А ли ни ту, ни у Т ирани нем а хране за нас. Б ио самочајан. И ш чезава и последњ а снага. В ојни ци ce с м укомкрећу.

П ролазим о баруш тин е и стиж ем о на раскрсниц у путакоји води са севера од С кадра, одакле сустиж у пукови из-гладнели и прем орени, п равац Д рач и В алона. Т у у баруш ти-нам а пут je посејан леш евим а љ уди и коњ а у распадањ у.С м рад je загуш ио ваздух и често м орам о газити no коњ скимлеш ин ам а да ce не би заглибили у м очвару.

У м арш у заостали, изнем огли и болесни војни ци , су-стиж у нас у ноћи на конаку. П о који ф али — судба! А ли noнеки ce ипак, као авети п ојављ ују у логору , да опет изоста-ну. Т ако je бројно стањ е једин ица теш ко би ло тачно утвр-дити. П ребројаћем о ce ускоро на м орској обали — за двадана.

Н ајзад угледасм о м оре, Д рач и тврђаву, као неки град.О дахнусм о — ту см о на Јадрану. С пасенл см о. В ојни ци за-стали. Г ледају на м оре које je п укло испред нас, те и песм ападе. С тиж ем о најзад до сам о варош и, али хране ни од ко-рова. В ојска закрчила пут. Н аш одред до би је наређењ е, даce поврати н азад путем , неколи ко ки лом етара, и ту да за-узм е по лож ај као заш титни ца града Д рача. Ту см о осталина баровитим пропланцим а једно 15 дана, до краја децем -бра. Био сам озлојеђен ш то нас у оваквом стањ у ш аљ у на



Т егоиски одред y зим у 1915. 81

полож ај, још и без хране. П осле два дана најзад стиж е првиоб рок хране са ратни х бродова наш их савезника: no војни -ку килограм белог, свеж ег хлеба, неколико као кам ен тврдих,м алих пексим ита и no једна кон зерва „Corned bee f”. Т у ceнаш ао и доктор ко ји н аређује да no м алу количин у хранеједем о, јер су стом ак и црева ослабели као паучин а. И наче

je увели ко владала дизентери ја и побољ евањ е љ удства je свевеће. Н о п ом оћи и лекова, за сада, ни са ко је стране.

С унце je залазило за м орем на далекој пучини, када jeтај први оброк хране раздељ ен. В ојници поседали у м ањ имгрупам а крај ватри, окрећу хлеб рукам а, загледају ra, некиce крсте no виш е пута, неки ra љ убе, секу или ra лом е и п о-лако једу. Ja их посм атрам , слуш ам их и очи су ми пуне суза.

„О ј С рбијо, м ајко м ила,Д а ти видиш свога сина,Д а ти видиш њ ега сада . . . ”

Један рече: „Т ако м и Б ога, бељ и je од девојачки х гру-ди ” . A други: „Јеси ли их ти видео — овај je бељ и и слађисада од њ их” . — „Б ож е, љ уди, нем ојте ce ш алити, то jeгрех”, доб аци неко од њ их, “зар нисте гладовали?” — И м е-ни ни када хлеб ни је био слађи у ж ивоту. Б ритвом сам секаотанке криш ке изгубљ ен у м ислим а. О д ордон анса који суиш ли у град сазнајем о ш та ce у Д рачу одиграва. К аж у да

je варош дупке пун а наш е војске, која ce дањ у и ноћу укр-цава у бродове за К рф , или даљ е за В алону. Х ране им а са-м о no неким крчм ам а. Н аш ce српски папирни динар прим аод м еш тана. Ту, на предстраж и града, сустиж у још увек ипрол азе од С кадра пукови и једини це, a и no који ци вилиизбеглице.

Н ам а недостаје опрем а, ш аторска крила, ћебад и одећа.О бућа je расходована. Ш ињ ели од ватре погорели. Н ем а нилем ова. — И ако je зим ско врем е, м орски ваздух je благ, aватре ce, no м огућству, одрж авају у логору и дањ у и ноћу.Ja сам од оп рем е сачувао једно ш аторско крило, двоглед,парабелум и карабин, од кога ce нисам никада одвајао, каои једне коњ ске би саге са седла м ога „А рапи на” коју je но-сио м ој посилни и где сам чувао неке ситнице. Т у на пред-страж и постељ а м и je била једн а оборена стара врба, a заузглављ е служ иле су м и те м оје бисаге.

С тигао je Б ож ић. О длучих да Бадњ е вече проведем уД рачу. Н оваца виш е нисам им ао. П лату нисам прим ио од кадсам стигао у пук, пред напад Б угара. Благајника нисам им аопри лике ни да видим , a чуло ce да je наш а благајна отиш ладиректно за С олун. О но неш то napa у дин арим а и златни -ци м а ш то сам носио, издао сам за врем е операци ја да по-м огнем исхрану војни ка a остатак у пролазу кр оз А лбани-ју. И пак ce реш их да и без napa одем у град. Д оби о самдо звол у и там о после подне стигао. Д отерао сам ce, коли-ко je то би ло м огуће. Moj кројач закрпио je колико je M o -

rao уни ф орм у. Н адао сам ce да ћу некако доћи д о napa у




Д рачу. Ш етао сам ce ули цам а града, пуног наш е војске. С ти-гох и до при станиш та. Т у су биле постројеце јединиц е Ko je су ce укрцавале у бродове. Било je ту савезничких ратнихлађа разне врсте, стално под паром . У ниским , турским м е-ханам а, ко јих je било доста, врило je као у кош ници. Т акош етајући набасах на једн ог потпоручника из наш е ђачкеС копске чете. О н м и рече да чека укрц авањ е у б,род. П ослекраћег разговор а упитах ra: „И м ате ли н овца?” О н потврдии одговори да им а једно 300 ди нара. Рекох м у да м есеци м анисам при м ао своју оф иц ирску плату, a оно м ало napa п о-трош ио. Б огољ уб П оповић — тако ce он звао — даде ми безречи у зајам 150 д и н ар а... П озвах ra да прославим о Б адњ евече овде у граду и упитах: да ли би ж елео да вечера са м номкао м ој „гост”, ш то он при хвати. П ом ислих: ,,О вај изгле-дом снаж ан, као ja висок оф ицир, благих очи ју и гласа, пле-м енит je човек и сигурно одличан оф иц и р”. Т акав je ибио — јуначина права. Ha К рф у см о об ојица били распо-ређени у исти пук, борили см о ce на С олунском ф рон ту ра-м е уз рам е и постали одлични , нераздвојни другови. Н арав-но да сам м у дуг вратио чим сам плате црим ио. A услугукоји м и je учини о ни до данас нисам заборавио.

У једној крчм и пуној ди м а и наш е војске —■оф ици ра ивојни ка — прославили см о Б огољ уб и ja Б адњ е вече 1915.године, уз ћуреће печењ е и кисело вино. П ричали см о о на-ш им ратним дож ивљ ајим а и о рату на разним ф ронтовим а.У крчм и см о наиш ли и на неке познанике. О дједном прим е-тих неке оф иц ир е са ознаком 10-ог пеш адијског пука. П ри-ђем столу и сазнадох да су из 10-or кадровског пука О дбра-не Б еограда. О ни м и п отврдиш е већ п ознату вест, да м и jeм лађи брат Ђ орђе, активни потпоручник из 46. класе В ојнеакадем ије, као заступн ик ком анди ра чете у том 10-том пуку,погин уо при ликом борб и на Д унавском кеју, код сам е бео-градске. тврђаве. Један м и о д оф ицира потврди , да je лич-но видео б рата Ђ орђа м ртвог, када су ra њ егови војни циносили полож еног на једна кућна врата. Б ио сам веом а уту-чен. А ли, када сам стигао на К рф доби х потврђену вест дам и je брат Ђ орђе ж ив и да je као теш ко рањ ен пао у роп-ство. Б ио сам изван себе од радости. Te ноћи веселио самce са друговим а на К рф у, у логору под м аслинам а, све досам е зоре уз ф ранцуско црно вино из А лж ира. За братаЂ орђа везивале су м е не сам о наш а весела заједничка м ла-дост у дом у родитељ ском , већ и м ноги дож ивљ аји из бал-канских ратова, у којим а см о обојица учествовали као до-бровољ ци — без дозволе родитељ а —■ одбегли од куће иш коле — као и дож ивљ аји из овога првог светског рата.Б ио je већ теш ко рањ ен у бици на Ц еру, na сада још теж е.И на крају, п оред теш ке ране још и у ропству.

Т у у Д рачу дож ивео сам потапањ е пет велики х савез-ничких бродова, к о ј и с у д о н е л и наш ој в о ј с ц и х р а н у и хитнуопрем у. Д ан рани је било je велико весељ е и код нас на



Т етовски одред у зпм у 1915. 83

предстраж и Д рача, када ce чуло, да су најзад стигли дебе-ли теретњ аци са храном у п ристаниш те. С утрадан пак, зо-ром , загрм еш е са м ора теш ка артилерија плотуни м а и то-повска зрна су ш иш ала преко наш их глава. Би ло нам jeјасно да je то препад непријатељ а, те кренусм о са полож а-ја. С а неколико чета и м итраљ еза, трчећим кораком ка при-станиш ту, где заузесм о бусије и отворисм о ватру на јед-ну непри јатељ ску пом о.реку ескадру ратни х бродо ва. Ш та ceдесило? А устријски ратни бродови — пет на броју — уш лису у сам о Д рачко при стани ш те. Т у са неколико стотин а ме-тара, отворили су плотуни м а топ овску ватру на теретне са-везни чке бродове, који почеш е тонути, a ратни х брод ованаш их савезни ка нигде на види ку. С рећа, да у том тренуткуније било укрц авањ а наш е војске, јер je јед ан ко н во ј те ноћибио кренуо за К рф , праћен савезничким бојни м бродови м а.П ротив непри јатељ ских бродова дејствовао je од некудаједан наш пољ ски топ, али без дејства на челичне оклопе. Aпуш чана наш а з;рна била су за њ их лавеж паса. К ада непри-јатељ ски бродови посврш аваш е посао у пристани ш ту, кре-нула je ескадра луком ка пучини. Т ада ce од једном затресенебо од експлозије, и на наш е очи експлодирада je једналака крстарица наиш авш и на м орску мину! У вијена у облакди м а и ватре, нагло je тонула и када ce дим неш то слегао,видео ce сам о још прам ац лађе, са кога скачу м орн ари у

м оре на ком е je горело уљ е. С ам о један je остао там о напрам цу до краја — капетан брода. Н акон неког врем ена,савезни чки м оторни чам ци вадили су из м ора п огорелем ртве м орнаре, a капетана брода довели — ж ивог. Б ио jeсав ч а ђ а в од дим а — као А рапин . Ч ули смо, да м у je савез-нички адм ирал повратио сабљ у-стилет.

П осле прве експлозије наиш ла je и друга лађа — једнаторпи љ ерка — на м ину, али je са ум ањ ецом брзин ом ип акотиш ла на пучину. Д оц ни је чусм о, да je и та лађа потонула.Т ек после неког врем ена угледасм о на отвореном м ору рат-не лађе наш их савезника, како брзо плове ка северу, a за-тим чули и потм улу топовску паљ бу далеко на пучини.Б лагодарећи одличној заш тити савезни чке м орнарице ко-ја je пратила наш е кон воје на К рф , na одатле на С олун, ни-једна лађа кон воја наш е војске није бил п отопљ ена од под-м орниц а. Т ако нам бар рекош е. Т рагеди ја доб ровољ аца изА м ерике код М едове била je доцн ије велика и туж на опо-мена.

Т у и Д рачу срео сам при укрцавањ у м ој стари 2-ги пе-ш ади јски пук II-o r п озива — у м ного бољ ој кондиц ији Hero м и, м ада изгладнели. П оздравио сам ce са својим до-брим д руговим а, ком анди ром капетаном Б арбуловићем , ка-петаном В ојводом К овачевићем , потпоручниц им а другови-м а из С копске ђачке чете — М . Јањ уш евићем , В ељ ком С та-нојевићем , С . С елесковићем и другим , као и са својим ода-ним старим Т опли чани м а у м ојој бивш ој чети и војни ци -



м а капетана В ојводе К осте П ећанц а, под чијом сам ком ан-дом такође био. О д њ их сазнадох да je тај пук, под ком ан-дом пуковника Јанковића, названог „Б ож а Л уди ја”, био од-ређен да прати В рховну ком анду за врем е целог одступањ аи да за то врем е, и против своје вољ е, није ни „пуш куопадио”.

У врем е када су ce укрц авали последњ и пукови и једи -нице у Д рачу, са П рестолонаследни ком А лександром , А устри-јанц и оп ет почели да бом бардују лристани ш те и варош .Б ило je, каж у, ж ртава м еђу наш им на пристаниш ту. К рајемдецем бра стиж е најзад наређењ е да цапустим о полож ај предД рачом , и као једна од последш их једи ни ца кренем о пеш кеза В алону, где ћем о бити укрцани . Рекли су нам да je опас-ност повећана од подм орн иц а и да je В алона сигурни ја. С ве-једно , како било, сам о да ce отиснем о из ових баруш тин а идођем о до бољ е исхране и см еш таја, за оболеле војни ке.П рим љ ена je храна за м арш : за свакога no два бела хлеба одno кг, две конзерве м еса и 40 м ањ их пексим ита. В ојни ци м асаопш тавам да je то једин а храна за 5-6 дана — м арш оваће ce4 дана. О братио сам нарочиту паж њ у на околност, да дневниоброк нећу контролисати, већ да свако тако подели храну,да м у потраје до краја — до укрцавањ а.

“О ца бих убио за парче хлеба”, — то су речи једног м огваљ аног војни ка. У кратко да опиш ем како ce то десило.

П ош то см о неш то одахнули пред Д рачом , кренуо je одредза В алону. М арш овало ce у потпуном реду, путем који jeбио у добро м стањ у. Ц рвог дана кренусм о јутром кроз самД рач, прво све поред м ора, право на југ. П рођосм о поред ва-рош и К аваја и заноћисм о пор ед пута, испред реке Ш кум бе,коју сутрадан пређосм о. В рем е je било лепо, неш то облачнои благо. Заостајањ а бивала су ређа,, a одм ор ce давао чеш ће.Д ругог дана дођосм о до м еста Л унхњ е, једна путна раскр-сница од Е лбасана и С ерата. У логори м а no ко ја ватра ококоје ce купе војни ци и греју уз об рок при м љ ене хране. О би-лазећи логор, у обе ноћи при м етих да неколико војника noсву ноћ једу и од рж авају оне м але слабе ватре на огњ иш ту.Р екох им да храну чувају за идуће дане, јер не знам о коли коћехмо ce у В алони п ред укрцавањ е у лађу у пристаниш ту за-држ ати. “He брини за нас, господин потпоручник, знам о м иш та je глад” од говори м и један од њ их, прави скелет од че-века, ком е je душ а већ би ла у носу и који je чеш ће заостајаоу м арш у, да ce опет по јави ж ив у логору.

Т рећи дан м арш а приближ авам о ce реци В ојуш и и тузаноћим о. П ред зору, када ce пробудих , при м етих да м и не-м а м ога „јастука” — би сага са храном под главом и утврдихда су нестале. Згрануо сам ce од чуда, ко je м огао д а м и изву-че бисаге испод главе, a да то не при м етим , али још виш есам био запањ ен да je то м огао бити један од м оји х војни-ка, који су једин и и знали где ja држ им своју храну. Ч им jeсвануло постројио сам војни ке и саопш тио им крађу м ојих

84 ГЈ1А С Н И К С рпског историјско-културног друш тпа “Њ Е Г О Ш ” _______



Т етопекн одред у зпм у 1915. 85

би сага и хране. Н аредих да сам и нађу крадљ ивца, који ce

налази м еђу њ им а и дадох вољ но за четврт сата. Н о, врем епрсф е без резултата, те им дадох пон ово четврт сата вре-м ена да кривца пронађе. У скоро зачух и ви дех исако неко-лиц ина м лате оног војника ком е je била „душ а у носу”, ико ји je последњ е две ноћи вазда jeo крај ватре, a кога самопом ињ ао да храну чува. Н аредих да ra п риведу м ени. П о-стројих војни ке, a н аредник приведе М илоја — како ce тајнесрећник звао — јадног, лиц е као права см рт, очи д уб окоупале, сам а кост и кож а. У питах гласно д а сви чују:

— “Јеси ли ти, М илоје, украо м оје бисаге са храном но-hac и спод м оје главе?”

“Г де су бисаге и заш то си то учи нио?”М илоје м е погледа у очи и одлучним гласом одговори : — “Jecaм , госп один П отп оручн ик, ja сам бисаге ноћас

украо, ето их поред пута, напред, под кам еном .”Н ареди х да под п ратњ ом бисаге донесе, које м у бацих

пред ноге. Х ране није готово виш е било у њ им а. Т ада raупитах:

— “Je ли ти, лопуж о, заш то си м ени, твом стареш ини,украо храну кад си толико и ти прим ио? Ш та заслуж ујешсада?” М илоје на то одговори:

— “К ри в сам , госп один П отп оручник, био сам гладан

као вук. М олим , казни те ме и уби те м е сада. Г лад м е jeнатерала, да ce тако огреш им — a верујте м и за Б ога — оц абих свог убио за парче хлеба”.

И ако сам био љ ут као рис, ове њ егове речи м е дирнуш е.О братих ce војни ци м а:

“В ојници , ш та заслуж ује ова лоп уж а сада, који j e свомстареш ин и украо ноћас храну? В и знате ш та см о преж ивелизаједн о, a знате, такође, да см о сви овај об ро к хране предм арш , као и увек до сада, под једн ако п рим или. To није са-м о грех за српског војника, већ и срам ота. Ш та заслуж ујеовај наш бедни друг као праведн у казну?” С ви у глас по-

викаш е: — “Д а ce стрељ а, да ce стрељ а!”П ом ислио сам ш та сада да радим и како М илоја да каз-

ним . Би о je виш е м ртав него ж ив од глади и п рем ора. С адау оваквом стањ у не м ож е да и здрж и ни какву казну. О дгово-рих војницим а: „О вај М илоје не заслуж ује да ум ре од српскепуш ке. Н ека ra je срам , ш та je учинио. К ада стигнем о наК рф , ако остане ж ив, биће суђен за то недостојно дело.”Н аредих да им а стално да буде на челу колоне н аш е чете.Заузет на К рф у око разни х дуж ности и реоргани заци је п ука,забор авио сам на М илоја. П осле једн о два м есеца, када сам

надгледао поделу обуће војни ци м а, препознах М илоја, опо-рављ еног, рум ена лица, како ce см еш и. “Ти им аш да будешсуђен. Јави ce на рап ор т”. Ha рапорту и зјадао ce да r a “м оридуш а” ш то je то учинио и да je заслуж ио велику казну, алим е зам оли да м у крађу опростим . Рече: „П огин ућу за вас”.




Н исам хтео п оново да ra пониж авам пред друговим а и че-том , те одредих да подуж е деж ура у логору и очитао м у у“четири ока” добру „вакелу”, да je плакао као дете. Д оц-није одредио сам М илоја за ордонанса, к оју je дуж ност од-лично врш ио. He знам да ли je остао ж ив, јер сам пред бор-бе на С олунском ф ронггу затраж ио да п ређем у м итраљ ескоодељ ењ е, где сам био водник. Затим , no погиб ији м ог драгогдруга активног потпоручн ика Рад оја Ђ урђића, дуж е сам биозаступни к ком анди ра м итраљ еског одељ ењ а и батаљ она у13-ом пеш адијском пуку „Х ајдук В ељ ко”. Заиста, глад jeвелико и скуш ењ е и често узрок за велика пониж ењ а.

Ч етвртог дана м арш а пређосм о реку С ем ени и no достабаровитом путу при бли ж авали ce реци В ојуш и, где см о на-иш ли на страш ан п ризор: на гробљ а наш их хиљ ада најм ла-ђ н х регрута, који су ту оставили своје кости. И талијанскавојска није им дозволила да пређу реку и продуж е пут доВ алоне, док су наш им заробљ ени ци м а, који су испред наш ихрегрута там о први стигли, допустили прелаз, да би их,затим , одвели у италијанско ропство. Н аш и су пак м ладирегрути ту, код В ојуш е, пом рли од глади.

Г ледајући ову гробн иц у невиних м ученика, љ удску тра-гедију, п итао сам ce, ко je за ту погиби ју од говоран? Н ем асум њ е да за ту Г олготу пада одговорност у првом реду наИ талијане, ко ји су ce и тим путем светили С рби ји ш то je ра-ди Х рвата и С ловенаца одбила Л ондон ски пакт. A поред то-га река В ојуш а била je северна грани ца италијанске окупа-ционе зоне на југу А лбани је и служ ила je као заш тита важ -ног при станиш та В алоне, ш то су наш е м еродавне власти м о-рале знати. Tor четвртог дана стигосм о, најзад, како je би лопредвиђено, до В алоне. П реноћисм о на сам ом прим итивномпристани ш ту, крај сам е м орске обале, где су били разапетим али војни ш атори на песку. Ha пристаниш ту, недалеко одобале, би о je укотвљ ен поред неколико ратни х савезни чкихбродова, један велики бр од италијанске м орнариц е, “П рин-цеза Јелен а”, од око 26.000 тона. Један од н ајлуксузнијихбродова И талијанског пароб род ског друш тва, који je би опреудеш ен за превоз трупа. Годину дана доц ни је, тај позна-ти путнички брод био je потопљ ен од подм орница.

П осле једне преспаване ноћи под ш атори м а, ту крај м о-ра, почело je зором укрцавањ е чам ци м а у „П ринц езу Јеле-ну” . В ојни ци су са подозрењ ем , a неки и са страхом , улазилиу чам це, чудећи ce ш та их je после свега преж ивелог снаш ло.Т олику воду и м оре нису ни када им али при лике ни да виде,a кам оли да ce возе no таквој стихији. Ha брод у су нас са-чекали ком андант с оф иц ири м а, срдачно нас поздравили иупућивали у велике до њ е простори је брода, где см о см естиливојнике. П ролазећи кроз горњ у палубу сачекали су нас п редберберни цом четири у бело одевене брице. Ч им см естих сво-је војнике (нас оф ицире см естиш е у луксузне кабин е I и IIкласе), навратих у берберниц у да ce обри јем и ош иш ам . Зби-



Т е т о н с к п о д р е д у з п м у 1915. 87

љ а сам ли чио на правог ш ум ског човека. О вако освеж ен,

навратио сам у своју кабину. Био сам задивљ ен њ еним лук-сузом . Н исам очим а веровао да ћу после толиких м есецинеодевен спавати на белим душ еци м а и окуп ати ce у топлојкади. А ли чисту одећу, a кам оли ноћну кош уљ у, нисам им ао.П отраж их К ом анданта брода и зам оли х ra да м и „по зајм и”једну кош уљ у. Н о капетан ми рече да су и он и сви њ еговидругови, као и м орнари, у рани јим транспортим а целу сво-ју одећу већ раздали. А ли, додаде, да he м и послати њ еговупоследњ у кош уљ у, коју м огу да задрж им за „успом ену”. Т а-ко дођох бар до чисте кош уљ е.

К ада je пала ноћ, no изврш еном укрцавањ у, “П ринц езаЈелена” ce отисла на пучину, у пратњ и неколико брзих рат-них бродова. О тиш ао сам да обиђем војни ке који су прим а-ли лаку храну. М и, оф иц ири , скупили см о ce у великој лук-сузној трп езарији за вечеру на сјајно постављ еној трпези.П ред сваким тањ иром су две ф лаш е вина — белог и црног.Ha челу стола je наш ком андант. Т у je и ком андант брода,који нам одрж а кратак говор. Т иш ин а je владала м еђу намапрем ореним . А ли при крају вечере разговор je постао ж ив-љ и. Ja ce изм акох на врем е да прош етам no п алуби и да ceнадиш ем свеж ег ваздуха. Ц ео брод je био зам рачен — била

je дата строга наредба да ce не см е нигде на палуби палитисветлост збо г опасности од непријатељ ских подм орни ца. Т а-ко ш етајући no палуби п осм атрао сам неш то узбуркано м о-ре. Hoh je била там на, небо покри вено облацим а, али ceбела пена таласа ип ак назирала. У близини б рода круж илису великом брзин ом савезнички ратни бродови. П ром иц алису као авети и осигуравали нас од непри јатељ а. П итао самce: куда иде ова наш а непобеди ва војска, сада када смо из-губили дом овину? Где he стати, одакле опет уз борбу зем -љ и кренути? К о he стићи дом у свом у овом рату, ком е крајанема?3бил>а, ово je доба „бити или не бити”. Заклеле ce двенајм оћни је Ц аревин е и једна „бр атска” К раљ евина, да уни-ш те наш српски н арод — поново, после К осова. А ли до садаим то н ије успело. И неће.

