VREME >> 13/08/2009 45 VREME >> 13/08/2009 45

KNJIGENova izdanja Službenog glasnika

GLASNIKOVE

Avgust 2009.

DAN SLUŽBENOG GLASNIKA

Glasnik vremenaPošto su arhivska građa Srbije i ovdašnja periodika iz XIX veka nepotpuno sačuvane,

službene novine (kao, pre svega, zbirka svih nekada važećih pravnih akata) čiji je baštinik

Službeni glasnik, predstavljaju nezaobilazan i nezamenjiv izvor za pravnu, političku

i kulturnu istoriju Srbije, za analizu razvoja ustanova u Kneževini i Kraljevini Srbiji,

Kraljevini Jugoslaviji i potonjoj socijalističkoj Jugoslaviji

Prva strana prvog broja “Novina serbskih”, objavljenih u Beču 1/13. avgusta 1813. godine

Retka su štampana izdanja i predu-

zeća koja su uspešno preživela stal-

ne promene granica države u kojoj

izlaze, stalne ratove, stalne izmene

naziva, uređivačkog koncepta i lo-

kacije. Još su ređa ona koja su, pre-

živevši sve to, u stanju ne samo da

opstanu, već i da se razvijaju i šire.

Upravo je to slučaj sa Službenim gla-

snikom, preduzećem koje 13. avgusta

2009. obeležava 196. godišnjicu.

“Novine serbske”, koje su preteča

današnjeg “Glasnika”, bile su novi-

ne s nekoliko stotina pretplatnika.

Skoro dva veka posle njihovog osni-

vanja, Službeni glasnik je preduze-

će u kojem je zaposleno više od 300

radnika, koje godišnje objavi približ-

no 100 brojeva “Službenog glasnika

Republike Srbije” i više od 250 novih

knjiga. U pitanju je takođe preduze-

će koje ima jednu od najsavremeni-

jih štamparija, razvijenu knjižarsku

mrežu i stručnu redakciju na čijem je

čelu tim eminentnih urednika.

KRATKA ISTORIJA: Prve službene

novine Srbije izdate su 1834. godi-

ne, ali se pravim početkom sma-

tra 1813, kada je objavljena preteča

ovakvih izdanja – prvo su objavljene

“Novine serbske”, a zatim “Srpske

novine” koje su zapravo prethodni-

ca “Službenog lista” i “Službenog

glasnika”).

“Novine serbske”, izdanje iz 1813, prvi

put su štampane u “carstvujuščem

gradu Vijeni”, u petak, 1. avgusta po

starom, a 13. avgusta po novom ka-

lendaru. Urednici su bili Dimitrije

Davidović i Dimitrije Frušić. Na po-

slednjoj, četvrtoj strani tog lista,

pod naslovom “Iz Srbije”, objavljena

je vest, preneta iz “Novina požun-

skih”, da “ljudstvo, koje je ovog leta

iz Beograda protiv Turaka izišlo je-

ste do 1600 veliko”, da su se “Srbi na

četiri časti podelili”, jer “dve su poš-

le k Nišu, a dve k reci Drini”, te da su

“Turci veoma slabi, i samo do pet-

šest hiljada ljudi jaki”. Bila je to prva

vest objavljena na srpskom jeziku o

događajima u Srbiji u jednom srp-

skom listu. Do 1816. novine su nosile

naziv “Novine serbske iz carstvuju-

ščega grada Vijene”, ali je tada naziv

pojednostavljen u “Novine serbske

u Vieni”. List je u to vreme imao više

od 400 pretplatnika, ali je zbog pada

broja prenumeranta prestao da izla-

zi 1822. godine. Od 1834. godine (5.

januara po starom, tj. od 17. januara

po novom kalendaru), novine gube

jedno “e” iz naslova i menjaju loka-

ciju: kao “Novine srbske”, redovno

izlaze u Kragujevcu, a uređuje ih, baš

kao i u Beču, Dimitrije Davidović. To

su bile prve novine koje su izlazile na

tlu Srbije.

Kao osnivač i urednik “Novina ser-

bskih”, Davidović je insistirao na do

tada nezamislivom: na narodu ra-

zumljivom jeziku i ćirilici, ali i na isti-

nitim i objektivnim informacijama,

analizi i komentarima onoga što se u

Srbiji i oko nje događalo. Zahvaljujući

tome, među pretplatnicima su se

našli kako intelektualci tog doba

tako i “običan svet”, trgovci i zanatli-

je. Prilagođavajući se ukusu i potre-

bama publike (ili, kako se to danas

kaže, zahtevima tržišta), Davidović je

uvodio nove rubrike, objavljivao vesti

s berze, pripovetke, anegdote, rečnik

stranih reči...

Novine se sele u Beograd 1835. i opet

menjaju naziv – ovaj put u “Novine

srbske s visočajšim dozolenem pra-

vitelstva”. Naziv će nanovo biti pro-

menjen 1843. i od tada, sve do 1919.

godine, zvaće se “Srpske novine”. U

martu 1836. Dimitriju Davidović nare-

đeno je da uređivanje preda Dimitriju

Isailoviću, a novine od tada posta-

ju zvanično glasilo Kneževine Srbije.

Zbog toga će, “Srpske novine” ubu-

duće menjati adresu zajedno sa srp-

skom vladom. Tokom privremenog

boravka vlade u Nišu, od 1914. do

1915, izlaziće u tom gradu. Za vre-

me boravka vlade na Krfu, od 1916.

do 1919, izlaziće na tom ostrvu. Posle

povratka u Beograd, u januaru 1919,

biće objavljeno svega osam broje-

va, da bi od februara 1919. “Srpske

VREME >> 13/08/200946

novine” postale “Službene novine

Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca”.

Baš kao što se menjao naziv države

čije su akte objavljivale, i ove službe-

ne novine menjaće imena: od 1929.

izlaziće pod nazivom “Službene no-

vine Kraljevine Jugoslavije”.

Tokom Drugog svetskog rata, jugo-

slovenska kraljevska vlada u izbe-

glištvu izdala je devetnaest brojeva

“Službenih novina” u Londonu i u

Kairu. No, pored njih, “Službene no-

vine” izlazile su i u okupiranoj Srbiji.

Iako se ove novine, koje je sve do

1944. izdavala marionetska vla-

da Milana Nedića, ne smatraju de-

lom pravnog kontinuiteta države

Srbije, one ipak predstavljaju važan

istorijski izvor. Od 1945. do 1990. u

Beogradu je objavljivan “Službeni

glasnik narodne i socijalističke

Srbije”, da bi 1990. naziv bio prome-

njen u “Službeni glasnik Republike

Srbije”.

PLANOVI: Za razliku od nekih dru-

gih država, u kojima su službene

novine upravo ono što im i ime kaže

– samo i jedino službene novine – u

Srbiji one imaju posebnu vrednost.

Čak i na osnovu ovako kratkog pre-

gleda istorijata srpskih službenih

novina, jasno je da je ovo izdanje

vrlo konkretno odražavalo aktu-

elno stanje države i vlade Srbije.

Promenom jezika i (na neki način)

duha vremena, menjao im se naziv.

