godina ii • broj 109 • 29. mart 2019. • cena: 40 dinara ...subotickenovine.rs/izdanja/nove...

Prilika za školarce

NOVE

Godina II • Broj 109 • 29. mart 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 27

stižu prvaci željni znanja

sećanje na subotički tramvaj

Društvo

Sećanje

str 15

Grad

str 4

Gradska kuća i pio fond dobijaju

taktilne table

izvanredan poklon rotarijanaca

str 8

str 4

registracijateža od setve

str 9

str 3

Upis dece u I razred osnovne škole u školsku 2019/2020. godini

Društvo

Dve decenije od natO bombardovanja

Okružno takmičenje u atletici

grad2 Broj 10929. mart 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 ([email protected]),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859([email protected]);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;Nada Harminc Karanović , Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,

Karikaturista:Milenko Kosanović

Foto-reporter:Nikola Kličković[email protected]

Tehnički urednik: Robert Kiš ([email protected])

Marketing: tel: 553—914, e-mail: [email protected]

Oglasi i čitulje: tel: 553-805([email protected])

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

[email protected]

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

NOVE

Ova vlast ima idealnu opoziciju i opozicija idealnu vlast. Što bi naš narod rekao „ naš-la krpa zakrpu“. Oni međusobno glume, sva-đaju se, hrane i zamlaćuju ovaj sluđeni na-rod. To mi sve liči na ovu priču o zecu i lavu. Lutala lisica po šumi i naiđe na zeca koji ne-što čačka po svojim šapicama.

-Šta to radiš zeko?- pita lisica. Evo oštrim kandže i čekam lava da ga ubijem! Kroz izve-sno vreme tuda naiđe vuk, pozdravi zeku i pita ga šta radi: „Ništa" veli zeka, dosađujem se, oštrim kandže i čekam lava da ga ubijem! Zatim naiđe medved i pita šta to zeko ra-diš a on odgovara: „Oštrim kandže i čekam lava da ga ubjem! I na kraju naiđe lav, ugle-da zeku i pita ga:“Dobar dan zeko, šta radiš, kako si?"."Evo ništa moj dobri lave,oštrim kandže i onako bespolsen pričam gluposti!“

Zar i ova raštimovana opozicija ne oštri kandže da ubije lava, onim nedavno ponu-đenim Sporazumom sa narodom kojeg treba da potpišu šetači na protestima. Tu populi-stičku retoriku o Ugovoru sa narodom sluša-mo već tri veka koja nije dala nikakve rezul-tate. Bogati su i dalje ostali bogati a siromaš-ni gladni. Zahvaljujući jednoj od najgorih osobina srpskog naroda - kratko pamćenje, bivši političari iznova pokušavaju da hipno-tišu zaboravni narod i da mu po ko zna koji put uvale „rog za sveću“. Šta nam je posle 12 godina ostalo od Ugovora sa narodom, što nam je nudio onaj stari DOS sastavljen od 18 stranaka. Ništa! Čista prevara i laž. I posle 19 godina, evo nam ponovo Ugovora, odno-sno Sporazuma sa narodom i to takve opo-zicije koja prividno hoće da pomeša vodu i ulje, odnosno Demokrate i Dveri. Ima ih 19 političkih partija i 34 opoziciona pokreta. U svojim programima oni nemaju ništa zaed-ničko, osim – da sruše Vučića. I kako sad sa ovima sklapati sporazum?

Dobio sam ovih dana ovaj Sporazum sa narodom u ruke i puno toga mi nije jasno. Sporazum se nekome nudi ako ima spor sa njim. Ispada da opozicija koju predvodi Sa-vez za Srbiju nudi sporazum, jer imaju spor sa narodom. Nikoga iz ovog društva ne po-znajem, niti sa njima imam spor, pa o čemu da potpišem sporazum. I još nešto je ovde in-teresantno. Opozicija je ovaj Sporazum pot-pisala i traži da to isto učini i narod. Zar oni

ovde ne priznaju da nisu deo naroda, da sa tim narodom imaju spor i da mu nude Spo-razum, da bi se nastali spor izgladio. Ovima što mi nude Sporazum, a bili su 12 godina bivša vlast predlažem da u tački 1. Sporazu-ma unesu odredbu da „nikada više neće la-gati ni krasti državu“. E jedino takav bi Spo-razum sa njima potpisao.

Ovo pišem 27.marta na Svetski dan pozo-rišta. Da li ja dobro vidim, ne isključujem da mi je možda neko i pomerao ovaj retrovizor, ali naš politički život pretvorio se u klasično pozorište. Sve imamo na trgovima i u hala-ma: glavne glumce, sporedne uloge, žongle-re, šaptače i brojne statiste(narod) koji uvek tumače istu ulogu – tragičnu. Zar vam sve ovo danas nije nalik na te nekadašnje sred-njovekovne „ulične pozorišne predstave“ koje su se izvodile na velikim vašarima, često ispod neke šatre, gde su se na sceni pojavlji-vali tipski likovi komedijši i zabavljali široke narodne mase. To isto danas radi naša poli-tička elita. Glume narodne buntovnike, pa-triote, državnike, dobročinitelje, mlataraju rukama i deru se u mikrofon ili megafon. Od rekvizita zasada koriste maske, vešala, wc kotlić, motornu pilu i suze. I na ovim pred-stavama, pored priučenih učestvuju i pravi glumci. Kada je prvi put kod nas patentiran klin, narod je smislio poslovicu “klin se kli-nom izbija“. Danas kad nam je ceo politič-ki život pretvoren u jedno veliko pozorište i režiseri su uvideli da glavnog glumca možeš da izbiješ drugim profesionalnim glumcima, što bi danas narod rekao:“glumac se glum-cem izbija“.

Na kraju, ne znam da li ste pročitali vest da je u Novom Sadu nevladina organizacija za zaštitu životinja protestvovala ispred in-ternacionalnog cirkusa „Korona“ zbog mu-čenja životinja koje se pojavljuju u cirku-snim predstavama. Životinje se drže kao ro-bovi, prolaze surovu dresuru, prevoze se iz jednog grada u drugi na neadekvatan način i zbog glasne muzike, velike galame i mnoš-tva ljudi, svakodnevno doživljavaju ogro-man stres.

Postoji li, ljudi, u ovoj zemlji neka hu-manitarna organizacija koja će se brinu-ti o statistima koji mimo svoje volje glume tragikomiku.

Foto + reč

Kada hoće da objasni kako na putu postoje velike rup-čage, narod kaže da su toli-ke „da krmača sa prasićima može da se u njima sakrije“. Ova rupa, ne treba reći da je u centru grada, možda (još uvek) nije tolika, ali je posle-dica ponašanja vozača koje može da se dovede u vezu sa pomenutim domaćim živo-tinjama. U svakom slučaju, uklapa se u kampanju „Uni-štimo zelenilo“ i „Više smeća nego cveća“ koju smo zapo-čeli pre nekoliko brojeva.

I ovde je zelenilo suviš-no, trava i cveće – ne daj Bože, šta će nam to, samo da nas ome-ta kada svojim kolima hoćemo da stanemo „malo sa strane“, tek toliko da ne platimo parkiranje dok skoknemo „da tetki odnese-mo lek“! Ili da se lepo, kao ljudi, mimoiđemo kada u usku, jedno-smernu traku, uđemo iz suprotnog pravca.

Ko zna koji su još razlozi, od „tetkinog leka“ do istovara robe ili prosto razgovora sa poznanikom (poznanicom) koga smo pri-metili, da je baš ovaj komad zemlje na čitavoj planeti taj koji ne-dostaje našim točkovima, ali sigurno postoje i mogli bi ih sazna-ti tek kada bi zavirili u glavu prosečnog vozača, pa bi se iznena-dili šta bi se sve tamo našlo! Nema, jedino, sumnje da su oprav-dani jer narod je (vozači) uvek u pravu, šta god mislio i radio, to je valjda jasno...

Druga je teorija da niko ne mrzi toliko prirodu i njene čari nego onaj ko je došao sa sela u grad dok istovremeno kuka i pati za njom (a svi smo, uglavnom, u nekoj generaciji stigli sa sela), pa u toj ambivalentnosti osećanja kida, gazi i lomi sve što je zele-no. Naravno, u isto vreme će na sva usta kriviti komunalce jer ne održavaju grad kako treba – „ne rade ništa, a samo troše NAŠE pare“!

Bilo kako bilo, kampanju „Uništimo zelenilo“ nastavićemo i dalje, jer je ostalo još dosta toga da se satre i potre, što ipak zah-teva truda i angažovanja udruženih snaga, pri čemu ne sme biti zabušavanja!

U RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

p u t u j u Ć e p O z O r i Š t e

Uništimo zelenilo (4) – A gde je krmača?

Kosanović

NOVE grad 3Broj 10929. mart 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Zabranjeno spaljivanje smeća

Zbog povećane opasnosti od pojave požara na otvorenom prosto-ru, obaveštavamo građane da je zabranjeno spaljivanje ostataka str-nih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje bilj-nih ostataka.

Kršenje ove Odredbe predstavlja prekršaj za pravna i odgovorna lica u pravnom licu, kao i za fizička lica. Član Zakona reguliše i oba-vezu lica koje je izazvalo požar da nadoknadi troškove intervencije gašenja požara nadležnoj vatrogasno-spasilačkoj jedinici.

Zakonom o zaštiti od požara zabranjeno je loženje otvorene vatre u šumi, kao i na udaljenosti od 200 meta-ra od ruba šume. Kršenje ove odredbe ta-kođe predstavlja prekršaj.

Sekretarijat za inspekcijsko-nadzorne poslove

IN MEMORIAM

Eva Bačlija (1952-2019)U Subotici je, posle duže i teške bolesti, preminula Eva Bačlija (1952-2019), novi-

nar u penziji. Celu svoju profesionalnu karijeru je provela u novinarstvu, a i kao pen-zioner je, dok ju je služilo zdravlje, bila vezana za ovaj posao.

Svoje prve tekstove objavila je u „Subotičkim novinama“ gde je i zaposlena od 1976. godine, a u ovoj medijskoj kući je provela najveći deo karijere. Kasnije je nasta-vila sa radom u nedeljniku „Subotičke“, a profesionalnu karijeri novinara okončala je u „Bunjevačkim novinama“, odakle i odlazi u penziju.

Kao novinar, jednako uspešno je obrađivala teme iz više oblasti, a najviše se istica-la u poslednje vreme temama vezanim za obrazovanje, kulturu, socijalna pitanja...

Uz posao novinara, svoju kreativnost je pokazala i u izradi više monografija i slič-nih izdanja, a posebno se istakla u izradi monografije „Kolevka ljulja srcem“, čiji je bila autor i redaktor.

Osim što je tekstove pisala, ona je u jednom periodu svoga rada u novinskim ku-ćama u kojima je radila bila i lektor, pre svega u „Subotičkim novinama“, „Sportskim subotičkim novinama“ i „Bunjevačkim novinama“, a bila je i lektor više izdanja ra-znih subotičkih autora.

Među kolegama će ostati upamćena kao vredna osoba, ali i kao novinar koji će rado dati savet mlađima, pronaći vremena da sasluša, pomogne...

Upis dece u I razred osnovne škole u školsku

2019/2020. godini Sekretarijat za društvene delatnosti Grada Subo-

tice organizuje upis dece u I razred osnovne škole na području grada Subotice, u periodu od 01. 04. - 30. 05. 2019. godine.

Uslovi za upis:1. U prvi razred osnovne škole u školskoj 2019/2020. godini,

upisuju se deca koja će do 1. septembra 2019. godine imati na-jmanje šest i po godina (rođeni do 28. februara 2013. godine), odnosno, najviše sedam i po godina.

2. U prvi razred osnovne škole školske 2019/2020. godine mogu se upisati i deca koja će do početka školske godine ( 1. sep-tembra 2019. godine) napuniti šest godina, i to nakon provere spremnosti deteta za polazak u osnovnu školu koju vrši psiholog škole primenom preporučenih standarda i postupaka.

Prilikom upisa dece roditelji obavezno prilažu sledeća dokumenta:

izvod iz matične knjige rođenih (nije potreban novi izvod);uverenje o lekarskom pregledu deteta, odnosno, revakci-naciji (ovo uverenje izdaje na području grada Subotice - Služba za zdravstvenu zaštitu žena i dece, Đure Đakovića broj 14, a u na-seljima grada zdravstvene stanice u mestu).

Roditelj, usvojilac, staratelj, odnosno organ starateljstva odgovoran je za upis deteta u prvi razred osnovne škole.

Sekretar Sekretarijata, Jasmina Stevanović

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, UKP, Službe za borbu protiv organi-zovanog kriminala, u saradnji sa pripadnicima Bezbednosno -informativne agencije (BIA) i Upravom carina, a uz koordi-naciju Tužilaštva za organizo-vani kriminal, zaplenili su 1,1 tonu marihuane i uhapsili pe-točlanu organizovanu krimi-nalnu grupu.

Prilikom pretresa dva kamio-na u blizini Graničnog prela-za Gradina u posebno izrađenim šuplјinama tzv. „bunkerima“ u prikolicama teretnih vozila pronađeno je ukupno 1,1 tona ma-rhuane spakovane u 706 paketa, upakovanih u velike putne torbe.

Teretna vozila za krijumčarenje, kako se sumnja, obezbeđivao je organizator grupe Z.R. tako što ih je uzimao u zakup od transportnih

preduzeća, a zatim je sa drugim pripadnicima grupe vršio prepra-vke izrađujući skrivene šuplјine za transport marihuane. Nakon utovara, kamioni su kretali put Bugarske i dalјe ka Turskoj gde je droga predavana kupcima. Kako nezvanično saznajemo, trans-portno preduzeće koje je vozi-la davalo u zakup je “Bata trans” iz Trešnjevca u vlasništvu Karolj Bate.

u vozilu "Bata transa" pronađeno 1,1 tona

marihuane

Karolj Bata

Od 18. do 24. marta, na području Policijske uprave u Subotici

U deset saobraćajnih nesreća, šestoro povređenih!U periodu od 18. do 24. marta 2019. godine, na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se

deset saobraćajnih nezgoda. U pet saobraćajnih nezgoda jedna osoba je teže povređena i pet osoba je lakše povređeno dok je u

pet saobraćajnih nezgoda pričinjena samo materijalna šteta.U navedenom periodu, policija je podnela 78 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, izdato

je 405 prekršajnih naloga i iz saobraćaja su isključena 22 vozača od kojih je za sedam vozača određe-na mera zadržavanja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.

U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne situacije u Subotici imali su 20 inter-vencija. N.H.K.

NOVEgrad4 Broj 10929. mart 2019.

U petak, 22. marta, članovi Ro-tary Cluba Subotica i Vladimir Matić, guverner Rotary Districta 2483, posetili su Hemijsko-tehno-lošku školu. Povod za posetu bila je donacija od dvanaest kompjute-ra koje je škola dobila zahvaljuju-ći saradnji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Rota-rijanaca iz naše zemlje.

Hemijsko-tehnološka škola dobitnica je raznih priznanja među kojima je i Sve-tosavska nagrada.

- Ova škola dobitnik je Svetosavske na-grade za sve ono što je uradila i nama je kao Rotarijancima bilo drago da pomo-gnemo sa računarima. Inače, to je deo projekta gde smo u poslednjih par meseci obezbedili šesto računara za škole u Srbi-ji i Crnoj Gori. Tako da nam je bilo logič-no da u saradnji sa Ministarstvom prosve-te nagradimo dobre škole koje su uradile dosta toga kao što je ova škola. Iz tog ra-zloga obezbedili smo dvanaest računara. Škola je kupila još tri tako da danas ima-ju kompletan informatički kabinet – re-kao je Vladimir Matić, guverner Rotary Districta 2483.

Prema rečima Katje Puleve, predsed-nice Rotary Cluba Subotica za rotarijan-sku 2018/2019. godinu, najvažniji princip rotarijanstva jeste humanitarni rad, po-maganje u oblastima prosvete, zdravstva,

materinstva.- U poslednjih par go-

dina naš rad usmeren je na zdravstvo i na škol-stvo. Mi učestvujemo u ovom projektu našeg Dis-trikta u okviru kog je ško-la dobila ove kompjute-re. I prethodno smo ima-li jednu manju donaciju, kada su komjutere dobi-le škole „Žarko Zrenja-nin“ i „Dositej Obrado-vić“. To je naše učešće u ovom projektu na nivou distrikta. Ujedno mi imamo svoje poseb-ne projekte global grant. To su međuna-rodni projekti u kojima mi učestvujemo našim radom uz podršku klubova iz Srbi-je, Crne Gore i drugih Distrikta. Ostvaru-jemo zavidne rezultate i velike donacije te možemo da realizujemo i značajne projek-te. Trenutno radimo projekat global grant za opremanje škole „Dositej Obradović“ sa aparaturom za edukaciju i rehabilitaci-ju dece koja su slušno oštećena. Aparatura je u vrednosti od 60 hiljada dolara – izja-vila je Puleva.

Ovakav jedan global grant ostvarili su pre par godina kada su dečije odeljenje subotičke bolnice opremili sa najsavre-menijom aparaturom neophodnom za di-jagnostiku i lečenje dece u vrednosti od 71 hiljade dolara.

- Hemijsko-tehnološka škola kao do-bitnica Svetosavske nagrade i nagrade Evropske komisije dobila je ovaj informa-tički kabinet kao poklon Rotary pokreta na čemu smo izuzetno zahvalni i Ministar-stvu prosvete i Rotarijancima. Ovo je tre-ći informatički kabinet koji imamo u na-šoj školi. Imamo dva specijalizovana in-formatička kabineta, zajedno sa ovim no-vim i jedan višefunkcionalni informatički kabinet. Oni umnogome doprinose una-pređivanju materijalno-tehničkih uslova izvođenja nastave, vode nas na pravi na-čin ka digitalizaciji našeg društva i ponav-ljam, da ovakvih ulaganja nikada nije do-sta i računam da ćemo ih iskoristiti na pravi način – naglasio je Nikola Matko-vić, direktor Hemijsko-tehnološke škole.

J. Tonković

Postavljanje taktilnih ta-bli na ulaz u Gradsku kuću i PIO fond, prvi je korak ka unapređenju uslova osoba-ma sa invaliditetom, nakon čega se očekuje postavljanje istih tabli na ulaze i drugih značajnih institucija u gra-du. Ovakva akcija je ujed-no i rezultat posete Zora-na Đorđevića, ministra za rad, boračka i socijalna pi-tanja našem gradu, koji je u sredu 27. marta, nakon sa-stanka u Gradskoj kući sa gradonačelnikom Bogda-nom Labanom najavio još veću podršku građanima sa invaliditetom.

Nakon razgovora u Gradskoj kući, ministar Đorđević i grado-načelnik Laban, obišli su Udruže-nje slepih i slabovidih Subotice.

„U razgovoru sa predstavnici-ma Udruženja slepih i slabovidih Subotice, saznao sam da je nji-hov problem stolarija i verujem da ćemo ovaj problem rešiti veo-ma brzo jer ministarstvo ima oba-vezu da pomaže svim građanima, udruženjima i osobama sa inva-liditetom. Mi želimo da pravimo planove i za budućnost, kako bi znali šta želimo da uradimo i da sada pokrenemo. Ono što je bit-no osobama sa invaliditetom je-ste podrška koju bi oni imali ne samo od grada već i od resornog

ministarstva i tu mislim na pri-stupačnost. Mi ćemo zajedno sa lokalnom samoupravom obezbe-diti da svi bitni objekti u Subotici budu pristupačni za osobe sa inva-liditetom, moraće da imaju taktil-ne table na ulasku, kako bi se oso-be sa invaliditetom same snašle i pokucale na prava vrata. To ćemo za početak uraditi u Gradskoj kući i u PIO fondu, a ubuduće i na

ostalim važnim objektima u gra-du. Takođe očekujem da gradona-čelnik obavi razgovore i sa pred-stavnicima drugih udruženja na teritoriji grada i da tamo gde lo-kalna samouprava ne može sama da ispuni zahteve, da se uključi i resorno ministarstvo i da pomo-gne svojim sredstvima.“ rekao je Đorđević.

Lokalna samouprava aktivno

sarađuje sa udruženjima i usta-novama koje okupljaju osobe sa invaliditetom, i za njihovo funkci-onisanje svake godine izdvaja sve više sredstava. Prošle godine ura-đeno je mnogo da se pomogne i Udruženju slepih i slabovidih Su-botice, koje je dobilo renovirane prostorije.

„Grad Subotica ulaže dodat-ne napore da pomogne ranjivim

pojedincima koji ne mogu da obezbede osnovne uslove za život zbog bolesti, invalidnosti i staro-sti. Svake godine se povećavaju sredstva u budžetu, tako da u ovoj godini beležimo povećanje za 5,5 odsto i budžet iznosi 334 miliona dinara i siguran sam da ćemo tim tempom i nastaviti. Pre pola go-dine smo zajedno sa našim prija-teljima iz Udruženja slepih i sla-bovidih Subotice, uspeli da obez-bedimo sredstva i da renoviramo njihove prostorijei takođe da iz budžeta grada finansiramo sport-ske aktivnosti članova udruže-nja. Siguran sam da ćemo uz po-moć Vlade Republike Srbije, od-nosno resornog ministarstva, na-staviti sa ovim akcijama.“ izjavio je Laban.

Predsednik Udruženja slepih i slabovidih Subotice Veso zahva-lio se ministru Đorđeviću na po-seti i pažnji koju je priklonio svim članovima Udruženja pritom ista-knuvši da je ova poseta nada da ih zajednica neće marginalizovati.

„Član sam Saveza slepih i sla-bovidih već 50 godina i ovo je prvi put u mojoj karijeri da je je-dan ministar došao u ovako malo udruženje, da nam posveti pa-žnju i da osetimo mi da više ni-smo na margini ovoga društva. „ istakao je Veso Avram, pred-sednik Udruženja slepih i slabovi-dih Subotice.

B. Nikolić

Hemijsko-tehnološkoj školi u Subotici donirano dvanaest kompjutera

Izvanredan poklon Rotarijanaca

Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević najavio postavljanje tabli na sve bitne institucije u gradu

Gradska kuća i pio fond dobijaju taktilne table

Bogdan Laban, Zoran Đorđević i Veso Avram


Pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš posetio je u utorak, 26. mar-ta, Osnovnu i Srednju školu "Žarko Zrenjanin", povo-dom završetka Projekta za-mene spoljne stolarije.

Dragana Vučković, di-

plomirani defektolog i direktor OISŠ "Žarko Zrenjanin" u Su-botici za naš list izjavila je, da je Projektom - zamene spoljne sto-larije Pokrajinskog Sekretarijata za obrazovanje, propise, Upravu i nacionalne manjine, taj objekat dobio višestruke benefite. Učeni-ci i zaposleni od sada borave, uče i rade u toj školi pod mnogo kva-litetnijim uslovima, koji su pre svega zaokruživanjem ovog Pro-jekta, postignuti u oblasti ener-getske efikasnosti.

- Posle 60 godina konačno su i u našoj Školi zamenjeni svi prozori koji su bili dotrajali. Za-hvaljujući Pokrajinskom sekre-tarijatu za obrazovanje uspe-li smo da zamenimo sve prozo-re, a to znači da smo energetsku efikasnost samog objekta uspeli da podignemo na zavidni nivo, kao i bezbednost naših učeni-ka. Olakšali smo samim tim

održavanje higijene i čistoće, i poboljšali uslove boravka i dece i zaposlenih - istkla je direktorka Škole, Dragana Vučković.

Direktorka je objasnila da je obnavljanje prozora u Školi išlo u 2 faze, a da su obe realizovane Projektom nadležnog Pokrajin-skog Sekreterijata.

- Javili smo se na Konkurs Pokrajinskog nadležnog Se-kreterijata, koji je bio raspi-san prošle godine, te su nam odobrena sredstva. Obe faze su

išle iste školske godine što nam je bilo veoma značajno. U pr-voj fazi smo uradili prozore na spratu zbog bezbednosti uče-nika, a ubrzo potom u avgu-stu prošle godine, kada nam je Pokrajina ponovo izašla u su-sret, obnovili smo prozore i u

prizemlju objekta. 2019. go-dine ušli smo u priču potpuno obnovljenih prozora, gde na-šoj sreći nije bilo kraja. Pod-setiću da su naši učenici 8. ra-zreda učestvovali i u izradi pla-kata i drugih radova povodom obeležavanja Dana energetske

efikasnosti - rekla je Vučković.Projektom - zamene spoljne

stolarije Pokrajinskog Sekretari-jata za obrazovanje, u OISŠ "Žar-ko Zrenjanin" nove prozore do-bilo je 26 učionica u kojima bo-ravi 170 dece.

A. Šiška

Značajan posao urađen je za-hvaljujući odličnoj saradnji sva tri nivoa vlasti ali i ažurnosti obrazovnih ustanova koje imaju spremne projekte.

„Moram istaći da subotičke škole uspešno apliciraju na naše konkurse i pošto su ti konkursi

za ovu godinu okončani, veru-jem da će se taj uspeh nastavi-ti. Sigurno je obrazovanje jed-na od najbitnijih oblasti u druš-tvenom životu, to su naša deca, naša budućnost, a Subotica kao obrazovni centar regiona uvek će imati podršku Pokrajine. I ove

godine iz budžeta Pokrajine naj-više sredstava odlazi na rekon-strukciju objekata obrazovnih ustanova za šta smo izdvojili 144 miliona dinara, dok smo više od 180 miliona dinara usmerili na sufinansiranje troškova prevoza srednjoškolaca.“ istakao je Mi-halj Njilaš, pokrajinski sekre-tar za obrazovanje

Gradonačelnik Subotice Bog-dan Laban, istakao je intezivnu saradnju grada sa pokrajinom i

republikom kao ključnu za po-kretanje novih projekata i broj-na ulaganja u subotički obrazov-ni sektor.

„Pored velikih kapitalnih in-vesticija koje su pokrenute sa mrtve tačke u zadnjih 3 godine, obnovili smo preko 12 osnovnih i srednjih škola, a najveće ulaga-nje ćemo ovih dana i realizova-ti, a u pitanju je Hemijsko-teh-nološka škola koju ćemo počet-kom aprila i zvanično otvoriti. U

ovu obrazovnu ustano-vu investirano je pre-ko 1,5 miliona evra, dok je u zadnjih tri godine samo u sektor obrazo-vanja uloženo oko 380 miliona dinara. Mi po-kušavamo na svaki na-čin da našim đacima i zaposlenima u obrazov-nom sektoru, omogući-mo sve uslove, i da bu-demo ponosni na rezul-tate koje postižu.“ re-kao je Laban.

Sredstvima Pokra-jine obnovljene su OŠ „Sveti Sava“, „Hunjadi Janoš“ u Čantaviru, Gi-mnazija „Deže Kosto-lanji“ kao i OISŠ „Žar-

ko Zrenjanin“. Do sada zahva-ljujući spomenutoj saradnji lo-kalne samouprave sa Pokraji-nom i Republikom, pored nave-denih obrazovnih institucija, re-konstruisane su i OŠ“ Sonja Ma-rinković“, OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, urađeno je mnogo na iz-gradnji sportske infrastrukture u mnogim školama, a završena je i velika investicija u srednju He-mijsko-tehnološku školu.

B. Nikolić

Pokrajinski sekretar Njilaš Mihalj posetio Osnovnu i Srednju školu Žarko Zrenjanin u Subotici

Škola zablistala novim sjajem

Saradnja sa resornim ministarstvom i pokrajinskim sekretarijatom plodonosna za Suboticu

pokrajina u obrazovanje subotice investirala 165 miliona dinara

U maju i senzorna soba

Novina koju će OISŠ "Žarko Zrenjanin" iz Subo-tice dobiti 15. maja, na Dan škole, je otvaranje senzor-ne sobe, rečeno je specijalno za naš list. Škola je do sada imala samo sobu za moto-rički razvoj, te će senzorna soba biti posebno značajna za učenike. Ono što Uprava Škole ima u planu u realiza-ciji u ovoj i narednoj godini su i otvaranje slane sobe i ugradnja lifta.

