Sadraj:

3Globalizacija

5Istorijski koreni globalizacije

7Znaenja globalizacije

9Dozef tiglic - nobelovac, autor "Protivrenosti globalizacije"

11Karakteristike globalizacije poslovanja

12Globalno poslovanje

18Preduzee i proces globalizacije

20Internet u slubi globalizacije

21Mediji u slubi globalizacije

24Globalna konkurencija

25Strategijske alijanse (SA) i proces globalizacije

30Antiglobalisti i alterglobalisti

33Zakljuak

Globalizacija

Ako bismo izabrali jedan pojam koji simbolizuje duh dananjeg vremena to bi bio pojam globalizacije.Globalizacija je pojam koji koristimo da bismo opisali promene u drutvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatinog porasta meunarodne razmene (u trgovini, kulturi, ljudima, idejama i sl.). Globalizacija svoje korene ima u reimu slobodne trgovine iji je glavni zagovornik bio Britansko Carstvo u XIX veku i koji je nestao za vreme Prvog svetskog rata i uvoenjem protekcionizma meu ratom osiromaenim velikim silama. Zagovornici globalizacije tvrde kako bi ukidanje carina i drugih ogranienja dovelo do jaanja trine utakmice odnosno pojave kvalitetnijih roba i usluga. Takoe se navodi kako bi intenziviranje kontakta meu ljudima i dravama u svetu smanjilo mogunost velikih sukoba.Globalizacija se esto posmatra iskljuivo sa gledita ekonomije i tada se u prvi plan stavlja njen uinak na liberalizaciju trgovine odnosno razvoj "slobodne trgovine". Uprkos tome, globalizacija obuhvata mnogo ire aspekte drutva.

Istorijski koreni globalizacijeBudui da globalizacija ima i tehniko i politiko znaenje, razliite grupe imaju razliita tumaenja istorije globalizacije. U oblastima ekonomije i politike ekonomije, istorija globalizacije zapravo je istorija razvoja trgovine meu nacijama, kao i istorija meunarodnih institucija.Izmeu 1910. i 1950. godine, serija politikih i ekonomskih lomova dramatino je umanjila znaaj meunarodnih trgovinskih tokova. Tanije, poetkom Prvog svetskog i sve do kraja Drugog svetskog rata, kada su osnovane meunarodne ekonomske institucije, poput Meunarodnog monetarnog fonda (MMF), globalizacijski trendovi bili su obrnuti. U posleratnom periodu, gajena od strane meunarodnih institucija, trgovina se opet drastino razvila. Tokom sedamdesetih godina XX veka, poeli su da se oseaju kako pozitivni tako i upozoravajui efekti globalizacije.Pojam liberalizacija dobio je znaenje objedinjavanja teorije laissez-faire ekonomije i procesa uklanjanja trgovinskih barijera meu dravama. Ovo je dovelo do specijalizacije pojedinih nacija u trgovini, posebno izvozu dobara, a potom i do pritiska na druge nacije da uklone zatitne mere (npr. umanjenje carisnkih stopa, uklanjanje reima dozvola za uvoz i sl.) u prometu robe. Period XIX veka kada je dolo do prve velike liberalizacije u trgovini nazivamo "Prvom erom globalizacije". Globalizacija je poela i narastala paralelno sa ekspanzijom i irenjem Britanske imperije (tzv. Pax Britannica) kao i industrijalizacijom koja je sve vie uzimala maha. Teorijske osnove moemo nai u Rikardovom radu na "komparativnim prednostima" i Sejovom zakonu "opte ravnotee". U sutini, oni su diskutovali da li nacije mogu uspeno trgovati i da li je mogue da se poremeaji u ponudi i tranji sami od sebe koriguju.

Smatra se da "prva era globalizacije" traje sve do poetka XX veka a konaan kraj je poetak Prvog svetskog rata. Nacije koje su imale najvie uspeha u eri globalizacije su: gotovo sve zapadnoevropske nacije, poneke sa periferije evropskog kontinenta i nekoliko prekookeanskih izdanaka evropskih drava-nacija, kao to su Amerika i Oceanija. Nejednakosti meu tim dravama su se umanjile, a protok dobara, kapitala i radne snage odvijao se slobodnije nego ikada. Nakon Drugog svetskog rata, glavni pokretai globalizacije bili su meunarodni trgovinski ugovori i institucije poput MMF-a, koje su delovale u pravcu uklanjanja trgovinskih barijera.

MMF se usresreuje na obezbeenje privremenih sredstava za zemlje u ekonomskim tekoama, tj. stendbaj zajmove da bi se zemlja odrala dok se ne pripreme vea dugorona finansiska sredstva. [1]

Meunarodna trgovinska konferencija u Urugvaju dovela je do stvaranja Svetske trgovinske organizacije (STO), kao institucije koja treba da posreduje u trgovakim sporovima. Ostali bilateralni trgovinski ugovori, ukljuujui evropski Mastrihtski sporazum i Severnoameriki sporazum o slobodnoj trgovini, takoe imaju za cilj umanjenje prepreka i barijera u trgovinskoj razmeni.Za HIPERGLOBALISTE globalizacija je gvozdena istorijska neizbenost. Svet koji je vladao pet vekova i izgledao veit: svet nacionalnih ekonomija, suverenih drava i samosvojnih kultura pripada prolosti. Nezadrive ekonomske sile: transnacionalni finansijski kapital, korporacije i svetski ekonomski arbitar (MMF) pretvaraju nacionalne ekonomije u svoje lokalne jedinice.

Globalizacija oznaava smrt nacionalne drave, ona je potpuno ispraznila njihovu autonomiju i suverenitet. Nacionalne drave su ivi mrtvaci.

Informatiko-medijska revolucija i njeni kulturni proizvodi: TV serije, vesti i filmovi najavljuju kraj nacionalne kulture i identiteta.

