godina 2007. broj 36

GODINA 2007.GODINA 2007. broj 36broj 36

Wego

vo

Vi

sok

op

reo

sve{

ten

stvo

Mi

tr

op

ol

it

zagr

eb

a~

ko

-qub

qan

ski

ic

ije

le

Ital

ije

g.Jo

van

,s

vi

{e

ep

isk

op

a,sv

e{

ten

ik

ai

|ak

on

a,13.o

kto

br

a2007.go

di

ne,i

zvr

{i

oje

vel

ik

oo

sve}

ew

en

ovo

izg

ra|

en

og

hr

am

aS

v.V

asi

li

jaO

str

o{

ko

gi

Sv.P

etr

aD

ab

ro

bo

san

sko

gn

aV

el

e~

evu

uF

o~

i,sa

gra|

en

og

uk

rugu

ist

oi

men

og

Fak

ul

teta

iB

ogo

slo

vi

jeS

PC

.

�� !�� "� �� #�� $� �� %��&�� '�� #�� (��)�� $�� *��+ � #� ��

��#�� ,�� -.��.��

4

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOGVISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITADABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

Mart2. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u

hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Palama.4. U drugu nedequ posta, sluìo sv. Liturgiju u

hramu sv. apostola Petra i Pavla u Rudom.7. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u

manastiru Dobrunu.9. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u

hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Vi{e-gradu.

11. U nedequ Krstopoklonu, sluìo sv. Liturgijuu hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u [trp-cima.

14. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uSabornoj crkvi u Sarajevu.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuprimio u posjetu ambasadora Egipta g. AhmedaHataba.- Izvr{io osve}ewe nove kapele u kazneno-po-pravnom zavodu Kula u Isto~nom Sarajevu.

15. U Sarajevu predsjedavao 42. sjednicom skup-{tine Me|ureligijskog vije}a BiH.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuprimio u posjetu ministra za qudska prava iizbjeglice BiH g. Saveta Halilovi}a sa sa-radnicima.

16. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu sv. Vasilija Ostro{kog na Dobriwi.

18. U nedequ Sredoposnu sluìo sv. Liturgiju uhramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Travniku.

20. Sa ostalim pravoslavnim episkopima u BiHposjetio u Bawaluci predsjednika RepublikeSrpske g. Milana Jeli}a.- U episkopskom dvoru u Bawaluci, predsjeda-vao sjednicom Episkopskog savjeta RepublikeSrpske i BiH.

21. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu sv. Save u Blaùju.

23. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Zenici.- U hotelu Holidej In u Sarajevu prisustvo-vao sve~anom prijemu, koji je u ~ast gr~kog na-cionalnog praznika priredila Ambasada Re-publike Gr~ke u Sarajevu.

25. U nedequ Gluvnu sluìo sv. Liturgiju u hramusv. Petra Dabrobosanskog u Vojkovi}ima.- U Narodnom pozori{tu u Sarajevu prisu-stvovao gala-koncertu i prijemu, koji je povo-

dom 50 godina postojawa Evropske Unijepriredila Ambasada SR Wema~ke u Sarajevu.

28. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu sv. velikomu~enika Georgija u Trnovu.

29. U sjedi{tu Savjeta ministara BiH u Sarajevuposjetio predsjedavaju}eg Savjeta ministarag. Nikolu [piri}a.

30. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu Sv. apost. Petra i Pavla u Kalinoviku.

31. Na Lazarevu subotu prisustvovao litiji i Ve-~erwem u hramu sv. Vasilija Ostro{kog u Do-briwi, te blagoslovio vrbicu.

April1. Na praznik Cvijeti sluìo sv. Liturgiju u

hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Mo-krom.

2. Na Veliki ponedeqak sluìo Liturgiju Pre-|eosve}enih darova u manastiru Ravna Roma-nija.

3. Na Veliki utorak sluìo Liturgiju Pre|eo-sve}enih darova u hramu sv. apostola Petra iPavla.

4. Na Veliku srijedu sluìo Liturgiju Pre|eo-sve}enih darova u hramu Preobraèwa Go-

spodweg u Novom Sarajevu.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuprimio u posjetu direktorku sarajevske kan-celarije Fondacije Konrad Adenauer g|icuKristinu Krauze.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuprimio u posjetu ~lanove inicijativnog odbo-ra za podizawe crkve na Jahorini.

5. Na Veliki ~etvrtak sluìo sv. Liturgiju u hra-mu sv. Arhangela Mihaila i Gavrila u Sarajevu.- U Sabornoj crkvi u Sarajevu sluìo Velikobdenije sa ~itawem dvanaest Strasnih jevan-|eqa.

6. Na Veliki Petak, u hramu sv. proroka Ilije uSokocu sluìo Ve~erwe sa izno{ewem Pla-{tanice.- U hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Pala-ma sluìo velikosubotno jutrewe sa Statijama.

7. Na Veliku Subotu i Blagovijesti sluìo sv.Liturgiju u kapeli Bogoslovskog fakulteta iBogoslovije u Fo~i i pri~estio studente Fa-kulteta i u~enike petog razreda Bogoslovije.

8. Na praznik Vaskrsewa Hristovog, sluìo sv.arhijerejsku Liturgiju u Sabornoj crkvi u Sa-rajevu, uz sasluèwe sve{tenika i |akonaMitropolije dabrobosanske. Sv. Liturgiju jedirektno prenosilo nekoliko radio i tele-vizijskih ku}a.- U hramu sv. Apostola Petra i Pavla u Rudomsluìo Pashalno Ve~erwe, sa ~itawem Jevan-|eqa na vi{e jezika.

9. Na Vaskr{wi ponedeqak sluìo sv. Liturgijuu hramu sv. proroka Ilije u Sokocu.- U predsjedni~koj rezidenciji Konak u Sara-jevu pozdravio goste na Vaskr{wem prijemu,koji su zajedni~ki organizovale Mitropolijadabrobosanska i Vrhbosanska nadbiskupija,kojem je prisustvovao veliki broj stranih di-plomata, predstavnika me|unarodnih organi-zacija, predstavnika doma}ih vlasti itd.

10. Na Vaskr{wi utorak sluìo sv. Liturgiju uhramu Vaznesewa Gospodweg u Podgrabu.

13. Na Isto~ni petak, sluìo sv. Liturgiju u hra-mu sv. Makarija patrijarha srpskog u Pa{tanBrdu kod Rudog.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuprimio u posjetu delegaciju Narodnog sobra-

� � � � � � � � �

5

��

wa Makedonije, predvo|enu predsjednikom g.Qubi{om Georgijevskim.

15. Na Tominu nedequ sluìo sv. Liturgiju u ma-nastiru Dobrunu.

19. U Sarajevu predsjedavao 43. redovnom sjednicomskup{tine Me|ureligijskog vije}a BiH na kojoj jepredao du`nost predsjednika MRV g. MustafiCeri}u, reisu Islamske zajednice BiH.- Sa ostalim ~lanovima Me|ureligijskog vije-}a BiH posjetio ~lanove Predsjedni{tva BiH.

28. Na takmi~ewu iz Pravoslavne vjeronauke usvetosavskom domu u Sokocu, uru~io nagradenajuspje{nijima me|u pedeset u~enika deve-tih razreda, predstavnika osnovnih {kola izEparhije Dabrobosanske.

29. U hramu sv. Trojice u Obrenovcu sluìo sv. Li-turgiju i uru~io orden sv. Save direktorufarmaceutske ku}e Vetfarm g. Mihajlu Tomi}u.

Maj3. U manastiru Leli}u kod Vaqeva sluìo sv.

Liturgiju povodom proslave sv. Nikolaja srp-skog.

5. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio u posjetu direktorku dobrotvornog dru-{tva iz italijanskog grada Kreme g|u FriduBarbasa.

6. Na praznik sv. Velikomu~enika Georgija, a po-vodom hramovne slave, sluìo sv. Liturgiju uhramu sv. Georgija u Trnovu, prelomio slavskikola~ i odrào mali pomen na grobu oca Ne-deqka Popovi}a.

12. Na praznik sv. Vasilija Ostro{kog sluìosv. Liturgiju u kapeli Bogoslovskog fakulte-ta i Bogoslovije u Fo~i i prelomio slavskikola~ povodom slave ovih dviju {kola, a po-tom prisustvovao sve~anoj akademiji te do-djeli diploma i nagrada.

13. Sluìo sv. Liturgiju u hramu sv. Trojice u Ro-gatici i u ~in prezvitera rukopoloìo |ako-na Marka Male{a.

14.-24. U Patrijar{ijskom dvoru u Beogradu u~e-stvovao u radu Svetog Arhijerejskog SaboraSrpske Pravoslavne Crkve.

17. Na Spasovdan sluìo sv. Liturgiju u istoime-nom hramu u Vardi{tu, prelomio slavski ko-la~ i blagoslovio usjeve.

27. Na praznik Silaska Sv. Duha na Apostole,sluìo sv. Liturgiju u manastiru Svete Troji-ce u Vozu}ici kod Zavidovi}a, prelomioslavski kola~ i osve{tao novo zvono.

29. Na Duhovski utorak, povodom eparhijskog da-na, slave op{tine i Kola srpskih sestarasluìo sv. Liturgiju u Vr{cu, Eparhija banat-ska.

Jun1. Prisustvovao otvarawu riznice u manastiru

Bawi kod Priboja.2. Izvr{io veliko osve}ewe manastira Oraho-

vica u Maì}ima kod Priboja, Eparhija mile-{evska, i sluìo sv. Liturgiju.

3. Na nedequ Svih svetih sluìo sv. Liturgiju uhramu sv. Trojice u Ozerkovi}ima i u ~in |a-kona rukopoloìo Du{ka Lalovi}a iz Rudog.

4. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio delegaciju Savjeta Evrope na ~elu sa Vi-sokim Komesarom za qudska prava g. TomasomHamambergom.

7. U Domu vojske u Sarajevu prisustvovao jubi-larnom koncertu Kamernog hora Odsjeka zacrkvenu muziku i pojawe Muzi~ke akademije uIsto~nom Sarajevu.

10. U hramu sv. Trojice u Blagaju sluìo sv. Li-turgiju i u ~in prezvitera rukopoloìo |ako-na Du{ka Lalovi}a.

11. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio u opro{tajnu posjetu g. Petera Bas Bakera,vi{eg zamjenika Visokog predstavnika u BiH.

14. Povodom zajedni~ke ispovijesti i pri~e{}asvih sve{tenika Mitropolije dabrobosanskesluìo sv. Liturgiju u manastiru Dobrunu, apotom odrào predavawe na bratskom sastan-ku sve{tenstva.

16. Povodom obiqeàvawa Dana odbrane sarajev-sko-romanijske regije, sluìo sv. Liturgiju ipomen za poginule borce u manastiru RavnaRomanija.

17. Sluìo sv. Liturgiju u hramu Ro|ewa Presve-te Bogorodice u Bugojnu.

18. U Bawaluci prisustvovao potpisivawu ugovo-ra izme|u Bogoslovskog fakulteta u Fo~i iVlade Republike Srpske.

21. U Zemaqskom muzeju u Sarajevu prisustvovaoprijemu povodom opro{taja Visokog predstav-nika Kristijana [varc [ilinga.

28. Na Vidovdan, osve{tao temeqe hrama sv.kneza Lazara u Dowem Malovanu i sluìo sv.Liturgiju.

29. U Sokocu predsjedavao 18. redovnom sjedni-com Eparhijskog upravnog odbora Mitropolijedabrobosanske.

Jul1. U Romanijskoj Lazarici - hramu sv. proroka

Ilije u Sokocu, povodom 15. Vidovdanskog sa-bora na Romanijskom Kosovu, sluìo Sv. Li-turgiju, prelomio slavski kola~ i besjedio nasve~anoj akademiji.

2. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio u posjetu delegaciju gr~ke op{tine Larisa.

4. U Ambasadi Sjediwenih ameri~kih dràva uSarajevu prisustvovao prijemu povodom Dananezavisnosti.

7. Na praznik Ro|ewa sv. Jovana Krstiteqa, po-vodom hramovne slave, sluìo sv. Liturgiju uBiqe{evu, u ~in |akona rupoloìo NemawuManxi}a iz Miqevine i prelomio slavskikola~.

8. U Sarajevu prisustvovao ru~ku kod Visokogpredstavnika u BiH Miroslava Laj~aka.

11. Na praznik sv. novomu~enika dabrobosanskih,sluìo sv. Liturgiju u manastiru Dobrunu i u~in |akona rukopoloìo Bo{ka To{ovi}a izSarajeva.

12. Na praznik sv. Apostola Petra i Pavla, povo-dom hramovne slave i stogodi{wice crkve,sluìo sv. Liturgiju u Borikama i prelomioslavski kola~.

13. Osve{tao temeqe novog hrama u Brankovi}i-ma kod Borika.

14. Osve{tao obnovqeni hram sv. Nikolaja u Go-stovi}u kod Zavidovi}a i sluìo sv. Liturgiju.

15. Osve{tao hram sv. Save u Dowoj Lijesci kodVi{egrada i sluìo sv. Liturgiju.

21. Na praznik sv. Prokopija, povodom hramovneslave i stopedesetgodi{wice hrama, u Viso-kom sluìo sv. Liturgiju i prelomio slavskikola~.- Na Palama, povodom Krsne slave SOD “Jaho-rina”, prelomio slavski kola~.

23. Na poziv premijera Gr~ke Kostasa Karamanli-sa i predsjedavaju}eg Savjeta ministara BiHNikole [piri}a prisustvovao otvarawu zgra-de Zajedni~kih institucija BiH u Sarajevu.

26. U Lukavici prisustvovao sjednici Skup{tineOp{tine Isto~no Novo Sarajevo.- U Bolnici Kasindo prisustvovao primopre-daji medicinskih aparata doniranih od stra-ne Vlade Republike Gr~ke.

28. U Sabornoj crkvi u Sarajevu odrào petnae-stogodi{wi parastos Jovanu Ra{kovi}u.

��

��

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

BO@I]NA POSLANICA

NIKOLAJPO MILOSTI BO@IJOJ, SRPSKI PRAVOSLAVNI

MITROPOLIT EPARHIJE DABROBOSANSKE,SVEM SVE[TENSTVU, MONA[TVU I SVIMA

DUHOVNIM SINOVIMA I K]ERIMA NA[IM,OD BOGOMLADENCA BLAGODAT, MILOST,

MIR I BLAGOSLOV,SA SVERADOSNIM I DREVNIM POZDRAVOM:

MIR BO@JI - HRISTOS SE RODI!

Veliki praznik HRISTOVORO\EWE do~ekuje se i slavi saposebnom rado{}u. Do~ekuje sepesmom: “Slava Bogu na visini, ana zemqi mir, me|u qudima dobravoqa” (Lk 2,14). Radujemo se Hri-stovom Ro|ewu, jer je prorekaoprorok: “Iza}i }e {ibqika izstabla Jesejeva, i izdanak iz ko-lena Wegova izniknu}e. I na we-mu }e po~ivati Duh Gospodwi,Duh mudrosti i razuma, Duh save-ta i sila, Duh znawa i straha Go-spodwega” (Is 11,1-2).

Vreme pre Hristovog ro|ewa,sa moralne strane, je kao jaka zi-ma u kojoj su du{e potamnele, “jer}e po}i svako svojim putem” (Ps53,6). Koliko leda i studeni gre-ha be{e u tim narodima zalaze}egsunca. Kod wih be{e vi{e vrstagordosti, kao: rasna, tehni~ka,organizaciona, filosofska,kwi`na i druge. Sve wihove gor-dosti su neka vi{e, a neka mawe,ve{tine qudske.

Nema sumwe, Gospod Bogomla-denac do{ao je u vremenu kada jenajpotrebniji, jer studen greha jesve vi{e okivala sva~ije srce idu{u, zaustavqala narodni pro-gres, ometala narodno blagosta-we. Kao da tada nije bilo izgledaza veselo i plodno prole}e, ali

se ipak o~ekivalo. Prorokovanoje da }e prole}e do}i, promenenastupiti i kod mnogoboà~kogsveta. Da }e Bogomladenac zagre-jati hladna srca mra~nih du{a.

ISPUWEWE OBE]ANOG

Uo~i Boì}a svi o~ekujemone{to zna~ajno. Do{ao je dan ka-da su crkvena zvona objavila do-lazak Hristov, kada su srca na{azaigrala i kada su se pripremaliputevi Gospodwi. To je na 800. go-dina pre r|ewa Hristovog pred-

skazao prorok Isaija: “Nesazna-tivi, Nadsu{tastveni, Nevidqi-vi bi}e ro|en od ène kao Dete”(sr. Is 52,4). Dakle, nasta vremena{e duhovne radosti, i po~esmose u radosti pozdravqati: “Hri-stos se rodi” i “Zaista se rodi”!

Sada }e mo se najboqe setiti ioceniti {ta predstavqa zemqazimi? Ona predstavqa mrtvacapoloènog u grob, pokriven be-lim pokriva~em. Studen i mrazobitavaju svuda; drve}e zale|eno,mrtvo. Uzalud se napreèmo daoslu{nemo cvrkut ptica, ali gane ~ujemo. Na moralnom planu,ovako biva sa starozavetnim sve-tom. Pretpotopski i poslepo-topski svet prolazi. Ro|ewemHristovim Novi Adam - Hristos- zamewuje palog Adama blagove-{}u o ro|ewu od Djeve Marije.Svojim ro|ewem, Kr{tewem uJordanu, Svojim stradawem, Smr-}u, Vaskrsewem, Vaznesewem i sana{im telom sedawem na presto-lu, sa desne starane Boga Oca. Do-{lo je vreme kada se ponovo mo-limo: “Gospode, greh mladostimoje i neznawa moga ne spomeni;po milosti Tvojoj pomeni me Ti,radi dobroote Tvoje, Gospode”(Ps 24,7; sr. Is 54,4).

PROLE]ENOVOZAVETNE CRKVE

Hristovim Ro|ewem je nastaloprole}e Novozavetne crkve i svese budi. Jevan|eqem Hristovimpo~iwe novi ìvot. Sunce - Go-spod Hristos - zagreva svaku ve-ruju}u du{u. Beli pla{t duhovnehladno}e nestaje zagrevan blago-da}u Boìjom. Ponovo ùborepotoci Jevan|elskih vrlina, isve se pokre}e silom Boìjom daprilazimo Wemu. A mi kao veru-ju}i sebi govorimo: “Uzmimo sr-

6

��

��

ca na{a u ruke na{e i podignimoih ka Bogu”. To su na{a ozra~ja,na{a veli~ina i osvetqavawenas i drugih. Tako, sve se obla~i unovu ode}u, u ìvot u Bogu i poBogu. Isto tako, upitajmo se: Koprobudi iz dubokog sna zaspalucaricu- zemqu, da bi ponovo pro-na{la svoju lepotu, svoju lepoukra{enu skupocenu ode}u?

Mi u Novozavetnoj crkvi sve-doci smo dejstva zemqine sile.Vitlejemski Bogomladenac i kaoDete i kao odrasli razgoni ma-gle, zagreva zemqu, budi cve}e ra-znih boja i mirisa, pokre}e p{e-ni~na zrna, ulazi u ko{nice tru-doqubivih p~ela, sagorevaskrivnice raznoraznih trutova.

GOSPOD HRISTOS JESVE PRISUTNIJI

ME\U NAMA

Hristovim Ro|ewem svuda isvagda se unosi svetlost, radost,ìvot, toplina, propoveda se no-va nauka i ~ine ~uda. Prisutni suuvek konstatovali da se “ovakone{to do sada nije videlo u Izra-iqu”. On je Onaj koji “trske stu-~ene ne}e prelomiti i svetilazapaqena ne}e ugasiti, dok prav-da ne odrì pobede. I u ime We-govo uzda}e se narodi” (Mt12,20-21). Tako|e, prorok Isaijagovori: “Bog je spasewe moje,uzda}u se i ne}u se bojati, jer mije i sila Gospod Bog, On mi jeSpasiteq. Sa rado{}u }e te cr-piti vodu sa izvora Ovoga spase-wa” (Is 12,2-3). On svojom Bo-ànskom silom mewa, obnavqa,posve}uje, a mi se verom svojomizlaèmo tome uticaju. Proveri-mo aparat svoje du{e kao {to suto ~inili Srbi svetiteqi, da bismo postali ugodni za shvataweBoìje sile. Zategnimo ìce

svoje du{e da bi smo uhvatili ta-lase, da bi smo postali apostolibar u malome, apostoli ìve Cr-kve Hristove. U~inimo to da bismo probudili jadno ~ove~anstvou ovom tu`nom vremenu sveta iEvrope kojoj pripadamo, ~e{}eponavqaju}i onu molitvu: “Carenebeski... do|i i useli se u nas io~isti nas od svake ne~istote ispasi Blagi, Du{e na{e”.

ÔVEKBO@IJA TVOREVINA

VEOMA JE SLO@EN

ôvek se ra|a i ìvi sa mno-{tvom nagona i potreba, kao i upogledu intelektualnosti iprohteva. Ima potreba telesnihi potreba duhovnih, umetni~kih,estetskih i moralnih. Zadovoqe-we prvih stvara ìvot: biqni,ìvotiwski, ìvot bez duhovnihte`wi, bez ideala, bez vi{ih ci-qeva, {to u strogom smislu nijeìvot nego ìvotarewe. To jegrubi, niì ciq ìvota. U ta-kvom ìvotu, kada do|e do nega-tivnih posledica, qudi ne traèBo`ju pomo}, nego se obra}aju ra-znim vra~arama, i time stvarajusebi jo{ vi{e du{evne te{ko}e.Takve pozivamo sa ovoga svetogamesta da se tih gluposti odmahostave i kao pokajnici, kao slikai prilika Boìja, vrate svomeTvorcu i svojoj Crkvi, koja je ba-wa wihovog ponovnog du{evnohpreporoda.

Uz pomo} nauke narod svojimradoznalim umom, svakim novimpokolewem sve boqe i boqe, upo-znaje nau~na dostignu}a svoga ra-da. Ta~nije ~ovek odre|uje svojesposobnosti i postaje iskusniji uupravqawu prirodnim silama.Ali to nije sve!

ôvek nije samo posmatra~svetske drame. On je lice koje dej-

stvuje i neposredni je wen u~e-snik. On je moralno bi}e. Nepo-re~eno je da je lak{e o~vrsnutiqudski i fizi~ki organizam,u~initi ga izdr`qivijim, okret-nijim, bogatijim, tj. obogatiti umraznovrsnim znawima, razvitiukus za lepo, nego izgraditi u se-bi ~vrst moralni ìvot, moral-ni karakter, uputiti sebe na tra-èwe ve~ne pravde i du{evne le-pote.

^VRST MORALNIKARAKTER

Upravo ovo je najglavnije u ~o-vekovom ovozemaqskome ìvotu.Rimski mudrac Epiktet veli:“U~ini}e te veliku uslugu drà-vi ako podiète visoka zdawa.Postarajte se da uzdiète du{eva{ih sugra|ana, zato {to je bo-qe ako se qudi sa visokom du{omsme{taju u malene kolibe, nego-li ako se niske du{e kriju uogromnim dvorovima!” A u veziizgradwe ~ovekove moralneli~nosti Ruso veli: “Velika{moè biti svako, ali biti ~ovek,nije svaki u stawu bez odluke svo-je slobodne voqe”. Sveti TihonZadonski kaè: “Nema slavnijepobede od pobede nad samim so-bom”, dok Toma Kempijski dodaje:“Ko samoga sebe drì u pot~iwe-nosti tako da se grubi instiktipokoravaju razumu, a razum u sve-mu da se pokorava Bogu, taj je pra-vi pobednik nad sobom i taj je go-spodar sveta”.

Sjenkijevi~, u kwizi “�� ” (Kuda ide{ Gospode), pi-{e o hri{}anskim, ne tako ~e-stim, duhovima u Rimu koji je uvreme Neronovo hu~ao od vreve,od trijumfalnih pohoda i para-da, od dvorskih intriga i poli-ti~kih borbi, od gladijatorskihigara i utakmica svake vrste, a u

7

��

svemu tome su u~estvovali raznislojevi rimskog stanovni{tva.Naime, rimski plemi} Petroni-je posetio je jedan hri{}anskidom. Prvo {to mu je palo u o~ibio je taj hri{}anski mir. Doma-}in ku}e Aulije Plaucije, zra-~io je mirom kao i wegova èna,wegov sin~i} i wegova usvojeni-ca, devojka Ligija; u domu je vladoneki sjaj, “neka blagost i neka vr-lina... koja je poticala iz ìvotakojim je upravo ìvela ta poro-dica”. Kada je Petronije video iosetio sve to, prosto su mu se ote-le re~i: “Kako je razli~it va{svet od sveta kojim vlada na{ carNeron”!!!

Obra}aju}i se svima vama, bra-}o i sestre na prostoru eparhijedabrobosanske i {ire od we, kaoi na{oj bra}i koja su napustilasvoja ogwi{ta i oti{li u dalekisvet, èlim vam da ìvite po ve-ri va{ih otaca, po veri svoje Cr-kve. Da svugde budete primer zaugled, da se se}ate i materijalnopomaète svoju Crkve, da obnovi-mo na{e poru{ene i o{te}eneCrkve, kao i da pomaète svojubra}u u svojoj zemqi. Da ozbiqnorazmi{qate o povratku u svoj za-vi~aj. Tamo gde ste uvek }e te bi-ti tu|inci i do{qaci, a na svo-jim ogwi{tima doma}ini. Sa mi-slima u ovoj na{oj Boì}noj po-ruci èlim da svima ~estitampraznik Hristovog Ro|ewa sa po-zdravom:

HRISTOS SE RODIi

VAISTINU SE RODI!

Sre}na vam i Bogom blagoslo-vena nova 2008. godina

Mitropolit

dabrobosanski

Nikolaj

BO@I]NA PORUKA

�� !!"# ��

Va{e Eminencije,Va{e Ekselencije,Dame i GospodoPraznovawe Hristovog Ro|ewa je radost svih

hri{}ana. Za nas hri{}ane je radost i kada mu-slimani i Jevreji praznuju svoje svetkovine, jersvi ti praznici donose izobiqe radosti, bogat-stvo mira, riznicu duhovnih plodova delotvornihi o~iglednih.

Svi mi u sebi otkrivamo darove Boìje, bla-godat Boìju. Darovi su mnogi, pa je me|u wimakao dar Boìji i vlast. Vlast je potencijalnomo}no sredstvo ako se vr{i pravilno. To je moli-tvena atmosfera vlastodr{ca u kojoj wegova du-{a ìvi qubavqu prema Bogu i bli`wem komesluì. Pravilnom upotrebom vlasti, tim daromBoìjim, vlastodràc sve dovodi u red, spre~avasvaku nevoqu, otklawa prepreke, prekr{aje, sveupravqa na dobro; {tavi{e. moè da postigne ve-like i ~udesne stvari.

Dok govorim o vlasti kao Boìjem daru, govo-rim o temi koja je za nas ovde od presudnog zna~a-ja. Postavqam pitawe, da li znamo {ta je vlast,kako da je upotrebqavamo, a da se o dar vlasti neogre{imo? Kada smo bili deca stariji su nas u~i-li da po{tujemo i uvaàvamo vlastodr{ce i po-koravamo se vlasti, ali i da se u~imo kako }emovlast pravilno koristiti jer je vlast boànskidar! Ali ako put vlastodr{ca nije ispravan onnikada ne}e sti}i ni do Boga ni do qudi.

Nedavno je o situaciji u na{oj zemqi jedanbritanski profesor rekao: “Ustavna kriza je iza-zvana ne konsultuju}i se ni sa politi~arima nisa javno{}u, poku{avaju}i da kod dràvnih in-stitucija Bosne i Hercegovine, radikalno pro-mjeni okvir Dejtonskog mirovnog sporazuma”(Glas Srpske, Bawa Luka, 22. novembar 2007. godi-ne, strana 32). Na ovakav na~in ne gradi se mir ujednoj dràvi, niti stvara poverewe ili dobravoqa me|u qudima.

Vlast koja po~iva na moralnim na~elima jestevlast od Boga, Boìja vrlina i blagodat. Takvavlast ima podr{ku Bogomladenca Hrista. Nasu-prot ovome stoji vlast koja se pre moè ocenitikao bezvla{}e. Bezvla{}e je ono {to je u~iniozloglasni car Irod ubiv{i 14.000 nevinih vitle-jemskih mladenaca da bi Hrista ubio. Na vlastkakva je bila Irodova, samovoqna i zlo~ina~ka,treba reagovati na trezven na~in, jer jevan|elistLuka beleì re~i svetoga apostola Petra i osta-lih apostola: “Bogu se treba pokoravati vi{e ne-go qudima” (Dap. 5,29). Svaka vlast je od Boga iona ozna~ava moralni poredak me|u bra}om.

Gospod Hristos je uveo u ovaj svet svoje zakonene radi ru{ewa op{teg gra|anskog poretka, negoradi ispravqawa i poboq{awa istog. Sveti apo-stol Pavle, kao propovednik Jevan|eqa me|umnogobo{cima, govori o ovome u najzgodnijemtrenutku. Kada je izloìo slu{aocima razne po-stavke hri{}anske filosofije ohrabrio ih je daìve u miru sa prijateqima i neprijateqima, na-u~io ih je da budu korisni svima. Pokrenuo je ì-vot doli~an an|ela, ugasio gwev, oborio oholosti potpuno smek{ao wihova srca. Tek tada im jepredloìo pouku o vlastodr{cu i pokravawu vla-stima (Rim. 13).

Svima vama èlim da najtoplije zahvalim, na`rtvi i trudu oko posete a na{im pravoslavnimvernima i kliricima jo{ jednom i ovom prilikom{aqem iskrene ~estitke raduju}i se sa svima vama.

Sve pozdravqamo radosnim pozdravom praznika:��

i��

Svima èlimo i ~estitamo Bogom blagoslove-nu Novu 2008. godinu.

O Boì}u 2007. godine

Mitropolit

dabrobosanski

Nikolaj

8

��

BOGOÔVEÂNSKI KONZERVATIZAM INEKI NA[I CRKVENI MODERNISTI

Suvi{e je ostarela zemqa,suvi{e su ostarela nebesa,suvi{e je ostareo svet;

odavno je iza{ao iz ruku Boìjihi ~ovek kida sebe u kavezu mate-rije, i ri~e od uzdaha srca svog.Ovakav kakav je: deformisan ionakaèn, svet je suvi{e uvre-dqiv za izmu~enog ~oveka. Izra-navqen, ~ovek izlazi iz starog iulazi u novi, noviji i najnovijibunt. Dok mu mnogonamu~eni duhkqu~a na stra{noj temperaturistradawa, on snuje razne moder-nizme i poku{ava da pomo}u wihoslobodi sebe ostarelog sveta.No sve su to samo flasteri narascvetanim ìvim ranama. Pre-duboka je bolest sveta, i ~ovek jojnikako ne moè dohititi koren iukloniti. Potrebno je bilo, neo-phodno je bilo da Bog si|e u telo,u materiju, da prona|e koren bo-lesti sveta, i i{~upa. Tajanstve-ni Gospod Isus je to u~inio. UWemu je po~elo obnovqewe osta-relog sveta i oboèwe |avoima-nog ~oveka. To je proces dubokoli~an i duboko saboran. On se vr-{i putem mnogobrojnih bogo~o-ve~anskih podviga. Gospod Isusvra}a ~oveka dopadnom Adamo-vom stawu, dopadnoj bogoobra-znosti wegovoj, predgre{nostisveta. Spasiteq je do{ao da ~ove-ka vrati ne Mojseju, ne Avraamu,ve} dopadnom Adamu, koji je savìveo u Sv. Trojici. Vaspostavi-ti bogoobraznost adamovsku - toje ciq Hristov, to je ~e`wa pra-voslavnih koji ~eznu i uzdi{u udrevnu dobrotu izobraziti se.Sredstva su za to blagodatno-bo-go~ove~anska. Spasonosni je pod-vig Hristov: vratiti ~oveka Bo-gu, vratiti ga temequ, sa koga gaje greh odbacio. To sa~iwava bo-go~ove~anski konzervatizam

Hristov. Apostoli su to shvati-li i Sv. Oci sa wima: ukoliko ~o-vek Hristom ide unazad ka svomepo~etku, utoliko ide unapred kasvome zavr{etku, jer je Hristospo~etak i svr{etak, alfa i ome-ga.

Neki na{i crkveni moderni-sti neprestano uvoze sa Zapada una{u sredinu neke rimokato-li~ko-protestantske moderni-zme. I u ime tih ko`nih moderni-zama oni ~ine bu~ne pohode pro-tiv blagodatno-bogo~ove~anskogkonzervatizma Pravoslavne Cr-kve. Ne treba se varati: rimoka-tolici su najradikalniji moder-nisti, jer su temeq Hri{}anstvapreneli sa ve~nog Bogo~ovekaHrista na trule`nog ~oveka pa-pu. I to proglasili za najglavni-ji dogmat. A protestanti su samopoduhvatili taj dogmat i razra-dili ga do stra{ilnih detaqa.

Pravoslavqe ìvi i dela uznaku bogo~ove~anskog konzerva-tizma: oslawaju}i se na apostol-sko-svetoota~ku pro{lost, ono~ini korak po korak u neizvesnubudu}nost. I ~ine}i tako ispu-wava zavet Hristov. Kada “Hri-{}anski @ivot” opomiwe i po-ziva: nazad ka Apostolima, nazadka Sv. Ocima, nazad kroz wih kaGospodu Isusu za pravoslavnoghri{}anina to zna~i: napred kanezamenqivom Gospodu Isusu!

Putevi Crkve - putevi su Go-spodwi: prokletstvo poraàvaone koji ih kvare (sr. Dap. 13,10).Ko sam ja, a ko ti, da samopouzda-no putimo puteve Crkve krozistoriju? To je blagodatni pozivduhonosnih otaca: Sv. SerafimaSarovskog, Sv. Prohora P~iw-skog, Sv. Save, Jovana Kron{tat-skog. A na{ je poziv da za wimaidemo molitveno i smireno, semako ne èlimo da polugom gordo-sti izbacimo sebe iz saborne za-jednice sa Crkvom. Nikakav mo-dernisti~ki salto mortale nije uduhu Pravoslavne Crkve. Spre-ma{ li se da u~ini{ korak una-pred, osvrni se, oslu{ni {ta tiDuh Sveti savetuje kroz bogono-sne Oce i Sv. Vaseqenske Sabo-re. Ne osvrne{ li se, ne oslu-{ne{ li, ne poslu{a{ li - sebestavqa{ iznad Vaseqenskih Sa-bora, i time na sebe zgr}e{ svewihove anateme.

Ako na{a Pomesna Crkva è-li da ostane Pravoslavna i da idenapred, ona to moè jedino akokorak koji ho}e da u~ini napred,u~ini saborno: sa svima Aposto-lima, sa svima Mu~enicima, sasvima Ispovednicima, sa svimaSvetim Ocima.

��$��%�� &��

9

��

10

��

CARSTVO NEBESKO, BO@IJE

K��

�� !�� "��#�

Ono je unutra u nama$�� %� � ��

�� &�� '�� $�� (�� "��#�

Carstvo Boìje ima mnogo stepena)��

�� * �� +�� ,��#�

"�� !�� +��-.�/0#� ( � �� 12� �� 3� �� 4 �� -5�/#� ( �� 1 2 �� 4 - 6��-7�5-#� 8�� %� ��

9�� *�� 6�� "� �� 6� � �� :� �� ;�� <�� =

$� � �� 3� �� 9�� !�� +� �� 9��#�

+�� "�� >�� %� � �� !�� "��#�

Carstvo nebeskosa trudom se osvaja

?�� 1 �� 2$� �� 4 "�� -7�-.#�

)�� 1 �� #� ��

(�� @��)��

��

9�� =3�� %�� 3�� 1 2>�� 4 +�� --�-/#� 9�� =3�� ;�� ,� �� = 8� �� ;�� 1 3�� & �� *�� 8� �� & � �� ! � �� & � � � �� 9��#�

Carstvo Boìje nije nagradaza dela ve} milost Boìja

!�� A�� 1 26� �� %�� 1�� 4 '��-0�-B#� "�� >�� !�� +�� $� ��#�

Bog zove na gozbu u Carstvo Svoje*��

�� @�� %�� @�� %�� $� �� 8� �� "�� #�

'�(�� )��*��

11

��

O SMIREWU

Prvo smirewe se sastoji utome da neko brata svogasmatra razumnijim od se-

be i da ga u svemu vidi savr{eni-jim. Jednostavno, kao {to je re-kao onaj sveti: (Smiren je onaj kosebe smatra) “niìm od svih”.Drugo se smirewe, pak sastoji utome da se Bogu pripisuju sviuspesi. Ovo je savr{eno smirewesvetih, koje se prirodno ra|a udu{i od ispuwavawa zapovesti.Kao {to se grane drve}a, posedu-ju}i mno{tvo plodova, savijajuna dole i povijaju, a grane na koji-ma nema plodova - pruàju u visi-nu i rastu pravo (a postoji i ta-kvo drve}e koje ne daje ploda dokwegove grane rastu uvis; ako, pak,neko uzme kamen i obesi ga o wih,poviv{i ih na dole, ono dajeplod), tako i du{a donosi plodkada se smirava. I {to vi{e rodadonosi, vi{e se smirava. I svetise utoliko vi{e smatraju gre-{ni, ukoliko su bliì Bogu.

Se}am se, jednom smo govorilio smirewu. Jedan od uglednih gra-|ana iz Gaze se ~udio slu{aju}ina{e re~i o tome da (~ovek) samsebi izgleda sve gre{niji ukoli-ko se vi{e pribliàva Bogu. Onje rekao: “Kako to moè biti”. Ine shvataju}i, hteo je da sazna {tazna~e te re~i. Ja sam mu rekao:“Gospodine na~elni~e, reci mikakvim se smatra{ u svome gra-du”. A on mi re~e: “Smatram dasam veliki i prvi u gradu”. A jamu rekoh: “Ako po|e{ u Kesariju,kakvim }e{ se tamo smatrati”.On je odgovorio: “Za posledwegod tamo{wih plemi}a”. “A ako,pak,- kaèm mu opet,- krene{ u

Antiohiju, kakvim }e{ se tamosmatrati”. “Tamo bih,- odgovo-rio je on,- sebe smatrao jednim odprostih (qudi)”. “A ako,- kaèmmu ja,- po|e{ u Carigrad, i pri-bliì{ se caru, kakvim }e sesmatrati”. On je odgovorio: “Bi-}u kao siromah”. Tada sam mu jarekao: “Pa eto, tako i sveti: {tose vi{e pribliàvaju Bogu, sve

vi{e sami sebi izgledaju kao gre-{nici”. Videv{i Gospoda,Avram je sebe nazvao prahom i pe-pelom (Post. 18,27), a Isaija jerekao: Bedan i ne~ist sam ja (Is.6,5). Isto tako, {ta je rekao Da-nilo kada se na{ao u jami sa lavo-vima i kada je od Avakuma, koji muje rekao: “Primi hranu koju ti jeBog poslao”, prihvatio hleb?

Odgovorio je: Seti me se, dakle,Bog (Dan. 14, 36-37). Vidi{ li ka-kvo je smirewe bilo u wegovomsrcu! Jer, iako se nalazio u rovusa lavovima i nije bio povre|en,i pri tom ne jedanput, nego dva-put, on se ipak za~udio rekav{i:Seti me se, dakle, Bog.

Vidite li smirewe svetih, ikakvo je nastrojewe wihovih sr-daca! Oni su, izbegavaju}i slavu,iz smirewa odbijali ~ak i kad ihje Bog slao u pomo} qudima. Kao{to onaj koji je odeven u svilu be-ì ako na wega stavqaju ne~isteprwe, kako ne bi uprqao svojuskupocenu ode}u, tako i sveti, bu-du}i odeveni u vrline, beè odqudske slave, da se wome ne bi is-prqali. A oni koji traè slavuli~e na nagog (~oveka) koji upor-no ho}e da na|e makar i malu pr-wu ili bilo {ta drugo, da bi po-krio svoj sram. Tako nag od vrli-na traì slavu od qudi.

I tako su se sveti po smirewusvome otkazivali kad ih je Bogslao u pomo} qudima. Mojsije jegovorio: Molim te, izaberi dru-gog ja~eg od mene. Ja sam slabaglasa i mucav. (Izl. 4,10). Jeremi-ja je govorio: Ja sam dete (Jer. 1,6).I, prosto (re~eno), svaki od sve-tih je stekao smirewe, kako smorekli, kroz ispuwavawe zapove-sti. Kakvo je, (pak), samo smirewei kako se ono u du{i ra|a, niko nemoè re~ima izraziti. ôvek sewemu samo iz iskustva moè nau-~iti. Pomo}u re~i niko ga ne mo-è nau~iti.

Pouke ave

Doroteja

��

12

O SAVESTI

Stvoriv{i ~oveka, Bog je uwega posejao ne{to Bo-ànsko, kao neku toplu i

svetlu pomisao, koja deluje kaoneka iskra, prosve}uju}i um i po-kazuju}i mu {ta je dobro, a {tazlo. To se naziva save{}u, kojapredstavqa prirodni zakon. Tosu ti izvori koje je, kako su reklioci, kopao Isaak, a Filistejciih zatrpavali (Post. 26, 25). Sle-de}i ovaj zakon, tj. savest, patri-jarsi svi sveti pre napisanog za-kona, ugodi{e Bogu. Kada se pre-stupom greha zakopala i pogazilasavest, postao je neophodan pisa-ni zakon, postali su potrebnisveti proroci, postao je neizb-àn i sam dolazak Vladike na{egIsusa Hrista, kako bi se savestotkrila i uzvisila, kako bi seona zatrpana iskra oìvotvori-la kroz ispuwavawe Wegovih sve-tih zapovesti.