Promenom lokacije vlade, menjalo

se i mesto objavljivanja – izlazile su,

što je verovatno kuriozitet, čak i na

drugim kontinentima.

Pošto su arhivska građa Srbije i ov-

dašnja periodika iz XIX veka nepot-

puno sačuvane, službene novine

(kao, pre svega, zbirka svih nekada

važećih pravnih akata) predstav-

ljaju nezaobilazan i nezamenjiv

izvor za pravnu, političku i kultur-

nu istoriju Srbije, za analizu razvo-

ja ustanova u Kneževini i Kraljevini

Srbiji, Kraljevini Jugoslaviji i poto-

njoj socijalističkoj Jugoslaviji. Na

osnovu službenih novina, moguća

je rekonstrukcija biografija vode-

ćih ličnosti određenog vremena, a

izuzetno su važni i drugi materija-

li koje su objavljivale: vesti o radu

državne uprave, glavni događaji u

zemlji i svetu, berzanski izveštaji,

književni prilozi.

Nekada “osuđeni” na biblioteke i

prašnjave arhive, oni koji žele da se

iz nekog razloga pozabave pravnim

aktima i vestima prošlih vremena,

uskoro će svoj posao moći da oba-

ve i na mnogo jednostavniji način.

Dve stotine godina posle objav-

ljivanja prvog broja “Novina ser-

bskih”, 2013. godine, čitaocima bi

trebalo da bude dostupna digital-

na verzija tog lista. Istim povodom,

Javno preduzeće Službeni gla-

snik priprema i digitalizovane ver-

zije “Srpskih novina”, “Službenih

novina” i posleratnih brojeva

“Službenog glasnika”. Najavljeno je

takođe digitalizovanje “Službenog

glasnika” “različitih Jugoslavija”,

kao i “Službenog glasnika Državne

zajednice Srbije i Crne Gore”. Kako

je niz dokumenata iz vremena

Prvog i Drugog srpskog ustanka i

dalje rasut po domaćim i stranim

arhivima, digitalizacija službenih

novina i službenih akata ustaničke

Srbije i potonje Kneževine pružiće

zainteresovanima mogućnost da u

kontinuitetu prate službena akta

od početka Prvog srpskog ustanka

do prerastanja Kraljevine Srbije u

Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

Digitalizacija srpskih službenih

novina obezbediće da obrazov-

ne ustanove u Srbiji konačno dobi-

ju mogućnost da na jednom mestu

(odnosno, na jednom DVD-u) imaju

dokumenta o celokupnoj modernoj

istoriji Srbije. Takođe, drugim zain-

teresovanim čitaocima biće omo-

gućeno lako snalaženje u digitalnim

arhivama koje obuhvataju više mili-

ona članaka, odnosno da dobiju re-

levantne podatke iz istorije, kulture

i pravne regulative Srbije u posled-

nja dva veka.

TAMARA SKROZZA

Javno preduzeće Službeni glasnik obe-

ležava svoj dan 13. avgusta, kada su pre

196 godina počele da izlaze prve srp-

ske službene novine – “Novine serbske”.

Ovim povodom Službeni glasnik orga-

nizuje niz aktivnosti. U Beogradskom

dramskom pozorištu 13. avgusta biće

održana svečana akademija i biće pre-

mijerno izvedena predstava “Lična

istorija”, urađena po delima Dobrice

Ćosića – “Piščevi zapisi 1993–1999”

i “Vreme zmija 1999–2000”, u izda-

nju Glasnika, a prvih 100 kupaca koji

13. avgusta posete Glasnikovu knji-

žaru dobiće na poklon po dve kar-

te za premijeru ovog komada, koji je

dramski adaptirao i režirao Ljubivoje

Tadić. Predstava označava i početak

saradnje izdavačke kuće i Pozorišta

Ogledalo na dramskoj adaptaciji i dru-

gih Glasnikovih knjiga. Osim toga, na

svoj dan Glasnik će 13. avgusta pokla-

njati čitaocima i vredne knjige i časo-

pise iz svoje izdavačke produkcije koja

godišnje u ovom trenutku broji čak

300 novih naslova, a tokom avgusta

u Glasnikovim knjižarama prodava-

će se knjige ovog izdavača sa popu-

stom od 30 procenata. Pored svoje

osnovne delatnosti, objavljivanja

službenog glasila Republike Srbije, JP

Službeni glasnik je tokom proteklih

godina postalo i jedan od najuticaj-

nijih srpskih izdavača. Obeležavanje

Dana JP Službenog glasnika povod

je i razgovoru sa njenim direktorom

Slobodanom Gavrilovićem.

Dan JP-a Službeni glasnik i nje-govu 196. godišnjicu obeležava-te nizom aktivnosti. Možete li da kažete nešto o njima, kao i o sa-mom povodu?

Ove godine Glasnik će, saglasno op-

štim prilikama u društvu i državi,

svoju 196. godišnjicu obeležiti više

radno, nego paradno.

Ova godišnjica izražava, pre svega,

jednu dugu i plodotvornu tradiciju,

koja nama u Glasniku predstavlja i

obavezu da inovacijama, kreativno-

šću i stalnim tehnološkim razvojem,

ponajviše, a i ponajpre informacio-

nog sistema i sve kvalitetnijih štam-

parskih usluga obezbedimo korak sa

modernim standardima i zahtevima

našeg vremena.

Glasnik je prvenstveno usmeren

da blagovremeno, tačno i potpuno

prenese sve pravne i druge odluke

Narodne skupštine, Vlade i predsed-

nika Republike Srbije, da to u izvor-

noj formi bude dostupno poreskim

obveznicima i svim građanima.

Ali, pored te osnovne funkcije

Glasnik širi svoje aktivnosti u izda-

vaštvu, kao i novine koje mu pret-

hode, a koje su još u XIX veku pored

pravnih akata objavljivale priče, pri-

kaze, studije...

Dan Službenog glasnika je i zgo-dan povod za svođenje bilansa vašeg dosadašnjeg rada na mestu direktora ove kuće. Koliko ste za-dovoljni postignutim? Na šta ste u dosadašnjem radu ponosni i da li je bilo grešaka?

Ako je o finansijama reč, dve pret-

hodne godine smo poslovali pozitiv-

no, očekujem da i ova godina, pored

svih teškoća, bude slična. Ne zabora-

vite, što se inače kod nas događa, da

Radni praznik“Ova godišnjica izražava, pre svega, jednu dugu i

plodotvornu tradiciju, koja nama u Glasniku predstavlja i

obavezu da inovacijama, kreativnošću i stalnim tehnološkim

razvojem, ponajviše, a i ponajpre informacionog sistema i

sve kvalitetnijih štamparskih usluga obezbedimo korak sa

modernim standardima i zahtevima našeg vremena”

INTERVJU: SLOBODAN GAVRILOVIĆ, DIREKTOR JP SLUŽBENI GLASNIK

46

nonovivinene” ” popoststalale e “S“Slulužbžbenene e nonovivinene

KrKralala jejevivinene S Srbrba,a, H Hrvrvatata a i SlSlovovenenacaca””.