U krug hiperglobalista mi emo ukljuiti i uvenu Fukujaminu sliku sveta, njenu najavu kraja istorije. Veliki istorijski rivali, faizam i komunizam, nestali su sa scene, trite i demokratija postali su univerzalna socijalna formula koja je osvojila sve prostore sveta. Umesto viepolarnog stvoren je uniformni, unipolarni svet.

Znaenja globalizacije Globalizacija moe da znai: Stvaranje globalnog sela zbliavanje razliitih delova sveta, sa mogunostima za vei protok i razmenu pojedinaca i ideja, uzajamno razumevanje i prijateljstvo meu stanovnicima sveta, kao i stvaranje globalne civilizacije. Ekonomska globalizacija koja ima etiri oblika, a to su protok dobara i usluga, tzv. slobodna trgovina, protok ljudi migracija, protok kapitala i tehnologija. Posledice ekonomske globalizacije su pojaane privredne veze i opte povezivanje i jaanje privrednih subjekata, te erozija nacionalnih suvereniteta u ekonomskoj sferi. MMF definie globalizaciju kao "stalno rastuu ekonomsku meuzavisnost drava kroz poveanje obima meudravnog prometa dobara i usluga, slobodnijeg protoka kapitala, i sve breg i ireg rasprostiranja novih tehnologija". Svetska banka definie globalizaciju kao "slobodu i mogunost pojedinaca i korporacija da uspostave meunarodne poslove sa licima iz drugih zemalja".

Na polju softvera, globalizacija je tehniki termin koji kombinuje razvojne procese na internacionalizaciji i lokalizaciji softvera.

Sa aspekta meunarodnog menadmenta, globalizacija se odnosi na proizvodnju i distribuciju proizvoda i usluga homogenog tipa i dobara i kvaliteta irom sveta. Na primer prodaja automobila, sapuna ili hrane na razliitim kulturnim prostorima a uz koritenje iste kampanje. Suprotan pojam, u ovom smislu, je internacionalizacija, koja podrazumeva aktivnosti multinacionalnih kompanija na lokalnim tritima koje su prilagoene, skrojene po meri, potrebama i kulturi lokalnih trita.

Negativne efekte profitnih multinacionalnih korporacija koritenje pozamanih i sloenih pravnih i finansijskih sredstava u svrhu zaobilaenja lokalnih zakona i standarda kako bi se manipulisalo lokalnom radnom snagom i uslugama protiv njihovih sopstvenih interesa.

irenje kapitalizma od razvijenog ka nerazvijenom svetu.

Globalizacija ima mnogo slinosti sa internacionalizacijom i ovi pojmovi se esto smenjuju, iako mnogi vie vole da koriste globalizaciju kada ele da istaknu uruavanje nacionalnih drava ili nacionalnih granica.

Striktno ekonomski gledano, globalizacija je u kontrastu sa ekonomskim nacionalizmom i protekcionizmom, dok je u skladu sa laissez-faire kapitalizmom i neoliberalizmom.Dozef tiglic - nobelovac, autor "Protivrenosti globalizacije"

Pobornike demokratske globalizacije moemo nazvati pro-globalistima ili krae globalistima. Oni smatraju da prva, trino orijentisana, faza globalizacije mora biti zaokruena stvaranjem globalnih politikih institucija koje e predstavljati volju graana sveta. Pro-globalisti ne pretpostavljaju unapred bilo kakvu noseu ideologiju tih novig globalnih institucija, ve smatraju da to treba da se dogodi spontano, putem slobodnog izbora i demokratskog procesa.

Pobornici slobodne trgovine istiu da, na osnovu ekonomske teorije o komparativnim prednostima, slobodna trgovina doprinosi efikasnijoj raspodeli resursa, te da e sve zemlje ukljuene u sistem slobodne trgovine imati koristi. Uopte, oni tvrde da e slobodna trgovina dovesti do smanjenja cena, vee zaposlenosti i vee produktivnosti.

Liberali i drugi pobornici lese fer (laissez-faire) kapitalizma tvrde da e vii stepeni politikih i ekonomskih sloboda, u demokratskom i kapitalistikom maniru, dovesti do vieg nivoa materijalnog blagostanja. U tom smislu i gledaju na globalizaciju kao korisnu za irenje demokratije i kapitalizma.

Kritiari smatraju da anti-globalisti koriste anegdotske injenice kako bi dokazali svoja gledita a da statistika na svetskom nivou govori u korist globalizacije:

Procenat ljudi koji ive u zemljama u razvoju sa primanjima ispod 1 dolara (usklaeno sa inflacijom i kupovnom moi) se prepolovio u poslednjih dvadeset godina. Neki opet smatraju da se moraju nai taniji pokazatelji siromatva.

Prosean ivotni vek se u zemljama u razvoju gotovo udvostruio od kraja Drugog svetskog rata a razlika izmeu razvijenog i nerazvijenog sveta se smanjuje. Stopa smrtnosti dece se smanjila u svim zemljama u razvoju. Razlike u dohodku se takoe umanjuju.

Demokratija se dramatino iri. Od 1900. godine kada nije postojala nijedna drava da obezbeuje univerzalna prava glasa (pravo da se glasa bez obzira na polno, rasno, nacionalno ili materijalno poreklo), do 62,5 % na svetskom nivou 2000. godine.

irom sveta, procenat populacije koja ivi u zemljama u kojima su zalihe hrane ispod 2.200 kalorija na dan, smanjio se sa 56% proseka sredine ezdesetih godina na 10% 1990-tih godina.

Izmeu 1950. i 1999. godine, globalna pismenost narasla je sa 52% na 81% svetske populacije. Najvei napredak ostvaren je na pismenosti ena. 1970. godine 59% ena bilo je pismeno u odnosu na muku populaciju (na 100 mukaraca, pismeno je bilo 59 ena). 2000. godine ta stopa bila je 80%.

