Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUPRAVO PREČEG ZAKUPA ZEMLJE:

Stočarima skupe državne njive Strana 4.

ODRŽANI 19. MLINARSKI DANI:

Kvalitetom do konkurentnosti

Strana 6. SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

DVA MILIONA TONA

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina III • Broj 51 • 7. novembar 2014. • cena 40 dinara

od 27. 10. do 31. 10. 2014.

NE JENJAVA OPTIMIZAM BRAĆE KOVAČEVIĆ

Srem ski ra ta ri će ove je se ni sa plod-nih ora ni ca ski nu ti rod te ži od dva mi li o na to na! Pri no si sko ro svih

kul tu ra su iz u zet no do bri, a le po vre me po go du je ra ta ri ma da okon ča ju je se nju

ber bu i za ka sne lu se tvu pše ni ce.Da ra ta ri žu re da što pre za vr še je se nje

ra do ve, sve do če otac i sin - Pe tar i An tun Mac ka nić, ko je smo u ve li kom po slu za te-kli u ata ru Srem ske Mi tro vi ce.

Rast ce ne ku ku ru za

Rast ce ne pše ni ce

Rast ce na na svet skim ber za ma

Fo to

: M

. M

i le u

snić

U kućnom podrumu braće Radoslava i Aleksandra Kovačevića u Inđiji veliki deo posla je završen. Vina su u bura-

dima, odležavaju i vriju, a vlasnici ih obilaze i kontrolišu. Očekuju da će prva mlada vina biti spremna polovinom decembra

Strana 11.

Krčkaju novamuzikalna vina

2 7. novembar 2014.

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Du šan Po zna no vić, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

ak tu el nO sti

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Na pi ja ca ma i osta lim pro daj-nim me sti ma u Sr bi ji pro te-klog me se ca je za be le že na

bo lja po nu da ku ku ru za, a do mi-nant na ce na te ži ta ri ce na pi ja ca-ma bi la je 20 di na ra po ki lo gra mu i ne pro me nje na je u od no su na pret-hod ni me sec.

Pro da ja ku ku ru za u si lo si ma od-vi ja la se u za vi sno sti od na či na su-še nja, pa ko va nja i kva li te ta zr na po ce ni od 13,7 di na ra po ki lo gra mu (din/kg) do 15 din/kg.

U po nu di pše ni ce, stoč nog bra-šna i ječ ma ni je bi lo ne kih zna čaj ni-jih pro me na u od no su na pret hod-nih par me se ci.

Po nu da lu cer ki nog se na u ba la ma bi la je pro seč na, a po nu da osta lih kom po nen ti za pri pre mu kva li tet ne stoč ne hra ne bi la je uglav nom ne-pro me nje na u od no su na pret hod ni pe riod.

Naj če šća pro daj na ce na pše ni ce je na pi ja ca ma iz no si la je 22 din/kg, što je dva di na ra po ki lo gra mu sku plje ne go u sep tem bru, ob ja-vlje no je u bil te nu Si ste ma tr ži šnih in for ma ci ja po ljo pri vre de Sr bi je (STIPS).

U si lo si ma se pše ni ca mo gla pa-za ri ti po ce ni od 18,7 din/kg do 20 din/kg, u za vi sno sti od na či na pa ko-va nja pro iz vo da.

Pro da ja stoč nog ječ ma na pi ja ca-ma od vi ja la se u ok to bru naj če šće u ce nov nom in ter va lu od 24 din/kg do 25 din/kg, što uka zu je na rast u od-no su na pret hod ni me sec.

Po nu da stoč nog bra šna bi la je na za do vo lja va ju ćem ni vou. Na pi ja ca-ma i u si lo si ma je ce na va ri ra la od 16 din/kg do 19 din/kg.

U ma lo pro daj nim objek ti ma se stoč no bra šno to kom ok to bra mo-glo pa za ri ti po ce ni od 16 din/kg do 25 din/kg.

Do mi nant na pro daj na ce na so ji-ne sač me u ma lo pro daj nim objek ti-ma u Sr bi ji iz no si la je 85 din/kg, što uka zu je na rast ce ne u od no su na pro šli me sec.

Po nu da i tra žnja sun co kre to ve sač me u ma lo pro daj nim objek ti ma

bi li su ne pro me nje ni u od no su na sep tem bar. Ona se mo gla pa za ri ti po ce ni od 28 do 50 din/kg kao i po sled njih par me se ci.

Obim po nu de lu cer ki nog bra šna bio je sla bi ji to kom pro te klog me-se ca, a naj če šća ma lo pro daj na ce-na va ri ra la je od 49 din/kg do 52 din/kg.

Do mi nant na ce na lu cer ki nog se-na u ba la ma, ka ko na ga zdin stvi ma, ta ko i na pi ja ca ma ni je se me nja la u od no su na pret hod ni pe riod i iz no si-la je 18 din/kg.

s. p.

Sta nje u srp skom agra ru ni-je za do vo lja va ju će, a re sor-no mi ni star stvo či ni sve da to

pro me ni u na red nom pe ri o du i ima plan za opo ra vak, iz ja vi la je mi ni-star po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne Sne ža na Bo go sa vlje vić - Bo ško vić.

- Ni smo za do volj ni ni sta njem u sto čar stvu, ni bro jem do ma ćih ži vo-ti nja, ni ko li ko su nam ob ra đe ne po-ljo pri vred ne po vr ši ne, ali to je ono što smo za te kli -re kla je mi ni star ka no vi na ri ma u Klu bu po sla ni ka, na-kon pred sta vlja nja iz ve šta ja o sta-nju u po ljo pri vre di u Sr bi ji u 2013. go di ni.

Bo go sa vlje vić-Bo ško vić je pod-se ti la da je usvo je na Stra te gi ja raz-vo ja po ljo pri vre de za na red ni de se-to go di šnji pe riod i da će vr lo br zo bi ti usvo je ni pro gra mi za po je di nač-ne obla sti.

- Mi vi še ne ma mo nov ca za ra-si pa nje, mo ra se vo di ti ra ču na o sva kom ulo že nom di na ru u sek tor

po ljo pri vre de, da je on u ci lju po-ve ća nja i una pre đe nja efi ka sno sti pro iz vod nje – iz ja vi la je Sne ža na Bo go sa vlje vić - Bo ško vić.

Pred sta vlje ni iz ve štaj o sta nju u po ljo pri vre di u Sr bi ji u 2013. go di ni je, pre ma nje nim re či ma, pr vi ob-ja vlje ni do ku ment tog ti pa i to će sa da bi ti prak sa - po lo vi nom sva ke go di ne pre zen to va će se kom plet ni po da ci.

Ona je uka za la da prak sa ob ja-vlji va nja ova kve vr ste iz ve šta ja po-sto ji u svim ze mlja ma čla ni ca ma EU i nu di je din stven pre gled sta nja na tr ži štu po ljo pri vred no-pre hram be-nih pro iz vo da u pret hod noj go di ni, kao i pre gled me ra.

- Že li mo da una pre di mo iz ve šta-va nje jav no sti o sta nju po ljo pri vre-de i efek ti ma po ljo pri vred ne po li ti ke i ru ral nog raz vo ja - is ta kla je Bo go-sa vlje vić - Bo ško vić.

Iz ra da "Iz ve šta ja o sta nju u po-ljo pri vre di u Re pu bli ci Sr bi ji u 2013. go di ni" pred sta vlja deo pro jek ta

"Po dr ška pro ce su evrop skih in te-gra ci ja u Sr bi ji", re a li zo va nog u sa-rad nji sa Ne mač kom or ga ni za ci jom za teh nič ku sa rad nju (GIZ) i Am ba-sa dom Re pu bli ke Fran cu ske.

Am ba sa dor Ne mač ke Hajnc Vil-helm is ta kao je da je uče šće po ljo-pri vre de u bru to do ma ćem pro iz vo-du (BDP) Sr bi je so lid no i iz no si 10 od sto, kao i da je ta ze mlja sve sna cen tral ne ulo ge agra ra u srp skoj pri vre di.

Ka ko je na veo, iz ve štaj o sta nju u po ljo pri vre di je osno va i te melj za bu du će po li ti ke i is pu nja va nje zah-te va iz te obla sti to kom pre go vo ra sa EU.

Am ba sa dor Fran cu ske Kri stin Mo ro ka za la je da su sa da pr vi put

u jed nom do ku men tu sin te ti zo va ne i pre ci zne in for ma ci je o po ljo pri-vre di Sr bi je. Ona je na po me nu la i da Sr bi ja sa Fran cu skom de li vi zi ju po ljo pri vre de za sno va ne na po ro-dič nim ga zdin stvi ma i pro iz vod nji kva li tet ne hra ne. s. p.

BE O GRAD • sne Ža na BO GO sa vlJe viĆ - BO ŠkO viĆ:

plan za opo ra vak srp skog agra raiz ve štaj o sta nju u po ljo pri vre di je osno va i te melj za bu du će po li ti ke i is pu nja va nje zah te va iz te obla sti to kom pre go vo ra sa eu

� Sne�ža�na�Bo�go�sa�vlje�vić�� -�Bo�ško�vić

Mi ni star ka po ljo pri vre de i za-šti te ži vot ne sre di ne Sne ža na Bo-go sa vlje vić - Bo ško vić iz ja vi la je da će pre mi je za mle ko do kra ja ove go di ne bi ti is pla ći va ne kao i do sa da, ali da se tra ži bo lji i op ti-mal ni ji mo del tro še nja sred sta va za te na me ne u na red nim go di-na ma.

- U ovoj go di ni, re ba lan som ni-su uki nu te pre mi je za mle ko, one će bi ti is pla ći va ne u skla du sa va-že ćim Za ko nom o pod sti ca ji ma u po ljo pri vre di i ru ral nom raz vo-ju, i ured bom ko ja je ve za na za

ovo go di šnju ras po de lu sred sta va u po ljo pri vre di" - ka za la je ona na kon pred sta vlja nja iz ve šta ja o sta nju u po ljo pri vre di u Sr bi ji u 2013.

- Ka da je reč o is pla ti pre mi ja u na red nim go di na ma, ni šta još ni je go to vo, ana li zi ra ju se ne ka mo gu ća re še nja i na či ni za efi-ka sni je tro še nje sred sta va, jer efek ti ni su za do vo lja va ju ći - ni ti je po ve ćan stoč ni fond, ni pro-iz vod nja mle ka, a no vac je po-tro šen, is ta kla je Bo go sa vlje vić-Bo ško vić.

Osta ju pre mi je za mle ko

BE O GRAD • na pi Ja Ca Ma u sr Bi Ji

Ce na ku ku ru za - 20 di na ranaj če šća pro daj na ce na pše ni ce je na pi ja ca ma iz no si la je 22 din/kg, a pro da ja stoč nog ječ ma na pi ja ca ma od vi ja la se u ok to bru naj če šće u ce nov nom in ter va lu od 24 din/kg do 25 din/kg

Ku�ku�ruz�na�pi�ja�ca�ma�dr�ži�ce�nu�upr�kos�do�brom�ro�du

BE O GRAD • za ŠtO Je Mi ni star stvO pO lJO pri vre de i za Šti te Ži vOt ne sre di ne „vla da u Ma lOM“

Od agra ra za vi si bu duć nost srp ske pri vre de

Od na pret ka u obla sti po ljo-pri vre de, ru ral nog raz vo ja i eko lo gi je, a pre sve ga bez-

bed no sti hra ne, za vi si će bu duć nost pri vre de Sr bi je u ce li ni, iz ja vio je šef pre go va rač kog ti ma da ni lo Go lu bo vić, is ta kav ši da je ulo ga lo kal nih sa mo u pra va u tom pro ce-su ključ na i da su oni no si o ci ru ral-ne eko no mi je.

Pro ce nju je se da se oko 40 od-sto pro pi sa EU od no si na po gla vlja 11, 12 i 13, a ka da se uklju či i za-šti ta ži vot ne sre di ne, taj pro ce nat je 75 od sto, re kao je Go lu bo vić na sku pu o ulo zi lo kal ne sa mo u pra ve u ru ral nom raz vo ju u or ga ni za ci ji SKGO.

On je pod se tio da se po gla vlje 11 od no si na po ljo pri vre du i ru ral-ni raz voj, 12 na bez bed nost hra ne, fi to sa ni tar na i ve te ri nar ska pi ta-nja, a 13 na ri bar stvo, kao i da je osta lo sa mo da se fi na li zu je bi la te-ral ni skri ning ve za no za ri bar stvo 13. no vem bra.

- Ova tri po gla vlja, za jed no sa za šti tom ži vot ne sre di ne po kri va ju vi še od 75 od sto prav nih te ko vi-na EU, Mi ni star stvo po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne je po sta lo „vla da u ma lom“. Od onog što mi ura di mo, po go to vo u po gla vlju 12 za vi si će bu duć nost pri vre de Sr bi-je u ce li ni - oce nio je Go lu bo vić,

ko ji je dr žav ni se kre tar u tom mi-ni star stvu.

On je kao pri mer na veo Ir sku, ko ja je bi la si ro ma šna ze mlja u eko-nom skom za o stat ku, a us pe la je da na pra vi bum upra vo sta vlja njem u pu no ko ri šće nje ru ral nih i po ljo pri-vred nih re sur sa.

Go lu bo vić je kao za ni mlji vost na veo to što je u toj ze mlji je dan čo vek mi ni star po ljo pri vre de, ri bar-stva i od bra ne.

On je uka zao da pro ces har mo-ni za ci je sa prav nim te ko vi na ma EU pod ra zu me va us po sta vlja nje no ve in sti tu ci o nal ne struk tu re i in ten zi vi-ra nje raz vo ja svih vr sta ka pa ci te ta, do da ju ći da ulo ga lo kal nih sa mo u-pra va, gra do va i op šti na u tom smi-slu ra ste. s. p.

� Da�ni�lo�Go�lu�bo�vić

37. novembar 2014.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

In­đij­ska­Agen­ci­ja­za­ru­ral­ni­ raz­voj­pred­sta­vi­la­ je­pri­mer­do­bre­prak­se­ru­ral­nog­raz­vo­ja­na­kon­

fe­ren­ci­ji­pod­na­zi­vom­„Ulo­ga­lo­kal­nih­ sa­mo­u­pra­va­ u­ ru­ral­nom­ raz­vo­ju“­ko­ja­ je­odr­ža­na­u­Be­o­gra­du.­Or­ga­ni­za­tor­do­ga­đa­ja­je­bi­la­Stal­na­kon­fe­ren­ci­ja­gra­do­va­i­op­šti­na­u­sa­rad­nji­sa­Mi­ni­star­stvom­po­ljo­pri­vre­de­i­za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne,­a­do­ga­đaj­je­fi­nan­sij­ski­po­dr­žan­od­stra­ne­Švaj­car­ske­Agen­ci­je­za­raz­voj­i­sa­rad­nju­kroz­pro­je­kat­„In­sti­tu­ci­o­nal­na­po­dr­ška­SKGO­fa­za­2“. Di­rek­to­ri­ca­ Agen­ci­je­ za­ ru­ral­ni­ raz­voj­ op­šti­ne­In­đi­ja­Bi lja na Zec­u­svoj­stvu­go­vor­ni­ka,­kao­pri­mer­do­bre­prak­se­je­pred­sta­vi­la­do­sa­da­šnje­ak­tiv­no­sti­Agen­ci­je­ i­ pla­no­ve­ u­ obla­sti­ ru­ral­nog­raz­vo­ja­u­ko­ji­ma­i­op­šti­na­In­đi­ja­ima­ve­li­ku­ulo­gu.­­­Ve­li­ko­je­za­do­volj­stvo­i­čast­što­

sam­ na­ ta­kvom­ jed­nom­ do­ga­đa­ju­ima­la­ pri­li­ku­ da­ pri­sut­ni­ma­ pred­sta­vim­na­šu­op­šti­nu­kao­pri­mer­do­bre­ prak­se,­ za­tim­ na­še­ ak­tiv­no­sti­i­pla­no­ve­za­na­red­ni­pe­riod­ is­ta­kla­je­ Bi­lja­na.­ ­ Zec.­ ­­ Kroz­ osni­va­nje­Agen­ci­je­op­šti­na­je­na­šla­na­či­na­da­is­ko­ri­sti­po­ljo­pri­vred­ne­po­ten­ci­ja­le,­da­se­una­pre­de­ru­ral­ne­sre­di­ne­i­us­

po­sta­vi­ kon­takt­ sa­po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma.­Ova­kon­fe­ren­ci­ja­je­do­bra­pri­li­ka­da­se­iz­raz­li­či­tih­per­spek­ti­va­i­ni­voa­vla­sti­i­kroz­raz­me­nu­mi­šlje­nja­i­is­ku­stva,­ali­i­sa­struč­nog­aspek­ta­sa­gle­da­ulo­ga­lo­kal­nog­ni­voa­u­de­fi­ni­sa­nju­i­im­ple­men­ta­ci­ji­po­li­ti­ke­ru­ral­nog­raz­vo­ja.Po­ nje­nim­ re­či­ma,­ od­ pred­stav­

ni­ka­Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de­i­za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne­mo­glo­se­ču­ti­ka­kvo­je­sta­nje­u­ru­ral­nim­sre­di­na­ma­Sr­bi­je,­do­kle­se­sti­glo­u­­pre­go­

va­rač­kom­ pro­ce­su,­ o­ po­li­ti­ka­ma­ i­iza­zo­vi­ma­u­po­ljo­pri­vre­di­i­ru­ral­nom­raz­vo­ju­i­ulo­zi­lo­kal­nih­sa­mo­u­pra­va­kao­va­žnom­part­ne­ru­u­kre­i­ra­nju­ i­pri­me­ni­po­li­ti­ke­ru­ral­nog­raz­vo­ja­na­lo­kal­nom­ni­vou.­Bi­lja­na­Zec­na­gla­ša­va­da­­je­zna­čaj­kon­fe­ren­ci­je­ve­lik­pre­sve­ga­zbog­uče­sni­ka­ali­i­či­nje­ni­ce­da­90­od­sto­te­ri­to­ri­je­Sr­bi­je­pri­pa­da­ru­ral­nim­pod­ruč­ji­ma.­Ulo­ga­lo­kal­nih­ak­te­ra,­ a­pre­ sve­ga­ lo­kal­nih­vla­sti,­sve­vi­še­po­sta­je­jed­na­od­ključ­nih­u­pro­ce­su­kre­i­ra­nja­i­spro­vo­đe­nja­po­li­ti­ke­ru­ral­nog­raz­vo­ja.­Bi­lja­na­Zec­je­na­pod­se­ti­la­da­je­

Skup­šti­na­op­šti­ne­In­đi­ja,­još­na­sed­ni­ci­ odr­ža­noj­18.­ sep­tem­bra­2008.­go­di­ne,­do­ne­la­ je­Od­lu­ku­o­pri­stu­pa­nju­osni­va­nja­dru­štva­sa­ogra­ni­če­nom­ od­go­vor­no­šću­ „Agen­ci­je­ za­ru­ral­ni­ raz­voj­Op­šti­ne­ In­đi­ja“­ In­đi­ja.­Agen­ci­ja­ je­osno­va­na­kao­part­ner­stvo­ iz­me­đu­op­šti­ne­ In­đi­ja,­Ze­mljo­rad­nič­ke­za­dru­ge­Slan­ka­men­ka­i­Ze­mljo­rad­nič­ke­za­dru­ge­Be­ška.­­­Agen­ci­ja­je,­pre­sve­ga,­osno­va­

na­u­ci­lju­po­bolj­ša­nja­kva­li­te­ta­ži­vo­ta­i­ra­da­u­ru­ral­nim­pod­ruč­ji­ma­na­še­op­šti­ne­i­ima­ši­ro­ki­de­lo­krug­ra­da­i­po­slo­va­nja.­Je­dan­od­za­da­ta­ka­je­iz­ra­da­ Stra­te­gi­je­ ru­ral­nog­ raz­vo­

ja­op­šti­ne,­za­tim­da­pru­ža­po­dr­šku­op­štin­skoj­ad­mi­ni­stra­ci­ji­u­do­me­nu­nad­le­žno­sti­ op­šti­ne­ ve­za­ne­ za­ po­ljo­pri­vre­du­ –­ pod­se­ća­ Bi­lja­na­ Ze­ci­na­bra­ja­ osta­le­ de­lat­no­sti­ Agen­ci­je­ko­ja­ne­ko­li­ko­go­di­na­uspe­šno­ra­di:­Ta­ko­đe­ oba­vlja­mo­ pri­pre­mu­

pro­je­ka­ta­i­teh­nič­ke­do­ku­men­ta­ci­je­za­po­tre­be­op­šti­ne­u­do­me­nu­iz­ra­de­ru­ral­ne­ i­ po­ljo­pri­vred­ne­ in­fra­struk­tu­re,­ za­jed­no­ sa­Tu­ri­stič­kom­or­ga­ni­za­ci­jom­iizra­đu­je­mo­pro­gram­raz­

vo­ja­ru­ral­nog­tu­ri­zma­i­pro­mo­vi­đe­mo­po­ljo­pri­vre­du­i­ru­ral­ne­tu­ri­stič­ke­po­nu­de.Agen­ci­ja­za­ru­ral­ni­ raz­voj­op­šti­

ne­ In­đi­ja­pru­ža­ i­po­dr­šku­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ i­ osta­li­ma­ za­in­te­re­so­va­nim­ li­ci­ma­za­ru­ral­ni­ raz­voj­kroz­di­rekt­nu­po­dr­šku,­pro­gram­raz­li­či­tih­edu­ka­ci­ja,­in­for­mi­sa­nje,­po­moć­pri­li­kom­po­pu­nja­va­nja­ do­ku­men­ta­ci­je­i­ po­dr­ška­pri­li­kom­pri­pre­me­pro­je­ka­ta­po­ru­ču­ju­nad­le­žni.­ M. B.

Vr­ši­lac­ funk­ci­je­ po­kra­jin­skog­se­kre­ta­ra­ za­ po­ljo­pri­vre­du,­vo­do­pri­vre­du­ i­ šu­mar­stvo­

Bra­ni­slav­Bu­gar­ski­uru­čio­je­kra­jem­pro­šlog­me­se­ca­no­vih­117­ugo­vo­ra­voj­vo­đan­skim­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ko­ji­su­do­bi­li­bes­po­vrat­na­sred­stva­za­ su­fi­nan­si­ra­nje­ na­bav­ke­ opre­me­za­na­vod­nja­va­nje.Sa­ ukup­no­ 37­mi­li­o­na­ di­na­ra,­

su­fi­nan­si­ra­na­ je­ iz­grad­nja­ eks­plo­a­ta­ci­o­nih­ bu­na­ra,­ na­bav­ka­opre­me­ za­ bu­na­re,­ opre­me­ za­na­vod­nja­va­nje,­ si­ste­ma­ „kap­ po­kap“,­ li­ni­ja­ za­ na­vod­nja­va­nje,­iz­grad­nja­ ce­vo­vo­da,­ te­ tro­ško­vi­iz­ra­de­ pro­jekt­no­teh­nič­ke­ do­ku­men­ta­ci­je­ za­ iz­grad­nju­ eks­plo­a­ta­ci­o­nih­bu­na­ra.

­­ Da­nas­ smo­ pot­pi­sa­li­ ugo­vo­re­ko­ji­će­omo­gu­ći­ti­da­u­na­šoj­po­kra­ji­ni­još­dve­hi­lja­de­hek­ta­ra­bu­de­pod­si­ste­mi­ma­za­na­vod­nja­va­nje,­ka­zao­je­Bra­ni­slav­Bu­gar­ski­i­do­dao­da­je­u­pro­šloj­ i­ovoj­go­di­ni,­uz­po­dr­šku­Po­kra­jin­ske­vla­de,­obez­be­đe­no­na­vod­nja­va­nje­ na­ 15­ hi­lja­da­ hek­ta­ra­voj­vo­đan­skih­ora­ni­ca.Bu­gar­ski­ je­do­dao­da­je­po­li­ti­ka­

ko­ju­ vo­de­ Po­kra­jin­ska­ vla­da­ i­ Po­kra­jin­ski­se­kre­ta­ri­jat­za­po­ljo­pri­vre­du­ta­kva­da­se­sa­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ udru­žu­ju­ sred­stva­ ona­ko­ ka­ko­se­to­ra­di­u­Evrop­skoj­uni­ji.­­Naš­cilj­je­da­voj­vo­đan­ski­po­ljo­

pri­vred­nik­bu­de­spre­man­da­apli­ci­ra­za­pa­re­Evrop­ske­uni­je­za­po­ljo­pri­vre­du­­­ka­zao­je­Bu­gar­ski. S. P.

F i­zič­ko­li­ce­kao­pro­iz­vo­đač­mo­že­ da­ pro­da­je­ sop­stve­nu­ ra­ki­ju­ le­gal­no­ sa­mo­ u­ rin­fu­zi­

ovla­šće­nom­ tr­gov­cu,­ ali­ ne­ i­ kao­go­tov­ pro­iz­vod,­ stav­ je­Gru­pa­ci­je­pro­iz­vo­đa­ča­ ra­ki­je­ Pri­vred­ne­ ko­mo­re­Be­o­gra­da.Na­sa­stan­ku­te­gru­pa­ci­je­u­Pri­

vred­noj­ko­mo­ri­Be­o­gra­da­po­vo­dom­no­vog­za­ko­na­o­ ja­kim­al­ko­hol­nim­pi­ći­ma,­ko­ji­je­u­pri­pre­mi,­pred­lo­že­no­ je­da­u­ taj­akt­uđe­oba­ve­za­da­ uko­li­ko­ fi­zič­ko­ li­ce­ že­li­ da­ fla­ši­ra­ ra­ki­ju­ za­po­tro­ša­ča,­mo­ra­da­

se­re­gi­stru­je­kao­pred­u­zet­nik­i­da­pla­ća­ak­ci­zu.Gru­pa­ci­ja­pro­iz­vo­đa­ča­ra­ki­je,­ka­

ko­ je­ sa­op­šte­no,­ ima­ dva­ čla­na­ u­rad­noj­gru­pi­za­ iz­ra­du­ tog­za­ko­na,­či­je­ se­ usva­ja­nje­ oče­ku­je­ u­ pr­voj­po­lo­vi­ni­2015.­go­di­ne,­sa­za­dat­kom­da­ se­uve­de­ red­na­ sa­da­ha­o­tič­no­i­ne­u­re­đe­no­tr­ži­šte­ja­kih­al­ko­hol­nih­pi­ća­do­ma­će­pro­iz­vod­nje.Pred­sed­nik­Gru­pa­ci­je­Ivan Uro­

še­vić­re­kao­je­da­pred­lo­že­ni­za­kon­li­be­ra­li­zu­je­ uslo­ve­ na­ tr­ži­štu,­ ali­ i­ure­đu­je­tu­oblast.

Pre­ma­ Pri­vred­noj­ ko­mo­ri­ Be­o­gra­da,­ pro­ce­nju­je­ se­ da­ se­ pro­iz­vod­njom­ra­ki­je­u­Sr­bi­ji­ba­vi­vi­še­od­30.000­ pro­iz­vo­đa­ča,­ od­ ko­jih­ dve­tre­ći­ne­ni­je­re­gi­stro­va­no.Čla­no­vi­Gru­pa­ci­je­upo­zo­ri­li­su­na­

po­tre­bu­da­se­i­u­za­ko­nu­i­na­te­re­nu­mak­si­mal­no­ po­ja­ča­ kon­tro­la­ ne­re­gi­stro­va­nih­pro­iz­vo­đa­ča­ra­ki­je,­ali­ i­ugo­sti­telj­skih­ obje­ka­ta­ ko­ji­ je­ pro­da­ju,­u­in­te­re­su­le­gal­nih­pro­iz­vo­đa­ča­ko­ji­pla­ća­ju­po­rez,­ali­ i­bu­dže­ta­Sr­bi­je.­

S. P.

Vr­ši­lac­ funk­ci­je­ po­kra­jin­skog­ se­kre­ta­ra­ za­po­ljo­pri­vre­du,­ vo­do­

pri­vre­du­ i­ šu­mar­stvo­ Bra­ni slav Bu gar ski­ uru­čio­ je­tre­ćeg­ no­vem­bra­ ugo­vo­re­ vo­ća­ri­ma­ iz­ Voj­vo­di­ne­ o­do­de­li­ bes­po­vrat­nih­ sred­stva­ za­ pro­tiv­grad­ne­ mre­že.­ Sred­stva­ su­ ostva­ri­li­ na­isto­i­me­nom­ kon­kur­su­ Po­kra­jin­skog­ se­kre­ta­ri­ja­ta­ za­po­ljo­pri­vre­du.­Vred­nost­ugo­vo­ra­uru­če­nih­tog­da­na­je­40­mi­li­o­na­di­na­ra,­ko­ja­su­do­bi­li­13­ko­ri­sni­ka,­ko­ji­će­do­dat­nih­500­ hi­lja­da­ kva­dra­ta­ sta­vi­ti­pod­pro­tiv­grad­ne­mre­že.­­Na­taj­na­čin­smo­us­pe­li­da­sta­

vi­mo­pod­pro­tiv­grad­ne­mre­že­ukup­no­ pre­ko­ 600­ hek­ta­ra­ i­ mi­slim­ da­je­ to­ iz­u­ze­tan­ uspeh­ ­­ ­ iz­ja­vio­ je­Bu­gar­ski­i­na­gla­sio­da­je­za­Po­kra­jin­sku­ vla­du­ va­žno­ da­ za­jed­no­ sa­po­ljo­pri­vred­nim­ pro­iz­vo­đa­či­ma­ već­

sa­da­ra­di­po­prin­ci­pu,­ko­ji­će­bi­ti­u­bu­duć­no­sti,­ a­ to­ je­ prin­cip­ udru­ži­va­nja­pa­ra.­­­Na­pri­mer,­ka­da­vi­ku­pi­te­opre­

mu­za­dva­di­na­ra,­na­ma­pod­ne­se­te­ra­čun­ i­ do­bi­je­te­ je­dan­ di­nar­ na­zad.­Po­ tom­ istom­ prin­ci­pu­ će­ ras­po­de­lji­va­ti­ sva­ sred­stva­ ko­ja­ nam­ bu­du­

do­la­zi­la­ u­ su­sret,­ a­ za­ vas,­vo­ća­re,­tih­sred­sta­va­će­bi­ti,­za­to­što­je­raz­voj­vo­ćar­stva­ja­ka­ kom­po­nen­ta­ ru­ral­nog­raz­vo­ja­­­re­kao­je­Bu­gar­ski.­­Mi­ smo­ sa­ ovom­ po­li­

ti­kom­udru­ži­va­nja­sred­sta­va,­od­no­sno,­po­vra­ća­ja­po­la­ sred­sta­va­po­ljo­pri­vre­di­ i­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma,­ us­pe­li­da,­ re­ci­mo,­ sta­vi­mo­ pod­na­vod­nja­va­nje­15.000­hek­ta­ra,­da­600­hek­ta­ra­sta­vi­mo­pod­pro­tiv­grad­ne­mre­že,­da­udru­ži­mo­sred­stva­za­mi­ni­pre­ra­đi­vač­ke­ po­go­ne,­da­ za­jed­no­ sa­ gra­do­vi­ma­ i­

op­šti­na­ma,­po­prin­ci­pu­je­dan­di­nar­mi,­ je­dan­di­nar­"Vo­de­Voj­vo­di­ne"­ i­je­dan­di­nar­gra­do­vi­i­op­šti­ne,­oči­sti­mo­4.000­ki­lo­me­ta­ra­ka­na­la­za­od­vod­nja­va­nje.­ To­ su­ vr­lo­ kon­kret­ne­stva­ri­ko­je­su­ura­đe­ne­u­pro­te­klom­pe­ri­o­du,­na­veo­je­Bu­gar­ski­".

S. P.

BE­O­GRAD­•­ULO­GA­LO­KAL­NIH­SA­MO­U­PRA­VA­U­RU­RAL­NOM­RAZ­VO­JU

In­đi­ja­-­pri­mer­do­bre­prak­seS­ob­zi­rom­na­či­nje­ni­cu­da­90­od­sto­te­ri­to­ri­je­Sr­bi­je­pri­pa­da­ru­ral­nim­pod­ruč­ji­ma­ulo­ga­lo­kal­nih­ak­te­ra,­a­pre­sve­ga­lo­kal­nih­vla­sti,­sve­vi­še­po­sta­je­jed­na­od­ključ­nih­u­pro­ce­su­kre­i­ra­nja­i­spro­vo­đe­nja­po­li­ti­ke­ru­ral­nog­raz­vo­ja­ču­lo­se­na­sku­pu­

Bi lja na ZecAgen­ci­ja­pru­ža­po­dr­šku­ru­ral­nim­sre­di­na­ma

NO­VI­SAD­•­ULA­GA­NJA­U­NA­VOD­NJA­VA­NJE

Ugo vo ri sa 117 po­ljo­pro­vred­ni­kaSu­fi­nan­si­ra­na­je­iz­grad­nja­eks­plo­a­ta­ci­o­nih­bu­na­ra,­na­bav­ka­opre­me­za­bu­na­re,­opre­me­za­na­vod­nja­va­nje,­si­ste­ma­„kap­po­kap“,­li­ni­ja­za­na­vod­nja­va­nje,­iz­grad-nja­ce­vo­vo­da,­te­tro­ško­vi­iz­ra­de­pro­jekt­no­-­teh­nič­ke­do­ku­men­ta­ci­je­za­iz­grad­nju­eks­plo­a­ta­ci­o­nih­bu­na­ra

­ Po­ljo­pri­vred­ni­ci­–­pot­pi­sni­ci­ugo­vo­ra­za­na­vod­nja­va­njeBE­O­GRAD PO­VO­DOM­NO­VOG­ZA­KO­NA­O­JA­KIM­AL­KO­HOL­NIM­PI­ĆI­MA

Ra­ki­ja­iz­ka­za­na­sa­mo­uz­ak­ci­ze

NO­VI­SAD­•­UGO­VO­RI­SA­VO­ĆA­RI­MA

Za­pro­tiv­grad­ne­mre­že­40­mi­li­o­naSa­po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma­već­sa­da­se­ra­di­po­prin­ci­pu,­ko­ji­će­bi­ti­u­bu­duć­no­sti,­a­to­je­prin­cip­udru­ži­va­nja­pa­ra

Uru­či­va­nje­ugo­vo­ra

4 7. novembar 2014.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

S rem­ski­ ra­ta­ri­ će­ove­ je­se­ni­sa­ plod­nih­ ora­ni­ca­ ski­nu­ti­ rod­ te­ži­ od­ dva­ mi­li­o­na­

to­na!­ Pri­no­si­ sko­ro­ svih­ kul­tu­ra­su­ iz­u­zet­no­ do­bri,­ a­ le­po­ vre­me­po­go­du­je­ ra­ta­ri­ma­ da­ okon­ča­ju­je­se­nju­ ber­bu­ i­ za­ka­sne­lu­ se­tvu­pše­ni­ce.Ge­ne­ral­ni­ se­kre­tar­ Srem­ske­

pri­vred­ne­ko­mo­re­Vla di mir Vla­o­vić­ ka­že­ za­ „Srem­sku­po­ljo­pri­vre­du“­da­je­su­noc­kret­ski­nut­sa­svih­ 8.690­ hek­ta­ra­ uz­ pri­se­čan­pri­nos­ od­ tri­ to­ne­ po­ hek­ta­ru,­ a­rod­so­je­je­ski­nut­sa­22.363­hek­ta­ra,­uz­od­li­čan­pri­nos­od­3,6­to­na­po­hek­ta­ru­i­u­Sre­mu­je­ukup­no­ubra­no­79.929­to­na­so­je.Slat­ki­ko­ren­je­iz­va­đen­sa­oko­

60­od­sto­od­14.485­hek­ta­ra­za­se­ja­nih­še­ćer­nom­re­pom.­Pri­no­si­su­oko­60­to­na­po­hek­ta­ru­i­u­še­će­ra­nu­je,­do­sa­da,­is­po­ru­če­no­vi­še­od­po­la­mi­li­o­na­to­na­re­pe!

Mer­kan­til­ni­ ku­ku­ruz­ za­u­zi­ma­113.942­hek­ta­ra,­ber­ba­ i­vr­šid­ba­su­oba­vlje­ni­na­55­od­sto­za­se­ja­nih­ po­vr­ši­na,­ uz­ pro­seč­ne­

pri­no­se­ od­ 8,5­ to­na­ po­ hek­ta­ru­pa­je­u­si­lo­se­i­čar­da­ke­do­sa­da­sme­šte­no­oko­550.000­to­na­ku­ku­ru­za!

Što­se­se­tve­ti­če,­pše­ni­com­je­do­sa­da­za­se­ja­no­tek­oko­60­od­sto­od­pla­ni­ra­nih­ 54.325­ hek­ta­ra,­ dok­ je­ozi­mim­ječ­mom­za­se­ja­no­80­od­sto­od­pla­ni­ra­nih­4.420­hek­ta­ra.

Tri­ti­ka­le­je­do­sa­da­za­se­jan­na­70­od­sto­od­pla­ni­ra­nih­2.015­hek­ta­ra,­a­ ulja­na­ re­pi­ca­ na­ sko­ro­ svih­ 745­hek­ta­ra­pla­ni­ra­nih­za­ovu­kul­tu­ru.