Dragana Vučković

U obnovu obrazovnih ustanova na te-

ritoriji Grada, u protekle tri godine,

Pokrajinski sekretarijat za obrazo-

vanje uložiolo je oko 165 miliona di-

nara, dok je ukupna vrednost inve-

sticija grada, pokrajine i republike

dostigla 380 miliona dinara. Tu in-

vesticijama u obrazovanje nije kraj,

jer su za ovu godinu već pripremljeni

projekti za rekonstrukciju OŠ „Mati-

ja Gubec“ u Tavankutu i srednje Teh-

ničke škole „Ivan Sarić“.

Bogdan Laban i Mihalj Njilaš

grad6 Broj 10929. mart 2019.

NOVE

ORDINACIJAZA KOŽNE I POLNE BOLESTI

SUBOTICA, Žarka Zrenjanina 2, tel: 024/554-264

Kolagen indukciona terapija (OŽILJCI, MELASMA, GUBITAK KOSE I DRUGO); Radiotalasi (BRADAVICE, KONDILOMI, CISTE, PROŠIRENE KAPILARE, EPILACIJA I DRUGO); Dermoskopija MLADEŽA I DRUGIH KOŽNIH PROMENA; Lečenje kožnih i polnih oboljenja

•Poslednjih nekoliko preduzeća, među kojima su i „Solid” i „29. Novembar”, po-nuđena su na prodaju od strane Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Poslednja preduzeća iz Subotice našla su se na

tržištu, a prodaju nudi Agencija za licenciranje ste-čajnih upravnika. „Solid je na aukciji bio u aprilu, a sada je oglašena je i početna cena od 59 miliona di-nara za prodaju fabrike u stečaju, Industrije mesa i konzervi „29 Novembar”, nekadašnjeg „Cartsva dobre hrane”, koje je izvozilo konzerve šunke i na-rezaka ne samo u čitavoj bivšoj Jugoslaviji, nego i u Evropi i na druge kontinente.

Imovina fabrike „29. Novembar” u stečaju obuhvata sedam objekata u Malim Pijacama i 58

hektara zemljišta, gde IMK ima pravo korišćenja.Javno nadmetanje je zakazano za 15. maj, a de-

pozit za kupovinu iznosi 23,6 miliona dinara.Prodaja na tenderu za ovu subotičku fabriku

oglašavana je tri puta, a poslednji uspešan tender je bio 2008. godine. Međutim Ugovor je već u junu te godine raskinut, jer kupac nije obezbedio ban-karsku garanciju.

Fabrika je otišla u stečaj naredne 2009. go-dine, a iz stečaja je ponuđena na prodaju 2010. godine. Tri prodaje iz stečaja nisu bile uspeš-ne. Nakon toga ponuđeni su delovi imovine fa-brike na prodaju, pa je sada u ponudi preosta-li deo fabrike, iz kojeg potraživanja imaju i biv-ši zaposleni.

N.H.K.

Agencije za licenciranje stečajnih upravnika ponudila na prodaju subotičku fabriku u stečaju

Prodaja „29 Novembra”, početna cena 59 miliona dinara

U petak, 22. mar-

ta, predstavni-

ci Fondacije „Ana

i Vlade Divac“ po-

setili su Geronto-

loški klub „Baj-

nat“, gde su pred-

stavili dva istraži-

vanja, istraživa-

nje o davanjima

dijaspore i istraži-

vanje o stavovima

javnog mnjenja o

filantropiji. Istra-

živanja su realizo-

vana u okviru Pro-

jekta za unapređe-

nje okvira za da-

vanje koji finansi-

ra USAID, Američ-

ka agencija za me-

đunarodni razvoj,

a sprovodi Koali-

cija za dobročin-

stvo koju predvo-

di Fondacija „Ana

i Vlade Divac“.

Sam projekat imao je tri cilja. Prvi cilj je bio razvoj multisek-torskog partnerstva i razvoj fi-lantropske infrastrukture, dru-gi unapređenje zakonodavnog okvira kako bi podsticali dava-nja u našem društvu i uticali na razvoj društva, a treći promo-cija dobročinstva i razvoj kul-ture davanja u Srbiji. Istraži-vanja su sprovedena u posled-njem kvartalu prošle godine, a obuhvatile su ispitanike iz pre-ko 83 zemlje kada je u pitanju dijaspora, gde je preko pet hi-ljada ljudi učestvovalo u istra-živanju, dok je u Srbiji učestvo-valo preko hiljadu ljudi.

- Ono što smo primetili je da se razlozi zbog čega bi donirali ljudi iz dijaspore i naše zemlje poklapaju i to je uglavnom u zdravstvo, smanjenje siromaš-tva i obrazovanje. Ono što nas je iznenadilo u istraživanjima je da pojedinci ne prepozna-ju dovoljno doprinos kompa-nija. Oni pre svega vide dona-cije koje dolaze od individual-nih donatora, a kompanije ne

prepoznaju značaj pojedinca kao donatora, tako da je to jed-na tema kojom ćemo se svaka-ko baviti. Interesantno je ista-knuti da je petina naših ljudi iz dijaspore u prethodnih 12 me-seci donirala za neko opšte do-bro u Srbiji i da je 66 odsto sta-novnika Srbije učinilo nešto za opšte dobro u našoj zemlji – istakao je Željko Mitkovski, koordinator projekta u Fonda-ciji „Ana i Vlade Divac“.

Ljudi iz dijaspore smatra-ju da naša zemlja treba da radi na poreskim olakšicama kako bi bili motivisani da donira-ju više, takođe, da im se medi-ji više obraćaju, s obzirom na to da nemaju dovoljno infor-macija o onome šta se u Srbi-ji dešava.

- Percepcija građana o do-bročinstvu i stvarno stanje na terenu se zapravo potpuno ra-zlikuje, jer građani prvenstve-no vide kao glavne dobročini-telje istaknute pojedince, ali kada pogledamo stvarno stanje na terenu istaknuti pojedinci

najmanje učestvuju u donira-nju za opšte dobro. Građani ne vide uopšte kompanije koje učestvuju u radu za opšte do-bro, a istina je sasvim drugači-ja. Kompanije doniraju 40 od-sto od svih donacija, tako da su kompanije i korporativni sek-tor najveći donatori u Srbiji – rekao je Miloš Janković, me-nadžer komunikacija u Fonda-ciji „Catalyst Balkans“.

Prema rečima dr Nenada Ivaniševića, direktora Geron-tološkog centra, sa đacima Po-litehničke škole učestvovali su u ovom projektu. On je pozvao Fondaciju „Ana i Vlade Di-vac“ kao i ostale da im se i ubu-duće pridruže u svim njihovim aktivnostima jer je to najbolji

put da prenesu znanje koji sta-ri imaju, a sa druge strane i da mladost razume šta su potrebe starih ljudi.

- Filantropija u Gerontološ-kom centru je izuzetno vidljiva jer mi brinemo o tim ljudima. Stari ljudi imaju u sebi usađe-nu filantropiju i smatram da je ovaj projekat veoma važan da bismo taj osećaj za dobročin-stvo i čovekoljublje preneli na mlađe generacije, kojima je to sigurno urođeno pošto mi živi-mo na ovim prostorima , a do-bro je poznato da ljudi na ovim prostorima odlično razumeju druge ljude i mislim da ovakvi projekti mogu doprineti da se još bolje razumemo - naglasio je Ivanišević. J. Tonković

Imenovanje novog direktora „Toplane”

Gradsko veće usvojilo je odluku kojom predlaže Skupštini Grada, da novi direkltor JKP „Subotička toplana” bude Predrag Bobić, dosadašnji izvršni direktor u tom preduzeću. Skupština Grada, koja je i osnivač preduzeća, usvajaće odluku o imenova-nju Bobića na prvoj predstojećoj sednici.

Javni konkurs za izbor direktora „Toplane” Skupština je ras-pisala još 26. septembra, prošle godine, a na konkurs su se prija-vila tri kandidata. Konkursnu dokumentaciju su predali aktuel-ni direktor preduzeća Dervo Ahmetović, aktuelni izvršni direktor Predrag Bobić i nekadašnji direktor Pero Rikić.

Komisija je zaključila, da na osnovu rangiranja liste, najviše bodova je dobio diplomirani ekonomista Predrag Bobić, navodi se u obrazloženju odluke Gradskog veća, koju će usvajati Skup-ština. N.H.K.

Predstavnici Fondacije „Ana i Vlade Divac“ posetili Gerontološki klub „Bajnat“ u Subotici

projekat od velikog značaja


U Subotici osvanule nalepnice protiv islamskih vernika, akt osudio Mešihat

islamske zajednice

Laban: Mržnji nema mesta u Subotici,

zajedništvo je naša vrednost!

•Na dva objekta u centru Subotice, tokom vikenda osva-

nule su nalepnice protiv pripadnika islamske veroispove-sti. Gradonačelnik Bogdan Laban najoštrije je osudio is-poljeni akt mržnje, a osudu je uputio saopštenjem i Meši-hat islamske zajednice!

Dva objekta u Subotici osvanula su tokom vikenda sa zalepljenim nalepnicama, na spoljne zidove i stakla, a na nalepnicama je crvenim krugom označen, pa precrtan, minaret džamije i polumesec.

Subotička policija je uklonila odmah nakon prijave nalepni-ce, a intenzivno se radi na pronalasku počinilaca i rasvetljavanju slučaja.

Nalepnice su kako je rečeno, uočili policijski službenici, na dva objekta u centru Subotice, u ulici Matka Vukovića. Više javno tuži-laštvo Subotice je navelo, da nema elemenata krivičnog dela, a po-licija intenzivno traga za počiniocima. Konstatovano je i da za nale-pnice nisu odgovorni vlasnici objekata, na koje su zalepljene, sa spo-ljašnje strane.

Mešihat islamske zajednice u Srbiji osudio je pojavu nalepni-ca protiv građana islamske veroispovesti, a najoštriju osudu takvog akta mržnje, uputio je i gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, koji je poručio, da je zajedništvo najveća vrednost Subotice, kao i njen mul-tikulturalni život sa preko 20 nacija.

„Za Suboticu i Srbiju ovo je nedopustiv akt mržnje, koji ugrožava Ustavne slobode, poredak i dobre komšijske odnose subotičkih građana, pa od policije očekujemo da što pre nađe počinioce. Kao gradonačelnik Subotice, protivim se i uvek ću se protiviti svakom obliku netrpeljivosti i mržnje. Više od 20 nacija složno živi u Suboti-ci, a mi različitost vidimo kao prednost i zajedništvo nam je najveća vrednost. Netrpeljivosti i mržnji nema mesta u Subotici, te se počini-oci što pre moraju naći”, poručio je Laban.

Mešihata je osudio počinioce, koji su nalepili na objekte precrta-ne ilustracije džamije.

„Subotica je multikonfesionalan grad, a čin sa nalepnicama na kojima je precrtana džamija je jasna poruka muslimanima tog me-sta, da je Muhadžer džamija u Subotici nepoželjna, kao jedini takav islamski verski objekat,kao i pripadnici te verske zajednice. Do sada nije bilo takvih pojava, jer su vernici islama imali dobar suživot sa 25 različitih nacionalnih zajednica u Subotici”, navodi se u saopšte-nju Mešihata.

Izražena je i zabrinutost, zbog povlačenja obezbeđenja ispred džamije, nakon što je 2014. godine pokušano paljenje tog verskog objekta.

„To je zabrinulo muslimane u Subotici, pa stoga očekujemo da se što pre pronađu vinovnici, koji su lepili nalepnice precrtanih ilustra-cija džamije na subotičkim objektima i da se privedu pravdi”, saop-šteno je iz Mešihata islamske zajednice.

Subotičani osuđuju pojavu nalepnica na objektima, sa precrtanom džamijom, a na društvenim mrežama su se oglasili stavom, koji saže-to glasi, da građani Subotice uvažavaju multikulturalnost, a ne naci-onalne ispade, nazivajući ih primitivnim i žalosnim provokacijama u gradu, gde su sve nacije dobrodošle.

N.H.K.

Saopštenje GrO Demokratske stranke

Gradski odbor Demokratske stranke najoštrije osuđuje pojavu nalepnica na radnjama u ulici Mat-

ka Vukovića na kojima je ilustracija precrtane džamije. Subotica je sredina u kojoj se ne sme tolerisati ovakav vandalski i anticivilizacijski čin.Decenijama smo kao grad odolevali svakoj šovinističkoj histeriji, iako je uvek bilo pojedinaca u

svim narodima koji su svoju perspektivu tražili u raspirivanju mržnje prema svemu što je u nacional-nom ili religijskom smislu drugačije.

Obaveza je Subotičana da i ovom prilikom jasno pokažu da ne podržavaju sejanje podela i mržnje u našem gradu.

Zato očekujemo od nadležnih organa da u najkraćem roku pronađu počinioca ili počinioce ovog dela kako bi se smirila razumljiva uznemirenost pripadnika islamske verske zajednice u našem gradu.

Skladan odnos svih konfesija i naroda je temeljna vrednost ovog grada i obaveza je svih građana i političkih aktera da temelj kuće u kojoj živimo sačuvamo.

Informativna služba GrO DS Subotica

Javno komunalno preduzeće

„Čistoća i zelenilo“ od 25. mar-

ta, započelo je sprovođenje pla-

na Prolećne akcije odvoženja

kabastog otpada iz domaćin-

stava sa teritorije Grada Su-

botice za 2019. godinu. Ona

će trajati do 20. juna u sklopu

prolećnog komunalnog uređe-

nja gradskih i vangradskih me-

snih zajednica.

Prema utvrđenom rasporedu, postavljaju se kontejneri zapremine pet kubnih metara za saku-pljanje čvrstog, kabastog otpada, koji ne spada u kućno smeće, do 8 časova ujutro, a prazne se iz-među 13 i 15 i 18 i 20 časova. Stručni nadzor nad

realizacijom ovog plana sprovodi Služba za inspek-cijsko-nadzorne poslove Gradske uprave Subotica i Sekretarijata za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj

Krenulo se od vangradskih mesnih zajednica, Čantavira, Bačkog Dušanova, Višnjevca i Đurđi-na, a u ponedeljak i utorak, 1. i 2. aprila, na redu će biti Stari Žednik. Kontejneri će biti postavljeni na uglovima Beogradskog puta i ulice Rade Konča-ra, Beogradskog puta i Zmaj Jovine, Čantavirskog puta i Zmaj Jovine, ulica Vladimira Nazora i Ivana Milutinovića i Vladimira Nazora i Vase Pelagića.

U sredu i četvrtak, 3. i 4. aprila, kontejneri će biti u naselju Novi Žednik. Lokacije su predviđe-ne na uglu Filipa Kljajića i Matka Vukovića, Fili-pa Kljajića i Radoja Vujoševića, početku ulice An-tala Kiša, uglu Bose Milićević i Vojvođanske, Ilije Lubarde i Nikole Tesle i na kraju Bačvanske ulice (livada).

Na kraju prve aprilske sedmice, dva dana, u pe-tak i subotu, 5. i 6. aprila, akcija se seli na Kelebiju. Mesta za postavljanje kontejnera biće na uglu ulice Ferenca Kiša i Glavnog puta, na uglu Livadske uli-ce i Glavnog puta, u dvorištu Doma mesne zajedni-ce i u ulici Veljka Vlahovića, kod škole.

Od 8. do 12. aprila čvrsti kabasti otpad odnosiće se iz Ljutova, Šupljaka, Male Bosne i Hajdukova.

M.Radojčin

Stari Žednik, Novi Žednik, Kelebija

prolećna akcija odvoženja kabastog otpada

NOVEdruštvo8 Broj 10929. mart 2019.

Povodom Svetskog dana vode, u petak 22. aprila, odr-žana je zajednička press kon-ferencija Skupštine grada Su-botice, JKP „Vodovod i kana-lizacija“, JP „Palić – Ludaš“ i „Park Palić d.o.o“, sa ci-ljem da se subotička javnost detaljnije upozna sa svim te-mama koje se tiču vode u na-šem gradu.

Svakako najznačajniji proje-kat koji će uskoro ugledati svetlost dana jeste projekat nemačke Kfw banke, koji za cilj ima očuvanje bi-odiverziteta i poboljšanje kvalite-ta vode u jezerima Palić i Ludaš. Projekat predviđa izgradnju ka-nalizacione mreže i crpne stanice, poboljšanje rada prečistača, uspo-stavljanje zaštitnog pojasa oko je-zera sa osmatračnicom, pešačkom i biciklističkom stazom i izlov ribe. Od navedenih mera, tri su već pri-menjene, dok se za poboljšanje rada prečistača čeka izveštaj ne-zavnisnog stručnjaka koji trenut-no vrši dodatne analize.

- Tri mere koje su dobile zele-no svetlo od strane Kfw banke i re-sornog ministarstva su: proširenje kanalizacione mreže naselja Palić, biomanipulacija i izgradnja zaštit-nog pojasa. Ove tri mere su krenu-le u implementaciju. Tender za ka-nalizaciju je raspisan, angažovani

su stručnjaci koji će vršiti bioma-nipulaciju a stručni konsultant ima zadatak da kreira projekat zaštit-nog pojasa i izradi projektno teh-ničku dokumentaciju za izgradnju pešako-biciklističke staze.- rekao je Ervin Molnar, rukovodilac je-dinice za upravljanje projektom

Posao selektivnog izlova ribe biće započet već naredne sedmice i za to je angažovana ista ekipa iz Nemačke, koja je i 2016. godine iz vode jezera Palić izlovila 17 tona babuške.

- Sledeće nedelje započećemo selektivni izlov ribe sa ekipom iz Nemačke koja je to već ovde radi-la a njima će se priključiti i pred-stavnici jedne firme koju je odre-dila Kfw banka za dodatne poslo-ve. Selektivni izlov biće vršen na

žčetvrtom sektoru jezera Palić, a prilikom izlova, riba će biti selek-tovana, što znači da ćemo sve au-tothone vrste vratiti u vodu.- izja-vio je Tamaš Vinko, JKP „Palić – Ludaš“

Značaj i očekivani efekti zašti-te biodiverziteta i poboljšanja kva-liteta vode jezera Palić i Ludaš izu-zetno su važni svakom stanovniku Subotice ali i razvoju grada. Stoga je predstojeće otvaranje poglav-lja 27 u pregovorima sa Evrop-skom unijom, koje se tiče zaštite životne sredine od ključnog zna-čaja, i smatra se najskupljim i naj-kompleksnijim. Kako bi zadovo-ljili standarde EU koji se odno-se na vodu, neophodno je investi-rati oko 6 milijardi evra u siste-me za otpadne vode, vodu za piće

i nitratnu direktivu. Kada se u ob-zir uzme da se u Srbiji prečišćava svega 5 odsto otpadnih voda, a 81 odsto stanovništva ima vodosnab-devanje, svesni smo koliki je po-sao pred nama. Subotica je među vodećim gradovima u Srbiji po pi-tanju odnosa prema vodi, jer ot-padnu vodu prečišćavaju, a pijaću prerađuju. Kako bi zadovoljili sve standarde EU koji nam se bliže, naš grad u ovaj sektor treba da in-vestira još oko 190 miliona evra.

- Na godišnjen nivou subo-tički Vodovod za investicije ima na raspolaganju oko 600 hilja-da evra, što znači da bi nam tre-balo 316 godina da sve ove proble-me rešimo bez tuđih sredstava. U

tom svetlu, treba da cenimo dosa-dašnji doprinos građana po pita-nju plaćanja korišćenja komunal-nih usluga, kao i pronalaženje do-datnih sredstava za investiranje koje realizujemo zajedničkim sna-gama sa lokalnom samoupravom i pokrajinom. Tu imamo i donacije poput ove koju su nam obezbedi-le Nemačka i Kfw banka.- istakao je Đerđ Šugar, direktor JKP „Vo-dovod i kanalizacija“.

Projekat koji ima za cilj čistija jezera vredan je 6,5 miliona evra i u potpunosti ga finansira Nemač-ka razvojna banka. Zvanično je po-čeo 10. septembra 2018. godine, i prema ugovoru trebalo bi da traje 36 meseci. B. Nikolić

Subotičani koji ni posle četiri i po decenije ne za-boravljaju svoj dobri, stari tramvaj, okupiće se pored njegovih kola, u ulici Mat-ka Vukovića, u utorak, 2. aprila, u 10 sati prepodne, u nadi da će odnekud čuti dobro poznati zvuk zvona, koji je najavljivao njegov dolazak! Pozivaju sve koji žele da obeleže tužni jubilej i sete se 2. aprila 1974. godi-ne, kada je tramvaj krenuo na poslednju vožnju, da dođu i uveličaju taj skup.

Kako je i zašto tramvaj otišao u nezaborav, postoje razne verzije i varijante, ali ostaje činjenica da je njegovim ukidanjem nestao ne samo jedan vid racionalnog i efi-kasnog gradskog prevoza, nego i obeležje i prepoznatljivi simbol Subotice tokom mnogo decenija.

Naš grad je imao električni tramvaj još od 7. septembra 1897. godine, kada je krenuo na prvu vožnju, u vreme kada su tramvaj u

Beogradu još vukli konji, a Novi Sad je tramvaj dobio tek 1915. go-dine! Kasnije, i u staroj i u no-voj Jugoslaviji, malo je grado-va moglo da se pohvali takvim prevozom.

U vreme kada se već naslući-vala prva velika naftna i energet-ska kriza, 1974. godine, subotič-ki tramvaj – i vozila ali i postoje-nja, zahtevali su ozbiljan remont i ulaganja, ali je, mimo volje Su-botičana, pala odluka da se ona usmere u kupovinu autobusa i da se tramvaju zapečati sudbi-na. Vrlo brzo se pokazalo da je to bilo pogrešno i sa ekološke i sa fi-nansijske tačke gledišta, ali je već bilo kasno.

Nade Subotičana da će dožive-ti da ponovo imaju tramvaj tinja-ju i danas, ali su svedene praktič-no na „nemoguću misiju“ u prvim godinama 21. veka, kada je takva alternativa – makar i neformalno – još jednom razmatrana i kada su stručnjaci koji su konsultova-ni rekli da bi ogromna investicija za naše prilike bila neisplativa, s obzirom da je za rentabilno funk-cionisanje tramvaja potrebno da grad ima bar 300.000 stanovni-ka! (Jedino nisu objasnili kako to da tramvaj imaju u svetu i manji gradovi od toga broja!?)

Čekanje se, ipak, nastavlja, a tramvaj ne zaboravlja.

M.Radojčin

Subotica će uskoro imati najbolji temelj za implementaciju evropskih standarda

Investicija u subotičke vode

Sećanje na subotički tramvaj

Čekamo ga već

45 godina!

NOVE društvo 9Broj 10929. mart 2019.

Poljoprivrednici imaju još sve-ga nedelju dana za preregistraciju i zamenu starih tablica na trakto-rima, kombajnima, prikolicama i radnim mašinama. Na ovo ih pri-morava Zakon o bezbednosti sa-obraćaja koji je stupio na snagu 3.aprila prošle godine i predvideo rok od godinu dana za ovu prere-gistraciju. Ako se do idućeg četvrt-ka zelene tablice sa petokrakom ne zamene novim,traktori i priključ-ne mašine biće neregistrovane i neće moći više da se koriste u sao-braćaju. Ništa to ne bi bilo strašno da 60 odsto traktora koje posedu-ju subotički poljoprivrednici nisu u proseku stari preko 35 godina i svi oni će zbog brojnih neisprav-nosti ostati neregistrovani.

-Kakvi su nam traktori, takva nam je i poljoprivreda,- kaže Sr-đan Sedlak, ratar iz Ljutova. Dr-žava me, zamislite tera da ovaj moj traktor IMT proizveden 1960.go-dine uskladim sa sadašnjim pro-pisima Evropske unije. Što nam prvo nisu obezbedili uslove da na-bavimo traktore novije generaci-je pa tek onda da su usvajali nove propise o preregistraciji i bez-bednosti saobraćaja? Ovaj trak-tor, negde u Kovinu pre 50 godi-na kupio je moj dida i nema šanse da ga mogu registrovati po novim propisima. On je ispravan, ali smo zagubili sve papire koje smo ima-li za traktor. Zamislite, da bih ga registrovao moram za njega imati orginalnu fakturu o kupovini. Ne pomišljam ni da odem na tehnič-ki pregled, jer znam da neće pro-ći “kanal“ i zašto bih bacao pare za registraciju. Sa ovim trakto-rom naše imanje obrađivao je moj dida, otac a obrađivaću i ja. Vo-ziću letnjim putevima da uzorem svoje njive i nadam se da me atar-skim putevima neće „vijati“ sao-braćajna policija“.

Od pre skoro trideset godi-na (1989) za traktore i priključne mašine izdavale su se trajne re-gistracije sa obavezom tehničkog

pregleda jednom godišnje. Kako nije postojala kazna za one koji nisu imali papir o ispravnosti vo-

zila, više to niko nije ni radio pa su traktori i poljoprivredne mašine skoro tri decenije u velikom krugu zaobilazile servise za tehnički pre-gled. Čak i za one traktore, kada se menjao vlasnik, potvrda o tehnič-koj ispravnosti se izdavala samo fiktivno i ništa se nije kontrolisalo. Vlasnicima novih i dobrih trakto-ra, kombajni i drugih priključnih mašina, registracija vozila po no-vim pravilima neće ni danas biti neki veliki problem, ali će ove iz-mene ozbiljno pogoditi male po-ljoprivredne proizvođače.

- Ko je donosio ove nove propi-se izgleda nikada nije vozio ili ula-zio u kabinu traktora,- kaže Laj-čo Stantić. Imam traktor „Fre-guson“ iz 1965. godine i teškom mukom sam ga registrovao. Trak-tor se za ovih 55 godina, što je nor-malno, često kvario, nije bilo orgi-nalnih rezervnih delova, jer više nema ove fabrike, pa smo rezervne

delove kupovali po buvljacima i tako „kr-pili“ svoja vozila. Kad sam došao na teh-nički, ljudi kažu, Laj-čo ovaj deo traktora ti nije orginal. Pa kako i da bude, kad orgina-la nema. Nekako sam uspeo da registrujem ovaj moj „krš“ a onda su iskrsli novi proble-mi. Na prvoj registra-ciji (1965) ništa u sao-braćajnu dozvolu nije tačno uneto, pa sam morao da vadim novu. Čujem da iste proble-me imaju i mnogi se-ljaci koji voze ovakve stare traktore. Svi oni moraju da prave nove saobraćajne dozvole, jer stare ne sadrže sve potrebne podatke koji

se traže po novim pravilima. Ovi propisi nam maksimalno uzimaju živce i novac i umesto da smo na njivi da sejemo i oremo, mi gubi-mo vreme na tehničkom pregledu

i po kancelarijama MUP-a za re-gistraciju vozila. Teža mi je ove godine registracija nego oranje i setva“.

Tome Vojnić Mijatov iz Do-njeg Tavankuta od dva traktora,j edan je uspeo da registruje a za drugi strahuje.