Slini trendovi postoje i u infrastrukturi, npr. elektrina energija, automobili, radio, telefonija kao i procenat populacije koja ima pristup istoj vodi.

Kako god, moe se i rei da mnoga od ovih dostignua nisu podstaknuta globalizacijom.

Mnogi pro-kapitalisti su veoma kritini prema Svetskoj banci i Meunarodnom monetarnom fondu, smatrajui da te institucije kontroliu najjae drave, umesto korporacija, a da ih vodi korumpirana birokratija. Mnogi zajmovi dati su diktatorima koji nikada nisu sproveli obeane reforme. Umesto toga najee su ostavljali u amanet svom osiromaenom narodu da plaa zajmove. Pro-kapitalisti smatraju da u radu ovih institucija nema dovoljno kapitalizma. Oni takoe istiu da su najvei protivnici globalizacije i interesne grupe sa sukobljenim interesima.Karakteristike globalizacije poslovanjaGlobalizaciju karakterise sve vea meuzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mreu ekonomskih, socijalnih, i politikih veza.

Mnogi poistoveuju globalizaciju (ili ne poistoveuju, nego izoluju sledeu injenicu kao glavnu povezanu sa globalizacijom) sa ekonomijom, odnosno sa ekonomskim procvatom, odnosno na najniem nivou sa poveanjem plate.

Zna, i neki misle da ukoliko dodje do globalizacije, odnosno, konkretno ulaska u EU i sl. doi e do procvata pojedinanih ivota ljudi. To je donekle i tano, sa obzirom na injenicu da u nekim dravama koje su ule nedavno u EU se oseti povien standard koji je porastao zbog ustupaka zemalja lanica prema novoj sestri. Ali niko ne razmilja da kako god to izgledalo u medijima, ne moe i jare i pare, za svaki ustupak se neto trai i za uzvrat. Multinacionalna kompanija RENAULT je kupila DACIU, za uzvrat (posto je to bukvalno ustupak RENAULTA prema Rumuniji, ne obrnuto), Rumunija je morala da promeni zakon o zaposlenju, tako da je RENAULT jednostavno dao otkaz gomili radnika, doneo maine, zaposlio nove radnike, ali mnogo manje istih, dok su otputeni ljudi ostali bez posla. Rumunija je dobila jeftina kola i relativnu dobru kompaniju, a RENAULT je dobio profit (odnosno dobie ga), povecali su plate u fabrici, ali ljudi na ulici su ostali bez iste Sad ti otpusteni radnici predstavljaju teret Rumuniji i problem lokalnom stanovnitvu (ne verujem da je ta poviica tolika da moe da podmiri trokove neprijatnosti kad ivite u okolini u kojoj ive ljudi koji sve manje i manje imaju sta da izgube).Znai sve jedno bogati se bogate, siromani su jos siromaniji. Srednji stale ce imati neku korist od globalizacije (u materijalnom smislu), ali ce opet pored sebe gledati siromanu rulju koja krade, i bogate probisvete, za koje ce morati da rade mahom. Nee niko kupiti BMW od globalizacije, samo oni koji ga vec imaju.Treba shvatiti da je globalizacija neto to, verovatno, prirodno dolazi, ili ne dolazi Nova tehnoloka revolucija ili bar uticaj tehnike na ivot svih.

Globalno poslovanje

Konkurentsko okruenje predstavlja situaciju u kojoj se organizacija nalazi u svom specifinom konkurentskom ambijentu. Taj ambijent moe da bude odreena grana,delatnost ili strateka grupacija u okviru grane. U analizi konkurentskog okruenja polazi se od kombinovanih snaga okruenja koje su od posebnog znaaja za strategiju firme a vezuju se za konkurente (postojee I potencijalne), kupce i snabdevae.Model pet konkurentskih sila je ve tradicionalan, najee citiran model koji je polazite mnogih analiza konkurencije i konkurentnosti meu firmama.

To je najrasprostranjenije analitiko sredstvo u izuavanju konkurentskog okruenja I obuhvata sledee faktore: opasnosti od novih firmi-konkurenata, opasnosti od novih proizvoda/usluga, pregovarake snage snabdevaa, pregovarake snage kupaca i rivalitet meu postojeim firmama.

Globalizacija znai unoenje kvalitativno nove dimenzije u meunarodnu

strategiju firme, a to je integrisanje strategije u razliitim zemljama, konsolidovanje integralne strategije konkurentnosti u svetskim razmerama.

Globalna strategija kao karakteristika sutinske globalizacije firmi oslanja se na tri kljune dimenzije predstavljene trouglom globalizacije: Temena trougla su:

1. Podsticaji podstrekai globalizacije- predstavljaju odgovarajue uslove i karakteristike odreene delatnosti, pripadnog sektore ili grane, koji u veem ili manjem stepenu podstiu procese globalizacije. Tu se pre svega misli na specifine karakteristike sektora, grane ili delatnosti vezane za: trita

trokove; ekonomsku politiku drave/vlade i konkurentnost

Uspostavlja se dijagnoza stanja potencijala globalizacije u pripadnoj grani,

delatnosti i budui da se to stanje stalno menja, radi se o dinamikoj kategoriji koja iziskuje neprekidno, periodino preispitivanje i uspostavljanje aurnih vrednosti dijagnoze.

Ovim se utvruje potencijalna mogunost ostvarivanja prednosti putem

globalne strategije za konkretnu firmu sa postojeom strukturom poslova, a sagledava se i potencijal globalizacije za budua podruja poslovanja, to opredeljuje i budue pravce rasta i razvoja firme.2. Globalizacija poslovanja - se postie merama i sredstvimaglobalne strategije, a najznaajnije opte mere su: uee na globalnom svetskom tritu

razvoj globalnih proizvoda, globalno lociranje, geografsko rasporeivanje aktivnosti u meunarodnim okvirima,

globalni marketing i

globalna konkurentska strategija.