S. P.

Grad­ Srem­ska­ Mi­tro­vi­ca­ od­sko­ra­ i­ zva­nič­no­ ima­ Pro­gram­ za­šti­te,­ ure­dje­nja­ i­

ko­ri­šće­nja­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­sta­ za­ ovu­ go­di­nu.­ Do­ku­ment­je,­ na­kon­ iz­ra­de,­ usa­gla­ša­va­nja­ i­do­bi­ja­nja­ sa­gla­sno­sti­ u­ Di­rek­ci­ji­za­ze­mlji­šte­Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de,­ vo­do­pri­vre­de­ i­ šu­mar­stva.­Ali,­ či­nje­ni­ca­ da­ je­ tek­ ne­dav­no­usvo­jen­na­sed­ni­ci­Skup­šti­ni­gra­da­ne­zna­či­da­se­ka­sni­sa­za­šti­tom­i­ure­dje­nem­oko­4.100­hek­ta­ra­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ u­ jav­noj­svo­ji­ni.­ Ka­sni­ se­ sa­ da­va­njem­ na­ko­ri­šće­nje­i­taj­po­sao­će­bi­ti­usko­

ro­ za­vr­šen,­ na­da­ju­ se­ u­ re­sor­noj­grad­skoj­upra­vi.

Za Vlаdimira­ Nаstovića,­nаčelnika­Upra­ve­zа­po­ljo­pri­vre­du,­­bit­no­je­da­je­pro­gram­usvo­jen,­ali­ne­ kri­je­ da­ je­ po­sao­ oko­nje­go­ve­pri­pre­me­i­iz­ra­de,­u­ce­li­ni­po­sma­tra­no,­ipak,­tre­bao­da­bu­de­ra­ni­je­ura­djen.­Jer,­je­se­nja­se­tva­je­uve­li­ko­u­to­ku,­a­ko­su­ko­ri­sni­ci­­ovih­nji­va­ i­ ko­li­ko­ će­ ze­mlje­ bi­ti­ da­to­u­ za­kup­ sto­ča­ri­ma­ zna­će­ se­ ­ kad­re­še­nja­oni­bu­du­pot­pi­sa­li­i­upla­ti­li­pri­na­dle­žno­sti.­­Pro­gram­je­bio­pri­pre­mljen­na­

vre­me,­me­đu­tim,­ sаglаsnost­ smo­do­bi­li­ sа­ zаkаšnjenjem,­ iz­ objek­tiv­nih­ rаzlogа,­ a­ oni­ su­ vаnredna­situаcija­ zbog­ po­pla­va­ i­ ne­ke­ iz­me­ne­ ko­je­ su­ une­te­ ­ u­ pred­log­do­ku­men­ta.­Nаjvаžnije­ iz­me­ne­su­dа­ su­ uslovnа­ grlа­ i­ broj­ hektаrа­ove­ go­di­ne­ izrаčunаvаli­ struč­ni­lju­di­ iz­ Uprаve­ zа­ ve­te­ri­nu­ pre­ko­ ­ Veterinаrske­ in­spek­ci­je.­ Sve­fаrme­ko­je­su­konkurisаle­zа­ovаj­progrаm­su­iskontrolisаne­nа­te­re­nu­od­strаne­veterinаrske­in­spek­ci­je­i­to­je­jednа­od­ve­ćih­promenа­u­ od­no­su­ nа­ pret­hod­ne­ po­stup­ke­da­va­nja­na­ko­ri­šće­nje­ovog­ze­mlji­šta,­is­ta­kao­je­na­čel­nik­Na­sto­vić.­Vra­ća­ju­ći­se­na­raz­lo­ge­ka­šnje­

nja­do­no­še­nja­pro­gra­ma­naš­sa­go­vor­nik­pod­se­ća­da­ je­pr­va­ver­zi­ja­pro­gra­ma­ ra­dje­na­ onаko­ kаko­ se­ra­di­lo­ u­ ovoj­ op­šti­ni­ rаnije­ ­­ nа­osno­vu­in­struk­ci­je­dа­50­od­sto­dr­žav­ne­ ze­mlje­ ide­ stočаrimа,­a­50­od­sto­ rаtаrimа,­ ali­ nа­ licitаciji.­Taj­ progrаm­ je­ bio­ go­tov­ još­ po­lo­vi­nom­letа,­ali­je­držаvni­re­vi­zor­

bio­u­uprаvi­ i­kаzаo­dа­ je­"zаkon­stаriji­od­svih­instrukcijа",­dа­uko­li­ko­ stočаri­ potrаžuju­ vi­še­ ze­mlje­od­ 50­ od­sto­ ze­mlje­ morа­ im­ bi­ti­do­de­lje­na.­­­ Iz­ tih­ raz­lo­ga­ smo­ progrаm­­

me­nja­li­ ta­ko­ da­ sva­ dr­žav­na­ ze­mlja­ a­ nje­ je­ vi­še­ od­ 4.100­ hek­ta­ra­ ide­ u­ po­nu­du­ stočаrimа­ po­osno­vu­pra­va­pre­čeg­za­ku­pa.­Ako­oni­ne­prihvаte­ne­ke­po­vr­ši­ne­or­ga­ni­zo­va­će­se­licitаcija­i­ta­ze­mlja­da­ti­ ra­ta­ri­ma.­ Sve­ je­ definisаno­odlukаmа­ko­je­će­sto­ča­ri­do­bi­ti­za­ne­ko­li­ko­da­na,­rok­zа­uplаti­nji­ho­vih­obаvezа­je­osam­dаnа­od­da­na­do­bi­ja­nja­re­še­nja­i­na­kon­to­ga­će­ se­ re­al­no­ zna­ti­ ko­ je­ pri­hva­tio­ze­mlji­šte­po­osno­vu­pra­va­pre­čeg­za­ku­pa,­a­ko­ne,­ob­ja­snio­je­Vlad­mir­Na­sto­vić.Ko­ri­šće­nje­ dr­žavnpg­ po­ljo­pri­

vred­nog­ze­mlji­šta­po­osno­vu­pra­va­ pre­čeg­ već­ du­go­ je­ u­ cen­tru­pa­žnje­u­ovoj­sre­di­ni.­Sto­ča­ri­ni­su­se­de­li­ skr­šte­nih­ ru­ku­ i­ če­ka­li­ no­vi,­sa­da­dvo­go­di­šnji­za­kup,­već­su­išli­u­Mi­ni­star­stvu­po­ljo­pri­vre­de,­u­Di­rek­ci­ju­za­ze­mlji­šte,­raz­go­va­ra­li­sa­ lo­kal­nim­ zva­nič­ni­ci­ma­ ne­ bi­ li­us­pe­li­ da­ iz­me­ne­ na­čin­ ob­ra­ču­na­ce­ne­ po­ ko­joj­ ­ pla­ća­ju­ za­kup­ni­nu­i­do­pri­ne­li­da­kri­te­ri­ju­mi­bu­du­pra­

ved­ni­jii.­Ovo­nam­je­po­tvr­dio­Go­ran­Vu­ko­lić­ iz­La­ćar­ka,­ je­dan­od­mi­tro­vač­kih­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­ ko­ji­je­bio­na­ raz­go­vo­ri­ma­u­Mi­ni­star­stvu­po­ljo­pri­vre­de,­gde­su­im­obe­ća­li­po­moć.­­U­go­di­šnjem­pro­gra­mu­su­bi­le­

pro­seč­ne­ce­ne­sa­pret­hod­ne­li­ci­ta­ci­je­za­sva­ku­ka­ta­star­sku­op­šti­nu,­a­sa­da­će,­ako­se­obe­ća­nje­ostva­ri,­ bi­ti­ pro­seč­ne­ ce­ne­ li­ci­ta­ci­ja­ sa­ce­log­pod­ruč­ja­gra­da­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca.­ To­ je­ste­ ne­što­ po­volj­ni­je­ne­go­ra­ni­je,­ali­je­i­da­lje­ce­na­za­ku­pa­vi­so­ka­i­iz­no­si­će­oko­40.000­di­na­ra­što­je­za­nas­sku­po.­Uko­li­ko­se­ ne­ na­đe­ pri­hva­tlji­vi­je­ re­še­nje­mi­sto­ča­ti­zna­mo­šta­će­mo­­­pre­sta­će­mo­ se­ ba­vi­ti­ sto­kom­ i­ vra­ti­ti­ ra­tar­stvu.­Ko­li­ko­ je­dr­ža­vi­sta­lo­do­ do­na­ćeg­ sto­čar­stva­ vi­di­ se­ po­to­me­što­do­zvo­lja­va­uvoz­me­sa­iz­Hr­vat­ske­i­Bo­sne­i­Her­ce­go­vi­ne,­a­na­še­me­so­ sto­ji,­ oce­nio­ je­ Go­ran­Vu­ko­lić.Vla­snik­re­gi­stro­va­ne­far­me­kra­

va­Đor­đe­Ne­na­do­vić­ iz­Srem­ske­Mi­tro­vi­ce,­do­bio­ je­ ­na­ko­ri­šće­nje­56­hek­ta­ra­dr­žav­ne­po­ljo­pri­vred­ne­ze­mlje­za­ko­ju­ tre­ba­da­pla­ti­400­evra­za­hek­tar.­Dr­žav­nu­ze­mlju­je­do­bi­lo­ 85­mi­tro­vač­kih­ sto­ča­ra,­ ali­je,­ ka­ko­ ka­že,­ nje­mu­ i­ osta­li­ma­neo­d­go­va­ra­ju­ća­ce­na­za­kup­ni­ne.­­Mi­smo­bi­li­u­mi­ni­star­stvu­i­po­

sti­gli­smo­da­se­ce­na­upro­se­či­na­ce­loj­ te­ri­to­ri­ji­gra­da,­ali­ je­ i­da­lje­pre­vi­so­ka.­Ra­ni­je­je­bi­la­za­Srem­sku­Mi­tro­vi­ci­75.000­di­na­ra­po­hek­ta­ru,­ za­Di­voš­ oko­ 68.000­ di­na­ra­po­hek­ta­ru,­za­Ve­li­ke­Ra­din­ce­oko­54.000­di­na­ra.­Mar­tin­ča­ni­su­ima­li­ne­što­ sla­bi­ju­ za­kup­ni­nu,­ ali­ će­ je­na­kon­pre­ra­ču­na­va­nja­pla­ća­ti­sku­plje.­­Ja­sam­do­bio­ze­mlju­na­kra­ju­ata­ra­u­Ve­li­kim­Ra­din­ci­ma.­Ali,­bez­ob­zi­ra­na­sve,­ja­sno­je­da­će­mo­mi­sto­ča­ri­ili­pri­sta­ti­na­ce­ne­ili­će­mo­osta­vi­ti­ sto­čar­stvo,­ sma­tra­ Đor­đe­Ne­na­do­vić.­Da­se­ova­kva­za­kup­ni­na­ne­is­pla­ti­Ne­na­do­vi­ću­je­sa­svim­ja­sno.­Za­is­hra­nu­sva­ke­od­nje­go­vih­ kra­va­ tre­ba­ da­ obez­be­di­ ­ va­gon­si­la­že,­a­mo­ra­ ima­ti­do­volj­no­lu­cer­ke­i­osta­le­stoč­ne­hra­ne­ko­ju,­uglav­nom,­sam­pro­iz­vo­di.­

Ni­ vla­snik­ re­gi­stro­va­ne­ far­me­kra­va­ Jo­van­ Po­po­vić­ iz­ Ša­ši­na­ca,­ne­mi­sli­dru­ga­či­je­od­Ne­na­do­vi­ća­ka­da­ je­za­kup­ni­na­u­pi­ta­nju,­ali­sma­tra­da­su­mi­tro­vač­ki­sto­ča­ri­do­sta­ura­di­li­pret­hod­nih­me­se­ci­ka­ko­ bi­ na­red­ni­ za­kup­ dr­žav­nog­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­bio­onaj­pra­vi­i­pod­pra­ved­nim­uslo­vi­ma.­­­ Ka­da­ sam­ re­gi­stro­vao­ far­mu­

imao­sa­90­gr­la,­ali­ka­da­je­do­šla­ko­mi­si­ja­na­pro­ve­ru,­imao­sam­70­gr­la­ i­ na­ osno­vu­ to­ga­ sam­ do­bio­36­ hek­ta­ra­ dr­žav­nog­ ze­mlji­šta­ –­26­hek­ta­ra­u­ Jar­ku,­a­de­vet­hek­ta­ra­u­Bo­su­tu.­Ze­mlju­u­ Jar­ku­ću­uze­ti,­a­ovu­u­Bo­su­tu­do­ko­je­tre­ba­da­pre­đem­de­se­ti­ne­i­de­se­ti­ne­ki­lo­me­ta­ra­­ne­ka­uze­me­ne­ko­dru­gi,­po­ru­čio­je­Po­po­vić.­­­­ S.­Đa­ko­vić­

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA­•­JE­SE­NJI­RA­DO­VI­OD­MI­ČU­PU­NOM­PA­ROM

Rod­te­ži­od­dva­mi­li­o­na­to­na!Se­tva­str­ni­na­u­Sre­mu­u­broj­ka­ma

OP ŠTI NAPŠE NI CA OZI­MI­JE­ČAM

Plan Za­se­ja­no % Plan Za­se­ja­no %

1.­In­đi­ja 8.510 6.170 72,5 290 250 86,2

2. Irig 5.100 2.470 48,4 190 180 94,7

3.­Pe­ćin­ci 8.950 4.800 53,6 1.920 1.500 78,1

4.­Ru­ma 9.500 4.700 49,5 400 190 47,5

5.­S.Mi­tro­vi­ca 13.150 7.050 53,6 500 410 82,0

6. S.Pa zo va 6.950 4.500 64,7 1.040 895 86,1

7. Š i d 2.165 1.881 86,9 80 80 100,0

UKUP NO 54.325 31.571 58,1 4.420 3.505 79,3

Ku ku ruz ob ran sa 55 od sto za se ja nih po vr ši na

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA­•­PO­VO­DOM­PRO­GRA­MA­ZA­ŠTI­TE,­URE­ĐE­NJA­I­KO­RI­ŠĆE­NJA­DR­ŽAV­NOG­PO­LJO­PRI­VRED­NOG­ZE­MLJI­ŠTA

Sto­ča­ri­ma­sku­pe­dr­žav­ne­ora­ni­ce­Ho­će­li­svih­4.100­hek­ta­ra­dr­žav­nog­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­ko­ri­sti­ti­sto­ča­ri­po­osno­vu­pra­va­pre­čeg­za­ku­pa,­kao­što­im­je­sa­da­po­nu­dje­no,­osta­je­da­se­vi­di­-­Po­red­vi­so­ke­ce­ne­za­kup­ni­ne,­ne­kim­vla­sni­ci­ma­re­gi­stro­va­nih­far­mi­ne­od­go­va­ra­uda­lje­nost­do­de­lje­ne­par­ce­le­od­po­se­da­­­

Iz­ re­sor­ne­ grad­ske­ upra­ve­po­ru­ču­ju­ da­ se­ne­ ka­sni­ sa­ ak­tiv­no­sti­ma­ oko­ zаštite­ i­ ure­đe­nja­ dr­žav­nog­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta,­ a­ na­čel­nik­ Vla­di­mir­Na­sto­vić­ pod­se­ća­ da­ se­ to­ od­no­si­na­ure­đe­nje­kаnаlske­mre­že,­ ­bes­plat­nu­аnаlizu­ze­mlji­šte­i­slič­no.

­­ Sve­ što­ je­ zаpočeto­ na­ tom­pla­nu­ nаstаvljаmo.­ Potpisаli­ smo­no­vi­ugo­vor­sа­Pokrаjinskim­sekre­tаrijаtom­ zа­ po­ljo­pri­vre­du­ ta­ko­ da­nаstаvljаmo­ sа­ аktivnostimа­ oko­sre­đi­va­nja­kаnаlske­mre­že­dа­bi­iz­be­gli­situаcije­ko­je­smo­ima­li­sa­su­vi­šnim­vo­da­ma,­is­ta­kao­je­na­čel­nik­za­po­ljo­pri­vre­du­Vla­di­mir­Na­sto­vić.

Na­čel­nik­Vla­di­mir­Na­sto­vić

Ze­mlju­u­Jar­ku­ću­uze­ti,­a­ovu­

u­Bo­su­tu­do­ko­je­tre-ba­da­pre­đem­de­se-ti­ne­i­de­se­ti­ne­ki­lo-me­ta­ra­­ne­ka­uze­me­ne­ko­dru­gi

Jo­van­Po­po­vić­iz­Ša­ši­na­ca

Na­sta­vlja­se­za­po­če­to

Đor­đe­Ne­na­do­vić­iz­Srem­ske­Mi­tro­vi­ce

"

7. novembar 2014. 5

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po ljo pri vre da pred sta vlja jed­nu od stra te ških gra na raz­vo­ja­op­šti­ne­Pe­ćin­ci.­Ako­se­

iz­u­zmu­ Ši­ma­nov­ci,­ ko­ji­ pred­sta­vlja­ju­cen­tar­in­du­strij­skog­raz­vo­ja­ op­šti­ne,­ pri­ če­mu­ tre­ba­ is­ta­ći­i­ to­ da­ se­ naj­ve­ći­ broj­ me­šta­na­ovog­ se­la­ ta­ko­đe­ ba­vi­ po­ljo­pri­vre­dom,­ Pe­ćin­ci­ su­ u­ pot­pu­no­sti­okre­nu­ti­ka­po­ljo­pri­vre­di.­O­to­me,­ka­ko­is­ti­če­pr­vi­čo­vek­

Agen­ci­je­ za­ raz­voj­ Op­šti­ne­ ko­ja­u­svo­joj­nad­le­žno­sti­ ima­ i­ sta­ra­nje o po ljo pri vre di Mi lan Alek­sić,­sve­do­če­ka­ko­še­će­ra­na,­ta­ko­i­ si­lo­si,­ pla­ste­ni­ci,­ ali­ i­ sam­ na­ziv „svinj ski Srem“ ko ji je i danas aktuelan iako je svi njar stvo do­ži­ve­lo­ dra­sti­čan­ pad­ to­kom­ pro­te­klih­ de­ce­ni­ja.­ Sve­ to­ naj­bo­lje­go vo ri o to me šta po ljo pri vre da za­i­sta­zna­či­Do­njem­Sre­mu.­­­Za­nas­kao­Agen­ci­ju­i­za­op­

šti­nu­ u­ ce­lo­sti,­ od­ po­ljo­pri­vre­de­na­ma­ va­žni­je­ stva­ri.­ Do­ pre­ ne­ko li ko go di na ima li smo sa mo jed­nog­ in­že­nje­ra­ po­ljo­pri­vre­de,­da nas ih ima mo tri i to se sva ka­ko­od­ra­zi­lo­i­na­naš­rad.­Tru­di­mo­se­da­ko­li­ko­god­je­u­na­šoj­mo­ći­po­mog­ne­mo­pa­o­re,­da­ih­po­sa­ve­tu­je­mo,­usme­ri­mo,­ali­i­da,­sva­ki­put­ka­da­je­to­mo­gu­će,­pod­u­pre­mo­ nji­ho­ve­ na­po­re­ sa­ sub­ven­ci­ja­ma,­ma­njim­ do­ta­ci­ja­ma­ i­ pod­škom pri li kom kon ku ri sa nja za dru­ge­ vi­do­ve­ po­mo­ći.­ Na­sto­ji­mo­da­ure­di­mo­atar­ske­pu­te­ve,­otre­si­šta,­ či­sti­mo­ ka­na­le­ od­ tr­nja­ka,­u sa rad nji sa Po ljo pri vred nom struč­nom­ slu­žbom­ u­ Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­oba­vi­mo­ana­li­zu­ze­mlji­šta­i­mno­go­to­ga­još,­ob­ja­šnja­va­Alek­sić.

Op­štin­skim­udru­že­njem­do pa or ske ko o pe ra ti ve

Da­bi­se­od­po­ljo­pri­vre­de­u­Pe­ćin­ci­ma­ži­ve­lo,­od­no­sno­pre­ži­ve­lo,­ob­ja­šnja­va­nam­Alek­sić,­po­treb­no­je­ ulo­ži­ti­ do­sta­ tru­da.­ U­ Do­njem­Sre mu ze mlji šte je ma hom lo ši jeg kva­li­te­ta,­pa­je­sa­mim­tom­po­treb­no pra vil no od re di ti i ku lu tu ru ko ja se­se­je,­na­čin­na­ko­ji­se­to­či­ni,­a­po­treb­no­ je­ i­ mno­go­ vi­še­ pa­žnje­po­sve­ti­ti­sa­mom­po­slu.­Ka­ko­ bi­ i­ u­ tom­ seg­men­tu­ po­

mo­gla­ po­ljo­pri­vred­nim­ pro­iz­vo­đa­či­ma,­lo­kal­na­sa­mo­u­pra­va­osno­va­la­je­ne­dav­no­i­po­seb­no­Udru­že­nje­po­ljo­pri­vred­ni­ka­ko­je­bi­tre­ba­lo­da­za­me­ni­ne­ka­da­šnje­za­dru­ge­i­ta­ko,­lak­šim­ i­ br­žim­ do­la­skom­do­ jef­ti­ni­jeg­re­pro­ma­te­ri­ja­la­omo­gu­ći­pa­o ri ma da si gur ni je pla ni ra ju svo je po­slo­ve.­­­Sta­ro­udru­že­nje­ni­je­ funk­ci­o­

ni­sa­lo­naj­bo­lje­i­naš­cilj­je­da­na­sta­vi­mo­ta­mo­gde­se­sta­lo.­Udru­že­nje­bi­de­lom­bi­lo­na­op­štin­skom­bu­dže­tu,­či­me­bi­se­obez­be­di­la­mi­ni­mal­na­sta­bil­nost­u­po­slo­va­nju,­a­za­da­lje­će­mo­vi­de­ti­da­stva­ri­ure­di­mo­kroz­ko­o­pe­ra­ti­vu­pro­iz­vo­đa­ča­što­i­je­ste­naš­cilj.­Tre­nut­no,­ko­li­ko­mi­je­kao­di­rek­to­ru­Agen­ci­je,­ali­ i­Ogar­cu­i­po­ljo­pri­vred­ni­ku­po­zna­to,­je­dan­ od­ naj­ve­ćih­ pro­ble­ma­ ko­ji­na ši pa o ri ima ju je ste skla di šte nje pro­iz­vo­da­i­ma­te­ri­ja­la.­U­per­spek­ti­vi,­ kroz­ ovo­ Udru­že­nje­ to­ bi­ se­

mo­glo­ re­gu­li­sa­ti­ na­ vi­še­ na­či­na,­od­ omo­gu­ći­va­nja­ da­ se­ pla­ti­ma­nje­do,­u­kraj­njem,­ku­po­vi­ne­ili­iz­grad­nje­sop­stve­nih­si­lo­sa­ i­slič­no,­ja­san­je­Alek­sić.

Te ško do ob no ve sto­čar­stva

Se­tva­na­pe­ći­nač­kim­po­lji­ma­ka­sni.­ Pre­ma­ na­vo­di­ma­ Mi­la­na­ Alek­si­ća,­sti­glo­se­ne­kih­de­se­tak­po­sto,­ra­di­se­i­no­ću­i­to­bez­pra­ve­pri­pre­me,­što­će,­tvr­di­pr­vi­čo­veg­Agen­ci­je,­osta­vi­ti­po­sle­di­ce­i­po­že­tvu.­­ No­vo­ vre­me­ do­ne­lo­ je­ no­ve­

na­či­ne­ob­ra­de,­ali­ i­no­ve­pro­ble­me­i po slo ve ko ji na kra ju do vo de do to­ga­da­se­ne­sti­že­sve­na­vre­me.­Da­osta­vi­mo­po­stra­ni­ra­tar­stvo­na­tren,­Do­nji­Srem­je­ne­ka­da­bio­po­znat­kao­ sto­čar­ski,­ a­po­seb­no­ svi­njar­ski­ kraj.­ Ja­ sam­ to­ vre­me­ za­pam­tio,­ali­eto,­to­ga­vi­še­ne­ma.­Kao­što­ sam­ i­ re­kao,­ no­vo­ vre­me­ no­si­no­ve­ide­je,­ta­ko­da­je,­pri­me­ra­ra­di,­u­na­šoj­op­šti­ni­sve­vi­še­pla­ste­ni­ka,­što­je­do­bro,­a­sve­ma­nje­sto­ke­što­ne­va­lja.­Stoč­ni­fond­je­de­set­ko­van.­Svi­nja­ima­ma­lo­u­Obre­žu­i­Ku­pi­no­vu.­Ne­dav­no­su­mi­bi­li­Ku­pin­ci­ko­ji­ ima­ju­ do­sta­ gr­la­ da­ ka­žu­ da­ ne­mo­gu­ da­ na­đu­ za­jed­nič­ki­ je­zik­ sa­Voj­vo­di­na­ šu­ma­ma.­ Si­gu­ran­ sam­da­pa­o­ri­vo­de­ra­ču­na­o­mla­di­ca­ma­i­tu­tre­ba­na­ći­ne­ko­re­še­nje­ina­če­će­i to ma lo svi nja što ima mo po sta ti pro­šlost.­Do­la­zi­la­mi­je­i­de­le­ga­ci­ja­mle­ka­ra­ko­ja­se­ža­li­la­na­ce­ne,­bi­lo­je­čak­i­pro­si­pa­nja­mle­ka,­ur­gi­ra­li­smo­ko­li­ko­se­mo­že­i­vi­dim­da­su­lju­di­po­no­vo­po­če­li­da­no­se­na­ot­kup.­Te­ško­je­ob­no­vi­ti­sto­čar­stvo,­mno­go­te­že­ne­go­ra­tar­stvo­ko­je­je­za­dr­ža­lo­ne ki stan dard i po red si ste mat skog sro­za­va­nja­ ko­jem­ je­ bi­lo­ iz­lo­že­no.­Pro­iz­vo­di­ se­ još­ uvek­ pro­da­ju,­ što­je sa me som i mle kom uvek ne si­gur­no.­Tu­se­po­slo­vi­dru­ga­či­je­ugo­va­ra­ju,­ ne­ma­ stal­ne­ kli­jen­te­le,­ pa­otu­da­ni­je­la­ko­ni­op­sta­ti,­pri­ča­nam­Alek­sić­i­do­da­je­da­op­šti­na­već­ima­ne­ke­pro­gra­me­ko­ji­će­bi­ti­usme­re­ne­una­pre­đe­nju­sto­čar­stva.Ve­li­ku­za­mer­ku­pe­ći­nač­kim­pa­o­ri­

ma­Alek­sić­upu­ću­je­i­zbog­pre­ko­mer­ne­upo­tre­be­he­mi­je,­ali­ i­zbog­osla­nja­nja­na­hi­bri­de­stra­nog­po­re­kla.­

­­U­raz­li­či­tim­uslo­vi­ma,­na­rav­no,­raz­li­či­ti­hi­bri­di­mo­gu­da­da­ju­raz­li­či­te­re­zul­ta­te.­Ne­ki­se­po­ka­žu­ bo­lje,­ ne­ki­ lo­ši­je,­ ali­ ono­ što­osta­je­ je­ste­da­su­ ipak­na­ši,­do­ma­ći­ hi­bri­di,­ kao­ što­ su­ re­ci­mo­no vo sad ski ili ZP pra vlje ni za ne­še­pod­ne­blje.­Ne­mo­gu­ame­rič­ki,­pa­čak­ i­ka­zah­stan­ski­hi­bri­di­ko­jih­ je­ bi­lo­ kod­ nas­ u­ star­tu­ da­ti­oče­ki­va­ne­re­zul­ta­te,­jer­ze­mlji­šte­ni­je­ isto,­ na­čin­ ob­ra­de­ ni­je­ isti­ i­u kraj njem zna nje i na rav na ših i­ pri­me­ra­ ra­di,­ ame­rič­kih­ pa­o­ra­ni­su­ isti.­ Sve­ se­ to­ mo­ra­ uva­ži­ti,­ ako­ se­ že­li­ do­bar­ rod­ i­ do­bar­hi­brid.­

Za dru ge i sa mo za dru ge

Naj­ve­ći­broj­pa­o­ra­Do­njeg­Sre­ma­ima­ma­li­i­sred­nji­po­sed.­Kao­ta­kvi,­oni­su­če­sto­u­sen­ci­ve­li­kih­pro­iz­vo­đa­ča,­ne­moć­ni­da­im­kon­ku­ri­šu­i­ta­ko­iza­đu­na­ve­ća­tr­ži­šta.­Zbog­sve­ga­to­ga,­Agen­ci­ja­za­raz­voj­op­šti­ne­po­dr­ža­va­sve­ten­den­ce­i­je­udru­ži­va­nja,­ a­ njen­ di­rek­tor­ na­po­mi­nje­ da­se­ sa­mo­ kroz­ za­dru­žni­ si­stem­ ko­ji­je­pro­te­klih­go­di­na­i­de­ce­ni­ja­si­ste­mat ski uni šta van po ljo pri vre da mo­že­sta­vi­ti­na­svo­je­no­ge.­­­ Za­dru­gar­stvo­ je­ ne­ka­da­ bi­lo­

osnov­na­še­po­ljo­pri­vre­de.­On­da­je­do­šlo­vre­me­ce­pa­nja,­ra­su­tra­nja­ i­da nas je te ško na ve sti se lja ka da se­udru­ži,­da­po­no­vo­kre­ne­u­ob­je­di­nja­va­nje,­ali­je­či­nje­ni­ca­da­sa­mo­ta­ko­pa­o­ri­mo­gu­da­uti­ču­na­kre­ta­nja­na­tr­ži­štu,­da­se­su­prot­sta­ve­ne­lo­gič­nom­ kre­ta­nju­ ce­na­ i­ ta­ko­obez­be­de­ se­bi­ do­bar­ pla­sman.­ U­na šoj op šti ni za dru gar stvo se još odr­ža­va­ u­ Pr­ho­vu,­ Ši­ma­nov­ci­ma,­ima­ne­što­ma­lo­ i­u­Pe­ćin­ci­ma,­ali­je­i­to­sve­pri­ga­še­nju,­pri­ča­Alek­sić­ i­ za­klju­ču­je:­ ­­ Če­sto­ se­ na­ši­pa­o­ri­ ža­le­ na­ taj­ku­ne,­ ali­ ni­ka­ko­ne mo gu da shva te da se pro tiv na­ku­pa­ca,­ pre­ku­pa­ca,­ taj­ku­na­ i­svih onih ko ji im po slov no sme ta ju mo­gu­naj­bo­lje­bo­ri­ti­kroz­za­dru­ge.­Otu­da­je­udru­ži­va­nje­da­nas­ne­sa­mo­mo­guć­nost,­ ne­go­ i­ im­pe­ra­tiv.­To­je­u­Evro­pi­odav­no­trend,­a­kod­nas­ je­nu­žnost­od­ko­je­će­za­vi­si­ti­bu­duć­nost­na­še­po­ljo­pri­vre­de.

­ S.­Lap­če­vić

PE­ĆIN­CI­•­MI­LAN­ALEK­SIĆ,­DI­REK­TOR­AGEN­CI­JE­ZA­RAZ­VOJ­OP­ŠTI­NE

Raz­voj­Do­njeg­Sre­ma­za­vi­si­od­po­ljo­pri­vre­deČe­sto­se­na­ši­pa­o­ri­ža­le­na­taj­ku­ne,­ali­ni­ka­ko­ne­mo­gu­da­shva­te­da­se­pro­tiv­na­ku­pa­ca,­pre­ku­pa­ca,­taj­ku­na­i­svih­onih­ko­ji­im­po­slov­no­sme­ta­ju,­mo­gu­naj­bo­lje­bo­ri­ti­kroz­za­dru­ge.­Otu­da­je­udru­ži­va­nje­da­nas­ne­sa­mo­mo­guć­nost,­ne­go­i­im­pe­ra­tiv.­To­je­u­Evro­pi­odav­no­trend,­a­kod­nas­je­nu­žnost­od­ko­je­će­za­vi­si­ti­bu­duć­nost­na­še­po­ljo­pri­vre­de

Pa da vi ne za u sta vi le ber bu ku ku ru za

Po­red­to­ga­što­će­po­ma­ga­ti­pa­o­ri­ma­ oko­ na­bav­ke­ ma­te­ri­ja­la,­Udru­že­nje­po­ljo­pri­vred­ni­ka,­pre­ma­re­či­ma­ Mi­la­na­ Alek­si­ća,­ di­rek­to­ra­Agen­ci­je­ za­ raz­voj­ Pe­ći­na­ca,­ bi­će­i­uslu­žni­cen­tar­ko­ji­će­di­stri­bu­i­ra­ti­po­treb­ne­in­for­ma­ci­je­pa­o­ri­ma.­­­ Tru­di­će­mo­ se­ da­ sve­ na­

še­ čla­no­ve,­ kao­ uosta­lom­ i­ sve­

pe­ći­nač­ke­pa­o­re­na­vre­me­oba­ve sti mo o iz la sku kon kur sa na ko­je­ bi­ se­mo­gli­ pri­ja­vi­ti,­ da­ ih­op­skr­bi­mo­ sa­ svim­ po­treb­nim­in­for­ma­ci­ja­ma­ka­ko­bi­bla­go­vre­me no mo gli da kon ku ri šu i da ih­na­kra­ju­po­mog­ne­mo­ka­ko­bi­do­bi­li­ pre­ko­ po­treb­na­ sred­stva,­pri­ča­Alek­sić.­

Uzor ko va no 700­ju­ta­raTo­kom­ pro­šle­ ne­de­lje­ za­vr­

še no je uzi ma nje uzo ra ka ze­mlji­šta­sa­par­ce­la­re­gi­stro­va­nih­po­ljo­pri­vred­nih­ ga­zdin­sta­va,­ u­okvi­ru­ak­ci­je­kon­tro­le­plod­no­sti­ze­mlji­šta.­­­ Uzor­ko­va­nje­ ze­mlji­šta­ je­

vr še no u svim na se lji ma na­še­ op­šti­ne.­ Tri­ eki­pe­ su­ ra­di­le­na­ te­re­nu,­ a­ po­volj­ni­ vre­men­ski­uslo­vi­su­nam­omo­gu­ći­li­da­uzor ko va nje za vr ši mo u ve o ma krat­kom­vre­men­skom­pe­ri­o­du.­Za­ne­de­lju­da­na­smo­ob­i­šli­sve­pri­ja­vlje­ne­pa­ce­le­i­uze­li­ukup­no 210 uzo ra ka sa 700 hek ta­ra,­ ko­ji­ se­ na­la­ze­ u­ vla­sni­štvu­88­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­đa­ča,­re kla nam je An­dri­ja­na­ Ra­doj­čić­iz­Agen­ci­je­za­raz­voj­op­šti­ne­Pe­ćin­ci.Po­nje­nim­re­či­ma,­ana­li­zi­ra­

nje­uze­tih­uzo­ra­ka­bi­će­za­vr­še­no­do­kra­ja­me­se­ca,­a­Po­ljo­pri­vred­na­struč­na­slu­žba­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca­će­pe­ći­nač­ke­po­ljo­pri­vred ni ke sa re zul ta ti ma ana li za upo zna ti na pre da va nji ma ko ja će­or­ga­ni­zo­va­ti­op­štin­ska­Agen­ci­ja­za­raz­voj.

Mi­lan­Alek­sić

Uslu­žni­cen­tar

Sve je vi še pla ste ni ka

6 7. novembar 2014.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Srp sko mli nar stvo i pe kar stvo ima ju per spek ti vu i po red svih iza zo va sa ko ji ma se po sled njih

de­ce­ni­ja­su­sre­ću.­Ono­što­je­po­treb­no­ je­su­no­va­ula­ga­nja,­ sti­ca­nja­no­vih zna nja i no ve za kon ske re gu la ti ve ko­je­će­omo­gu­ći­ti­da­ raz­voj­mli­nar­stva­i­pe­kar­stva,­te­ra­tar­stva­u­ce­lo­sti­ kre­ne­u­ su­sret­no­vom­vre­me­nu.­Sa­mo­ta­ko,­re­če­no­je­pro­te­kle­sre­de­na de vet na e stim po re du Mli nar skim da­ni­ma­ u­ Vrd­ni­ku,­ mo­že­ se­ do­sti­ći­že­lje­ni­kva­li­tet­ko­ji,­i­po­red­či­nje­ni­ce­da­je­iz­voz­ži­ta­po­ras­tao,­je­di­ni­mo­že­osi­gu­ra­ti­pre­ko­po­treb­no­kon­ku­rent­nost­srp­skog­hleb­nog­zr­na.Kao­i­obič­no,­or­ga­ni­za­to­ri­Mli­nar­

skih­ da­na­ bio­ je­ Mlin­pek­ za­vod­ iz­No­vog­ Sa­da,­ a­ ovo­go­di­šnji­ do­ma­ći­ni­ve­li­kom­bro­ju­pro­fe­so­ra,­no­vi­na­ra,­ra ta ra, vla sni ka pri vat nih mli no va i pe­ka­ra,­kao­i­dru­gim­go­sti­ma­iz­či­ta­ve­Sr­bi­je­bi­la­je­kom­pa­ni­ja­„Vre­ko“­iz­Srem­ske­Mi­tro­vi­ce.­Ove­go­di­ne,­pro­gram je tra jao dva da na, a re a li zo van je­u­Ho­te­lu­„Ter­mal“­i­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­u­ko­joj­su­uče­sni­ci­ima­li­pri­li­ku­da­po­se­te­po­go­ne­svog­do­ma­ći­na,­te­da­na­kon­ra­da­obi­đu­i­Car­sku­pa­la­tu.

