U OVOM BROJUOČEKIVANJA FRUŠKOGORSKIH POVRTARA

Paradajz „leti“ za Ameriku? Strana 2.

STANJE USEVA U SREMU

I na jesen dobri prinosi Strana 7.

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina V • Broj 90 • 15. jul 2016. • cena 40 dinara

od 4.7. do 8.7. 2016.

Pad cene pšenice

Stabilna cena soje

Pad cena na svetskim berzama

Fo to

: M

. M

ileu

snić

U Sre mu je za vr še na že tva pše ni ce na 58.560 hek ta ra, po stig nut je pro se čan pri nos od 6,3 to ne po hek ta ru i u si lo se i am ba re sme šte no

367.379 to na pše ni ce. Pre ma po da ci ma Srem ske pri vred ne ko mo re, pri-

nos je za 4,6 od sto ma nji ne go pro šle go di ne. Sa da se če ka za do vo lja va ju ća ot kup na ce na ko ja je

tre nut no pri lič no ni ska i kre će se od 13 do 15 di na ra. Stra ne 8 – 10.

ŠIROM SREMAPOPINCI

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006

SREMSKA

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006www. jankovic-mes.co.rs

KRAJ

Strana 11.

Strana 3.

Kose ilegalno žitoAKCIJE LOKALNIH SAMOUPRAVASlama zlata

vredna

2 15. jul 2016.

AK TU EL NO STI

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

U okvi ru tak mi če nja po ljo-pri vred ni ka – re kor de ra Sre ma, ti ho mir Bo ja nić

iz Čal me je vi še go di na uza stop no me đu naj bo ljim srem skim po ri zvo-đa či ma pa ra daj za. Ka ko ka že, go di-na ma je pa ra dajz pro da vao sa mo u sve žem sta nju, ali je on da ta ko ga pro da va ti. Već od na red ne go di ne, i ce đe ni pa ra dajz će ve ro vat no po-sta ti pro šlost jer se pri pre ma ve li ki po du hvat iz vo za su še nog fru ško-gor skog pa ra daj za.

- Go di na ma sam u ovom po slu i jed no stav no mo ra mo na ći na či na da se sna la zi mo. Po sled nje tri go di-ne imam lep do go vor sa pen zi o ne-ri ma, da jem im pa ra dajz na po ček, mi uju tro usta ne mo u če ti ri sa ta, ura di mo šta tre ba, i raz ne se mo im pa ra dajz po ku ća ma. Oni to pla te do kra ja go di ne i svi smo za do volj ni – pri ča Bo ja nić ko ji ove go di ne ima šest ju ta ra pa ra daj za.

- Ni sam ni znao da je jed na od mo guć no sti da pa ra dajz na tr ži šte pla si ra mo u su še nom ob li ku. Reč je o sit nom, „či bli“ pa ra daj zu ko ji se su ši, pa ku je u ma la pa ko va nja po sto ti nak gra ma i po tom iz vo zi – pri-ča nam Bo ja nić i pre ci zi ra da je reč o dve pri vat ne fir me iz No vog Sa da i Be o gra da ko je su za in te re so va-ne za su še nje i iz voz pa ra daj za u Ame ri ku!

- Pro šle go di ne smo, u sep tem-bru, na pra vi li prob ne uzor ke ko ji su us pe li. Ove go di ne ni smo na vre me kre nu li, ali ve ru jem da će mo od na-red ne, 2017. go di ne pre ci zi ra ti do-go vo re i tr ži štu is po ru či va ti 350 do 400 to na pa ra daj za. Je dan deo bi išao u na še do ma će re sto ra ne i ve-li ke tr go vin ske lan ce, a do bar deo kao iz voz za Ame ri ku – ka že Bo ja nić i is ti če da su po slov ni part ne ri za in-te re so va ni da fi nan si ra ju kom plet nu pro iz vod nju, uklju ču ju ći sku po ce no se me i đu bri vo.

Za ovaj po sao po treb no je ima ti oko 20 do 25 ju ta ra pa ra daj za.

- Mi će mo po lo vi nom av gu sta ura di ti no ve ana li ze, ali je go to vo iz ve sno da će mo ući u ovaj po sao. Ovo pod ruč je Sre ma, ju žna stra na Fru ške go re je Bo gom da na za ovaj po sao. Čim sun ce iza đe, oba sja ove pa di ne. Pa ra dajz ima le pu bo ju, iz-van re dan ukus, mi ris. Mi zna mo to da ra di mo – na sta vlja Bo ja nić i pod se ća da je pre ras pa da SFRJ, u Čal mi pod pa ra daj zom bi lo i do 50 hek ta ra ze mlji šta.

- Kad su po če li ra to vi, ne sta li su i kup ci iz Hr vat ske i Bo sne i Her ce-go vi ne. Sva ki dan je iz Čal me u te kra je ve od la zi lo po ne ko li ko va go-na pa ra daj za. Sa da se u se lu ovom pro iz vod njom ba vi mo sa mo nas dvo ji ca. Ja sam upo ran jer jed no ju tro pa ra daj za do no si isto kao 10 ju ta ra pše ni ce – ka že Ti ho mir Bo-ja nić.- Po gle daj te ka kva je si tu a ci ja sa ži tom: sa da je po lo vi na ju la, pše-ni cu sam ovr šio, imam 2,5 va go na, još je ni sam na pla tio, ni ti se zna po-što će bi ti. Ova ko, pa ra dajz poč nem da be rem po čet kom av gu sta i ber-ba tra je sve do ok to bra. Oče ku jem do bar pri nos. Pri me nio sam pu nu agro teh ni ku, a imam i do bru rad nu sna gu. Sva ki dan ra di 12 rad ni ka, ja sam ko rek tan pre ma nji ma, re dov-no pla tim i oni su ko rekt ni.

Po Bo ja ni će vim re či ma, bi lo bi do bro ka da bi pro na šao još ne ko-

li ko pro iz vo đa ča pa ra daj za ko ji su sprem ni da uđu u pro iz vod nju pa ra-daj za za su še nje i iz voz u Ame ri ku. Tu bi se za po sli lo i vi še de se ti na se-zon skih rad ni ka.

- Sve će se zna ti po lo vi nom av-gu sta ka da pre ra di mo pr ve dve to-ne i ka da se vi di ko li ko će bi ti su ve ma te ri je od na šeg pa ra daj za. Za ce-nu će mo se la ko do go vo ri ti i to ne će bi ti pro blem – na vo di Bo ja nić.

On pod se ća da je pr vi u ovom de lu Sre ma, još 1986. go di ne, po-čeo da ga ji pa ra dajz na ve ćim po-vr ši na ma.

- Eto, 30 go di na se ti me ba vim, ni ka da ni sam pre ki dao, ni u vre me bom bar do va nja i ra ta. Da mi ni je bi lo pa ra daj za ve o ma te ško bih op stao – re zo nu je Bo ja nić i po de ća da se nje-go va po ro di ca ne ka da ba vi la i sto čar-stvom, tač ni je to vom go ve da.

- Ima li smo 12 go ve da i 100 ko-ma da svi nja. To li ko smo mo gli da to vi mo u po sto je ćim objek ti ma. Na kra ju, ka da sam jed ne go di ne pro-dao bi ko ve, za te pa re ni sam mo gao da ku pim te la di! Na rav no da smo od u sta li. Ni sa to vom svi nja ni je bi-lo bo lje sre će. Pre pet-šest go di na pro da va li smo ih po 48 di na ra za ki-lo gram pa smo od u sta li i od to ga. Sa da ima mo sa mo jed nu kr ma ču i osam pra si ca, tek to li ko da je ne što u dvo ri štu – pri ča Bo ja nić.