-Dosta delova na ovom neregi-strovanom traktoru nije orginal-no,- kaže Vojnić Mijatov. A kako i da bude, kad smo traktor IMT ku-pili pre 45 godina i „krpili“ ga de-lovima koje smo nalazili po buv-ljacima. Orginalni delovi se više ne mogu nigde ni kupiti a na teh-ničkom pregledu traže orginalnu svetlosnu signalnu opremu, ka-tadioptere i žuto rotaciono sve-tlo. Ima ovde, kaže Vojnić Mijatov još jedan problem karakterističan za Tavankut. Mnogi voćari kada su nabavili traktore razmontira-li su sa njih kabine, kako im ne bi smetala u voćnjaku. Te kabine su od dugog stajanja propale, neke

otišle i u otpad a sada ih na tehnič-kom pregledu traže, jer sve mora biti u orginalu kao kad je traktor kupljen. Da bi se bar koliko toli-ko slična kabina napravila, obave-zan je atest od Auto moto saveza, a samo atest za vučnu kuku košta 25.000 dinara. Imam jednog po-

znanika koji radi na tehničkom pregle-du ovde u Auto kući „Alfi“ pa ću ga pozva-ti da mi ovde u dvo-rištu pregleda moj traktor i posavetu-je me, šta da radim. Ima li šanse da ga registrujem“.

Prema nekim po-dacima u Subotici je do sada svega 10 od-sto vlasnika uspe-lo da registruje sta-re traktore i priključ-ne mašine po novim pravilima.

- Kao i za auto-mobile, traktori na tehničkom pregledu moraju da se fotogra-fišu i do detalja pre-

gledaju na posebnom poligonu koji je pro-

pisan pravilnikom,-kaže Robert Manga, radnik na tehničkom pregledu u Auto kući „Alfa“. Da bi se traktor, kombajn ili neka dru-ga priključna mašina registrova-la mora da ispuni određene zahte-ve. Prvo mora imati ispravan koči-oni sistem i sva četiri pneumatika. Kod nas na tehnički pregled dovo-ze traktore koji imju gume od četi-ri proizvođača a mora da bude je-dan. Neophodno je da na vozilima bude orginalna svetlosno-signal-na oprema: oborena poziciona i stop svetla, katadioptere, isprav-ne žmigavce i mora imati žuto ro-taciono svetlo i protivpožarnu za-štitu“ M.Mitrić

Novi propisi o zameni tablica na traktorima stvorili muke poljoprivrednicima

registracija teža od setve

„Krševi“ na njivama

Popisom agrara iz 2012. godine, utvrđeno je da gaz-dinstva u Srbiji posedu-ju 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je tada bila stara blizu 30 go-dina. Svakako da je ovaj „krš“ od traktora i kom-bajna teško pripremiti za preregistraciju,zamena sta-rih novim tablicama pa će mnogi traktori i kombajni ostati bez registracije.

Ako do sledećeg čevrtka poljoprivredni-

ci stare tablice na traktorima i kombajni-

ma ne zamene novim, po novim propisima

neće moći da se uključe u saobraćaj. U Ta-

vankutu i Ljutovu preko 60 odsto trakto-

ra su stari u proseku od 40 godina i teško

mogu proći na tehničkom pregledu za novu

registraciju. Jedan od problema su i stare

saobraćajne dozvole koje se moraju menja-

ti jer ne sadrže sve potrebne podatke po no-

vim propisima. Ovo je sve novi namet na

ratare, jer za kompletnu registraciju trak-

tora treba platiti skoro 10.000 dinara.

Slađan Sedlak

Tome Vojnić Mijatov

Robert Manga

zdravstvo10 Broj 10929. mart 2019.

NOVE

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE • SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJEMilena Gavrilović, dr stomatologije

Gingivitis Gingivitis je zapalje-

nje desni koje se karakteri-še njihovim crvenilom i oto-kom, često uz bolnu osetlji-vost. Česta pojava je i krva-renje desni prilikom pranja zuba ili na najmanju iritaci-ju. Ove manifestacije mogu biti promenljivog intenzi-teta ali uglavnom je moguć oporavak desni i izlečenje, osim u slučaju čestih ponav-ljanja kada vremenom dola-zi do trajnog oštećenja de-sni i ostalih potpornih tki-va zuba.

Za glavni uzrok gingiviti-sa smatra se dentalni plak, tj. meke naslage na zubima koje često nisu vidljive golim okom, ali su prisutne kod ljudi koji ne peru zube ili ih peru nepravilno i neredov-no. Ove naslage su pune bakterija koje se vremenom razmnožavaju sve više i deluju u prostoru između desni i zuba i dovode do upale ru-bova desni koja kasnije zahvata sve veću površinu.

Od velikog značaja u prevenciji ovog oboljenja, kao i u njegovom zaustavljanju u početnoj fazi, je motivacija pacijenata za pravilno i redovno održavanje oralne higijene četkicom i pastom za zube. Naj-bolji efekat ima očiglednost – prebojavanje nevidljivih naslaga uz pomoć tabletica za identifikaciju dentalnog plaka, a zatim i njego-vo uklanjanje u stomatološkoj ordinaciji. Na taj način svaki pacijent stiče uvid u efikasnost svoje tehnike pranja zuba. Naravno, kao prva pomoć kod gingivitisa dobro dođu i razni gelovi koji smiruju znako-ve upale, ali bez usvajanja prethodno pomenutih dobrih navika, du-goročni rezultat nije moguć.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

Preslica Preslica raste na

vlažnim,podvodnim liva-dama i ritovima. Biljka svojim izgledom podseća na mali bor ili jelku, viso-ka je oko 40 cm. Za razli-ku od drugih sličnijih vr-sta rastavica, koji su otrov-ni, i ne upotrebljavaju se u medicini i čiji su listići vo-doravni ili više, poljski ra-stavić ima listiće vrhom nagore okrenute. Bere se preko celog leta.Preslica predstavlja biljku za koju je poznato da sadrži naj-vece količine silicijumo-ve kiseline u biljnom sve-tu. Osim toga ima dosta saponina, raznih minera-la a posebno soli kalijuma kao i C vitamina. Preslica je pre svega dobar diuretik. Pojačanom eliminacijom toksina, štetnih metabolita, slobodnih radikala, preslica ostvaruje niz bitnih dej-stava i olakšavanja tegoba kod brojnih bolesti i patoloških stanja. Pojačana razmena materija je veoma korisna kod reumatskih bole-sti i gihta, gde se eliminiše višak mokraćne kiseline, čije taloženje u zglobove dovodi do bolnih epizoda i oticanja. Tu preslica ispoljava posebno važne efekte na vezivno i kolagena tkiva. Pojačan protok tečnosti kroz bubrege i urinarni trakt , dovode do olakšavanja tego-ba od strane mokraćnog sistema. Preslica eliminiše toksine, olak-šava zdraviju razmenu materija a bubrezima značajno godi i znat-na količina kalijumovih soli. Omogućuje eliminaciju peska, taloga iz bubrega, korisna je i kod tegoba vezanih i za prisutstvo kamena u njima. Preslica olakšava i bolne krize, ublažava upalu bešike, hro-nične tegobe prehlade urinarnog sistema. Zbog bogatstva minera-la ona jača mnoga tkiva, zglobove, kosti, krvne sudove, vezivna tki-va, dlaku, nokte kožu, kosu. Uz nju se smanjuju i usporavaju dege-nerativni procesi, usporava starenje i razvoj arterioskleroze i sve-opšte senilnosti. Ubrzava oporavak tkiva kod povreda, olakšava za-rastanje fraktura.

Nedostatak defektološkog kadra u speci-jalnim i masov-nim školama, osnovni je pro-blem kada je u pitanju inklu-zivno obrazo-vanje, poruka je sa 14. Među-narodne struč-no-naučne kon-ferencije “Po-stojeći izazo-vi u specijal-noj edukaciji i rehabilitaciji”, koja je održana na Otvorenom univerzitetu u Subotici.

"Postojeći izazovi u specijalnoj

edukaciji i rehabilitaciji" bio je naziv 14. Međunarodno stručno-naučne konferencije održane u Subotici, na Otvorenom univer-zitetu. Društvo defektologa Vo-jvodine organizovalo je Konfe-renciju na kojoj su učestvovali stručnjaci iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Subotice, s ciljem razmene iskustava i prezento-vanja primera dobre prakse.

Manjak defektologa, problem

Konferencija “Postojeći izazo-vi u specijalnoj edukaciji i reha-bilitaciji" okupila je eminentne stručnjake iz države i regiona koji se bave naučnim i praktičnim ra-dom na polju specijalne edukaci-je i rehabilitacije, te defektologi-je i logopedije.

Škole za decu sa smetnja-ma u razvoju susreću se sa man-jkom defektološkog kadra i ne-dovoljnom opremljenošću kada je u pitanju asistivna tehnolo-gija, istakli su defektolozi na Međunarodnoj stručno-naučnoj konferenciji “Postojeći izazovi u specijalnoj edukaciji i rehabili-taciji” .

Školama, kako su poručili defektolozi, generalno nedos-taju stručnjaci, pa se učitelji suočavaju sa manjkom znanja i kompetencija. Međutim, kroz stručna izlaganja predstavljeni su i primeri dobre prakse u Srbi-ji, regionu, ali i u Subotici.

Primeri dobre prakse u Srbiji

- Udruženje "ZaJedno" pokre-nulo je Radni centar za proi-zvodnju briketa i peleta za lica koja ni pod opštim ni pod pose-bnim uslovima ne mogu da se

zaposle, a u okviru Unicef-ovog projekta, deca sa smetnjama u razvoju uključena su u sportske aktivnosti sa vršnjacima. Poka-zalo se da inkluzija, odnos-no uključivanje ne mora uvek da ide kroz obrazovanje, već da se ona može dešavati na i drugim poljima, a primer je Udruženje "ZaJedno" koje je us-pelo da otvori jedan radni cen-tar prilagođen sposobnostima i potrebama odraslih osoba sa invaliditetom - rekla je Vesna Gavrić, defektolog u Udruženju "ZaJedno".

Ipak, prisutni su i svakodnev-ni problemi, s kojima se susreću osobe sa smetnjama u razvo-ju, i sve su brojniji, upozoravaju stručnjaci.

- Sve škole se susreću s man-jkom defektološkog kadra i s ne-dovoljnom opremljenošću, kada je u pitanju asistivna tehnolo-gija. Kada su u pitanju deca s smetnjama u razvoju, koja idu u tipične, masovne škole, pro-blemi su takođe nedostatak defektološke podrške - pojasnila je Gavrić, ističući da je stimula-cija ranog razvoja osnov za svaki

dalji napredak.Hrvatska se opredelila za

inkluzivno obrazovanje i preuze-la evropsku praksu u obrazovan-ju dece sa smetnjama i podršci osobama sa invaliditetom. Na učiteljskim fakultetima uvedeni su kursevi koji se bave tom pro-blematikom, a otvaraju se i cen-tri za podršku.

- To su centri koji nisu isključivo usmereni ka obra-zovanju i rehabilitaciji, već i podršci, individualnom usme-ravanju, delu koji će specijalne škole pretvoriti u centre podrške u redovnim školama, kako bi sve škole koje deluju na nekom području mogle da zatraže i obrate se nekome za pomoć - rekao je Zlatko Bukvić, pred-sednik Saveza edukacijskih reha-bilitatora Hrvatske.

Inkluzivno obrazovanje, soci-jalna inkluzija, razmena iskus-tava u radu, upoređivanje stan-ja u regionu, samo su neke su od tema, o kojima je na Konferenci-ji bilo reči.

- Osim usmenih izlaganja, imali smo tri plenarna izlaga-nja naših kolega iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i nas, a po-tom izlaganja prijavljenih uče-snika koja se odvijaju kroz sesi-je, da bi pri kraju dana imali je-dan okrugli sto koji će se bavi-ti inkluzivnim obrazovanjem i položajem defektologa u ovom procesu - tvrdi Mirela Šćepa-nović, predsednica Društva de-fektologa Vojvodine.

Konferenciju pod nazivom “Postojeći izazovi u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji” orga-nizovali su Društvo defektologa Vojvodine, Školski centar sa do-mom učenika “Dositej Obrado-vić”, Savez edukacijskih rehabi-litatora Hrvatske i Udruženje za kreativni razvoj dece i mladih iz BiH.

A. Šiška

Nedostaju i programi rane

intervencije

Nedostatak programa za ranu intervenciju i stimu-laciju ranog razvoja, tako-đe je veliki problem osoba sa smetnjama, jedna je od po-ruka defektologa sa Konfe-rencije u Subotici. Dat je do-bar primer susedne Hrvat-ske, koja se opredelila za in-kluzivno obrazovanje i pre-uzela evropsku praksu u obrazovanju dece sa smet-njama, i podršci osobama sa invaliditetom.

Defektolozi među kojima i stručni radnici iz Udruženja ZaJedno iz Subotice održali stručni skup

poboljšati inkluziju i položaj defektologa

NOVE društvo 11Broj 10929. mart 2019.

U holu hotela “Galleria” povodom Svetskog dana osoba sa Daunovim sindro-mom, održana je manifesta-cija “Ljubav ne broji hromo-zome” u organizaciji Doma za decu ometenu u razvoju “Kolevka”. Simbolično, pre-dstavom, ručnim radovima, kostimima, ali i edukativ-nim sadržajima, poručeno da su i osobe sa Daunovim sindromom različite, ali ipak iste.

Svetski dan osoba sa Dauno-

vim sindromom obeležava se od 2006. godine, kada je prvi put održan u Singapuru. Procenju-je se da u Srbiji, danas živi oko 2.000 osoba sa Daunovim sin-dromom. Koliko ih je u Subotici, ne zna se tačan broj, a naš grad, odnosno subotička "Kolevka", obeležila je u hotelu Galleria, i ove godine tradicionalno, taj zna-čajan datum.

Rana intervencija, presudna

Porodica predstavlja osno-vu za razvoj potencijala osoba sa Daunovim sindromom, tvrde defektolozi.

- Podrška šire zajednice po-trebna je i osobama sa Dauno-vim sindromom i njihovim po-rodicama. Daunov sindrom je ustvari hromozopatija, znamo da je normalni broj hromozoma

46, a greškom dolazi do viška ge-netskog materijala, tako ta osobe sa Daunovim sindromom ima-ju 47 hromozoma, odnosno na 21 paru, javlja se hromozom viška. U predstavi koju je priredila "Ko-levka" svi mi nosili smo različite čarape. Zašto različite? Pa zato, što različitost simbolizuje svet u kojem danas živimo, želimo da pokažemo da osobe sa Daunovim sindromom žive kao i sve dru-ge osobe, bez ograničenja. Osobe sa Daunovim sindromom su izu-zetno maštovite i kreativne, po-trebne su im različite vrste po-drške, dok se njihove intelektu-alne poteškoće kreću od lakših do umerenih, pri čemu samo 10 odsto njih, ima teške smetnje. Subotica je dovoljno senzibilisa-na da pokaže, kako se obeležava ovaj značajan datum - rekla je Danijela Andrašić, dipl. defek-tolog i koordinatorka Dnevnog boravka pri Domu "Kolevka".

Daun "se živi" svih 365 dana

Program u manifestaci-ji pod nazivom „Ljubav ne broji hromozome"sastojao se iz mod-ne revije i inkluzivnih radionica u kojima su učestvovala deca, kori-snici ,,Kolevke" i učenici iz neko-liko Osnovnih škola, kao i Udru-ženja, među njima i Udruženja "Autizam Subotica".

Suzana Skenderović, pred-sednik Udruženja "Autizam

Subotica" rekla je da se to Udru-ženje priključilo obeležavanju tog značajnog datuma, jer Udruženje ima dragu saradnicu i više prija-telja koji su se priključili "Kući iza duge", Udruženja.

- Ivana Petković iz našeg Udruženja je sama umesila va-nilice i donela drugarima koji učestvuju u manifestaciji. Ova-kve dane treba obeležavati, ali ih treba i živeti 365 dana u go-dini. Dignemo svest, kroz sistem i imamo podršku, ali građane treba upoznati sa problemima sa kojima se ovakve osobe suo-čavaju svakog dana. Mi u Udr-ženju imamo dece sa Daunovim

sindromom, oni su kao i dru-ge osobe sa smetnjama i uklju-čene su u inkluzivni sistem. Mi-slim da su negde i probli barijere u društvu, pokazali su da mogu da budu i manekeni, kuvari, pe-kari, i slično, samo im treba još veća podrška sistema. Treba da razmišljamo o Radnim centrima i njihovom radnom angažova-nju, ali to još nije regulisano Za-konom - kaže Skenderović.

Osobe sa Daunovim sindro-mom kojima je manifestacija bila posvećena rekli su da im veoma znači, jer vole da se druže i uče-stvuju u zajedničkim aktivnosti-ma. Kostime za modnu reviju sa-šila je Ruža Hrnjak, majka mla-dića sa Daunovim sindromom, čime je na delu pokazala podršku primarne porodice koja je prema rečima stručnjaka, najznačajnija.

A. Šiška

U prostorijma Crvenog krsta u Subotici, u organi-zaciji Lokalnog tima za bor-bu protiv trgovine ljudima i Udruženja građana „Ati-na“ iz Beograda, održana je prezentacija usluge sta-novanja uz podršku koja se pruža žrtvama trgovine lju-dima. Tokom prošle godi-ne tu uslugu je koristilo 23 devojčica i žena, od kojih je najmlađa imala 16, a naj-starija 55 godina, rečeno je na skupu.

Od početka licenciranja usluge

Program stanovanja uz podršku 2018. NVO "Atina" je obezbedi-la siguran i bezbedan smeštaj za 23 devojčice i žene (pretpostav-ljenih) žrtava trgovine ljudima. U subotičkom Crvenom krstu na stručnom skupu razmenjena su iskustva stručnjaka oko rezulta-ta koji su postignuti od početka godine vezano za ovu uslugu, ali i izneti podaci o broju žrtava tr-govine ljudima. Stručnom skupu prisusvovali su i predstavnici su-botičkog Centra za socijalni rad.

- Od ukupnog broja, 5 osoba su maloletne , dok su 18 žena pu-noletne. Najmlađa osoba je ima-la 16 godina, dok je najstarija

bila 55. Od ukupnog broja 10 de-vojčica i žena su pretrpele seksu-alnu eksploataciju, njih 6 je bilo prinuđeno na brak, 4 je bilo vi-šestruko eksploatisano, a jed-na je bila prinuđena na proš-nju. Jedna žena je bila radno ek-sploatisana, a jedna devojčica

prepoznata u procesu vrbova-nja - podaci su koje je iznela An-drijana Radoičić, predstavni-ca Udruženja građana „Atina“ iz Beograda.

Koordinator Lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima,

Ilija Đukanović, istakao je da je ova godina posvećena eduka-cijama koje su namenjene struč-njacima, roditeljima i školskoj deci.

- Svakog meseca Lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudi-ma organizuje tribine i broj-ne akticnosti, a jedna u nizu je predstavljanje jedine licencira-ne usluge stanovanja i podrške žrtvama trgovine ljudima na te-ritoriji Srbije - rekao je između

ostalog Đukanović.Stručnjaci su poručuli i da je

veoma važno pružiti podršku i zaštitu žrtvama trgovine ljudi-ma, jer se ukoliko to izostane, če-sto događa da se žrtva ponovo nađe u istoj situaciji. Početkom aprila u saradnji sa Udruženjem „Atina“ biće održan trening na temu „Lokalne zajednice u bor-bi protiv trgovine ljudima“, na-menjen stručnoj i široj javnosti uz poseban osvrt na decu i mlade

kao najčešće žrtve trgo-vine ljudima.

Određeni mehanizam vrbovanja potencijalnih žrtava ogleda se i u ogla-sima za posao, koji su napisani tako da nude brojne pa čak i ne realne pogodnosti uglavnom van granica matične ze-mlje, na primer na kru-zerima, naftnim bušoti-nama, egzotičnim desti-nacijama i slično. Dobro osmišljen sistem uda-ljavanja sa sigurnog po-dručja i lakog manipuli-sanja, oduzimanje paso-ša i lične dokumentaci-je, gde se gube svi trago-vi i mogućnost blagovre-mene pomoći žrtvi svodi

na minimum. Slučajevi su razno-liki, pored vangraničnih ponu-da za lažne poslove koje simbo-lično kriju kriminalnu konota-ciju, imamo i prostor u kome se traže mlade devojke za masažu, snimanje spotova, serija, viso-kobudžetnih filmova i reklama, sa isto tako veoma primamljivim ponudama zarade i uslova rada, podaci su "IBSSA" - Biroa za bor-bu protiv trgovine ljudima.

A. Šiška

U hotelu Galleria, Dom za decu ometenu u razvoju Kolevka obeležio Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom

Ljubav ne broji hromozome

U Crvenom krstu Subotica održana prezentacija usluge stanovanja namenjenu žrtvama trgovine ljudima

žrtve najčešće maloletne devojčice

Osobe sa Daunom

prihvaćene u Subotici

Poruka organizatora i učesnika manifestacije "Lju-bav ne broji hromozome" je da su osobe sa Daunovim sindromom prihvaćene u Subotici, a da roditelji ima-ju podršku institucija na za-dovoljavajućem nivou u re-šavanju problema sa kojima se suočavaju. Organizatori su podsetili i da je zadatak društva, da omogući još kva-litetniji život bez ograniče-nja, svim osobama sa smet-njama u razvoju.

Žrtva može biti svako

Žrtva trgovine ljudima može biti svako, napominju u Udruženju "Atina". Na go-dišnjem nivou registrovano je oko tridesetak žrtava trgo-vine ljudima, ali je taj broj i daleko, veći zbog čega je važ-na prevencija. Ukoliko oso-ba ipak prođe kroz to stra-vično iskustvo tada je neop-hodna podrška i pomoć pri povratku u normalan životni tok, što je veoma dugotrajan proces, tvrde u "Atini".

Andrijana Radoičić i Ilija Đukanović

društvo12 Broj 10929. mart 2019.

NOVE

U SKC “Sveti Sava” predstavljene su knjige Momčila Krajišnika

Knjiga kao dug svom narodu

U četvrtak, 28. marta u SKC “Sveti

Sava” predstavljene su knjige Mom-

čila Krajišnika “Kako se rađala Re-

publika Srpska”, “Jači od sile i sudbi-

ne” i “Kako postati bogat i uspešan.

Gosti večeri su bili akademik Ljubo-

mir Zuković i prof. dr Vojislav Mak-

simović .

Momčilo Krajišnik, jedan od bivših vođa Srba u BiH, osuđen pred Haškim tribuna-lom zbog ratnih zločina u Bosni i Hercegovini na 20 godina zatvora. Na-kon odsluženja 2/3 ka-zne (proveo je 13 godina u zatvoru, kaznu je odle-žao u Haškom tribunalu i u Velikoj Britaniji), pu-šten je na slobodu 2013. godine.

Za vreme svoga ta-mnovanja u haškom za-tvoru napisao je knji-gu zapisa "Kako se ra-đala Republika Srpska”, kako sam kaže, kako bi se odužio svom narodu.

Krajišnik u svoj knji-zi daje jasni hronološki prikaz događaja s početka rata u Bosni i Hercegovini koji su označi-li početak stvaranja Republike Srpske, za koju kaže da je stvorena is-ključivo voljom srpskog naroda u Republici Srpskoj i da je za njeno stvaranje najzaslužniji Radovan Karadžić.

Momčilo Krajišnik je privrednik i srpski političar Srba iz Republi-ke Srpske i jugoslovenske socijalističke republike Bosne i Hercegovi-ne. Završio je studije i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Sara-jevu. U politiku se uključio u višestranačkom sistemu kao finansijski direktor radne organizacije u okviru kompanije „Energoinvest”. Bio je jedan od pionira Sds-a. Na izborima 1990. bio je izabran za posla-nika na listi SDS-a, a odmah zatim i za predsednika Narodne skup-štine BiH. Bio je predsednik Skupštine SR Bosne i Hercegovine u pe-riodu između 21. decembra 1990. i 7. aprila 1992. godine. Na funk-ciji „spikera parlamenta” pokazao se kao vrlo vešt, strpljiv i uporan parlamentarac. Bio je poznat po dugim taktičkim pauzama, kojim je često prekidao napetu atmosferu i burne polemike među poslanici-ma nacionalnih stranaka. I u višenacionalnoj javnosti je stekao repu-taciju staloženog i miroljubivog srpskog političara. Nakon višestruke majorizacije od strane koalicije SDA-HDZ i demonstrativnog izlaska srpskih poslanika iz Skupštine BiH, Momčilo Krajišnik je 25. okto-bra 1991. bio izabran i za predsednika Skupštine srpskog naroda BiH. Istu funkciju, ubrzo preimenovanu u predsednik Narodne skupštine RS, obavljao je sve do prvih posleratnih izbora 1996. godine. Mom-čilo Krajišnik je bio, dakle, prvi predsednik Narodne Skupštine Re-publike Srpske u periodu 25. oktobar 1991. sve do maja 1996. godi-ne. Bez obzira na formalni značaj te funkcije, vladalo je opšte mišlje-nje da je uz Karadžića najuticajniji političar u RS. Krajišnik je uoči i tokom rata intenzivno delovao i kao jedan od srpskih predstavnika u političkim i mirovnim pregovorima, kada su ga međunarodni po-srednici zbog njegove nepopustljivosti opisali kao „Mr. No”.

Na izborima 1996. Krajišnik je izabran za srpskog člana tročlanog Predsedništva BiH na mandat od dve godine, a posle 1998. delovao je kao senator RS (član Senata Republike Srpske je bio od 1996. go-dine) i stranački funkcioner. U ranim jutarnjim časovima 30. aprila 2000. godine francuski specijalci SFOR-a uhapsili su ga u kući na Pa-lama i odveli u Hag.

L.M.

U Tehničkoj školi "Ivan Sarić" održana je predstava savremenog cirkusa

Ja umem da govorimU utorak, 26. marta, u Tehničkoj školi "Ivan Sarić" održana je predstava savreme-

nog cirkusa “Ja umem da govorim” . Savremeni cirkus, kao vrsta izvođačke umetno-sti, još uvek nije dovoljno zastupljena u Srbiji, ali je veoma snažno sredstvo kojim se izaziva, „provocira“ razmišljanje o važnim društvenim pitanjima, kao i učešće u kre-ativnom rešavanju problema.

Članovi savremenog cirkusa vežbaju sa čunjevima, lopticama, ringovima, štulama, hupovima, ki-neskim tanjirima, diabolima, bave se i akrobalansom, vazdušnim akrobacijama, akrobatikom, i još mnogo čim.

Cilj projekta “Cirkus nastavlja da gradi poverenje”, u okviru kog će biti održano tri izvođenja pred-stave “Ja umem da govorim” u srednjim školama na severu Vojvodine, jeste doprinos prevenciji i borbi protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije među mladima u jugozapadnoj Srbiji koristeći sa-vremene scenske umetnosti i kreativne industrije.

Od 25. do 27. marta srednjoškolci iz okruženja gledali su predstavu koju su napravili mladi iz Novog Sada zajedno sa udruženjima Cinema City, Ludifico i Kreativni pogon, koje vode školu savremenog cirku-sa i već imaju bogato iskustvo u društveno angažovanom radu i radu sa osetljivim grupama. Nakon sva-kog izvođenja, učenici su razgovarali o temama koje predstava pokreće sa psihologom, a mogli su i da se oprobaju u raznim cirkuskim akrobacijama uz vođenje iskusnih cirkusanata.Projekat se realizuje zahva-ljujući podršci Misije OEBS-a u Srbiji i Britanske ambasade u Beogradu. L. M.

U četvrtak, 21. marta, u Svečanoj sali OŠ „Ivan Goran Kovačić“ održana je svečanost povodom obeležavanja Dana škole. Svečanost je upriličena bogatim programom a na samom kraju sve-čanosti održana je tradicionalna do-dela nagrada i po-hvalnica učenicima koji su u prethod-noj školskoj godi-ni postigli zapažene rezultate na različi-tim takmičenjima.

Goranovo proleće“ u ovoj školi počelo je još 1. marta tradicionalnom manifestacijom pod na-zivom „Karneval pro-leća“ kada su deca bila maskirana u lekare, gu-sare, princeze, klovno-ve, kauboje i još mnoge druge, deci zanimljive likove. Od tada, učeni-ci su se marljivo pripre-mali za ovaj, njima po-seban dan, Dan škole.