Ka ko i do li ku je, oku plje ne je u ime lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­ve­po­zdra­vio­pred­sed­nik­Op­šti­ne­Irig­Vla di mir Pe tro­vić,­na­kon­če­ga­se­u­ ime­or­ga­ni­za­to­ra­ kon­fe­ren­ci­je­ obra­tio­ pr­vi­ čo­vek­Mlin pek za vo da Mi­lan­Sken­džić.Da­je­iz­voz­srp­skog­hleb­nog­zr­na­

usled­su­ko­ba­u­Ukra­ji­ni­po­ras­tao­pr­vog­da­na­kon­fe­ren­ci­je,­oku­plje­ne­ je­oba­ve­stio­ di­re­kor­ no­vo­sad­ske­ Pro­dukt­ne­ber­ze­Žar­ko­Ga­le­tin, dok je o­ak­tu­el­noj­si­tu­a­ci­ji­na­srp­skom­tr­ži­štu­ pše­ni­ce­ go­vo­rio­Vu ko sav Sav­ko­vić­iz­„Ži­ta­Sr­bi­je“.Sav­ko­vi­ćev­ ko­le­ga­ iz­ „Ži­to­voj­vo­

di­ne“­ Zdrav­ko­ Ša­ja­to­vić, go vo rio je­o­utvr­đi­va­nju­do­pun­skih­uslo­va­za­ko­ri­šće­nje­sub­ven­ci­ja­za­pro­iz­vod­nju­pše­ni­ce­ ro­da­ 2015,­ dr­Đor­đe­Pso­do rov­ iz­ Na­uč­nog­ in­sti­tu­ta­ za­ pre­hram­be­ne­teh­no­lo­gi­je­uni­ver­zi­te­ta­u­No­vom­ Sa­du­ dao­ je­ ne­ko­li­ko­ in­for­ma­ci­ja­o­kva­li­te­tu­pše­ni­ce­iz­ovo­go­di­šnje­ že­tve,­ prof.­ Dr­Mi li mir Ko­va­če­vić­ iz­ no­vo­sad­skog­ „Pro­gre­sa“­pri­čao­ je­o­mo­guć­no­sti­ma­ko­rek­ci­je­kva­li­te­ta­ bra­šna­ ovo­go­di­šnje­ že­tve­u mlno vi ma, dok je Ne nad Vu jo­vić is pred Mi ni star stva po ljo pri vre de, šu­mar­stva­ i­ vo­do­pri­vre­de,­ od­no­sno­iz­ ode­lje­nja­ po­ljo­pri­vred­ne­ in­spek­

ci­je­upo­znao­pri­sut­ne­ sa­ak­tiv­no­sti­ma­in­spek­cij­skih­slu­žbei­to­kom­že­tve­pše­ni­ce.­ Dok­tor­ Ja­sna­ Ma­sti­lo­vić is­pred­Na­uč­nog­in­sti­tu­ta­za­pre­hram­be­ne­teh­no­lo­gi­je,­Uni­ver­zi­te­ta­u­No­vom Sa du go vo ri la je o aspek ti ma kva­li­te­ta­pše­ni­ce­ i­nje­go­vom­uti­ca­ju­u­lan­cu­pre­ra­de­i­pla­sma­na­hleb­nog­zr na, a na kon iz la ga nja usle di la je i bo­ga­ta­pa­nel­di­sku­si­ja­u­ko­joj­su­po­red­pre­da­va­ča­uče­šće­uze­li­go­sti,­od­no­sno­po­zna­ti­agro­eko­nom­ski­ana­li­ti­čar­Mi lan Pro stran.

Dra­stič­no­sma­nje­ne­se tve ne po vr ši ne

Go­vo­re­ći­ o­ ak­tu­el­noj­ si­tu­a­ci­ji­ na­do­ma­ćem­ tr­ži­štu­ pše­ni­ce,­ Vu­ko­sav­Sav­ko­vić­kao­ne­ga­tiv­nu­po­ja­vu­is­ta­kao­je­dra­stič­no­sma­nje­nje­se­tve­nih­po­vr­ši­na­ ko­je­ su,­ ka­ko­ je­ is­ta­kao,­

to kom po sled njih dve i po de ce ni je uma­nje­ne­za­vi­še­od­300.000­hek­ta­ra.­Pri­to­me,­is­ta­kao­je­Sav­ko­vić,­pri­o­ri­te­ti­u­Sr­bi­ji­je­ste­usta­lje­nje­se­tve­nih­ po­vr­ši­na­ na­ mi­ni­mum­ 600.000­hek ta ra, od no sno po di za nje pri no sa na­5.5­to­na­po­he­ka­ru.­­Da­bi­se­ovaj­cilj­po­sti­gao,­po­

treb­no­ je­da­ne­u­tral­na­ko­mi­si­ja­po­de­li­sor­te­pše­ni­ce­po­kva­li­te­tu,­da­se­re­ši­ pi­ta­nje­ fi­nan­si­ra­nja­ pro­iz­vod­nje­roz­po­volj­ne­kre­di­te­i­po­ve­ća­uče­šće­de kla ri sa nog se me na u se tvi, te da se­agro­teh­ni­ka­i­ro­ko­vi­se­tve­pri­la­go­de­zah­te­vi­ma­sor­ti.­Du­go­roč­no,­tre­ba­re­ši­ti­sta­tus­dr­žav­nog­ze­mlji­šta,­ko­ri­sti­ti­ zna­nja­struč­nja­ka­ i­ in­sti­tu­ci­ja,­stal­no­i­stro­go­vr­ši­ti­po­de­lu­po­kva­li­te­tu,­skla­di­šti­ti­pše­ni­cu­po­kva­li­tet­nim­gru­pa­ma­i­ce­nu­for­mi­ra­ti­u­za­vi­sno­sti­od­kva­li­te­ta,­re­kao­je­Sav­ko­vić.Da­je­kva­li­tet­mer­kan­til­ne­pše­ni­ce­

ro­da­2014.­ i­po­red­ne­vre­me­na­ko­je­je­za­hva­ti­lo­Sr­bi­ju­so­li­dan,­kon­sta­to­vao­je­dr­Đor­đe­Pso­do­rov,­ko­ji­je­na­po­me­nuo­da­je­do­ovih­po­da­ta­ka­In­sti­tut­za­pre­hram­be­ne­teh­no­lo­gi­je­u­No­vom­Sa­du­do­šao­na­kon­pri­ba­vlja­nja­545­uzo­ra­ka­pše­ni­ce­iz­62­lo­ka­li­te­ta­i­14­srp­skih­ži­to­rod­nih­re­gi­o­na.

Za­do­vo­lja­va­ju­ći­rad­in­spek­cij­ske­slu­žbe

Glav­na­ ulo­ga­ po­ljo­pri­vred­ne­ in­spek­ci­je,­pre­ma­re­či­ma­Ne­na­da­Vu­jo­vi­ća­je­ste­da­pra­ti­rad­po­ljo­pri­vred­ni­ka­od­po­čet­ka­do­kra­ja­kam­pa­nje,­da pra ti ot kup zr na, da pri ku plja ana­li­tič­ke­ po­dat­ke,­ da­ ih­ ob­ra­đu­je,­pre zen tu je jav no sti i na osno vu njih do­đe­ do­ zna­nja­ ko­ja­ bi­ una­pre­di­la­raz­voj­pro­iz­vod­nje­ži­ta.­­­ In­spek­ci­ja­ je­ sa­ po­ljo­pri­vred­ni­

ci­ma­ od­ po­čet­ka­ do­ kra­ja­ pro­ce­sa­pro­iz­vod­nje.­Mi­smo­ti­ko­ji­pre­zr­na­

ula­ze­u­skla­di­šte­i­ko­ji­pro­ve­ra­va­mo­uslo­ve­u­ko­ji­ma­će­zr­no­bi­ti­ču­va­no.­Tu­pod­ra­zu­me­va­mo­pre­sve­ga­pi­ta­nje­hi­gi­je­ne­ko­je­je­jed­no­od­naj­va­žni­jih.­Ne­ka­da­je­dr­ža­va­vi­še­bi­la­pri­sut­na­i­pra­vil­ni­ci­ su­do­no­še­ni­na­go­di­šnjem­ni­vou.­Da­nas­to­ni­je­ta­ko­i­stva­ri­su­u­ve­ćoj­me­ri­pre­pu­šte­ne­tr­ži­štu­što­je­do­bro.­Mi­smo­tu­sa­mo­da­po­mog­ne­mo­pro­iz­vo­đa­či­ma,­da­bi­bi­li­ si­gur­ni­šta­se­de­ša­va­sa­nji­ho­vim­ži­tom­ka­da­se­pre­da­i­u­ka­kvim­se­uslo­vi­ma­ču­va.­Re­do­vo­no­do­bi­ja­mo­ in­for­ma­ci­je,­na­ši­lju­di­su­stal­no­na­te­re­nu­i­mi­slim­da­ i­pro­iz­vo­đa­či­mo­gu­bi­ti­za­do­volj­ni­na­šim­učin­kom,­re­kao­je­Vu­jo­vić­i­do­dao:­­­Do­kra­ja­ju­la­me­se­ca­re­gi­stro­van­je­pri­jem­vi­ško­va­mer­kan­til­ne­pše­ni­ce­kod­skla­di­šta­ra­u­ukup­noj­ko­lič­ni­ od­ 1.335.754­ to­ne,­ od­ če­ga­je­1.134.525­sa­te­ri­to­ri­je­Voj­vo­di­ne.­To­je­do­bar­vi­šak­i­je­di­no­na­če­mu­u­bu­du­će­ tre­ba­ vi­še­ ra­di­ti­ je­ste­ kla­si­fi­ka­ci­ja­po­kva­li­te­tu­ jer­ će­ to­do­bro­do­ne­ti­i­pro­iz­vo­đa­či­ma­i­dr­ža­vi.­

Sve­po­či­nje­sa­fi­nan­si­ja­ma

Ka­ko­je­to­kom­pa­nel­di­sku­si­je­is­ta­kao­agro­eko­nom­ski­ana­li­ti­čar­Mi­lan­ Pro­stran,­ pše­ni­ca­ je­ naj­vred­ni­ja­ra­tar­ska­kul­tu­ra­i­deo­isto­ri­je­svih­na­ro­da­ko­ji­su­ži­ve­li­i­ko­ji­i­da­nas­ži­ve­u­Voj­vo­di­ni.­­ Pi­ta­nje­ kva­li­te­ta­ je­ naj­va­žni­je­

pi­ta­nje­da­nas­ i­ u­ skla­du­ sa­ tom­či­nje­ni­com­ po­treb­no­ je­ ustro­ji­ti­ či­tav­si­stem.­ Na­ us­po­sta­vlja­nju­ kva­li­te­ta­se­ ra­di­lo­ sve­ do­ ras­pa­da­ Ju­go­sla­vi­je­i­tu­je­bi­lo­do­brih­ra­zul­ta­ta­ko­ji­su­obe­ća­va­li.­ Iz­ ras­pa­da­ biv­še­ dr­ža­ve,­po­ljo­pri­vre­da­ je­ iza­šla­ pri­lič­no­ošte­će­na­ i­evo,­sve­do­ci­smo­ i­da­nas­da­opo­rav­ka­još­uvek­ne­ma.­Go­di­ne­za­na­ma­bi­le­su­ne­po­volj­ne­za­sve­nas­ko­ji­smo­se­bo­ri­li­za­ve­ći­kva­li­tet­pše­ni­ce.­Da­nas­je­do­šlo­ne­ko­dru­go­vre­me,­go­vo­ri­ se­o­pla­no­vi­ma­ko­ji­ ne­ka­ko­uvek­po­či­nju­sa­po­ku­ša­ji­ma­da­se po ljo pri vred ni ci na ve du da uzmu re­gre­si­ra­ne­kre­di­te­za­ko­jie­još­uvek­ni­smo­si­gur­ni­ko­li­ko­su­po­volj­ni.­Sve­što­je­sa­ka­mat­nom­sto­pom­od­tri­ i­vi­še­po­sto,­sma­tram­da­je­ne­po­volj­no­i­da­je­je­dan­po­sto­do­volj­no.­Što­se­ ti­če­ in­ve­sti­ci­o­nih­kre­di­ta­u­po­ljo­pri­vre­di,­mi­slim­da­je­sve­što­je­iz­nad­

0.5­po­sto­ne­po­volj­no.­Bit­ka­za­kon­ku­rent­nost­na­še­po­ljo­pri­vre­de­je­bit­ka­za­kva­li­tet.­Mi­smo­ne­kon­ku­rent­ni­da nas, osim ako se iz u zme sir ko va me­tla­gde­nam­ni­ko­ni­šta­u­Evro­pi­ne­mo­že.­To­ je­ le­po­ i­ za­sva­ku­po­hva­lu,­ali­sma­tram­da­je­po­treb­no­ra­di­ti­na to me i da se re ci mo ra tar stvo, a po­seb­no­ pro­iz­vod­nja­ pše­ni­ce­ una­pre­di.­Hleb­no­zr­no­je­ap­so­lut­ni­re­per­za­ či­ta­vu­ po­ljo­pri­vre­du.­ On­da­ ka­da­re­ši­mo­pi­ta­nje­fi­nan­si­ra­nja,­ka­da­naš­pa­or­ bu­de­ mo­gao­ da­ oba­vi­ ana­li­zu­ze­mlji­šta,­ka­da­bu­de­mo­gao­da­ku­pi­sor­tu,­me­ha­ni­za­ci­ju­ i­ dru­go­ što­mu­tre­ba,­tek­on­da­će­mo­mo­ći­go­vo­ri­ti­o­kva­li­te­tu,­re­kao­je­Pro­stran.­Re­ci­mo­na­kra­ju­i­to­da­je­to­kom­

dru­gog­ da­na­ kon­fe­ren­ci­je­ bi­lo­ re­či­o po ten ci ja li ma al ter na tiv nih vr sta i pod­vr­sta­str­nih­ži­ta­u­is­hra­ni­lju­di,­o­ulo­zi­i­zna­ča­ju­ku­ku­ru­za­u­ljud­skoj­is­hra­ni,­ fak­to­ru­ sle­ga­nja­ ži­ta­ u­ si­lo­su­za­naj­va­žni­je­use­ve­u­Ame­ri­ci,­o­sa­vre­me­nom­ pri­stu­pu­me­re­wu­ za­pre­mi­ne­će­lia­ume­sto­ni­voa,­kon­tej­ner­skom­ tran­spor­tu­ bra­šna,­ vre­me­nu­od­le­ža­va­nja­ i­ dru­gim­ te­ma­ma­ usko­ve­za­nim­za­obla­sti­mli­nar­stva.Ta­ko­đe,­ vred­no­ je­ spo­me­na­ i­ to­

da­su­to­kom­dva­kon­fe­ren­cij­ska­da­na­pri­liu­da­svo­je­pro­iz­vo­de­iz­lo­že­ima­le­i­ kom­pa­ni­je­ ko­je­ se­ ba­ve­ pro­iz­vod­njom­mli­nar­skih­i­pe­kar­skih­ma­ši­na.­

­ S.­Lap­če­vić

VRD­NIK­•­ODR­ŽA­NI­­19.­MLI­NAR­SKI­DA­NI

Kva li tet glav ni uslov kon ku rent no sti­­Pro­iz­vod­nja­hleb­nog­zr­na­je­ap­so­lut­ni­re­per­za­či­ta­vu­po­ljo­pri­vre­du.­On­da­ka­da­re­ši­mo­pi­ta­nje­fi­nan­si­ra­nja,­ka­da­naš­pa­or­bu­de­mo­gao­da­oba­vi­ana­li­zu­ze­mlji­šta,­ka­da­bu­de­mo­gao­da­ku­pi­sor­tu­ko­ju­že­li,­me­ha­ni­za­ci­ju­i­dru­go­što­mu­tre­ba,­tek­on­da­će­mo­mo­ći­go­vo­ri­ti­o­kva­li­te­tu,­re­kao­je­Mi­lan­Pro­stran

Deo uče sni ka pa nel di sku si je

Upo zna va nje sa no vim teh no lo gi ja ma u mli nar stvu i pe kar stvu

Sa pr vog da na kon fe ren ci je

Žar ko Ga le tin

Ne nad Vu jo vić

Ja sna Ma sti lo vić

7. novembar 2014. 7

PO VR TAR STVO I SRP SKO SE LO

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

PRO­IZ­VOD­NJA­PO­VR­ĆA­U­FUNK­CI­JI­RAZ­VO­JA­SE­LA­U­RE­PU­BLI­CI­SR­BI­JI­(2)

Sta­nje­u­pro­iz­vod­nji­po­vr­ća­u­za­šti­će­nom­pro­sto­ruTekst: Ž.­Ilin,­Đ.­Gvo­zde­no­vić,­J.­Bo­ćan­ski,­N.­Nov­ko­vić,­B.­Ada­mo­vić,­Uni­ver­zi­tet­u­No­vom­Sa­du,­Po­ljo­pri­vred­ni­fa­kul­tet­No­vi­Sad,­In­sti­tut­za­ra­tar­stvo­i­po­vr­tar­stvo,­No­vi­Sad(Pre­u­ze­to­iz­ča­so­pi­sa­„Sa­vre­me­ni­po­vr­tar“)

Proizvodnja­ u­ zaštićenom­ pro-storu­svrstava­se­među­najin-tenzivnije­u­biljnoj­proizvodnji­

(tab.­ 3).­Zaštićeni­ prostor­ obezbe-đuje­smanjenje­rizika­usled­uticaja­nepovoljnih­ klimatskih­ uslova­ to-kom­ jesenjeg,­ zimskog­ i­ prolećnog­perioda,­ ali­ i­ vrlo­ uspešnu­ zaštitu­od­ visokih­ temperatura­ u­ letnjim­mesecima.­ Rezultat­ upravljanja­mikroklimatskim­ uslovima­ tokom­čitve­godine,­shodno­biološkim­zah-tevima­gajene­biljke,­jeste­značajno­povećanje­prinosa­po­boljci,­samim­tim­i­po­jedinici­površine.Preciznih­ podataka­ o­ površina-

ma­pod­plastenicima­tunelskog­tipa­kod­nas­praktično­nema.­Procena­je­(tab.­3)­da­se­u­plastenicima­povrće­gaji­na­površini­od­3.000-5.000­ha.­U­poslednjih­deset­godina­podignu-to­je­još­oko­2.000­do­3.000­ha.­To­znači­ da­ se­ kod­ nas­ povrće­ u­ pla-stičnim­tunelima­gaji­na­površini­od­5.000-6.000­ha­(tab.­3),­sa­stalnom­tendencijom­rasta.U­ našim­ uslovima,­ preovlađuju­

objekti­ tunelskog­ tipa­ (visine­ 1,8-2,5­ i­ širine­ 4-5,5­ m­ i/ili­ 2,6-3,6­visine­ i­ 7-8­m­ širine),­ još­ uvek­ se­gotovo­u­celosti­povrće­proizvodi­na­zemljištu­ na­ kom­ je­ podignut­ za-štićeni­ prostor.­ Praktično­ iskustvo­nedvosmisleno­ pokazuje­ da­ viso-kospecjalizovano­ gajenje­ salate,­paradajza,­ paprike­ i­ krastavca,­ uz­neophodan­nivo­prinosa­nije­trajno­moguće­ u­ varijanti­ gajenja­ na­ ze-mlji.­Problemi­u­vezi­sa­opadanjem­plodnosti,­ zaslanjenost,­ sabijanje­ i­zabarenost­zemljišta­i/ili­bolesti­ko-renovog­ sistema,­ prisustvo­ nema-toda­ i­progresivno­opadanje­prino-sa­ i­ kvaliteta­ povrća,­ vrlo­ brzo­ će­naterati­ proizvođače­ da­ pređu­ na­neki­ od­ sistema­ proizvodnje­ „bez­zemlje“.­Osim­ove­mogućnosti­pro-izvođačima­ ostaje­ na­ raspolaganju­mogućnost­ premeštanja­ objeka-ta­ na­ drugu­ lokaciju­ ili­ iznošenje­ i­zamena­ oraničnog­ sloja­ zemljišta.­Naravno­ da­ su­ to­ skuplje­ metode­da­bi­se­pravilno­ i­dugoročno­rešili­obkektivni­problemi,­na­koje­se­već­sada­nailazi.Sa­pomenutih­6.000­ha­uz­sme-

nu­minimum­ dve­ češće­ tri­ vrste­ u­toku­godine­proizvede­se­minimum­840­ hiljada­ tona­ svežeg­ povrća­ u­vrednosti­od­oko­655­miliona­evra.

Kod­nas­u­različitim­tipovima­zašti-ćenog­prostora­povrće­se­proizvodi:

1.­Na­prirodnom­zemljištu;2.­ Na­ smešama­ čiste­ baštneske­

zemlje,­ zgorelog­ stajnjaka,­ kompo-sta­i/ili­treseta;3.­Na­industrijski­način­pripremlje-

nim­ supstratima­ organskog­ porekla­(kokosova­vlakna,­ili­na­smešama­od­crnog­i­belog­treseta);4.­ U­ sistemu­ „bez­ zemlje“­ (sup-

strati­ neorganskog­porekla,­ kamena­vuna);5.­Tehnikom­tankog­hranljivog­fil-

ma.

Dominantan­ način­ proizvodnje­ je­na­ priprodnom­ zemljištu.­ Preostali­načini­proizvodnje­kod­nas­su­zastu-pljeni­ na­manje­ od­ 1%­ od­ ukupnih­površina­pod­zaštićenim­prostorom.U­razijenom­svetu­dominira­proi-

zvodnja­ na­ neorganskim­ sustratima­(na­kamenoj­vuni­u­Holanidiji­je­pre-ko­95%­površina),­zatim­proizvodnja­na­ organskim­ sustratima­ (oko­ 5%­od­ukupnih­površina­u­Holandiji),­na­prirodnom­zemljištu­ (u­ regionu­ i­ na­Mediteranu).­Tehnika­tankog­hranlji-vog­filma­i­u­svetu­zauzima­relativno­male­površine,­sa­tendencijom­pora-sta.

Stanje­u­semenarstvu­povrćaProizvodnja­semena­povrća­pred-

stavlja­značajnu­privrednu­aktivnost­u­našoj­zemlji,­jer­je­ekonomski­ren-tabilna,­a­kao­izvozna­rob­obezbeđu-je­ značajan­ dolazni­ priliv.­Ova­ proi-zvodnja­ najvećim­ delom­ se­ obavlja­preko­ organizovanog­ semenasrstva,­a­ manji­ deo­ proizvodnje­ povrća­ je­preko­sopstvenog­semena.­

O­ značaju­ proizvodnje­ kvalitet-nog­ semena­ povrća­ pisao­ je­ Radić,­davne­1878.­godine­(u­poglavlju­pod­nazivom­„O­ivodu­sjemena­u­opšte“,­str.85-92)­ u­ udžbeniku­ Povrtarstvo­za­školu­i­narod.Organizovano­ semenarstvo­ po-

drazumeva­kontinuiranu­proizvodnju­svih­kategorija­semena­i­sadnog­ma-terijala.­Važno­je­korišćenje­deklari-sanog­semena­u­što­većem­procen-tu,­kao­ i­sorti­sa­visokim­genetskim­potencijalom­ rodnosti.­ Semenarstvo­povrća­u­najširem­smislu­te­reči­obu-hvta­ proizvodnju,­ doradu­ i­ promet­semena­ i­ sadnog­materijla.­Osnovni­vcilj­ jeste­ da­ se­ obezbedi­ dovoljna­količina­ kvlitetnog­ semena­ i­ sadnog­materijala­svih­sorti­ i­hibrida­za­po-trebe­povrtarske­proizvodnje­u­našoj­zemlji­i­za­izvoz.Srbija­ ima­ izuzetno­ pogodne­ kli-

matske­i­edafke­uslove­za­proizvod-nju­semena­i­sadnog­materijala.­Oko­90%­ semenske­ proizvodnje­ nalazi­se­ u­ Vojvodini,­ izuzimajući­ krompir.­Potrbne­količine­semena­povrća­utvr-đuju­ se­ na­ bazi­ statističkih­ podata-ka­o­ zasejanim­površinama­ i­ setve-nom­ normom­ po­ jedinici­ površine,­za­određenu­biljnu­vrstu­ (tab.­4),­a­za­one­čiju­proizvodnju­statistika­ne­beleži,­ potrebne­ količine­ semena­ se­obrađuju­procentom.Proizvodnja­ kvalitetnog­ semena­

paprike­ je­uslov­za­dobijanje­stabil-nih­i­viokih­prinosa.­Prvi­rad­vezan­za­ovu­problematiku,­u­Srbiji,­saopšten­je­1979.­godine­na­seminaru­agrono-ma­održanom­u­Dubrovniku.­Kasnija­istraživanja­bila­ su­usmerena­na­ is-pitivanje­faza­zrelosti­ploda­i­kvalitet­semena,­proizvodnju­i­kvalitet­rasada­

u­lejama­i­plastenicima­(1971-1974),­posebno­su­proučavani­mikroklimat-ski­ uslovi­ i­ njihov­ uticaj­ na­ kvalitet­rasada.­ Da­ je­ proizvodnja­ semena­paprike­ profitabilana­ prikazano­ je­ u­radu­gde­se­sa­1­ha­semenske­papri-ke­­može­ostvariti­prihod­od­11.000­evra.­Semenarstvo­paprike­predstav-lja­produžetak­ciklusa­selekcije.Paradajz­ je­ jedna­ od­ najčešćih­ i­

ekonomski­najznačajnijih­povrtarskih­vrsta,­koji­se­gaji­na­otvorenom­po-lju­i­zaštićenom­prostoru.­Na­osnovu­naših­istraživanja­o­uticaju­faza­zre-losti­ ploda­ i­ dužine­ fermentacije­ na­semenske­ kvalitete­ paradajza­ utvr-đeno­ je­ da­ je­ energija­ klijanja­ se-mena­i­ukupna­klijavost­znatno­niža­kod­ semena­ dobijenog­ iz­ poluzrelih­plodova.­Proizvodnja­semenskog­pa-radajza­odvija­ se­direktnom­setvom­semena­i­proizvodnjom­rasada.­Pro-izvodnja­i­procena­dorađenog­seme-na,­kao­i­njjegova­vrednost­dati­su­u­tablici­5.Iz­ direktne­ setve­ se­ proizvode­

determinantne­ sorte,­ ali­mogu­ i­ in-determinantne,­s­tim­što­se­kod­ovih­plodovi­moraju­višekratno­ubirati.­Iz­rasada­se­proizvodi­seme­indetermi-nantnih­ (visokih)­ sorti­ i­ celokupna­produkcija­hibridnog­sistema.Seme­ i­ sadni­materijal­ predstav-

ljaju,­ posebno­ u­ povrtarsrvu,­ važan­činilac­visoke­i­kvalitetne­produkcije.­Prelaskom­na­direktnu­setvu­semena­na­ parceli­ ukazala­ se­ i­ potreba­ po-sebne­ dorade­ semena.­ Ovim­ nači-nom­dorade­kod­niskih­sorti­povećao­se­i­kvalitet­semena­(obično­dorađe-no­seme­klijavost­86,6%­a­depilirano­seme­96%).U­Republici­Srbiji­od­ukupnih­po-

vršina­pod­kupusnjačama­pcocenjuje­se­ da­ 80%­ čine­ kupusi,­ 14%­ kelj­ i­karfiol­ i­ 6%­brokola,­ keleraba­ i­ kelj­pupčar.­Dužina­stadijuma­jarovizacije­kreće­se­od­30-60­dana.Pasulj­ zauzima­ značajno­ mesto­

kako­ u­ ishrani­ našeg­ stanovništva­tako­i­u­poljoprovrednoj­proizvodnji.­Selekcijom­ su­ stvorene­ nove­ sorte,­ali­ se­ i­ dalje­ za­ setvu­ pasulja­ kori-ste­odomaćene­populacije,­koji­sami­proizvođači­održavaju­i­umnožavaju.­Sorte­ boranije­ koje­ se­ gaje­ za­ pre-radu­ su­ većinom­ strane,­ licencom­zaštićene­ selekcije.­ Taj­ deo­ semena­mora­se­obezbediti­iz­uvoza.Povoljni­agroekološki­uslovi­u­na-

šoj­ zemlji­ čine­ proizvodnju­ semen-skog­graška­srazmerno­lakom­i­jefti-nom,­uz­postizanje­visokih­i­stabilnoh­prinosa.­Uz­nove­selekcionisane­sorte­i­ primenu­ odgovarajućeg­nivoa­ teh-nologije­ proizvodnje­ može­ se­ proi-zvoditi­osnovno­i­komercijalno­seme,­visokog­kvaliteta­i­dobrog­zdravstve-

nog­stanja,­uz­oslobađanje­od­uvoza­semena.­U­proizvodnji­su­zastupljene­rane­i­kasne­sorte­graška,­kao­i­sorte­za­baštensku­proizvodnju­i­industrij-sku­preradu.Kvalitetno­ seme­ lukova­ može­ se­

proizvesti­ samo­ako­ je­ukupna­pro-izvodnja­ (arpadžik-izvodnice-seme)­kontrolisana,­­uslovi­proizvodnje­op-timalni,­za­datu­sortu­crnog­luka.Proizvodnja­ belog­ luka­ zauzima­

značajno­mesto­u­setvenoj­strukturi­povrća­sa­ostvarenim­nsikim­prinosi-ma­u­odnosu­na­vodeće­svetske­pro-izvođače.­Ovo­je­uslovljeno­gajenjem­populacija­ i­eko­tipova.­Izborom­če-nova­veće­mase­u­sadnji­belog­ luka­mogu­ se­ ostvariti­ veći­ prinosi.­ Sad-njom­čenova­težih­od­1,6­g­zančajno­se­povećava­prinos,­masa­ lukovice­ i­masa­čenova­po­lukovici.U­okviru­korenastih­kultura,­pored­

pršuna,­ celera,­ paštrnaka,­ proizvodi­se­ seme­mrkve.­Važan­momenat­ je­vreme­ steve,­ gustina­ useva,­ jarovi-zacija,­prezimljavanje­kao­i­način­že-tve,­a­u­cilju­postizanja­maksimalnog­prinosa­semena­dobrog­kvaliteta.Pored­spomenutih­u­Srbiji­se­pro-

izvodi­seme­oko­30­povrtarskih­vrsta­(tab.­5)­što­uključuje­preko­100­sorti­i­ hibrida.­ Pored­ proizvodnje­ visokih­katergorija­semena­(predosnovnog­ i­osnovnog),­proizvodi­se­i­sertifikova-no­semen­prve­generacije­(kategori-je­C1)­za­potrebe­domaćeg­prometa­i­ izvoza.­ U­ poslednjih­ pet­ godina­ u­proseku­ se­ godišnje­ proizvodilo­ oko­1.119­ t­ semena­ povrća­ (oko­ 6,1%­potreba)­ i­ oko­ 7.705­ t­ (10,3%­ po-treba)­ sadnog­ materijala­ krompira­(tab.­ 5).­ U­ istom­ periodu­ uveze­ se­godišnje­ u­ proseku­ 1.150­ t­ seme-na­ povrća­ (9,5%­ od­ potreba)­ i­ oko­5.046­ t­ sadnog­materijala­ krompira­(6,7%­od­potreba).­Domaće­i­uvozno­seme­ povrća­ čini­ svega­ oko­ 15,7%­od­potreba­(tab.­4),­a­sadni­materijal­krompira­oko­17%­od­potreba.Zaštita­ od­ korova­ ima­ značajnu­

ulogu­u­ostvariavnju­visoke­i­stabilne­proizvodnje­paprike,­paradajza,­luka,­mrkve­i­kupusa­u­našoj­zemlji.­Istra-živanja­ u­ ovoj­ problematici­ ukazuju­da­efikasno­rešavanje­problema­suz-bijanja­ korova,­ pravilnim­ izborom,­vrmenom­ i­ načinom­ primene­ herbi-cida,­ bitno­ doprinosi­ unapređenju­proizvodnje­semenske­paprike,­para-dajza,­luka,­mrkve­i­kupusa.­Primena­herbicida­ posle­ setve­ ili­ sadnje­ ima­punu­ ekonomsku­ opravdanost,­ jer­kvalitetna­priprema­zemljišta­za­se-tvu­ ili­ sadnju­ i­ navodnjavanje­ omo-gućuju­ da­ njihov­ herbicidni­ efekat­dođe­do­punog­izražaja.

(Nastaviće­se)

Proizvodnja paradajza na zemljišnom supstratu u plastenicima tunelskog tipa

Prosečna proizvodnja povrća i krompira u Srbiji i vrednost proizvodnje (u 000 evra)

Površine pod povrćem u zaštićenom prostoru i vrednost proizvodnje

8 7. novembar 2014.

IS­TRA­ŽI­VA­NJA­I­NA­UČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pi še: Bra ni slav Gu lan(Autor je član Od bo ra

za se lo Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti)

Re gi o nal na po li ti ka je dru ga po va žno sti u EU, od mah iza agrar­ne po li ti ke. Iz da ci za agrar nu

po li ti ku an ga žo va će 43 od sto bu dže ta EU do 2020. go di ne, dok se za re gi o­nal nu po li ti ku tro ši po sled njih go di na oko 35 od sto bu dže ta. Na sve dru­ge za jed nič ke po li ti ke i fi nan si ra nje ad mi ni stra ci je ot pa da pre o sta lih 22 od sto sred sta va. Ina če, re gi o nal na po li ti ka u EU ro đe na je sre di nom se­dam de se tih go di na pro šlog ve ka, ali je ve ći zna čaj do bi la tek od sre di ne de ve de se tih go di na. Osnov na svr ha re gi o nal ne po li ti ke je vi še stru ka: da obez be di po moć si ro ma šni jim re gi o­ni ma; da ko or di ni ra već po sto je će re­gi o nal ne po li ti ke ze ma lja čla ni ca; da uči ni da se re gi o nal ni pro ble mi uzi ma­ju u ob zir u okvi ru dru gih po li ti ka EU. Od sre di ne de ve de se tih go di na XX ve ka EU je ušla u sna žni ju eks pan zi­ju re gi o nal ne po li ti ke u okvi ru se dam pro je ka ta od če ga se dva od no se na po ljo pri vre du i se lo. Gle da ju ći sa re gi­o nal nog aspek ta EU (15 čla ni ca je po­de lje na na ru ral ne re gi o ne gde pre ko 50 od sto lju di ži vi u ru ral nim pod ruč­ji ma). Shod no ova kvoj ru ral noj stvar­no sti, ko ja je ne što iz me nje na ula skom no vih 13 čla ni ca, de fi ni sa ni su, ka ko in­te gral ni ta ko i di fe ren ci ra ni ci lje vi ru ral­nog raz vo ja, ne sa mo na ni vou dr ža va, ne go i na ni vou re gi o na.

Tu­žna­sli­ka­Sr­bi­je

Re pu bli ka Sr bi ja je iz ra zi to ru ral na ze mlja. Ve li ki deo nje ne te ri to ri je či ne ru ral na pro stran stva, na ko ji ma ži vi pri bli žno po lo vi na sta nov ni štva. Po la­ze ći od te či nje ni ce po sto je po ten ci ja li za raz voj agrar nog pred u zet ni štva u Sr bi ji. Ne po sto ji, me đu tim, ru ral na po li ti ka u Sr bi ji (tek sad se kre će pi­o nir skim ko ra ci ma ka nje nom stva ra­nju), ko jom bi se po ugle du na EU, re­a li zo va la ova ide ja. Ona do sa da ni je bi la osmi šlje na, ni ti su sa či nje ni kon­kret ni pro gra mi u ci lju nje nog spro vo­đe nja. Dru gim re či ma u Sr bi ji je bi la pri sut na du go roč na po li ti ka mar gi na­li zo va nja ru ral nih pod ruč ja.

Da srp ska se la ne sta ju, naj bo lja po tvr da je i či nje ni ca da je u se o skom

gro blju u kur šu mlij skom pla nin skom se lu Ta če vac kra jem 2013. go di ne po­dig nut ne sva ki da šnji spo me nik, spo­men se lu ko je vi še ne po sto ji. Me­šta ni su se lo na pu sti li zbog ne be zbed­no sti, zbog če stih upa da na o ru ža nih ko sov skih Al ba na ca. Ku će su spa lje ne u pod met nu tim po ža ri ma, a od ne ka­da 200 sta nov ni ka u 35 do ma ćin sta­va i jed ne ško le, sa da je osta lo sve ga ne ko li ko oro nu lih ku ća. Zbog ova kvog sta nja u srp skom se lu ve ći na no si la­ca ga zdin sta va sma tra da tre nut no po ljo pri ved na po li ti ka – po sled njih go di nu, pet i jed ne de ce ni je, ide u po gre šnom prav cu. Ina če, pro se čan po ljo pri ved nik u Sr bi ji je star, sla bo in for mi san i ne po ver ljiv pre ma udru­že nji ma i dr žav noj po li ti ci, po ka za lo je is tra ži va nje ko je je za po tre be Mi­ni star stva po ljo pri vre de spro ve la no­vo sad ska agen ci ja ,,Ni na me di ja’’

Ne ka da šnja Ju go sla vi ja je ima la naj br žu de a gra ri za ci ju na sve tu. Za po sled njih 50 go di na XX ve ka iz se­la u grad na pro sto ri ma ne ka da šnje SFRJ se pre se li lo oko osam mi li o na lju di. Ta kav pro ces u sve tu je tra jao oko 150 go di na. Se o be su na sta vlje­ne i pri sil no u po sled njoj de ce ni ji XX ve ka ka da je rat ni vi hor u Sr bi ju iz Hr­vat ske, Bo sne i Her ce go vi ne i Ko so va i Me to hi je ,,do neo'' još bli zu 400.000 no vih ži te lja. U pe ri o du po sle Dru gog svet skog ra ta u srp skom se lu su se od i gra le krup ne, ali po svom sa dr ža­ju i po sle di ca ma pro ti vu reč ne pro me­ne. Te pro me ne su deo uni ver zal nog, svet skog pro ce sa mo der ni za ci je sa­

vre me nog dru štva, nje go ve in du stri­ja li za ci je i ur ba ni za ci je. One su isto ta ko no si le sna žan pe čat vla da ju će ide o lo ške pa ra dig me, od no sno dru­štve nog si ste ma ko ji je kod nas iz gra­đi van na toj pa ra dig mi.

