gnuzilla магазин № 8

Mreža za slobodan softver – www.fsn.org.yu – Free Software Network

Avgust 2005 / broj 8

novo od ovog brojaNAGRADNA IGRA

u ovom broju poklanjamo DVD i CDDebian 3.1 Sarge i Kanotix

K3B 0.12.x

Novo izdanje programa zarezanje diskova podGNU/Linux sistemom. Najbiljipostao još bolji!

Debian Sarge

Posle 18 meseci doterivanjaDebian Sid postao Sarge. Da lije zaslužio ovo ime, prosuditesami.

Localize it!

Linux Centar od 1. do 3. julaorganizovao konferenciju olokalizaciji slobodnog softvera

Ostale teme Šta je to tako fantastično u Enlightenment E17 izdanju? Novo jezgro crvenog šešira - Fedora Core 4 Put od uključivanja računara do podizanja OS-a Mala škola BASH-a, I deo Rad grafičkih ekstenzija

GNUzilla 2005. Sva prava zadržana.

Sadržaj

GNUzillaAvgust 2005

Uvodna reč: Debianovo leto........................................3

Distribucije Mirno! (Debian 3.1 codename „Sarge“).......................4 Kanotix - Sid na steroidima.......................................12 Šešir moj... (Fedora Core 4)......................................14 BeOS » AtheOS » Syllable.......................................18

Softver K3B 0.12.x...............................................................22 Enlightenment DR17.................................................25 MySQL Administrator...............................................28 Gitara i računar (Download).....................................31

Sloboda Localize it!................................................................33 Događaji koji su obeležili jul '05................................37

Radionica Podizanje sistema.....................................................39 Gentoo, česta pitanja nakon instalacije......................43 Razgovor s povodom.................................................46 GIMP: rat grafičkih ekstenzija...................................48 Bash skripte za neupućene, I deo..............................52

GNUzillaMagazin za popularizaciju

Slobodnog softvera, GNU, Linuksi *BSD operativnih sistema

KolegijumIvan JelićIvan ČukićMarko MilenovićPetar ŽivanićAleksandar Urošević

SaradniciSrđan AnđelkovićMiloš PopovićMladen MarićNikola JelićKemal ŠanjtaBorislav TadićNenad Trajković

LekturaPetar Živanić

Slog i tehnička obradaAleksandar Urošević

PriređivačMreža za Slobodan Softverhttp://www.fsn.org.yu

URL adresahttp://gnuzilla.fsn.org.yu

Kontakt [email protected]

IRC kontakt#gnuzilla na irc.freenode.org

2 / GNUzilla / Avgust 2005

Sav materijal u ovom časopisu je objavljen pod GNU licencom za slobodnu dokumentaciju. Autorska prava pripadaju autoru.

Uvodna reč

Debianovo letoDOBRO POZNATO ODLAGANJE IZLASKA DEBIANA 3.1 NAS JE

ONEMOGUĆILO DA OPIS TOG IZDANJA UKLJUČIMO U LETNJI

DVOBROJ. ZATO U OVOM BROJU DONOSIMO KOMPLETAN

IZVEŠTAJ O NOVOM DEBIANU, KOJI JE OVIM IZDANJEM POSTAO

JOŠ POPULARNIJI. STOGA SE SLOBODNO MOŽE REĆI DA OVO

LETO PRIPADA DEBIANU.

U periodu dugom nešto manje od dva meseca dogodile su se veoma bi-tne stvari, od kojih su neke od presudne važnosti za budućnost svih nas.Evropski parlament je bez glasa protiv odbacio predlog zakona o softver-skim patentima, čime je Evropa (p)ostala bezbedna zona. Ipak, situacijanije potpuno pozitivna, s obzirom da je Evropska komisija veoma neoče-kivano odbila ovu odluku parlamenta: postavlja se pitanje da li su lobijikoji utiču na odluke komisije snažniji od parlamentarne demokratije?Iako nije na nama da sudimo, zaključak se neumitno nameće.

Pored veličanstvene pobede u Evropi, na softverskoj sceni se dogodiotransfer koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. Jedan od osnivača distri-bucije Gentoo, Daniel Robbins (aka drobbins) je prešao u redove Mi-crosofta, pod izgovorom da želi da približi ljudima iz ove korporacijefilozofiju otvorenog kôda. Mora biti da je to razlog...

Nova GNUzilla se pojavljuje, kao po dogovoru, prvog avgustačime se nastavlja kontinuitet mesečnog izlaženja časopisa. U novombroju donosimo pregled noviteta na sceni, u prvom planu distribucija.Kao što je pomenuto, Sarge je dobio zalužen prostor, pa se nadamoda će opis novog izdanja Debiana ovu distribuciju približiti širemkrugu korisnika. Pored Debiana, testirali smo i Fedora Core 4 kojapredstvalja svojevrsno osveženje posle prethodne verzije. Predsta-vljamo vam i novi K3B, i veoma napredno i popularno okruženjeEnlightenment, koje će u budućnosti sigurno predstavljati najbolju al-ternativu dugogodišnjem dvojcu na vrhu. Ostale rubrike, kao i uvek,donose puno zanimljivog sadržaja.

U skladu sa našom idejom promocije slobodnog softvera, od ovogbroja u saradnji sa našim prijateljima pokrećemo nagradnu igru.Svakog meseca najvernije čitaoce ćemo nagrađivati aktuel-nim distribucijama.

Još jedna novina koju donosi GNUzilla 08 je novi zvaničnisajt. Potrudili smo se da bude dostupno što više informacija,pa je u tom duhu postavljen info o časopisu, kao i veoma de-taljna statistika o broju preuzimanja. Sajt ćemo i ubudućerazvijati, kako bi postao što korisniji čitaocima.

Vidimo se dakle 01. septembra, kada će za preuzimanje biti do-stupna GNUzilla 09. Do tada uživajte u novom broju.

~ Ivan Jelić

NAGRADNA IGRAPošaljite na našu adresu [email protected] odgovorna pitanje:

Kako je glasio naslov uvodnereči prve GNUzille?

Dva najvernija čitaoca očekujuvredne nagrade.

NAPOMENA:Iz tehničkih razloga, nismo umogućnosti da nagradnu igrurealizujemo van teritorije Srbije.

Avgust 2005 / GNUzilla / 3

Distribucije

6. JUN 2005. GODINE. PRVA STVAR KOJU ČINIM TOG JUTRA JE POVEZIVANJE NA

INTERNET. NAMERA MI JE, KAO I VEĆINI KORISNIKA DEBIANA KOJI SE ISTOG

JUTRA POVEZUJU NA MREŽU, DA PROVERIM DA LI ĆE SE 'SARGE RELEASE DATE'KONAČNO POJAVITI. TRLJAM OČI U NEVERICI: DEBIAN 3.1 JE POSTAO

DOSTUPAN ZA PREUZIMANJE KAO NOVO STABILNO IZDANJE DISTRIBUCIJE. BIO JE

RED.

Sarge je poslednjih meseci svog obitavanja u testing seriji postao iz-uzetno stabilan. Ta činjenica je budila nadu da će u skorije vremepostati stable. Štaviše, puno administratora je već instaliralo Sarge nasvoje servere, što pokazuje da je i pre dobijanja stable etikete bioupravo to - stabilan. Iskusnijim korisnicima Sarge – Sid kombinacija jezavršavala posao, ali je većina manje iskusnih korisnika slabo upozna-ta sa Debianovom praksom razvoja i objavljivanja izdanja, pa su očijavnosti uprte u zvanično stabilno izdanje. Woody je već od-avno postao zastareli materijal koji skoro nikome nijebio od koristi, pa je osvežavanje stable serije bilo i višenego neophodno. Doduše, stable verzija (tada jošuvek 3.0) je, da ironija bude veća, „osvežena” drugogjuna, četiri dana pre izlaska Sargea. Naravno, radilo seo popravljanju uočenih sigurnosnih propusta.

Sarge nisu čekali samo Debianovi ljubitelji, jer su mnogikorisnici nezadovoljni razvojem distribucija koje koristevideli alternativu u novom Debianu za koji se oče-kivalo da će biti daleko lakši za instalaciju i ko-rišćenje nego što je do sada bio. Mnogi su prešli naUbuntu, dobijajući sistem vrlo sličan Debianu kojije bio strogo up2date, što je, složio se neko sa tim iline, veoma bitna karakteristika kojom se Debianova stabilna izdanja nemogu pohvaliti.

Mnogi su se plašili da će Sarge biti još jedan tipični Debian stable i daće softver koji bude stigao uz njega biti zastareo. Naravno, ko je očeki-vao da će Sarge biti cutting edge, pogrešio je, ali treba skrenuti pažnjuda su stvari krenule na bolje.

Dobro poznata karakteristika Debian sistema je veliki broj paketa kojidolaze uz izdanje. Sarge se može pohvaliti najvećim brojem paketakoje je jedno stabilno izdanje Debiana ikada imalo, jer je za preuzima-nje dostupno čak 14 CD-ova. Naravno, umesto CD medija mogu sepreuzeti i dve iso slike za dvd diskove koje sadrže sve što i 14 CD-ova.Ove brojke su vezane za x86 platformu, dok su druge podržaneplatforme dostupne na između trinaest i petnaest diskova. Novi De-bian stable sadrži 15057 paketa od kojih je oko 6500 ažurirano sa Woody-ja, dok je ostatak paketa urađen „od nule”. Ovo izdanje je okrenutodesktop korisnicima više od bilo kog pre, pa su sada aplikacije i gra-

fička okruženja prisutna u znatnosvežijim verzijama nego što se toočekivalo.

InstalacijaNa žalost, razvojni tim Debian

instalera nije uspeo da grafičkiinstaler dovede u operativno stanjepre izlaska Sargea, pa je se i ovaverzija Debiana instalira u tekstual-nom režimu. No, novina, i to veo-ma korisnih, ima u dovoljnoj meri.

Instalacija se može obaviti u dvamoda, pretpostavljate, „običnom” i

naprednom. Ponuđene verzijeLinux kernela su 2.4.27 i

2.6.8, a podrazumevanikernel je 2.4 serije. Instala-cija sistema sa 2.4.27 ker-

nelom se započinje priti-skom na taster enter, dok je za

2.6.8 potrebno ukucati linux26 ipritisnuti enter. Ove dve opcije po-kreću instalaciju u modu namenje-

nom manje iskusnimkorisnicima, i glavnaodlika ovog moda jeminimalno učešće ko-

risnika pri instalaciji. Osnovna no-vina novog sistema instalacije jebolje prepoznavanje hardevra i au-tokonfiguracija što dovodi do situ-acije da korisnik sistem instaliraveoma lako, potvrđujući podrazu-mevane vrednosti. Ukoliko želiteveću kontrolu postoje expert opcijekoje se pokreći analogno podrazu-mevanim modovima: expert za 2.4kernel i expert26 za 2.6 kernel. NoviDebian instaler se koristi na obaUbuntu izdanja pa je već poznatjavnosti, no ovo je prvo zvaničnoizdanje Debiana koje ga koristi.

Početak instalacije za oba moda


Strpljenje je počinjalo da nas izdaje

Mirno!Debian 3.1 codename „Sarge“

Distribucije

je zajednički, i svodi se na odabir je-zika i rasporeda tastature. Pri odabi-ru jezika postoji Srpski što umnogo-me može olakšati instalaciju korisni-cima koji se slabije služe engleskimili nekim drugim od ponuđenih jezi-ka. Treba primetiti da srpski jezikkoji se koristi pri instalaciji nije bašispravan. Na prvi pogled sam pomi-slio da je reč o hrvatskom jeziku (kojije postojao i na Woodyju i veoma jefunkcionalan), ali sam ubrzo prime-tio reč sistem (u hrvatskom prevoduse koristi sustav). Razlog zbog kogaprevod nije dobar je taj što se koristi(i)jekavski dijalekat, što govori da je srpski prevod ustvari modifiko-vani hrvatski, ali ne do kraja. Naravno, ovi propusti ne umanjuju kori-snost mogućnosti instalacije na našem jeziku.

Osnovna razlika između naprednog i podrazumevanog moda insta-lacije je u tome što kod potonjeg instaler sam prelazi sa koraka na ko-rak, instalirajući potreban softver po svojoj proceni, dok je kod na-prednog moda potrebno ručno prelaziti iz koraka u korak i podešavationo što instaler u podrazumevanom modu radi sam. Pod pretpostav-kom da napredniji korisnici znaju šta rade, i da su upoznati sa pro-blematikom posla, zadržaću se na podrazumevanom modu kako bihmanje iskusnim korisnicima približio i pojednostavio proces instalaci-je.

Nakon odabira jezika, podrazumevanog rasporeda tastaure i lokaci-je, na scenu stupa automatizovani sistem instalacije, koji prvo detektu-

je hardver i učitava potrebne module za uređaje koje je pronašao. Na-kon toga, instaler skenira cdrom i pomoću pronađenih paketa i alatainicijalizuje dalje korake koje treba obaviti. Sledeći korak je konfigura-cija mreže. Prepoznavanje mrežnog hardvera je na veoma visokom ni-vou, što ilustruje činjenica da je integrisana nforce2 mrežna kartica natest mašini prepoznata i konfigurisana, dok je jedna od ponuđenih op-cija bila i konfiguracija mrežnog interfejsa preko integrisanog FireWireporta. Ostatak posla je prepušten DHCP-u, a ukoliko na računaru nepostoji mrežni hardver, jedini posao će biti unošenje imena računara(hostname).

Napredni mod u ovom delu instalacije nudi ručno selektovanje mo-dula koji su neophodni za funkcionisanje detektovanog hardvera, po-kretanje servisa i instalacija softvera za PCCard uređaje (ovo se u pod-

razumevanom modu odvija auto-matski) i učitavanje modula kojimogu biti potrebni za određene za-datke (ppp na primer, ukoliko želi-te da koristrite internet). Nakonovoga, instaler proširuje svoj meniopcijama za podešavanje de-tektovang hardvera u prethodnimkoracima. Mrežna konfiguracija jeslična podrazumevanom modu,osim ručne selekcije modula zamrežne uređaje, i mogućnostiinstaliranja sistema sa druge maši-ne pomoću ssh pristupa.

Akcenat u ovom delu instalacijetreba staviti na particionisanjediska. Instaler će ponuditi da auto-matski particioniše ceo hard disk.Ukoliko odaberete ovu opciju SVIPODACI SA DISKA ĆE BITIOBRISANI! Stoga oprez u ovomdelu. Pored ove, postoji opcijaručnog particionisanja diska, što jelogičan izbor za većinu korisnika.Sistem particionisanja diska je po-jednostavljen, za razlik od Woodyi-ja kada je korišćen cfdisk za ovu na-menu. Sam alat za particionisanjediska je objašnjen u prethodnimbrojevima GNUzille, kada se govo-rilo o instalaciji distribucije Ubun-tu, ali nije zgoreg ponoviti. Prvi di-jalog pri ovom procesu nudi spisakparticija klasifikovanih prema


Distribucije

disku kom pripadaju. Pored spiska particija dostupne su opcije zakonfiguraciju RAID-a i Logical Volume Managera, kao i pomoćnitekstovi koji opisuju proces particionisanja. Vrlo je bitno poznavanjesistema označavanja particija i diskova na GNU/Linuxu. Uređaji seoznačavaju po sledećem pravilu (za IDE diskove):- Primary Master – hda

- Primary Slave – hdb

- Secondary Master – hdc

- Secondary Slave -hdd

Particije dobijaju oznake prema tome da li su primarne ili logičke, pase primarne particije označavaju tako što se na oznaku diska dodajubrojevi od 1 do 4, a logičke particije dobijaju brojeve od 5 pa na više.Dakle ukoliko imate jednu primarnu particiju koju ćete koristiti kaoroot particiju, nosiće oznaku hda1, a ukolio recimo prvu logičku želiteda koristite kao swap, njena oznaka će biti hda5. Nadam se da će ovajektra skraćeni kurs pomoći.

Selekcijom particije i pritiskom tastera enter dobija se dijalog za ma-nipulaciju istom. Najbitnije su prve dve i opcija za upotrebu. Prva setiče fajl sistema koji će se koristiti, pri čemu je sasvim logički odabirReiserFS, dok je ext3 takođe dobra opcija. Druga opcija se tiče tačkemontiranja, tj. mesta u fajl sistemu koji će služiti za manipulacijupodacima sa particije. Bitna opcija koju preba pažljivo koristiti je upo-treba particije, prilikom čega se definiše da li particiju treba formatiratiili sačuvati podatke na njoj. Ukoliko se radi o particiji koja sadržipodatke koje želite da koristite na novom sistemu, treba selektovatifajl sistem, tačku montiranja (obično unutar /mnt direktorijuma) i opci-ju koja pokazuje da particiju ne treba formatirati, već treba sačuvatipodatke na njoj. Kada se završe poslovi manipulacije particijom, trebaselektovati opciju „Završeno podešavanje particije”. Ostale particije sepodešavaju na isti način i po završetku poslova treba selektvati opciju„Završi particionisanje i zapiši promene na disk”.

Nakon završenog najpipavijeg posla pri instalaciji, preostaje da sezavalite u fotelju i prepustite instaleru da završi posao. Boot loader tre-ba instalirati u MBR diska, što će većini korinika biti dovoljno, jerGRUB uredno pronalazi sve operativne sisteme prisutne na detektova-nim diskovima.

Napredni korisnici će biti u mogućnosti da odaberu kernel koji želeda instaliraju pri čemu mogu izabrati optimizovane verzije za 386, 686i smp procesore, kako 2.4 tako i 2.6 serije kernela. Ostatak posla se tičeodabira boot loadera između LILO-a i GRUB-a, što je privilegija na-prednog moda instalacije.

Let's rock!Instalacija Debiana je poznata po tome što ima dva dela. Drugi deo

počinje nakon podizanja instaliranog base sistema i tiče se instalacijesoftvera, podešavanja vremenske zone i administracije korisnika.

Prvi dijalog koji će vas dočekati je odabir vremenske zone pri čemutreba odgovoriti negatvno na ponuđeno potrđivanje sa GMT zonom, iodabrati Beograd (za SCG naravno) kao pokazatelj vremenske zone ukojoj se nalazimo.

Drugi deo instalacije je rezervi-san i za utvrđivanje root lozinke idodavanje korisnika, što se obavljanizom upita koji su veoma je-dnostavni za realizaciju.

Instalacija paketa je moguća naviše načina. Ukoliko posedujetediskove i nemate prethodno konfi-gurisanu vezu ka internetu odgo-vorite negativno na ponuđene op-cije instalacije pomoću PPP-a i pre-uzimanja sigurnosnih zakrpa saDebian servera. Kao instalacionimedij treba odabrati cdrom (ili dvd)i dodati sve diskove u apt bazu.Dodavanje se vrši veoma je-dnostavno, jer konfiguracioni pro-gram posle prvog skeniranog diskanudi opciju skeniranja novog. Na-kon završenog dodavanja diskova,sledi upit o softverskim paketimakoje treba instalirati. Za ovu name-nu je predviđen tasksel koji je istiposao obavljao i na Woodyju, madasu nove postavke pojednostavlje-ne. Logičan izbor za većinu kori-snika će biti Desktop sistem zajednosa printing sistemom, za korisnikekoji imaju štampač. Ostatak opcijaje predviđen za serverske sisteme(Web, MySQL, File, Mail, DNS ser-veri), dok postoji opcija ručne se-lekcije paketa, novim alatom podnazivom aptitude. Aptitude se po-kazao kao veoma koristan i prak-tičan alat, o kom će biti reči neštokasnije. Nakon selekcije program-skih paketa, apt menadžer paketaće obaviti svoj posao, dok na kori-sniku ostaje da odgovori na nekoli-ko upita vezanih za konfiguracijupojedinih programskih paketa.Podrazumevani odgovori na upitesu sasvim pristojno rešenje, doktreba obratiti pažnju na font mena-džer gde treba izabrati Defoma fontmenadžer. Cdrecord treba instaliratisa dozvolama za obične korisnike(SUID), dok pri konfiguraciji X ser-vera treba obratiti pažnju na mo-


Distribucije

gućnost lošeg odabira mouse porta, pa u svakom slučaju treba odabra-ti /dev/psaux (za ps2 miševe naravno). Monitor i grafička kartica na testmašini su uredno prepoznati pa je X server proradio bez problema.

Instalacija preko PPP konekcije je rezervisana za korisnike koji imajukonfigurisanu mrežnu konekciju, dok je, pored toga, moguće instalira-ti sistem i iz postojeće arhive paketa koja se nalazi negde na harddisku, za šta je potrebno montirati iso slike na hard disk ili prethodnoiskopirati sadržaj svakog diska u zasebne direktorijume. Naravno, bi-tno je da postoji popis paketa koji će biti upisan u apt bazu, što značida paketi ne moraju striktno imati poreklo sa cd-a. Testa radi, iskopi-rali smo sadržaj CD-ova na hard disk i dodali direktorijume sa paketi-ma u apt bazu, što je znatno ubrzalo instalaciju i poštedelo nas menja-nja diskova. Moguće je montirati iso slike, ali sa ograničenjem od 8 sli-ka, tj. loop uređaja. Istina je da je za ovo potrebno blizu 10 GB prostora,tako ova opcija možda i neće izgledati previše zanimljivo. Montiranjei kopiranje particija se može obaviti iz druge konzole koja se dobijapritiskom na tastere Ctrl+F2.