Т ако занет мислим а зачух неку ларм у на прам цу брода.П ож урих там о о им ах ш та да видим : неколико и талијанскихм орн ара уз вику и псовку извлаче неколико наш их војни каиз једно г чам ца за спасавањ е покривеног превлаком . „Ш таce то деш ава овде? Ш та ћете ви у том чам цу?” пови ках вој-ницим а. О д тих несрећника сазнадох да су у чам цу, п рисветлости свеће, коју су негде на броду дигли — играли кар-те! П лануо сам од беса због такве нем арности. О ни уопш те

нису били свесни коли кој су опасности излож или наш броднепријатељ ским подм орницам а. Д ош ло м и je да их бациму м оре. Зар сада, п ред спасењ е, да ce збо г њ иховог угурсуз-лука подавим о као м иш еви — око 2000 љ уди! Н аредим јед-ном пож арни ку да их повеж е и спроведе свом ком андиру.



88 Г Ј 1А Н И К р п с к о г и с т о р п ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш '

К олико сам љ ут био, ип ак сам веселог лиц а себе пи тао: ш та

су све у стањ у да ураде наш и војници .Једва сам наш ао своју кабин у, скинуо своју похабануодећу, окупао ce и легао у м еку, топлу, чисту постељ у —м ртав ум оран. Б род je стењ ао и дрхтао п од пуном паромм аш ин а и полако ce љ уљ ао. Н о сан никако да дође — овакоу кош уљ и и м екој постељ и. П ретурао сам ce неко врем е.(Знда сам ce ди гао. К орачао no кабини. О пет легао, да ceпоново придигнем , na опет легнем . П уш ио сам и разм иш љ аош та см о преж ивели. М ислио на наш у зем љ у, на наш е драге иближ њ е. М ислио на старе родитељ е, на рањ еног брата у за-робљ ениш тву и на погинуле другове. Л егао сам поново, али

сан никако да дође. Д убоко у ноћ придигнем ce поново.О бучем своју ваш љ иву, знојем натопљ ену одећу и уни ф орм уи тако обучен легнем на под. У брзо сам заспао тврдим сном.

Д у ш а н . Р О Ш



Р Б И И А Р Б А Н А И

П итањ е проучавањ а односа С рба и А рбанаса нарочито je данас актуелно. У овом е раду биће обухваћени односи С рбаи А рбанаса кроз неколико векова њ иховог ж ивота, затим ћеce излож ити догађаји из недавне прош лости, na he ce, нај-зад, дати објективна анализа данаш њ ице с погледом на бу-дућност.

* * *А рбанаси су пореклом И лири. И м е им д олази од једног

великог илирског племена, које ce звало А лбанои и чи је jeсредиш те било око К роје. С ам и себе зову Ш кипетари илиШ иптари. Н азивају ce још и А лбанци, a ми их зовем о и А р-наутим а. С воју држ аву зову Ш кипериа или Ш кипнија. М и-слим да им е Ш ип тари значи синови орлова.

За врем е рим ске им пери је А лбани ја je била м ала рим скапровин ци ја, преко које je, од Д рач а ка С олуну, a одатле по-ред Јегејеког м ора прем а Ц ариграду, водио чувени пут ViaEg na tia . П ри подели Ри м ског дарства, А лбанија je п отпалапо д И сточно дарство, a потом je била дуго под влаш ћу В и-зантије. У след досељ авањ а С рба и других С ловена на Б ал-кан и њ их овог прод ирањ а на југ и запад, м ала арбанаш каплем ена су ce м орала пред њ иховом навалом повлачити истеш њ авати у брдске крајеве зем љ е. С рпски краљ Б одиним ао j e у С кадру своју престони цу при крају 11 века, a кнезЈован В ладим ир још рани је владао je С редњ ом А лбанијом .Д оцн ије, за врем е Н ем ањ ин ог сина С тевана П рвовенчаног,односи извесних албанских плем енских ш еф ова са С рбим абили су врло пријатељ ски, na je С теван удао једну ћерку заарбанаш ког првака Д им итрија П рогоновића.

Е пирски деспот, доц ни је цар, држ ао je једно врем е А лба-нију, a потом су je освојили Б угари и остали у њ ој ш еснаестгодин а, од 1230 до 1246. Ч итав низ борби настао je изм еђуни кејског царства, сицилијанског краљ евства, анж ујске дина-стије, епирског деспота око ове м але зем љ е. А нж ујци су им а-ли извесне планове против В изантије, na су их у том е пом а-гали српски краљ еви Д рагутин и М илутин, чи ја je м ајка билаА нж ујка. А нж ујци су ce учврстили у А лбанији у почетку дру-ге половине XIII века, и држ али су при м орске градове. М ада

je испрва ic А нж ујцим а био лепо и сарађи вао против В и-зантије, краљ М илутин je доцни је дош ао с њ им а у сукоб, јер

je, због своје спољ не и ун утраш њ е политике, м орао са В и-зантијом д а ce м ири. Б арски архиепископ, ф равдуски дом и-никанац, Г ијом А дам , постао м у je велики непри јатељ , углав-ном збо г пром ене политике прем а А нж ујци м а с једне стране,док ra с друге стране није трп ео зато ш то je православни краљ .



90 Л А С Н И К С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е О Ш ”

Н ајбољ е везе са А рбанасим а држ ао je цар Д уш ан. О н jeприм ио њ ихову пом оћ у борбам а у Еп иру и Тесалији и имаочи таве одреде А рбанаса у својој царској војсци. Kao против-услугу за ту пом оћ, он их je колонисао у Е пи ру. У то врем е^,Њ ихова главна седи ш та су била у четвороуглу и зм еђу С ка-дра, П ризрена, О хрида и В ал о н е.. .” Један од најглавнијихарбанаш ких главара тога доба, Д им итрије С ума, био je Д у-ш анов пријатељ . С коро две стотине година, од ц ара Д уш анадо краја XV века, српски језик са ћи ри ли цом би о je званичанјезик у преписци арбанаш ких главара и великаш а.1)

Б алш ићи су, после см рти цара Д уш ана, држ али севернуА лбанију, док ce тада истакнути албански п рвак К арло Т опи -ја ни је ди гао и против њ их и п ротив Ф ранака. К рајем XIV

века, М лечићи су уценили А рбанасе да им пом огну п ротивТ урака, na су им за ту пом оћ узели градове Д рач, Љ еш ик а д а р .

Т урц и нису м огли заузети ц елу А лбани ју чи тавих седам -десет година. Ђ урађ К астриот, арбанаш ки јун ак из XV века,по знат и п од им еном С кендер-бег, брани о je своју м алу зем -љ у ди вовски и одолевао чак и силном султану М урату II, који je ли чн о ком ан довао турском војско м у освајањ у А лбаније.А ли ce м орао, 1450, вратити без успеха.

* * *К ад je Т урска окуп ир ала А лбанију, већи део А рбанаса

пр еш ао je у м услим анску веру. Т им е су постали повлаш ћени .С илни С инан П аш а, ко ји je спалио тело С ветог С аве и који je би о ви ш е пута велики везир турског царства, био je А рб а-нас родом из Т опојана код Љ ум -К уле. П осле сеобе С рбапо д п атријархом Ч арнојевићем , н апуш тене српске зем љ е при-тисли су А рбанаси. Њ и хо в налет на српске зем љ е био je углав-ном у XVIII и XIX веку. У надирањ у п рем а североистоку иистоку, он,и су потискивали С рбе и заузим али њ их ова селаи им ањ а, допревш и чак до П араћина, одакле их je кнез М и-лош пол ако иселио.*) О д свих народа с којим а су С рби натлу Јуж не С рбије били у дод и ру најш тетнији су no српски

етни чки разви так били А рбанаси, који су од кр аја XVII I ве-ка показали огром ну експанзивну снагу, a једин и пут ш ире-њ у без отпо ра водио и х je у српске зем љ е”. Т ако су створи-ли један густ појас од С кадра, пр еко М етохи је и К осова, за-тим преко Л аба, Т опли це и Јабланиц е до М ораве, док су наи с т о к о т и ш л и често до и за К ум анова. „У крајевим а на тлу

1) В и д е о с а м у Т и р а н и , у Н а р о д н о м м у з е ју , п р о г л а с е и з 1912. ro- д и н е , у к о ј и м а с а м н а ш а о в и ш е с р п с к и х р е ч и . Т а д а ce у п о т р е б љ а в а л а с р п с к а р е ч „к р а љ ”, д о к с у je д о ц н и је з а м е н и л и с в о м „м б р е т ”.

2) П о с л е о с л о б о ђ е њ а н и ш к о г , п и р о т с к о г , т о п л и ч к о г и в р а њ с к о г о к р у - г а , 18T8, с р п с к а в о ј с к а je н а ш л а в и ш е с е л а о к о В л а д и ч и н о г Х а н а н а с е љ е н и х

А р б а н а с и м а , к а о М а с у р и ц а , С у р д у л и ц а , Л у г о јн и ц а , Ж и т о р а ђ е , Л у к а в и ц а , П к о д о љ ц и , Б и н о в ц и и д р у г а . л а в н и љ у д и (А р б а н а с и ) и з т и х с е л а , п р е к о 200 њ и х , п о л о ж и л и с у о р у ж ј е п у к о в н и к у Ђ о к и В л а ј к о в и ћ у и за к л е т в у л о ј а л н о с т и С р б и ји и њ е н о м к н е з у М и л а н у и с т о г д а н а к а д je с р п с к а в о ј -

в о ј с к а у ш л а у Х а н . Д о ц н и је , н а ј в е ћ и д е о т и х А р б а н а с а ce о д а т л е о д с е л и о .



р б и и А р б а н а с и 91

данаш њ е Југославије, А рбанаси су ново стано вни ш тво”. К ра-

јем XII века, значи за врем е владе С тевана Н ем ањ е, a сигур-но и раније, све зем љ е у Југославији , где их данас им а, билесу насељ ене искљ учиво С рбим а.

Ж иво т под Т урци м а А рбанаси нису осетили као терет, собзиром на то да су ce снаш ли п реласком у ислам . Kao м у-слим ани, a већина А рбанаса je м услим анска (данас их им а65% муслимана, 25% православних и 10% католика), онису као и Т урци б или владајући народ, na je о д XVI, a наро-чи то у XIX веку, био знатан број А рбанаса на истакнутимвојни м и ци вилним пол ож ајим а у турском царству.

Т урци ce нису м ного м еш али у унутраш њ е ствари сво-

је на запад истурене провинц ије. Т у су врш или власт и управ-љ али арбандш ки главари, ш еф ови ф исова и барјактари, управ-љ ало ce плем енски no старим народним обич ајим а. Ч ојствои јун аш тво ce ценило изнад свега, исто као и ко д наш ихЦ рн огораца. К рвна освета je била норм ална ствар и установабез које ce ж ивот ових горш така ни је м огао зам ислити.

Kao суседи Ц рн огораца, А рбанаси су често уп адали кодњ их и пљ ачкали. А ли им ни Ц рногорци нису остајали дуж -ни. У XV III веку био je на гласу као арам и ја и вођа арбанаш -ких ускока чувени М ахм ут П аш а Буш ати, и з С кадра, или,како су ra Ц рн огорц и звали, Б уш атлија, који je виш е пута

годиш њ е упадао из С кадра у Ц рну Гору, врш ио пљ ачке и01ДГ0НИ0 чи таве џелепе >стоке. В ук К араџић цитира једно пи-см о упућено владиц и П етру I С ветом е, у ком е Бу ш атли ја обе-ћава да неће виш е упадати у Ц рну Г ору и досађивати, закли-њ ући ce: „Т ако м и м оје љ уте А рбаније!” А ли Ц рногорци нисуверовали у њ егову заклетву: Б уш атли ју су уби ли и ослободи -ли ce упада и пљ ачки.

У XIX веку А рбанаси су ce ш ири ли на исток и северо-ист на ш тету С рба. О ни су при тисли стари дентарсрпске држ аве. ,,Н аш у свету зем љ у”, како су je старији срп-ски п исци звали. Н арод који ce ту налазио или су отерали

или асим иловали и тако постали бројни становни ци старесрпске зем љ е, у ко јој рани је нису били.2) С тари величан-ствени српски м анастири, м онум ентални Д ечани , П ећка П а-три јарш ија и Грачаница, наш ли су ce одједанп ут опасани гу-стим арбанаш ким насељ им а.

А сим илаторски дух код А рбанаса je врло јак. О ни суасим иловали чи тава српска села, н,е сам о на К осову и Me-тохији , већ и у Реци исп од Г остивара и у околи ни Д ебра. У

3) У Д е ч а н с к о ј х р и с о в у љ и , к о ј у je и з д а о с а м к р а љ т е в а н Д е ч а н - с к и , 1330, a к о ј у je п у б л и к о в а о т о ј а н Н о в а к о в и ћ у с в о ј о ј с т у д и ј и ,, е л о ”,

н а в е д е н а с у с в а с е л а о к о Д е ч а н а , к о ја п р и п а д а ј у м а н а с т и р у . Б и л о и х je у к у п н о 45. О н а и м а ју ч и с т о с р п с к а и м е н а , к а о Ч р в е н о б р е ж а н е , И с т и н и ћ и Б о х о р и ћ и 4 т р е л а ц , П р e к и Л у г и т д . И м а л о и х je с а 180 и в и ш е д о м о в а , a б и л о и х je и н е к о л и к о м а л и х с а н а ј м а њ е с е д а м к у ћ а . в е г а je ј е д н о б и л о а р б а н а ш к о с а у к у п н о 11 к у ћ а . И м е н а т и х р б а с е љ а к а с у б и л а н а п р и м е р М и л к о , т а јк о , Б о г о је , М и р о с л а в , М и л о ш , Р а д о с л а в , Д о б р о с л а в , О б р а д и т



92 Г Ј 1А Н И К р п с к о г л с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

М авровим Х ановим а сам срео човека, 1935, чије je им е билоН еоф ит Јовановић. О н je био православне вере, a није знаони једне речи српске. Г оворио je сам о арбанаш ки. У С копљ усу ж ивела браћа Н ики ф орови ћи , од којих je један, Б ора, биопекар, a други хотелијер. Д ош ли су из Р еке у С копљ е, тусу почели да раде и научили наш језик; м атерњ и језик и м jeб и о арбанаш ки. К ад сам једанп ут са Бором разговарао и пи-тао ra: како то да они, С рби, изгубе свој језик, он м и je не-како поносито одговорио:

— Јесте, јази к см е сагуби ле, ам а сме вера наш а срп скасачувале.

О вде je случај са поарб анаш авањ ем српских села, којасу остала у православцој вери. О на, пак, која су преведена уислам , по арбанаш авана су м ного лакш е и брж е. Тако ce ра-чуна да на наш ој тери торији данас м еђу А рбнасим а и м а једваједна трећина правих аутохтони х А рбанаса, д ок су осталедве трећине поарбанаш ени С рби. М еђу аутохтоним А рбана-сим а углавном су све Геге.

Т ерор и пљ ачка били су м етоди, којим а су ти љ уди н ади-рали у српске земљ е. С рпска села су давала и звестан отпор,али су снаге биле нејаке. С рпске сељ ачке породице нису ceделиле и остајале су у породичн им задругам а, које су дости-зале знатан број задругара способн их за оруж ану од брануод надирући х А рбанаса. А ли ce теш ко м огло одолети арба-наш ком насиљ у. П оједине арбанаш ке силеџије, још пред крајXIX и почетком XX века, као М ула Зека у П ећи и Р иза беји Б ајрам Ц ур у Ђ аковиц и, били су нека врста дахија, којим а

je званичн а турска власт повлађи вала. Е во једн,ог оп иса ж и-вота С рба у Ђ аковиц и и околини под терором тих зулум ћа-ра: „Ж иве усред варош и у кулам а које су ограђене високимз-идом , и унутра држ е каш то no стотине наоруж аних м ом акакоји их чувају и уливају страх у варош и и no околини , слич-но средњ евековним разбојни чким ритерим а. Х риш ћанско ста-новни ш тво je под оваквим при ликам а без икаква права и безличне и им овне сигурности: често ce деш ава да п оједини осио-ни А рнаути уцењ ују богатије љ уде новчано, узим ају изхриш ћанских дућана ш то им треба a не плаћају, отим ајуж ене, и на послетку истерују их са им ањ а и кућа; зато jeсрпско становниш тво осиротело, м ахом права ф укара, осо-бито у Ђ аковици ”.

В елики српски писац из XIX века Јаш а И гњ атовић опи-сује, 1840, у једној својој причи, сусрет на лађи, ко ја je иш лаиз Н овог С ада за П еш ту, једног С лавонца С рбин а са двоји-цом м ладића С рба, родом од П ризрена. М ладићи су иш ли усвет у печалбу. И гњ атовић их оп исује као м ом ке од једвадвадесет годин а, којим а ce већ на сум орном лицу види ж а-лост и јад.К ад их je С лавонац пи тао: да ли су С рби, старији од њ их

je уздахнуо и рекао: — С рби см о но см о арбанаш кс раја. ... a кад си раја сва-




како ти je зло. Турц и и А рбан аси .. . гњ ече нас, хоће да наси скорен е... Н ем ам о стопу зем љ е где м ирно м ож ем о глав\м етнути... . О ца су м и убили А рбанаси. . .У том е онај м лађи дод аде:

— A м ој отац je у затвору у П ризрену; сестру су м и оте-л« А рбанаси, na сад у харем у к у к а. ..

Н ису ce сам о села асим иловала и ислам изирала већ и ве-лики број угледни х српских властеоских п ород ица који jeпостао и у новој средин и оно ш то je био у старој. Б еговиЦ рноглавићи из Ђ аковице, Ц ена-бег, зет А хм ета Зогу, Г ани-Б ег и С улејм ан-бег, постали су од С рба А рбанаси; С еф един-бег М ахм удбеговић, бивш и народн« посланик и сенатор изП ећи, потом ак je Ц рнојевића; чувени арбанаш ки прваци изС анџака, Н еџиб и Ф ерад-бег Д рага, затим , бивш и народнипослани к из С копљ а, Зејнел-бег И брахим С трацим ир, такођесу пореклом С рби. П о селим а су негде остала још стара срп-ска им ена, која поарбанаш ени С рби нису пром енили, као С те-пановићи, Л екићи, Б ојковићи, Г ојковићи и др. О ви љ уди чу-вају чак српску косовску традиц ију и „славе М илош а О били-ha као јунака и свога зем љ ака”.4)

П овлаш ћени п од Т урцим а, А рбанаси-м услим ани нису би-ли лаки ни својим хриш ћацским саплем ени цим а, који су мо-рали да беж е пред њ иховом сам овољ ом . Te католичке арба-наш ке избеглице склањ але су ce из А лбаније и насељ авалеce где су м огле сам о да не буду на дом аку своје м услим ан-ске браће и суседа. Једни су побегли преко Јадрана у јуж -ну И талију, a други су беж али у наш е зем љ е. О д тих и збег-лиц а м и им ам о два знатна насељ а, једно у А рбанасим а кодЗадра, насељ ено 1736, a друго у Н икин цим а у С рем у, на пру-зи и зм еђу Ш апда и Рум е, насељ ено отприли ке у исто врем е.Б ивш и краљ евски нам есник др И ван П еровић п отом ак je тихнасељ еника из А рбанаса, a бивш и хрватски м инистар Н ико-ла Н икић потом ак je оних из Н икинаца.

* * *П очетак XX века обележ ен je на Б алкану великом бор-

бом балканских народа да учврсте своје позиције у онимделовим а Балкана, које je држ ала Т урска, да би били спрем -ни за случај кад ce те територи је буду и зм еђу њ их делиле.Б ило je јасно да je Т урска дотрајала. И нјекци ја коју joj j eдала м ладотурска револуција, у нам ери да je поврати из аго-није, им ала je кратко дејство и „босф орски болесник” , какосу Т урску у Е вроп и звали, би о je већ на сам ртничкој постељ и.

А ли ако су ce за тај случај спрем але м але балканске држ а-ве, чи ји су сународн иц и ж ивели под турском влаш ћу и тре-бали да ce ослободе, спрем але су ce и велике силе да ce по-јаве на рочи ш ту за поделу м асе турске им перије. Русија je

i ) Ho и п р е т о г а , б и л о je м е ш а њ а А р б а н а с а и р б а ; б и л о je ч и т а - в и х а р б а н а ш к и х п л е м е «а с р п с к о г п о р е к л а . Ј и р е ч е к , у с в о јо И с т о р и ји р п о м и њ е п о р е к л о В а с о је в и ћ а , П и п е р а и О з р и н и ћ а у Ц р н о ј Г о р и , na в е д а т а п л е м е н а п о т и ч у о д и с т о г п р а о ц а к а о и а р б а н а ш к а п л е м е н а К р а с ћ и и Х о т и .



94 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш "

хтела Ц ариград и М ореузе, Е нглеска и Н ем ачка петролејскапољ а у М есопотам ији, М осулу и А рабијском полуострву,А устрија и И тали ја С олун. С ве су траж иле савезнике за овусвоју п олитику м еђу балканским народим а. И тали ја и х jeнаш ла у А рбанасим а/О на je њ им а била најближ а, a и они њ ој.

У тој борби за наследство Т урске, А рбанаси су били ита-ли јанско оруђе. О ва сила je, no неком уображ еном историј-ском праву, као тобо ж њ а наследница Рим ске им перије, •—см атрала да су њ ене претензије на А лбанију и С олун оправ-дане. С друге стране, за н>у je би ло од ж ивотн ог интересада м ож е да контролиш е О трантски канал, na je стога ж еле-ла да им а у свом е поседу бар јуж ну албанску обалу. Њ ениполитичари, п очевш и од К риспиа, — који je био пореклом

А рбанас, од они х који су ce у XVIII веку иселили у јуж нуИ талију, — см атрали су да je за будућност м ладе великесиле неопходно закорачити с друге стране Јадрана. И кад

je створена парола „Б алкан балкански м народим а” , она jeди љ ала у првом реду на И талију и А устрију, a потом и наРусију.

Н аоруж авањ е извесни х арбанаш ких главара и барјак-тара био je први знак ближ е сарадњ е И талије и А рбанаса.Затим je дош ло просипањ е наполеона, тога најм оћни јег сред-ства за проп аганду, и, најзад, директно м еш ањ е у арбанаш -ке односе са Т урском . П отом je дош ло туткањ е А рбанаса

на српско становни ш тво, које je ж ивело изм еш ано са њ им ана целој линији од О хри да до Т етова na даљ е на север одК укуса преко П ри зрена до старе српско-турске грани це «.одМ ердара.

С рбија je, у почетку XX века, би ла растргнута бригам ана виш е страна. Заузета великим планом ослобођењ а С рбаиспод турског и аустроугарског јарм а, угрож ена економ -ски од А устро-У гарске у царинском рату, она није им ала нисредства ни м огућности да об рати већу паж њ у односим аса арбанаш ким првацим а. С ва апсорбована у М акедони ји иБосни, она je оставила неговањ е пријатељ ства са њ им а м ало

no страни. А ли je ип ак и м еђу њ им а им ала известан бројпријатељ а, чије je при јатељ ство зависило од чврстине њ е-н,ог полож аја на Б алкану (јер ce А рбанаси теш ко хватају затруо ди рек) с једне стране, и од новчане пом оћи с друге.

П осле м ладотурске револуци је, 1908, Турска je покуш а-ла да спроведе извесне реф орм е, којим а су ce А рбанаси оду-прли оруж јем . Њ ихове побуне су постале честе, a турскасила није би ла у стањ у да их ум ири. Г оди не 1911, један одистакнутих арбанаш ких вођа, И са Б ољ етинац, сакупио jeтолико љ уди, к о ји су били наоруж ани италијанским оруж -јем , да je ставио под своју контролу читаву област око К о-сова и П ризрена и до ш ао на челу својих одреда до предсам о С копљ е. М ладотурци су им али м уке да угуш е ову по-бун,у и одбране С копљ е од арбанаш ких напада, али су нај-зад успели. И са Б ољ етин ац je по бегао на Ц етињ е и ту ceсклонио.



р б и i i А р б а н а с н 95

* * *У балканском рату А рбанаси су ce бори ли верно уз С ул-

тана. Е сад-паш а Т оптани био je ком андант скадарске'тврђа-ве, која ce др ж ала до м арта 1913, када jv je пр едао Ц рно-горц им а под условом д а ra не разоруж ају.

С авезни чке победе над Т урском отвориле су врата сло-боде и А лбанији. С рпска коњ иц а je уш ла у Д рач и обзнани-ла да су вековне турске стеге попуцале. А рбанаш ки првацису ce сакупили у В алони, 28. цовем бра 1912, и прогласилинезависност своје зем љ е, и забравш и један ком итет на челуса старим И брахим -бегом В лором .