Uz po vr tar stvo, Bo ja ni ći se okre-ću i vo ćar stvu. Pre par go di na je po sa dio tri ju tra kru ša ka, a ima ju i ju tro šlji va. La ne je do bro pro šao s kru ška ma jer su kva li te tom ostva ri-le i do bru iz vo znu ce nu.

- Si gur no ću na red ne je se ni za-sa di ti još jed no ju tro šlji va, a pla-ni ram i da još vi še po ve ćam po vr-ši ne pod pa ra daj zom. Imam do bru rad nu sna gu, do bru teh no lo gi ju, sin je ostao na se lu, ba vi se po-ljo pri vre dom iako se ja lič no če sto raz o ča ram u sve, pa i u dr ža vu – ka že nam Bo ja nić. – Baš gle dam na pi ja ci pa ra dajz iz uvo za iz Al ba-ni je, Bu gar ske, Ma ke do ni je i Tur-ske iako mi ima mo pra vi pa ra dajz. Ako mi ni star stvo ne za u sta vi uvoz, po sto ji opa snost da naš pa ra dajz pro pad ne. Za to gle dam da što vi še pa ra daj za pre ra dim i da ne do če-kam da ne ko do đe i da me uce-nju je za ce nu. Jer, gle dam šta se de ša va oko me ne. Svi nje bi le 105 sa da su 130. Šta se de ša va? Na-rod je to tal no osi ro ma šio, a u sva-ko se lu je osta lo par ma lo imuć-ni jih lju di. Ku ku ruz je du go bio na 15-16 di na ra, pše ni ca isto. Ja sam la ne ži to pro dao po 17, a sad ho ću da pro dam, al šta vre di kad ni ko ne zna ce nu. Ta ko to ide....

Ž. n.

U Be o gra du su u uto rak pot pi sa ni ugo vo ri o ko ri-šće nju sred sta va za ure-

đe nje polj skih pu te va i ko ma sa ci-je sa pred stav ni ci ma 61 je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve. Za ure đe nje polj skih pu te va i ko ma sa ci ju ze-mlji šta obez be đe na su sred stva u ukup nom iz no su ve ćem od 347 mi-li o na di na ra, bu dže tom Re pu bli ke Sr bi je i od go va ra ju ćom ured bom, a ka ko je iz ja vi la mi ni star ka po-ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di-ne prof. dr Sne ža na Bo go sa vlje vić Bo ško vić , ta sred stva će u pot pu-no sti bi ti is ko ri šće na za hva lju ju ći pot pi si va nju ugo vo ra.

- Ukup na vred nost ove in ve-sti ci je je 691,6 mi li o na di na ra, a uče šće Mi ni star stva je 304 mi li o na di na ra i ovim sred stvi ma će mo u na red nih 120 da na ure di ti oko 905 ki lo me ta ra polj skih pu te va - ka za la

je Bo go sa vlje vić Bo ško vić, do da ju-ći da će na re vi ta li za ci ji pu te va bi ti an ga žo va na do ma ća pred u ze ća.

Ta ko đe, u uto rak je pot pi sa no i šest ugo vo ra sa pet je di ni ca lo-kal ne sa mo u pra ve o fi nan si ra nju

ko ma sa ci je na po vr ši ni od 12.652 hek ta ra, u ukup nom iz no su ne što ve ćem od 43 mi li o na di na ra.

- Ure đe njem polj skih pu te va bi će omo gu ćen lak ši, bez bed ni ji i efi ka-sni ji tran sport po ljo pri vred ni ka, ali i po ljo pri vred nih pro iz vo da, što ima po se ban zna čaj za tran sport vo ća i po vr ća. Re a li za ci jom ovih ugo vo ra di rekt nu ko rist će ima ti vi še hi lja da po ljo pri vred ni ka, jer će ove pu te-ve ko ri sti ti za od la zak i do la zak do svog po ljo pri vred nog ze mlji šta - re-kla je Bo go sa vlje vić Bo ško vić.

Ona je Bo go sa vlje vić Bo ško vić je is ta kla da je ove go di ne vla da lo ve li ko in te re so va nje za ure đe nje polj skih pu te va, pre sve ga zbog nji ho vog zna ča ja i in te re so va nja po ljo pri vred ni ka, ali i zbog pre po-zna va nja zna ča ja va žno sti ure đe-nja polj skih pu te va kod je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve, ta ko da je ve li ki broj je di ni ca lo kal nih sa mo-u pra va is pu nio uslo ve kon kur sa.

s. p.

BE O GRAD • uGO vO ri sa sa pred stav ni Ci Ma 61 Je di ni Ce lO kal ne sa MO u pra ve

Re vi ta li za ci ja 905 ki lo me ta ra atar skih pu te vapot pi sa no i šest ugo vo ra sa pet je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve o fi nan si ra nju ko ma sa ci je na po vr ši ni od 12.652 hek ta ra, u ukup nom iz no su ne što ve ćem od 43 mi li o na di na ra

Pot pi si va nje ugo vo ra za pred stav ni ci ma lo kal nih sa mo u pra va

ČAL MA • aM Bi Ci O zni pla nO vi ti hO Mi ra BO Ja ni Ća, DU GO GO DI ŠNJEG RE KOR DE RA U PRO IZ VOD NJI PA RA DAJ ZA

Fru ško gor ski pa ra dajz „le ti“ za Ame ri ku?sve će se zna ti po lo vi nom av gu sta ka da se pre ra de pr ve dve to ne i vi di ko li ko će bi ti su ve ma te ri je od fru ško gor skog pa ra daj za – po vr tar stvo da le ko is pla ti vi je od sto čar stva i ra tar stva

Ove go di ne šest ju ta ra pa ra daj za

315. jul 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

In sti tu ci ja Po kra jin skog om bud­sma na sa op šti la je da nas da je kod gra đa na iz ra že na za bri nu tost

zbog ubr za nog sma nje nja i od se lja­va nja rad no spo sob nog sta nov ni štva, a na ro či to mla dih u re pro duk tiv nom pe ri o du.

Om bud sman je u sa op šte nju na veo da su gra đa ni upu ći va li pri tu žbe na loš ma te ri jal ni po lo žaj, usled iz u zet no ogra ni če nih mo guć no sti za po šlja va nja i ostva ri va nja pri ho da, i is ta kli da je to je dan o ključ nih raz lo ga zbog ko jih

se sta nov ni ci ma njih me sta u Voj vo di­ni od lu ču ju da ži ve u gra do vi ma ili, još če šće, da se od se le u ino stran stvo i sa so bom po ve du ce lu po ro di cu.

Ta in sti tu ci ja je oce ni la da bi usva­ja nje lo kal nih stra te gi ja so ci jal ne za­šti te ubla ži la ne ga tiv na de mo graf ska kre ta nja, uz spro vo đe nje od go va ra­ju ćih me ra i u obla sti za po šlja va nja i obra zo va nja, ali je upo zo ri la da se si­tu a ci ja do dat no is kom pli ko va la u po­sled nje dve go di ne, jer su sma nje na bu džet ska sred stva na svim ni vo i ma.

In sti tu ci ja om bud sma na je, po­vo dom Svet skog da na sta nov ni štva, pod se ti la da su na ro či to ugro že ne de­voj či ce i de voj ke, uz ra sta od 15 do 19 go di na, ko je su uda te ili ži ve u van­brač noj za jed ni ci, a ko jih je, pre ma po da ci ma UNI CEF­a i Re pu blič kog za­vo da za sta ti sti ku iz 2014. go di ne, oko če ti ri pro cen ta u tom uz ra stu u Sr bi ji.

Svet ski dan sta nov ni štva, 11. jul, usta no vljen je 1989. go di ne na ini ci ja­ti vu Fon da za raz voj Uje di nje nih na ci­ja (UNDP). S. P.