No­vi­iden­ti­tet

Da nas Sr bi ja tra ga za no vim iden­ti te tom, za no vom pa ra dig mom dru­štve nog raz vo ja, pa se ne sme ju za­bo ra vi ti ni mar gi na li zo va ti se lo i po­ljo pri vre da. Kao i mno go pu ta do sa da u isto ri ji, i u ovim vre me ni ma, se lo i po ljo pri vre da su naš glav ni oslo nac ko ji nam omo gu ća va op sta nak i pre­ži vlja va nje. Po no vo se okre će mo se lu ka da nam je te ško, pa smo ube đe ni da se lo i za po šlja va nje u nje mu i oko nje ga omo gu ća va ju pre va zi la že nje kri ze. Jer, ne za po sle nost ko ja iz no­si bli zu 25 od sto, po sta la je naj ve ći eko nom ski pro blem Sr bi je da nas. Ali, to zah te va i ra di kal no nov od nos dru­štva pre ma nje mu. Ume sto do sa da­šnjeg in ten dant skog pri stu pa se lu i po ljo pri vre di, gde su se oni tre ti ra li kao pro iz vo đa či jef ti ne hra ne, mo ra da se stvo ri kon cep ci ja ta ko zva nog ru ral nog raz vo ja, ko ja će se te me lji­ti na de mo graf skim, pri rod nim, eko­nom skim i so cio­kul tur nim po ten ci­ja li ma. Ka rak te ri sti ka srp skog se la da nas je da se i po sled njih de ce ni ja u nje mu de ša va ju iz u zet no ne ga tiv­na de mo graf ska kre ta nja. Ra pid no se sma nju je na ta li tet i u ne kim kra je vi­ma vla da i pra va „be la ku ga'' (u Sr bi ji go di šnje vi še umre ne go što se ro di čak 40.000 nje nih ži te lja!). Ako se ta­ko na sta vi Sr bi ja već za ne što vi še od dva ve ka ne će ima ti svog na ro da na ovim pro sto ri ma! Sve je to re zul ti ra­lo de po pu la ci jom, se ni li za ci jom i so­ci jal nom de va sta ci jom broj nih re gi ja u Sr bi ji. Krup ne pro me ne do go di le su se i u pri vred nom ži vo tu srp skog se la. Te pro me ne ko je ima ju da le ko se žne so ci jal ne i eko nom ske po sle di ce ni su do volj no iz u če ne i ob ja šnje ne.

U XX ve ku je se ljač ko ga zdin stvo bi lo de fi ni sa no ide o lo škom ka te go ri­jom mak si mu ma od 10 hek ta ra, što se po ka za lo ira ci o nal nim. Ve li či na po se­da je ve o ma he te ro ge ne. Naj ve ći broj po sto je ćih pred u ze ća ­ po sed ni ka je u ka te go ri ji do 50 hek ta ra (55,3 od sto), a naj ma nji u ka te go ri ji pre ko 5.000 hek ta ra (2,95 od sto). U pri vat nom sek to ru je znat no iz ra že ni ja usit nje­nost po se da. Do mi ni ra ju ga zdin stva – far me či ji je po sed do tri hek ta ra (58,1 od sto), sa mo 0,8 od sto ga zdin­sta va ima ju po sed 15 – 20 hek ta ra, a 0,5 od sto po sed ve ći od 20 hek ta ra. Pri me ra ra di u ve li koj Bri ta ni ji pro seč­na ve li či na far me iz no si 69,3 hek ta ra, Fran cu skoj 41,7, Dan skoj 42,6 hek­ta ra, Ho lan di ji 18,6, Ne mač koj 31, a Bel gi ji 20,6 hek ta ra. U EU je pro seč­na ve li či na far me 20,7 hek ta ra, što je pet pu ta vi še od pro seč ne ve li či ne

po se da po ro dič nog ga zdin stva u Sr bi­ji. Da nas u Sr bi ji ne ma vi še ne ka da­šnjeg mak si mu ma, ali ima mo ma nji broj lju di ko ji ima ju ve li ke po se de od po ne ko li ko de se ti na hi lja da hek ta ra, a i sve ve ći broj onih ko ji osta ju sa svo jim sit nim po se dom, ko ji im ži vot zna či, jer je to do da tak na pri hod i osno va za pre ži vlja va nje. U pro šlom ve ku pod uti ca jem in du stri ja li za ci je i ur ba ni za ci je, ka ko je go vo rio aka de­mik Ra do mir Lu kić, do go di la se „ci­vi li za ci o na re vo lu ci ja“. Pro me njen je se lja kov po gled na svet, pro me nje ne su nje go ve vred no sti i mo ral, kul tur­ne po tre be i ži vot ne aspi ra ci je.

Pro­ti­vu­reč­ne­pro­me­ne

Do Dru gog svet skog ra ta Ju go sla­vi ja je bi la agrar no, tra di ci o nal no dru­štvo. Pre ko 80 od sto sta nov ni štva je ži ve lo na se lu autar hič nim, oskud nim i tra di ci o nal nim na či nom ži vo ta. Ceo se lja kov svet je bio sve den na nje gov po sed, ga zdin stvo i po ro di cu, se lo u ko me ži vi i cr kvu ko ja je oli ča va la Bo­ga i usme ra va la nje gov du hov ni ži vot. Po sle Dru gog svet skog ra ta pod uti ca­jem svet skih pro ce sa, kao i no ve vi­zi je dru štva, iz ve de na je in du strij ska re vo lu ci ja, na stu pi le su i pro ti vu reč ne pro me ne. In du stri ja li zo va na ga zdin­stva po ve ća la su rob nost, spe ci ja li zo­va la se, uz ma lu tr ži šnu ori jen ta ci ju, druk či je sta vo ve o bu duć no sti agra ra. Ta ko đe, su ima la i vi še ka pi ta la, zna­nja i sna ge od tra di ci o nal nih ga zdin­sta va. Pod uti ca jem in du stri ja li za ci je sma njio se udeo tra di ci o nal nog ruč­nog ra da, sma njio se broj ne kva li fi ko­va nih rad ni ka, a za po sle ni u kom bi na­ti ma su po pri ma li od li ke in du strij skih rad ni ka. Re zul tat to ga je da se udeo sta nov ni štva u grad skim na se lji ma po ve ćao od 21 od sto u 1948. na 51 od sto u 1991. go di ni, a da nas se pro­iz vod njom hra ne ba vi dva mi li o na ži­te lja Sr bi je.

Re pu bli ka Sr bi ja da nas ras po la že sa 5.097.000 hek ta ra po ljo pri vred ne po vr ši ne ili 0,59 hek ta ra po sta nov­ni ku. Od to ga 4.224.000 hek ta ra su ob ra di ve po vr ši ne ili 0,47 hek ta ra po sta nov ni ku. U okvi ru po ljo pri vred nih ga zdin sta va, pe ma po pi su po ljo pri­vre de iz 2012. go di ne, ob ra dju je se 3.355.859 hek ta ra ze mljit ša. To zna­či da zna ča jan deo po se da od oko

860.000 hek ta ra osta je neo bra dje no! To su uglav nom po gra nič na pod ruč­ja i i re gi o nian se la ko ja ne sta ju. U Sr bi ji se uz ga ja 908.990 go ve da, 3,4 mi li o na svi nja, 1,783 mi li o na ova ca, 235.576 ko za, 26,6 mi li o na ži vi ne i po sto ji 673.651 pče li nje dru štvo. Po­pi som je utvr dje no da ga zdin stva u Sr bi ji po se du ju 408.734 trak to ra i oko 25.000 kom baj na. Sva ta me ha­ni za ci ja u pro se ku je sta ra vi še od dve de ce ni je! Vod ni re žim je ta ko dje po­vo ljan, ali ne do volj no is ko ri šćen. Ka­nal – Du nav­Ti sa­Du nav (sa 960 ki­lo me ta ra ka nal ske mre že) naj ve ći je i je din stven hi dro si stem u sve tu, ne is ko ri šća va se za po ljo pri vred nu pro­iz vod nju, ili je to ve o ma ma lo. Reč ni to ko vi ta ko dje ve o ma ma lo se ko ri ste za na vod naj va nje. Od ukup no ob ra di­vih po vr ši na, na vod nja va se 1,2 od­sto po vr ši na ili sa mo 40.000 hek ta ra! U sve tu se pro seč no na vod nja va 17 osto po vr ši na.

Po­ro­di­ca­–­so­ci­jal­na­ru­še­vi­na

Da na šnja se o ska po ro di ca u Sr bi ji je ne ka vr sta so ci jal ne ru še vi ne ko ja sav svoj šarm du gu je sta roj so ci jal­noj ar hi tek tu ri na ko ju pod se ća He nry Mend dras. U po sle rat nom pe ri o du pa i da nas ve li či na po ljo pri vred ne po ro di­ce je sma nje na, ali je se o ska po ro di ca bi la i osta la ve ća od grad ske. U da na­šnje vre me na se lu je naj ra spro stra­nje ni ji tip po ro di ce od dva po ko le nja i de ce. Po sled njih de ce ni ja do šlo je i do pro me na na broj no sti po ro di ce, pa se be le ži usit nja va nje ve li kih po ro di ca, jer se od ra sla de ca odva ja ju od po­ro di ce, ro di te lja i gra de sop stve ne za­jed ni ce. Osta la je lju bav za ze mljom kod sta ri jih, ali se stvo ri la i ja ka že lja za mo der ni za ci jom kod mla đih. Ta ko je ci vi li za ci ja ušla u se lo. Eko nom sko­so ci jal na in sti tu ci ja „ru ral ni raz voj“ je re la tiv no no va u te o ri ji raz vo ja. Ve zu­je se i za ze mlje ta ko zva nog „tre ćeg sve ta“ u vre me po ja ve iz ra zi to sna­žnih pro ble ma na re la ci ji hra na­si ro­ma štvo­po pu la ci ja. Ovo isto vre me no upu ću je na za klju čak da se po če ci ru­ral nog raz vo ja ve zu ju za po ljo pri vre­du. I da nas ka da se po me nu ru ral na pod ruč ja, od mah se zna da su to si­ro ma šna pod ruč ja. Za to se in te gral ni ru ral ni raz voj, kao jed na od naj mla­đih gra na raz vo ja, da nas tre ti ra kao ,,mo tor'' eko nom sko­so ci jal nog pro­gre sa. Za efi ka sni je re ša va nje broj nih pro ble ma u ovim re gi o ni ma po treb na je ade kvat na pro por ci ja tri fak to ra: ljud sko zna nje, teh nič ki i pri rod ni re­sur si i ka pi tal.

­ (Na­sta­vi­će­se)­

RU RAL NE SRE DI NE U SR BI JI (2)

Ne­sta­ju­srp­ska­se­laU­pro­šlom­ve­ku­pod­uti­ca­jem­in­du­stri­ja­li­za­ci­je­i­ur­ba­ni­za­ci­je,­ka­ko­je­go­vo­rio­aka­de­mik­Ra­do­mir­Lu­kić,­do­go­di­la­se­„ci­vi­li­za­ci­o­na­re­vo­lu­ci­ja“.­Pro­me­njen­je­se­lja­kov­po­gled­na­svet,­pro­me­nje­ne­su­nje­go­ve­vred­no­sti­i­mo­ral,­kul­tur­ne­po­tre­be­i­ži­vot­ne­aspi­ra­ci­je

Na­se­lja­sa­ma­nje­od­100­sta­nov­ni­ka

1948­–­1961 oko­80

1971. 140

1981. 280

1991.­ 487

2002.­ 713

2011.­ 986­

I da nas ka da se po me nu ru ral na pod ruč ja, od mah se zna da su to si ro ma šna pod ruč ja

Sta­ri­mom­ci­Is tra ži va nja po ka zu ju da da­

nas u srp skim se li ma ži vi oko 260.000 mo ma ka ko ji su se pri­bli ži li 50­toj go di ni ži vo ta, a da ni su za sno va li po ro di ce. Raz lo zi ovoj po ja vi su broj ni, a po sle­di ce ka ta stro fal ne. Sra man je bio i na ziv se ljak, pa ni su hte le de voj ke za njih da se uda ju i da ži ve na se lu, da hra ne sto ku i ob ra đu ju nji ve... Ra di je su uvek od la zi le u gra do ve, uda va le se za por ti re u fa bri ci i mno go si­ro ma šni je ži ve le. Ka da bi sva­ki od njih imao že nu i sa mo po jed nog po tom ka bi lo bi to no vih 500.000 sta nov ni ka, zna čaj nih za bi o lo šku, de mo graf sku i eko­nom sku re pro duk ci ju se la i dru­štva u ce li ni.

Oko 5.000 na stav ni ka na po čet­ku ove škol ske go di ne bi lo je bez pu nog fon da ča so va, po ka zu ju po­da ci Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja. Sin di ka ti ka žu da ih je čak če ti ri pu ta vi še. Ne ki od njih do bi li su od mah deo nor me ko ji im je ne do sta jao, a dru gi i da­lje ra de za 10.000 ili 20.000 di na ra, ako re ci mo ima ju če tvr ti nu ili po lo­vi nu fon da ča so va. Čak 133 uči te lja i na stav ni ka su pot pu ni teh no lo ški vi šak, ne ma ju ni je dan čas, ali su pro svet ne vla sti obe ća le da oni ne­će osta ti bez po sla.

U Ba na tu su ode lje nja sa ma lim bro jem uče ni ka upra vo ova na je­zi ci ma ma nji na, ka že Sta­ni­ša­Ba­nja­nin, na čel nik Škol ske upra ve u Zre nja ni nu. Po nje go vim re či ma na srp skom je zi ku, čak ni u se li ma, go­to vo da ih ne ma. U osnov nim ško­la ma u na šoj škol skoj upra vi ne ma sma nje nja ode lje nja. Čak u ne kim ško la ma ima mo po ve ćan broj de ce ob u hva će ne in klu zi jom. To jed no de te, jer mu je po treb na po seb na pa žnja uči te lja, ra ču na se kao dva

uče ni ka, pa se on da u zbi ru či ni da je po ve ćan broj uče ni ka. Ali u sred­njim ško la ma je osta lo do sta slo­bod nih me sta, pa je uga še no dva­de se tak ode lje nja.

Slič no je, po ne gde i go re, u pre­o sta lih 16 škol skih upra va. U Za je­čar skom i Bor skom okru gu, na pri­mer, čak 180 is tu re nih ode lje nja, uglav nom se o skih ško la, ima ma nje od de set uče ni ka. Ka da se ra ču na­ju sa mo one ko je u sva če ti ri raz re­da bro je do pet đa ka ­ ima ih 105. Si tu a ci ja je slič na i u Zla ti bor skom okru gu. Škol ske 2010/11. upi sa li su 2.612 pr va ka, go di nu ka sni je bi lo ih je 2.540, pa 2.438, la ne 2.276, a ove go di ne oko 2.100. I na red ne go di ne broj ode lje nja u osnov nim i sred njim ško la ma mo ra će da bu de sma njen. Mno ge uči o ni ce u se li ma osta će bez đa ka, a uči te lji bez po­sla. I po red stra te gi ja, de mo graf skih i obra zov nih, ovaj pro ces je ne za u­sta vljiv. Ka ko pro ce nju ju de mo gra fi, po sle iz gu blje nog ra ta za srp sko se­lo, hit no mo ra mo da poč ne mo da se bo ri mo za op sta nak va ro ši ca.

904.127­ak­tiv­nih­po­ljo­pri­vred­ni­ka

Do tran zi ci o nih pro me na 2000. go di ne, u Sr bi ji, kao so­ci ja li stič koj ze mlji, čak 85 od­sto po se da je bi lo u vla sni štvu pri vat ni ka, a sad su go to vo sve po vr ši ne pri va ti zo va ne (ra ču na se da je oko 400.000 hek ta ra osta lo u dr žav nom vla sni štvu). Ak tiv nog po ljo pri vred nog sta­nov ni štva pre ma po pi su iz 1991. go di ne bi lo je 904.127. Po po pi­su sad ima mo oko 631.000 po­ljo pri vred nih ga zdin sta va.

Pre­ko­broj­ni­na­stav­ni­ci

7. novembar 2014. 9

PROG NO ZNO IZ VE ŠTAJ NA SLU ŽBA ZA ŠTI TE BI LJA VOJ VO DI NE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Stanje ratarskih, povrtarskihi voćarskih kulturaŠti ta ste va ši u za sa di ma bre skve

Obi la skom za sa da bre skve na lo-ka ci ji Man đe los RC Srem ska Mi tro-vi ca, u po je di nim bre skvi ci ma uoče-no je pri su stvo šti ta stih va ši ju-Part-he no le ca ni um per si cae.

Va ši su pri sut ne u sta ri jim bre-skvi ci ma ko ji se eks plo a ti šu ali su me re za šti te bi le re du ko va ne.

Uoči li smo pri su stvo muž ja ka u ve li kim ko lo ni ja ma na sta bli ma bre-skve.

Muž ja ci su ne žne gra đe,kri la ti.Na se lja va ju pu ko ti ne na sta blu i naj če šće su lo ci ra ni na ju žnom de-lu de bla.

Žen ke for mi ra ju šti ti će is pod ko jih po la žu ja ja i fi k si ra ne su pot-pu no ili de li mič no za de blo ili gra-ne bre skve.

Tre nut no se ne pre po ru ču je tret man.

U pro le će,pre kre ta nja ve ge ta ci je po treb no je ura di ti tret man ulji ma.Kre ta njem ve ge ta ci je RC Srem ska Mi tro vi ca će pra ti ti pi lje nje lar vi i da ti pre po ru ku za tret man.

Sta nje u use vu ozi me pše ni ce

Na te ri to ri ji RC Pan če vo, vi zu el-nim pre gle dom (29.10.2014) use-va ozi me pše ni ce, lo ka li tet Ko va-či ca (se tva oba vlje na od 1.10. do 8.10.2014., sor te Apac he i In ge nio) uoči li smo: bes krir ne for me li snih va ši (Ap hi di dae spp.) na na lič ju li-sto va pše ni ce na 15% od ukup no pre gle da nih bi lja ka. Pše ni ca se tre-nut no na la zi u fe no fa zi 4 li sta raz vi-je na (BBCH 13-14).

Pad tem pe ra tu re i ki še u na red-nom pe ri o du bit no će sma nji ti po ja-vu bilj nih va ši.

Za sa da se ne pre po ru ču ju he-mij ske me re za šti te.

RC Pan če vo na sta vlja to kom sle-de ćeg pe ri o da da pra ti zdrav stve no sta nje str nih ži ta.

Ta ko đe, obi la skom par ce la pod pše ni com na vi še lo ka li te ta, pri-me će na je ve ća broj nost polj skih glo da ra polj skih mi še va (Apo de mus sylva ti cus) i to pre ko 10 ak tiv nih ru pa po hek ta ru. Mi še vi se hra ne mla dim li šćem pše ni ce, što do vo di do ogo lja va nja par ce la (oaze) i na taj na čin na sta ju ogrom ne šte te u use vi ma.

Pre po ru ka pro iz vo đa či ma je da uko li ko na svo jim par ce la ma pri-me te po ve ća nu broj nost (pre ko 10 ak tiv nih ru pa po hek ta ru) pri me-ne go to ve mam ke, ro den ti ci de na ba zi ak tiv ne ma te ri je: cink-fos fi da, bro ma di o lo na i to ta ko što će mam-ke sta vi ti di rekt no u ak tiv ne ru pe, a

po tom ih za tr pa ti da ne bi do šlo do tro va nja di vlja či.

Go to ve mam ke upo tre bi ti po pre po ru ci i uput stvu pro iz vo đa ča.

Za re duk ci ju ve li kih po pu la ci ja glo da ra osim ro den ti ci da, pre po ru-ču je se i po sta vlja nje stu bo va za pti ce gra blji vi ce (2-5 mo bil na stu ba vi si ne 12m na po vr ši ni od 10 ha).

Sta nje use va ozi mog ječ ma

Pre gle dom par ce la ozi mog ječ-ma na te ri to ri ji RC Sen ta, utvr đe no je pri su stvo mre ža ste pe ga vo sti ( Pyre nop ho ra te res ) na li sto vi ma, u raz li či tom in ten zi te tu na pa da:

Ada: fe no fa za 3-4 li sta,in dex na-pa da od 7,5%,

Sen ta i Gor nji Breg: fe no fa za po-če tak bo ko re nja ;1-2 sta bla vi dlji-va, in dex na pa da od 2,25 do 5%.

U Adi su uoče ne po je di nač ne kri-la te for me li snih va ši ( Ap hi di dae )u in de xu na pa da od 1,25% kao i ci-ka de, dok u Sen ti i Gor njem Bre gu re gi stro va ne su po je di nač ne kri la te je din ke i ko lo ni je bes kril nih for mi li snih va ši u in de xu na pa da od 1 do 6,25%, kao i ci ka de u zna čaj ni joj broj no sti.

Re gi stro va na je i spo ra dič na ak-tiv nost glo da ra.

Be la lep ti ra sta vaš u pla ste ni ci ma

Vi zu el nim pre gle dom pro iz vod-nje po vr ća u pla ste ni ci ma 31.10. na lo ka li te tu kon ti nu i ra nog mo ni to rin-ga Mi haj lo vo, uoče no je pri su stvo be le lep ti ra ste va ši (Tri a le u ro des va po ra ri o rum).

Ti kvi ce - Sor ta: Be o grad ska, pre du sev pa ra dajz, ra sa đe na 7.10., fa za raz vo ja po BBCH ska li 113-117 (raz vi je no od 13 do 17 li sto va na glav nom sta blu), na 25 pre gle da nih bi lja ka na 3 bilj ke je uoče no vi še od 25 pri me ra ka be le lep ti ra ste va ši, a na 8 bi lja ka od 1 do 3 ima ga be le lep ti ra ste va ši.

U od no su na pret hod ni pre gled ko ji je oba vljen 15.10. uoče no je po ve ća nje broj no sti ove šte to či ne.

Ke le ra ba - Sor ta: Eri ka, pre du-sev pa ra dajz, ra sa đe na 15.10., fa za raz vo ja po BBCH ska li: 103 do 104 (raz vi je no od tri do če ti ri pra va li-sta), od 50 ukup no pre gle da nih bi-lja ka na 15 bilj ka su uoče ni po je di-nač ni pri mer ci be le lep ti ra ste va ši.

Pre po ru ka pro iz vo đa či ma je da obi đu svo je use ve i po po tre bi oba-ve in sek ti cid ni tret man jed nim od sle de ćih in sek ti ci da:

• Ac tel lic 50 (a.m. pi ri mi fos-me til),• Cip kord 20EC (a.m.ci per me trin),• De cis 2,5EC (a.m.del ta me trin),• Chess 50-WG (a.m pi me tro zin).

Po ja va žit nih mu va na pše ni ci

Vi zu el nim pre gle dom pše ni ce na lo ka li te tu Mi haj lo vo 03.11. (sor ta: Gra in dor, da tum se tve:08.09.10. ,pre du sev:na jed nom de lu par ce le ku ku ruz, na dru gom de lu sun co kret fe no lo ška fa za po BBCH ska li 12 raz vi je na 2 li sta) uoče no po ve ća nje bro ja ošte će nih bilj ka od ozi me žit-ne mu ve Phor bia ge ni ta lis

Pre gle dom pše ni ce 31.10. uoče ni simp to mi na sa mo 2% od ukup no pre gle da nih bilj ka

Pre gle dom ove par ce le 03.11.na 14% bilj ka ima mo simp to me u vi du ko vr dža nja cen tral nog li sta.Od vi ja-njem li sto va i pre gle dom pod mi-kro sko pom uoči li smo po lo že na ja ja je se nje ge ne ra ci je žit ne mu ve..

In ten ziv ni joj po ja vi ozi me cr na mu ve do pri no si ra ni ja se tva,pli ća i ne u jed na če na se tva u ko re la ci ji sa me te o ro lo škim uslo vi ma u pe ri o du kraj le ta i po če tak je se ni.

Mo ljac pa ra daj za

Na pod ruč ju RC Uži ce, na lo ka li-te tu Lu no vo Se lo, pre gle dom use va pa ra daj za usta no vlje na su ošte će-nja od molj ca pa ra daj za (Tu ta ab-so lu ta). Usev pa ra daj za se na la zi u fa zi plo do no še nja i do zre va nja plo-do va (fa za 71 po BBCH ska li). Na ovom lo ka li te tu se spro vo di mo ni-

to ring po ja ve molj ca u pret hod ne 2 go di ne, ta ko da je to i pr vi na laz ove šte to či ne na pod ruč ju Zla ti-bor skog okru ga. Zbog ma le broj-no sti, ošte će nja na li stu i sta blu pa ra daj za su be zna čaj na, ali su vi dlji va ošte će nja na plo du. Štet-ne su gu se ni ce ko je se hra ne is pod po ko ži ce li sto va i plo do va, a mo gu pre la zi ti i iz li sto va u plo do ve u to-ku svog raz vo ja. Lep ti ri su ak tiv-ni no ću i po la žu ja ja na nad zem ni deo pa ra daj za.

Ob zi rom na ma le šte te ko je su vi-đe ne na te re nu, ber bu plo do va ko ja je u to ku i bli zi nu kra ja ve ge ta ci je, ne pre po ru ču ju se di rekt ne me re za šti te pri me nom he mij skih sred sta va. Pre-po ru ka je spa lji va nje bilj nih osta ta ka, a kod pro iz vod nje pa ra daj za u pla-ste ni ci ma i dez in fek ci ja ze mlji šta uti-če na sma nje nje pre zi mlju ju će po pu-la ci je. Za šti ta u na red noj ve ge ta ci ji je mo gu ća po pre po ru ka ma prog no zno iz ve štaj ne slu žbe, uz pra će nje po ja ve pu tem lov nih klop ki.

Mre ža sta pe ga vost ječ maAk tiv ne ru pe polj skih glo da ra

Be la lep ti ra sta vaš na ke le ra bi

Mo ljac pa ra daj za Ja je žit ne mu ve pod mi kro sko pom

10 7. novembar 2014.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

Po ljo pri vred nik Zo ran Po ša rac (52) iz Obre ža, ka ko sam pri-ča, pro ho dao je ču va ju ći svi-

nje po ob re škim li va da ma i šu ma-ma, uz njih se učio pr vim pa or skim po slo vi ma i na kra ju, za hva lju ju ći nji ma iako je u svom ži vo tu „ra dio sva šta“ za vo leo je pa or ski ži vot.Da je Do nji Srem ne ka da bio „svinj-ski“, Po ša rac ko ji tre nut no ima 30 ju ta ra ze mlje, 35 gr la go ve da i tek ne ko li ko svi nja ko li ko tre ba nje go-voj po ro di ci, is ti če sa do sta po no-sa ali i ne skri ve nim ža lom za pro-šlim vre me ni ma u ko ji ma su ovu ti tu lu sa isto to li ko po no sa no si li i osta li me šta ni Pe ći na ca i okol nih se la. Da nas tog vre me na vi še ne-ma, a od ne ka da šeg po svi nja ma

po zna tog Do njeg Sre ma osta la su sa mo po je di nač na do ma ćin stva ko-ja se još uvek ba ve sto čar stvom.– Na ša pre ra đi vač ka in du stri ja je de va sti ra na! Vi vi še ne ma te ko me da pro da te sto ku u onoj me ri u ko-joj je to bi lo mo gu će ra ni je i sa svim je ja sno da će sto čar stvo du go osta-ti na „ni skim gra na ma“ na ko ji ma se tre nut no na la zi. Me đu tim, pri ro da je stal na i uslo vi za ob no vu sto čar stva što se nje ti če po sto je, pa je na lju-di ma da te po ten ci ja le is ko ri ste na na čin na ko ji su to či ni li na ši sta ri. Mi slim da se to tre nut no ne či ni u do volj noj me ri, da su to me do pri ne li ka ko oni ko ji od lu ču ju, ta ko i se lja ci ko ji ću te i tr pe pa pre ma to me, ne-ma tu ni mno go pro sto ra za tu go va-nje, ob ja šnja va Po ša rac.

To kom pro te klih de ce ni ja, isit če Po ša rac, sa ras pa dom in du stri je, pro pa da lo je i srp sko se lo. Ne stan-kom in du strij skih cen ta ra do šlo je do po ve ća nja bro ja ne za po sle nih, dok je ras pa da nje se la do ve lo do uni šte nja raz voj ne i u go di na ma kri- ze ba ze op stan ka srp skog dru štva.

– Bo re ći se pro tiv svih ne da ća, se lo je ne ka ko us pe lo da pre ži vi. I ne ma tu ne ke po seb ne mu dro sti. Za po-sle ni u in du stri ji su se mo gli vra ti ti svo jim ku ća ma če ka ju ći bo lje vre-me če sto i sa mi sve sni da to ga ne će bi ti sko ro. Sa dru ge stra ne, oni ko ji su osta ja li na se lu ni su ima li kud i mo ra li su po sva ku ce nu da sa ču-va ju ma kar po la znu osno vu za opo-ra vak. Ta ko đe, rad ni ci su te ra ni sa dr žav nih ima nja, istih onih za ko ja su ve ro va li da pri pa da ju sa mo u pra-vlja či ma, dok nas vi še ni su ima li

oda kle da te ra ju – mi smo bi li na svo me. Ja sno je da je u te škim da-ni ma je di ni spas bi la či nje ni ca da su biv ši rad ni ci ima li rod bi nu na se li-ma ko ja ih je po ma ga la če sto i po ce nu sop stve ne pro pa sti. Pa, ako je ta ko, on da haj de da se sa da po no-vo okre ne mo se lu, ali ovaj put kao istin skom mo to ru raz vo ja. Da nas su se lja ci ti ko ji ću te i tr pe i to ne va lja. Ima jed na aneg do ta pre ma ko joj je knez Mi loš na iz ve štaj da se lja ci vi-še ne ku ka ju „okre nuo dru gi list“ i re šio da im po mog ne. Mi slim da smo sti gli do tač ke ka da će se lja ci

po če ti da ću te. Naš pa or odav no je po ce pao ga će. Ne ma tu šta vi še ni da se kr pi. Tre ba obu ći no ve, sa mo pi ta nje je ka ko. Ja lič no mi slim da se to mo že sa mo kroz udru ži va nje i ako tre ba, pri sta jem da osta nem i bez ga ća, sa mo da ko nač no do đe-mo do no vih, jer je kr plje nja stvar-no pre ko gla ve, pri ča Po ša rac.

Na svo jih 30 ju ta ra ze mlje, Zo-ran Po ša rac se je lu cer ku i sit nu hra-nu za sto ku. Po red lu cer ke, tu su i si rak, ži to, je čam, gra šak „Pro leć ni du kat“ za ko ji tvr di da je po volj ni-ji od so je. Ku ku ruz ku pu je i, ka ko sam is ti če, ža li one ko ji mo ra ju da ga pro da ju po ne po volj nim ce na ma za ko je mi sli da mo žda na naj bo lji na čin osli ka va ju ne bri gu dr ža ve za raz voj se la.

- Ako mi sli mo da se spa sav mo, po treb ne su nam za dru ge Da li će bi ti se o ske, one pred rat ne ko ju smo i mi u Obre žu ima li, ili će bi ti pri vat-ne za šta po sto ji ini ci ja ti va u se lu, me ni lič no ni je va žno. Bit no je da se ne ka ko se lja ci oku pe, da ra de, da pro iz vo de vi še. Vi da nas ima te si tu a ci ju da su za dru žne zgra de u cen tru se la pro pa le, da se da ju za ma le pa re i da ne ma ni ko ga ko me to tre ba. Bi lo bi do bro ako bi sva ko se lo mo glo za se be da za ra di, a to će bi ti mo gu će sa mo ako bu de mo ima li za dru ge. Ako se ne udru ži mo, ne će bi ti do bro, a ako na ša se la u Voj vo di ni pro pad nu i opu ste, pa šta on da osta je ostat ku Sr bi je, gde lju-di već sad ži ve ma hom još te že od nas, za klju ču je Po ša rac.