I od tada do nas stoji da li }e-mo je opet zatrpati, ili je pusti-ti da sija i da nas osvetqava, akojoj se budemo poviwavali. Mi, me-|utim, zatrpavamo svoju savestukoliko prenebregavamo ono{to nam govori. Ukoliko mi i da-qe ne izvr{avamo ono {to namgovori, ve} produàvamo da gazi-mo po woj, ona vi{e ne moè dagovori jasno od tereta koji leìna woj, nego, kao svetiqka kojasvetli iza zavese, po~iwe dastvari pokazuje crwim, nekakotamnijim. Kao {to u vodi zamu}e-noj mno{tvom muqa niko ne moèda prepozna svoje lice, tako i mipostepeno, posle u~iwenog pre-stupa, ne ose}amo {ta nam na{asavest govori. Tada nam se ~inida je skoro i nemamo. Ipak, ne po-stoji ~ovek koji nema savesti, jerje ona, kao {to smo ve} rekli, ne-{to Boànsko, i nikada ne pro-pada, ve} nam svagda napomiweono {to je korisno. Ali, mi to ne

ose}amo jer je, kao {to sam rekao,prenebregavamo i gazimo.

Stoga prorok oplakuje Jefre-ma i govori: Jefrem tla~i svogsuparnika i gazi sud (Os. 5, 11).Suparnikom se naziva savest.Stoga je i u Jevan|equ re~eno:Miri se sa suparnikom svojim br-zo, dok si na putu sa wim, da te su-parnik ne preda sudiji, a sudijada te ne preda sluzi i u tamnicuda te ne vrgnu. Zaista ti kaèm:ne}e{ iza}i odande dok ne da{ do

posledweg dinara (Mt. 5, 25-26).Za{to se, pak, savest naziva su-parnikom? Suparnikom se nazivazato {to se stalno suprotstavqana{oj zloj voqi i ukoreva nas{to ne ~inimo ono {to smo du-`ni da ~inimo. I opet ona nasosu|uje {to ~inimo ono {to netreba da ~inimo. Stoga je (Go-spod) i naziva suparnikom i zap-veda nam govore}i: Miri se sa su-parnikom svojim brzo dok si jo{na putu sa wim. Put je, kako govo-ri sveti Vasilije, ovaj svet.

Tako dakle, postarajmo se, bra-tijo, da ~uvamo savest na{u dok senalazimo u ovom svetu i ne dopu-stimo da nas izobli~ava u bilokojoj stvari. Ne gazimo je ni u ~e-mu, ~ak ni u najmawem. Jer, znateda od maloga dolazimo do prene-bregavawa i velikoga. Jer, nekomoè po~eti da govori: “[ta jeva`no ako kaèm tu re~? [tazna~i ako pojedem malo? [ta akopogledam na tu stvar”?. Od toga,dakle: ”[ta je va`no ovo”, ili:“[ta je va`no ono”, ~ovek primazlu i gorku ranu i po~iwe da pre-nebregava i velike i te{ke stva-ri, gaze}i svoju savest. I tako,postepeno napreduju}i, dolazi uopasnost da upadne u krajwu neo-setqivost.

Stoga gledajte, bratijo, da nezanemarujemo ono {to je malo.Gledajte da ga ne prenebregavamokao ne{to ni{tavno. To nije ma-lo, jer je rana, jer je r|ava navika.Budimo trezvoumni i brinimo seza ono {to je lako, dok je lako, dane postane te{ko. Jer, i uspesi igresi po~iwu sa malim i dovodedo velikog - ili dobra ili zla.Stoga nam Gospod zapoveda da ~u-vamo svoju savest. On kao da po-sebno nekoga uverava i govori:“Gledaj {ta ~ini{, jadni~e. Buditrezvouman”, miri se sa suparni-kom svojim dok si na putu sa wim.I pridodaje strahotu i opasnostte stvari govore}i: Da te ne pre-da sudiji, a sudija da te ne predasluzi, i u tamnicu da te ne vrgnu.I {ta jo{: Zaista ti kaèm: ne-}e{ izi}i odande dok ne da{ doposledwega dinara. Jer, savestnas izobli~ava, kao {to sam ka-zao, i u dobru i u zlu, i pokazujenam {ta da radimo i {ta da ne ra-dimo. Ona }e nas osuditi i u budu-}em veku. Stoga je i kazano: Da tene preda sudiji, i ostalo.

Pouke Ave

Doroteja

'�(�� +�� ,-��

MARA - MEJRIMA

Jedan primer, kako treba ~uva-ti svoju veru i narodnost.�� (��/

U lijepoj uskoj ravnici, selo je Slatina.Na kraju Slatine nalazi se niska ku}i-ca, tuj se rodila krasna |evoj~ica, koja

je na kr{tewu dobila ime Mara. Otac Jovan i ma-ti Petra umrli su, kad je Mari bilo ~etrnajestgodina; zvali su je Bjelogrli}i.

Mara po{to osta sama premi{qala je - ovoono, kako }e i |e }e? - Na jednom se odlu~i i do|eu varo{ Fo~u. Tu u varo{i pogodi se u slu`bu unekakva bega Muhamedanca.

Sa sela do}i u varo{, promjeniti seqa~ki ì-vot, te{ko je odmah... Elem, malo po malo i Marase nau~i na varo{ki ìvot... Jedino joj je te{ko,{to je u muhamedanskoj ku}i, pa morala sva{tatrpjeti!

Kako koji dan, sve su je vi{e nagovarale anu-me, da primi Muhamedanstvo! Ona se iznajpreopirala tome, ali - pre~a preteè.

Jednom }e re}i begovica:- A lijepa Maro! Samo da zna{ - uh, - dragog mi

alaha! Kako je lijepo biti turkiwa?... Mi ti go-spodujemo. Ni{ta ne radimo... Samo pijemo i jede-mo- a qudi nam se- {u}ur Bogu! - trude i mu~e, tenam donose. - Nijesmo ko vlahiwe... o {iju, predu,pletu, - {ta jo{ ne}e raditi? Pa de, moje djete po-tur~i se, pa }e{ biti i ti anuma - gospodova}e{ koi mi... Pa jo{, o, draga Maro! Na}i }emo ti jednogna{eg lijepog momka, pa }e{ s, wim biti sre}na. -Bi}e{ zadovoqna {to malo koja; samo prezri tajva{ krst. - su tri prsta... Odreci se - reci: “Boè!Oprosti mi, jer sam gre{na bila... Bila sam vlahi-wa, sad vidim da boqe grije tursko sunce” - o Ma-ro! Alah }e ti na{ oprostiti. I blago si tebi, akose potur~i{... jer Vlah je Vlah! - Ko krmci. - Svejedno draga anuma, re}i }e Mara, ja i ovako vjerujemu jednoga Boga... Najqep{e je: u kojoj se ko vjeri ro-

dio, u onoj, i neka ìvi... Ja anuma po{tujem i va{uvjeru- i nebih rada bila nekoga odvra}ati od svojevjere, {to nebi ko sam {}eo.

- Ajd ne budali krma~o! Ti ne zna{ kako jeslatka na{a turska vjera - nema je sla|e na duwa-luku! A ti se opet zateè{!?

- Meni je anuma slatka i moja vjera, isto kao itebi tvoja.

- Nemoj Maro, {}eri, da ti je slatka ta va{avla{ka vjera, jer Vlasi ni Bogu ne umiju blagoda-riti, kao mi... Na{a je vjera ~ista.. Mi se danaspo pet puta peremo i umivamo. Pet se puta Bogumolimo.

- Mi smo ~isti - vala Bogu! - re~e Mara svapocrveniv{i, - pa ne treba ni da se peremo!

- Vidi ti vla{ke krma~e! - A, od {ta smo mine~isti? Vi{e da nisi ni jednom take rje~i izgo-varala - prodera se begovica.

Mara u{u}e, a suza joj kanu na pod... pomisli usebi: “O suzo! Ti mi jedina budi na pomo}i u ovomte{kom isku{ewu u mu~ewu”...

- Kaza}u ve~eras begu, kako ti nije mrska na{avjera, - re~e begovica. Jeli de Maro?

- More{, kako, o}e{? Starija si pa ~ini, {tazna{, odgoviri Mara kroz pla~.

- A, {to pla~e{? Vi|e}e{, kad se potur~i{,kako }e{ rahat biti, onda ne}e{ plakati, nego}e{ od radosti sve pjevati.

- @iva se ne mislim potur~iti, a ako je mogu-}e mrtva, da se tur~im onda je drugo.

Begovica se na to zaàri, brzo do|e sebi, pri-|e Mari, pa je pomiluje govore}i:

- O kako se ti quti{ na tvoju begovicu! Ja tesjetujem ko, svoju, {}er. Da mi nijesi mila, ne biti to ni govirila... Poslu{aj me! Bi}e ti milo,kad ti da kadija novo ime, lijepa Mejrima. A, ne-ki }e te crnook zavoqeti i bi}e{ s, wim sre}na -presre}na. Slu{aj me budu}a slatka Mejrimo. Ah,kako mi je to ime milo! Gospodara mi Boga, od sa-da }u te vazda zvati Mejrimom.

- Zovi me begovice kako god o}e{, samo mi u mojuvjeru ne diraj; jer je ja po{tujem i ~uvam, pa nijesamrada, da me ko na moju vjeru vi~e... To nije lijepo!Ako sam i sirota, opet sam rada ~ista obraza o~uva-ti u mojoj pra|edovskoj vjeri, koja mi nadu polaè ikoja }e me izbaviti, svake bijede i napasti!...

- O slatka Mejrimo! Ti se quti{... @ao mi je,{to ti ne umijem sve kazati o na{oj lijepoj tur-skoj vjeri, a slu{aj ve~eras bega, pa }e{ vi|eti,{to }e ti on re}i... Zaista ti }e{ se kajati tijehsvojijeh rije~i, i znam, da }e{ me onda vi{e vo-qeti, nego sad.

- Da te volim vi{e nego sad {to te volim, tone}e{ nigda do~ekati!

- Dobro, dobro moja Mejrimo, vi|e}emo? Sad,ajde, te gledaj ve~eru, znam da }e beg do malo iz~ar{ije do}i.

Mara pokloni se i iza|e, otiru}i rukavomsvoje suze.

Blizu begove ku}e, bila je ku}a nekog bogatoghaxije, koji je drào u slu`bi nekog vi|enog mom-ka, ~ij su se stari doselili iz Drobwaka. Po pri-

13

��

0��1 �� 2�$��

14

��

~awu i sada im se zna ogwi{te i wihna zemqa, |esu se rodili. Zvao se Jeremija Obrenovi}. I we-gova je ku}a bila u Slatini.

Mara se sa Jeremijom ~esto puta no}u sastaja-la, te se razgovarali. Jedno su drugo smrtno voqe-li i qubili... Mara ~im je iz sobe iza{la, odmahje do{la avlijnskim vratima i o{krinula ih je,pa kad pred vratim ugleda Jeremiju, srce joj od ra-dosti zaigra i re~u mu:

- Dragi Jeremija! Do|i dove~e u ba{~u, imamti neku tugu i jad pri~ati. Molim te!

- Ne boj se slatka Maro, dok sam ti ja! Ja }u teutje{iti.

Prilupi vrata i utr~a u ku}u. Pri|e ogwi{tui po~e ve~eru gotoviti... Kad je vi|ela dragog,kao da je svu tugu sa srca skinula, a osobito se na-dala i radovala, {to }e svome draganu dove~e svekazati, da ga pita za savjet...

Ve~era bila gotova. Postavili skiniju... Zaskinijom sjeo: beg, begovica, sin i {}er. Maraprevila ruke pa dvori.

Na jednom }e anuma: “Boè! Alaha ti, pri~ajnam {to o na{oj lijepoj - turskoj vjeri. Je li, daje nema take ni|e?”

- Na{to to anuma?- Danas sam nudila na{u Maru - Mejrimu, da

pre|e u na{u vjeru, pa ona ne}e!Beg se naka{qa pa }e kroz smijeh: “O, da zna{

Maro, kako se uìva u turskoj vjeri! Odma bi pa-la na koqena i Bogu blagodarila - na{ din - na-{a vjera miluje svakoga, ko se tur~in i turkiwomzove. A svetac nad svecima Muhamed i po{aqesmrti, obe}ava nam xenet ( raj) sa hurijama. A,{to li }e se tamo gospodovati; ali niko drugi,nego onaj, koji vjeruje u din i u tursku vjeru, sveostale vjere sluì}e tur~inu. Tu }e biti slava iveseqe... Ni{ta se ne}e raditi, nego samo uìva-ti.. Pa budi Maro i ti Turkiwa, ne}e ti biti lo-{e, vjeruj begu tvome?

- Hvala ti beè na savjetu, ali ja se svoje vjereni pod koji na~in ne}u odre}i. Meni moja vjera

kaè, da niko ne moè toga xeneta ( raja ) dobiti,ko se ne krsti...

- Ajde Vlahiwo! To ti laè{, vidi ti kakoona hvali svoju kaursku vjeru, {to je nema pogani-je ni|e.

- Meni je moja vjera ~ista - naj~istija, i ja tolijepi beè ne}u vi{e trpjeti, da i ti vi~e{protiv moje vjere. Do sjutra sam kod tebe, a od sju-tra ne}u vi{e, pa da }e{ me pozlatiti.

- Laè{, krma~o! - prodera se beg - Zna{ liti, da ja tebe mogu objesiti?

- Ba{ mi ne bi ni malo ào bilo, kad bi me iobjesio. Boqe je po{teno umrijeti, no sramotnoìvjeti.

- Kunem ti se din i imenom i turskijem postomramazanom, ako mi se ne potur~i{ krma~o, isje}i-}u te na komadi}e!...

- Ja sam i ovako isje~ena, a je li ti sramota be-è, tako {to od mene nemo}ne raditi?! Zar mi-sli{, da to ne vidi Bog... U~ini {to o}e{ od me-ne, ali da ako ti onaj odozgo plati? I plati}e! -re~e Mara, a suze joj poteku.

- Plati}e mi Bog, ja {ta Vlahiwo zato, {totebe obra}am u moj din.

- Obra}ao ne obra}ao ne}e{ Tur~ine od meneSrpkiwe to do~ekati.. Pa eto ti noà, a evo me-ne, pa me sjeci. Ja }u beli za svoju vjeru poginuti,ne àlim svoga tijela, a du{a nek ide |e o}e.

- U{uti kujo jedna! - prodera se begovica - Po-slu{aj bega, i ja ga, {u}ur Bogu, slu{am, a ti daga ne slu{a{?

- Ja ~ujem {to govori beg, ali ve~era{we we-gove rije~i ne}u nikada poslu{ati. [to je za slu-{awe, ono vas slu{am, a ovo beli ne mogu, niti}u...

- Ajde, ajde, izlazi krma~o! - re~e beg. - Smi-sli se do ujutru ne}e li te dragi aktala okrenutina pravi put a ako ne poslu{a{ obje{ena }e{ bi-ti... Ovo ti je moja begovska rije~, zapovijed.

Mara o{krinu vrata i izi|e, opet otiru}i su-zne obraze. E ba{ je vlahiwa! Re~e beg, po{to

Mara iza|e. - Ne moè nada wu pro}erati?! - do-dade begovica. Sin i {}er po{to ve~erali, sjeliu jedno }o{e, pa se zabe~ili, ko, da im je ào li-jepe Mare, koja ih je milovala i slu{ala...

No} bija{e vedra i pohladna... Zvijezde trep-tahu po nebu, gledaju}i, kako je sav svijet miran,mrtvijem svom spava. Samo se |e, |e, ~uo lave` pa-sa i svakidawa pjesma pjetlova. Mara iza{la u ba-{~u pod {qivik, u {qiviku sjedi wen Jeremija.Zapalijo cigar i odbija dimove...

- Dobro ve~e Maro!- Bog ti dobro do, Jeremije!- Ja sam Maro po obe}awu do{o ovdje i evo te

~ekam...- Neka si Jeremije, milo mi je, ti mi i treba{.Mara pri|e i sjede pokraj wega... Srca im jo{

silnije po~e{e u umornijem grudima kucati. Za-nijeli se du{evnom strasti, slatkom qubavi, pase u{u}eli... Sve tiho, samo se kroz tu ti{inumogli ~uti poqubci na usnama Jeremijevim i Ma-rinim...

Ti{inu prekinu Jeremije rije~ima:- E, Maro! Kakva ti je nevoqa, {to mi je ju~e

spomenu?Mari kanu suza...- Mene }e Jeremija beg isje}i na komadi}e..- [ta govori{ Maro? Jesi li pri sebi? [ta

si mu pogre{ila da te isje~e...- Ni{ta, ba{ ni{ta. Zar me ne zna{ Jeremija?- Pa za{to }e te sje}i? Nije vaqda poludio?- Da je poludio, prosti ti jade, ali je pri ~i-

stoj svijesti!Jeremija uzdahnu:- Ej Srbine! Srbine! Dokle }e te vi{e tira-

nin mu~iti i daviti? Dokle }e{ biti turskirob?!?

nastavak na 56. strani

HRI[]ANSKI ODNOSPREMA STRADAWU

�� - ��1$��

.��# 3��4�� 3��/

Moè li Hri{}anin u nevoqama moli-ti Boga da ga izbavi od wih, ili mo-liti druge da se pomole za wega?

Na to pitawe prepodobni Varsonufije Veli-ki i Jovan odgovaraju ovako: “Oni koji su dosti-gli savr{enstvo, ne uklawaju od sebe gnev Boì-ji, jer svu svoju nadu polaù u Boga. Ali mi kojiìvimo telesnim ìvotom i jo{ uvek ose}amo po-trebu za ovozemaqskim stvarima, osu|iva}emo sa-mi sebe kao gre{nike i odstrani}emo od sebegnev Boìji molitvom i psalmima, mole}i Bogada nam oprosti, a ubudu}e }emo se starati da bla-godarimo Bogu. Jer posle, kad sve to pro|e, na{igresi }e navu}i na nas jo{ gora stradawa, jer bezpokajawa i milostiwe nije mogu}e osloboditi sestradawa”.

Kao {to se vidi iz odgovora Prepodobnih, po-stoje dva slu~aja. Oni koji su slabiji duhom trebada se mole i kaju zbog svojih grehova (~ak i zbogonih grehova kojih jo{ nisu postali svesni), kakobi time ublaìli gnev Boìji i odstranili odsebe neka nova i mo`da jo{ teà stradawa.

Ali jaki duhom Hri{}ani ne smatraju da je mo-gu}e ukloniti se od stradawa, jer je to voqa Boì-ja, a ona je uvek blaga, kako god da se ispoqava.

Prepodobni Antonije Veliki pi{e o tomeslede}e: “Kao {to je neumesno ne zahvaliti se le-karu za izle~ewe tela ~ak i onda kada nam dajugorke i neprijatne lekove, isto tako je neumesnone blagodariti Bogu za ono {to nam se ~ini da jeàlosno samo zato {to ne razumemo da sve bivapo Wegovom Promislu i na na{u korist”.

A Prepodobni Isaak Sirijski ovako govori opravedniku: “Ako wega zadese nevoqe, on je uve-ren i ta~no zna da }e mu one doneti venac pobede.

I zato ih prima veselo i trpi sa svakom rado{}u,jer zna da mu Sam Bog na korist odre|uje ta stra-dawa, po Svom tajnom promi{qawu o onome {tone moèmo o sebi znati”.

Jedan monah dolazio je u keliju kod velikog

starca i krao od wega ìvotne namirnice. Sta-

rac je to video, ali nije izobli~io brata, nego

se jo{ usrdnije latio rukodeqa, govore}i: mi-

slim da taj brat ìvi u nema{tini. I tako je

starac nosio teàk teret trpe}i veliki nedo-

statak hleba. Kada je bio na samrti, okupi se

oko wega bratija. A on, videv{i me|u wima bra-

ta koji je stalno krao od wega hleb, re~e mu:

“Pri|i bliè, brate”. Kad ovaj pri|e, starac ga

uhvati za ruke i po~e ih celivati, govore}i:

“Blagodarim ovim rukama, jer se wihovim posre-

dovawem nadam da }u u}i u Carstvo Nebesko”.

Monaha obuze umiqewe, odmah se pokaja i po~e

ìveti strogim ìvotom.

Tako je poslu{nost voqi Boìjoj, u nevoqikoja mu je poslata, posluìla na korist i samomestarcu i monahu koji je gre{io.

Zbog toga u slu~ajevima kada Hri{}anina za-desi nekakva nesre}a ili nevoqa, Sveti Oci uveksavetuju da se to podnese strpqivo i dobrodu{no,da se ne okre}e od we, i da smireno smatra sebedostojnim jo{ ve}ih nesre}a od ove.

Starcu Leonidu Optinskom jednom je do{ao

lon~ar, ina~e wegovo duhovno ~edo. Neko mu je ski-

nuo to~kove sa kola na kojima je odvozio na pijac

napravqene lonce. On re~e starcu da zna ko je lo-

pov i moè prona}i to~kove. “Pusti, Semjonu{ka,

ne juri svoje to~kove - odgovori starac - to te je

Bog kaznio. Nosi Boìju kaznu pa }e{ se malom ne-

voqom izbaviti od velikih. A ako ne}e{ da pre-

trpi{ to malo isku{ewe, bi}e{ ka`wen mnogo

ve}im”. Lon~ar poslu{a starca i po wegovim sve-do~ewu kasnije su mu zaista pretile mnogo ve}e ne-voqe, ali ga je Gospod uvek izbavqao od wih. Ne

treba se nadati da se stradawa mogu spre~iti bezmolitve i pokajawa pomo}u nekakve svetiwe od ko-je se o~ekuje spasewe, kao {to neznabo{ci koristeamajliju. Tako su se u jednoj porodici ~esto de{a-

vale nesre}e, pa mu` i èna do|o{e u Optinu pu-

stiwu i potraì{e pomo} od svoga zemqaka, jero-

monaha Gavrila. Wemu pade na pamet da im pomog-

ne u nevoqi heruvimskim tamjanom, ali najpre ode

da traì za to blagoslov od oca Leonida. “Ba{

si ~udak - re~e mu starac, - zar }e tu pomo}i heru-

vimski tamjan? Gde je gnev Boìji, tamo Gospod ne

{tedi ni Svoju svetiwu. Tu je potrebno iskreno

pokajawe zbog grehova, za koje je i poslat gnev Bo-

ìji, i ispravqewe”.Kada su nesre}e posledica greha, onda je jedi-

no sredstvo za izbavqewe od wih pokajawe i do-brovoqna kazna, tj. epitimija.

Uz to, kao {to kaè Sveti Ignatije Brjan~a-ninov: “Za vreme stradawa ne traì qudsku po-mo}. Nemoj gubiti dragoceno vreme, ne tro{isnagu tvoje du{e na traèwe te slabe pomo}i.O~ekuj pomo} od Boga. Po Wegovoj re~i }e u svojevreme do}i qudi i po}i }e ti”. Kada vi{e nemadovoqno snage za trpqewe, Sveti Oci nam prepo-ru~uju razne na~ine za sticawe izdr`qivosti ustradawima. Potrebno je setiti se najteìh tre-nutaka u na{em ìvotu i uporediti sa wima te-ìnu koju trenutno nosimo. Tako|e se moèmoprisetiti te{kih stradawa i nesre}a koje trpedrugi qudi (na primer u tamnicama, po bolnica-ma od te{kih i neizleìvih bolesti, umirawe odgladi itd.), i tada nam se na{a sopstvena strada-wa mogu u~initi ni{tavnim.

Prepodobni Isaak Sirijski kaè: “Uvek dr-ì u svome umu najteà stradawa koja podnose qu-di i blagodari za male i ni{tavne nevoqe kojetebe snalaze, i uvek budi spreman da ih podnosi{sa rado{}u”.

“Uz to - kao {to pi{e otac Aleksandar Jeq-~aninov - nema druge utehe u stradawima, nego dase na wih gleda kao “sa onoga sveta”. To je u su-{tini i jedino ispravno gledi{te. Jer ako posto-

15

��

16

��

ji samo ovaj svet, onda je sve u wemu obi~na besmi-slica: rastanak, bolesti, stradawa nevinih, smrt.Sve se to osmi{qava u okeanu nevidqivog ìvotakoji zapquskuje maleno ostrvce na{eg ovozemaq-skog ìvota. Ima li nekoga ko u svojim snovimaili molitvama nije osetio kako duva vetar sa togokeana? Kada ~ovek na|e u sebi snage da prihvatiisku{ewe koje mu {aqe Bog, on time ~ini ogro-

man korak napred u svome ìvotu. Na{e te{ko}ei nesre}e, ako ih dobrovoqno trpimo i pristaje-mo na wih, hrane du{u, okrepquju je i neposrednose pretvaraju u duhovna bogatstva: Na{a prolaznamala nevoqa priprema nam preizobilno i neiz-mjerno vje~no bogatstvo slave (2. Kor. 4, 17). To jeblagodatni vetar koji duva u jedra na{ega duha...

I u trenutku kada ~ovek sa blagodarno{}uprimi od Boga stradawa koja su mu poslata, on od-mah posle wih ulazi u takav mir i takvu sre}u, dasve oko wega postaje svetlo i radosno. Dovoqno jesamo poèleti to, i Bog }e poslati. Zbog togahrabra du{a instinktivno traì `rtvu i slu~ajda postrada i tako duhovno oja~a kroz isku{ewa.”

Ujedno Hri{}anin treba da ima u vidu da ra-dosti, kao i nevoqe, ~esto bivaju kratkog veka ismewuju jedna drugu. O tome ovako pi{e mitropo-

lit Moskovski Filaret: “Za{to mislite da je ra-dost daleko? Ona je blizu: odmah posle àlosti,kao u Pesmi nad pesmama ili u Psaltiru: “Uve~edolazi pla~, a ujutro radost”. Uz to, kao {to pi-{e mitropolit: “Pla~ zbog privremene oskudicenije `rtva ugodna Bogu. Na{e stalne àlbe ne sa-mo da nisu bogougodne, nego su ~ak i gre{ne. Re-~eno nam je da ne tugujemo kao oni koji nemaju na-

de. Na{ zadatak je da krst koji nam se daje nosimosa qubavqu, de~ijim smirewem i hri{}anskim tr-pqewem, a ne da ga merimo i poredimo sa drugima,niti da se àlimo zbog nedostataka, nego da bo-dro pazimo na sebe i da se hrabrimo, da ne bismoonemo}ali i li{ili se pripremqene nagrade. Za-to, ako trpi{ stradawa bez krivice, blagodariBogu. Re~i “bez krivice” najve}i su lek protivstradawa.”

Sveti Ignatije Brjan~aninov kaè: “Ve`baweu prekorevawu samoga sebe postepeno prelazi unaviku. Kada onoga ko je stekao tu naviku sna|enekakva nevoqa, navika odmah dolazi do izraàjai stradawe se prihvata kao zasluèno”.

A Sveti Teofan Zatvornik pi{e: “Za svakuneprijatnost zablagodari Bogu i ne zaboravqaj dati je ona poslata radi tvoje koristi”. “Ako pa-

`qivo pogledamo, glavni uzrok svakog uznemire-wa - kaè prepodobni avva Dorotej - jeste to, {tomi sami sebe ne prekorevamo. Otuda poti~e svakorastrojstvo i iz tog razloga nikada nemamo mi-ra”.

Prepodobni Pimen Veliki kaè: “Onaj ko se-be prekoreva, kuda god da krene i {ta god da gazadesi, bilo {teta, bilo sramota, bilo neka druganevoqa, ve} unapred smatra sebe dostojnim svegatoga i nikada se ne uznemirava. Moè li biti ve-}e smirewe od ovoga?”

Ovde treba napomenuti da ~ovek treba da pre-koreva samoga sebe samo za grehe, a ne za nekakvesvakodnevne na{e korake i dela kojima je izazva-na nekakva nevoqa. O tome pi{e starac Zosimaiz Trojice-Sergijeve Lavre: “Nevoqe i àlosti{aqe nam Provi|ewe da nas ispita, da u~vrstipodvi`ni~ki ìvot u nama. Najve}i podvig je doposledwega dana trpeti bez roptawa sve {to namse {aqe u ovome ìvotu, punom àlosti i suza.Koji pretrpi do kraja taj }e se spasti. Nikada netreba pripisivati sebi krivicu za te{ke nesre}ekoje su se dogodile tebi ili tvojim bli`wima.Ni{ta od toga ne de{ava se samo po sebi, nego tise {aqe kao krst. Nosi ga dobrodu{no, budi odu-{evqen svetlom nadom i ~vrstom verom da }e ta-mo, “gde nema bolesti, ni àlosti, ni uzdisawa”,tamo u ve~nom ìvotu, sva stradawa koja si ovdeizdrào sa nadom i trpqewem, i tebi i bliskimtebi qudima doneti takvu radosti i takvu blizi-nu savr{enoj Qubavi i Istini, kakvu ~ovek nemoè ni da zamisli.

Ako podnosi{ stradawe sa trpqewem, timesvedo~i{ o svojoj vernosti Hristu, svojoj preda-nosti Spasitequ i svojoj qubavi prema OnomeKoji je vaskrsao iz mrtvih i sve nas zove Sebi.”

Iz kwigeSTRADAWE HRISTA

I STRADAWE CRKVE

0�5��+��3�� 6��

�� )��

@ITIJE PREPODOBNOG OCA NA[EGANTONIJA RIMQANINA

PCD$3:3@)( *�� %� �� -BE.# � �� C�� F �� C��

�� (�� >�� C� �� *�� +�� *�� "�� $�� :�� $�� " �� ,�� "��

6� � *�� !�� *��%�� @�� $�� C�� %�� G�� C�� @�� (�� 3�� 1 �� )�� *��

9�� &

�� & �� 8�� *�� %�� )��

�� @�� 3 �� %�� %�� (� � �� $�� --B. �� & � � �� %� ��

�� ( � �� 1 �� %�� @��&�� @�� @�� *�� 6�� H �� @��H F �� @�� A�� %�� A�� $�� @�� ( �� $�� ,�� @�� $�� +�� $�� +�� !�� (�� ;�� ( �� %�� %�� ( �� C�� )�� '� �� ,�� ,�� )�� (�� ( �� C�� @��

6� � �� %�� %�� * �� ( ��

17

��

0# ��$��'�� 7��

18

��

�� @�� F�� % � �� % � �� % �� ( �� @�� % �� !��3�� $�� *�� 8�� 1 �� ,�� )�� C�� "�� "�I�� )�� +�� ,�� +�� 3� � �� 1$�� %� �� C��= � 8�� 13�� (� �� @�� % ��

$�� "�� "�I�� @�� ( �� 9�� %� �� * �� (�� @�� ( �� ( �� @�� * �� J�� %�� %� ��

��

$�� )�� * �� )�� 6�� :�� @�� 3� �� %�� )� �� 1 2,�� 4� �� * �� @�� )�� :�� @�� 8� �� %�� C�� ,��)��

$�� * �� )�� %� @�� 9�� * �� ( �� D�� )�� 1 8� �� @�� (��

!�� "�� "�� * �� 1 8� �� @�� @�� A��

8� � �� ;�� ( �� %�� ( �� %�� @�� *�� *�� )� �� 1 !�� @�� @�� ( �� F�� @�� ( �� @�� F�� $�� @�� C�� !�� "��

)�� *�� ,��& � �� $�� 1 @�� %�� $��

�� @�� 3�� 1 "�� *�� & �%� �� ( �� *�� C�� 1 :� �� @�� "��H ,� �� @�� )� �� 1 +� � �� $�� 1 ��

3�� ( �� %�� $�� 1 !�� F�� %�� 8� � �� @�� ,� �� @�� @�� 1 3�� C��& � �� $��

@�� * �� "� �� %�� & � � �� @�� *�� %��

F�� )�� 3�� @�� * ��

�� $�� ;�� )�� )�� K-� ��# �� !�� *��

�� *��

$�� )�� & �� 9� �� )�I�� 6�� 3�� *�� ( �� *�� $�� % � �� 3� � �� *� �� C�� ,��)�� 9�� *� �� ( �� !�� --50� ��

$� �� *�� *� �� )�I�� @�� "�� @�� $�� +�� @��

$�� *�� % �� (��%� �� -7L0� �� ;��@�� 3� �"�� *��

Iz @itija svetih

za avgust

��

19

��+�5�� '��

KRST SJEDIWUJE SA HRISTOMI ÎNI ÔVEKA SLI^NIM HRISTU

0 �� $�� .�# 8!�9:/

Nasla|uju}i se mudrim re~imaAn|ela Boìjega, Stavrofila jeèlela da iz wegovih usta sve vi-{e slu{a o blagodatnim plodo-vima Krsta.

Molim te, re~e ona, budi milo-stiv i objasni mi i sve ostaleprednosti Krsta, da bih boqeshvatila wegovu korist, jer }utako usrdnije nositi svoj krst.

An|eo: Na najboqi i najuzvi-{eniji plod Krsta je ukazaoPsalmopojac ovim re~ima: Go-spod je blizu onih koji su skru{e-na srca (Ps. 33, 19). A na drugommestu wegovim ustima Sam Boggovori: S wim }u biti u unevoqi,izbavi}u ga i proslavi}u ga (Ps.90, 15). [ta moè biti uzvi{eni-je i slavnije, nego nalaziti se uprisustvu Bo`jem i od Boga dobi-jati snagu u nevoqama? Zbog togase isti taj car i prorok ovakohvali, govore}i Bogu: Ako i po-|em posred sebe smrti, ne}u sebojati zla, jer si Ti sa mnom (Ps.22, 4). A i kakvoga zla da se bojionaj, sa kime je svesavr{eno Do-bro? Ako je Bog sa nama, ko }eprotiv nas? - kaè Apostol(Rimq. 8, 31). Zar se ~edni Josifnije udostojio Boìje pomo}i?Wega, prodatog pravednika,Ve~na Premudrost ne ostavi, ne-go ga spase od greha: ona si|e sawime u jamu i ne ostavi ga u suza-ma, sve dok mu ne dade èzal car-stva (Premudrosti Solomonove,10, 13-14). Vidi{ li sada {ta zna-~e re~i: S wim }u biti u nevoqi?Kao da je Bog rekao: Ja stradamzajedno sa stradalnicima; ko je

Moj, taj je i u stradawima saMnom, i Ja sam sa wim u strada-wima, i ne odvajam se od wega.

Stavrofila: Ako je Bog samnom u stradawima, {ta onda jo{imam da traìm pored Wega? Me-ni je dobro biti blizu Boga... Jerevo, koji odstupi{e od tebe, ginu(Ps. 72, 27-28). Kakva nesre}a zaqude kada nisu blizu Onoga, bezKoga ne mogu postojati!

An|eo: Nesumwivo je tako. Ho-}e{ li da vidi{ to na primeru?Jov se li{io svega {to mu je Bogdarovao, ali je imao Samoga BogaKoji sve daruje. O, ~ove~e koji siistrunuo ali si bio ceo i netak-nut, koji si smrdeo u gnoju, ali sibio prekrasan, koji si bio sav uranama, ali potpuno zdrav! Sede-}i na gnoji{tu, on je carovao nanebesima, izgubiv{i sve, on jebio veoma bogat, jer je imao Boga,a u Wemu je sve.

Stavrofila: Ako je Gospod samnom, onda je boqe da trpim stra-dawa, nego da carujem bez wega, dase veselim i radujem bez Wega.Boqe mi je biti zajedno sa Wim ustradawima, da u plamenu imamWega sa sobom, nego da bez Wegabudem na nebesima, jer koga imamna nebu? I s Tobom nikoga ne}una zemqi (Ps. 72, 25).

An|eo: Sada si pravilno shva-tila da Krst i stradawe sjediwu-ju du{u sa Bogom i Boga sa du{om.Kao {to je prsten znak veridbe,tako i telesno ili du{evno stra-dawe, koje qudi smireno podnoseradi Boga, istinsko je znameweBoìje izabranosti. Ono kao dazavetuje du{u Bogu. Boìja voqaprema sinovima ~ove~ijim jeuvek blaga, ali ponekad u ~oveku

ne nalazi ni{ta radi ~ega bi pomilosr|u Svome Bog mogao bitizajedno sa ~ovekom, pa ga zbog to-ga pose}uje telesnim stradawimaili du{evnim patwama, kako bikroz wih na{ao dovoqno razlogada bude sa ~ovekom. Jer Pismoistinu govori: Gospod je blizuonih koji su skru{ena srca (Ps.33,19). I Sam Gospod govori: Swim }u biti u nevoqi (Ps. 90,15).

Stavrofila: O, kako je blaga imilosrdna voqa Boìja! Ko }epoverovati da ~oveka, obi~nogcrva, toliko po{tuje Gospod sla-ve, Koji, kao da traì wegovu qu-bav, sam ispoveda: Milina mi jesa sinovima qudskim (Pri~e So-lomonove, 8,31). Gospode! [ta je~ovjek da ga mnogo cijeni{ i damari{ za wega (Jov. 7,17)? Koli-ko je velika qubav Tvoja prema~oveku, kada mu {aqe{ Krst istradawa, da bi kroz wih boraviosa wim i sjediniio ga sa Sobom!Divna je to tajna! Krst, koji mu-draci ovoga sveta preziru, dar jei prsten veridbe sa Bogom. O Kr-ste ~asni! Kako je skriveno tvojedostojanstvo od srdaca koja mu-druju o ovozemaqskim stvarima!

* * *

Nemojte zavideti onima kojiimaju dobro zdravqe, kojima se sasvih strana osmehuje sre}a i po-ziva ih u svoj vrtolog. Gospod,Koji se raspeo za nas, prorekao jemuku onima koji se smeju sada, ablaènstvo onima koji pla~u iuzdi{u.

Sveti IgwatijeBrjan~aninov

20

��

70 godina od upokojewa patrijarha Varnave

GOVOR NAD ODROM PATRIJARHA VARNAVE

16/29. jula 1937 godine,��

�� $�� ,��

,�� 8��

,�� %��

( �� ,�� ,�� "��

"�� @�� $�� $�� )��"�� 6�� $�� "�� ( �� 1 �� 0BB �� +�� "�� ;��

8�� $�� "��J�� 8� � �� *�� D��

� �� $�� C�� M��%�� 6�� 8�� *�� "� �� 3 �� !�� H6� � �� $�� C��

�� ;�� "�� 8�� $�� $�� "�� 8��

)�� @�� $�� *

�� $�� ,��

F �� $�� 1

1�� 1�� 1�� +�� ;

1�� 5�� 1��$�� 6��1�� * <�� * '�� '*�� 1�� ;

1�� * ��1�� -�� 1�� ;

1�� + �� 1��$��;

1�� *�5�� + ��15�- +��- *��;

1�� 1$�� - ��;

1�� )�� ;

1�� $�� 1�� 6��(��(��;

1�� $�� $�� (� � ��(�� ;

1�� 1+�� $� �*�� $��5� �� $� � ��1�� %� �� 1�� )�� 1+��5�� *�� *� �� #

)� ��

21

��

22

��

�� 8�� 6�� *��

$�� "��G�� ,�� KBB �� +�� %�� ( �� $�� % �� )�� $�� 8��& �� *�� $�� ,�� 3� �� 3� � �� $� �� "�� "�� ;�� "�� 1 2)�� "�� >��H4

( �� ( ��

8� � �� & ��

3� �� ,�%� �� $�� H 6�� !�� &

� �� "�� >��+��&

� � ��

$� �� 1

3�� @�� *+()�

Sveti Vladika

Nikolaj Srpski

DAN GOSPODWI

A do}i }e Dan Gospodwi kaolopov no}u.

(2 Pet. 3,10)

Lopov se prikrada po no}ikada ga niko ne o~ekuje.Tako }e i dan Gospodwi

do}i onda kada ga ne}e o~ekivati.Onaj ko ne ~eka Onoga koji dola-zi, ne sprema se za Wegov do~ek.Da i mi ne bismo napravili takvupogre{ku, Gospod je zapovedio:Straìte, dakle, jer ne znate u ko-ji }e ~as do}i Gospod va{ (Mt.24,42). Me|utim, {ta mi radimo?Da li straìmo? Da li ~ekamo?Trebalo bi da smo svesni toga, alinismo. Smrt poneki jo{ i o~ekuje,ali Dan Gospodwi - gotovo niko.I kao da su u pravu. Jer, oci i pra-oci na{i su ga o~ekivali i nijedo{ao. Po{to i mi ne vidimo ni-{ta zbog ~ega bi se moglo pomi-sliti da dolazi u na{e dane, ni mio wemu ne mislimo. Ne mislimo ine ~ekamo. Zar }e, onda, biti ~ud-no ako nas Dan Gospodwi zateknekao lupe`? Bi}emo tada sli~nistanovnicima grada kojem jeupravnik oblasti najavio posetu -stanovnicima grada kojem jeupravnik oblasti najavio posetu -danas, sutra. Oni su ga ~ekali je-dan sat, pa i dva, ~ekali su i ~itavdan, a onda su rekli: “On sigurnone}e do}i”, i razi{li se ku}ama.No, ~im su se oni razi{li i oti-{li na po~inak - eto wega. Tako}e i sa nama biti. êkali mi iline ~ekali, Dan Gospodwi }e do}i,i to bez najave. Jer, Gospod je re-kao: Nebo i zemqa }e pro}i, alire~i moje ne}e pro}i (Mk. 13, 31).Zar nije boqe da ~ekamo, da ne bi-

smo bili zate~eni u nepripravno-sti. Jer, onda nas ni darovi ne}emimoi}i.