3. Kljuni organizacioni i menadment faktori - koji odreuju sposobnost firme da primeni globalnu strategiju: organizaciona struktura, obuhvata uspostavljene odnose u firmi,

upravljaki, menadment procesi,

zaposleni, tehnologija, kljune kompetentnosti firme, kultura se odnosi na vrednosti i pravila koja odreuju ponaanje u kompaniji.

Organizacioni faktori: struktura, upravljaki procesi, tehnologija, zaposleni, kultura, znaajno opredeljuju efektivnost globalne strategije firme u datim uslovima potencijalnih mogunosti globalizacije pripadne grane.

Kigen naglaava da mnoga globalna trita ne nastaju sama po sebi ve su smiljeno stvarana planskim marketing naporom. Kao primer navodi bezalkoholna osveavajua pia. Uspena globalna preduzea su otkrila da potrebe bitnih segmenata mogu da se zadovolje globalnim prisustvom na odabranim proizvod - tritima. Uspene globalne strategije se zasnivaju na obavljanju globalne funkcije ili opsluivanja globalne potrebe. Svaka grana koja u ovome uspe je ozbiljan kandidat za globalizaciju.

Globalizacija proizvoda i grane utie na snienje trokova istraivanja i razvoja, inenjeringa, dizajna, proizvodnih trokova od investicija do proizvodnje i marketinga, posebno distribucije i promocije. Pritisak da se stvaraju globalni proizvodi se poveava sa poveanjem zahteva za kapitalim investicijama potrebnim za uvoenje novih proizvoda u proizvodni program.Globalna ekonomija dobija na znaaju kada trita pojedinih zemalja nisu dovoljno velika da omogue stvaranje preduzea optimalnih veliina. Veliina preduzea omoguava da se obezbedi trino uee na veem broju nacionalnih trita kombinujui vei stepen standardizacije proizvoda sa koncentracijom odreenih aktivnosti u lancu vrednosti. Podsticaji za globalizaciju preduzea ne dolaze samo od ekonomije veliine ve i od ekonomije irine odnosno od irenja aktivnosti - ide se na vie linija proizvoda i vie poslova.Visoki trokovi razvoja proizvoda relativno prema veliini nacionalnog trita su stimulans za globalizaciju preduzea i grane. U brojnim sluajevima je bolje ii samo na par globalnih proizvoda nego na mnotvo proizvoda namenjenih uskom nacionalnom tritu.

Tehnologija je jedan od glavnih podsticaja globalizacije. Nije teko uoiti da se svet kree ka konkurenciji u globalnim tehnologijama. Tehnologija je "proizvod" koji po stvaranju dosta brzo postaje pribavljiv svuda. Nema ozbiljnih barijera za korienje novih tehnologija u dobrom broju zemalja.

Sve vei broj zemalja, odnosno njihova preduzea se pojavljuju na globalnom tritu. Preduzea se orijentiu na globalno poslovanje kada je optimalni obim poslovanja potreban da se koristi ekonomija veliine i efekti iskustva neraspoloiv na nacionalnom tritu. Globalna grana je ona

u kojoj je konkurentska pozicija preduzea u jednoj zemlji pod uticajem njegove pozicije u drugim zemljama i obrnuto. Globalna strategija je ona koja omoguava preduzeu koje posluje u globalnoj grani da ostvari globalnu konkurentnu prednost integriui aktivnosti preduzea u celom svetu da se ovlada povezanou meu zemljama.

Preduzee i proces globalizacijeGlobalizacija se karakterie brzim komuniciranjem i transportom, kao i sve veim i brim kretanjem roba, usluga i faktora proizvodnje. To stvara brojne mogunosti i izazove na koje preduzea treba blagovremeno da reaguju.

Preduzee moe ali ne mora da participira u procesima globalizacije.

Da li reagovati ili ne zavisi od brojnih faktora od kojih su veliina preduzea i grane u kojoj obavlja poslovnu aktivnost meu najbitnijim. Naravno, da odreene efekte globalizacije oseaju sva preduzea nezavisno od veliine i grane u kojoj obavljaju svoju poslovnu aktivnost. Za brojna manja

ali i neka srednja preduzea po veliini jo dugo e biti mesta na lokalnim trinim niama. Treba imati dobro odabranu strategiju da se ouva strategijska pozicija na lokalnim trinim .Participacija preduzea na tritima van svoje zemlje moe biti dvojaka:

internacionalizacija (geografska ekspanzija poslovnih aktivnosti) i

globalizacija (globalna integracija poslovnih aktivnosti).Da bi se obezbedio globalni nivo participacije treba ostvariti znaajnije trino uee. Od znaaja je balans izmeu geografske pokrivenosti i trine pokrivenosti i prisutnosti na globalno strategijskim tritima - zemljama

Karakteristike globalno strategijski znaajne zemlje su: veliki izvori ili dobit; radi se o domaem tritu globalnih potroaa;

domae trite globalnih konkurenata;

trite je glavni izvor inovacija u grani Globalni pristup participaciji trita znai da razliite zemlje imaju razliite uloge u okviru ukupnog poslovanja preduzea. Bitno je birati zemlje na osnovu globalnog strategijskog znaaja kao i postojeih atraktivnosti. Strategijske alijanse izajednika ulaganja omoguavaju brz nain da se stvara globalna participacija, ali slabije potencijale za potpuno integrisanu globalnu strategiju.