BaBaB š š kakao o štšto o sese m menenjajao o nann ziziv v drd žažaveve

čičijeje s su u akaktete o objbjavavljljivivaale,e ii ooveve s slulužbžbe-e-

nene nnovovovinine e memenjaća e immenena: ood d 191 2929.

izzizizlalalalaziziziiiziizzićećećećećećećće p p pppppppododdodoooooo nazzzivivvivvvvvvvomomomomomomoomommm “ Slllužužžžžžbebbebebebbebeeeeeeeneneneneneneneneene n no-oo

vivinene K KKKKKKKKKKraraljljljjljlljjjeeveveveee inine e JJuuuuuuuggogoggggggg sslslllllllaaaaaavavaaa ijije”e””.

Tokok m Drugog svetst kog g rata, jugo-

slovvene skka krala jevsvskaka vvladadda u u iizbbe-e-

glglg išštvtvu u izzzdaaala jje e dedeevevev tntnnnaeaeeaestststst b brororoojejeejevavavava

“SSSluuuužžbž enennihihih n novovovininninina”a”a u u L LLLonononondodododonunuu i i i i u u u u

KaKaKaKaiririru.u.u.u. N N N No,oo,o, p p ppororooredededed n n nnjijijijijjiiiiiih,h,h,h,h,h,h “““ “ “““““SlSlSlSSSSSS užžužužužužužužužuuuu bebebbeeeeeeeeneneneeeneneneneene n n n n n nn n n no-o-o-o-ooo-o-o-oo-o

viviviinenenenee” ””” iziizizlaziziz le s su u i u u u uuu okookokokokokooookoko upupupupupupupuupupuppppppiririrriririririirrirananananananananaannaanananananojojojojojojojojojojjojjojooooj S S SS S SS brbbbbbbbbbbijijijijijijijijijiiji.i.i.i.i.i.iii.

IaIakokok s se e ovove e nonovivinene, , kokok jejee j je e svsvve e e dodod

191911 44. izdavala marionetska vla-

da Milana Nedića, ne smatrt aju de-

lom pravvvvnog kontinuiteta države

SrSSS bibibibbiijjjej , one ip kkak preddddstavljaju važan

istot rir jsj ki izvz oro . Od 1945.5.5.5. dd dd ddo oooooo 1990. u

BeBeogograadudu j je ee obobjajavlvljijivaan “S“S“S“SSSSllulullll žbbbbbbbbbenenenenniiii

glglglglglgglasasasasssasnininininiin kkkk kkk nanananaaarorororororoodndndnddndnd eeee e iiii sosososososocicicicicicijajajajjajalililililiststststststičičičičičkekekekek

SrSrrbibiijejejeje”,”, dddda aa a bibibii 1 1 1 199999990.00.0. nn n nazazazazivivv b b bbioioioio pppproororomemememe--

njnjenen uu “ ““SlSlSlužužu bebebenini gglalasnsnsnikkikik R RRepeppububublililikekeke

Srbiiiiijejejejejej ”””.”

PLANOVI: Za razlikku od nekih dru-

gigih držaavavavvavv , , , ,, u u u u u kokokooojijiiiimamammamaamam s u slsllls užužuuuuužu beeeenenenenenee

nonononnonovivivineeee uuuuupravava o o o o o ononooo o što immmmm i i ii i me kaže

– samoo i jedino slslslss žužužužžžbebb nenenene noviniiii e – ue

SrSrSrSSrbibibbbijijijijii oo ooneneneene imamammajujujujju pppposososososebebebbebbnununununu vv vvvrerereeredndndndnososososo t.tttt

ČaČaČak kkkk ii i nananana ooosnsnssnovovoovo uu uuu ovovovo akkkkoo oo krkrkratatattkokokog gg prprprp e-e-e-e

glglgledededa a a isisistototoriririjajajatatata s s srprprpskkkihihih sssluluužbžbžbenenenihihih

nononoviviv nanana, , , jajj snnno o o jejee d d da a je ooovovovo i i izdzdzdanananjejej

vrlo konkretno odražavalo akktuuu-

elele nonoo s statanjnjn eee drdržažažaveveve iii vv vlaladedede SSrbijiji e.ee

PrPrommennomo jezze ika i (na neki naččinin) )

duha vremena, menjao im se naziv.

Promenom lokacije vlade, menjalo

se i mesto objavljivanja – izlazile su,

što je verovatno kuriozitet, čak i na

drugim kontinentima.

Pošto su arhivska građa Srbije i ov-

dašnja periodika iz XIX veka nepot-

puno sačuvane, službene novine

(kao, pre svega, zbirka svih nekada

važećih pravnih akata) predstav-

ljaju nezaobilazan i nezamenjiv

izvor za pravnu, političku i kultur-

nu istoriju Srbije, za analizu razvo-

ja ustanova u Kneževini i Kraljevini

Srbiji, Kraljevini Jugoslaviji i poto-

njoj socijalističkoj Jugoslaviji. Na

osnovu službenih novina, moguća

je rekekonstrurukckcijja bbiografif jaj vode-

ćiih liličnossti oodrređeđenog vremena, a

izzuzuzetetnoo s u u važnžni i i i drd uggi mamateterijaj -

li koje su objavljivale: vesti o radu

državne uprave, glavni događaji u

zemlji i svetu, berzanski izveštaji,

književni prilozi.

Nekada “osuđeni” na biblioteke i

prpraša njjave ararhiiveve, ononi kokojiji žželeleleleleleleeeeeele eee e ee ee e eeeee dadadadadadaadaadaaaaa s sss sssseee e eeeeeeee

izi nekekogog raza lologaga p pozozababavave e prpravavniim m

akaktitimama i i v vesestitimama p ppppppppprorošlšlihih v vvrereemememeeeenananaaaa,,, , ,,

ususkokororo ć će e svsvojoj p pososaoao mmoćoći i dada oobaba-

ve ii n na mnnogogo o jejednnosostavniji nan čin.

DvDvDvDDvDvvDDvvDvvveeeeee ee sstotinnnnnee ee ee ee ee gogogoooooggoooodiddddddddddd na pppoosoooosososooo lelelelleleeleleee o objavavv-

ljljljjljljjjljlljivivivvvvvvvaaaaaananaa jajaa p prvrvvvvvvvvvogogogogogoogoogg b bbbbbbbbbrorojaja “ “NoNoNNNNNoNNN vivvivivivivivinanannnnnnn s serer--

bskik hh”, 201331 . godineee, ičitaoco iima bib

trtrebebbbala o o o o dadadaa b b b budududu e dodooostststs upupupnananaa d d digigititii alalaa --

nanana v vverereerzizizijajaja t t togogog lllisisisistatata. IsIsIstitit m m m popopovovovododododododooodododoom,m,mmmmm,mmmm,m