U Srem skoj Mi tro vi ci po je din­ci sa mo vla sno ko ri ste oko 30 hek ta ra dr žav nog po ljo­

pri vred nog ze mlji šta od znat no ve će po vr ši ne ko ja je osta la na kon ra ni je li ci ta ci je. To li ku po vr ši nu uzur pi ra nog dr žav nog ze mlji šta kon sta to va la je nad le žna re pu blič ka in spek ci ja na kon pri ja ve ovih po ja va, jer je za jed no sa čla no vi ma nad le žne grad ske ko mi si je, iza šla na te ren ra di sa gle da va nja fak­tič kog sta nja. Ove ora ni ce se na la ze u tri ka ta star ske op šti ne.

­ Na na šu pri ja vu o uzur pa ci ji dr­žav nog po ljo pri vred nog ze mlji šta na pod ruč ju Gra da Srem ska Mi tro vi ca do šlo je do po se te pred stav ni ka Re­pu blič ke po ljo pri vred ne in spek ci je ko ji su ob i šli te ren za jed no sa čla no vi ma Ko mi si je za iz ra du pro gra ma za šti te, ure đe nja i ko ri šće nja po ljo pri vred nog ze mlji šta. Tom pri li kom je utvr đe­no da ima mo ove si tu a ci je ­ u ka ta­star skoj op šti ni Di voš se bez prav nog osno va ko ri sti oko 20 hek ta ra, u ka ta star skoj op šti ni Čal ma to isto va ži za šest hek ta ra. Tre ći slu čaj za be le­žen je u ka ta star skoj op šti ni Ša šin ci, od no sno na Gla cu. Čo vek ko ji je neo­vla šće no za se jao ze mlju pri ja vio se za van sud sko po rav na nje i re gu li sao sve svo je oba ve ze, ali je osta lo spor nih osam hek ta ra. Osta lo je da se utvr di da li je ta ze mlja u nje go vom po se du ili ni je. Uko li ko ne iz mi ri oba ve ze i za tu po vr ši nu re gu li sa će mo pi ta nje na na čin ko ji će bit usko ro ak tu e lan – ski­da njem use va sa za se ja nih uzur pi ra­nih po vr ši na – re kao je na čel nik Grad­ske upra ve za po ljo pri vre du Vla di mir Na sto vić.

Na uzur pi ra nim po vr ši na ma u Srem skoj Mi tro vi ci za se ja na je so ja, a taj usev se ski da kra jem av gu sta ili po­čet kom sep tem bra. Da bi se to mo gaod a ura di grad usko ro će u skup štin skoj pro ce du ri bi ti od lu ka o ski da nju use va, a Grad ska upra va za po ljo pri vre du je u po stup ku jav ne na bav ke za od ra đi va nje tog po sla. Jer po red za pi sni ka re pu blič­

ke po ljo pri vred ne in spek ci je o sta nju na te re nu po treb na je i po seb na skup štin­ska od lu ka o to me.

Ina če, od oko 500 hek ta ra ne iz li ci ti­ra ne dr žav ne ze mlje osta lo je oko 100 hek ta ra ko ju su uzur pi ra li po je din ci. Ne ki od njih su is ko ri sti li mo guć nost re­gu li sa nja oba ve za ko ju im je da la po­seb na re pu blič ka ured ba, pri ja vi li su se i u van sud skom po rav na nju pod mi ri li oba ve zu. Za po me nu tih 30­ taj hek ta ra to ni je uči nje no i ne ma sa zna nja ko su uzur pa to ri.

Iz Grad ske upra ve za po ljo pri vre du Srem ske Mi tro vi ce ja vlja ju da je u to ku i re do van jav ni po ziv za ko ri šće nje ovog dr žav nog ze mlji šta za na red nu god nu. Po ziv je ura djen po iz me nje nom Za ko­nu o po ljo pri vred nom ze mlji štu, gde je jed na od naj va žni jih iz me na da sa da po ljo pri vred ni pro iz vo dja či sa mi pod­no se zah tev ve te ri nar skoj in spek ci ji da utvr di uslov na gr la za pi sni kom ko ji oni pri la žu uz do ku men ta ci ju za kon kurs.

­ Do 1. sep tem bra po ljo pri vred ni pro iz vo dja či mo gu da pri ja ve po ljo pri­

vred noj ili ve te ri nar sa koj in spek ci ji iz la­zak, a za pi snik o uslov nim gr li ma pri­la žu uz do ku men ta ci ju. Iz me na za ko na se od no si i na či nje ni cu da će mo ra ti da pri lo že i do ku ment o svom vla sni štvu nad ze mljom kao i do ku ment o ze mlji pod za ku pom. Ta ko će ko mi si ja mo ći da iz ra ču na ko li ko im je pra vo na dr žav­no ze mlji šte u od no su na sta nje sto ke. Jer oni ko ji ho će ze mlji po osno vu pra va pre čeg za ku pa mo gu da na to ra ču na ju sa mo ako u do no su na stoč ni fond ne­ma ju do volj no svo je ze mlju – ob ja snio je Na sto vić.

Pa ra lel no sa no vim jav nim po zi vom ra di se i na do de li re še nja po pret hod­nom pro gra mu. Ak tu el ni su i kre di ti ko ji se mo gu ko ri ste za pla ća nje za ku pa ze­mlje. Broj ni po zi va tim po vo dom go­vo re da ima in te re so va nja po ten ci jal nih ko ri sni ka kre di ta. Za krat ko roč ne kre­di te grad ska upra va je opre de li la osam mi li o na di na ra iz bu de ta, a re a li zu ju se u In te za ban ci i Opor tu ni ti ban ci.

In­đi­ja­ko­si­ile­gal­no­ži­to

Po na lo gu pred sed ni ka Op šti ne In­đi ja Vla­di­mi­ra­Ga­ka, za u sta vlje no je ne le gal no ko ri šće nje dr žav nog ze mlji­šta i u skla du sa tim po če lo se sa ko še­njem ži ta na tim par ce la ma. Ko mi si ja, for mi ra na zbog ovog slu ča ja, utvr di la je lo ka ci je spor nih par ce la. Na osno vu to ga je op štin sko ru ko vod stvo iz naj­mi lo kom baj ne ko ji su kre nu li sa „ski­da njem“ ži ta sa uzur pi ra nih par ce la.

Pred sed nik Op šti ne In đi ja Vla di mir Gak iz ja vio je za me di je da je ovo is pu­nje nje pre i zbor nog obe ća nja gra đa ni ma da ni ko ne mo že da bu de iz nad dr ža ve:

­ Ov de se kon kret no ra di o uzur­pa ci ji 123 hek ta ra. Ja po sta vljam pi ta nje, ka ko je mo gu će da ne ko pro tiv prav no ko ri sti pre ko mi lion i 230 hi lja da me ta ra kva drat nih, a da ni ko iz pret hod ne vla sti ne zna za to?“.

Po ljo pri vred ni ci ko ji su uzur pi ra li par ce le i po se ja li ži to, ima li su pri li­ke da pri ja ve ze mlji šte do kra ja ma ja i pla te na do kan du za ko ri šće nje, ali to ni su uči ni li. Zbog to ga će pla ti ti ka znu u vi si ni tro stru kog iz no sa pro­seč nog za ku pa ze mlji šta u okru gu, a ta ko đe bi će u oba ve zi i da pla te tro­ško ve ko je je op šti na ima la to kom ko še nja use va.

Uzur­pa­to­ri­čak­i­pre­ti­li

U Iri gu su, pr vi put u Sre mu po­če li i sa ski da njem le ti ne sa dr žav nih par ce la ko je su neo vla šće no uzur­

pi ra ne. Reč je o po vr ši na ma od oko 200 hek ta ra ob ra di vih po vr ši na ko je su dr žav no ze mlji šte, ko ri ste ih fi zič­ka, i prav na li ca, ko ja ih ni su iz li ci­ti ra la, a je sen su na nji ma za se ja li raz ne use ve.