С рпски односи са представниц им а нове држ аве нисубили добри. С рби су см атрани за завојеваче, na je и зби ла иједна побун а против српске војске, ко ја je м орала би ти угу-ш ена. А устрија и И тали ја су ce испречиле и нису доп устилени разговоре и договоре С рба и А рбанаса о њ иховим буду-ћим односим а. С рбим а je био потребан и злаз на м оре, a онce м огао доб ити сам о п реко територи је, на којој су насе-љ ени А рбанаси. Д а ce до тога дође, било je потребно дого-вори ти ce са В алоном . A то није било м огуће због А устријеи И талије. О ва п рва није уопш те хтела да допусти и злазС рби је на м оре, и у том е je тада успела.

У јулу 1913, Л ондонска конф еренц ија je одлучила остварањ у нове албанске држ аве, a Н ем ачка ce побри нула да

joj да члана једн е од својих кн еж евских кућа за кнеза. Н овикнез В иљ ем ф он В ид није ce м огао скрасити виш е од једнегодин е на новом албанском престолу: он je, после једне по-буне, п обегао да ce виш е никад не врати у своју кнеж евину.

‘Т ако су односи С рби је и нове А лбани је били затрова-ни од почетка, захваљ ујући распири вањ у интрига од стра-не А устрије, a доц није од стране И талије.

П о п рисаједињ ењ у ослобођени х српских области С рби-ји, после заврш ених балканских ратова, м орао je један зна-тан број А рбанаса, које су ce инф илтрирали у чисто српскезем љ е t o k o m векова, да буде укљ учен у С рбију. П рем а по-пису становниш тва од 1921. године, у Југослави ји je било441.740 А рбанаса, и то v К осовској области 125.345, у С коп-ској 90.276, у Зетској 88.008, у В рањ ској 59.845, у Раш кој44.005, у Би тољ ској 30.973. О ни су постали пуноп равни срп-ски грађани са свим а политичким и грађанским правим а ко-ја су уж ивали и С рби.

И« * *

П отом je дош ао рат 1914 године. У А лбанији je преви-рало. С астављ ена од плем ена — ф исова, која су ce често бо-рила за првенство, А лбани ја није м огла да им а стабилнувладу. К ад je најурен кнез В ид, који je требало ту да спро-води аустро-нем ачке ж ељ е, у зем љ и je дош ло до нереда.из којих je изби о као најјачи човек Е сад-п аш а Топтани. О вајдаровити војни к, заверени к и политичар знао je да п одесисвоју политику прем а С рби ји и да стекне њ ено поверењ е.



96 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г л р у ш т в а “Њ Е Г О Ш "

С тари П аш ић je ум ео да негује то ново при јатељ ство, које je м ного значи ло за С рбе теш ке 1915. године, за врем е А л-банске голготе. П аш ићево пријатељ ство Е сад-п аш и вреде-ло je сувога злата, 1919. године, кад je м удри српски држ ав-ник, преко К лем ансоа и В илсона, спречио И тали ју да доби -је протекторат над А лбанијом , који je италијански делегатО рландо категорички траж ио од К онф еренц ије м ира. О рлан-до je траж ио прим ену тајног Л ондонског пакта од априла1915. П о том е уговору изм еђу Е нглеске, Ф ранцуске и Руси-|

je с једне и И талије с друге стране, којим ce утврђују уступ-ци овој последњ ој за њ ен улазак у рат на странл А нтанте,било je предвиђено да северни део А лбани је прип адне С рби-ји и Ц рној Гори, јуж ни Грчкој, a средњ и да ce стави подпротекторат И талије.

П аш ић није хтео да пристане да С рбија учествује у тојпљ ачки. О н je узбунио диплом ате великих сила и убедио ихда би таква одлука би ла неправедна и опасна. Н ије без ин-тереса пом енути тадаш њ и грчки став. Т адаш њ и председникгрчке владе, В енизелос, направио je уговор с италијанскимпредседником владе, Ђ олитијем , no ком е je об авезао Г рчкуда пом аж е на К онф еренцији м ира И талију да доб и је м андатнад А лбанијом .

Е сад-п аш а je платио главом своје пријатељ ство са С р-би јом . И талијански агенти, који нису трпели збли ж ењ е двесуседне зем љ е, прекратили су ж ивот арбанаш ког патриоте.К рајем 1920. године, кад je и злазио из париског хотела „К он-тин ентал”, обори о ra je револверским м ецим а један м ладА рбанас, no им ену А вни Рустем . Ф ранцуска порота, чувенаса свога слободиог уверењ а, коју je уб едио адвокат А натолде М онзи, доцни ји дугогодиш њ и радикалски м инистар, наш -ла je да убица није крив, јер je убио једн ога тиранина сво-га наро&а, како je образлож ено у пресуди.

А вни Рустем je после тога добио пензију од 30 напо-леона м есечно a доц није je постао м инистар у једцој албан-ској влади, да би затим и сам погинуо од револверских м е-така усред Тиран,е. * * *

П осле см рти Е сад-паш е, у А лбанији je завладао хаос.Ш еф ови ф исова и барјактари су ce почели бесом учно оти-м ати о власт. У биства, атентати, крвна освета до ш ли су надневни ред. Т ада изби ја на позорн иц у, као ш еф беговскепартије, један м лад бег од 25 година из плем ена С уни, којипостаје м ини стар унутраш њ их послова. Н ови м инистар, А х-м ет-бег Зогу, који je п ровео, за врем е светског рата, неко-лико м есеци у Бечу и м ао je већ угледа у готово целој А л-банији. В еш т и бистар, са познавањ ем љ уди и прилика, он

je усп ео две године доцнлје да постане председник владе.За то врем е, односи Југославије и А лбаније, м ада je Ју-

гославија, нотом од 4. м арта 1922, при знала независност А л-баније, били су доста затегнути. У Т ирани јо постојао К о-



р б и и А р б а н а с п 97

совски ком итет са циљ ем стварањ а нереда на К осову и у М е-тохи ји. О н je убац ивао качаке у Југославију и ом етао кон-солидовањ е зем љ е и стварањ е снош љ ивих односа са А рбана-сима. Х асан-бег П риш тинац, Б ајрам Ц ур, М арк Ђ они и дру-ги били су вођи тога ком итета, ко ји je стварао иреденту. Њ и -хов експон ент на терену био je чувени качак А зем Бејта, накога je м орало да иде пола пука пеш адије и дивизион арти-лери је док није савладан, 1924. С ав рад тога ком итета по-м аган je од званични х кругова у Ри м у, д ок je тиранска владасве то толерисала.

П осле признањ а албанске владе од стране Б еограда ипризнањ а албанске независности, односи су ce м ало поп ра-вили. Н аш и одм етни ди — качаци нису налазили п одрш ку уТ ирани , a албански ем игранти вратили су ce из Југославијеу А лбанију. Ha свадби краљ а А лександра, у јесен 1922. го-дине, при суствовала je једна делегација А лбанаца у ж иво-писној народној нош њ и.

Т и до бр и односи нису дуго трајали. Један албански пра-вославни свеш теник, Ф ан Н оли, успе да збаци владу А хм етаЗогуа и да ce докоп а ди ктаторске власти, ослањ ајући ce наМ усолинија који je већ био изврш ио похо)д на Рим . А хм етЗогу побегне у Југославију и настани ce у Н овом С аду. С ањ им je п обегао и један број њ егових н ајбли ж их сарадника,na су тако заједно, као сви емигранти, см иш љ али плановекако да збац е владу због које су м орали побећи из својезем љ е.

Ф ан Н оли je постао звезда на м еђународним састанци-м а, јер je свет би о радознао да чује и види једн ог попа дик-татора. О н ни је нигде пропустио прилику да не нападне Ју-гославију и да je не прикаж е као заклетог непри јатељ а А л-баније. Њ егова оп туж ба Д руш тву народа против Југослави-је, да спрем а бун:у у А лбани ји, изазвала je м учан утисак.О н Југославији није м огао оп ростити ш то ra не признаје иш то држ и и брани њ еговог љ утог противника Зогуа, којиce спрем а да упадне у А лбани ју и збаци ra са власти. С дру-re стране, с И талијом , за услуге које м у она чини, потписујеједан експлоататорски трговински уговор, који joj даје гото-во м онопол трговине у А лбанији.

Југославија je стварно била у м огућности да одува Ф анН оли ја из А лбаније кад год хоће. О на je им ала код себе А х-м ета Зогу, који je био спрем ан на све. М ало средстава, оруж јаи љ уди — и Зогу je поново на челу А лбаније.

Т ако je и било. М ада je Југославија дала изјаву да ceнеће м еш ати у албанске ствари, Зо гу ce једне ноћи и пакпребаци о у А лбанију. П осле два дана растерао je Ф ац Н олије-ву владу и узео власт у своје руке. Ф ан Н оли je п обегао уем играци ју и никад ce виш е није вратио у А лбанију. У м ро

je у Б остону пре три године као епископ и ш еф албанскецркве у А м ерици.

Зогу je ж елео да ce одуж и својим суседим а који су м у




указали гостоп рим ство. Х тео je да буде и остане пријатељ .

Н иш та дру го није ни Б еоград ж елео. У осталом , сви напорида ce Зогу врати и били су учињ ени зато. Њ егово враћањ ена власт, затим избор за председн ка републи ке rro ам ерич-ком типу, значили су за А лбани ју извесну стабилн ост с јед-не стране, a бољ е односе са Југослави јом с друге. П ограни чниспорови око м анастира С ветог Н аум а, који су били реш ениод К онф еренц ије ам басадора у П аризу, Х аш ког суда и Д ру-ш та народа на ш тету Југославије, сад су, захваљ ујући mo

b o m пријатељ ству, м еђусобни м споразум ом реш ени у ко-рист Југославије. М инистар ин остраних послова Н ин чић био je уверен да ће А лбанија ићи у свем у са Југослави јом , na jeсм атрао да je проблем д об ро г суседства и при јатељ ствареш ен.

А лбанија je, м еђутим , била при јатељ сиром аш ан и по-требит, који ce м орао стално пом агати. П ри јатељ који сма-тра да кад м у се, да деведесет девет пута, a стоти пут не да,ни је ce ни ш та дало. Југослави ја je м орала да установи један“point fou r” , као ш то je чи нила А м ерика после другог свет-ског рата, и да даје А лбанд ји и ш аком и капом . О на то, м е-ђутим , није м огла. И сам а оскудна у ф ин ансијском капита-лу, она није м огла дати оно ш то нема. П ри јатељ ство ce по-чело полако хлади ти и п остојала je оп асност да не дође дооитуације „неста блага, неста пријатељ а” , као у народно јпесми.

Ч ега ce бојало није ce м огло убојати: крајем 1926, М у-солини je приволео А хм ета Зогу да потпиш е с њ им познатиТ ирански пакт, који j e у ствари значио ом чу око вратанезависности м ладе држ аве. У проц епу изм еђу Рим а и Б ео-града, пред сталним ф аш истички м претњ ам а и сплеткам а даће ce споразум ети с Б еоградом о подели А лбаније, на ш таБ еоград н,икад не би пристао, А хм ет Зо гу je најзад попу-стио. С ем тога, побун а католи чки х плем ена у северној А л-банији и акција Ф ан Н оли јевих п ристалиц а, које Зогуова

војска ни је м огла да угуш и, биле су разлог Зогуовом при стан-ку да уђе у М усолини јев ледени загрљ ај. П рвобитци уговоркоји су И талијани поднели Зогу-у на брзину на потпис, ко-ристећи ce њ еговом теш ком ун утраш њ ом ситуацијом , са-држ авао je такве одредбе, које су значиле установљ авањ еправог протектората И талије над А лбанијом . Б еогред je,преко својих љ уди, сазнао за овај план и ди гао узбун у про-тив њ ега, тако да М усолини није с њ им успео. б туд а je м о-рао да ублаж ује текст и да нађе ф орм улу, коју би виспрени,али застраш ени, Зогу лакш е прим ио.

Т ирански пакт je био права вучја јам а за А лбанију. И з

два члана њ егово г текста t o he ce најбољ е видети:“Ч лан 1. — И тали ја и А лбанија признају да je свакинеред који п рети п олитичком е, законитом е и територи-јалном е s ta tu s quo-y у А лбанији, п ротиван заједничкимполи тички м интересим а.



р б п и А р б а н а с и 99

Ч лан 2. — У циљ у да ce заш тите горњ и интереси, ви-

соке стране уговорн ице обавезују ce пруж ити једна дру-гој пом оћ и искрену сарадњ у; обе стране ce обавезујуда не закљ уче са другим силам а никакав политички иливојнички уговор, који би био противан интересим а дру-re стране уговорни це, na и ин тересим а у овом е пактунаведени м . .

To je уствари био кам уф лирани протекторат. Југосло-венски м инистар инострани х п ослова Н инчић био je над-игран и надм удрен. П оследиц а признањ а да je игру изгуби обило je напуш тањ е М инистарства иностраних послова. Ф ран-цуска, са којом je параф иран уговор о савезу, у м арту 1926,

саветовала je Б еограду м удрост, a британски секретар заспољ не послове, С ер О стен Ч ем берлен, дао je М усолини ју,на састанку у Л иворну, септем бра 1926, прећутан, пристанакна ову „протекцију албанске независности”.

П оводом овог крупног ш огађаја за балканске прили ке,краљ А лександар дао je једну енергичн у изјаву, коју je лон-донски „Т ајм с” ком ентарисао повољ но: „Н аш а политика,још из до ба п реговора о м иру, 1919, била je чувањ е независ-ности А лбани је. Н езависцост А лбани је je безуслобн о потреб-на за наш у сопствену независност. И з тога разлога не м ож еЈугославија допустити да неко други у А лбанији им а превагу”.

И поред све борбе да то не буде, А лбани ја je посталасада ф аш истичка даска отскочни ца за даљ и скок на Балкан.За ове услуге И талији, М усолини je по м огао Зогу да уни-ш ти свој „ам ерички тип репуб лике” и да ce, 1. септем бра1928, прогласи и круниш е за краљ а А рбанаса, као С кендер-бег II I или Зог I. Југославија ra je п ризнала 18. септем бра1928, м ада ce оц прогласио за краљ а А рбанаса, a не за кра-љ а А лбаније. (А устрија, м еђутим , ни је доп устила краљ у М и-лану, 1882, да ce прогласи за краљ а С рба, већ за краљ а С рби-је, не дајући м у право да буде краљ и оних С рба, који ж ивеу њ еној држ ави).

sjs * *

С тав Б еограда био je и даљ е коректан. Б еоград je м о-рао бити забри нут све већим утицајем И талије у А лбанији.Н арочито кад je И тали ја створила у Т ирани италијанскубанку, затим кад je доб ил а специјална повлаш ћењ а за гра-ђењ е путева и јавних грађевина, кон цесије за ваздуш ну пло-видбу, конц есије за буш ењ е петролејских извора, a нарочи-то кад je поставила своје ин структоре у војсци и ж андарм е-рији. И стоврем ецо je А лбанији дат зајам од 50 м или она ф ра-нака, који je сав употребљ ен за наоруж ањ е. Д а би ce коли-ко толико парирало ово економ ско проди рањ е И талије у А л-

бани ју, Б еоград je м исли о да и он са своје стране треб а не-ш то да учини да економ ске односе са својом м алом сусеткомш то виш е ојача. Т ада je, са владин ом пом оћу, И звозна банкаиз Београда отвори ла своју ф или јалу у Тирани, али je она,бо јкотован а од пословног света из страха од И тали је и зва-



100 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а“Н ј Е Г О Ш ”

нични х ф акто.ра А лбаније, м орала после цеколико годи на

бити затворена.А лбански народ у већини није м арио за нове протекто-ре. Б истри и ош троум ни горш таци су знали да М усолининије ту да њ им а пом огне, већ да ce њ им а користи. П очела

je да расте ем играц ија и у Југославији и у Г рчкој. Ha челуалбанских ем играната у Југославији био je А киф Љ еш , који

je дејствовао из Д ебра. Њ егова акција ce свуда осећала уА лбанији, и Зогу ra ce плаш ио. И м ајући лично искуство какоce долази на власт из ем играције, >он ce бојао да исте м ето-де не искористи и А киф Љ еш . М усолини je, у пролеће 1927,објавио целом е свету да Југославија спрем а упад ком итских

чета у А лбанију, које ће организовати од ем играната. О н jeпослао п осебне ноте владам а Е нглеске, Ф ранцуске и Н емачке,у којим а je скидао са И талије одговорн ост за последице. А л-бански послани к у Београду, Ц ена-бег Ц рноглавић, јављ ао jeда та оп туж ба није тачна, јер ce лично уверио да оно ш то онаизноси не стоји. А ли А хм ет Зогу je би о М усолин ијев зароб-љ ен,ик и није м огао н иш та учинити. З а овај свој отворен иисправан став, Ц ена-бег je платио главом . Један албанскистудент, послат из И талије, до ш ао je у Б еоград да убије Ц е-на-бега као при јатељ а С рба. К ако je Ц ена-бег, уочи њ еговогдоласка отпутовао у П раг, то je м ладић, са исправном ита-

лијанском визом , п родуж ио за њ им и там о увребао п риликуи убио ra.Н еш то пре тога, албанске власти су ухапсиле драгом ана

Југословенског посланстви у Т ираци, Ђ ураш ковића, који je,истина, би о албански поданик. А рбанаси су објавили да их je уход ио. Н астао je велики спор, na je дош ло и до једногултим атум а београдске владе Тирани. С рећом , све ce лепосврш ило: захваљ ујући интервенцији Ф рандуске и Енглеске,Ђ ураш ковић je пуш тен, a односи су ce м ало поправили. ,

Ж елећи да одрж и м ир на својим границам а, a см атрају-ћи за велику потребу чувањ е албанске независности, коли коу интересу А лбаније толико и у интересу свом е и осталихбалканских држ ава, — Југославија je подеш авала своје од-носе с њ ом тако да joj ce ни no чем у не м ож е пребацити даствара неснош љ иво стањ е. Југословенски послани ци у Ти-рани, Ђ ока Н астасијевић, Богољ уб Јевтић, Јован Ђ оновић,С таноје М ихаилови ћ, Р адоје Јанковић, им али су увек ставпри јатељ ства прем а тиранској вдади, са којом су одрж аваликоректне и при јатељ ске односе. He м ож е ce рећи да су ал-бански посланиц и у Београду, М ехм ед-бег К оњ ица, др С та-вра С тавру, Рауф Ф ицо, Ц еца-бег Ц рноглавић, Тахир Ш ти-ла, били другачији. Н о м а како д а см о и м и и А лбанци хте-ли доб ре односе и пријатељ ство једни са другим а, то нијебило и довољ но да ce ти односи стварно и створе. И спочет-ка je постојао К осовски ком итет који их je кварио, a доц-није je дош ао М усолини , који ce старао да ce односи два су-седа никад не норм ализују и не поправе. Т алијанска рука ceтолико м еш ала у све, да није доп уш тала ни ш та ш то би и



р б п u А р б а н а с и 101

најм ањ е м огло да приближ и нас и А лбанце и направи прис-ни јим наш е везе.Д ва случаја he показати како су све рим ски п ротекторичували А лбанију. Т иранска влада била je распи сала м еђу-народни ум етнички конкурс за спом еник С кендербегу, који

je требало да ce постави на главном тргу у Т иран и. Ha кон-курс су ce били јавили најпознатији европ ски вајари . Било

je поднесено седам наест пон уда. П рву награду je добио ју-гословенски вајар А вгустиц чић, али израда спом еника нијегтоверена њ ем у већ једн ом италијанском вајару, који j e до-био трећу наг.раду. К ад сам питао извесне угледне поли тичкељ уде у Т ирани за овај случај, они су ce насм ејали без дру-

гог одговора.Ha прослави двадесет-петогоди ш њ ице албанске независ-ности, 28. новем бра 1937, били см о, сенатор Г рга А нђелино-вић, и ja, као народни посланик, одређен,и да званично пред-стављ ам о Југославију на тој прослави. М орам ,рећи да см одочекани одлично и са великом паж њ ом . Ja сам иш ао изС копљ а преко О хри да и С труге, где су м е на границ и доче-кали специјални изасланици, два м лада проф есора, који суговорили доб ро ф ранцуски. Н аш м инистар у Т ирани, Р адо-је Јанковић, уредио je са тиранском ш там пом да А нђелино-вић и ja д ам о изјаве о југословенско-албанским односим а.

Р азум е ce да см о ce трудили да каж ем о најлепш е о цапреткуА лбаније и њ еној теж њ и за независнош ћу. Ja сам пом енуодо бре односе С рба и А рбанаса још у С редњ ем веку, затимнаш е народне песм е о С кендербегу и одли чну књ игу војводеМ арка М иљ анова о А рбанасим а. Ka дсу листови са наш им «з-јавам а изаш ли , овога дела м ога интервјуа није било. Биосам м ало изненађен. М еђутим , увече je би о са м ном на ве-чери код председни ка тиранске опш тине, М ехм ед-бег К о-њ ица, бивш и м инистар спољ них послова, и ранији посланику Б еограду. који м и je донео и звињ ењ е ш еф а пресбироаш то тај део интервјуа није објављ ен. Д оброћуд ни стари ди-плом ат, М ехм ед-бег, слегао je рам еним а и рекао резигнн ра-но: “Qu’est-ce qu’on peu t fair e? !” (Ш та ce ту м ож е?).

С ам о н,еш то виш е од годин у дана после ове прославе,за коју je ф аш истички м ини стар ф инансија, Т аон ди Ревел,дон ео А лбанији поклон од 10,000.000 лира, М усолини je по-слао ф лоту и војску на своју ш тићени цу. П осле дводневнеборбе савладан je отпор слабе албанске војске, краљ Зогу

je протеран , a за ви це-краљ а и протектора постављ ен je до-тадаш њ и италијански посланик код Зогуа сињ ор Ђ аком ини,К раљ евском цам есни ш тву и влади Југославије м ож е да слу-ж и на част ш то су одб или предлог И тали је да суделују уовом м ародерству. И А лбанци треба то да пош тују, као ш тотреба да пош тују > став кнеза П авла прем а М усолини јевомран ијем (1937) предлогу за гтоделу А лбаније, који je К незенергично одбио.

*У Југославији je бројност арбанаш ког ж ивљ а представ-




љ ала посебан проблем . У толико виш е ш то je њ ихов прираш -

тај био све већи. Т ом повећаном п ри раш тају доп ринела jeм огућност да ce користе легално м ногож енством . (П рема по-пи сим а од 1948, 1953 и 1961 слика прираста арбанаш ког ста-новниш тва изгледа забрињ авајућа. Т ако их je, 1948, било750.431 или 4,8%; 1953. било их je 754.245 или 4,5%; 1961.било и х je 914.760 или 4,9 %. П рираст од 1921. до 1961. био

je 473.020 или 108%). Њ и хов пораст држ ава није м огла даспречи. Н асељ авањ е Б осанаца, Л ичана, Ц рногораца, Х ерце-говаца и С рби јанаца у М етохију и на К осово, врло je м алоизм ени ло дем ограф ску слику тих покрајин а. М ада су и до-сељ еници п ознати као веом а пролиф ични , ип ак њ ихов при-раш тај није м огао да ce пореди са при раш тајем А рбанаса.Главни р азлог за ово би о je м ногож енство, које ce од странедрж аве толерисало. Задодњ ено уједињ ењ е наш ег народа спре-чило je норм алцо срастањ е наш их зем аљ а и становниш тва.И сељ авањ е, пак, било je скопчано са огром ни м теш коћам а.

К ад су у Југослави ји сређене прили ке после првог свет-ског рата, кад je уциш тена качачка и ком итска акција у С та

poj С рбији и М акедонији, пом агана из Рим а, Т иране и С оф ије, п редели који су раније били познати под не тако лас:вим им еном „арнаутлук“ — спадали су у погледу безбедно-сти, личне и им овне, м еђу прве у Југославији . Д рж ава ce мо-гла слободно и сигурно ослонити и на народне м асе и наизвестан број веом а угледних љ уди, м еђу А рбанасим а, каош то су др Џ аф ер-бег С улејм ан, из Т етова, С али К адри, изГ остивара, Зејнел-бег И брахим С трацим ир, из С копљ а, Ш е-риф В оца, из В учитрна, Рам Б лаца и Б ећир С ејф ула, из С увеРеке, М уса Ш ех Заде, из П ризрена, М устаф а Д ургут, изО раховца, Ц аф о-бег А либеговић, из У лцињ а, С улејм ан-беги Г ани-бег Ц рноглавићи, из Ђ аковице, С ејф един -бег М ах-м удбеговић, из П ећи, и други.