S. Lap če vić

OBREŽ • U PO SE TI DO MA ĆIN STVU ZO RA NA PO ŠAR CA

Se lo je ba za na še ob no ve

Se lo je ba za ob no ve

Zo ran Po ša rac Sto čar stvo ima bu duć nost

117. novembar 2014.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NA ŠI VI NA RI

U ma­lom­ kuć­nom­ po­dru­mu­bra­će­Ra do sla va i Alek­san­dra­Ko­va­če­vi­ća­iz­In­

đi­je­pre­go­di­nu­da­na­na­sta­la­su­vi­na­kr­šte­na­po­naj­po­zna­ti­jim­sta­ro­grad­skim­pe­sma­ma.­Ta­ko­su­Ko­va­če­vi­ći­fla­ši­ra­li­ne­ko­li­ko­vr­sta­ovog­na­pit­ka­da­ju­ći­ im­ ime­na­„Ima­da­na“,­„Ti­ho­no­ći“,­„U­Ra­nu­zo­ru“­i­„Še­šir­moj“.­Ovih­da­na­u­bu­re­tu­le­že­no­va­mla­da­vi­na,­ če­ka­ju­ da­ sa­zru­ i­ do­bi­ju­ ne­ka­no­va­atrak­tiv­na­i­pe­vlji­va­ime­na.­Taj­nu­no­vih­na­zi­va­nam­ni­su­ot­kri­li,­ali­smo­sa­zna­li­da­su­pro­šlo­go­di­šnja­vi­na­za­in­tir­gi­ra­la­de­gu­sta­ro­re­na­ra­zno­ra­znim­ saj­mo­vi­ma,­ a­ ­ ne­ka­ od­njih,­ po­put­ ro­zea,­ su­ po­bra­la­ naj­bo­lje­ kri­ti­ke.­ In­ten­ziv­ni­ ra­do­vi­ su­pro­šli,­ sa­da­ tre­ba­ str­plje­nja,­ pu­no­lju­ba­vi­i­pa­žnje,­pa­on­da­o­kva­li­te­tu­ne­će­mo­ra­ti­da­bri­nu.­Ka­ko­ka­žu,­ne­pam­te­lo­ši­ju­go­di­nu­u­vi­no­gra­dr­stvu,­ne­sa­mo­oni,­već­mno­gi.­Ki­ša­je­uni­šti­la­ve­li­ki­deo­ro­da,­pa­će­ove­se­zo­ne­vi­na­bi­ti­u­ma­njim­ko­li­či­na­ma,­za­po­či­nje­pri­ču­Ra­do­slav­i­da­lje­na­vo­di:­­Pet­ili­šest­go­di­na­ka­ko­se­ba­vi­

mo­ovim­po­slom,­ali­smo­od­pro­šle­go­di­ne­za­po­če­li­ozbilj­ni­ju­pri­ču.­Na­da­li­smo­se­da­će­mo­po­sao­pro­ši­ri­ti,­me­đu­tim­ovo­je­bi­la­jed­na­ka­ta­stro­fal­na­go­di­na,­sa­pu­no­pa­da­vi­na­i­bez­sun­ca,­ta­ko­da­je­gro­žđe­pri­lič­no­lo­šeg­kva­li­te­ta.On­tvr­di­da­su­mno­gi­pred­ber­bu­

i­od­u­sta­li.­­Ču­je­mo­da­su­ne­ki­čak­i­ore­zi­

va­li­ na­ ze­le­no­ ka­ko­ bi­ sa­ču­va­li­ vi­no­grad­ od­ pe­pe­lin­ce,­ pla­me­nja­če­ i­si­ve­ tru­le­ži.­ Jed­no­stav­no,­ ma­lo­ je­onih­ko­ji­su­us­pe­li­da­za­šti­te­svo­je­vi­no­gra­de­ ­­ ob­ja­šnja­va­ Ra­do­slav­ i­is­ti­če­da­su­us­pe­li­oni­ko­ji­su­pr­ska­li­vi­no­grad­ne­bro­je­no­pu­ta,­jer­ni­je­bi­lo­dru­gog­na­či­na.­­ Mi­ ni­smo­ us­pe­li­ da­ sa­ču­va­mo­

sve­na­še­čo­ko­te,­ne­ke­smo­pre­pu­sti­li­pa­ni­smo­ni­bra­li,­ne­ke­smo­ob­ra­li,­dok­smo­jed­nu­ko­li­či­nu­gro­žđa­na­ba­vi­li­ sa­ me­sta­ gde­ je,­ uslov­no­re­če­no,­sa­ču­va­no­­­ka­že­Ra­do­slav.­­Ovo­ne­će­ bi­ti­ go­di­na­ za­ ko­rak­na­pred­ u­ pro­iz­vod­nji,­ već­ ko­rak­ na­zad,­ka­da­je­reč­o­kvan­ti­te­tu.­Ka­da­go­vo­ri­mo­o­kva­li­te­tu,­ve­ru­je­mo­da­će­mo­ ima­ti­ od­lič­na­ vi­na­ i­ to­ ne­ka­no­va,­ ali­ ne­će­mo­ go­vo­ri­ti­ o­ to­me­dok­ne­bu­de­sve­go­to­vo.­I­ove­go­di­ne­ će­mo­ ima­ti­ ne­što­ dru­ga­či­je,­po­ma­lo­ne­u­o­bi­ča­je­no,­ jer­ ­kad­već­ni­smo­mo­gli­da­ ide­mo­u­ve­ću­pro­duk­ci­ju,­ra­di­će­mo­na­kva­li­te­tu.­Eti­

ke­te­ su­ već­ pri­pre­mlje­ne,­ a­ na­zi­vi­vi­na­će­bi­ti­u­pro­šlo­go­di­šnjem­sti­lu­sa­ neo­bič­nim­ ime­ni­ma­ sta­ro­grad­skih­pe­sa­ma.­Ta­ime­na­će­u­sva­kom­slu­ča­ju­ ilu­stro­va­ti­ sa­ma­ vi­na,­ ta­ko­da­ve­ru­jem­da­će­mo­us­pe­ti­u­na­šim­na­me­ra­ma.Ovaj­ po­zna­ti­ vi­nar­ pri­ča­ da­ će­

ima­ti­po­jed­no­vi­no­u­sva­koj­ka­te­go­ri­ji:­be­lo,­ro­ze­ i­cr­ve­no.­Isto­vre­me­no,­Ko­va­će­vi­ći­is­ti­ču­da­su­na­u­či­li­da­pro­iz­vo­de­i­pi­ju­vi­na,­ali­da­još­uvek­ni­su­pot­pu­no­sa­vla­da­li­teh­ni­ku­pro­da­je,­ta­ko­da­su­im­osta­le­od­re­đe­ne­ko­li­či­ne­od­pro­šle­go­di­ne.­­U­po­čet­ku­ni­smo­bi­li­naj­sreć­ni­

ji­ iz­ raz­lo­ga­ što­ je­ vi­na­ osta­lo,­ jer­smo­sa­svih­tak­mi­če­nji­ma­i­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma­na­ ko­ji­ma­ smo­uče­stvo­va­li­vra­ća­li­se­sa­bar­jed­nim­pri­zna­njem.­ Upra­vo­ za­to­ smo­ se­ na­da­li­

da­će­bi­ti­pro­da­ta­­­ka­že­Ra­do­slav­i­is­ti­če­sa­da­da­su­iz­ove­per­spek­ti­ve­za­do­volj­no­što­su­ im­osta­le­za­li­he.­­­ Ve­li­ki­ deo­po­sla­ je­ za­vr­šen,­ vi­na­su­u­bu­ra­di­ma,­od­le­ža­va­ju­i­vri­ju,­a­mi­ih­obi­la­zi­mo­i­kon­tro­li­še­mo.­Oče­ku­je­mo­da­će­pr­va­mla­da­vi­na­bi­ti­sprem­na­po­lo­vi­nom­de­cem­bra,­ali­u­sva­kom­slu­ča­ju­pre­po­ru­ču­je­mo­na­ša­sta­ra­za­vr­še­na­vi­na.Pr­vi­ na­red­ni­ sa­jam­ ko­ji­ će­ po­

se­ti­ti­ bi­će­ or­ga­ni­zo­van­ u­ Som­bo­ru­po­čet­kom­de­cem­bra,­ jer­ je­ to­pr­vi­sa­jam­u­go­di­ni­i­baš­ta­da­je­zgod­no­da­ se­ iz­ne­su­ ta­mla­da­ ne­za­vr­še­na­vi­na.­­­ Ta­da­ još­mo­že­mo­ da­ in­ter­ve­

ni­še­mo­ na­ nji­ma­ i­ da­ ih­ma­lo­ po­pra­vi­mo­i­u­di­rekt­nom­kon­tak­tu­sa­lju­bi­te­lji­ma­ vi­na­ ču­je­mo­ nji­ho­vo­mi­šlje­nje­ i­­na­vo­di­Ra­do­slav­Ko­va­če­vić­i­osvr­će­se­na­pri­ču­o­tre­ćem­

in­đij­skom­ udru­že­nju­ vi­na­ra­ “Vi­na­In­đi­je”:­­ Po­zna­to­ je­ da­ je­ u­ pri­pre­mi­

otva­ra­nje­ vi­no­te­ke­ u­ pro­sto­ru­ po­dru­ma­Ku­će­Voj­no­vić,­ko­ji­smo­do­bi­li­na­ko­ri­šće­nje­od­lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­ve­na­pet­go­di­na.­Ide­ja­je­ste­bi­la­da­na­ jed­nom­me­stu­ oku­pi­mo­ sve­vi­na­re­ i­vi­na­sa­ te­ri­to­ri­je­na­še­op­šti­ne,­od­onih­ko­ji­pra­ve­200­li­ta­ra­do­ve­li­ki­pro­iz­vo­đa­ča­ko­ji­pro­iz­vo­de­i­pre­ko­20.000­li­ta­ra­vi­na.Ra­do­slav­ ka­že­ da­ In­đi­ja­ ima­

ogro­man­ po­ten­ci­jal­ ka­da­ je­ reč­ o­pro­iz­vod­nji­ vi­na,­ pa­ su­ iz­ tog­ raz­lo­ga­od­lu­či­li­da­na­pra­ve­pr­vu­vi­no­te­ku­gde­će­svi­mo­ći­da­pro­ba­ju­lo­kal­na­vi­na.­­Ne­sme­mo­za­bo­ra­vi­ti­da­se­je­

dan­do­bar­deo­na­šeg­pod­ruč­ja­na­

sla­nja­na­Fru­šku­go­ru­ i­da­ je­pr­va­vi­no­va­lo­za­na­ovim­pod­ruč­ji­ma­za­sa­đe­na­upra­vo­na­ovom­me­stu.­Im­pe­ra­tor­Prob­ je­ kod­Šulj­ma­na­br­du­Gla­vi­ca­za­sa­dio­pr­vu­ lo­zu­ i­ona­je­van­Ita­li­je­pr­vi­put­za­sa­đe­na­na­Fru­škoj­go­ri­­­pod­se­ća­Ra­do­slav­na­isto­rij­ske­po­dat­ke.Sa­do­brim­vi­nom­ide­i­do­bra­ku­

hi­nja,­pa­će­ta­ko­u­okvi­ru­udru­že­nja­usko­ro­bi­ti­ or­ga­ni­zo­va­na­edu­ka­ci­ja­na­te­mu­upa­ri­va­nja­vi­na­i­hra­ne.­­­ Sa­ ra­do­šću­ iš­če­ku­je­mo­ da­ taj­

pro­stor,­gde­se­na­la­zi­vi­no­te­ka,­što­pre­bu­de­za­vr­šen­i­funk­ci­o­na­lan,­jer­nas­oče­ku­je­pu­no­raz­li­či­tih­de­ša­va­nja­i­ak­tiv­no­sti,­na­ra­dost­svih­nas­ka­že­ na­ kra­ju­ raz­go­vo­ra­ Ra­do­slav­Ko­va­če­vić.­ M.­Ba­la­ba­no­vić

IN­ĐI­JA­•­UPR­KOS­LO­ŠOJ­VI­NAR­SKOJ­GO­DI­NI,­NE­JE­NJA­VA­­OP­TI­MI­ZAM­BRA­ĆE­KO­VA­ČE­VIĆ

Krč­ka­ju­se­no­va­mu­zi­kal­na­vi­naVe­li­ki­deo­po­sla­je­za­vr­šen,­vi­na­su­u­bu­ra­di­ma,­od­le­ža­va­ju­i­vri­ju,­vla­sni­ci­ih­obi­la­ze­i­kon­tro­li­šu.­Oče­ku­ju­da­će­pr­va­mla­da­vi­na­bi­ti­sprem­na­po­lo­vi­nom­de­cem­bra

� Ra�do�slav�Ko�va�če�vić

� Za�vr�še�ni�osnov�ni�ra�do�vi

� Pro�šlo�go�di�šnja�vi�na

� Vre�me�lo�še�uti�ca�lo�na�ko�li�či�ne

� Sa�jed�nog�od�saj�mo�va

12 7. novembar 2014.

DA RO VI PRI RO DE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po­sle­ ber­be­ i­ to­kom­ ču­va­nja­ plo­do­vi­ po­vr­ća­ i­ vo­ća­ su­i­ dаlје­ ose­tlji­vi­ na­ bo­le­sti,­ pa­

se­bri­ga­o­nji­ho­vom­zdrav­stve­nom­sta­nju­ na­sta­vlja.­ Pa­to­ge­ni­ ko­ji­ do­vo­de­ do­ pro­pa­da­nja­ plo­do­va­ u­ to­ku­ skla­di­šte­nja­ ne­ mo­ra­ju­ da­ iza­zi­va­ju­bo­le­sti­u­po­lju,­ali­oni­mo­gu­bi­ti­pod­jed­na­ko­va­žni,­a­ne­kad­čak­i­ de­struk­tiv­ni­ji,­ do­vo­de­ći­ u­ pitanjе­ceo­pri­nos.­Jed­na­ta­kva­gru­pa­glji­va,­ve­o­ma­zna­čaj­nih­pro­u­zro­ko­va­ča­pro­pa­da­nja­plo­do­va­po­vr­ća,­ vo­ća­ i­dru­gih­ bilj­nih­ pro­iz­vo­da,­ su­ glji­ve­iz­ ro­da­ Pe ni cil li um. U li­te­ra­tu­ri­ se­opi­su­ju­kao­sve­pri­sut­ne,­do­mi­nant­ne­ i­ ve­o­ma­ pro­ble­ma­tič­ne­ vr­ste­ u­skla­di­šti­ma­ kojе­ mo­gu­ da­ iza­zo­vu­ozbilj­ne­gu­bit­ke­pri­no­sa,­zbog­ma­sov­nog­pro­pa­da­nja­plo­do­va.­

Osnov ne od li ke Pe ni cil li um vr sta

Rod Pe ni cil li um ob­u­hva­ta­vi­še­od­200­ raz­li­či­tih­ vr­sta­ ko­je­ se­ mo­gu­na­ći­u­va­zdu­hu,­ze­mlji­štu,­na­po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­di­ma­i­plo­do­vi­ma­ko­ji­se­ču­va­ju.­To­su­uglav­nom­sa­prob­ni­ or­ga­ni­zmi­ ko­ji­ ima­ju­ ulo­gu­u­ de­gra­da­ci­ji­ or­gan­ske­ ma­te­ri­je.­Me­đu­vr­sta­ma­ro­da­Pe ni cil li um ima­pa­to­ge­na­bilj­ka,­a­opi­sa­na­је­i­Pe ni­cil li um vr­sta­u­Azi­ji­ko­ja­je­pa­to­gen­čo­ve­ka.­Reč­је­о­vr­sti­Р. mar nef fei ko­ja­na­pa­da­imu­no­de­fi­ci­jent­ne­oso­be,­a­pri­rod­ni­do­ma­ćin­јој­је­pa­cov.Vr­ste­ro­da­Pe ni cil li um su­ra­zno­

li­ka­ i­ va­ri­ja­bil­na­ gru­pa­ glji­va­ ko­ju­ka­rak­te­ri­še­ in­ten­zi­van­ „bu­đav"­mi­ris­i­ze­le­na­ili­pla­va­bo­ja­spo­ra­ko­je­obil­no­pro­iz­vo­de­na­sup­stra­ti­ma­na­ko­ji­ma­se­raz­vi­ja­ju,­bi­lo­da­je­u­pi­ta­nju­hleb­ili­plod­pa­ra­daj­za.­Ono­po­čеmu­su­Pe ni cil li um spp.­spe­ci­fič­ne­je­ste­spo­sob­nost­da­ra­stu­na­tem­pe­ra­tu­ri­ od­ 0°С­ gde­ obil­no­ spo­ru­li­šu,­ zbog­ če­ga­ је­ ra­zu­mljiv­nji­hov­eko­nom­ski­zna­čaj­u­skla­di­šti­ma.

Pe ni cil li um vr­ste­ se­ pro­u­ča­va­ju­ pre­ko­ 200­ go­di­na.­ Rod­ je­ pr­vi­opi­sao­Link­1809.­go­di­ne.­Pri­pa­da­

ju­ car­stvu­ glji­va­ (Fun gi), raz­de­lu­Ascomyco ta, kla­si­ Euascomyce tes, re­du­Euro ti a les i fa­mi­li­ji­Tric ho ma­ce ae. Od­li­ku­ju­ se­ ko­lo­ni­ja­ma­ ko­je­ br­zo­ ra­stu,­ i­ ko­je­ su­ u­ pоčetku­be­li­ča­ste­bo­je,­a­sta­re­njem­po­sta­ju­ze­len­ka­ste,­pla­vi­ča­ste,­si­ve,­zuć­ka­ste­ ili­ ne­kad­ čak­ i­ sve­tlo­ru­ži­ča­ste.­U­pod­lo­gu­mo­gu­da­ lučе­pig­men­te­raz­li­či­tih­ bo­ja,­ ali­ su­ oni­ naj­če­šće­krem­ili­žu­ti.­Pred­stav­ni­ci­ ro­da­Pe­ni cil li um obil­no­spo­ru­li­šu­for­mi­ra­ju­ći­ko­ni­di­je­ na­ raz­gra­na­tim­ ko­ni­di­o­fo­ra­ma­ko­je­pod­se­ća­ju­na­me­tlu.­Po­nji­ma­je­rod­do­bio­ime:­pe ni cil lus je reč­la­tin­skog­po­re­kla­i­zna­či­me­tli­ca­ili­čet­ki­ca.­Tip­gra­na­nja­je­od­tak­so­nom­skog­zna­ča­ja­ i­na­osno­vu­nje­ga­је­rod­po­de­ljen­u­če­ti­ri­pod­ro­da­Asper gil lo i des, Bi ver ti cil li um, Fur ca­tum i Pe ni cil li um. Na­ko­ni­di­o­fo­ra­ma se­ for­mi­ra­ju­ ko­ni­di­je­ ko­je­ su­ sit­ne­i­ la­ke­ i­ raz­no­se­ se­ naj­ma­njim­ po­kre­ti­ma­va­zdu­ha.­Ko­ni­di­je­po­se­du­ju­sta­tič­ki­elek­tri­ci­tet­po­la­ko­pri­ja­nja­ju­za­ raz­li­či­te­ po­vr­ši­ne,­ zbog­ če­ga­ је­če­sta una­kr­sna­kon­ta­mi­na­ci­ja­zi­do­va­skla­di­šta,­po­do­va,­plo­do­va,­gaj­bi­ca,­vo­de,­itd.Iden­ti­fi­ka­ci­ja­glji­va­iz­ro­da­Pe ni­

cil li um oba vlja­se­na­osno­vu­ ma­kro­skop­skih­ od­li­ka­ i­ br­zi­ne­po­ra­sta­ ko­lo­ni­ja­ na­di­fe­ren­ci­jal­nim­ pod­lo­ga­ma.­ Ta­ko­đe,­ od­zna­ča­ja­ za­ iden­ti­fi­ka­ci­ju­ su­ i­ mi­kro­skop­ske­ od­li­ke­ ko­je­ pod­ra­zu­me­va­ju­iz­gled­ ko­ni­di­o­fo­ra­ i­ve­li­či­nu­ko­ni­di­ja.­Po­što­ је­ reč­ o­ ve­o­ma­ra­zno­li­koj­ gru­pi,­ da­bi­se­od­re­di­lo­o­ko­joj­vr­sti­ je­ reč­ pri­stu­pa­ se­ mo­le­ku­lar­noj­iden­ti­fi­ka­ci­ji­ de­lo­va­ge­no­ma,­ kao­ i­ is­pi­ti­va­nju­ pro­fi­la­se­kun­dar­nih­me­ta­bo­li­ta.

Pa to ge nost Pe ni ci i li um vr sta i simp to mi tru le zi

Glji­ve­iz­ro­da­Pe ni cil li um­opi­sa­ne su­ kao­ do­mi­nan­ta­ni­ pro­u­zro­ko­va­či­pro­pa­da­nja­ci­tru­sa­ još­1880.­go­di­ne,­ i­od­ ta­da­se­na­vo­de­kao­pa­to­ge­ni­ raz­li­či­tih­ bilj­nih­ plo­do­va.­Ne­ki­od­zna­čaj­ni­jih­pro­u­zro­ko­va­ča­tru­le­ži­

plo­do­va­su:­Р. ita li cum i P.di gi ta tum na­ci­tru­si­ma,­Р. ex pan sum, Р. cru­sto sum i Р. so li tum na­ja­bu­ča­stom­vo­ću,­Р. cru sto sum i R di sco lor na­je­zgra­stom­ vo­ću;­ Р. bre vi com­pac tum na­ dum­bi­ru,­ Р. scle ro ti ge­num na­ slat­kom­ krom­pi­ru,­ krom­pi­ru,­pla­vom­pa­tli­dža­nu­ i­cve­kli,­Р. corymbi fe rum na­be­lom­i­cr­nom­lu­ku­ i­ lu­ko­vi­ca­ma­ukra­snog­bi­lja­ i­Р. ol so nii, Р. so li tum i Р. po lo ni cum na­or­gan­ski­ pro­iz­ve­de­nim­ plo­do­vi­ma­pa­ra­daj­za. Pe ni cil li um spp. su­ opi­sa­ne­i­na­se­me­nu­ži­ta­ri­ca,­za­čin­skoj­pa­pri­ci­i­bi­be­ru.­Ne­dav­no­is­tra­ži­va­nje­ spro­ve­de­no­ od­ FDA­ (Food­ and­Drug­Ad­mi­ni­stra­tion)­u­SAD­u­ot­kri­lo­је­za­ra­zu­glji­va­ma­iz­ro­da­Pe­ni­cil­li­um­kod­29­uzo­ra­ka­sve­žeg­po­vr­ća­i­116­uzo­ra­ka­kli­ca­lu­cer­ke,­pa­su­lja,­bro­ko­li­ja,­ de­te­li­ne,­ lu­ka­ i­ me­ša­nih­kli­ca,­spre­mlje­nih­kao­sa­la­ta.Fi­to­pa­to­ge­ne­glji­ve­ro­da­Pe­ni­cil­

li­um­ u­ plo­do­ve­ po­vr­ća­ i­ vo­ća­ pro­di­ru­ kroz­ pu­ko­ti­ne,­ po­vre­de­ i­ ra­ne­ ­koje­­ n­ajčešć­e­ n­astaju­ ­u­ toku­­branja.­Osi­m­tog­a­mogu­da­­p­rodiru­i­ kroz­­ l­en­ticele.­U­ovo­j­ faz­i­­ veoma­­z­načajan­­ faktor­ је­­ vlažnost­ jer­ ­ol­akšava­­p­rij­anjanje­­spora­z­a­­po­vršinu­­ploda,­­o­mo­gućava­­n­jihovo­­k­lijanje­­i­­iz­du­živanje­­k­licin­e­cevi.­U­­ovak­o­po­voljnim­­us­lovim­a­nakon­­p­ro­diranja­,­vrl­o­brzo,­­u­roku­o­d­­ne­kolik­o­dana­,­­dolazi­ do­ o­st­va­rivanj­a­ i­nf­ekcije­ ­i­

­pojave­ ­si­mptoma.­ Pr­i­ nižim­­t­em­pe­ra­turama­ (cak­ i­ na­0oC)­ ­i­ nižo­j­ ­rel­ativnoj­­ vl­ažnost­i­ ­takođ­e­ ­dolazi­ do­o­st­va­rivanj­a­ i­nf­ekcije,­ ali­је­ сео­­ proces­ ­usporen,­ ра­d­o­ ­pojave­ ­si­mptom­a­ ­dolazi­­u­ roku­o­d­ ­ne­kolik­o­ ­nedelja.­­Si­mptomi­ se­ n­a­ ­za­raženim­­p­lo­dovim­a­ ja­vljaju­ ­u­ vidu­­svetlo­ do­­ tamno­­smeđih,­­okr­uglasti­h­ pega­,­ koje­ su­­vlažno­g­ i­zgleda,­ ­ugnute­ ­i­meke.­ U­ ­okvir­u­ peg­e­ čest­o­puc­a­ ­po­kožica­­ ploda­.­ N­ap­re­dovanje­m­ i­nf­ekcije­­ tkivo­­truli­i­na­­n­jegovo­j­­po­vršini­il­i­nekad­i­u­­un­utra­šnjost­i­javlja­

s­e­ k­ar­ak­teri­stična,­­ p­rep­ozna­tljiv­a­z­el­enkasta­ ili­­ p­la­vičast­a­ n­avlaka­­spora.­Ono­ što­ је­ jo­š­ ­in­tere­santno­z­a­ izgled­­ p­lodov­a­ ­za­raženi­h­ ­Pen ic­illium spp. ј­е jasna­­g­ranic­a­­između­­trulog­i­­zdravog­­tkiva.­­U­toplim­­us­lovima­­ trule­ž­ vrl­o­ brz­o­ n­ap­reduje,­ali­ i­u­­us­lovim­a­niskih­­t­em­pe­ratura­u­ ­hla­dn­jačama­,­ ­takođ­e­ n­ap­reduje­,­mad­a­ malo­­ s­porije­.­ ­Ne­kolik­o­ ­za­raženih­­p­lodova­­pre­dsta­vljaj­u­ izvo­r­i­nf­ekcije,­ je­r­ lak­o­mogu­ da­­ k­on­ta­mi­niraju­ sve­­ p­lodove­ u­­ ko­nt­ejneru­ili­­g­ajbici,­a­zbo­g­lako­g­­ra­se­javanja­­spor­e­mogu­ da­ s­e­ nađ­u­ širom­ ­sk­ladišta­.K­ar­ak­teri­stični­ ­si­mptomi­

omekšavanjа­­ tkiv­a­ koje­ n­a­ ­za­raženim­­p­lo­dovima­­i­za­zivaj­u­­Pen ic­illium spp­.­ja­vljaju se­zbo­g­­de­lovanja­­gljive­­ ek­st­rać­elijski­m­ ­en­zimima­.­ Pen ic illium spp.­­p­ro­izvod­e­citav­niz­­p­r­ot­eol­itički­h­ ­enzim­a­ koj­i­ ­pomaž­u­n­ap­re­dovanj­e­ ­zaraze­ i­ širenjе­­t­ruleši­.­Jedan­od­­zn­ač­ajnijih­ј­е­­po­lig­al­ak­tu­ronaza­,­ enzi­m­ koji­­ r­azlaže­­pektin­.­H­id­rolizom­­g­luk­ozidni­h­veza­u­­lancu­­D­g­al­ak­tou­rnonski­h­­ki­selin­a­koj­e­čine­­pektin­,­­ra­zilaze­s­e­ć­elijski­zid,­ра­s­e­gubi­­čv­rstina­i­­biljno­­tkivo­­ra­zm­ekšava.­­P­roi­zvodnj­a­­enzima­je­­s­pec­ifična­za­­svak­u­­Pen ic illiu m vrstu­i­ ima­­ t­aks­onomski­­ značaj­ z­a­ i­st­ra­živače,­a­z­a­samu­­gljivu­im­a­n­epr­oce­nljivu­ ­vrednost­ ­u­ ­po­ve­ćavanju­­njen­e­­viru­le­ntnosti.

PE­NI­CIL­LI­UM­VR­STE­­­PRO­U­ZRO­KO­VA­ČI­PRO­PA­DA­NJA­USKLA­DI­ŠTE­NIH­PLO­DO­VA

Mo gu da uni šte ceo rodPa to ge ni ko ji do vo de do pro pa da nja plo do va u to ku skla di šte nja ne mo ra ju da iza zi va ju bo le sti u po lju, ali oni mo­gu­bi­ti­pod­jed­na­ko­va­žni,­a­ne­kad­čak­i­de­struk­tiv­ni­ji,­do­vo­de­ći­u­pitanjе­ceo­pri­nos.­Jed­na­ta­kva­gru­pa­glji­va,­ve­o­ma­zna­čaj­nih­pro­u­zro­ko­va­ča­pro­pa­da­nja­plo­do­va­po­vr­ća,­vo­ća­i­dru­gih­bilj­nih­pro­iz­vo­da,­su­glji­ve­iz­ro­da­Pe ni cil li um

Pi­še:­Dr Iva na Vi co(Pre­u­ze­to­iz­ča­so­pi­sa­„Sa­vre­me­ni­po­vr­tar“)

Dr Ivan a Vic o

Ko nidije P e xpansu m

Ko lonij e Pen ic illiu m

H emijska f ormul a Patulin

7. novembar 2014. 13

OTVO RE NO PO LJE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

S il ic ijum (Si) je po z ast uplj en osti u z emlj ištu dr ugi el ement (na­jr­aspr­ostr­anj­en­iji­ је­ k­is­e­onik)­ i­

izgrađujе­oko­28­o­dsto­z­emlj­ine­k­ore.­Mn­oge­bil­jne­v­rste­m­ogu­da­usvaјаju­Si.­U­z­av­isn­osti­od­pr­ir­ode­s­ame­bil­jne­v­rste,­ko­nce­ntr­ac­ija­Si­m­ože­da­se­kr­eće­ od­1­ o­dsto­ do­ čak­ v­iše­ od­10­o­dsto.­Bil­jne­v­rste­se­sm­atr­aju­ak­um­ul­at­or­ima­ Si,­ uk­ol­iko­ je­ nj­egov­ s­ad­ržaj­u­s­uvoj­m­at­er­iji­v­iši­od­1­o­dsto.­D­ik­ot­ile,­kao­npr.­p ar adajz, k­oje­s­ad­rže­m­anje­od­0,1­o­dsto­Si,­su­r­el­ati­vno­sl­abi­ak­um­ul­at­ori­Si­u­o­dn­osu­na­m­ono­lk­ot­ile.­ Iako­ ne­ p­ost­oje­ d­ok­azi­da­je­Si­ne­o­ph­odan­el­ement­za­ž­ivot­b­ilj­aka,­n­eke­v­rste,­kao­što­је­r­ast­avić­(Eq u is etum spp), ne m ogu da o pst anu bez­d­ovol­jne­k­ol­ič­ine­Si­u­po­dl­ozi.D­ire­ktan­ili­i­nd­ire­ktan­k­or­istan­ut­

icaj­Si­na­sp­oso­bnost­b­ilj­aka­da­t­ol­er­išu­ ra­zl­ič­ite­v­rste­b­i­oti­čkog­ ili­ ab­i­oti­čkog­ str­esa­ је­ d­ok­azan­ kod­mn­ogih­g­aj­enih­ b­ilj­aka.­ L­ist­ovi­ i­ st­abla­ b­ilj­aka­r­aslih­u­pr­is­ustvu­Si­su­u­spra­vni­i­zbog­t­oga­i­sv­etlost­b­olje­pr­ol­azi­kroz­t­akav­ usev.­ S­il­ic­ijum­ sm­anj­uje­ pr­ist­upa­čnost­ za­ bil­jke­ i­ usv­aj­anje­ pr­ev­el­ikih­ k­ol­ič­ina­ ma­ng­ana,­ gv­ožđa­ i­al­um­in­ij­uma­uk­ol­iko­se­one­n­al­aze­u­po­dl­ozi,­a­č­esto­i­p­ov­eć­ava­o­tpo­rnost b­ilj­aka­рremа­s­uv­išku­s­oli.­Ipak,­na­jzn­ača­jn­iji­ ef­ekat­ k­oji­ Si­ ima­ na­ bil­jke,­ osim­ p­ov­eć­anja­ nj­ih­ove­ uku­pne­o­tpo­rn­osti­i­eve­nt­ua­lno­p­ov­eć­ane­pr­odu­kti­vn­osti,­j­este­z­apr­avo­z­ašt­ita­od­p­ar­az­ita­i­i­nfe­kc­ija.S­il­ic­ijum­је­u­z­emlj­ištu­pr­is­utan­u­

v idu m ono­ i p­ol­is­il­ic­ij­um­ovih­k­is­el­ina,­kao­i­u­v­idu­s­il­ika­tnih­m­in­er­ala.­S­il­ic­ijum­m­oze­da­se­a­pso­rb­uje­ili­i­st­al­oži­o­ks­id­ima­ A1,­ Fe­ i­ Mn.­ Ko­nce­ntr­ac­ija­m­on­os­il­ic­ij­um­ove­ k­is­el­ine­ u­ z­emlj­išnom­ ra­stv­oru,­ k­oja­ je­ pr­ist­upa­čna­za­ k­or­enov­ s­istem­ b­ilj­aka,­ z­av­isi­ od­pr oc esa ra stv ar anja z emlj išnih m in er­ala­k­oji­s­ad­rze­Si,­od­nj­eg­ove­a­dsor­pc­ije­ ili­ d­esor­pc­ije­ iz­ o­ks­ida­ i­ h­idro­ks­ida­A1,­Mn­ i­ Fe,­ kao­ i­ od­nj­eg­ove­d­is­oc­ij­ac­ije­iz­p­ol­ime­rnog­Si(ОН)4.Bil­jke­ i­ z­emlj­išni­ m­ikr­oo­rg­an­izmi­

im aju sp oso bnost pr etv ar anja n era­stvo­rlj­ivih­j­ed­inj­enja­Si­u­ra­stvo­rlj­iva.­Klju­čnu­ul­ogu­u­t­ome­im­aju­k­ore­nske­i­zl­uč­ev­ine­ k­oje­ z­ak­is­elj­av­aju­ z­emlj­ište,­č­ime­se­p­ov­eć­ava­ko­nce­ntr­ac­ija­m­on­os­ic­il­ij­um­ove­ k­is­el­ine­ u­ nj­emu.­Ba­kt­er­ije­ r­od­ova­ B aci llus i Ps e ud­om onas, k­oje­ se­ č­esto­ n­al­aze­ na­p­ov­rš­ini­ m­in­er­ala­ i­ č­est­ica­ o­rga­nske­m at er ije z emlj išta, m ogu da ra zgr­ađ­uju­ al­um­os­il­ik­ate.­U­pri­nc­ipu,­ k­ol­ič­ina­ ra­stvo­rlj­ivog­ Si­ se­ sm­anj­uje­p­ov­eć­anjem­ рН­ vre­dn­osti­ z­emlj­išta.­Pr­ose­čna ko­nce­ntr­ac­ija­Si­u­z­emlj­išt­ima­i­zn­osi­i­zm­eđu 36­ррm­(pri­pH­6)­i­6­ррm­(pri­pH­9).­K­ada­je­vl­ažnost­z­emlj­išta­n­iska­usv­aj­anje­Si­je­sm­anj­eno. Z­ab­el­ež­eno­ је,­m­eđ­utim,­da­ se­u pl avlj enim z emlj išt ima, v er ova tno usled­ p­ov­eć­anja­ ko­nce­ntr­ac­ije­ o­rga­nskih­k­is­el­ina­k­oje­ra­stv­ar­aju­s­il­ik­ate,­usv­aj­anje­Si­p­ov­eć­ava.­Fo­sfor­u­z­emlj­ištu,­ t­ak­ođe,­ ut­iče­ na­ pr­ist­upa­čnost­Si.­U­s­edam­ra­zl­ič­itih­t­ip­ova­z­emlj­išta­se­p­ok­az­alo­da­d­od­av­anje­k­a­ol­in­ita­ i­fo­sf­ata­ p­ov­eć­ava­ ko­nce­ntr­ac­iju­ Si­ u­z emlj išnom ek­stra­ktu.­ V­er­ova­tno­ je­

uzrok­t­ome­ko­mp­et­ic­ija­ i­zm­eđu­fo­sf­ora i Si za m esta v ez iv anja na p ov rš­ini m in er ala gl ine, pa se a dsor pc ijom fo­sf­ora­Si­o­tp­ušta­u­z­emlj­išni­ra­stvor­Tok­ove­r­ea­kc­ije­m­enja­smer­ako­se­d­od­aju­ n­e­utra­lni­ s­ili­lk­ati.­ Sm­atra­ se­da­je­upr­avo­to­m­eh­an­izam­za­p­ov­eć­av­anje­pr­ist­upa­čn­osti­fo­sf­ora­u­z­emlj­ištu­n­akon­d­od­av­anja­s­il­ik­ata.­Ko­nce­ntr­ac­ija­s­eskv­io­ks­ida­А1­i­Fe­је­u­p­oz­iti­vnoj­k­or­el­ac­iji­s­a­dsor­pc­ijom­Si.Bil­jke­usv­aj­aju­Si­i­sklj­uc­ivo­u­v­idu­

m­on­os­il­ic­ij­um­ove­ k­is­el­ine,­ k­oja­ se­јоš­ n­az­iva­ i­ o­rt­os­il­ic­ij­um­ovom­ k­is­el­inom­(H2SiO4).­Usv­aj­anje­se­ob­avlja­p­utem­ d­if­uz­ije,­ po­tp­omo­gn­ute tra­nsp­ir­ac­i­onim­t­okom.Osim­mn­ogih­agr­ono­mskih­k­or­isti­

k­oje­ima­od­rž­av­anje­o­dr­eđ­enog­n­ivoa­Si u z emlj ištu, ovaj el ement sm anj uje i­nte­nz­itet­b­ol­esti­mn­ogih­p­ov­rta­rskih­ku­lt­ura­kao­što­su­bu nd eve, kr ast­avac, p ar adajz, s al ata, d inja, gr­asak.Pr­im­ena­ Si­ u­ o­bl­iku­ k­al­ijum­ ili­

n­atr­ijum­s­il­ik­ata,­ p­utem­ d­od­av­anja­hra­nlj­ivom­ra­stv­oru­k­oji­se­k­or­isti­za­h­idr­opo­nski­u­zgoj­kr asta vca, sm anj­ila­ je­ i­nte­nz­itet­ p­epe­ln­ice­ k­oju­ pr­o­uzr­ok­uje­ Sph a ero th eca f ul ig inea. F­ol­ija­rno­p­rsk­anje­k­al­ijum­s­il­ik­atom­u­ko­nce­ntr­ac­iji­od­17­mM­(1000­ррm)­i­v­išim­se­p­ok­az­alo­ef­k­asnim­u­ko­ntr­oli p epe ln ice d inje i t ikv ica. H­idr­opo­nsko­ g­aj­enje­ g en ot ip ova kr­asta­vca­os etlj ivih pr ema p epe ln ici na hra nlj­ivom­ra­stv­oru­k­oji­s­ad­rži­k­al­ijum­s­il­ikat,­u­ko­nce­ntr­ac­ij­ama­od­100,­150­ili­200­mg­L­1, d ov elo je do m alog ali st­at­isti­čki­ zn­ača­jnog­ sm­anj­enja­ p­oj­ave­ i­ ra­zv­oja­ p­epe­ln­ice.­ M­eđ­utim,­up­rkos­ t­ome­ što­ је­ i­nte­nz­itet­ ob­ol­ev anja od p epe ln ice bio m anji, ovaj ef­ekat­Si­n­ije­р­о­čео­k­ome­rc­ija­lno­da­se­pr­im­enj­uje­z­ato­što­n­ije­d­ok­az­ano­da­d­od­av­anje­Si­ ut­iče­ p­oz­iti­vno i na pr­inos­pl­oda­kr­asta­vca.­Na­ef­ekat­Si­na­ p­oj­avu­ p­epe­ln­ice­ zn­ač­ajan­ ut­icaj­ima­i­te­mp­er­at­ura.­Z­ašti­tno­de­jstvo­Si­je­ust­an­ovlj­eno­k­ada­se­te­mp­er­at­ura­v­azd­uha­kr­et­ala­od­25­do­30°С,­dok­je­ut­icaj­Si­bio­zna­tno­m­anji­k­ada­je­te­mp­er­at­ura­i­zn­os­ila­20°С.Ust­an­ovlj­eno­ је­ da­ 1.7­ mМ­ (100­