­ Mi smo pr vo is ta kli na ogla snoj ta bli, da se oni ja ve, ka ko bi op šti ni pla ti li za kup dr žav nog ze mlji šta, ali nas ni su kon tak ti ra li. Spro ve li smo, sve za kon ske me re, ogla si li da tra­ži mo kom baj ne re i skla di šni pro stor, i po sle svih tih spro ve de nih me ra, po če li sa že tvom hleb nog zr na ­ ka­že Ste­van­Ka­zi­mi­ro­vić, pred sed nik Op šti ne Irig.

On ob ja šnja va, da je po ljo ču var­ska slu žba, da no noć no ču va la, par­ce le pod pše ni com od 15. ju na, ka ko uzur pa to ri ne bi se taj no pri kra li na nji vu i oba vi li že tvu.

­ To su dve par ce le jed na od 98 hek ta ra i dru ga od 28, ra di le su ih šest kom baj na. Me đu tim, ni ma lo to ni je lak po sao, svi smo se uklju či li, ka ko ja, ta ko i čla no vi Op štin skog ve ća, oba ve sti li smo i po li ci ju, bi lo je tu i pret nji, od uzur pa to ra, ali sve se do bro za vr ši lo ­ pri se ća se pr vi čo vek op šti ne.

Pše ni ca ko ja je ski nu ta sa uzur­pi ra ne nji ve, na la zi se u skla di štu u Srem skoj Mi tro vi ci, i po za ko nu li ce ko je je neo vla šće no ko ri sti lo mo že da je pre u zme, ali da pre to ga pla ti za kup ze mlji šta i sve na sta le tro ško­ve, u su prot nom lo kal na sa mo u pra va je pro da je i pa re se sli va ju na ra čun ko ji je otvo ren za za kup dr žav nog ze mlji šta. ­ S.­Đ.­-­S.­P.

NO VI SAD •­PO­VO­DOM­SVET­SKOG­DA­NA­STA­NOV­NI­ŠTVA

Om­bud­sman:­Za­u­sta­vi­ti­od­la­zak­sa­se­laIn­sti­tu­ci­ja­om­bud­sma­na­je,­po­vo­dom­Svet­skog­da­na­sta­nov­ni­štva,­pod­se­ti­la­da­su­na­ro­či­to­ugro­že­ne­de­voj­či­ce­i­de­voj­ke,­uz­ra­sta­od­15­do­19­go­di­na

Se o ska igra li šta bez de ce, se le se mla di u re pro duk tiv nom pe ri o du

KA­KO­STA­TI­NA­PUT­UZUR­PA­TO­RI­MA­DR­ŽAV­NOG­ZE­MLJI­ŠTA

SREM SKA MI TRO VI CA­•­NA­ČEL­NIK­VLA­DI­MIR­NA­STO­VIĆ­O­UZUR­PA­CI­JI­DR­ŽAV­NOG­ZE­MLJI­ŠTA­I­DRU­GIM­AK­TU­EL­NO­STI­MA

Uzu­r­pi­ra­no­pre­ko­30­hek­ta­raNa­na­red­noj­sed­ni­ci­Skup­šti­ne­gra­da­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca­na­ći­će­se­i­od­lu­ka­o­ski­da­nju­use­va­sa­uzur­pi­ra­nih­ora­ni­ca­-­Još­se­ne­zna­ko­su­uzur­pa­to­ri?

Ste­van­Ka­zi­mi­ro­vić

Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ko­ji­su­uzur­pi­ra­li­par­ce­le­i­po­se­ja­li­ži­to,­ima­li­su­pri­li­ke­

da­pri­ja­ve­ze­mlji­šte­do­kra­ja­ma­ja­i­pla­te­na­do­kan­du­za­ko­ri­šće­nje,­ali­to­ni­su­uči­ni-li.­Zbog­to­ga­će­pla­ti­ti­ka­znu­u­vi­si­ni­tro-stru­kog­iz­no­sa­pro­seč­nog­za­ku­pa­ze­mlji-šta­u­okru­gu,­a­ta­ko­đe­bi­će­u­oba­ve­zi­i­da­pla­te­tro­ško­ve­ko­je­je­op­šti­na­ima­la­to­kom­ko­še­nja­use­va

Vla­di­mir­Na­sto­vić

Vla di mir Gak

U­Iri­gu­šest­kom­baj­na­ski­da­lo­ži­to­na­uzru­pi­ra­nim­nji­va­ma

"

4 15. jul 2016.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (27)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Naj­vi­še­zah­te­va­za­vra­ća­nje­od­u­ze­te­imo­vi­ne­do­sa­da­su­pod­ne­li­Voj­vo­đa­ni,­ a­ uglav­nom­ se­ po­

tra­žu­je­ po­ljo­pri­vred­no­ ze­mlji­šte.­ Ka­ko­je­re­če­no­u­Agen­ci­ji­za­re­sti­tu­ci­ju,­za­ključ­no­ s­ 27.­ ju­nom­ 2012.­ go­di­ne­pod­ne­to­ je­ ukup­no­ 4.043­ zah­te­va,­ a­od­to­ga­ih­je­kan­ce­la­ri­ji­u­No­vom­Sa­du,­ nad­le­žnoj­ za­ Voj­vo­di­nu,­ pri­sti­glo­1.476.­Be­o­grad­je­pri­mio­1.070­zah­te­va­za­re­sti­tu­ci­ju,­Niš­561,­Kra­gu­je­vac­936...Za­pod­ruč­nu­je­di­ni­cu­No­vi­Sad­sti­

glo­je­naj­vi­še­zah­te­va­za­vra­ća­nje­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta.­Oko­80­od­sto­ih­se­od­no­si­na­ora­ni­ce,­ali­po­tra­žu­je­se­ i­ stam­be­ni­ i­ po­slov­ni­ pro­stor,­ ka­žu­ u­ Agen­ci­ji­ za­ re­sti­tu­ci­ju.­ Go­vo­re­ći­ o­ „pa­pi­ro­lo­škim”­ gre­ška­ma,­ ko­je­se­ mo­gu­ pot­kra­sti­ gra­đa­ni­ma­ pri­li­kom­pre­da­je­zah­te­va­za­re­sti­tu­ci­ju,­u­Agen­ci­ji­na­po­mi­nju­da­su­u­naj­ve­ćem­bro­ju­slu­ča­je­va­gra­đa­ni,­ko­ji­ni­su­ima­li­struč­nu­po­moć­pri­pod­no­še­nju,­da­li­ne­kom­plet­nu­do­ku­men­ta­ci­ju.Me­đu­tim,­ slu­žbe­ni­ci­ ko­ji­ vo­de­ po­

stu­pak­tru­de­se­da­ne­od­ba­cu­ju­zah­te­ve­ kao­ ne­u­red­ne­ zbog­ ma­njih­ ne­do­sta­ta­ka­u­pri­lo­že­noj­do­ku­men­ta­ci­ji.­Ima­ju­ći­ u­ vi­du­ obim­ do­ku­men­ta­ci­je­ko­ju­ je­ neo­p­hod­no­ do­sta­vi­ti­ uz­ zah­tev,­ gra­đa­ni­ ko­ji­ ne­ma­ju­ prav­nič­ko­zna­nje­mo­gu­la­ko­pro­pu­sti­ti­da­pri­ba­ve­ i­pod­ne­su­sve­što­ je­po­treb­no,­ te­im­je­iz­tog­raz­lo­ga­Agen­ci­ja­omo­gu­ći­la­da­sva­kog­utor­ka­i­če­tvrt­ka­do­đu­u­pro­sto­ri­je­pod­ruč­ne­ je­di­ni­ce­Agen­ci­je­za­re­sti­tu­ci­ju­No­vi­Sad­i­do­bi­ju­struč­nu­po­moć,­na­rav­no,­bez­na­kna­de.­Na­taj­na­čin­gra­đa­ni­mo­gu­iz­be­ći­da­nji­hov­ zah­tev­ bu­de­ od­ba­čen­ kao­ ne­u­re­dan­ zbog­ ne­do­sta­ta­ka­ u­ pri­lo­že­noj­do­ku­men­ta­ci­ji­ i­po­pu­nja­va­nju­pa­pi­ra.­U­Agen­ci­ji­pod­se­ća­ju­na­to­da­su­pr­va­re­še­nja­o­vra­ća­nju­imo­vi­ne­do­ne­ta­još­u­apri­lu,­te­da­se­sva­ko­dnev­no­do­no­se­re­še­nja­ko­ji­ma­se­vra­ća­imo­vi­na­u­na­tu­ri,­na­rav­no,­ako­su­ is­pu­nje­ni­za­kon­ski­uslo­vi.Tek­ka­da­kre­ne­vra­ća­nje­nji­va,­mo­