JaJaJaJavnvnvno o o prprpredededuzuzuzećeććeće ee SlSlSlužužužužbebebeninini g g glalala--

snsnssnsnsnsnsnsssnnnikikikikikkkkikkk p pp p p ppppppririririririiiiipppprprprprppp ememememememmmmaaaa a aa a a i i i i i i iii dididididididididdidddiigigigigigigigigiggigiig tatatatatatatatttatt lilililililiilliilizozozozooozozovavavavavaavaavavanenenneneneneneneenen vv v vv v vererererererer--kkkkk

zzzzzzzizizzzzzzzz jeeeeejeeeeeeee “““ “ “““SrSrSrSrSrSrSrSrSrSSrSSSSrS pspspspspspssppspppp kikih hhhhhhhhhhh nonononoononoonooovivivivivivivivivvvv nananananaaanaaaananana””,”,”,, ““ “““ ““SlSlSlSlSlSSlSlSlS užužužužužžužužužužužžužbebebebebebebebebebebeninninininnnnnnnnn h h h

nonovivinana” ” i i poposlslerererratata ninih h brbrojojeveva a

“SSSSSSlululululuuluužbžbžbžbžbžbž enenenenenenogoooo ggggggggggglalallalaalasnsnsnsnsnsnsnsnsnsnnikikikikikkika”a”a”a”a”a ..... NaNaNaNaNaNaNaN jajjajajjj vljenooooooo j jjjjjjeeee eee

takođeđ digitalizovanjjjej ““““““Služžžžžžbenog

glasnika” “različitih Jugoslavija”,

kao i “Službenog glasnika Državne

zazazzaz jejejejejej dnndnnniccccce eeee SrSrSSSrS bibibibbibijeeeee i CC CC CCrnrnnrnrnrnnne e e e e GoGooooooorerererereree”..... K KK K Kakaakakakako o

je nniz dokumenatata a iziz v vrerememenana

PrPrPrPPrrPrPrPrvovovovovovovovovog g gg gggg g iiii i i DrDrDrDrDDrDruguguguguguggogogogogogogogogg sss s s srprprprpprppppsksksksskskskogogogogogogogog uu u uu ustststststststs ananananananankakkakakakaa iiii i

dadadadaljjjje e raaasuuut tt popopoo ddddomomomomaćaća imim iii strt anaa immmm

araraaa hihivivimama, , diddigigig tatalilizazacicijaja sslulužbžbenenihih

nononononnnoovivivivivv nananananana i i ii ss ulululuuužbžbžžbžžbžž enenenenenenihihihihihh a aa aa kakakakakakkk tatattatataat uuu u uuustststststtananananananičke

Srbije i potonje Kneževine pružiće

zainininnnininteteteteteteteeererererrr sososososososososovavavavavavvavaninininininn mamamamammama mm mmm mmmogogogogogoogogućućuććućućućnononnonnononnoststststststst d ddd d d a a a a u

kokokokokok ntntntntn inuiuiuiuuiteteeeetututututut pppppprararararaatetetee ssslululuuužbžbžbžžbenenee a aa akakakakaka tatttt

od početka Prvog srpskog ustanka

do prerastanja Kraljevine Srbije u

Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

Digitalizacija srpskih službenih

novina obezbediće da obrazov-

ne ustanove u Srbiji konačno dobi-

ju mogućnost da na jednom mestu

(odnosno, na jednom DVD-u) imaju

dokumenta o celokupnoj modernoj

istoriji Srbije. Takođe, drugim zain-

teterer sosovav ninim m čičitataococimmaa bib ćee oomomo-

gugućeenono lako o snalažene je u digitalniim

ararhih vavamam kkojoje e obobuhuhvatajuu v išše mim li-

ona članaka, odnosno da dobiju re-

levantne podatke iz istorije, kulture

i pravne regulative Srbije u posled-

nja dva veka.

TAMARA SKROZZA

VREME >> 13/08/2009 47

smo mi pre godinu dana preuzeli 165

radnika “Službenog lista”, da smo

gotovo udvostručili broj zaposlenih,

najviše zbog solidarnosti, nasledili

njihove gubitke (oko 160 miliona di-

nara), samo novcem Glasnika zapo-

čeli socijalni program koji ćemo ove

i sledeće godine završiti. Trudimo se

da sve te aktivnosti ne ugroze, a do

sada nisu, redovna i dobra prima-

nja zaposlenih. Ovim delom sam

zadovoljan.

Posebno bih istakao redovnost i

tačnost službenog dela izdavaš-

tva. Zatim, širenje maloprodaj-

ne mreže. Glasnik je 2007. godine

imao četiri maloprodajna objekta,

a sada četrnaest. Šest smo nasle-

dili od “Službenog lista”, a četiri su

novootvorena.

Dalji razvoj izdavačke delatnosti, uz

sjajan urednički tim, veoma kvalitet-

ne zaposlene, od korektora i lekto-

ra, preko izvršnih urednika, tehničke

opreme i preloma do sjajnog dizaj-

nera i dobrih menadžera, sve kvali-

tetnije (a istovremeno i sve jeftinije)

štampe. Tome bih posebno dodao

leksikografsku redakciju.

Kredibilitet Glasnikovih knjiga i au-

tora obezbeđuju urednici devet bi-

blioteka. Prof. dr Ilija Vujačić, dekan

Fakulteta političkih nauka, ured-

nik je Biblioteke Društvena misao,

prof. dr Jovica Trkulja sa Pravnog fa-

kulteta Univerziteta u Beogradu

urednik je Pravne biblioteke, prof. dr

Gojko Tešić sa Filozofskog fakulteta

u Novom Sadu urednik je Biblioteke

Književne nauke, umetnost, kultura,

Jovica Aćin, prevodilac i pisac, ured-

nik je Biblioteke Ključevi, Branko

Kukić urednik je Biblioteke A, prof.

dr Tanja Mišćević uređuje bibliote-

ku Evropska unija, dr Boško Mijatović

Ekonomsku biblioteku, a prof. dr

Radovan Bigović Filozofsko- teološku

biblioteku. Milojko Knežević urednik

je Biblioteke LEXIS, u kojoj se objav-

ljuju kapitalna dela srpske i svetske

kulture: enciklopedije, monografije,

rečnici i leksikoni.

Mnogo smo započeli, a ponešto i

uradili u razvijanju saradnje javnog

i privatnog sektora. U našim knjiža-

rama možete naći knjige brojnih pri-

vatnih izdavača. Sa nekima imamo

saizdavačke projekte. Gotovo treći-

na knjiga je pripremljena u nekoj vrsti

saizdavaštva.

Da li je bilo grešaka? Da. U počet-

ku u izboru kadrova, zatim u brzini i

osmišljavanju određenih edicija, npr.

Srpske vertikale.

Po dolasku na funkciju direktora Službenog glasnika, najavili ste

formiranje Leksikografskog zavo-da Srbije. U kojoj je fazi realizacija tog projekta?

Zalagao sam se još od 2004. da Srbiji

treba Leksikografski zavod. Za razli-

ku od prethodnih pokušaja i name-

ra, nama u Glasniku nije cilj da mi to

postanemo. Naprotiv, to mora biti

posebna javna i naučna ustanova,

koju bi, ako je želimo, trebalo uredi-

ti zakonom. Ova godina je finansij-

ski teška, ali se nadam da smo kao

društvo i država sve bliži jednoj ta-

kvoj ustanovi.

Svojevremeno je najavljena i di-gitalizacija srpskih službenih no-vina do 2013. Kako napreduje taj projekat?