ррm)­ k­al­ijum­s­il­ik­ata­ zn­ača­jno­ sm­anj­uje­ ug­in­uće­ b­ilj­aka,­ tr­ulež­ k­or­ena­i­sm­anj­enje­pr­in­osa­k­oje­n­ast­upa­usled­ i­nfe­kc­ije­ kr asta vca sa Pyth­ium u lt imum Throw.­ D­od­av­anje­ Si­hra nlj ivom ra stv oru št iti kr ast avac i od Pyth ium a ph an ide rm atum. F­uz­ar­i­ozno uv­en­uce­kr­asta­vca­t­ak­ođe­možе­da­se­ko­ntr­ol­iše­d­od­av­anjem­Si­z­emlj­ištu.Ra­zm­ere­ ep­id­em­ije­ n­ekih­ b­ol­esti­

m­ogu­dr­am­ati­čno­da­se­pr­om­ene­pod­ut­ic­ajem­Si.­T­ako­na­pr­imer,­u­p­at­os­ist emu kr ast avac ­ Sph a ero th eca f ul ig inea је­ ust­an­ovlj­eno­ zn­ača­jno­sm­anj­enje­br­oja­k­on­id­ija­k­oje­kl­ij­aju­na­ l­ist­ov­ima­kr­asta­vca,­kao­ i­u­p­ov­rš­ini­i­br­oju­k­ol­on­ija­p­epe­ln­ice­n­akon­pr­im­ene­ n­atr­ijum­ i­ k­al­ijum­s­il­ik­ata.­Ova­sm­anj­enja­kl­ij­av­osti­sp­ora­i­r­asta­k­ol­on­ija­ćе­sm­anj­iti­ra­zm­ere­ep­id­em­ije­i­z­ato­što­ogr­an­ič­av­aju­s­eku­nda­rne­i­nfe­kc­ije.M­eh­an­izmi­ k­oji­ om­og­uć­av­aju­ i­sp­

olj­av­anje­ ut­ic­aja­ Si­ na­ p­ov­eć­anje­o­tpo­rn­osti­ p­ov­rta­rskih­ ku­lt­ura­ ost­aju,­za­s­ada,­n­ed­ovol­jno­ra­zj­ašnj­eni.­O­dbra­mb­ene­ r­ea­kc­ije­ d­ik­ot­il­ed­onih­b­ilj­aka,­kao­što­је­kr­ast­avac,­na­n­apad­

p­at­og­enih­ glj­iv­ica­ n­akon­ pr­im­ene­ Si­su­uoč­ene­u­mn­ogim­ogl­ed­ima.­Sm­atra se da je ust an ovlj ena n eg ati vna k­or­el­ac­ija­ i­zm­eđu­ ko­nce­ntr­ac­ije­ Si­ u­l­ist­ov­ima­kr­asta­vca­i­p­ov­rš­ine­l­ist­ova­p­okr­iv­ene­k­ol­on­ij­ama­Sph a ero th eca f ul ig inea, br­oja­k­ol­on­ija­po­l­istu,­v­el­ič­ine­p­oj­ed­ina­čnih­k­ol­on­ija,­ i­ kl­ij­anja­k­on­id­ija­n­ast­alih­na­l­ist­ov­ima­(d­akle,­nj­eg­ova­ uku­pna­ p­ov­eć­ana­ o­tpo­rnost­pr ema p epe ln ici) p ov ez ana je sa oj­ač­av­anjem­ ć­eli­jskih­ z­id­ova­ ep­ide­rma­lnih­ ć­el­ija­ s­il­ic­ij­umom.­ S­il­ic­ijum­k­oji­ se­ n­ak­uplja­ oko­ k­ol­on­ija­ p­epe­ln­ice­na­ l­ist­ov­ima­kr­asta­vca­ut­iče­na­sm­anjen­rast­ i­t­ime­k­on­ačan­pre­čnik­k­ol­on­ija.­Osim­ t­oga,­ ust­an­ovlj­eno­ је­b­rzo­n­ak­uplj­anje­f­eno­lnih­k­is­el­ina­i­fl­av­on­o­ida­u­v­el­ikom­br­oju­ ć­el­ija­ l­ista­kr­asta­vca­k­ojem­je­d­odat­Si­i­k­oji­su­z­ar­až­eni­sa­S. f ul ig inea. N­ak­uplj­anje­ovih­ m­at­er­ija­ ima­ v­e­oma­ v­el­ike­ sli­čn­osti­ sa­ n­ak­uplj­anjem­ f­t­o­ale­ks­ina.­U­ ć­el­ij­ama­ k­or­ena­ kr­asta­vca­ k­ojem­je­d­odat­Si­d­ošlo­ је­do­b­rzog­ i­ i­nte­nzi­vnog­ n­ak­uplj­anja­ g­ustih­ m­at­er­ija­f­eno­lne­pr­ir­ode­k­oje­su­i­sp­olj­ile­fu­ng­ici dno de jstvo na Pyth ium u lt imum, pr­o­uzr­ok­ov­ača­ tr­ul­eži­ v­rha­ k­or­ena.­I­nt­er­esan­tno­je­da­kod­ovih­b­ilj­aka­Si­n­ije­ bio­ n­at­al­ožen­ u­ ć­eli­jskim­ z­id­ov­ima­ć­el­ija­v­rha­k­or­ena­kroz­k­oje­glj­iva­pr­od­ire­u­k­oren,­n­iti­je­bio­p­ov­ezan­sa­f­eno­lnim­ su­psta­nc­ama.­ N­eki­ i­str­až­iv­ači­ su­pr­im­et­ili­ i­p­ov­eć­anje­a­kti­vn­osti­h­it­in­aza­(e­nz­ima­k­oji­ ra­zgr­ađ­uju­ć­eli­jske­ z­id­ove­ glj­iva),­ p­ero­ks­id­aza­ i­p­ol­if­enol­o­ks­id­aze­u­uzo­rc­ima­ l­ist­ova­kr­asta­vca­ k­ojem­ је­ d­odat­ Si­ i­ in­ok­ul isan sa P. u lt imum, u­ p­or­eđ­enju­sa­l­ist­ov­ima­i­nf­c­ir­anih­b­ilj­aka­k­oj­ima­n­ije­d­od­avan­Si.­N­ad­alje,­u­l­ist­ov­ima­b­ilj­aka­tr­et­ir­anih­s­il­ic­ij­umom­i­z­ar­až­enih sa Р. u lt imum ko­nst­at­ov­ano­je­p­ov­eć­anje­ ko­nce­ntr­ac­ije­ fu­ng­ici­dnih­f­eno­lnih­j­ed­inj­enja.­Iako­i­zgl­eda­da­Si­ima­a­kti­vnu­ul­ogu­u­sm­anj­enju­sim­pt­oma­ p­epe­ln­ice­ i­ tr­ul­eži­ k­or­ena­ kr­asta­vca,­p­utem­b­rže­a­kt­iv­ac­ije­o­dbra­mb­enih­ r­ea­kc­ija­ ć­el­ija­ bil­jke­ d­om­ać­ina­na­i­nfe­kc­iju,­ut­icaj­ć­eli­jskih­z­id­ova­oj­ač­anih­ s­il­ic­ij­umom­ ne­m­ože­ da­ se­z­an­em­ari.Kod­p­on­ika­gr aška k­ojem­је­d­od­

avan­ k­al­ijum­s­il­ikat­ pre­ n­ego­ što­ su­i­nf­c­ir­ani­ sa­ Mycos ph a er etla p in­

odes ko nst at ov ano je p­ov­eć­anje­a­kti­vn­osti­h­it­in­aze­i­ß­1­4­gl­uk­an­aze,­a­to­su­e­nz­imi­k­oji­ra­zgr­ađ­uju­ć­eli­jske­z­id­ove­ p­at­og­enin­ glj­iva.­ Osim­ t­oga,­na­ l­ist­ov­ima­ b­ilj­aka­ tr­et­ir­anih­ Si­ je­b ilo m anje l ez ija u o dn osu na n etr­et­ir­ane.­I­nte­nzi­vno­n­ak­uplj­anje­f­eno­lnih­ j­ed­inj­enja­ u­ ć­eli­jskim­ z­id­ov­ima­ep­ide­rma­lnih­ ć­el­ija­ p­as­ulja­ n­etr­et­ir­anog­ s­il­ic­ij­umom­ je,­ n­akon­ i­nfe­kc­ije­s Uromyces vi gnae, i nh ib ir alo si nt­ezu­e­nz­ima­uklj­uč­enih­u­ola­kš­av­anje­pr­od­ir­anja­ p­at­og­ena.­M­og­uće­ је­ da­je­pr­is­ustvo­Si­u­ć­eli­jskim­z­id­ov­ima­ep­ide­rma­lnih­ć­el­ija­p­as­ulja­(k­oji­n­ije­p ose bno tr et iran s il ic ij umom, ali ga je usv ojio iz z emlj išta spo nt ano) m­oglo­da­ut­iče­na­ra­zm­enu­m­at­er­ija­i­zm­eđu­ć­el­ija­p­at­og­ena­i­d­om­ać­ina­i,­p­osl­edi­čno­t­ome,­na­si­nt­ezu­f­en­ola.­I­zgl­eda­ da­ je­ za­ t­al­ož­enje­ (d­ep­oz­ic­iju)­ Si­ ne­o­pho­dno­ pr­is­ustvo­ f­en­ola­ i­ gl­ik­opr­ot­e­ina­ b­og­atih­ h­idro­ks­ipr­ol­inom­ u­ ep­ide­rma­lnim­ ć­el­ij­ama­l­ist­ova­ pasuljа­ k­ako­ ne­ bi­ d­ošlo­ do­stvaranjа­ haustorijа­ U. vi gnae i d­aljeg­š­ir­enja­i­nfe­kc­ije.Up­rkos­n­esu­mnj­ivo­zn­ača­jnoj ul­

ozi­k­oju­Si­ima­u­m­in­era­lnoj­i­shr­ani­mn ogih bil jnih v rsta, on je i v e oma ef­k­asan­ u­ ko­ntr­oli­ n­ek­ol­iko­ bil­jnih­b­ol­esti.­M­eđ­utim,­ne­o­pho­dno­ je­ ra­zr­ad­iti­ef­k­asne­i­pra­kti­čne­n­ač­ine­za­pr­im­enu­ Si­ i­ ust­an­ov­iti­ k­oji­ ek­ono­mski­ i­spl­at­ivi­ i­zv­ori­Si­bi­se­k­or­ist­ili­u­ p­olj­opr­ivre­dnoj­ pr­oi­zvo­dnji.­ P­ov­eć­anjem­ sv­esti i p otr ebe da se pr­on­ađu­str­at­eg­ije­za­bo­rbu­pr­otiv­bil­jnih­b­ol­esti­k­oje­ne­n­ar­uš­av­aju­kv­al­itet­ž­ivo­tne­sr­ed­ine,­Si­bi­m­ogao­da­p­osl­uži­kao­zn­ač­ajan­n­ačin­za­bo­rbu­pr­otiv­b­ol­esti­b­ilj­aka,­k­oje­im­aju­sp­oso­bnost­da­ga­n­ak­uplj­aju­u­sv­ojim­tk­iv­ima.­ K­or­išć­enje­ Si­ za­ ko­ntr­olu­b­ol­esti­p­ov­rta­rskih­v­rsta­b­ilo­bi­v­e­oma­p­ogo­dno­za­uklj­uč­iv­anje­u­ i­nt­egra­lnu­z­ašt­itu­b­ilj­aka­i­om­og­uć­ilo­bi­sm­anj­enje­up­otr­ebe­kl­asi­čnih­ fu­ng­ic­ida.­P­ov­eć­anjem uku­pnih­s­azn­anja­o­ Si­ r­aste­ i­ svest­ o­ m­ogu­ćn­ost­ima­za nj eg ovu pr im enu u p olj opr ivr­edi­ i­ p­ost­aje­ v­er­ova­tno­ da­ ćе­ ovaj­el­ement,­ k­oji­ se­ č­esto­ z­an­em­ar­uje,­b­iti­pr­ep­oznat­kao­v­azno sre dstvo za od­rživ­n­ačin­bo­rbe­pr­otiv­v­ažnih­b­ol­esti­p­ov­rća­u­sve­tskim­ra­zm­er­ama.

SI­LI­CI­JUM­U­ZA­ŠTI­TI­PO­VR­TAR­SKIH­KUL­TU­RA­OD­BO­LE­STI

Di rekt na i in di rekt na ko rist za bilj keSi li ci jum sma nju je pri stu pač nost za bilj ke i usva ja nje pre ve li kih ko li či na man ga na, gvo žđa i alu mi ni ju ma uko li ko se one na la ze u pod lo zi, a če sto i po ve ća va ot por nost bi lja ka рremа su vi šku so li. Ipak, naj zna čaj ni ji efe kat ko ji Si ima na bilj ke, osim po ve ća nja nji ho ve ukup ne ot por no sti i even tu al no po ve ća ne pro duk tiv no sti, je ste za pra vo za šti ta od pa ra zi ta i in fek ci ja

Pi še: Prof. dr Iva na Mak si mo vićPo ljo pri vred ni fa kul tet No vi Sad(Pre u ze to iz ča so pi sa „Sa vre me ni po vr tar“)

Prof. dr Iv ana Ma ks im ović

N eke b ol esti p ov rća na k oje ut iče s il ic ijum (Si)

N akon pr im ene s il ic ij uma u ogl ed ima uoč ene o dbra mb ene r ea kc ije kr asta vca na n apad p ad og enih glj iv ica

14 7. novembar 2014.

DA RO VI PRI RO DE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Bo ga ti su vi ta mi ni ma i mi ne ra li­ma, ce lu lo zom, pek ti nom, ka­ro ti nom, or gan skim ki se li na ma,

aro ma ti ma, etar skim ulji ma i dru gim sa stoj ci ma ko ri snim za naš or ga ni zam. Uku­sni­su,­zdra­vi­i­hra­nji­vi,­osve­ža­va­ju­i­le­če.­Sve­ži­so­ko­vi­od­vo­ća­i­po­vr­ća­sna­žan­su­iz­vor­le­ko­vi­tih­ma­te­ri­ja.

Lju di ve ko vi ma pri pre ma ju so ko­ve­na­raz­li­či­te­na­či­ne.­Sok,­na­pra­vljen­ce­đe­njem­vo­ća­i­po­vr­ća,­sa­dr­ži­go­to­vo sve hra nji ve ma te ri je bilj ke, a bez vlak na stih zi do va. He mij ska za štit na sred stva pro tiv pa ra zi ta sku plja ju se i osta ju ve za na u ce lu lo znim vlak ni ma, da kle upra vo u onom de lu plo da ko­ji­ će­mo­ ba­ci­ti­ ako­ sa­mi­ pri­pre­ma­mo­sok.­A,­pi­će­mo­si­ro­vi­sve­ži­plod,­s­ne­tak nu tim ko ri snim ma te ri ja ma i en zi­mi ma. Ku va njem se uni šta va ju mno ge ami no ki se li ne, vi ta mi ni i mi ne ra li ko ji su­do­bri­za­urav­no­te­že­nu­is­hra­nu­i­za­šti­tu­or­ga­ni­zma­od­bo­le­sti,­dok­ce­đe­njem­sve­osta­je­sa­ču­va­no.­Osim­to­ga,­tre­ba­ ima­ti­na­umu­da­će­or­ga­ni­zam­lak­še­i­br­že­pre­ra­di­ti,­od­no­sno­ap­sor­bo­va­ti­teč­nost,­da­kle­sok,­ne­go­čvr­stu­ma te ri ju.

Ide ja da se bo le sni ci ma da ju si ro­vi plo do vi, od no sno so ko vi, ka ko bi se ta­ko­ubr­za­lo­nji­ho­vo­ le­če­nje­ i­ ozdra­vlje nje, po ja vi la se pred kraj pret pro­šlog­ve­ka.­ Le­ka­ri­ u­Nje­mač­koj­ i­Šaj­car­skoj­ naj­te­žim­ su­ bo­le­sni­ci­ma,­ čak­i­ oni­ma­ ko­ji­ su­ već­ bi­li­ na­ sa­mrt­noj­po­ste­lji,­ po­če­li­ da­va­ti­ si­ro­vo­ vo­će­ i­po­vr­će,­ve­ru­ju­ći­da­će­te,­ka­ko­su­ ih­na­zi­va­li,­ži­ve­na­mir­ni­ce­oja­ča­ti­nji­hov­or ga ni zam. I, za i sta, ima li su u to me uspe ha.Od­ pam­ti­vi­je­ka­ lju­di­ ko­ri­ste­ le­ko­

vi­tost­vo­ća­i­po­vr­ća.­U­no­vi­je­do­ba­u­tom po gle du po seb no su ce nje ni so­

ko­vi,­ jer­ su­ de­lo­tvor­ni­ u­ slu­ča­je­vi­ma­raz­li­či­tih­bo­le­sti­i­zdrav­stve­nih­te­go­ba,­dra­go­ce­ni­su­pro­či­sta­či­ i­ču­va­ri­or­ga­ni zma. Go to vo da i ne ma si tu a ci je u ko­joj­vam­ne­mo­gu­bi­ti­od­po­mo­ći.

So­ko­vi­od­po­vr­ćaMo­žda­ se­ pri­pre­ma­nje­ so­ko­va­ od­

po­vr­ća­či­ni­ma­nje­atrak­tiv­nim­od­pri­pre­ma­nja­ voć­nih­ so­ko­va,­ no­ bri­ne­te­li­ se­ o­ svom­ zdra­vlju,­ tre­ba­li­ bi­ na­ći­vre­me­na­ i­ za­njih.­Po­vr­će­ je,­na­i­me,­iz­vor­raz­li­či­tih­vi­ta­mi­na­i­mi­ne­ra­la­ko­ji­su­nu­žni­za­do­bro­zdra­vlje.­Ne­ki­su­od­tih so ko va pra ve zdrav stve ne “bom­be”,­sna­žnog­uku­sa,­iako­ne­ta­ko­pri­ma­mlji­vog­kao­ve­ći­na­voć­nih­so­ko­va.­Mno gi lju di i ni su na vi kli na ukus so­ko­va­od­po­vr­ća,­ali­to­je­sa­mo­po­čet­ni­pro­blem.­Osim­to­ga,­uvek­tre­ba­ima­ti­na­umu­da­je­ča­ša­so­ka­ča­ša­zdra­vlja.­ A­go­to­vo­ sve­ so­ko­ve­ od­po­vr­ća­mo­že­te­uspe­šno­me­ša­ti­sa­so­kom­od­šar ga re pe, ko ji je blag i sla dak pa po­bolj ša va ukus.Cve­kla­po­pra­vlja­krv­nu­ sli­ku –

Sok­ od­ cve­kle­ pod­sti­če­ stva­ra­nje­cr ve nih krv nih zr na ca i po bolj ša va krv­nu­sli­ku,­ko­ri­sti­za­pro­či­šća­va­nje­or ga ni zma, de tok si ka ci ji bu bre ga, a šti ti i ner vni si stem. Bla go tvor no de­lu­je­kod­po­re­me­ća­ja­men­stru­a­ci­je.­Pre­po­ru­ču­je­se­že­na­ma­ko­je­na­me ra va ju za trud ne ti i trud ni ca ma u po­čet­noj­ fa­zi­ trud­no­će.­Oprez!­Sok­je vr lo jak i tre ba ga pi ti ume re no. Do­bro­ je­me­ša­ti­ga­s­bla­žim­so­ko­vi ma i to u od no su 1:4. Po step no, ka­da­se­or­ga­ni­zam­na­vik­ne,­mo­že­te­po­ve­ća­ti­ ko­li­či­nu­cve­kle.­Obič­no­se­pi­je­jed­na­ili­jed­na­i­po­ča­ša­so­ka­dnev no.

Ka­ko­ga­pri­pre­mi­ti?­Od­se­ci­te­dno,­plod do bro ope ri te i na sec kaj te. Cve­klu­ ne­ tre­ba­ gu­li­ti,­ uči­ni­te­ to­ je­di­no­ako­že­li­te.­De­ci­li­tar­so­ka­do­bi­će­te­od­po la ma le cve kle.Šar­ga­re­pe­či­sti­je­tru­i­ču­va­vid

–­Sok­od­šar­ga­re­pe­ima­pri­ja­tan­okus,­naj­sla­đi­je­sok­od­po­vr­ća­i­je­dan­je­od­naj­bo­ljih.­Mo­že­se­me­ša­ti­s­bi­lo­ko­jim­dru­gim­ so­kom­ od­ vo­ća­ i­ po­vr­ća­ ka­ko bi mu se po bolj šao ukus. Iza be ri te šar­ga­re­pu­ tam­ni­je­ bo­je,­ ostru­ži­te­ je,­ali ne gu li te, te uklo ni te vrh i dno. Dve mr­kve­bi­će­do­volj­ne­za­de­ci­li­tar­so­ka.Ku­pus­ubla­ža­va­ga­stri­tis­–­Sok­

od­cr­ve­nog­ku­pu­sa­ima­će­slič­nu­bo­ju­kao i sok od cve kle, ali i la ga no pa pre­ni ukus, dok je sok od be log ze lja iz­ne­na­đu­ju­će­sla­dak,­ le­pe­sve­tlo­ze­le­ne­bo­je.­Ko­ri­sti­ se­u­slu­ča­ju­pro­ble­ma­s­di­ge­stiv­nim­ trak­tom,­ kod­ či­ra­ na­ že­lu cu i dva na e ster cu, kod bo le sti je tre i­sle­ze­ne,­te­kod­hro­nič­nog­ga­stri­ti­sa.­Do pri no si zdra vlju ko sti ju i zu ba, a ko­žu­ču­va­od­sta­re­nja.­Ka­da­se­po­me­ša­sa so kom od šar ga re pe, po seb no je de­lo­tvo­ran­pro­tiv­in­fek­ci­je­de­sni­ko­ja­iza­zi­va­pa­ra­den­to­zu.­Oprez!­Mo­že­iza zva ti pre ko mer no stva ra nje ga so­va.­Ku­pus­ope­ri­te­ i­na­re­ži­te.­Za­de­ci­li­tar­so­ka­tre­ba­će­vam­tre­ći­na­ma­le­gla vi ce.Pa­radjz­ ču­va­ pro­sta­tu­ –­ Sa­dr­ži­

ele men te ko ji šti te od de ge ne ra tiv nih bo­le­sti­kao­što­su­tu­mo­ri.­Na­uč­na­is­tra­ži­va­nja­ su­ po­ka­za­la­ da­ se­ znat­no­sma nju je opa snost od ra ka pro sta te. Ko­ri­stan­je­za­zglo­bo­ve,­mo­žda­ne­će­li­je,­mi­ši­će,­po­bolj­ša­va­rad­sr­ca.­Sok­se­mo­že­me­ša­ti,­po­seb­no­se­do­bro­sla­že­sa ja bu ko vim, te so kom od kra sta va­ca, ti kvi ce i li mu na. De ci li tar so ka do­bi­će­te­od­tri­pa­ra­daj­za.Kra­sta­vac­ ras­tva­ra­ ka­men­ u­

bu­bre­gu – Kra sta vac da je blag sok, ko ji je upra vo sa vr šen za me ša nje s ja­čim­so­ko­vi­ma.­Pun­je­mi­ne­ra­la,­pro­či­šća­va­ or­ga­ni­zam.­ Od­li­čan­ je­ di­u­re­tik,­ta­ko­da­čak­mo­že­ras­tvo­ri­ti­ka­men­u­bu­bre­gu.­Kra­sta­vac­ogu­li­te­i­na­re­ži­te, a za de ci li tar so ka tre ba vam po la ve li kog plo da.

Pro­kelj­–­po­moć­trud­ni­ca­ma – U so­ku­ima­mno­go­fol­ne­ki­se­li­ne,­ko­ja­je­nu­žna­za­zdrav­raz­voj­ fe­tu­sa­u­maj­či­nom tr bu hu, te vi ta mi na B6, ko ji po­spe šu je me ta bo li zam. Me ša vi na so ka od pro ke lja, šar ga re pe, ze le ne sa la te i ma­hu­na­po­ma­že­us­po­sta­vlja­nju­funk­ci­je­pan­kre­a­sa­pa­je­po­moć­obo­le­li­ma­od­še­ćer­ne­bo­le­sti.­Uklo­ni­te­spolj­ni­sloj­li­sto­va­i­ope­ri­te.­Za­de­ci­li­tar­so­ka­tre­ba­će­vam osam plo do va.Be­li­ luk­ –­ stop­ vi­ru­si­ma – Ima

an­ti­kan­ce­ro­ge­ni­ uči­nak,­ pre­ven­ci­ja­ je­sr­ča­nim­ bo­le­sti­ma,­ šti­ti­ unu­tra­šnje­ zi­do­ve­krv­nih­ži­la,­sni­ža­va­ni­vo­ho­le­ste­ro­la­ i­ vi­sok­krv­ni­ pri­ti­sak,­ ima­ sna­žna­an ti vi ru sna i an ti bak te rij ska svoj stva pa­po­ma­že­u­su­zbi­ja­nju­in­fek­ci­ja.­Ka­da­pra vi te sok od be log lu ka, mo ra te ogu­li­ti­sva­ki­čen.Pra­zi­luk­–­lak­še­se­di­še­– U mno­

gim evrop skim ze mlja ma, po seb no u Fran cu skoj, sok od pra zi lu ka je ce njen zbog­le­ko­vi­tog­učin­ka­u­slu­ča­ju­te­go­ba­sa di sa njem. De lo tvo ran je kao i di u re­tik.­Iz­jed­nog­ve­li­kog­pra­zi­lu­ka­do­bi­će­te­de­ci­li­tar­so­ka.­Od­re­ži­te­mu­pe­telj­ku,­na­re­že­te­ga­po­du­ži­ni,­is­pe­ri­te­vo­dom­i­za­tim­ga­na­re­ži­te­na­ko­ma­de­ i­sta­vi­te­u so kov nik.Krom­pir­ pro­tiv­ ar­tri­ti­sa­ –­ Či­sti­

ce­li­ or­ga­ni­zam,­urav­no­te­žu­je­pro­ba­vu,­po­ma­že­u­slu­ča­je­vi­ma­ar­tri­ti­sa,­iši­ja­sa,­či­ra­na­že­lu­cu.­Za­de­ci­li­tar­so­ka­tre­ba­će­vam­tri­krom­pi­ra­sred­nje­ve­li­či­ne.­Ori­baj te ih, ili ogu li te ako su vr lo pr lja vi, i na­re­ži­te­ih­na­ko­ma­de.Luk­olak­ša­va­di­saj­ne­te­go­be­–­Sok­

od­ cr­ve­nog­ lu­ka­ po­ma­že­ kod­ in­fek­ci­je­mo­krać­nih­ pu­te­va,­ olak­ša­va­ te­go­be­ sa­di saj nim pu te vi ma, a i svo je vr sni je to nik za­okre­plje­nje.­Sma­nju­je­zgru­ša­va­nje­kr­vi, šti ti ve ne i ar te ri je. Dva lu ka sred nje ve­li­či­ne­do­volj­na­su­za­de­ci­li­tar­so­ka.

So­ko­vi­od­vo­ćaSo­ko­ve­ je­ naj­bo­lje­ pi­ti­ na­ pra­zan­

že­lu­dac,­ od­no­sno­ po­la­ sa­ta­ pre­ je­la,­je­dan­sat­po­se­obro­ka­ili­iz­me­đu­obro­ka. Do bro bi bi lo sva ko ga da na po pi ti dva­de­ci­li­tra­so­ka­od­vo­ća­ili­po­vr­ća.

Ja­bu­ka­to­pi­ho­le­ste­rol­–­Sok­od­ja­bu­ke­ sni­ža­va­ ho­le­ste­rol,­ po­ma­že­kod pro bav nih smet nji, po go du je sr cu i kr vo to ku, po seb no je ko ri stan lju di­ma ko ji se ba ve um nim ra dom. Pre po­ru­ču­je­se­i­u­slu­ča­je­vi­ma­avi­ta­mi­no­ze­i ma lo krv no sti. Kod ate ro skle ro ze, po­vi še nog krv nog pri ti ska, de blji ne i bo­le­sti­žuč­ne­ke­se­pi­je­se­po­la­ča­še­so­ka,­če­tvrt­do­po­la­sa­ta­pre­je­la.­Je­dan­de­ci­li­tar­so­ka­do­bi­će­te­od­dve­ja­bu­ke.­Ne tre ba gu li ti ko ru ni ti va di ti je zgru. Se­men­ke­ ja­bu­ke­bo­gat­ su­ iz­vor­ka­li­ju ma pa ih ne moj te ukla nja ti pri li kom pri pre ma nja so ka.Na­ran­dža­za­do­bar­dan – Uju­

tru­ ne­ma­ bo­ljeg­ na­pit­ka­ od­ sve­že­pri­pre­mlje­nog­ so­ka­ od­ na­ran­dže.­Uku­san­je,­osve­ža­va,­okre­plju­je­i­da­je­ener­gi­ju.­Na­rav­no,­mo­že­se­pi­ti­i­u­bi lo ko jem dru gom de lu da na i to kom ce le go di ne. Bo lje je pri pre mi ti sok u so kov ni ku ne go ga do bi ti jed no stav­nim­ce­đe­njem,­jer­se­ta­ko­obo­ga­ću­je­na pi tak, do bi je se i sok iz se men ki, bo­gat­ bi­o­fla­vo­no­i­di­ma,­ ko­ji­ po­ma­žu­te lu pri ap sorp ci ji vi ta mi na C. Ko ru ogu li te, ali se men ke is ko ri sti te za pri pre mu so ka.Ana­nas­olak­ša­va­va­re­nje­i­pre­

ven­ci­ja­ra­ku­že­lu­ca – Po seb no bo gat bro me li nom, en zi mom ko ji olak ša va va­re­nje­i­po­ma­že­kod­upa­la,­po­seb­no­akut nog si nu si ti sa, upa le gr la, ar tri ti sa i­gih­ta.­Na­va­re­nje­će­po­zi­tiv­no­uti­ca­ti­uzme mo li ga pre ili ne po sred no po sle je la. Ana nas je ko ri stan i u pre ven ci ji ra­ka­že­lu­ca.Ki­vi­ob­na­vlja­će­li­je – Nje gov sok

po­volj­no­uti­če­na­ob­na­vlja­nje­te­le­snih­će­li­ja.­Ogu­li­te­ga,­na­re­ži­te­i­sta­vi­te­u­so kov nik, a za de ci li tar so ka po tro ši­će­te­ tri­ plo­da.­ Mo­že­ se­ pi­ti­ sam,­ ali­do­bi­će­te­od­li­čan­na­pi­tak­i­ako­ga­po­me­ša­te­sa­so­kom­na­ran­dže,­ana­na­sa­ili di nje.Ši­pak­–­po­moć­gu­šte­ra­či­–­Sok­

od­šip­ka­po­volj­no­uti­če­na­va­re­nje,­a­po­volj­no­de­lu­je­ i­ na­ gu­šte­ra­ču.­Ko­ri­stan je i kod ma lo krv no sti. Pi je se po la do­ jed­na­ ča­ša­ so­ka­ tri­ pu­ta­ dnev­no,­30 – 40 mi nu ta pre obro ka u tra ja­nju­od­dva­do­če­ti­ri­me­se­ca.­U­ne­kim­slu­ča­je­vi­ma,­me­đu­tim,­mo­že­ iza­zva­ti­op sti pa ci ju.

Re­cep­ti­plusPri­pre­mi­te­ 3­ na­ran­dže,­ 1/2­ zre­le­

ba­na­ne,­ 1/2­ man­ga.­ Na­ran­dže­ i­ ba­na nu ogu li te, man gu uklo ni te ko šti cu. Mik saj te dok ne do bi je te glat ku sme­su. Ako je pre vi še gu sta, do daj te ma lo vo de.Pri­pre­mi­te­jed­nu­kru­šku­i­2­na­ran­

dže.­ Na­ran­dže­ ogu­li­te­ i­ po­de­li­te­ na­kri ške. Neo gu lje nu kru šku, s tim da ste pre iz va di li je zgro, sta vi te u so kov­nik.­Za­tim­na­pra­vi­te­sok­od­na­ran­dže­i­po­me­šaj­te­so­ko­ve­u­ča­ši.

Za­sok­ko­ji­je­pre­po­ruč­lji­vo­po­pi­ti­ na­ kra­ju­ na­por­nog­ da­na po­treb no vam je 3 ki vi ja, 1 ja bu ka, 8 gran­či­ca­me­tvi­ce,­i­to­i­li­sto­vi­i­sta­blji­ke. Na pra vi te sok od me tvi ce s tim da jed­nu­gran­či­cu­sa­ču­va­te­za­ukras.­Ki­vi­ogu­li­te­i­na­re­ži­te­te­na­pra­vi­te­sok.­Za­tim na pra vi te sok od na re za ne ja bu ke te­ih­po­mi­je­šaj­te­u­ča­ši.Vr­lo­hra­nji­vi­sok,­ko­ji­vam­čak­

mo­že­ za­me­ni­ti­ ru­čak ako ste ga pre­sko­či­li,­ do­bi­će­te­ od­ 2­ šar­ga­re­pe,­1/2­ kra­stav­ca,­ 2­ ce­le­ra­ i­ 1/2­ cve­kle.­Šar­ga­re­pe­i­ce­ler­ope­ri­te,­uklo­ni­te­im­vr ho ve i dna. Cve klu te me lji to or pe ri­te i uklo ni te vlak na sto dno. Na pra vi te sok od cve kle, za tim od šar ga re pe, pa od­ce­le­ra­i­na­kra­ju­od­kra­stav­ca.­So­ko­ve­po­me­šaj­te­u­ča­ši.

KA­KO­OD­PO­VR­ĆA­I­VO­ĆA­NA­PRA­VI­TI­UKU­SNE­SO­KO­VE

Dra­go­ce­ni­pro­či­sta­či­i­ču­va­ri­or­ga­ni­zmaUvek­tre­ba­ima­ti­na­umu­da­je­ča­ša­so­ka­ča­ša­zdra­vlja.­Go­to­vo­svi­so­ko­vi­od­po­vr­ća­mo­gu­se­uspe­šno­me­ša­ti­sa­so­kom­od­šar­ga­re­pe,­ko­ji­je­blag­i­sla­dak­pa­po­bolj­ša­va­ukus­­­Do­bro­bi­bi­lo­sva­ko­ga­da­na­po­pi­ti­dva­de­ci­li­tra­so­ka­od­vo­ća­ili­po­vr­ća

Iz u zet no le ko vit sok od ku pu sa

Sok od kra sta va ca pre pun mi ne ra la

7. novembar 2014. 15

DA RO VI PRI RO DE

Prognoza vremena do kraja novembra

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sok od bun de ve je još jed na mo­guć­nost­ da­ se­ upo­tre­bi­ti­ova­ za­i­sta­ vred­na­na­mir­ni­ca.­

Sok­od­bun­de­ve­mo­že­da­se­na­pra­vi­ na­ vi­še­ na­či­na.­ Kao­ pr­vo­ mo­že­da­se­is­ce­di­na­so­kov­nik,­kao­dru­go­da­se­pe­če­bun­de­va­pa­se­pro­pa­si­ra­i­kao­tre­će­da­se­ku­va­i­mik­su­je­u­ blen­de­ru.­ Tre­ba­ obra­ti­ti­ pa­žnju,­jer­ni­su­sve­bun­de­ve­do­bre­za­pra­vlje­nje­so­ka.­To­za­vi­si­i­od­sor­te,­a­po­treb­ne­ su­one­ sa­ve­ćim­pro­cen­tom­ teč­no­sti.­ Bun­de­va­ za­ sok­ tre­ba­ bi­ti­ soč­ni­ja­ (a­ ne­ su­va),­ slat­ka­i­uku­sna.Ce­đe­ni­ sok­ od­ bun­de­ve­ sa­dr­ži­

vi­ta­mi­ne,­ C­ vi­ta­min,­ be­ta­ ka­ro­ten­i­E­vi­ta­min.­Od­mi­ne­ra­la­su­naj­za­stu­plje­ni­ji­ ka­li­jum,­ mag­ne­zi­jum­ i­gvo­žđe.­ Još­sa­dr­ži­ sa­ha­ro­zu­ i­pek­ti­ne.­Ovaj­sok­se­sma­tra­do­brim­za­pro­ba­vu.­Ce­đe­ni­sok­od­bun­de­ve­je­ko­ri­stan­kod­upa­le­ cre­va,­pa­ i­ kod­pro­ble­ma­sa­mo­kre­njem,­jer­je­di­u­re­tik.­Sok­je­do­bar­u­slu­ča­ju­za­tvo­ra,­he­mo­ro­i­da­ i­uri­nar­nih­ in­fek­ci­ja.­Pre­po­ru­ču­ju­ga­za­ne­sa­ni­cu­ i­sr­ča­ne­ bo­le­sti.­ Osim­ u­ is­hra­ni,­ sok­ se­mo­že­pri­me­ni­ti­i­spo­lja­na­ko­žu,­za­le­če­nje­pso­ri­ja­ze,­ek­ce­ma,­pa­čak­i­vi­ti­li­ga.

Pr­vi­na­čin

Ku­pi­te­slat­ku­i­uku­snu­bun­de­vu,­ope­ri­te,­ oči­sti­te­ od­ se­men­ki­ i­ ko­re­i­ ise­ci­te­ na­ ko­ma­di­će.­ Pro­pu­sti­te­kroz­so­kov­nik.­Sok­mo­že­da­se­pi­je­sam,­a­po­go­dan­je­i­za­me­ša­nje­sa­dru­gim­so­ko­vi­ma­ i­ za­či­ni­ma.­Mo­že­se­po­po­tre­bi­ za­sla­di­ti­me­dom.­Za­

zdra­vlje­je­do­volj­no­i­par­ka­ši­ka­pa­do­po­la­ča­še­ce­đe­nog­so­ka­od­bun­de­ve­na­dan.­Ka­ko­ko­me­od­go­va­ra.­I­po­red­sve­ga,­po­sto­je­oni­ko­ji­vi­še­vo­le­ter­mič­ki­ob­ra­đe­nu­bun­de­vu,­pa­sa­mim­tim­i­sok.

Dru­gi­na­čin

Oda­bra­ti­ kva­li­tet­nu­ bun­de­vu,­opra­ti,­ od­stra­ni­ti­ pul­pu­ i­ se­men­ke,­a­me­so­sa­ko­rom­ise­ći­na­ma­nje­ko­ma­de.­ Ko­ma­de­ sta­vi­ti­ u­ rer­nu­ da­se­ pe­ku,­ na­ tem­pe­ra­tu­ru­ od­ 180­ste­pe­ni­cel­zi­ju­sa.­Go­to­vo­je­za­1,5­do­2­sa­ta.­Iz­va­di­te­i­osta­vi­te­da­se­ohla­di.­ Za­tim­ se­ od­stra­ni­ ko­ra,­ a­bun­de­va­ se­ pro­pa­si­ra­ kroz­ od­go­va­ra­ju­ću­ ce­dilj­ku.­ Osta­tak,­ od­no­sno­ pi­re­ od­ bun­de­ve­mo­že­ da­ se­is­ko­ri­sti­za­ko­la­če­ili­hleb­od­bun­de­ve.­Ako­je­sok­su­vi­še­gust­mo­že­se­još­jed­nom­pro­ce­di­ti­kroz­ga­zu.­Na­rav­no­ovaj­sok­opet­mo­že­da­se­upo­tre­bi­sam­ili­da­mu­se­po­bolj­ša­ukus­do­da­va­njem­dru­gih­so­ko­va­ili­za­či­na.