ći­će­se­ka­za­ti­da­je­re­sti­tu­ci­ja­kre­nu­la­u­do­brom­prav­cu­jer­se­u­97­od­sto­slu­ča­je­va,­ka­ko­ka­žu­u­Mre­ži­za­re­sti­tu­ci­ju,­po­tra­žu­je­ze­mlji­šte,­bi­lo­da­nji­ve­na­trag­ho­će­gra­đa­ni,­ver­ske­za­jed­ni­ce,­za­du­žbi­ne­ili­ne­ko­dru­gi.­Ukup­no­se­ po­tra­žu­je­ 300.000­ hek­ta­ra­ dr­žav­nog­ze­mlji­šta,­a­dr­ža­va­da­nas­da­je­u­za­kup­ i­zna­za­oko­450.000­hek­ta­ra,­s­ ko­jih­ i­ ubi­re­ pri­hod.­ Po­me­ni­mo­ da­dr­ža­va­ Sr­bi­ja­ u­ svom­ vla­sni­štvu­ ima­bar­30­pu­ta­vi­še­šum­skog,­20­pu­ta­vi­še­gra­đe­vin­skog­i­mo­žda­i­dva­put­vi­še­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­u­od­no­su­na­ono­što­se­po­tra­žu­je,­s­ob­zi­rom­na­to­da­su­mno­ge­nji­ve­„za­tu­re­ne”.Na­tu­ral­na­ susp­ti­tu­ci­ja­ ni­je­ pred­

vi­đe­na­ Za­ko­nom­ o­ vra­ća­nju­ od­u­ze­te­imo­vi­ne­ i­ obe­šte­će­nju.­ To­ zna­či­ da,­ako­ ne­ do­đe­ do­ iz­me­na­ u­ za­kon­skoj­re­gu­la­ti­vi,­ne­će­bi­ti­mo­guć­no­sti­da­se­vla­sni­ci­ma­vra­ti­ne­ka­dru­ga­nji­va­ako­

baš­nji­ho­va­ne­mo­že­jer­je­na­njoj­po­dig­nut­ si­stem­za­na­vod­nja­va­nje,­ far­ma,­ rib­njak,­ voć­njak,­ ne­ki­ zna­ča­jan­obje­kat...­ U­ Za­ko­nu­ sto­ji­ da­ se­ ne­vra­ća­ pra­vo­ svo­ji­ne­ na­ po­ljo­pri­vred­nom­ i­ šum­skom­ ze­mlji­štu­ ako­ je­ na­ka­ta­star­skoj­ par­ce­li­ iz­gra­đen­ obje­kat­ko­ji­ je­u­ funk­ci­ji­na­dan­stu­pa­nja­na­sna­gu­ovog­za­ko­na,­kao­i­sva­po­vr­ši­na­ko­ja­slu­ži­za­re­dov­nu­upo­tre­bu­tog­objek­ta.­ Ta­ko­đe,­ ze­mlja­ se­ ne­ vra­ća­ako­ je­ neo­p­hod­na­ no­va­ par­ce­la­ci­ja­zbog­ obez­be­đi­va­nja­ pri­stup­nog­ pu­ta,­a­ne­vra­ća­se­ni­ze­mlji­šte­u­dru­štve­noj,­od­no­sno­za­dru­žnoj­svo­ji­ni­ste­če­no­ku­po­vi­nom.U­ Mre­ži­ za­ re­sti­tu­ci­ju­ uka­zu­ju­ na­

to­ da­ su­ neo­p­hod­ne­ iz­me­ne­ za­ko­na­uvo­đe­njem­ sup­sti­tu­ci­je­ i­ uvo­đe­njem­za­bra­ne­ pro­me­ta­ za­ one­ ko­ji­ pod­no­se­zah­te­ve­za­svu­po­ten­ci­jal­no­spor­nu­imo­vi­nu,­ kao­ i­ uki­da­nje­ be­smi­sle­nih­ogra­ni­če­nja­ ka­da­ je­ reč­ o­ objek­ti­ma­na­tom­ze­mlji­štu.­(2012.g.)

Ze­mlja­vra­će­na­po­sle­tri­de­ce­ni­jeZe­mljo­rad­nič­koj­ za­dru­zi­ Lo­vre­nac­

u­Mla­de­no­vu­vra­će­no­ je­869­hek­ta­ra­ora­ni­ca­ko­ja­su­tri­de­ce­ni­je­ko­ri­sti­li­u­sklo­pu­voj­ne­usta­no­ve­u­Ka­ra­đor­đe­vu.­Po­ re­či­ma­ di­rek­to­ra­ Si­me­ Bo­šnja­ka,­ova­za­dru­ga­da­nas­oku­plja­80­za­dru­ga­ra­i­120­ko­o­pe­ra­na­ta.­Ona­je­znat­no­

po­bolj­ša­la­uslo­ve­ra­da­i­ži­vo­te­sta­nov­ni­ka­Mla­de­no­va,­a­to­zna­či­da­ je­po­sta­la­i­oslo­nac­se­la.Za­dru­ga­po­se­du­je­si­los­i­su­ša­re­ka­

pa­ci­te­ta­ 2.000­ to­na,­ a­ pla­ni­ra­na­ je­ i­pre­ra­da­vo­ća­i­po­vr­ća­kao­i­no­vi­za­sad­vo­ća­na­50­hek­ta­ra.­Ka­ko­ka­žu­u­za­dru­zi,­in­ve­sti­ci­je­se­re­a­li­zu­ju­bez­ve­ćih­kre­di­ta.„Iza­ nas­ je­ dug­ i­ ve­o­ma­ slo­žen­

prav­ni­I­ad­mi­ni­stra­tiv­ni­pro­ces,­a­sad­nam­ pred­sto­ji­ raz­voj.­ To­kom­ 23­ go­di­ne­ulo­ži­li­smo­mno­go­tru­da­i­nov­ca­u­po­vra­ćaj­ imo­vi­ne­ i­da­nas­ je­ to­po­čet­ni­ ka­pi­tal­ za­no­ve­po­slo­ve.­Da­mi­ni­smo­po­kre­nu­li­za­dru­gu,­se­lo­u­žit­ni­ci­ze­mlje­osta­lo­bi­bez­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje.­Za­dru­gu­smo­osno­va­li­da­po­slu­je­na­osno­vu­za­dru­žnih­prin­ci­pa­za­pad­ne­Evro­pe,­u­ko­joj­ sam­pro­veo­na­ra­du­de­ce­ni­ju­I­po.­Mi­u­za­dru­zi­ho­će­mo­da­po­slu­je­mo­na­osno­vu­de­set­za­dru­žnih­prin­ci­pa­i­to­se­već­ose­ća­u­se­lu.­Udru­že­ni­ho­će­mo­da­po­dig­ne­mo­si­ste­me­ za­ na­vod­nja­va­nje,­ bez­ ko­jih­ne­mo­že­bi­ti­pro­fi­ta­bil­ne­pro­iz­vod­nje.­Za­dru­ge­ su­ po­treb­ne­ se­li­ma,­ one­ su­uslov­ za­ op­sta­nak­ se­la,­ ko­ja­ su­ sve­ma­nja­I­sve­ih­je­ma­nje.­Mi­to­do­ka­zu­je­mo­i­na­na­šem­pri­me­ru“,­ka­že­Bo­šnjak.­(2013.g.)