- Mi smo ulaskom u mart već počeli sa proslavom obeležava-nja Dana škole. Uče-nici su pripremili bo-gat program, a ono što svi iščekuju je nagrađi-vanje učenika. Učeni-ci koji su prošle škol-ske godine osvojili na-grade sada će biti na-građeni i od strane ško-le. Naši učenici su naš ponos, ne samo zato što ostvaruju takve ra-zultate na takmičenjima, nego zato što su i inicijatori različitih aktivnosti – naglasila je Branka

Bešlić, direktorka OŠ „Ivan Go-ran Kovačić“.

Na svečanoj priredbi uče-stvovali su učenici viših razre-da na srpskom i mađarskom

nastavnom jeziku. Svečanost je počela horom, potom izvedbom na saksofonu, usledili su reci-tali, skeč, osmaci su govorili o sebi stihove po kojima će ih ško-la pamtiti, prikazan je film uče-nika 7/1 pod nazivom „Ne znaš moju priču“, koji je napravljen povodom Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja. Svečanost se završila folklornom tačkom grupe „Talentum“. Na-kon toga direktorica škole uru-čila je nagrade i pohvalnice uče-nicima koji su u prethodnoj škol-skoj godini postigli zapažene re-zultate na različitim takmičenji-ma. U Svečanoj sali prisutni su mogli da pogledaju izložbu likov-nih radova osmih razreda, koji su istraživali različite pravce u slikarstvu 20. veka te su kroz ovu izložbu predstavili svoj doživljaj najpoznatijih umetničkih dela Nadežde Petrović, Petra Lubar-de, Salvadora Dalija, Pabla Pika-sa, Amedea Modiljanija i drugih.

J. Tonković

OŠ „Ivan Goran Kovačić“ tadicionalno proslavila Dan škole

Mart u obeležavanjuDana škole

NOVE magazin 13Broj 10929. mart 2019.

Ns MAGAZIN

• ANKETA •

Krađe na ulicama uobičajena pojava

Osim u gradskom prevozu, pijacama, krađe se dešavaju i na prometnim ulicama. Ovo krivično delo uvek ostavlja posledice na pokradenu osobu. Sugrađani nam govore šta misle o krađama na ulicama, da li su bili pokradeni i uko-liko da na koji način.

Obrad- Ja lično nisam doživeo da mi neko nešto

ukrade na ulici, ali neki moji prijatelji su na-žalost doživeli. Jednoj ženi ukradena je torba i sva dokumenta koja su bila u njoj, pa je mora-la sve to ponovo da vadi. Policija je došla i in-tervenisala, ali nažalost od toga nije bilo ništa. Možda bi ljudi u slučajevima krađe trebali da budu malo pošteđeni, da im ne uzimaju pune cene kada se dukumenta ponovo vade. Sma-tram da ljudi koji to rade, rade to više iz navi-ke nego potrebe, a u pitanju je i bezobrazluk. Uglavnom udaraju na nejake i nemoćne. Ja stanujem kod Gerontološkog centra i u toj oko-lini mnogim ženama su potrgali lančiće na ulici.

Nikola- Meni se nije desilo na sreću. Najčešće se to

događa na Radijalcu. Momci na biciklima vide ženu, uzmu torbu i odu, a žena plače, šta će. A dešava se i oko Zelene pijace. Čuo sam baš do-sta puta da ljudi govore kako su pokradeni, da su im uzete torbe i novčanici. Oko Zelene pija-ce i Radijalca se najviše dešava da ljudi budu pokradeni. Policija zna ko to radi ali ne predu-zima ništa.

Joso Gabrić- Da, desilo mi se pre godinu i po dana.

Žena i ja smo išli biciklom. Žena je stavila tašnu nazad i tašnu su odneli Romi. To se desilo kod Hitne pomoći. Ljudi koji to rade sigurno imaju razlog, ali najveći problem u svemu tome jeste da građani nisu bezbed-ni. Žene, bilo ko i deca mogu ići iz škole pa da im neko uzme tašne. Ljudi sa svojom si-rotinjom šetaju po gradu i moraju da stre-pe da li će stići da uplate, da odu do po-sluge, a da im neko ne ukrade novac. Sma-tram da je na državi da to sankcioniše neka-ko. U našem gradu su krađe na ulicama u zadnje dve godine sve učestalije.

Tatjana Suknović- Sva sreća meni se nije desilo da budem po-

kradena na ulici. Čula sam naravno da se to dešava, pogotovo kod Mlečne pijace i nakon što penzioneri prime penziju, oko banaka. Lič-no poznajem osobu kojoj su kod Mlečne pija-ce strgnuli lanac sa vrata. Oni koji su to uradi-li vozili su bicikle. Mislim da to rade organizo-vane grupe, pošto je to tako brzo i profesional-no obavljeno.

Gabrijela Boršoš- Desilo mi se to da sam osetila da mi neko

vuče tašnu i kada sam ušla u autobus prime-tila sam da mi novčanik nije u tašni. Posle ne-koliko dana su mi javila da su neki đaci šut-nuli novčanik. Novčanik mi je vraćen, doku-menta su mi bila u novčaniku ali novac je ne-stao. Sreća je bila što sam odvojila novac za račune pošto sam baš dobila platu, taj ostali deo novca je nestao, ali dokumenta sam do-bila nazad. Mislim da ljudi to rade zbog siromaštva.

Kristijan Kunji- Ja lično nisam bio pokraden, ali od

moje supruge mama jeste. Kraj Bajskog groblja su joj skinuli lančić sa vrata. Če-sto smo po ovim vašarima i tu skoro vašar ne prođe a da nekome ne ukradu torbu ili tako nešto.

J. Tonković

Dunja Tomić je skroz odličan učenik 4/1 razreda Ekonomske srednje škole “Bosa Miličević”. Pored Osnova ekonomije, Dunja postiže velike uspehe na takmi-čenjima iz matematike, srpskog, fizike i biologije.

Kod svojih drugara iz razre-da vidi samo iskrenu radost

zbog uspeha i to joj mnogo znači.

Dunja ne uči mnogo za ško-lu, kada dođe kući odmah pro-čita gradivo i zbog toga ga lako zapamti. Ne čeka da joj profe-sori najave kontrolni ili odgo-varanje da bi učila. Prema Du-njinim rečima, organizacija je

najvažnija u svemu, pa tako i u školi. Svaki trud i dobra organi-zacija joj se uvek na kraju ispla-ti. Kada osvoji neku nagradu, Dunja se oseća ponosno i sreć-no i to joj daje veliki motiv da nastavi da se trudi i da osvaja nagrade na takmičenjima. Posle srednje Ekonomske škole plani-ra da upiše Ekonomski fakultet u Subotici. Dunja za sebe kaže da je veliki zaljubljenik u eko-nomiju i da joj je zbog toga jedi-na opcija upis na Ekonomski fa-kultet u Subotici. Jednog dana, nakon završenog fakulteta, Du-nja bi volela da bude profesor matematike ili nekog ekonom-skog predmeta i da na taj način pokuša da svoje znanje prenese na učenike.

L.M.

Na Republičkom takmičenju iz Osnova ekonomije Dunja Tomić osvojila 2. mesto

potvrdila svoju svestranost

Proteklog vikenda, na Repu-

bličkom takmičenju iz Osnova

ekonomije, održanom u Sme-

derevu, Dunja Tomić, učenica

Ekonomske srednje škole „Bosa

Milićević“ Subotica je osvojila

2. mesto. Dunja je na ovaj na-

čin potvrdila svoju svestranost

s obzirom da je prethodnih godina

učestvovala i osvajala zapažene re-

zultate na takmičenjima iz matemati-

ke. Profesor mentor za Osnovi ekono-

mije je bila Albina Kapetanović.

NOVEgrad14 Broj 10929. mart 2019.

• Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca •

• Prošle godine mesna organizaci-ja penzionera Palića organizovala je i učestvovala u 69 proslava i manifesta-cija! Kako se penzioneri snalaze u sa-vremenom vremenu, novim propisima, kakav je njihov društveni i lični život u zajednici, kako rešavaju zdravstve-ne probleme, kako pomažu starijima i nemoćnima, najprimerenije svedoči predsednica Mesne organizacije pen-zionera Palić, Slavica Tot Lučič.

U dobro organizovanom udruženju, proble-

ma ima mnogo manje, kaže predsednica Mes-ne organizacije penzionera Palić, Slavica Tot Lučić i dodaje da imaju 200 članova koji su platili članarinu prošle godine.

Društvenom životu penzionera na Paliću mnogi mogu da pozavide, jer odlaskom u pen-ziju nisu se otuđili i osamili, nego svake godine pripreme plan rada, svake nedelje se okuplja-ju u MZ, a drže i godišnju konferenciju MOP-a Palića. Samo prošle godine učestvovali su na 69 proslava i kulturnih, zabavnih i drugih mani-festacija, od Palića do Mađarske i Belorusije.

Od kada su izdvajanja iz budžeta manja za MZ, palićka MOP preuzela je svoje obaveze, u svoje ruke. Sami brinu kako da urede život, od proslava i putovanja, do osiguranja i nabavke ogreva, pa i materijalne pomoći starijim i bo-lesnim penzionerima.

„Organizovali smo se, aktivni smo, a u pen-ziji može društveni i lični život da bude i kva-litetniji i bogatiji. Trudimo se da budemo dru-ga porodica svakom penzioneru”, ukazuje

izveštajem rada palićkog MOP-a, predsednica Slavica Tot Lučić.

Sve aktivnosti je nemoguće nabrojati, pa smo krenuli od veselijih. Neverovatno, ali kao u najmodernijem društvu, penzioneri sa Palića su prošle godine organizovali ili učestvovali u 69 proslava i manifestacija.

„Januar je bio slavljenički, uz čajanku, mu-ziku i zakusku, posle božićnih praznika. U fe-bruaru smo imali susret sa novinarkom Katari-nom Korponajić i njenom knjigom „Porodična i zavičajna hronika”. Dečji karneval „Faršang” održan je na Velikoj terasi, a Osmi mart smo slavili u Vili Viktorija i Spartaku. Zatim, orga-nizovali smo kupanje u Pačiru, na zatvorenom bazenu, a onda i godišnju konferenciju MOP-a Palić. Tokom aprila bili smo na više izložbi i književnih susreta, a posle „Baću bala” prihva-tili smo se i akcija prolećnog čišćenja i uređenja naselja”, nabraja Slavica.

Prvog maja Palić postaje centar zbivan-ja čitave Srbije, apalićki penzioneri i pomažu u ponudi usluga. Maj je u banjskom duhu, u Mađarskoj, jer brinu i o zdravlju.

„Bili smo na preventivnim pregledima krv-nih sudova i osteoporoze. Usledila je velika radna akcija krečenja biblioteke na Paliću, to je naše delo, obezbedili smo besplatno kreče-nje čitaone, čišćenje bašte i dvorišta, rovokopa-če i traktore za smeće. A posle rada, gulaš za 60 učesnika u sindikalnoj vili na Paliću, uz spon-zore”, govori nam Slavica o životu i aktivnosti-ma penzionera Palića.

Tu je i međunarodna saradnja. Prijem pen-zionera Kečkemeta iz Mađarske, čašćenje,

obilazak Palića, druženje i saradnja i poziv da i palićki penzioneri dođu kod njih u goste.

Kulturna događanja na Paliću nisu provinci-jalna. Književnom susretu sa Jasminom Mihai-lović „O stvaralačkom opusu Milorada Pavića”, inače i mog profesora Novosadskog Filozofskog fakulteta, prisustvovali su i palićki penzioneri. Palić bio i domaćin dva folklora sa 45 članova iz Rusije, grada Kostroma.

„To je bio međunarodni projekat, nastupa-li su po Evropi i Srbiji, a onda na Paliću. Spre-mili smo im ručak, večeru i pakete za put, po-zvali goste iz okolinih mesta i naše rusko udru-ženje „Aleksandar Nevski”, posetili ZOO vrt, a onda uživali u koncertu na Velikoj terasi. Tu je održan i Godišnji koncert Nacionalne muzi-ke iz Beograda, pa kasnije baletske grupe „Mon mirage”. Tu su jubileji Kud Mladosti, pose-ta Jagodini, druženja sa penzionerima Kelebi-je, Hajdukova, Ade, Sente i pola Srbije. Doče-kali smo i ministarku dr Slavicu Đukić Dejano-vić, sa delegacijom i našim gradskim zvanični-cima, a ministarka je tada rekla „da je fascinira-na radom, povezivanjem i zajedničkim akcija-ma udruženja, organizacija i kulturnih društa-va, da je vidljiva i briga o starima i društveni ži-vot penzionera”.

Fascinantan je i drugi deo godine. Čajanke, put u Belorusiju, Mađarsku, Berbanski dani na Paliću, proslava Svetog Ištvana. Pravi kar-neval događanja. Ni proslava 650. godina gra-da Kečkemeta nije propuštena. A u oktobru, zajednička akcija sa MUP-om, predavanje za penzionere „Preventiva o kriminalu - kako pen-zioneri da zaštite sebe”. Slede konjički dani na

Šupljaku, „Katali i Eržebet bal” na Hajduko-vu, odlazak u Beograd na koncert „Aleksan-drov i Pjetnički”, a onda novogodišnji praznici, Trka Mikulaša i novogodišnji koktel u bibliote-ci Palića. Meni lično ovo liči na život iz Tolsto-jevih romana. Posebno one čajanke.

Osim o slavljima, MOP Palića brine i o zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti starijih. U MZ svakog četvrtka rešavaju probleme i zahteve za pomoć, uz pomoć Gerontološkog centra, obi-laze stare i bolesne članove, pomažu u naba-vci hrane preko Narodne kuhinje, osiguranji-ma penzionera za posmrtni fond „Elizijum”, ili DDOR, popisuju potrebe za ogrev i zimnicu na rate, pa i druge potrebe.

„Ostao nam je prošle godine nerešen pro-blem rada laboratorije na Paliću, a koristi je pet MZ. Fale kadrovi, pa radi samo dva dana nede-ljno, a samo Palić ima 11000 kartona. Sačinili smo spisak najugroženijih porodica penzio-nera, njih 15 dobija pomoć iz Narodne kuhin-je, Rotary klub Palić dodeljuje božićne pakete deci i ugroženima, obaveštavamo naše članove o beneficijama oko komunalija i prava na tuđu negu. Uključujemo ih u kulturni život Palića i Subotice, u horove, sekcije i brojne manifesta-cije. Imamo dobru saradnju sa svima, ali 2000 penzionera Palića ima veliku potrebu da im se otvori Gerontološki klub za penzionere, jer je među njima dosta starih, bolesnih i siromašnih penzionera. To bi im poboljšalo život”, kaže predsednica Slavica.

MOP Palić ima i plan za ovu godinu, ali o tim željama i aktivnostima - drugom prilikom.

Nada K. Harminc

Kako Mesna organizacija penzionera Palića brine o svojim starijim sugrađanima

Penzioneri Palića lane slavili na 69 manifestacija!

PIR PROSTOTE – ULEPŠIVAČI

I POPRAVLJAČI PALATE

Oni koji, eto, već mesecima svečeri pođu

ili ciljano naiđu ka ponosu Subotice, po-znatoj zgradi arhitekte Ferenca Rajhla zda-nju najdivnije secesije kao svetskog pravca u estetici, sada sa svrhom "Likovni susret"- a među njima je nečijom zaslugom veliki broj pravih turista iz visokokulturnih i preboga-tih (nije bez značaja ni za opštinsku kasu) ze-malja Azije, da ne spominjemo one koje teže prepoznajemo, imaju šta i da vide: zaslugom družine, zadužene (i plaćene) samo dabrinu o kulturi, Rajhl palata dobila je novi imidž.

Od sutona pa do zore zgrada je dekorisa-na, popravljena, prelivena i ulepšana " naj-divnijim" kineskim osvetljenjem, (momen-tano najbednije zamislivim intenzivno crve-nim-kreće zeleno) a koje – koje li sreće i teh-ničkog dometa – svih par dana varira u naj-odvratnije "lilavu" sa prelazima dalje u pla-vo pa dalje u krug. Ovog bi se postideo i naj-skromniji Kinez.

Sve je to pomalo sklonjeno u niše palate iz kojih osvetljenje preliva na fasadu sada inge-niozno ofarbanu i popravljenu za par hiljada dinara, jer je bio glup taj Rajhl; nije shvatio kako to treba pa mu je družina pokazala.

Ko gore izloženo nije uočio za sedam pro-teklih meseci a kojom nesrećom po naš grad još i nosi kakvu kitnjastu titulu arhitekte, umetnika, kulturnog poslenika i sl. Treba da snosi posebnu moralnu odgovornost. Tolko.

U najboljoj nameri za naš grad, s poštovanjem građanin Ivan.

Možda je ovo jedan od načina da za-molimo gosp.Maglai Jenea da nam iza-đe u susret i slika se pored ograde u vr-tiću "Ciciban", Igmanska 1, pa da se popravi u roku 4-5 dana kao i ograda na Majšanskom mostu od 07.12.2018 koja je popravljena za 5 dana!!!! Ali haj-de od početka zbog čega ovakav čin....pre nešto više od 2 meseca u toku vi-kenda neko je kolima uništio pomenu-tu ogradu u dužini nekih 12-14 metara i

od tada tako stoji, proleće iza ćoš-ka...deca izlaze napolje na igranje i ako to nije za hitnu intervenci-ju onda nisam siguran šta je ovde prioritet!?!?!?

Deca su ugrožena, kola, kamioni proleću tuda i bez obzira što ima ležeći policajac jer dosta njih to nepoštuje....

Pretpostavka da se čeka pono-vo (verovatno) neki "TENDER"

(hej pa to su deca kakav tender) i zbog toga stoji jos nerešeno to pitanje ali kao što sam i rekao deca su napolju pa zbog nečije nemarnosti da budu ugrožena ili zatvorena u svoje sobe zbog ograde??? Nije samo kritika upravi PU "Naša Ra-dost", ima tu dosta i za pohvalu ali se mora napraviti prioritet, hvala...

Dostavljam slike na uvid.Jugoslav Cvijin

Ograda u vrtiću "ciciban"

NOVE sećanje 15Broj 10929. mart 2019.

Na današnji dan pre 20 godi-

na počelo je NATO bombardova-nje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Odluka o vazdušnim napadima na SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan u svetskoj istoriji. SRJ je napadnuta kao krivac za humani-tarnu katastrofu na Kosovu i Me-tohiji i neuspeh pregovora u Ram-bujeu i Parizu o budućem statu-su svoje pokrajine. Devetnaest ze-malja Alijanse – svi zajedno otpo-čeli su bombardovanje sa brodova

u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim operaterima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi.

Najpre su gađani protivvaz-dušušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Prištini, Batajnici, Rakovici (Straževica), Mladenovcu…

Bombardovanje je trajalo 79 dana, za sobom je ostavilo 2500 ubijenih i 12500 povređenih lju-di. Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministarstva odbrane Srbi-je govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca, a prema neslužbenim

podacima teže i lakše je ranje-no oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.

Teško su oštećeni infrastruktu-ra, privredni objekti, škole, zdrav-stvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve, mana-stiri... Ukupna materijalna šte-ta procenjena je na 100 milijardi dolara.

Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

Na početku je bilo onih koji su verovali da se Milosrdni an-đeo neće baviti severom Srbi-je, smatrali su da će ovaj kraj biti

pošteđen. Uzalud ... ludilo Nato agresije i bombardovanja nisu po-štedeli ni naš grad.

Projektili su pogodili naseljeni deo Subotice, Mali Radanovac, na Paliću je gađana meterološka sta-nica, nekoliko bombi palo je u Pa-lićko jezero, bombardovan je te-levizijski predajnik u Crvenom selu.

Kažu ... Subotica je bila među gradovima koji nisu bili bombar-dovani velikim intenzitetom i šteta nije bila velika jer je samo nekoli-ko građana bilo povređeno i samo malo je kuća srušeno ili oštećeno!

SRAMOTNO!!! Pokret socijalista danas pod-

seća građane Subotice, Srbi-je da je NATO bombardovanje SRJ 1999. poslednji veliki i sra-mni zločin 20. veka, kojim nije napadnut samo malobrojan ali ponosan narod, već je izvršen i napad na međunarodno pra-vo. Obogaljena i porušena, Srbi-ja je preživela, ali međunarodno pravo nije. Srbija se uspravila, ali međunarodno pravo nije.

SRBIJA PRAŠTA – ALI NE ZABORAVLJA!!!

Saopštenje Pokreta Socijalista Subotice za javnost

Milosrdni anđeo - Bombardovanje Jugoslavije i Subotice

U nedelju, 24 marta,

Udruženje učesnika

oružanih sukoba na

prostoru bivše Jugo-

slavije - gradski od-

bor Subotica, orga-

nizovalo je polaga-

nje venaca na spo-

menik “Njihovoj

Vernosti“ u znak se-

ćanja na poginule

Subotičane u NATO

Bombardovanju.

U nedelju, 24 marta, se na-vršilo 20 godina od početka

vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugosla-viju (SRJ). Napadi su započe-ti 24. marta, nešto pre 20.00 časova i trajali su 11 nede-lja. Prema procenama u nji-ma je poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi. U bombardo-vanju koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruk-tura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medij-ske kuće, spomenici kulture. Materijalna šteta koja je nane-ta Jugoslaviji tokom bombar-dovanja procenjuje se na oko sto milijardi dolara.

Bombardovanje Jugoslavi-je okončano je 10. juna, usva-janjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, 9. juna, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Koso-va i ulazak međunarodnih voj-nih trupa. Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon dono-šenja re-

zolucije UN, a prve međuna-rodne trupe ušle su na terito-riju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999.godine. Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma.

Predsednik udruženja UO-SYU gradskog odbora iz Subo-tice, i član Saveza Ratnih Ve-teran Srbije Aleksandar Panić je rekao da je udruženje rat-nih veterana, u nedelju polo-žilo vence na spomenik „Nji-hovoj vernosti“ i odalo počast našim mladim sugrađanima nastradalim u ratnim opera-cijama 1999 godine. - Heroj-ski su svi poginuli i ugradili svoje živote u oltar otadžbine. Niko od tih vojnika nije odu-stajao, a govorili bi da za tu srpsku zemlju vredi poginuti. Kako god drugi tumačili naše patnje i ratove, istinski vite-zovi su ratovali za našu ze-mlju. Danas smo na ovom me-stu da odamo počast- istakao

je Panić i dodao da se ovaj zloči-nački napad na našu zemlju ni-kada, ne treba zaboraviti, a ni oprostiti te da se i svake godine na ovaj dan priseti-mo naših heroja koji su dali svoje živote za otadž-binu. - Ovaj dan je takođe crn kako za Suboticu i Palić tako i sva okolna sela jer su tog 24.Marta zvuci sirena koji označavaju na-pad na našu ze-mlju uznemiri-le sve naše gra-đane, koji su be-žali iz svojih do-mova, sakriva-li se u skloništa, strepili za svoje živote, pretrpeli

veliki strah. Subotica i Palić su gađani u šest na-vrata. Prva bomba je po-godila 15.Aprila Suboti-cu, naselje Mali radano-vac, zatim 19.Aprila Pa-lić, muški strand, 01 i 10 Maja Subotica, TV pre-dajnik u Crvenom selu, 20 i 27 Maj Palić, Mete-orološka stanica. Jedan teški projektil se i danas nalazi u Jezeru Palić u blizini muškog štranda. Kao posledicu ovih bom-bi bačenih na opštinu Su-botica u rejonima udara imamo veliki porast ma-ligdno obolelih građana od raka.- rekao je Panić

Subotički heroji koji su ugradili svoje živote u ol-tar otadžbine su Sič (Sti-pan) Josip, Olajoš (Jo-žef) Zoltan ,Olka (Мато) Goran i Mirkov (Žarko) Vladimir.

L.M.

Sećanje na heroje koji su ugradili svoje živote u oltar otadžbine

Dve decenije od natO bombardovanja

Mirkov (Žarko) Vladimir, (Subotica, 20.12.1978. — † s.Landovica-Prizren, 26.03.1999.)Vojnik iz Subotice, poginuo u selu Landovica, opština Prizren u borbi protiv šiptarskih terorista.

Olajoš (Jožef) Zoltan iz (Subotica, 02.04.1978. — † s.Belanica-Suva Reka, 24.05.1999.) Vojnik iz Subotice, ubijen u iznenadnom napadu u zoru oko 04.30, u selu Belanica, opština Suva Reka, od šiptarskih terorista.

Sič (Stipan) Josip (Subotica, 10.02.1953. — † s.Košare-Đakovica, 16.04.1999.) Dobrovoljac iz Subotice, časno u borbi poginuo na Maja glavi – od minomacačke vatre.

Olka (Мато) Goran (s.Mala Bosna-Subotica, 12.01.1978. — † rejon.Savine Vode-Peć, 04.05.1999.) Vojnik iz Male Bosne, Subotica, poginuo je kada je avijacija NATO-a bombardovala policijski punkt u rejonu „Savinih voda”, opština Peć.

NOVEreklame16 Broj 10929. mart 2019.

U subotu, 23. marta u Dubrovniku, u sklopu 5. Regionalnog samita preduzet-ništva, održana je svečanost dodele prestižnih međunarodnih priznanja „Stvara-telji za stoljeća“, koje se već petu godinu dodeljuje najuspešnijim i najuglednijim preduzetnicima u srednjoj i jugoistočnoj Evropi.

Tokom proteklih 9 meseci, od 411 nominovanih kandidata iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Italije, Makedonije, Slovenije i Srbije, nezavi-sni Međunarodni komitet, sastavljen od eksperata za ekonomiju, marketing, me-nadžment, finansije i preduzetnišvo iz 8 zemalja, odabrao je 56 najboljih predu-zetnika iz 6 zemalja.

Među najboljima od najboljih, uvršten je i Centar za lasersku hirurgiju oka „Per-fect Vision“ (Poliklinika „Kuća zdravlja“), kojem je dodeljena Posebna nagrada za doprinos razvoju preduzetništva u srednjoj i jugoistočnoj Evropi za 2018. godinu.

U okviru 5. Regionalnog samita preduzetnika „300 najboljih“, predstavnica „Perfect Vision“, dr Branka Ivošević, bila je pozvana da održi prezentaciju kojom je predstavila ostvarene rezultate tokom 10 godina rada ove oftalmološke ustanove.

„Zahvalni smo što je prepoznat naš rad, trud i zalaganje. Ova nagrada za nas predstavlja potvrdu da svoj posao obavljamo dobro, ali i obaveza da u budućem periodu budemo još bolji. – istakla je dr Branka Ivošević.

„Perfect Vision“ među 56 najboljih u srednjoj i jugoistočnoj

Evropi

Predstavnice Centra za lasersku hirurgiju oka Perfect Vision sa uručenim priznanjem

NOVE ljudi 17Broj 10929. mart 2019.

Kako po organi-

zaciji, tako i po

divljači, „Zec“ je

među najjačim

lovačkim druš-

tvima. Nekada je

mnogo lovnih tu-

rista dolazilo, što

je jedan od poka-

zatelja da je ovo

Društvo bilo ma-

terijalno situira-

no. Jedno vreme

se gazdovalo i sa

pola Đurđinskog

terena, do pruge,

a svi lovci koji su

lovili na tom te-

renu su pripadali

lovačkom društvu

„Zec“ iz Bajmoka.

Prvi pisani dokumenti u kojima je zabeležen lov u Bajmoku, datira-ju iz 1924. godine. Tada je bajmočko Društvo gazdovalo sa preko 21.000 katastarskih jutara i u sezoni je ods-treljeno 850 zečeva, 280 jarebica, ukupno 1.202 korisne divljači i preko sto štetočina. Posle Drugog svetskog rata, ponovo se saziva skup lovaca u Bajmoku i osniva se prvo Lovačko društvo "Bajmok" sa 85 članova, čiji je predsednik bio Ignjat Babić.