* * *О д старије генераци је А рбанаса и Т урака на наш ој те-

риторији било je врло м ало ш колованих љ уди. М ож да у це-лој С тарој С рбији и М акедонији свега пет. Југослави ја jeхтела да ом огући способној дец« доб ри х арбанаш ких роди-тељ а да заврш е ш колу. М еђу њ им а je било око стотину м ла-ди ћа који су доби јали стип енди ју, заврш ил и гим назију ипош ли на универзитете. М еђу том ом ладином , м еђутим , био

je, још пред рат, развијен јак национ али стички покрет, који je им ао свој центар у А лбанији, али je био пустио своје гра-не у наш у зем љ у. П окрет je био заверени чки и врло веш товођен. За ам блем je им ао ц рну руж у. В ластим а je било теш кода уђу У траг оним а који ra воде и ш ире. Г овори ло ce тадада м у је на челу стајао И љ аз-бег из П риш тин е, који ce ум еовеш то да склањ а и крије своје трагове. Ha последњ им из-борим а, 1938, канди довао ce за народ ног послани ка у У ро-ш евцу, срез неродим ски, и и забран je великом већином . К ад je ф аш истичка И талија окупирала за рачун А лбаније наш езем љ е, И љ аз-бег je отиш ао у Т ирану и там о постао, у сате-



р б н и А р б а н а с п 103

литској влади Ш еф кет-бега В ерлациа, п отпредседник. А линије им ао среће. Једн ога дана 1943, пријавио ce код њ егаза при јем један м лад хоџа. К ад je хоџа уш ао у кабинет, и з-вадио je и з рукава кам у и сјури о je у груди И љ аз-бегу. Н «јеce знало заш то je и за чији рачун И љ аз пао.

О м ладица коју см о м и ш коловали била je нагриж ена.Д ечаци , који су учили гим назију о држ авном трош ку у К ра-гујевцу, П рокупљ у и В еликом Г радиш ту, кад су ce враћалипреко распуста кући, сретани су од агената Ц рне руж е. Зато

je др К орош ец, као м инистар унутраш њ их послова, "био ство-рио кредит и наредио да један број одабраних уп равни х чи-новника, око тридесет њ их за прво врем е, м ора да научи ар-банаш ки. П ом оћу овога особљ а, које би им ало да служ и украјевим а насељ еним арбанаш ким елем ентом , К орош ец jeм ислио да држ ава обезбеди своју коцтролу и спречи разоранрад иредентистичке органи зације.

М огу да ce ц итирају овде два случаја, два м лада човека,ш колована у К рагујевцу и Б еограду, који су рани јим претва-рањ ем изненадили све који су их знали.

П рви je случај И брахим а Љ утвића, сврш еног правникаиз П ризрена. Taj м лади ћ je направио би о у Југославији сјај-ну каријеру. П о новој уредби о И слам ској верској заједни ци,1936, било je утврђено да, ако je Реис ул У лем а И сламскеверске заједн ице из Босне, њ егов секретар м ора бити и з С та-ре С рбије и М акедони је и обрнуто. П рви Реис ул У лем а noновој уредби био je Ф ехим С пахо, a њ егов секретар овај м ла-ди Љ утвић. Taj полож ај je био веом а висок, угледан и лукра-тиван, na ce веровало да ће м лади правник ум ети да ценидрж аву и оне који су м у ra дали. К ад je дош ла окупаци јанаш е зем љ е и подела С рбије на округе, Љ утвић ce преко оку-патора нам етнуо Н едићу за окруж ног начелника у К осовскојМ итровици, са кога je пол ож аја био на К осову и једном де-лу С анцака држ ава у држ ави.

Д руги je случај Ћ ази м а Рам адановића и з С уве Реке.О н je учио гим назију у К рагујевцу , a права у Београду, којаније био заврш ио. О стављ ао je најбољ и утисак и био je врлом ирац и повучен. О тац м у je био народни посланик и одли-чан сарадни к наш их власти. К ад су А рбанаси узели П ри-зрен, Ћ азим je ту постао преф ект; после неколико м есеци на-челник М инистраства у Т ирани, a потом пом оћник м инист.ра.

* * *О гром ца већина наш их А рбанаса je м услим анска. С вега

око 18.000 je католи ка или Л атина у околини П ризрена иП ећи. П равославних je м ини м алан број. К атолички би скуп уС копљ у им ао je у ствари као паству А рбанасе католике, не-ш то католичког чиновниш тва и становнике варош иц е Јањ ева,

у срезу грачани чком , потом ке средњ овековних саских рудара.Југослави ја није би ла обавезна no м еђународн им уго-ворим а да А рбанасим а у њ ој призна права, која су се при-знавала националним м ањ инам а. Т еритори ја на којој су ониж ивели била je саставн« део К раљ евине С рби је пре 1. јануара




1914, na ce на њ их нису м огле односити одредбе о заш титим ањ ин а из В ерсајског 'уговора од 1919. О ни су им али сваполитичка и грађанска права као и остали грађанл. У век jeбило у Н ародној скупш тини и С енату неколико члановаА рбанаса.

Ha арбанаш ком језику су постојале верске ш коле, тако-звани сибјан-м ектеб, док основних ш кола и гим назија натом језику није било. У С копљ у je била на добром гласу В е-лика М едреса К раљ а А лександра, где су ce ш коловали м ладим услим ани за хоџе, им ам е и учитељ е ислам ске науке о вери,углавном А рбанаси и Т урци.

И н,аче, А рбанаси су у наш ој војсди, a нарочито у ж ан-дарм ерији , били одли чни војници, послуш ни, сигурни, дис-цип линовани. И м ао je знатан број подоф ици ра, a и неколи-ко оф иц ира, м еђу којим а Г ани-бег Ц рноглавић и синови И сеБ ољ етин ца, ко ји су били у гарди.

Н агло м нож ењ е А рбанаса и стварањ е иреденте на осет-љ ивој граници задавали су пред рат бри гу звани чним ф ак-торим а. Н арод je би о м иран, и непосредно од њ ега није би-ло опасности, али сталан п ораст њ еговог бро ја с једне стра-не и нем огућност асим иловањ а с друге, представљ али су не-реш ив проблем . Н ије чак било м огуће ни м еш ањ е А рбанасаса наш им м услим ани м а из С анџака и Босне, јер су ce једнио друге одбијали: Б ош њ ак није био код њ их ом иљ ен. Ц елопи тањ е je пред рат било узето у проучавањ е, али ce нијеим ало врем ена за њ егово срећно реш ењ е. Д рж ава je см а-трала да ra м ора реш ити с обзиром на опасиост близинеИ талије, али није ж елела да нађе реш ењ е које не би задо-вољ ило и њ ене грађане А рбанасе.

*П осле трагичн их догађаја из м арта и апри ла 1941, И та-

лија je прош ирила албанску територију на ш тету наш е држ а-ве, оставивш и сам о К осовску М итровицу и В учитрн у С рби-ји, али са посебни м статусом . А лбани ја je тада, као састав-ни део И талије, чији je краљ постао албански краљ , билана страни ф аш истички х сила. С рпски народ, који je веко-вим а ж ивео на том е терен,у, п рогоњ ен je отуда као дивљ азвер, a и да ce не говори о насељ еници м а који су одм ах став-љ ени под нож . А лбавија je дош ла на К осово и ту посталагосподар.

У А лбанији пре рата није постојала К ом уни стичка партија.Зем љ а без икакве ин дустрије, са слабим занатством и уоп-ш те при вредно, није им ала ни какве услове за развој раднич-ког покрета. К ад су југословенски ком унисти почели својуакцију у наш ој зем љ и, 1941, послали су своје делегате у А л-банију да там о органи зују разби јене ком унисте и створе ге-рилску акцију. Т ам о су послати М иладин П оповић и Д уш анМ угош а, ком унисти, који су ж ивели у М етохији, и чи ја jeуглавном заслуга ш то je К ом уни стичка партија А лбани је ор-ганизована и призната од К ом интерне, 1941. Главну пом оћ



р б п i i А р б а н а с и 105

албанским ком уни стим а дали су југословенски ком унисти.У А лбанији je постојала друга борб ена организаци ја, којаce звала Б али К ом бтар и која je била повела борбу противокуп атора. О ва организаци ја je била национ алистичка иослањ ала ce на извесне беговске кругове у зем љ и и на за-падне, a нарочи то енглеске, представнике. У борби противокупатора, a у ж ељ и да при доб ије народ за себе, Б али К ом б-тар je врш ила велику проп аганду против С рба и Г рка, тра-ж ећи за А лбани ју српске и грчке територије. Р азум љ иво jeда je италијански окупатор, чи ји су противниц и били С рбии Грци , гледао повољ но на ову пропаганду, јер je знао да heона, под војити још виш е А лбанце и С рбе, ш то je био и њ е-гов циљ . И з тих дана постоји једцо писм о С. В укм ановића-Т ем па, послато Главном партизацском ш табу, у ком е велида „А лбанци ш овинистичм и гледају на С рбе”.

С арадњ а југословенских ком уни ста с албанским била je веом а присна у сваком погледу. П рвих година после ратаЈугославија je давала преко две м или јарде ди нара годиш њ епом оћи Е нвер Х оџи, a да не говорим о ш та м у je дала од по-м оћи коју je сам а доби јала од ,,У Н РЕ ”. О ва пом оћ je дава-на да би ce А лбани ја одрж ала.

О на, м еђутим , није била задовољ на и то je израж авала.Ђ илас ce једном , пре раскида с М осквом , ж алио за ово С та-љ ину. О вај м у je п оказао руком на уста, ж елећи да каж е:„П рогутајте je” .П осле сукоба са К ом ин ф орм ом , 1948, Југославија je по-стала предм ет најош тријих напада од стране свога дота-даш њ ег сателита. Е нвер Х оџа je отворио ош тру б орбу сасвојим дотадањ им друговим а, na су изм ењ ени узајам ни на-пади с уп отребом једног речника, који није уобичајен м еђупри стојни м љ удим а. Е нвер Х -оџа, кога су створили М иладинП оповић и Д уш ан М угош а, ж еш ће je нападао Т ита и Југо-славију него и сам а М осква. Ч ак je поб ио неке своје сарад-нике, који су им али сентим енталности прем а рани јим својимјугословенским при јатељ им а.

Р еакција Београда била je исто тако ош тра. Д едијер je, no налогу партије, написао књ игу о југословенско-албан ,-ским одн осим а од 1939—1948, доказујућ и ш та су све југо-словенски ком унисти учини ли за ослобођењ е А лбаније, вој-нички, м орално и м атеријално. Т у Д едијер кука над отво-реном раком једне илузије да ce м ож е им ати п ријатељ ствоА лбаније на сентим енталној бази. И сти ти љ уди су увек на-падали краљ евске владе С рби је и Југослави је да нису зн,а-ле да п одесе свој став и држ ањ е прем а А лбанији.

К ад ce Т ито прибли ж ио пон ово М оскви, 1955, А лбанијаce одвојила и од М оскве и при ш ла К ини. Руси су м орали да

повуку своје бродове и подм орн ице из своје базе у В алони,a А лбанија je п остала једин и ки нески сателит у Е вропи.И з овога je, изгледа, логичан закљ учак да А лбани ја не

м ож е бити ни с ким лепо ко je у доб ри м односим а са Југо-славијом .



106 Г Ј 1А Н И К р п с к о г н с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ’

*

А лбанци пре педесет година и А лбанци данас м ного ceразликују. За врем е овог периода учинило ce мн,ого на њ и-ховом сједињ авањ у у сваком погледу. П ре стварањ а албан-ске држ аве, 1912, и првих двадесетак годин а њ еног постоја-њ а није код њ их било духовн ог јединства, није било зајед-ничког књ иж евног језика нити м огућности за одуховљ авањ ецеле нације. Т оске, који ж иве на југу од реке Ш кум бе, и Г еге,на северу од те реке, говоре разли читим ди јалектим а. А лбан-ци са К осова, К осовари, како их А лбанци из А лбани је зову

— под утицајем м еш ањ а са С рбим а — нису били потпун осрасли са они м а у А лбаиији. П ре стварањ а албанске држ аве,

А лбанци нису им али јединствен књ иж евни језик, ни право-пис нити праву књ иж евност. За заједни чки књ иж евни језикусвојен je говор, који ce чује око Е лбасана. П осле стварањ анове А лбани је, нарочи то за владе А хм ета Зогу, a п оготовупод ком унистим а, без об зира на политички притисак, учи-њ ено je м цого на просвећивањ у А лбанаца и на њ иховом ду~ховном јединству. С творена j e м одерна албанска књ иж евности ум етност, албанска поезија и ром ан; појавили су ce на-ционални патриотски песници са обе стране албанске гра-нице (опат Ђ ерђе Ф ихта — 1871-1940 — на прим ер, којиce ш коловао на Ш ироком Б ријегу и говори одлично српски,

као и други м лађи). О ни су проб удили албацски национали-зам и заталасали м асе. С ве то м ењ а слику каква je постоја-ла пре педесет или четрдесет година и нам еће нове п робле-м е С рбим а, на чијој тери тори ји ж иви тако знатан број А л-банаца. М асовко списм ењ авањ е народа пом огло je да нови-не и књ иге продру у м асу и да м аса схвати сва питањ а, која

je веж у као заједницу и која jo j нам ећу једн о колекти вн о0 !сећањ е. О туда ce појављ ује данас теж а« проблем за чи јереш ењ е треба м ного м удрости, снаге и стрпљ ењ а.

Ha српској територији , на којој ж иве А лбанц«, духовнаситуација становниш тва ce знатно изм енила. У м есто ш аке

ш коловани х А лбанаца пре рата, данас ce њ ихов број поди-гао на десетине хиљ ада. О ни траж е друге послове, не сам оу ф абрикам а и рудницим а, већ у држ авној адм инистрацији,ди плом атији (мислигл да и м а два А рбанаса м нистра на стра-ни — један, од њ их, Н им ани, д ош ао je из А лбаније у Југо-славију после рата), ш колам а, великим ин дустри јским ибанкарским предузећим а итд. О ни су на К осову безм ало ком -пактна м аса, данас свесна заједн ичких интереса са свим асвојим саплем ени ци м а м а где ж ивели. Н алазећи ce на са-м ој граници суседне, С рбим а ненаклоњ ене држ аве, они м огупостати највећа опасност за класичне српске пределе, где je

заснована стара српска држ ава, где су највећи српски исто-ријски спом еници и где ж иви старо српско аутохтоно нем а-њ ићко становниш тво.

У аутоном ној покрајин и К осм ет, површ ин е 10.690 ква-дратних килом етара, рач}’на ce, прем а пр(орачун у станов-



р б н п А р б а н а с и 107

ни ш тва од 1966, да им а неш то око једн ог м илиона станов-ника. О д тога бро ја А рбанаса им а 663.000, С рба 295.000, Т у-рака 27.000 и других 35.000. (К ом унисти су подвојевд пока-зали 43.000 Ц рн огораца, које см о м и овде, природ но, стави-ли у С рбе). О вај број албанске м ањ ине на К осм ету je им по-зантан и забрињ авајући . О рганизован, било спољ а било из-нутра, он м ож е да буде врло опасан, нарочито у тренуткуевентуалних м еђународн их заплета.

*Д анаш њ а ситуаци ја наш е албацске м ањ ине отприли ке

je следећа. О на им а аутоном ну покрајину К осм ет (К осовои М етохи ја), где je власт углавном у арбанаш ким рукам а.У П риш тини постоји уни верзитет, народно позориш те, ра-дио-стани ца, све на арбанаш ком језику; ту ce, такође, изда-је на истом језику виш е листова и часописа. С ве су основ-не ш коле на арбанаш ком језику, a тако исто и в и те п олу-гим назија и гим назија. Југословенски ком унисти у свем у ф а-воризују албанску м ањ ину, a нарочито после Брозове зава-де са М осквом . О ни ж еле да покаж у да je А лбанцим а у Ју-гославији бољ е него он им а у А лбанији.

М ада су на челу П окрајинске скупш тине, И зврш ног од-бора и С авеза ком униста К осм ета сам и ком унисти А рбана-си (са 24 члана ком итета А рбанаса и 14 С рба), ипак je, п ре

неколико м есеци дош ло до великих неми ра у П риш тини идругим м естим а К осова, као и у Т етову, na су ком уци стичкевласти м орале извести и тенкове на улицу. Н ереди су ум ире-ни, али je настала полем ика и расправа на ком уни стичкимсастанцим а. П овика je била на С рбе као ш овинисте, које биА рбанаси хтели да уклоне из тих крајева. У ф абри кам а сузбацивани С рби са поло ж аја у радничким саветим а. К ом у-нисти cv, за спасавањ е „братства и једи нства”, које je одпрвог дана на стакленим ногам а, п очели уоби чајени м оп-ш тим ф разам а да нападају национ ализам , виш е српски негоарбанаш ки.

Ш там па je ударила у велика звона поводом теш ких ис-пада албацске м ањ ине. Л ист ,,Е коном ска П оли тика” из Бео-града, од 9. и 15. децем бра 1968, види у покрету А рбанасана К осову туђе прсте и организован у акцију, a не спонтанем аниф естације. Т у ce каж е: „П озориш те, рецим о, у П риш ти-ни (албанско) постоји већ децени ју и виш е. Н икада није M o

rao да нађе публику. П оследњ их годин а нем а довољ но м е-ста за све који ж еле да дођу. Ш коле на албанском језику ра-де од 1945. Н икада нису им але довољ но ђака. С ада су пре-тесце за све А лбанце који ж еле да ce ш колују. И м а око де-сет хи љ ада студената. А лбанци чине већин у запослених уТ репчи и новоизграђени м ф абрикам а. Ha политичком пла-ну у органи м а власти, скупш тинам а, партијским ф орум им аА лбанада им а несразм ерно виш е него икада раније”.

Ha десетој покрајинској кон ф еренцији С авезна ком уни-ста К осмета, ком уни сти су сам о о овим нередим а расправљ а-



108 Г Л А Н И К р п с к о г п с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

ли. И згледа да су српски ком унисти почели да верују да исам и арбанаш ки комунисти на К осм ету пом аж у распаљ ивањ еарбанаш ког национ ализм а, који директно угрож ава м ир упокрајини и теж и ка отцепљ ењ у историјске српске територи-је од С рбије. О туда један говорник, једн а ж ена српски ком у-ниста, вапије на том е скупу за слогу, na вели: „Б ило би ка-тастроф ално ако српски ком унисти не би веровали да м еђуалбанским и црногорским ком унистим а на К осову и М етохи-ји им ају најбољ е савезни ке у борби за нацон алну равноправ-ност и соци јализам ”. С м атрајући да je „н аци он али зам . . .својеврстан обл ик антиком уни зм а”, ком унисти покуш авајуда нађу лек злу. И згледа, до сада, да ce „братство и једин-ство” одрж ава сам о силом . П олитика повлађивањ а и „пре-васпитавањ а” претрпела je потпун и слом , na су ce почелатраж ити друга јача средства. Зато, председци к С авеза ко-м униста С рбије, Н икезић, оп ом ињ е и прети: ,,У исто врем ене треба да буде нејасноћа у том е да he ова земљ а, као ш тоhe бити брањ ена од сваког напада с пољ а, бити заш тићенаи од сваког покуш аја разби јањ а изнутра. Н ека ce не ra jeникакве илузије да би некакав наш ли берализам м огао до-вести до уступака на рачун интегритета и сигурн осш Југосла-вије”. М еђутим , Б роз, у једној изјави, учињ еној крајем но-вем бра у Јајцу, не придаје м ного важ ности нередим а на К о-сову: „М ислим ”, вели он, “да није баш онако како неки за-

м и ш љ ају..И поред овакве изјаве председни ка С авеза ком униста

С рбије, коју je Б ро з разводн ио у Јајцу, у Југослави ји данаснису сви подједн ако загрејани за јединство држ аве и одрж а-њ е њ ене целине. М еђу хрватским ком унистим а им а у воде-ћим круговим а таквих, који не брину ш та he ce или ш таce м ож е десити са тери торијам а ван Х рватске. С ам В ладим ирБ акарић, вођа хрватских ком уни ста и једац од ком унистии-ких идеолога у Југославији, дао je, за врем е нереда на К о-сову, једну изјаву ш вајцарском листу „Die Weltwoche” , 22.новем бра 1968, у којој ce не показује као југословенски ро-дољ уб, како су ком унисти себе називали за врем е прош лограта. Њ егова je теза да ce, ,,по сврш етку рата ни је м огла ис-правити грани ца no начелу народности, пош то су савез-ници им али и нтерес да ce 'Југославија успостави у својимграницам а од пре рата”. О ва велеиздајничка изјава ни је уз-буди ла ни кога у Б еограду и Б акарић je још увек један одглавцих сарадника Јосипа Броза.

С рпски народ на К осм ету и ван К осова сам ce од себеуском еш ао и узбунио против толерисањ а арбанаш ких испа-да. У Б ујановц у су виш е од пет стотина грађана, на Б адњ идан ове године, узели учеш ћа у једном протесту. О ни су, накоњ им а, у аутом обили м а и кам иони м а, са српским заставам а,иконам а, литијам а и м узиком на челу продеф ловали улица-м а Б ујановц а и отиш ли ван града да одсеку бадњ аке, na су,при повратку, оп ет свечано прош ли у поворци градским ули-




цам а, п евајући и свирајући српске патри отске песм е и м ар-ш еве. За ком уни сте ова верска и национална м аниф естаци јасрпског народа, који je п од Т урцим а м огао свечано ићи noбадњ ак, названа je ш овинистичком . П о ком унистичком ре-цепту, у Југославији су једин о С рби ш овинисти.

* * *П ад ком уни стичког реж им а у Југославији, који je нем и-

нован, поставиће пред нову дем ократску владу питањ е на-ш их А рбанаса, као и толике друге теш :ке проблем е. Т ом епи тањ у м ора ce приступити са великом одм еренош ћу и ум е-ренош ћу, са хладнокрвнош ћу и разум евањ ем . И м аће стварикојим а he ce м орати посветити највећа паж њ а. Б иће веом аваж н,о све уп равити великој идеји држ аве, њ еног и народ-ног економ ског поди зањ а, затим м ира унутра и спољ а, a на-рочито гајењ у п ријатељ ства с А лбанијом , која м ора би тинезависна и коју треба пом оћи да то буде и остане, без ути-цаја са стране.

Ham народ no при роди својој није силеџи ја ни узурп а-тор; њ ем у je одвратно насиљ е м а прем а ком е, и он неће ни-кад доп устити себи да некога тирани ш е. А ко су њ ега го-нили са њ еговог огњ иш та, преводили у друге хриш ћанскеи нехриш ћанске вере, њ ем у je туђа и пом исао да он то други-м а чини. О н, истина, им а и пословицу „С вета je освета” , алиce теш ко м ож е наћи при м ера да je он ту пословицу прим е-нио. О н осећа туђе болове и патњ е, јер je сам м ного трпео ипатио. О н ж иви са суседом у љ убави, јер зна да м у je он че-сто ближ и него брат. П ричао м и je А дам П рибићевић, ко ји

je дуги низ година ж ивео на К осову м еђу наш им а (досељ е-н,ицим а и м еш таним а) и А рбанасим а, да je ту тек видео пра-во пријатељ ство. Т и пом еш ани сељ ади нису ни кад дош ли усукоб због вере или националне припадности.

М и н икад не см ем о допустити да наш и и сторијски кра-јеви, у којим а je поникла и развијала ce наш а стара средњ о-вековна држ ава, буду м а на који н ачин угрож ени . М и не см е-м о допустити ни пом исао да би они м огли бити излучени из

наш е држ авне заједни це. М и м орам о би ти спрем ни и духов-но и ф изички д а то увек спречим о.Један од првих услова за то јесте вођењ е прем а станов-

ни ш тву тих наш их крајева пам етне и м удре унутраш њ е, вас-питне и економ ске поли тике. О но треба да осети и схватида у влади држ аве, у којој ж иви, им а правога заш титни ка ипријатељ а, који њ егове интересе не запостављ а и који raне двоји од својих других грађана, грађана српске народно-сти. A k o водећи љ уди албанске м ањ ин е то не схвате, овдаим за евентуалне последице С рби не м огу би ти одговорни .

Д руги услов за то су пријатељ ски односи с А лбанијом ,

која м ора осетити да у Југославији им а доб ро г суседа, спрем -ног да залегне за њ ену независност. О на за ту готовост м ораузвратити и скреним и правим пријатељ ством .

Д р Ч а с л а в М . Н И К И Т О В И Ћ



П Р И К А З И К Њ И Г А

Г Е Н Е Р А Ј 1 М И Л А Н Н Е Д И Ћ , к њ и г а II, П р е п у н а Ч а ш а Ч е м е р т а н и с л а в а К р а к о в а , П а р и з , 1968. т р а н а 500. Ц е н а 6.00 д о л а р а

М и л а н Н е д и ћ , с в о ји м р а д о м з а в р е м е н а ц и с т и ч к е о к у п а ц и ј е , п о с т je и с г о р и јс к а л и ч н о с т . О н je , и с т о т а к о , с в о ји м з а л а г а њ е м з а с п а с а в а њ с р п с к о г н а р о д а з а т о в р е м е , и з л о ж е н о г н а јс т р а ш н и је м т е р о р у с а с в с т р а н а , п о с т а о и з а с л у ж н а , a и с т о в р е м е н о и т р а г и ч н а л и ч н о с т .Њ еговк р а ј б и о je в р л о т р а г и ч а н . а г л е д и ш т а к о м у н и с т а , к а о и н е к и х п у ч и с т и к и х л и ч н о с т и , Н е д и ћ е в р а д je б и о и з д а јн и ч к и , д о к je, с а г л е д и ш т а ш и р к и х н а р о д н и х м а с а и з с в и х с р п с к и х з е м а љ а , т а ј р а д б и о п а т р и о т с к и к о р и с т а н з а н а р о д .