Ovi koraci su ujedno i poslednji i vaš Debian sistem je spreman zaupotrebu. Za klasičan desktop sistem će vam biti potrebno oko 1.5GBprostora, dok je, kao što je već pomenuto, moguće ručno dodavati ioduzimati pakete i sistem svesti na željenu formu.

Desktop kao imperativRelease note novog Debiana jasno pokazuje da je Sarge okrenut deskto-

pu više nego ikada. Stare navike jeteško zaboraviti, pa se i sada osećafilozofija razvoja distribucije kojastabilnost i pouzdanost stavlja is-pred najnovijih verzija programa.Upućeniji korisnici će veoma lakozaključiti da je pojavljivanje distri-bucije Ubuntu dovelo do situacijeda na sceni postoji, slobodnomožemo reći, Debian sistem, koji seodlikuje najnovijim verzijama soft-vera i izuzetnom stabinošću i brzi-nom u radu. Ta činjenica je vrlo ve-rovatno prouzrokovala da, poučenUbuntuovim iskustvom, Debianovrazvojni tim uključi novije verzijesoftvera u Sarge. Naravno, Sargenije cutting edge distribucija jer jedosta softvera svoje mesto našlo uizdanjima koje su za jednu (a pone-kad i više) verzija iza aktuelnih.

Prva stvar koja se da primetiti jeX server. Debian Sarge dolazi saXfree86 serverom u verziji 4.3.0.df-


Distribucije

sg. Ova verzija je naknadno optimizovana i dorađena od strane De-bianovih programera, ali i dalje zbunjuje ovakav izbor. Ubuntu je veo-ma uspešno portovao Xorg server, i ostaje utisak da je bolji izbor biooptimizacija i prilagođavanje takve varijante X servera nego izbor za-starelog XFree86. No, kada je Debian u pitanju, svako zašto ima svojezato.

Istina, X radi veoma stabilno i brzo, sav hardver je veoma urednoprepoznao, ali naravno, napredne opcije koje donosi Xorg ovde nepostoje. Treba pomenuti da je moguće instalirati Ubuntu Hoary Xorg ito veoma jednostavno. Potrebno je dodati Hoary disk u apt bazu; do-davanje se obavlja veoma lako, komandom# apt-cdrom add

pod uslovom da je Hoary CD u drajvu, naravno. Pošto je disk urednoprepoznat, treba uraditi# apt-get update

# apt-get install xserver-xorg

čime će Xfree86 biti zamenjen Xorg serverom, a sva podešavanja će bitiprimanjana na nov server. Nakon ovoga se savetuje editovanje /etc/apt/sources.list fajla i dodavanje komentara (znaka #) ispred Hoarydisk unosa. Nakon toga treba ponoviti# apt-get update

kako bi medadžer paketa isključio Hoary disk iz baze. Ovo je bitno dane bi došlo do sukoba verzija biblioteka i softvera sa Hoaryja koje nisuiste kao na Sargeu. Ovaj postupak nije zvanično preporučljiv i postojimogućnost da naruši stabinu celinu Sarge sistema. U realnom radu sepokazalo da nestabilnosti nema, i da Xorg radi korektno. Naravno,ovaj deo radite na sopstvenu odgovornost i bilo kakav neželjeni efekatnema veze sa nivoom bezbednosti koji Sarge obezbeđuje.

Pošto se priča sa X serverom završi, na red dolaze grafička okruže-nja. Ukoliko se korisnik odluči za Desktop opciju prilikom instalacijepaketa, dobiće potpuno funkcionalno grafičko okruženje i mogućnostizbora između KDE i GNOME desktopa. GNOME je podrazumevanookruženje, što je praksa kada je Debian sistem u pitanju, i dolazi u 2.8verziji - KDE je predstavljan izdanjem 3.3. Istina, XFCE je mogao dabude zastupljen u novijoj verziji, jer je 4.2 već uveliko stabilan, pa jeovo još jedan donekle začuđujući detalj, pored X servera. VezijaGNOME-a koja prethodi trenutno aktuelnoj je donekle i prijatno izne-nađenje jer je realno očekivano, uzrokovano prethodnim iskustvima,da se GNOME pojavi u 2.6, ili čak u verziji 2.4. Kvalitet ove verzije jedovoljno proveren, pa ne treba preterano trošiti vreme na opis samogokruženja. Treba pomenuti da je Debianov tim sve „namestio” da radikao sat, pa je GNOME koji smo probali na Sargeu najbrži koji smo ika-da susreli. Brzina ne bi značila ništa da nema stabinosti, koja je drugoime Debian izdanja. Za KDE važi isto što i za GNOME. Brz, stabilan ipouzdan. Integracija aplikacija u okruženja je na zavidnom nivou, atreba pohvaliti debconf koji nudi opcije integrisanja programa uokruženje, pre svega web browsera i mail klijenta. Treba pomenuti De-bian meni koji sadrži prečice apsolutno svih aplikacija instaliranih nasistemu, što može biti od velike koristi ukoilko KDE ili GNOME menipropuste neki program.

Ostatak softvera, koga ima u iz-obilju, se karakteriše odličnomintegracijom u sistem i novijim ver-zijama, što predstavlja novinukada je Debian u pitanju. Konzer-vativnost u usvajanju novih aplika-cija još uvek postoji, o čemu sve-doči izbor podrazumevanog webbrowsera koji je pao na Mozilu, uverziji 1.7.8. Firefox je naravno pri-sutan, u verziji 1.0.4. Nove verzijebrowsera svedoče o tendenciji De-biana da u sve većoj meri uključujesvežija izdanja programa u distri-buciju, što je samo za pohvalu.Ostatak inetrnet aplikacija se svodina dobro poznat softver: Evolution2.0.4, Thunderbird 1.0.2, Gaim 1.2.1,Xchat 2.4.1, KDE internet aplikacije(Kopete, Kppp, Konqueror, Kmail...) uverzijama koje se isporučuju saverzijom 3.3.2 ovog okruženja.Vredi pomenuti da nema progra-ma Skype, koji iako nije slobodan,predstavlja najbolje rešenje zaVoIP na GNU/Linux sistemima.Ova oblast je pokrivena programi-ma GnomeMeeting i Kphone. Ostalepotrebe koje internet korisnicimogu imati su zadovoljene pristoj-nim broje aplikacija, pa je mogu-ćnost izbora korektno zadovoljena.Potajno smo očekivali da će seGnome-ppp, naše gore list, naći uSargeu, ali se to nije dogodilo, paeto razloga za kritiku.

Gde je internet, tu je i multimedi-ja, a Sarge i na ovom polju i te kakoima šta da pokaže. Biblioteke i plu-ginovi za većinu formata audio ivideo zapisa se automatski instali-raju pa će DivX video biti mogućereprodukovati bez instalacije bilokakvih dodatnih paketa. Ista situa-cija je i sa mp3 muzikom, mada uduhu ideje koji prenosimo, prepo-ručujemo ogg umesto mp3 formata.

Izbor programa je veliki, pa ćekorisnici GNOME okruženja vero-vatno izabrati Totem ili Xine za


Distribucije

video, odnosno XMMS iliBeep Media Player za audioreprodukciju, dok KDE ko-risnici mogu birati izmeđuJuka, Kaffeinea i ostalihKDE aplikacija. Svi pome-nuti programi posao oba-vljaju na visini zadatka, pane treba sumnjati u njiho-vu stabilnost ili funkcio-nalnost. Određene aplika-cije nude mogućnost inte-gracije u Mozilla i Firefoxbrowsere.

Manipulacija CD i DVDmedijima je korektno po-krivena, kako u konzolitako i u grafičkom okruže-nju. Kao logičan izbor seizdvaja K3B, u verziji 0.11.20, koji nudi sve opcijekoje mogu zatrebati korisnicima. Miljenik velikogbroja naprednih korisnika, X-CD-Roast, dolazi u sta-roj-novoj verziji 0.98 alpha15, i posao manipulacijeCD medijima obavlja kao i uvek odlično, dok se zanarezivanje DVD diskova treba preuzeti sa internetaneslobodni alat za ovu namenu. Razlog više za oda-bir K3B-a koji pleni funkcionalnošću i predstavlja je-dan od najboljih alata za ovu namenu na svim operativnim sistemima.

Obrada grafike, kako bitmapirane i vekrorske tako i 3D, je pokrivenanajboljim alatima free software familije. GIMP u verziji 2.2.6, Inkscape0.41, Scribus 1.2.1, Sodipodi 0.34, Blender 2.36, K3D 0.4.3 predstavljajualate dovoljne za manipulaciju grafikom.

Office paket je tradicionalno rezervisan za OpenOffice.org verzije1.1.3, koji uz sebe donosi i pakete za integraciju u GNOME i KDEokruženja, jezičke pakete, konvertore, jednom rečju sve za nesmetanrad u kancelarijskom okruženju. Zahvaljujući integracionim paketima,OpenOffice se brzo pokreće i stabilno radi služeći se korisničkiminterfejsom okruženja. Alternative u vidu Koffice 1.3.5 ili GNOME Of-fice (Abiword, Gnumeric) paketa postoje, ali OpenOffice ipak predstavljanajkvalitetniji kancelarijski alat u porodici slobodnog softvera. Pred-nost Koffice ili GNOME Office programa može biti jedino dostunost obapaketa na srpskom jeziku.

Bitna karakteristika Sargea je ta što je lokalizacija okruženja i progra-ma urađena na najvišem nivou do sada. Pored instalera, GNOME iKDE okruženja su potpuno lokalizovana, kao i sijaset aplikacija koje ihprate. Ispravljen je propust u ćiriličnim fontovima pa su sada sva slo-va interpretirana kako valja. Na srpskom se, pored samih okruženja,sada mogu koristiti aplikacije kao što su GIMP, Evolution, Abiword,Gnumeric, Inkscape, XMMS, Bluefish, kao i sve KDE i GNOME aplikacije(editori, fajl i veb pretraživači, mail klijenti...). Pored okruženja i apli-

kacija, konfiguracioni programi ka-rakteristični za grafička okruženja,a tiču se sistemskih zadataka(podešavanje bootloadera, mani-pulacija korisnicima) su takođeprevedeni. Apt menadžer paketanije preveden u potpunosti, dokpostoje problemi u prikazivanjufontova. Synaptic menadžer paketaje preveden, pa će instalacije pa-keta i ažuriranje sistema sada bitilak posao i korinicima koji slabokoriste engleski jezik. Lepo je imatidobro lokalizovan sistem, a Sarge jepokazao da u potpunosti može od-govoriti potrebama korisnika sanašeg govornog područja. Što seostalih jezika sa prostora bivše Ju-gosvavije tiče, slovenački je dalekonajbolje podržan dok je hrvatskizastupljen na sličnom nivou kao isrpski jezik. Ostali jezici su sele-ktivno uključeni, pa se može pri-


Distribucije

metiti pojava da se recimo Firefox može koristiti na makedonskom,dok srpskog prevoda nema. Makedonski prevod KDE-a nije uključen,na primer.

Serverski računari su polje gde Sarge uveliko briljira, pa su admini-stratorima uz novi Debian stigla većina potrebnih alatki za instaliranjei osposobljavanje potrebnih vrsta servera. Apache postoji u verzijama1.3.33 i 2.0.54, MySQL server u verzijama 4.0.24 i 4.1.11, Postgresql7.4.7, PHP 4.3.10, Exim 3.36, Postfix 2.1.5, Bind u verziji 8.4.6, iptables1.2.11.

Pored apt-get i dselect menadžera paketa, svakako treba pomenuti iaptitude, koji je predstavljen u Sargeu. Aptitude je veoma lak za korišće-nje i po rečima Debianovog tima, korisnicima dselecta može biti veomakorisna alternativa. Aptitude bi trebalo da rukuje zavisnostima još bo-lje od apt-geta, mada se zna da je apt-get poznat upravo po tome. Apti-tude se koristi i pri instalaciji sistema prilikom ručne selekcije paketa.

UtisciNakon višednevnog korišćenja, testiranja i maltretiranja većine pro-

grama koji se svakodnevno koriste, ostaje zaključak da je Sarge vredeločekati do poslednjeg minuta. Iako je instalacija u tekstualnom modu,vrlo je laka, pa praktično jedino treba obratiti pažnju na particionisa-nje diska. Instalirani sistem radi na visini zadatka; korisniku je omogu-ćena instalacija specifičnih varijanti kernela, optimizovanih za poje-dine procesore, zajedno sa izvornim kôdom i headerima, pa instalacijadrajvera za grafičke kartice ili modeme ne predstavlja veći problem, isvodi se na uobičajenu proceduru.

Odlično prepoznavanje hardvera od strane instalera, u kombinacijisa hotplug i hal menadžerima omogućava da izmenjivi diskovi i uređajikoji se naknadno priključe na računar budu transparentno prepoznatikako bi se što lakše koristili.

Grafička okruženja rade veoma brzo i stabilno, kao i sav ostali soft-ver pa slobodno mogu reći da je Debian 3.1 najbolji sistem koji smo ika-da probali.

Diskusija o opravdanosti starijih verzija softvera se sama nameće.LJubitelji svežeg softvera svakako neće videti Sarge kao svoj izbor,mada je ovo dobra prilika za isprobavanje drugačije filozofije i kon-cepcije jedne distribucije. Ovih dana se mogu pročitati komentarimnogih korisnika kako im GNOME 2.8 savršeno odgovara, pa kada sebolje razmisli, ne mora uvek da znači da je najnoviji softver jedino re-šenje. Činjenice da je softver koji stiže uz Sarge prilično novog datu-ma i da najnovije verzije istog, u većini slučajeva, ne donose revolucio-narne novine, idu u prilog nameri Debian tima da pronađe granicu iz-među stabilnosti i pouzdanosti i najnovijih verzija softevra. Kada jeSarge u pitanju, u potpunosti su uspeli.

Pogled na budućnost iz ugla sadašnjosti

Debian i UbuntuUbuntu je svakako uzburkao Debianove vode, pokrenuvši celu situa-

ciju u veoma pozitivnom smeru, mada su mišljenja o uticaju distribu-

cije Ubuntu na Debian podeljena. Sastanovišta ljubitelja Debiana i kori-snika koji ovu distribuciju koristedovoljno dugo, možemo reći da jeUbuntu u velikoj meri doprineo po-pularizaciji Debian sistema. Svaka-ko bi bilo lepo poboljšati saradnjuizmeđu dva tima kako u narednimizdanjima ne bismo imali situacijukao što je sada sa X serverom. Pričeo nekompatibilnosti Ubuntu i De-bian paketa su prilično neosnova-ne, jer su čak i Debian branchevimeđusobno nekompatiblini u kon-tekstu u kom se pominje nekompa-tibilnost Ubuntua i Debiana. Paketesa Ubuntua možete koristiti na De-bianu i obrnuto, sa stepenom kom-patibilnosti koji se dobija instalaci-jom paketa sa Sida na stable, naprimer. Upgrade i dist-upgrade ćebez problema od Debian sistemanapraviti Ubuntu i obrnuto, kao štoće od stable Debiana napraviti Sid.Hteli mi to da priznamo ili ne,Ubuntu je uradio nešto što Debiannije za preko deset godina postoja-nja. Ako ništa drugo, onda je tovredno poštovanja.

Iz izjava ljudi vezanih za Debianprojekat i samog lidera projektamože se videti da će se u bu-dućnosti preduzimati ozbiljni ko-raci ka daljim poboljšanjima sis-tema. Temeljna rekonstrukcija ci-klusa objavljivanja je neminovnost,kao i dalje okretanje Debiana„običnim” korinicima. LJudi iz De-biana su postali svesni grešaka kojesu činili u prošlosti i, što je veomabitno, postoji volja da se greške is-prave. Već proverene vrednosti za-jedno sa korisnim inovacijama sugarancija za uspeh u budućnosti.

Što se tiča našeg područja, FSNse potrudio da pruži što bolju po-moć Debian korisnicima postavlja-njem foruma namenjenog korisni-cima ove distribucije kod nas. Na-damo se da će kvalitet novog De-


Distribucije

biana zajedno sa odličnom lokalizacijom doprineti da ova distribucijapostane popularnija na našem području.

Sledeće izdanje, sa kodnim imenom Etch, će sasvim sigurno imatigrafički instaler, a nadamo se da nećemo morati da ga čekamo 18 me-seci. Do tada, prepustimo se užitku koji nam donosi Sarge.

korisne adrese:http://www.debian.orghttp://debian.fsn.org.yuhttp://www.debianplanet.nethttp://planet.debian.net

~ Ivan Jelić


Distribucije

KANOTIXOV GRAFIČKI SISTEM SE ZASNIVA NA X SERVERU

XFREE86 4.3.TONA-PEČEVA.NEŠTO (WHY, OH WHY?), IRADNOM OKRUŽENJU KDE 3.4.1, VEROVATNO NAJBOLJOJ

VERZIJI DO SADA. OBILJE KONFIGURACIONIH ALATA OD

KOJIH SU MNOGI, NA OVAJ ILI ONAJ NAČIN, DEO KDE-OVOG PAKETA DOBRIM DELOM NADOMEŠTA NEPOSTOJANJE

NEKAKVOG SISTEMSKOG, BRENDIRANOG KONTROLNOG

CENTRA: MODULI KOJE ĆETE NAĆI U KCONTROL-U, ZATIM

KUSER, KPACKAGE, KSYSGUARD... DOBRO ĆE DOĆI PRI

SVAKODNEVNIM AKTIVNOSTIMA, NAROČITO ONIMA KOJI

ZAZIRU OD KOMANDNE LINIJE.

Made by KanoPoslednjih godinu dana veoma dobro pokazuje

ono što verni korisnici Debiana već dugo znaju - u pi-tanju je najbolja distribucija na planeti. Prvo Simply-Mepis, a zatim neverovatni Ubuntu, dva evolucionanastavka duge tradicije Debiana, odlično su pokazalikako se od kvalitetne osnove za kratko vreme možestići do zvezda, preskačući trnje. Ne treba zaboravitini otkrivenje od pre nekoliko godina, Knoppix KlausaKnoppera, koji je od LiveCD-a stvorio instituciju usvetu GNU/Linksa... i tu negde svoje mesto nalazi ifantastični Kanotix, iza koga stoji Jörg Schirottke, akaKano (primetite sveopšti ego-trip davanja naziva di-stribucijama po imenu autora...). Preuzevši od suna-rodnika Knoppera neke finte - LiveCD mod, brojneskripte za prepoznavanjahardvera i dodatna soft-verska podešavanja - ismutivši sa ostalih 98 %preuzetih direktno iz De-bianovih Sid repozitoriju-ma, Kano je napravio prili-čno dobar bujon, koji se sakernelom 2.6.11-kanotix-11 prepunim korisnih za-krpa, dâ fino pokusati. Sobzirom na činjenicu da jeKanotix, za razliku od sta-rijeg rođaka Knoppixa, na-menjen za instalaciju isvakodnevno korišćenje,LiveCD mod služi zademonstraciju, ali pre sve-

ga i najvažnije, za instalaciju na računar.

Simply... KanotixAko je autodetekcija hardvera na Knoppixu ikako

mogla biti bolja, onda se to definitivno dogodilo naKanotixu. Brži boot sa CD-a teško da ćete sresti, uzneverovatno precizno utvrđivanje prisutnih hard-verskih komponenata i učitavanje odgovarajućihmodula - na prosečnom sistemu, za oko tridesetsekundi ćete biti spremni za rad. Pomalo haotičanmeni nakrcan aplikacijama pokazuje da je prostor najednom disku, koliko Kanotix inače zauzima, odličnoiskorišćen, i nakon inicijalnog upoznavanja sasistemom, na hard disk ćete ga instalirati pokreta-njem komande# kanotix-installer

iz root terminala. Program za instalaciju je doneklespartanski - gtk 1.2 meni sa nekoliko neophodnih op-cija. Ako na hardu nemate slobodnog prostora, ili je-dnostavno želite da promenite particionu tabelu, od-aberite treću opciju - surprise, dočekaće vas QTPart-ed, grafički program za manipulaciju diskovima, kojiće vrlo lako napraviti željene promene. Kad proceni-te da je disk spreman za Kanotix, odabirom drugeopcije menija započećete automatizovanu instalaciju,tokom koje intervencije korisnika neće biti potrebne -slobodno pristavite džezvu, proces će potrajati... Za-


Kanotix - Sid na steroidimaJoš jedan primer superiornosti Debiana

Distribucije

pravo, instalacija je kopiranje svih paketa koji su pri-sutni na CD-u na hard disk vašeg kompjutera, takoda po njenom završetku možete očekivati gotovoidentičnu repliku onoga što ste imali priliku da isku-site tokom rada sa LiveCD-om.