Internet u slubi globalizacije

Moglo bi se rei da bi internet mogao da bude jedno od glavnih oruja protiv ideje globalizacije. Toliko rairen medij, neogranien bilo kakvom cenzurom, dostupan svima, primamljiv je i prigodan za svakoga ko nema uporite u nekom centralizovanom establimentu. Ukoliko neki centar moi pokrene neku kampanju protiv odredjene zemlje, pravilnim koritenjem mogunosti interneta mogu je informacioni odgovor te drave i to sasvim besplatan i efikasan. Mi takvu mogunost 1999. nismo uspeli na najbolji mogui nain da iskoristimo, ali to ne govori o tome da tako neto nije mogue. Primer dobrog koritenja interneta je Istoni Timor.Globalna mrea dakle, moe da se okrene protiv svog tvorca. Ona je korisna ukoliko se koristi na pravi nain i paljivo. To znai da je treba koristiti jedino i iskljuivo u cilju prikupljanja i slanja informacija i (vezano za virtuelnu komunikaciju) samo za okupljanje ljudi oko odredjene ideje. Dakle, ne ljudi kao linosti, ne koristiti ga kao mesto na koje se zaista ulae deo sebe, nego iskljuivo za okupljanje oko odredjene ideje, u smislu obavljanja odredjenog posla, bavljenja profesijom i slino.

Naalost, tako mono oruje uglavnom slui u cilju globalizacije. Internet koriste ljudi, a svi mi smo previe radoznali da bismo uspeli da sebe ograniimo u istraivanju interneta. Pri tom, svako to radi na svoj nain a svi naini su pogreni, neko troi vreme na besmisleno etovanje i virtuelna 'upoznavanja', neko je u stalnim potragama za informacijama koje mu nikad zapravo nee biti potrebne... Nain gubljenja vremena i opravdanja za to nisu bitna, bitno je da se ovekova jasna svest na taj nain zamagljuje i gubi.Umesto da sa panjom koristimo monu spravu, mi sa njom postupamo kao deca. Kao kad bismo zapalili sopstveni ambar tek da bismo videli kako neto gori, kao kad bismo poplaveli svoju batu, zato to nam se moe.

Mediji u slubi globalizacijePre svega, velika je greka tvrditi da je proces irenja i otvaranja novih medijskih kua (svih vrsta) posledica razvitka demokratije. Moda je to tako ispalo na prostorima drava koje su inile SFRJ ali na globalnom planu to uopte nije bio sluaj. Otvaranje novih tv stanica, radijskih kua i tampanih medija direktan je proizvod tehnolokog napretka koji je omoguio laku, bru i (najvanije) jeftiniju proizvodnju sredstava za rad ovih medija. To je bio glavni razlog za pravi medijski bum kojeg je doivela televizija pedesetih godina u Americi. Ali to ne znai da je Amerika postala vie demokratina u odnosu na period pre drugog svetskog rata. Tiha cenzura radija prenela se na tihu cenzuru televizije a ona postoji i danas.

I to nema ba nikakve veze sa brojnou medija. Nama su devedesetih godina nametnuli (ili smo to sami sebi uradili, a moda je i priroda stvari takva) miljenje da se demokratija uvodi preko brojnosti medija. to vie televizije, radija i novina, to vie demokratije, to je bila teza. Ali svi smo svedoci da to uopte nije tako. Ne moramo da gledamo primer zapadnih zemalja u kojima se u vanim trenucima za njih svi mediji ujedinjuju oko jednog stanovita, dovoljno je da se setimo da je u proteklih petnaest godina u najboljem sluaju postojala samo jedna televizija koja je imala neko razliito miljenje od ostalih, a i to se retko deavalo. Prema tome, brojnost medija nema nikakve veze sa demokratijom. Moemo imati sto televizija, ali velika je verovatnoa da e sve one zastupati isti ili slian politiki stav. I, moda jo i vanije od toga, ukoliko je drava zaista, ali zaista demokratska, sasvim je dovoljno da ima ak i jedan jedini tv kanal i da na njemu promovie sva aktuelna stanovita u toj dravi.

Ali to su sve pitanja za sociologe koja oni moraju da ree. Za ovu temu mnogo je bitnije istraiti ta je proizvod postojanja tolikog broja medija, kako sve to utie na nas. Opet ponavljam, ne verujem da je neko u nekakvom centru moi svesno smislio ideju o irenju medija u cilju stvaranja podloge za lake prihvatanje ideje globalizacije. Prosto, tako se samo namestilo.

ovek je bie ograniene moi koncentracije. U najboljem sluaju, moemo da se skoncentriemo na nekoliko stvari istovremeno, ali samo ukoliko takve radnje slue istom cilju, npr. vonja automobila ili pisanje po diktatu. Sve ostalo pre ili kasnije dovodi do gubitka panje i smanjene sposobnosti koncentrisanosti na odredjeni sadraj. Takodje, svi mi imamo ogranienu sposobnost pamenja. Najvei deo primljenog sadraja nestaje iz svesti nakon sat vremena. Ono to ostane nakon dan ili dva, potpada pod 'selektivno pamenje' a ono je zadueno za uvanje informacija koje su najbitnije ili najzanimljivije za nas.

Problem nastaje kad neko ima dvadeset, pedeset televizijskih kanala (da izostavimo za sad ostale medije). Svi smo po prirodi radoznali i svako od nas eli da uvek vidi ta se to deava na svim kanalima. ta se onda deava? Svako od nas doivljava pravo bombardovanje najrazliitijim potrebnim i nepotrebnim informacijama koje stiu sa razliitih televizija. Pre ili kasnije, ovek gubi panju koja mu je potrebna i za praenje sadraja koji ga interesuje. Ne samo to mu je koncentracija oslabljena (izmedju ostalog i zbog razmiljanja o moguem sadraju na drugim kanalima) nego i sposobnost pamenja. Verujem da i selektivno pamenje ima svojih granica i ukoliko u toku dana primite hiljadu informacija mogue je da e itav taj sistem da 'blokira' i da zaista (dugorono) ne zapamti nita od toga. Kompjuterskom terminologijom, moglo bi se rei da je mozgu tad potreban restart.