У в е з и Н о д и ћ е в о г р а д а , к а о п р е т с е д н и к а р п с к е в л а д е з а в р е м н а ц и с т и ч к е о к у п а ц и је , о б ј а в љ е н о je у е м и г р а ц и ј и в и ш в к њ и г а , о д к о ј ce с а м о у ј е д н о ј и з р а ж а в а н е п о в о љ н о м и ш љ е њ е no Н е д и ћ е в р а д . Н а јп п у н и ј и р а д je о д с в и х р а д т а н и с л а в а К р а к о в а . У д в е м а к њ и г а м ао Н е - д и ћ у , К р а к о в о б у х в а т а Н е д и ћ е в о д е л о в а њ е з а т о в р е м е . И з н о с и и о ј а ш њ а в а д о г а ђ а ј е н а т е р е н у . О п и с у је о р у ж а н е а к ц и ј е т р у п а , к о је je о р г н и з о в а о Н е д и ћ . О б ј а в љ у ј е и з в е с н е д о к у м е н т е , к о ј и с у н е о п х о д н и з а з у м е в а њ е т а д а ш њ е с и т у а ц и је . И з н о с и н е м а ч к е с в и р е п о с т и п р е м а ц и в и с т а н о в н и ш т в у у р б и ји и њ и х о в е н е ч о в е ч н е о д м а з д е ч а к и п р е м а д е

и ж е н а м а . Г о в о р и о у с т а ш к о м з в е р с к о м и н е љ у д с к о м п о с т у п а њ у п р н е в и н о м с р п с к о м н а р о д у . И с т и ч е Н е д и ћ е в о п о м а г а њ е а к ц и је н а ц и о н а о т п о р а Д р а ж е М и х а и л о в и ћ а , Н е д и ћ е в у б о р б у п р о т и в п р о п а г а н д е в о и з Л о н д о н а и М о с к в е , и т д .

р п с к а и с т о р и ја je и м а л а з н а т а н б р о ј т р а г и ч н и х л и ч н о с т и , к о је с у , у т е ш к и мј г м у т н и м в р е м е н и м а с р п с к е п р о ш л о с т и , и м а л е д а н о с е о д - г о в о р н о с т б и л о з а в о ђ е њ е д р ж а в н и х б и л о в о јн и ч к и х п о с л о в а . М е ђ у т р а г и ч н е л и ч н о с т и и з с к о р а ш њ е с р п с к е п р о ш л о с т и д о л а з и и л и ч н о с т М н а Н е д и ћ а , к о ј и je, с и г у р н о no с в о м е д у б о к о м у в е р е њ у , р а д ш н а с п а с а в а њ у и з а д о б р о с р п с к о г н а р о д а , о с т а в љ е .н о г п о с л е с л о м а н а ; м и л о и н е м и л о с т Х и т л е р о в о м б е с у и у с т а ш к и м з в е р о в и м а .

К њ и г а К р а к о в а о д л и ч а н je и з в о р з а и с т о р и ју . П и с а ц je п р и к у п и о д о с т а с в е д о ч а и с т а в а о д у ч е с н и к а и о ч е в и д а ц а ; о н а с у и з в р с т а и м а т е р ја л з а п о з н а в а њ е п р и л и к а п о д о к у п а ц и јо м и з а п р о ц е н у б о р б е л о ја л н е л е м е н а т а п р о т и в к о м у н и з м а и њ и х о в и х п а р т и з а н с к и х о д р е д а . а м К к о в в е л и н а је д н о м м е с т у : “О в а к њ и г а н и ј е д е л о п о л и т и ч к е п о л е м и к О н а je с а м о с в е д о ч а н с т в о и с т и н е ј е д н о г с в е д о к а о ч е в и д ц а . . . Д е л о ' к о п и ш е м . . . je п о в е с т ц е л е б о л н е т р а г е д и ј е с р п с к о г н а р о д а ...”. П о р е д с в е д о ч а н с т а в а п о к у п љ е н и х о д у ч е с н и к а и о ч е в и д а ц а , К р а к о в je о б ја в и о в и д о к у м е н а т а . Т у с у с в и в а ж н и ји г о в о р и Н е д и ћ е в и п р е к о б е о г р а д с к о г р а у п у ћ е н и с р п с к о м н а р о д у з а в р е м е р а т а , м е ђ у к о ји м а и м а п р о р о ч к и х п в и ђ а њ а д а he Е н г л е з и т е с л и м и т и Ј у г о с л а в и ју о в ј е т и м а . Т у je о б ј а в љ е п о з н а т и А п е л и з 1941. г о д и н е з а п р е с т а н а к у с т а н к а , к о ј и с у п о т п и с а л и н а у г л е д н и ји п р е д с т а в н и ц и к у л т у р н о г , п р и в р е д н о г и п о л и т и ч к о г ж и в о т а ј е , na ч а к и з н а т а н б р о ј к о м у н и с т а . (П о с л е р а т а , к о м у н и с т и с у х а п с и л и у б и ј а л и п о т п и с н и к е н е к о м Ј Г н и с т е ш т о с у А п е л п о т п и с а л и , д о к с у к о н и с т и м а , к о ји с у ra п о т п и с а л и , ч а к д а л и и п о л о ж а ј е у с в о ј о ј у п р а в и ). К р к о в je, т а к о ђ е , о б ј а в и о и и з в е с н е к о м у н и с т и ч к е а у т е н т и ч н е д о к у м е н т и з к о ји х ce м о ж е у т в р д и т и к о м у н и с т и ч к а в о ј н а с а р а д њ а с а у с т а ш и м а



П р и к а з п к њ и г а 111

Н е м ц н м а н а т е р е н у у Б о с н и у ц и љ у д а ce с л о м е Н е д и ћ е в и и ч е т н и ч к и п о р и у о д б р а н и с р п с к о г н а р о д а и д р ж а њ у с р п с к и х п о з и ц и ј а у т и м к р в и м а - Т у и м а д о к у м е н а т а и и с к а з а Н е д и ћ е в и х к о м а н д а н а т а , и з к о ји х ) в и д и њ е г о в в е л и к и н а п о р д а о б е з б е д и р е ди м и р у а н џ а к уи И с то ч н с јБ о с н и , д а б и о н е м о г у ћ и о у с т а ш и м а у б и ј а њ е р б а у т и м к р а је в и м а и м у н и с т и м а с к л о н и ш т е к а д б е ж е и з р б и је .

К р а к о в и з л а ж е и з в е с н е ч и њ е н и ц е , и з к о ј и х ce з а к љ у ч у ј е д а je Н е д и ћ о б и л н о п о м а г а о о р у ж је м и х р а н о м о д р е д е г е н е р а л а М и х а и л о и д а je у в е к т р а ж и о с п о р а з у м с њ и м , a н а р о ч и т о у 1944. П о њ е м у , о д р - ж а н je у Р а ж а н и , с р е з ц р н о г о р с к и у у ж и ч к о м к р а ј у , у а в г у с т у 1944, ч а к и ј е д а н с а с т а н а к и з м е ђ у М и х а и л о в и ћ а и Н е д и ћ а . О в а и з л а г а њ а и з г л е в е р о в а т н а , п о ш т о je п о з н а т о д а je у т о д о б а о т и ш а о к о д М и х а и л о в и ћ Н е д и ћ е в ш е ф к а б и н е т а , г ш е р а л М и о д р а г Д а м ја н о в и ћ . И а к о je, в е р о в а б и л о с а р а д њ е и з м е ђ у Н е д и ћ а и М и х а в л о в и ћ а , о н а je м о р а л а о с т а т и т а Н е д и ћ ce б о ј а о д а ce и е к о м п р о м и т у је к о д Н е м а ц а , a М и х а и л о в и ћ je с т р а х о в а о д а Е н г л е з и н е б и с а з н а л и з а т у с а р а д њ у . В е ћ ш п и ју н и р а н е н г л е с к е В о јн е м и с и ј е у с в о м е ш т а б у , М и х а и л о в и ћ je ј а в н о о т к л а њ с в а к у с а р а д њ у с а Н е д и ћ е м . К р а к о в в е л и д а je М и х а и л о в и ћ ) б и о у в и д д а Е н г л е зи в о д е с а м о с в о ј у п о л и т и к у у Ј у г о с л а в и ји и н е д а ј у н и : и з б & л и ч к о ј в л а д и у Л о н д о н у н и њ е м у д а ф о р м у л и ш у и в о д е с в о ју . О н с т р а д а je с р п с к о м н а р о д у , к о ј и je “в е ћ б и о о с т а в љ е н о д с в и х к о ји с у ra н е п о т р е б н о , с в е с н о , с л у ж е ћ и т у ђ и н с к и м и н т е р е с и м а , б а ц и л и у у н и ш њ е , к о ј е б и б и л о т о т а л н о ”, no њ е г о в о м д у б о к о м у в е р е њ у , “д а м у П р о в и ђ е њ е н и је п р у ж и л о с п а с и о ц а у л и ч н о с т и г е н е р а л а М и л а н а Н е д и ћ а

К р а к о в о п и с у ј е Н е д и ћ е в е п о к у ш а је д а о б а в е с т и и з б е г л и ч к у в л а д у у Л д о н у о т е ш к о м с т а њ у с р п с к о г н а р о д а у о к у п и р а н о ј Ј у г с л а в и ји н а р о ч о н о г а н а т е р и т о р и ји н а к а з н е у с т а ш к е “д р ж а в е ”, м о л е ћ и je з а п о м о ћ . О т в р д и д а ce и з б е г л и ч к а в л а д а о г л у ш и л а д а д а м а к а к в у п о м о ћ у т о м п р а в ц у .

К р и т и к а с л о в а “3 ” у к њ и з и К р а к о в а д а т а je д о б р о - О н н а в о д и т е к с т ц е л о г ј е д н о г а к т а и з б е г л и ч к е в л а д е , у п у ћ е н о г б р и т а н с к о ј в л а д и с в и м а ју г о с л о в е н с к и м д и п л о м а т с к и м м и с и ја м а , п о д с т р о г о п о в е р љ и б р о је м о д 1. с е п т е м б р а 1942, у к о м е Е н г л е з и м а с а о п ш т а в а д а с у с в и о д р е д н , к о ј и ce у р б и ји и Ц р н о ј Г о р и б о р е п р о т и в к о м у н и с т а , a у в е з и с у с а Н е д и ћ е м , и з д а јн и ч к и о д р е д и и д а ћ е ce о н и л и к в и д и р а т и п о с л е р а О н з а к љ у ч у ј е д а с у Е н г л е з и , н а о с н о в у т о г а а к т а , п о с л а л и Т и т у н а л и в и д и р а њ е е р п с к е и с л о в &н а ч к е с н а г е , к о ј е с у п р е ш л е у А у с т р и ју , 1945 т е с у и х к о м у н и с т и с в е п о б и л и к о д К о ч е в ја и д р у т и х м е с т а у л о в е н и Kao ш т о je п о з н а т о , т о с у б и л и ч е т н и ц и и з Ц р н е Г о р е и Х е р ц е г о в и н е

д о н у о т е ш к о м с т а њ у с р п с к о г н а р о д а у о к у п и р а н о ј Ј у г о с л а в и ј и н а р о ч б р о в о љ ц и . в и с у о н и т у б и л и м а с а к р и р а н и . Б р о ј п о б и је н и х и з н о с и и з м 15 и 20 х и љ а д а љ у д и .

* * *К њ и г а К р а к о в а je о з б и љ н а и т у ж н а к њ и г а в е л и к е с р п с к е т р а г е д и

О н а , и з г л е д а , и м а д в е н а м е н е . П р в о , д а п р у ж и с в е д о ч а н с т в а о т е ш к п р и л и к а м а н а ш е з е м љ е и н а р о д а п о с л е п у ч а , к а д je р п с т в о б а ч е н о у ч љ у с т и Х и т л е р а и М у с о л и н и ј а и њ и х о в и х с а т е л и т а , у и с т о р и ји п о з н а к а о н а ј с в и р е п и ј и х н а р о д а с х р в а т с к и м у с т а ш а м а н а ч е л у , д а п о к а ж т е ш к у с и т у а ц и ју к о ј а je н а г н а л а г е н е р а л а Н е д и ћ а д а ce п р и м и н е за х в а н е у л о г е п р е д с е д н и к а р п с к е в л а д е п о д о к у п а ц и јо м , д а и з н е с е с в е н п о р е Н е д н ћ е в е д а у р а з у м и Н е м ц е д а п р е с т а н у с и с т р е б љ е њ е м р б а

у к а ж е н а ч и њ е н и ц у д а ce Н е д и ћ п р и м и о т е ш к о г п о с л а и п р и х в а т и о н у с а р а д њ у с Н е м ц и м а и з с р п с к и х и п а т р и о т с к и х п о б у д а д а б и с п а с а о с р н а р о д о д д е ф и н и т и в н е п р о п а с т и , п о ш т о с у Н е м ц и х т е л и р а з д е л и т и р и з м е ђ у х р в а т с к и х у с т а ш а , М а ђ а р а , Б у г а р а и А р н а у т а , a о н о р б а ш



П р н к а з и к њ н г а 113

т р е н е м а к е д о н с к е р е в о л у ц и о н а р н е о р г а н и з а ц и је ” н и је б и о о с л о б о ђ е њ М а к е д о н и ј е и с т в а р а њ е м а к е д о н с к е д р ж а в е в е ћ п р и п о је њ е М а к е д о н

Б у г а р с к о ј . У К р а љ е в и н и Ј у г о с л а в и ј и М а к е д о н ц и н и с у б и л и п р о г а њ а а м о о н и м е ђ у њ и м а , к о ји с у р а д и л и к а о б у г а р с к и а г е н т и п р о т и в д р ж в е , о д г о в а р а л и с у п р е д с у д о м . — Ц р н о г о р ц и н и с у “б л и с к о в е з а н и з а р б е ” в е ћ с у 100% р б и .

П р о ф е с о р Ш а у п je п р о с т у д и р а н о и з н е о с в у б о р б у у К о м у н и с т и ч к п а р т и ји Ј у г о с л а в и је п о в о д о м н а ц и о н а л н о г п и т а њ а . О н je н а у ч н о и з л ж и о њ е н у к р и в у д а в у л и н и ју о д 1919. д о 1941. и њ е н с т а в п р е м а њ е м у , к о ји ce к р е т а о о д к р у т о г ц е н т р а л и з м а — је д а н н а р о д — ј«д н а д р ж а в а — д о ф е д е р а л и з м а na ч а к д о п р а в а н а ц и о н а л н и х м а њ и н а н а с а м о о п р е д љ е њ е д о о т ц е п љ е њ а . И з њ е г о в о г и з л а г а њ а в и д и м о д е т а љ н о о б р а ђ е н у р а д њ у К П Ј с а к о м и т а џ и ј с к о м б у г а р с к о м о р г а н и з а ц и ј о м к о м у ф л и р а н о м и м е н о м В М Р О , г р у п о м Т о д о р а А л е к с а н д р о в а и г е н е р а л а П р о т о г е р о в а а к ц и ја je в о ђ е н а no з а х т е в у К о м и н т е р н е , к о ја je с т а л н о р а д и л а н а р а с п а д у Ј у г о с л а в и ј е .

П и с а ц п о м и њ е д а с у ју г о с л о в е н с к и к о м у н и с т и , и з м е ђ у 6- а п р и л а и 2 ј у н а 1941, т р а ж и л и р а з б и ја њ е Ј у г о с л а в и је . И з н о с и д а љ е , к о м у н и с т и ч к с а р а д њ у с а Н е м ц и м а и п о д в л а ч и к о м у н и с т и ч к е з л о ч и н е у Ц р н о ј Г 1941-1943. П р и з н а је с а р а д њ у ч е т н и к а и м у с л и м а н а у а н џ а к у и њ и х о в у з а ј е д н и ч к у а к ц и ју у б и ц и н а је н и ц и , г д е с у п а р т и з а н и п о т у ч е н и д о н о г П о г р е ш н о т в р д и д а с у ч е т н и ц и и з з а п а д н и х к р а је в а с а р а ђ и в а л и с а И т а

ја н и м а и н и с у х т е л и д а и х н а п а д а ју .П р о ф . Ш а у п je п р о у ч и о д е т а љ н о и д р ж а њ е м а њ и н с к и х г р у п а з а в р е

р а т а и в е л и д а с у с в е с а р а ђ и в а л е с а о к у п а т о р о м . Н а в о д и ј е д а н и з в о д и Т е м п о в о г п и с м а , у к о м е о в а ј в е л и д а “А л б а н ц и ш о в и н и с т и ч к и г л е д а ју

р б е .”К а д г о в о р и о р б и м а у М а к е д о н и ј и , п р о ф . Ш а у п п о м и њ е с р п с к и е

м е н а т с а м о о к о К у м а н о в а и к о п с к е Ц р н е Г о р е , д о к н и р е ч и н е к а ж е в е л и к и м с р п с к и м а у т о х т о н и м н а с е љ и м а у А з о т у , П о р е ч у , М а л е ш у , О г о в у , Т и к в е ш у , Д р и м к о л у , Р е ц и , М о р и х о в у , Г о р њ е м и Д о њ е м П о л о д р у г и м к р а је в и м а , г д е р б и н и к а д н и с у п о к л е к л и п р е д б у г а р с к о м е г з а х и јс к о м н а ј е з д о м к р а је м п р о ш л о г в е к а , в е ћ с у ce ју н а ч к и б р а н и л и о д н а с и л н о г п о б у г а р и в а њ а а к о je т р е б а л о и н о ж е м и п у ш к о м .

П р о ф е с о р Ш а у п je у ч и н и о и н е к о л и к о д р а г о ц е н и х п р и з н а њ а и и з в н е к о л и к о п р а в и л н и х з а к љ у ч а к а . О н т у м а ч и н е у с п е х К П Ј д а р е в о л у ц и ш е н а р о д no н а ц и о н а а л н о м п и т а њ у т и м е ш т о у Ј у г о с л а в в ј и н и је б и л у с л о в а з а т о , na в е л и : “Ј у г о с л а в и ја , у п о р и о д у и з м е ђ у д в а р а т а , и а к о j e о ш т р о н а п а д а н а с а с в и х с т р а н а , б и л а je д о м а ћ а т в о р е в и н а , н а јб о љ и и л а з и з т е ш к е с и т у а ц и ј е у к о јо ј н и је д н а а л т е р н а т и в н а с о л у ц и ја н и ј е б и л м о г у ћ а .” К а д г о в о р и о п а р т и з а н с к о ј б о р б и з а в р е м е р а т а , п р о ф е с о р Ш а в е л и д а ce х р в а т с к и к о м у н и с т и н и с у м н о г о и л и н и к а к о а н г а ж о в а л и о с л о б о ђ е њ е Ј у г о с л а в и је и н а в о д и Х е б р а н г о в е и с п а д е п р е м а р б и м а Х р в а т с к о ј з а в р е м е о к у п а ц и је .

У а н а л и з и д о г а ђ а ј а и з 1944, п р о ф е с о р Ш а у п з а к љ у ч у ј е д а н а јв е ћ и б р о ј Ј у г о с л о в е н а н и је б и о с п р е м а н д а п р и м и к о м у н и с т е к а о п р е д с т а н и к е н а ц и ј е , м а д а н и г д е н е п о м и њ е д а с у к о м у н и с т и с а Б р о з о м н а м е т т и н а р о д у о д с т р а н е Т о л б у х и н о в е а р м и ј е , к о ја je у ш л а у Ј у г о с л а в и ју у с т о л и ч и л а и х н а в л а с т и .

Ma ш т а м и с л и л и п р о ф е с о р Ш а у п и д р у г и з а п а д н и н а у ч н и ц и о к о м н и с т и ч к о м р е ш е њ у н а ц и о н а л н о г п и т а њ а у Ј у г о с л а в и ји , ч и њ е н и ц а je ј а д а с у к о м у н и с т и с в о јо м п о л и т и к о м у н а ц и о н а л н о м п и т а њ у п р е т р п п о т п у н и н е у с п е х . Taj п р о б л е м д а н а с с т о ји г о р & н е г о к а д je р а т п о ч е о 1941. To je и з ја в и о и М и л о в а н Ђ и л а с с в о ји м п р и ј а т е љ и м а п р и л и к о м с в о г ј е с е њ а ш њ е г б о р а в к а у А м е р и ц и . П р о ш л о г о д и ш њ е и з в о ђ е њ е т е н к о в м и т р а љ е з а н а у л и ц е и з в е с н и х г р а д о в а у Ј у г о с л а в и ји т о н а јб о љ е п о к а з

а м п р о ф е с о р Ш а у п , м е ђ у т и м , к о н с т а т у је , н а је д н о м м е с т у у с в о ј о ј к њ и д а у п р е д р а т н о ј Ј у г о с л а в и ји н и ј е б и л о н и к а к в и х н а ц и о н а л н и х ф и з и ч н е р е д а , и а к о ce с т а л н о г о в о р и л о о о п р е с и ји .

Д р ч м н




М О Ј И Р А З Г О В О Р И М У О Л И Н И Ј Е М П и с а ц : д р В л а д и с л а в т а к и ћ . — М и н х е н , 1967.

П о с л е с м р т и д р т а к и ћ а у Ј у ж н о ј А ф р и ц и , о в а ј р у к о п и с о б ја в и л je њ е г о в а у д о в а г о с п о ђ а М и л к а т а к и ћ , у з п р е д г о в о р п р о ф е с о р а Х о п т р а к о ји ce с к о р о д в е д е ц е н и је б а в и с т а р и м и н о в и м ју г о с л о в е н с к и м п р б л е м и м а . К њ и г а и м а т р и д е л а и л и т р и к р а т к а и з л е т а у н а ш е п р е д р а и р а т н е п р и л и к е и т р а г е д и ј е . в и с у о н и и н т е р е с а н т н и з а с в е љ у д е к о д о к р а ја ж и в о т а т р а ж е и с т и н у , О д н а р о ч и т о г и н т е р е с а б и ћ е з а о н е к о и с т и н у т р а ж е н а и з в о р и м а .

Д р т а к и ћ , у г л е д н и б е о г р а д с к и а д в о к а т , б и о je 1940. и 1941. п о в е р - љ и в а л и ч н о с т м и н и с т р а д в о р а М и л а н а А н т и ћ а у д е л и к а т н и м д о д и р с Р и м о м . Д о к je с а м о з в а н и д е л е г а т д р . Д а н и л о Г р е г о р и ћ н а с в о ју р у о б и л а з и о Р и б е н т р о п а и с а њ и м н а м е т а о Т р о ј н и п а к т , д р т а к и ћ je, n ж е љ и Н а м е с н и к а , р а д и о с в е д а о д О с о в и н с к и х с и л а и з д е јс т в у ј е з а н а з е м љ у з а к љ у ч е њ е у г о в о р а о н е у т р а л н о с т и и п р и ј а т е љ с т в у . З а т о с у в е л и к о г и н т е р е с а њ е г о в и р а з г о в о р и и с а Ћ а н о м и с М у с о л и н и је м , и у п у т с т в а Д в о р а no т о м в а ж н о м п и т а њ у и л и п о к у ш а ју д а Р и м с к л о н а у г о в о р , з а о б и л а з е ћ и П а к т , a с њ и м и с в а к и с т р а х о д р а т а з а к о ји н и с м и б и л и с п р е м н и . К н е з П а в л е с м а т р а о je д а j e з а Ј у г о с л а в и ју Р и м б и д а л е к о о п а с н и ји о д Б е р л и н а . П о р е д т о г а , у з а п л е њ е н и м ф р а н ц у с к и м н и м д о к у м е н т и м а п р о н а ђ е н и с у и п р е д л о з и к н е з а П а в л а д а Е н г л е с Ф р а н ц у с к а и Ј у г о с л а в и ја н а п а д и у И т а л и ју с е п т е м б р а 1939, к а д а joj Н е м а ч к а н и ј е м о г л а п о м о ћ и , к а о ш т о у т и м д а н и м а н и Б р и т а н и ја и Ф р ц у с к а н и с у м о г л е п о м о ћ и П о љ с к у . Н о в а в л а д а у И т а л и ј и д а л а б и п с т р е к а и Ј у г о с л а в и ји и Г р ч к о ј , ч а к и Р у м у н и ји , д а Н е м а ч к у у г р о з е с и с к а , д о к З а п а д н и с а в е з н и ц и н е о ј а ч а ју .