Danas je Lovačko društvo u Ba-jmoku organizovano u šest grupa, sa 81 članom, svaka grupa ima svoj teren a seoski put je granica. Na-jstariji član Društva je Borivoj Ki-jac koji ima 89 godina i aktivno lovi. Najmlađi član je Stefan Lebović koji ima 22 godine i pre tri godine je počeo da lovi.

Na teritoriji od 13.500 hekta-ra lovno-produktivne površine lovi se zec, fazan, lisica, prepe-lica, srna, srndać i divlja svin-ja kada dođe iz Mađarske. Jare-bica se ne lovi od sedamdesetih godina, a afričke grlice su vre-menom promenile koridor leten-ja i danas se teško viđaju. U zimu 2017-18. su ustreljana tri šakala na Madarašu kod granice.

Društvo sa najlepšim lovačkim domom

Lovačko društvo "Zec" može da se pohvali jednim od najlepših

lovačkih domova, u centru Ba-jmoka. Kada je 1989. godine, Milan Bulat postao predsed-nik Društva, doneta je odluka da svaka od šest grupa ima svo-je mesto za sastanke. Najpre je otkupljen salaš prema graničnom prelazu Bačalmaš koji je u potpu-nosti renoviran i iskopan je bu-nar sa pijaćom vodom. Sa Kom-binatom "Ravnica" potpisan je ugovor o korišćenju prostorija u napuštenoj školi na Madarašu. Zatim je uz pomoć fabrike "Bratstvo" obezbeđen vagon koji je adaptiran, tu je podignuta re-miza i izbušen je bunar, dok jed-na grupa koristi iznajmljeni salaš na Mišićevu. Pre nego što je do-neta odluka da svaka grupa ima svoje mesto okupljanja, one su se pred lov najčešće sastajale na ćošku kod Časarke ili kod Rozi-ne kafane.

U poslednjih 15 godina izbušeno je pet novih bunara, svuda su izbetonirane pojilice za vodu. U međuvremenu, ku-pljen je jedan salaš sa idejom da se stvori velika fazanerija i da se jednoga dana krene u proizvodn-ju fazanskih pilića za potrebe Društva. Pojavili su se i proble-mi, jer sve je manja staništa za divljač. Kanali su veliki, upotre-ba hemije je sve agresivnija, a seča predstavlja jedan od vodećih problema.

„Kada odgajimo ili kupimo divljač, sve manje imamo pros-tora da je pustimo jer nema gde da ode. Jedan od najboljih pri-mera za to je fazan koji kada pad-ne noć odlazi na granu da spava, a sve manje prostora ima za to i skoro da više nema gde da ode“, kaže Nikola Ivošević, predsednik lovačkog društva "Zec" i ističe da su članovi Društva, ma koliko truda uložili, i dalje nemoćni.

Pre petnaest godina, Društvo je uz pomoć dobijenih sredstva posadilo tri i po hektara šume gde se primilo preko 80% sad-nica koje su se zalivale uz pomoć

Ciglane koja je obezbedila cis-ternu i prevoz.

„Sve nam je uspelo, ali onda su zemljoradnici sve to uništili. Ni tada nismo odustali već smo, nas 147 lovaca, opet sadili. Ze-mljoradnici su ponovo sve zapa-lili, a mi nismo imali instrumen-te da to sprečimo. Tada smo, pre nešto više od deset godina izde-jstvovali da se kroz ceo Bajmok iskopa kanal, međutim neki ze-mljiradnici su orali do samog ka-nala, toliko blizu da su se prevr-tali sa traktorom u kanal pa su ga bageri vadili. Kako se promeni-

lo rukovodstvo, promenile su se i partije i stranke, tako da je taj ugovor prestao da važi. Ubrzo smo dobili podsticajna sredstva koja svake godine imamo pravo da tražimo kao povrat sredstava koje mi izdvajamo u Republičke fondove i tada smo izbušili pet bunara, nakon što smo sedam bunara izbušili o svom trošku. Danas imamo 12 bunara, a sa Udruženjem se pregovara o rešenju kako bi se napravio sis-tem koji bi mogao tu vodu da izvlači, nekim agregatima i pum-pama“, rekao je Ivošević.

Promenila se i klima„Danas se i klima promenila,

svi kukamo kako nema divljači a puška je nije ubila. Mi smo tu prvenstveno da uzgajamo pa da lovimo, ali klimatski uslovi nam otežavaju posao. Kada dođe po-lovina oktobra, sve je već skinu-to sa njiva i ravno i divljač nema gde da se zadrži. Nekada je bilo privatnih parcela gde je ostajalo kukuruza, pa su seljaci sekli zimi da prehrane svoju stoku i pravi-li kupe, u koje se divljač sklanja-la za vreme mećave. Nema više, remize koje smo od svojih sreds-

tava sadili nam seku, niko za to ne odgovara“ – ogorčen je Milan Bulat, potpredsednik „Zeca“.

Bajmočko Društvo ima tri ge-neracije lovaca, najstariji je Bo-rivoj Kijac sa 82 godine i 64 go-dine lovačkog staža i još uvek aktivan u lovu na predato-re, u čemu pomaže sinu Tiho-miru i unucima Nikoli i Bo-rivoju. Zahvaljujući stručnoj službi, na čelu sa Tihomirom Kijcem i lovočuvarima, koji su počeli sanizarni odstrel, po-pulacija srndaća je dovede-na do savršenstva i bajmočki

lovci tvrde da su u poslednjih pet godina oni najbolji u Srbi-ji! To potvrđuje i najbolji trofe-jni srndać ulovljen u Srbiji, kod Bajmoka 2012. godine.

„Na teritoriji Bajmoka ima 37 porodica srndaća od kojih se tačno zna koja može da izve-de kapitalnu privredu. Kada je blaga zima, srndaćima se iznosi so, za razliku od jake zime kada grebu po zemlji kako bi dobi-li minerale koji su im potrebni. Pre pet godina, se prvi put po-javila srna sa zlatnim rogom što je jedinstveno i nigde na svetu nije viđeno. Zapravo je reč o re-tkoj i veoma zanimljivoj anoma-liji srna“, kaže Milan Bulat.

„Zec“, a bez zečeva!

U Bajmoku je problem sa ze-com počeo pre deset godina i on se u poslednjih pet godina više ne lovi, zato što ga nema.

„Primetili smo da zečeva ima sve manje i da polako nesta-ju. Nismo znali o čemu se radi pa smo nekoliko komada pos-lali u Institut u Novi Sad. Tada smo dobili informaciju da naš zec ima bolest koja se zove „sin-drom evropskog zeca“. To je za-razna bolest od koje zec kada oboli, padne i ugine. Tada smo se na Upravnom odboru dogo-vorili da pozovemo sve lovce koji imaju volju i da potamani-mo sve zečeve kako bi sprečili i usporili širenje zaraze i sada se napravila prazna zona.- rekao je Igor Radulović, član upravnog odbora LD "Zec".

Osim toga, u Društvu ističu da zečeva ima sve dok se ne počne prskati strnjika, jer čim se ona poprska, ceo atar smrdi.

„Zec je jedinka koja kada se okoti živi u krugu od sto metara i ne ide nigde. Zec ne pije vodu već liže rosu, a kada se prska str-njika, otrov padne na sirak, zec to licka i odmah se otruje i ugi-ne. Država bi mogla da reguliše prskanje koje nije jedini pro-blem. Taj herbicid sa kojim oni prskaju travu je jeftin i onda se ne prska tri litre po jutru, koli-ko je propisano, već se stavi de-set litara. Tada izgori sve živo. U ataru ostanu samo kukuruzi, a ostalo je sve osušeno kao da je neko zapalio. To je još jedan problem što se tiče zeca“, rekao je Radulović

Lov na zečeve članove Društva uvek asocira na situaci-ju kada je jedan od lovaca mis-lio da je ustrelio zeca. On ga je zapravo, samo malo okrznuo po ušima i zec je dobio šok od toga. Pao je i lovac ga je stavio u ra-nac. Za vreme doručka, otvo-rio je ranac, a zec kada je video svetlost dana iskočio je napolje i dok je iskakao iz ranca, udario ga je u nos i otrčao. Nije znao šta se događa, seo je na stolicu i prokomentarisao: "Joj ljudi, šta se ovde dogodilo?“

M.R.

Lovstvo u Subotici

lovačko društvo „zec“ Bajmok

Bajmočki lovci 1948. godine

Tri generacije lovaca u porodici Kijac: Borivoj, Tihomir, Nikola i Borivoj

gastronomija18 Broj 10929. mart 2019.

NOVE

kuvarSN kuvarkuvarSNSNK

uv

ar

su

BO

tiČ

KiH

pr

aB

aK

a

Uskršnja pogačaPotrebno je: 2 kg brašna, kocka kvasca, prašak za pecivo,

kašika soli, kašičica šećera, 200 ml vode, 200 ml mleka, malo ulja.

Priprema: zamesiti testo, od pripremnjenog testa odvojiti nekoliko jufkica (po jedna za svakog malog i velikog člana poro-dice), napraviti pletenicu, uviti kružno i u sredini jufkice staviti sveže jaje, premazati žumancem i peći 25 minuta na 200 stepeni. Ostatak testa razvući u podmazanu tepsiju, iseći testo simetrično, kada testo staše po sredini utisnuti kalup (može i čaša), premaza-ti žumancem i peći oko 30 minuta na 220 stepeni.

Salata sa kuvanom šunkom i jajima

Potrebno je: 3 kuvana jaja, 250 g kuvane šunke, rendana šargarepa, 100 g kuvanih makarona, preliv od majoneza, pa-vlake i senfa, so, biber.

Priprema: belanca isecite na kockice, žumanca izgnječite i pomešajte s komadićima kuvane šunke. Dodajte i skuvane maka-rone, pa sve začinite prelivom od majoneza, pavlake i senfa koji ste pomešali po želji.

Začinite, takođe po želji, solju i biberom, pa pospite rendanom šargarepom, ukrasite bosiljkom ili peršunom i kolutovima kuva-nih jaja.

Uskršnja tortaPotrebno je — za dve kore: 4 jaja, 3 kašike šećera u prahu, 3

kašike mlevenih lešnika, kašika čokolade (otopljene). Beli fi l: 750 ml slatke pavlake, 2 kašike šećera u prahu, 12 listića želatina. Žuti fi l: 250 g maslaca, 4 kašike šećera u prahu, 400 ml mleka, 200 ml slatke pavlake, 2 kesice pudinga od vanile, 5 kašika šećera.

Ostali materijali: marmelada (ribizle, višnje), šlag, čokolad-na jaja.

Priprema: umutiti žumanca sa šećerom u prahu, dodati oto-pljenu čokoladu, lešnike (promešati) i dobro umućena belanca. Masu izjednačiti, sipati u pleh (koji treba da bude prečnika 26 cm) postavljen papirom za pečenje i staviti da se peče. Peći na 180 ste-peni 25 do 30 minuta u zavisnosti od šporeta. Pečenu koru okre-nuti na papir posut kristal šećerom, skinuti papir na kome se pe-kla i ostaviti da se ohladi. Postupak ponoviti još jednom na opisan način. Beli fi l: Slatku pavlaku umutiti sa šećerom u prahu, doda-ti želatin pripremljen po uputstvu sa kesice, promešati i ostaviti 10 minuta u frižideru. Izvaditi iz frižidera i naneti na tortu. Žuti fi l: Prah pudinga pomešati sa šećerom i 100 ml hladnog mleka (odu-zeti od navedene količine). Ostalo mleko pomešati sa slatkom pa-vlakom i staviti da provri. Dodati pripremljenu mešavinu i uz ne-prestano mešanje kuvati 1 minut. Skloniti sa ringle i ostaviti da se ohladi (povremeno mešati). Ohlađen puding pomešati sa umuće-nim maslacem i šećerom u prahu i naneti na deo belog fi la. Tortu ređati u pleh u kome su se kore pekle.

Hladnu koru premazati umućenom marmeladom i staviti u pleh postavljen providnom folijom blago premazanom uljem. Na koru naneti 1/2 belog fi la, preko žuti, a preko žutog ostatak belog fi la. Drugu koru premazati marmeladom i njom preklopiti prvu. Malo pritisnuti rukom. Pokriti providnom folijom, a preko nje staviti ra-van tanjir i tezinu od 0,8-1 kg. Tako napakovanu tj. pripremljenu tortu ostaviti do narednog dana u frižider da stoji. Okrenuti tortu na tacnu za serviranje, skinuti foliju, premazati umućenim slagom i ukrasiti čokoladnim jajima. Tortu do služenja držati u frižideru.

Potrebno je: 1 glavica svežeg ku-pusa (1-1,5 kg), ulje za prženje, šećer, so i biber po ukusu, 400 gr fl ekica (te-stenina kvadratnog oblika 2x2 cm) ili druge kratke posne testenine

Način pripreme:Na ulju dinstati kupus iseckan na

rezance u poklopljenoj posudi. Kupus dok se dinsta pušta sopstveni sok i nije potrebno dodavati vodu. Posoliti i po-biberiti po ukusu. Kad kupus omekša, a to je otprilike posle dvadesetak minu-ta, dodati i fl ekice, tj. testeninu, koja je prethodno skuvana i oceđena od vode. Sve zajedno lepo promešati i servirati. Uz salatu u dane posta ovo je komple-tan obrok. Ovo je staro bunjevačko jelo koje je ranije bilo često na trpezama, a kad nije post, mogu se dodati kobasi-ce, posebno pržene ili neki komad pile-tine ili drugog mesa. Vreme pripreme: 30 minuta

Potrebno je: 1 kg brašna, 1 paketić kvasa, 1 jaje, 1 kašika šećera, 1 kašika masti, na vr kašike soli, mlika kaliko zavati.

Kvas i šećer politi s mlakim mlikom. Kada se digne, pomiša se s brašnom, jajetom i doda se so. Mliko se dodaje po malo da se dobije mekano tisto, malo mekše neg za lakumiće. Kad je skoro gotovo, doda se mast, pa se još zakuva. Na kraju se pospe malo brašnom i pokrije bilom salvetom da se krene.Fil: 1 kila mladog sira, 3 kašike skorupa, 1 jaje, malo soli i šećera ko kaliko voli.

Kada se tisto krene izruči se na sini-ju posutu brašnom, pa se podili na tri ju-pike koje se prvo skruže, a posli se oklagi-jom malo razviju i ostave da malo odstoje.Posli se tisto na astalu na čaršapu razvuče rukom na veličinu kaliko je velika tepcija.Sad se sir, skorup, jaje, so i šećer pomišaje, pa se pospe po tistu po polak i onda se zavi-je pogača. Odozgor se namaže razmućenim jajetom el s mašćom, pa se metne u peć da se peče. Triba da korica porumeni i odozdol i odozgor.

kašika soli, kašičica šećera, 200 ml vode, 200 ml mleka, malo ulja.

nekoliko jufkica (po jedna za svakog malog i velikog člana poro-dice), napraviti pletenicu, uviti kružno i u sredini jufkice staviti sveže jaje, premazati žumancem i peći 25 minuta na 200 stepeni. Ostatak testa razvući u podmazanu tepsiju, iseći testo simetrično, kada testo staše po sredini utisnuti kalup (može i čaša), premaza-ti žumancem i peći oko 30 minuta na 220 stepeni.

šargarepa, 100 g kuvanih makarona, preliv od majoneza, pa-vlake i senfa, so, biber.

pomešajte s komadićima kuvane šunke. Dodajte i skuvane maka-rone, pa sve začinite prelivom od majoneza, pavlake i senfa koji ste pomešali po želji.

šargarepom, ukrasite bosiljkom ili peršunom i kolutovima kuva-nih jaja.

kašike mlevenih lešnika, kašika čokolade (otopljene). Beli fi l: 750 ml slatke pavlake, 2 kašike šećera u prahu, 12 listića želatina. Žuti fi l: 250 g maslaca, 4 kašike šećera u prahu, 400 ml mleka, 200 ml slatke pavlake, 2 kesice pudinga od vanile, 5 kašika šećera.

na jaja.

pljenu čokoladu, lešnike (promešati) i dobro umućena belanca.

Svečana torta

Potrebno je: 4 dl mle-ka, 3 kašike šećera, pu-ding od vanile, 200 g mle-vene plazme,50 g mrvlje-ne plazme, 100 g mlevenih oraha, 100 ml gazirane vode, 5 krem bananica200 g margarina, 200 g šeće-ra u prahu, 100 g kokoso-vog bršna, ekstrat ruma (po ukusu), kesica krem šlaga.

Priprema: od pripre-mljenog mleka odvojiti malo i rastvoriti puding. Mleko sa 3 kašike šećera staviti da provri, pa skuva-ti puding i ohladiti.

Umutiti margarin sa še-ćerom u prahu, pa doda-ti ohlađen puding, dobro sjediniti.

Masu podeliti na dva dela. U jedan deo stavi-ti kokos, a u drugi seckane bananice, mlevene orahe, plazmu prelivenu gazira-nom vodom i par kapi ek-strata ruma.

Količina ruma zavisi od ukusa, ko ga koliko voli. Ali on baš daje šmek tor-ti. Oblikovati tamnu sme-su u pravougaoni oblik, preko nje svetlu, ukrasiti šlagom.

Potrebno je (količine proizvoljne): pileće belo meso, šampinjo-ni, pršuta, kisela ili pavlaka za kuvanje, beli luk u granulama, ori-gano, biber, suvi biljni začin.

Priprema: pileće belo meso iseckati na kockice ili tračice, začini-ti suvim biljnim začinom, biberom, belim lukom u granulama i malo ulja, dobro promešati i marinirati 15 minuta. Za to vreme iseckati šampinjone i pršutu. Na ulju propržiti pršutu, pa dodati meso.

Kada meso pobeli, dodati šampinjone i krčkati, dok ne ispari sva voda koju će šampinjoni pustiti. Na kraju dodati kiselu pavlaku, a ko više voli, može umesto kisele da doda pavlaku za kuvanje, u tom slu-čaju treba krčkati još 5 minuta. Posuti origanom. Služiti uz krompir, pire krompir, testeninu ili pirinač.

piletina sa pršutom i pečurkama

FLEKICE S KUPUSOM

POGAČA SA SIROM

subotičke novine preporučuju:

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fi leri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

NOVE istorija 19Broj 10929. mart 2019.

Subotica je pruži-

la dom mnogim in-

telektualcima. Među

njima je bio i Aleksa

Ivić (1881–1948), koji

spada u red najve-

ćih srpskih istoričara

svih vremena. Naime,

u međuratnoj srpskoj

istoriografiji niko nije

pokazao toliku bri-

gu za istorijske izvo-

re kao on. Stoga se

po značaju može upo-

rediti sa velikim ne-

mačkim istoričarem

Teodorom Momze-

nom (1817–1903).

Rođen je 1881. godine u Buđa-novcima (tada deo Austro-Ugar-ske monarhije) u siromašnoj po-rodici s puno dece, od oca Sime, po zanimanju ćurčije, i majke Mi-leve rođ. Radovanović iz Sibača u Sremu. Osnovnu školu je zavr-šio u rodnom mestu, a gimnaziju u Novom Sadu, gde je položio is-pit zrelosti 1901. godine. Nakon toga, studirao je na Bečkom uni-verzitetu slavistiku i istoriju. Ovde je slušao predavanja kod vrhun-skih znalaca: hrvatskog lingviste Vatroslava Jagića (1838–1923) i češkog istoričara Konstantina Ji-rečeka (1854–1918). Doktorirao je 1905. sa disertacijom o bosan-skom vojvodi Radoslavu Pavlovi-ću (?–1441), koja je štampana u Letopisu Matice srpske za 1907. godinu.

Po završetku studija jedno vre-me je istraživao u bečkim arhivi-ma. Godine 1910. izabran je na iz-borima za Hrvatski sabor sa liste Srpske narodne radikalne stran-ke u Hrtkovačkom izbornom sre-zu. Ubrzo potom je delegiran i u Peštanski sabor. Dobijanjem po-slaničkog mandata nije prekinuo sa svojim istraživanjima, nego im je samo promenio mesto. Godine 1912. postao je službenik Zemalj-skog arhiva. Do Prvog svetskog rata objavio je preko 150 članaka uglavnom na osnovu nekorištene

građe. Kao rezultat nje-govih dugogodišnjih istraživanja nastala je Istorija Srba u Ugarskoj od pada Smedereva do seobe pod Čarnojevi-ćem, koja je objavljena u Zagrebu neposredno pred izbijanje rata 1914.

Posle Prvog svetskog rata izabran je prvo za vanrednog (1921), a ka-snije i za redovnog pro-fesora profesora Prav-nog fakulteta u Suboti-ci (1924). Ovde je preda-vao istoriju južnih Slove-na, te opštu i nacional-nu diplomatsku istoriju. Iz ovog perioda njego-vog života potiče njego-vo pismo upućeno Sta-noju Stanojeviću (1874–1937) 8. juna 1921. sa Palića (Stari Hotel, br. sobe 22) (Arhiv SANU 11274/6), iz kog se može videti kakve su prilike vladale na fakultetu „Mnogo po-štovani g. profesore! Završio sam predavanja. Predavao sam ovog semestra ’Karađorđev i Milošev ustanak’, zatim ’Borbu Tome Vu-čića Perišića sa dinastijom Obre-novića (1835 – 1844)’ i neke par-tije iz prošlosti Srba u Ugarskoj. Slušalaca sam imao više nego i je-dan drugi profesor. U sred preda-vanja konstatovali smo, da moj predmet, prema suženom progra-mu studiranja (šest semestara), po kome se ovde predaje, nije obliga-tan te da moj predmet ne moraju studenti polagati. Čim je to objav-ljeno spao je broj mojih slušala-ca na polovinu dotadašnjih, ali ih je još uvek dolazilo više nego kod drugih. Ovaj suženi program ima vrednost samo do iduće jeseni, a onda staje na snagu isti raspored predmeta kao i u Beogradu. Budi-te ljubazni pa mi javite, da li je u Beogradu ’Istorija Srbije’ obliga-tan predmet i da li ga polažu đaci? Ima ih, koji tvrde, da se moj pred-met ni po proširenom programu (kakav je na beog. Pravnom fakul-tetu) neće morati polagati s razlo-gom, što se taj predmet ni u Beo-gradu ne polaže. To bi mi bilo žao, jer bi studenti dvaput više pohađa-li predavanja, kad bi predmet mo-rali i polagati. Ja savesno priprav-ljam predavanja, pa mi nije ugod-no da govorim pred polupraznom salom.“

Bio je aktivan član Narodne ra-dikalne stranke. Međutim, krajem 1925. (27. decembra) Okružni od-bor NRS ga je stavio na stub srama zbog pokušaja da preko prestonič-kih medija upozori stranačku cen-tralu na problematično ponašanje velikog župana Subotice Dragosla-va Đorđevića (1887–1973). Naime,

na molbu Janoša Huberta (1863–1937) i Jose Šokčića (1902–1968), članova redakcije Bačkog dnevni-ka (Bácsmegyei Napló), Ivić je kao predsednik Subotičkog novinar-skog udruženja oktobra 1925. na-pisao pismo uredniku beograd-skog dnevnika Balkan Svetoliku Saviću (1875–1944), preporuču-jući mu da štampa njihov članak, u kome se „uzimaju u zaštitu no-vinari oko Bacsmegyei Naplo od neopravdanih progona g. Župana Gjorgjevića“. Međutim, umesto da pismo proslede uredništvu Balka-na, Hubert i Šokčić su ga pokaza-li velikom županu, koji ga je isko-ristio za pokretanje disciplinskog postupka protiv Ivića.

Kao da ovaj postupak Okruž-nog odbora – koji je Ivić upore-dio sa španskom inkvizicijom

– nije bio dovoljno neprija-tan, organ radikalne stran-ke Subotički glasnik doneo je u 1. i 2. br. iz 1926. godi-ne nekvalifikovane napade protiv Ivića, nazivajući ga „kukavnim i bednim čove-kom, koji nema hrabrosti, da pred županom prizna, da mu je protivnik nego samo u potaji radi protiv župana.“ Pošto mu Subo-tički glasnik uprkos zako-nu o štampi nije dao pro-stor za odbranu, Ivić se u tu svrhu obratio uredništvu lista svojih dojučerašnjih partijskih protivnika Neve-nu: zvaničnom glasilu bu-njevačko-šokačke stranke, koje se rado odazvalo nje-govoj molbi. Ivićev odgo-vor na klevete koji je Neven objavio u svom broju od 14. januara 1926. pun je dosto-janstva i predstavlja pri-mer kako treba odgovori-ti na niske udarce: „Ako je-

dan radikal napiše članak i podvr-gne kritici rad ovog ili onog radi-kalnog funkcijonera, to još ne zna-či, da se je on ogrešio o radikal-nu stranku. Naprotiv, često puta je dužnost pravih prijatelja stran-ka, da putem javnosti skrenu pa-žnju uprave stranke na one lič-nosti, koje u javnom životu zau-zimaju položaj, za koji nisu dora-sle. Ovo specijalno vredi za subo-tičkog velikog župana g. Đorđevi-ća, čiji je rad naneo ogromne šte-te srpskoj nacionalnoj misli i radi-kalnoj stranci u ovim krajevima te je u interesu stranke, da se na sve to ukaže i da učini kraja sadašnjem vršljanju u gradskoj upravi i u ra-dikalnom klubu“.

I pored nastavničkog i par-tijskog rada Ivić je nastavio svo-ja istraživanja, koja su urodila

vrednim studijama i zbirkama izvora: Migracije Srba u Slavoniju (Subotica, 1926), Arhivska građa o srpskim književnim i kulturnim radnicima knj. I-IV (1926–1935), Rodoslovne tablice srpskih dina-stija i vlastele (Novi Sad, 1928) i Spisi bečkih arhiva o prvom srp-skom ustanku knj. I-V (1935–1939). Za vreme Drugog svetskog rata predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Konačno je penzionisan 1945. godine. Na-stradao je nesrećnim slučajem 23. novembra 1948. Naime, vra-ćajući se sa sednice Instituta za književnost Srpske akademije na-uka našao se na putu teretnog ka-miona, koji mu je naneo smrtne povrede. Tako je nepažnjom obič-nih smrtnika oduzet život jednom od najvećih genija srpske istori-ografije, koji bi sigurno obogatio srpsku istoriografiju za još mnogo vrednih rezultata da ga nije sna-šao ovaj zao udes.

Većina srpskih istoričara sa pravom primećuje da je Ivićev do-prinos istraživanjima istorije Srba neprocenjiv. Međutim, malo ko od njih je uspeo primetiti da je Ivić generalno bio nezadovoljan mestom gde je raspoređen. To po-staje očigledno tek detaljnjim išči-tavanjem njegove intimne prepi-ske sa prijateljima iz Beograda i Novog Sada (ROMS i ASANU). Čovek akademskih manira, nika-ko nije mogao shvatiti uskogrud-ni duh palanačkog čoveka, koji je i za sitnu korist bio spreman da čini nečuvene stvari. Zbog svoje kri-tičke misli Ivić je trpio udarce ne samo od svojih političkih protiv-nika, nego i od partijskih kolega. Međutim, koliko god ti udarci bili intenzivni, oni nisu mogli oboriti njegov gorostasni duh, koji je sna-gu crpio u istorijskim izvorima.

Vladimir Nimčević

Od sitnih pabirakado punih araka

HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192

VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 559-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-200JKP Suboticagas: 641-200JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 19812-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276-vezano za oružje: 630-310

Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 11811Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606

VAŽNI TELEFONI

Aleksa Ivić

NOVEmagazin20 Broj 10929. mart 2019.

8 koraka do finansijske sigurnosti i ostvarenja snova

Zarađujete, ali novca opet nema? Što više imate, više trošite i manje vam os-taje? Došlo je vreme za promene!