Ukoliko na takav televizijski sadraj dodamo i sadraj koji nam svakodnevno stie iz novina, preko interneta i svakodnevne komunikacije sa okolinom, moemo da shvatimo koliko je savremeni ovek samog sebe opteretio gomilom nepotrebnih informacija. Dajte nekome ko je odrastao uz sve te medije, u njegovoj dvadesetoj godini, knjigu nekog klasika da je proita. Nee moi. I to nee biti zato to ne bi mogao da razume o emu to pie Dostojevski ili neko drugi, nego zato to e mu to itanje biti dosadno, nee moi ni da ita a kamoli da kasnije eventualno dodje do razumevanja ili nerazumevanja sadraja.

Ne elim ovde da pravim poredjenje vrednosti itanja klasika sa gledanjem televizije ili blejanjem na internetu (mada je to jasno), uopte ne elim da raspravljam o tome da li su oni bitni ili nisu u savremenom svetu. Ono to hou da kaem je da ovek koji nema sposobnost koncentracije dovoljnu za itanje knjige prestaje da zasluuje svoje ime. Ukoliko neko nema dovoljno vremena i panje da se posveti sebi i itanju knjige, on nema vremena ni panje da se zaista posveti bilo emu, svest mu previe luta za bilo ta ozbiljno.

Kome odgovara takav savremeni ovek, izgubljen u vrtlogu informacija, nesvestan sebe i sveta oko njega? Mislim da je odgovor jasan.

Globalna konkurencijaPrema najnovijem izvetaju pod nazivom Globalna konkurencija, koji je objavio Svetski ekonomski forum, na prvom mestu se nalaze SAD, a odmah iza su vajcarska i skandinavske zemlje. U podsaharskoj Africi samo Junoafrika Republika i Mauricijus se nalaze u gornjoj polovini liste, dok se neke zemlje tog regiona nalaze sa samom dnu spiska.

U izvetaju se navodi da se SAD nalaze na samom vrhu prvenstveno zbog toga to na tritu imaju sofisticirane kompanije koje promoviu nove ideje. Ekspert Svetskog ekonomskog foruma, Ajrin Mia, tu kombinaciju naziva pobednikom. Izvetaj se osvre na 12 razliitih oblasti konkurencije u cilju procene ekonomske klime u odreenoj zemlji. Do rezultata se ove godine dolo ispitivanjem vie od 11 hiljada biznismena iz 131 zemlje. Svetski ekonomski forum smatra da e ovakvo rangiranje omoguiti zemljama da uporede svoju ekonomiju sa ekonomijom drugih, uspenijih, zemalja i na taj nain im dati ideju kako da poboljaju konkurenciju svoje zemlje na globalnom tritu. Prema izvetaju, Evropa i zemlje azijsko-pacifikog regiona imaju dobru praksu u voenju biznisa, to nije sluaj sa mnogim zemljama iz Afrike juno od Sahare. Mia smatra da je to u mnogome zbog manjka infrastrukture u Africi.

Kvalitet infrastrukture, kvalitet i transparentnost javnih institucija, nivo obrazovanja i stanje u zdravstvu su velike slabosti Afrike. To je jo uvek kontinent sa najveom stopom obolelih od zaraznih bolesti, naglaava Ajrin Mia. Bocvana se prema ovogodinjem izvetaju nalazi na 76. mestu, to je nie u odnosu na prolu godinu, ali se i dalje smatra za relativno uspenu s obzirom da je trea najbolje rangirana zemlja u junoj Africi. Ali, Mia skree panju da se Zimbabve na 129-om od 131 mesta, kotira vrlo nisko, i da se situacija pogorava. U izvetaju se navodi i da Nigerija, koja je na 95. mestu, ima dosta potencijala ali da ne koristi svoje resurse nafte onoliko koliko bi mogla. U skladu sa time predlau toj zemlji da svojim graanima obezbedi bolji pristup zdravstvenim uslugama i obrazovanju, kao i da pobolja infrastrukturu.

Strategijske alijanse (SA) i proces globalizacijeJedan od najbrih naina za realizaciju globalne strategije prestavljaju strategiske alijanse kao poslovni saveznici izmeu dva ili vie preduzea van nacionalnih granica.Pored meunarodne trgovine i inostranih direktnih investicija strategijske alijanse (SA) su trei pokreta procesa globalizacije. Koriste se i termini ugovorna saradnja i globalno strategijsko partnerstvo. Termin alijansa pokriva sve oblike saradnje izmeu preduzea u meunarodnoj ekonomiji koji su vie od uobiajenih trinih transakcija a manje od spajanja i pripajanja preduzea.Svrha ulaska u SA treba da bude jaanje konkurentske prednosti preduzea na celini globalnog trita ili na segmentima i globalnog trita. Ukoliko se to ne postie bolje je da preduzee samostalno nastupa na tritu. Kao i svi ostali oblici saradnje i SA nose sa sobom kako mogunosti tako i opasnosti.

Zato je pre odluke o ulasku u SA potrebno da preduzee postavi pitanje sta je osnova za konkurentsku prednost preduzea?Ukoliko preduzee vidi da mu neke aktivnosti u lancu vrednosti nisu dovoljno efikasne ako nastupa samostalno treba se opredeliti na traenje strategijskog partnera.

Za dobar broj preduzea strategijsko partnerstvo s obzirom na izvore, strunost i sposobnost sa kojom raspolau je jedini nain da participiraju uspeno na globalnom tritu.

Slika 1. Prikaz sajta npsProle nedelje u Kopenhagenu, u sklopu CONVERGENCE 2007, najveeg godinjeg dogaaja u Evropi pod pokroviteljstvom Microsoft-a, ozvanieno je lanstvo NPS grupe u AXPact alijansi.Prigodnoj sveanosti, organizovanoj za tu priliku, prisustvovali su i visoki zvaninici Microsoft korporacije, Microsoft kancelarije u Srbiji i alijanse.(slika 1.)