Kanotixov grafički sistem se zasniva na X serveruXFree86 4.3.tona-pečeva.nešto (why, oh why?), i ra-dnom okruženju KDE 3.4.1, verovatno najboljoj ver-ziji do sada. Obilje konfiguracionih alata od kojih sumnogi, na ovaj ili onaj način, deo KDE-ovog paketadobrim delom nadomešta nepostojanje nekakvogsistemskog, brendiranog kontrolnog centra: modulikoje ćete naći u KControlu, zatim Kuser, KPackage,KsysGuard... dobro će doći pri svakodnevnim aktiv-nostima, naročito onima koji zaziru od komandne li-nije. Posebno privlači pažnju sekcija u KDE menijupod nazivom „KANOTIX”, koja krije desetak vrlointeresantnih skripti/programčića za poluautomati-zovano podešavanje ADSL i ISDN konekcija, pro-blematičnih mrežnih adaptera, winmodema, wlan kar-tica - bilo matično podržanih, bilo uz pomoć emula-cionog ndiswrappera - TV karti sa bttv setom čipova,drajvera Captive za promenu veličine NTFS partici-ja... galimatijas, ali vrlo koristan galimatijas.

Ostatak ponude aplikacija je prilično standardan ikvalitetan, uključujući Kontact 1.1.1, OpenOffice.org2.0 Beta, Digikam 0.7.2, XMMS 1.2.10, Gimp 2.2.7; akoprotumarate menijem, naićićete na prave bisere, kaošto je klijent za BitTorrent protokol Azureus, pisan uJavi (dakle, dobijate i Javu), ili Streamtuner za praće-nje i snimanje streamova sa Neta... a tu su i Skype iReal Player 10, pa Kaffeine, Audacity, XawTV - ukrat-ko, zaokružena softverska ponuda. Naravno, nemo-guće je zadovoljiti sve ukuse, a autor ovog teksta sepre svega mrštio na izostanak amaroKa: no, posleuspešnog apt-geta razvojnih biblioteka, prevođenjenajnovije verzije iz izvornog kôda je predstavljaloklasičan no-brainer. Možda je u kombinaciju mogaoda uleti i Synaptic (grafički upravljač paketima), ali

se i on da lako preuzeti, pa uz malo truda dobijatedistribuciju po svojoj meri.

Sada već višemesečno korišćenje Kanotixa služi kaosvedočanstvo tvrdnji da je „Debian unstable prettydamn stable if you ask me”: sistem funkcioniše odlično,nema iznenadnih i neobjašnjivih upucavanja aplika-cija koje su juče radile odlično (da, o tebi se radiKubuntu), ili bilo čega što bi ugrozilo esencijalnu sta-bilnost sistema. A kada radoznali među vama otkri-ju postojanje komandi poput install-nvidia-debian.shili detect-ltmodem.sh, ostaviće ženu/decu/devojku dabulje u TV dok će oni lupati po tastaturi. Jer ovo jedefinitivno najbolje što hardcore Debian ima da pruži.I tačka.

korisne adrese:http://kanotix.com

~ Petar Živanić


Distribucije

PRETHODNO IZDANJE BIVŠEG RED HAT-A NIJE OSTAVILO DOBAR UTISAK U

GNU/LINUX JAVNOST. SPORO PODIZANJE SISTEMA, NESTABILNOST I SPOROST

U RADU SU IZAZIVALI SUMNJU DA ĆE FEDORA MOĆI DA NASTAVI DALJE

ODVOJENA OD MATIČNE KOMPANIJE, I DA ĆE IZ VERZIJE U VERZIJU BITI SVE

LOŠIJA. OVAKVE SUMNJE SU RASPRŠENE NOVOM VERZIJOM, LOGIČNO

NAZVANOM CORE 4.

Fedorin tim je vreme iz-među objavljivanja trećeg ičetvrtog izdanja iskoristio nanajbolji način. Prvi testoviCore 4 beta izdanja su pokazali da je ova verzija daleko ozbiljnije pri-premljena od prethodne, pa je izlazak finalne verzije dočekan sa veli-kim očekivanjima. Kako se u toku testiranja pokazalo, ova su mahomispunjena, sa nekoliko propusta. Neosporno je da ovo izdanje Fedoreposeduje kvalitet koji je dostojan respekta, iako je nakon izlaska Core 4u javnost dospela vest da se Red Hat definitivno odriče Fedore, čime jeosnovana Fedora fondacija, koja će u budućnosti pravno i finansijskiobezbeđivati razvoj ove distribucije.

InstalacijaPraksa da se Fedora isporučuje na četiri CD-a ili jednom DVD-u nije

zaobišla ni novo izdanje. Pomenuti mediji na sebi nose binarne paketedovoljne za instalaciju blizu 7GB softvera. Ovo je na prvi pogled delu-je i više nego dovoljno, ali na žalost, u praksi se pokazalo da nije. No,o tome kasnije.

Za instalaciju Fedora Core 4 sistema je minimalno potreban Pentiumkompatibilni procesor, mada je Core 4 optimizovan za Pentium 4 pro-cesore. Preporučena konfiguracija za tekstualni mod bi trebalo da imaPentium procesor sa taktom od 200MHz ili brži, dok je za sistem sagrafikom potreban sličan procesor sa taktom od 400MHz, ili brži na-ravno. Za minimalnu instalaciju je potrebno izdvojiti 620MB prostorana disku, server 1.1GB, desktop 2.3GB, workstation 3GB, dok je za insta-laciju sistema po slobodnom izboru (custom) potrebno do 6.9GB. Ovecifre se odnose na 32-bitne sistema dok je 64-bitne sisteme potrebnoodvojiti oko 400MB prostora više od ekvivalentnog 32-bitnog sistema.Za tekstualni mod je minimalno potrebno 64MB Ram memorije (za 64-bitne sisteme 128), dok je minimalna količina memorije za grafičkimod 192MB (256MB), a preporučena 256MB (512MB). Sve u svemu,noviji računari će biti sasvim dovoljni da zadovolje Fedorine apetite.Slične resurse treba obezbediti i kada je PowerPC platforma u pitanju,jer Fedora sada podržava i ovu arhitekturu, mada treba pomenuti dasu podržani jedino G3 i noviji procesori, uključujući G5.

Instalacioni proces ovog izdanja nije ništa novo pa će svaki korisnik

koji je ikada imao priliku da dođeu kontakt sa instalacijom nekogRed Hat ili Fedora sistema instaliratiCore 4 bez ikakvih problema. Većuobičajena mesta na kojima trebaobratiti pažnju su, kao i kod većinedistribucija, particionisanje diska iodabir particija. Ukoliko ne postojipotreba za selekcijom pojedinačnihpaketa, neki od predefinisanih mo-dela instalacije će biti sasvim is-pravan odabir (desktop, workstation,server...). Ostatak posla je manjeviše automatizovan, koji instalerAnaconda obavlja potpuno ko-rektno.

Instalacija se sastoji iz dva dela.Prvi deo je predviđen za core insta-laciju i podešavanja (particije, bu-tloader, instalacija paketa), dokdrugi deo nastupa nakon restartaračunara. Ovaj deo je potpuno ru-tinske prirode i tiče se podešavanjavremenske zone i datuma, gra-fičkog servera (rezolucija, osveža-vanje, boje), zvučne kartice (koja uvećini slučajeva biva automatskiprepoznata). Pored navedenihpodešavanja u ovom delu treba de-finisati korisnike koji će koristitisistem ili dodati neki od FedoraCD-ova. Nakon načinjenih pose-dnjih koraka, Fedora Core 4 je spre-mna za upotrebu.

Fedora na posluJedna od glavnih zamerki na pre-

thodno izdanje je bila sporo podi-zanje sistema. Ovaj put je procespodizanja sistema znatno skraćen,pa se Fedora Core 4 može pohvalitidobrim tajmingom kada je startsistema u pitanju. Sam boot procesje fino skriven rhgb aplikacijom


Četvrti pokušaj

Šešir moj...Fedora Core 4

Distribucije

koja veoma lepo prikazuje napredak podizanja sistema i nudi mogu-ćnost promene između silent i verbose moda mišem. Podrazumevanilogin menadžer je GDM obučen u Bluecurve temu.

Srce Fedora Core 4 sistema čini Linux 2.6.11 dok je podrazumevanikompajler GCC u verziji 4.0. Anaconda više nego korektno obavljaposao detekcije i stavljanja hardvera u pogon, pa je sav hardver na testmašini uredno prepoznat i stavljen u funkciju. HP inkjet štampač je po-trebno ručno dodati, što je veoma lako jer je detektovan i drajveriinstalirani, pa je potrebno nekoliko puta kliknuti na next i posao jezavršen. Grafički hardver je takođe uredno prepoznat i iskonfigurisan,mada drajvera za hardversku akceleraciju nema na instalacionimdiskovima. Ista situacija je i sa softverskim modemima, pa se svim ko-risnicima koji imaju ovakav hardver preporučuje instalacija neopho-dnih biblioteka i kompajlera (Development tools) što će automatski po-krenuti instalaciju kernel hedera, čime se obezbeđuje sav softver po-treban za kompajliranje drajvera. Pri instalaciji drajvera za nVidia kar-tice treba stopirati SELinux ukoliko je uključen komandom# /usr/sbin/setenforce 0

SELinux (Security-enhanced Linux) je u novoj verziji još bolje podržan,pa sada pokriva 80 novih daemona. SELinux inače ima ulogu poveća-nja sigurnosti, regulišući kojim servisima ko sme da pristupi. Ovomože biti veoma korisno za serverske sisteme i ova opcija se možeuključiti i isključiti pri instalaciji sistema. SELinux je relativno kompli-kovana alatka, te pre korišćenja i konfiguracije istog treba konsultovatidokumentaciju, kako ne bi došlo do problema.

Fedora Core 4 dolazi sa najnovijimgrafičkim rešenjima. X server je većprovereni Xorg u verziji 6.8.2, doksu KDE i GNOME prisutni u verzi-jama 3.4 i 2.10. Ovakva ekipa obez-beđuje potpun grafički ugođaj, dokje sada podrazumenvana temaClearlooks, zasnovana na Bluecurvetemi. Ova tema obezbeđuje veomalep izgled sa minimumom utroše-nih resursa. FunkcionalnostGNOME-a i KDE-a je već poznatakorisničkoj javnosti, stoga priču osamim okruženjima ne trebapreviše razvijati. Dobro poznataprivrženost GNOME-u distribucijeRed Hat je ostavljena Fedori u na-sleđe, pa je Fedorin tim otišao daljei u 2.10 verziju uneo nekoliko po-boljšanja koja će biti dostupna tekod verzije 2.12.

Kao što je već pomenuto, sa četiriCD-a ili jednog DVD-a se možeinstalirati blizu 7GB softvera. Višenego dovoljno, ali samo na izgled.


Distribucije

Nekih aplikacija na koje smo navikli uopšte nema, kao što su XMMSili Inkscape (Sodipodi), na primer. Pored toga nije moguće puštati mp3muziku ili DivX filmove jer kodeka za iste nema. NJihovo nepostojanjeje praksa kada je RH u pitanju, jer se na ovaj način zaobilaze mogućiproblemi sa licencama. Na sreću, sav nedostajući softver je mogućeinstalirati iz Fedora Extras repozitorijuma. Od ovog izdanja Fedore,ovaj repozotorijum je postao default i za instaliranje programa sa ovogmesta treba koristiti alat pod nazivom yum. Neki programi kao što suAbiword, Grip, Xemacs, XMMS ili XFCE okruženje, koji su bili dostupniu Core 3 sistemu su sada pomereni u Extras.

Prisutan softver je zastupljen u vrlo svežim verzijama. Firefox 1.0.4,Thunderbird 1.0.2, Evolution 2.2.2, GIMP 2.2.7, K3B 0.11.23, predstavlja-ju deo onoga što se dobija uz Fedora sistem. Zanimljivo je primetiti daje podrazumevani program za pregled PDF fajlova Evince, veoma kva-litetan, ali pomalo spor. OpenOffice.org je podrazumevani kancelarijskipaket i dolazi u verziji 2.0 beta (1.9.104). Ovaj detalj je veoma inte-resantan, jer uključivanje softvera beta verzije u stabilnu verziju distri-bucije može narušiti stabilnost sistema. Sam paket se u radu pokazaokao relativno stabilan, mada treba primetiti letimičnu sporost interfej-sa i povremeno „kočenje“ aplikacija. Ovakav korak se ne može oka-rakterisati pozitivno, jer vrlo verovatno, niko neće koristiti beta softveru svojim kancelarijama. Mutitmedija je svakako osiromašena neposto-janjem kodeka, ali aplikacije za ovu namenu se mogu pohvaliti stabil-nošću i brzinom. Odabir aplikacija je pao na podrazumevana rešenjakoja se mogu naći u grafičkim okruženjima.

Pored desktop sistema, Fedora se pokazala kao dobro rešenje i na ser-verskim sistemima pa je Core 4 sa sobom doneo MySQL 4.1, PHP 5.0,

Apache 2. Fedora je dobro rešenje iza razvoj softvera, a pored uobiča-jenih, sa sobom donosi razvojnookruženje Eclipse u verziji 3.1M6.

Administracija sistema na Fedorije olakšana već standardnim RHalatima koji su prisutni u Fedori iRed Hatu već duže vreme. Trebapomenuti Xen 2, odnosno aplikaci-ju koja omogućava pokretanje višeoperativnih sistema na jednomračunaru. VMWare je definitivnodobio open source konkurenciju, stim što je Xen daleko složeniji alatod pomenutog VMWarea.

Testiranje Fedore je pokazalo daje Core 4 dobro zaokružen (ukolikoizuzmemo problem sa audio-videofajlovima), brz i stabilan sistem.Doduše, stabilnost narušavaOpenOffice koji predstavlja jedinuaplikaciju kojoj se dešavalo da„pukne“ tokom testiranja. Uvekpostoji mogućnost instalacije stableverzije, mada će i 2 serija uskoropostati stabilna. Ostatak sistemafunkcioniše potpuno korektno, pa


Distribucije

se slobodno može reći da je Fedora ekipa napravila dobar posao.U poslednje vreme, lokalizacija je postala veoma aktuelna tema u IT

krugovima kod nas. To je donekle i logično, s obzirom na loše ITobrazovanje i nesluženje engleskim jezikom na našim prostorima. Po-red kvaliteta (neki će reći i cene), uslov za konkurentnost nekog soft-vera kod nas će u budućnosti svakako biti lokalizacija. Fedora dolazi sapodrškom za srpski jezik i dva glavna grafička okruženja su lokalizo-vana. Kvalitet lokalizacije je diskutabilan, jer je GNOME selektivno lo-kalizovan, što ide na teret Fedorinog tima. KDE je takođe moguće ko-ristiti na srpskom jeziku, a za pohvalu je i činjenica da dosta takozva-nih KDE programa imaju intefejs na srpskom, kao K3B na primer. Na-ravno, korišćeni termini u prevodu mogu biti sporni, ali to ni malo neumanjuje značaj postojanja prevoda i rada ljudi koji su to omogućili.Pohvalno je i to da su lokalizovani pojediti konzolni alati kao „Po-noćni narednik” na primer. Nezvanično smo uspeli da saznamo da ćekrenuti (ukoliko već nije) projekat lokalizacije distribucije Fedora, pamožemo očekivati Fedoru kompletno prevedenu na srpski.

Veoma raduje činjenica da je Fedora prebrodila gotovo sve teškoće, ida je Core 4 veoma dobro izdanje. Slobodno se može reći da je FedoraCore 4 sistem koji bez problema može zadovoljiti potrebe desktop kori-snika, dok je serversko tržište mesto gde GNU/Linux, pa i Fedora, od-avno predstavljaju logično i pouzdano rešenje.

korisne adrese:http://fedora.redhat.com

~ Ivan Jelić


Distribucije

IMA LI IČEG LEPŠEG DO KADA VAS NEKO OBRADUJE NOVIM I

SVEŽIM IDEJAMA U SOFTVERSKOM SVETU? MISLIM DA

NEMA. OVA PRIČA SVOJ POČETAK IMA U TEK JOŠ JEDNOM

SLASHDOT ČLANKU. PRE PAR DANA JE NEKO OKAČIO TEKST

O TOME KAKO OPERATIVNI SISTEMI KOJI NISU BSD,GNU/LINUX, MAC OS X ILI M$ WINDOWS BAŠ I

NEMAJU NEKE ŠANSE DA SE POKAŽU NA TRŽIŠTU BEZ OBZIRA

KOLIKO DOBRI BILI I KOLIKO NOVIH IDEJA DONOSILI. JEDAN

OD TIH OPERATIVNIH SISTEMA MI JE PRIVUKAO PAŽNJU -SYLLABLE.

U početku beše... BeOS!Ako ćemo krenuti nazad u vreme da bismo videli

korene SyllableOS-a zaustavićemo se u jul 2002. Ilimožda ne? Priča projekta Syllable je zapravo vezanaza operativni sistem koji se razvijao kroz devedeseteu maloj kompaniji osnovanoj od strane bivših radni-ka Apple-a. BeOS je razvijan kao moderan, moćan ipouzdan operativni sistem čiji je primarni cilj bio rad

sa multimedijom i to pod veoma zahtevnim uslovi-ma. BeOS je mogao da pusti preko 30 video snimakasimultano uz besprekorne performanse.

Sudbina BeOS-a je bila takva da je on postao licenc-ni softver jer je firmu Be kupila firma Palm. No, pričitu nije kraj. Mladi programer Kurt Skauen je iz hobijarazvio operativni sistem. Krajem prošlog i početkomovog veka on stvara AtheOS uzevši mnogo toga izBeOS-ovog fajl sistema i API-ja.

Posle par godina Kurt napušta svoj projekat, ali i tupriči nije kraj. Jula 2002. se okuplja tim ljudi zalju-bljenih u AtheOS i kreću sa radom na operativnomsistemu Syllable. Od tada pa do danas rade na tomeda se dobije fleksibilan i ispoliran sistem koji svakomože da koristi.

Tek još jedan OS?Iako sam lično ljubitelj BSD sistema i čovek koji

poštuje GNU/Linux, moram priznati da me je Sylla-


BeOS » AtheOS » Syllable

Distribucije

ble jako prijatno iznenadio. NJega krasi nekoliko oso-bina koje su zaista vredne pomena. Pre svega, Sylla-ble ekipa se ne nosi mišlju da njihov sistem treba daima iza sebe debelo nasleđe po pitanju podrške zastari hardver. NJihov cilj je jasan - napraviti veomabrz, lak i stabilan operativni sistem. Baš zbog toga jeSyllable manji od 200MB. Syllable radi perfektno nanovom hardveru. Timu u prilog ide i činjenica dasve novije zvučne, grafičke i mrežne kartice iz kom-panija kao što su Intel, AMD, ATI i nVidia rade sa pu-

nom hardverskom podrškom. Na mojunesreću Syllable ne podržava moj stariCreative SoundBlaster. Ipak, sistem jebez problema prepoznao GeForce gra-fičku karticu i dozvolio mi puno mani-pulisanje rezolucijom preko GUI-ja.

Syllable koristi jako zanimljiv fajlsistem koji se zove AFS. AFS vam omo-gućava da na njemu držite sve mogućevrste podataka i da ih pretražujete poprincipu baze podataka.

Ovaj zanimljivi operativni sistem jesaglasan POSIX-u . Ovo znači da ćetemoći bez problema da koristite sve svo-

je omiljene Unix programe bez neke posebnepodrške od strane operativnog sistema.

Što se tiče programera, valja napomenuti da Sylla-ble pruža čist i potpuno objektno orijentisan API, ve-oma jednostavan za upotrebu. Osnovne potrebe zasvakog programera koji će se okušati na SyllableOS-usu da preuzme Developer Pack koji sadrži standardnepakete potrebne za programiranje, mada ti paketimožda nisu baš uvek ažurirani. Alternativa tome jeda preuzmete Gcc 3.3 ili noviji, Binutils 2.14 ili noviji


Distribucije

i poslednju verziju make paketa. Ovo je minimumpotreban za programiranje C i C++ softvera. Kao do-datak ovome možete instalirati nasm, Autoconf, Perl,Diffutils i Ruby.

Practice makes perfectUkoliko se odlučite da probate operativni sistem

Syllable, što vam toplo preporučujemo, biće potrebnoda skinete arhivu veličine 31MB, raspakujete je uISO veličine 160MB i narežete na CD. U pitanju jeLive verzija Syllable sistema koja je sasvim dovoljnada testirate sve mogućnosti ovog operativnog sis-tema. Kada pokrenete sistem sa CD-a dobićete sta-ndardni Grub koji vam nudi da uđete u Syllable ili dapokrenete svoj operativni sistem. Zanimljivo je da seSyllable zaista pokreće fantastično brzo što običnonije slučaj sa Live distribucijama operativnih sistema.Posle 10-ak sekundi dobijate login ekran.