Tre­ći­na­čin

Bun­de­vu­(2­kg)­opra­ti­i­od­stra­ni­ti­ko­ru­i­se­men­ke.­Ise­ći­na­ko­ma­de­i­ku­va­ti­u­2­l­vo­de­dok­ne­omek­ša.­Osta­vi­ti­da­se­ohla­di.­U­2­li­tra­vo­de­sku­va­ti­i­ras­to­pi­ti­300­gra­ma­še­će­ra.­Bun­de­vu­ sa­ vo­dom­ iz­mik­so­va­ti­u­blen­de­ru­i­po­me­ša­ti­sa­še­ćer­nom­vo­dom.­Do­da­ti­ne­ko­li­ko­ce­đe­nih­ li­mu­na­ili­na­ran­dži.­Sok­mo­že­da­se­ču­va­u­fri­ži­de­ru­par­da­na­i­obič­no­ga­uku­ća­ni­po­pi­ju­za­to­vre­me.

Ku­pi­na­ je­ gr­mo­li­ka­ i­ tr­no­vi­ta­bilj­ka,­ ko­ja­ ra­ste­ kao­ di­vlja­ku­pi­na­na­ru­bo­vi­ma­­šu­ma­i­u­

bli­zi­ni­pu­te­va­ili­se­uz­ga­ja­kao­pi­to­ma­ku­pi­na.­Ku­pi­ne­spa­da­ju­u­ja­go­da­sto­vo­će.­Ne­ke­sor­te­ko­je­se­ga­je­ne­ma­ju­tr­nje,­što­zna­čaj­no­olak­ša­va­bra­nje­ovog­vo­ća.­Li­sto­vi­su­ze­le­ni,­ na­zu­blje­ni­ po­ obo­di­ma,­ a­ na­na­lič­ju­su­ob­ra­sli­dla­či­ca­ma.­Li­sto­vi­ima­ju­le­ko­vi­ta­svoj­stva.­Cve­to­vi­su­be­li,­a­ku­pi­na­cve­ta­od­ma­ja­do­sep­tem­bra.­Di­vlje­ku­pi­ne­obič­no­ima­ju­sit­ni­je­ plo­do­ve,­ a­ ga­je­ne­ krup­ni­je.­Bo­bi­ce­ ku­pi­ne­me­nja­ju­ bo­ju­ iz­ ze­le­ne,­ pre­ko­ cr­ve­ne­ do­ cr­ne,­ ka­da­mo­že­mo­re­ći­da­su­zre­le.­Plo­do­vi­ne­sa­zre­va­ju­isto­vre­me­no,­ne­go­to­kom­av­gu­sta­i­sep­tem­bra­me­se­ca.

Le ko vi ta svoj stva ku pi ne

Ku­pi­na­ je­ do­bar­ an­ti­ok­si­dans.­Sa­dr­ži­vi­ta­mi­ne­i­mi­ne­ra­le,­od­ko­jih­se­po­seb­no­ is­ti­ču­C­vi­ta­min­ i­ gvo­ždje.­Plod­je­bo­gat­vlak­ni­ma­i­ko­ri­snim­ki­se­li­na­ma.­Do­bar­je­za­sma­nje­nje­lo­šeg­ho­le­ste­ro­la.Osim­ što­ je­ zna­čaj­na­ u­ is­hra­ni­

kao­ i­dru­go­vo­će,­ku­pi­na­se­po­ka­za­la­ kao­ moć­no­ sred­stvo­ za­ po­pra­vlja­nje­ krv­ne­ sli­ke.­ Vi­še­dnev­no­kon­zu­mi­ra­nje­ ku­pi­na­ po­ve­ća­va­ ni­voe­ gvo­ždja­ i­ he­mo­glo­bi­na­ u­ kr­vi,­te­ cr­ve­na­ krv­na­ zrn­ca­ (eri­tro­ci­te).­To­je­na­ro­či­to­va­žno­u­slu­ča­ju­ane­mi­je.­U­trud­no­ći­se­če­sto­de­ša­va­da­usled­ na­glog­ pri­ra­sta­ plo­da,­ do­dje­do­ pro­ble­ma­ sa­ne­do­stat­kom­gvo­ždja­i­tu­su­ku­pi­ne­od­lič­ne.­Mo­že­mo­slo­bod­no­re­ći­da­je­ku­pi­na­pri­rod­ni­lek­pro­tiv­ane­mi­je.

Ni­šta­ ma­nje­ le­ko­vi­ti­ li­sto­vi­ ku­pi­ne­ ko­ri­ste­ se­ za­ pra­vlje­nje­ ča­ja.­Ovaj­čaj­je­od­li­čan­pro­tiv­di­ja­re­je,­a­po­ma­že­ i­ iz­lu­či­va­nje­mo­kra­će.­ List­ku­pi­ne­je­naj­bo­lje­bra­ti­u­pro­le­će­ i­to­u­ma­ju­i­ju­nu.­Po­sle­bra­nja­se­su­še­ za­ čaj.­Čaj­od­ li­sta­ku­pi­ne­ ja­ča­že­lu­dac,­ste­že­sto­li­cu­ i­za­to­se­ko­ri­sti­pro­tiv­pro­li­va.­­Ovaj­čaj­se­po­ka­zao­kao­do­bar­za­is­pi­ra­nje­usta­u­slu­ča­ju­pa­ra­den­to­ze­i­ra­ni­ca­u­usti­ma,­te­ja­ča­nje­de­sni.­Za­čaj­se­pre­po­ru­ču­ju­li­sto­vi­di­vlje­ku­pi­ne.

Šta se pra vi od ku pi na

Efe­kat­na­zdra­vlje­je­naj­bo­lji­ako­se­ plod­ ku­pi­ne­ be­re­ kad­ se­ zreo­ i­je­de­kao­svež.­Ali­ka­ko­ne­ma­mo­svi­te­mo­guć­no­sti­do­bra­ je­ i­smr­znu­ta­ku­pi­na­ko­ja­je­do­stup­na­to­kom­ce­le­go­di­ne.­Ku­pi­na­je­u­sve­tu­ve­o­ma­

ce­nje­no­vo­će.­Ko­ri­sti­se­i­kao­si­ro­vi­na­u­pre­hram­be­noj­ in­du­stri­ji.­Od­ku­pi­na­se­pra­vi­džem,­slat­ko,­sok­i­ku­pi­no­vo­vi­no.

Ku pi no vo vi no

Ku­pi­no­vo­vi­no­je­iz­u­ze­tan­pro­iz­vod,­ko­ji­se­pre­po­ru­ču­je­za­kun­zu­mi­ra­nje­oni­ma­ko­ji­ima­ju­pro­ble­ma­sa­ho­le­stro­lom,­ane­mi­jom,­za­zdra­vo­sr­ce­i­krv­ne­su­do­ve,­pa­čak­i­za­pre­ven­ci­ju­i­sma­nje­nje­ri­zi­ka­od­na­stan­ka­ne­kih­ob­li­ka­ra­ka.­Ku­pi­no­vo­vi­no­ sa­dr­ži­ iz­u­zet­no­ma­li­ pro­ce­nat­al­ko­ho­la,­pa­ga­ne­ki,­po­jed­nu­ča­ši­cu­dnev­no,­da­ju­i­de­ci.Ku­pi­no­vo­vi­no­mo­že­da­se­ku­pi­ili­

da­se­na­pra­vi­do­ma­će.

Ka ko na pra vi ti ku pi no vo vi no

Na­ 5­ kg­ ku­pi­na­ ide­ 1­ kg­ še­će­ra.­Isti­na­ko­li­či­na­še­će­ra­za­vi­si­i­od­slat­ko­će­ ku­pi­na,­ a­ to­mo­ra­te­ sa­mi­pro­ce­ni­ti.­ U­ či­ste­ te­gle­ si­paj­te­ red­ku­pi­na­ i­ red­ še­će­ra.­ Osta­vi­te­ pro­sto­ra­ da­ ne­ bu­de­ do­ vr­ha­ te­gle.­Ot­pri­li­ke­ 2/3­ da­ te­gle­ bu­du­ pu­ne.­Po­klo­pi­te­ ta­nji­ri­ći­ma­ i­ po­vre­me­no­pro­me­šaj­te­sa­dr­žaj­te­gle.­Tre­ba­da­sto­ji­sve­oko­10­da­na.­Na­kon­10­da­na­pro­ce­di­te­sa­dr­žaj­te­gle­kroz­ga­zu­ i­ teč­nost­ ko­ja­ osta­ne­ sta­vi­te­ u­či­ste­te­gle.­Po­klo­pi­te­sa­ta­nji­ri­ći­ma­i­osta­vi­te­još­7­da­na­da­od­sto­ji­ta­ko.­Po­sle­ovog­vre­me­na­vi­no­si­paj­te­u­či­ste­pri­pre­mlje­ne­fla­še,­a­od­o­zgo­sta­vi­te­va­tu,­ga­zu­ili­kr­pu,­jer­ti­ho­vre­nje­još­tra­je.­Osta­vi­te­na­tam­no­i­hlad­no­me­sto.­Na­kon­7,­10­ili­vi­še­da­na,­ka­da­pro­ce­ni­te­da­je­ti­ho­vre­nje­za­vr­še­no,­fla­še­za­če­pi­te,­naj­bo­lje­če­pom­od­plu­te.

SOK­OD­BUN­DE­VE­NA­VI­ŠE­NA­ČI­NA

Za što je do bar sok od bun de ve

Sok od bun de ve bla go tvor no de lu je na or ga ni zam

MO­ŽE­BI­TI­DI­VLJA­I­PI­TO­MA

Ku pi na po pra vlja krv nu sli ku

Po sled nje ne de lje ok to bra re gi stro-van je mi ni mal ni pad pro me ta na

“Pro dukt noj ber zi” u No vom Sa du. Ko li čin ski obim tr go va nja iz no sio je 1.875 to na, što je za 4,34% ma nje ne-go pret hod ne ne de lje, dok je ukup na di nar ska vred nost ostva re nog pro me ta iz no si la 28.365.200,00 di na ra, što je za 28,04% ma nje, u od no su na pe riod od pre ne de lju da na.

To kom pro te kle ne de lje, na or ga-ni zo va nom rob no-ber zan skom tr ži štu tr go va no je ku ku ru zom, pše ni com i sun co kre to vom sač mom.

Ku ku ruz, kao i to kom pret hod nih ne de lja, ap so lut no do mi ni ra u struk tu-ri ukup nog pro me ta. Žu tim zr nom tr-go va no je u ukup noj ko li či ni od 1.675 to na, što či ni sko ro 90% pro me ta. Na tr ži štu se, kao po sle di ca vre men skih uslo va, nu di i ku ku ruz sa zna čaj no ve ćim sa dr ža jem vla ge od stan dar-dom pro pi sa nog. Ta kav ku ku ruz, vla ge

do 18,5%, po sti gao je ce nu od 11,66 din/kg, sa PDV-om (10,60 din/kg, bez PDV-a). Ku ku ru zom stan dard nog kva-li te ta, tr go va no je u ce nov nom ra spo-nu od 12,90 din/kg, bez PDV-a, sa po čet ka ne de lje, do 13,20 din/kg, bez PDV-a, kra jem ne de lje. Ja sno iz ra žen uz la zni ce nov ni trend to kom ne de lje, po tvr đen je i pro seč nom ne delj nom ce nom od 14,39 din/kg, sa PDV-om (13,08 din/kg, bez PDV-a), ko ja je za 2,49% vi ša ne go pret hod ne ne de lje. Ti me je već dru gu ne de lju za re dom ce na ku ku ru za u bla gom po ra stu.

Na tr ži štu pše ni ce, po sle vi še me-seč ne ce nov ne stag na ci je, pred sto-je dra ma tič ni ja de ša va nja. Na i me, to kom pret hod ne ne de lje tr go va no je sa mo pše ni com hek to li tar ske ma-se is pod mi ni mal nog ni voa pro pi sa-nog SRPS stan dar dom, u ko li či ni od 78 to na, po ce ni od 19,58 din/kg, sa PDV-om (17,80 din/kg, bez PDV-a).

Me đu tim, do kra ja ne de lje, po ten ci-jal ni kup ci su po di gli svo je ce nov ne ko ta ci je do ni voa od 19,00 din/kg, bez PDV-a, ali pro dav ci ni su re a go va-li, što mo že da bu de in di ka tor ce nov-

nog ra sta hleb nog zr na u na red nom pe ri o du.

Po red dve naj zna čaj ni je ži ta ri ce u struk tu ri pro šlo ne delj nog pro me ta na “Pro dukt noj ber zi”, par ti ci pi ra la je još

sa mo sun co kre to va sač ma i to u ukup-noj ko li či ni od 122 to ne, po pro seč-noj ce ni od 26,27 din/kg, sa PDV-om (21,89 din/kg, bez PDV-a), što je za 2,78% vi še ne go pret hod ne ne de lje.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 7. novembar 2014.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 27. 10. do 31. 10. 2014.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Vred no sti fju čer sa na ku ku ruz već če tvr tu ne de-lju za re dom be le že rast, što pred sta vlja naj du ži

niz u po sled njih se dam me se ci, a njvi še na osno vu upor nih ki ša ko je ome ta ju na pre dak že tve. Ce na ove ži ta ri ce je u ok to bru me se cu po sku pe la za 17%, što je naj vi še od ju la 2012. go di ne. Ame rič ka že tva ku ku ru za

je u pro te kloj ne de lji do sti gla ni vo od 46% (56% pro šle go di ne; 65% pe to go di šnji pro sek).

Se tva ozi me pše ni ce u SAD-u do sti gla je ove ne de lje ni vo od 84%, što se po kla pa sa nor mal nim pro gre som za ovaj pe riod go di ne. 54% use va je oce nje no sa do bar/od li čan, od no sno za ne mar lji vo ma nje ne go go di nu da na

ra ni je.. Ne delj na iz vo zna pro da ja je bi la na raz o ča ra va ju-ćem ni vou od sa mo 299.400 to na, od no sno 34% ma nje od pro te klog če tvo ro ne delj nog pro se ka.

Ce na ku ku ru za je u po sled njih ne de lju da na na či ka škoj ber zi sko či la je za 4,01%, dok je pše ni ca sko či la za 1,78% pro cen ta po e na.

Ce na so je je sko či la na če tvo ro me seč ni mak si-mum, na sta vlja ju ći ta ko naj ve ći skok u po sled-

njih šest go di ne, na osno vu pri bli ža va nja ce ne me sa re kord nom ni vou, a ko ja je pod sta kla rast po tra žnje

za hra nom za svi nje i ži vi nu. Oko 42% ame rič ke so je ode u pro iz vod nju hra ne za ži vo ti nje. Ce na so je je sa mo ovog me se ca sko či la za 15%, što je naj vi še od ju na 2008. go di ne.

U po re đe nju sa pret hod nom ne de ljom so ja je po-sku pe la za 3,12%, dok je so ji na sač ma sko či la za 7,83%.

PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP SEPTEMBAR 2014.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 190,19 $/t 192,03 $/t 194,97 $/t 197,76 $/t 196,95 $/t

Ku ku ruz 138,97 $/t 142,91 $/t 143,46 $/t 147,71 $/t 147,24 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, sep 14 359,14 $/t 369,65 $/t 370,38 $/t 383,24 $/t 376,34 $/t

So ji na sač ma, sep 14 350,20 $/t 376,80 $/t 375,10 $/t 397,20 $/t 380,00 $/t

• Rast ce ne ku ku ru za• Rast ce ne pše ni ce• Rast ce na na svet skim ber za ma

Po rast ce ne sun co kre to ve sač me, a po seb no rast ce ne ku ku ru za, od ra-zi li su se i na rast ber zan skog in dek-sa. PRO DEX na da na šnji dan be le ži in dek snu vred nost od 194,36 po e na, što je za 1,46 in dek snih po e na vi še

ne go pro šlog pet ka. Shod no pe ri o du ra sta ce ne ku ku ru za i PRO DEX dru gu ne de lju za re dom be le ži po rast in-dek sne vred no sti, u od no su na mi-ni mu me ko je je be le žio po lo vi nom ok to bra.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, rod 2014. 700 14,19-14,52 700 14,19-14,52 +2,49%

Ku ku ruz, rod 2104. vla ga do 18,5% 150 11,66 150 11,66 -

Ku ku ruz, rod 2014.Defektna zrna do 3% 25 14,30 25 14,30 -

Ku ku ruz, rod 2014. gra tis la ger do 30.12.2014. 800 14,32 800 14,32 -

Pše ni ca, rod 2014. 26 19,58 26 19,58 -1,11%

Pše ni ca, rod 2014. HL 73, odl. pla ća nje 52 19,58 52 19,58 -

Sun co kre to va sač ma 33% 322 25,68-26,40 122 25,68-26,40 +2,78%

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

161,54 EUR/t (fu tu res dec 14)

124,88 EUR/t (fu tu res nov 14)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

172,00 EUR/t (fu tu res nov 14)

145,50 EUR/t (fu tu res nov 14)

U od no su na pret hot nu ne de lju pše ni ca je u Pa-ri zu sku plja za 1,03%, dok je ku ku ruz pao za

0,17%. Pše ni ca je u Bu dim pe šti pa la u od no su na pro šlu ne de lju za 0,1%, dok je ku ku ruz sko čio za 8,36%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 27.10.2014.-3.11.2014.

POVrĆE 27.10.2014.-3.11.2014.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

Datum prikupljanja podataka: 27.10.2014.- 3.11.2014.

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pančevo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Beograd

7. novembar 2014.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena Pančevo - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Lucerka (seno u balama)

bala 12-25kg Domaće kg 13.00 16.00 13.00 bez promene dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 18.00 20.00 20.00 bez

promene dobra

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 18.00 20.00 20.00 bez promene prosečna

3 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 18.00 20.00 20.00 bez promene slaba

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 17.00 17.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz

(okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 18.00 19.00 18.00 bez promene dobra

2Lucerkino brašno

(min 15% proteina)

džak 25kg Domaće kg 40.00 60.00 50.00 rast slaba

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 25.00 25.00 25.00 - prosečna

4 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 70.00 90.00 75.00 pad prosečna

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 25.00 25.00 25.00 - slaba

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene prosečna

7Suncokretova

sačma (33% proteina)

džak 33kg Domaće kg 45.00 60.00 50.00 rast slaba

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Jed.Mere

Cena (din)Trend Ponuda,

broj grlamin max dom

1 Prasad 16-25kg sve rase kg 250.00 250.00 250.00 bez promene slaba

2 Prasad <=15kg sve rase kg 250.00 260.00 260.00 bez promene vrlo slaba

3 Tovljenici 80-120kg sve rase kg 180.00 190.00 180.00 pad vrlo slaba

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Jed.Mere

Cena (din)Trend Ponuda,

broj grlamin max dom

1Kukuruz

(okrunjen, prirodno sušen)

rinfuz Domaće kg 13.70 15.00 13.70 bez promene prosečna

2Kukuruz

(okrunjen, veštački sušen)

rinfuz Domaće kg 15.00 15.50 15.00 bez promene prosečna

3 Pšenica rinfuz Domaće kg 19.80 21.00 19.80 bez promene prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 15.00 17.00 15.00 pad prosečna

2 Boranija (žuta) Domaće kg 100.00 120.00 120.00 bez promene slaba

3 Brokola (sve sorte) Domaće kg 100.00 130.00 100.00 rast slaba

4 Celer (sve sorte) Domaće kg 80.00 100.00 80.00 bez promene prosečna

5 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 25.00 30.00 25.00 bez promene dobra

6 Dinja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 220.00 120.00 bez promene vrlo slaba

7 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 90.00 100.00 90.00 rast prosečna

8 Kelj (sve sorte) Domaće kg 55.00 70.00 60.00 - vrlo slaba

9 Kelj pupčar (sve sorte) Domaće kg 160.00 180.00 160.00 - slaba

10 Krastavac (Kornišon) Domaće kg 80.00 90.00 90.00 rast vrlo slaba

11 Krastavac (salatar) Domaće kg 75.00 80.00 75.00 - slaba

12 Krastavac (salatar) Domaće kg 70.00 70.00 70.00 rast prosečna

13 Krompir (beli) Domaće kg 33.00 38.00 35.00 bez promene dobra

14 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 35.00 33.00 pad dobra

15 Kupus (sve sorte) Domaće kg 15.00 25.00 17.00 pad dobra

16 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 150.00 200.00 180.00 rast dobra

17 Luk crni (mladi) Domaće veza 20.00 21.00 20.00 pad vrlo slaba

18 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 20.00 30.00 25.00 bez promene dobra

19 Paprika (Babura) Domaće kg 95.00 140.00 100.00 pad slaba

20 Paprika (ljuta) Domaće kg 120.00 200.00 130.00 - prosečna

21 Paprika (ostala) Domaće kg 100.00 120.00 120.00 rast slaba

22 Paprika (šilja) Domaće kg 100.00 130.00 120.00 rast prosečna

23 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 300.00 370.00 300.00 bez promene prosečna

24 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 85.00 100.00 90.00 pad dobra

25 Paradajz (zeleni) Domaće kg 35.00 40.00 40.00 rast slaba

26 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 250.00 270.00 250.00 pad slaba

27 Pasulj (beli tetovac) Uvoz(uvoz) kg 300.00 370.00 300.00 bez promene prosečna

28 Pasulj (beli) Domaće kg 220.00 250.00 220.00 - slaba

29 Pasulj (šareni) Uvoz(uvoz) kg 240.00 250.00 250.00 bez promene prosečna

30 Pasulj (žuti) Uvoz(uvoz) kg 300.00 300.00 300.00 bez promene slaba

31 Patlidžan (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 100.00 100.00 100.00 rast vrlo slaba

32 Paškanat (sve sorte) Domaće kg 80.00 90.00 80.00 bez promene prosečna

33 Peršun (korenaš) Domaće kg 80.00 90.00 80.00 bez promene prosečna

34 Peršun (lišćar) Domaće veza 10.00 10.00 10.00 bez promene dobra

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponudamin max dom

1 Junad >480kg sve rase 200.00 230.00 230.00 bez promene slaba

2 Krmače za klanje >130kg sve rase 140.00 150.00 150.00 bez promene vrlo slaba

3 Prasad 16-25kg sve rase 250.00 250.00 250.00 - vrlo slaba

4 Tovljenici 80-120kg sve rase 185.00 190.00 190.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 140.00 140.00 bez promene slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 135.00 135.00 pad prosečna

3 Dunja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 90.00 110.00 100.00 rast slaba

4 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 110.00 130.00 120.00 bez promene prosečna

5 Grožđe (belo Afuz Ali) Uvoz(uvoz) kg 100.00 140.00 100.00 bez promene dobra

6 Grožđe (belo ostale) Uvoz(uvoz) kg 140.00 180.00 140.00 rast prosečna

7 Grožđe (crno ostale) Uvoz(uvoz) kg 110.00 140.00 140.00 rast prosečna

8 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene dobra

9 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 50.00 70.00 55.00 bez promene prosečna

10 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 45.00 75.00 50.00 bez promene dobra

11 Jabuka (Gloster) Domaće kg 45.00 50.00 50.00 rast vrlo slaba

12 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 40.00 45.00 45.00 bez promene dobra

13 Jabuka (Mucu) Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene prosečna

14 Jabuka (ostale) Domaće kg 45.00 65.00 55.00 bez promene prosečna

15 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 125.00 140.00 125.00 pad slaba

16 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 70.00 100.00 90.00 bez promene prosečna

17 Kruška (ostale) Domaće kg 60.00 100.00 80.00 bez promene prosečna

18 Lešnik (očišćen) Uvoz(uvoz) kg 1200.00 1200.00 1200.00 rast slaba

19 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 150.00 130.00 bez promene dobra

20 Mandarina (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 60.00 70.00 65.00 pad dobra

21 Mušmula (sve sorte) Domaće kg 60.00 80.00 70.00 pad vrlo slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da jem trak tor IMT 578, plug 755. Tel: 063/660-748.

• Trak tor IMT 539, 1990. god. u od lič nom sta nju. Tel:063/531-155.

• Trak tor ko sa či ca tek do ne sen iz ino-stran stva. Is pra van, oču van i u od lič nom sta nju. Po go ni ga mo tor Briggs od 8 ko-nja i ima 1 ko su za hva ta 80cm. Ve o ma po go dan je za ko še nje ve će tra ve zbog sa mog ob li ka ku ći šta a isto ta ko je ve o ma okre tan. Zim ska ce na, ve o ma po volj no! Tel:061/171-50-38.

• Trak tor Mas sey Fer gu son 3650. 150 ko nja, 2670 rad nih sa ti, još su na nje mu fa brič ke gu me. Tel:065/250-66-25.

• Trak tor Ur sus C 355. Bo ja 71 na ra dža-sta, sna ga mo to ra 36kW, pr va re gi stra ci ja 1980. Zva ti po sle 17h. Tel:022/650-429.

• Trak tor IMT-560, 1983. go di šte. Tel:022/476-092.

• Mo tor ni trak tor čić Gut brod, od 8KS, ben zi nac ma li po tro šač, sa ko som od 88cm (dva no ža od po 44cm oštri, tra vu iz ba cu je na de snu stra nu, ima 3 br zi ne, mo tor Briggs-ov. Tel: 064/218-74-00.

• Jed no red ni kom bajn za ku ku ruz Zmaj 214, u is prav nom sta nju. Tel:063/801-71-33.

• Mas sey Fer gu son 4370, 2003 go di šte, ima 110KS, ve o ma je tih i udo ban, brz oko 50 kmh, iz u zet no do bro sta nje, re-gi stro van,3980 sa ti,kli ma. Tel:065/250-66-25.

• Pro da jem trak tor IMT 578, plug 755. Tel: 063/660-748.

• Pro da jem mo to kul ti va tor Lom bar di-ni sa fre zom i pri ko li com 8,5KS. Tel: 063/516445 i 066/627-52-36.

• Kom bajn Zmaj 191 H u per fekt nom sta nju, sa žit nim he de rom 5.2m i adap te-rom za sun co kret i ku ku ruz, ori gi nal nim ko li ci ma i jed nim pred njim re zer vnim toč kom, 1991. go di šte, vre di po gle da ti. Tel:063/569-433.

• Ku pu jem trak to re, kom baj ne, be ra če, adap te re, pri ko li ce, se ja či ce i dru gu po ljo-pri vred nu me ha ni za ci ju. Sta nje ne bit no. Tel: 061/6931-066.

• Pro da jem be rač Zmaj 222 '86 go di šte 060/025-81-41.

• Pro da jem IMT 560 no vi tip i plug dvo-bra zni Le mind Le sko vac. Tel: 064/40-62-990.

• Pro da jem tro bra zni plug 14 co li. Tel:064/70-11-181.

• Pro da jem trak tor fer gu son 533 eks tra sta nje po volj no, ka mion mer ce des 813 pre par da na re gi stro van i ka mion za sta vu 650. Tel:066/92-76-783.

● Pro da jem sa mo hod nu va di li cu za še ćer-nu re pu sa pred njom vu čom u is prav nom sta nju. Tel:063/776-58-04.

• Pro da jem be rač eko 3500 ga ra ži ran, pr-vi vla snik. Tel:064/46-157-39.

• Pro da jem jed no red ni be rač slo ve nač ki i le va tor za is to var ku ku ru za 9 m. Tel:714-544.

• Pro da jem pne u mat sku se ja li cu za ku-ku ruz i dve kra ve sa te la di ma od 14 i 28 da na. Tel: 064/12- 52-950.

• Pro da jem trak tor TOR PE DO 9006 1985.god, sa pred njom vu čom, po moć nom hi-dra u li kom, re gi stro van, zad nje gu me no-ve. Tel:063/591-716.

• Pro da jem IMT560 no vi tip i plug dvo-bra zni „Le mind“ le sko vac Tel: 064/40-62-990.

• Pro da jem kom bajn Zmaj 142 85. god. u od lic nom sta nju ili me njam za kom bajn Zmaj Da nia 3600. Tel:022/715 406.

• Pro da jem kom bajn Zmaj 142 is pra van ce na po do go vo ru. Tel: 064/862-34-53.

• Pro da jem John De e re kom bajn 1075 H4; ši ri na he de ra 4,9 me ta ra, bun ker 5 to na, 5 sla mo tre sa, hi dro po gon, seč ka, kli ma. Ce na: do go vor. Tel: 064/700-58-75.

• Pro da jem trak tor New Hol land, ka bi na, seč ka, ko sa 3 me tra. Tel: 022/630-872.

• Pro da jem trak tor 542 bez ka bi ne, dr-lja ču tro kril nu i ta nji ra ču sa 20 di sko-va, be rač dvo red ni Zmaj i plu go ve. Tel: 063/1945-478

• Pro da jem trak tor To ma Vin ko vić, 18 KS, ta nji ra ču i le va tor. Tel: 022/2741-219, 064/3685-247.

• Pro da jem trak tor IMT 565 i be rač za ku-ku ruz Zmaj 214s. Tel: 063/802-18-41.

• Pro da jem trak tor Be lo rus 52 sa pred-njom vu čom. Ce na 1.500 E. Tel: 022/669-147.

• Pro da jem trak tor Ze tor 5011, pr ska li ca RAU 330 li ta ra, plug dvo bra zni na po-me ra nje, špar tač IMT dvo red ni, gra blje Šem pe ter 220, dr lja ča 4 kri la i le va tor 9 me ta ra. Tel: 064/315-91-18

• Pro da jem fre zu sa pri ključ ci ma. Tel: 022/2741-029.

• Pro da jem mo to kul ti va tor IMT 506. 022/2741-258, 065/4033-077.

• Ku pu jem trak to re, kom baj ne, be ra če, pri ko li ce i svu pri ključ nu po ljo pri vred nu me ha ni za ci ju. Mar ka i sta nje ne bit no. Tel: 061/6931-066.

• Pro da jem trak tor Be lo rus 82, 93. god., 3600 sa ti u do brom sta nju, se tvo spre mač odžač ki, plug tro bra zni obr tač i plug dvo-bra zni le sko vač ki. Tel: 022/711-988.

• Pro da jem kom baj Zmaj 142 za ži to i so-ju, 84. god., ga ra ži ran Tel: 022/650-262, 065/5898-811.

• Pro da jem trak tor T-40, pr vi vla snik. Tel: 064/5060-956.

Pro da jem Tor pe do 4006, Dajc mo tor. Tel: 062/449-341.

OPRE MA

• Kru njač za ku ku ruz, tro fa zni 3kW, bu-banj ši ri ne 400mm. Tel:022/476-092.

• Be rač za ku ku ruz Zmaj 214, 1983. god.u is prav nom sta nju. Tel:063/531-155.

• Pro da jem pri ko li cu za raz ba ci va nje staj-nja ka, ne mač ku, no si vo sti tri to ne. Tel: 064/123-9641

• Pro da jem plug KUHN tro bra zni. 2009. go di šte, iz u ze tan. Tel: 062/312-081

• Plug obr tač ra be werk star lll. Re mon to-van, spre man za rad. Vi si na 70, du ži na 90, za hvat 3×33. Tel:065/250-66-25.

• Pro da jem ras tu ri vač staj nja ka SIP ŠEM PE TER 1976 go di šte, No vi Sad. Tel: 063/1074478

• Pro da jem bu ši li cu za bu še nje ru-pa za voć ke za trak tor F20 i F40. Tel: 063/7799066

• Pro da jem plug IMT jed no bra zni, špar tač dvo red ni i dr lja ču ma lu dvo kril nu, po volj-no. Tel: 022/268-0081 i 064/403-18-32.

• Pri ko li ca za mo to kul ti va tor. Mo gu ća za me na za ka zan za ra ki ju. Tel:065/448-00-80.

• Pri ko li ca jed no o so vin ka, ki per, 4 to ne no si vo sti, 1989. god. Tel:063/531-155.

• Pr ska li ca Mo ra va, za pre mi ne 660L, pum pa Ko met BP 105/20, ši ri na gra na 10m. Tel:064/296-37-99.

• Hlad nja ča za vo će, po volj no. Tel:064/182-57-00.

• Pod ri vač (kul ti va tor) 18 rad nih or ga-na, za hvat 3.3m. Po god no za voć nja ke, lju šće nje str nji ke, pri pre mu za se tvu. Tel:064/296-37-99.

• Zma jev ka, tip 470. Sve tlo sna sig na li za-ci ja, va zdu šne koč ni ce, ki pu je, ima i ruč nu ki pu, oja ča na, ši ro ke gu me, re gi stro va na. Tel:022/265-61-11.

• Ma ši ne-ro ta ti ve, re mon to va ne, za va-đe nje ko šti ce iz vo ća, ka pa ci tet do pet to na na sat. Ce na od 6 - 10.000 e. Tel:063/514-133.

• Ato mi zer za vo će Mio - Stan dard Osjek. Ma lo ko ri šćen, do bar. Tel:061/273-59-30.

• Pro da jem trak tor IMT 578, plug 755. Tel: 063/660-748.

• Se ja či ca za ku ku ruz SKPT-4 "OLT Osjek", me ha nič ka če tvo ro red na. Tel:022/476-092.

• Ras tu ri vač za staj njak ne mač ke pro iz-vod nje. Tel:064/296-37-99.

• Mu lja ča (kmeč) za gro žđe i šlji ve. Od ner đa ju ćeg ma te ri ja la (inox), sa po de si-vim raz ma kom va lja ka da ne dro bi ko šti-ce, sa tzv. če šljem za pe telj ke, maj stor ska iz ra da. Tel:064/881-54-03.

• Pro da jem dr lja ču sa tri kri la. Dr lja ča ja u do brom sta nju, nig de ni je va re na ni lo-mlje na. Tel: 061/283-84-79.

• Jed no red ni be rač Zmaj 212 sa ubr za-njem. Tel:023/786-165.

• Pro da jem plug IMT 755, vi so ki, od lič no sta nje. Tel:064/167-60-92.

• Ko mu šalj ka za ku ku ruz, 6 va lja ka, u do brom sta nju. Tel:061/283-84-79.

• Be rač za ku ku rus Zmaj 222, dvo red ni be rač, 85. god, sa la kim ta ru pom, ni je pu cao na ru di, mo že za me na za jed no-red ni be rač i pri ko li ca Li fam, mo že da to va ri 7 to na rin fu za, u od lič nom sta nju. Tel:066/217-243.

• Tran spor ter za ži ta ri ce, 8 me ta ra, iz 2 de la. Tel:060/083-82-51.

• Me tal ni me ha ni zmi za OLT-ove me-ha nič ke se ja li ce. Se je po jed no zr no. Tel:064/372-48-57.

● Pro da jem se ja li ce za ži to ama zon, ra si-pa če ama zo ne ro ta ci o ne ko sa či ce sa ku-plja če. Tel: 063/165-97-33.

● Na pro da ju ta nji ra ča no še na adu to va 28 di sko va rad ni za hvat 2.8m. Tel:064/229-91-29.

• Ku pu jem jed no red ni si la žni kom bajn. Tel:063/88-696-58.

• Pro da jem te šku vu če nu ta nji ra ču za-hva ta 3m,0 te šku dr lja ču za hva ta 3,3m, ele va tor za ku ku ruz 9m, dvo bra zni plug Vo gel Not l 950. Tel :064/43-33-528.

● Ku pu jem ele va tor za ku ku ruz. Tel: 060/018-88-36.

• Pro da jem be rač zmaj 222 re mon to van i pre su po ljo stroj odža ci u do brom sta nju. Tel:064/24-94-091.

• Pro da jem sa mo hod nu dvo red nu va di li cu za še ćer nu re pu. Tel:063/776-58-04.

• Ku pu jem pri ko li cu za ras tu ra nje staj na-ka 022/630-459.

• Ku pu jem fre zu za trak tor. Tel:063/536-21-30.

• Pro da jem kor pu za trak tor, ar nje ve za ta mi ća sto čar ku, špe di te re, dr lja ce, plug, kru njač i no ve auto pri ko li ce. Tel:063/870-30-14.

• Pro da jem kru njač za ku ku ruz sa sop stve-nim po go nom tran spor te rom za čo ko ve. Ka pa ci tet 8 t. na čas. Tel:O64/171-96-86.

• Ku pu jem lak to friz za pre mi ne 200 li ta ra. Tel:064/457-45-65.

• Na pro da ju ven ti la tor za to vi li šta ve li ki. Tel:064/52-46-422.

• Pro da jem kor pu za tr. sto čar ku, dr lja-če, jed na ima valj ke, špe di te re, kru njać, auto pri ko li ce, plug, a ku pu jem du bra-vi nu pri ko li cu. Tel.: 063/870-30-14.

• Pro da jem de lo ve za tri mer vi la ger, nov pr sluk za no še nje tri me ra i kra lji cu peć u od lic nom sta nju. Tel: 063/434-232.

• Pro da jem pre su za tvr do ba li ra nje Z-224 i be rač ZMAJ 222. Tel:064/701-11-81.

• Pro da jem špe di ter pri ko li cu to nu ipo za trak tor u od lic nom sta nju. Tel: 063-733-07-12.

• Pro da jem ven ti la tor ve li ki za ve li le sta je svinj ce šta le i dru ge objek te mo no fa zni a mo že i tro fa zni i ka min sta klo na pred u od lic nom sta nju. Tel: 064/392-96-77.

• Pro da jem pri ko li cu er de vic ku 5 t. Zma-je vu 6 t. ka mi on ku 12 t. IMT 4 špar tač. Tel:064/150-54-96.