Do­kaz­vra­ća­ze­mlju

Ze­mljo­rad­nič­ka­ za­dru­ga­ Zma­jev­ča­ni­u­Zma­je­vu­po­tra­žu­je­612­hek­ta­ra­ze­mlja­ko­ja­je­pri­va­ti­za­ci­jom­po­ljo­pri­vred­nog­ kom­bi­na­ta­ Zma­je­vo­ pri­pa­la­kom­pa­ni­ji­No­vi­ trej­ding­ iz­No­vog­Sa­da.­ Osni­va­či­ ze­mljo­rad­nič­ke­ za­dru­ge­Zma­jev­ča­ni­ tvr­de­da­su­nji­ve­kom­bi­na­ta­ Zma­je­vo­ bi­le­ za­dru­žna­ svo­ji­na­i­ da­ su­ ne­za­ko­ni­to­ pro­da­te­ kao­ dru­štve­na­svo­ji­na.­Ta­ze­mlja­je­već­ima­la­ti­tu­la­ra,­i­ni­je­mo­gla­da­do­bi­ja­no­vog­vla­sni­ka,­bez­sa­gla­sno­sti­biv­šeg!S­dru­ge­stra­ne­u­No­vom­trej­din­gu­

is­ti­ču­da­je­ze­mlja­kom­bi­na­ta­Zma­je­vo­le­gal­no­ku­plje­na­od­dr­ža­ve­i­da­ZZ­Zma­jev­ča­ni­ni­je­ni­kakv­prav­ni­na­sled­nik­tog­po­se­da.­Za­dru­ga­Zma­jev­ča­ni,­ko­ja­oku­plja­oko­396­biv­ših­rad­ni­ka­i­ma­njin­skih­ak­ci­o­na­ra­pred­u­ze­ća­Zma­je­vo,­za­tra­ži­la­je­vra­ća­nje­ora­ni­ca­po­sred­stvom­ lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­ve­u­Vr­ba­su,­ko­ja­je­taj­zah­tev­od­bi­la­,,ali­je­

Mi­ni­star­stvo­ fi­nan­si­ja,­ kao­ dru­go­ste­pe­ni­or­gan,­na­lo­ži­lo­da­se­pr­vo­ste­pe­ni­po­stu­pak­ u­ op­šti­ni­ ob­no­vi.­ Po­vo­dom­do­no­še­nja­ta­kve­od­lu­ke­No­vi­trej­ding­je­ulo­žio­žal­bu­Uprav­nom­su­du­u­Be­o­gra­du.„Mi­ni­star­stvo­je­utvr­di­lo­da­po­stu­

pak­u­op­šti­ni­po­vo­dom­zah­te­va­za­po­vra­ćaj­ za­dru­žne­ ze­mlje­ ni­je­ pra­vil­no­vo­đen­ i­ da­ni­su­uva­že­ni­ na­ši­ do­ka­zi.­Kon­zor­ci­jum,­ ko­ji­ su­ či­ni­la­ tri­ bra­ta­Hri­stić­iz­No­vog­Sa­da­I­Zdrav­ko­Ga­ći­na­ iz­Bač­kog­Ma­gli­ća,­ku­pio­je­2004.­go­di­ne­kom­bi­nat­Zma­je­vo­i­gur­nuo­ga­u­ste­čaj,­pri­ka­zu­ju­ći­vred­nost­pred­u­ze­ća­ u­ vi­si­ni­ od­ oko­ 110­mi­li­o­na­ di­na­ra.Me­đu­tim,­ sud­ski­ ve­štak­ kog­ smo­

an­ga­žo­va­li­utvr­dio­je­da­ono­vre­di­pet­pu­ta­vi­še­i­da­je­No­vi­trej­ding­ostva­rio­do­bit­od­442­mi­li­o­na­di­na­ra.­Uta­jom­ su­ ošte­će­ni­ ma­njin­ski­ ak­ci­o­na­ri­kom­bi­na­ta­Zma­je­vo­ i­do­ba­vlja­či,­ali­ i­dr­ža­va­za­oko­35­mi­li­o­na­di­na­ra­zbog­ne­pla­će­nog­PDV”,­ka­že­za­jav­nost­di­rek­tor­ ZZ­ Zma­jev­ča­ni­ i­ pred­sed­nik­Udru­že­nja­ma­njin­skih­ak­ci­o­na­ra­Zma­je­va­Ve­se­lin­Mu­ha­di­no­vić.Po­nje­go­vim­re­či­ma,­ze­mlja­pri­va­ti­

zo­va­nog­kom­bi­na­ta­ne­za­ko­ni­to­je­pre­ba­če­na­ na­ kom­pa­ni­ju­ No­vi­ trej­ding,­jer­je­reč­o­po­ve­za­nim­li­ci­ma”.­Vals­ni­ci­Zma­je­va­ pre­ne­li­ su­ ze­mlju­ na­ ćer­ku­–­fir­mu­No­vi­trej­ding.­Od­lu­ku­o­to­me­mo­gli­ su­ da­ do­ne­su­ sa­mo­ma­njin­ski­ak­ci­o­na­ri,­ali­oni­ni­su­pi­ta­ni.­Di­rek­tor­No­vog­trej­din­ga­Mar­ko­Hri­stić,­na­vo­di­da­pred­stav­ni­ci­ZZ­Zma­jev­ča­ni­za­sto­evra­osni­vač­kog­ka­pi­ta­la­tra­že­ze­mlju­za­ ko­ju­ je­ po­tvr­đe­no­ da­ je­ le­gal­no­ku­plje­na.­ Ta­ za­dru­ga­ne­ma­ni­ka­kvog­pro­me­ta,­a­či­ni­je­sa­mo­Ve­se­lin­Mu­ha­di­no­vić­sa­de­set­svo­jih­pri­ja­te­lja,­ko­ji­ za­jed­no­ sa­njim­do­vo­de­u­ za­blu­du­ma­njin­ske­ ak­ci­o­na­re,­ obe­ća­va­ju­ći­ im­da­mo­gu­da­ostva­re­ne­ku­do­bit­vra­ća­njem­za­dru­žne­ze­mlje.­Za­dru­ga­slič­na­Zma­jev­ča­ni­ma­je­2006.­go­di­ne­tra­ži­la­612­hek­ta­ra­ze­mlje­od­na­še­fir­me,­ali­je­taj­zah­tev,­kao­neo­sno­van,­od­ba­cio­Vr­hov­ni­ ka­sa­ci­o­ni­ sud­ Sr­bi­je,­ na­vo­di­Hri­stić.­(sep tem bar 2013.g.)