Bestseler Pametna žena, bogata žena pomogao je ženama širom sveta da uzmu stvari u svoje ruke i nauče da upravljaju novcem. Autor Dejvid Bah, priznati finansijski savetnik, pokazao je ženama različitih godina i profila kako da se obogate, kakav god bio njihov prihod. Bahovo uputstvo u osam kora-ka daće vam sve neophodne alate po-moću kojih ćete troši-ti pametno, uspostaviti finansijsku stabilnost i uskladiti troškove sa

sopstvenim životnim vrednostima. „Ako sam išta naučio o ženama i

novcu za ovih dvadeset godina, to je sledeće: jednom kada žena nauči kako da preuzme odgovornost nad svo-jim finansijama, ništa je više ne može zaustaviti.“

Nikada nisam zaboravio trenutak kada sam pitao majku: „Šta zaista po-kreće svet – novac ili ljubav?“ Imao sam tada oko pet godina. Pogledala me je pravo u oči i rekla: „Dejvide, ljubav je ono što čini život posebnim... ali bez novca si u velikoj nevolji!“

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fi skalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Agata”

Danijel Celva, Istarska 17/a

Marga Sudarević, Voćarska 1

Dejvid Bah

PAMETNA ŽENA, BOGATA ŽENA

suBOtica KOju (ne)viDi svaKOLEŽEĆI POLICAJCI

SU NA ODMORU

Davi se Crnogorac u moru i kuka iz sveg glasa:

UuuUUppppoOOooooo-MoooOoć!!!!

Gleda to drugi Crnogorac s obale, pa ga pita:

- A što se dereš, jado?- Ne znam da pliiivam!!!- Pa ne znam ni ja pa se ne

derem!

Sedi Mujo na obali i baca cigle u vodu.

Šta to radiš? - upita ga Haso.

Čudim se!Što se čudiš?Cigla četvrtasta, a kad

je bacim u vodu, pojave se krugovi!

Plavuši gori kuća. Panič-no zove vatrogasce:- Samo mirno, gospođo. Recite nam kako da dođemo do vas?

- Pa s onim velikim crve-nim autom!-

Ide nepi-smeni vuk šumom, sretne crvenkapu i pita je:

"Crvenkapo, šta to nosiš Baci?"

... I crvenkapa baci!

Pita Haso Muju:Šta bi voleo: da si glup ili

lep?Mujo:- Glup.Haso:- Što glup?Mujo:- Pa lepota je prolazna.

Svađaju se dve plavuše:Zašto si ubedila mog muža

da spava sa tobom?Pa da vidim ko je bolji, tvoj

ili moj muž!Glupačo, to si mogla mene

da pitaš!

VICEVIIde nepi-

smeni vuk šumom, sretne crvenkapu i

"Crvenkapo, šta

063/12-50-265

U Prvomajskoj ulici se vidi

da smo korak ispred Evrope.

U Holandiji Nemačkoj postavljaju

semafore na trotoar zbog preteranog korišćenja

telefona, a kod nas su čak i saobraćajni

znakovi ležeći.

NOVE Subotički poletarci 21Broj 10929. mart 2019.

Život jednog

psa

Život jednog psa

Bio je jedan mali pas, zvao se Meda. On je svaki dan dobijao : meso, granule, supu i male koske.Taj pas je lepo živeo. Kad je postao stari-ji, brinuo se o sebi. Sam je morao da traži hra-nu, nađe vodu. Neki čovek ga je pronašao i po-stao mu je gazda. Taj gazda je policajac, sada je i Meda postao policijski pas. Voli što je policij-ski pas i voli svog gazdu. Policajac je imao ženu i malu bebu , devojčicu. Beba je mnogo volela Medu i Medo nju. Meda je više poslastica dobi-jao. Njemu se sviđa što tamo živi.

Lilla Ivankov, OŠ,, Jovan Jovanović Zmaj“

Ne čekam budućnost, uživam u detinjstvuNakon čitanja lektire ,,Orlovi rano

lete’’ moj pogled na provođenje slobod-nog vremena se potpuno promenio.Kako sam prošitala Ćopićevo delo, na-učila sam kako da zapravo provodim svoje slobodno vreme.

Naime, u knjizi, nekolicina dečaka beži iz ško-le, i dok su ostali u školiskim klupama, oni se igraju hajduka u obližnjem šumarku. Dok oni za-neseni maštom trče po beskrajnim poljima, veći-na današnje dece svoje slobodne trenutke provo-dii uz telefone i računare. Milsim da je ovaj ra-zvitak tehnologije itekako uticao na pogled mla-dih na svet. Dok su nekdašnja deca cenila svaki tren, svaku stvar i svaku nagradu, mi danas sve uzimamo zdravo za gotovo.Više ne uživamo u ne-kim prelepim, ali sasvim malim svakodnevnim stvarima koje zaista mogu da nam ulepšaju dan. Dok su se junaci iz knjige neprekidno suočavali sa smrću i tugom, mi danas izgubimo svu volju zbog jedne loše ocene, i svi bi brzo da porastu, da imaju veće mogućnosti i da budu samostalniji.Ali, biti odrastao snosi i velike obaveze i dužnosti.

Kroz ovu knjigu sam naučila da se radujem svakoj lepoj stvari, ma koliko ona mala bila, da svemu nađem pozitivnu stranu,i da posto-je mnogo gore stvari nego četvroka u dnevniku. Shvatila sam da ne treba da čekam budućnost, već da se radujem onom što se sada dešava, i da uživam u detinjstvu.

Jelena Kojić, OŠ”Kizur Ištvan”

Pripremila L. Marjanov

Na petnaestom po redu Međunarodnom konkursu u gradu Klaipeda u Litvaniji, na temu Slavonsko proleće, nagradu su dobile dve Subotičanke, Mia Leković i Aurora Uglik iz Likovne radionice ,,EmArt“.

Aurora UglikMia Leković

Marija Zuber

Tara Vojvodić

Teodora Vuković

enigmatika22 Broj 10929. mart 2019.

NOVE

NOVE

Poslednji pozdrav dragoj mami, nađiki i dediki

VIKTORIJA BOŠNJAK1940-2019.

Večno ćeš živeti u našim srcima!

Ožalošćeni: Njeni najmiliji (PG-24)

čitulje/pomeni 23Broj 10929. mart 2019.

ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ

-ЂОКА-1971-2019.

Прођоше секунде, минути и сати.Постоји ли нешто с чиме би сестра могла да

те врати?Ходао си одлучно корака смела,на земљи чинио сва добра дела.Сестра Те никада заборавити неће,волеће Tе увек и палити свеће.

Сестра Снежа са породицом (P-199)

Sa bolom i tugom javljamo, da je naš brat, ujak i tetak

MARKO (Kostadina) DIMITRIJEVIĆ

Iznenada preminuo u 83. godini života, dana 20.03.2019. godine. Sahrana pokoj-nika obavljena je u petak 22.03.2019. go-dine u 13:30 časova, na Kerskom groblju.

Zahvaljujemo se Vojsci Srbije, VP 1419 u Bačkoj Topoli, na dostojanstvenom ispraćaju, Dimitrijević Marka, zastavnika I klase u penziji.

Zahvaljujemo se udruženju vojnih penzionera u Subotici i Bajmoku na ispraćaju njihovog druga.

Zahvaljujemo se svim njegovim drugovima iz vojnih dana, penzionerima i njihovim porodicama koji su došli da ga ispra-te na večni put.

Zahvaljujemo se prijateljima, komšijama, i svima koji su bili sa nama u tim teškim trenucima i zajedno sa nama ispratili Mar-ka na večni počinak.

Neka mu je večna slava i neka počiva u miru.Njegova sestra Ika Dimirtijević sa kćerkom Valentinom iz

sela Pasjane na Kosovu, Matija I Snežana Bojanović sa sinovima iz Subotice. (P-205)

Tužno sećanjeNavršava se deset godina od kako nije sa nama

VELJKO MACAKANJArodom iz Gline

1954-2009.

Počivaj u miru, a mi ćemo sa ljubavlju i poštova-njem čuvati uspomenu na Tebe.

Sin Dušan i supruga Marija (P-201)

Дана 31. марта 2019. године навршава се три године како нас је напустио наш вољени супруг, отац и деда

БОЖО ГАРИЋ1940-2016.

Хвала за све што си чинио за нас!

Године пролазе, сећање на Тебе, на Твоју доброту и племенитост никада.

Носимо Те у срцима и чувамо од заборава.Супруга Ана, ћерка Снежана са децом и син

Миленко са породицом (Р-210)

Преминуо је наш драги Мирко.

МИРКО ПАЈИЋ

1944-2019.

Поносни смо што смо Те имали за пријатеља.Нека Ти је вечна слава!

Маравић Илија са породицом (Р-213)

Вољени наш Мирко,

МИРКО ПАЈИЋ

1944-2019.

Твојим одласком настала је бол и вјечна суза што капље над Бањалучким Чокорским пољима.

Вољећемо Те заувијек.

Ожалошћени: Твоја тетка Драгиња,браћа Милош и Драган Ђурђевић са

породицама (Р-214)

Dana 24. marta 2019. godine preminuo je naš voljeni

JOSIP ŠEBEŠĆEN1953-2019.

U tišini večnog mira neka Te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.Zahvaljujemo svima koji su ga ispratili do večne kuće.

Ožalošćene ćerke Tamara i Tatjana sa porodicama (PF-54)

Dana 3. aprila 2019. godine se navršava sedam tužnih godina kako nije sa nama voljena supruga, baka, ćerka, tašta i sestra.

ROZALIJA MARIĆ 1955-2012.

Sveta misa će se služiti 31. marta 2019. godine u 8 sati u cr-kvi Isusa Radnika (kod Sup-a).

Bol i tuga se ne mere rečima, ni vremenom koje prolazi već prazninom koja ostaje.

Njeni najmiliji. (PF-55)

Дана 21.03.2019. године у Стокхолму, престало је да куца твоје храбро срце.

Драги наш Мирко,

МИРКО ПАЈИЋ02.11.1944.-21.03.2019.

Тешка бол уткана је у наша ожалошћена срца твојим одласком.

Било је лепо бити са тобом, волети се, дружити, играти се, учити од тебе. Љубављу коју си нам подарио, заувек ћеш остати део нас, а велико срце твоје живеће у нашим. Нека ти је вечна Слава и хвала, добри наш Мирко!

Воле те твоји: супруга Ана, синови Зоран и Мирослав, снахе Весна и Гордана, унуке Јована и Лана (Р-212)Radno vreme

za prijem čitulja i ma-lih oglasa je

ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova (zaključenje

broja), četvrtkom i

petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj). Tel. 553-805. Maksima

Gorkog 8. na spratu

NOVE

Mali oglasi koji u sebi sadrže reklamnu poruku

(sve vrste usluga) naplaćuju se po ceni od 250 dinara (do 10 reči),

a uokvireni oglas 450 dinara. - šestomesečna pretplata 10% popusta

- godišnja pretplata 20% popusta

čitulje/pomeni24 Broj 10929. mart 2019.

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: [email protected]

RADOVAN VUKOVIĆ

-RAŠO-1969-2019.

Dani koji su pred nama više nikada neće biti isti bez tvojih saveta, tvog osmeha i vedrog duha. Poči-vaj u miru dobri naš i neka te anđeli čuvanju.

Poslednji pozdrav voljenom kumu i prijatelju od Dejana, Bore, Jelene i Miše (P-203)

Poslednji pozdrav

RADOVAN VUKOVIĆ-RAŠA-

1969-2019.

TOKYO UNITED (P-215)

Prošlo je tužnih 40 dana od kako nije sa nama naš voljeni

JOSIP HORVAT01.07.1947.-26.02.2019.

Sveta misa za milog nam pokojnika će se održati u subotu 06.04.2019. godine u 8 sati u Župi Marija Majka Crkve u Šandoru.

Nikada Te nećemo zaboraviti!Tvoji najmiliji (P-211)

Navršava se 6 tužnih nedelja od kako nas je na-pustio naš dragi sin, otac i tast

ROBERT JAKIĆ1962-2019.

Sveta misa će se održati u nedelju 31.03.2019. godine u 8 sati u maloj crkvi na Somborskom putu.

S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na Tebe!

Ožalošćeni: majka Gizela, sin Aleksandar, ćerka Roberta i zet Imre (P-197)

Dana 29.03.2019. godine navršava se godinu dana kako nije sa nama naš dragi

PETAR A HORVAT1946-2018.

Volimo te! Nedostaješ!Večno ćeš biti u našim srcima.Supruga Slavica, ćerka Suzana, unuka Kristina

(P-207)

ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН

ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ-ЂОКА-

1971-2019.

Време пролази али не брише сећања на Тебе, не ублажава бол и тугу што смо Tе изгубили, само потврђује истину да више ниси са нама.

Породица Суботић (Р-208)

Navršava se šest nedelja od smrti naše drage

ANE SADOVIĆrođ. Evetović1939-2019.

S ljubavlju i poštovanjem, zauvek ćemo te nosi-ti u srcu i mislima.

Večno tuguju ćerke Eva i Marija sa porodicama, brat Nesto sa porodicom i ostala rodbina i prijatelji (P-209)

IN MEMORIAM

BARTUL (Ivana) ROMIĆ4 IV 1978-4 IV 2019

Usahla tišina poverenja,zadesi nas suprotnost otelotvorenja...potisnuše se druženja,čak i rodbinska mnjenja...s tugom, sin Ivan (P-198)

Dragi naš

NEDELJKO SAMARDŽIJA1948-2018.

I prođe godina... Nema te...Otišao si zauvek. Vraćaš se ti nama kroz snove, sećanja, kroz

uspomene.Vraćaš se svaki put kada pomislimo na tebe. Ne-

dostaješ nam!Tvoji najmiliji (P-202)

SećanjeProšlo je pet godina otkako nije sa nama naš dra-

gi suprug, otac, dida, svekar, tast

MIHAJLO KAMPOŠ1945-2014.

Svima nam nedostaješ i sa ljubavlju čuvamo us-pomenu na Tebe!

Tvoji najmiliji (P-204)

Prošlo je pet godina od kako nas je napustio naš dragi

DRAGAN STAMENKOVIĆ-STAMENI-1957-2014.

Uzdignute glave i srcem ispunjenim ponosom, što sam te imao za oca.

Hvala ti na svemu što si mi pružio i za sve čemu si me učio.

Tvoj sin Igor (P-206)

Tužnim srcem javljamo da je naša draga mama, baka i prabaka preminula 19.03.2019. godine

ROZALIJA T. PEIĆ1919-2019.

Hvala za sve što si učinila za nas! Nosimo te u srcu i čuvamo od zaborava!

Počivaj u miru Božijem!Njeni najmiliji (P-200)

SEĆANJE

GOJKO ARAMBAŠIĆ

2011-2019.

Tvoji najmiliji (PF-56)

NOVE

RAZNO

- „GORENJE SERVIS ENERGIJA”! Servisira-mo belu tehniku od svih proizvođača,- Original-ni rezervni delovi, Ivana Antunovića 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P-39)

- ROLOMONT rolet-ne AL i PVC, venecijane-ri, trakaste zavese, har-mo/garažna vrata, ko-marnici, panelne zavese, tende.- Miloša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P-40)

- BUŠIMO BUNARE sa ili bez ispiranja do 150m dubine. Tel. 063/8432-465 ili 060/0532-468 (P-41)

- Prodajem jutro zeml-je u Đurđinu. Interesova-ti se na tel: 061/69-200-69

-Frezerujem bašte, pri-premam zemljište za zas-nivanje travnjaka. Tel. 063/547-187 (1-109)

KUĆE I PLACEVI

-Prodaje se kuća u Kertvarošu sa cg,

trosobna 90m² ili men-jam za manji stan. Cena 39000€. Tel. 064/418-04-84 (2-109)

-Prodajem kuću sa pomoćnim objektima, na placu od 3 motike, Donji Tavankut, Tel-064/1838-710 (3-109)

-Prodajem na Radano-vcu 2ha voćnjaka. Cena po dogovoru Tel.064/37-44-574 (4-109)

PRODAJA I IZDAVANJE

STANOVA

-Izdajem dvorišni odma useljiv nenamešten stan od 80m²- novo-gradnja sa posebnim ulazom. Subotica, Par-tizanskih baza 27 Tel. 069/503-97-40 (5-109)

-Prodajem jednosoban stan 30m², kod Elektro Vojvodine na IX spra-tu, menjan krov, lepo sređen, cg, 2 lifta (pogo-dan za đake) Tel. 061/21-965-12 (6-109)

-Prodajem lep dvo-soban stan, toplo prize-mlje, cg i svi priključci u B. Radića,. Pogodan za starije ili kancelarije. Tel.064/1611483 (7-109)

-Prodajem ili izda-jem dve dvorišne garso-njere u Kertvarošu kod Sup-a. Tel. 060/052-33-16 (8-109)

-Izdajem name-šten dvosoban stan kod Ekonomskog fakulte-ta na IV spratu ( bez lif-ta) Tel.065/934-11-50 (9-109)

KUPOPRODAJA

-Prodajem live-ne radijatore H680 x 4 Tel.064/24-03-516 (10-109)

-Prodajem „TA“ peći

„AEG“-5,5kw i „CER“-4-,5kw sa postoljem, ter-mostat i priključci, trofa-zna, jako očuvane i kvali-tetne. Cena:120€ i 140€. Tel.:065/353-08-25 (11-109)

-Prodaju se gobleni, kristal, toplotna pumpa, liveni radijatori, čipke, drvrni jabučari sandu-ci Tel.063/567-919 (12-109)

-Kupujem, prodajem i menjam značke i albume za značke, kupujem knji-ge i medalje o fudbalskim klubovima. Tel/ 542- 310 ili 062/85- 28- 228 (13-109)

-Otkupljujem origi-nalne umetničke slike uz stručnu i realnu procenu vrednosti. Interesovati se od 9-17h od ponedelj-ka do subote Tel. 065/58-33-665 (14-109)

-Kupujem ordenje, medalje i stare sportske značke. Tel.064/615- 59-82 (15-109)

-Prodajem jeftino Dor-misano masažer Vario 90x190 15W, Bodyvital 90x190 45W, Siatsu 40W, akt tašne 5kom. Tel. 527-208 Mob.065/532-10-64 (16-109)

-Prodajem veoma po-voljno masažćer "Va-rio", cena po dogovoru. Tel.763-359 (17-109)

-Prodajem tuje za živu ogradu, više veličina, Su-botica. Tel.064/366-99-

50 i 064/48-660-22(18-109)

-Prodajem novu ci-glu, 25000 komada, cena 10din/kom Cigla je u Novom Kneževcu Tel.064/44-00-568 (19-109)

-Prodajem veliki kre-vet kauč 2m sa 2m, 2 usi-sivača odliča, police, cena dobra Tel.061/284-21-25 (20-109)

-Prodajem veoma jef-tino ugaonu garnituru trosed, dvosed i fotelju Tel.523-991 (21-109)

-Prodajem dušek 180x200 u odličnom sta-nju i "Bagat" šivaću maši-nu povoljno. Tel. 571-688 (22-109)

- Prodajem vw Polo 1.2 benzin 2004. do-bro stanjr, registrovan Tel.064/94-20-327 (23-109)

-Prodaju se sejačica, plug, špediter, Lada Sa-mara i auto prikolica, trajnožareći štednjak, zidni sat u drvenoj ku-tiji, orman sto, stolice, tepih, bunjevačke pre-gače, marame, ruva i sl Tel.024/528-682 (24-109)

-Prodajem povoljno, 3 dečije bicikle, roze, be-lo-lila i plave boje, za uzrast od 6-10 godina, malo korišćene. Može za-mena za zensku biciku. Tel.063/77-06-727 (25-109)

oglasi 25Broj 10929. mart 2019.

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 10929. mart 2019.

- TRAŽIMO RAD-NIKE: hitno potreb-ni kuvari-ce, kono-bari-ce pomoćne radnice geronto do-maćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P- 218)

PRODAJEM ILI IZ-DAJEM OPREMLJEN PROSTOR ZA DOM ZA NEGU STARIH LICA SA KOMPLETNOM DOKUMENTACIJOM 0658429490

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, Служба за заштиту животне средине и одрживи развој, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину (,,Сл. гласник РС" бр.135104 и 36/09) објављуле:

ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ О ПОТРЕБИ

ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Подносилац захтева ,,DESIGN OFFICE" д.о.о., Суботица, Корзо бр. 1oc/III, овлашћен од стране предузећа ,,ТАТРАВАГОНКА БРАТСТВО" д.о.о., Суботица, Биковачки пут бр. 2, поднео је Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на жвотну средину пројекта ,,Реконструкција и пренамена помодне зграде у индустријску зграду", заведен под бројем IV-08/I-501 -92/2019, а који се планирана катастарској парцели 37030/39, КО Доњи град, Суботица (46.0620990,19.6891050).

Увид у податке, обавештења и документацију из захтева носиоца пројекта, може се извршити у просторијама Службе за заштиту животне средине и одрживи развој (Трг Слободе 1, Градска кућа, I Спрат, соба 128).

Заинтересовани органи, организације и јавност у року од десет дана од дана објављивања овог обавештења могу доставити мишљења о потреби процене утицаја предметног пројекта на животну средину, лично или поштом на горе наведену адресу, или електронски на адресу zi-votnasredina@subotica. rs.

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) обвављује:

ОБАВЕШТЕЊЕ О ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ ДА НИЈЕ ПОТРЕБНА

ИЗРАДА СТУДИЈЕ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

за пројекат „Постројење за прераду воде за пиће на Водозахвату II фаза 2 – ПРОМЕНА ДЕЛА ТЕХНОЛОГИЈЕ ХИДРОТЕХНИЧКИХ УСЛОВА“, на катастарским парцелама 14584/1, 14585/2, 14586/2, 14789/2, 14589/2 и 14590/3 КО Нови град, улица Магнетна поља бб, Суботица (46.096969о,19.705056о) носиоца пројекта Ј.К.П. „ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“ СУБОТИЦА, Трг Лазара Нешића бр. 9/а.

Заинтересована јавност има право жалбе у року од 15 дана од дана објављивања обавештења у средствима информисања. Текст решења се у целости може преузети на Интернет адреси: http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredi-na/Resenja/501-72-2019.pdf

Na osnovu Odluke Nadzornog odbora Javnog ko-munalnog preduzeća „Subotičke pijace“ Subotica br. 209/2019 od dana 29.01.2019.godine, direktor Jav-nog komunalnog preduzeća „Subotičke pijace“ Su-botica objavljuje

OGLASO RASPISIVANJU JAVNE

LICITACIJE ZA PRODAJU VOZILAI

JKP „Subotičke pijace“ Subotica oglašava proda-ju putem javne licitacije službenog putničkog vozila.

Podaci o vozilu:1. Škoda Oktavija A5 Elegance 1.9; reg.oznake

SU 049-IE; snaga/ zapremina motora 77 kw/ 1.896 cm3; godina proizvodnje 2007.; pređena kilometra-ža 147.252 km; početna cena odgovara procenjenoj vrednosti vozila i iznosi 503.618,00 dinara sa pdv-om.

IIRazgledanje vozila i uvid u prateću dokumentaci-

ju može se izvršiti svakog radnog dana u periodu od 29.03.2019.godine do 04.04.2019.godine, od 800 do 1200 časova, u Subotici, u ulici Đure Đakovića 23/I.

Vozilo se prodaje u viđenom i zatečenom stanju, bez prava kupca na naknadnu reklamciju, i biće pro-dato po najvišoj ponuđenoj ceni.

IIIJavna licitacija će se održati u prostorijama JKP

„Subotičke pijace“, na adresi u Subotici, ulica Đure Đakovića 23/I, dana 05.04.2019.godine, sa počet-kom u 1200 časova.

IVPravo učešća imaju pravna i fizička lica koja, do

početka javne licitacije – koja će se održati dana 05.04.2019.godine, uplate depozit u visini od 10% od utvrđene početne cene za vozilo, na račun Jav-nog komunalnog preduzeća „Subotičke pijace“ Su-botica, koji se vodi kod banke „UniCredit“ AD Be-ograd pod brojem: 170-0030042488000-72, sa na-znakom „depozit“.

Uplaćeni depozit uračunava se pri uplati ostvare-ne prodajne cene.

Dokaz o izvršenoj uplati, kao i broj računa (za pravna i fizička lica) na koji će se izvršiti povraćaj depozita, učesnici su dužni dostaviti komisiji na dan licitacije do 1100 časova.

Sva obaveštenja u vezi raspisanog Oglasa o jav-noj licitaciji mogu se dobiti u prostorijama javnog komunalnog preduzeća „Subotičke pijace“ Suboti-ca, ulica Đure Đakovića 23/I, ili na telefon 024/555-013, svakog radnog dana 800 - 1200 časova.

Kontakt osoba: Ovlašćeno lice Tehničkog sektora JKP „Subotičke

pijace” – gospodin Karlo Rumenjaković.Telefon: 024/555 – 013; 065/5288057

direktorJKP „Subotičke pijace“

Dejan Ljubisavljević, dipl.ecc.

Mali oglasi

sport26 Broj 10929. mart 2019.

NOVE

Trinaest klubova okupilo se na Prvenstvu Vojvodine u rva-nju grčko-rimskim stilom za se-niore u Subotici, a najbolji među njima bili su domaći takmičari. Rvači Spartaka osvojili su prvo mesto u četiri kategorije, Kristi-jan Gazdag, Norbert Čikoš,

Ervin Penjov i Janko Ivetić, a uz ostale medalje su stigli i do prvog mesta u ekipnom poretku. Osvojili su Subotičani 211 bodo-va, više od Sokola sa 102 na dru-gom, odnosno Sente sa 90 bodo-va na trećem mestu.

Rezultati – 55 kg: Kristi-jan Gazdag (Spartak), Sabolč Lošonc (Potisje), David Šu-pica (Novi Sad), 60 kg: De-jan Petrović (Potisje), Ivan Ra-kić (Vršac), Nikola Karapan-dža (Soko), 63 kg: Nikola Jo-vanović (Proleter), Jovan Si-

mić (Novi Sad), Petar Pavluko-vić (Soko), 67 kg: Milan Marić (Radnički So), Robert Dudaš (Spartak), Igor Frgić (Radnič-ki So), 72 kg: Bogdan Beljan-ski (Soko), Atila Fekete (Sen-ta), Aron Pinter (Senta), 77

kg: Norbert Čikoš (Spartak), Ivan Zerge (Spartak), Maćaš Vamoš (Senta), 82 kg: Ervin Penjov (Spartak), Nikola De-dić (Soko), David Kovač (Po-tisje), Mario Vuković (Senta), 87 kg: Bence Almaši (Senta), Valentin Čabi (Proleter), Oli-

ver Tot (Spartak), 97 kg: Jan-ko Ivetić (Spartak), Stefan Ra-šović (Bačka), Veljko Petra-ković (Soko), 130 kg: Nema-nja Pavlović (Novi Sad), Sabolč Horvat (Spartak), Stevan Jarić (Fruškogorac).

Pojedinačno prvenstvo Voj-vodine u boksu održano je u su-botu i nedelju, 23. i 24. mar-ta, u Šidu, a priliku da se do-kaže tražilo je 126 takmičara iz 27 klubova. Za dva dana publi-ka u Šidu je mogla da vidi čak 76

mečeva, a preostalo je da se odr-ži još pet finalnih borbi u nared-nom kolu.

Među učesnicima je bilo i šest takmičara iz Subotice, a osvojeno je pet medalja.

Zlatnu medalju je osvojio

Marko Pižurica, kod kadeta do 62 kg, srebrne su zaslužili se-niori Marko Francišković (60 kg), Jovan Stevanović (69 kg) i Strahinja Ivošević (91 kg), dok je David Memetović bio treći kod juniora (70 kg).