Digitalizacija službenih novina je od

posebne važnosti. Jer mi, za razliku

od nekih drugih, zaista imamo šta

da digitalizujemo. To su gotovo dva

veka, koja dele sudbinu naše mo-

derne državnosti, ali je i podupiru.

Ona je značajna i za buduće istraži-

vače, i to ne samo pravne misli, već

raznih kulturoloških i socioloških dis-

ciplina. Osnovni projekat je završen.

Potpisali smo i ugovor sa Narodnom

bibliotekom Srbije da naši obučeni

ljudi kod njih obave skeniranje preko

400.000 stranica koje će se, uz veo-

ma modernu pretragu naći na našem

sajtu do 2013. godine. Tu očekujemo

podršku i od Ministarstva pravde i

Ministarstva za državnu upravu i lo-

kalnu samoupravu.

Povodom Dana Službenog gla-

snika, najavljena je akcija drama-tizovanja Glasnikovih izdanja u saradnji sa pozorištem Ogledalo Ljubivoja Tadića. Kako ste došli na ovu originalnu ideju?

To nije originalna ideja, već osnova

multimedijalnosti, kao ponude, s pra-

vom, sve zahtevnijeg čitaoca. Pored

Lične istorije jednog doba Dobrice

Ćosića, u ovoj godini biće na sličan na-

čin priređene i knjige profesorke Zorice

Tomić i Radovana Popovića.

Na Dan Službenog glasnika 13. avgusta biće premijerno prikaza-na predstava Lična istorija, dra-matizacija dnevničkih beležaka Dobrice Ćosića. Zašto ste se od-lučili upravo za dela ovog pozna-tog pisca i bivšeg predsednika SR Jugoslavije? Da li, s obzirom na povod – Dan Službenog glasni-

ka – time želite da poručite da su

upravo dela Dobrice Ćosića paradi-gma i zaštitni znak uređivačke po-litike Službenog glasnika?

Naša izdavačka politika je usmere-

na ka svim stvaraocima. Zato su naši

autori raznorodni u svakom, pa i u

kulturološkom pogledu. To, pre sve-

ga, govori o Glasniku i njegovoj ure-

đivačkoj širini. O ostalom treba da

sude čitaoci i kritika.

A meni lično je čast što je Dobrica

Ćosić Glasnikov autor. Uzgred da

napomenem, Vreme zmija je naj-

prodavanija Glasnikova knjiga od

prošlogodišnjeg Sajma do danas.

Pa ipak, ničije delo neće biti isklju-

čiva paradigma Glasnika, pa ni delo

Dobrice Ćosića. A zaštitni znak naše

uređivačke politike je raznoglasje,

stručnost, kritička misao, dijalog i to-

lerancija, otvorenost ka modernim

izrazima uz negovanje tradicije.

Kako se pripremate za nastupa-jući Sajam knjiga? Možete li da najavite neka izdanja u pripremi?

Glasnik učestvuje na gotovo svim

sajmovima u Srbiji i okruženju.

Prisutni smo u Sarajevu, Banjaluci,

Podgorici, Zagrebu, Novom Sadu,

Nišu... Ali, Sajam knjiga u Beogradu

je poseban izazov za sve izdavače, pa

i za Glasnik.

Na predstojećem sajmu ponudi-

ćemo preko 700 naših izdanja, od

čega je gotovo tri stotine ovogo-

dišnjih. Da se ne ogrešim o druge,

najavio bih Frekfencijski rečnik srp-

skog jezika, prva tri toma, zatim

Biografije srpskih pisaca Radovana

Popovića (dvadeset tomova), po-

tom Leksikon prosvetiteljstva, pro-

fesorke Novosadskog univerziteta

Mirjane D. Stefanović, sabrana dela

Mihaila Đurića (dvanaest tomova),

Ličnu istoriju jednog doba Dobrice

Ćosića (šest tomova), a biće i nekih

iznenađenja.

U sledećoj godini priprema-

mo Sabrana dela Sretena

Vukosavljevića, Leksikon Srbije i

prve leksikone gradova Srbije (Niš,

Kragujevac, Užice, Pirot...) i verovat-

no (još se pregovara) Memoarske i

političke spise Milovana Đilasa, ne-

koliko rečnika, leksikona iz obla-

sti prava, a posebno bih najavio da

ćemo sa Građanskom inicijativom

započeti rad na izradi Leksikona ci-

vilnog društva.

T. S.

A. A

NÐI

Ć

VREME >> 13/08/200948

NOVO U GLASNIKOVOJ “PRAVNOJ BIBLIOTECI”

KAPITALNA IZDANJA

Slobodan Miletić:

Komentar

zakona o

policiji

Dr Miodrag

Majić:

Primena kri-

vičnog prava

u nacional-

nim pravnim sistemima

Prof. dr Borivoje Poznić:

Komentar instituta zako-

na o parničnom postupku

Prof. dr Milan Vlatković,

Branislav Đokić:

Komentar

zakona o

lokalnoj

samoupravi

Zakon o lokal-

noj samoupravi

od 2007. godi-

ne na sistemski

način uređu-

je materiju lokalne samoupra-

ve i nakon godinu dana primene

svakako zaslužuje da se komen-

tariše. Između ostalog, to nala-

žu praktične potrebe, posebno

potrebe da se u primeni pojedi-

nih njegovih odredbi izlože, pored

normativnih, i na praksi zasno-

vani stavovi, kako bi se postupa-

nje organa, organizacija i građana

u istim slučajevima i pravnim od-

nosima u ostvarivanju lokalne

samouprave što više izjednači-

lo. Tome svakako treba da dopri-

nose i upravna, upravnosudska,

ustavnosudska i sudska praksa

koja će Komentar pratiti. Autori

komentara su ugledni stručnja-

ci za lokalnu samoupravu. Knjiga

je namenjena stručnjacima za

upravu i lokalnu samoupravu, ali

i onima koji se na bilo koji način,

teorijski ili praktično, bave proble-

matikom koja čini njen sadržaj.

Napisana je tako da čitaoca na

nenametljiv način dodatno obra-

zuje i informiše.

Dragoljub Jovanović: Sabrana dela u 16 knjiga

Dragoljub Jovanović (1895–1977), učesnik, tumač i svedok političkog života u Srbiji

u prvoj polovini XX veka i intelektualac snažnog moralnog kreda, ostavio je za so-

bom u rukopisu obimno delo koje je ovom prilikom sabrano u 16 tomova. Dvanaest

knjiga Jovanovićevih Sabranih dela predstavljaju njegove “Političke uspomene” u

kojima svedoči o svom vremenu i savremenicama, a četiri “Medaljone” – zbirke li-

terarnih portreta nekoliko stotina ličnosti sa kojima se njegov životni put ukrstio.

Dragoljub Jovanović je bio zanimljiva i nemirna priroda. Rođen je 1895. u selu

Gnjilan kraj Pirota, doktorirao je na Sorboni, a po povratku u Beograd 1923, na po-

ziv i po preporuci Slobodana Jovanovića, postao je najpre docent, a zatim i vanred-

ni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Između dva rata predavao je na fakultetu agrarnu politiku, zastupao

demokratske i socijalističke ideje i imao značajnu političku aktivnost kao lider Seljačke narodne stranke. Zbog su-

koba sa režimima i Kraljevine i komunističke Jugoslavije, nekoliko puta je hapšen i osuđivan na zatvorske kazne.