Pristupate kao root/root i dobijate kompletan GUIsistem u treptaju oka. Zaista za svaku pohvalu. Syl-lable se startuje u 640x480 i to vam može delovatiužasno. Međutim, ono što je sjajno kod ovog sistemaje da istog trena možete preko GUI-ja promentiti re-zoluciju. Desktop koji se nalazi pred vama je izuze-

tno prijatno dizajniran a sama grafika deluje vrlo le-po. Korisnici GNOME i KDE okruženja će jako brzovideti da dobar deo programa ima ikone njihovihomiljenih okruženja. Ali tu se sva sličnost završava.Syllable u osnovi nema padajući meni sa spiskomaplikacija, već se sve aplikacije nalaze po Applica-tions na desktopu.

Kao što sam već napomenuo, moja zvučna karticane radi pod Syllableom, tako da zvuk nisam mogaoda okusim; ipak, Syllable ima aplikacije standardnogdizajna za multimediju. Ono što mi se posebno do-palo jeste deo posvećen konfiguraciji koji je lepo or-ganizovan. Sistem je, naravno, odmah prepoznaomoj mrežu ali nije podesio DNS i Gateway, te sam tomorao ručno. Kako sam pritisnuo Apply, istog trenaje mreža proradila internet servisi su postali dostu-pni. Syllable inače ima dovoljno aplikacija potrebnihza normalan rad, jer je ovo pre svega sistem name-njem kućnoj upotrebi.

Posebno sam se igrao sa tri aplikacije. Prva je jakozanimljiv pretraživač za Internet. Aplikacija se zoveABrowse i, kao što možete videti na slici, podseća naMozilin Firefox. Jako lepi manipuliše stranama i bezproblema otvara sve sajtove. Druga zanimljiva apli-


Distribucije

kacija je AEdit. Ime logično govori da je u pitanjuprogram za uređivanje teksta. AEdit jako nalikujeGEditu iz GNOME okruženja. Fino manipuliše svimkarakterima i, naravno, radi jako brzo. Treća zani-mljiva aplikacija je na poslednjem mestu iz samo je-dnog razloga - najbolje ostavljam za kraj. U pitanju jeJabber klijent pod jednostavnim nazivom Chat. Apli-kacija jako podseća na Psi, ali kombinuje neke finefunkcije iz Gaima, ICQ-a i MSN-a. Kao što rekoh,radi sa Jabber protokolom ali to ne znači da ostaliprotokoli ne rade na ovom OS-u.

I zaista, kao što neko na Slashdotu reče, šteta je štozbog moćnih operativnih sistema manji projekti nemogu da dođu do izražaja. Ovde sam govorio o Syl-lableu jer je on izdat pod GPL licencom, ali se pored

njega mogu nabrojati još mnogi operativni sistem,kako slobodni tako i oni drugi, koji u sebi nose mno-ga zanimljiva rešenja ali nemaju medijsku snagu daizađu na površinu. Ipak, ako ekipa koja radi nasistemu Syllable nastavi ovako da radi, ne bih se ču-dio da se ovaj zanimljivi operativni sistem razvije unešto što bi moglo biti pandan trenutnim moćnicimau IT svetu. Ja im svakako želim puno sreće u radu.

korisne adrese:http://www.syllable.orghttp://kamidake.other-space.com

~ Marko Milenović


Softver

MARLJIVO RAZVIJAN I UNAPREĐIVAN STRUČNOM RUKOM

SEBASTIANA TRUEGA, K3B U SVOJOJ NAJNOVIJOJ

INKARNACIJI DONOSI SVEŽ, ISPEGLAN INTERFEJS, ODREĐEN

BROJ NOVIH OPCIJA I LAKOĆU UPOTREBE KAO NIKADA

RANIJE... AKO UZMEMO SEBI SLOBODU DA PREJUDICIRAMO,NOVO POGLAVLJE RAZVOJA OVOG PROGRAMA ĆE GA SAMO

UČVRSTITI NA ČELNOJ POZICIJI BURNING PROGRAMA.

Nemci, pivo i rezanje„To, Lave”... nije... „Svetsko, a naše”... blizu... „Ne

moraš da budeš u Nemačkoj”... e, to Mile, tu smo!Od svih moronskih reklama za pivo (čast izuzecima- Jagodinsko nema reklamu, jer mu i ne treba :)), ovaima najviše veze sa rezanjem diskova.?? Pa, i Beck's iK3B su nemački proizvodi, što na ovim prostorimaautomatski podrazumeva visok stepen kvaliteta - aako stavimo pivo na stranu, jedna druga švapska„rezalica”, vlasnički Nero, odavno je etabliran kaonajbolji program te namene na Windows platformi.Znači, Nemci...

Tokom nekoliko poslednjih godina, rezanjem na

GNU/Linuxu definitivno dominira K3B - programpisan za KDE (opet Švabe), najkorišćenije radnookruženje, i predstavlja frontend za gomilu konzol-nih alata - cdrecord, cdrdao, mkisofs, growisofs, dvd+rwtools... čija je upotreba postojanjem jednog konzisten-tnog GUI-ja znatno olakšana. Program poseduje tzv.„racionalne podrazumevane vrednosti” (reasonabledefaults), koje omogućavaju čak i novom korisnikuda neposredno po pokretanju aplikacije bude pro-duktivan: u isto vreme, K3B je krcat naprednim opci-jama, tako da svaki poweruser ima dovoljno mogu-ćnosti da kompletan program prilagodi svom ukusu.Pre par meseci se pojavila prva verzija nove razvojneserije, 0.12.x, koja sobom donosi neke novine iutvrđuje K3B na tronu „rezalica” za Linuks.

It burns like hell, Mulder...Iako je skorašnja pojava Nera za Linuks uzburkala

inače mrtvo more ponude vlasničkih desktop aplika-cija za naš omiljeni operativni sistem, u pitanju je ti-pičan hype - interfejs zasnovan na gtk1.2 biblioteka-


K3B 0.12.xNajbolji program za rezanje je postao jos bolji

Softver

ma, koji se malo teže uklapa u moderna okruženja,bazični set mogućnosti, peripetije sa prvobitnom od-lukom kompanije Ahead da NeroLinux „poklanja”postojećim kupcima verzije za Windows, pa i činjeni-ca da je NeroLinux sada svima dostupan, ali uz no-včanu nadoknadu... Jednostavno, program nije vre-dan ozbiljnije pažnje bilo koga osim onih koji su jučeinstalirali GNU/Linux, i u traženju ekvivalentnihalata ne idu dalje od onoga što već dobro poznaju. Ao šmeku, odn. nedostatku istog, da i ne govorimo...

S druge strane, marljivo razvijan i unapređivanstručnom rukom Sebastiana Truega, K3B u svojojnajnovijoj inkarnaciji donosi svež, ispeglan interfejs,određen broj novih opcija i lakoću upotrebe kao ni-kada ranije. Pri prvom pokretanju K3B će detektova-ti uređaje za rezanje i odrediti njihove brzinskesposobnosti, što u kombinaciji najnovijih verzija ker-nela i cdrecorda funkcioniše besprekorno; sledi glavniekran programa, sada znatno sređeniji, sa pri-vlačnom i preglednom listom ikonica koje nudeprečice ka najčešće obavljanim zadacima. Naravno,desni klik i dalje poziva meni kojim se možeteposlužiti ukoliko želite da dodate prečice po sop-stvenom nahođenju. Tu je smeštena i jedna nova-sta-ra opcija - ikonica diskinfo, pritiskom na koju dobijate

izbornik uređaja sa mogućnošću da vidite svojstvaubačenog medijuma: naravno, isti proces je i daljemoguće pozvati desnim klikom na ikonicu određe-nog drajva. Ispod palete sa ikonicama nalazi se ikratko, jasno uputstvo kojim je objašnjena upravoopisana procedura, a ako vas isto iritira možete gaukloniti iz menija. Peace of cake...

Ako zađete u sekciju sa podešavanjima, videćeteda nema Bog zna čega (radikalno) novog u odnosuna verziju 0.11.x, ali neke promene, uglavnom koz-metičke prirode, ipak postoje. Tako, na primer, sek-cija sa pluginovima je nešto iscrpnija i konfigurabil-nija, deo u kome su izlistani uređaji na sistemu jedoživeo blagi fejslifting, a od interesantnijih prome-na je mogućnost instalacije novih tema direktno izprozora programa, kao i nešto brand spankin' new -OSD (on-screen display), koji po želji možete uključi-vati, odn. isključivati, a čija je namena da u slučajuda minimizujete program ili promenite virtuelni de-sktop, informacije o napretku procesa narezivanjauvek budu prisutne, lebdeći iznad prozora drugihpokrenutih programa. Simpatično i korisno.

Drag'n'drop je i dalje savršeno funkcionalan, paćete lako dodavati fajlove u „projekat”, kako inačeK3B naziva svoje sesije, čak i ako ga niste otvorili


Softver

kroz paletu ikonica - jednostavno prevucite fajlovena donji deo ekrana, i DataCD Project će biti započetautomatski; nažalost, za sada program nije dovoljnointeligentan da kada prevučete i pustitedatotekul/direktorijum (znatno) veći od 700 MB, po-misli da ste zainteresovani za DataDVD - no, ništana ovom svetu nije savršeno...

I prozor aktivnog projekta je doživeo poboljšanje,nešto je elegantniji i praktičniji, a nova dugmad zauvoženje/brisanje prethodne sesije rad sa multises-sion diskovima čini vrlo lakim - možete čak promeni-ti boot svojstva diska pritiskom na jedno dugme, a uovom redizajniranom toolbaru je i stara dobra Burnikonica. I dalje vas prate kratka i precizna uputstvašta i kako treba raditi, a jedina zamerka sa može

uputiti na veličinu ikonicaod 16x16 piksela, koja pred-stavlja izazov i za poslo-vično oko sokolovo, a da ne

govorimo o osobama sa oštećenim vidom, ili ćaletukoji bi da nareže Suzanu prijateljima. Vredno je po-mena i objašnjenje, inače dodato meniju za odabir

veličine DVD medija, koje detaljno obrazlaže razlikuizmeđu nominalnog i realnog rasploživog prostorana DVD-u.

Kad uspete da „ubodete” dugmence, pojaviće sedijalog za narezivanje, pogađate, blago redizajniran.I sada su opcije grupisane u više kartica, ali neštourednije i preglednije, a opcija „auto” pored pada-jućeg menija sa rezačem/rezačima besprekorno radisvoj posao, nepogrešivo utvrđujući koje brzine re-zanja medijum može da podrži.

Sam proces narezivanja teče glatko, a autor ovogteksta posebno ceni osobinu K3B-a da daje egzaktanizveštaj o trenutnoj brzini narezivanja, odn. protokupodataka, što konkurentnski Nero redovno preskače,predstavljajući izabranu brzinu kao konstantnu. Tose naročito lepo da primetiti pri procesu narezivanjaDVD-a, kada rezač sam bira i prilagođava brzine,koje pak variraju od najniže do najviše, u zavisnostikom delu diska laser u datom trenutku pristupa: pr-vih 500 MB se narezuje najnižom, zatim sledećih cca1 GB većom brzinom, da bi ostatak diska bio nare-zan maksimalnom brzinom koju rezač/medijumpodržava. Full control je baš ono što korisnikGNU/Linuxa i očekuje, i što mu K3B već odavnopruža. Ako uzmemo sebi slobodu da prejudiciramo,novo poglavlje razvoja ovog programa će ga samoučvrstiti na čelnoj poziciji burning programa. Gdesvakako i pripada.

korisne adrese:http://k3b.org

~ Petar Živanić


Softver

KADA SAM PRE PET GODINA PRVI PUT VIDEO

ENLIGHTENMENT OKRUŽENJE NA DELU MORAM PRIZNATI

DA SAM OSTAO IMPRESIONIRAN. ČINJENICA DA JEDNO

GRAFIČKI PREBOGATO OKRUŽENJE MOŽE TAKO BRZO DA

RADI JE NA MENE OSTAVILA UTISAK I OD TADA POMNO

PRATIM ŠTA RADI EKIPA OKUPLJENA OKO E PROJEKTA.

In primo errat...

Iako mnogi misle da je E skoro stupio na scenu, is-torija ovog okruženja je duga i bogata. Priča počinjena Univerzitetu Novog Južnog Velsa gde se tvoracEnlightenmenta „igrao” novim Xaw-Xpm-om. Hrono-logije radi, to je bilo 1992. Glavni lik naše priče jeCarsten „Rasterman” Haitzler. Radeći sa Xaw-Xpm-

om, Rasterman je hakovao FVWM i stvorio nešto štoje zvao „FVWM-XPM”. Novi FVWM je dozvoljavaoučitavanje slika koje su se mogle koristiti umestoružnjikavog Athena Widgeta.

30. oktobra 1996. Raster izdaje prvu verziju onogašto će docnije postati Enlightenment. U samompočetku E je bio derivat koda FVWM2-a ali se to jakobrzo promenilo, i došlo je do potpunog cepanja odFVWM2 i pisanja novih grafičkih biblioteka. Do ver-zije DR8 (E 0.8), E više nije koristio LibXPM već jeprešao na Rasterovu ličnu biblioteku - imlib. Do ver-zije DR10 imlib je bio deo okruženja, a tada je izdvo-jen kao posebna biblioteka.

2000. godine izlazi sada već dobro poznati E DR16.Zatim dolazi period pauze od 3 godine kada izlazinovi, revidirani E u verziji DR16.6. Tada je objavlje-na vest da se počinje s radom na okruženju DR17.DR16 nastavlja svoj put i lagano prelazi u istoriju.


Prosvetljenje vašeg sistema

Enlightenment DR17

Softver

Razlog pisanja ovog članka jeste DR17, koji se jošuvek vodi kao beta softver u kome „ne rade svefunkcije, a i one koje rade nisu baš stabilne”.

DR17 novo doba grafičkih okruženja

Činjenica da je DR17 još uvek „težak” beta softverme nije sprečila da isti instaliram preko port stablana FreeBSD. Za sve one koji se žele okušati u novomE-u instalacija je veoma laka, ali vam savetujem daprethodno obrišete DR16 ukoliko ga koristite:cd /usr/ports/x11-wm/enlightenment-devel/

make install clean

Ono što ćete odmah primetiti ukoliko DR17 instali-rate preko Interneta je jako veća količina paketa, atakođe i veća količina podataka koje ćete preuzeti.Dok je DR16 bio ne veći od 15MB sa svim biblioteka-ma, sada je samo DR17 oko 30MB. To je razumljivoako znamo o kakvom se sistemu radi i kakav je skoknačinjen između ove dve verzije E-a.

Tek kada počnete instalaciju E DR17 shvatićete

zašto je pravljena tako velika pauza između izdanja.Ukoliko pročitate tekstove na zvaničnoj prezentacijiovog okruženja (http://enlightenment.org/) videće-te da je E sada razdvojen na tri komponente. Jednučini DR16 na kome će se raditi još neko vreme. Dru-ga komponenta je DR17 koji se trenutno može naći uverziji 0.16.999. Treću komponentu čini nešto što sezove EFL.

Kada se počelo sa radom na DR17 postalo je jasnoda će tim morati da razvije potpuno nov niz biblio-teka kako bi njihovi planovi mogli da se ostvare. Brojbiblioteka se vremenom povećavao i trenutno brojinjih 13. Sve te biblioteke čine nešto što je razvojni timE-a nazvao Enlightenment Foundation Libraries.

Šta je to novo što donosi DR17? Pre svega, ispegla-niji izgled. Svi prozori bacaju transparentnu senkukoju možete videti na slikama DR17 okruženja. Samsistem je, kao što je već rečeno, u teškom beta stanju.Trenutno nema menija u koji su se spuštali prozori,ali će to jako brzo biti dodato. Najviše novina seogleda u efektima. DR17 ima niz modula koji poredestetskih karakteristika imaju i jako korisne funkcio-nalne osobine. Od dodataka trenutno su aktivni većpomenuti efekat transparentne senke, meni sa pro-


Softver

gramima, standardni E meni, zaista simpatičan sat,termometar za temperaturu procesora, podaci o op-terećenosti memorije i procesora, pokazatelj količinepreostale energije za laptop baterije... Ono što ćevam prvo pasti u oči pri pokretanju E DR17 je puno3D efekata: od samog logoa pri startovanju do meni-ja. Kako autori navode ovo je samo početak jer setrenutno najviše radi na stabilnosti biblioteka, aliovo malo što su nam pokazali je dovoljan razlog dasa velikim nestrpljenjem čekamo konačni DR17.

Jedno upozorenje za sve one koji koriste E integri-san u GNOME ili KDE - DR17 ne radi lepo ako seintegriše u druga okruženja. Očigledna je namera Etima da se napravi kompleksan i nezavisan sistem.Ukoliko pokrenete E u GNOME on će biti pregaženod strane glavnog okruženja i bukvalno ništa nećetedobiti do da ćete izgubiti svoj originalni WM. Emožete koristiti kao nezavisno okruženje, ali samuveren da će integracija biti moguća kada sistempostane stabilan. Ipak, na svom sam sistemu star-tovao GNOME panel u već pokrenutom Enlighten-mentu, i sve je radilo bez problema. Štaviše, GNOMEpanel se lepo uklopio u izgled E-a.

Zašto bi neko imao potrebu da koristi nešto za štasu i sami autori rekli da mu „ne rade sve funkcije, a ione koje rade nisu baš stabilne”? E DR17 je veomaupotrebljiv. Ovaj tekst je pisan u VIMu koji je pokre-nut u E DR17. Toplo vam preporučujem da probateDR17 i siguran sam da se nećete pokajati. Kada bisvaki beta softver bio ovako funkcionalan gde binam kraj bio. Ukoliko smatrate da su vam klasičnagrafička okruženja dosadila, evo prilike da unesete

malo svetla u svoj računar.

Ulepšaj mi WM - dodatak za one koji bida integrišu DR16 u GNOME ili KDE

Do skora sam koristio E DR16 koji je jako lepo ra-dio. Na žalost, to nije bilo potpuno okruženje koje jeodgovaralo mojim potrebama. I pored brzine rada izaista grafičkog raja za oči E-u je nedostajala kom-paktnost koju su nudili GNOME i KDE. Rešenje samnašao u veoma jednostavnoj ideji. Ako je E grafičkočudo i daleko lepši od GNOME i KDE, i ako suGNOME i KDE ozbiljna grafička okruženja zašto nepokupati i sjediniti ta dva. Na taj bi se način dobilookruženje koje uzuma najbolje iz oba. Za sve one kojibi da imaju E integrisan u GNOME npr. dovoljno jeda u konzoli pokrenu sledeće dve komande: # killall metacity

(ukoliko koristite Metacity)

# enlightenment &

(samo za GNOME)

# gnome-session-save --gui

Ili jednostavno sačuvajte sesiju kada budete izlaziliiz GNOME ili KDE.

Šta ćete dobiti? Vidite sami. :)

korinse adrese:http://www.enlightenment.org

~ Marko Milenović


Softver

BAZE PODATAKA SU SVUDA OKO NAS.NJIHOVE MOGUĆNOSTI SE KORISTE NA

SVE VIŠE MESTA – OD POSLOVNIH

APLIKACIJA, PREKO INTERNET

PREZENTACIJA PA DO OBIČNIH

PROGRAMA ZA UREĐIVANJE KOLEKCIJE

MP3 PESAMA. ZBOG OVAKVE SITUACIJE,POJAVLJUJE SE POTREBA ZA

ADMINISTRACIJOM DBMS-A

(DATABASE MANAGEMENT SYSTEM) IOD STRANE MANJE ISKUSNIH

KORISNIKA.

MySQLJedan od najpopularnijih DBMS-

a danas je, svakako, MySQL upr-kos ozbiljnim ograničenjima kojaima. MySQL podrazumevano do-lazi samo sa konzolnim alatima zamanipulaciju i administraciju zbogčega je tokom proteklih godina na-stalo mnogo programa nezavisnihproizvođača namenjenih baš timposlovima.

MySQL AdministratorMySQL Administrator je pokušaj

matične kompanije MySQL AB danapravi proizvod konkurentan većpostojećim. To bi trebalo da budepravi pogodak jer ko bolje poznajesvoj program od programera koji

su ga pisali?Pri pokretanju, program traži da unesete adresu i port servera, kao i

korisničko ime i lozinku za pristup istom.

OkruženjeOkruženje programa je uobičajeno za programe za konfiguraciju – sa

leve strane se nalazi lista modula za podešavanje, dok se na glavnomdelu prozora prikazuje trenutno učitan modul.

Server Information

Server Information modul prikazuje osnovne informacije o usposta-vljenoj konekciji uključujući verzije servera, klijenta, operativnog sis-tema na kome se „vrti” server.