Ono {to nam je naveo apostol,to nam otvoreno napomiwe i Je-van|eqe. Pazite, bdite i molitese; jer ne znate kad }e vreme na-stati. Straìte, dakle... da ne do-|e iznenada i na|e vas da spavate(Mk. 13, 33-36). Treba o~ekivati,i svakog trenutka imati na pame-ti da }e se Gospod javiti i zasjatikao muwa od jednog do drugog kra-ja vaseqene. Neki misle da je too~ekivawe Gospoda mogu}e zame-niti sa o~ekivawem smrti. Do-bro je da se barem i ono ima. No,jedno je o~ekivawe Gospoda, adrugo o~ekivawe smrti. Razli~i-te su misli o jednom i o drugom,kao uostalom i ose}awa koja se izwih ra|aju. êkaj Dan Gospodwi,jer }e se u wemu sve zavr{iti ponepozivoj odluci. Posle smrtijo{ }e se produàvati vreme ne-re{enog stawa, a Dan Gospodwi}e sve raspodeliti na vekove ve-kova i sve utvrditi tako da se vi-{e ne moè o~ekivati promena.Ti kaè{ - ~ekao sam. No, i daqeo~ekuj. I stalno o~ekuj. Ali, to}e, kaè{, otrovati svaku ra-dost. Ne}e je otrovati, nego }e sa-mo iz tvoga ìvota da izbaci ra-dosti koje su se neopravdano na-zivale radostima. Ti }e{ se i da-qe radovati, ali samo u Gospodu.Pri takvoj radosti je i mogu}eo~ekivati Gospoda. Ukoliko tezatekne u toj radosti, On te ne}ekazniti nego pohvaliti.

Sv. Teofan

Zatvornik

O TRPQEWU STRADAWA I NEVOQA

Iz pisama

Sv. Igwatija Brjan~aninova

Ko nije raspet,taj nije Hristov

Gde god da sam, bilo da sam samili u dru{tvu, svetlost i utehase ulivaju u moju du{u od KrstaHristovoga. Greh, koji je obuzeocelo moje bi}e ne prestaje da migovori: “Si|i sa krsta”. Jadan ja!Silazim sa krsta misle}i da mo-gu prona}i pravdu van wega, i za-padam u du{evnu nevoqu, talasinemira me gutaju. Kada si|em sakrsta ja sam bez Hrista. Kako dapomognem sebi u nevoqi? Molimse Hristu da me opet uzvede nakrst. Molim se, a i sam se trudimda se raspnem, jer me je iskustvonau~ilo da onaj ko nije raspet,nije Hristov. Na krst nas uzvodivera, a zove nas da si|emo sa krstala`ni razum, ispuwen neverjem.Kao {to sam postupam, tako ibra}i mojoj savetujem da postupa-ju!

Koga qubi Gospod,onome i dopu{ta isku{ewa

Sveti Oci savetuju nas da bla-godarimo Bogu za nevoqe kojenam se {aqu, i da u molitvi svojojispovedamo kako smo dostojni ka-zne za na{e grehe. Takvo prihva-tawe nevoqe nesumwivo }e namposluìti za o~i{}ewe na{ihgrehova i kao zalog ve~nog bla-ènstva. Mi se zbog na{e pale iobolele prirode najvi{e brine-mo za poboq{awe na{eg ovoze-maqskog ìvota, a Bog nas usme-rava u ve~ni ìvot. Na taj ve~niìvot mi bismo potpuno zabora-vili kada na{ zemaqski ìvotne bi bio potresan nevoqama, ka-da nas nevoqe, koje nam povreme-no {aqe Promisao Boìji, ne bipodse}ale da sve privremeno i

ovozemaqsko prolazi i da glavnana{a briga treba da bude ono {toje ve~no. Sveto Pismo govori:Koga qubi Gospod, onoga i ka-`wava.

Nevoqe le~e du{ui pribliàvaju je Gospodu

Koga Gospod zavoli i koga po-èli da izabere za blaènuve~nost, tome {aqe neprestanastradawa, naro~ito kada je iza-brana du{a zaraèna qubavquprema tihovawu. Delovawe nevo-qa sli~no je delovawu otrova.Kao {o telo posle uzimawa otro-va umire tj. prestaje da ìvi naovome svetu, tako i du{a kadaokusi nevoqe, umire za ovaj svet,za telesni ìvot koji je nastaokao rezultat pada i u stvari pred-stavqa istinsku smrt. Zbog toga,ko odbacuje nevoqe, taj odbacujei spasewe, jer Sam Gospod je re-kao: Koji ne uzme krst svoj i nepo|e za mnom, nije mene dostojan(Mt. 10, 38) i koji ~uva ìvot svojna ovome svetu, izgubi}e ga uve~nosti. Re~i Hristove su isti-

nite i svakako }e se ispuniti,zbog ~ega mi i treba da se raspi-wemo po Wegovim re~ima, ilita~nije, na krstu Wegovih re~i,iako se telo na svaki na~in pro-tivi raspe}u. Za dobrodu{no iodva`no podno{ewe nevoqa tre-ba imati veru, tj. verovati da nassvaka nevoqa snalazi po dopu-{tewu Boìjem. Ako ni dlaka sana{e glave ne pada bez voqe OcaNebeskog, utoliko pre bez Wego-ve voqe ne moè da nam se desi ne-{to va`nije od otpadawa jednedlake sa glave. Dakle, u nevoqamase ra|a dobro nastrojewe du{ekada se prepu{tamo voqi Boì-joj i molimo da se ona uvek nad na-ma vr{i. Tako|e nas u nevoqamate{i blagodarnost, kada blago-darimo za sve {to se sa nama dogo-dilo. Naprotiv, roptawe, àlbei raspoloèwe po telu, tj. po sti-hijama ovoga sveta, samo umnoà-va nevoqe i ~ini ih nepodno-{qivim. Sveti Isaak je rekao da“onaj bolesnik koji se prilikomoperacije suprotstavqa hirurgu,samo umnoàva svoje muke”. Pre-ma tome, pokorimo se Bogu ne sa-mo re~ima, nego i mislima, i sr-cem i delima. Prezrimo svet iwegovo mi{qewe, jer nam Spasi-teqa govori: Ko se postidi menei mojih rije~i u rodu ovome pre-qubotvornom i grje{nom, i Sin}e se ôvje~iji postidjeti wegakad do|e u slavi Oca svojega sasvetim an|elima (Mk. 8, 38). Oduga|awa svetu gubi se odlu~nost ustremqewu prema Bogu, a od pre-zrewa prema svetu Hri{}aninpostaje blizak Bogu i sa velikomodva`no{}u se obra}a Wegovomdomu, veruju}i Wegovim re~imakao Re~i Boìjoj, a ne s dvojedu-{no{}u od koje slabi delovaweRe~i Boìje i nastupa neverje,jer je neverje neodvojivo od dvoje-du{nosti.

23

��

VERA I ZNAWE

Vera se razlikuje od znawa. To su dvesfere, i svaka ima svoje zakone. Znawe- to je zemqa, i zakoni znawa s materi-

jalni - zemaqski zakoni. Vera - to je duh, i zakonivere, to su - zakoni duha.

Kao {to zemqa nije spojiva sa duhom, tako iznawe nije spojivo sa verom. I kao {to znawe ni-je spojivo sa verom, tako se ni zakoni zemqe nemogu primeniti na pojave vere. Oni }e pritisnu-ti veru, sputa}e je i spre~iti wene uzlete. Etozbog ~ega svet vere ne treba da me{a{ sa zemaq-skim svetom, i zbog ~ega za veru ne treba da tra-ì{ oslonce na zemqi. To su - truli oslonci.Oni veru samo vezuju, a vera treba da ima slobo-dan uzlet. Zna~i, ne primewuj zemaqsku meru zadela vere i dela vere ne stavqaj u zavisnost od ze-maqskih doga|aja.

Na primer, ti zna{ da se tvoje bolesno detene oporavqa i da se bolest komplikuje. Premaqudskom rasu|ivawu i prema medicinskom znawu,vidi{ da se {anse deteta smawuju; pojavquju sebespomo}nost i strah... I ako se bude{ molioHristu, a da istovremeno misli{ kako prema za-konima medicine dete treba da umre, onda }e,zbog ozbiqnosti situacije u kojoj se dete nalazi,Hristova pomo} izgledati gotovo neostvariva.Mo`da }e tvoja molitva biti ~ak i duboka moli-tva qudske bespomo}nosti, ali tvoja vera je ve} uranama. Wu je slomilo znawe, fakt ìvota kojite je zatrovao. Wu je skrhao “strah”, potpuno za-konit sa qudske ta~ke gledi{ta, sa ta~ke gledi-{ta zemqe.

Zato, kada je vera u pitawu, odbaci zemqu.Hristos kaè Jairu: Ne boj se, tj. izbaci iz glavevest da ti je }erka umrla, jer to je zemqa, i tamo,u tvojoj ku}i dogodilo se ne{to po zakonima ze-mqe. Pusti, to je sasvim neva`no... Uostalom, te-be je vera dovela k Meni. Samo veruj! Vera je -duh. To je - druga sfera... Tamo postoje druga~iji

zakoni i druga~iji ìvot. On uop{te ne zavisi odonoga {to se doga|a na zemqi. Ne}e{ vaqda re}i,da ako ima{ bolestan prst i pomoli{ se Hristu,prst }e da ozdravi, i Hristos }e da te isceli, aako do|e do ozbiqne bolesti, onda treba jo{ raz-misliti o tome ho}e li Hristos da te poseti. Kaoda dejstvo Boìje voqe stoji u vezi sa tvojim pr-stom ili tvojim unutra{wim organima...

Jasno je da dejstvo Bo`je voqe ne zavisi od to-ga koliko su male ili velike zemaqske stvari. Ja-sno je da }e Gospod jednako slobodno da pri|e ~o-veku i onda kada je on posekao prst, i onda kada senalazi na ivici groba. Za Gospoda je jednako dau~ini ~udo milosr|a i u jednom i u drugom slu~a-ju. âk ni truqewe Lazarevog tela nije spre~iloGospoda da u~ini ~udo (Jn. 11, 39). Dakle, Gospoddolazi nezavisno od tog {ta se doga|a po zakoni-ma zemqe.

Pribliàvawe Gospodu ne zavisi od zemqe iod toga {ta se na zemqi doga|a, nego zavisi odqudskog duha i od onoga {to se u tom duhu doga|a.Zato neka zemqa ne vezuje duh onda kada on odlaziu nadzemaqsko. Nadzemaqsko za zemqu predsta-vqa neizvesnost, a neizvesnost uvek ugwetava ~o-vekov um. Neizvesnost u umu ra|a kolebqivost istrah. Za duh, me|utim, nadzemaqsko - to je Bog iradost, u odlazak u nadzemaqsko samo ja~a duh. Za-to neka zemqa i zemaqsko ne spre~avaju duh da od-lazi ka Ocu i da svom prostotom i silinom veremoli od Wega ono {to je potrebno. I Gospod }edo}i, {ta god da ti se doga|alo na zemqi i koli-ko god sa qudske ta~ke gledi{ta poseta od Bogaizgledala neverovatna.

Ne boj se, samo veruj...

Episkop Grigorije

Lebedev

24

��

Da bi upe~atqivije predstavio istinu da

se svagda treba moliti i ne klonuti, tj. ne

padati u uninije ukoliko se molitva ne usli-

{i brzo - Gospod je kazao pri~u o tome kako je

sudija, koji se ni Boga nije bojao ni qudi sti-

deo, najzad ispunio molbu udovice i to jedino

zbog toga {to mu ona nije davala mira. Kad,

dakle, tako ogrubeli ~ovek nije izdrào pred

neprestanim molbama, ne}e li utoliko pre ~o-

vekoqubivi i milostivi Bog ispuniti moli-

tve koje mu se stalno sa suzama i skru{eno{}u

prinose. Eto, dakle, odgovora na pitawe za-

{to na{e molitve ~esto ostaju neusli{ene.

Mi se ne molimo usrdno, nego samo kao usput, i

pritom tako da, pomoliv{i se jednom danas,

sutra o~ekujemo da nam se ispuni molitva, ne

misle}i da je trebalo da se oznojimo ili zamo-

rimo na molitvi. Na{a molitva se ne ~uje i ne

ispuwava, budu}i da ni sami ne ispuwavamo ka-

ko treba zakon usrdne i uzdaju}e molitve.

=�� 0# 3�� 7��

IRODIJADA

Zvonki zvuci pesama, uz so-sanim edut i ìce, vili suse iz pobo~ne odaje Irodo-

ve palate. [uma i zveka pozla}e-nih pehara i srebrom okovanihrogova, iz kojih se ispija medenovino iz engadskih vinograda,gromko se razleù po svima oda-jama sionske palate!

- Sulamka!- ûjem, gospo|o!- Reci devojkama neka pevaju

ne{to. Nesnosna mi je ona vikatamo!

- Kako èli{! Ho}e{ li {toiz psalama Asafovih, ili “O ne-moj golubici na daleko?”

Gospo|a zanijeka.- Ili sinove Korejeve?- Pusto!- Ili da ti pevamo: “Ja sam ru-

à saronska?”Gospo|a odmahnu sa dosadom,

uzdahnu duboko i zagleda se u pla-vi~asti dim, {to se iz srebrnebo~ice isparava i puni odaju naj-prijatnijim nardovim mirisom.

Ona je le{kala na niskoj, pri-zemnoj sofi, zastrtoj purpurnomtkaninom, pa, nalak}ena glavomna skupocena uzglavqa, rasejanose titra ogrlicom bisera, u kojusu gde gde podnizana zrna dragihkamenova, retke veli~ine, koja,kao sle|ene kapqice jutarwe zo-re, prelivaju svetlost najlep{ihduginih boja. Sa nalak}ene rukespao je {iroki rukav do lakata,te pokazuje kao fildi{ belu ioblu ruku. Glava, {to se opire o{aku, pokrivena je tamnom kaocrna smola kosom, koja, rasplete-na, gusta i bujna, pada na sne`nagola ple}a. A lice, pod talasimaove kose, bilo je neobi~no belo.Tome licu divno odgovaraju tan-ke uzvijene obrvice, ispod kojihrasejano lutaju krupne crne o~i,i vrlo rumene, male usnice, ispodprava umerena nosa. Cela struk-

tura ove lepotice, kojoj moè bi-ti oko 25 godina, pokazuje rasko-{nu dra`, koja pored svega oholaizraza napomiwe na razbludu. Pai da joj lice ne osewuje neki mu-~an izraz, {to opomiwe na pri-jatnu srxbu, i da se malo oko napu-}enih usana, ne ugleda uporno jo-gunstvo, ipak bi poznali da ovaèna neograni~eno gospodarisvojom okolinom.

Prema wojzi sedi nekoliko de-vojaka, s raznim svira~kim na-

pravama za pesmu i igru, i dve ma-lene devoj~ice, koje su malo ~aspo taktu pesama igrale. A na jed-noj razastrtoj tigrovini, uza sa-mu sofu, sedi wezina robiwa ipoverenica, Sulamka: hladi jemahalicom, ili joj po koji put do-daje zlatnu kupu, iz koje ona srku-}e sladak i miri{qiv sok isce-|enih vo}aka.

To je Irodijada èna Irodova.U ovome ~asu, kada se zami{qe-

no zagleda u plavi~asto ispare-we mirisa, trè je iz zanosa bur-no pleskawe dlanova, iz pobo~neodaje, a za ovim nanovo zazvoni{eìce, pesme se zahori{e i za~u sehitro klepetawe ko{tanih ka-staweta. To je igra~ica dovr{i-vala svoju igru.

Na ushi}eno pqeskawe i grajuIrodijada samo uzvi obrvama,prezrivo pogled na onu stranu istisnu usnice.

- Ti si zlovoqna, gospo|o? - za-pita je Sulamka bri`no.

- O, da nisam nikada do~ekalaovaj dan!

- Ti si carica.- Reci, boqe, robiwa, na koju

svaki uzmahuje {tapom i ~ijimimenom ulica ispira usta, jer ne-ma nikoga da joj zakrati.

- Ali tvoj mu`...- Kukavica! - za{kripa Irodi-

jada.Filip je bio sasvim druga~iji.

O, on bi ve} umeo i{~upati ào-ku nesretniku {to me kleveta.

Sulamka zaneme. Znala je onada wena gospo|a neograni~enovlada, i da je wezin mu` i do sadabio rob wezinim }udima, ali jo{nikad nije bilo prilike da o we-mu, pred svojim slu{kiwama, itako govori.

A graja i veseqe, ~uje se sve vi{ei vi{e, iz odaje veselih gostiju.

Na zavesama, {to izme|u {iro-kih Asirskih stubova dele Iro-

25

��

0# %�� 6��

dijadinu odaju od trema, zazve~a-{e srebreni praporci, - znak daneko ulazi, i uz pesmu i zveckawezvon~i}a, na malenome dahiretu,ulete u odaju devoj~ica od svojihjedaneast do dvanaest godina, pakao vihor poigravaju}i, doletesofi, zagrli Irodijadu i po~e jeosipati poqupcima.

- Salomija, mir! Uti{aj se! -uzviknu Irodijada.

- Jo{ malo, majko, jo{ malo!Odgovori devoj~ica. Tvoj mu`,Irod, toliko se ushitijo mojimigrawem, da mi je pred svim vojvo-dama i knezovima kazao: “I{ti{to god èli{, pa ma to bilo ipolovinu moje carevine, ja }u tipokloniti.”

- Pa onda? - zapita Irodijadasa prezrivom nemarno{}u.

- Pa, eto, do|oh tebi, da me po-savetuje{ {ta da traìm.

Irodijada se podiè malo izudobna poloàja i o{tro gleda-{e u o~i k}erine.

- Je li to istina?- Istina, majko! On je pred kne-

zovima pozvao Jehovu za svedoka,ako ne ispuni obe}awe.

Zluradi osmeh zatrepta nausnama ove ène, ~ije lice po~eda plamti u nervoznoj drhtavici,pogled joj sevnu pakosnom rado-{}u; ona uhvati {}er za ruku iprigu{enim glasom re~e:

- A ti i{ti...- [ta? - zapita k}er radoznalo.- Tako mi Jehove, to }e dobro

biti! - pro{apta èna, pogledao{tro na svoje devojke i rukomim dade znak da se udaqe. Sulamkai devojke usta{e, pokloni{e se iizgubi{e za te{kim zavesamaodaje.

- Jesi li mi k}i?- zapita je zaovim, grozni~avim glasom.

- Majko, zar sumwa{?- Ne sumwam. I{ti Jovanovu

glavu!- Prorokovu?- Ko kaè to? - gnevno uzviknu

ona.

- On nije prorok, on mene vre-|a.

- Majko!- Ako si k}i Filipova, tako

}e{ uraditi! - Zna{ li za{to je utamnici; {to je okovan? Zna{!Jer je javno govorio, kako Torazabrawuje ~oveku da se oènibratwevom ènom, ako je ona saprvim muèm imala dece. Pazna{ li koga se to ti~e?

Devoj~e obori o~i dole i okre-te glavu na stranu, da ne gleda ustrahovit pogled o~iju, po koji-ma je krv nasela.

Ti~e se tvoje ro|ene majke, me-ne! Uzviknu èna gnevno, i kaobesna sko~i sa sofe. Vitavarskiklevetnik bio je toliko drzak, dauzbudi uli~ne gladnice i da Iro-da javno ukori. Pa mu ni toga nebi dosta, nego je osramotio i me-ne. Na sred ulice, pred Sinedri-onom, gde se iskupila besposlenasvetina, zaustavio je moje dvor-kiwe i mene, pa je onda pruìopalicu prema meni i uzviknuo...

@ena zastade. Grudi joj se nadi-mahu kao talasi {to ih bura zao-{ijava. O~evidno borila se sasobom da tu re~ iskaè.

- [ta ti je uzviknuo, majko?- Bludnice!Devoj~e vrisnu i sakri lice

{akama.- Da, to, to mi je uzviknuo, a raz-

draèna svetina zaurlala je istupogrdu i {akama bacala pra{inuna mene i moju pratwu.

- Boè, Boè! - prostewa devoj-~e, ne diù}i {aka sa o~iju.

To je bio razlog {to ga je Irodbacio u tamnicu; ali je li to sve?Taj klevetnik vaqa da plati gla-vom za ovu uvredu. I ja to iskah odIroda da to u~ini, a on ne hte.Kukavica! Pla{i se uli~ne ru-qe, boji se knezova, koje on moè,ako ho}e, i pobiti, pa da ni Rimni Jerusalim prstom ne mrdnu.

Devoj~e, koje je sve ovo slu{a-lo pokrivena lica, i ne do~ekakraj; ono se istrè iz maj~inih

ruku, pa kao strela polete i ne-stade ga za zavesama izlaska.

Krupnim koracima hodala jeuzbesnela èna kroz odaju, zastr-tu debelim travastim sagovima,pa se ~as po ~as gubila izme|u vi-sokih i debelih asirskih stubo-va, {to se opiru o mramorna la-vovska ple}a s devoja~kim glava-ma. Wezine usnice drhtale sugnevno, a nozdrve su se ~as kupi-le, ~as {irile. Znak bure {to be-sni u du{i opake ène. Sav izrazusplamtela lica i burno kretawetela napomiwali su, u ovome ~a-su, na razraènu tigricu, kojaose}a miris krvi, pa uznemireno~eka iz zasede da joj se `rtva pri-makne. Na jedan mah zasta i oslu-{nu. Veseli {um, {to se do ovoga~asa horio, sada je umukao. Onaoslu{kuje, ali ne ~uje ni{ta. Potome nenadanome }utawu slutilaje da je to wezina k}i iskazalasvoju èqu, i weno prkosno liceosmehnu se neprimetno. Da li seodupire? Ne, ne! On je pred kne-zovima obe}ao da }e joj ispunitièqu, pa je i Jehovu pozvao za sve-doka. Ali ako ipak odbije? O ! uz-besnela èna sti{}e pesnice obei {kripnu zubima. Samo ako od-bije, ako pogazi zakletve, pqunu}u ga, prezre}u ga, oti}i }u u Rim.O, znam ja dobro gde je Tiberije, ai to, kako on sa Tiberijevim sa-vetnikom, Sejanom, muti protivurimskoga prestola.

Usplamtela è| da se osveti,bilo Jovanu, koji je zasu imenombludnice, bilo svome muù kojise opire krvavoj èqi wezinoj,toliko je raspiwa{e, da ona iz-me|u Iroda Antipe i Jovana nenalaza{e vi{e nikakve razlike.Te dve li~nosti stapahu se jedna udrugu, i ona ih po~e podjednakomrziti: prvoga za uvredu, a drugo-ga {to ne spira uvredu.

26

��

(nastavak na 46. strani)

27

��

O VERI

Za svetog Zlatousta predme-ti vere su van doma{ajaqudskog razuma i qudskih

~ula. Verovati zna~i: primationo {to se ni na koji na~in ne mo-è shvatiti nikakvim razmi-{qawima. - Zadovoqan biti ma-lim, znak je slabe du{e; pri ma-lom smatrati sebe bogatim, svoj-stveno je du{i bolesnoj i bednoj;vera je nenasita. - Ako bi ti uza-èleo da sva dela Bo`ja shvati{razumom, onda ~ime bi Bog biove}i od ~oveka? Dela Bo`ja su ne-dosti`na razumu. Bog nije takonemo}an da stvara i ~ini samoono {to je pojmqivo za tvoj slabirazum. - Pita{, kako raste vera?Vera raste kada radi we podnosi-mo nevoqe.

Gde ima vere, tu nije potrebnoispitivawe. Ispitivawe razaraveru. Ko isputuje ne{to, taj jo{nije na{ao; ko ispituje, taj ne mo-è verovati. Nemojmo se bavitiispitivawem, jer ako ispitujemo,to ve} nije vera; vera uspokojavaum. Mi se zato i nazivamo verni,{to bez ikakve sumwe verujemo uono {to nam je re~eno. Kada bi to{to nam je re~eno dolazilo odqudi, mi bismo bili du`ni pod-vrgnuti ga ispitivawu; ali po-{to to dolazi od Boga, mi smo du-`ni podnositi se sa strahopo-{tovawem i verovati.

Prava vera zahvaquje Bogusvagda za sve. [ta - zar treba za-hvaqivati za sve {to se desi? Da,da! makar to bila bolest, makarto bilo siroma{tvo. Zahvaquj,makar i ne shvatao razlog ne~ega;u tome se ba{ i sastoji zahval-nost. Ni{ta veliko, ni{ta oso-

bito, ako zahvaquje{ kada si udobru, kada si zdrav, kada si na-predan i sre}an. No od tebe setraì da zahvaquje{ kada si u ne-voqama i àlostima. Nemoj govo-riti ni{ta sem re~i: Hvala Ti,Gospode! no {ta ja govorim o ne-voqama koje bivaju ovde na ze-mqi! Ta za sam pakao treba zahva-qivati Bogu, za kazne u paklu, zamuke u paklu. Jer ako budemo pa-`qivo razmi{qali, - nesumwivo}e nam mnogo koristiti i ova

stvar: strah od muka u paklu zau-zda}e srce na{e... Da, kada nas po-stiù bolesti, nesre}e, beda, on-da ba{ i treba silno zahvaqiva-ti Bogu. I to zahvaqivati ne re-~ima, ne jezikom, nego postupci-ma, delima, mislima i srcem. Odsve du{e treba Mu zahvaqivati.Jer nas On qubi ve}ma nego na{iroditeqi; i qubav Bo`ja se toli-ko razlikuje od qubavi na{ih ro-diteqa, koliko dobro od zla.

Avva Justin (Popovi})Iz “@itija svetih”

KO IMA QUBAVBO@IJU U SEBI TAJNIKADA NE ROP]ENA SVOJU SUDBINU

Gospod je rekao: Gde sam Ja, ta-mo }e i sluga Moj biti (Jn. 12, 26).Ali, qudi ne shvataju Sveto Pi-smo - ono im izgleda nerazumqivo.Kada Duh Sveti nau~i du{u, tadasve postaje jasno i ona se ose}a kaona Nebu, jer je Duh Sveti isti i naNebu, i na zemqi, i u Svetom Pi-smu, i u du{ama onih koji vole Bo-ga. Bez Duha Svetog ~ovek luta imada stalno u~i, Boga poznati nemoè i mira u Bogu ne nalazi.

Ko ima qubav Bo`ju u sebi, tajvoli sve qude i nikada ne rop}ena svoju sudbinu, jer privremenenevoqe koje podnosimo radi Bogapripremaju nas za ve~nu radost saWim.

Ponosita du{a koja se nijepredala Bo`joj voqi ne moè dashvati su{tinu stvari; ona samoprelazi s jedne misli na drugu itako se nikada ne moli ~istimumom i ne proslavqa veli~an-stvo Bo`je.

Du{a koja se smerno predalaBo`joj voqi, ose}a Boga svakogtrenutka. Ona to ne ume da obja-sni, niti da izrazi, ali opitomose}a milost Boìju i zna kada jeGospod sa wom. Ona se predalaBogu kao malo dete koje svakogdana hrane, premda ono ne zna ka-ko se ta hrana dobija.

Gospode, Duhom Svetim prosve-ti qude Svoje da bi svi osetiliqubav Tvoju...

Prep. Siluan

Svetogorski

)��$ '� %�� &�� # &�� 3��

28

��

PRAVOSLAVQE JE ASKETSKA VERA

N�� F�� >�� *�� ;��

�� "��I�� C�� $�� 2�� 4�<�� = @� �� $�� $��

)�� 2��4� �� 2��4� � ��

*�� A�� 3� �� 3� ��

( ��

*�� % �� 3� � ��2�� 4 �� "�� 8�� 3� ��% �� &�� "�� $�� %�� *�� $�� ;�� * � ��

8� � �� $�� $�� )�� 2��4 �� <�� 2��4=

F �� (��*�� 2��4 $�� "�� %�� *�� 6�� 1 2$�� >�� )��4� F �� (��

�� "�� !�� 1 �� !�� 1

*�� +�� & � �� +� �� +��-.� /5�/7#� � �� +�� +�� '�� -5� /0#�

F �� (��$�� %�� @�� I�� (�� 2�� 4� 8� �� @�� *�� %�� %� �� *�� %�� (��

:�� (�� 2 �� 4 � �� & ��

3�� $�� $�� "��

0�5��'�� %��

UZROCI STRADAWA

�� 5�+�� +�� *��##

.7��# � 8/

6��* �� =��

.��# 9>� /

Posle prvorodnog grehaqudski ìvot se ispunionaporom, bolestima i

stradawima. Postoji mnogo razlo-ga zbog kojih nam se {aqu nevoqe istradawa. Me|utim, nikada ne tre-ba misliti da stradawa, nesre}e inevoqe mogu poticati od qudi.Svaki krst nam daje Gospod Bog poSvojoj beskrajnoj milosti i istotoliko beskrajnoj mudrosti.

Jedan od osnovnih razloga zbogkoga nam se {aqu stradawa jestena{a grehovnost. Uloga strada-wa u tom slu~aju je da se suprot-stave grehu i strastima, odnosno{teti koji oni nanose na{oj du-{i.

Otac Jovan Kron{tatski pi-{e: “Dokle god strasti budu de-lovale u nama, dokle god stari~ovek u nama ìvi i ne umire, do-tle }emo imati da pretrpimomnoga stradawa zbog raznih isku-{ewa u ìvotu, zbog borbe starogi novog ~oveka u nama”.

Stradawe se moè posmatratikao duhovni lek od {tete koju na-nosi greh. Stradawe, na primer uvidu bolesti, ~esto onemogu}avadelovawe greha: Ko postrada ti-jelom, prestao je da grije{i - pi-{e apostol Petar (1 Petr. 4,1).

Stradawe zbog greha je glas Bo-ìji i urazumqewe za ~oveka ko-ji gre{i. To je udarac po ruci ko-ja ~ini ono {to ne treba. Uz to,stradawa ublaàvaju krivicuzbog greha i u izvesnoj meri je iz-gla|uju po zakonu kazne i pravde.

Otuda je o~igledno da one kojiu ovome svetu stradaju, u budu}emìvotu o~ekuje boqi udeo negokojima je ovozemaqski ìvotlak. O tome govori i Sam Gospodu pri~i o bogata{u i Lazaru (Lk.16, 19-31).

Zbog toga se vi{e treba brinu-ti za one koji ovde uìvaju potpu-no blagostawe, sva zadovoqstva,komfor i ìve rasejano, a maweza one koji ovde idu te{kim pu-tem nema{tine i stradawa. Mo-`da }e neko posumwati u neop-hodnost stradawa kao faktoraisku{ewa, ako je Hristova @r-tva dovoqna da pokrije grehe ~i-tavog sveta. Zaista, spasewe se odGospodda dobija na dar (Rim.3,24), ali taj dar se ne daje svako-me, niti on spasava sve qude “au-tomatski”. Dar spasewa dobijasamo onaj ko po slobodnoj voqitraì i o~ekuje taj dar.

I ako ~ovek ne stremi svim sr-cem ka Hristu i ne traì od wegapomo} i opro{taj grehova, negoìvi rasejano, ne obra}aju}i pa-`wu na zapovesti Wegove, wega

ne}e spasti Hristova `rtva is-kupqewa, jer se sam on na taj na-~in odri~e od we, odbacuje lekkoji mu se nudi. On ne dobijaopro{taj grehova, jer prenebre-gava Svetu Tajnu Pokajawa.

Evo {ta o tome pi{e apostolPavle Kolo{anima: I vas kojiste nekada bili otu|eni i svjesnoneprijateqi u zlim djelima, sadavas izmiri smr}u Wegovog qud-skog tijela da vas izvede predasve svete, neporo~ne i nevine,ako samo ostanete u vjeri uteme-qeni i postojani, i ne odvajaju}ise od nade Jevan|eqa (Kol.1,21-23).

Kao {to se iz ovoga vidi, silaiskupqewa deluje na nas samo poduslovom da “ostanemo postojani iutemeqeni u veri i ne odvajamo seod nade Jevan|eqa”.

A po{to mi nedovoqno pa`weobra}amo na svoje grehe, i ne tra-ìmo niti koristimo u punoj me-ri Svetu tajnu pokajawa, ondanam je svima potrebno stradaweradi ublaàvawa posledica na-{eg greha. Eto za{to su o neop-hodnosti stradawa i nevoqa Hri-{}ana govorili i Gospod: U svi-jetu }ete imati àlost (Jn.16,33), i Apostoli, i svi SvetiOci. Kroz mnoge nevoqe vaqanam u}i u Carstvo Boìje - govo-rio je apostol Pavle (Dap. 14,22).

“Ako nema stradawa, nema nispasewa” - govorio je Prepodob-ni Serafim Sarovski. A prepo-dobni Simeon Novi Bogoslovu~i: “Kao {to ode}u, izmazanublatom i isprqanu nekakvom pr-qav{tinom, nije mogu}e o~isti-ti ako se dugo ne pere i trqa u vo-di, tako se i riza na{e du{e, kadase oskrnavi àbokre~inom i gno-

29

��

30

��

jem grehovnih strasti, ne moèdruk~ije oprati, nego mnogim su-zama i podno{ewem isku{ewa inevoqa”. Po re~ima Svetog Jova-na Zlatoustog, za Hri{}aninapostoje tri na~ina da se spase: a)da ne gre{i, b) kada pogre{i, dase pokaje, v) ako se ne kaje dovoq-no, da trpi nevoqe koje ga snala-ze. A ko moè za sebe re}i da sedovoqno usrdno kaje?

Prema tome, pokajawe je na~inda se izbegnu stradawa zbog svo-jih grehova. Veli~ina pokajawatreba da bude srazmerna veli~i-ni greha.

Pokajawe kao dobrovoqnostradawe (ima se u vidu stradawena{eg samoqubqa prilikom is-povesti) pomiruje nas sa Bogom iotklawa nedobrovoqno strada-we. Ako ~ovek nije dovoqno sve-stan svoga greha i zato ne moènositi delotvorno i duboko po-kajawe, onda treba smireno daprihvata stradawa koja ga snala-ze i da blagodari za wih kao zamilost Boìju, jer su ona znak dase Bog brine o nama.

Starac Varsonufije Optinskije govorio: “Neprestana strada-wa koja Bog {aqe ~oveku znak suposebnog Boìjeg promi{qawa owemu”.

Eto za{to stradawa i nesre}eduhovnici nazivaju “posetom Bo-ìjom”.

A kada gre{nik ìvi lakim ilagodnim ìvotom, oni kaù da jetakvoga Bog ostavio i da mu pretistra{an udeo u zagrobnom ìvo-tu.

Koliko ~esto du{e koje stra-daju mole Gospoda da stradawaprestanu! Ali zar se treba za tomoliti? Zar u osnovi stradawane leì greh? I ako bi se onuklonio iskrenim pokajawem, ot-klonilo bi se i stradawe.

Kada su Gospodu doneli oduze-toga, On mu je najpre oprostiogrehe, a tek onda, kao posledicuopra{tawa, darovao isceqewe(Mt. 9, 2-8).

Ipak greh nije jedini razlogzbog koga ~ovek strada. Stradawamogu biti poslata ~oveku da gasa~uvaju od greha ili odvrateHri{}anina od laganog i raseja-nog ìvota i okrenu ga usredsre-|enom ìvotu u Bogu. U takvimslu~ajevima {aqe se dugotrajnabolest, izgnanstvo, zato~eni-{tvo i tome sli~no. To potpunomewa ~ovekov ìvot, daje mu mo-gu}nost da se zamisli nad wim. Zanekoga je to prilika da se izdvojiiz lo{eg dru{tva i neko vremebude sam.

Takvi stradalnici u po~etku~esto te{ko podnose ovako veli-ku izmenu u ìvotu, ali kasnijeili na kraju toplo blagodare Bo-gu {to im je na vreme poslao te-{ko podno{qivu promenu (vidi,na primer, ìvotopise shimona-hiwe Nektarije, kneza Mew{i-kova i dr.).

Postoji i tre}i razlog zbog ko-ga se qudima {aqu stradawa.Prepodobni Makarije Veliki otome govori slede}e: “Bog pozna-je nemo} qudsku, zna koliko se~ovek lako pogordi, te ga zbog to-ga na vreme zaustavqa i pu{ta gada bude u neprestanom ve`bawu itrpqewu... Bog zna tvoju nemo} ipo Svome Promislu ti {aqe ne-voqe, da postane{ smireniji i darevnosnije traì{ Gospoda”.

Episkop Venijamin Milov otome pi{e: “Nevoqe duboko smi-ruju qudsku gordost i izbijaju ~o-veku oslonce samoqubqa i nad-menosti. Onaj koji mnogo postra-da presta}e da gre{i. On ose}asvoju ni{tavnost i nehotice tra-ì da ga Bog uspravi, molitvom

otvaraju}i vrata svoje du{e daprimi blagodat od Boga.

Grehovnu nastrojenost qudskedu{e, zatvorene u samu sebe, stra-dawe preta~e u sveto i otvorenostremqewe ka Bogu. Ono svakoggre{nog i bludnog sina vra}a uO~inski Boìji dom.”

êtvrti razlog stradawa Hri-{}ana je provera wihove vere ipravednosti.

Kao {to pi{e prepodobniVarsonufije Veliki: “ôvek ko-ji nije proveren isku{ewima, ne-iskusan je”.

Adam je u prvo vreme poslestvarawa bio bezgre{an i ~istsrcem, pa je tako video Boga i raz-govarao sa Wim. Blaèni ~istisrcem, jer }e Boga vidjeti (Mt. 5,8). Ali mi znamo da on nije bio po-stojan u vrlini i pao je u greh.

I deca u prvo vreme po ro|ewubivaju ~ista srcem, ali kako vre-me odmi~e, sve se vi{e izlaùgrehu. Prema tome, ~istota srcabez provere wene postojanostijo{ uvek nije dovoqno vredna.Eto zbog ~ega je Bog dopustio sa-blazni u svetu. Gospod kaè: Po-trebno je da do|u sablazni (Mt.18,7). Prepodobni Antonije Ve-liki pi{e: “Bez isku{ewa nikone moè u}i u Carstvo Nebesko.Kad ne bi bilo isku{ewa, niko sene bi spasao”.

O tome ovako svedo~i arhiman-drit Sofronije: “ôvekov putprema Bogu ispuwen je velikomborbom. Duh podvi`nika koji te-ì ka ve~noj Boànskoj qubavi,da bi postao zaista razuman i spo-soban za tu qubav, neizbe`no pro-lazi kroz ~itav niz isku{ewa”.

A iguman Jovan pi{e: “Zarovozemaqski ìvot sam po sebinije jedna provera? To je nepre-kidni niz provera, ispita na{equbavi prema Bogu i ~oveku, na-{e vere, na{e ~istote, na{e

pravde i rastvorenosti u voqiBoìjoj, uskla|enosti na{eg ì-vota sa Carstvom Boìjim. I sa-mo za one koji su provereni u sa-blaznima, koji su imali duhovnusnagu da ih pobede (iako ne od-mah), moè se re}i da su dostigliduhovnu zrelost.”

Sveti Jovan Kron{tatski:“Najrazli~itije grehovne pri-strasnosti na{ega srca Gospodproverava na razne na~ine: neko-ga ({krticu) on proverava gubit-kom novca ili jednog dela imovi-ne, ili dopu{ta lopovima da gapotkradaju; nekoga proverava po-àrom, nekoga uzaludnim tro-{kovima, tj. neuspelim investi-cijama; nekoga bolestima i tro-{kovima za le~ewe; nekoga ispi-tuje gubitkom bli`wih, a nekogasramotom.

Svakoga ispituje na sve na~inekako bi u svakome wegove slabestrane i bolna mesta wegovog sr-ca, kako bi se svako nau~io da is-pravi sebe. Mnogima ma~ probadadu{u da se otkriju pomisli wiho-vih srdaca.

Zbog toga, kakav god da doì-vi{ gubitak tvoga imawa, verujda je takva voqa Gospodwa i govo-ri: Gospod dade, Gospod uze, nekaje blagosloveno ime Gospodwe(Jov. 1, 21). Savjetujem ti da ku-pi{ od mene zlata ogwem èè-noga, da se obogati{ - govori Go-spod u Otkrovewu (3,18). ApostolPetar pi{e: “U wemu se radujte,iako ste sada malo, ako treba,oàlo{}eni razli~itim isku-{ewima, da se vrijednost va{evjere, dragocjenija od zlata pro-padqivoga, no ogwem ispitiva-nog, na|e na hvalu i ~ast i slavu,kada se javi Isus Hristos (1 Pe-tr. 1,6-7).

Jedan monah je iznemogao u ve-likoj borbi sa isku{ewima. We-

gov starac ga upita: “Ho}e{ li dase pomolim Gospodu da se ukloniod tebe isku{ewe?” - “Ne, o~e, -odgovori mudri monah - pomolise samo da mi Gospod da snage uborbi protiv isku{ewa. Ako is-ku{ewe bude ukloweno od mene,ne}u imati duhovnu korist kojuvidim u mojoj borbi”.

Peti uzrok stradawa moè bi-ti kada se ~ovek ne odazove na Bo-ìji poziv, kada skrene sa putaili zadatka koji mu je Bog odre-dio. Takvo je bilo stradawe pro-roka Jone u kitovoj utrobi. Ovastradawa prestaju kada Hri{}a-nin shvati {ta od wega o~ekujeGospod i u ~emu se sastoji wegovoskretawe sa odre|enog puta. Ta-kva stradawa se ~esto {aqu iza-branicima Boìjim kada stupajuna put koji Bog nije za wih pri-premio. [aqu im se i onda kadase kod wih pojavquje pristra-snost i opsednutost ne~im ze-maqskim, ili slabi plamen wi-hove revnosti, gasi se wihova qu-bav prema Bogu i oni odstupaju odzapo~etog sluèwa. Sva ta stra-dawa prestaju kada Hri{}aninodbacuje od sebe svoju pristra-snost i vra}a se na raniji put slu-èwa, ili ponovo raspaquje u se-bi plamen duhovne revnosti. Sve-ti Amvrosije Optinski kaè:“Kada ~ovek ide pravim putem, onne nosi krst. Ali ~im odstupa odwega i po~iwe da se baca ~as u jed-nu, ~as u drugu stranu, onda se po-javquju razne okolnosti koje gaudarcima izbacuju na pravi put.Ti udarci su za ~oveka krst. Na-ravno, oni mogu biti razli~iti,kakvi su kome potrebni, takve idobija”.