AX-Pact (www.ax-pact.com) okuplja elitne Microsoft Business Solutions partnere (u svakom regionu samo jedan partner).Alijansa globalnim kompanijama obezbeuje podrku, ekspertsko znanje i, sa vie od 700 Dynamics AX (ranije Axapta) projekata, ujedinjenim iskustvom partnera na svim meridijanima garantuje uspenu realizaciju Dynamics AX projekata.

NPS grupa je ovim inom postala ekskluzivni AX-Pact Authorised Partner za Srbiju i Adriatic regiju i tako dobila jo jedno priznanje za visok kvalitet usluga koje prua svojim klijentima.

Slika 2. Prikaz sajta renaultU globalnoj industriji posebno intezivne alijansama:avijonskoj, sektoru telekomunikacija, automobilskoj gde i navodimo (npr. Renault- Nissan) (slika2.), kao i u mnogim drugim sferama.Strategiska alijansa vezana je za zajedniko vlasnitvo, razliitih sistema i struktura,pri emu preduzee moe biti ukljueno u vei broj alijansi.Neposredni posticaji ili razlozi da se ide na SA su: da se smanje trokovi razvoja novih proizvoda,

pribavi tehnologija, da se pribavi marketing ili menadment know-how, da se lake ide na jedno ili vie nacionalnih trita ili neko regionalno trite i da se pribavi kapital za odreena investiciona ulaganja.Strategijske alijanse su veoma popularne iako empirijske studije ukazuju da je velika stopa promaaja. Preduslov uspeha je obostrana korist partnera. Idealan je kompetentan partner sa izvorima i sposobnou sa kojim postoji uzajamno poverenje.Izneta je ocena da postoje tri faktora koji su doprineli rastu strategijskih alijansi: tehnoloki napredak koji je uticao na promenu tradicionalnih konkurentskih prednosti preduzea, poveanje promena i intenzitet i neizvesnost istraivanja i razvoja kao i proizvoda, smanjenje trajanja ivotnog ciklusa proizvoda,

Sve to radi preduzee: da smanji rizik i da trai nove naine za pristup atraktivnim tritima, konkurencija tehnologija omoguava preduzeima da imaju pristup razliitim tehnologijama koje sama ne poseduju,

globalizacija trita koja menja dimenzije inostranih

investitora i kreira potrebu za fleksibilnom strukturom i novim formama organizacije da se omogui

preduzeima da uspeno konkurisu na svetskoj osnovi.

Preduzee se suoava sa dva problema kada se opredeli na SA:

- prvi je izbor partnera u alijansi-drugi upravljanje alijansom kada se ona formira.Izbor partnera zavisi od cilja koji imamo u opredeljenju za SA. Pitanje je da li potencijalni partneri raspolau sa izvorima, strunou i sposobnou koje omoguavaju da zajedniki ostvaruju ciljeve poslovanja. Jasno definisana misija i ciljevi su osnova za uspeno upravljanje SA kada se ova jednom stvori. Mora postojati dobar upravljaki informacioni sistem da se blagovremeno korektivno intervenie ukoliko aktivnosti nisu u skladu sa dugoronim ciljevima.Kigen iznosi da e po nekim procenama nova faza u evoluciji saradnje izmeu preduzea u globalnoj ekonomiji biti "preduzee odnosa". Ono e se sastojati iz grupa preduzea iz razliitih grana i zemalja koja e imati takav zajedniki cilj da e funkcionisati slino jedinstvenom preduzeu. Kako korieni izvori tako i ostvareni prihod e biti enormne vrednosti i "preduzee odnosa" e biti prisutno na svim vanijim delovima globalnog trita. Jedna od predpostavki je i virtuelno preduzee koje e imati dve globalne kompetentnosti

ekonomiju trokova i brzinu reagovanja na trite.Antiglobalisti i alterglobalisti

Slika 3. Noam omski - promoter pokreta za "globalnu pravdu"

Mnoga lica i nalija globalizacije smatraju se tetnim od strane kako civilnih aktivista tako i dravnih nacionalista. Ovaj pokret ima zajedniko ime, koje su mu sroili mediji - "anti-globalistiki pokret". Ovaj pojam moe da deluje zbunjujue poto antiglobalisti mogu da dolaze iz sasvim suprotnih tabora, a mnogi osporavaju samo neke odlike globalizacije, ne i globalizaciju samu po sebi. Neki od aktivista, Noam omski, na primer, tvrde da je sam pojam "anti-globalisti" besmislen poto oni upravo ele da globalizuju pravdu. Istina, "globalni pokret za pravdu" ili "pokret za globalnu pravdu" bio bi precizniji naziv. Mnogi aktivisti su se ujedinili i pod sloganom "drugaiji svet je mogu", koji je doneo nove pojmove, poput francuskog - altermondijalizam odn. alterglobalizam.

Postoji mnotvo razliitih oblika "anti-globalizma". Od zatite sopstvenog monopola, kriminalnih radnji do zaista iskrenih i humanih ideja. Najee, antiglobalisti smatraju da globalizacija nije donela one vrednosti i poboljanja kako se to smatralo, te da mnoge institucije koje deluju u ime globalizacije ne zastupaju interese radnike klase i siromanih u svetu.

Ekonomski teoretiari fer trgovine tvrde da neograniena slobodna trgovina donosi vie koristi onima sa veim finansijskim uticajem (bogatima) a na raun nerazvijenih i siromanih.

Mnogi antiglobalisti gledaju na globalizaciju kao promociju korporativnih memoranduma, koji imaju za cilj ogranienje prava pojedinaca u ime profita. Oni takoe tvrde da korporativna tela kroje politike nacija-drava.