Ze­mlju­vra­ti­ti­za­dru­ga­ri­maSlu­žba­ za­ ka­ta­star­ i­ ne­po­kret­no­

sti­ u­ Odža­ci­ma­ (Voj­vo­di­na),­ mo­ra­će­da­ pre­i­spi­ta­ ka­ko­ je­ 2.012­ hek­ta­ra­PP­ Rat­ko­vo­ u­ Rat­ko­vu­ 2003.­ go­di­ne­naj­pre­ uknji­ži­la­ kao­ pri­vat­nu­ svo­ji­nu­odžač­kog­bi­zni­sme­na­Bo­ri­sla­va­Li­li­ća,­da­bi­doc­ni­je,­ka­da­ih­je­on­pre­pro­dao­Ži­to­gru­pi­iz­Osi­je­ka,­ti­hek­ta­ri,­ta­ko­đe­kao­pri­vat­na­svo­ji­na,­bi­li­pre­ne­ti­na­ovu­kom­pa­ni­ju.Re­še­nje­ o­ to­me,­ po­tvr­đe­no­ je­ za­

jav­nost­u­toj­slu­žbi,­sti­glo­je­kra­jem­de­cem­bra­2013.­ go­di­ne,­ i­ ono­ je­ za­pra­vo,­od­go­vor­na­po­no­vlje­ni­zah­tev­za­is­prav­ku­upi­sa­vla­sni­štva­nad­Rat­ko­vom,­ko­ji­je­Mi­ni­star­stvu­za­gra­đe­vi­nar­stvo­i­ur­ba­ni­zam­upu­ti­lo­Udru­že­nje­za­bor­bu­pro­tiv­si­stem­ske­ko­rup­ci­je­Obruč.„Bez­pret­hod­ne­raz­del­be­ze­mlje­na­

dr­žav­nu­ i­ za­dru­žnu­ –­ ko­ja­ ne­ mo­že­

da­bu­de­pred­met­pri­va­ti­za­ci­je,­što­ je­bi­la­za­kon­ska­oba­ve­za,­ze­mlja­Rat­ko­va­ je­naj­pre­da­ta­u­vla­sni­štvu­Li­li­ću,­a­po­tom­i­Ži­to­gru­pi­hr­vat­skog­taj­ku­na­ Mar­ka­ Pi­pu­ni­ća.­ A­ po­zna­to­ je­ da­po­ na­šim­ va­že­ćim­ za­ko­ni­ma,­ stra­ni­dr­ža­vlja­ni­ ne­mo­gu­ da­ bu­du­ vla­sni­ci­ze­mlje­u­Sr­bi­ji”,­ka­že­Ne­nad­Ilić,­pred­sed­nik­Udru­že­nja­Obruč.Obruč­je,­ina­če,­od­re­sor­nog­mi­ni­

star­stva­u­pret­hod­noj­vla­di­Sr­bi­je­tra­žio­pre­i­spi­ti­va­nje­za­ko­ni­to­sti­uknji­žbe­plod­ne­ ze­mlje­ Rat­ko­va­ kao­ pri­vat­ne­svo­ji­ne­ naj­pre­ Li­li­ća,­ a­ po­tom­ i­ Ži­to­gru­pe­ iza­ ko­je,­ po­ pi­sa­nju­ hr­vat­skih­me­di­ja,­sto­ji­naj­moć­ni­ji­ čo­vek­Sla­vo­ni­je­i­Ba­ra­nje­Bra­ni­mir­Gla­vaš.„Na­da­mo­se­da­će­se­utvr­di­ti­zbog­

če­ga­ta­da­ni­je­bi­lo­slu­ha­za­naš­zah­tev.­Tek,­re­še­nje­ak­tu­el­nog­mi­ni­star­stva­je­ja­sno,­ a­ mi­ tra­ži­mo­ da­ se­ ze­mlji­štu­naj­pre­vra­ti­ sta­tus­dru­štve­ne­ svo­ji­ne­i­ da­ se­ po­tom­ iz­dvo­ji­ 1.800­ hek­ta­ra­za­dru­žnih­ora­ni­ca­za­ko­je­ima­mo­svu­do­ku­men­ta­ci­ju­ i­ko­ji,­ni­u­ko­joj­va­ri­jan­ti­ ne­mo­gu­da­bu­du­pred­met­ pri­va­ti­za­ci­je.­Jer,­one­već­ima­ju­ti­tu­la­ra”,­ka­te­go­ri­čan­je­Ne­nad­Ilić.­(23.­de­cem­bar­2013.g.)

„Is pa ri li“ za­dru­žni­hek­ta­riGru­pa­ od­ 126­ biv­ših­ za­dru­ga­ra­ i­

rad­ni­ka­Ze­mljo­rad­nič­ke­za­dru­ge­„Me­đa“­iz­isto­i­me­nog­se­la­u­op­šti­ni­Ži­ti­šte­pod­ne­la­je­tu­žbu­Pri­vred­nom­ape­la­ci­o­nom­su­du­u­Be­o­gra­du­i­kri­vič­nu­pri­ja­vu­Tu­ži­la­štvu­za­or­ga­ni­zo­va­ni­kri­mi­nal­pro­tiv­vi­še­oso­ba­ko­je­sum­nji­če­da­su­ne­za­ko­ni­tim­rad­nja­ma,­u­to­ku­ste­čaj­nog­po­stup­ka,­otu­đi­le­plod­ne­ora­ni­ce­ko­je­su­pri­pa­da­le­ovoj­za­dru­zi.­Kri­vič­na­pri­ja­va­pod­ne­ta­je­i­pro­tiv­ne­ko­li­ko­su­di­ja­Pri­vred­nog­su­da­u­Zre­nja­ni­nu,­a­u­tu­žbi­biv­ši­za­dru­ga­ri­zah­te­va­ju­da­ste­čaj­ u­ „Me­đi“­ bu­de­ na­sta­vljen­ po­Za­ko­nu­o­ste­čaj­nom­po­stup­ku.­­Ne­će­mo­od­u­sta­ti­sve­dok­ne­do­

ka­že­mo­da­je­1.320­hek­ta­ra­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ u­ dru­štve­noj­ svo­ji­ni­ ko­je­ je,­ kao­ po­ve­ri­lac,­ a­ ka­sni­je­i­ kao­ pod­no­si­lac­ pla­na­ re­or­ga­ni­za­ci­je,­ pre­u­ze­la­ Ze­mljo­rad­nič­ka­ za­dru­ga­„Mrk­ši­će­vi­ sa­la­ši“­ iz­Srp­skog­ Ite­be­ja,­za­pra­vo­ imo­vi­na­ ko­ja­ pri­pa­da­ na­ma.­Od­dr­žav­nih­or­ga­na­tra­ži­mo­da­is­pi­ta­ju­sve­okol­no­sti­pod­ko­ji­ma­je­vo­đen­i­za­vr­šen­ste­čaj­u­„Me­đi“­i­ka­ko­je­na­ša­ne­ka­da­šnja­za­dru­ga­osta­la­bez­kva­li­tet­ne­ze­mlje­–­ka­žu­za­„Dnev­nik“­biv­ši­za­dru­ga­ri­ To­mi­slav­ Sto­ja­nov­ i­ To­mi­slav­Mar­ko­vić.Sto­ja­nov­ je­sa­da­di­rek­tor­za­dru­ge­

„Par­danj“,­a­Mar­ko­vić­pred­sed­nik­nje­nog­Uprav­nog­od­bo­ra.­Sma­tra­ju­da­je­no­va­za­dru­ga,­ko­ju­su­biv­ši­za­dru­ga­ri­„Me­đe“­osno­va­li­pro­šle­go­di­ne,­prav­ni­na­sled­nik­spor­nog­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­vred­nog,­ka­ko­ka­žu,­vi­še­mi­li­o­na­evra.­Za­to­već­du­že­vre­me­nad­le­žni­ma­pod­no­se­obim­nu­do­ku­men­ta­ci­ju­ da­bi­ pro­ve­ri­li­ nji­ho­ve­ tvrd­nje.­ (­Dnev­nik,­25.­jul­2014.g.)

(Na­sta­vi­će­se)

VOJ­VO­ĐA­NI­MA­OTE­TE­NAJ­MI­LI­JE­NJI­VE

Po­tra­ži­va­nje­ze­mlji­šta­uz­mno­go­mu­keDr­ža­va­Sr­bi­ja­u­svom­vla­sni­štvu­ima­bar­30­pu­ta­vi­še­šum­skog,­20­pu­ta­vi­še­gra­đe­vin­skog­i­mo­žda­i­dva­put­vi­še­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­u­od­no­su­na­ono­što­se­po­tra­žu­je,­s­ob­zi­rom­na­to­da­su­mno­ge­nji­ve­„za­tu­re­ne”

515. jul 2016.