Sve{tenomu~enik

Vladimir

Kijevski

31

��

O MOLITVI

Jevan|eqe nas je u~iloupornoj militvi, a sadanas u~i smirewu ili ose-

}awu li{enosti prava na usli-{awe. Ne prisvajaj sebi pravoda mora{ biti usli{en, negopristupaj molitvi kao onaj ko-ji nije dostojan nikakve pa-`we, i koji sebi daje smelost daotvori usta i da uznese molitvuka Bogu jedino zbog beskrajnogsnisho|ewa Gospodweg premanama bednima. Neka ti ne dola-zi na misao: “Ja sam to i to ura-dio. Prema tome, daj mi to ito”. Bilo {ta da uradi{, sebesmatraj du`nikom, jer si bioduàn da u~ini{ (dobro). Danisi u~inio, podrvgao bi se ka-zni, a po{to si u~inio, nema za{ta da o~ekuje{ nagradu, budu-}i da nisi u~inio ni{ta naro-~ito. Farisej je, me|itim, pre-brojao svoja prava na usli{a-we, da bi iz crkve iza{ao pra-zan. R|avo kod wega nije biloto {to je radio kao {to je re-kao: tako je on i trebalo da ra-di. R|avo je {to je on to izno-sio kao ne{to osobito. Na ta-ko ne{to, me|utim, nije treba-lo ni pomi{qati. Izbavi nas,Gospode, od ovog farisejskoggreha! Iako re~ima retko kogovori kao on, u srda~nom ose-}awu retko ko mu nije sli~an.Jer, zbog ~ega se qudi r|avo mo-le? Zbog toga {to sebe smatra-ju ispravnim pred Bogom.

Sv. Teofan

Zatvornik

32

��

GOSPOD JE UDOVOQIO MOLITVI

Na podru~ju Bosanskog Grahova, ~ije sta-novini{tvo su prije posledweg rata~inili uglavnom Srbi 98,5 % i Hrva-

ti 1,5 %, se i danas moè nai}i na mnoge ostatkei{~ezlih kultura.

Jo{ u vremenu prije Isusa Hrista, narod naovom podru~ju je bio dosta brojan i zvao se Dici-oni a Ptolomej ih pribraja Ilirima. Susre}u sesve do propasti Rimskog carstva. Rimqani ovopodru~je osvajaju 6. - 9. godine nove ere. Prvi ve-liki put gradi se kroz grahovski kraj 47. - 48. go-dine nove ere kao nastavak ranije ve} izgra|enogmagistralnog puta od Salone do Strmice, te odGrahova produàva prema Drvaru, pa su na podlo-zi ovog puta Austrougarske vlasti 1892. godineizgradile novi makadamski put od Bosanskog Gra-hova do Drvara. U Grahovskom poqu otkriveno jeniz rimskih naseqa. Zanimqiv podatak je i Mra-morsko grobqe pored Grahova koje se danas zoveMramorje i koje danas sluì kao gradsko grobqe.

Po ~uvenom arheologu iz Splita, Frani Buli-}u, pa i drugim arheolozima, u Grahovu je biorimski grad Stridon, a to je rodni grad jednog odnajve}ih kwièvnika i nau~nih istraìva~a podkonac 4. i po~etak 5. vijeka, a zvao se Euzebije Je-ronim. On je prvi preveo Bibliju na latinski je-zik, a wegovo kwièvno djelo zaprema nekolikodebelih tomova. Umro je 30. septembra 420. godi-ne. Grad Stridon razorili su Zapadni Goti po-~etkom ¤ vijeka.

U sredwem vijeku je ovo mjesto bilo naseqenoi veoma veliko. Tu su zidovi jednog Kastela, cr-kava, ste}aka i drugo. Pisani tragovi, dakako, ni-su sa~uvani.

Taj mnogobrojni narod je izumro, vjerovatnood kuge, pa je u vrijeme velike seobe Srba ovopodru~je ponovo naseqeno. Sude}i po raznora-znim prezimenima tu su se pojavila plemena izrazli~itih krajeva od kojih se za neke znalo oda-kle su do{li. Za vrijeme Kraqevine Jugoslavijeove prostore je naseqavalo vi{e od 26.000 stanov-

nika, da bi se taj broj poslije Drugog svjetskog ra-ta sveo na desetak hiqada. Razlika je u pobijenim,poginulim, raseqenim u Vojvodinu. Poslije zad-weg rata ovo podru~je i wegovo stanovni{tvo jeo~i{}eno od strane Tu|manovih bojovnika, jedandio, uglavnom mla|i, izginuli, a ostalo stanovni-{tvo protjerano, privreda potpuno uni{tena, do-ma}instva opqa~kana pa popaqena. U vrijeme po-slije zadweg rata na ovom podru~ju se vratilo ne-punih 2.000 stanovnika, uglavnom starih osoba ko-je su na ~ekawu za odlazak na onaj svijet.

Ali vratimo se slu~aju zbog kojeg je i napisanovaj tekst.

Naspram gradi}a Grahova preko puta Pa{i}apoqa, na udaqenosti 4 - 5 kilometara, prostirese selo Luka. Ovo selo kao i preostalih tridese-tak naseqenih mjesta na podru~ju op{tine, u svo-jih pedesetak doma}instava ima ve}i broj prezi-mena, kao: Grci}i, Gradine, Mari}i, Boànovi}i,Kardumi, ]aji}i, Jak{i}i i [piranovi}i. Svakood ovih prezimena ima svoje posebno porijeklo.Pored toga, u ovim prezimenima porodi~no imadosta nadimaka, koji su nastali raznim doga|aji-ma u pro{losti, zna~jnim li~nostima i sli~no.Takvih nadimaka, recimo kod Mari}a, kao najve-}eg plemena, ima najvi{e, kao {to su: Samarxije,Perku{ovi}i, Draàri, Stojki}i, Zuli}i, Topi-}i, Lovri}i, ]iri}i, Deu{i}i.

Zuli}i su dobili nadimak zbog slu~aja koji sedogodio wihovom pretku, koji je zbog zuluma uturskom vaktu ubio nekog Zulfikara poreznika,zvanog Zulu, pa sa porodicom pobjegao preko pla-nina u neko planinsko selo na podru~ju Mrkowi}Grada. Kada je Austrougarska okupirala Bosnu iHercegovinu ova porodica se vratila u Luku amje{tani su je zbog slu~aja sa Zulom prozvali Zu-li}i. Po povratku, ova mnogobrojna porodica jeostala bez obradive zemqe jer je beg iz Livna wi-hovu zemqu dodjelio drugima zbog nepla}awa ke-sina - poreza. U to vrijeme kad je narod u ovomkraju iskqu~ivo ìvio od poqoprivrede i sto-

~arstva, ova porodica je bila osu|ena na propast.Glava porodice bio je Jovo zvani Jo{kan. Kaùda je bio toliko snaàn i jak da su ga mje{tanizvali div-~ovjek. On je, kad bi se ukazala prili-ka, kod imu}nijih seqaka nadni~io, a djecu davaou najam, sve sa ciqem da bi prehranio svoju poro-dicu. U takvoj nema{tini bio je prisiqen u odre-|enim situacijama i da krade, ali uglavnom samohranu radi ishrane porodice. I kad bi krao, on jeto ~inio od imu}nijih qudi, trgovaca, ili onihkoji su bili bliski austrougarskim vlastima. Utome je bio veoma vje{t.

U plemenu Jak{i}a u ovom selu je u svakoj ge-neraciji, tradicionalno, bio sve{tenik koji jeopsluìvao ovaj kraj. Jednog od wih, popa Dmitra,su ubili Turci poslije Crnopoto~ke bune protivTuraka na ovom podru~ju 1875. godine, kao znakodmazde. U Jo{kanovo vrijeme je, poslije popaDmitra, sve{tenik bio Ilija Jak{i}, u narodupoznat kao pop Ile. Kaù da je kod naroda uì-vao veliki autoritet pa su ga austrougarske vla-sti (àndarmi) koristile u raznim sporovimakod seqaka.

Jedne prilike iz sela jedan od Gradina otjerapreko planine Dinare u Knin dva vola da proda.Knin je tada bio trgova~ki centar i sve {to jebilo za prodaju ili kupwu od Grahova, Glamo~a,pa i djela op{tine Drvar, i{lo je ovim putempreko planine za Knin, tako da je ovaj put-nogo-stup bio veoma aktivan. Gradina je prodao volovea onda svratio u birtiju i opio se, pa krenuo timplaninskim putem ku}i. Kad ga je pijanstvo usputpotpuno savladalo svratio je pored puta i zaspao.Putem su prolazili putnici namjernici i nekood wih, vidjev{i Gradinu tako pijana, izvukao muje sve novce koje je dobio za prodate volove. Iz-me|u ostalih, kasnije je nai{ao i Jo{kan, pa kadje vidio kom{iju u tako pijanom stawu, pristupioje odmah da mu pomogne. Digao ga je i vi{e nosionego vodio tako pijanog skroz do ku}e. Kad je Gra-dinu pro{lo pijanstvo vidio je da mu nedostajunovci {to je dobio za volove i odmah je prijaviokra|u àndarmima. @andarmi su stupili u akciju

33

��

i sa sobom su angaòvali popa Ilu. Posumwalose odmah na Jo{kana, po{to ga je on iz planinepijana doveo, bio je sklon kra|i, a niko nije imaou vidu da je on to ranije ~inio iz nu`de. Pozvalisu Jo{kana i traìli od wega da prizna kra|u ivrati novac. U tome je naro~ito predwa~io popIle koji je takore}i bio siguran da je Jo{kanukrao. Uzaludno je bilo Jo{kanovo opirawe, kle-tva pa i pla~, tvrde}i da je nevin. Jednako je po-navqao: “Nijesam ukrao pope Ile”. Tada pop Ileu prisustvu austrougarskih àndarma, pristupijednoj staroj metodi obi~ajnog prava o dokaziva-wu nevinosti, gdje se uskuva kazan vode i ugrijekomad èqeza do usijawa, pa se èqezo ubaci u tukqu~alu vodu, a onda ga osumwi~eni golom rukomtraì i vadi iz vode i kazana, pa ako je nevin nebi trebalo da se pokaù opekotine i plikovi naruci. Na kraju pop Ile pita Jo{kana: “Kad tvr-di{ da si nevin pristaje{ li da vadi{ èqezo?”Jo{kan odgovori: “Pristajem pope Ile”. Odmahsu uskuvali kazan vode i ugrijali do usijawa ko-mad èqeza pa ubacili u kazan. Jo{kan pri|e,prekrsti se, pomenu Gospoda, zavrati rukav na de-snoj ruci do ramena i zavu~e ruku u kqu~alu vodu,prona|e rukom i izvadi èqezo pa ga baci predpopa Ilu, sa rije~ima" “Evo ti èqezo popeIle”. Sa~ekali su potrebno vrijeme, ali opeko-tina i plikova na ruci nije bilo. Nastao je tajaci Jo{kan je ustao i oti{ao ku}i.

Kad je vidio pop Ile {ta je uradio i kako sesve zavr{ilo, koliko je zgrije{io, od toga dana jepo~eo moliti Gospoda da mu dade te{ku bolest savelikim mukama duì period, kako bi na ovomsvijetu okajao grijehove koje je u~inio prema Jo-{kanu. Dani su prolazili, a pop Ile se nepresta-no i jednako molio. Jednog dana te{ko se razbolipop Ile i pune tri godine je bolovao u te{kimmukama dok je ispustio du{u. Jo{kan je poslijetoga sasvim normalno proìvio svoj vijek.

Neka je slava Gospodu koji izbavqa svoje ne-du`ne sluge u svim nevoqama.

�� )��$�� 1

�� )��-��

O GORDOSTI

S�� #� �� # �� $�� # ��

� �� *��

�� @�� 3� � �� @��

9�� "�� 1 2<�� =)�� 9�� 4� 9�� 1 2)��

��# � +��4� )�� 1 2<�� +��= )�� # � ,�� !��4� )�� 1 2<�� ,��= <�� !��= )�� $�� $��4� * �� 1 29�� 4� ( �� 1 2<�� $�� $��= )�� "�� 8��4� 6�� @�� #� 9��

* �� "�� 8�� :�� % � �� #� )�� 3�� * �� :�� % � �� 8� � �� ( �� # ��

��

?�� 6��

SRPSKI HOMER IZ BOSANSKOG PODRIWA

Pi{e: Nedeqko [ipovac

nastavak iz pro{log broja#

I wegov dràvotvorni otac - Crni \or|ije,pri ~ijem se pomiwawu imena ustajalo i krstilokao da mu je na usne si{ao sam svetac iz Ostro-{kih greda Sv. Vasilije, donosio je naredbe i iz-davao nare|ewa uvijek pomiwu}i sveca ~iji jepraznik padao u te dane. Vo`d je, dakle, i po tomebio narodni “komendant”, a wegov slijepi pjesnik- narodni guslar. Obojica ogromno popularni,kroz vijekove, i sada - povodom dva vijeka Srpskerevolucije 1804. Vo`dova dika u narodu serbskomìvjela je i kroz wegovu dinastiuju, ìvi i sada,kada su se wegovi potomci - prestolonaslednikAleksandar sa princezom Katarinom i sinovimavratili u svoj dvor na Dediwe, po{tovani i cije-weni kao pokreta~i humanitarnih akcija i daro-davci {iroke ruke.

Sin Vo`da Kara|or|a Aleksandar Kara|or-|evi} (1806-1885) bio je knez Srbije od 1842. do1858. Prilikom wegovog putovawa u Ru{~uk nasastanak sa turskim sultanom 1845. posjetio jeNegotin. Tihomir Stanojevi} u svojoj IstorijiNegotina i Krajine veli da je kneèv do~ek pre-vazilazio sve {to su dotad mogli da vide: “Knezaje pratila masa naroda, koja ga je sa~ekala u Ko-privnici na granici dva okruga. U povorci je bi-lo toliko mnogo qudi da bi ~ovek pomislio dakod ku}e niko nije ostao!” Po{to se slava Vo-`dova juna{tva jo{ pjevala i neprestano ìvjela,pred knezom Aleksandrom su se palile “svetle}eparole po prozorima gra|evina, bengalske vatre,vatrometi, ku}e bile oki}ene girlandama, paprangije i zvona, sve~ane uniforme i odela, za-stave i muzika...” Ako jo{ dodamo da su se vazdu-hom stalno prolamali poklici “Ura”, “Ura” i

“@iveo”, “@iveo”, onda smo i mi bili tamo nasve~anosti i shvatili da je Vo`d svojim nasqed-nicima ostavio bogatu ba{tinu u narodu, koja }eposebno do}i do izraàja u liku i djelu “kraqaujediniteqa” Petra £ Kara|or|evi}a...

Jedan od na{ih vrijednih savremenika, ured-nik zaista primjerno pripremane, opremane i sa-dràjne Danice, onog Vukovog ~asopisa koji je unarodu cijewen, voqen i ~itan kao narodna ~i-tanka, dr Miodrag Maticki, autor ve} popularneSvetosavske ~itanke, ali i îtanke Prvog srp-skog ustanka,1 pisane “vukovski”, kao {to je to uve}ini svojih publikacija pokazao ovaj kwièvniistori~ar, jedan od kamena temeqnih Vukove za-du`bine u Beogradu. Tu su Kosovska bitka, i Pr-vi srpski ustanak stavqeni u podjednaku ravan,kao dva najve}a vojna poraza na{eg naroda i dvanajsilnija zdenca ìve narodne inspiracije, kojane staje ni nakon tolikog protoka mutnog vreme-na i smjewivawa smutnih prilika.2

Pjesnik Filip Vi{wi}, razumije se, nije imaome|u savremenicima svog kwièvnog savjetodavcani objektivnog kwièvnog kriti~ara. Nama se ~i-ni, sa ove vremenske distance, vidjev{i autora isve wegovo u poplavi narodne, ustani~ke sile, da jeon sam sebi postavio visok ciq, kao {to je i wegovinspirativni uzor, narod i narodni Vo`d, kao je-dan korpus postavio previsok, dostiàn koliko inedostiàn ~in. Vo`d je u tome smislu bio pjesnik- teìo je nemogu}em. Nemogu}e, tako se zvao kwi-èvni ~asopis beogradskog nadrealisti~kog krugasa Markom Risti}em, Aleksandrom Vu~om... To jevje~ni atribut velike poezije i velikih qudi uop-{te. Da Vo`d nije bio uvjeren u nemogu}e ne bi sedogodio taj uzvi{eni ciq revolucije, iako je mo-`da, podsvjesno bar, znao da nema posledwe revolu-cije, pa ni ta wegova ne}e biti zadwa. Kao {to ni-

je ni bila. I sa pjesnikom Vi{wi}em je tako. Vi-soki brijegovi wegovih tendirali su neosvojivimvisovima poetike. U posvema{noj pomra~ini wego-vog ìvota stih se uzdizao iznad ìvota, plavio gai ostavqao neutje{nog, kao povodaw rijeku bezobala. Ali, rijeka }e, nakon zaglu{uju}eg tutwapodivqale prirode, opet pote}i svojim koritom,kao i wegova poezija {to }e zastati kad zastane re-volucija i umukne huk seqa~kog ustanka bez prese-dana.

Filip Vi{wi} je umro 1834. godine u srem-skom mjestu Grk. Danas se to mjesto zove pravimimenom - Vi{wi}evo. A ro|en je 1767. u podriw-skoj Bosanskoj Trnavi. Pripomiwemo to zato {toje u 67. godini, prije no {to je spu{ten u grob bartada, mogao da odmjeri svoj pjesni~ki u~inak, daodvagne na terazijama vremena, koje je prohujalo uvelikim pobjedama i u krajwem porazu, {ta je touradio sa svojim slijepa~kim ìvotom i svojompjesmom pisanom bez o~iweg vida. Starac, a za tovrijeme ~ovjek u sedmoj deceniji je bio starac, ni-je imao razloga da bude neveseo - slu{aoci su bi-li wegovi kwièvni kriti~ari, a wihov mrmor ipqesak nakon odgu|ene pjesme o Prvom srpskomustanku uvije mu je zborio da je u~inio dobro, ~aki vrlo dobro, pa i - odli~no. Nije to davno bilo -prije ciglo pola stoqe}a, kad su se po na{im bi-oskopima razlijegali aplauzi kad bi na film-skom platnu “na{” pobjedio “wihovog”. Moèmo,tek, zamisliti kako su gledaoci aplaudiraliglumcu koji je tuma~io lik Vo`da u na{em prvomigranom filmu legendarnog Ilije Stanojevi}aî~e, posve}en na{em neprevazi|enom junaku?!

Narod je presu|ivao svome pjesniku, ni po babuni po stri~evima! Surep navodi “eklatantan”“transparentan” primjer za to narodsko u temeqi-ma wegovog opredjeqewa za raju i wene interese:

34

��

� �� !�� "�� #$�� %�! �� & �� "� �� ' ��' �� (�� )�� * � ��

� ��#�� ' �� +�� ,�� )�-��.� � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � �

� �� !�� "�� #��$��%�� &�� '��'�� (� )��* ��"�+� �� %�� ,�� * �� -�� '��"�� '�� +� '��.�� /��0� ��*�� '��-

&�� )�� *��,�� *��1 2(�� '��"��+�� %+� � �� - �� 0�� -�� %� �� )�� '��"'�� +��- �� "�� ,� �� '��- ��- �� "�� 3�� .�� (�� 4�� %�� +��- �� - � ��5 �� '�� - �� *�'�� (�� *� �� #�� 6

1

��

Man

.B

awa

13

41

.M

an.D

obrun1

34

3.

��

��

27�� -��"��- �� - �� %�� +�� *��- ��- ��- ��.�%0��-'��.�� *�� '��8�� - �� %�� 0�� * �� - '��0� � ��- �� %�� "�� %� %�� '�"�� *�'��- �� +�� '�� %�� )�� - �� - ��'�� - ��"� ��-6 �� '�� $��0�� &��)�� !��

�� .- �*��%�� %�� '�� "�� .��'��.�� - �� +�� ,�� 4�� .��

�� %+��'��- �� .�� .��9� � �� *��0- �� 9�� :�.�- �� *�� 18�� 2��6 �* ��; 9�� '�� .�� %��12��6 �* 7�'��- 2�� 3�� 6 �* <��=��-2�� *��6 �* ��+��; ��.�� %�� 2�� >��,�6 �* )��(��"�- �� &�� ,��0 � �� 0- �� <�� &�.�� *��.��7��' ��0- �� 1 �� ?�'� &��0� �� @��.��- � �� '�� 4��

3�� %�� '��+� *��%�� *�� *� �*��+� �� 7�� '�� '��"�� *��.�� +�� <�� )��- �� "�� %�� - �� %+��

�� * �� +� �� .�� 3��%�� *��- *�� *��+� *�'��"�� .�� $�� 0�- ��%+�� 8�� %��- � �� A�� +�� %�� %�� 0- 3'�� 8��0 � !��(��'��%�0 � � �� "� *��%��

*�� *� ��+� �� %�� '�� *��%��.�� %�� '�� *��- �� *��+��%� ��.�� '�� *� �*��+� �� 0�� B�� '�� '�� '�� 0� �� '�� ,�� *��- �� 0� ��0� ��%�� .��0� �� 8�� '�� .�� '�% �� *�� ,��-��0� �� "��*�+�� .��

�A�A� �� 0� ��- �� &�� (��- �� 0�� )� �� *��%�� ,�� %��B�� '��.�� &�� 0 � ��.�� %�� &�� 0 '�� ,�� '��0�� %�� &�� 0�� *'��+� �� '��.�� "��%�� 7�%�� &��.��0� )��"��- �� *��,� �� .�� @�� *�� ,�� ACD� �� )�� 5��0� �*)�� *��,� �� "�� %�� 1 @�� *��0- �� 0 � 7�%��$��0�/�� .�� 7��

�� %� �� %��- � �� .��%�� %�� - ��

2

��

��

��

�� %�� - ��%�� .�� '��%��0�� "��1 ��$��- �� %�� &�� &��0 � 7�� 0� 3 �AEF� �� *� �� '�� !��'�� 3 � ��'�� .�� A��'��"� E�� %+� � � ��0�+� �� B� �� +�� %�� 7��%� <��0� �� A�D� �� - ��,�� .��.� � � ��,� �� 9��'�� 9�� 7�� "��*�� ,�� *��%�� *�� *��%�� 8��- �� '�� *��"'�� &�� B��0� �� %�� '�� A�F� �� *��%�� *� �� (��- �� %�� %�� 7��%�

<��0� �� "�� %��)�,� @�+�0� )��"� �� "�� %�� <�'�� B� �� +��"'��+� �� AFD� �� *��,�� ; �AF�� '�� *��+�� '��; �AA�� *��+�� *�� - �'�� 9�� '�� *� �� 5�� AA�� *��%� �� 0�+� �� 3�� "�� *'�� '�� $��&�� 0�+� �� 0� �*��%�� AAC� �� '��'�� (� )��

7� ��*��+� ��%�� <�'� �*�� %��0� ��1 �AAE� �� "�� - �� - ��9��'�� *��-�� ,�� - �� '�� '�� '��.�� E� �� *��%��- �� '�� ,��

�� *��+� ��<�'� *� �� %�� &�� - �� 0�� "�� B� �� +� � �� 7��%+� ��%�� 7��%�

��0 �� D� �� 3�� %�� +��

�� *��+� �� 0�� '��+� �� 8��3�� 0 ��*�� '�� *�� %�� 3�� +�� %�� *�� 9�� :�.� �� +� �� *� ��'� �� %��(�� AA��

�� '��'�� *�'�� %+� �� )�� 3 �� )�� %� �� "�� .�� 3�� %�� "� ��- �� ,�� 0�� .�� %�� '�� +�� 0� � �� %�� *��%�� )�� '�� %�� +�� * ��0 ��"��-��%�� 0�� -�'�� *�� '�� '��*� �� )�� '��0�� '�� %�� :�.�� &�� (�� *�� *��%��+� '�� /�� #�� $��

��%�� )��- ��%�� '��.�� %+� �� 0��-� �� +�� - � ��,��'�� '��-�� .�� %�� 8��

��

��

3

��

� ��'��- �� - �:�.� �� *��.�� 9�.�� 9�� 1 �� $��3��%�� 7�'��'�� ,�� - ��

��0�� $��3��%�� 7�'��'��- �� *� � �� '��.��%��- ��"�� !�� .��#�� $��%�� &�� '��'�� (� )�� "�� 0�� 1 =�� (� (�� $��+�� (� ��- �� %�� ,��- �� =�� 3�� *� �� *�� +� �� &�*�.�� 5��.�� - �� 0�- �� !�� *�� +�� *��.�� '�� "��.�� .�� *�� 7�� @��0- � �� !�� .��)� ��.�� .��

� ��9�� 9��- �� 9�� 9�� *��0 ��"�� '��%�� -��,� �� '��1 �� %�� .�� 7�� &�� <��0- �� *�� 5��.�� &�� )��0- �� *� �� '�� @�� <��+��

��- ��.�� 3�%�� :�.� ��B�� =��0- ��.��3�%�� '�� 0- �� $��'�� G��0-�� $��'�� '�� )�� 5��0- �� 7�'��0�� - �� *�� *��.�� $�� 0- �� .�� +��'��- ��0�� *�� 5��.�� -�� '�� %�� .�� '�� 2��

�� 61 �� -�� $�� 3��%�� 7�'��'��-

��"�� 9�� 7�� >��<�� - ��

��*�� 5��.�� &�� )��0 ��

�� *� �� .�� 9��- � $��0��&�� (� )�� :�� .�� *�� ,�� .��

��- �� .�� 1 =�� 3�� *� �� *�� +�&�*�.�� *�� 5��.�� 9�� * :�.�- �� 0��- �� .�� 9�� :�.��

)�� .�� - *�� - � ��*�� 9�� - ��,�� .�� .��

4

��

� ��

��

�� ! �� "��#� ��$�� $�� !

%�� $�&�� &�� & ��' (��#$�(�� )��#�� $�� $�� *+! ��*,! ��!

-�� &�� $�� $�� &��$� � ��$� ��&�� &��!

�� & ��&�� )�� .��$�� ! -�� *,,,!�� $�� */0 ! �� !

1�� #�� & ��

� �� 2��(�� 3��4�� 5�� %�� 6�� %� ��!

�� #� �� 7�� 8�� !9 � �� $��! :�� )�� .��$�� ; ��<�� $�� )��!

"�� */�,!� � �� #�$ � �� = �� )�� !

> ��$�� & �� 6 � �� &��$�� )�� */?,! ��!:�� 4�� $��#�� # �� !

< �� $��

�� $�� #! :�� $�� %� �� !

(�� #� �� #�� &�� ! 3� � '>�� 3�#� @�#� (��A �� )�$� B�� 2�&�� (�� ;�� )��"� �$� )�� )��#�!

�� # � �� $�� # �$�� &�� # � �� $��!

-� ��& ��#� �� &�� #�� ' -�� 7*/�,9 � -�� 00�! �� &�� &�� $��!

�� #�� &�� (�� &�� 4��$��! .�� 4�� $�� #!

5

��

��

�� $�� '�� !�*�� - �� 5�� - ��"�� $��- � �� %� �� * �� &�� '��'��3�� - � ��.��

��- ��"�� !�� .��#�� $��%�� &�� '��'�� (� )��- �* ��"�+�� %�� ,�� !�� +�� 2��6 �* ��- �� ,�� ,�� 7�%��0�� !��- � ��

�� !�*�� "�� ,�� '��%��- � =�� '�� - �� "�� "��'��0� �� H'��- �� $��.�� '��

�� - ��%�� &�� '��'�� "�� *� ��,� � ��- �� )�� "�� !��

��- �*��%�� !�� - ��0�+� "�� +� �� .� �� - �� .�� '�� $��0�� &�� )�� '��

�� 1 8�� 2��6 �*��- ��'��%�� 2/�.�� '��6- �� &�� ,��0- 9��% &��0- �� <��&�.�� 7��' ��0-�� .�� %��1 2��+�6 �* �� 2�� 6 �* &��-2&��6 �* ��- 25*��6 �*$�� 7��- 2��6 �*5��.�� 2!�.�6 �*��

)� ��*�� '��'�� .�� =�*�� 7��- �I� �� - #�� $��%�� &�� '��'�� (� )�� *��%�� 0��+� �'��

� � )�� (��0� ��

B��0�� 3�� - �*��,�� A�F- �� AA��

)�� %��

*��- .�� "�� =��

� )�� $��0 �* =��

�� J=��K- �� =��

�� 0� ��.�� *�

�'�� #�� $��

��0�� &��

��

*��+��

�� *��%��

��0�+� ��- �.�+��

�� /��

��"�� %��

6

��

��

� ��

��

� ��

��.�� *� !�*�� )��0�� 0��

�� ,� �� 0 �* ��.��

)� �� !��- (�� &�� "�� .�� %��

� ,��- � �� %�� - �� *

��0�� - � �� +��

<�� !�� &��

)�� - � �� '��- ��

�� (��1 2&� ��- ��0��

0� �� - �� '��

0�� (��1 /��

0� <� � ��

.�� /��

7��*�0� � �� *��

�� "�� 0� ��0� *�

�%� ��

��1 �� "��

�� *��'��- ��

� �� *

�� %�� <�- (��

��- .�� L ��

��- �'��"� ��- �� *��

�� %�- ��%�� '��

� �� * �� 8�� *�,�

��%��- ��'��

��0� ��"� � �� 8��

�� '��- ��

�� ,� �� 0�-

�� '� ��- ��*��

� �� "�� "��

�� 7�0� 0� �� <�'� ��

��"�� <�- (��- �� *��%-

"��% � ��%- .�� L

5*'�� (� ��

��

(��- ��0� � ��

� �� - ��%��

�� %��- ��

'�*��+� �� '�*��+� � �.��

�� *� �� 0� �

�� 0� �� "��

�� %� "�� "��

�� "�� 0� �� <�'�

*� ��0- � �� *�� * '��

�� *�� <�- (��-

��*� ��- ��*��%�- ��

�� *� <�'��

7�0� 0� ��

�� "� <�� 0 � ��

'�� .�- � � �� "��

�� - � ��,� ��

'��

"��- � � �� "��

�� <�-

(��- �� 0- '��

�� +�� .��

"�� '�� %�� %� � @��,�� %�� +��

� ��- (��- �0� 0� �

�� .�� '��-

� �*��0� �� *��- �� .��

��- � �*��0� �� - ��

�.�� *��- ��

*��.�� "��

�� 7�0� 0� *'�+��

� ��0� <� �� *� ��0 � ��'��+�� <�- (��- .�� L 7�� - �

�*�"� ��

�� - ��

�� "� *�� '��

� � �� M

&�� *�� *��

�� .��

�'�� .�� 1 2$��

%� ��

%� �� %��

�� *�+�� % ��

%��- �� %� ��

%�� % ��- �� %�

��%�� %� �� - ��%��

�� *�� B��- ��

��- *�� %�� %��

�� B�� N��0��- �

�� 14��L &��

�� (��

� � '�� *� �� .�+��-

� �� "�� 0� ��6

�� *� ��'��

*� �� .��

�� .�� .��

��.�� %��

�* &��.�- ��0� ��

�� $�� >��

7�� '�� *��

�� "�� *� �'�

��

��

��

7

��

#�� $��%�� &�� '��'�� )�� 7��- �D� �� - ��%�� (��+�� !�� $�%��- ��"�� !��-�* ��"�+� .�� %�� ,��- �� %�� )�� -

*��.�� C� ��- �� %� ��0- �� * (��+� !��- � �� *�� ,� &�� * 4�� - �� *��%�� )� ��.�� '��- $��

��0�� &�� .� *�� *�� %��2O��

�� *'�� 0�+� �� -��0�� - ��%�� .��- �� - ��

��0�� 3�� - �� 0�� +�� .�� "�� 0- �� )�� #�� - �� )��+�0�- *� �� *�� * �� - �� %�� -6 �� &�� )��

�� '�*'�"�� - �'�� *�� - � %�� - � �� '�� %��- ��- ��.�%0�� .��- �� - �� '�� "�� - �� .��'��- �� "��=�� '�*'�"��%�� %��- � �� %�� '�� +� ��- � �� '�� *��"'��

��- �� %�� '�� %�� 2��

�� - �� '�+� ��,��- �� 0�� "��'� � �� %�� '�"�� .�� - '�* �'*�� *��- ��- *��+� ��"�� %�� '�"�� %�� ,� ��'�� -6 �� $��0�� &��)�� !��

�� ,�� *� ��'��- � ��

8

��

��

� ��

��

��*�� '��.�� - F� �� - ��.�� 7�'�� '��- �� !�� "�� #�� $��%�� &�� '��'�� (� )��- �* ��"�+� .�� %�� ,�� '��

�� * �� - $��0�� &�� .�� 3�� 0�� &�� * ��- *� �� '�� 8��- ��.�� *�� 0� �� - ��- �%��- /��.�- $�%��- �� 7�'�� +�� (�� &��

�� 3�� "�� '�� .�� *��+� �� '�.�� "� �� %�� ,�� - �� .�� *��

�� .�� - �� - �� "�� *� �� +�+��%0�� . @��,�� 4�� B'�� .�+� � ��.��.��- �� (�� '�� +�� .��.�� %�� '�� .��

)�� "�� !�� *��%�� -��%�� "�� .- � � �� ,�� *� ��'��

9

��

��

��

$�%� $��%��- �� )��- ��*�� $�� *�� +� �� 8��- �� 4�� .�� %��

�� '�� .�� N��- �� *��

��- ��0 �'�� *��%� �� %��- �� *� �� B��*��- ��- �� *��- �� '�� *� ��

��

��

�E� �A� ��

��*�� %��

.�� '��'��

�� .��

�� $��0��

�� 5��.��

�� - ��

�� !�� "��

#�� $��%��

�� &�� '��'��

�� (� )��- �* ��"�+�

�� %�� ,��

�� *��

%�� "��

�� .- �� .��

�� *��%��

$��0�� &��

�� '��

�� .��

��- � � �� '��- ��.�0�

�� !�� .�� .� �

�� * @��,�� &��

��- �� *��

�� .��

�� 7�� - � � ��

��'� � ��"�� '� �� '��"� '�� 2$�� *� �� *��

�� "�� .�� "��

�� ,�+�

�� "�� .�� - ��

��- "�� *��

�� '� � '��"+�� ,�� 8�� )�'�� .�� "��+�

� (�� 5�� 4��- ��

3 � � �� 7�� -6 ��

�� (�� &��

��

��

�� &��

'��'��- ��

'�� * ��,�� .�

��"�� "��- � *� ��

�� *�� .��

.��%��

�� '�� 2��%��

� �� AI��

B��'- �� 9�*�.��

�� 0� �� - ��

��

�� .�� - ��

�� -

�� 8�� "��- �� (��

� �� *� �� -6 ��

�� '�� &�� )��

��

�� '��'��

0� �� '��

�� 5��

�� !�� 0� ��

"�� $��0�� &��

�� (� )��- � ��

�� '�0� ��

�� . (�� 5��.��

��

��

10

��

��

��

�� /! �� 7�2:;9

C�� :�� #� �� $�� 7�%B9�� &�� $�� 5�� 6��&�� 8�$�� 1�� !

(�� :�� &�� & �� 8 �� !

-� �� &�� 8��# "��#�� 8�� %�� !

(�� &�� %B �� $�� $�� &��!

3�� (�� &�� %B �� & �� %�� -�� # $�� 5�� (�� D�� -��1�� :�� 4�� =��& � (�� 3�� 8�� E�� !

F�� $�� $�� 6�� & �� %�� ** �� &��$!

B�� 5�� $�6�� # �� & �� &�� )�. ��6�� "��$�� 6�� 6�� 8�� E�� */! � �� *//�!�� %��#� "��#�!

(�� #� �� "�� 6�� %��)�� *//�! �� B�� *//?! �� :�� #� �� & ��& �� &�� 6�� "��$� �� 8�$� �� &�6� ��& ��$ �� !

%�� C�� & �� %� � ��& �� $�� 2 ��;�� "��$�� 6�� $�� $� 8��2�� $� �%B * ! �� *// ! ��

�� "��$� � � 8�$� �� 2�� $�� #�� #� $�� "��$�!

%� �� $�� 8�$� �� 8�� *// ! ��!

: �� *�! �� 000! �� 6�� $�� 5�� :�� C�� & ��&��$��"��!

3�� "��$� � �� #�� 2�� -�� # &�� 5�� (�� D��!

3� �� $�� 8�$� � �� $�� (�&�� "�� )�� #� �� & ��!

3��6� �� $�� 00*! ��!

(�� $�� 2�� )�. �� # $�� 5�� 8�$� �� %�� )�. (�� 1�� >� � �� 8�� :�� 2� �� >��$� �� 8��2� � �� ;��6� ��1�� 2�� >�� 1�� (�� " ��6 � �� !