Service ControlService Control modul omogućava da zaustavite ili po-

krenete server i pri tom prikazuje sve poruke koje serveršalje prilikom akcije koju ste pokrenuli.

Startup ParametersAko se plašite ručnog menjanja konfiguracionih fajlova

probajte ovaj modul. Podešavanje servera je olakšanosamo utoliko što za svako polje imate objašnjenje za štaono služi, a u nekim slučajevima imate i listu ponuđenihodgovora, pa ne morate da ih sami kucate.


Administracija baze podatakaMySQL Administrator

Softver

User AdministrationUser Administration modul je je-

dna od svetlih tačaka ovog progra-ma. Vrlo intuitivno možete da krei-rate nove korisnike i dodeljujete imprava pristupa (naravno, ovo važisamo ukoliko imate bilo kakvihpredstava o navedenim SQL ko-

mandama koje dozvoljavate ili bra-nite korisniku da koristi).

Server ConnectionsOvaj modul prikazuje sve trenu-

tno uspostavljene konekcije, kojimbazama se pristupa, sa kog računa-ra i slično.

HealthHealth modul prikazuje informa-

cije koje mogu pomoći iskusnimkorisnicima da ustanove da lipostoji neki problem u radu serve-ra – informacije o broju pokrenutihniti, keširanih upita...

Server LogsOvde možete videti zapise o gre-

škama koje su se pojavljivale to-kom rada servera od njegove insta-lacije (ili od poslednjeg pražnjenjalog fajlova).

Backup i Restore BackupDa bi ste sprečili gubitak podataka zbog neke nepredviđene situaci-

je, preporučeno je da redovno pravite rezervne kopije. MySQL Admin-istrator vam omogućava da zakažete da se, na primer, svakog danaprave rezervne kopije najvažnijih tabela, a da za neke druge tabelepravi kopije na nedelju dana i slično.

Replication StatusReplication je sistem koji pruža mo-

gućnost da se isti podaci nalaze naviše servera – samim tim ako nekiod servera bude oboren, podacimogu da budu dostupni zahvaljuju-ći nekom od rezervnih. Pri čitanjupodataka se, na ovaj način, mogu ra-steretiti veze tako što umesto na dajednom serveru postoji 100 konekci-ja, možemo namestiti da imamo 10servera sa po 10 konekcija.

Jedina mana ovakvog sistema seispoljava pri upisima (ili izmenama)podataka – zbog konzistentnosti,svaki upis (ili izmena) se mora iz-vršiti na svakom od servera.

Modul Replication Status prikazujestanja rezervnih servera.

CatalogsOvaj modul služi za kreiranje novih tabela kao i za izmenu strukture

postojećih. Okruženje je dosta dobro osmišljeno i njime možete da ura-dite sve što biste mogli da izvedete i CREATE TABLE ... komandom.

Iako je MySQL Administrator finalna verzija programa, nije otporanna bube, pa tako, ako želite da izmenite ime postojećeg polja u tabeli i


Softver

da posle njega dodate novo polje,dobićete poruku o grešci od serve-

ra da polje posle kog dodajete novo ne postoji.

Finalna presudaMySQL Administrator je veoma

dobar program kojim ćete, kada senaviknete na njegove bubice, vrlobrzo moći da uradite sve što poželitesa svojom bazom podataka, ali, sdruge strane, od MySQL AB-a nismomogli da očekujemo pravljenje poče-tničkih grešaka kao što je navedenabuba u najkorišćenijem modulu –Catalogs (dotična greška se ispravljaizmenom jedne jedine reči u SQL ko-mandi koja se šalje serveru).

korisne adrese:http://www.mysql.com

~ Ivan Čukić


Softver

UKOLIKO ŽELITE DA POSTANETE SLEDEĆI JIMI HENDRIX,JIMI PAGE ILI BRIAN MAY, NAŠA PREPORUKA JE DA OD TE

IDEJE ODMAH ODUSTANETE - TO SE NIKADA NEĆE DOGODITI.AKO I PORED NAŠEG OBESHRABRUJUĆEG SAVETA ŽELITE DA

NAUČITE DA SVIRATE, EVO NEKOLIKO SIMPATIČNIH

PROGRAMA KOJI ĆE VAM OLAKŠATI PUT U SVET OVOG

FANTASTIČNOG INSTRUMENTA.

Pitchtune 0.0.3

Prvi korak, posle kupovine gitare, je montiranje ištimovanje žica. Našli smo nekoliko programa ovenamene na Internetu, ali se nijedan ne može meritisa preciznošću koju poseduje Pitchtune. Prikačitegitaru na ulaz svoje zvučne kartice, ili je primaknitemikrofonu u slučaju da imate akustičnu gitaru, i kli-knite na dugme „Go” u programu.

Samo štimovanje se sastoji u biranju tona koji želiteda postignete: okinite žicu i pogledajte šta vam go-vori osciloskop. Ovo „gledanje u osciloskop” vammože predstavljati problem ako ste navikli na klasi-čne štimere koji vam govore da li da zategnete iliopustite žicu. U ovoj igri je cilj umiriti talas koji seprikazuje na ekranu - čvorovi talasa ne smeju da sepomeraju levo-desno, kao ni vrhovi istog. Kad topostignete, vaša gitara će biti savršeno naštimovana.Licenca: GPLAdresa: http://pitchtune.sourceforge.net/

Gnome ChordSledeći korak u učenju gitare za većinu ljudi pred-

stavlja učenje osnovnih akorda napamet. GnomeChord će, ako se i vi odlučite na taj put, prikazati po-

zicije prstiju za svaki akord koji mu zatražite.Interfejs je prilično ružan, ali služi svrsi pošto ovajprogram i nema potrebe dugo gledati.Licenca: GPLAdresa: http://gnome-chord.sourceforge.net/

KGuitar 0.5

KGuitar je biser među današnjim programima uDownload sekciji, ili će to bar biti kad dosegne verziju1.0. KGuitar je editor za tablature u stilu programaGuitarPro za Windows platformu. Ima sjajne mogu-ćnosti poput automatskog generisanja tablatura zabas gitaru na osnovu glavne kompozicije, ili uvože-nja GuitarPro 4 fajlova. U stanju je da preko MIDIizlaza odsvira pesmu koju ste napravili sa svim efe-ktima kao što su bend, hammer-on, pull-off i ostali.

Nažalost, program je prepun bubica i neretko sedešava da padne i prijavi „segmentation fault”. Mo-ram da priznam da jedva čekam finalnu verziju.Licenca: GPLAdresa: http://kguitar.sourceforge.net/

GNUitar i StompBoxesSledeći korak je nabavka pojačala i procesora zvu-

ka za gitaru. Šta biste rekli na to da pomoću ova dvaprograma možete dodati distorziju i wah-wah efekatčak i na vašu akustičnu gitaru? Moja iskrena prepo-ruka je da ih isprobate i vidite šta sve mogu da učineza vaš „zvuk”.Licenca: GPLGNUitar: http://www.gnuitar.com/StompBoxes: http://mrbook.org/stompboxes/


Download

Gitara i računar

Softver

Gnometab

Za kraj, evo programa pomoću kog ćete moći daodštampate svoje tablature. Gnometab nema nikakvenapredne mogućnosti za editovanje istih - akcenat jestavljen samo na njihov prikaz i štampu, za šta je sa-vršen.Adresa: http://www.solutionm.com/gnometab/gnometa-b.html

~ Ivan Čukić


Sloboda

ZNAČAJ LOKALIZACIJE SOFTVERA NE TREBA PUNO OBJAŠNJAVATI. NAPREDNI

KORISNICI KOJI SU NAVIKLI NA ENGLESKI JEZIK, U TAKVIM KRUGOVIMA OBIČNO

SMATRAN MATERNJIM ZA RAČUNARSKI SVET, MOŽDA I NEMAJU POTREBU ZA

LOKALOZOVANIM SOFTVEROM, ALI POSTOJI ŠIROK KRUG KORISNIKA KOJIMA JE

POSTOJANJE SOFTVERA NA MATERNJEM JEZIKU DRAGOCENA ALTERNATIVA. ZATO

SU SE LJUDI IZ NAŠEG REGIONA, KOJI RADE NA TOME DA SLOBODAN SOFTVER

POSTANE DOSTUPAN I NA NJIHOVIM JEZICIMA, OKUPILI POČETKOM JULA U

BEOGRADU KAKO BI RAZMENILI ISKUSTVA I PRONAŠLI NAJBOLJE MEHANIZME

SARADNJE, A SVE U CILJU POSTIZANJA ŠTO BOLJIH REZULTATA.

Oragnizator ove manifestacije je nevladina organizacija Linuks cen-tar koja je veoma aktivna po pitanju slobodnog softvera kod nas, iakoscena nije previše upoznata sa pomenutom organizacijom i njenim ak-tivnostima. Jedan od projekata Linuks centra je i konferencija o lokali-zaciji, čije organizovanje su pomogli i ljudi iz FSN-a. Saradnja FSN-a iLinuks centra se pokazala veoma korisnom i produktivnom, pa se ovedve ekipe nadaju zajedničkom delovanju i u budućnosti.

Konferencija je trajala od 1. do 3. jula, i na njoj su učešće uzeli pred-stavnici lokalizatorskih timova iz Mađarske, Rumunije, Bugarske, Hr-vatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Srbije. Ekipa iz Slovenije seuprkos pozivu nije pojavila na konferenciji. No, to nije sprečilo učesni-ke da urade ono zbog čega su bili na okupu.

Dan prviKonferencija je počela u popodnevnim časovima, nakon

što su predstavnici svih zemalja stigli u Beograd. Tog po-podneva su se ekipe upoznale među sobom, nezvaničnopredstavaljajući svoje aktivnosti jedni drugima. VedranVučić, koordinator projetka, je u ime organizatora po-zdravio goste i upoznao ih sa planom i programom konfe-rencije. Prvi dan konferencije je bio namenjen upravo ovimaktivnostima, pa su gosti nakon uvodnog dela konferenci-je otišli na zaslužen odmor, kako bi drugi dan bio što pro-duktivniji.

Dan drugiGlavni posao je trebalo obaviti upravo ovog dana, kada

je bilo predviđeno da ekipe predstave svoj rad i problemesa kojima su se sreću. Pokazalo se da su lokalizatorski ti-movi veoma aktivni i da uprkos problemima uspevaju daostvare svoj cilj.

Mađarska ekipa, koju su sačinjavali ljudi iz FSF Mađar-ske, su učesnicima predstavili svoja dostignuća i inovacije.Akcenat je stavljen na lokalizaciju OpenOffice paketa koji je

100% preveden na Mađarski jezik(uključujući i help dokumente).Zanimljivo je pomenuti iskustvoovih ljudi sa kompanijom SunMicrosystems, kojoj je trebalo čita-vih godinu dana da potvrdi zva-ničnost mađarskog prevoda. Dobrirezultati su postignuti organizaci-jom prevodilačkih maratona iuspešnom koordinacijom prevodi-laca. Pored količine prevedog soft-vera, Mađari se mogu pohvaliti ve-oma naprednom aplikacijom. Radise o rečniku koji u sebi pored svojeosnovne namene sadrži pregršt na-prednih opcija koji olakšavaju sva-kodnevni rad.

Ekipa iz Rumunije, sastavljenaod ljudi iz rumunskog Debian timai Fondacije za otvoreno društvoRumunije, je predstavila svojsistem prevođenja aplikacija i do-kumentacije za distribuciju Debian.Sistem je preuzet od holandskog


Konferencija o lokalizaciji slobodnog softvera

Localize it!Beograd, 1-3. jul 2005. godine

Sloboda

tima i predstavlja veoma dobro organizovan sistem koordinacije iz-među poslova koji su urađeni i poslova koje treba uraditi. Pored toga,omogućena je valjana kontrola urađenog posla i ovaj sistem se poka-zao veoma produktivnim i korisnim. U planu je izrada rumunskogmeta-paketa za distribuciju Debian koji će omogućiti instalaciju kom-pletno lokalizovanog sistema instalacijom jednog paketa. Pored De-biana, oko kojeg se vrti većina rumunskog prevoda, mogli smo saznatida u Rumuniji postoji elektronski časopis posvećen slobodnom softve-ru pod nazivom Linux360. Časopis izlazi nešto duže od GNUzille i ob-javljuje se u PDF formatu, mada je dostipan i kao HTML izdanje.

Hrvatska ekipa je predstavila učesnicima svoje viđenje softvera zaprevođenje, koji je izazvao opšte oduševljenje svih učesnika konferen-cije. Softver koji su Hravti predstavili je veoma korisno rešenje za sveprevodilačke timove, jer omogućava ažuriranje prevoda i rečnika, do-davanja novih prevoda, diskusiju o rešenjima, pregled već prevedenihsadržaja... Sve u svemu, aplikacija je potpuno rešenje za sve timove ipojedince koji žele da se bave lokalizacijom . Ova aplikacija je objavlje-na pod GNU GPL licencom, a i sam autor aplikacije je, kako smo mo-gli čuti od momaka iz Hrvatske, veoma raspoložen za saradnju, paovo može bili dobra prilika za saradnju.

BIH su na ovoj konferenciji predstavljali momci iz LUG Zenica, kojisu prezentovali svoj posao ostatku učesnika. Situacije u BIH se možeuporediti sa našom, ali treba pomenuti da lokalizatorski timovi u BIHimaju veoma dobru podršku državnih institucija čime se srpski prevo-dioci i free software zajednica ne mogu pohvaliti.

Makednoci, sastavljeni od predstavnika organizacije za slobodansoftver i NVO Metamorphosis, su prezentovali svoje aktivnosti, od kojihse izdvajaju softver za prevođenje, koji predstavlja još jedno zanimlji-vo i korisno rešenje u ovoj oblasti, i makednoski OpenCD. RealizacijaOpenCD izdanja na makedonskom je veoma korisna stvar koja u veli-koj meri olakšava prelazak na GNU/Linux operativne sistem i slobo-dan softver. Predstavnici Metamorphosisa, fondacije koja se bavipodrškom IT rešenjima, su izneli svoje namere da pomognu projekte

vezane za lokalizaciju i slobodansoftver uopšte. Lepo je čuti dapostoji ovakva organizacija koja jeraspoložena da pomogne free soft-ware sceni u našem regionu.

Ekipu zemlje domaćina su poredorganizatora predstvaljali ljudi izFSN-a, LUGONS-a i KDE prevodi-lačkog tima. Predstavnici GNOMEprevodilačkog tima se na žalostnisu pojavili na konferenciji. Topli-ca Tanasković, koordinator KDEprevodilačkog tima je, slobodno semože reći, izazvao jednu od najko-risnijih diskusija na konferenciji,predočavajući učesnicima konkre-tne probleme sa kojima se srećuprevodionci, a koji zavise neposre-dno od programerskih timova kojisu autori softvera koji se prevodi.Otklanjanje ovih problema bi bilood velikog značaja za sve prevodi-lačke timove, pa je ovo bila prilikada se zajednički zaključak pošaljekrugovima koji mogu da pomognuu rešavanju problema. Predstavni-ci FSN-a su predočili svoje aktiv-nosti, stavljajuću akcenat na GNU-zillu kao projekat koji predstavljajoš jedan aspekt lokalizacije koji bitrebalo dalje usavršavati.

Iz svega viđenog drugog danakonferencije se može zaključiti daje lokalizacija veoma zahtevanposao, ali da su timovi koji se ovimbave veoma posvećeni svom poslukoji obavljaju veoma dobro. Osta-tak dana je bio predviđen za nefor-malne kontakte i predloge saradnjemeđu timovima.

Dan trećiPoslednjeg dana su doneti za-

ključci koji bi trebalo da pomognuu ostvarivanju cilja konferencije.Najbolji i najproduktivniji načiniorganizacije prevođenja su svaka-ko prevodilački maratoni. Pokaza-lo se da je organizacija ovakvihokupljanja veoma ozbiljan posao,


Sloboda

za čiju uspešnost je potrebna i finansijska podrška. Pored same organi-zacije, treba ustanoviti validnu gramatiku i rečnike kako se energija nebi trošila na rasprave o ispravnostima pojedinih termina. Drugim reči-ma, neophodno je postaviti stabilan temelj u obliku gramatike i rečni-ka na kom će se dalje graditi lokalizacija softvera.

Saradnja učesnika ove konferencije bi trebalo da se uspostavi na višerelacija. Globalni vid saradnje bi trebalo da predstavlja CVS repozito-rijum i web portal koji će povezivati sve prevodilačke projekte koji supredstavljeni na konferenciji, a naravno i sve ostale projekte timovaraspoloženih za saradnju. Pojedinačna sadradnja učesnika je jedan odglavnih ciljeva konferencije. Saradnja srpskih timova sa učesnicimakonferencije bi trebalo da bude veoma produktivna. Dogovoreno je dase zajedno sa rumunskim timom krene u rad na prevodu Debianinstallera i izradi ekvivalentnog meta paketa za lokalizaciju Debian sis-tema. Pored Debiana, očekujemo i saradnju sa rumunskim časopisom,u cilju razmene iskustava radi povećanja kvaliteta oba izdanja. Srpskiprevodioci će pomoći timovima iz BIH u korišćenju ćiriličnih slova,dok je sa ljudima iz Makedonije postignut dogovor o saradnji na višepolja, od kojih bi prvi zajednički projekat mogao biti izrada CD izda-nja namenjenog upoznavanju šire javnosti sa lokalizovanim i legalnimoffice paketima, u duhu različitih kampanja o legalizaciji softvera kojesu aktuelne u obe zemlje. Metamorphosis i FSN će sarađivati u bu-dućnosti, a ukoliko se ukaže potreba i bude mogućnosti, FSN će bitiMetamorphosisov glavni partner za našu zemlju. Sa mađarskim pred-stavnicima je dogovoreno ostvarivanje saradnje koja će za cilj imatipredočavanje prednosti rešenja zasnovanih na slobodnom softveruvlastima u Srbiji, po ugledu na mađarsku praksu koja se pokazala ve-oma uspešnom. Svi učesnici su pozvani da pomognu u razvoju softve-ra koji je predstavila hrvatska ekipa, kako bi ceo region imao dobrosoftversko rešenje za ovu namenu. Pored saradnje naših ljudi sa ostat-

kom učesnika, timovi iz ostalih zemalja su pronašli mehanizme uoblasti međusobno saradnje, pa se slobodno može reći da je konferen-

cija postigla svoj cilj.

Šta posle?Nakon učešča na konferenciji,

mogu izneti dobre ocene o raduljudi iz našeg okruženja koju supokazali da stvari mogu da se ura-de kvalitetno, ponekad i u slože-nim okolnostima. Pored toga, ljudikod nas takođe ulažu napore da senekakav cilj postigne. Pre svega tumislim na prevodilačke timove kojisu obavili veliki deo posla kada jeu pitanju lokalizacija okruženjaKDE i GNOME, i na pojedince kojisu preveli dosta materijala koji suod elementarnog značaja za upo-znavanje šireg kruga korisnika sacelom idejom. Vrlo sam impresio-niran podrškom koju zajednice uzemljama našeg regiona imaju odstrane državnih institucija. Mađariprednjače kada je ovaj aspekt u pi-tanju, mada Hrvatska i BiH nisudaleko. HULK (Hrvatska udrugaLinuks korisnika) je od lokalnihvlasti dobio prostorije u Zagrebu,dok je LUG Zenica svoje fondovepopunjavao od donacija lokalnihvlasti. Ovo bi trebalo da bududobri primeri i za našu sredinu.Nije teško zaključiti, koristećizdrav razum, da je daleko isplati-vije i korisnije pomagati ovakveprojekte, koji imaju za cilj ostvari-vanje elementarnih ljudskih prava- kao što su prava na slobodan iz-bor i obrazovanje - nego davatipodršku monopolističkim reše-njima koja će našu sredinu odvestiu još veću krizu od ove u kojojsmo sada, što, nadam se, nikomenije u interesu. No, raduje činjenicada postoje ljudi koji su voljni dapodrže akcije koje se tiču softver-kih sloboda. U ovom kontekstu bihpomenuo upravu Fakulteta poli-tičkih nauka na čelu sa gospodi-nom Žarkom Paunovićem, uprav-nikom fakulteta, koji su veliko-


Sloboda

dušno ustupili svoje prostorije za održavanje ove manifestacije i timeposlali signal ostalim institucijama da su upravo obrazovne ustanovepravo mesto za organizovanje ovakvih događaja i afirmaciju slobo-dnog mišljenja.

korisne adrese:http://www.fsf.huhttp://hu.openoffice.orghttp://mozilla.fsf.huhttp://www.gnome.huhttp://tldp.fsf.huhttp://lokalizacija.linux.hrhttp://www.slobodensoftver.org.mkhttp://www.metamorphosis.org.mkhttp://www.debian.rohttp://www.debian.org/international/Romanianhttp://www.linux360.rohttp://www.lugzdk.ba

~Ivan Jelić


Sloboda

Ne Patentima!Na oduševljenje svih korisnika slobodnog i otvore-

nog softvera, Parlament EU je na sednici održanoj06.07.2005. rekao NE zakonu o softverskim patenti-ma sličnom onom u SAD.