Prvenstvo Vojvodine u rvanju za seniore

spartaku ekipna titula

Prvenstvo Vojvodine u boksu

Osvojeno pet medalja

Seniori Spartaka najbolji u Vojvodini

Petak, 29. mart: Hala sportova, 19 sati, muška odbojka Su-per liga, Spartak – Vojvodina.

Subota, 30. mart: Gradski stadion, 15 sati, fudbal Super liga: Spartak ŽK – Mladost; Područna fudbalska liga, u od 15,30: Obilić – Vojvodina, Proleter (RS) – Sloga, Radnički 1905 – Pro-leter (Nj), Napredak - Sutjeska.

Nedelja, 31. mart: Područna fudbalska liga, od 15,30 sati: Jadran – Đurđin, Vinogradar – Njegoš, Preporod – Panonija IM Topoka, Iskra – Senta; Gradska fudbalska liga, od 16 sati: Haj-duk – Bikovo, OFK Mala Bosna 2015 – Žednik, Lokomotiva – Solid, Udarnik – Palić, Čantavir – Elektrovojvodina.

Utorak, 2. april, Hala sportova, 19 sati, ženska odbojka Su-per liga, Spartak – Vizura.

• ULAZNICA • ULAZNICA • ULAZNICA

Zimsko prvenstvo Srbije u plivanju za pionire

Treći ekipno

Takmičari Pli-vačkog kluba Spar-tak Prozivka bili su zapaženi na Zim-skom prvenstvu Sr-bije u plivanju za pionire. Na takmi-čenju u Kikindi na-stupili su sa 14 uče-snika, a zauzeli su ekipno treće me-sto, u konkurenci-ji 41 kluba iz Srbi-je, odnosno, doneli su dve zlatne i četiri bronzane medalje.

Silvija Tot je osvojila zlato u dis-ciplini 100 metara prsnim stilom, i dve bronzane u discipli-nama 400 metara slobodno i 100 metara mešovito; Teodora Ždr-nja je osvojila zlatnu medalju u disciplini 100 metara delfin i bron-zanu u disciplini 200 metara mešovito; štafeta u sastavu Teodora Ždrnja, Athena Komaromi, Silvija Tot, Maša Kostić u disci-plini 4 x 50 metara slobodnim stilom stigla je treća na cilj čime su de-vojke okićene bronzanim medaljama.

Medalja za štafetu 4x50 metara

Zimsko prvenstvo Srbije u plivanju

Uspeh za BoršošaNa Zimskom prvenstvu Srbije u plivanju za pionire, održanom

proteklog vikenda u Kikindi, zablistao je Boris Boršoš, takmičar PK Spartak. Nastupio je u šest disciplina, a svaki nastup je okončao sa medaljom, pa je tako osvojio po dve zlatne, srebrne i bornzane medalje.

Najbolji je bio u disciplinama 400 m kraul i 200 m mešovito, u disciplinama 200 m kraul i 100 m mešovito je bio drugi, a na 100 m kraul i 100 m prsno osvojio je treće mesto.

Super liga Srbije za kuglaše

Bez bodova u Kruševcu

U Super ligi Srbije za kuglaše odigrani su mečevi 17. kola, a Spartak 024 gostovao je u Kruševcu. Domaća ekipa Cara Lazara zabeležila je pobedu od 5:3 (3.255:3.185).

Pojedinačno: B. Dramičanin – P. Skenderović 1:0 (561:497, 4:0), Jevremović – Ne. Blagojević 1:0 (563:535, 3:1), Zdravić – Živković 0:1 (534:547, 1,5:2,5), Jovčeski – Joković 0:1 (529:531, 2:2), S. Dramičanin – Keri 1:0 (536:525, 2:2), Kostić – Vukelić 0:1 (532:550, 2:2).

Spartak je posle devetog poraza u sezoni na petom mestu tabe-le, a naredno kolo nosi duel protiv trećeplasirane ekipe Metalca.

NOVE

Komemoracija povodom smrti Radovana Raše Vukovića

Komemorativni skup povodom smrti Radovana Raše Vuko-vića (1969-2019), poznatog košarkaškog trenera iz Subotice, odr-žan je u utorak, 26. marta, u Velikoj većnici Gradske kuće u Suboti-ci, a istog dana je obavljena i sahrana ranije preminulog Vukovića.

Okupljeni u Velikoj većnici čuli su samo najvažnije detalje iz ka-rijere ovog primernog sportskog radnika, pre svega čoveka velikog srca. Vuković je ceo život posvetio košarci, za nju je živeo, za nju se nesebično trošio, stvarajući, pre svega kod dece, ljubav prema spor-tu, zdravom životu, druženju i vaspitanju, uz naglašavanje vredno-sti poput poštenja i moralnih vrlina.

U košarkaškom sportu se brzo istakao, a kao senior, igrao je za Spartak i Jukom. Kako je tekla njegova sportska karijera, tako je i rastao niz veština potrebnih za sjajnog trenera. Uspešno je završio trenersku školu, a potom je radio u mlađim kategorijama Košarkaš-kog kluba Spartak, otkrivajući talentovane, sporta glade i nadmeta-nju željne dečake i devojčice. Iza njega ostaje niz košarkaša i košar-kašica koji mogu da se pohvale da ih je u jednom delu karijere tre-nirao upravo Vuković.

Trenerski, a pre svega ljudski kvaliteti, preporučili su ga za rad u prestižnom mađarskom klubu MTK-a, gde je i radio do poslednjih momenata svog života.

Od Raše Vukovića su se oprostili njegovi sportski prijatelji, uče-nici, kao i predstavnici mađarskog MTK.

27Broj 10929. mart 2019. sport

Jedan u nizu projekata međuna-rodne saradnje Srbije i Mađarske je-ste i onaj koga zajedno, u okviru pro-grama Intereg IPA CBC, realizuju Udruženje građana „Su Team” iz Su-botice u Omladinska fudbalska or-ganizacija iz Ileša iz Mađarske. Kroz projekat se razvija sport u regiji, a nosi naziv „Predviđanje uspešnosti dece u sportu”.

Realizacija projekta počela je 1. maja prošle godine, a cilj je da se kroz zajednički rad napravi pomak u ra-zvoju dece, ali i da se dodatno struč-no osposobe njihovi treneri.

Nakon niza aktivnosti u Mađar-skoj, u toku je i sprovođenje više se-gmenata projekta u Subotici.

– Nedavno smo, 23. marta, bili gosti u Mađarskoj. Proveli smo ceo dan na fudbalskom turniru, odigra-nom u okviriu projekta. Bilo je to lepo i korisno druženje, kako za decu, tako i za nas koji se bavimo njihovim ra-zvojem – ističe Srđan Dakić iz UG „Su Team“, pa najavljuje naredne aktivnosti:

– Od 29. do 31. marta Subotica je domaćin sportsko-razvojnog kam-pa. Uz treninge će biti održana i testi-ranja dece na motoričke sposobnosti,

i biće odrađen test telesne kompozici-je. Prilika je to da iskorisimo svu onu opremu koju smo nabavili u sklopu projekta, a koja će nam itekako kori-stiti u našem radu. U toku ta tri dana deca će raditi kroz treninge, a potom će biti urađena i sva testiranja. Rad je baziran na razvoju motorike, biće prikazne vežbe za razvoj brzine, agil-nosti, skočnosti, snage, a upravo će i ti elementi biti testirani. Naravno, ostaće i dovoljno vremena da se deca druže. Potrudili smo se da im orga-nizjemo i izlet na Palić, da naši gosti

malo upoznaju specifičnosti i lepote naše regije.

Dakić najavljuje još jednu aktiv-nost u Subotici.

– U planu je i održavanje semi-nara za trenere, 13. i 14. aprila. Tom prilikom ćemo prezentovati rezultate testiranja i detaljno ga objasniti. Po-kazaćemo rad sa opremom... Tako-đe, za 18. maj je zakazano još jedno okupljanje dece u našem gradu, tada su „Su Team sportske dečije igre“, ta-kođe u okviru projekta međunarod-ne saradnje – dodaje Dakić.

U Subotici je, na Gradskom sta-dionu, u utorak, 26. marta, održano Okružno prvenstvo u atletici, za uče-nike osnovnih i srednjih škola. Na-stupilo je preko 450 učenika, a oni su imali priliku da se oprobaju u više atletskih disciplina, dok će najbolji u narednu fazu takmičenja.

Prvo mesto u ekipnom poretku učenika sedmih i osmih razreda zau-zela je Osnovna škola „10. oktobar” iz Subotice sa 18 bodova, ispred još dve subotičke škole OŠ „Jovan Jovano-vić Zmaj” sa 14 i OŠ „Sveti Sava” sa 10. Kod učenica, prve su bile devojči-ce iz OŠ „Adi Endre” iz Malog Iđoša sa 11 bodova, a druge učenice OŠ „10. oktobar” iz Subotice sa 10 bodova. U konkurenciji srednjih škola prvo me-sto zauzela je Hemijsko-tehnološka škola sa 13 bodova, ispred Srednje muzičke škole sa 8 bodova.

Pojedinačni pobednici: Luka Kockar (skok udalj), David Var-ga (bacanje vorteksa), Sinitia Bo-dić (skok udalj), Marija Vujino-vić (bacanje vorteksa), Miloš Or-sag (60 m), Mate Baba (300 m), Erik Žamboki (600 m), Anthea Marijić (60 m), Lea Baka (300 m), Lara Žigić (600 m), Nemanja Ko-vačević (skok udalj), Nikola Kva-la (bacanje kugle), Minja Kopuno-vić (skok udalj), Nađa Kopilović (bacanje kugle), Armin Dobo (skok uvis), Fani Radnai (skok uvis), Marko Rastović (100 m), An-drej Bošnjak (300 m), Maksim Puškar (800 m), Andor Gencel, Lazar Popović, David Sabo Ci-bolja, Vasilije Čučković (štafeta 4x100 m), Anđela Rašković (100 m), Ines Matković (300 m), Jova-na Bidzić (600 m), Babet Šili, Bla-kna Fridrik, Vanja Zorad, Virag

Bači (štafeta 4x100m), Vanja Ko-punović (skok udalj), Tamaš Čor-ba (bacanje kugle), Anamarija Iv-ković (skok udalj), Andrea Šegec (bacanje kugle), Marko Dakić (skok uvis), Ines Ljepoja (skok uvis), Jo-van Božić (100 m), Zoran Mitar (400 m), Mile Erdelj (1.000 m), Mladen Šajić, Veljko Vidaković,

Tivadar Mesaroš, Nikola Stan-tić (štafeta 4x100 m), Nina Crnko-vić (100 m), Jovana Vukas (400 m), Tea Majstorović (800 m), Da-nilo Deli (skok udalj), Ivan Patar-čić (bacanje kugle), Afrodita Ber-berović (skok udalj), Ines Sič (ba-canje kugle), Ištvan Sakač (skok uvis), Nina Čavić (skok uvis).

U toku je realizacija projekta međunarodne saradnje

aktivnosti u subotici

Okružno takmičenje u atletici

Prilika za školarce

Zimsko prvenstvo Srbije u atletici

Tamašu dve medaljeU Sremskoj Mitrovici je proteklog vikenda održano Zimsko pr-

venstvo Srbije u atletici, u bacačkim disciplinama, u konkurenci-ji pionira i pionirki.

Subotički Spartak je bogatiji za dve medalje, obe su bronzane, a obe je zaslužio Tamaš Čorba. Bio je treći u bacanju kugle sa lič-nim rekordom od 13,90 metara, dok je treći bio i u bacanju kladiva sa 36,83 metra. Oršolja Čorba je bila četvrta u bacanju kladiva sa 18,81 m, a šesta u bacanju kugle sa 7,82 m, dok je Mateja Temu-nović bio peti u bacanju kladiva sa 31,63 m.

Sledi Zimsko prvenstvo Srbije za seniore, a glavna uzdanica Spartaka biće Dijana Šefčić koja će pokušati da osvoji svoju 32. medalju državnog prvaka.

Super liga Srbije za stonotenisere

Bez iznenađenjaStonoteniseri Spartaka nisu uspeli da naprave iznenađenje u meču

16. kola Super lige Srbije. Kao domaćni su poraženi od lidera, ekipe Ba-nata, koja je slavila sa 4:0, a bila je to i 16. pobeda Banaćana u sezoni.

Pojedinačno: Halas – Majstorović 1:3 (12:14, 8:11, 11:9, 9:11), Bognar – Petkov 0:3 (4:11, 6:11, 5:11), Kostadinović – Borčić 0:3 (6:11, 9:11, 5:11), Halas – Petkov 0:3 (12:14, 7:11, 4:11).

I pored poraza Subotičani su ostali na četvrtoj poziciji koja vodi u plej-of, a da bi nju zadržali, nepohodno je da ostanu u dobrom ritmu u preostala dva kola. Srećom, raspored ide na ruku Spartaku, pa tako u na-rednom kolu, 6. aprila, Spartak gostuje u Adi, a u poslednjem kolu doče-kuje Bačku Palanku. Ada je trenutno devetoplasirana, a Bačka Palanka sedmoplasirana ekipa Super lige Srbije.

Prva liga Srbije za stonotenisere

Bodovi u Debeljaču

U imenjačkom derbiju 16. kola Prve lige Srbije u stonom tenisu Spar-tak iz Debeljače je sa 4:2 u Subotici savladao Spartak Stoss. Iako su po-raženi, subotički stonoteniseri su obezbedili i naredne sezone mesto u Prvoj ligi Srbije, tako da se turbulentna sezona koja je pri kraju može smatrati uspešnom.

Duel protiv imenjaka je bio zanimljiv i dinamičan, a četiri uvodne partije rešene su u pet setova.

Pojedinačno: Takarič – Čolaković 2:3 (11:2, 11:7, 13:16, 9:11, 7:11), Čokić – Smiljić 2:3 (11:9, 11:6, 5:11, 9:11, 3:11), Poljak – Brnović 2:3 (8:11, 11:5, 7:11, 11:7, 9:11), Takarič – Smiljić 3:2 (5:11, 5:11, 11:4, 11:6, 13:11), Poljak – Čolaković 3:1 (11:4, 9:11, 11:4, 12:10), Čokić – Brnović 0:3 (5:11, 5:11, 3:11).

U narednom kolu Spartak u subotu, 6. aprila, gostuje u Novom Sadu, ekipi Vojvodina 2011.

sport28 Broj 10929. mart 2019.

NOVE

Odbojkaši Spartaka su sa mak-simalnih 3:0 (25:19, 25:17, 25:23) savladali u Staroj Pazovi neugod-nog rivala, ekipu Jedinstva, i tako osvojili važne bodove u borbi za treću poziciju pred plej-of. Za ra-zliku od nekih ranijih duela ove dve ekipe, drama je izostala, pre svega zahvaljujući odličnoj igri Golubova u finišu svakog seta.

Spartak je dominirao u igri već na početku prvog seta, a posle as servisa Veselinovića Golubo-vi vode sa opipljivih 12:7. Boji-čić je pokušavao da održi doma-će u egalu, ali dva napada Vese-linovića, uz blok Jungića, dono-se Spartaku sigurnih 19:13 u finišu seta. U završnici nije bilo iznena-đenja, Kecman i Ilić vežu bloko-ve za prvi osvojen set.

Domaći su bolje počeli dru-gi period igre, a dva bloka Boji-čića donose Jedinstvu prednost od 9:7. Spartak odgovara takođe blokom, dva je vezao Ilić, jedan dodaje Tumbas, a gosti vode sa 13:10. Kecman je odigrao odlično u nastavku, podržao ga je Jungić, pa Subotičani brzo stižu do visoke prednosti od 21:14.

Treći set, rezultatski najneizve-sniji, počeo je nizom grešaka do-maćih odbojkaša. Dva napada Ili-ća kroz sredinu donose Spartaku

prednost od 10:6, ali su potom gre-šili i Golubovi, pa Jedinstvo porav-nava na 10:10. Serijom od 4:0 koju zaključuje Jungić servisom Su-botičani su vratili prednost, a po-sle bloka Veselinovića vode i sa 21:17. Veselinović poentiraoi za 24:20, odbojkaši iz Stare Pazove su preko Micića pokušali da pro-duže utakmicu, ali Veselinović na vreme poentira za maksimalnu pobedu Spartaka na gostovanju.

Jedinstvo: Mladenović, Stan-ković 2 (1 bl), Ilinčić (libero), Pešut 4 (2 bl), Majstorović 1,

Petković, Bojičić 8 (3 bl, 1 as), Škrbić 5, Micić 18 (1 as), Para-vinja, Roljić 9 (1 bl).

Spartak: Milović (libero), Arsenoski 1, Jungić 12 (2 bl, 1 as), Veseliinović 15 (2 bl, 2 as), Peić (libero), Seizović, Simić, Medan, Kecman 11 (3 bl), Dulić, Tumbas 4 (1 bl), Ilić 7 (3 as).

Spartak danas, u petak, 29. marta, od 19 sati, dočekuje Voj-vodinu iz Novog Sada. Utakmica će biti odigrana u Hali sportova, a ulaz je slobodan.

U dramatičnoj utakmici u Su-botici slavila je posle pet seto-va ekipa Jedinstva sa 3:2 (18:25, 25:13, 25:13, 23:25, 15:13), ali i da je bilo drugačije, ne bi bilo nepravedno. Spartak je odigrao fantastičan prvi set, gošće brzo okreću i vode sa 2:1, ali tada po-novo Golubice pokazuju svoj potencijal i meč odvode u taj-brejk. Junakinje meča bile su Jelena Trnić i Milena Kopri-vica, a na kraju je kao pobedni-ca iz ovog duela izašla prvotim-ka Jedinstva.

Odbojkašice Spartaka su sjaj-no počele prvi set. Odbrana i blok bili su glavni aduti doma-će ekipe koja je povela sa 6:1, dovoljno za tajm-aut gošći. Na-kon serije blokova tria Bati-nić, Živanović, Trnić, Raj-lićeva snažnim smečom rea-lizuje kontru za 12:7. Bila je to

opomena za ekipu iz Stare Pazo-ve koja smanjuje na 11:2, uz do-bre servise Mirosavljevićeve, pa i poravnava na 13:13. Prora-dio je ponovo blok Spartaka, Tr-nićeva realizuje kontru, a Spar-tak vodi sa 16:13. Živanoviće-va potom beleži dva važna asa, a asom Marićeve Golubice za-služeno osvajaju prvi set.

Usledio je ekspresan odgovor ekipe Jedinstva, a sada je ser-vis mnogo bolje služio gošće. As Koprivice na isti način isprati-la je Anatansijeivćeva, za 14:8 i tajm-aut Golubica. Nastavila je kao svoje koleginice Mirosav-ljevićeva, a uz vezane greške domaćih, Jedinstvo lako osvaja drugi set i poravnava na 1:1.

Po početku trećeg seta čini-lo se da Spartak može da se vra-ti u ritam iz prvog seta. Odbra-na je ponovo bila dobra, blok još bolji, a Marićeva blokira za 4:1. Ipak, radost nije dugo traja-la, Jedinstvo pojačava tempo, a opet se ređaju dobri servisi. Ko-privica beleži as za 13:7, Anta-nasijevićeva dva za nedostiž-nih 18:8. Činilo se na momenat da Golubice dižu igru, ali je sam finiš obeležen odsustvom kon-centracije domaće ekipe.

Dobra reakcija Marićeve na mreži donosi ekipi iz Subotice minimalnu prednost u uvodnoj fazi četvrtog seta. Koprivica blokom i asom pravi preokret,

Aksentijević odgovara tajm-autom, a ubrzo stiže i efektan blok Trnićeve za poravnanje. Minimalnu prednost na obave-znom odmoru imao je Spartak, a najavilo je to borbu do kra-ja. As Koprivice donosi Jedin-stvu dva poena prednosti, 17:15, odgovara joj Rajlićeva sa dve kontre za novo poravnanje, a po-sle bloka Marićeve Spartak po-novo vodi. U samom finišu seta domaće vode dva poena, držala je gošće u igri Koprivica, veza-la je dva bloka i napad za porav-nanje – 23:23, ali i grešku koja vodi utakmicu u peti set.

As Vujnovićeve donosi Je-dinstvu prednost od 6:4, ali to Spartak brzo anulira, Trniće-va najavljuje da će borba trajati do kraja, dok Rajlićeva u kon-tri sada tera Cakovića da save-tima „prodrma” svoju ekipu. Na 9:7 za Golubice Caković je po-novo morao da reaguje, uspeš-no, njegova ekipa poravnava na 9:9. Đokićeva blokom okre-će na 11:9, a ista igračica potom u napadu održava prednost od dva poena. Koprivica donosi Jedinstvu dve meč lopte, a ista igračica drugu pretvara u pobe-du gošći.

Spartak: Soriana 1, Tr-nić 31 (1 bl), Marić 6 (4 bl, 1 as), Ilić (libero), Batinić 6 (2 as), Drčić, Mađarević, Rajlić 9 (1 as), Momković 2,

Živanović 13 (3 bl, 1 as).Jedinstvo: Vujnović 14 (3

as), Kockarević, Lekić 5, Ra-dišić, Koprivica 25 (6 bl, 5 as), Glušac 1 (1 bl), Antana-sijević 7 (1 bl, 3 as), Četnik,

Mirosavljević 14 (1 bl, 2 as), Pavlašević (libero), Đokić 10 (3 bl, 2 as).

Spartak u subotu, 30. mar-ta, gostuje u Obrenovcu, ekipi TENT-a.

Mini liga za odbojkaše

trojka u pazovi

Mini-liga Srbije za odbojkašice

Velika borba u Subotici

Nemanja Jungić (u napadu)

Iza odbojkaša Spartaka je vredna pobeda u Staroj Pazovi

Ostaju na trećem mestuOdbojkaši Spartaka su nizom dobrih partija obezbedili mesto u plej-ofu, a do

kraja Mini lige im preostaje da se izbore za treće mesto u konkurenciji šest najboljih ekipa Srbije, te da sa te pozicije krenu u plej-of. Veliki korak ka ostvarenju tog cilja Golubovi su napravili u Staroj Pazovi.

– Utakmice Spartaka i Jedinstva već godinama unazad obiluju sa neizvesno-šću, a nije tajna da je iskusna ekipa Jedinstva jedna od onih koje nam baš i „ne leže”. Pobeda u Staroj Pazovi je vredna i uopšte nije bilo lako da se do nje dođe, iako to sam rezultat baš i ne pokazuje. U sva tri seta smo uspeli da na vreme stvo-rimo razliku, te da izdržimo pritisak i ne popustimo pred naporima Jedinstva koje se bori za mesto u plej-ofu. Imali smo dobru igru, svako je znao svoj zada-tak, i mislim da je ovo bila još jedna vredna timska pobeda – govori Miljan Mi-lović, libero Subotičana.

Osim bodova koji znače u borbi za treće mesto, pobeda donosi mir i samopouz-danje u ekipu sa severa Bačke.

– Bilo nam je važno da se vratimo u dobar ritam. Nismo se pokazali najbolje u poslednjoj utakmici u Subotici, ostao je gorak ukus posle poraza protiv Radnič-kog. Izašli smo pred meč u Pazovi iz jedne dobre nedelje treninga, te uspeli da po-kažemo da nismo slučajno među najboljim ekipama Srbije. Privodimo kraju Mini ligu, idemo iz meča u meč, a potom sledi završnica. Spartak nije bez ambicija!

Miljan Milović (desno)

Podrška fudbalera

Lepoj slici u Hali sportova u Subotici doprineli su fudbale-ri Spartak Ždrepčeve krvi. Pa-uza je u Super ligi Srbije zbog obaveza reprezentacije, pa su popularni Golubovi komplet-ni stigli da podrže svoje sport-ske koleginice. Navijanje, na-ravno, nije izostalo.

Jelena Trnić (u napadu)

Euro kup u umetničkom klizanju

Četvrta u ItalijiLeona Rogić, takmičarka Klizačkog kluba Spartak, na-

stupila je u okviru 4. kola Euro kup takmičenja u umet-ničkom klizanju za juniorke. Takmičenje je održano u ita-lijanskom gradu Folgaria, a Leona je, u konkurenciji 30 učesnica, zauzela četvrto mesto.

Sa najsvežijim bodovima iz Italije, u konkurenciji od 90 juniorki, Leona se nalazi na deobi prvog mesta u ge-neralnom plasmanu, ali, kako u Srbiji više nema uslova za treninge, pitanje je u kakvoj će formi dočekati završ-no takmičenje.

NOVE sport 29Broj 10929. mart 2019.

Kako je to već i tradicija, i Subo-tica se priključila ovogodišnjem iz-danju međunarodnog Memorijal-nog turnira „Igrajmo za 16”. Reč je o turniru u organizaciji RTS-a, kojim se čuva sećanje na poginule radnike javnog servisa tokom bom-bardovanja 1999. godine, dok po-dršku organizaciji u Subotici daje Sportski savez Subotice.

Ovogodišnje izdanje turnira u Subotici održano je proteklog vi-kenda, na terenu za mali fudbal Sportskog centra u Prvomajskoj ulici, a osam ekipa se borilo za prvo mesto koje i vodi u nastavak takmi-čenja u Beogradu, 6. i 7. aprila. Biće

to susret najboljih ekipa po regio-nima, a pobednik iz Subotice, eki-pa Arene, boriće se u grupi sa pred-stavnicima Šapca i Kragujevca.

U četvrtfinalnim mečevima „Q bar” je sa 4:0 savladao ekipu „Da-raboš Nova”, Rvački klub Spartak je bio bolji od Full feela sa 4:3, Ra-vel od Fudbalskih sudija sa 4:1, dok su Arena i Elektrodistribucija odi-grali nerešeno, 4:4, a posle izvođe-nja penala u dalje takmičenje pro-lazi Arena. U polufinalu Rvački klub Spartak je sa 3:2 savladao „Q bar”, a Arena ekipu Ravela sa 4:2, a u završnom okršaju Arena je sa 4:1 savladala Rvački klub Spartak.

Prilikom dodele nagrada naj-boljoj ekipi, kao i finalistima, Sve-tozar Stanković, koji je i uručio trofej za prvo mesto kapitenu Are-ne, istakao je da je reč o značajnom turniru u koga je uključena cela Srbija.

– Radio televizija Srbije dvade-set godina organizuje Memorijalni turnir za naše postradale kolege. Od pre četiri godine pored fudbala imamo i turnire u basketu, stonom tenisu, elektronskoj PES igri. Pre sedam godina porodice nastrada-lih izašle su idejom da se i u dru-gim gradovima organizuje memo-rijalni turnir, a ove godine na se u

većem broju priključuje i dijaspo-ra. Zahvalio bih se Sportskom sa-vezu Subotice koji je uspešno or-ganizovao današnji turnir i sa ko-jim su još jednom dokazali da je Subotica grad sportova – kazao je Stanković.

Medalje igračima najbolje eki-pe uručio je Dejan Vuković, ge-neralni sekretar Sportskog saveza Subotice. On je dodao da nije bilo dileme da li će Subotica i ove go-dine biti deo jedne ovako značajne sportske priče:

– Rado smo i ove godine pri-hvatili da budemo domaćin ova-kvog turnira i da Subotica ima

svog predstavnika na turniru koji se preko sporta i druženja priseća na postradale radnike RTS-a to-kom NATO bombardovanja. Uče-šće je bilo besplatno i drago mi je da se odazvao ovako veliki broj ekipa. Ovo je bila prilika da se kroz sport i druženje prisetimo po-ginulih ljudi zaposlenih u RTS-u u nadi da se ovakva tragedija nika-da više ne ponovi. Zahvalio bih se JKP „Stadion” što su nam ustupili teren, sudijskoj organizaciji Grad-skog fudbalskog saveza kao i poje-dincima koji su izdvojili svoje slo-bodno vreme i pomogli nam da or-ganizujemo ovaj turnir.