Zbog svojih uverenja trinaest godina je proveo u zatvoru. Nakon izlaska iz zatvora, izop-

šten iz javnog života, neumorno ispisuje svoje delo, sada dostupno i široj javnosti,

koje predstavlja nezaobilazno štivo za šire upoznavanje sa političkim pri-

likama u Jugoslaviji njegovog vremena. Kroz Jovanovićeve beleške pro-

miču mnoge poznate i zaboravljene ličnosti, državnici i političari, naučni

radnici, profesori univerziteta, javni i kulturni radnici iz predratnog, rat-

nog i poratnog vremena. Pored ostalih tu su portreti Stjepana Radića,

Svetozara Pribićevića, Milana Grola, Milana Nedića, Dimitrija Ljotića,

Slobodana Penezića, Milovana Đilasa, Moše Pijade i mnogih drugih. O

obimu i širini Jovanovićevog dela dovoljno govori podatak da jedan tom

njegovih “Političkih uspomena” od četiri stotine stranica posvećen samo

registru ličnih imena koje je u svojim knjigama pomenuo.

Mihailo Đurić: Sabrani spisi u 12 knjiga

Saizdavači: JP Službeni glasnik i

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

Mihailo Đurić (1925) jedan je od najznačajni-

jih srpskih filozofa XX veka. Njegovo delo i

delatnost svojevrsni su pledoaje za odgovo-

ran, hrabar i principijelan angažman intelektualca u našem vreme-

nu. Svojim knjigama i javnim nastupima on je postavio obrazac i

meru takvog angažmana sa težištem na autonomnoj principijelnoj

poziciji, naglašenom ličnom stavu i na jedinstvu mišljenja, govora i

činjenja. Svi njegovi radovi su izraz autentične filozofske egzisten-

cije koja izvire iz potrebe za istinom, iz otvorenosti za nju i nepo-

kolebljive spremnosti da joj se služi. Oslobađajući nas jednoumlja,

mnogih zabluda i predrasuda, lažne vere, loših autoriteta i pogreš-

nih alternativa, Đurić je učinio sve da njegovo delo dolazećim gene-

racijama svetli kao putokaz.

1. Iz istorije antičke filozofije

2. Humanizam kao politički ideal

3. Problemi sociološkog metoda

4. Sociologija Maksa Vebera

Iz istorije moderne filozofije

5. Stihija savremenosti

6. Utopija izmene svet

Mit, nauka, ideologija

7. Niče i metafizika

8. Putevi ka Ničeu

9. Izazov nihilizma

Iskustvo razlike

10. Savremena srpska filozofija

11. O potrebi filozofije danas

12. Krhko ljudsko dobro

ust

koj

kom

ci z

je n

upr

i on

teo

ma

Na

nen

zuj

p j p

zlaska iz zatvora, izop-

no i široj javnosti,

kim pri-

e pro-

naučni

g, rat-

dića,

ća,

ih. O

n tom

n samo

ЗАКОН ОПОЛИЦИЈИ

Изв

орни

зак

они

и пр

опис

и

ПредговорСЛОБОДАН МИЛЕТИЋ

15_Izvor zakoni i propisi - ZAKO1 1 6/12/2007 11:27:19 AM

VREME >> 13/08/2009 49

Sreten Marić: Izabrani spisiBiblioteka: “Raskršća”

Sreten Marić (1903–1992), esejista, prevodilac, erudita retke vrste, profe-

sor svetske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, bio je

jedan od najlucidnijih tumača književnosti koje smo imali. Spektar nje-

govih interesovanja bio je veoma širok i obuhvatao je osim književno-

sti i umetnost i filozofiju, a za predmete svojih eseja i kritika birao je

samo najbolje i najveće iz svetske kulturne baštine – od antičkih tragiča-

ra, preko Vijona, Servantesa, Montenja, Svifta, Helderlina, Stendala do

Remboa, Prusta, Sartra, Sosira. O njegovom kritičkom duhu je rečeno:

“Ako se pojam kritike uzme u osnovnom ili u širem smislu, Marićevo delo

je gotovo u celini kritika starih i novih ideja i vrednosti. Marić je strogo pro-

suđivao stvari kojima se bavio, nije se povinovao autoritetima, nego je

udario na njih. On je tražio slaba mesta razmatranih tekstova, ono što

pogoduje sporu koji bi on sa zadovoljstvom vodio, ali nije kudio protivnike

i obarao njihovo dostojanstvo, mada je umeo da izoštri svoje primedbe i

nastupi kao čovek hladnog pogleda i britkih sudova.” Čitajući njegove brit-

ke i promišljene tekstove, zainteresovani čitalac će svaki put iznova izoš-

travati sopstveno čitalačko čulo, ali i podići kriterijume kojima će ubuduće

vrednovati domete domaće esejistike.

KAPITALNA IZDANJA: FREKVENCIJSKI REČNICI SRPSKOG JEZIKA

Biblioteka LEXIS

Đorđe Kostić: Kvantitativni opis strukture srpskog jezika

Kolo prvo (3 knjige):

Srpski jezik od XII do XVIII veka – Domentijan (frekvencijski rečnik)

Leksikografska redakcija Službenog glasnika u saradnji sa Institutom za eksperimentalnu foneti-

ku i patologiju govora, pokrenula je projekat Kvantitativni opis strukture srpskog jezika, koji će biti

realizovan u narednih nekoliko godina sukcesivnim objavljivanjem frekvencijskih rečnika izvede-

nih iz lingvistički, a zatim i računarski obrađenih dijahronih korpusa srpske jezičke građe ukupnog

obima od oko 11 miliona reči i vremenskog opsega od XII do XX veka.

Kvantitativni opis strukture srpskog jezika rezultat je naučnog projekta započetog daleke 1957. go-

dine. Projekat je osmislio i njime rukovodio prof. dr Đorđe Kostić, a tokom poslednjih deset godina

projekat su nastavili njegovi saradnici u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora.

Prve tri knjige (koje čine deo prvog kola) daju frekvencijsku strukturu odrednica i gramatičkih oblika

srpskog jezika XIII veka (iz Domentijanovih dela) na osnovu korpusa od oko 80.000 reči, gramatički

anotiranih i obrađenih u izvornom obliku i pismu (srpskoslovenskom). Gramatičku anotaciju uradi-

la je grupa stručnjaka za srpskoslovenski jezik, kojom je rukovodio prof. dr Đorđe Sp. Radojičić, a na-

knadnu redakturu uradila je grupa stručnjaka pod rukovodstvom prof. dr Đorđa Trifunovića.

Frekvencijski rečnik Domentijana donosi pojedinačne rečnike dvaju Domentijanovih žitija – sv.

Simeuna i sv. Save, kao i zbirni rečnik Domentijana.

Gramatički obrađen tekst i frekvencijski rečnici dostupni su i u elektronskoj formi i biće (uz štam-

pano izdanje) distribuirani korisnicima u obliku interaktivnog kompakt-diska, koji će im omogućiti

naprednu računarsku pretragu i korišćenje ovog frekvencijskog rečnika i izvornog srpskosloven-

skog teksta.