Neke antiglobalistike grupe tvrde da je globalizacija po svojoj prirodi imperijalistika. Da je jedan od glavnih uzroka rata u Iraku, te da vie doprinosi SAD nego zemljama u razvoju. Ovde je glavni argument migracija novca iz ratom zahvaenih teritorija u SAD.

Sline su tvrdnje i da globalizacija namee kreditno-orijentisanu ekonomiju, koja ishodi neopravdanim (onom koji nije samoodriv) razvojem i dunikim krizama.

Najkonzervativniji tabor ine dravo-centrini nacionalisti koji se plae da e globalizacija izbrisati ulogu nacija u globalnoj politici. Oni pominju ne-vladine organizacije (NVO) kao izvrioce ove politike i krioce nacionalnih suvereniteta. Tipini predstavnik ovog pokreta je an Mari Le Pen.

Neki analitiari smatraju da se iza propovedi o anti-globalizaciji krije zapravo anti-amerikanizam, te da se napadaju ekonomski, politiki i kulturni elementi SAD. Na primer, amerike korporacije su najei predmet napada i kritika: ameriki Najk (Nike) je mnogo vie napadan od nemakog Adidasa. Slini stavovi postoje i u kulturi i nacionalnim proizvodima: francuska vina, kineski aj, japanska manga, takoe imaju dramatian i globalni rast i uticaj ali se ne smatraju "opasnim" poput Kokakole ili Holivuda. Mogue je da postoji veza izmeu opaaja "opasnosti" i intenziteta oglaavanja pojedinih brendova.

Slika 4. Antiglobalisti - okupljanje protestanata u enovi 2001.

Najiri sloj ljudi se opire "nesputanoj" globalizaciji (neoliberalizam); lese fer kapitalizam, podstican od strane vlada (npr. Ronald Regan i Margaret Taer smatraju se velikim pobornicima ove ekonomske doktrine) i kvazi-vlada (npr. Meunarodni monetarni fond i Svetska banka) ne pokazuju dovoljno odgovornosti prema radnicima i irokim narodnim masama ve se najvie trude da udovolje interesima korporacija. Mnoge meunarodne konferencije, posebno grupe osam velikih (G8: SAD, Nemaka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan, Kanada, Rusija) propraene su masivnim, esto nasilnim demonstracijama brojnih protivnika tzv. "korporativnog globalizma". Ovaj pokret je veoma heterogen i ukljuuje verske zajednice, nacionaliste, leviare, ekologe odn. aktiviste za zatitu ivotne sredine, seljake, anti-rasistike grupe, liberalne socijaliste i druge. Veina ovih grupa ima reformistiki stav (trai humanije oblike kapitalizma), a neke su i revolucionarne (trae humaniji sistem umesto kapitalizma). Kritiari ovog pokreta smatraju da je ovakva razliitost u stavovima i ciljevima neozbiljna dok neki analitiari (npr. Noam omski) smatraju da snaga pokreta lei upravo u tome.

Ovi protesti doveli su do izmetanja konferencija G8 iz velikih gradova u manja i slabije pristupna mesta odn. do lokacija u kojima je tee organizovati masovna okupljanja.

Neki "antiglobalisti" zameraju trenutnoj "globalizaciji" da globalizuje novac i korporacije u isto vreme odbijajui da globalizuje ljude i sindikate. Dokaze za ovu tvrdnju nalaze u krutoj i neumoljivoj useljenikoj politici bogatih zemalja i u nedostatku osnovnih radnikih prava u mnogim zemljama u razvoju.

Zakljuak

Kao to je u prethotnom tekstu reeno globalizacija je rezultat optih promena u svetu, prirodan sled dogaaja, neminovnost. Pitamo se da li uopte postavljati pitanje da li je globalizacija dobroa ili loa. Naravno postoje stavovi koji su podeljeni na one koji je podravaju i oni koji joj se, po naem miljenju, beuspeno protive. Globalizacija kao i sve ima svoju pozitivnu i negativnu stranu.Konkretno pozitivnost se ogleta u globalizaciji sa aspekta ekonomije, koja poveava konkurentnost, a samim tim i kvalitet proizvoda i usluga, takoe doprinosi dostupnost istih celom svetu. Njom treba upravljati, kako bi se iz nje izvukle pozitivne posledice, a minimizirale negativne. Smatramo da je ona u sutini dobra i koristimo iniciatore globalizacije kako to je internet bez koga ne bi smo mogli zamisliti nae kolovanje danas, ali isto tako mislimo da ne treba globalizovati sve, po svaku cenu i da neke stvari treba da ostanu svojstvene samo jednom narodu odnosno dravi. Literatura: Keegan J.W (1995) Global Marketing Management Milievi Vesna: Meunarodni menadment : novije tendencije 2. izmenjeno i dopunjeno izd.Beograd : Fakultet organizacionih nauka, 2006, elektronsko izdanje

Pejulovi Miroslav : Globalizacija dva lika sveta[1] Rendi Eping : Vodi za poetnike u svetskoj privredi Zelnid 1997,Grafikon 1 Stiglitz, J. (2004.) Globalizacija i dvojbe koje izaziva, Zagreb, Algoritam.

Web izvori

www.wikipedia.org/wiki/globalizacija www.voanews.com/Serbia2007-10-31 www.axisrorpeace.net www.nps.co.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=277&itemid=1 www.renault.com/renault_com/en/main/30_DEVELOPPEMENT_DURABLEFAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

UNIVERZITET U BEOGRADU

Predmet: Meunarodni menadment

Seminarski rad

Globalizacija poslovanja i globalna konkurencija

Studenti:

Beograd,

2007.

Globalizacija je proces kojim se u dananjem svetu postepeno ukidaju ogranienja protoka robe, usluga, ljudi i ideja meu razliitim dravama i delovima sveta, odnosno ideologija koja za cilj ima njegovo opravdavanje.

2