I Subotica bila domaćin turnira „Igrajmo za 16”

Najbolji zaslužili put u Beograd

Učesnici ovogodišnjeg izdanja Memorijala „Igrajmo za 16” koji su se u Subotici borili za mesto u završnici

Rukometaši Spartaka su, kolo pre kraja Super lige, propustili pri-liku da se bore za plej-of. U derbi meču igranom u sjajnoj atmosfe-ri Hale sportova poraženi su u sre-du od Partizana sa 24:27 (12:14). Spartak je samo na momente igrao u ritmu po kojem je bio prepoznat-ljiv u nekim prethodnim utakmi-cama u Subotici, a nije to bilo do-voljno da se savlada raspoloženi gost iz Beograda.

Mreže su mirovale u više od tri uvodna minuta, a onda Parti-zan ubrzo stiže do dva gola razli-ke. Ta prednost je i povećana, pa je na polovini poluvremena gostu-jući tim vodio sa tri gola razlilke. Spartak je uspeo da u nastavku po-jača odbranu i popravi napad, od-nosno da smanji na gol zaostatka, ali bez konstantnosti u igri. Par-tizan, sa druge strane, pravi seri-ju u finišu, pa u poslednji minut ulazi ponovo sa tri gola prednosti. Spartak smanjuje u samom finišu preko Strahinje Petrovića, ali i propušta priliku da ostane na golu zaostatka.

Slična situacija viđena je i u drugom delu meča. Kada god bi Spartak prišao na dva ili gol zao-statka, usledio bi odgovor kroz gol Partizana, ili bi usledili proble-mi u igri domaćih koji su grešili u

presudnim momentima. U jednom od poslednjih naleta Spartak sma-njuje na 20:22, golovima sa krila, preko Kojadinovića i Petrovi-ća, ali je to bilo sve što je publika videla od svojih ljubimaca. Spar-tak propušta priliku da se u potpu-nosti vrati u meč, a crno-beli to ka-žnjavaju i i poslednji minut ulaze sa tri gola prednosti.

Spartak: Raković, Peić Tu-kuljac 1, Rosić, Kolundžić, Šukić 3, Bozoljac, Potpara,

Spremo, Kojadinović 7, Pje-valica, Karan 1, I. Petrović 4, S. Petrović 4, Leovac, Stefa-nović 4, Arđelan.

Partizan: A. Milenković, Ra-divojević 1, Banduka 5, Ivano-vić 2, Milutinović, Radovano-vić 1, Radivojević, Padežanin 2, Minić 2, Nešić, Ilić, Trna-vac, V. Milenković 1, Stevano-vić 6, Micić 1, Šotić 6.

U završnom kolu Super lige Spartak gostuje ekipi Rudara.

Super liga Srbije za rukometaše

Ostali bez plej-ofa

Uroš Kojadinović postiže jedan od svojih 7 golova

Prvenstvo Vojvodine u karateu

Zlato za Tanju DimovićKikinda je u subotu, 23. marta, bila domaćin Prvenstva Vojvodine

u karateu, a među 450 takmičara iz 25 klubova bili su i predstavnici subotičke Okinave. Ekipa od šestoro takmičara osvojila je osam me-dalja, po jednu zlatnu i srebrnu, te šest bronzanih.

Zlatnu medalju osvojila je Tanja Dimović, u borbama pojedi-načno, srebrnu Teodora Gregus, u borbama pojedinačno, a bron-zane medalje su zaslužili Teodora Gregus, Tanja Dimović, Maja Ostrogonac, Predrag Gregus, Nemanja Broćilo i Mihajlo Drašković.

Plesno takmičenje u Somboru

Četrnaest zlatnih medaljaPlesni klub Stars bio je us-

pešan na takmičenju u Sombo-ru. Devojčice iz ovog kluba su se predstavile sa 23 koreografi-je, a osvojile su četrnaest zlat-nih medalja, pet srebrnih, tri bronzane. Osvojeno je i jedno četvrto mesto, kao i dve speci-jalne nagrade.

Istakle su se Maja Mesa-roš, Anja Rajović, Elena Šolaja, Kalina Đoković, Ni-kolina Čučković, Hana Ze-ković, Lana Lazarević, Lej-la Stipančević, Hana Sti-pančević, Jana Stipanče-vić, Lena Janković, Iva Skenderović, Hana Pave-šić, Nađa Božić, Iva Hor-vat, Staša Zagorac, Stela Baić, Nevena Remeš, Dorina Vereš, Milica Pavlović, Milica Vukelić, Kyra Vas, Kristina Poljaković, Anja Radičev, Elena Vitasović, Petra Žaki, Flora Takač, Petra Kerleta, Silvia Poljaković.

NOVEsport30 Broj 10929. mart 2019.

U superligaškoj pau-zi, zbog obaveza senior-ske reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za Pr-venstvo Evrope, fudba-leri Spartak Ždrepčeve krvi su, između ostalog, odigrali prijateljski meč protiv Proletera iz Novog Sada. U okršaju sa ne-što izmenjenom ekipom Spartaka Novosađani su bili bolji, pobedili su sa ubedljivih 3:0 (2:0).

Početak utakmice nagovestio je ofanzivnu

utakmicu sa dosta šansi, a po-tvrđeno je kasnije i golova. Prvi je pripretio domaći tim, pre-ko Miloševića i Dunđerskog, ali su prilike ostale nerealizova-ne. Usledio je odgovor, Jablan je dobro centrirao u kazneni pro-stor Subotičana, gde je najspret-niji bio Rodrigao koji u 29. minu-tu dovodi Proleter do prednosti.

Spartak je brzo imao šansu da poravna, Otašević, Torbi-ca i Mladenović su napravili šansu za Šormaza, ali se mre-ža Elesina nije zatresla. Do kraja poluvremena postignut je još jedan pogodak, Pjošta tre-se mrežu Spartaka u samom fi-nišu prvog dela igre.

Isti igrač postavio je i kona-čan rezultat meča, u 55. minu-tu susreta, a do kraja utakmice promene rezultata više nije bilo.

Spartak: Lučić, Radovano-vić, Otašević, Đorđević, Vuk-čević, Mladenović, Torbica, Milošević, Dunđerski, Trip-ković, Šormaz. Igrali su još: Dubljanić, Tekijaški, Glavčić, Tufegdžić, Obradović, Đenić.

Proleter: Elesin, Lambulić, Jablan, Plavšić, Pjošta, Vu-kobratović, Ilić, Ovusu, Kra-sić, Stamenić, Rodrigo. Igra-li su još: Vesić, Tanasin, Ćuko-vić, Klimako, Jokić, Goveda-rica, Čović, Čolović, Novako-vić, Vujaklija.

Pauzu u ligaškim takmičenji-ma iskoristile su i mlađe selekcije Fudbalskog kluba Spartak Ždrep-čeva krv.

Tako su omladinci sa 2:1 sa-vladali Bačku, golovima Pilipo-vića i Pastve.

Spartak ŽK: Stajković, Bu-dimir, Jokić, Kaurin, Vido-vić, Plazinić, Molnar, Simić, Božović, Milijašević, Pilipo-vić. Igrali su još: Žiža, Jančić, Pastva.

Kadeti su savladali FK Njerš Ištvan sa 3:0, golovima Malen-čić, Savanović i Novaković.

Spartak ŽK: Dabić, Čučuko-vić, Jovanović, Mijić, Tatić, Kostić, Radosavljević, Ma-lenčić, Kujundžić, Savano-vić, Novaković. Igrali su još: Štrbac, Grujić, Bogojević, Bajić.

Pioniri su bili bolji od TSC-a sa 3:2, golovima Radulovića, Kneževića i Miletića.

Spartak ŽK: Slijepčević, Janković, Desnica, Radulo-vić, Grujić, Ivandekić, Sta-nić, Bekić, Kopunović, Mi-letić, Knežević. Igrali su još:

Pelhe, Crnković, Ivković, Milošević, Đurašinović, Milićević.

Selekcija Spartak 06 je sa 7:1 savladala One Team sa 7:1. Četi-ri gola postigao je Jaković, dva Desnica, a jedan Mutić.

Spartak 06: Cvetojević, Ge-ješi, Samac, Balać, Kapeta-nović, Buljovčić, Ćakić, Gr-bić, Jaković, Desnica, Kov-ljenić. Igrali su još: Mutić, Ra-đenović, Mandić V., Mačko-vić, Mandić U.

Selekcija Spartaka 07 poraže-na je od One Team-a sa 1:2, a gol za Golubove postigao je Bursać.

Spartak 07: Ključik, Kova-čić, Malinović, Samac, Čota, Takač, Veselica, Jankulaše-vić, Rađenović, Šćepanović, Horvat. Igrali su još: Bursać, Grujić, Budanović, Matić, Stanojević, Stipančević.

Spartak poražen u prijateljskom meču

Opomena u pravi čas

Prijateljske utakmice mlađih selekcija Spartaka

Iskoristili pauzu

Nemanja Mladenović (desno)

Mladi igrač ozvaničio saradnju sa klubom

Šormaz Golub do 2023. godine

Mladi fudbaler Spartak Ždrepčeve krvi Stefan Šormaz (1999. go-dište) biće, bar u naredne četiri godine, i dalje prvotimac subotičkih Golubova. Naime, nakon dobijene prilike da se dokaže na zimskim pripremama, a pre svega nakon gola na meču Kupa Srbije protiv Mla-dosti, dobio je priliku da potpiše i profesionalni ugovor sa superliga-šem iz Subotice. Saradanje je dogovorena u naredne četiri godine, odnosno, Šormaz je ugovorom vezan za Golubove do 2023. godine.

Podsetićemo, Šormaz je svoj debi u prvom timu imao još pre dve godine, a potom je prosleđen u Fudbalski klub Bačka 1901, gde se „kalio” u Srpskoj ligi.

– Mnogo sam srećan što sam produžio ugovor za klub koji volim i u kojem sam počeo svoje prve fudbalske korake. Najveća želja mi je bila da jednog dana zaigram za prvi tim Spartaka i ostvarila se kada sam debitovao 2017. godine na utakmici protiv Crvene zvezde u Beogradu. Čast mi je ukazao tadašnji šef struke Aleksandar Vese-linović. Međutim, zbog zdravstvenih problema usledila je duža pau-za, ali sam se vratio i nastavio gde sam stao – ističe Šormaz.

Nakon što je odradio dobru polusezonu u Bačkoj, usledile su pri-preme u Spartaku, niz golova na prijateljskim mečevima, i samo je bilo pitanje kada će „proraditi” i u prvom timu. Ispostavilo se da je na ukazanoj prilici protiv ekipe iz Lučana odgovorio na najbolji način za napadača – golom.

– Dobio sam novu priliku kod trenera Predraga Rogana, a ovaj potpisan ugovor daje mi još veću želju da se dokazujem i da na-predujem. Mnogo se zahvaljujem upravi kluba i stručnom štabu na ukazanom poverenju, a na meni je da opravdam očekivanja i pru-žim dobre partije kako bi ova naša saradnja bila uspešna za moju dalju karijeru.

Stefan Šormaz (desno)

Kadetska liga Srbije u fudbalu

Remi SpartakaKadetska selekcija Fudbalskog kluba Spartak Ždrepčeva krv odi-

grala je nerešeno, 1:1 (0:0) na gostovanju Brodarcu, u meču 19. kola Kadetske lige Srbije.

Zanimljivo je da su oba gola pala u samo dva minuta. Kilibarda je doveo Spartak do prednosti u 55. minutu, a Miladinović poravna-va minut kasnije. Bod Golubova je vredan, pogotovo ako se zna da je Spartak od 26. minuta igrao bez isključenog Stojanovića.

Brodarac: Nović, Nešić, Misić, Luković, Stanković, Ruljić (Novčić), Jovičin (Tošković), Đorđević, Prošić (Živanović), Miladinović, Simić (Majstorović).

Spartak ŽK: Tojzan, Ćakić, Arsović (Rac), Stojanović, Ma-žić, Jančić, Goruždić (Dimković), Đurasović, Stanisavljević (Radosavljević), Popović (Pastva), Kilibarda (Andrić).

Vojvođanska liga u fudbalu

Bolji od BajšeU 18. kolu Vojvođanske lige, grupa „Sever”, fudbaleri Tavankuta

su stigli do šeste pobede u sezoni. Sa 4:2 Tavankućani su pred do-maćom publikom savladali Bajšu i tako osvojili ceo fudbalski plen.

Nakon ove pobede Tavankut se popeo na dvanaestu poziciju tabele, sa devetnaest do sada osvojenih bodova.

U narednom kolu Tavankut u nedelju, 31. marta, gostuje u Somboru, ekipi Radnički 1912.

Pobeda u Zrenjaninu

U nastavku Kvalitetne lige Vojvodine za kadete Spartak je sa 4:2 savladao Proleter u Zrenjaninu.

Spartak ŽK: Dulić, Rac, Miodragović, Vrbljanac (Dušanić), Đekić, Ar-sović, Žurkić (Hasičić), Terzić (Bogojević), An-drić (Majkić), Dimković, Erdelj (Hrstić).

U subotu protiv Mladosti

Super liga Srbije u fud-balu nastavlja se predstoje-ćeg vikenda, susretima 28. kola. Spartak u subotu, 30. marta, na Gradskom stadio-nu u Subotici, dočekuje eki-pu Mladosti iz Lučana, a su-sret počinje u 15 sati. Podse-tićemo, dve ekipe su nedav-no odmerile snage u četvrt-finalu Kupa Srbije, a Lučanci su, nakon preokreta i sa igra-čem manje, stigli do pobede.

U 28. kolu sastaju se još: Dinamo – Vojvodina, Ču-karički – Radnik, Napredak – Partizan, Voždovac – Ze-mun, Radnički (N) – Rad, Crvena zvezda – Mačva, Pro-leter – OFK Bačka.

Spartak je nakon tri veza-ne pobede u Super ligi Srbi-je popravio svoj bodovni sal-do, pa se Golubovi tako nala-ze na 11. mestu tabele sa 29 bodova. Vojvodina ima 30, Mačva 31, a Proleter je na osmom mestu sa 34 osvoje-na boda.

NOVE sport 31Broj 10929. mart 2019.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Područna fudbalska liga, 18. kolo

Sutjeska – Jadran 2:3Sutjeska: I. Bajić, Andrić, (Vrekić), Žugić, Berković, Kostić, Tadić,

Lopušina, (Drinčić), Kralj, Jakić, Peković (2), M. Bajić, (Vejinović).Jadran: Milanović, Brezovac, Čeke, Ni. Mudrinski, Balać, (S. Olah),

D. Malecki, (Matijašević), Ne. Mudrinski, Žmukić (3), Jovanović, S. Ma-lecki, Matković.

Senta – Napredak 1:1

Senta: Tomašev, Matić, (Vuletić), Pavlov, Bajtai (1ag), Đeri, Zeković, Božić, Olajoš, (Piri), Mitrović, Korać (1), Lovre.

Napredak: Bagaš, Radojković, Neda, Svilar, (U.Kozomora), Jojkić, (Savkov), Stefanov, Limanović, (Ilić), Stjepanović, D. Kozomora, Nau-mov, Ćirić.

Proleter (Nj) – Iskra 1:0

Proleter: S. Matković, Bakić, Petković, Tošić, Panović, Dondur, G. Grbić (1), B. Matković, (Dav. Curnović), Malić, (Kurin), Davidović, L. Grbić, (D. Bukvić).

Iskra: Kalinić, Drljača, Durutović, Stalević, Đaković, Jurčuk, (Ro-dić), Pješevac, Malacko, Gagović, (Šanta), Gubaš, Serdar.

Sloga – Radnički 1905 0:2

Sloga: Ž. Radić, Martinović, Banov, Višnjić, (Bulatović), Bauk, Ma. Mijić, Savić, Budovalčev, Davidov, Farago, Živanović, (Milanković).

Radnički 1905: S. Ivanišević, Pešut (1), T. Ivanišević, (Ivošević), Mi. Marinković, Lukić, Stojanović, (Ml. Marinković), S. Babić, Kekezo-vić, Rajić (1), (Maravić), Lazić, Matić.

Vojvodina – Proleter (RS) 3:2

Vojvodina: Milovanov, D. Kudrić, (Vender), Bilbija, Janković, (Er-deljan), N. Kudrić (1), Vejin, (Ikrašev) (2), Popović, Pelengić, Radulović, Bečanović, Marjanov.

Proleter: Mirković, Novićević, Kojičić, (Gotovac) (1), Eri, Maćižen-ski (1), Gadžić, Grujić, Ogrizović, (Savić), G. Jovanović, (Gajin), Popr-žen, Nešković.

Panonija IM Topola – Obilić 2:0

Panonija IMT: Živko, Vislavski, Paprić, Tokodi, (Savić), Đurica, Cvetićanin, Barna, (Banjeglav), Rahić, Kandić, (R. Begović), Vida (1), Tutić (1).

Obilić: Stijović, Živkov, Mičević, Tornjanski, Jevtić, T. Dabevski, Đu-kić, Jančić, Vuković, Lazić, Terzin.

Njegoš – Preporod 5:0

Njegoš: Plavljanić, Arambašić, Nikić, Savović, Stanišić, Kustudić, N. Kosović, (Savanović), Martinović (1), (Vujošević), Pejović (1), Bojović, Mrvaljević (1), (Miljenović) (2).

Preporod: Janjanin, Petričević, Kokić, Grabež, P.Grbić, Todorović, Jarić, Cekić, Kopanja, Bojanović, Medić, (Šimon).

Đurđin – Vinogradar 1:0

Đurđin: Jokić, Horvatski, Peić T, (Vidaković), A. Bilbija, Polovina (1), Jeknić, (Savanović), Matković, Panić, Lakić, (Šomođi), N. Stantić, T. Stantić.

Vinogradar: Žužo, Golubović, (Perušić), Gabrić, Kolundžić, Ku-jundžić, (Mirkonj), Bačić, (Miković), Ruski, Kaposta, Borenović, Ćuk, Abadžić.

Gradska fudbalska liga

Nastavak za vikendPredstojećeg vikenda nastavlja se takmičenje u Gradskoj fudbalskoj ligi

Subotice, a u ovom broju „Novih Subotičkih novina” vam donosimo raspored prolećnog dela takmičenja.

10. kolo, 31. mart, od 16 sati: Hajduk – Bikovo, OFK Mala Bosna 2015 – Žednik, Lokomotiva – Solid, Udarnik – Palić, Čantavir – Elektrovojvodina.

11. kolo, 7. april, od 16,30: Čantavir – Hajduk, Elektrovojvodina – Udar-nik, Palić – Lokomotiva, Solid – OFK Mala Bosna 2015, Žednik – Bikovo.

12. kolo, 14. april, od 16,30: Hajduk – Žednik, Bikovo – Solid, OFK Mala Bosna 2015 – Palić, Lokomotiva – Elektrovojvodina, Udarnik – Čantavir.

13. kolo, 21. april, od 16,30: Udarnik – Hajduk, Čantavir – Lokomotiva, Elektrovojvodina – OFK Mala Bosna 2015, Palić – Bikovo, Solid – Žednik.

14. kolo, 28. april, od 17 sati: Hajduk – Solid, Žednik – Palić, Bikovo – Elektrovojvodina, OFK Mala Bosna 2015 – Čantavir, Lokomotiva – Udarnik.

15. kolo, 5. maj, od 17 sati: Lokomotiva – Hajduk, Udarnik – OFK Mala Bosna, Čantavir – Bikovo, Elektrovojvodina – Žednik, Palić – Solid.

16. kolo, 12. maj, od 17 sati: Hajduk – Palić, Solid – Elektrovojvodina, Žednik – Čantavir, Bikovo – Udarnik, OFK Mala Bosna – Lokomotiva.

17. kolo, 19. maj, od 17 sati: OFK Mala Bosna – Hajduk, Lokomotiva – Bikovo, Udarnik – Žednik, Čantavir – Solid, Elektrovojvodina – Palić.

18. kolo, 26. maj, od 17 sati: Hajduk – Elektrovojvodina, Palić – Čan-tavir, Solid – Višnjevac, Žednik – Lokomotiva, Bikovo – OFK Mala Bosna 2015.

I u drugom prolećnom kolu u Srpskoj ligi, grupa „Vojvodina”, fudbaleri Bačke 1901 zabeleži-li su vrednu pobedu. Sa 1:0 (1:0) savladali su Mladost iz Bačkoj Jarka, a junak meča bio je An-drija Milić, strelac pobedono-snog gola.

Iako su bili opterećeni izostan-cima, fudbaleri Bačke 1901 su bo-lje počeli utakmicu, a do predno-sti su došli već u petom minutu susreta. Kapiten Tumbas je po-kazao svoje sposobnosti, pobe-gao je rivalima, gosti nisu najbo-lje reagovali posle njegovog uba-civanja. Pogrešio je Popović, golman Rajić to nije uspeo da ispravi, a Milić glavom lako ko-risti poklon i postiže, ispostaviće se kasnije, bod za tri boda.

Kako se kraj poluvremena pri-bližavao, tako su gosti sve više preuzimali igru na terenu, a jed-nu od boljih prilika Glišovića zaustavlja odbrana rivala, te do-nosi nadu ekipi iz Bačkog Jarka da može ostati neporažena.

Sve je to, ipak, postalo mno-go teže od 51. minuta. Gojko-vić je zaradio drugi žuti karton,

a Bačkoj je bilo mnogo lakše da kontroliše igru. To, međutim, nisu materijalizovali, a na kraju su imali i malo sreće što njihovi promašaji nisu kažnjeni izjedna-čujućim golom u finišu meča.

Bačka 1901: Dokić, Tum-bas, Masalušić, Jović, Jokić, Simić, Lukić (Spremo), Do-bresko (Rajkovača), Orčić, Milić i Glišović (Bjelobrk).

Trener: Savo Pavićević.Mladost: Rajić, Vrbački,

Stojisavljević, Doknić, To-dorović, Lalić (Tomić), Po-pović, Gojković, Marić, Nin-ković (Stevančević) i Papo-vić (Popadić). Trener: Saša Milanović.

U narednom kolu crveno-be-li iz Subotice gostuju u Čelarevu, ekipi ČSK-a.

Derbi meč Super lige Sr-bije za fudbalerke, između Spartak i Crvene zvezde, bio je lišen rezultatske neizve-snosti. Golubice su bile da-leko bolji rival, a svoju do-bru igru na terenu Gradskog stadiona u Subotici pretvori-le su u pobedu od 4:0 (3:0), a utakmicu je obeležio het-trik Tijane Matić.

Spartak je imao inicijati-vu od početka, ali se mreže nisu tresle sve dok svoje ni-šane nije namestila Mati-ćeva. Prvi gol postigla je u 27. minutu, lobovala je tada golmana rivala za prvu ra-dost na utakmici. Pokuša-vale su crveno-bele da sti-gnu do poravnanja, ali pra-vu priliku nisu stvorile. Spartak je, sa druge strane, nastavio sa dominantnom igrom, a u 31. minutu pred-nost je bila duplirana. Pogodila je ponovo Matićeva, ovoga puta

glavom, nakon ubacivanja Prisi-le Okijere.

Ubrzo, i 37. minutu, stiže i trćei gol. Prvo je probala Pavlovićeva, pogodila je prečku, a zatim mre-žu rivalki trese Tijana Matić koja tako kompletira het-trik za svega desetak minuta.

Nisu uspele gošće da iskoriste mali pad u igri Spartaka početkom drugog poluvremena. Na povredu se požalila upravo Matićeva, pa je i zamenjena. No, sve je brzo doš-lo na svoje mesto. Nakon nekoliko dobrih prodora i ubacivanja Aline Baka, Spartak stiže do ubedljive pobede, a završni udarac gošćama zadaje Okijere, golom u 68. mi-nutu susreta. Ista igračica je imala

šansu u finišu meča, nakon stative Filipovićeve, odbitak ne pretvara u pogodak.

Spartak: Kostić, Vajda, Slo-vić, Frajtović, Baka, Kri-čak, Filipović, Okjere, Pavlo-vić, Goja (Tanasković), Matić (Rosa da Kosta).

Crvena zvezda: Cetinja, Kristić,T. Đorđević (Burkert), Miladinović (Stojaković), Tr-bojević, Savanović, Tenkov, K. Đorđević (Nikolovska), Stojanović, Đukić, Malešević.

U završnom kolu Super lige Spartak 13. aprila gostuje u Kra-gujevcu, ekipi Radničkog, a potom počinje plej-of i završnica borbe za titulu.

Srpska fudbalska liga, grupa „Vojvodina”

Milić za tri boda

Super liga Srbije za fudbalerke

lak posao u derbiju

Andrija Milić (desno)

Reprezentacija u Subotici

Duel plavo i crveno-be-log tima prtaio je Predrag Grozdanović, selektor seni-orske reprezentacije Srbije, a tom prilikom je najavio da bi jedan od mečeva izabrani državni tim mogao da odigra i u Subotici, gde je, u među-vremenu, urađen veliki po-sao na poboljšanju sportske infrastrukture.

Prisila Okjere (levo) „evro-golom” zaključila pobedu Spartaka

NOVEdruštvo/reklame32 Broj 10929. mart 2019.

060/052-44-13

Prva u seriji poslovnih trka Serbia Business Run održaće se u Subotici 11. aprila u 17 časova, posle posla. Serbia Business Run se ove godine prvi put odr-žava u ovom delu Srbije, na Palićkom jezeru.

U trci učestvuju timovi kom-panija, sa najmanje 3 člana, bez ograničenja pola učesnika i mak-simalnog broja. Svaku kompani-ju predstavlja jedan kompanij-ski tim. Pobednik je onaj tim koji

ima najmanje zbirno vreme za prva tri učesnika u timu. Svaka kompanija prijavljuje jedan tim bez obzira na broj učesnika.

Bogat startni paket za svakog trkača uključuje medalju, kvali-tetnu majicu za trčanje, bon za večeru i startni broj sa čipom za elektronsko merenje rezultata.

Kompanije se takmiče u sledećim kategorijama, a najbol-je očekuju robne nagrade partne-ra trke.

Najbrži muški tim (minimalno zbirno vreme prva tri trkača u timu)

Najbrži ženski tim (minimal-no zbirno vreme prve tri trkači-ce u timu)

Najbrži mešoviti tim (mini-malno zbirno vreme prva tri tr-kača različitog pola)

Najmasovniji tim – preduzeće sa najviše trkača

Foto takmičenje – tim sa najluđom fotkom ili najboljim navijačima.

Krajnji rok za prijavu ekipa je 4. april 2019.

Više o Subotica Business Run:

http://www.serbiabusinessrun.com/subotica/

Serbia Business Run je se-rija od 5 poslovnih trka u koji-ma učestvuju zaposleni iz kom-panija sa teritorije Srbije. Ser-bia Business Run je jedinstve-ni tim bilding događaj čiji je cilj širenje svesti o zdravlju, zdravim životnim stilovima kroz trčanje kao idealnom načinu rekreaci-je. Učešćem na trkama zaposleni svojim timskim duhom pokazu-ju kako se brane boje svojih kom-panija, a poslodavci kako izgleda kultura društvene odgovornosti

na delu. Serbia Business Run trke motivišu zaposlene, oni se druže i zabavljaju, ali i umrežavaju sa kolegama iz drugih kompanija.

U pet najvećih gradova u Sr-biji – Beograd – Novi Sad – Su-botica – Niš – Kragujevac, Ser-bia Business Run okuplja oko 600 kompanija sa preko 10 000 zaposlenih.

Organizator serije Serbia Bu-siness Run je Beogradski trkački klub. Beogradski trkački klub je prvi i najveći rekreativni trkački klub za sve ljude koji bi da počnu ili unaprede svoje trčanje.

Najveći tim bilding događaj u Srbiji počinje u Subotici

subotica Business run u aprilu na palićkom jezeru

godina ii • broj 109 • 29. mart 2019. • cena: 40 dinara ...subotickenovine.rs/izdanja/nove...

Documents