VREME >> 13/08/200950

BIBLIOTEKA “EVROPSKA UNIJA”

Biblioteka “Evropska unija” u okviru edicije “Političke studije” Službenog glasnika jedinstvena je u regionu za-

padnog Balkana, jer je u potpunosti posvećena studijama ove nadnacionalne integracije i njenog savremenog

delovanja. U okviru nje je do sada izdato više naslova koji su prevodi kapitalnih dela stranih autora, kao i rado-

va domaćih istraživača Evropske unije. Dodatno, u biblioteci su do sada objavljivani i prevodi primarnog prava

EU, kao što je prevod Ugovora o ustavu EU.

Biblioteka “Evropska unija” je pokušaj Službenog glasnika da odgovori na očigledan nedostatak struč-

ne literature koja se bavi i opštim pitanjima evropske integracije, ali i onim pitanjima koja su vezana

za razumevanje specifičnosti u funkcionisanju EU u pojedinim oblastima njenih zajedničkih politi-

ka. Poseban značaj ima činjenica da obraća pažnju na pitanja koja su od interesa za elemente, korake

i uslove približavanja država članstvu u Evropskoj uniji i prihvatanja evropskih standarda. Tako zami-

šljena, ona nastoji da odgovori na potrebe ne samo akademske javnosti već i zainteresovane opšte pu-

blike koja želi da razume kretanje Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji i pravila koja u njoj postoje, i time

pomogne u kreiranju objektivnog mišljenja i stavova o ovom pitanju.

Tokom 2009. godine u okviru Biblioteke “Evropska unija” objavljeni su sledeći naslovi:

Sajmon Hiks: Politički sistem Evropske unije

Dezmon Dinan: Sve bliža unija

Miroslav Prokopijević: Evropska unija – uvod

Vladimir Medović: Međunarodni ugovori u pravu Evropske unije

Vladan Stančetić: Region u Evropskoj uniji

Tanja Miščević: Pridruživanje Evropskoj uniji

Uređivački planovi za naredne godine podrazumevaju objavljivanje radova koji se bave osnova-

ma za razumevanje načina kreiranja i definisanja osnovnih zajedničkih politika EU, kako bi prati-

li i potrebe procesa evropske integracije Srbije. Tako je predviđeno izdavanje dela o transportnoj,

energetskoj, poljoprivrednoj, socijalnoj politici, pitanjima ravnopravnosti, ili pak ekološkoj poli-

tici EU. U planu je i izdavanje EU Leksikona (Vodiča kroz EU), koji će imati oko 3000 odrednica

osnovnih pojmova o nastanku i delovanju EU, njenim osnovnim i pomoćnim organima, nači-

nu donošenja odluka, svim javnim politikama, proširenju i članicama, kao i o vizijama za njenu

budućnost.

Trivo Inđić: Tehnologija i kulturni identitet

Biblioteka: “Društvena misao”

Predmet ove knjige našeg istaknutog sociologa Triva Inđića (1938) jeste

odnos kulture i tehnologije s posebnim osvrtom na njihov odnos unutar

srpskog društva i pitanja nacionalnog identiteta. Ukazujući na jedan od te-

meljnih problema našeg društva, često nedovoljno prisutan u svesti ovdaš-

nje političke i kulturne elite, Inđić svojim radovima podseća da su nauka

i tehnologija organski sastojci moderne kulture i da se svako društvo bez

kritične veštine u generisanju naučnog znanja i tehnoloških sposobnosti

suočava sa stagnacijom i opadanjem. Od ulaska Srbije u modernu zapad-

nu kulturu u vreme prosvetiteljstva i racionalizma pa do danas traje jedna

osobena drama stvaranja društva znanja, recepcije tehnološke racional-

nosti i sudara sa kulturnim identitetom u uslovima blokiranog razvoja i

oskudne, dominantno autoritarne političke kulture. Odnos tehnike i ljud-

ske slobode i kreativnosti, uz kritiku tehnike kao fatuma i socijalnog okru-

ženja zatvorenog za promene, sa osloncem na kritičku teoriju društva i

teoriju modernizacije, jeste okosnica ovih ogleda koji preispituju našu kul-

turnu i političku tradiciju.

Biblioteka • EVROPSKA UNIJA •

EVROPSKA UNIJA

Miroslav Prokopijević

UVOD

Edicija • EVROPSKA UNIJA •

POLITIČKI SISTEM

EVROPSKE UNIJESajmon Hiks•

Biblioteka • EVROPSKA UNIJA •

SVE BLIŽA UNIJA

Dezmon Dinan

UVOD U EVROPSKU INTEGRACIJU

VREME >> 13/08/2009 51

Alfred Žari: Otac Ibi biciklista – Biciklistički spisi

Prevod: Eleonora Prohić

Biblioteka: “Ključevi”

Alfred Žari (1873–1907), pisac Kralja Ibija, preteča nadrealizma i teatra apsurda

i neprevaziđeni majstor paradoksa, jedna je od najzanimljivijih pojava u isto-

riji francuske i svetske književnosti. Knjiga Biciklistički spisi predstavlja zbirku

odlomaka iz Žarijeve proze koji su posvećeni njegovoj velikoj strasti – bicikliz-

mu. Nju je negovao od najranijeg detinjstva. Kao petnaestogodišnjak postao

je član Biciklističkog kluba “Lavala”, a od 1896, kada je nekoliko dana pred pre-

mijeru Kralja Ibija nabavio bicikl marke “kleman luks”, kome će ostati veran do

kraja života, u svojim delima ispisuje najneobičniju moguću odu biciklu i originalnoj ideji “univerzalnog biciklizma”, čiji su fra-

gmenti sakupljeni u ovoj knjizi. “Bicikl je, isto kao apsint ili revolver, materijalni produžetak ibijevske maske koju je Alfred Žari

čitavog života nosio”, zapisao je u predgovoru ovoj knjizi Nikola Marten, “i kroz koju je, u svim okolnostima gledao kroz crte

stvorenja koja je on izmislio. Taj bicikl-ljuštura jedno je od sredstava koje mu je omogućavalo da se uvek drži na distanci, i da

daje jedinstveni obrt najneobičnijim iskustvima.”

Hajnrih Harer: Sedam godina na Tibetu

Prevod: Raša Sekulović

Edicija: “Na putu”

Godine 1939, neposredno uoči Drugog svetskog rata, Hajnrih Harer je sa nemačkom ek-

spedicijom krenuo da osvoji jedan od strmih vrhova Himalaja po imenu Nanga Parbat.