Ovo je velika pobeda za sve borce protiv patenata,jer je Parlament ogromnom većinom glasao protivovog zakona - 648 prema 14, sa 18 uzdržanih. Da lije ovo kraj noćne more svih programera ostaje da sevidi, ali je sam događaj veoma jasan pokazatelj ten-dencija u EU.

Izvor: http://slashdot.com

Slackbook na srpskomGrupa korisnika GNU/Linuxa Novog Sada je za-

počela prevod knjige Slackware Linux Essentials, po-znatije kao Slackbook (www.slackbook.org), na srpskijezik. Knjigu su napisali Slackware hakeri i predsta-vlja odlično štivo za sve koji se prvi put sreću saSlackware ili bilo kojom drugom GNU/Linux distri-bucijom, pošto su u njoj opisane osnove rada saovim sistemom. Trenutno stanje prevoda možetepratiti na strani http://ns-linux.org/?q=node/634 apostojaće latinična i ćirilična verzija.

Izvor: http://ns-linux.org

Problemi sa bezbednosnim zakrpama uDebianu

Koliko ste bezbednosnih obaveštenja dobili odkada ste instalirali novi Debian Sarge? Dve nedelje poizlasku Debiana broj bezbednosnih zakrpa koje je iz-dao Debianov Bezbednosni Tim je bio tačno nula.Kao kontrast tome može da posluži Fedora Core 4 čijitim je izdao 8 zakrpa iako je FC4 izašla smao nedeljudana posle Debiana. Kako se ispostavilo, infrastruk-tura Debian Sarge-a se raspala, i u tom stanju je bilaod izlaska Sarge-a. Objašenjenje za stanje je u svomblogu dao Joey Schultze: „U vreme izlaska securi-ty.debian.org je pao, pošto paketi na bezbednosnomhostu nisu odgovarali onima u glavnoj arhivi. Za-pravo, pokušaj da izdamo bezbednosne zakrpe preizdavanja Sarge-a je rezultovalo pucanjem programakatie i poluzavršenih arhiva... Kako stvari stoje, pro-ći će neko vreme pre nego budemo imali bezbe-dnosne zakrpe". Čini se de je ovaj događaj trgao ad-ministratore bezbednosnih servera Debiana, te se ak-

tivno radi na rešavanju problema i u trenutku pisa-nja ovog teksta security.debian.org je radio i nudiozakrpe. Debian inače važi za sistem koji veoma vodiračuna o bezbednosti svojih paketa. Događaj je biopokazatelj da Debianov tim treba ipak više da se kon-centriše na bezbednosni aspekt, kako im reputacijane bi opala.


IBM Dual procesorIBM je na Power Everywhere forumu u Japanu zva-

nično objavio svoj PowerPC sa dva jezgra - 970MP.Radno ime mu je Antares a o njemu se govorilo jošod početka 2004. Ovi procesori imaju zaista im-presivne specifikacije - 1.4 do 2.5 GHz uključujući1MB L2 keša po jezgru; čipovi takođe sadrže mogu-ćnost isključivanja jezgra koje nije u upotrebi. Pored970MP IBM je najavio i jeftiniju verziju 970FX sa br-zinom koja ide od 1.2 do 1.6 GHz sa utroškom ener-gije koja ide od 13 do 16 Vati. Izjava za štampu IBM-a je na japanskom, engleska verzija još nije objavlje-na.


Ubuntu FondacijaMark Šatlvort i Canonical Ltd., osnivači popularne

Linuks distribucije Ubuntu, osnovali su Ubuntu Fon-daciju sa osnovnim sredstvima od 10 miliona dolara.Fondacija ima za cilj da upošljava samo jezgro ra-zvojnog tima kako bi osigurala da Ubuntu ostanepodržan za duži vremenski period, i da nastavi darazvija nove verzije distribucije. Za april 2006. je većnajavljen izlazak Ubuntua verzije 6.04.


Šetnja niz Linuks StrasseDokaz da slobodna/otvorena rešenja sve više i la-

kše nalaze svoje mesto u IT svetu je i poslednji korakvlasti u Beču. Beč je prebacio svoje serverske i desk-top mašine na Linuks. Zvanična distribucije se zoveWIENUX i bazirana je na Debianu sa okruženjemKDE. Poznato je da su rešenja zasnovana Linuksu iBSD-u već našla svoje mesto u mnogim metropola-ma, i da mreže tih gradova funkcionišu jako dobro.Pošto je poznato da se u našoj zemlji veoma lako i


Informiši se slobodno

Događaji koji su obeležili jul '05

Sloboda

brzo prihvataju strani trendovi, pitamo se hoće li iFree trend niti tako lako prihvaćen?


Apple i Intel - pokušaj da se preuzme de-sktop tržište?

Već je više nego poznata vest da je Apple potpisaougovor sa firmom Intel, i da će novi Apple računariimati u sebi Intelove procesore umesto PowerPC izIBM-a. Koliko je to bila pametna odluka kompanijeApple vreme će pokazati. Svetlost dana su već ugle-dali prvi Appleovi računari bazirani na Intel proceso-rima, te vam predstavljamo inicijalne fotografije no-vog sistema, kao i neke sprecifikacije.

Zvanično ime ove platforme je ADP2 (The AppleDevelopment Platform), i ona sadrži procesor na3.6GHz klase Pentium 4 sa 2MB L2 keša koji radi na800MHz i 1GB RAM memorije. Ovaj sistem radi naMac OS X 10.4 Tigeru, koji je identičan onom koji naobičnom Meku, sa izuzetkom koja se ogleda u modi-fikovanom sistemu koji omogućava korisniku dauključuje i isključuje Hyper-Threading. Procesor sa-drži pozamašnu listu karakteristika koje ćemo vamovde prikazati u vidu tehničkih skraćenica: FPU,VME, DE, PSE, TSC, MSR, PAE, MCE, CX8, APIC,SEP, MTRR, PGE, MCA, CMOV, PAT, PSE36, CLF-SH, DS, SCPI, MMX, FXSR, SSE, SEE2, SS, HTT,TM, SSE3, MON, DSCPL, EST, TM2, CX16 i TPR.Grafička kartica je Intel Graphics Media Accelerator800 a podrška za DVI se obezbeđuje uz pomoć Sili-con Image Orion ADD2-N Dual Pada x16. Matičnaploča nema nikakvih oznaka sem reči Barracuda. Sveovo se nalazi u kućištima sličnim onima na Mac G5računarima, ali sa malo drugačijim rasporedom ven-tilatora.


SuSE i FujitsuKompanija Fujitsu je do sad bila poznata po tome

da za svoje server nudi Red Hat Linuks. Priča koja jeveć neko vreme kružila netom je potvrđena od stra-ne čelnika ove kompanije: Fujitsu će početi da nudi iSuSE Linuks, ali samo za servere i servise baziranena Intel-u a ne i na AMD-u.


Mozilla Firefox na Mac OS X-uTrenutno najpopularniji pretraživač, Mozilla Fire-

fox, je portovan na Mac platoformu. Mozilla razvojnitim je prebacio svoj softver uz pomoć ljudi iz Apple-akoji su dali neke osnovne zakrpe. Zahvaljujući ovimzakprama, koje su istini za volju bile poprilično za-starele, Mozilla ekipa je mogla da odradi posao pre-bacivanja svog pretraživača na Mac OS X.



Radionica

U POZADINI SVAKODNEVNOG RADA NA RAČUNARU, ODVIJA

SE NIZ, NAIZGLED „TRANSPARENTNIH“, SISTEMSKIH

PROCESA. IAKO NJIHOVO DETALJNO POZNAVANJE MOŽDA I

NIJE NEOPHODNO ZA SVAKODNEVNI RAD, ZANIMLJIVO JE I

KORISNO ZNATI KAKO NAŠI PINGVINI (I/ILI ĐAVOLČIĆI)ZAPRAVO FUNKCIONIŠU! U OVOM TEKSTU, UPOZNAĆEMO SE

SA JEDNIM TAKVIM PROCESOM – PODIZANJEM SISTEMA, ILI

KRAĆE BOOTOM.

Ukratko ...Podizanje sistema se odvija u nekoliko koraka.

Prvo, PC računari proveravaju prisutan hardver.Drugo, u memoriju se automatski smešta programkoji je odgovoran za dalje učitavanje jezgra operativ-nog sistema – kernela. Kada je kernel učitan, opera-tivni sistem je posle kraće inicijalizacije spreman zadalji rad. Iako verbalno jednostavna, ova procedurase odvija u nekoliko složenijih faza.

Pogledajmo detalje...

BIOS i POSTKada se računar uključi, BIOS (Basic Input-Output

System – čip na matičnoj ploči) proverava prisutanhardver. Ovaj proces se naziva Power On Self Test, iliskraćeno POST. Tokom POST-a, BIOS proverava dali sav hardver pravilno odgovara na osnovne zahte-ve. Ukoliko neka komponenta ne ispunjava očekiva-ne uslove, BIOS javlja grešku signaliziranjem od-ređenog POST kôda – da bi se znalo u čemu je pro-blem. Kod starijih verzija BIOS-a, ovaj kôd se ozna-čava zvučnom sekvencom, dok na novijim pločamapostoji displej na kome POST kôd može direktno dase pročita.

Nakon POST-a, BIOS automatski učitava u memo-riju prvih 512 bajta sa hard diska. Taj početni sektordiska, naziva se MBR.

MBR i hard diskNaziv MBR je zapravo akronim za Master Boot

Record.U MBR-u su zapisane dve bitne stvari. Prvo, tu je

mašinski kôd za učitavanje kernela. On se izvršavaautomatski, odmah po prispeću u memoriju. Drugo,u MBR-u je zapisana tabela particija: ona sadržipodatke o strukturi hard diska.

Da bi se građa MBR-a lakše proučila, treba ga sni-miti u neku datoteku koja kasnije može bezbedno dase pregleda nekim heksadekadnim editorom (bezbojazni da će se oštetiti stvarni MBR).

Snimanje može da se odradi komandom:$ dd if=/dev/hdX of=mbr.txt bs=512 count=1

gde je X oznaka hard diska (najčešće a, odnosno /dev/hda za Primary Master).

Komanda poziva program Disk Dupe i kaže da jeulazna datoteka (uređaj) sam hard disk, izlazna da-toteka mbr.txt, veličina bloka 512 bajta (koliko je i ve-lik MBR) i da treba obraditi samo jedan takav blok.

Izbor heksadekadnog editora za pregled ovog fajlaje već stvar ličnog ukusa.

Vidimo da se na adresi 1BE nalazi početak tabeleparticija. Ova tabela obuhvata podatke za četiriosnovna, primarna dela diska. Podela diska na celi-ne se naziva particionisanje, a dobijene celine – parti-cije. Ima ih najviše četiri, jer toliko ima mesta u parti-cionoj tabeli. Prve četiri particije nazivaju se primar-ne, a u koliko je potrebno da ih bude više, poslednjase proglašava proširenom (extended) i u okviru nje sedalje kreiraju logičke particije.

Podaci o logičkim particijama, organizuju se poputjednostruko povezane liste: na početku prošireneparticije, zapisana je druga „particiona tabela” – ta-bela logičkih particija.

Kasnije, tokom procesa formatiranja, na particija-ma se kreira sistem datoteka.

Particionisanje diska omogućava da na njemu budeinstalirano nekoliko fajl sistema, odnosno nekoliko


Uključivanje GNU/Linuxa - I deo

Podizanje sistema

Radionica

operativnih sistema, istovremeno! Na primer, prvedve particije mogu da pripadaju Windowsu – FAT iNTFS, a druge dve Linuksu – ext3 i ReiserFS, recimo.

Na Linuksu se particije označavaju brojevima: odprve do četvrte su primarne particije, od pete pa da-lje su logičke particije. Na primer, /dev/hda1 je prvaprimarna particija prvog IDE diska, /dev/hdd7 je trećalogička particija četvrtog IDE diska, /dev/hde5 je prvalogička particija prvog SATA diska, itd.

Pored ostalog, podaci iz particione tabele obuhva-taju i adresu početka particije na disku, njenu veliči-nu i tip (ukazuje na to koji fajl sistem će na njoj bitikreiran formatiranjem).

Treba primetiti i da je proširena (extended) partici-ja, velika koliko i logičke particije zajedno! Ako trebadodati još logičkih particija, potrebno je prvo prome-

niti podatak o veličini proširene particije (povećati je– u particionoj tabeli, u MBR-u) pa tek onda dodava-ti nove, logičke particije.

Poslednji podatak u tabeli – 55AA – naziva se po-tpis particione tabele i označava njen kraj.

Svi podaci o particijama i podeli diska, mogu da sedobiju komandom:

# fdisk /dev/hdX

gde je X oznaka diska, ista kao i u prvom primeru.Kada se komanda pokrene, od važnih opcija, na ra-

spolaganju su sledeće:m – pomoć

p (partition) – lista particija

d (delete) – brisanje particije

n (new) – kreiranje particije

l (list) – lista podržanih tipova par-

ticija

q (quit) – izlazak bez snimanja prome-

na

w (write) – izlazak uz snimanje parti-

cione tabele

Izmene u particionoj tabeli treba praviti pažljivo iplanski! One se najčešće prave samo prilikom insta-lacije operativnog sistema, ali kada god da se na-prave, potrebno je restartovati računar zato da biBIOS ponovo pročitao MBR i njegove podatke.

Kao što je već pomenuto, pored particione tabele,na samom početku MBR-a, nalazi se i mašinski kodprograma koji se naziva bootloader (najčešće u MBRne može da stane ceo kod bootlodera, pa se tu nalazisamo njegov prvi deo, koji tek onda učitava ostatakkoda). Ovaj program je dalje odgovoran za učitava-nje kernela.

Bootloader i kernelBootloader je izuzetno moćan program. U stanju je

da direktno čita podatke sa fajl sistema particije, jošpre nego što se podigne operativni sistem! Na taj na-čin može da pročita svoju konfiguracionu datoteku ida na osnovu instrukcija zapisanih u njoj, preduzmeodgovarajuću akciju.

Namenjen je učitavanju kernela, ali time nisu iscr-pljene sve mogućnosti njegove primene. S obziromna to da može da čita fajl sistem direktno sa diska,bootloader je u stanju da učita u memoriju i neki dija-gnostički program, ili bilo koji drugi (izvršni) maši-nski kod. Na Solarisu na primer, u direktorijumu /optse nalaze neki dijagnostički programi namenjeni bašovakvoj vrsti upotrebe.

Na Linuksu postoji nekoliko različitih bootloadera,a izbor jednog, koji će biti u upotrebi, prepušten jekorisniku. Najpoznatiji su LILO (Linuks Loader) iGRUB (Grand Unified Bootloader), ali se GRUB uglav-nom ističe zbog svojih mogućnosti i karakteristika.

Kao primer konfiguracionog fajla, analiziraćemodatoteku /boot/grub/menu.lst koja sadrži instrukcije zaGRUB.


Radionica

Na primer, instrukcije:title Linux

kernel (hd0,1)/boot/vmlinuz

označavaju sekciju koja se naziva „Linuks” i koja na-laže GRUB-u da učita program /boot/vmlinuz sa dru-ge particije prvog hard diska. Primetite da su ovdediskovi označeni brojem, a ne slovom i da indeksipočinju od nule! Program vmlinuz inače predstavljakompajliran Linuks kernel.

Ukoliko ima više sekcija (najčešće se koriste zapodizanje različitih operativnih sistema: Windows iLinuks npr.), GRUB će pri podizanju sistema ponu-diti meni za izbor željene opcije.

Pored početnog menija, GRUB nudi i svoj koma-ndni prompt sa bogatim skupom opcija koje pružajuširok spektar mogućnosti za manipulaciju ovimdelom boot procesa. S obzirom na velike mogućnostii slobodu kontrole, sve može (a i preporučljivo je) dase zaštiti lozinkom. Instrukcija:password --md5 ...

koja se navodi u /boot/grub/menu.lst datoteci, posta-vlja MD5 kriptovan password, koji štiti boot opcijeod bilo kakvog neautorizovanog menjanja.

Detalji o svim mogućnostima koje GRUB nudi,mogu da se dobiju komandom:$ info grub

U instrukciji za učitavanje kernela najčešće moguda se primete i neki dodatni parametri. Prosleđiva-nje opcija kernelu tokom njegovog učitavanja, još jejedna od zanimljivih osobina Linuksa koje ćemo pro-učiti.

Parametri i poruke kernelaOva izuzetna mogućnost – da kernel može da se

učita sa dodatnim, konfiguracionim parametrima –korisna je u mnogim slučajevima. Na primer, ako jedruga grana SATA kontrolera isključena, parametar:hdg=noprobe

pomoći će pri izbegavanju nepotrebnog zastoja to-kom boota, koji se javlja zbog pokušaja kernela da nadrugoj SATA grani pronađe priključene uređaje.

Ako kernel nije u stanju da prepozna zadate para-metre, proslediće ih prvom procesu koji pokrene –na Linuksu je to init, o kome će biti više reči kasnije.Za sada, za rekreativnu vežbu, može se isprobati sle-deće:

Ako bootloader to dozvoljava, kernel može da sepokrene sa parametrom 1. Za GRUB i slučaj kao uprethodnom primeru, instrukcija u konfiguracionojdatoteci bi bila:kernel (hd0,1)/boot/vmlinuz 1

To će proslediti parametar 1 init procesu, koji ćetako pokrenuti Linuks sistem u tzv. „Single UserMode”-u i omogućiti pristup sistemu sa administra-tivnim privilegijama! Osim za hakovanje nezaštiće-nih sistema, navedeni primer je i deo standardneprocedure koja se primenjuje u slučaju da root pas-sword nije poznat.

Treba znati i da Linuksov kernel može da budemonolitan i modularan, u zavisnosti od toga kako sekompajlira. Prednost se daje modularnom kernelu,jer se tako samo njegov neophodan deo nalazi stalnou memoriji, dok se ostali moduli učitavaju i brišu izmemorije u toku rada, po potrebi. Kod modularnogkernela i modulima je moguće prosleđivati parame-


Radionica

tre, što nije izvodljivo u slučaju monolitnog kernela.Proces učitavanja kernela praćen je mnoštvom po-

ruka o statusu. Ove poruke obiluju korisnim dija-gnostičkim informacijama, ali je ceo proces uglav-nom suviše brz da bi se ispratio direktno sa monito-ra. Pored toga, splash screenovi, koji nekom atrak-tivnom slikom skrivaju ove poruke od korisnika,postaju sve popularniji. Zato je poruke najlakše sni-miti u neku datoteku i pregledati ih kasnije. Je-dnostavna komada kojom to može da se uradi je:$ dmesg > dijagnoza.txt

Navedena komada snima dijagnostičke poruke udatoteku dijagnoza.txt, odakle kasnije mogu da sepregledaju nekim tekst editorom.

I konačno, kada se kernel učita, pokreće se prviproces na sistemu – init. O njemu i inicijalizaciji Li-nuksa, biće više reči u sledećem nastavku.

~ Nenad Trajković


Radionica

BEZ IKAKVE IDEJE DA VAM NAMEĆEMO RAZLOGE ZAŠTO JE

GENTOO BOLJI ILI GORI OD OSTALIH, A INSPIRISANI

TEKSTOM O DISTRIBUCIJI SLACKWARE IZ PETOG BROJA

GNUZILE, NASTOJAĆEMO DA VAM ODGOVORIMO NA

NAJČEŠĆE POSTAVLJANA PITANJA O GENTOO-U I NA

PROBLEME SA KOJIMA SMO SE SUSRELI KAKO SE ONI I VAMA

NE BI DEŠAVALI. NARAVNO, OVAJ TEKST VAM MOŽE

KORISTITI I NA DRUGIM DISTRIBUCIJAMA, JER SE NEKI

PROBLAMI JAVLJAJU VRLO ČESTO.

PaketiInstalirajte uvek pakete komandom emerge. Nemoj-

te sami kompajlirati pakete iz izvornog kôda, jertako nećete imati kontrolu nad instalacijom i ukla-njanjem paketa i ažuriranjem sistema. Ukoliko bašmorate da instalirate neki paket jer ga nema uportageu, nemojte brisati paket nakon pokretanja ko-mande make install, kako biste mogli da ga deinstali-rate kada vam to zatreba, komandom make uninstall.U suštini možete koristiti i Slackwareove *.tgz pakete,jednostavnim raspakivanjem (tar -xvzpf ime_pa-keta.tgz -C /), ili prevođenjem *.rpm paketa u *.tgzpomoću rpm2tgz alata, ali su ove stvari krajnje ne-preporučljive.

Prošla je instalacija, i dobio sam samo ta-rabu na ekranu?!