11

��

��

#�� $��%�� &�� *��'�.��

��'�� 5��

@��- � ��%� ��- ��%�� ,��- �C� ��'��

��- �*��%�� 0�+� ��*��,��

$��.�� :�.�� "��

�� 1 %�'�.��

!��- '�� )��-

�� - ��%��

:�� '��%�0�� @��- �� %��

� F ,��

4�� 0�� $��

�� 3��%��- .��

�� 9��- � ��

�� %��.��

7�'��'��- .��

�� ,�� *� ��

��'� �� 9��

� ��- �� *�

�� +�� - � F�

��'�� - ��*� ��

%�� %��.��

&��.�� /��'�0��- ��

�� * �� )�� /��'�0��

��.��

�� $�� '�� '�� )��-

�� *� �� '�� @�� <��+��- �� '�� 9��

� 7�� 0- ��.�� )�� !��- ��

��

�- �� 5�� *��

�� :�.�- �.��

��- � ��'��

�� .�� 0�+�- ��

��9��

�*��0�- ��

9�� :�.�- ��.�� 3��

�� -

��

�� &��

�� '��'�� )��

�� &�� '��'��

��

��9�� !�*�� $��

��0�- ��

9�� :�.�- *��

�� %��.��

�� 7�'��'��- � ��

%�� &�� $��0�-

�� %��- &��

=��.�- �� 5��.��

��- &�� 7��'+��- ��

��+�� /�� >��

0�- �� 0��- ��

��%�+� ��

� �� !��- ��

�� 7�� - ��9��

�� 9��-

'��

�� *��

12

��

��

13

��

�� *��%�� "'� &�� *��'�.��'��

�� 5�� @�� .��

�� )�� 3��

�� 2=��*�� =�� 06- ��

�� &�� *��'�.��'��

)� ��.�� .��- ��

�� !��- ��%� '�� .�� &��

)�� '�� D� �� "'�- ��.��0� +�� *�� %0��

�� "��

��.�� 0��

��

3�� $��

��'�� '��

�� *� �� '��

��- ��

��

�� '��

�� 9� � �� =��

*��0- �� *��

5��.�� 9� � &��

�� )��0- ��

�� *��- 9�.��

.�� B�� =��0-

��9�� '�� 9�� * �� !�'��-

�� .�� %�� )��- �� '�� %�� * �� '�� .�� *�� * ��'�� =��0 �� - �

�.�� 9�� - �� .��

'�� "�� 9�� 9�� *��0�

�� *� ��*��,�� 9� � ?�'�%�:��0� <�� 0�� $�� 3��%��

�AAF� ��- � �*��+� ��

�� $�� '��

� &�� '��'��-

��%�� :�.�- &��

�� '�� '��

�� * ��

� 4�� %��

��

�D��D��

��

��

)��*�� @�� =�� (�� B��.�- �� *��,� $�� =��+�- � �� *'�� *�� =�� *�� "��

��- �� &�� $��.�0- ��- �I� �� +�� .��- �� @�� =�� (�� -� .�� '�� $��- .�� *��%�� ,��5* �� %�� %��

��- �� *��- � � �� - �� - ��.� ��'� �� /�� 3�� 0� ��+� ��

��'�� +��0�+�- �*��%�� D� ��'�� %�� .�� ,�� <��,�- �� %� ��.�� '�� '�� .��%�� $�� =��+ ��

��

��

��

� ��- �� - � �� $�*�0� � �� B��0�� - ��*�� 7�� !�� "�� #��

��

$��%�� &�� '��'�� (� )��- �* ��"�+� �� .��*��.��9�� &�� B��0�- �� *�0�� B�� N��0� � �� ,�� &�� <��0��

�� %� �� - ��* �� $�*�0� � B��0�-�� - �� %�� +�� +�%�� *�� -��%� �� +� � *��"'�� 7�� )��+�0�� .�� !��

��- &�� )�� *��%�� 0�+� �� *��- ��"�� - �� "�� !��0 �* $�*�0�- �� $��- ��-�� B�� *��,�� *��- �� @��

��0� �* $�*�0�- *� �� *�0�� - �*�� - �'�*'�� .�� - �� %�� *�0� �* 7��'�� '�� *�� ,��$��0�� &��

�� *�� .�� *�� - *�'��%� �� %�� .��- �� +�- ��.�� '�� $�*�0� � � ��*�� "�� *�0�� - �� *��- � �� *�� '��- �*��*��%� �� 0� �� 0� ��- �� !�� "�� )�� !�� *��

%�� - ��%�� "�� .- �� %+� �� 0�� - �� !�� 0 �*$�*�0�� =�� - ��,�- *� ��%�� '�� *�� 9�*� �'��

�� $�*�0� � �� B��0�- �� .�� '�� *�� - ��+� '�� +� ��- ��.�� C� �� 9�� $�� :�� 4 � ��'�� *�� '��#��.�� '�� *�� :�� B�� *� *�%�� -� �� *�� ,��*�0� =� �� * N��.�� 9�� *�� *�

�'�� 0 �� '�� 8�� %�� B��0��- �� 9�� PCF� E� �FA �CI �� %��

�� - � ��"�� *�� 4�� "��.��1 �� %�� $�*�0� �E��D ��DDD��

��

��

��

��

��

#�� $��%�� &�� '��'�� (� )�� .�- I��- � �� *�� - $�� =�� *�� O�� <�� 4��'��- �� '�� *��.�� 4�� * �� 4��'��- �� - �� -.�� % � �� <�� =��-�� O�� 4- �� 0�� O�- �,� � �� =��- � �� %�� 1 $�+� @��0 � �� !�� * ��.� �'��%��

*��- $��0�� &�� O�� +� ��- �� '�� '�� *��.�� *�� -�� %�� %��- � �� *��2�� @��6� &��,��- �� +�� -�� *��'�� '�� %0��- ��*�� +�� '�� (�� &�� '�� 0�+� *�� '��- ��%� � ��

14

��

��%+�� +� *� ��0�� %��+��- �� % �� *��

(��0� � �� +�� 4�� - ��,�� - &��)��

�� +� �� *��.�� *��.�� * �� 4� )��-�� '�� %� � ��%�� *��.��.��- �� *�� *��.�� .�� '� '�� *��.�� *��.�� &�� )��

� �� "�� %0�� %� ��- �� 4�� @��,��- �� '� �� '�� "�� .�� '�� *��- �� - �� *�� .�� +��- �� %�- �� 4�� @��,�� '��3�� $�+� @��0 ��- ��

&�� '��-�� *�� *��.��

�� "�� %� 8��- �� - ��0��*��.�� %�+� ��+� �� +�� 5*��,� ��- �� +� �� - �� '�� %�� 0�� )�� '�� +� �� - �� +� �� %�� '��- � ��.� �� 8�� 3�� $�+� �� '�� "�� 0��*��- �� - ��%� �� .�� *��'�� . � �� ,�� ,��

��

�D��E�� 7�'�� .� ��

��"�� *��.�� .�%0� ��%��&�� '��'�� 3�� - � �� +� �� "�� !�� .�� #��$��%�� &�� '��'�� (� )��-�* ��"�+� #�� %�� O�� (� @��- �� %�� ,�� &�� '��'��-�� %�� - �� 7�'��0��)�� !��- � ��

�� "��

'�� - �� "�� +��

�� /�� >��0��"�� +� ��

15

��

��

2 �� 8�� %+��6- � �� '�� %+�� %�� .�� 8�� 4��- �� &�� %�� %�� .�� - �� .��

��+�- �� *�� +�� "�� %��- �� .�� *�� 7�'�� .��*� ��'��

��E��

��

��

��%�� - �� '�� 3�� 5��H�'�� '�� A� ��- �� E .��

��- �� *�� - �� '� � �� D ��- 9��'�� &��,�� 3'*�� 0�� *�� - ��'�� "��'�� 8�� ,�� 5��H�- .�� *��%�� ,�� '�� "��%�� *� ��.��

�D��E��

��

� ��

��

(��.�� %�� '�� !�� 9��+�

��*� �� '�� ,�+� �� (�� DF�� =&

9�� "�� -�� %�� '�� *� ��+� ��- �� %�� 4�� +� ��'�� *�� =&�

23�� (�� .�� '�� - �� '�� - �� %�� '�� ,�� 3��+�� ,�+�� 9�� '��- ��% �� %� �*�� ,�� *��.�� 9��- .�� - �'��.�� '��-6 �� .��

@�� !�� *�� .�� (�� %�� *��'�� 0� 83� �� 2��'�� - *�� H��- �� *�� H �� .�� @�� (��- �� 9�� - �.�� 9�� %�� =�� - �� '� �� .�� '�� -6 ��*�� - ��%� � '� �� +� ��'�� '�� *��%�� 0� ��

�E��E��

��

� ��

��

#�� $��%�� &�� '��'�� (� )�� "�� -�� '��"��+� 7�� %+� � �'�� - ��!�� .�� (�� 5��-�� $��.�� '�� - ��%�� &�� '��'�� "�� *� ��,� � ��- �� '�� $��

��0�� &�� "�� "�� '��0� �� H'�� - �� ,�� 23��

�� %0�� "�� '�� "��

16

��

3�� %�� - �� - �� &�.�� *��- �� 8�� )�'�� - �� 1 4�� -6 �� '�� &�� )��

� �� (��-�� .�� *��- ��9��- �� C�F�� '�� - �� '�� - ��,� �� '�� $��'�� - �� .�� &�� 7��- �� .�� *� ��- ��'��.�� *� �� *��'�� '�� - ��*� ��"�+� �� *��'�� - �� (��5��.�� %��

� �� '��"��+� ��%+� �- � �� *�� '�� .�� .�� )��*��%�� '�� *��+��- =�� &��*�.�� * 5��.�� - ��'�.�- �� 3��*�� 9��

�� 3'�� *� +��+� �� '��.�� -� �� $�� '��

�A��E��

��

��

��#�� $��%�� &��'��'�� (� )��- �"�� '�� "�� B�� *��.�� * +�� - ��.�� '�� 7��%�- �� +��

�� '��+� �� E��'�� &�+�� .�� 0 ��'�*'��,�� '�� - �� 4�� $�0� �� '� ��- ��8�� %�� B�� '��.�� - �� '�� - � �� '�� )��.�� *� ��

�� .�� 8�� %�� B�� 1

� �=� �$3�!�$)�8=$O)� 3 Q<5)�� BO)585��<��.�� '��I-�� B�� 457 '��1 I��FD��D��C��99�� 4�� <�� .��J*� �� =&K1�E��DD��E�C��D�7��*�� .��1D��EDD��DCC

�� 9�� '�� +�� 8��%�� 9��1PCF� C� I�� IE� � PCF� �ED CF��DE�

��

��

��

#�� $��%�� &�� '��'�� (� )�� $��%�� *� !�*�� .�� .�� 7�+��&�� =��%�� - � �� "�� !�� * ��"�+� ��

17

��

��9�� &�� B��0�- �� - ��,�� J&��0�K- ��9�� =�� - �� <�� /�'��0�-�� '�� ,�� &�� <��0��

8�� 7�+�� &�� ,�� A�I� �� 3'� �� - �� *� !��*�� 5�� * �A�� - �� %�� AAI� �� B��+�� "�� %��- �� '�� <�� /�'��0�- � �� '�� '� ��&�� "��

�� 0�� .�� 8�� %�� - � �� .��1

� �=� �$3�!�$)�8=$O)� 3 Q<5)�� !�(�@�

��D� =��)�� )�� +��.�� +� !��<�� .��J*� �� =&K1DD��A��FII��

�� 9�� '�� +�� 8��%�� 9��1PCF� ED E�D �DA�

��

��

��

)� ��*�� ,�+� �� @�� .� � =�� 5��+��- �� - �� - #�� $��%�� &�� '��'�� (� )�� "�� !�� %�� =��+�- �* ��"�+� �� %�� ,��<�� !��- � .�� ,�� "�� )��+� &��H�0-�� * :�.��$��0�� &��

�� '��- ��.�0��,�� .� � .��,�+� �� @�� .�-�� +�� *��.�0� � ��,�+� .�� "�� 4�� +� �� @�� '�� '�� *�� (��5�� 4��- �� *�� "�� 4�� *�� +� ��<��,�- &�� )��

�� .�� *�� *�� %�� - �* �� *��- ��*��%�� '�� +��- � ��

� �� '�� "��- �� 0� �� %�� *�'� ��)�� *��

�� . � ��%�� "��- � �� *��%�� !��- �*��%��

��

��

��

��

��

� �� +� �� 7�'�� .�� *�� .�� 7�'��'�� &��%�� %�� .�� &�� '��'��- ��.��.�� *� �� 7�� - .�� %�� D� �� *��- #��

$��%�� &�� '��'�� (� )��"�� !�� *��"�+� ��%�� 7�'��'�� &��%��- � �� !�� .��,�� "�� %�� <��%��0�- �� * 5��.��

��

��

8�� %�� *��0�� 4�H�0�- � �� *�� '��"��+� �� 3��

18

��

)� ��- �� - ��"�� %�� %�� . � ��%�� "�� * �� 0�� '�� )�� '��-�� ,�� '�� - ��0� �*��%�� ,�� *�0� 2 ��06 �* )�� (��"��4�� 3��

�FAE� ��- � *�� .�� AA�� 3�� .�� =�� '�� 3'�� 9��0� �� *��0��- � ��+�� %��

��

��

�� .��%+�� *'��.�� #�� %�� O�� '��0��.�� (��4��*��- &�� '��'�� )�� 0� ��%��+� *� ��12Q�� "��

%0� � '�� *'��.�� 0�� O�� 4��*��- ��%�� '�� )�� 4��*��

�� *�� - �� '�*�.�� .�� %��,�� "�� '�*'�� .�� *�� *�� "�+� ��.�� *'��%��O�� '��0��.��

�� %�� +��,�� 4�� )�� - � �

�� %�� 4��*�� $��'�� %��- �� )�� - �� 4��*�� '��+� O��- '��0� ��- �� %0�� - �� J� �� K- � �� '�� '�� *� ��- ��

�� 4��*�� "��*��.��.�� - �� %� �� %�� :�� 4 � �� *�� *�'��- ��- ��0��- �� - ��% �� %�� O��'��0��.�� &�� 1 7� �� .�� %�� "�� R)� ��- ��*��

�� '�� *�� '��- �� 4��*�� "� �� 0� ��%��- �� +��+��M

��

��

��

�� .�� '��- � �� 7��%� �� B�� '�� .��%�� 0� ��

��- �D� � �E� �� -��*�� *�� - �� .�� * ��

�� ,�� =&� 3�� %�� - ��.��%� �� )�� .��- ��

�� *�%�� - � �� *�� *��.��

��

��

��

� $�� .�� '��"�� '�� D��%+� � +�� +�� <�� "�� !�� .�� #�� $��%�� &�� '��'�� (� )��- � ��"�� .�� %�� ,��- �* �� 0�� '��3'��0��0� ��

��- $��0�� &�� .�� '��- *��%� �� %�� *��.��+� ��.�� *��3� �� '�� *��.�� *� �� '� � $�� - �� '��

�� '�� *�� .�� - ��0� �� +�� '��"��- �� +�� +��- ��

19

��

�� .�� '�� "��&�� )��

'�� *�� +�%�� $�� - �� %��.�� +�� *� ��'� �� %�� *��'� �� %� "��.�+�� $�� 0� �� O�� '��'�� %�� *��%� �� '�� %�� - �� $��- ��- �� '�� '�0�+�- � �� .�� '��3��%+��

�� 7�� 8��0�* /��.�0�- �� - �� +� ��.� � ��- � �� *� ��'�� *� ��

��

��

� ��0� �� - � �� B�.�0� �� @�� =�� (�� $��*��%�� ,��<�� - ��*�� *�� *�� %�� F� ��!�� ,��

�'��%�� '��- �� .�� *��%�� ,�� *�� - ��.�- ��

��%�� 5�� =��- �� %�� %�+��+�� AAI� ��B�� ,��

� ��.�- � ��%�� *�� (�� 3��

'�� +�� 0�+� � ��'�� E� �� 7��%+� �� '��0� �� %�� )�� - �� ,�� .��

��

��

��

)� 5��- �� - �� 5�� &�� :�.�� <�� - �� !�� "�� +�� $��%�� &��'��'�� (� )�� * ��"�+� .�� %�� ,�� !�� &�� '�� - � �� !�� '�� - ��0�+� "�� +�� .��)� ��*�� &�� &��

��- I� �� -&�� )�� "�� !�� 3��- �� .�� !��- &�� %�� -�� 0� '�� 0�� <�� - � �� !�� "�� *� �� 3��- �� .�� - ��'�� - � �� 4�� *��"'��

7��%��0 � �� +� ��%+� �� "�� - � ��"� �� .�� - .�� *�

��+�� '�� '��0�� 3�� 7�� - �� +�� ,�� 4�� - �� '�� +�� &�� )�� *��

*�� *�� .�� 7��%��0- %�� 9�*�.�� .�� .�� *��.�� +� �� 2��%� �� 7�� - �� "�� *�� %� ��%+� �� "�� =�� - �� *��,�� 6

��%� �� %�� +� �� -�� "� �� 3��-$��0�� '� �� *� �� '�� - '�* �'*�� - �� 0�� 0� '�� (�� '� �� '�*� ��%�� %��- � �� "�� *� ��

20

��

��

��

� �� 5��- D� �� - � !�� <��'��0� �� '�� 0�� 5�� !��"�� #�� $��%�� &�� '��'�� (� )��- � ��"�� 9��1 $�� /��0 � &�� B��0- �� ,��1 &��$��0 � &�� <��0�

$�� '�� - $��0�� &�� - .��%� ��- �� '�'��.�+�� 5��- �� - �� *�� '�- �� 0�- �� %�� -�0� � �� 4��*�� )�� 5�� "�� .�� -�� )�� B��- �� *�� &�� .�� 4�� "��

� ��"�� !�� *��%�� - ��%�� "�� .� 3��%+�� !�� 0- �� *� �� '�� *� ��'��

��F��

��

��

��

4�� $�.�� !� � � 3�%�� 5��.�� (�� .� ��*��.�� .�� '��

��- �� !�� "�� #�� $��%�� &��'��'�� (� )��- �* ��"�+� �� %�� ,�� "�� !��%�� "��- �� .- �*��%�� "�� '�� H'�� )�� +� ��

.�- &�� )�� .�� $�.�� !� �- �� 3�%�� 5��.�� (��- �� .�� .�� &��,�� 7��%-��%� �� #�� #�� - �� - �� .�� - � �� *��.�� - ��,��0� �� - �� "�� 4�� "�� 8��2 ��0� �� 0�- (��

��

�� %�� "�� '�� '�� 3��%�� .- �� "�� *�� - �� '�� *�� 3��%�� "��- �� %� "�� *� �'�� "��0�� %�� *� �� %�� %�� -6 �� (�� &��

��'�� * ��.�� "��

��F��

��

��

��

#�� $��%�� &�� '��'�� (� )��- ��"�� .�- ��*�� '��"�+� (��+��- �� !�� '��"�+��

21

��

��- �* ��"�+� �� %�� ,��4�� '��

�� - �� (��+��*�� +�- ��%�� AI�� '��"��.��%�� (�� *��"�+� �� %�� 1 )�� "�.�� %��.��

��0� � �� *��4�� '��"�+�- �� 4�� '�"��%0� �� .��- $��0�� &�� (�� *�� 0�� '�� 8�� '�� *�� *�� - �� - "�� - � .�� +�� - � ��%�� '�� - "��0� �� @��,�� "��- �*�� 2� �� 4��6� � *��

%�� ",�- �� *��%�� .��0�+� �� "��

��+� �� .�- � �� !�� *��%�� 3��%+�� 0 �* 5��.�� - �� *� �� '�� *��'��

C��F��

��

��

= �� + �� &�� 2��# %�� )��$� ) �� &�� #�� !

%�� 5 �� +�0G�� $�� $�� $��! -�$ �� & �� $�� &�� $�� ! %�� $�� #�� #�� &!

:�� $� �� $�� 5 �� $�� ! <�� $�� 6��! < �� $�� #�� $�� $�� !

:�� # �� $�$�� $ � �� (<%� ��#�� >�� $� �� !3�� $� �� & �� $ �� !

.�� 2��# %�� )��$� ��6 E�� 6�� ) �� *,H?! ��! .��

�� 6*//�! �� ;�� )�.� �� 000! �� &��

�� 4��! 3�� *,! ��00+! �� 6�� $�� $�� 6��!

��!0/!�00G

��

��

� ��'�� .� �� .�� ,�+� �� &�� (�� '��

�� !�� "�� #�� $��%�� &�� '��'�� (� )�� * ��"�+�%�� %�� ,��- � �� +�� '��+��

22

��

��

23

��

�� - �� ,�� ,�� 7�%�� 0�� "�� !��

%�� "�� .- � �� $��0�� &�� '�� -.��%� �� *��- � *�� '��0� � �� - �� "�� *� �� .��.��B� �� - ��,�

�� '�� *�� '�� 3��"�� 4�� - ��%��'�� *�� "�+��

�I��

��

��

)��*�� '�� ,�+� �� @�� =�� %�� =��+�� .�� "��%��- �� &�� &��%� �* =��+�- �� -ID��0�� '��- � .�� '��%�� =��+��

��,�� *�� '� �%�� %�� .� �� *��- �� ,�� C��'�� - � � ��*� *� �� *�� - .��

�� !��

�� "��"��

��

)�� %+��- ��'�� *�� )��

�� .�� *��- � �� - ��* �� 8��

*�� - '�� *��

�� '�� '��- 8�� (��

�� 4��

�� A� � �I� ��'��

�� .�%0� ��

�*��

��-=��.�� - ��.��

��.�� - @��

�� *�� &�%�� 5��

�� *�� * ��'��

��

��

�� '�� %��

�� 0� ��

��1 ��

��- �� '��'��

��- �� '�.��- '��0��.��- ��+��-

��- ��%��*��- ��%�� %��

B�� *��.�� - '��

��

&�� '��'��- �� - ��'�� 9��

��

�� .�� %� ��)�

%�� %� ��

��

�� /��.� � .��

�� .��

��.��- &�� 7�'��

��

$�� .�� *��

�� *�*��

+� ��.+�� '��

�� &��

�� 9��-

�� !��

��

�� $�� 9��- �� '�� 4�.�� '��

��%�� %�� '��.��-

'�.�� B� �� % %��

�� +�� %� �*��.�� 0� 27�'��6�

� �� I� ��'��

��9�� *� %�� )��

��

�� *��

�� .�� *�� *�

�.�%0� � ��

��*� �� .��

��*�� )��

$�� *�� '� � ��

�� - %�� *��

�� '��

��.��

��.�� - ��%��

�� 9�� *� %��

�.�� %��+� �

�� '�� *� ��

,�� .��

�� .�+� � ��

��.� ��%�� - � �� "�

�� 9��- � ��%� � ��

�� 2�� %�� 6�

�� .�� *�� '�� &��.��0� &��.��0 ��

�� 9�� *� ��

�� *��

��+�� "��

2�� *��6- %��

+�� .��- ��,�� .�� *� �� <��,� ��

�-I ��

�� - �� +�� ,�

�� .�� +��

�� *��

�� %�� &�� '��

'��- �� %��

��+�� .��

�� .��

��.��- �� 7�'��

*��- �� $�*�0� � ��

� �'��- �� (��

�� - *�� "�� 3*��0��- ��%�� "��

$��%��- ��

�� %��- ��

� ��+�� .�� +��-

��*�� - ��'��

�� .�� - ��'��"��

'�� %�� %� ��

<��,� �� %�� *�� *� �� .��

��.�� =�� %��

� ��

3�� %�� $��

3��%�� 0��

��+� ��

�.�� %��

�� *�� '��

��9�� "��

��

#��

$� ��%�

24

��

“Straàr~e sa Drine, umjesto pozdrava i iz-vje{taja baca u lice trojici ~uvenih komandana-ta, zatekav{i ih pri pi}u, o{tru kritiku:

“@qe ga sjeli, tri srpske vojvode,

@qe ga sjeli i vino popili!

Tko je vama kowe nabavio?

Tko je vama ~ohu porezao?

Tko li vam je pokovo oru`je

Razma jadna sirotiwa raja?!

[ta ~inite da vas Bog ubije?”

Jest da ovako odlu~na, mu{ka re~ prvenstvenogovori o svesti i hrabrosti pesnikovoj ({to sene moè na}i kod udvorica), ali ona u isto vremenagla{ava i atmosferu u kojoj ju je mogu}no izgo-voriti. Ovaj ton i o{trina upu}uju na onu po~et-nu ~ednost velikih revolucionarnih pokreta dokim hijerarhija i li~ne pozicije jo{ nisu uspeleda razbiju porodi~nu prisnost...3

Rajetinu, ro|enom pjesniku, nepismenom kao{to je i wegov narod, “sirotiwa raja”, sudija jepu~anstvo koje ne gleda kroz prste, kao {to smovidjeli u slu~aju ovoga dje~aka sa Drine. E, u tomsmislu je Vi{wi} shvatao svoju poeziju - mora bi-ti pravi~na, eti~na, istinita i beskompromisna,mora opisivati realne doga|aje, bez obavezne sta-tisti~ke pridrànosti, mora udovoqiti visokimzahtevima naroda ~iji su pojedinci izabranicitog naroda, nipo{to olimpijski bogovi koji {en-lu~e, kr{e kodeks pona{awa, jedu i piju prekosvake mjere, ne haju za bra~nu odanost i zadatu ri-je~, nikome ne odgovaraju za svoje bahanalije, mi-re se i svade zbog qubavnica, qubavnika i sitnih,“trpezarijskih” ra~una... Vrijeme je potvrdiloispravnost pjesnikovih naroda, a wegov general-ni kwièvni istori~ar i kriti~ar - vrijeme, kaokona~ni i nepogre{ivi sudac, nije se smilovalonad sirotim prosjakom, srpskim Homerom iz bo-sanskog Podriwa Filipom Vi{wi}em, nego je

glasalo za wegovu poeziju, preporu~ilo je vijeko-vima koji }e do}i i nakon nas, nakon vremena svihvremena. Upravo tako. Jer, prava umjetnost je bez-vremena...4 Rekosmo da je pjesnik po uzoru na “ver-hovnog komandanta” sebi postavio i nedostiànkoliko i dostiàn, visok i previsok spisateqskistvarala~ki ciq. Mjera Vo`da, mjera mjera, wemuje stalno bila na umu, u on je po woj mjerio svojdeseterac i svoj hod, ritam, jamb i ditiramb. Uwegovim tminama Vo`d je narastao do nesagledi-vih razmjera, bio je ve}i od bosanskih planina,~ije je, nebu pod oblake dignute, {umovite, razbo-korene visove pamtio iz djetiwstva, onog koje ni-je bila pokosila kuga. Najzad, on sam }e to re}idaleko boqe od svih nas, stihom koji ga je prosla-vio i slavi kao helenskog junaka Anteja:

“Kad je \or|e Srbijom zavlado,

I Srbiju krstom prekrstio,

I svojijem krilom zakrilio

Od Vidina pa do vode Drine,

Od Kosova te do Biograda,

Vako \or|e Drini govorio:

Drino vodo, plemenita me|o

Izme| Bosne i izme| Srbije,

Naskoro }e i to vreme do}i

Kad }u i ja tebeka pre}i

I ~estitu Bosnu polaziti...”

Mi smo ove stihove, ili dijelove wih, ve} ci-tirali u nekom drugom kontekstu, a ovdje su is-kqu~ivo kao wegov umjetni~ki uzor, Vo`d prijesvega, a rodna rijeka Drina, oko koje su se plelaistorijska i neopisiva folklorna ~udesa, ovdje jeu znaku modre rijeke, koja se moè pre}i jedino uHaronovom ~amcu, u kome se prevoze, u hebrejskojtradiciji, du{e umrlih sa ovoga na onaj svijet.Surep veli jednostavno i krajwe ushi}eno: “Odovakve dramati~nosti i patetike ni Homer nijemogao daqe oti}i. Tu se prelazila granica qud-

skog...” Visoko uzdignutu lu~u svoje poetike on je,onako nesretan i hendikepiran, uspio da donese iiznese do samog vrha Maslinove Gore, ili do onogkrsta na kome je raspet na{ hri{}anski bog.

SLEPCI IZ GRKA

Petar Cvetkovi}

A Slijepca Filipa potre ne dobismo(Vuk: iz pisma Mu{ickom)

Nisu bile tiste ba{ te deobe

petkom: kad su se spremala

predskazawa za nedeqnu crkvu.

Ho}ete da zvezde pomognu onima

kojima manastir kisne dok gledaju tepsiju,

krivi se toraw sedmi~no

da se Bog saàli i popravi krov,

pa zatim i povede prosjaka za ruku?

To isto iz varo{i pi{u

jakoè o ono malo ìvota

u doba u kojem {ugavi umor vlada

i kako “jedan glas preko Save u u{i dolazi”,

pri~a uzbu|eno starac,

a kao da nije starac bez o~iju, nego de~ak,

zaqubqen, koji iz @i~e ide.

I jo{ o onom drugom

koji je sekao {a{u i s arhimandritom pri~ao

jer ovaj je umio da umiri jezik kao kqunove vage,

onom polu-~oveku polu-divu koji nema ni{ta

a kad se u sitama pritaji

gdje je kao indijanac znao da prezimi i Svevi{wi

pazio da ga ne pose~e.

A ~im prole}e do|e, nekakav svrab ga spopadne

i bez usuda baca gusle, grabi krst

i ide na daije.

Pjesnik o pjesniku re~e svoje, lijepo. Na namaje da privedemo kraju kazivawe o glavnom junaku,ali tako kako smo poku{ali da zborimo u cijelomtekstu: glavnik junak su dvojica - Vo`d i pjesnik.

35

��

.�� $��/

� �� /��0 1�� #� � ��-� �� "�� )�-��.�� '�� 1�� .� #��

�� .� � �� $�#��

36

��

RAD I WEGOVI PLODOVI

Rad je organski elementqudskog ìvota. U Prvojkwizi Mojsijevoj govori se

da na po~eku “ne be{e ~oveka daradi zemqu” (Post. 2, 5). Stvo-riv{i rajski vrt, Bog u wega do-vodi ~oveka “da ga obra|uje i daga ~uva” (Post. 2, 15). Rad je stva-rala~ko otkri}e ~oveka, kome je,zbog wegove iskonske bogoliko-sti, od samog po~etka bilo datoda bude stvaralac po ugledu naGospoda, i saradnik Gospodwi.Ali posle ~ovekovog otpadnu}aod Tvorca, karakter rada se pro-menio: “Sa znojem lica svojega je-{}e{ hleb, dokle se ne vrati{ uzemqu od koje si uzet; jer si prahi u prah }e{ se vratiti” (Post. 3,19). Stvarala~ka komponenta ra-da postala je slabije izraèna -rad je za palog ~oveka postao pr-venstveno na~in obezbe|ivawasredstava za ìvot.

Re~ Bo`ja ne samo da qudimaskre}e pa`wu na neophodnostsvakodnevnog rada nego mu i odre-|uje poseban ritam. êtvrta za-povest glasi: “Se}aj se dana od-mora da ga svetkuje{. [est danaradi i svr{uj sve poslove svoje. Asedmi je dan odmor Gospodu Bogutvojemu; tada nemoj raditi nijed-noga posla, ni ti, ni sin tvoj, nik}i tvoja, ni sluga tvoj, ni slu-{kiwa tvoja, ni ìvin~e tvoje,ni stranac koji je me|u vratimatvojim” (Izl. 20, 8-10). Ovom za-pove{}u Tvorca proces qudskograda povezuje se sa Bo`jim stva-rala{tvom, koje je postavilo po-~etak stvarawu sveta. Po{to sezapovest o danu odmora zasnivana tome da prilikom stvarawasveta “blagoslovi Bog sedmi dani posveti ga, jer u taj dan po~inuod svih dela svojih, koja u~ini”

(Post. 2, 3), to ovaj dan treba dabude posve}en Gospodu, kako sva-kodnevne brige ne bi mogle od-vratiti ~oveka od Tvorca. Isto-vremeno, delatne projave milosr-|a i nekoristoqubiva pomo}bli`wima ne predstavqaju oglu-{ewa o ovu zapovest: “Subota po-stade ~oveka radi, a ne ~ovek su-bote radi” (Mark. 2, 27). U hri-{}anskoj tradiciji, od apostol-skih vremena, dan slobodan od ra-da postao je prvi dan sedmice -dan Vaskrsewa Hristovog.

Usavr{avawe oru|a i metodarada, wihova profesionalna po-dela i prelaz od jednostavnih ob-lika prema sloènijim oblici-ma rada doprinose poboq{awumaterijalnih uslova qudskog ì-vota. Pa ipak, zavaravawe do-stignu}ima civilizacije udaqa-va ~oveka od Tvorca, vodi pri-vidnom trijumfu razuma koji na-stoji da zemaqski ìvot uredibez Boga. Realizacija sli~nih te-

`wi uvek se u istoriji ~ove~an-stva zavr{avala tragi~no.

U Svetom Pismu je re~eno da suprvi graditeqi zemaqske civi-lizacije bili Kainovi potomci:Lameh i wegova deca su izumeli iproizveli prva oru|a od bakra igvo`|a, prenosive {atore i raz-li~ite muzi~ke instrumente.Oni su bili za~etnici mnogih za-nata i umetnosti (Post. 4, 20-22).Ipak, ni oni, kao ni ostali qudi,nisu izbegli sablazni “jer svakotelo pokvari put svoj na zemqi”(Post. 6, 12). Zbog toga se, po vo-qi Tvorca, civilizacija Kai-nita zavr{ila potopom. Naji-staknutiji biblijski primer ne-uspe{nog poku{aja palog ~oveka“da na~ini sebi ime” jeste grad-wa Kule vavilonske, “visoke doneba”. Gra|ewe Kule vavilonskepredstavqa simvol ujediwewaqudskih napora radi postizawabogoprotivnog ciqa. Gospod seprotivi gordima: pome{av{i je-zike neimarima Kule, On ih li-{ava mogu}nosti me|usobnogasporazumevawa i raseqava ih {i-rom zemaqskoga {ara.

Sa hri{}anskog gledi{ta, radsam po sebi nije bezuslovna vred-nost. On postaje blagosloven ka-da predstavqa saradwu sa Gospo-dom i kada doprinosi ispuwewuWegove zamisli o svetu i ~oveku.Rad, me|utim, nije bogougodanako sluì ili sebi~nim intere-sima pojedinaca ili zajednicabilo zadovoqavawu grehovnihte`wi duha i tela.

Sveto Pismo svedo~i o dva mo-ralna podsticaja za rad: raditi dabi sebe samoga hranio, nikog neoptere}uju}i, raditi da bi razda-vao potrebitima. Apostol pi{e:“Boqe neka se trudi da radi svo-

��

jim rukama ono {to je dobro da biimao davati onome kome je po-trebno” (Ef. 4, 28). Takav radoplemewuje du{u i ukrepquje ~o-vekovo telo, pruà hri{}aninumogu}nost da pokaè svoju veru ubogougodna dela milosr|a i u qu-bav prema bli`wima (Mat. 5, 16 iJak. 2, 17). Svi se se}aju re~i apo-stola Pavla: “Ako neko ne}e daradi, neka ne jede” (2 Sol. 3,10).

Eti~ki zna~aj radnih procesanagla{avali su i Oci i U~iteqiCrkve. Tako je Kliment Aleksan-drijski rad nazivao “{kolom dru-{tvene pravednosti”. Sveti Va-silije Veliki je tvrdio da “stre-mqewe ka pobo`nosti ne sme dasluì kao izgovor za lewost i iz-begavawe rada nego treba da budepodsticaj za jo{ ve}e napore”.Sveti Jovan Zlatoust smatra da“nije ne~astan rad nego dokoli-ca”. Primer radnog podvi`ni-{tva dali su monasi mnogih mana-stira. Wihov rad na imawima pomnogo ~emu je bio primer za ugled,a osniva~i najve}ih mona{kihobiteqi uìvali su, pored najvi-{eg duhovnog autoriteta, i ugledneumornih trudbenika. Nadalekosu poznati primeri revnosnog ra-da prepodobnih monaha TeodosijaPe~erskog, Sergija Radowe{kog,Kirila Belojezerskog, JosifaVolockog, Nila Sorskog i drugihruskih podvi`nika.

Crkva blagosiqa svaki radusmeren na dobrobit qudi; pri-tom se ne daje prednost nijednomvidu qudske delatnosti ukolikoona odgovara hri{}anskim mo-ralnim normama. U Svojim pri-~ama Gospod na{ Isus Hristosstalno pomiwe razli~ita zani-mawa, ali ne izdvaja nijedno odwih. On govori o radu seja~a(Mark. 4, 3-9), slugu i upravnikaku}e (Luk 12, 42-48), trgovaca i

ribara (Mat. 13, 45-48), doma}inai radnika u vinogradu (Mat. 20,1-16). Savremeno doba, me|utim,podstaklo je razvoj ~itave indu-strije specijalno usmerene napropagirawe poroka i greha, kaoi na zadovoqavawe pagubnihstrasti i navika, kao {to su pi-janstvo narkomanija, blud i pre-quba. Crkva pak svedo~i o gre-hovnosti u~estvovawa u takvimdelatnostima po{to one izopa-~avaju ne samo radnika nego i dru-{tvo u celini.

Radnik ima pravo da koristiplodove svoga rada: “Ko sadi vi-nograd i ne jede od roda wegova?Ili ko ~uva stado i od mleka sta-da ne jede?... Ko ore, treba u nadida ore, i ko vr{e u nadi, primi}epo svojemu nadawu” (1 Kor.9,7-10). Crkva u~i da odbijawepla}awa po{tenog rada jeste nesamo krivi~no delo protiv ~ove-ka nego i greh pred Bogom.

Sveto Pismo govori: “Nemojvre|ati najamnika... Podaj mu na-jam wegov isti dan... da ne bi zavi-kao na tebe ka Gospodu, i bilo biti greh” (Izl. 24, 14-15). “Te{koonome ko se sluì bli`wim svo-jim ni za {ta i platu za trud we-gov ne daje mu” (Jer. 22, 13). “Gle,vapije plata radnika koji su po-`weli wive va{e, koju ste im za-kinuli; i vapaji ètelaca do|o-{e do u{iju Gospoda Savaota”(Jak. 5, 4).

Pored toga, zapovest Bo`ja na-re|uje radnicima da brinu o oni-ma koji iz razli~itih razloga nemogu sami da zara|uju sebi za ì-ovot - o nemo}nima, bolesnicima,do{qacima, izbeglicama, siro-~adi i udovicama - i da dele sawima plodove svoga rada, “da bite blagoslovio Gospod Bog tvoj usvakom poslu ruku tvojih” (Izl.24, 19-22).

Nastavqaju}i na zemqi slu`buGospoda Hrista, Koji je Sebe poi-stovetio upravo sa unesre}enima,Crkva uvek stupa u za{titu sla-bih i nemo}nih. Zbog toga ona po-ziva dru{tvo na pravednu raspo-delu proizvoda rada, pri ~emu bo-gati pomaè siroma{noga, zdrav -bolesnoga, radno sposoban - osta-reloga. Duhovno blagostawe i sa-moodràwe dru{tva mogu}e je sa-mo tada kada se osiguravawe ì-vota, zdravqa i minimuma blago-stawa svih gra|ana smatra bezu-slovnim prioritetom pri raspo-deli materijalnih sredstava.

�,�� 7�� =��

37

��

$� �� !�� A�� $�� +�� -� 5#� 8� �� ( � �� !�� A�� "�� "�� 1$�� %� +�� -� -7#� 3�� $�� @�� )�� (�� A�� A�� )� �� %� �� 3�� ,�� @� ��

O VRLINAMA

Ja tvrdim, blagovesti svetiZlatoust, da su svi sposobniza vrlinu... O~igledno je da

se u nama qudima nalazi mo-gu}nost vrline. Stoga, nemojmogovoriti: onaj je dobar po priro-di, a ovaj je zao po prirodi. Jerako bi ko bio dobar po prirodi,onda nikada ne bi mogao u~initisebe zlim; a ako bi bio zao poprirodi, onda nikada ne bi mogaou~initi sebe dobrim. Me|utimmi vidimo brze promene kod qu-di: oni ~as padaju u jedno ~as udrugo stawe, i prelaze od jednog kdrugome. To se vidi u Svetom Pi-smu: carinici postaju apostoli,u~enici - izdajnici, bludnice -celomudrenice, razbojnici - do-bri, volsvi - poklonici, bezbo-`nici - pobo`ni. A mnogobrojneprimere toga vidimo i sami sva-ki dan. Kada bi dobro i zlo biliprirodni, onda takih promena nebi ostalo. Ko ho}e da bude dobar,ni{ta ga u tome ne moè spre~i-ti, pa makar pre toga on bio jedanod najporo~nijih qudi. Vrlina jesaglasna s prirodom, a porok jesuprotan prirodi, kao {to je bo-lest suprotna zdravqu. Na pri-mer: kakva to neophodnost primo-rava lagati i kleti se? Nikakveneophodnosti nema, nikakve vo-qe; mi to ~inimo po dobroj voqi.

Reci mi, za{to kaè{ da je vr-lina te{ka? Ona je te{ka za na-{u lewost, a sama po sebi ona jelaka i udobna. Evo {ta o tome ve-li Hristos: Jaram je moj blag, ibreme je moje lako (Mt. 11, 30).Ako ti ne ose}a{ da je vrlina la-ka, zna~i nema{ jake revnosti.Kao {to pri revnosti te{ko po-staje lakim, tako bez we lako po-staje te{kim. Ako ti nastroji{du{u svoju kako vaqa, onda }e{osetiti lakost vrline. Ti se naj-nesre}niji od svih qudi, ako setu|i{ vrline. Nama je va`no ono

{to je vrlinsko, a bez toga sve jeostalo potpuno nekorsno. Ono{to je korisno za nas jeste vrli-na i filosofija, to jest svetievan|elski ìvot.

Qubav je vinovnica svake vr-line. Zato, zasa|ujmo je najbri-`qivije u na{im du{ama, da binam ona donela blaga, i da bismoneprestano sabirali obilne plo-dove wene, koji svagda cvetaju i

nikada ne uvenu. Sve vrline sa~i-wavaju jedan ~vrst lanac, koji je~vr{}i i lep{i od svakog zlat-nog lanca. Svaka vrlina ima ta-kvu silu da i stvara drugu vrlinui sama se od we stvara, podràvadrugu vrlinu i sama se od we po-dràva. Niko nikada ne moè po-mo}u zla do}i do dobra, ni pomo-

}u bluda do celomudrija, ni po-mo}u zavisti do dobronamerno-sti... Nare|uju}i nam da se ispu-nimo svakom puno}om Bo`jom(Ef. 3, 19), sveti apostol nas po-bu|uje na podvige, pomo}u kojihse moèmo ispuniti onakim ~u-desnim vrlinama kakima je ispu-wen Bog.

Raskliktana ~udesnom blago-ve{}u Spasovom, hristo~e`wivadu{a svetog Zlatousta blagove-sti: Sveti apostol veli: “zahva-quju}i svagda za sve Bogu” (Ef. 5,10). [ta - zar treba zahvaqivatiza sve {to se desi? Da, da makarto bila bolest, makar to bilo si-roma{tvo. Zahvaquj, makar i neshvatao razlog ne~ega; u tome seba{ i sastoji zahvalnost. Ni{taveliko, ni{ta osobito ako zahva-quje{ kada si u dobru, kada sizdrav, kada si napredan i sre}an.No od tebe se traì da zahvaqu-je{ kada si u nevoqama i àlo-stima. Nemoj govoriti ni{ta semre~i: Hvala Ti, Gospode! No {taja govorim o nevoqama koje biva-ju ovdje na zemqi! Za sam pakaotreba zahvaqivati Bogu, za kazneu paklu, za muke u paklu. Jer akobudemo pa`qivo razmi{qali,nesumwivo }e nam mnogo kori-stiti i ova stvar: strah od muka upaklu zauzda}e srce na{e... Da,kada nas postiù bolesti, nesre-}e, beda, onda ba{ i treba silnozahvaqivati Bogu. I to zahvaqi-vati ne re~ima, ne jezikom, negopostupcima, delima, mislima isrcem. Od sve du{e treba mu za-hvaqivati. Jer nas On qubive}ma nego na{i roditeqi; i qu-bav Bo`ja se toliko razlikuje odqubavi na{ih roditeqa, kolikodobro od zla.

Ava Justin

(Popovi})

Iz @itija svetih

38

��

0�� +�� 7�4��

SERAFIM SAROVSKI

Meni se ovo ~udo ne samo ~i-ni neobi~nijim od drugih,nego uporedo sa preobra-

èwem prepodobnog Serafima,opisanog od samog o~evidca N. A.Motovilova, sva ostala se ~ine ve-oma prosta, neznatna i prirodna.

Pri~u }u ispri~ati po se}awu:vi{e puta sam ga ~uo od dadiqe,starice Aleksandre.

- To je bilo davno,- po~ela bipolako starica, sa prekidima, -Do{ao je u Sarovski manastirnovi arhijerej. Mnogo se naslu-{ao o ugodniku Boìjem, ali samnije verovao u ~udesa ba}u{ke. Amo`da su mu i qudi sva{ta pri-~ali?

...Sreli su arhijereja monasi sazvonima, ~ast wegovoj ~asti, u cr-kvu ga ispratili, a onda u arhi-jersko odmori{te. Onda, ugosti-li ga onako kako i treba. Drugogadana slu`ba. Sve je arhijerej po-gledao, a onda upitao:

- A gde ìvi otac Serafim?A ba}u{ka tada nije ìveo u

manastiru, nego u svojoj pustiwi.Upregli su kowe za arhijereja.Bila je zima, snega je u sarovskim{umama bilo - kakvi samo smeto-vi ! Na silu je putovao arhijerej.