To mu je i pošlo za rukom, ali nakon uspešnog poduhvata, u Karačiju, gde čeka brod za

povratak u Evropu, zatiče ga vest o početku rata. Englezi ga ubrzo hapse i zatvaraju u

jedan indijski zarobljenički logor nedaleko od Bombaja. Posle nekoliko neuspešnih po-

kušaja, Hareru tek 1944. polazi ta rukom da pobegne iz zatočeništva. Nakon toga luta

Indijom, prelazi Himalaje i stiže na Tibet, u Lasu. Tu nailazi na srdačan doček. Upoznaje

dalaj-lamu s kojim će se i sprijateljiti. Ovde će Harar provesti narednih sedam godina, na-

kon čega Kinezi zauzimaju Tibet, čemu će takođe biti svedok. Iskustvo svog boravka na

Tibetu Harer je opisao u ovoj svojoj čuvenoj knjizi. Sedam godina na Tibetu je vanredno svedočanstvo o poslednjim godina-

ma tibetanske teokratske monarhije, tamošnjih običaja i načina života, i nezaobilazno štivo za sve koje zanimaju najudaljeni-

ji krajevi sveta. Tibetanci su za Harera rekli: “Jedan stranac trebalo je da bude svedok toga vremena i bogovi su izabrali njega.”

Kada je 1985. dobio Zlatnu Humboltovu medalju, za njega je rečeno da je jedan od “poslednjih avanturista u rangu naučnika”.

Viktor Igo: Šekspir

Prevod: Kolja Mićević

Biblioteka. “Nostra Vita”

Nakon dolaska Napoleona III na vlast, Viktor Igo je sa svojom porodicom 1864.

proteran iz Francuske. Skoro dve decenije egzila provešće najpre na Džerziju, a

zatim na Garnezeu, engleskim ostrvima u Lamanšu. Godine izgnanstva Igoov

mlađi sin Fransoa iskoristio je da prevede celokupna Šekspirova dela na fran-

cuski jezik, dok je Viktor Igo, pored ostalog, napisao i ovu vanrednu knjigu, koja

nije samo posveta Vilijamu Šekspiru već i pohvala individualizmu i neponov-

ljivom i jedinstvenom ljudskom geniju. Ta pohvala nije lišena pesimizma pred

nastupajućom epohom, što Igovog Šekspira čini i danas aktuelnim. “Čovek koji

ne razmišlja, živi u slepilu. Čovek koji razmišlja, živi u mraku. Naš jedini izbor

je crno…”, kaže na jednom mestu Igo. O sopstvenim motivima da napiše ovu

knjigu i posveti je “okeanu Šekspir” kaže: “Svako ima svoj način. Što se mene

tiče, koji ovde govorim, ja se svemu divim kao lud. Zato sam napisao ovu knjigu. Diviti se. Biti oduševljen. Učinilo mi se da

nije loše u ovom našem stoleću dati jedan tako dobar primer gluposti.” Otud Kolja Mićević u pogovoru ove knjige uzvikuje:

“Viktor Igo, učitelj ponašanja u prelomnim istorijskim trenucima!”

VREME >> 13/08/200952

ČASOPISI – USKORO NOVI BROJEVI

EKSKLUZIVNA MONOGRAFIJA

OLJA IVANJICKIOČEKIVANJE NEMOGUĆEG

Predgovor: Sue HubbardBiografija: Merima Ranković

Dizajn: Anikst Design, London

Svega nekoliko nedelja uoči smrti naše velike slikarke Olje Ivanjicki

“Službeni glasnik” je objavio njenu reprezentativnu monografiju pod

nazivom Olja Ivanjicki – Očekivanje nemogućeg. Reč je o internacional-

nom projektu koji predstavlja i prvo koprodukciono izdanje o slikarki Olji

Ivanjicki i priznanje jednoj zaokruženoj slikarskoj i umetničkoj priči, koje

su pripremila tri izdavača u edicijama na srpskom, engleskom i ruskom

jeziku. U bogato opremljenoj monografiji predstavljeno je preko 250 ko-

lornih reprodukcija i crteža iz obimnog opusa slikarke, podeljenih u devet

poglavlja. Sama autorka, kroz tekstove ispod svojih slika, kao hroničar

našeg vremena u kome prelama prošlost i budućnost, vodi nas među li-

kove renesansnih madona, vojskovođa, svemirskih trkača i lepotica, po-

znatih naučnika, velikih umetnika, političara… Stvaralački čin obogaćuje

utkivanjem vlastitog lika, svrstavajući se među besmrtnike i prepoznat-

ljive fizionomije XX veka. U vlastiti imidž uložila je sve što joj pripada:

ime, lepotu i talenat, maestralan crtež kao osobenost savršenog vaja-

ra, “neizmernu žudnju da bude autentična i prepoznatljiva uvek iznad

uravnilovke zanosnih obećanja poslenika likovnog biznisa”. Pred velikim iza-

zovima vremena, magijom, religijom i naučnim otkrićima, ona je u isto vre-

me vajar, slikar, pesnik, kolumnista, modni dizajner, arhitekta – renesansna

ličnost.

“TFT” br. 3

“TFT – Teatar, film, televizija” je časopis posvećen vizuelnim medijima i fenomenima

popularne kulture koji uređuje Slobodan Šuljagić, a za njega pišu renomirani autori za

različite oblasti vizuelnog stvaralaštva. U novom, trećem po redu broju “TFT”-a, čita-

oci, pored ostalog, mogu da pročitaju analizu srpskog filmskog televizijskog i bioskop-

skog tržišta koju je uradio Dragan Jeličić, zatim kratku istoriju srpskog filmskog krimića

Dimitrija Vojnova, esej Gorana Gocića o junacima filmova Džima Džarmuša uz razgo-

vor autora sa ovim proslavljenim rediteljem, kao i tekst Ivana Velisavljevića o filmovi-

ma Srđana Karanovića. Ivana Kronja u novom “TFT”-u piše o dometima ovogodišnjeg

Međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma, dok je Željko Mitrović

razgovarao sa Tue Stin Milerom, jednim od najboljih poznavalaca dokumentarnog filma

u Evropi. Boris Liješević govori o dokumentarnom “verbatim” pozorištu kod nas, Ljiljana

Todorović o postdramskom teatru, Anja Suša preispituje koncept Bitefa, a Maša Stokić

koncept Sterijinog pozorja. Amra Latifić piše o ruskom acionizmu i video-artu kroz ana-

lizu performansa Aleksandra Brenera i Olega Kulika, a Jordan Cvetanović o fami adver-

tajzinga. Vladimir Đurić Đura se bavi teorijom zavere u televizijskim serijama “Dosije X”

i “Izgubljeni”, a Zoran Panović fenomenom aktuelnih domaćih televizijskih serija sme-

štenih u seoski milje – “Selo gori a baba se češlja” i “Moj rođak sa sela”. Kornelije Kovač

piše o krizi autora u popularnoj muzici, Predrag Perišić o fenomenu komedije i komič-

nog, Sunčica Milosavljević i Marina Milivojević Mađarev bave se interkulturnim čitanjem

nacionalne istorijske drame, Dinko Tucaković fenomenom rimejka na filmu, a mr Vesna

Bogunović iskustvima sa ENPARTS-om, Evropskom mrežom izvođačkih umetnosti. Tu

su još prilozi Bobana Skerlića, Nebojše Romčevića i Bore Draškovića, kao i oproštaj sa

Rankom Munitićem iz pera Ane Janković-Piljić.

Poslednja monografija Olje Ivanjicki objavljena za njenog života predstavlja sveobuhvatan vodič

kroz njeno slikarstvo

Copyright © 1997–2005 VremePDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovecobrada: Marjana Hrašovec