Instalirajmo Xorg i podesimo gaJednostavno je, koristimo jednu jedinu komandu

gentoo root # emerge xorg-x11

Naravno možete i instalirati pakete sa drugog Gen-too CD-a, kao što je opisano u prethodnom brojuGNUzille, ukoliko nemate dovoljno vremena ili bo-lju internet vezu. Da bi podeslili sam X server pokre-nite komandu xorgconfig koja će za Vas napravitixorg.conf fajl i koristiti drajvere koji se nalaze u sasta-vu Xorg-a. Ukoliko nam treba npr. TV-out ili 3D zaQuake, moramo instalirati odgovarajuće drajvere. ZaNvidia kartice sve ide kao podmazano:gentoo root # emerge nvidia-kernel nvidia-

glx

Sada u datoteci /etc/X11/xorg.conf, u sekciji Devicetreba uneti "nvidia" kao podrazumevani drajver i

dodati da se nvidia modul učitava po podizanju sis-tema:echo "nvidia" >> /

etc/modules.autoload.d/kernel-2.X

gde je X ili 4 ili 6 u zavisnosti od verzije kernela. Štose ATI drajvera tiče, u portage stablu postoje paketi:atitvout, ati-drivers i ati-drivers-extra. Potrebno jeinstalirati bar ati-drivers paket i prepraviti xorg.conf.

Točkić mišaSvi moderniji pacovi imaju točkić kao treće dugme,

međutim možda on iz prve neće raditi. Otvorite da-toteku /etc/X11/xorg.conf editorom (pico ili nano sudobar izbor), i nađite deo koji se odnosi na miša uInput Devices sekciji. Da biste iskoristili točkić zaskrolovanje moramo koristiti IMPS/2 protokol ume-sto PS/2, i dodati sledeći red na kraj ove sekcije:Option "ZAxisMapping" "4 5"

Instalirajmo desktop okruženjeU prethodnom broju, kroz upoznavanje sa Gentoo-

om pokazali smo i kako se na njemu instaliraju pake-ti. Nakon što ste obavili instalaciju same distribucije ieventualnu nadogradnju portage stabla, pretposta-vljamo da želite neko grafičko okruženje. Ukoliko seopredelite za KDE možete ili instalirati kompletnookruženje komandom:gentoo root # emerge kde

ili svaki paket pojedinačno, npr.gentoo root # emerge kdebase kdenetwork

kpdf

Instalacija kdebase će, naravno, povući za sobom iinstalaciju svih potrebnih zavisnosti (qt, kdelibs...), aUSE flagovi će imati dosta uticaja na instalaciju zavi-snosti. Ukoliko ste npr. dodali arts USE flag i arts pa-ket će biti instaliran. Slično je sa GNOME okruže-njemgentoo root # emerge gnome

ili Fluxbox WM-om (sa još par korisnih alata)gentoo root # emerge fluxbox idesk torsmo

worker yawmppp nedit

Pokrenimo taj desktopOdabir željenog grafičkog okruženja na globalnom


Koliko težak Gentoo može biti?

Gentoo, česta pitanja nakon instalacije... česti problemi

Radionica

nivou vršite u datoteci /etc/rc.conf. Nađite red#XSESSION="Gnome" sknite mu oznaku za koman-tar (#) i umesto Gnome upišite željeno okruženje na-primer kde-3.4.1. Kada budete iz konzole kucalistartx automatski će se podignuti željeni desktop.Drugi, i subjektivno mnogo bolji način, je podizanjedisplej menadžera. Iako su KDM i GDM jako česti usvetu Linuksa, ovde ćemo pokazati samo upotrebuXDM-a koji je najbrži, ali i najsiromašnijeg izgleda.Važno je da ga imate uvek, nezavisno od toga kojeste grafičko okruženje instalirali. Dodajte da se xdmpodiže sa podizanjem sistemagentoo root # rc-update add xdm default

U home direktorijumu korisnika kreirajte skrivenudatoteku xsession:touch ~/.xsession

dajte mu potrebne dozvole i upišite u njega ime de-sktopa koji će se pokretati kada se korinik loguje, naprimer:#!/bin/bash

fluxbox

Restartujte kompjuter i pojaviće vam se login ekranXDM-a. Upišite korisničko ime i lozinku i trebalo bida se pojavi vaš voljeni desktop.

Novi korisniciDodajte novog korinika komandom:

gentoo root # useradd -g users -d /

home/username -s /bin/bash username

Gde je username ime novog korisnika, -g opcija do-deljuju glavnu grupu korisniku a -d određuje kori-snikov home direktorijum. Dodelite korisniku šifru# passwd username

i dodajte mu članstvo u određenim grupama menja-jući datoteku /etc/group.

SU ne radiDa bi običan korisnik mogao da koristi komandu

su, mora pripadati grupi wheel. Otvorite datoteku /etc/group i dodajte ime korisnika koji treba da koristinaredbu su na kraj reda grupe wheel (ako ima višekorisnika iste grupe odvajate ih zarezom). Ako i ovone upali, dajte datoteci /bin/su odgovarajuće dozvole.

Gašenje računara, mali trikovi

Shutdown i reboot kao običan korisnikCilj mi je da vam pokažem kako ćemo ovo uraditi

nezavisno od Display Managera, tako da bilo da kori-stite konzolu ili XDM/KDM/GDM, finta uvek uspe.

Poslužićemo se trikom davanja korisnicima root pri-vilegija na određeno vreme (Swich User Do ili sudo)koji meni deluje najuspešniji. Instalirajmo najpresudo paket:gentoo root # emerge sudo

sada promenite datoteku /etc/sudoers komandom vi-sudo i dodajte mu sledeći red:username hostname=NOPASSWD: /sbin/halt, /

sbin/reboot

gde je username ime korisnika kojem dajete da ugasiračunar, a hostname ime računara (vidi se u datoteci /etc/hostname).

Napravite datoteke /usr/bin/reboot i /usr/bin/halt (ko-manda touch) i dajte korisnicima dovole za izvršava-nje tih datoteka (chmod). U /usr/bin/reboot upišite sle-deće:#!/bin/bash

sudo /sbin/reboot &

a u datoteku /usr/bin/halt:#!/bin/bash

sudo /sbin/halt &

Sada korisnik iz sudoers datoteke može pokrenutigašenje sistema (halt) ili restartovanje (reboot).

APM i gašenje računaraPokrenete poweroff, operativni sitem se ugasi ali ne

i računar, sve dok ne pritisnete dugme na kućištu.Jednostavno uključite podršku za APM u sam kernelili dodajte učitavanje modula apm prilikom boota kaošto smo to uradili sa modulom nvidia.

Gašenje kompjutera u određeno vremeRecimo da biste želeli, iz nekog razloga, da vam se

kompjuter ugasi kroz određeno vreme. Možete kori-stiti programčić at, ili jednostavnije kao root upotre-bite komandu:gentoo root # shutdown -h XXX

Gde je XXX vreme u minutima za koje će se sistemugasiti.

Drajveri

Advanced Linux Sound Architecture tj. zvuk naGentoo Linuksu

Možda najveća greška distribucije Gentoo je štoALSA drajvera nema na diskovima, nego ih morateskinuti sa Interneta. Valjda je to zbog toga što se u2.6 seriji ALSA već nalazi u samom kernelu, te je po-trebno uključiti podršku za karticu u obliku modula,a nepotrebne drajvere možete poisključivati. Takođe


Radionica

vam i OSS najverovatnije neće trebati u kernelu.Što se ALSA-e tiče, generalno je dovoljno da instali-

rate utils paket (alsamixer, alsactl...)gentoo root # emerge alsa-utils

koji će sam povući alsa-lib, alsa-header i alsa-driver akoje potreban (ako već nemate podršku za zvuk u ker-nelu). Nakon ovoga pokrenite alsaconfig, alat koji ćesam detektovati i podesiti vašu karticu, zatim al-samixer da biste podesili jačinu zvuka, i dodajte da seALSA podiže sa sistemom kako bi se postavke zvukapamtile (postavke se snimaju po gašenju računara ivraćaju na iste po ponovnom uključivanju):gentoo root # rc-update add alsasound de-

fault

ModemiPodrška za modeme je tu u samim portovima. Na-

žalost za HCF/HSF modeme je dostupan samo najno-viji port koji bez licence radi na na nepunih 56K.Postoje hcfpcimodem, hcfusbmodem i hsfmodem paketi.Bilo bi lepo da se daju i stare verzije neograničenihdrajvera, pa makar radili samo na 2.4 kernelima.Smart Link portovi su spakovani pod nazivom slmo-dem, Lucent modemi pod nazivom ltmodem. Ukolikose desi da Lucent modemi ne rade na najnovijim 2.6kernelima dodajte pci=routeirq u liniju za kernel da-toteke /boot/grub/grub.conf. Od Intelovih modema tuje intel-536ep port. Što se Smart Link modema tiče, na-kon instalacije sve što je trebalo uraditi je dodavanjeslmodem init skripte u podrazumevani runlevel,podešavanje države (Bulgaria) i odabir usb (slusb) ilipci drajvera za modem (slamr) u datoteci /etc/conf.d/slmodem. Link /dev/modem je sam napravljentokom sledećeg restartovanja sistema i samo je treba-lo pokrenuti kppp.

ŠtampačiŠto se štampača tiče pored, samog CUPS-a, u

slučaju najraširenijih uređaja kompanije HP, trebainstalirati i hpijs (HP Ink Jet štampači), foomatic i nje-gove filtere i ppd drajver. Nakon toga treba dodati

cupsd u default init da bi se podizao sa sistemom, ipodesiti ga preko stranice http://localhost:631 ubrowseru. Nadamo se da ni vi nećete imati problema.

SkeneriTrebalo bi da instalacija sane-backends i xsane paketa

bude dovoljna. Ukoliko koristite USB skener neo-phodno je da instalirate paket sa usb USE flagom.Ukoliko USB skener možete da pokrenete samo kaoroot korisnik, proverite dozvole datoteka u /proc/bus/usb/00X/00X na kome je komanda sane-find-scanner našla uključeni skener.

Ne montiraj mi glupi diskZapravo, sem autora teksta nije bilo nikoga ko se

žalio na ovaj problem, ali s obzirom da je postojao,dosta je iritirao. Naime, po podizanju sistema initskripte montiraju sve uređaje iz fstaba (mount -a) patako i cdrom, dvd, usb... i ukoliko vam cd ostane uuređaju, moraćete da se logujete kao root i pokrećetekomande umount/eject nad uređajem. Da biste ovorešili, otvorite /etc/init.d/localmount i nađite deo ukome pišeebegin "Mounting local filesystems"

Izbrišite liniju ispod toga koja montira sve iz fstabai eksplicitno dodajte uređaje koji treba da budu mon-tirani, na primer:mount /home

mount /boot

Pretpostavljamo da postoji i elegantnije rešenje, aliradi i ovako.

Help me to help youUkoliko naiđete na neki problem u radu sa Gentoo

distrom, opišite ga na forumu http://www.gentoo-srbija.org i, ko zna, možda baš taj problem bude usledećoj GNUzili.

~ Miloš Popović


Radionica

RANIJE SAM U PAR NAVRATA POMINJAO DA SU STIL STRANE,PARAGRAFA, KARAKTERA I OBJEKTA NAJVAŽNIJA STAVKA PRI

FORMATIRANJU SADRŽAJA DOKUMENTA OPENOFFICE.ORG

WRITERA. STILOVIMA MOŽETE DA POSTIGNETE ČAK I ONO

ZA ŠTA NI NE POMIŠLJATE DA ZAVISI OD ODREĐENOG STILA.NAŠ ČITALAC MIRKO KUŠLJIĆ SREO SE U RADU SA TRI

PROBLEMA ČIJE ĆU OTKLANJANJE NAVESTI U OVOM IZDANJU

RAZGOVORA S POVODOM.

Pitanje: „Ja imam tri problema sa OOo Writerom.Prvo, trebalo mi je da mi naslovi i podnaslovi budu ozna-čeni odgovarajućim brojevima (znate ono 1., 1.1, 1.1.1).Posle malo igranja sa OOo Writerom sam zaključio datome služi opcija „Outline Numbering“, i sve je bilo uredu dok nisam zatvorio i ponovo otvorio dokument, kadasu ti isti brojevi jednostavno nestali. Nije problem bio po-novo ručno vratiti brojeve (dovoljno je pokušati promije-niti naslov i broj pored njega bi se pojavio, i tako za svakinaslov ili podnaslov, nije baš praktično), ali ista stvar seponavljala svaki put posle ponovnog otvaranja dokumen-ta. Isti brojevi su takođe nestajali i iz sadržaja.”

Odgovor: Ovde govorimo o podešavanju numera-cije za stil paragrafa koju pre upotrebe treba aktivi-rati, pošto je podrazumevano isključena.1. Ako dijalog popisa stilova „Stylist“ već nije otvo-

ren, otvorite ga izborom stavke Stylist iz menijaFormat ili prečicom sa tastature F11, te izaberetegrupu „Paragaph Styles“ na Stylist dijalogu.

2. Kliknite desnim tasterom miša na stil paragrafakome želite da definišete kaskadno nabrajanje(npr. Heading 1) pa izaberite opciju „Modify“ izpriručnog menija.

3. Na novootvorenom dijalogu „Paragraph Style:Heading 1“ izaberite karticu „Numbering“ i u pa-dajućoj listi „Numbering Style“ izaberite odgova-rajući stil nabrajanja (npr. Numbering 1) i potvrdi-te izmene tasterom OK.

4. Primenite ovako definisani stil paragrafa na želje-ni naslov ili podnaslov.

5. Na liniji alata za podešavanje karakteristikateksta, „Text Object Bar“, uočite krajnje desno du-gme sa sličicom plave strelice na levo, „Number-ing Object Bar“, te kliknite na njega i aktiviraće se

linija alata za podešavanja nabrajanja.

6. Kliknite na poslednju ikonicu „Edit Numbering“na ovoj liniji alata i otvoriće se dijalog „Number-ing/Bullets“.

7. Izaberite karticu „Outline“ i na njoj odgovarajućekaskadno nabrajanje (stil nabrajanja koji odgova-ra u postavljenom pitanju se nalazi kao treća op-cija u drugom redu) te potvrdite izmene sa OK.

8. Ovo uradite za svaki stil paragrafa koji želite daima karakteristike kaskadnog nabrajanja, a po-tom sačuvajte izmene dokumenta čime će bitisačuvani i izmenjeni stilovi paragrafa i kaska-dnog nabrajanja.

9. Sada idite na početak naslova kome želite da do-delite određeni stepen nabrajanja i pritisnite ta-ster TAB odgovarajući broj puta (u zavisnosti odželjenog „Outline“ nivoa) dok ne dobijete željeniefekat.

Pitanje: „Drugo, kako da mi se neki podnaslov auto-matski prebaci na sledeću stranicu ako ispod njega nemateksta ili ga ima veoma malo?”

Odgovor: U ovom slučaju glavnu ulogu igra opcijarazdvajanja paragrafa.1. Ako dijalog „Stylist“ nije otvoren otvorite ga na

način opisan u prvom koraku odgovora na pre-thodno pitanje.

2. Kliknite desnim tasterom miša na stil paragrafakome želite da podesite gore pomenutu osobinu(npr. Heading 1), i iz priručnog menija izaberiteopciju „Modify“.

3. Na dijalogu „Paragraph Style: Heading 1“ izaberitekarticu „Text Flow“.

4. U grupi „Options“ aktivirajte stavku „Keep withnext paragraph“. Ovo će omogućiti da taj stil para-grafa uvek sledi sledeći paragraf, tj. da se ne raz-dvajaju ako se pojave na kraju strane. Opcija „Donot split paragraph“ koja se nalazi u istoj grupiomogućava zabranu preloma na sledeću stranudela višelinijskog paragrafa koji ne može da stanena početnu stranu (veoma bitno za naslove i pod-


Razgovor s povodomPraktični FAQ: OpenOffice.org Writer

Radionica

naslove kada ne želimo da jedan red podnaslovabude nea jednoj a ostatak podnaslova na drugojstrani).

Pitanje: „Treće, negdje u dokumentu mi zatreba da mijedna stranica bude orijentacije Landscape, dok su ostalenaravno Portrait, šta da radim?”

Odgovor: O ovome sam delimično pisao u pretho-dnom, letnjem dvobroju GNUzille. Ovaj „nepostojećiproblem“ se otklanja upotrebom stilova strane (PageStyle).1. Prvo otvorite dijalog „Stylist“ i izaberite karticu

„Page Styles“ (četvrta ikonica).

2. Kliknite desnim tasterom miša na stil „Default”(ili neki drugi koji je podrazumevan u vašem do-kumentu) i iz priručnog menija izaberite stavku„New“.

3. Na dijalogu za pravljenje novog stila strane nakartici „Organizer“ u polje „Name“ upišite smisle-ni naziv novog stila (npr. „Položena strana“).

4. Na kartici „Page“ u grupi „Page format“ za „Ori-entation“ izaberite opciju „Landscape“ i potvrditepravljenje novog stila dugmetom OK.

5. Pozicionirajte kursor na početak dela dokumentakoji želite da se postavi na „Landscape“ orijentisa-nu stranu, i iz menija „Insert“ izaberete stavku„Manual Break“.

6. U grupi opcija „Style“ na dijalogu „Insert Break“izaberite stavku „Page break“ i iz padajuće liste„Style“ izaberite prethodno definisani Landscapestil „Položena strana“, pa potvrdite izmene nadugme OK.

7. Pređite na kraj dela dokumenta iza koga trebanastaviti prethodni (podrazumevani) stil strane iumetnite prelom strane na način opisan u pretho-dnom koraku, s tim što sada umesto stila„Položena strana“ treba da izaberete prethodnokorišćeni stil (npr. „Default“) i potvrdite izmenena dugme OK.

Nadam se da će ova pitanja jednog našeg čitaocaohrabriti ostale da podele svoje probleme sa nama. Ine zaboravite, OpenOffice.org je kompleksan, ali nasreću nas korisnika, za sve postoji rešenje. I dalje

očekujemo vaša pitanja nadobro poznatu [email protected] naslovom „Za rubrikuRazgovor s povodom“.

~ Aleksandar Urošević


Radionica

MOŽDA JEDNOG DANA PNG (SA BRAĆOM MNG I JNG)BUDE SVE ŠTO ĆE NAM TREBATI NA POLJU FORMATA SLIKA, ITO U DUHU SLOBODNOG SOFTVERA. DOK OVA MAŠTARIJA

NE ZAŠIVI, PUSTIMO BMP, GIF, JPEG I OSTALE DA BIJU

SVOJE TUPE BITKE, I NA KRATKO SE UPOZNAJMO SA

NJIHOVIM KARAKTERISTIKAMA.

Malo uvoda neće škoditiA sada prelazimo na nešto što ne liči na našu klasi-

čnu priču o Gimpu, a što će vam svakako trebati. Rečje o formatima u kojima snimamo i prenosimo slike.Neće biti previše praktičnih primera na koje ste na-vikli u ovom serijalu. Cilj je da vam jednostavno po-kažemo najkorišćenije formate slika u kratkim crta-ma. Interesantno je da se može čuti od nekih „isku-snih” Windows korisnika ubeđenje da Linuks nepodržava BMP forografije - nadamo se da ste se isami uverili da to uopšte nije tačno, i da gotovo danema GNU/Linux programa koji ne podržava BMPslike; na kraju krajeva, posle ovog teksta ćete i visami zaboraviti šta je to BMP i zapitaćete se čemu tozapravo služi. Naravoučenije: „Linuks programi,bilo da su u pitanju pregledači fotografija ili Interne-ta, pa sve do samog Gimpa, podržavaju sve one for-mate koje svakodnevno susrećemo”.

Različitost formata i treba da postoji jer je nepravil-no upoređivati JPEG sliku sa GIF-om pošto se koristeu različite svrhe, i u samoj suštini se razlikuju.

Pa da krenemo sa pričom: postoje različite „paleteboja” a mi ćemo se okrenuti ka RGB i Indexed paleta-ma koje su najčešće u svetu slika. Uprošćeno rečeno,postoje oni formati koji podržavaju samo paletu do256 boja koju ćemodalje u tekstu nazivatiIndexed paleta i onikoji podržavaju RGB(Red Green Blue) pale-tu što će reći punvidljivi spektar jer jepomoću ove tri bojepraktično moguće iz-vesti sve ostale.

Tu su naravno i formati koji se bore i sa RGB i In-dexed paletama. Takođe neki formati podržavaju

transparentnost (providnost), odnosno možete sni-miti sliku sa providnom pozadinom, tako da, kada jenpr. stavite na neku web stranicu, ne morate voditiračuna o tome da li se boja pozadine slike poklapa sabojom web stranice. Imamo i polutransparentnost, tj.fine poluprovidne prelaze kakve vidimo na senkamatransparentnih slika.