т а к и ћ е в а м и с и ја у Р и м у п о ч е л а je и с т и х д а н а к а д а ј& И т а л и ја н а - п а л а Г р ч к у . Н е у с п е с и И т а л и ј а н а и у к о р и Б е р л и н а , к о ј и j e б и о д у ж а д а с п а с а в а н е м о ћ н о г с а в е з н и к а , у т и ц а л и с у д а И т а л и ј а л а к ш е п р и м и т

Б е р л к н а о и н т е г р и т е г у ин е у т р а л н о с т и Ј у г о с л а в и je, м и с л е ћ и н а у г о в о р , a т е к о д к р а ј а 1940. н а Т р о јн и п а к т . П р е м а т а к и ћ е в и м н а в о д и м а , Р и м je б и о с п р е м а н д а и п о с л е п р е в р а т а о д 27. м а р т а у м и р и Х и т л е р а и з г о л с т р а х а д а б н и т а л и ј а н с к у в о јс к у у А л б а н и ји м о г л а Ј у г о с л а в и ја д р а з о р у ж а .

П о д р т а к и ћ у д о т о г к о р а к а М у с о л и н и је в о г н и ј е д о ш л о з б о г с т в а п р е д с е д н и к а 27-м о м а р т о в с к е в л а д е г е н е р а л а Д у ш а н а и м о в и ћ а , к

je д о т е м е р е б и о с а м о т в е р е н у п о б е д у д а je и з ј а в и о к а к о ћ е њ е г о в п у и њ е г о в у л а з а к у в л а д у з н а ч и т и „п о ч е т а к к р а ја Х и т л е р а ”. ( т р . 148-149).

К њ и г а д р т а к и ћ а з н а ч и п р и л о г в и ш е и с т о р и ј и с у д б о н о с н и х д а к р о з к о ј е je п р о л а з и л а н а ш а з е м љ а и о с в е т љ а в а о н о в а ж н о р а з д о б љ к а д а je в а љ а л о и ћ и з а р а з у м о м a н е з а с р ц е м . В а љ д а ћ е м о и з т о г а и з в у ћ и н е к у п о у к у . Д р PB

LET MY PEOPLE GO By Florence Nolad Bagnall. Published Press, Salt Lake City, 1968

О в а и н т е р е с а н т н а к њ и г а о б ја в љ е н а je н а е н г л е с к о м п р е н е к о л и к м е с е ц и . К о о д л и ч н о з н а је з и к и о в у к њ и г у у з м е у р у к е , т а ј je н е ћ е и с п у ш т а т п д о п о с л е д њ е 253 с т р а н е . К њ и г а je п и с а н а н а о с н о в у д о ж и љ а ја м а јо р а М и л а н а М . т о ја н о в и ћ а , п о с л е д њ е г а ђ у т а н т а г е н е р а л а Д р М и х а и л о в и ћ а и с т р у ч њ а к а з а ш и ф р у и р а д и о в е з е , к о је с у м у б и л е в е р е н е у В р х о в н о ј к о м а н д и .

П о р е д о д л и ч н е т е х н и ч к е о б р а д е , г л а в н а о д л и к а о в е к њ и г е je у т о м ш т о je и с т о р и ја п р е т в о р е н а у р о м а н , т е je т а к о п р е л е т е л а з а т в о р е н и к р у г и с т о р и ч а р а и н а у ч н и к а . У з м а л о в и ш е р е к л а м е , д е с е т и н е и с т о т х и љ а д а р а д о б и je ч и т а л е , ј е р с у у њ о ј о ж и в љ е н е м н о г е с р п с к е т р а г д и је и з п о с л е д њ е г р а т а , к о ј е с а м о п у т е м р о м а н а м о г у п р о д р е т и у р а м а ж е н у и м а л о к р в н у с в е т с к у ја в н о с т .

Г л а в н а л и ч н о с т у к њ и з и je З о р а н В о јн о в и ћ , п р е о б у ч е н у с р п с к о г с љ а к а , и з а к о ј е г ce к р и ј е м а јо р т о ја н о в и ћ , а у з њ е г а и њ е г о в и с а р а д - н и ц и . к о м а н д а н т и и в о јн и ц и . т о ја н о в и ћ е в а je и п о с в е т а к о ја г л а с и „Mojoj б р а ћ и и х р а б р и м љ у д и м а к о ји б р а н е Б о г а , л о б о д у и И с т и н у ”.



П р и к а з и к њ п г а 115

У с а м о м п о ч е т к у н а ћ и ћ &м о и М а к Д а у е л о в е р е ч и о Д р а ж и : „Б и о j e о с т а о je с и м б о л о с а м д е с е т п р о ц е н а т а г р а ђ а н а , у п о р н и х с е љ а к а и б о р а

п р о т и в с в а к е т и р а н и је , с т р а н е и л и д о м а ћ е ”.К њ и г а о п и с у је м н о г е б о р б е и н а д љ у д с к а с т р а д а њ а , н е м а ч к е р е п р с а л и је и л и б р и с а њ а с а з е м љ е и б о р а ц а и г р а ђ а н а , и п р и ја т е љ а и т а л а и н а с е љ а и к о л и б а . Т у ћ е м о н а ћ и и р а д с а в е з н и ч к и х м и с и ја и т е ш к о ћ б р и т а н с к и м т у т о р и м а . Н а и ћ и ћ е м о и н а т р а г о в е п о г р о м а у к о је с а в е з н и о ф и ц и р и н и с у в е р о в а л и , к а о н и њ и х о в е в л а д е св е> д о к п у с т о ш н и је п у п р е д о ч и м а . О п и с а н je и р а д н а ш и х л е к а р а , н а р о ч и т о д р Л а л е в и ћ а , к о

je п р е д к о м у н и с т и ч к и м с у д о м г л а в у и з г у б и о з а т о ш т о je л е ч и о и с п а с в а о а м е р и ч к е о ф и ц и р е .

т р а х о в и т о р а з о ч а р а њ е п о с л е К р а љ е в е п р е д а ј е в л а с т и Т и т у о п и с je д о с у з а д и р љ и в о . т о ја н о в и ћ je с л о г с р а д и ја д о н е о Д р а ж и , к о ји н и је х т е о н и д а ra п о г л е д а , ј е р ш т о je т а д а с а м ч у о , с л е д и л о je и с р ц е и м и с л и . У п р и с у с т в у М а к Д а у е л а и Л а л и ћ а , М и х а и л о в и ћ к р ш и р у к н е б о п и т а : „Ш т а с у н е в и н и и н е с р е 5ш и р б и з г р е ш и л и Б о г у и с а в е з н ц и м а д а и х н а о в а к а в н а ч и н с а х р а н е ?” З а т и м ce о б р а ћ а а м е р и ч к о м п р е с т а в н и к у п у к о в н и к у М а к Д а у е л у р е ч и м а : „В и с в е в и д и т е и з н а т е д а ц е л а м о ј а в о јс к а р а д и је л и с т о м п о г и н у т и н е г о с & Т и т у п р е д а т и ... З а р с в е о в о н и је г р е ш н и ј е о д М и н х е н а , с р а м н и је о д с в а к е к а п и т у л а ц и је ?”

У к њ и з и с у у р е з а н и и с т р а ш н и д а н и п о с л е Т и т о в о г у с т о л и ч е њ а н а ш е м Б е о г р а д у , a з а т и м п р о б и ј а њ е к а а у с т р и јс к о ј г р а н и ц и У м и с и з а к о ју ћ е с в и п о з в а н и о с т а т и г л у в и . Б р и т а н ц и he п о ћ и н е ш т о д а љ е ! и з л ж у ћ и м у ч е н и к а и л и ж и в и с к е л е т с в и м а н е в о љ а м а д а б и д о з н а л и г д е М и х а и л о в и ћ н а л а з и , и а к о je Д р а ж а у т и м д а н и м а с т а л н о м е њ а о м е с a к о м у н и с т и у в е к б и л и б л и з у с а м е с е н к е .

Е г з о д у с ce з а в р ш а в а п о н о в н и м с а с т а н к о м с Н и к о л о м Л а л и ћ е м , н в и ш е v Р а в н о ј Г о р и , в е ћ у д а л е к о м К л и в л е н д у .

Д р P B

Т У Ж Н О . . . BECEJIO . . . п р и п о в е т к е

П и с а ц : Д Р А ћ и м о в и ћ И з д а њ е : р п с к а М и с а о , М е л б о р н , А у с т р а л и ја , 1969.

П и с а ц Д р а г о љ у б Р . А ћ и м о в и ћ je н е с у м њ и в о д а р о в и т . У м е д а д и н е д о с р ц а к а д п р и ч а и о т у ж н и м и о в е с е л и м с т в а р и м а . И м а , с е м т о л а к и т е ч а н с т и л . Ч и т а ce б р з о . Б е з п р е д а х а . З н а ч и , у м е д о б р о д а з а и н т е р е с у је ч и т а о ц а . а м о . . . а м о , н е к а н а м к а ж е д а л и ce з а ч о в е к а п р и - с т о јн о о д е в е н о г у њ е г о в о ј Ј а г о д и н и к а ж е “д е ц е н т н о je о б у ч е н ” и л и ce у м е с т о х и т н е п о м о ћ и , т р а ж и “и м е д и а т н а п о м о ћ ?” И о в о - “П у к о в н и к в ч а в а м о ј у м а ј к у ” . . . а л и н а м п и с а ц н и је р е к а о з а к о г а je в е н ч а в а ! У с т в а р и , о н je х т е о д а к а ж е д а ce п у к о в н и к в е н ч а в а т о м м а јк о м , a и с п а л о

je д а je о н з а н е к о г д р у г о г в е н ч а в а . Д о б а р д &о р б а у и з б е г л и ш т в у ч е - с т о г о в о р и : “О ж е н и о je, н а п р и м е р , М и л и ц у ”. Н и је о ж е н и о М и л и ц у в о ж е н и о c e М и л и ц о м , a М и л и ц у б и , и н а ч е , у д а о a н е “о ж е н и о ”. О т а ц ж е н и с и н а и л и у д а ј е к ћ е р a о н ce ж е н и . И м а , д а љ е , јо ш д в е т р и ј е з и ч н г р е ш к е к о ј е ce, т а к о ђ е , ч е с т о ч у ј у . To с у : “п о з н а в а ј у ћ и ” у м е с т о п о з н а ј у - ћ и ” и “б е з д а ” (б е з д а м и к а ж е , н а п р и м е р ) , у м е с т о “a д а м и н е к а ж е ”. Н а ј з а д , у т е ж њ и д а б у д е о р и г и н а л н и ји , п и с а ц je у п о т р е б и о с л о б о д н и и з р а з е з а н е к е и м е н и ц е и п р и д е в е . Morao; je с л о б о д н о д а и х и з о с т а в и . Њ е г о в е п р и ч е б и с а м о д о б и л е .

в а к о к о ж е л и д а ce р а с т у ж и и л и и у т у з и р а з в е д р и и н а с м в ј е , м о - ж е с л о б о д н о д а к у п и к њ и г у “Т у ж н о - В е с е л о ’3.

П

П О Л И Т И К А И К О Р У П Ц И Ј А У К Р А Љ Е В К О Ј Ј У Г О Л П и с а ц : З в о н и м и р К у л у н џ и и ћ . И з д а њ е : т в а р н о с т , З а г р е б , 1968.П и с ц а в е ћ д о б р о з н а м о no р а н и ј о ј к њ и з и “А т е н т а т н а т је п а н а Р а -

д и ћ а ”. (В и д и “Г л а с н и к ” б р . 22, с т р . 165-6). У о в о м с в о м д р у г о м д е л у о н н а с т а в љ а и с т и п о с а о , с т о м р а з л и к о м ш т о je у п -р в о ј к њ и з и г о н и о “у б и ц



116 Г Л А Н И К р п с к о г п с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ’

т је п а н а Р а д и ћ а a у о в о м ce д а о у п о т е р у з а к о р у п ц и о н а ш и м а у к о је je у в р с т н о и П у н и ш у Р а ч и ћ а , Р а д и ћ е в о г у б и ц у .

М и н е т в р д и м о д а je с в е б и л о з л а т о у “К р а љ е в с к о ј Ј у г о с л а в и ји ”. Б и л о je и к о р у п ц и ј е . А л и з а ш т о о в а ј к о м у н и с т и ч к и ч и с т у н а ц н е п о т р ж и м а л о о д т и х к о р у п ц и о н а ш а и м е ђ у с в о јо м ц р в е н о м и х р в а т с к о м б р а ћ о м н е г о ce о к о м и о с а м о н а н е к о л и ц и н у р б а ? Н а ј з а д , з а р н е б и и н т е р е с “б р а т с т в а и ј е д и н с т в а ” з а х т е в а о д а К у л у н џ и ћ о б ј а в и и к њ и г у , к а о в е д в е , о н е ч о в е ч н и м п о к о љ и м а н а д н е в и н о м с р п с к о м д е ч и ц о м , н ж е н с к о м ч е љ а д и и с в и м а р б и м а и р п к и њ а м а у о п ш т е у Н е з а в и с н о ј ж а в и Х р в а т с к о ј, н а ј с т р а ш н и јо ј д р ж а в и к о ја je и к а д у с в е т у п о с т о - ја л а , о д с т р а н е т њ е г о в е п р а в е б р а ћ е ? О д и н т е р е с а б и б и л о и о т к р и ћ е х р в а т с к е с т р а н к е о з а в е р и н а ц и с т и ч к о -ф а ш и с т и ч к о -у с т а ш к о ј п р о т и в ж т а к р а љ а А л е к с а н д р а . To б и б и о д о п р и н о с и с т о р и ј и a н е к о л и к о je к о р у п ц и о н и с т и ч к и х а ф &р а в е з а н о з а и м е Р а д а П а ш и ћ а , П у н и ш е Р а ч и ћ а и М и л а н а т о ја д и н о в и ћ а .

П

О Л У Н К И Ф Р О Н ТП и с а ц : М и л и в о је А л и м п и ћ .

И з д а њ е : В о јн о и з д а в а ч к и з а в о д , Б е о г р а д , 1967.И з о в е и з в а н р е д н о д о к у м е н т о в а н е к њ и г е , н а п и с а н е о з б и љ н о и с т р

н о , п р е н е ћ е м о д е о о д О |б р о в о љ ц и м а у с р п с к о ј в о ј с ц и з а в р е м е п р в о г с в с к о г р а т а . О т о м п и т а њ у д о н е л и с м о н е к о л и к о р е ч и у п р о ш л о ј н а ш с в е с ц и , 22, с т р . 166. О в о г п у т а д о н о с и м о и с ц р п н е п о д а т к е д а б и ce, н а ј - з а д , и м а л а п р а в а с л и к а о б р о ју и н а р о д н о с т и д о б р о в о љ а ц а у с р п с к о ј в о д и у п р в о м с в е т с к о м р а т у . О т о м е п и с а ц М и л и в о је А л и м п и ћ к а ж е :

“О д о б р о в о љ а ч к о м п и т а њ у у т о к у п р в о г с в е т с к о г р а т а т р е б а о в д р е ћ и н е ш т о в и ш е . Г л е д а ју ћ и у с н а ж е њ у и ј а ч а њ у р б и је ^ и Ц р н е Г о

и с в о ј ео с л о б о ђ е њ е , к о д н а ш и х н а р о д а у А у с т р о -У г а р с к о ј ce о д м а х no о б ја в и р а т а р б и ји ја в љ а т е ж њ а з а с т у п а њ е у д о -б р о в о љ ц е .О в о je н а - р о ч и т о б и л о и з р а ж е н о к о д с р п с к о г ж и в љ а . М е ђ у т и м , о в а ј п о к р е т уп о - ч &т к у р а т а н и је м о г а о д о ћ и д о ја ч е г и з р а ж а ј а , ј е р с у а у с т р о у г а р с к е в л а с т и п р е д у з е л е с в е м е р е д а ra у п о ч е т к у у г у ш е . И н т е р н и р а њ е , р а т н и с д о в и , т а м н и ц е и в е ш а л а т р е б а л о je д а у г у ш е и с а м у п о м и с а о н а о т п о П а и п а к , у п о ч е т к у р а т а у с п е а о je д а ce 3000-4000 д о б р о в о љ а ц а и з п р и - г р а н и ч н о г п о ј а с а п р е б а ц и у с р п с к у и ц р н о г о р с к у в о јс к у . У р б и ји с уд о - 5р о в о љ ц и у ш л и у с а с т а в ч е т н и ч к и х о д р е д а (Р у д н и ч к и , Ј а д а р с к и , З л а б о р с к и и Г о р њ а ч к и ) и в р л о у с п е ш н о с у д е јс т в о в а л и у т о к у ц е р с к е и к л у б а р с к е б и т к е . П о п о в л а ч е њ у с р п с к е в о ј с к к е и з р е м а с а њ о м ceп о - в у к л о и о к о 400 р е м а ц а , к о ј и с у о б р а з о в а л и р е м с к и д о б р о в о љ а ч к и о д р е д к о ји je у с а с т а в у “О д б р а н е Б е о г р а д а ” ју н а ч к и б р а н и о Б е о г р а д 1915- г о д и н е и н а јв е ћ и м д е л о м и з г и н у о .

У т о к у з и м е 1914— 1915. г о д и н е п о ј а в љ у ј е ce д о б р о в о љ а ч к и п о к р е т м е ђ у н а ш и м љ у д и м а п р е б &г л и м у Р у с и ју и л и з а р о б љ е н и м и з а у с т р о у с к е в о јс к е . В е ћ у с е п т е м б р у 1915. г о д и н е п о ч е л о je њ и х о в о п р е б а ц и в а њ Д у н а в о м у р б и ју , т а к о д а с у д о б у г а р с к о г н а п а д а п р е б а ч е н а т р и т р а н п о р т а — о к о 3500 љ у д и . О д њ и х с у ф о р м и р а н и д о б р о в о љ а ч к и б а т а љ о и к о ј и с у ce к а с н и је б о р и л и н а б у г а р с к о м ф р о н т у п р и п о в л а ч &њ у с р п с к в о ј с к е . Ј е д а н д е о т и х д о б р о в о љ а ц а п о в у к а о ce с а с р п с к о м в о јс к о м п р к о А л б а н и је и о т и ш а о н а с о л у н с к и ф р о н т .

О д м а х у п о ч е т к у р а т а и м е ђ у н а ш и м и с е љ е н и ц и м а у А м е р и ц и с п т а н о ce п о ј а в и о д о б р о в о љ а ч к и п о к р е т . П р в е г р у п е . т и х д о б р о в о љ а п о ч е л е с у п о ч е т к о м 1915. г о д и н е п р и с т и з а т и у с р п с к у a в е ћ и м д е л о м ц р н о г о р с к у в о ј с к у . К а с н и је р а д о м Ј у г о с л о в е н с к о г о д б о р а и с р п с к е в л п о к р е т je д о б и о ш и р е р а з м &р е . Р а ч у н а ce д а je д о п р о б о ја с о л у н с к о г ф р о н т а д о ш л о и з А м е р и к е о к о 7000 д о б р о в о љ а ц а - П о р е д т о г а , ј е д а н д н а ш и х љ у д и б о р и о ce к а о д о б р о в о љ ц и у е н г л е с к о ј , а м е р и ч к о ј и ф р а ц у с к о ј в о ј с ц и .

О д д о б р о в о љ а ц а , у г л а в н о м и з Х е р ц е г о в и н е , Б о к е К о т о р с к е ! и и с е љ н и к а и з А м е р и к е у ц р н о г о р с к о ј в о јс ц и ф о р м и р а н и с у Г а т а ч к и , Б и л е ћ Т р е б и њ с к и и Б о к е ш к и б а т а љ о н к о ј и с у ce б о р и л и н а х е р ц е г о в а ч к



П р и к а з и к њ и г а 117

ф р о н т у . П о к а п и т у л а ц и јн ц р н о г о р с к е в о јс к е о н и с у no н а р е ђ е њ у ц р н о г о р с к е в л а д е п р е д а н и у к а д р у с р п с к и м в о јн и м в л а с т и м а . О д њ и х 154

ј е д а н д е о о т и ш а о je с а с р п с к о м в о ј с к о м н а К р ф , a к а с н и је н а с о л у н с к и ф р о н т , ј е д а н д е о у И т а л и ју , a п о т о м ce в р а т и о у А м е р и к у , a ј е д а н д е о б и о je и н т е р н и р а н н а К о р з и к у , ј е р с у с т а в љ а л и к а о у с л о в д а ce и д а љ е б о р е п о д ц р н о г о р с к о м з а с т а в о м .

Д о б р о в о љ а ч к и п о к р е т у Р у с и ји т е к а о je б е з с м е т њ и и д о б и о н а р о ч и т о ш и р о к е р а з м е р е п о ч е т к о м 1916. г о д и н е . О д с в и х д о б р о в о љ а ц а j у а п р и л у ф о р м и р а н а 1. с р п с к а д о б р о в о љ а ч к а д и в и з и ј а , п о д р у к о в о д с т в с р п с к и х о ф и ц и р а у п у ћ е н и х и з о л у н а . О н а ce у с а с т а в у р у с к е в о ј с к е н а р о ч и т о и с т а к л а у б о р б а м а у Д о б р у џ и , п р и ч е м у je о д 17.925 љ у д и , к о - л и к о je б и л о њ е н о б р о ј н о с т а њ е , и м а л а 7.370 р а њ е н и х и 2.613 п о г и н у л и х .

К а с н и ј и м п р и л и в о м д о б р о в о љ а ц а ф о р м и р а н а je и 2. д о б р о в о љ а ч к д и в и з и ја , na je у ј а н у а р у 1917. г о д и н е ф о р м и р а н Д о б р о в о љ а ч к и к о р п у с (и м а о je 914 о ф и ц и р а и 42-260 в о ј н и к а ), к о ј и je т р е б а л о д а б у д е у п о - т р е б љ е н н а р у с к о -р у м у н с к о м ф р о н т у . М е ђ у т и м , з б о г н а ц и о н а д н е т е с г р у д о с т и и р у с к е р е в о л у ц и је к о р п у с ce п о ч е о о с и п а т и и н а ј з а д ј& с п а о н а 19.472 ч о в е к а ( р б а : 411 о ф и ц и р а и 16.562 в о ј н и к а ; Х р в а т а : 95 о ф и - ц и р а и 688 в о јн и к а ; л о в е н а ц а : 39 о ф и ц и р а и 243 в о јн и к а a о с т а л о Ч е х а , к о ј и с у у б р з о о т и ш л и у с в о је је д и н и ц е ). Ha з а х т е в с р п с к е в л а д е о д л у - ч е н о je д а ce о с т а т а к к о р п у с а п р е б а ц и н а с о л у н с к и ф р о н т . Ј е д а н д е о (1. б р и г а д а ) п р е б а ч е н je п р е к о А р х а н г е л с к а , е в е р н о г л е д е н о г м о р а и А т л а н т с к о г о к е а н а у Е н г л е с к у , п о т о м у Ф р а н ц у с к у и н а с о л у н с к и ф р о н т А р х а н г е л с к у ce у к р ц а л а 30. о к т о б р а 1917., a у о л у н с т и г л а п о ч е т к о м ја н у а р а 1918. г о д и н е ). Д р у г и д е о , п о с л е р а з н и х т е ш к о ћ а и з а з в а н и х р е - в о л у ц и јо м , к р е н у о je и з Р у с и је 23. д е ц е м б р а и п у т у ј у ћ и п р е к о и б и р а М а н џ у р и је , Ј а п а н а , Т и х о г о к е а н а и Ц р в е н о г м о р а с т и г а о у о л у н 19 а п р и л а 1918. г о д и н е - У к у п н о je и з Р у с и ј е с т и г л о у т о к у 1917. и 1918. г о - д и н е 12-694 д о б р о в о љ ц а .

П о д о л а с к у н а с о л у н с к и ф р о н т д о б р о в о љ ц и с у р а с п о р е ђ е н и з а о ј ч а њ е п о с т о ј е ћ и х д и в и з и ја , a 1. б р и г а д а 1. д о б р о в о љ а ч к е с п о ј и л а ce с а В а р д а р с к о м д и в и з и ј о м и о б р а з о в а л а Ј у г о с л о в е н с к у д и в и з и ју ”. ( т р а н 253—255).

З а о н е к о ј и в о л е д а и с т и ч у б р о ј н о у ч е ш ћ е Х р в а т а и л о в е н а ц а у п р о б о ј у о л у н с к о г ф р о н т а н е к а б и о в е с т а т и с т и к е б и л е п о у ч н е . П р и о м е , м и о д а је м о д у ж н о п р и з н а њ е о в и м х р в а т с к и м и с л о в е н а ч к и м д о б в о љ ц и м а , и а к о je њ и х о в з а је д н и ч к и о д з и в м о р а о б и т и в и ш е п у т а б р о н и ји о д с р п с к о г .