Ba}u{ku su ranije obavestilida sam arhijerej ide wemu u goste.Ugodnik Boìji mu je iza{ao ususret bez kape (klobuka) i smi-reno je napravio arhijereju po-klon do nogu.

- Blagoslovi,- kaè,- mene ubo-gog i gre{nog, sveti vladiko!Blagoslovi ba}u{ka!

Arhijerej blagoslovio i idenapred u wegovu pustiwicu. Ba-}u{ka ga pod ruku pridràva.Svita je ostala da pri~eka.U{li, pomolili se, seli. Ba}u-{ka tako i kaè:

- Gost kod mene visoki, a ugo-stiti ga kod mene ubogoga Sera-fima i nema ~ime, - obratio se on

opet arhijereju. A on, ugodnik,prozreo je du{u wegovu, da ne uzi-ma sve za blagodat, ono {to Bogdaje svetima. A i da kaè direkt-no ne}e, da ne bi uvredio arhije-reja.

A ba}u{ka je bio dobar, zato gaje i medved voleo, jer je veoma do-bar bio ovaj ugodnik. Od wegovogizgleda sva zloba je nestajala uqudima i u zverima.

Arhijerej je mislio da ba}u-{ka ho}e da ga ugosti ~ajem, pare~e:

- Ne brini se, ja sam sit.A i ni-sam radi toga ja k tebi do{ao povelikom snegu. Eto o tebi govorerazne pri~e.

- Kakve, ba}u{ka, pri~e? - pitaugodnik, kao da ne zna.

- Eto, kaù da ti tvori{ ~ude-sa.

- Ne, ba}u{ka, ubogi Serafimne moè tvoriti ~udesa, wih mo-è tvoriti samo jedan GospodSvedrìteq. A, Wemu je sve mo-gu}e, Milostivom. On je i ceosvet prekrasno iz ni~ega stvo-rio, ba}u{ka. On je i Iliju hra-nio preko gavrana. On je i nama, stobom, eto pogledaj, kakvu samoblagodat dao.

Arhijerej je pogledao u ugao,kuda mu je pokazao ugodnik, a ta-mo je ve}i grm maline izrastao, ana wemu puno zrelih plodova.

Zaprepa{teni vladika nije ni-{ta mogao da kaè. Zima, a mali-na, i jo{ iz golog poda izrasla!Kao u pri~i!

A Serafim, uzeo ~ajni tawi-ri}, i bere maline. Nabrao i do-neo pred gosta.

- Jedi! Ne stidi se. U Boga sve-ga ima mnogo! I preko ubogogaSerafima, po wegovoj molitvi ipo Svojoj milosti neizrecivoj,On sve moè. Ako budete imalivere koliko je zrno goru{i~ino,tada i gori moète re}i: “Baci

se u more!” - i ona }e se premesti-ti. Samo ne treba sumwati. Uzmi,uzmi!

Arhijerej je sve pojeo, a onda seiznenada poklonio Serafimu donogu. A on je uspeo da ga predupre-di i da kaè:

- Ne sme{ ti da se klawa{ predubogim Serafimom, ti - arhijerejBoìji. Na tebi je velika blago-dat! Blagoslovi mene, gre{nog, ipomoli se!

Arhijerej je poslu{ao i ustao.Blagoslovio je ba}u{ku i samorekao dve - tri re~i:

-Oprosti mi, star~e Boìji.Pogre{io sam pred tobom! I mo-li se za mene, nedostojnog, i uovom ìvotu, i u budu}em.

- Slu{am, ba}u{ka, slu{am.Samo ti do moje smrti nikome ni-{ta ne spomiwi, ina~e }e{ bolo-vati.

Gleda arhijerej, a grm se i nevidi, a na tawiri}u od malinejo{ soka ostalo, zna~i da to nijebilo privi|ewe. A i prsti su kodwega bili od malina.

Iza{ao je arhijerej. êka gawegova svita. “I {ta bi to moglobiti, - misle, - da je on tako dugogovorio sa Serafimom?” A on ga,opet ispod ruke, sve do saonicaprati. Posadio ga i opet se jo{jednom u sneg poklonio.

A arhijerej, samo {to su odma-kli kaè svojima:

- Veliki ugodnik Boìji.Istinu su za wega govorili, da onmoè da tvori ~udesa.

Ali ni{ta im o malini nijerekao. Samo je celim putem }utaoi krstio se, a onda bi opet pono-vio:

- Veliki, veliki ugodnik!

Iz se}awa o

svetom Serafimu

Sarovskom

39

��

DVE ZAPOVESTI

� �� .@��/ �� ### � *�� A 6�� *�� B '�� A �� *�� A ?�� *�� )�� 5 �� )�� ; � ��$� )�1�� 1�� 5�� #,� �� *��# � �� A 2�$� $�� $�# �� *�� - ��# � ��+� �� 1��A ��$�� +�� *�� 1 � �� C� �; � ��$�� C� �� *�� 5�� $��$�� $�� # '�� 5� �� 1�� +� ��A �� =��1��

.��# 9 � "1D>/#

Ovde je Gospod ukazao na dva oslonca kojiobuhvataju sav qudski ìvot. Jedan od wihdaje teoretsko opravdawe ìvota, dok dru-

gi predstavqa prakti~ni, ìvotni dodatak prvogoslonca. Oba u celini kao dve kotve i dva stuba ìvo-ta, po~ivaju na nepokolebivom temequ i podiù ì-vot od ni{tavila zemaqske pra{ine do zanosne nebe-ske visine, daju}i mu potpunu ispuwenost, koja ide dopunote wegovog dovr{avawa u ve~nosti.

Evo teoretskog opravdawa ìvota: Bog je - Is-to~nik ìvota. Gospod Bog na{ je Gospod jedini. Inema drugog Isto~nika ìvota osim Wega. Sve je odWega, i sve je u Wemu. Kona~no, i ~ovek je od Wega...ôvek }e biti ìv samo u Wemu... A potom }e bitideo Wega zauvek! I kao deo Wega, koji ìvi samo Wi-me i u Wemu, ulij se u Wega celim svojim bi}em. Za-voli Ga onoliko koliko smrtnik uop{te moè da vo-li, do samozaborava. U|i u Wega svim srcem, svim svo-jim razumom, svom snagom svojom. Predaj mu se u quba-vi do potpunog uni{tewa sebe. Da tebe vi{e ne bude...Nego da ìvi{ ti u Wemu i On u tebi.

To je prva kotva i utvr|ewe ìvota. Wime se od-re|uje mesto qudskog ìvota u vaseqeni. Tvoj ìvotje deo Boànskog ìvota. Opravdawe tvoga ìvota,kao i opravdawe ìvota ~itave vaseqene, je u ustre-mqenosti prema Isto~niku ìvota - Bogu, u primawuod Wega sve punote ìvota i u zavr{etku ìvotakroz slivawe sa Wim.

Gospod ukazuje na drugu kotvu ìvota i wome od-re|uje kakvo treba da bude prakti~no ustrojstvo qud-skog ìvota. Ako svaki ìvot predstavqa tvorevinuBoìju i ako je u qudski duh udahnuta ~estica Boàn-skog Duha, onda zna~i da nad ìvotom koji okruùje~oveka stoji promisliteqska Ruka Boìja, a qudi,koji okruùju ~oveka isto su tako nosioci ~esticaBoànskog ìvota.

Dakle, ako Bog treba da bude svo ustremqewe qud-skog ìvota i sva qubav ~ovekova, onda gde god i u ~e-mu god Bog bio prisutan, na to treba da bude usmerenai ~ovekova qubav, tj. ~ovek treba da svoju qubav usme-ri prema svim Boìjim stvorewima - on je duàn daqubi druge qude, one koji ga okru`ju, bli`we.

I vi{e od toga. Po{to je Bog u Svojoj su{tininevidqiv za ~oveka, i po{to mu se otkriva samo krozSvoja stvorewa, kao, na primer, kroz druge qude, onda

se i projavqivawe ~ovekove qubavi prema Bogu najbo-qe moè osetiti u qubavi prema drugim qudima. Etozbog ~ega se, na drugom mestu Boànskog Otkrivewa,qubav prema bli`wem isti~e ~ak u prvi plan ìvota,i postaje pokazateq i mera i same qubavi prema Bogu.

Boga niko nikada nije video - pi{e Sveti jevan|e-list Jovan - Ako qubimo jedni druge, Bog u nama pre-biva... koji prebiva u qubavi, u Bogu prebiva i Bog uwemu. Ako ko re~e: Qubim Boga, a mrzi brta svojega,laà je; jer koji ne qubi brata svojega kojega vidi, ka-ko moè qubiti Boga, Kojega nije video? Apostolsvoju pouku zavr{ava ponavqawem jevan|elskih re~i:I ovu zapovest imamo od Wega (od Boga): Koji qubiBoga, da qubi i brata svojega (1 Jn. 4,12,16,20,21).

Tako je qubav prema bli`wem objavqena kao dru-gi stub ìvota. Iz prakti~nih razloga, ona postajemerilo i same qubavi prema Bogu. Obrazuje se zatvo-reni krug. Boìja qubav se izliva u svet i u qudskiduh. Qudski duh, ro|en od te qubavi, sa svoje straneushodi ka svome Isto~niku - Bogu, kroz zemaqske zra-ke Boìje, koji su razasuti u qudske du{e. Kroz svojuqubav prema tim du{ama i kroz Boànske zrake kojisu u wima, ~ovek ushodi ka wihovom nebeskom centru -Bogu.

Ukazav{i na dva oslonca ìvota, Re~ Boìja od-re|uje uslove wihove delotvornosti; Ona oder|uje ka-ko treba voleti Boga i bli`we da bi ta qubav donelaplod. Zapove|eno je da Boga treba qubiti svim srcemsvojim, i svom du{om svojom, i svim umom svojim, isvom snagom svojom.

Srce je centar du{evnog ìvota. Shodno tome,zahteva se da ustremqenost Bogu ne bude povr{na, ne-go da najve}a dubina du{e bude okrenuta Isto~nikuìvota i ustremqena ka Wemu. Kada obra}enost Bogudo|e iz dubine ~ovekove du{e, onda ona obuhvata svudu{u i sve wene sposobnosti, sav wen “um”.

Ali re~ Gospodwa se ne zadovqava ni ovakvim, re-klo bi se iscrpnim odre|ewem qubavi prema Bogu.Ona dodaje jo{ jednu karakteristi~nu crtu: qubi Bo-ga svom snagom svojom, tj. svu silu ìvota, pa ~ak i si-lu tela, svu fizi~ku silu ìvota uloì u tu qubav,kako ni jedan atom tvoga ìvota ne bi ostao nedelo-tvoran, nego da bi se sve ìvo u tebi, sve bez ostatka,sjurilo u silu tvoje punote, zadovoqstva i blaèn-stva. To tako treba da zavoli{!

40

��

Ukazuje se i na uslov za delotvornost qubavi pre-ma bli`wima.

Qubi bli`wega svojega kao samoga sebe... U dodat-ku “kao samoga sebe” postavqeno je merilo tvoje qu-bavi. Da tvoja qubav ne bi bila besplodna, mrtva,odvojena od ìvota, da ne bi bila konstrukcija za sa-mouga|awe, ti svako delo qubavi proveri na sebi: dali bi ono bilo dobro za tebe i radi tebe ili ne?

To je idealno merilo. Ono stoji u neraskidivojvezi sa tvojim unutarwim bi}em, potpuno mu odgovarai odraàva ga kao ogledalo. Uz to merilo, moralninivo tvoga dela, obra}enog bli`wem, opada ili rastezajedno sa tobom samim. I po meri tvoga duhovnog ra-sta, raste i tvoje delo qubavi.

Kada u svome unutarwem rastu do|e{ do savr{enequbavi prema sebi, a savr{ena qubav prema sebi uHri{}anstvu je “odbacivawe sebe”, onda zamrzi i po-gubi sebe (Mk. 8, 34-35) - tada }e{ i drugoga mo}i sa-vr{eno da zavoli{, tj. do samoodricawa.

Eto zbog ~ega na drugom mestu Hristos kao grani-cu qubavi stavqa - qubav do smrti. Od ove qubavi ni-ko nema ve}e, da ko ìvot svoj poloì za prijateqesvoje (Jn. 15, 13). Zapovest o qubavi do smrti nikakone protivre~i zapovesti o qubavi prema bli`wemkao prema samome sebi. U wima je jedinstvo i zatvo-ren krug: ti }e{ bli`wega upoznati i zavoleti krozsebe; i kada sebe pozna{ do samoodbacivawa, tek onda}e{ i drugoga mo}i da zavoli{ do samoodricawa.

Zatim se ukazuje na jo{ jedan uslov za delotvor-nost zapovesti, a to je da ih ~ovek u~ini stvarnimopravdawem ìvota, tj. da ih istakne u prvi plan svo-ga ìvota i da ne izmi{qa nikakve druge oslonce ì-vota. U wima (ovim zapovestima) dato je sve. U wimasu sav Zakon i svi Proroci. Ne zatamwuj ih ni~im ine zagra|uj ih nekakvom drugom la`nom dekoracijomìvota! âk ni radi samog sluèwa Bogu ne izmi-{waj ni{ta {to bi pomra~ilo i odgurnulo u stranuzapovesti qubavi, jer je ispuwavawe tih zapovesti ve-}e od sviju paqenica i `rtava.

Dakle, u sluèwu Bogu na prvom mestu drì qu-bav, obra}enost i ustremqenost k Wemu svom du{om.Osim qubavqu, nemoj da se pravda{ ni~im spoqa-{wim, tj. nikakvim “paqenicama”. I u prakti~nomìvotu, stalno imaj i drì pred sobom qubav premaocu i bra}i. Neka ta qubav bude prvi zadatak tvogaìvota - wegov temeq, stub i oslonac. Tako|e, ne po-mi{qaj na to da nekim drugim zadacima zameni{ ovaj,niti da podupre{ ìvot drugim osloncima, koliko

god ti se oni ~inili razumnim i potrebnim, ~ak i akobi ti izgledali kao “`rtve”. Takva zamena bila biuzaludna stvar. Svi tvoji oslonci, bez ove dve kotve,bi}e truli, i svako opravdawe ìvota, bez wih, pred-stavqa}e obmanu.

Takva obmana moè samo privremeno da se odrì,pa ~ak (kao tvoja “`rtva”) i da te ute{i, ali pre ilikasnije otkri}e se pravo stawe stvari, la`ni oslonac}e propasti, a varqiva dekoracija ìvota }e se sru-{iti. I to stoga, {to osim sile qubavi nema drugogtemeqa ìvota. A poku{aj da se taj temeq zameni ilipotisne, te da se postave drugi, toboè razumnioslonci ìvota, pedstavqa bezuspe{no naprezawe saciqem da se zdawe ìvota podigne na vazduhu. Klonise takvog nepotrebnog poduhvata. Propa{}e. Ugu{i}ei tebe samog.

Kona~no, Boànska re~ otkriva razlog zbog kogazapovesti o qubavi prema Bogu i bli`wem predsta-vqaju temeq ìvota.

ûvawe ovih zapovesti obezbe|uje opravdawe ì-vota. To je razlog!

Kwièvnik koji je razgovarao s Hristom prihvataove zapovesti, i, kao {to se vidi, spreman je da ihsledi u ìvotu. On potrv|uje Hristu da su, prema we-govom znawu, ove zapovesti - centralna ta~ka zakonai ìvota, i da su one iznad svega ostalog, iznad svijupaqenica i `rtava. Na takav stav Gospod odgovarakwièvniku: Nisi daleko od Carstva Boìjega. Akwièvnik, ~ak, nije ni bio Hristov u~enik!

Eto gde je razlog {to je qubav toliko zna~ajna.Ona je - put u Carstvo. Ona je put u Carstvo Boìje~ak i za one koji u datom trenutku ne idu za Hristom.

I to je istina! Kada je ~ovek Boga u~inio Is-to~nikom celoga svoga ìvota, kada je svu silu svogaìvota usmerio ka Nebeskom Ocu, kada je Bogu upu}ensvaki uzdah i kada On usmerava svaki korak, kada je usvetlosti takve obra}enosti Ocu ~ovek i sebe i drugeshvatio kao prizvanu decu Boìju, kada se osvrnuo nasebe i uàsnuo se sopstvene niskosti, onda }e se on,sigurno, svim srcem prilepiti uz Oca, sebe }e odba-citi daleko, sve do mr`we prema sebi (zemaqskom) ipotpunog samounièwa, pa }e, makar napipavaju}i, ot-puzati ka Ocu. Kuda? Pa kuda bi ~ovek moga da se ba-ci, kod takvog shvatawa ìvota, osim ka svetlostiO~evoj. On }e otpuzati u svetlost O~evu, ka WegovomCarstvu.

I kada pred wim - nemo}nim, slepim, zabludelim -zatreperi svetlost Hristova koja izvodi na svetli

put Carstva, tada }e on svom svojom du{om da prihva-ti ruku Spasiteqevu i onda }e neminovno u}i u Car-stvo Boìje.

Episkop Grigorije

Lebedev

41

��

Smokvi koja je bila bogatali{}em ali nije imala ploda,Gospod je oduzeo blagoslov - i,ona se osu{ila (Mk. 11, 13-20).To je pouka delom. Pod smo-kvom se podrazumevaju qudi ko-ji su naizgled ispravni, dok supo su{tini svojih dela nedo-stojni odobravawa. Ko su tiqudi? To su oni koji znaju dakrasno razgovaraju o veri, alinemaju samu veru. Oni pojmovevere imaju samo u svome umu.Takvi su i oni koji su ispravnisamo po spoqa{wem pona{a-wu, dok su po svojim ose}awimai raspoloèwima vrlo neis-pravni. Oni pravedna dela po-kazuju samo dotle dok nisu ustawu da sakriju svoju neis-pravnost; ~im je, pak, to mogu}e- oni ih ne ~ine. Na primer,oni daju milostiwu kada nekoprosi u prisustvu qudi; ukoli-ko, pak, prosjak bude sam, oni ga~ak i izgrde. Oni idu u crkvu dase mole Bogu; na o~igled svihse mole, a i kod ku}e se mole dase ne bi osramotili pred doma-}ima. Me|utim, ~im su sami -ne}e ni da se prekrste. O misa-onom i srda~nom obra}awu Bo-gu nisu ni ~uli. Mi se, pak, po-molimo da Bog ne dopusti da imi sami budemo takvi. Jer, utom slu~aju ne bismo mogli daizbegnemo sud izre~en nad smo-kvom.

IGRA^KE

Na polici tu u }o{ku

êkaju na mene s tugom

Sve igra~ka do igra~ke

Kao pravi drug sa drugom.

Lutke traè moje ruke

Da ih sloè i obuku

Ja bi rado al ne mogu

Prona{la sam novu luku.

[to me zeko gleda{ tu`no

Nisam ni ja ba{ bez du{e

Ali {ta }u kad je tako

Igra~ke me sada gu{e.

Ne tugujte dru{tvo malo

Ja sad imam nove brige

Oti{la sam novom dru{tvu

Pre~e su mi sada kwige.

�Andrea Vasiqevi}

STARA KU]A

U toj ku}i na proplanku

Gdje je uvjek sre}a bila

Ostavismo staru majku

I sve {to je ku}a krila.

Tu u maloj toploj sobi

Ostala je dje~ja sre}a

Da zauvjek ~uvja tajnu

Na djetiwstvo {to me sje}a.

A tamo na jednom stolu

Jedna kwiga, jedna bajka

U toj kwizi tu sve pi{e

[ta je qubav, {ta je majka.

Ispred ku}e stara lipa

Savila je svoje grane

ûva lipa staru ku}u

Da djetiwstvo tu ostane.

�Svjetlana

Ceca Vasiqevi}

MOGU JO[

Mogu jo{, Gospode,

hoditi, radovati se, trpiti,

voliti, bra}u grliti.

Imam snage, Gospode,

hoditi, raditi, slu{ati,

ikonama Tvojim u bra}i se klawati

Tebi se, u bra}i, diviti.

Mogu jo{, Sveti,

k Tebi glavu dizati

k Tebi ruke pruàti

Tebi duh, um i srce predavati.

Mogu jo{, Sveti,

radosti moja,

sve {to Ti ho}e{ ~initi,

kako Ti ho}e{ djelati.

Mogu dok Ti daje{ snage

mogu dok Ti sija{ preda mnom.

Mogu dok Ti me voli{, Premilostivi,

dok Ti me {titi{, Preàlostivi,

dok jo{ mi pra{ta{, Beskrajno ôvjekoqubivi.

u martu 2007.

42

��

O VASPITAWU DJECE

+�� @� �� & �� *�� % �� $�� :�� 1 2:�� @�� %�� %�� %�� & �� *�� & � �� 9�� *��

�� J�� 9��

�� & � �� (�� = 9�� @�� %��= �� # � ��

� ��% � � � �� = ( � �� = $�� = <�� = :� � �� = *�� & �� & ��

��"�� 3�� $�� 1 �� @�� & �� @�� @�� &� ��

0�� %��E��

43

��

RADUJEM SE

@ivot mi je stvorio najqep{u stranu

kad mi je mama rodila Lanu.

Radujem se, raduju se

i mama i tata, i baka i deka,

radost nam je donijela

moja mala seka.

Lana je moja sestrica mila,

ona mi je najve}a èqa bila.




moja mala seka.

Lana je moja maju{na i we`na,

kao na dlanu pahuqica swe`na.




moja mala seka.

Okice wene sjaju ko zvijezde

dok moje èqe nebom jezde.




moja mala seka.

ûvaj mi Boè moju seku Lanu,

kao {to se ~uva kap vode na dlanu!

Aleksa

Aleksandrovi}

PJESMASVETOM SAVI

Tvoji dobri roditeqi lijepo su te vaspitali

Pa te onda u manastir radi ve}e {kole dali

Od dobrijeh roditeqa mora biti dobro dijete

Ti se Savo opismeni ~itaju}i kwige svete.

Zato i ja ovako mala u~im pjesme pravoslavqa

Dok je vjere dok je svijeta u~i se i moja seka

A i bato mali Mijo O~e na{ je nau~io

I sva djeca srpskog roda u~e vjeru svog naroda

Da se znade vjera {ta je na{e srpstvo da potraje.

Sveti Savo sve nas gleda i vjeru nam pripovjeda

Da u~imo pravoslavqe da se Bogu djeca mole

Da u {kolu mi idemo da nam svima bude boqe.

Zato sada glavu gore pravoslavni narode

Da se srpska slava slavi da se qubav svuda {iri

Da ìvimo svi u slozi Sveti Savo ti pomozi.

'�(�� $��F ��*�� 5��

�� 7��+��G�� $��

MARKO

Prohodao mali Marko,pa ga grije sunce àrkomama, tata, bata, seka,baka, tetka, ujna neka.

Svi likuju Marko hodaponos ku}e, ponos rodaprohodao Marko maliMare, Mare, ga prozvali.

Hodi mami, do|i taticela ku}a Marka pratiprohodao Marko qudi{ta vas tako divi, ~udi.

Kad ga krstih kraj fresakasvjedok su mi kum i bakareko da je ponos rodaima brzo da prohoda.

Prohodao Majko majisada hoda i ne tajijo{ kada se i pri~estibi}e mali angel - isti.

0# %# )#

�� 7��* ��

44

��

POBO@NI SJAJ

U kratkom prole}nom cvatu

Skromno i boja`qivo prave

Prosute po mese~evom zlatu

Miri{u rosne zelene trave.

Samo ponekad rano pupawe

[um bistre vrtolomne vode

Naru{ava mona{ko }utawe

Mir ve~no smirene prirode.

Zaboravqen u hladnoj dubini

Pada na ikone, monahova ple}a

Nestaje u beskrajnoj praznini

Pobo`ni sjaj kandila i sve}a.

Danka \ukanovi}

DELA BO@IJA

U nekoj dalekoj zemqi ìvio jecar, koji se pod starost zabrinu izapita:

“Eto” - re~e on “ ja sam se u svo-me veku sva~im zadovoqio, i nijebilo stvari u doma{aju ~ove~i-jem koju nisam video. Jedno pakne poznadoh u ìvotu. Nisam vi-deo Boga. Ho}u da ga vidim!”

Pozove svoje velika{e, mudra-ce i sve{tenike i re~e im: “Akomi ne pokaète Boga, sve }u vasli{iti ~ina i quto kazniti”.

I dade im roka tri dana. Ovla-da briga u dvoru, obori{e glavedvorjani i snu`deni premi{qa-ju. Tre}eg dana, o roku, ta~no upodne, zovne ih car. Umukli sumudraci, sve{tenici i velika{ia stra{ne re~i grmqahu iz care-vih usta. U tom ~asu nai|e jedanpastir i re~e caru: “Dopusti me-ni da ispunim tvoju èqu!” “Do-bro”- odgovori car- “samo pazi,glava ti igra u tvom odgovoru!”

Tada pastir izvede cara u dvo-ri{te, pokaza sjajno sunce i re~e:“Gledaj!”

Podiè car glavu, htede gleda-ti, no svetli zrak sunca udari muu o~i, a on savi glavu i zaklopio~i. “[ta ho}e{? Zar da osle-pim?!” viknu car pastiru. “Go-spodaru” - re~e tada pastir - “pato je samo jedno od dela Gospod-wih. Samo neznatni zrak veli~i-ne wegove, si}u{no ogwi{teplamte}e vatre Boìje. Kako}e{ ti pri}i Wemu i videti Gaslabim suznim o~ima?”

Dopade se to caru i on re~e pa-stiru: “Vidim da si pametan i ra-zuman, i cenim tvoje obja{wewe.Odgovori mi jo{ na pitawe: [taje bilo pre Boga?”

Razmisli pastir pa odgovori:“Molim te, gospodaru, ne srdi se,nego broj!”

Car po~e: “Jedan, dva, tri...”“Ne, ne” - prekide ga pastir - “ne-moj tako, po~ni brojati pre je-dan!” “Kako se to moè? Pre je-dan nema ni{ta” uzviknu car.“Eto, vidi{ i sam, gospodaru! Ta-ko i pre Boga nije bilo ni{ta!”

Ovo se jo{ vi{e svidi caru tere~e pastiru: “Obdari}u te boga-to samo mi odgovori i na tre}epitawe: [ta ~ini Bog?”

Vidi pastir da je omek{alo sr-ce carevo, i re~e: “Dobro, ja }u ina to odgovoriti. Ali ispuni tinajpre moju molbu. Da promenimoza ~asak odelo!”

I car skide svoju ode}u kojuobu~e pastir, a sam obu~e pasti-revu ode}u.

Pastir se uspe na presto, uzeskiptar u ruku i pokazav{i nazbuwenog cara dole re~e: “Eto,{ta ~ini Gospod! Jedne diè napresto, a druge obara i skida do-le!” Zatim obu~e svoju pastirskuode}u.

Zamisli se car, duboko mu se udu{u ureza{e ove re~i, i ushi}enradosno povika: “Eto, sad vidimBoga”!

Monah Tadija

45

��

IRODIJADA

(nastavak sa 26. strane)

- Samo nemoj u~initi! Samo ne-moj u~initi! Jeknu èna, stisnuusnice i podignutom pesnicom ipre}a{e prema strani otkuda sedo malo ~as pesma horila.

Laki {um zavesa trè je, i onase okrenu prema izlasku. Pred za-vesama stoji ~ovek visoka stasa,crne kovrxave brade i kose, u po-zla}enoj odori i obu}ama po ko-jim se osulo drago kamewe. Za po-jasom ima okra}i no`, ~ija je dr-{ka tako|e osuta biserima i sku-pocenim kamewm, a kosu mu opasu-je uzan zlatni obru~, na ~ijem vr-hu treperi u dragom kamewu ukr-{teni Solomonov trokut.

@ena odsudno stade preda w, ine svode}i o~iju posmatra{e gaosorno i prkosno.

- [ta traì{ ovamo?- @enu! Odgovori ~ovek jetko i

kro~i u odaju.- Potraì je u sobi; ona je zace-

lo tamo, odazva je èna i prezri-vo mu le|a okrete.

- Tako mi Jehove, sad si istinukazala, Irodijado! U re~ima ti jeuvek puno àoka, ali kad àokatakne u srce, onda i “èna” po-staje ~ovek, razume{ li me, i“èna” postaje ~ovek.

- A ti postani! Odgovori Iro-dijada sa potsmehom. Dve ène nemogu stanovati pod jednim kro-vom. Ja traìm ~oveka a ne ènu.

- Veruje{ li u ~uda?- Kad postane{ ~ovekom, vero-

va}u.- Ti isku{ava{ sudbunu. Jovan

je svet pustiwak; wega narod po-{tuje. Ima i takih koji govore daje on prorok....... Ilija....

- Ili obe}ani? Prsnu èna usmeh i prezrivo ga pogleda. IrodAntipa mora da je okusio Jadran-ske vode na Vitavari; on za{ti-}uje sumahnuta pustiwaka, koji

huli na veru praotaca, sve{teni-ke i levite zove aspidinim poro-dom, a ènu carevu naziva blud-nicom; ~uje{ li, bludnicom!

- Zato sam ga kaznio, odgovori~ovek blaìm glasom.

- Boqe, reci, sklonio od gnevasvoje ène! O, da ga nisi sklonio,on bi glavom platio!

- I to bi u~inilo da se svetinajo{ vi{e uzbuni. Zna{ li da se u ta-kvim meteìma ~esto i krunagubi!

- Ali u ovakvom kukavi~lukuèna za celo! Planu Irodijada.

- @eno!- Ja ti rekoh ve}! Ne u~ini{ li

kako prili~i, ne odrì{ li za-kletvu, koju si dao Salomiji predsamim Jehovom, izgubi}e{ i kru-nu, i ènu i Jehovu!

- Ko }e mi ih oteti?- Ja! Odgovori èna i prete}i

ga gleda{e.- Tigrice moja! Pro{aputa

Irod u polu pijanom zanosu. Kakose èsti{! Jehove mi, ja zavidimtoj ~arolijskoj mo}i, kojoj se nemogu opirati...

- I nemoj! Jer ti ne ostaje drugonego da bira{ izme|u ène i togaklevetnika. On te je osramotio,on me je pquvao. On ili ja!

Antipa je gleda{e ~udnim po-gledom. Ova prelepa èna, koja gatoliko zanese, da je pogazio Toruotaca, a koja ga i sada opija ludi-lom strasne qubavi, titrala sewegovim srcem i voqom kao deteigra~kom. Na prestolu Galilejeizgledala mu je ona kao da se vozina zlatnim, pobednim kolesnica-ma, smela i pouzdana kao Isus Na-vin pred zidovima jerihonskim, aon privezan za zlatne kolesnicestupa kao rob, koji u o~ajnome na-poru grize gvozdene lance, koji-ma je privezan, grize i lomi zubei baca krvave pene oko sebe.

Irodijada je ose}ala wegovuslabost i svoju mo}, pa ga je oholoi prkosno gledala.

- Ima{ pravo, Irodijado; on teje uvredio, ali...

- Ne zaboravi zakletve! Nisili pozvao Jehovu za svedoka?HajdÄ, poreci, care!

- Antipa duboko uzdahnu i obo-ri glavu na prsa.

- Pa sad? Zapita ga ona. Koga`rtvuje{? Carsku zakletvu i me-ne, ili?...

O~ajan izgled pre|e preko li-ca Irodova pred ovakom sugubi-com. On zausti da kaè ne{to,ali ne izgovoriv{i okrete se iodsudnim koracima izgubi se izazavesa.

Ovaj odsudni pokret iznenadije malo. [to ode tako nenadno?Da li zato, da je ne slu{a, ili.....?

Ona poni~e. Glev i ponièwe{to ga ose}a{e skamenili su sva-ku daqu pomisao. Vi{e nije ni na{ta mislila; samo je ose}ala ka-ko joj bubwa u u{ima i kako joj segrudi raspiwu i nadimaju s neob-uzdana jeda koji je kqu~ao u woj-zi.

Veseo usklik trè je iz zami-{qenosti.

- Majko, majko, dobila sam.Irodijada zadrhta. Ugu{eni

vrisak zadovoqstva istrè joj seiz grla.

- Gde je? Uzviknu ona i pruìobe ruke k}eri, koja u taj par ule-te u odaju.

Salomija razgrte zavese i po-bedni~kom veselo{}u gleda{e uo~i maj~ine. Na ulazu je stajao~ovek, koji na bakarnom krugu no-{a{e glavu Prete~inu. Bledakao vosak, po~ivala je ona mirnoi sklopqenih o~iju, kao da je ovo-ga ~asa zaspala.

- Ostavi je tamo! - zapovedi è-na, a o~i joj sevahu neobi~nimplamenom zadovoqstva.

Xelat spusti zdelu na sto, pa sebrzo udaqi. Irodijada i Salomi-ja osta{e same.

- Salomija, re~e Irodijada, pi-paju}i se ùrno po kosama, ima{li kod sebe iglu ukosnicu?

- Eto ti je! Odgovori ova i iz-vu~e iz kose jednu iglu.

46

��

- Dobro je! A sada idi i ti!- A ti?- Ja }u ostati.- Sama sa ovom glavom?- Idi, rekoh ti!- viknu ona, i,

pogledav{i je mrko, gotovo je iz-gura napoqe.

No} je ve} uveliko pokrila do-move grada

@iàk u bakrenoj uqanicisvetleo je nejasnom svetlo{}u.Kada osta sama, Irodijada kro~iniskom, kamenom banku, na komestaja{e uqana svetiqka; uze je i,puna pakosna zadovoqstva, pri|estolu, podnese ìàk Prete~i-noj glavi, pa sa nasladom gleda{eu nemo lice wezino. Crte wezinalica i plahi ogaw, {to je u o~imasvetleo, napomiwali su u ovome~asu na hijenu {to se prikrada.

- Pa sad? Zapita ona i spustisvetiqku na sto. Jesi li zadovo-qan nagradom?

Nisi je li? êkaj, sada }e{ do-biti jo{!

I po~e paklenom brzinom bo-sti jezik Prete~in.

- “Bludnica! Bludnica!” Ha,{to ne govori{? Jeknu kao {a-kal, pa, kada joj se u~ini da je do-voqno bola, pqunu u mrtvo lice i{akom odgurnu zdelicu. Glava sazdelicom se preturi na svetiqku,ova se izvrte, uqe se razli po sto-lu i ìàk utrnu.

Gusta tama zahvati odaju.Irodijada prenu. Tek sada u

ovome mraku taknu je pomisao, daje ostala sama sa odse~enom gla-vom. Na mesto zadovoqenog besa,wu podi|e, nejasan strah i ona po-lete zavesama, da pozove Sulam-ku. Nekoliko mese~evih zrakova,{to prodiru u mra~nu odaju, ba-caju jedva primetnu svetlost natamne zavese. Irodijada pruìruke zavesi i, taman da je razgrne,ciknu prestravqena i pobeè, zaredove {irokih stubova. Onaugleda kako u odaju u|e ~ovek bezglave, koji joj lagano i bez {umapristupi.

- Jovan! Vrisnu ona i ustuknu.ôvek bez glave staja{e pred

wom. Neobi~na grobna ti{inavladala je svuda oko we, i ona, ugrozni~avu strahu, ne ~uja{e ni-{ta drugo osim cvokotawe svojihzuba. U silnoj bezumici, koja krvsle|ava, osvrtala se na sve stra-ne, kako da izbegne da ne vidi ovule{inu bez glave, koja na svojimnogama stoji i jo{ joj pristupa.

- Beì{! - za~u se potmuliglas.

Uko~ena od straha, prepla{e-na lica i razroga~enih o~iju,gledala je ona u ovu le{inu.

- Ohola bludnice! - zagrmeglas.

Ubila si onoga, koji ti je isti-nu kazao. Prolila si nevinu krv,da ugu{i{ glas vapiju}ega. “Neubi, ne u~ini bluda, qubi bli-`wega kao sebe”, to su ti nalaga-le Boìje zapovesti, i ti si ihsve pogazila.

Irodijada drhta{e. Trup jestajao pred wom, ali ona ose}adobro da taj glas ne dolazi od we-ga; ona ga ~uje kao podzemnu gr-

mqavinu oko sebe, u vazduhu, svu-da, svuda.

- I kraj }e ti stra{an biti, itvoja du{a, kada se s mukom i o~a-jawem i{~upa iz bludni~kog te-la, ne}e se smiriti u krilu prao-taca. Hiqadama godina vu}i}e seona nad zemqom, u besu i pomamu.Okuèna kuì}e svet, i {to vi-{e bude kuìla sve }e vi{e pati-ti i mu~iti se. I kao mahnitaulete}e u tela gadnih {akalova,pa }e se {tek}u}i vu}i oko gro-bova, i raskopava}e grobove svojedece, da im i pepeo pro`dere. Itvoj bludni~ki ìvot i nevinakrv, {to si je prolila, i raskopa-ni grobovi, vapija}e pravdom, ipravda }e do}i, hijeno, a ti }e{poginuti od ma~a Gospodwa!

Stra{na le{ina, koja staja{epred wom i iz ~ijeg ramena prska-{e krv po wezinim rukama i li-cu, pristupi je bliè i dota~e jerukom, koja je paklenim àromope~e.

- Bludnice! - zagrme glas.- Sulamka! Antipa! Ciknu ne-

sre}nica i onesve{}ena pade nazemqu.

Pa tako je sve i bilo. Prve go-dine Kaliguline vlade IrodAgripa, car judejski, a sinovacIroda Antipe, optuì strica daje bio u zaveri sa Sejanom proti-vu Tiberija. Kaligula uhvati An-tipu; wegovu Galileju i zemqeiza Jordana pokloni Agripi, awega sa Irodijadom posla u zato-~ewe, u Galiju, u grad Lijon, gde jeIrodijada kao posledwa robiwaispa{tala. Za dugih bole{tina isamrtnih muka {to joj utroburastrzahu, grizla je usne i ruke, iuzvikivala: “Jovane! Jovane!” paje tek posle skon~ala. Nebo se za-tvorilo pred wezinim duhom, aHristova crkva, koja moli za spasdu{e i najokorelijih gre{nika,zatvara usta i srce svoje predimenom Jude i ove krvnice.

�� %# ��98!D#

47

��

@�*��

DR@AVA

Adamov pad doneo je u svetgrehe i poroke koji su izi-skivali suprotstavqawe

dru{tva. Prvi takav greh bilo jeKainovo ubistvo Aveqa (Post.4,1-16). Shvataju}i to, qudi su usvim poznatim zajednicama po~e-li donositi zakone kojima seograni~ava zlo i podràva do-bro. Za starozavetni narod Zako-nodavac je bio sam Bog, koji je daopravila za regulisawe ne samoverskog nego i dru{tvenog ìvo-ta (Izl. 20-23).

Bog je blagoslovio dràvu kaoneophodni element ìvota u gre-hom iskvarenom svetu, u kojem ili~nost i zajednica imaju potrebuza za{titom od opasnih ispoqava-wa greha. Istovremeno, neophod-nost postojawa dràve ne proisti-~e neposredno iz voqe Bo`je o pr-vostvorenom Adamu nego iz posle-dica grehopada i iz uskla|enostidelovawa dràve na ograni~avawuvladavine greha u svetu sa voqomBo`jom. Sveto Pismo poziva nosi-oce vlasti da mo} dràve upotrebeza ograni~avawe zla i podràva-we dobra, u ~emu se i ogleda moral-ni smisao postojawa dràve (Rm.13,3-4). Polaze}i od napred re~e-nog, anarhija, - odsustvo odgovara-ju}eg ure|ewa dràve i dru{tva, -podjednako kao i pozivawe na wu ipoku{aji wenog uspostavqawa, usuprotnosti je sa hri{}anskim po-imawem sveta (Rm. 13,2).

Crkva ne samo {to svojim si-novima i k}erima propisuje da sepokoravaju dràvnoj vlasti, ne-zavisno od ube|ewa i veroispove-sti wenih nosilaca, nego i da se

mole za wu, “da tih i miran ìvotpoìvimo u svakoj pobo`nosti i~estitosti” (1 Tim. 2,2). Isto-vremeno, hri{}ani treba da seklone apsolutizacije vlasti, od-nosno preuveli~avawa wenih ~i-sto zemaqskih mogu}nosti, ~ijaje vrednost privremena i prola-zna, uslovqena prisustvom grehau svetu i neophodno{}u wegovogsuzbijawa. Prema u~ewu Crkve,ni vlast nema pravo da apsoluti-zuje samu sebe, pro{iruju}i svoje

ingerencije sve do potpune auto-nomije u odnosu na Boga i na pore-dak stvari koji je On uspostavio,{to moè dovesti do zloupotre-be vlasti, pa ~ak i do obogotvora-vawa vlastodràca. Dràva, kaoi druge qudske institucije, ~ak ione usmerene prema dobru, moèimati tendenciju da se pretvoriu instituciju koja je sama sebi do-voqna. Mnogobrojni istorijskiprimeri takvih transformacijapokazuju da dràva u ovom slu~ajugubi svoju istinsku namenu.

U uzajamnim odnosima Crkve idràve treba uzimati u obzirrazli~itost wihovih priroda.Crkvu je osnovao neposredno samBog, Gospod na{ Isus Hristos, abogoustanovqenost dràvne vla-sti projavquje se posredno uistorijskom procesu. Ciq Crkvejeste ve~no spasewe qudi, dok seciq dràve sastoji u wihovomovozemaqskom blagostawu.