Kao što postoje slobodni ogg i xvid format za zvuk,odn. video, tako postoji i slobodan format za slike.Pretpostavljam da već shvatate da je po mnogočemu bolji od ostalih - ime mu je PNG, izdat je podlicencom za slobodan softver, i po gotovo svim kara-teristikama šije bilo koji drugi format. PNG će bitiglavna preokupacija nastavka ovog teksta.

Osnove snimanja, nadamo se da ovo većznate...

Prvo ćemo naučiti kako da uopšte snimimo sliku;Gimp 2.2, poštujući standarde desktopa GNOME, jenapravio malo konfuzije u svetu početnika bar što sesnimanja slika tiče. U suštini, promene su na bolje,ali se sada treba na njih navići. Pri pokretanju SaveAs opcije iz File menija dobićemo mali prozor koji je

sasvim dovoljan da bismo snimili sliku. U polju„ime” je dovoljno otkucati ime slike, tačku i eksten-ziju, a Gimp će na osnovu ekstenzije snimiti sliku uželjenom formatu. Tu je i polje Save in folder, gde ćeteu početku imati samo Desktop, Home i Filesystem. Na-


Kako da snimim sliku?

GIMP: rat grafičkih ekstenzija... nezaobilazna lekcija

Radionica

ravno ovu listu možete upotpuniti vašim najčešćeposećivanim lokacijama. Kliknite na Browse for otherfolders i Select File Type (By Extension) kako bistedobili kompletan prozor.

Postoji još i deo u kom detaljnije birate gde snimitisliku, i na kraju prozora za odabir formata. Pogađateda nam je lakše da odredimo format slike tako štoćemo jednostavno uneti njenu ekstenziju na krajuimena slike, ali i ovo može biti korisno ako ne znamokoje sve formate Gimp podržava. Da se vratimo naBrowse for other folders: da biste odredili gde hoćeteda snimite fotografiju, odaberite Filesystems u levomprozoru, pa u srednjem izvršite navigaciju do mestana disku na kome želite da sačuvate sliku. Ukolikoželite da i ova putanja stoji u već pomenutom „Savein folder” (kako bi vam bilo brže da snimite narednusliku na istom mestu), jednostavno je dodajte sa Add,a ukoliko hoćete da je kasnije uklonite učinite to saRemove. Narednog puta vam je dovoljno da pokrene-te Save As, napišete ime slike sa ekstenzijom (na pri-mer moja_slika.png) i u Save in folder odaberete puta-nju. Peace of cake...

XCFXCF je Gimpov format koji će vam trebati samo za

snimanje slika na kojima trenutno radite, jer će pam-titi sliku onakvom kakvom ste je poslednji put sni-mili sa svim informacijama. Mana je što ne pamtiundo poteze, ali to i nije tako neophodno. NJega ve-rovatno ni jedna druga aplikacija neće prikazatikako valja, a i veličina mu je neprihvatljiva, pa gakoristite isključivo kao template; za finalno prezen-tovanje snimite slike u PNG. XCF možete da snimitekao čist xcf, xcf.gz ili najbolje xcf.bz2 čime smanjujetenjegovu veličinu. Koju god da ste sliku obrađivali,obavezno je snimite i u ovom formatu, jer će moždanekada biti potrebno da je doradite, a to obično nećebiti moguće ako ste je snimili kao JPEG ili PNG.

PNG (PNG's Not GIF ili Portable Ne-twork Graphics)

Prebacivanje RGB u Indexed paletuHajde za početak da naučimo kako da sliku iz RGB

palete da prebacimo u Indexed paletu. Uzmite nekufotografiju, odaberite meni Image, Mode, Indexed.

Probajte malo da se igrate sa podešavanjima. U su-štini, ako imate sliku sa desetakak boja, dovoljno jeda stavite paletu od isto toliko boja jer će vam slikazauzimati manje prostora nego da ste upotrebili

punu paletu od 256 boja. Možete odabrati i neke odveć ponuđenih paleta, ali time će vaša slika najčešćeizgledati još neprirodnije. U polju Color ditheringmožete birati način na koji će boje biti preklapane.Najbolje je da tu odaberete none jer dithering ustvariproizvodi sitne tačkice po fotografiji koje ružno iz-gledaju ako se slika bolje zagleda. Ukoliko imatetransparentne i polutransparentne delove (senke, naprimer), morate koristiti opciju Enable dithering oftransparency, ali rezultati ni tad neće biti sjajni. Tajposao će možda najbolje obaviti alatka convert kojastiže uz paket Image Magick.

Da se vratimo na PNG

PNG's Not GIF. Da li vam ovo deluje poznato od-nekud? PNG podržava RGB kao i Indexed paletuboja, i jedini ima mogućnost prave polutransparenci-je. Interesantno je da valjda jedini browser koji nemože da prikaže transparentnost na PNG slikamaupravo Microsoftovo čedo IE (da li to nalazite ču-dnim?). Naravno i za to postoji ispravka u vidupluginova, a najefikasniji je, složićete se, Mozilla Fire-fox...

PNG snimljen u RGB neće uopšte smanjiti kvalitet

vaše fotografije. Po početnim podešavanjima Gimpsnima PNG u punu RGB paletu boja. Ukoliko želiteda snimite PNG kao Indexed paletu da biste mu redu-kovali veličinu, morate prethodno uraditi gornji ko-rak i onda odabrati Save As.

U podešavanjima za snimanje možete slobodnoodabrati najveću kompresiju (jer način na koji PNG


Radionica

vrši kompresiju ne utiče na kvalitet slike) i poi-sključivati sve opcije koje će nam samo zauzeti višeprostora. Razlika u kvalitetu RGB i Indexed palete jenekada više nego očigledna, ali, moramo priznati irazlika u veličini.

Za kraj da kažemo da je od PNG-a postao MNGformat koji ima sve šanse da zameni animirani GIF,a od MNG-a je dalje nastao o JNG format koji bi tre-balo da zameni JPEG.

JPEG, JPE, JPG (Joint PhotographicExperts Group)

JPEG podržava samo punu RGB paletu, spada uformate koji umanjuju kvalitet slike pri svakom na-rednom snimanju, i obično se koristi samo kad jevažno da slika zauzima što manje prostora, a ipakbude dobrog kolorita. Za razliku od PNG-a, JPEG nepodržava transparentnost i kvalitet mu je vidno lošiji(pod uslovom da je i PNG snimljen u RGB paleti).Već sam rekao da postoji i zamena za JPEG kojaunosi slobodan duh PNG slika, a naziva se JNG(JPEG Network Graphics). U većini browsera JNG for-mat nije podržan, mada ima mogućnosti kakve imanjegov tata PNG, i uz to malu veličinu. Ipak i JNG jeformat kojim slika gubi na kvalitetu, isto kao i saJPEG-om.

Pored svih mana JPEG je danas najrašireniji formatslike, tako da gotovo da nema digitalnog fotoaparatakoji slike ne beleži u formatu JPEG. Za snimanje uJPEG iz Gimpa odaberite Save As, Gimp će po potrebiizvršiti neophodne optimizacije pre snimanja i navama je samo da odaberete kvalitet slike (Quality).

Čekirajte Show Preview in image window da bi nalicu mesta posmatrali kako vaša slika izgleda i koli-ko ona zauzima sa menjanjem kvaliteta. Negde naj-bolje vrednosti pri kojima se nalazi savršen odnoskvaliteta i veličine slike su oko 75 do 85. Pored togamožemo slobodno odčekirati Save EXIF data (ovo suinformacije koje najčešće trebaju foto aparatima za

snimanje podataka o slici) i Save thumbnail, a čekiratiProgressive mod. Podsećamo vas da kada god otvori-te JPEG sliku, prepravite je i ponovo snimite izgubi-ćete malo na njenom kvalitetu!

GIF, giff, jiff (Graphics Interchange For-mat)

Mana GIF-a je ta što podržava samo Indexed paletuboja, ali može da čuva i transparentne delove, do-duše ne tako dobro kao PNG. Indexed PNG običnozauzima mnogo manje od GIF-a, pa ćemo GIF jedinokoristiti kada nam je potrebno da korisnici M$ IE-avide „transparentnost” slike (ukoliko je nekome uo-pšte stalo do ovoga). Iz ovoga bi se dalo zaključiti daGIF nema ni jednu prednost nad PNG-om, ali to baši nije tako. GIF je format kojim možemo praviti lepemale animacije. Sećate se svih onih „mrdajućih re-klama” po raznim sajtovima? One su napravljeneupravo u GIF formatu. Interesantno je da je do skoraGIF bio prilično zatvoren format i da biste ga koristi-li morali biste ili da platite, ili popijete tužbu od vla-snika formata. Sada to već nije tako. Sećate se dasmo pomenuli da postojanje formata MNG (Multiple-image Network Graphics), koji će najverovatnije jednoglepog dana u budućnosti doneti animacije kakve imaGIF u punoj RGB paleti sa polutransparencijom, slo-bodnom licencom i svime što PNG pruža. Međutim,dok god je Mozilla jedan od malobrojnih čitača kojipodržava MNG, moraćemo da se bakćemo sa GIFanimacijama. Naravno za većinu browsera postojeMNG pluginovi, ali i pored toga nismo uspeli dainstaliramo adekvatan plugin za browser Opera naGNU/Linuxu.

Prilikom snimanja, Gimp će Vas upitati da li želiteda snimite GIF kao animaciju ili kao običnu sliku, a


Radionica

vi odaberite šta vam odgovara. O GIF formatu neće-mo sada puno pričati, jer će on biti tema nekog dru-gog broja GNUzille kada ćemo praviti MNG i GIFanimacije.

Gde su ostali formati ???Primećujete da nismo pomenuli još neke od pozna-

tijih formata (BMP, TIFF, XPM...). Razlog je krajnjejednostavan. S ovima koje smo naveli moći ćete dauradite isto što i sa ostalima, tako da će naprimer je-dan PNG svakako zameniti M$ BMP ili TIFF. Ovo sujoš dva formata koji ne umanjuju kvalitet slike kaoJPEG, ali su veći od PNG-a. Imajte na umu da TIFFformat može biti snimljen pomoću raznih algoritamapa dolazi do različitog prikaza na drugim mašina-ma.

Summary ili „Šta je trebalo skontati iz teksta”Pravilo je: za velike slike (fotke npr.) koje kačite na

Internet koristite JPEG, za velike slike koje skladišti-te na vaš računar koristite PNG da ne bi gubile na

kvalitetu, za bilo kakve male slike koristite PNG, zalogoe koji imaju tek nekoliko boja koristite IndexedPNG, za animacije koristite GIF, bar dok MNG for-mat ne zaživi i, konačno, za slike koje ste radili uGIMP-u, a koje ćete kasnije želeti da dovršavate, ko-ristite XCF.

Iz ovoga treba videti da na polju formata slika slo-bodni PNG ima velike prednosti nad gotovo svimostalim formatima, slično kao što xvid kodek imaprednost nad divx kodecima. Lepo, zar ne? Moždajednog dana PNG (sa braćom MNG i JNG) bude svešto će nam trebati na polju formata slika, a dotle pu-stimo BMP, GIF, JPEG i ostale da biju svoje tupe bit-ke. Važno je da mi sada znamo kako ćemo snimitisliku naredni put.

korisne adrese:http://www.libpng.org

~ Miloš Popović


Radionica

OD OVOG BROJA ZAPOČINJEMO SA MINI ŠKOLOM U KOJOJ ĆEMO SE POZABAVITI

BASH SKRIPTAMA. OVO JE USTVARI LOGIČAN NASTAVAK, UZEVŠI U OBZIR DA

VEĆ NEKOLIKO BROJEVA IMATE PRILIKU NAUČITI NEŠTO O KOMANDNOJ LINIJI.ZA POČETAK NEĆEMO IĆI SA PREVIŠE SLOŽENIM PRIMJERIMA, NEGO ĆE OVAJ

TEKST BITI PONAJPRIJE NAMJENJEN MALO BOLJEM UPOZNAVANJU SA ONIM ČIME

ĆEMO SE BAVITI U BUDUĆNOSTI. NARAVO, OVAJ I TEKSTOVI KOJI SLIJEDE BIĆE U

POTPUNOSTI PRILAGOĐENI TOTALNIM POČETNICIMA, TAKO DA NEMA POTREBE

DA IH PRESKAČETE ČIM VIDITE NASLOV.

A SADA... uvod, naravno.Pretpostavljam da svi znate šta je shell. Ne znate? Pa dobro, da onda

ponovimo na brzinu. Shell je komandno-linijski interpreter. Valjdaznate šta je interpreter. Ne? Pa interpreter vam je potpuno različit odkompajlera. Opet vam ništa nije jasno? Kompajler prevodi čitav izvor-ni kôd odjednom u binarni oblik razumljiv računaru, koji se potom iz-vršava. Kod interpretera to nije slučaj. On prevodi naredbe jednu pojednu, koje se tako i izvršavaju. Zbog toga u našem jeziku postoji jošjedan naziv – prevodilac. Sljedeće pitanje koje se nameće je: „Zašto uo-pšte postoji shell?“ Shell je taj koji nam omogućava da komuniciramosa kernelom. On ima mogućnost da pristupa kernelu koristeći sistem-ske pozive. Svaki put kada kliknete mišem u grafičkom okruženju,generiše se niz shell naredbi koje obave traženi zadatak. Nažalost,nama ovdje miš neće biti ni od kakve koristi, tako da možete odmahda ga odložite. No, da ne skrenemo sa teme. O shellu bi se jako mnogodalo reći, ali mi ćemo pomenuti još samo jednu bitnu stvar, a to je daBash (Bourne-Again shell) ima ugrađen sopstveni programski jezik. Pro-grami napisani u njemu se zovu skripte. Bash skripte, tačnije rečeno.Postoje još Korn i C. U njima možemo koristiti već spomenute sistem-ske pozive, komandno-linijske naredbe, pomoćne programčiće (utili-ties), kao i sve ostale programe koji nisu dio shella, ali mogu da rade unjemu. U prevodu, ovo znači da možete koristiti praktično sve štovam se nalazi na računaru. Na raspolaganju nam stoje petlje i grana-nja, bez kojih sve ovo teško da bi vrijedilo.

U redu, sada vam je valjda jasno da pomoću Bash skripti možete pi-sati i kompletne aplikacije. Ipak, to se izbjegava, jer shell kao interpre-ter ne može imati ni približnu brzinu izvršavanja kao prethodno kom-pajlirani programi, napisani u nekom specijaliziranom programskomjeziku (C-u ili Fortranu, na primjer). Takođe izvorni kôd takve aplika-cije bi bio svima dostupan u svakom trenutku, i bilo bi ga veoma lakomodifikovati te tako kompromitovati bezbjednost sistema. Na porta-bilnost aplikacija možete komotno zaboraviti, kao i na kompleksnijematematičke proračune. Pa zašto se onda uopšte truditi? Prije svegajer vam je poznavanje shell skripti neophodno ako mislite biti imalovaljan administrator sistema. Prilikom podizanja unixoidnih sistema,

izvršava se niz skripti smještenih udirektorijumu /etc/rc.d, pomoću ko-jih se podižu neophodni servisi iprimjenjuju prethodna podešava-nja. Neophodno je bar razumjetišta predstavljaju određeni dijelovinavednih skripti, a nekada ćetevjerovatno biti prinuđeni i da ihmodifikujete ili napišete nove.Možete pisati i prototipove aplika-cija koje ćete kasnije realizovati ne-kim od naprednijih programskihjezika, ali to definitivno prevazilaziovaj naš kratki kurs.

Za nas je najbitnija stvar da shellskripte uopšte nije teško naučiti, jernemaju previše specifičnosti ve-zanih samo za njih, pri čemu je si-ntaksa prosta i direktna.„Nijedan programski jezik nije sa-vršen. Čak ne postoji najbolji od njih;postoje samo jezici koji odgovaraju ioni koji ne odgovaraju za određenunamjenu.“

Herbert Mayer

Sha-Bang!U svom najprostijem obliku,

skripta nije ništa drugo nego skupsistemskih komandi pohranjenih ujednu datoteku. Ovime, ako ništadrugo, štedimo na vremenu jer nemoramo kucati jednu po jednu,kad god nam zatreba dati niz na-redbi. Unesite niz naredbi u nekutekstualnu datoteku, pa je ondasnimite i probajte izvršiti. Neće seništa desiti, i to iz dva razloga: dabi se izvršila datoteka mora biti iz-vršna što se postiže naredbom$ chmod u+x ime_datoteke

i mora biti prepoznata kao Bashskripta. Ovaj drugi dio se postižetako što se na početak datoteke sta-


Mala škola BASH-a

Bash skripteza neupućene, I deo

Radionica

vi #! (čita se „sha-bang“), poslije čega ide putanja do programa koji ćese koristi za prevođenje naredbi. U našem slučaju stajaće: #!/bin/bash

mada zbog kompatibilnosti se često stavlja:#!/bin/sh

U drugom slučaju biće pozvan podrazumijevani interpreter. Istopravilo važi i za Perl ili Tcl skripte, samo što onda treba staviti putanjudo odgovarajućih prevodilaca. #! na početku skripte govori sistemu daje data datoteka skup komandi koje treba da se proslijede navedenominterpreteru. #! je dvobajtni „magični broj“, koji određuje tip datoteke.U našem slučaju to je izvršna shell skripta. Pogledajte man magic zaviše detalja o ovoj temi. Jedna prosta Bash skripta izgleda ovako:#!/bin/bash

# Ispravan početak skripte

# Čišćenje /var/log-a

# Skriptu treba pokrenuti kao root

#!/usr/bin/perl

#prethodni red se ignoriše

LOG_DIR=/var/log

# Definisali smo varijablu LOG_DIR

cd $LOG_DIR

cat /dev/null > messages

cat /dev/null > wtmp

echo "Očišćeno!"

exit

# Ispravan način za izlazak iz skripte

Ako vam neka od naredbi nije jasna, znači da niste odradili domaćizadatak, odnosno savladali tekstove iz prethodnih brojeva, a koji sebave komandnom linijom. Napomenućemo samo dvije stvari: znak #govori da se u datom redu nalazi komentar, koji se ignoriše od straneprevodioca. Nemojte pomiješati # sa #! u prvom redu skripte. Znak $govori da koristimo vrijednost date promjenjive, a ne njeno ime.

Sada nam samo preostaje da izvršimo skriptu. Pored navednog,skripta mora da se nalazi na „putanji“ koju shell pretražuje prilikomizvršavanja naredbi. Ako želite videjti koja su to mijesta, otkucajte:$ echo $PATH

i potom kopiraje skriptu na jedno o tih mjesta. Uobičajeno je /usr/local/bin, odakle je dostupna svim korisnicima. Sada treba samo daotkucate ime skripte u konzoli, i ona će biti izvršena.

PromjenjiveJedna od stvari koje ne možemo zaobići su promjenjive, koje pred-

stavljaju podatke koji se drže u radnoj memoriji računara, odnosno uRAM-u. Na Linuksu postoje dva tipa varijabli:

1. Sistemske promjenjive – kreirane od strane operativnog sistema.Definišu se velikim slovima.

2. Korisničke promjenjive – one koje mi definišemo, koristeći malaslova.

Ako želite da vidite sve sistemske varijable, otkucajte: $ setVeć smo vidjeli kako se definišu nove varijable u navednom primje-

ru. Sada nam preostaje da nave-demo par pravila o kojima trebavoditi računa. Varijable morajupočinjati alfanumeričkim znakomili znakom „_“ . Takođe, treba zna-ti da postoji razlika između velikihi malih slova. Varijable se ne smijusastojati od dvije odvojene riječi,niti smije biti razmaka izmeđuznaka jednakosti i lijeve ili desnestrane. Naprimjer:_vArijaBla=123

je ispravno, a:varijabla =123

nije. Vrijednost varijable štampa-mo pomoću sljedeće naredbe:$ echo $_vArijaBla

Moja prva skriptaI uz ovako (pre)skromno znanje

možete napisati skriptu, i to nasljedeći način:cat > prva_skripta

#!/bin/bash

echo 'Ja sam Linux guru ;)'

pa stisnite Ctrl+D da snimite. Na-pravite je potom izvršnom i izvrši-te:$ ./prva_skripta

i na ekranu bi trebalo da se pojavidata rečenica.

Ovim završavamo uvod. U na-rednim nastavcima ćemo prvo po-kriti načine citiranja i povratne vri-jednosti, matematičke i logičkeoperatore (i testove), a potom na-stavljamo sa iskazima grananja, izavršavamo petljama... Rećićemonešto i o naprednijim temama iuglavnom će mo raditi kroz pri-mjere, a teoriju ćemo svesti na naj-manju moguću mjeru. A za zada-tak... uzmite i prelistajte skripte iz/etc/rc.d direktorijuma, koristećisvoj omiljeni tekst editor. I kakokaže jedna poznata reklama: „Mi-slite o tome.“

~ Mladen Marić


gnuzilla магазин № 8

Documents