To с у ч и њ е н и ц е . в е д р у г о с у б а јк е .П

П Р О Б О Ј О Л У Н К О Г Ф Р О Н Т А И Б А Л К А Н К И М А Н

П и с ц и : Ђ -ш т а б н и б р и г а д н и г е н е р а л Т о д о р К . М и л и ћ е в и ћ и Ђ -ш т а п у к о в н и к т о ја д и н Т . М и л е н к о в и ћ . Б е р н , Ш в а јц а р с к а ,1969.

П и с ц и , и с а м и у ч е с н и ц и у п р о б о ј у о л у н с к о г ф р о н т а , ж е л е л и с у д о в о м к њ и г о м о б е л е ж е 50-т о г о д и ш њ и ц у т о г з н а ч а ј н о г д а т у м а . Њ и х о к њ и г а и а к о и з н о с и с а м о 108 с т р а н а , к р ц а т а je д о к у м е н т и м а . Н а п и с а н а j л е п о и т о п л о , о з б и љ и о и с т р у ч н о , н а к р а ју и л у с т р о в а н а и ф о т о г р а ф и ј а и з т и х с л а в н и х д а н а . Kao т а к в у , м и je п р е п о р у ч у ј е м о с р п с к и м ч и т а о ц и м

Д Р



Н А Ш И П Р Е М И Н У Л И Ч Л А Н О В И И П Р И Ј А Т Е Љ И

Д Р А Г И Ш А Ц В Е Т К О В И Ћ

У П аризу je прем инуо, 19. ф ебруара ове године, Д ра-гиш а Ц ветковић, бивш и председни к К раљ евске југословен-ске владе у својој 76 годин и. С а њ им одлази последњ и пред-ратни председник владе К раљ евине Југославије.

Ц ветковић je уш ао у поли тику и дош ао на власт сам освојом спогобно ш ћу и окретнош ћу. Ч им je изабран за на-родн ог посланика, 1927, (пре тога je био председни к опш ти-не града Н иш а), и против вољ е тада једн ог од н ајјачих ра-дикала, Н иколе У зуновића, одм ах je у посланичком клубуизби о у први план. To су биле теш ке годи не „п речанскогф рон та”, велике поли тичке заваде П риби ћевића и Р адића саБ еоградом , године кад ce ниш та слож но н ије м огло радити,годии е великог препирањ а и кавж ењ а ко кога експлоати-ш е и ко je кога ослободи о, године, које су претиле да ce см уком створена држ ава распадне и постане плен разбукта-лих свађа унутра и гладни х апетита непријатељ ских суседаспољ а. У тим годин ам а није било лако бити н ародци посла-ни к и остати објективан, ум ети заузети патриотски, али неекстрем ан став, казати своје м иш љ ењ е о теш ким проблем и-м а, a не зам ерити ce, рећи истину a не остати „средоњ а”.

Д рагиш а Ц ветковић je то знао и то м у je стекло при-знањ е. О н je држ ао везе, не сам о у свом е радикалном клубу,већ и м еђу С ловенц им а и м услим аним а, који су би ли у са-ставу владине коали ције. О н ce ту спријатељ ио са словенач-ким вођом др К орош цем , који ra узим а у своју владу, обра-зовану после скупш тинске трагеди је од 20. јуна 1928. К о-рош ец je видео у Ц ветковићу доб рог говорника, одличногорганизатора, Јш ереног поли тичара и народног човека. To je све определило К орош ца да Ц веткови ћа, иако врло м ла-дог, (им ао je тада 35 годи на) узм е за м ин истра вера, и даra доцни је, 1939, као п редседник С ената, предлож и кнезуП авлу за председни ка владе.

Kao м инистар вера, Ц ветковић ce упознао с најтеж импроблем им а, који су распињ али наш у држ аву и осетио ко-лики утиц ај им а религија на политичка питањ а код сва тринаш а народа.

П о паду парлам ентаризм а, 6. јануара 1929, Ц ветковићпостаје противни к реж им а. О н држ и састанке no целој С рби-ји против владе генерала П етра Ж ивкови ћа и доспева неко-лико пута до затвора. Т ек под Н ам есни ш твом при ступа са-радњ и с владом и улази у С тојадиновићев кабин ет као м и-



Н а ш п п р е м п н у л и ч л а н о в н и п р и ј а т е љ н 119

нистар социјалне политике и народног здрављ а. Ha том по-лож ају остаје виш е од три године. Ту ce он сав посвећујеподизањ у болн ички х зграда, здравствени х станица, раднич-ких станова, санаторијум а итд. Н арочиту паж њ у обраћа нарадничко пи тањ е и предлаж е низ закона и уредаба за по-бољ ш ањ е радничког ж ивота, безбедности и осигурањ а. Њ е-гово je дело уредба о м ини м алним надницам а.

А ли, поред неум орног рада у свом е ресору, Ц ветковић je будно пратио и развој наш ег ун утраш њ ег политичког ж и-вота. О н je осетио коли ка je опасност од отворен ог хрватскогпи тањ а, које je као рак нагри зало држ авни организам .

К нез П авле je, са своје стране, траж ио реш ењ е овога

проблем а пре него ш то дође до рата. Њ егови енглески при-јатељ и cv м у саветовали закљ учењ е С поразум а са Х рватим аи реш ењ е унутраш њ ег проблем а ш то пре. И сто тако и Ф ран-цузи, који су знали да Југославија не сме дочекати догађа-је, који ce приближ ују, овако разједињ ена. К нез je п оку-ш ао преко С тојадинови ћа да овај нађе реш ењ е са др М аче-ком. М еђутим , С тојадиновић није схватио проблем . О н jeм ислио да je проблем сам о м атеријални, na je понуди о М а-чеку 300 м илиона ди нара годи ш њ е за Х рватску, с тим да м уне см ета у другим крајевим а. П роблем je, м еђутим , бво м но-го дубљ и и озбиљ ни ји. Х рвати су тек били почели да ce

иж ивљ ују национално и нису већ знали ш та још да траж еод С рба, да ли територије, да ли кон ф едераци ју или ф еде-рац ију, да ли персоналну Ј7нију или м атеријалн а средства..Б ило je логичн о да ће М ачек одбити понуђени новац. С тоја-:диновић, пак, ни је извукао поуку из тога поступка, na jeпо ош трио реж им , верујући једин о у своју срећну звезду. To

je довело до њ еговог пада. Д р К орош ец je тада предлож иоК незу Ц ветковића за новог председника. И ако j e С тојадино-вић дотле био свем оћан, и у зем љ и и у клубу ЈР З у С куп-ш тини , Ц ветковић je vcneo да доб и је за своју политику ве-ћину клуба.

* * *С арадњ а Ц ветковићеве владе са М ачеком била je у тим

даним а држ авна потреба. Д вадесет година разби јањ а држ а-ве од стране Х рвата представљ ало je дуг пери од руш ењ а,који ce м орао п рекинути. Н арочи то уочи круп них догађаја,који су ce били надкрили ли над Е вропом . Ц ветковић je до-би о м исију да разговара с Х рватим а и да их убеди да оставесвоју политику руш ењ а држ аве и п рим е одговорност за њ е-но вођењ е с осталим партнерим а у њ ено?л оквиру.

To није био лак посао. Ц ветковић je им ао да ради с љ у-дим а пуним предрасуда, оптерећеним праваш ким наслеђем ,

великим ш овини стим а и м егалом аним а, љ удим а, чији су за-хтеви били већи него права и који су често м ењ али своја м иш -љ ењ а. У з то, ти су љ уди још увек гледали преко ограде идрж али два гвож ђа у ватри* гледајући , вероватно, ко ће имдати виш е. И м ајући посла са таквим преговарачим а, Ц вет-



120 Г Ј 1А Н И К р п с к о г п с т о р п ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш "

ковићу je и спуњ ењ е тога задатка било до крајњ е м ере теш -

ко. К ад ce том е дода држ ањ е извесних С рба из Х рватске,сам остални х дем ократа, С рђана Б уди сављ евића и другова,који су траж или целу српску В рбаску бановин у да ce при-поји Х рватској, — он да ce тек м ож е до бити права с.тика оЦ ветковићевим теш коћам а у преговорим а. П оред тога, Ц вет-кови ћ je им ао на српској страни такве противн ике м еђу чла-нови м а У друж ене опозиције, који не би при стали ни на ка-■кав споразум , који би он закљ учи о, м а био и повољ ан noС рбе no сто п ута.

С учељ ен с оваквом стварнош ћу, Ц ветковић није м алак-савао. О н je неум орно иш ао у Загреб и К упинец, разговараоди ректно и преко посредника, док није постигао С поразум .Н и он ни њ егови п ри јатељ и у влади и ван њ е нису ни кадрекли да* je тај акт био саврш ен, већ да je био, у том е тре-нутку, једино м огућ. У сваком случају, Н ародн а скупш тина

je била надлеж на да ra прим и, ако би наш ла да je добар,или одгаци, ако не би одговарао држ авни м интересим а.

Ц ветковићеви критичари чинили су м ноге зам ерке С по-разум у. О ни који су били против ф едераци је, нису хтели нида чују за С поразум . Д руги, који су ce од 1921. залагали заф едерацију, сад су осули д рвљ е и кам ењ е на Ц ветковић а„за и здају српских интереса”, да би, после пуча, рекли М а-чеку ,, да ce у С поразум у неће ни једн а тачка изм енити, већда ce он сам о м ож е прош ирити”.

Ц ветковић je после С поразум а наставио рад на даљ емреорганизовањ у држ аве. Д ао je налог правним стручњ аци-м а да израде нацрт уредбе за органи заци ју С рпске земљ е, ко-ји je пред рат већ био готов. С рпска зем љ а би обухватиласве крајеве ван Бан овине Х рватске и С ловени је, a престони-ца би joj била у С копљ у. П уч и рат су спречили извођбњ еове зам исли.

И5 * *

К ад je Ц ветковић закљ учио С поразум с Х рватим а, нијепрош ло ни седам дана почео je д руги светски рат. Г лавнабрига Ц веткови ћеве владе била je сачувати неутралност, aбити спрем ан за сваку евентуалност. У траж ењ у очувањ а неу-тралности, она je и збегавала да ce зам ери зараћени м страна-м а, м ада су jo j сим патије биле на ст.рани Запада. У том е почгледу, она je успевала 1све до М усолинијевог напада на Грчку,28. октоб ра 1940, када почи њ е нем ачки п ритисак на Југо-славију да при ђе Т ројном пакту. Ц веткови ћ од олева три м е-сеца, али п од п ритиском одлази на састанак са Х итлером ,14. ф ебруара 1941. Taj састанак je показао да je Ц ветко-

вић био п реговарач на висини. О н ce, пред свем оћним дик-татором , држ ао као равноправан партнер и ни је показао да je уп лаш ен од догађаја и ситуације. Њ его в je задатак биода отворено изнесе став своје зем љ е и он je то учини о до-стојанствено. А ли, м а како да су и он и њ егов м ин истар ино-



Н а ш п п р е м п н у л п ч л а н о в и и п р и ј а т е љ и 121

гло м ного пом оћи дон ош ењ у коначне одлуке. Х итлер je ж е-лео да оствари свој план: приступањ е Југославије Т ројномпакту.

П ред том стварнош ћу, Ц ветковићева влада je м оралада траж и ублаж ењ е сам ог пакта. У даљ им преговорим а jeдоб ијено то ублаж ењ е, ш то Х итлер није дао ни једном члануТ ро јног пакта. О совина je п ризнала неповредивост југосло-венске тери тори је; затим je гарантовала да неће траж ити пре-лаз својих трупа преко Југославије и, најзад, да неће по-ставити м а какав захтев Југослави ји у погледу војне пом о-ћи. К ад су ове гарантије дате, Ц веткови ћ je потпи сао пакт.

* * *С аврем ениц и Д рагиш е Ц ветковића били су, углавном ,

неправедни у оцени њ еговог политичког рада. И ако je онуспеш во реш ио два крупна питањ а, под и зузетно теш кимоколностим а, пи тањ е унутраш њ ег и спољ аш њ ег м ира, про-тивници му то нису признавали.

Н еки су чак иш ли толико далеко да су сум њ али у њ е-гово п орекло и називали ra н ајгорим им еним а. Ч ак су го-ворили да није С рбин, иако м у je отац био српски потпуков-ник и носилац К арађорђеве звезде за заслуге у ослободи лач-ким ратовим а, a брат Д уш ан први српски оф иц ир, који jeпогинуо у рату против Турске 1912. године.

И стори ја he, у то чврсто верујем , бити праведнија у оце-ни Ц ветковић евог политичког рада него ш то су то би ли по-једини њ егови саврем еници. М ож да he м у историја зам еритиједино ш то на врем е ни је предузео кораке да не до ђе до пуча.

Д р Ч а с л а в М . Н И К И Т О В И Ћ* * *

Г Е Н Е Р А Л П А В Л Е Г Р . П А В Л О В И Ћ 1883— 1969

У гасило ce још једно светло кандило на српском избегличкомнебу- Умро je генерал П авле Гр. П авловић, кога су њ егови млађи

из милош те звали “чика П аја” . Њ еговд топла српска душ а винулаce у небеску С рбију 6. априла 1969. године ^а ce придруж и хиљ а-дама и хиљ адама оних који су са чаш ћу и поносом српско именосили и за свој српски род све ш то су могли дали.

И з честите свеш теничке породице. васпитан у љ убави премаБогу и своме народу, П авловић посвећује свој ж ивот својој зем-љ и. Године 1900. завјрш ава В ојну академију и као потпоручникпочињ е свој војни позив. У ратовим а за ослобођењ е и уједињ е-њ е српског народа он he ce на сваком м есту и у сваком окрш ајуистицати, ране задобити и свагда предњ ачити- У рат 1912. годинепротив Турске ући ће као капетан II класе, a из првог светскограта изаћи као мајор. Њ егста прса красиће многа одликовањ а,али међу њ има ваљ а истаћи К арађорђеву звезду са мачевима, Белогорла са мачевим а и орден С в. Саве I реда са лентом . Н о изнад свихтих високих одликовањ а, он he добити још једно, сваком војном



122 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О И Г

страних послова, Ц ин цар-М арковић, били јасни , то ни је мо-

стареш ини најдраж е, добиће орден Љ убави- Т акав орден давалису војници с в јо ји м претпостављ еним . To je био њ ихов израз пош -товањ а, оданости и љ убави прем а њ иховим стареш инама.

О д ране младости до свог последњ ег даха, тако рећи, генералП авловић je био неуморан на српском националном пољ у. Kaoмлад оф идир припадао je С околском друш тву и ж иво сарађивао усвима витеш ким и патриотским друш твима и организацијам а- Њ его-во интересовањ е ce прош ирило и на многа пољ а. Зналац неколи-ко страних језика, он je наш ао врем ена и за преводну књ иж ев-ност, с руског нарочито, који je научио као оф ицир у С рпскојдобровољ ачкој дивизији у Д обруџи. Kao војни стручњ ак оставио

je за собом два запаж ена дела: „Б орбена обука” и ,,Н оћне веж бе иноћне борбе”. Н аписао je, такође, велики број чланака у војнимчасописима и дневној ш тампи како из чисто војне науке тако истоиз области политике- У наш ој избегличкој ш тампи оставио je низсвојих богатих сећањ а из ратних дана и улазио у проблем е одисторијског значаја. К роз све те њ егове написе провејавала jeједна мисао и једно осећањ е: силна љ убав према српској роднојгруди и народу из кога je поникао.

Генерал П авловић представљ ао je типичног српског оф ицирастрогог али праведног, родитељ ски везаног за војнике које jeводио у бојеве љ уте и које je надахњ ивао, — својим прим ером ■—храброш ћу неизрецивом . Њ ега су војници волели до обож авањ аи с њ им летели у најљ уће окрш аје- О н je увек био испред њ их,челник њ ихов. Такви су били српски оф ицири из оне најлепш есрпске генерације која je К осово осв.етила, С ливницу опрала,српске земљ е и српску браћу ујединила.

Генерал П авловић заузим ао je и полож ај ађутанта Њ . В- Кра-љ а А лександра I као и полож ај К оманданта деш адије Д унав,скедивизије. П ре тога командовао je чувеним 2. Гвозденим пуком“К њ аза М ихаила” - С вуда je чинио част и војсци српској и, доц-

инје, југословенској, и служ ио као прим ер изванредно способногоф ицира, доброг човека и врлог родољ уба.У избеглиш тву, док ra je здрављ е држ ало. био je активан у

многим српским националним организацијама (С рпској братскојпомоћи, С рпској народној одбрани итд) a наш е друш тво “Њ егош ” ,ценећи њ егове велике заслуге за српски народ, изабрало ra je засвога почасног председника.

Бог да прости генерала П авловића, јунака без страха и мане,који ce у пуној мери одуж ио и земљ и и роду своме. Giaea му и ве-чни помен међу Србима.

В о ји с л а в П А Н Е Ј 1И Ћбив. потпуковник

* * *



Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ј а т е љ и 123

Т А Н И Л А В К Р А К О В1895. — 1968.

П о о ц у П о љ а к , no м а јц и р б и н , no о с е ћ а њ и м а в е с р б и н . Kao ђ а к с е д - м о г р а з р е д а г и м н а з и ј е у Б е о г р а д у п о л е т е о je к а о д о б р о в о љ а ц у р а т п р т п в Т у р с к е 1912. г о д и н е . Kao г и м н а з и с т а о н je и с л е д е ћ е , 1913. г о д и н е , о п е т у б о јн и м р е д о в и м а . О в о г п у т а п р о т и в Б у г а р с к е . п о с л е д њ о м к л с о м с р п с к и х м л а д и ћ а и з л а з и 1914. и з В о ј н е а к а д е м и је и к р е ћ е п р а в о н ф р о н т . О в о г п у т а п р о т и в м о ћ н е а у с т р о у г а р с к е ц а р е в и н е . У ч е с т в о в а о у м н о г и м б и т к а м а . Б и в а о р а њ а в а н . П р е ж и в е о А л б а н с к у г о л г о т у . И з м е ђ у п р в и м а н а в р х н е о с в о ји в о г К а јм а к ч а л а н а . П р в и у ш а о у В е л е с . И Б и о je у в е к м е ђ у н а ј х р а б р и ји м а и н а Ј б о љ и м а , a т о je б и л о н е ш т о је д в а д о с т и ж н о у в о јс ц и к о ја je, ц е л а , б и л а о д О б и л и ћ е в с к о г с о ја .

П о с л е р а т а , з б о г з а п о с т а в љ а њ а а к а д е м а ц а њ е г о в е > к л а с е и ф а в о р и з р а њ а б и в ш и х а у с т р о у г а р с к и х о ф и ц и р а , Х р в а т а , м л а ђ и х о д с р п с к и х no р г у , и с т у п и о je, с в е л и к и м б р о ј е м с в о ји х д р у г о в а , и з в о јс к е .

И н т е л и г е н т а н , к у л т у р а н , д а р о в и т , п у н љ у б а в и п р е м а з е м љ и и н а р о д у , К р а к о в п о с в е ћ у ј е с в о ј ж и в о т н о в и н а р с к о м п о з и в у . О н ћ е т а ј п о с а о т а к о и с п е ћ и д а ћ е и з б и т и н а в и с о к и п о л о ж а ј д и р &к г о р а б е о г р а д с к д н е в н о г а л и с т а „В р е м е ”. О н ћ е т о м л и с т у д а т и с н а ж а н р о д о љ у б и в и т п о е т с к у с в е ж и н у , с и л н у б о р б е н о с т п р о т и в с в и х с р п с к и х н е п р и ја т е љ а в р е м е з а о ш т р е н и х о д н о с а и з м е ђ у н а ш е з е м љ е и И т а л и је , п о с л е ј е д н п р е т е ћ е г г о в о р а М у с о л и н и ј а у М и л а н у п р о т и в н а ш е з е м љ е , К р а к о в ћ е љ у љ а т и с а в н а ш н а р о д с в о ји м п о т р е с н и м ч л а н к о м : „О Д Г О В О Р Ј У Н А М А А К А П О Р Е Т А ” н а п р в о ј с т р а н и „В р е м е н а ”, с ф о т о г р а ф и ј о м М л и н и је в о м , к о ј и je* у је д н о ј р у ц и д р ж а о п у ш к у , у д р у г о ј к њ и г у . И с п о д т е ф о т о г р а ф и је б и л о je н а п и с а н о : „У н е д о с т а т к у д р у г е р а т н и ч к е с л а в е И т а л и ј а н с к и ф а ш и с т и в р и с н у л и с у д о з а с т р а ш и в а њ а р а т о м а л и ce н и у с у д и л и н и п р о т е с т д а у л о ж е . Н и с у , је р с у , no с в о ј п р и л и ц и , и о н и з н а - л и д а je т а ј о ш т а р ч л а н а к К р а к о в н а п и с а о п о с л е « ј е д н е а у д и је н ц и је к о к р а љ а А л е к с а н д р а .

У т о в р е м е , о т п р и л и к е , К р а к о в je о б ј а в и о и с в о ј у к њ и г у „П л а м е н Ч е т н и ш т в а *’ у к о јо ј je, н а б л и с т а в н а ч и н , о п и с а о ч е т н и к е и ч е т н и ч к е в о в о д е , њ и х о в е б о р б е и п о д в и г е у с у д а р и м а с т у р с к и м а с к е р и м а и л и б у г с к и м к о м и т а џ и ја м а . И с а м ју н а к , и п е с н и к no д у ш и , и п и с а ц о д т а л е н т К р а к о в je д и г а о т е с в е с н е с р п с к е б о р ц е д о о р л о в с к и х в и с и н а . И о в е к о в ч и о и х у с р п с к о м н а р о д у ^ ,

З а в р е м е д р у г о г с в е т с к о г р а т а с т а ја о j e у з с в о г у ја к а , г е н е р а л а М и - л а н а Н е д и ћ а , к о м е je п о с в е т и о д в е с в о ј е в е л и к е , д о к у м е н т о в а н е и и с т р и јс к е к њ и г е . п р е м а о je и т р е ћ у , з а в р ш н у , а л и , н а ж а л о с т , б о л е с т ra о м е - л а д а je з а в р ш и a с м р т д а j e и з д а .

*

т а н и с л а в а К р а к о в а п о з н а в а о с а м л и ч н о . Б и о с а м и њ е г о в м л а ђ и к л е г а и с а р а д н и к у „В р е м е н у ”. П о с л е д њ и х н &к о л и к о г о д и н а б и л и с м о

с т а л н о ј в е з и . И з њ е г о в и х п и с а м а в и д е о с а м к о л и к о je п р е п а т и о и к о л и ce н а м у ч и о . Н а р о ч и т о je б и о с т р а ш а н п о к у ш а ј о т м и ц е н а д њ и м о д с т р а ју г о с л о в е н с к и х к о м у н и с т а у д о с л у х у с ф р а н ц у с к и м к о м у н и с т и м а . К р ce с п а с а о је д и н о п о к у ш а је м с а м о у б и с т в а — с е ч е њ е м в е н а . Ј е д в а je о с т а у ж и в о т у . Ta њ е г о в а с т р а д а њ а з а с л у ж у ј у д а б у д у о б ј а в љ е н а . To б и , с в а - к а к о , б и о њ е г о в с л е д е ћ и ч л а н а к у н а ш е м ч а с о п и с у д а ra с м р т н и је п р в р е м е н а о д н е л а .

* т а н и с л а в К р а к о в je б и о р а с н и б о р а ц , н е у с т р а ш и в , к а о ш т о je б и о

и д и р е к т о р — г о с п о д и н је д н о г в е л и к о г д н е в н о г л и с т а , д и р е к т о р к о г а с с а р а д н и ц и ц е н и л и и в о л е л и . Б и о je д р у г и п р и ја т е љ , ч е с т и т и р а д а н a о д а н о с т и з е м л зИ с в и м а з а п р и м е р

У м р о je у б о л н и ц и „St. J u lien ” en G enevo ix , y Ф р а н ц у с к о ј, н а д о - м а к у Ж е н е в е , 15- д е ц е м б р а 1968. г о д и н е . У т о м м е с т у je и с а х р а њ е « 18. д е ц е м б р а .

Л а к а з е м љ а ју н а к у и м у ч е н и к у , a њ е г о в о ј к ћ е р и М и л и ц и и з е т у г А р с е н и ј е в и Н у н а ш е и с к р е н о с а у ч е ш ћ е .

Д у ш а и П Е Т К О В И Ћ




t А Н Д Р А Л О Н Ч А Р И Ћ

1911 - 1969У т о к у н о ћ и и з м е ђ у 6. и 7. м а р т а о в е г о д и н е и з в р ш е н je м у ч к и и

р е т к о г р о з а н з л о ч н н у П а р и з у . У с в о м с к р о м н о м и з б е г л и ч к о м с т а н у у л и ц и Ф и л и п а О г и с т а б р о ј 92, и з г у б и о je ж и в о т А н д р а Л о н ч а р и ћ . т р а н и з л о ч и н а ц je је д н и м з а м а х о м с е к и р е р а з м р с к а о л о б а њ у о в о г с р п с к ју н а к а и м у ч е н и к а . З л о ч и н je о т к р и в е н т е к ч е т и р и д а н а д о ц н и је . Ф р а ц у с к а ш т а м п а п р е т п о с т а в љ а д а je у п и т а њ у п о л и т и ч к о у б и с т в о , д о к с р п с к и м к р у г о в и м а п р е о в л а ђ у ј е у в е р е њ е д а je т о д е л о ју г о с л о в е н с к к о .м у н и с т а .