“Carstvo moje nije od ovoga sve-ta”, veli Spasiteq (Jov. 18,36).“Ovaj svet” se delimi~no pokora-va Bogu, a delimi~no, i to naj~e-{}e, traì za sebe autonomnost uodnosu na sopstvenog Tvorca i Go-spoda. U onoj meri u kojoj se svetne pot~iwava Bogu, on se pot~i-wava “ocu laì” - satani - i “u zluleì” (Jov. 8,44 i 1 Jov. 5,19). ACrkva - “Telo Hristovo” (1 Kor.12,27), “stub i tvr|ava istine” (1Tim 3,15) - po svojoj tajanstvenojsu{tini ne moè u sebi imati ni-kakvoga zla niti senke tame. Bu-du}i da je dràva deo “ovoga sve-ta”, ona nema udela u CarstvuBo`jem, jer tamo gdje je Hristos“sve i u svemu” (Kol. 3,11), nemamesta prinudi, nema mesta suprot-stavqawu qudskog i Bo`jeg, pa,prema tome, tamo nema ni dràve.

U savremenom svetu dràva jeobi~no sekularna (svetovna) i nevezuje se ni za kakve obaveze uverskoj sferi. Wena saradwa saCrkvom ograni~ena je na odre|e-ne oblasti i zasnovana na uzajam-nom neuplitawu u poslove kojipo prirodi pripadaju drugoj stra-ni. Pa ipak, po pravilu, dràvaje svesna da je zemaqsko blagosta-we nezamislivo bez po{tovawaodre|enih moralnih normi - onihistih koje su neophodne i za ~ove-

48

��

�6�� 98DH# ��#

kovo ve~no spasewe. Zato se zada-ci i delatnost Crkve i dràvemogu podudarati ne samo u pogle-du dostizawa ~isto zemaqske ko-risti nego i u ostvarivawu spaso-nosne misije Crkve.

Na~elo svetovnosti dràve netreba shvatati kao na~elo kojeozna~ava radikalno potiskivawereligije iz svih sfera ìvota,kao izuzimawe verskih zajednicaiz u~e{}a u re{avawu dru{tvenozna~ajnih zadataka, kao oduzima-we prava verskim zajednicama daprocewuju rad vlasti. To na~elopretpostavqa samo delimi~nupodelu sfera kompetencije Cr-kve i vlasti i neuplitawe u unu-tarwe poslove druge strane.

Crkva ne treba da preuzima nasebe funkcije koje pripadaju dr-àvi: suprotstavqawe grehu pu-tem nasiqa, kori{}ewe ovla{}e-wa svetovne vlasti, prihvatawefunkcija dràvne vlasti kojepodrazumevaju bilo kakvu prinu-du ili ograni~ewe. Crkva se isto-vremeno moè obra}ati dràvnojvlasti sa molbom ili pozivom daupotrebi svoju mo} u odre|enimslu~ajevima, no pritom, ipak, pra-vo re{avawa pripada dràvi.

Dràva ne treba da se upli}e uìvot Crkve, u wenu upravu, u we-no u~ewe o veri, u liturgijski ì-vot, u duhovni~ku praksu i takodaqe, kao ni u delatnost zakon-skih crkvenih institucija, izuzevonih strana te delatnosti kojepodrazumevaju istupawe u svojstvupravnog lica, wegove neizbe`neodnose sa dràvom, zakonodav-stvom i organima vlasti. Crkvaod dràve o~ekuje po{tovawe we-nih kanonskih normi i drugih od-redbi koje vaè unutar Crkve.

@IVOT U CRKVI

@�� >��

@�� )� �� )�� @�� ?��8�� ;�� I�� "�� 2"�� @��4 -$�� 5�-B#� 2� �� :�� &� �� :��& � �� :��& � �� :��& � �� * �� :�� 4 - 6�� -/�E�--#�C�� @�� )�� @�� %� �� #� 8� � �� >�� 3�� C�� 2�� !�� @�� 4 - 6��-/�7�.#�

>�� F "�� !�� (�� 3�)�� "�� 1 2) �� 6�� 8� �� 4 ��-0�-7�-E#� ) ��

�� F�� @�� @�� @�� %�� "�� >��@�� C�� >�� ) ��

(�� >�� 8�� ) �� $�� >�� (�� >��

�* �� ,�� 7��

=��

49

��

PRAZNIK MUÊNIKA

Praznici posve}eni mu~e-nicima ne uvaàvaju sesamo zbog toga {to dolaze

po redosledu, no i po usr|u onihkoji ih praznuju. A ovo {to rekohovako shvatam.

Ako si mu~eniku podraàvao,ako si se potrudio da i sam bude{dobrodeteqan kao mu~enik, pa sitragom wegovog mudroqubqa po-{ao, onda si praznik mu~eni~kiproslavio, a ako praznik i nijebio, po{tovawe mu~enika je podra-àvati mu. I kao {to su oni, kojisu poro~ni, bez svetkovine i ondakada se praznuje praznik mu~enika,tako se i dobrodeteqni, i kada nijepraznik, svetkovinom raduju; jer jepraznik u ~istoj savesti, kao {to jeto i apostol Pavle razjasnio kadaje rekao: “Zato da praznujemo ne ustarome kvascu, ni u kvascu pako-sti i lukavstva, nego u beskvasnomhqebu ~istote i istine”.

No ovo ja ne govorim da bisteprestali dolaziti mu~eni~kimgrobovima, no da bi kada ve} dola-zite, sa usr|em dolazili, pa i nesamo u dane posve}ene mu~enici-ma, nego da biste istu pobo`nosti drugim danima pokazivali. Jerko se ne bi zadivio na{em dana-{wem okupqawu; znamenitoj ovojpozornici, toploj qubavi, goru-}em usr|u i nenasitoj èqi? Tagotovo ceo se grad ovamo slegao ini slugu nije strah od gospodara,ni sirotoga nu`da ubogosti, nislabost onoga koji je prestareo,ni ène wihova prirodna ne-`nost, ni bogatoga gordost zbogimawa, ni ~inovnika nadmenostvlasti nije kod ku}e zadràla, jer

je sve te nepovoqnosti i prirodneslabosti i nedostatke, èqa ubo-èstva prema mu~enicima pobe-dila, i kao jednim zamahom tolikoje mno{tvo prikupila, da se mi sa-da ovde, kao na nebu nalazimo; a tozato {to je svaka strast neuzdr-àwa i ne~istote u svima namaugu{ena i vi svi mu~eni~kom qu-

bavqu gorite. I kao {to zveri,kad se sun~evi zraci pojave, beèi u svoje se pe{tere skrivaju, takose i slabosti va{e pritaji{e, asvetli se ogaw mudroslovqa raz-goreva, ~im vam va{e misli mu~e-ni~ka svetlost osvetli.

No da bi ne samo sada, no i uvek,tj. i po raspu{tawu ovog duhov-nog skupa taj ogaw sa~uvali, po-trebno je da se sa istom pobo`no-{}u i domovima svojim vratimo,da u kr~me i bludili{ta ne ide-mo, niti da se rasko{i i pijan-stvu predajemo.

Sveno}nim pesmama vi ste odno}i dan napravili, nemojte sadapijanstvom, prejedawem i sram-nim pesmama da od dana no} pra-

vite. Po~astvovao si mu~eniketime {to si amo do{ao, kao i ti-me {to si s pa`wom Slovo Boì-je slu{ao; po~astvuj ih dakle i~asnim povratkom, da ne bi nekokad te u kr~mi vidi da se nepri-stojno pona{a{, rekao da ti ova-mo i nisi zbog mu~enika do{ao,no da bi strast potakao i bezako-noj pohoti udovoqio.

A ovo govorim ne da bih zabra-nio da se vi jelom zadovoqite, noda bi se od greha uzdràvali. Nebranim vam da pijete, no da se opi-jate, to zabrawujem. Jer nije vinozlo, no neumerenost je {kodqiva.Vino je dar Boìji, a neumerenost|avolski pronalazak. “SluìteGospodu sa strahom i radujte se strepetom” (Ps. 2,11). @eli{ lipak da se jelom nasiti{, nasiti seu svome domu, gde ako se i dogodida se opije{, ima te ko prikriti;a ne u kr~mi, gde bi se op{toj pa-`wi izloìo i one koji su tu pri-sutni sablaznio. Ali kada i ovakogovorim, ne nalaèm ti da se u do-mu svome opija{, no da kr~me nepose}uje{. Sam zamisli kako je napodsmeh mu{karca ili ènu vide-ti da i posle i ovakvog skupa, po-sle sveno}nog slavopoja, posleslu{awa Svetog Pisma, posleSvetog Pri~e{}a pa i duhovnogpredavawa, da u kr~mi dan provo-di. Zar ne znate, kakva muka pijan-ce o~ekuje? Ta oni }e i iz CarstvaBoìjeg biti izgnani, i neizre-civih blaga li{eni, i bi}e u ogawve~ni poslani.

Ko je to rekao?Blaèni Pavle: “Ni lakomci,

ni lopovi, ni pijanice, ni opada-

50

��

~i, ni otima~i, ne}e naslijeditiCarstvo Boìje” (1 Kor. 6,10).

Pa {ta moè biti gore od pija-nice, kad on radi male sladostinasladu takvog Carstva gubi?

Ali pijanica ne moè nikakvesladosti imati, jer se sladost samou umerenosti sastoji, dok je u pre-komernom uìvawu bezose}ajnost.A ko ne ose}a ni gde sedi ili leì,kako }e prijatnost pi}a osetiti?Ko zbog gustog oblaka pijanstva nemoè ni samo sunce da vidi, kakvutaj radost ose}a? Ta kolika je kodwega tama, da ni sun~evi zraci ni-su u stawu da je razgone.

Zaista, qubqeni! Pijanstvo jesvagda, a osobito u mu~eni~ki danporo~no, po{to osim greha i dru-ge sagbla`wava, a tako|e i o bez-umqu i prezirawu Boànstvenenauke svedo~i. Otuda i dvogubakazna mora slediti.

Zato, ako namerava{ da po odla-sku svom odavde pijan~i{, onda tije boqe bilo domu ostati i bezo-brazluk ne pokazivati, ne skrna-viti mu~eni~ki praznik, ne sabla-`wavati bli`wega, misli svoje neugu{ivati, a nove grehe ne navla-~iti. Ali kad si ve} do{ao da qu-de vidi{ koji u krvi i ranama behuogrezli, koji sada{wi ìvot pre-zre{e i k budu}em polete{e, a tinastoj da takvih boraca i dostojanbude{. Oni su ìvot prezreli,prezri i ti rasko{, oni su sada-{wi ìvot odbacili, odbaci i tiqubav ka pijan~ewu.

No ako ba{ ho}e{ i da se nasla-di{, zastani ovde kod grobova mu-~eni~kih, prolij tu izvore suza,uzmi sa sobom od rake blagoslov iuzev{i takvu pomo} u molitvama,neka su ti svagda u sveòj pametiistorija wihovih borbi, celivaj

raku i prilegni na grob, jer ne sa-mo kosti mu~eni~ke, no i groboviwihovi i rake veliki blagoslovizlivaju. A uzmi od svetog uqa ipomaì sve telo svoje, jezik, usne,vrat i o~i, pa nikad ne}e{ u po-nor pijanstva pokliznuti, po{to}e te uqe ovo svojim mirisom opo-miwati na patwe mu~eni~ke, od-vra}ati od neuzdrìvosti, u tr-pqewu utvr|ivati i sve du{evnebolesti odagnati.

@eli{ li pak da se po vrtovi-ma, ba{tama i vo}wacima pro{e-ta{? Onda nemoj sad, kad je toli-ko naroda, no drugi put to ~ini.Jer dana{we je vreme, vreme bor-bi, gledawa na iste a ne rasko{ii odmora. I ovde si do{ao ne dase odmori{, no da se nau~i{ kakoda vodi{ razne borbe, pa da bikao ~ovek silu nevidqivih beso-va slomio.

Niko ne uìva u rasko{i kad namesto bitke dolazi, i niko se me-|u prisutnima u vreme borbe ha-qinama ne ukra{ava, niti gozbetraì u vreme nemira. Pa nemojni ti, kad si ve} do{ao da duhovnuhrabrost vidi{, i ~vrsto}u srca i

pobedu novu i ~udnovato i otmenonapadawe i rawenike u bici i sa-vr{enu borbu junaka, nemoj velim,da demonska dela iznosi{. Nitise nakon ovoga {to je divno nemojse ovoj uàsnoj pa`wi pijanstvu irasko{i predavati; no duhovnukorist otud uzev{i ku}i se vratitako da celim svojim izgledomsvedo~i{, da si videv{i mu~eni-ke ozdravio. I kao {to nam se onikoji se iz pozori{ta vra}aju ne-kako smu}eni, iznemogli i slabi~ine, a to zato {to o delima kojasu im tamo prikazana jo{ misle,tako treba i onaj koji se s mu~e-ni~ke pozornice vra}a da se odsvih po izgledu i po dràwu, i pohodu i po umiqewu, pa i po izborumisli razlikuje. Treba ogwem du-{e da se smiruje, skru{ava se, tre-zven i bodar da bude; pa da i samimspoqa{wim kretawem tela unu-tarwe qubomudrije pokazuje. Azbog ovoga smo du`ni da se uz po-trebnu pristojnost, sa smirenimhodom, s razumnom i umnom ~isto-tom; sa smirewem i tihim pogle-dom u grad vratimo. Jer “Sve svje-do~i o muù i odijelo mu i smijehzuba pa i hod” (Sirah. 19,27).

Povratimo se dakle od ovih mu-~enika, od duhovnog ovog sveta inebeskih vrtova, povratimo se sapozornica novih i neobi~nih alitako da i sami boqi budemo i dadruge od svih strasti odvratimo,da bi se budu}ih blaga udostojilipomo}u blagodati i ~ovekoqu-bqa na{eg Gospoda Isusa Hri-sta, s kojim Ocu zajedno sa Sve-tim Duhom slava, vlast i ~ast ne-ka bude sada i svagda i u veke ve-kova. Amin.

Sveti Jovan

Zlatousti

51

��

“MAJKA” BORKA - SASUD \AVOLA

Preuzeto iz ~asopisa “SOKO”

S��

� � � ��

��

� ��

�� ! � ��

�� "�� #�! ��

��$� � �� "� �� ! ��

� � ��% &�� ! ��$ � �� "��

� �� "��! �$�� "��

�� '�� ! �� $��$�

� �� % (��

�"�� % �� )� �� "��

�� '� �� % (� �� "��

��! $�� $� � �$��(�� ! ��

�$�� "% &��* +��

�� ,�$�� ,��$�- .&$��

� �� ! �� (�� /�$��

�� (! �)� �� 0 �,�*

1!23! 24!2 * 5��

�� $�� "��

��* 6�� $ ,��! $��

�� $ ��7"��$� � ��

��#� �� ! � ��$� ��

��! �� ! ��

��! ��#�! �"� �� ) �

� �� $��

��! �� ) � $��! � �)�- 86�

�� "�"��! �� "��!

�� 9��$! �"� ��

":��# �� "��*. +��

�� "�% +�� $��

�" �� % 6� ��

�� $�� $- � ��!

��"�) � ��$��! ��"� ��

� ��* �� )� �� 9��% ��

� )�'� �$�� %/� �� $

)� �� )� �)� � ��$% �� $ )�

��$� �� % �� )� �

�� $ �� / �� 5��

��% ��$ ��$� )� �� / � 6��

�$ �� $ ��% ; �� ) ��

�� $��:�� $��

�� $��* �� : ��

� �"� �$�� #�% ��

$�� ! �� "�#��

�$ ��$�$ �� ) ��"�#��

�� "��

��7"��

"�� $��! �$�� )� � ��

�� "�� * &��

��#� �� )- �� ) ��

�� ":� � ��

� ��! � � �� * &� ��

�� )�! �� $�� 7"��

��! �)�� "��

��#! � � �"� �$��

�� )� ��! ��* �� * ! ��

)� ��! �"�#��)� � "�"��! $��

�� # � �� $��

�� :�! �� ": � "��

�� ! �� ) �� $�� "��

� ��! �� ! � �� )

� � ��! �"�� - 8<��

��! ��! ��:� $�! ��

9�� ! �� $��! �� "�

��! �� $�� $��

$��$� �� "��

��)� � �� /�� "�)� �� (��#�$�*

<�� "�� $�� "��

$�� "� ��"�� - � ��

�� # � $��

� ��# � ��! ��$ �� "� ��

�� "�"�� 7"�� $��.� � ��

�� $ ��$� �� ! ��

�)� �)�� "� * ��

"�� ! ��) �! ��

� �! �� - 8�� $�$!

�$�)$ ��. �/ * , �� +�� *

=�� <��# � >��: ?�� ! / ��

, �� +��! $��

�� 9��

�)�� * ��! $�

�� ! ��"�$ � ��

)�� ! �� $ �

�$�� $ ��

��$ ��$�! ��! $�� ! ��

� �� 7��$ ��$�! � ��

��$ ��)� "��# � ��

�@�� $��

��)�� $�� * =��

�$ � ��$ �� $! ��) ��

�� A��! � �$�� "��

�� "� �� )$ �� "��

�� :�"� *

5$� ��"�� 8<� ��

��$�. � "�� 8/��. ��#��

� �� $ � ��! � ��

��$! "�� $�� )�$! ��#��

$� �� A�� 8$��#�

��.! ��$� �� #��:��

/$�� * �� /�� )! "� ��

��#� �� @�"�� @�#��

8>��.! �� #�� #�� =��

�� /$�� * 6�@�� $

� "� � ��

�� * (�

A��$! ��

�� ) � ��

� �� ?�� 6�� :�! �

��"�� ) � �� $ ��

�� 8��

�� . �� *

8/� � � �� $��! �� $��$!

��$! � �� ! �� $��

��

" �$�***. "��$ ��$ ��$

:�"� �! "��)� ��$ � ��#��/��

��) �� : � ��

B�� 9��$� �A�� 6��

��# �� (��* �� $�

�� #��

��$ �� $� ��

�� $ C�#��

:$! ��$ /��$ ��

��* >$$ $� �� $��

�� $ �� A��

� ��* /��

�� $��$ ��

��$ �� * �� $ ��

$� ��# �� $��

��! �� $� ��

�� * 8+� �� $��! ��

%.�� "��* 8�! $� � �

� �� $�� .! �� $� �$��

� � �� * �� $ �� $�

�� $ ��

$� �� A �� ! � ��

�� - 8(� �$��

��$ � ��

�� .* 8�� D%

<� � ��$ ��

��%.! ��"�� ***<� $ ��A�

52

��

�� ***& ��

�� $��

�� "� ��***�� $! ��

�� $� �! �� ***��

��

� #�� $�$ ��

��$� � �6��* �� $ � ��

"�� $� $��)� �� $ ��

� "��$��! �� ***�"�� $ ��

��"�� * / ��$ ��

�� $��

� ��! �� ***� ��***�� $ ��

�� "��$��

� ) � �� )� �� @��

�� $*

5�� $��

�� $�#�* > ��

� :� ��$� �$ ��

��! �� :��

��! ��"�� "��! ��$��

"��)�� ! �� $��

�� "��

�� #�� $ ��$ ��"�

�� "� �� $��* /�$

�� 9�� "�#� ��) � ��

��$! $�� $ � ��$ ��$� ��

�� $�� $ '��

�� $ ) ��* <�� "��!

��! ��$� ) ��"�� )��

�� )! �� $ ��$� ��! "��

��! �� * 8E��

��% <��)� �� ":! ��

�� $�� $:! $�� $ � ��

��! �� ) � �� ":%. >$��

C�� F� � ��

�� ) �� $ � ��)� � ��

�� :�� "�$ $��! ��

�� "��

$�� D% 5�� :

9�� "� $�� $

�"��$ �$� � �$ � �� :

� � �� ! 8$�� . � ��

��* /�� ! ��

�� ! � � ��$� � �"* &� ��$

� �� :��$� ��

�� )- 8***�$��

�� $�� $� � ��

��* 6�� )� � � ��

�� ) ��-

�� #�! ��

�$ ��! $� ��$�� $ ��***.

�� 8�� "� ��

� �� $:* 6��

� ��

� �#� �$: �� ! ��

�� ***� � ��"� ��

�� )� � $�� **. �� 8 ��

�� $�� )�!

�� "�� $�� $

� �� $�� $��- / ��

(�� A� � �

�� A � $�***.

,�� ! ��D ,�$ �� 9�� !

"��) � ��% 9)$ �� $��

�$ �$ �� )$ ��

�� $��:��

� ��% 9)$ �� A� �

:$ �$ �� 8��

��.! �$:$ �� " � �� )�

$ � �$�� $ "�� :��

��$! �� $ �� $

� �$ ��#$% & �� $ 9��

�� $ ��! ��

�� $��$ �:$ ��

�� )� �� $

��$ G�� # � � ��$ ��

�� $ ��#$ ��$ � ��$

C�#��:�! '�� $ C��

9�� <� )! � "�� (��

/ �� #��

�� *

(��! ��$! �) � ��

�$ �� $�* (�� "� ��

�� )�$ ��$� #��

�� /$�� ! � ��

$��#� �� "��$ � ��$

�� ! "��! ��!��

��***�� $��

�� $��

��! �� )�� $ ��$� 8��

�� A� �. �� * 86��! ��

53

��

KOMENTAR(�* E�� 0�� 0��/

$C*,('31 6� �� (�� >��

8F+*?DAD1 3�� % � �� 2�� 4 � �� # � �� # ��

� �� 2�� 4� � �� @��:�� * �� >�� 3� � ��>�� 9�� "��8�� (� �� "�� ?�� 6�� ;��

$C*,('31 ,��

8F+*?DAD1 ,��

$C*,('31 ( ��

8F+*?DAD1 9��

#�! ��! �#�! �"� A� ��! "�#� ��

��**** 6��! �#�. � �� $

�� "��#�* <�� ! � �

��! � �� $� � ��*

��$�� $�$��

$)��# H�"�# � ��! �#� � ��

�� $�� ! � ��

��

�� * �� $ ��$ �� @��

��@��$� "��! � ��)� ��

�#��- ?��! #��! #��* 5! ��! #�

�� "��* / �$ �$)��#� � )�

��! �� 8��

9��.! � � $��

#� � A� ��! �� "� �� $�� 8 �

�� $�� .* 8G��! #��! ��

��! �� #��! #��$ �� $��! ��

"�#�$ A� ��***. � ��

��# � 8�� A��.* ��A��

�� $� ��

�� * &��! �� $

�� $��) ��* 6� � ��

�� $ �� $�� $ ��

��$ ��$ �� )� �� : �

�� $ ��$� � �� $ � ��

��* ,�! �� $��$ �� )��

$ �� #�� $ ��

��! �� $ �� $�� )� #��

�� )�$* ?��

� �� ! "�� $��! �

7��* ?�� $ � � "��

� � �� ) "�� :�� "� ��

��* ?��

)$ �� $�� * �

�! �� A��! ��

�� #� � ��

�� :�! �� $��

� �� "�� $)��#� 6�� (��#�

��! �$�� * 6�� /��!

�$�� * /� � � &$��! ��

�� $ $��$� � *=��

<�� *&�� F��*

� �� ! ��

��**** C �� $��

"��! �� $) �� $�� 8��

��.! ��! "��

�� ":�� "��

$�� "�� :��

��*

7��

MATERINSKA MOLITVA

“Materinska molitva

sa dna mora izbavqa”.

Ovu poslovicu sigurno zna-ju svi. No, veruje li barve}ina da ovo nije prazna

lepore~ivost, ve} savr{enaistina potvr|ena kroz mnoge ve-kove bezbrojnim primerima.

Otac Pavle, monah, ispri~ao jeslu~aj koji mu se nedavno dogo-dio. Mene je ovaj doga|aj zaprepa-stio. Zato }u ga ispri~ati da bisvi znali o ~emu se radi.

Na ulici, ocu Pavlu pri{la jenepoznata èna i zamolila ga dado|e i ispovedi wenog sina. Re-kla je adresu.

- Ja sam se vrlo ùrio - pri~a o.Pavle i toga dana nisam uspeo daodem. A pravo govore}i zabora-vio sam adresu. Slede}eg dana oname je opet srela ujutro vrlo za-brinuta. Uporno me je molila iprekliwala da odmah krenem dowenog sina. Nisam je ni zapitaoza{to i ona ne po|e sa mnom. Po-peo sam se uz stepenice i zazvo-nio. Otvorio je mladi}, vrlo za-pu{tenog izgleda i odmah se mo-glo videti da je pijan. Posmatraome je drsko, jer sam bio u ode`di.Pozdravih ga rekav{i: “Va{amajka me je zamolila da do|em kodvas.” Mladi} se isprsi: “To jela`. Moja majka je umrla pre petgodina”. Na zidu je stajala wenafotografija. Ja mu pokazah na wugovore}i: “Ova èna me je zamo-lila da te posetim”. A on }e iza-ziva~ki: “Zna~i, vi ste sa onogasveta do{li?” “Ne, odgovorih.Upravo sa ovoga sveta. A to {toti kaèm ispuni. Sutra ujutro

do|i u hram.” “A ako ne do|em?”“Do|i, majka tako moli. Greh jeroditeqsku re~ ne poslu{ati.”

Sutradan on je do{ao. Na ispo-vesti se tresao od ridawa, govo-re}i da je majku isterao iz ku}e.@ivela je po tu|im ku}ama. Usko-ro je umrla. On je saznao da je umr-la, ali nije i{ao na sahranu.

Toga dana uve~e posledwi putsam se video sa wegovom majkom.Bila je vrlo radosna. Mnogo sezahvaqivala i rekla mi je da jewenom sinu opro{teno, jer se po-kajao i ispovedio i da se ona sawim ve} videla.

Ujutro sam po{ao na wegovuadresu. Susedi mi reko{e da je ju-~e umro i da je odvezen u mr-tva~nicu.

Evo, to je bila pri~a o. Pavla.Ja gre{ni razmi{qam: Zna~i,majci je bilo dano da vidi sina samesta gde je bila posle svog zem-nog kraja. Bilo joj je dano da znavreme smrti svog sina.

Dakle, i tamo je wena molitvabila tako silna da joj je bilo da-no da se vaploti i zamoli sve{te-nika da ispovedi i pri~esti ne-sre}nog raba Boìjeg. Jer, tako jestra{no umreti bez pokajawa ipri~e{}a. I {to je glavno: ona gaje volela i kao pijanicu koji ju jeisterao iz ku}e. Ona se nije qu-tila i àlila, znaju}i boqe odnas o udelu gre{nika. U~inila jesve da taj deo mimoi|e wenog si-na. Ona ga je podigla sa grehovnogdna, upravo ona, i to samo silomsvoje qubavi i molitve.

“Ruski dom” br. 9/2001.Preveo Neboj{a ]osovi}

54

��

ôvek neki ima{e dve tre-{we pred ku}om svojom.Jedna be{e zla a druga do-

bra. Kad god je on izlazio iz ku}e,obe tre{we su vikale k wemu iprosile ne{to od wega. Zla tre-{wa svaki put je prosila ne{todrugo: te okopaj me, te okre{i me,te napoj me, te odvedi suvi{nuvlagu od mene, te zakloni me odàrkoga sunca, te daj mi vi{e sve-tlosti! A dobra tre{wa ponavqa-la je uvek istu molbu: gospodaru,pomozi mi da donesem dobar rod!

Doma}in je podjednako milo-stivo i bri`qivo gledao obe svo-je tre{we, i slu{ao wihove mol-be. înio je po voqi i jednoj idrugoj, naime: zloj tre{wi davaoje sve ono {to je ona zahtevala, adobroj samo ono {to je on nalazioza potrebno s ciqem da bi wenamolba na kraju bila zadovoqena,tj. da bi joj rod bio {to boqi iobilatiji.

I {ta se posle dogodilo? Zlatre{wa je znatno nadebqala; sta-blo i grane sijale su joj se kaouqem pomazane, a li{}e joj je bi-lo tamno zeleno, {iroko i kao{ator gusto, dok dobra tre{wanije svojom spoqa{no{}u pri-vla~ila ni~iju pa`wu. Kad je pakdo{lo vreme rodu, zla tre{wadonese redak i sitan rod, kojizbog gustog li{}a nikad ne dozri,a dobra tre{wa da vrlo obilat iukusan rod. Zastidi se zla tre-{wa zbog toga {to i ona nije mo-gla doneti takav rod kao wena do-bra susetka, i stane roptati nadoma}ina, krive}i wega za to.No, nezadovoqni doma}in quti-to joj odgovori:

- Zar sam ja tome kriv? Nisamli ja cele ove godine ~inio sve potvojim èqama? Da si i ti misli-

la samo o rodu kao tvoja susetka,ja bih i tebe i pripremio i ospo-sobio da donese{ onakav isti rodkao i ona. No, ti si se pravila ra-zumnija od mene, koji sam te posa-dio, pa si eto zato i ostala bes-plodna. Pokaja se zla tre{wagorko i obe}a doma}inu, da }e iona idu}e godine misliti samo orodu i wega samo za dobar rod mo-liti, a ostalo sve ostaviti wego-voj voqi i brizi. [to obe}a, to iu~ini. I po~ne se pona{ati kao idobra tre{wa. Idu}e godine obesu tre{we donele podjednako do-bar rod, i radost wihova, kao idoma}inova bila je velika...

Iz ove proste pri~e jasna je po-uka za sve one koji se Bogu mole.Bog je doma}in ovoga sveta, i qu-di su wegov rukosad. Kao i svakidoma}in, tako i Bog traì odsvog rukosada rod. “Svako drvokoje ne ra|a dobra roda, se~e se iu ogaw baca”, govori se u Jevan|e-qu. Treba, dakle, brinuti se, orodu pre svega i iznad svega. Itreba se moliti Doma}inu Bogu,“Gospodaru @etve” za dobar rod.Ne treba od Boga prositi malestvari. Gle, niko ne ide ni ze-maqskom caru da prosi od wegamale stvari, koje moè dobitilako i drugde. “Gospod na{ je Go-spod velikodarni”, veli sveti Jo-van Zlatoust. On veli, da decawegova prose u wega velike daro-ve, dostojne carevi}a. A najve}idar {to Bog moè dati qudimajeste carstvo nebesno, u kome samOn caruje. Zato Gospod Hristos izapoveda: “I{tite najpre car-stva Bo`jega”, a ostalo }e vam se

sve pridodati. I jo{ On zapove-da: “Ne brinite, {ta }emo jesti,ili {ta }emo piti, ili ~ime }e-mo se odenuti. Zna otac va{ nebe-sni, da vama treba sve ovo”. I jo{veli: “Zna otac va{ {ta vam tre-ba pre molitve va{e”.

[ta treba, dakle, prositi odBoga? Najpre ono {to je najboqe,najve}e i najtrajnije. A to su du-hovna dobra, koja se sva imenujujednim imenom - carstvo Bo`je.Kada to prvo prosimo od Boga,Bog daje uz to i sve ostalo {tonam je na potrebu u ovome svetu,no, naravno nije zabraweno pro-siti od Boga i ovo ostalo {tonam je na potrebu, no, ovo se moèprositi samo uz ono {to je glav-no. Sam Gospod Hristos nas u~ida se molimo i za svakodnevnihleb: “Hleb na{ nasu{ni daj namdanas!” No ova molitva za hleb uO~ena{u ne dolazi na prvo mestonego tek posle molbe za svetostimena Bo`jeg, za dolazak carstvaBo`jeg, i za vladavinu voqeBo`je na zemqi kao i na nebu.Prvo, dakle, duhovna dobra, patek onda materijalna. Sva mate-rijalna dobra jesu od zemqe, iBog ih lako stvara i lako daje.Daje ih po milostivnosti svojoj~ak i onima koji mu se za wih nemole. Daje ih ìvotiwama kao iqudima. Ali duhovna dobra On nedaje bez voqe ~ovekove, niti beziskawa. Najdragocenija blaga,(tj. duhovna, kao: radost, mir, do-brotu, milostivost, istrajnost,qubav, nadu, veru, mudrost, i dr.)Bog moè dati isto tako lako kao{to daje materijalna dobra, no -samo onima koji zavole ta duhov-na dobra i od Boga ih zai{tu.

sveti Vladika

Nikolaj

55

��

MOLBA

MARA - MEJRIMA

(nastavak sa 14. strane)

- Zna{ {ta je Maro? Ja te nedam. Imam pu{kuuza se, ~eka}u na vratima i sjutra }u ubiti tvogabega... Ubi}u ga, nek se skot zbri{e sa ovoga svi-jeta. Samo te molim pri~aj mi sve tvoje jade!

Mara posle vi{e uzdaha nastavi:- Od vi{e vremena primorava me begovica i

ostale kom{inice, da se potur~im. Ja sam svagdaodbijala. Ju~e begovica, vazdan, {to me vikala isvjetovala, kako je lijepa turska vjera, pa mi je iime pre|ela. Sad me zove lijepa Mejrima - o, ne-bo! Pogledaj me! Smiluj se! Re~e Mara, pa opetzaplaka...

Jeremiji do{la du{a u kotalac, pa }e opet re-}i: “Daqe govori Maro!”

- Po{to vi|e, da ja ne}u nikako, ona mi stadei begom prjetiti... Za ve~erom kaza sve begu, a beg,prava poturica, po~e hvaliti tursku vjeru na dugoi na{iroko, pa po{to se i on osvjedo~i, da ja ne-}u nikada pre}i u tursku vjeru, on qutito re~e:Äo}e{, krma~o! Ili }u te svu na komadi}e sasje-}i... Ja sam mu rekla: Sjeci beè, ali ne}e{ do~e-kati da ti Mara bude turkiwa... Ja sam siroma-{na, ali rado dajem svoj ìvot za svoju lijepu vje-ru, koja }e me izbaviti svake bijede i napasti!

-Tako je Maro! Nego zna{ {ta je? - re~e Jere-mija.

- [ta?- Ti }e{ svoga dragoga Jeremiju poslu{ati!- Za{to ne?- [to ti god beg sjutra re~e, ti ga poslu{aj...

Ni{ta ne govori, samo {uti .. i pla~i .. oni }e tena morawe potur~iti...

- Pa za Boga Jeremija! Zar me i ti nagovara{,da se potur~im? O Boè! Zar nemam pomo}i ni odtebe? - prekide ga Mara pla~u}i...

- Ti ne mora{ nigda biti turkiwa, draga Ma-ro! Samo ako ti srce ne voli tursku vjeru... Nek

te oni zovu kako god o}e{, opet ti u srcu moè{~uvati i hraniti svoju vjeru.

- A {ta }e Bog od mene u~initi? Re~e Maraàlostivo.

- Bog sve vidi Maro! Nu`da zakon mjewa... On}e te opet milovati i qubiti, samo nigda ne gubinade na svoju pravoslavnu vjeru...

- O grobe majke! OtvorÄ se da prije vremenalegnem u hladni grob, a da me ne zovu turkiwom, omajko! Majko!

I Jeremija udari u pla~, pa joj opet re~e:- Dakle Maro! Poslu{aj moje rij~i. Do neko-

liko vremena, ja }u te izbaviti, pa }e{ opet bitiSrpkiwa vjere pravoslavne”...

- A, {to me odmah ne izbavqa{? Idi! Ondanijesi vi{e moj dragi! Ja bih za te du{u svoju da-la, a ti? Ti }e{ gledati, da me turkiwom Mejri-mom zovu??

- Nemoj tako slatka Maro! Ni{ta ti ne}e{biti. Da mogu, ja bih te sad izbavio, poslu{aj mebi}e boqe i za me i za te. Ja }u odmah sutra oti}iod jednog Srbina do drugog, kaza }u im za te i pi-ta}u ih za savjete. Znam dobro, oni }e pomo}i imeni i tebi.

- Samo se bojim ve}em jadu! - re~e Mara.- Zato se ni{ta ne boj... A ako mi ne pomognu,

ja }u te - vjeruj svome Jeremiju - izbaviti, ma iglavom svojom platio.

- Kad je tako Jeremija, ja }u te poslu{ati. Ri-je~ima biti turkiwa, ali vjeruj mi, srce }e mojeopet vjerovati i moliti se mojoj pravoj vjeri... Iovo }u samo zbog tebe u~initi; jer da mi nijesijo{ ti, vjeruj mi sjutra bi me beg isjekao na koma-di}e...

- Nek ti nije ni malo te{ko Maro! Ti dobrozna{, da je iza muke i lest.

- To sam odavna ~ula.- Sada draga Maro, da se rastanemo... vakat je...- Mirno boravi sanak.Za~u{e se vatreni poqupci...- SÄ Bogom Maro!

- SÄ Bogom Jeremija! Ne zaboravi me.- SÄ Bogom!!Osvanuo bijeli petak. Ruqa Turaka iskupilo

se pred xamijom... Svi se ne{to ìvo razgovaraju.U svakog si na licu mogao vi|eti, neku veselost.

- O, blago begu i begovici! - re~e neko me|uonom ruqom - prorok, Muhamed, postavi}e ih uxenet, na najboqe mjesto. Oni jednu Vlahiwu uve-do{e u na{u lijepu - tursku vjeru... re~e drugi.

- Blago wima svagda! - doda cijela ruqa...Malo ne postaja, vode Maru begovica i neko-

like Turkiwe... Uvedo{e je uprav u carevu xamiju.Oxa i kadija pitaju je:

- O}e{ li Maro u na{u lijepu - tursku vjeru,koja je prva i najstarija na zemqi?!

Mara pla~e, ni{ta ne govori...Beg vi~e: “o}e, da {ta }e? Mora!”Mara jednako {uti i pla~e...Obuku joj ferexu, zamotaju je i ne{to joj o~i-

taju i odvedu je ku}i... Ime su joj dali Mejrima.Jeremije ve} je kazao Srbima, kako }e Maru

danas tj. u petak potur~iti... Srbima je bilo te-{ko i dogovore se, da dadu Jeremiji ne{to nova-ca, pa da je kako god izbavi, da je uzme za ènu.Obe}aju mu dati pismo, te da pribjegne u [umadi-ju ili Crnu Goru.

Na bijele poklade uve~e, on se sa wom sastao,opet u ba{~i, uzeo je za ruku i odveo je pred cr-kvena vrata. Tu je on sÄ wom stajao, sve do pred zo-ru. Tada joj je rekao, da pred crkvom ~eka, a on semorao u haxije vratiti, da ga ne bi ko vidio, pabi glavom platio...

Ona je tako stajala...Osvanuo ~isti pone|eqak, a Srbi po{li u cr-

kvu... Pred vratima na|u Maru zamotanu u ferexi.Kad je vidu, prepadnu se, boje}i se, da nije koji

tur~in zamotan sa oru`jem, pa }e neki zapitati:- Ko si ti u toj ferexi?Mara se odvi i re~e: “Ja sam Mara Bjelogrli-

}a iz Slatine, {to su me u pro{li petak potur-~ili silom! Do{la sam Bogu i sv. Nikoli, da mi

56

��

oprosti... o}u, da sam Srpkiwa pravoslavne vjere,pa neka me Turci svu isjeku...”

Srbi kad ~uju od veseqa nisu znali {ta ~ine...Uvedu je u crkvu. Sve{tenici je ispitaju, a onaim sve ispri~a i odre~e se turske vjere...

Pokojni pop \or|ije Prodanovi}, uzme je sebikod ku}e, |e je bila mjesec dana; posle je uzme Jo-vo Kandi} sve{tenik i kod wega bude mjesec da-na...

Rije~ je odalica... Rije~ po rije~ - od usta, dousta, za~uju Turci, da je Maru odvratio od Turskevjere Jeremija Obrenovi}... Kaù mu haxiji. Ha-xija kad je ~uo - dozove svojoj ku}i poznatog srp-skog katila, koga su zbog tirjanstva prozvali Ge-gom i iskaè mu sve... Dogovore se, da tu no} ubijuJeremiju i da ga bace pod kow u {talu, pa da rek-nu, kowi ga pogazili...

U istog haxije bio je drugi sluga - neki Muha-medanac, koji se sa Jeremijom veoma pazio, pa kad~u, da }e Jeremiju , mu~ki na spavawu ubiti, àomu bi, ode Jeremiji i re~e mu:

- Da jadan nisi no}as ne moj nikako spavatibudi na oprezu. Pu{ku ima{ - a tako i baruta..Na moju du{u ubi}e te Gega! Eno ga sa haxijom usobi i govore, kako }e te ubiti. Ja }u ~uvati vra-ta, meni su rekli, pa ako ti do|e do nevoqe ne bojse bjeì meni, ja }u te propu{tati.

Jeremija kad ~u, ne bi mu milo, ali se opet od-vaì i re~e Tur~inu:

- Vala brate Smajo! Da, ti |e do nevoqe do|e ija bih tebe izbavio, a ti kako ba{ o}e{?

- Dina mi i turske vjere! Ne boj se, ja }u te iz-baviti.

U tom istr~a haxijin sin i vikne:- O Jeremija, hajde u sobu zove te haxija!Jermija kad ~u, brè boqe, na|e svoj - crno-

gorski lavorver - {to ga je pod Ostrogom kupio,napuni ga i metnu u xep...

U|e u sobu, kad tamo sjedi haxija i krvolokGega, koji je rodom bio iz Arnautske.

- [to si me zvao haxija?

- ûo sam Jeremije! - re~e podmuko haxija - dati nije vi{e milo jesti moj hqeb, pa sam te zov-nuo, da te pitam?

- Kako to dragi haxija! Meni je tvoj hqeb odvazda mio, pa }e mi biti mio i daqe.

- Ne}e, ne}e Jeremia, kako sam ja ~uo.. Ti sepoasijo, pa misli{ da ne}e{ nigda ogladweti?...

- More{ haxija govoriti {ta o}e{, ali ja mi-slim, da te vjerno i po{teno sluìm?

- Sluìo si do sad, a sad si preokrenuo!- Ne dao Bog haxija! Ja tebe ne mogu nikad za-

boraviti na tvojoj soli i hqebu...

- Zaboravi}e{ Jeremija! Jer ti Mejrimu pre-krsti, pa nisam vi{e rad, da mi bude{ sluga. Tomome dinu i vjeri ne podnosi...