• Pro da jem Li fam le va tor za ku ku ruz 8m. Tel: 064/2071-138.

• Pro da jem ko mu šalj ku i le va tor (za ku ku-ruz). Tel: 063/8104-720.

• Pro da jem špar tač, 4 re da sa ku ti ja ma. Tel: 065/4274-996.

• Pro da jem be rač jed no red ni Eko 3500 SIP. Tel: 065/585-05-70.

ZE MLJA, PLA CE VI, KU ĆE, STA NO VI, LO KA LI

• Pro da jem nji vu od 45 ari kod Car skih vi no gra da / šu lja mač ke gla vi ce/ i voć-njak od 43 ara sa stru jom i vo dom, po tez Glo žanj- Gr gu rev ci. Tel: 022/680-081 ili 064/403-18-32.

• Iz da jem stan u Ma ti je Hu đi, so ba sa ku pa ti lom i ku hi njom za uče ni ce ili stu-den ku i nje.Tel: 061/246-33-89.

• Pro da jem gar so nje ru 26m2 na se lje Orao. Tel: 063/321-255.

• Pro da jem tro so ban stan kod Sport skog cen tra. Tel: 063/32-12-55.

• Pro da jem tro so ban stan 83,5 m2 na-se lje Ma ti je Hu đi, pri ze mlje, sa za sta klje-nom te ra som, mo guć nost pri klju če nja na grad ski to plo vod. Tel: 064/28-11-422.

• Iz da jem na me šten jed no so ban stan u Ma ti je Hu đi. Tel: 060/448-18-11.

• Iz da jem pra zan dvo so ban kon fo ran stan bez gre ja nja, ce na 100 evra. Tel: 069/175-14-88.

• Iz da jem ne na me šten stan u užem cen-tru gra da, Vod na 33 kod vi deo klu ba Si ne-ma. Tel: 022/612-717 i 065/961-27-17.

• Iz da jem pra zan stan u Ka me nja ru 65m2, kli ma, gre ja nje, pr vi sprat. Tel: 622-360.

• Iz da jem po slov ni pro stor u cen tru Srem-ske Mi tro vi ce za ško lu stra nih je zi ka ili ško lu ra ču na ra. Tel: 022/621-309.

• Iz da jem po slov ni pro stor, mo že bi ti kan-ce la ri ja, fri zer ski sa lon ili gar so nje ra za sta no va nje, Kra lja Pe tra I, u pa sa žu. Tel: 622-360 i 063/704-98-72.

• Uzi mam ze mlju u za kup Srem ska Mi-tro vi ca, Ve li ki Ra din ci i oko li na. Tel: 064/150-70-21.

• Pro da jem ku ću u uli ci Đu re Jak ši ća (Ka-zan dži luk). Tel: 063/534-929.

• Pro da jem ku ću u La ćar ku ce na 20.000 evra. Tel: 063/321-255.

• Pro da jem ku ću u Ku ku jev ci ma, Pa ši će-va 42. Tel: 022/742-722.

• Iz da jem sprat nu ku ću po se ban ulaz CG na se lje Ka me njar. Tel: 062/154-29-10 i 640-371

• Pro da jem sprat nu ku ću u La ćar ku, uli-ca Ma čvan ska 16. Tel: 061/605-13-98.

• Iz da jem ku ću u cen tru Srem ske Mi-tro vi ce, gre ja nje na gas. Tel: 062/176-15-42.

• Pro da jem ku ću cca 200 m2 Pej ton 2 u bli zi ni Ro de i Ide je iz me đu Ste va na Srem ca i Ka me nja ra. Tel: 064/987-28-14.

• Iz da jem ku ću u Ma loj Bo sni, po volj no. Tel: 064/235-89-76.

• Pro da jem stan 28m2 u na se lju Ma ti je Hu đi tre ći sprat, CG, ce na 15.000 evra. Tel: 063/321-255.

• Pro da jem dvo so ban stan u De kan cu ce na 29.000 evra. Tel: 063/321-255.

• Iz da jem jed no i po so ban na me šten stan, Voj vo de Ste pe 1/4, po želj no na du že. Tel: 064/6144-594 ili 069/641-552.

• Pro da jem no ve sta no ve . Tel: 063/321-255.

• Iz da jem dvo so ban na me šten stan u na se lju Ma ti je Hu đi pre ko pu ta Zma je-ve ško le, CG, pr vi sprat, in ter fon, kli-ma, use ljiv od mah. Tel: 022/612-434 062/596-780.

• Iz da jem nov jed no so ban stan na me-šten stan u Srem skoj Mi tro vi ci uli ca Vod-na 40/40. Tel: 064/38-88-450.

• Pro da jem dvo ri šni stan u Vod noj uli ci ce na 15.000 evra. Tel: 626-025.

• Iz da jem stan u Be o gra du u stam be-noj zgra di na Vra ča ru, CG pr vi sprat. Tel:064/598-51-23.

• Hit no pro da jem dvo so ban stan 64m2 na po seb noj par ce li re no vi ran na se lje Ni ko la Te sla. Tel: 060/615-04-15.

• Pro da jem tro so ban stan u na se lju Ma ti je Hu đi, ce na 33.000 evra. Tel: 069/321-25-55.

• Iz da jem so be sa CG upo tre ba ku hi nje i ku pa ti la ѕa stu den ki nje i za po sle ne de-voj ke. Uli ca Ku zmin ska. Tel: 063/124-57-49.

• Iz da jem su per nov na me šten stan , cen tar 75m2, kli ma CG, pr vi sprat, Kra-lja Pe tra Pr vog . Tel: 621-520 i 064/419-80-93.

• Iz da jem gar so nje ru u Be o gra du kod Vu ko vog spo me ni ka za stu den te. Tel: 621-309.

• Iz da jem na me šte ne jed no kre vet ne i dvo kre vet ne gar so nje re sa CG uli ca Vo-ji sla va Ili ća 7 Pej ton. Tel: 022/628-015 i 062/411-835.

• Iz da jem po lu na me šten jed no so ban stan u na se lju Ka me njar sa CG. Tel: 064/965-21-52.

• Iz da jem stan na No vom Be o gra du Ju ri-ja Ga ga ri na 189. Tel: 613-109.

• Pro da jem ku ću u uli ci Đu re Jak ši ća (Ka zan dži luk). Tel: 063/534-929.

• Pro da jem ku ću 100m2, Mak si ma Gor-kog, CG na 6 ari pla ca. Tel: 063/166-18-50.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 7. novembar 2014.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

PO LJO PRI VRED NI PRO IZ VO DI

• Ku ku ruz u zr nu. Tel:022/622-482.

• Pro da jem ve ću ko li či nu ra ki je od šlji ve, mo gu ća za me na za ka zan. Tel: 022/661-312.

• Po len sa mog pče li nja ka. 1kg, 1100 din, pro iz ve den 2014. god. Tel:064/900-42-03.

• Pa sulj ze le ni. Rod 2014 ruč no pre bran, imam ko li či nu od 350kg. Ce na 400din/kg. Tel:063/742-69-44.

• Do ma ći be li luk, krup ni je gla vi ce. Tel:061/238-50-13.

• Na ve li ko oko 7 to na bun de ve za je lo, ce na po do go vo ru. Tel:066/960-68-34.

• Sad ni ce le šni ka-istar ski ori jaš i dro bi li ca za le šni ke i ora he. Tel:064/261-75-20.

• Ja bu ke pr va i dru ga kla sa, sor te aj-da red i gre ni smit, kao i ja bu ke za ra ki-ju. Ja bu ke su spre mlje ne u hlad nja ču. Tel:062/349-616

• Pro da jem ja bu ke za ra ki ju. Tel: 063/535-180.

• Pro da jem ka šu od ku pi ne, dre nji ne i šip-ka. Tel: 462-345 i 061/685-53-33.

• Po len. Tel:022/712-470.

• Ovo go di šnje ba li ra no li vad sko se no, ce-na je 1e po ko ma du. Se no ni je ki slo, ima oko 700 ba la. Tel:063/339-783.

• Sun co kret gric ko mar ke Ko los, od li čan, se lek ti ran, rod 2014. god. Tel:064/127-15-17.

• Pro da jem sad ni ce žbu na stog le šni ka, jed no go di šnje 2 evra, dvo go di šnje 3,5 evra. Ada šev ci. Tel: 737-311 i 063/892-50-30.

• Pro da jem be li luk bo sut ruč no ob ra đi-van oko 1.000 kg, se men ski i kon zum ni. Tel:063/334-716 i 064/871-93-10.

• Sad ni ce ku pi ne Loch Ness iz u zet nog kva li te ta za je se nju i pro leć nu sad nju 2014 i 2015 god, iz sop stve nog dvo go di-šnjeg za sa da. Ku pi na vr hun skog uku sa, iz gle da i ka rak te ri sti ka. Mo guć nost sla nja br zom po štom na te ri to ri ji ce le Sr bi je. Tel:061/288-86-01.

• Sad ni ce re na, za je se nju sad nju, sad ni-ce ate sti ra ne, sa sop stve nih plan ta ža re-na, ša ljem br zom po štom ili lič no (pre u zi-ma nje, sve stvar do go vo ra). Ta ko đe ren u ko re nu eks tra kva li te ta. Tel:064/029-6520

• Po len i pro po lis ka pi. Tel:064/416-94-47.

• Pro da jem šlji ve za ra ki ju. Tel:064/345-35-79.

• Pro da jem pr vo kla snu ra ki ju od kaj si je, šlji ve i kru ške. Tel: 065/542-53-73.

USLU GE, PO SLO VI

• Ne go va la bi sta ri je oso be 24 sa ta uz obez be đen sme štaj. Tel:061/365-06-52.

• Vr šim uslu ge se li id be sa kom bi jem. Tel: 065/63-111-22.

• Vr šim uslu ge se lid be svih vr sta.Tel: 064/154-75-48.

• Je se nje ora nje ba šti sa ma lim trak to rom T Vin ko vić u SM i oko li ni. Tel:022/631- 495 i 066/403-677.

● Uslu žno mo ler ski ra do vi -kre če nje, gle-to va nje, izo la ci ja. Po pust za pen zi o ne re 30 po sto. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

● Vr šim uslu ge se lid be svih vr sta. Tel: 064/154-75-48.

● Ča so vi srp skog je zi ka za osnov ce. Tel: 061/206-40-55.

● Ča so vi ne mač kog je zi ka za sve uz ra ste i pri pre ma za od la zak u ino stran stvo. Tel: 069/636-252.

• Vo do in sta la ter ski ra do vi, kva li tet no i po-volj no. Tel: 064/22-42-197.

DO MA ĆE ŽI VO TI NJE

• Po kla njam šten ce, sred njeg ra sta do brog po re kla, sta ri 5 me se ci. Tel: 063/520-600.

• Žen ke ku ni ća sta ro sti od 3 do 6 me se-ci (5-10 EUR ko mad), kao i skot ne žen ke (12.5 EUR ko mad). Tel:065/956-95-64.

• Ovan 400 EUR i mu ško jag nje 200 EUR za pri plod. Obo je uma ti če ni. Tel:065/956-95-64.

• Pro da jem ov ce. Tel:066/466-802.

• Žen sko ždre be li pi ca ne ra, sta ro 8 me-se ci Tel:065/956-95-64.

• Pe tao, ja re bi ča sti ita li jan sta ro sti 7 me-se ci. Tel:061/218-45-12.

• Či sto krv na mu ška ja rad, uma ti če ni. Tel:064/319-72-46.

• Mu ško ždre be li pi ca ne ra, sta ro 10 me se-ci, Plu to Na sta po pa pi ru, pot pu no mi ran, za osta le in for ma ci je po zva ti na te le fon. Tel:063/820-11-75.

• Mu ško ždre be ha fl in ge ra, sta ro 9 me se ci. Be o grad ski hi po drom. Tel:060/028-35-53.

• Tri ko ze za kla nje, do tov, ili ču va nje. Hra nje ne su ku ku ru zom, de te li nom, ku ku-ru zo vi nom, 70 EUR-80 EUR po ko ma du.i mo že i do go vor. Tel:061/627-13-09.

• Vi jet nam ske svi nje. Po volj no! Tel:065/820-90-03.

• Pro da jem iz no še ne ko ke no si lje. Tel:670-267.

• Pro da jem cr no be lo te le. Tel:064/249-42-55.

• Ras pro da ja pi li ća od 3 ne de lje. Te:063/830-87-18.

• Pro da jem od ra sle ja pan ske gu ske i pat-ke. Tel:022/325-232.

• Pro da jem pra sad te ži ne oko 25kg. Ce na po do go vo ru. Tel: 064/468-35-28.

• Pro da jem pra si ce, 5 ko ma da. Tel:063/709-25-05.

• Pro da jem de vet pra si ca ce na 280 di na ra kg. Tel: 063/86-814-83.

● Pro da jem 5 ko ma da pra si ca. Tel:063/70-92-505.

• Pro da jem kra vu sa mu škim te le tom, Be-o čin. Tel:064/282-98-47.

● Pro da jem su pra snu kr ma ču. Tel:064/372-82-57.

● Pro da jem iz no še ne ko ke no si lje. Tel:670-267.

• Pro da jem mla de 18-ne de lje ne ko ke no-si lje u Srem skoj Mi tro vi ci, is po ru ka po-čet kom sep tem bra. Tel.: 069/652-214, 022/631-221.

• Pro da jem 14 ova ca i ov na. Tel: 022/742-814.

• Pro da jem tri su pra sne na zi mi ce te-ži ne 150 kg, i ve ću ko li či nu tri ti ka la. Te.:060/13-55-937.

• Pro da jem kr ma ču i bra va za kla nje.Tel:063/764-82-64.

• Pro da jem kr ma ču za kla nje te ži ne oko 200 kg Ce na 150 Din Tel:663-095.

• Ku pu jem ov ce, il de frans ili ro ma nov. Tel:060/450-65-55.

• Pro da jem kr ma ču za kla nje i dve to-ne ku ku ru za. Mo gu ća za me na za dr va. Tel:064/22-68-707.

• Pro da jem jed nu kr ma ču za kla nje i jed-no ora ho vo de blo. Tel:022/681-620.

• Pro da jem 38 ova ca i 25 ja ga nja ca. Tel:022/664-520.

PLA STE NI CI, STA KLE NI CI

• Pla ste nik sa opre mom za na vod nja-va nje i sak si ja ma od sti ro po ra za ja-go de. Tel:063/830-93-43 i 064/915-77-42.

• Sta kle nik po vr ši ne 8x4m, sa po li-ca ma duž ce log sta kle ni ka u 3 re da. Tel:063/806-79-52.

• PVC ce vi za pla ste nik (fi 40mm), PVC pro fi li ogra de (ši ri na 55mm i 75mm). Tel:063/448-494.

PČE LAR STVO

• Pet pče li njih dru šta va sa ko šni com Da dan blat mo di fi ko va nih 43*27 sm sa mre žom pro tiv va roe, vo do rav na pre-gra da ma tič na re šet ka, zbeg, gor nja ven ti la ci ja. Sa će iz gra đe no, za me na sa ća 5 ra mo va go di šnje. Zdra va dru-štva. Vla snik. Tel: 022/ 441-326 Sa ša ili 064/516-97-03.

• Osam no vih Da den blat ko šni ca sa pče-la ma. Plo di šte za 12 ra mo va 42.5 x 27. Po lu na stav ci po dva te la sa 10 ra mo va ( ve će ra sto ja nje iz me đu njih), Ma tič na re šet ka od okru gle ži ce.Po klop na da-ska 10x10. Pod sa mre žom pro tiv va roe. Austra lij ske ste ge svih de lo va. Zbeg sa uokvi re nom mre žom za ven ti la ci ju i hra ni-li com. Tel:064/686-06-70.

• Ko šni ce LR i DB i ra mo vi za ko šni ce sa ame rič kim raz ma kom, po sto ji mo guć nost i po je di nač no de lo vi.Ce na ra mo va 30din ri fu zno, a uko va ni 40din. Tel:064/915-77-42.

• Re gu la tor bro ja obr ta ja mo to ra za vr-ca nje me da. Mo že se na ru či ti za 12V i za 24V, sna ge do 300W od no sno 600W Tel:022/310-545.

• Pro da jem od lič na pče li nja dru štva.Tel:065/237-12-55.

KUĆ NI LJU BIM CI

• Pro da jem od ra sle ja pan ske gu ske. Tel:022/325-232.

• Po kla njam mač ku i ma či će si jam skog po re kla. Tel: 641-193 i 062/641-193.

• Pro da jem be le pu li ne. Tel: 060/441-4055

• Pro da jem šten ce bi šo na i pu li na. Tel: 022/710-400, 063/8251-526

• Pro da jem šten ce krat ko dla kog pti ča ra. Tel: 022/716-200

• Ku pu jem šte ne rot faj le ra. Tel: 022/472-155

• Si bir ski ha ski, eks tra šte nad. Tel: 065/6573-857

• Pro da jem šten ce La bra do ra. Tel: 060/010-19-71

• Pro da jem šten ce pe ki ne ze ra, iz u zet no le pi. Tel: 069/1512-294

• Pro da jem rot faj le ra ili me njam za šar-pla nin ca. Tel: 064/1790-067

• Pro da jem ku či će ro tvaj le re sta re me sec da na (60 evra). Tel: 060/7352-070

MO TOR NA VO ZI LA

• Pro da jem “hun dai ma trix” 1,5 SR-DI, 2002. go di šte, bez ula ga nja re-gi stro van do mar ta 2015.od li čan. Tel:065/442-91-93. Zva ti uve če.

• Pro da jem Pe žo 206 1.1 ben zin, go di-na pro iz vod nje 2001. Tel: 063/321-255

• Pro da jem Ford KA go di na pro iz vod-nje 2002, re gi stro van u is prav nom sta nju ce na 1700 evra. Tel: 022/681-502

• Pro da jem „Pa sat“ go di na pro iz vod nje 2001, 1.9 TDI oca ri njen. Tel: 065/271-19-80.

• Pro da jem Re no Me gan go di na pro iz vod-nje 2003, 1.4 ben zin oca ri njen sva opre-ma. Tel: 066/974-12-68.

• Pro da jem pe žo 106, 1.1 ben zin, go di na pro iz vod nje 2001. oca ri njen, ce na 1500 evra fi k sno. Tel; 064/495-73-26.

• Pro da jem Fi at Uno, go di na pro iz vod nje 2000 pr vi vla snik, plin atest, 1.100 evra. TeL: 064/215-83-50.

• Pro da jem Za sta vu 128 be le bo je, go di na pro iz vod nje 1993, u iz u zet nom oču va nom sta nju, pr vi i je di ni vla snik, pre šla 60.000 km/čas, re gi stro va na, re gi stro va na do 28. ju na 2015, ce na 550 evra, ce na je fi k sna. Tel: 064/194-90-82.

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is-prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Za Pe gli cu, no vi auto de lo vi. Tel: 063/771-85-27.

• Pro da jem Opel Asko nu , re gi stro va na. Tel: 064/432-5869

• Pro da jem La du Ri vu u do brom sta nju re gi stro va na, plin zim ske i let nje gu me. Tel: 065/832-09-35.

• Pro da jem Ško du Ok ta vi ju go di na pro iz-vod nje 1998, 1,6 ben zin, mo že za me na za ma nji auto. Tel 069/133-21-32.

• Pro da jem ka mion Tur bo Ze tu u vi đe nom sta nju, ce na 1.350 evra. Tel: 064/39-99-737.

• Pro da jem Ford Fi e stu di zel go di na pro-iz vod nje 2004, Opel Kor su ben zin go di na pro iz vod nje 1998, Re no 5 di zel go di na pro iz vod nje 1988. Tel: 064/370-45-93.

RA ZNO

• Če ru palj ke iz ra đe ne od po cin ko va nog li ma 1mm, oja ča ne, ni su far ba ne ta ko da ne po sto ji opa snost od tra go va far be na me su. Ce na bez elek tro mo to ra 100 EUR, ce na sa el.mo to rom (mo no fa zni), 170 EUR. Gu me za če ru palj ke, eks tra kva li tet, ce na 45 din/kom. Tel:063/151-41-61.

• Pa pri ka eks tra eks tra lju ta mle ve na 1kg ce na 1300 din, pa pri ka eks tra eks tra lju ta tu ca na 1kg ce na 1300 din, pa pri ka slat ka mle ve na 1kg ce na 900 din, go to ve kom-plet ne sme še za ro štilj ske, do ma će ko ba-si ce, ku le ne i švar gle po lič nom uku su za sva kog na ru či o ca. Tel:064/128-60-22.

• Sak si je, okru gle, ve li či na 8, čvrst ma-te ri jal, no ve i po lov ne. Tel:063/806-79-52.

• Opre ma za svi njo kolj: rem me tal ni i dr ve ni, ko ri to, ora ni ju i kan te za mast. Tel:065/578-91-65.

• Po volj no, do bro oču va ne če ze. Tel:061/227-85-02.

• Pro da jem bu ši li cu za bu še nje ru pa za voć ke za trak tor F20 i F40. Tel: 063/77-99-066.

• Pro da jem rem. Tel:066/434-021.

• Pro da jem pre su za ce đe nje gro žđa za vi no. Tel:064/992-58-74.

• Lux lam pe omo gu ća va ju pro du že tak ve ge ta ci je i do 18 sa ti dnev no. Lam pe se pro da ju u kom ple tu sa si ja li ca ma. Tel:063/518-423.

• Ba kar ni ka zan za pe če nje ra ki je, za-pre mi ne 120 li ta ra, ta bar ka 700 li ta ra. U od lič nom je sta nju. Vr lo ma lo je ko-ri šćen. Ume šten na ko li ca, sa ša pa ma, lak za mon ta žu i de mon ta žu. Ru da je na uvla če nje i iz vla če nje. De blji na dan ce ta od ka za na je 7mm. Tel:061/172-52-34.

• Bu re za pr ska li cu, tip Mo ra va, 400 li ta ra pot pu no no vo, ne ko ri šće no. Ce na 70 EUR, mo že kom pen za ci ja za naf tu. Tel:063/811-61-42.

• Ka ve zi za ko ke no si lje. Dva re da ka ve-za za ko ke no si lje po 840 ko ma da, sva ki red je 3.000 EUR, auto mat sko či šće će nje (skre pe rom), na sva ki red idu dva vo so-va ven ti la to ra Ø-500. Tel:023/772-750.

• Dr ve na bu rad za vi no i ra ki ju, za pre mi-ne 350 i 70l. Tel:065/578-91-65.

• Pro da jem me ka no dr vo.064/382-85-34.

• Ča so vi ne mač kog je zi ka za sve uz ra-ste i pri pre ma za od la zak u ino stran stvo. Tel: 069/636-252.

• Pro da jem Se ra žem apa rat za le če nje kič me to plo tom i ma sa žom i pro da-jem veš ma ši nu u do brom sta nju. Tel: 022/631-943 i 064/30-33-163

• Pro da jem do bro oču va nu uga o nu gar ni tu ru sa fo te ljom. Tel: 625-702 i 065/2625-702

• Da jem ča so ve en gle skog i ne mač kog je zi ka. Vr šim pre vo đe nje sa en gle skog na srp ski i srp skog na en gle ski. Tel: 064/2064-956.

● Pri mi la bih bes plat no sta ri ju žen sku oso-bu u za seb no na me šte nu gar so nje ru za po moć u ku ći sta ri joj oso bi. Tel: 022/628-015 ili 062/411-835.

● Sli kam por tre te u svim teh ni ka ma (olov ka, pa stel, ulje)pro da jem sli ke (ulja na plat nu, akva re li i dru ge teh ni ke). Tel: 062/971-37-52.

● Pro da jem bar ske sto lo ve F80 vi si na 140cm dva ko ma da, ruč ne me ha nič ke ma ka ze za lim, bu ši li ca Boš SDS- plus i tri ra di ja to ra.Tel: 064/98-72-814.

● Pro da jem re gi stro va ni pon ton ski pri vez broj 3, 10m od pla že sa pla stič nim čam-cem Elan T400 sa alu mi ni jum skom ka bi-nom i mo tor To mos 3,5 ks. Tel: 621-296 i 064/15-00-423.

● Ku pu jem bu tan – plin ske bo ce, raz ne elek tro mo to re, ruč ni i elek trič ni alat, ra-znu gra đe vin sku opre mu, ta nji ra če, šraf-štok, vin te, an ti kvi te te i pro da ja alu lam-pe ri je. Tel: 061/113 – 83 – 56.

● Pro da jem voj nu ci ster nu 3000 li ta ra. Tel: 064/150-70-21.

● Pro da jem ma ši nu za ši ve nje ba gat, dva de či ja bi ci kla, pu na vra ta sa što ko vi ma 2 kom, pak tre ger za La du 1600, ku-hinj sku uga o nu gar ni tu ru. Tel: 641-193 i 062/641-193.

● Pro da jem ko žnu gar ni tu ru, fri ži der i špo ret,sve no vo, ce na 35.000 di na ra. Tel: 022/636-225.

● Pro da jem gu sa ne ra di ja to re sa ven ti li-ma i ba kar nim ce vi ma.Tel: 063/562-884.

● Ku pu jem po lo van crep vin ko vač ki. Tel: 022/670-846.

● Pro da jem me ka no dr vo.064/382-85-34.

● Pro da jem TA AEG 6 kw, ši va ću ma-ši nu ba gat, fo te lju na raz vla če nje, kan te za mast emaj li ra ne. Tel: 063/565-178 ili 022/628-156.

● Po prav ka i ot kup fri ži de ra, za mr zi va-ča i veš ma ši na. Tel 064/128-1072 ili 061/623-90-24.

● Pro da jem pre su za ce đe nje gro žđa za vi no. Tel: 064/992-58-74.

● Pro da jem do bro oču van rad ni sto. Tel: 064//318-84-74.

● Pro da jem bu kvu, ise čen i is ce pan pa-pri kaš, hrast, bu kva, ja sen, bri ket i pe let.Tel:063/509-493.

• Pro da jem po volj no sad ni ce ukra snog šim ši ra. Tel:063/310-407.

• Pro da jem šar pla nin ca star 2 god Tel:064/024-52-61.

• Šar pla nin ci dve pr vo bi ra ne žen ke od 5 me se ci, mo gu ća za me na. Tel:064/480-76-47.

• Pro da jem ka zan za pe če nje ra ki je 200 li ta ra. Ce na 1100e. Tel. 060/630-80-30.

• Prodajem kavez za koke nosilje, tacnaš sa aut. pojilicama. Kapacitet za 240 koka. Tel: 063/771-6-864

LIČ NI OGLA SI

• Tra žim že nu bez ika kvih oba ve za ra di bra ka. Tel: 022/651-288 i 064/306-30-06.

• Udru že nje „Mo ja sre ća“ iz Gor njeg Mi-la nov ca mo že da upri li či da se de voj ke iz Ru si je uda ju u Sr bi ju. Za in te re so va ni ja vi-te se na 065/552-43-11.

• Udo vac 57 go di na tra ži že nu ne pu ša ča do 50 go di na ra di bra ka. Tel: 066/9741-654.

• Za slo bod ne usam nje ne slo bod ne žen ske oso be ko je su za dru že nje sa slo bod nim mu škar cem, pr vo sms. Tel:064/034-29-61.

● Že lim da upo znam do bru i slo bod nu ze-nu do 50 go di na. Tel:063/870-30-14.

• Upo znao bih slo bod nu da mu do 53 go-di ne. Is klju či vo ra di bra ka, usa mljen i bez de ce. Tel.: 061/61-93-552.

• Slo bod na že na tra ži si tu i ra nog slo bod-nog go spo di na bez oba ve za sta ro sti od 60-75 go di na is klju či vo ra di bra ka u ob zir do la ze pla vi i sme đi. Tel: 064/546-82-63.

• Pen zi o ner tra ži že nu bez oba ve za do 65 go di na sta ro sti, nu dim ku ću do ži vot no. Tel: 022/651-288 i 064/306-30-06.

• Že leo bih da upo znam slo bod nu, sa svim skrom nu i jed no stav nu že nu, pra vu Sre-mi cu, sa pod ruč ja op šti ne Šid. Ja sam raz-ve den, imam 57 go di na, ro đen sam, ži vim i ra dim u Ši du. Tel: 062-19-60-900.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2, godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel: 064/14-69-263

197. novembar 2014.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

BESPLATNI MALI OGLASISMS 063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

20 7. novembar 2014.

RE POR TE RI „SREM SKE PO LJO PRI VRE DE“ NA LI CU ME STA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ovo go di šnje maj ske po pla ve ko je su za de si le Ja me nu, po ljo pri vred ni ku Mi la nu

Vu­ji­ću uni šti le su sve što je imao, baš kao i naj ve ćem bro ju nje go vih kom ši ja.

Ovaj 63-go di šnjak ka že da je od po ljo pri vre de ži veo ceo vek, jer je to po sao ko ji je, uz ze mlju, na sle dio od svo jih ro di te lja, a u slo bod no vre me ba vio se po ma lo i gra đe vi nom, s ob-zi rom da je po stru ci te sar.

- Sa da, ka da sam u po-pla vi iz gu bio sve što sam imao, do bro će mi do ći taj te sar ski za nat, jer vi še ne-mam od če ga da ži vim. Sa-da mo ram da se ve rem po kro vo vi ma ka ko bih uzeo ne ki di nar, jer mi je vo da sve od ne la. Na 2,5 ju tra po se jao sam ku ku ruz i to je je di no što sam us peo da ura dim od ka ko su bi le

po pla ve. Me đu-tim, ja od to ga ne mo gu go di nu da na da ži vim, a to sam re kao i pre mi je ru Vu­či­ću ka da je ne dav no bo ra vio u po se ti Ja me ni. Tra ži li smo svi iz se la, a ne sa mo ja, da ne ko iz vr-ši pro ce nu šte te na na šim nji va ma, ali nam se još ni ko do da na šnjeg da na ni je obra tio da nam ka že ne što o to me ka ko će mo da bu de mo obe šte će-ni. Sa mo sam ja u svom am ba ru imao če ti ri to ne hra ne ko ja mi je pro pa-la, a isto ta ko je i sva ko do ma ćin stvo u se lu ima lo sve ga, ka ko u am ba ri ma ta ko i u pu šni ca ma. Sve to nam je pro pa lo, do-šli smo bi li u si tu a ci ju da ne ma mo šta ni da je de-mo. Me ne je kom ši ja taj pr vi dan vo zio čam cem do te ra se da bih iz za mr-zi va ča iz va dio ne što od hra ne dok se još ni je po-kva ri la, da bih mo gao da pre ži vim. Sa ze mlje ko ju

imam ovr šio sam so ju sa ne što vi še od dva ju tra i to sam pre dao u mlin. Da bi se raz du žio ostao sam du žan još dve to ne pše ni ce, ali sam to pro lon gi rao za sle de ću go di nu – pri-ča Mi lan Vu jić, do da ju ći da je sa da po se jao tri i po ju tra ka ko bi mo gao da vra ti dug i da mu pre o sta ne još ma lo nov ca da bi mo gao da na sta vi ži vot da lje.

Mi lan pri ča da na kon što je vo da ušla u se lo svi okol ni ka na li su bi li po pla vlje ni ta ko da ni je mo gao da do đe ni do jed ne nji ve.

- Na tom de lu imam osam i po ju ta ra ze mlje, ali sam tre bao do nji-

ve da pre đem če ti ri ka na la u ko ji-ma je bi lo po me tar vo de, što je bi lo ne mo gu će, za to mi je sve i pro pa lo. Sve što sam imao od me ha ni za ci je, sve je to pli va lo u vo di i sa da je to-tal no ne u po tre blji vo. Pr ska li cu smo kom ši ja i ja ve za li sa cre vom za za-li va nje da je vo da ne od ne se. Je di-no sam us peo da spa sem svi nje, a imao sam ih 17 ko ma da. Ka da je vo da po če la da na di re uto va rio sam ih u trak tor i od neo kod pri ja te lja u Šid. Me đu tim, ži vi nu ni sam us peo da spa sem, oti šla mi je 21 ko ko ška i osam pa ta ka. Sa da sam za sve to

do bio jed nu ko ko šku i pe to ro pi li ća, valj da da se bro ji da sam ne što do-bio i još su mi da li 250 ki lo gra ma pše ni ce za se ja nje i 400 ki lo gra ma đu bri va. Ne znam šta vi še da ka-žem o sve mu to me, te ško mi je zbog ovo ga što me za de si lo...Ovih da na tre bam da poč nem da orem, a ne mam no va ca da ku pim ni go ri-vo. Tre ba lo bi mi 300-400 li ta ra go-ri va ka ko bih ob ra dio ovih 18 ju ta ra ze mlje ko je imam. Osta lo mi je još ne što sta rih ku ku ru za u kli pu ko je ni sam smeo da pro dam jer ne čim mo ram da hra nim svi nje, ta ko da ću sad njih da okru nim pa da ba rem ne što imam – pri ča sa gor či nom u gla su Mi le iz Ja me ne.

Ka že da ga naj vi še po ga đa ne-pra ved na po de la po mo ći iz do na ci-ja, te da se za hva lju ju ći po pla vi ne-ko obo ga tio i do da je:

- Bi lo je u se lu mno go ne prav de, a ja sam svi ma re kao u oči ono što mi slim, jer ni sam po kva ren čo vek i vo lim da ži vim i ra dim po šte no. Za me ne po pla va još tra je, jer sam ošte ćen to li ko da ne znam ka ko ću i ka da ću od sve ga to ga da se opo ra-vim. Pla no va za bu duć nost ni ka kvih vi še ne mam, ja sam čo vek u go di-na ma, sre ćan sam što me zdra vlje slu ži pa da mo gu da odr ža vam sta-nje ka kvo je ste. Ne vo lim da ku kam pu no, bit no mi je da mo gu da ra dim to li ko da su pru ga i ja mo že mo da op sta ne mo i to mi je do volj no.

S. M. – M. M.

JA ME NA­•­U­PO­SE­TI­PO­LJO­PRI­VRED­NI­KU­MI­LA­NU­VU­JI­ĆU

Za me ne po pla va još uvek tra je- Sve što sam imao od me ha ni za ci je, sve je pli va lo u vo di i sa da je to tal no ne u po tre blji vo. Pr ska li cu smo kom ši ja i ja ve za li cre vom za za li va nje da je vo da ne od ne se. Je di no sam us peo da spa sem svi nje, a imao sam ih 17 ko ma da i sve sam­ih­od­ve­zao­u­Šid­kod­pri­ja­te­lja.­Me­đu­tim,­ži­vi­nu­ni­sam­us­peo­da­spa­sem,­oti­šla­mi­je­21­ko­ko­ška­i­osam­pa­ta­ka,­a­sa­da­sam­za­sve­to­do­bio­jed­nu­ko­ko­šku­i­pe­to­ro­pi­li­ća­–­ka­že­Mi­lan­Vu­jić,­po­ljo­pri­vred­nik­iz­Ja­me­ne

Mi­lan­Vu­jić­po ljo pri vred nik iz Ja me ne

- Imam dve ku će, jed na je mo ja, a dru ga mi je osta la od ro-di te lja i obe su skroz uni šte ne u po pla vi. U ovoj ku ći u ko joj sam ro đen ni je osta lo vi še ni šta osim zi do va. Gle dao sam par ket ka ko pli va i ka ko ga vo da od no si. Za jed nu ku ću sam na ime od šte te do bio 200 hi lja da di na ra i de li-mič no sam je ob no vio, to je ku ća u ko joj smo i pre ži ve li su pru ga i ja, dok za ovu dru gu ku ću ni sam ostva rio ni ka kvu na dok na du šte-te. Znam lju de ko ji su se fik tiv no

raz vo di li ka ko bi na pla ti li šte tu za obe ku će, ali ja to ni sam hteo da ura dim, pa ma kar ne do bio ni šta. U gra đe vin skom ma te ri ja lu iz do-na ci ja su mi da li 750 ki lo gra ma ce men ta i 200 ki lo gra ma kre ča. Imam dvo je od ra sle de ce ko ja ži-ve u ino stran stvu i mi slio sam da će moj sin do ći ov de ne što da ob-na vlja, me đu tim, on ne ma na me-ru da se vra ća iz Austri je. Ta mo je, ka že, na šao ne ki bo lji ži vot, pa ako je nje mu do bro i me ni je – pri ča Mi lan Vu jić iz Ja me ne.

- Dok je tra ja la po pla va na pra-vi li su mi na sip oko ku će vi si ne dva me tra, ta ko da su je op ko li li sa zad nje stra ne, dok su sa uli ce sta vi li džam bo vre će zbog če ga se ni vo vo de po ve ćao. Na taj na čin uni šti li su mi jed no ju tro ze mlje. Obra ćao sam se vi še pu ta i ža-lio se nad le žni ma u op šti ni, a oni su tek sa da, ka da su po če le ki še,

po sla li lju de da taj na sip raz gr ću. Bul do žer je sa mo na pra vio bla to i sa da je sve ta ko osta lo, a me ni će tre ba ti de set go di na da tu ze-mlju do te ram u red i 20 cen ti me-ta ra hu mu sa ka ko bih je vra tio u pr vo bit no sta nje. Mi slim da su taj na sip bez ve ze na pra vi li, ali ne mo-ćan sam – pri ča o svo jim ne vo-lja ma Mi le Vu jić iz Ja me ne.

Na sip

Na sip ski nuo hu mus sa nji ve

Ob­no­va­ku­će

Vo da je uni šti la sav na me štaj

Stra da la kom plet na me ha ni za ci ja

Kom­šij­ska­po­moć­uvek­je­do­bro­do­šla

U to vi li štu