А н д р а Л о н ч а р и ћ j e р о ђ е н 1911.. г о д и н е у Ч а ч к у , о д а к л е ce п о р о д и ц а п р е с е л и л а у О б р е н о в а ц a д о ц н и је у Б е о г р а д . П р е р а т а б и о je г е о м е т а

Kao р е з е р в н и п о р у ч н и к , п о с л е н а ш е г с л о м а , о с в а н у о je ј е д н о г д а н а н а р е д њ е м и с т о к у и п р и к љ у ч и о ce н а ш е м б а т а љ о н у . У д в а м а х а je п к у ш а о д а ce п о д м о р н и ц о м п р е б а ц и у о к у п и р а н у Ј у г о с л а в и ју , а л и б у с п е х а . Т р е ћ и п у т je п р е б а ч е н а в и о н о м , п о ш т о je п р е т х о д н о з а в р ш и п а д о б р а н с к и т е ч а ј .

Ј е д н о г д а н а , ј у л а 1944. г о д и н е , Л о н ч а р и ћ ce о б р е о у Ц а р и г р а д у . Д о - ш а о je с б у г а р с к и м д и п л о м а т с к и м п а с о ш е м и к у р и р с к и м п и с м о м . Д о н а м je н е к и м а т е р и ја л з а К р а љ е в с к у в л а д у . Ж е л е о je л и ч н о д а о д е д Л о н д о н а , а л и с у ф о р м а л н о с т и б и л е д у г е a о н je м о р а о к р а је м ју л а д а х и ~н о в р а т и , п о ш т о с м о д о б и л и о б а в е ш т е њ е о д н а ш е г т а д а ш њ е г а м б д о р а у А н к а р и д р И л и је Ш у м е н к о в и ћ а д а ћ е Т у р с к а 2. а в г у с т а о б ја в и р а т Н е м а ч к о ј, ш т о ce и д о г о д и л о .

У п р в о ј п о л о в и н и с е п т е м б р а и с т е г о д и н е н а л а з и о ce н а је д н о м у к о т љ е н о м б р о д у у д а р г р а д с к о м п р и с т а н и ш т у . Ha т о м б р о д у н а л а з и л и с у а м е р и ч к и а в и ј а т и ч а р и ,к о ји с у , к а о р а т н и з а р о б љ е н и ц и , б и л и у Б у г а р - с к о ј. Л о н ч а р и ћ je у с п е о д а и м ce п р и д р у ж и и д а „п р о ђ е ”, к а о а м е р и ч к а в и ја т и ч а р ! Њ е г о в д р у г и з б а т а љ о н а М и л и в о ј Н е н а д о в и ћ , с е к р е т а р К љ е в с к е а м б а с а д е у А н к а р и , а л и н а р а д у у А н е к с у г е н е р а л н о г к о н з у л о д а к л е с м о о д р ж а в а л и р а д и о -в е в у с а ш т а б о м г е н е р а л а М и х а и л о в и ћ

ja п о с е т и л и с м о Л о н ч а р и ћ а н а б р о д у .Г о д и н е 1946, у п о з н у ј е с е н , с р е л и с м о ce у П а р и з у . О н je в е ћ т а д а

с н е в а о д а ce ш т о п р е п р е б а ц и у Ј у г о с л а в и ју . Н е н а д о в и ћ и ja с м о б и л у Ч и л е у к а д je д о н а с д о п р л а в е с т д а , je у х в а ћ е н у Б е о г р а д у и , п о т о м о с у ђ е н н а 20 г о д и н а р о б и је .

П о с л е д њ и п у т с м о ce в и д е л и з а в р е м е 11. Ц р к в е н о -н а р о д н о г с а б о р у Л и б е р т и в и л у и , п р е д њ е г о в п о в р а т а к у П а р и з , у Њ у јо р к у . Б и л и с у в е з и о д њ е г о в о г и з л а с к а и з з е м љ е д о њ е г о в е т р а г и ч н е п о г и б и ј е .

Л о н ч а р и ћ je б и о р е д а к ч о в е к . Р е д а к no с к р о м н о с т и , no ју н а ш т в у , no ч е с т и т о с т и и д о б р о т и . м р т ra je п р а т и л а и в р е б а л а н а с в а к о м к о р а к у О н joj п р к о с и о и у в е к в р ш и о з а д а т к е з б о г к о ј и х je м о г л а г л а в а о ч а с д о д е . Б и о je т и х , р е з е р в и с а н , д и с к р е т а њ Н и к а д ce н и је р а з м е т а о , у п р с б у с а о , х в а л и с а о . Н и ш т а н а в е л и к а з в о н а , а л и с в е з а з е м љ у . Д о г о л о г ж в о т а . И у в е к с о н и м б л а г и м и т о п л и м о с м е х о м . З а њ е г а je О т а џ б и н б и л а и з н а д с в и х и с в а к о г . Њ у je у с р ц у н о с и о . З а њ у je и ж и в о т п о л о ж и о . Т а к о в о л е з е м љ у и т а к о с у с п р е м н и д а ce з а њ у ж р т в у ју с а м њ е н и п р а в и с и н о в и , a Л о н ч а р и ћ je б и о ј е д а н о д н а ји з р а з и т и ји х т а к в и с и н о в а .

У в и ш е м а х о в а м о л и о с а м Л о н ч а р и ћ а д а н а п и ш е н е ш т о з а н а ш „Г н и к ’. Kao м а л о к о , о н je б и о п у н у с п о м е н а и з н а о je м н о г о в а ж н е с т в а - р и и з в р е м е н а р а т а и п о с л е р а т а у в е з и с н а ш о м з е м љ о м . О б е ћ а о м и у в и ш е м а х о в а , а л и н и је д н о м н и је д о с п е о д а о б е ћ а њ е и и с п у н и . О д л а

je, у з о п р а в д а н а и з в и њ е њ а . М о ју п о с л е д њ у м о л б у , у п и с м у о д 7- м а р к а о о д г о в о р н а њ е г о в о п и с м о о д 3. м а р т а , н и је д о ч е к а о .А н д р а Л о н ч а р и ћ je б и о ју н а к . Ј у н а к н а с в а к о м м е с т у и с в а к о ј д у ж

н о с т и . П р е д ј у н а ц и м а ce н е п у ш т а с у з а . П р е д ју н а ц и м а ce д и ж е с р ц е . м и с а о . О н и о с т а ју н а ш п о н о с и п р и м е р м л а ђ и м а .

Д у ш а н П Е Т К О В И Ћ



Н а ш и п р е м н н у л и ч л а н о в и и п р и ј а т е љ и 125

Д р М и л о ш Т у п а њ а н и нУ Л ондон у je прем инуо, 13. ф ебруара ове године, др М и-

лош Т упањ анин, потпредседник С авеза зем љ орадни ка и бив-ш и народни п осланик.

И з своје крш не Х ерцеговине Т упањ анин je понео љ убавпрем а м укотрпн ом српском ратару као и прем а српском ро-ду. П рип адао je колу оних м ладих српских родољ уба које je велика аустроугарска цареви на нем илосрдно осуђивала натеш ке и дуге казне робије збо г њ ихове љ убави прем а сло-бодним српским зем љ ам а С рбији и Ц рној Гори. Зб ог те љ у-бави м лади Т упањ ани н je доп ао затвора у no злу познатомА раду, одакле je успео, п од најтеж им околностим а, да по-бегне и да ce преко Рум уни је и Б угарске пребаци у С копљ е.К ако ce то догоди ло у току првог светског рата, Т упањ ани н

je са срп ском војском преш ао А лбанију и са К рф а, с групомсрпских ђака, упућен на студије у Ф ранцуску. У Г реноблу jeдоктори рао на правном ф акултету. П о п овратку у зем љ у уле-тео je одм ах у политички ж ивот и п риш ао С авезу зем љ о-радника.

Т упањ анин je био тип ичан бунтовни и слободарски Х ер-цеговац, Р ечит, као и њ егови уж и зем љ аци , он je устао про-тив диктатуре краљ а А лександра, д рж ао зборове no зем љ ипротив реж им а генерала П етра Ж ивковића, бивао затваран.. .У стао je и п ротив Т ројног пакта. К ад je рат плануо избегао

je на С редњ и исток a оданде ce пребацио у Л ондон , после кра-ће активности у Ц ариграду.

с с сМ И Ћ А Д И М И Т Р И Ј Е В И Ћ

У д р у г о ј п о л о в и н и д е ц е м б р а 1967. г о д и н е и с п у с т и о je с в о ј у н а - м у ч е н у д у ш у M m a Д и м и т р и је в и ћ , је д а н о д н а јд а р о в и т и ј и х п р е д р а т н и н о в и н а р а v Б е о г р а д у . Д у г и н и з г о д и н а и з м е ђ у д в а с в е т с к а р а т а , п о р е м н о г о б р о ј н и х з а п а ж е н и х р е л о р т а ж а , Д и м и т р и је в и ћ je в о д и о у “П о л и ц и ” п о з н а т у р у б р и к у “Б е о г р а д с к а н е д е љ а ”, к о ју j e с в е т с у ж и в а њ е м ч и

т а о и у р е ђ и в а о je п о з н а т у р у б р и к у “М е ђ у н а м а ”. Б и о je, т а к о ђ е , је д а н о д о с н и в а ч а п р е д р а т н о г “О ш и ш а н о г Ј а ж а ”, ч у в е н о г с а с в о ј е д у х о в и т с т и , и је д а н о д њ е г о в и х н а ји с т а к н у т и ј и х с а р а д н и к а .

П о с л е р а т а , з б о г п а т њ и к о ј е je м о р а о д а п о д н е с е , д о б и о je т у б &р к у - л о з у о д к о је ce ј е д в а с п а с а о . Ж и в е о je в е о м а т е ш к о , је р з а т а к в о г н о в и н а р а н и је ce м о г л о н а ћ и м е с т о у “П о л и т и ц и ’’.

Д и м и т р и је в и ћ j e о д у ш е в љ а в а о и з а с м е ја в а о с в о ји м и с т а н ч а н и м х м о р о м х и љ а д е и х и љ а д е п р е д р а т н и х ч и т а л а ц а “П о л и т и к е ’ . К р о з њ е г “Б е о г р а д с к у к е д е л >у ” п р о д е ф и л о в а л е с у м н о г е л и ч н о с т и и м н о г и д о ђ а ј и к о ј е je о н , н а н а ч и н с а м о њ е м у с в о јс т в е н , в и ш е ш и б а о с в о ји м д и н и м х у м о р о м н е г о ш т о б и д р у г и к а м џ и јо м . З а њ е г а б и ce м о г л о р е ћ и

je л е ч и 'о д р у ш т в о к р о з с м е х .К а д с у ce, у ф е б р у а р у 1941, и з в е с н и б у г а р с к и к р у г о в и п о ч е л и д а

к о с т р е ш е и ц е д е к р о з з у б е д а б и х т е л и М а к е д о н и ју , п о ч . Д и м и т р и ј е в

je н а п и с а о у “П о л и т и ц и ” к о з е р и ју “ р б о љ у б и о ф и ја ”, у к о јо ј je Б у г а - р и м а о ч и т а о л е п у л е к ц и ју з б о г њ и х о в е м е г а л о м а н и је .Д и м и т р и је в и ћ je б и о ч о в е к ф и н е к у л т у р е , в е о м а с и м п а т и ч а н и п р а

и з р а з о н о г б е о г р а д с к о г д у х а к о ј и je с в а к о г н е о д о љ и в о о с в а ја о . р п с к н о в и н а р с т в о и з г у б и л о je у њ е м у в е л и к о п &р о .




М И Р К О А В А К У М О В И ЋК р а ј е м п р о ш л е г о д и н е , п о с л е д у г е и т е ш к е б о л е с т и , у м р о ј& у Б е о

г р а д у М и р к о А в а к у м о в и ћ , б и в ш и с е к р е т а р М и н и с т а р с т в а и н о с т р а н и с л о в а . П а р а л и з а ra п р и к о в а л а з а п о с т е љ у п у н и х о с а м г о д и н а . К р а ј с в ј е с у п р у г е и д в о ј е д е ц е , о н je с н е о п и с и в о м х р а б р о ш ћ у п о д н о с и о н е д а к о ј а ra je с н а ш л а . Д о п о с л е д њ е г ч а с а ж и в о je п р а т и о с в а з б и в а њ а у с в е - т у и о д р ж а в а о в е з е с а с в о ји м п р и ја т е љ и м а и з в а н з е м љ е . Д о њ е г а с д о п и р а л е и в е с т и о ж и в о т у и р а д у р б а у и з б е г л и ш т в у и с б у д н и м и т е р е с о в а њ е м п р а т и о je т а ј н а ш р а д . У з е м љ и б и , п о в р е м е н о , и з и ш а о н ч л а н а к и з њ е г о в е б о л е с н и ч к е п о с т е љ е . п р е м и о je и к р а т к у п о п у л а р с т у д и ј у о и с т а к н у т и м с р п с к и м д р ж а в н и ц и м а и з п р о ш л о г и о в о г в е к а , к љ у ч н о с г о д и н о м 1941, а л и з а т у с в о ју с т у д и ју н и ј е н а ш а о у з е м љ и и з д а в а ч а .

А в а к у м о в и ћ je б и о р о ђ е н и б р а т д р . А л е к с а н д р а А в а к у м о в и ћ а , б и в ш К р а љ е в с к о г а м б а с а д о р а у Б у к у р е ш т у , к о ји je п р е м и н у о п р е н е к о л и

г о д и н а у Л о н д о н у .А в а к у м о в и ћ je и у с в о ји м н а ј т е ж и м ч а с о в и м а о с т а о ч в р с т и н е п о к о л е б љ и в у љ у б а в и п р е м а О т а џ б и н и и д у б о к о je п а т и о з б о г с у д б и к о ја je с н а ш л а с р п с к и н а р о д .

Б и о je д о б а р и в е р а н д р у г и у д о б р а в р е м е н а ш и р и о с а м о в е д р и н и л е п о р а с п о л о ж е њ е . Д .П.

И П Р А В К Е

М о л и м о н а ш е ч и т а о ц е д а и з в о л е и с п р а в и т и с л е д е ћ е г р е ш к е к о с у ce л о т к р а л е . у н а ш о ј с в е с д и б р о ј 22:Ha д р у г о ј с т р а н и к о р и ц а , п о д т а ч . lo т р е б а т а н и с л а в К р а к о в ; a п о д т а ч . 18 т р е б а М а н е П е ш у т .

Ha с т р а н и 53, ш е с т и р е д о д о з д о , у м е с т о “п о т п и с а ” т р е б а п о п и с а .Ha с т р а н и 54, т р е б а и з б а д и т и ц е о п о н о в љ е н и с т а в к о ј и п о ч и њ е с а :

“к о ју б и е в е н т у а л н о . . и з а в р ш а в а ce у п о с л е д њ е м р е д у с а : “н а р о д д о н а ј в е ћ е м е р е ”.

Ha с т р а н и 93, н а с л о в je т р е б а л о д а г л а с и : “ А И В И Ц Е М Р Т И HA Л О Б О Д У ” a н е “Ч е р ч и л о в а и Т и т о в а З а је д н и ч к а Г р о б љ а ”. П р в и н а с л

г р е б а и с п р а в и т и н а с т р а н а м а 95, 97, 99. и 101. н а к о ј и м а п о г р е ш н о с т о - ји : “Ha и в и ц и с м р т и у с л о б о д у ”.

Ha с т р а н и 116, р е д п р в и , у м е с т о “je” т р е б а ja и у м е с т о “у м и р и м ” т р е б а у м о р и м ; р е д д р у г и , у м е е т о “Ш т о ” т р е б а Ш т а ; р е д ш е с т и , у м е с т “Б о ј н о г ” т р е б а Б о ж ј е г и у р е д у о с м о м , у м е с т о . . . “ш т о j e . . . ” т р е б а т о j e . ..

Ha с т р а н и 165, у 21. р е д у о д о з г о , у м е с т о “п и је д е с т о л ” т р е б а п и је д е - с т а л , a у ч е т в р т о м р е д у о д о з д о , у м е с т о “и з в р ш и о ” т р е б а и з в р ш е н .

Ha с т р а н и 166, д р у г и р е д о д о з г о , у м е с т о “п е р у ” т р е б а п а р у .У р е д н и ш т в о ce и з в и њ а в а з б о г о в и х с л у ч а ј н и х г р е ш а к а .



И Т А К Н У Т И Р А В Н О Г О Р Ц Ио к њ и з и “HA Т Р А Ш Н О М У Д У ”

О б ја в љ у је м о о ц е н е к њ и г е „Н а т р а ш н о м у д у ” о д д р Р а д о ја В у к ч е в и ћ а и з п и с а м а к о м а н д а н т а и с т о ч н в р б и ј е , п у к о в н и к а В е л и м и р а П т и ћ а , м а јо р а М и л а н а т о ја н о в и ћ а , а ђ у т а н т а г е н е р а л а Д р а ж е М и х а и л о в и к а п е т а н а А н д р е Л о н ч а р и ћ а , к о ј « с у у ж и в а л и в и с о к о п о в е р е њ е г е н е л а М и х а и л о в и ћ а . Д о ц н и ј е ћ е м о д о н е т и к р а т к е и з в о д е и з м н о г о б р о ј н с л и ч н и х и з ј а в а о н и х к о ји с у к њ и г у п р о ч и а л и и с х в а т и л и a у Р а в н о г о

с к о м п о к р е т у н е п о с р е д н о у ч е с т в о в а л и и л и б л и с к о с ш и м с а р а ђ и в а П и с м а г л а с е :

12. Maj, 1969. — П а р и зГ о с п о д и н у Д у ш а н у П е т к о в и ћ у

П р е д с е д н и к у р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л у р н о г д р у ш т в а „Њ Е Г О Ш ”

В а м а и с в и м а ч л а н о в и м а И К Д „Њ Е Г О Ш ”, з а х в а љ у је м ce н а у л ж е н о м т р у д у д а к њ и г а „Н а т р а ш н о м у д у ”, к о ј у je н а п и с а о г о с п о д и д р Р а д о ј е В у к ч е в и ћ , в а ш >и м т р у д о м и з а ђ а н а ја в н о с т .

В а ш п р е д г о в о р з а с л у ж у ј е п о с е б н о п р и з н а њ е и за х в а л н о с т , ј е р je н г р а д и о п и с ц а з а и е у м о р н и т р у д о д 20 г о д и н а .

В а м а и с в и м а ч л а н о в и м а И К Д „Њ Е Г О Ш ”, к р о з н а јт о п л и ји б р а с к и п о з д р а в , ж е и м н а п р е д а к у р а д з '.

Б и в ш и к о м а н д а н т ш т а б а б р . 3 (И с т о ч н а р б и ја ).В Е Л И М И Р П И Л Е Т И ћ

12. Maj, 1969. — П а р и зД р а г и м о ј с а п а т н и ч е и р а т н и д р у ж е Р а д о је ,Ч и т а ју ћ и т в о ју к њ и г у „Н а т р а ш н о м у д у ” с л у ш а о с а м к р о з д у б о к

у з б у ђ е њ е п о к . Ч и ч у . О н а je е х о њ е г о в о г у з д а х а и ж и в а р е ч с в и х т е р о р н а д њ и м и н а д н а ш и м н а р о д о м к о ји je ц р в е н а н е м а н с п р о в е л а с а н ч у в е н и м з в е р с т в о м .

Т и с и , к р о з т в о ј у б о г а т у с п р е м у с т а р о г и и с к у с н о г п р а в н и к а , п р и к а з а о п р а в о с у ђ е с в и х т е р о р и с т и ч к и х з е м а љ а — к а о и њ и х о в и х о п т у н и ц а и п р е с у д а п р е м а з н а ч а ју њ и х о в и х ж р т а в а .

Т в о м е ce д е л у м о г у п р и м е н и т и р е ч и в л а д и к е Р а д а : Ha г р о б у ћ е и з - н и к н у т и ц в и је ћ е з а д а л е к о н е к о п о к о л е њ е .

а б р а т с к и м п о з д р а в о м ж е л и м т и с в е н а ј б о љ е и х о ћ у д а з а в р ш и с а и з р а з о м и с к р е н о г п р и з -н а њ а — о д у ж и о си ce и Б о г у и р п с т в у -

Т в о ј и с к р е н и р а т н и д р у г и п р и ј а т е љ ,В Е Л И М И Р П И Л Е Т И Ћ

Ј а н у а р 21, 1969.

Д р а г и Р а д о ј е ,М и п р е ж и в е л и Ч и ч и н и с а р а д н и ц и м о р а м о п р а т и т и п р и м е р Х р и с т а п о с т о л а и у ч и н т и с в е д а у з д и г н е м о и м е Г е н е р а л а М и х а и л о в и ћ а к о ј м о м е н т а л н о и з б р и с а н о с а с т р а н и ц а и с т о р и је , ј е р т о je је д и н и н а ч и н д з а в р ш и м о у п о р а н и т е ж а к з а д а т а к к о ји ј о о н з а п о ч е о .



128 Г Л А Н И К р п с к о г н с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

Ж е л и м , Р а д о је , д а т и б р а т с к и , р а в н о г о р с к и и о д с в е г с р ц а ч е с т и т а м н а и з д а њ у т в о ј е к њ и г е „Н а т р а ш н о м у д у ”. Ja с а м je п р о ч и т а о и , с т у -

д и р а ју ћ и с в а к у р е ч е н и ц у , д о ш а о д о з а к љ у ч к а д а с и т и , б р а н е ћ и Ч и ч у б о р б у р п с к о г н а р о д а н а с т р а н и З а п а д н и х с а в е з н и к а , д о к а з а о и и с т о в р е м е н о , б о љ е н е г о и к о д о д а н а с , о б е л о д а н и о к о м у н и с т и ч к е б р у т а л н о и з в е р с т в а , њ и х о в у к о н с п и р а ц и ју , п о д л е и к р в а в е м е т о д е к о ј и м а ce о н с л у ж е . Т в о ја к њ и г а je д о к а з с в а к о м п р а в о м Р а в н о г о р ц у д а с и т и и з в р ш с в о ј у а п о с т о л с к у д у ж н о с т и с е б е о в е к о в е ч и о , ј е р he т д р п с к и н а р о д и њ е г о в а и с т о р и ја в е ч и т о б и т и з а х в а л н и з а и з д а т о д е л о .

Б р а т с к и и Р а в н о г о р с к и т в о ј ,М И Л А Н Т О Ј А Н О В И Ћ

25. X. 1968.Д р а г и г . В у к ч е в и ћ у ,П р и м и о с а м о д н а ш е г д р а г о г Д у ш к а е н е г а л ц а н а д а р В а ш у и з в а

р е д н у к њ и г у п о с в е ћ е н у у с п о м е н и н е у м р л о г н а м Д р а ж е М и х а и л о в и о н и х н а јл &п ш и х с р п с к и х с и н о в а к о ји с у п а л и б р а н е ћ и њ е г о в у и с р п с и д е ју о с т в а р а њ у је д н о г б о љ е г , п о ш т е н и је г д р у ш т в а и з п л о д н о г п е п е о н е „с т а р е Ј у г о с л а в и је ”.

У в е р е н с а м д а je ј е д н о и з д а њ е н а е н г л е с к о м ј е з и к у и с т о т а к о п о - т р е б в д о , а к о н е и п о т р е б н и је н е г о н а н а ш е м , na В а м ж е л и м д а и н а т о п о с л у у с к о р о у с п е т е . У п р е в о д у и л и н о в о м и з д а њ у у к о л и к о ra с п р е м а

ja б и в В а м д а о т р и д о ч е т и р и д е т а љ а к о ји н и с у б а ш н е и н т е р е с а н т н и , ј с т е т о в и ш е н е г о з а с л у ж и л и б а р о в и м ж и в о т н и м д е л о м .

Ж е л и м В а м с в а к о д о б р о и с р е ћ у у ж и в о т у « р а д у и јо ш ј е д а н п у н &и з м е р н о х в а л а н а в е л и к о ј и с т и н и к о ј у с т е п о т п у н о д о к у м е н т о в а л и и б р а н и л и у и м е ч а с н е и в и т е ш к е б о р б е В о ж д а т р е ћ е г с р п с к о г у с т а н к а н е р а л а Д р а ж е М и х а и л о в и ћ а и в е р н и х м у с л е д б е н и к а a с д р у г е с т р а р а з о т к р и л и ц е л о мc b o t v р а з б о јн и ч к у к о м у н и с т и ч к у б а н д у .

А Н Д Р А Л О Н Ч А Р И Ћ

glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva njegos sv23

Documents