- O, za Boga dragi haxija! Kako }u ja Mejrimuprekrstiti, kad ja nisam pop? Ni{ta ne umijem,nego se Bogu moliti, po svome zakonu!

- Jesi krm~e, ti si je pokrstio!!- Nisam haxija, ako }e{ mi vjerovati, a zar bi

ona mene i poslu{ala?...- Do sjutra si u mene - u mojoj ku}i, re~e haxi-

ja, a od sjutra, da te moje o~i nijesu vi{e vi|ele.A vidi{ li ovoga uza me? On }e ti slomiti tvoj...krst kad bilo, jesil ~uo vla{e krmski??

- More{ haxija {to o}e{ raditi, ali ja nije-sam ni u ~emu kriv!...

- Na dvo izlazi! Da mi nisi nigda na o~i izla-zio!

- Na dvo! Na dvo krm~e! - prodera se i Gega - ja}u ti svako tvoje rebro slomiti, da zna{, {ta jeGega... krst }u tvoj - vla{ki nogama pogaziti, pa}u se..... !!!

Jeremija istr~a napoqe i ode u {talu, premi-{qaju}i.

Smajo kad ga vi|e re~u mu:- Eto vidi{, da sam ti pravo kazao.- Jesi brate Smajo, da ako igdje vrijeme do|e,

te ti zato vratim.Ko }e ko Bog?! Tu no} haxija i Gega izopijaju

se tako da se nijesu ni ujutru trijeznili.Kad svane Jeremija zai{te svoj no` i duga~ku

pu{ku. Haxinica nije {}ela dati, a on re~e: “ be-li ìv odavde ne}u izi}i dok mi no` i pu{ku nedate”. Na po{qetku mu haxinica izvadi iz sobe idade; on za|ene no`, a pu{ku proramena i iza|ena vrata.

Kad je izi{o ko da se nanovo rodio! Odmahkrenu popa \or|a ku}i, dovedu od Kandi}a Marui pop \or|ije vjen~a ih u svojoj ku}i...

Odatle Jeremija i Mara no}i odu ku}i Jeremi-jeva brata u Slatinu. Tu su bili ne|equ dana, paboje}i se, da Turci ne bi ~uli za wih, odsele se uSarajevo.

U Sarajevu su ìvjeli i sluìli kod nekog sr-bina i lijepo im je bilo. Odatle se opet nastanena Glasinac, |e i danas veselo i zadovoqno ì-ve...

U stara~kim godinama slade im ìvot, wiho-vijeh trinaest sinova kÄo sokolova..

Jo{ za ìvota Bog ih je blagoslovio i eto imdao trinaest novijeh snaga; jer ne pogazi{e svojepravoslavne vjere i srpske narodnosti, i spomen}e im svagda u srcima po{tenijeh Srba i Srpki-wa ostati, kao primjer i obrazac, kako treba ~u-vati svoju pra|edovsku vjeru i narodnost......

�6�� # 0# �� 1

7��$�� 9"8 #

57

��

NEPRAVILNO DEJSTVO SRCA

Kao {to nepravilno dej-stvo uma uvodi u samoob-manu i prelest, tako isto

uvodi u wu i nepravilno dejstvosrca. Prepuna je nerazumne gor-dosti èqa i te`wa da se steknuduhovna vi}ewa umom koji jo{ ni-je o~i{}en od strasti koji jo{nije obnovqen i ponovo sazdandesnicom Duha Svetoga; prepunaje iste takve gordosti i nerazum-nosti èqa i te`wa srca da senasladi svetim, duhovnim i bo-ànstvenim ose}awima, kad jeono jo{ potpuno nesposobno zatakve naslade. Kao {to ne~istum, ùde}i za boànskim vi|e-wima i nemaju}i mogu}nosti daih ugleda, stvara sebi vi|ewa izsebe samoga, te pomo}u wih sebeobmawuje i prela{}uje, tako isrce, usiqavaju}i se da okusi bo-ànstvenu sladost i druga bo-ànstvena ose}awa ,a ne nalaze}iih u sebi samo sebe vara, obmawu-je i pogubquje, te na taj na~inulazi u oblast laì, u op{tewe sbesima, pot~iwavaju}i se wihovuuticaju i podvrgavaju}i se wiho-voj vlasti.

Od sviju ose}awa ogrehovqe-nog srca qudskog jedno jedino semoè koristiti u nevidqivomebogosluèwu: tuga zbog grehova,zbog grehovnosti, zbog pada, zbogpogibli svoje. A zove se takva tu-ga imenom pla~a, pokajawa, skru-{enosti duha. To nam svedo~iSveto Pismo. “Da si hteo `rtve,prineo bih Ti; za `rtve paqeni-ce ne mari{”: i nije Ti blagou-godno nijedno srda~no ose}awe,ni ono samo za se ni sva ukupno -sva su oskrnavqena grehom i iz-vitoperena padom ~ovekovim.“@rtva je Bogu duh skru{en: srceskru{eno i smerno Bog ne}e pre-zreti” (Ps. 50, 18-19). Ta je `rtva- odre~na `rtva: kad se ona pri-nese, onda po samoj prirodi stva-

ri otpada prino{ewe drugih `r-tava; ili: kad ~ovek oseti pokaja-we, onda umuknu svakolika drugaose}awa. Zato, da bi `rtve dru-gih ose}awa postale mile i ugod-ne Bogu, treba da on prethodnou~ini dobro na{em Sionu i dapodigne zidove na{ega razru{e-nog Jerusalima (sravni slede}estihove istoga psalma). Gospod jepravedan i svesvet. I samo su pra-

vedne, ~iste `rtve, za koje je pri-roda qudska sposobna otkako jeSpasiteqem obnovqena, blago-prijatne pravednome i svesveto-me Gospodu. Za oskrnavqene pri-nose i `rtve paqenice On ne ma-ri. Postarajmo se, dakle, da seo~istimo pokajawem! “Onda }eTi biti mile `rtve pravde, pri-nosi i `rtve paqenice, tada }emetati na `rtvenik Tvoj teoce”(Ps. 50, 21) - tj. novoro|ena ose}a-wa ~oveka koji je obnovqen Du-hom Svetim.

Sv Igwatije

Brjan~aninov

VJERA

V�� ,�� ,��

�� %�� ,�� ,�� ,�� ,�� :�� ,�� 8�� !�� ,�� ,�� ,�� %�� ,�� ,�� ,�� ,�� ,�� ,�� ,�� "�� ,�� @�� ,�� @�� "�� N��@��

��#1��4�� 3��

58

��

�� 0# 3�� 6��

ULAZ U CARSTVO

M�� !��

�� >�� >�� @�� 2$�� >�� )��4 +��5�-0#� 2>�� @�� 4 '�� -0�/-#� 2(�� & �� & �� & � �� & �� 6� �� 3�� :�� "�� =4 '��--�L�-B�-K#� 2* �� @�� "�� !� �� 4 � �� ==26�� 4 '�� -E�0�E#� F�� >�� )�� %�� :�� "��

$�� "��6�� A��H $�� A�� ;�� +��-�//�/E#� � �� A�� A�� 9� �� =H $� �� !�� *��

0# � ��+��

HQEB

Hqeb je najve}i blagoslov Boga ~ovjeku.Bez hqeba nema ìvota. Ako si gladanhqeba si gladan. Hristos je hqeb na{eg

ìvota. Molimo Boga za hqeb nasu{ni. Gladnomponudi komad hleba i sve si mu dao, jer si utolioglad wegovu. Kad ima{ koru hqeba ima{ sve {toti treba. Ko tebe kamenom ti wega hqebom. “Ja samhqeb ìvota”.. govori Hristos, i uzev{i hqeb bla-goslovi i prelomi, dade svojim u~enicima i apo-stolima: “Uzmite jedite ovo je tijelo moje, koje se

za vas lomi, za otpu{tewe grijehova”. Bogomlade-nac je ro|en u gradu hqeba, jer Vitlejem i zna~idom hqeba. A {ta bi ponudio drugo ìvotodavacnego ono {to je najva`nije za ìvot - hqeb ìvota.Sa hqebom su u~enici nahranili nekoliko hiqadagladnih, a u kotarici su imali samo nekoliko hqe-bova, i preosta nekoliko kotarica.

Do{ao do hqeba. Zaradio hqeb. Po{ao trbuhomza hqebom, ili, trbuhom za kruhom. Kad ostane{bez hqeba, kad ogladni{, tek tada poima{ {ta suzna~ile korpe pune hqeba na tvom stolu i tvojojostavi. Sazna{ koliko je bitno i potrebno zasiti-ti se i najesti hqebom. E, da su samo mrvice koje su

padale sa stola dok smo u izobiqu imali hqeba natrpezi. Biblijska pri~a o bludnom sinu, kao i pri-~a o bogata{u i Lazaru na najboqi mogu}i na~inposvjedo~ava {ta zna~i biti èqan i mrvica kojepadaju sa stola i bacaju i sviwama daju.

Sit gladnom ne vjeruje. Sit nije ostao bezhqeba i nije ogladnio. Kad ogladni{ i uèli{ sehqeba, tad sazna{ {ta hqeb zna~i. Hqeb je sveti-wa koju ratar i zemqodjelac sa pobo`no{}u i mo-litvom u brazdu sije, da bi zrno izniklo i sto-struk rod rodilo. Kad zasije wivu svoju moli seBogu da godina bude prijatna i rodna. Moli se dasunce umilno grije, a ki{a plodna pada te da usje-vi sazru da ne bude uzaludan rad, priprema, gnoji-vo, orawe i rad na wivi. Kad p{enica sazri i roddonese sa molitvom pristupa doma}in da rod ube-re i blagodari Bogu na daru i prinosu, jer zna daje uzaludna sva muka wegova, ako Bog ne da da ro-di. Kad sabere rod p{eni~ni u ambare svoje ondase pomoli da bra{no bude hqebno i pekari dobarhqeb ispeku da qudi koriste i jedu hqeb i blago-dare Bogu na daru. Blagodari i ti Gospodu daro-davcu {to ti je podario hqeb ìvotni i {to dje-ca i doma}i tvoji u zdravqu i vesequ jedu hqeb izahvaquju Bogu na ovom ìvotnom daru. Ti si sre-}an i blagosloven ~ovjek jer si shvatio da je hqebsvetiwa i da hqeb treba sa blagoslovom jesti iodnositi se kao prema svetiwi. Te{ko tebi akozaboravi{ i obesveti{ hqeb. Zna{ li da hqebpredstavqa tijelo Gospodwe. Zato zablagodariBogu na ovom svetom daru. Kao {to je Bog izraiq-cima davao hqeb sa neba, nama je podario hqebìvota. Isuse Hriste Gospode i Spasitequ Ti sihqeb ìvota Tebi se molimo i vapijemo: nasitinas hqebom potrebnim u ovozemnom ìvotu na-{em i nahrani nas hqebom od kojeg se ne gladni,nego vje~no ìvi.

��#1��4�� 3��

59

��

�� 0# �� =��

PRED “KRASNICOM”

D�� 8�� "��+��@�� 8��

� �� !�� 8�� :�� ,� �� G�� :�� !�� 8�� "��

"�� '�� >�� $��@��

9�� @�� !�� <�� =H

@�� +�� !� �� 3�� 6�� 6� 8�� @��

!� �� 8 �� C� �� 1 @�� :�� +�� !�� 8��"�� & @�� :�� :�� 8�� @�� ;�� 8��

!�� "�� @�� ;�� 8��+��@�� !�� H $��1 6� ��

�� @�� A�� +�� 9�� = 6�� =

"� � �� %�� +�� ?�� @��

"�� 8�� !�� H;�� 8�� !�� H$�� !�� H

G�� ?�� @�� 8�� @�� A�� 8�� @��8� � �� A�� A�� @�� 3��

"�� 8� !�� ;�� 8�� +�� @��

� �� ?��+��

�� !!H# ��#

O PROLAZNOSTIU @IVOTU

Me|u qudima ìvi, i nasle|uje seformula: da je o nekim ~iwenicama“pametnije” ne misliti. Nasle|uje se

ujedno i vanredna sposobnost za to pametno nemi-{qewe.

Zanimqivo je da u te ~iwenice dolaze nekoje od

najkrupnijih pojava i ideja ovog sveta i ìvota, iz

oblasti du{e i duha, etike i morala. Izme|u osta-

lih, ~iwenica prolaznosti. Prolaznost, kao pri-

rodno na~elo, kao tok na{e egzistencije, pred nama

je, s nama je, u nama je, stalno kao krv i dah. Prola-

znost je uslov ìvota koji imamo, podatak za sve

{to cenimo i volimo; od na~ina kako ideja o toj

~iwenici ìvi u nama, zavisi ono u {ta ciqaju na-

pori ~oveka: mir, i mudrost, i dobrota ~ove~anska.

Oplemewena svest o prolaznosti, prolaznost nas, i

svega oko nas, to je izvor mira, mudrosti, dobrote.

Uvek nam smeta ona surova re~ u Evan|equ: Bezum-

ni~e, jo{ no}as ti mogu du{u uzeti. Izraz za pro-

laznost ne bi smeo biti prete}i; prolaznost nije

katastrofa, ona je stalno stawe. Izraz za prola-

znost mora biti skladan i mudar. U na{oj talasavoj

egzistenciji, talas je i lepota i energija i othod.

Bo`ja voqa je talas.

Me|utim, ni{ta na svetu nije toliko prazna

uzre~ica, toliko praznoslovqe, koliko u razgo-

vorima, tekstovima, savetima, te{ewima na{i

stereotipisani o obezli~eni izrazi: sve prolazi;

ni{ta nije ve~no; svemu dolazi kraj; danas jeste,

sutra nije; itd. ûje se to svaki ~as, povodom sva-

~ega i ni~ega, sa jednom odvratnom mehani~no{}u

koja izbacuje svoju parolu sli~no onim glupim re-

frenima koji nemaju nikakve veze sa strofom ko-

joj su dodati.

Sudbine na{e su talasi. Talasavo kretawe mi-

{icom i rukom u znak opro{taja pri odlacku,

simbol je dubok i divan. Drum vijuga, ruka talasa,

60

��

~ovek se gubi iz vida. Nazidamo ku}u, i zatvori-

mo se u wu, ali ku}e su zidane po drumovima. ô-

vek sedne mirno, prekrsti ruke nepomi~no, ali

po rukama reè prolaznost rezotine kao i po li-

cu. Neka jedna li~nost, sakrivena i nepoznata,

promoli kroz prozor ruku, tako je kao da smo joj i

lice videli. Prolaznost je identi~na s nama sva-

kog trenutka, u svakoj crti lika ili ruke. I vi{e

je u na{em porivu i letu, nego u umoru i padu.

@e| da se {to vi{e uradi, do~ekivawe belih zo-

ra sa zahuktanim energijama, to je ritam prola-

znosti. A melanholija {to tako malo moèmo da

svr{imo, lepa je, ima divan osmeh onih koji putu-

ju, odlaze, bore se sa svojim krilima kad god se ve-

ù za jedno mesto, jedno ~ekawe, jednog ~oveka.

Kod seqaka, primitivnih, neposrednih, ìvih vi-

{e svojim bi}em nego pravilima i navikama, ~uje

se povodom sva~ega re~: ako Bog da, i vidi pri

tom pogled koji prne iz o~iju u daqinu.

Mi smo svakog ~asa drugi i drugde. Dva prija-

teqa se ne mogu na}i dva puta na istom mestu,

isti. Prolaznost svira u nas modulacije, takve da

presi}uju svaku fantaziju. @ivot je od tih modu-

lacija lep, i jedino od wih duga~ak i vijugav...

Ali qudi praznoslove: prolaznost na{a, to je

stra{no; boqe o woj ne misliti. A o ~emu je onda

dobro misliti? O ìvotu. Pa mi u svom prazno-

slovqewu i ìvot zovemo stra{nim! I zar je ì-

vot protivnost prolaèwa? @ivot je sinteza ì-

vqewa i prolaèwa: on je prolaznost, sa spirala-

stim boravcima oko stanica koje se, redom, osta-

vqaju. Ko ne misli o prolaznosti, ne misli ni o

ìvotu. S razapetim jedrima i krilima se odlazi.

S punom ~a{om ìvota u ruci se prolazi. Mu-

{karci, tako jaki u primitivnom ose}awu svog

bi}a, sro~ili su onu ~uvenu i ~udesnu omladinsku

pesmu, ~ija strofa po~iwe re~ma Gaudeamus igi-

tur, a svr{uje se re~ma Nos habebit humus.

U mladosti, u ku}i i u {koli, redak je slu~aj da

nas neko u~i misliti o prolaznosti, pravilno, po-

stepeno, hrabro, kao o bitnoj crti na{e egzisten-

cije, i svega u woj. Naprotiv, u~e nas kukavi~ki iz-

begavati tu misao. Po~ne li neko sam od sebe da

razgovara sa ìvim peskom na kome stoji, pla{i ga

okolina wim samim kao ~ovekoom u koga je u{ao

“crv pesimizma”. I bar da ga onda u~e da bude do-

sledan, i da i ne govori o onom o ~emu ne misli

ne, navikavaju ga da na pomen prolaznosti uzdahne

poznatim la`nim uzdahom, najla`nijim surogatom

za tobo`we razumevawe, i da praznoslovi na temu:

sudbina, smrt, i, naro~ito, “morawe”.

Samo nedostatak svakog oplemewenog razmi-

{qawa o prolaznosti moè usaditi, i usa|uje u ~o-

veka ose}awe kobi, ose}awe prolaznosti po “mora-

wu”, dakle po nasiqu. To je jedna od nejne~ove~ni-

jih i najla`nijih ideja od kojih se ~ovek ikada bo-

jao. Bojati se onoga s ~im pevamo i igramo, bdijemo

i spavamo. Kao na{e sunce, kao na{a mora, i mi

svaka dvadeset ~etiri sata pro|emo sintezu svoga

bi}a: ustanemo i legnemo, svanemo i malak{emo, je-

smo i nismo. Samim tim {to je prolaznost iden-

ti~na s nama, mi moramo nositi u sebi naklonost

za liniju qudske egzistencije; ne moè druk~ije

biti. Divne, mirne slike prolaznosti u prirodi

ispuwuju nas jednim emotivnim odu{evqewem za

let i odlazak. U te slike dolazi i vizija o ~itavim

jatima na{ih savremenika sa kojima tiho slazimo

do na{ih granica. Strindberg, veliki poet u osno-

vi, zavr{uje scenu, u svojoj drami Sonata duhova

jednom vizijom koje je svedo~anstvo lepote odlaska.

Mladi} kazuje devojci {to umire: “Neka ti Bog bu-

de u pomo}i na putovawu”, a Strindberg nare|uje

reìseru da ostvari viziju u punoj lepoti: “Cela

soba nestaje”.

Vi{e no po i~emu drugom, po prolaznosti su

nam bra}a i sestre vode i putevi, leptiri i ka-

mi~ci. Sve talasa i odlazi, u miru i skladu, i na-

siqa i morawa nigde nema. ôvek prolazi saglasan

sa prolazno{}u, ina~e ne bi nikada imao mira. Bo-

dler, koji je, kao toliki pesnici, vi{e puta pisao

smrtnost i smrt s pomo}u kartonskih stra{ila, je-

dared je pogodio re~ plemenite misli: “� ��

�� ”.

U toj oblasti, oblasti misli o na{em prola-

znom bi}u, filosofija je, sveukupno, i do danas,

ja~a od poezije: ~istija, iskrenija, hrabrija. Poe-

zija, celog sveta, svih vremena, vrvi od poze i tea-

tra; od herojskih smrti za ~iju uzvi{enost je po-

treban afekt; i od tu`nih smrti slabih bi}a oko

kojih stoji stewawe ogor~ewa, i ori se kletva i

protest protiv Boga, koji, naravno, uzvi{en kao i

smrt, ne odgovara na napade. Liri~ari i romanti-

~ari su dobrim delom oni koji su u ~oveku odnego-

vali ideju o smrti kao o ne~em iznenadnom i tu-

|em i nerazumqivom, i nau~ili ~oveka da prola-

znost svoju vezuje za ne{to ~udovi{no katastro-

falno, za ceremoniju uàsa, pogreb i crve. Pro-

za, mawe emotivna i subjektivna i dekorativna od

poezije, blià je filosofiji, i ona je ~e{}e u

inspiraciji da pokaè da je plemenita saglasnost

~oveka sa sudbinom prolaèwa, izvor esteti~kih

i eti~kih blaga u ~oveku. Jedan od najvi{ih pri-

mera za to jesu, mo`da, Turgeweva @ive mo{ti.

Bolesnica je postala umetnik. Ona vidi lepotu

61

��

�� 0��.9"HH 1 98:"/

sveta iz lepote rastajawa; rastanak je trenutak

dobrih mo}i ~ovekovih; rastanci su puni osmeha

i apsolutne dobrote. Bolesnica tiho peva.

Od na{ih liri~ara sa filosofskom predi-

spozicijom, ponajgore i ponajboqe o smrti pisao

je, mo`da, Kraw~evi}. [teta {to ni on, kao ni

toliki drugi na{i pesnici, nije po svemu, unu-

tra{wem ìvotu i kulturi, dubqe utonuo u jedno,

jedno u smislu filosofskom i religioznom . Ova-

ko, buntovni~io je po religiji uzaludno; napisao

onaj romanti~ni vacarme o grobqu (Grobqe na

umoru); ali, ujedno je i tvorac, i to u istoj pesmi,

ona dva reda savr{ene istine i lepote poetske i

filosofske:

Pa umire onda sama...

mre ne~ujno, slatko, lako.

Od serafskog ti{e perja,

kad se krilom Bogu klawa.

Velika poezija stoicizma, to jo{ ~eka na svoj

red u modernoj poeziji. Stoicizam je za vreme re-

nesansa ve} imao jednu obnovu, ali opet u smislu

filosofije. Bilo bi vreme da ustane u obliku

poezije: slobodan od skepse opti~ke, slobodan od

teatra romanti~ara, oplemewen tihom poezijom

rastanaka od kojih nam je sastavqen ìvot.

Veliki je regulator, i melem, oplemewena

ideja o prolaznosti, u ìvotu svakida{wice, pu-

nom intriga, raspre, nepravdi, li{avawa. ôvek

koji ose}a kako sve ide svakog ~asa, ne moè biti

toliko zapla{en, uvre|en, ili unesre}en da bi

zaboravio da su i onaj i ono {to pla{e i bol

prouzrokuju, prolazni, da prolaze i neprijateq i

wegov udarac jo{ dok se obaraju. Jo{ dok ra~unaju

kako }e pasti i udariti, razmak se mewa, prolaze

i xelat i `rtva i buzdovan, razmi~u se, idu svaki

svojim putem, daqe. Nema pakosti, nema osvete,

nema udarca, nema kazne, nema rata, koji bi ono

bili, i ono mogli, {to su ma{ta, voqa i èqa,

ili ra~un zamislili. Plan je nacrtan i ispisan,

zamisao o razorewu ne~ije sudbine zape~a}ena u

ma{ti. Vidimo, sa uàsom, kako se juri{ primi~e

ali odjedared, iz svega toga nam mahne talasavi

pokret ruke koja odlazi, znak rastanka, od name-

re, qudi i sveta. Qui tu ut timeas a mortali ho-

mine: Hodie est, et cras nono comparet... Misao o

prolaznosti utoquje gwev, blaì pogled, razve-

drava pesimisti~ka nastrojewa. A mogla bi re{a-

vati sporove ~itavih naroda.

Sa kule na rtu norve{ke obale gledali smo, jed-

nog jutra, pu~inu nemirnog mora, i nad pu~inom ne-

koliko morskih ptica u strasnom letu. Dve goro-

stasne i divne sile, u pokretu: sila mora i sila

krila; jurile su vode, i ptice, putawom prolazno-

sti u svoj zavr{etak. More je bilo podeqeno na dve

uzquqane ali bolesno te{ke i u mestu gibane po-

vr{ine, koje su drhtale, nadimale se i provaqiva-

le se u sebe, kao te~nost koju u zatvorenom kotlu

nadima i vitla ogaw ispod kotla. Izme|u te dve

mutno maslinaste povr{ine, izriven krivudav beo

put. A po wemu, {iroki i kao brodovi dugi talasi,

polegli zariveno, kako treba za brzo plovqewe,

vaqaju i odlaze brzinom nepovrata. Stavanger i

wegova kula ih vi{e videti ne}e. Pene raspletene

se gone po wima, i draè ih na jo{ silnije hitawe.

Belom putu nigde kraja, sili koja je nagla da nosi

nigde smetwe... Izme|u vode i tamnog neba, drugo

putovawe i odlaèwe. Uko{ene do uspravnosti,

krute i o{tre kao no`, ~etiri ptice, sa burom u

krilima, u poznatoj predsmrtnoj liniji, piruju svoj

veliki let, i sa muwama brzine u sebi prestiù ta-

lase, i ostavqaju Stavanger i kulu, gradove i pla-

nine, gnezda i domove.

U|o{e nam u du{u taj kas vodenih hatova, i taj

let morskih ptica; i ostala u nama zavazda lepota

od izmirewa sa sudbinama talasavim, qubav za ì-

vot na{ koji ne bi bio na{ kad bi znao za vra}awe.

Isidora Sekuli}

(1930)

62

��

SJE]AWE

† Aleksandra Petrovi}

Molim Ti se dragi Boè zarajsko naseqe na{oj dragojAleksandri.

26. novembra 2007. navr{ilose 5 dugih i te{kih godina. Ne-ko nam nanese bol. Imala je 17godina, svima nama lepota mi-la. Aleksandra, golubice na{amila, jagwe umiqato, svakogtrena na{ ponose. Ti si u na-{im srcima, a u Boga se nadamoi molimo Boga i Majku svetu,sve svete, da si nam u Raju sa An-|elima.

Kad nam Bog da milosti datako mislimo tada je du{i lak-{e.

Zlato na{e neko rani. Evove} 5 godina tuge i bola u na-{im srcima. Te{ko je. Du{aboli, gde god da smo, sve na tebepodse}a.

Zlotvor }uti i ne}e da se po-kaje. Bar da znamo {to nam ubijagwe milo, mo`da bi nam malolak{e bilo. Ja se u dragog Boganadam da }e ga pokazati.

A ti, Aleksandra, na{a dra-ga, po~ivaj u Raju gde An|elipoje, i ti se sa wima veseli.

Ja se molim dragom Bogu date na{e suze ne bole. Smilujnam se dragi Boè, gre{nima.

Volimo te Aleksandra.Tvoji naj, naj draì.

Baba Marta

63

��

NEKROLOG

† Qubica Nikitovi}

U ovom dostojanstvenom tihovawu, kada se porodica,srodnici i prijateqi opra{taju od pokojne Qubice Ni-kitovi} (ro|ene prije 60. g. u Aleksincu kao Krsti})neodvojivo je uz wih i na{a sveta Crkva sa nama ovdjeprisutnim sve{tenicima, istinski ponosna {to je Qu-bica pripadala woj - Srpskoj pravoslavnoj crkvi, aliistovremeno i osje}ajem tuge {to je rastanak do{ao sawom.

U odnosu na vje~nost, ìvot ~ovjeka je po broju godi-na kratak. Me|utim ìvot pokojne Qubice, po rezulta-tima ìvota i plodovima veoma mnogim i bogatim, bio jedug - po{to ìvjeti u stvari zna~i ~initi dobro, vjero-vati i voqeti, nadati se i diviti se radovati se svakomdobru. Ako bi smo danas mjerili po broju rezultata ì-vota pokojnice, onda imamo svi dobar razlog da oplakuje-mo. Me|utim ispra}aju}i je Bogu na istinu, znamo da onasa sobom odnosi dobar dio doìvqaja ne samo svojih naj-bliìh - porodice, ve} i svojih prijateqa, poznanika,saradnika i svih onih koje je u ìvotu sretala. Tako idio na{ih osje}awa po{tovawa i qubavi prema woj - od-nosi sa sobom. Stoga svi mi imamo razloga da duboko à-limo rastanak od we. Kora~aju}i po ovome svijetu, na{apokojnica, stekao sam utisak, nije primje}ivala trwe ikamewe koje su joj krvalila stopala. Svoje te{ko}e, sko-ro nije ni primje}ivala, gledaju}i u vrhove svojih idea-la. Wena vedrina je ~ak, i veoma te{ku bolest, stavila udrugi plan i sa puno vjere i nade gledala je u ìvot.

Odlaze}i danas od nas, odnosi sa sobom i dio svogaraja koga je stekla za ìvota - vole}i Boga i qude, vjeru-ju}i i nadaju}i se milosti Boìjoj, i neumorno rade}i iìve}i ~asno i po{teno.

Po{tovana pokojnice,Zajedno sa svojim Brankom doìvqavala si me kao

svog paroha i duhovnika, ~ime se ponosim s obzirom natvoje ìvqewe u gradu i na Glavici.

S toga, hvala ti na qepoti tvoje du{e. Hvala ti nadoslednosti i ~vrstini tvoga karaktera. Hvala ti na sve-mu {to si u~inila prema svojoj Crkvi, izvr{avaju}i We-ne naredbe, prema svojim najbliìm suprugu, majci, sinu,sestri, prema svoj rodbini, prijateqima i poznanicima.

Govore}i o svemu - trudim se da ne vrije|am tvojuskromnost, jer uspomenu }emo ~uvati i wegovati u na{imdu{ama, mole}i se Bogu za tvoju plemenitu du{u i zawen vje~ni pokoj.

Ne}emo te zaboraviti dokle se ponovo stobom ne sa-stanemo u na{oj nebeskoj zajedni~koj otaxbini. NekaVaskrsli Gospod tvoje najmilije utje{i uz rije~i sv. ap.Pavla: “Svima nam se vaqa javiti na sudu Hristovom, daprimi svaki ono {to je u tijelu u~inio, bilo dobro ilizlo” (2 Kor. 5,10). Tebi draga pokojnice od Boga svakidobri dar u Wegovom carstvu vje~noga ìvota. Neka ti jevje~an pokoj i svijetla uspomena me|u svima nama. Amin.

Protojerej BogdanStani{i}

)� �� @�� >�� ,�� 0# ��1�� !8# !"# !!H� ��

SJE]AWE

† Quba \eri}(ro|. Planin~i})

22.12.2000. - 22.12.2007.

“A sad ostaje vjera, nada, qu-bav, ovo troje, ali od wih najve-}a je qubav”.

Draga majko, mnogo mi nedo-staje{

K}erka Qiqana

SJE]AWE

Dvije godine tuge, bola i patwe od kad smo izgubili svoje jedinei najdraè djevoj~ice

† Svjetlanu26. 2. 1991. - 18. 9. 2005.

† Andreu24. 8. 1995. - 27. 9. 2005.

Nikada ne moè prestati ono {to najvi{e boli. Uvjek }emo vasvoqeti kako se najja~e voli.

Ostanite tu gdje jeste. Neka su jastuk vama na{e umorne grudi.Spavajte snom usnulih zvijezda. A mi }emo bdjeti i nikome ne}emodati da vas iz sna budi.

Mama Rada i tata Milan

VASIQEVI]

SJE]AWE

† Miqan (Andrije) Avlija{(1974 - 1995)

5�)� �� /� �� IJJ1*�� K2* �� ! �� $��! �$��!��:�! �� "��#� �� :�� 7�� "�� $ ��":�! �C��$ /�� $�� #� (�:�� #� �� "� �� I2 �� $�� $� �� $ ��$ �� $�� 5�A$�� "� ��! �� * 8<��. �� $"��2LL4* �� ,��#� ��$� �� B�#�* +� �"�� $��(�:��! ��# #�� $�� ! �� ! � "� �� "�� $�� ) $� "�� "��"�� * > �� 2LL4* �� #! =�� ) � '��#� � �� 5�A$�� C��"� �) �� * > �� $ "�"�$� �$�� A� � �� #� � �� $ ��$��$ ��"�#�$�! �� )��$ 2LL3* �� $�� @��#��* <� �� $�� IJJ3* �� :�! ��:� � ��"�#� �� $ ��$ �� "� �� * <� �� # �� * &�� $�� *(�� $* &��:�� $��$ �� $ ��"�#�$� �#� ��$� �� "��

�� * &��! �� "�� "�� :�*�� IJJJ�� "�� :�*>� � �� $�� ! � ��) � ��#�� $��(�:��$��$�� /�"�! �� !6��! B�"�� :�*

<�� "�� #�� ! ��"� � �� # � �� ! �� )� � �� $ � �� (�:�� $ ��:�$�-

��

��

5�� "�!�� (�:�� !�� !5��

�� )�� !�� $ $�� $ �� $ -

�� $ ��$)� ��! �� $ � �� $ ��2LL4* �� E��"$ �� "��* =�� $ �� +��! � �� $� �- 8/��! ��A� �� $ �� $ � ��$ � (�:��$! ��$ ��! $��$"�#$=�/.* +�� $ � � �:�"��* �� * +�� "� �� ! �� $��! �� $�� ! � �� $��* �� $�! ��:�� $ �� )�� * +�� $ ��$ �� #��*

> �� $� �� $�� $ �� ! ) �� $ � ��$� � ��$��$ "�#�$� �� "�� /�� * <��$! �� $ �$� � �� $�C�$�� )� � �� "�" � �� ) �� "�� - (��! �� ! �� "�� "��#�*

C�� #� �� - 8> �� $� �� $��.* ' �� (��) '�� E�� * ;� �� $ �� * �� <��* F� � �� "� � �� "��)� �� $��$ ��$ "�#�$�! � ��$"��2LL4* ��*

> �$ ��$ �$��$ �� "$! �� )� � �� )� � �� ! �"�� $ � �� ! ��)�� =�� ) �� $� �� $ �� $��$ ��$"�#�$� �� $� �$ �� -

Kap rose ruè rumene iz na{eg vrta,doziva goru zelenu,pita vodu studenu, doziva SINE, gdje si,slu{a{ li glasove ptica,bodri{ li gnijezda lastavica, gdje do~ekuje{ zore,pjeva{ li pjesme Wego{eve.Molim Boga i sluge Boìje, traìte, traìte,kopajte duboko, pod ~elo, pod oko,na|ite ~edo materino./��"�� ! ��

�$ $��$ � ��"��$ ��)�$ �� * �� $�� :�! �$�� $ �! �� "�� "��#� �� :�� 7�� "��! �� "� �"�� #! =�� ) � '��#� � �� $�� C�$��! ��#� 5�� #*

/�� - 8&�$�� $��.*

/ �� $� �� $�* ��&$��) ��$�� $�� '�� $�� $ /�"�$� ��:�� ! � "��)� /�"� ��)�� *

(�� (�:��! �� #� �� $�! � �� $�� * �� )� �� #� � � $�� $��!�� # ��:�"� �! ��# �� #��* &�� ! # ��) � $�� ) � � ��"�� *

+ �� "�! �"� �� #� �� $� ��! �� "� �# ��)*

B�� ) �� (�:��* &�� $ "��:��! �� $�� "�� :��! �� ! ��:� �� $�� # �$� �! �� $�� $ �"��!"�� "�� *

&�� (�:��*=�� $��! �� $��! ��

�� $�� (�:��*

�� !�� "�#��$��%��

64

��

† protojerej-stavroforNovica Jawi}

Ro|en je 1. januara 1936. godine u Gorwoj Lijescikod Vi{egrada od oca Miloja i majke Stane, ro|. Sa-vi}. Osnovnu {kolu zavr{io je u Budimliji (BijeloBrdo), niù Realnu gimnaziju u Vi{egradu i petora-zrednu Bogosloviju u Prizrenu 1956. godine. Posleregulisawa vojne obaveze stupio je u brak sa Ravijoj-lom, ro|. Topalovi}, iz Rudog. Rukopoloèn je za |a-kona i sve{tenika 17. i 19. avgusta 1958. godine u Sa-rajevu od mitropolita Nektarija (Kruqa). Postavqenje za paroha zabora~kog sa sedi{tem u âjni~u s timda opsluùje upra`wenu sre~awsku parohiju u arhije-rejskom namesni{tvu pqevaqskom. Godine 1963. pre-me{ten je za paroha ~ajni~ko-zekaqskog. Iste godinepoloìo je prakti~ni ispit. Slede}e 1964. postavqenje za stalnog ~ajni~kog paroha. Odlikovan je 1. okto-bra 1967. godine crvenim pojasom. Od 1971. do 1975. go-dine opsluìvao je parohiju boqani}ku a od 27. jula1972. pa do 31. decembra 1993. godine vr{io je du`noststare{ine manastira Sv. Trojice kod Pqevaqa. Do-stojanstvom protonamesnika odlikovan je 1976. godi-ne. Za protojereja je proizveden 15. jula 1984. godineprilikom osve}ewa crkve u Sokolovi}ima. Iste godi-ne je postavqen za vi{egradsko-gora{kog arhijerej-skog namesnika, i tu du`nost je obavqao do 14. marta2001. godine. Sa ~ajni~ke parohije preme{ten je 1990.godine na tre}u sarajevsku, na kojoj je ostao do 4.aprila 1992. godine. U ratnom periodu 1992/93. godinedodeqen je na ispomo} parohu bu~evskom u Pqevqima,

gde je istovremeno vr{io du`nost duhovnika u mana-stiru Sv. Trojice kod Pqevaqa. Godine 1994. posta-vqen je za privremenog paroha druge ru|anske parohi-je na kojoj je ostao do penzionisawa. U Rudom je do1999. godine predavao veronauku u osnovnoj {koli.Istovremeno je obavqao i du`nost inspektora vero-nauke u arhijerejskom namesni{tvu gora{ko-vi{e-gradskom. Pravom no{ewa naprsnog krsta odlikovanje 1995. godine. Pored parohijske du`nosti od 1999.godine vr{i i du`nost duhovnika u Duhovnoj akademi-ji Sv. Vasilija Ostro{kog u Srbiwu. Upokojio se uGospodu 9. januara 2007. godine.

POSLEDWI POZDRAVPROTE NOVICE

Kliknu vila usred bela danaTu`ne vesti iz Ru|anskog hrama.Ostavi nas na{ duhovni vi|aNovica je kao vojskovo|a.

Prota be{e po duhovnom ~inuTako tiho ode na brzinuNije stigo ni da se pozdraviI posledwi amanet Srbima ostavi.

Od naroda prota uvek voqen bioU âjni~kom Hramu Bogu je sluìoU~io je narod po{tewu i veriPravi Srbin ne sme nikom da zameri.

I tako po redu preko trijes qetaPred ikonom Majke Spasiteqa Svetaîtao je molitve bolesnom naroduDa hromi i slepi hodati i gledati mogu.

Pred penziju proti prekomanda stièRodnom mestu, zavi~aju, da je malo bliè.Liturgije sluì propovedi ~iniDa svoj narod Srbski sloì, ujedini.

Iz âjni~kog kraja u Rudo dolaziPo promisli Bo`joj da sluìt nastavi.Neumorni prota milostiwu deliSiromahe te{i, snaì i veseli.

U duhovnoj punoj i poletnoj snaziSa zemaqskog sveta Novica odlaziSprema se polako a u sebi }utiOvaj put je dalek, malo zabrinuti.

U daleke rajske i nebeske dvoreU osvite rane i u zimske zore.Bjelo Brdo oplakuje i kupa se u suzamaA Novica ùri, ~eka wega majka Stana.

Siroma{no Bjelo Brdo, a sada jo{ vi{eJer duhovnog vo|u oni izgubi{ePred prestolom Vi{weg i Boìje MajkeMoli}e se Novica za slabe i nejake.

A osta}e nama slika urezanaDobrotvora velikog na{eg velikanaNeka mu je prosta zemqa Nemawi}aBog da prosti du{u prote Novice Jawi}a.

3�� G��

65

��

Na naslovnoj strani: Novoosve{tani hram

Sv. Velikomu~enika Georgija na Vracama, Isto~no Sarajevo

ZAHVALNICA6 �$ �$�� & �# ,��

��)� �� :��$ � � �$ ��$��A��$�! �� "�� "��! �� 22* J2* IJJ1* �� $ ��":� � ��$*

&� �� $ $�� :��$ �� $ � ��#�$� �� )��$$��$&��$ � �� )��$ ��$M��$*

+�� :��$ � � �$ ��A��$�! ��$�! ��A��$� � ��"��#�$�! �� "��"�A��$�* 9 �� $ �$� �� ! �� )�!�� $ �$� �� G��*

9 �� $ ��$� ��$� ��$�/� � �B��! � ��"� �� $ � �� $ � $$ ��$ ��! ��:�! ��@�� "�� H�"��=�� )�*

�� "�� "� �� ! � � �� $�� 5�� ! �� $ � �� $ �� :��$*

9 �� $ ��$ � :�$"��! �� & �#�! �� $� �� #*

&�'��(�� )�� *�+�� *�+�� &�"�� ,��

Wego

vo

Vi

sok

op

reo

sve{

ten

stvo

Mi

tr

op

ol

it

dab

ro

bo

san

ski

g.N

ik

ol

aj

jeu

sedm

un

edeq

up

oD

uho

vi

ma,15.ju

la

2007.go

di

ne,o

sve{

tao

no

vi

hr

am

Sveto

gS

ave

uG

or

wo

jL

ije

ski

ko

dV

i{

egr

ada,sl

u`

io

Svetu

Li

tur

giju

,uz

sasl

u`

ew

esv

e{

ten

stva

im

on

a{

tva,te

osv

e{

tao

no

vo

po

di

gnuti

par

ohi

jsk

ido

m.

Sab

or

,sk

up

hax

ija

‡p

ok

lo

ni

ka

Gr

ob

aG

osp

odw

eg

uJer

usa

li

mu,

um

an

ast

ir

uS

vete

Tr

oji

ce

uO

zer

ko

vi

}i

ma,28.o

kto

br

a2007.go

di

ne.

godina 2007. broj 36

Documents