AK TU EL NO STI

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Mi ni star stvo po ljo pri vre de i za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne,­pr­o­gla­si­lo­je­ se­mog­ ju­na­ te­ri­to­ri­ju­ op­šti­

ne­Bu­ja­no­vac­za­ra­že­nim­pod­ruč­jem,­a­te­ri­to­ri­ju­ Pčinj­skog­ uprav­nog­ okru­ga­ugro­že­nim­pod­ruč­jem­­či­me­je­Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja­zva­nič­no­u­skla­du­sa­pr­o­ce­du­rom­OIE­pr­o­gla­še­na­te­ri­to­ri­jom­za­ra­že­nom­vi­ru­som­­No­du­lar­nog­der­ma­ti­ti­sa. U­ pr­o­te­klih­ me­sec­ da­na­ Mi­ni­star­stvo­po­ljo­pri­vre­de­ i­ za­šti­te­ ži­vot­ne­ sre­di­ne,­ Upra­va­ za­ ve­te­ri­nu,­ je­ spro­ve­le­sve­ neo­p­hod­ne­ me­re­ za­ spre­ča­va­nje­ši­re­nja,­su­zbi­ja­nja­i­is­ko­re­nji­va­nje­bo­le­sti­no­du­lar­ni­der­ma­ti­tis­–­Der­ma­ti­tis­no­do­sa­ –­ Lumpy­ skin­ di­se­a­se­ (LSD)­pre­ma­ od­red­ba­ma­ Za­ko­na­ o­ ve­te­ri­nar­stvu­(„Sl.gla­snik­SR“,­br.­91/2005,­30/2010,­ 93/2012)­ i­ pre­po­ru­ka­ma­Me­đu­na­rod­nih­orga­ni­za­ci­ja­(OIE­World­Orga­ni­sa­tion­for­Ani­mal­He­alth­i­Euro­pean­Food­Sa­fety­Aut­ho­rity­–­EF­SA).Do­ne­ta­je­za­bra­na­pr­o­me­ta­pri­jem­či­

vih­ži­vo­ti­nja­(go­ve­da)­na­ce­lo­kup­noj­te­ri­to­ri­ji­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je,­uz­asi­sten­ci­jom­

pri­pad­ni­ka­Voj­ske­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­i­Mi­ni­star­sva­unu­tra­šnjih­po­slo­va­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­ spro­vo­de­ se­ ak­ci­je­ spre­ča­va­nja­ne­le­gal­nog­pr­o­me­ta­ži­vo­ti­nja.U­ ci­lju­ spre­ča­va­nja­ ši­re­nja­ bo­le­sti­

na­hu­man­na­čin­je­iz­vr­še­na­euta­na­zi­ja­551­ži­vo­ti­nje,­ a­4­ ži­vo­ti­nje­ su­ugi­nu­le­od­po­sle­di­ca­ove­bo­le­sti.­Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja­ je­ obez­be­di­la­ do­volj­nu­ ko­li­či­nu­bu­džet­skih­sred­sta­va­za­is­pla­tu­na­dok­na­de­šte­te­vla­sni­ci­ma­či­je­su­ži­vo­ti­nje­euta­na­zi­ra­ne,­ te­ je­ na­ osno­vu­ re­al­ne­šte­te­iz­vr­še­na­is­pla­ta­u­vi­si­ni­sred­sta­va­od­42.072.720,­00­di­na­ra.Da­na­24.­ju­na­2016.­da­na­na­kon­is­

po­ru­ke­50.000­do­za­vak­ci­na,­od­stra­ne­„evrop­ske­ban­ke­vak­ci­na“­za­po­če­ta­je­vak­ci­na­ci­ja­go­ve­da­u­za­ra­že­nom­pod­ruč­ju.­ Re­pu­bli­ka­ Sr­bi­ja­ je­ obez­be­di­la­in­ter­vent­nim­uvo­zom­do­dat­ne­ko­li­či­ne­vak­ci­na­od­400.000­do­za­za­vak­ci­na­ci­ju­go­ve­da­i­u­za­ra­že­nim­pod­ruč­jma­ko­ja­je­za­po­če­ta­27.­ju­na­2016.­go­di­ne­u­skla­du­sa­do­ne­tim­Pla­nom­vak­ci­na­ci­je­za­te­ri­to­ri­ju­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je.

Plan­vak­ci­na­ci­je­u­zo­na­ma­A,­B­i­V­se­ re­a­li­zu­je­u­skla­du­sa­do­ne­tim­Pla­nom,­te­se­is­pu­nje­nje­oče­ku­je­u­pred­vi­đe­nim­ ro­ko­vi­ma.­ Plan­ vak­ci­na­ci­je­ u­„slo­bod­noj­ zo­ni“­ zo­na­ V­ je­ iz­vr­šen­u­skla­du­sa­pri­o­ri­te­ti­ma­vak­ci­na­ci­je­go­ve­da­ko­ja­ se­dr­že­u­ in­ten­ziv­nom­uz­go­ju.Spro­vo­đe­nje­na­ve­de­nih­me­ra­ima­lo­

je­za­sle­de­će:–­od­da­na­01.­ju­la­2016.­ni­je­pri­ja­

vlje­no­ni­ti­jed­no­no­vo­ža­ri­šte­van­gra­ni­ca­već­za­ra­že­nih­pod­ruč­ja;–­ali,­do­šlo­je­do­po­ja­ve­kli­nič­ke­sli­

ke­obo­lje­nja­kod­po­je­di­nih­go­ve­da­ko­ja­su­bi­le­vak­ci­ni­sa­ne­u­pe­ri­o­du­in­ku­ba­ci­je­bo­le­sti­–­„post­vak­ci­nal­na­po­ja­va­bo­le­sti“,­kod­ži­vo­ti­nja­ko­je­ni­su­mo­gle­da­od­go­vo­re­ade­kvat­no­na­vak­ci­na­ci­ju­jer­su­već­bi­le­za­ra­že­ne­„di­vljim­vi­ru­som“.­ Iz­vr­še­na­ je­hu­ma­na­euta­na­zi­ja­sa­mo­po­je­di­nač­nih­gr­la­go­ve­da­sa­kli­nič­kom­ma­ni­fe­sta­ci­jom­ove­bo­le­sti­na­ga­zdin­stvi­ma,­sa­op­šti­lo­je­Mi­ni­star­stvo­po­ljo­pri­vre­de.

S. P.

U ci­lju­ una­pre­đe­nja­ stoč­nog­ fon­da­ na­ te­ri­to­ri­ji­in­đij­ske­ op­šti­ne,­ od­ 1.­

ju­la­je­otvo­ren­kon­kurs­za­re­gre­si­ra­nje­ tro­ško­va­ ve­štač­kog­ ose­me­nja­va­nja­go­ve­da.­Ovo­je­tre­ći­krug­kon­kur­sa,­a­ka­ko­ka­žu­nad­le­žni­iz­Agen­ci­je­ za­ ru­ral­ni­ raz­voj­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ su­ vr­lo­ za­in­te­re­si­va­ni­za­ ovu­ vr­stu­ pod­sti­ca­ja.­ Zah­te­vi­se­pod­no­se­do­po­lo­vi­ne­no­vem­bra­te­ku­će­ go­di­ne,­ a­ sve­ in­for­ma­ci­je­mo­gu­ do­bi­ti­ u­ Agen­ci­ji­ za­ ru­ral­ni­raz­voj­op­šti­ne­In­đi­ja.­­Cilj­kon­kur­sa­ je­po­bolj­ša­nje­ i­

po­pra­vlja­nje­ra­snog­sa­sta­va­go­ve­da­na­te­ri­to­ri­ji­na­še­op­šti­ne­u­ci­lju­po­ve­ća­nja­ pro­iz­vod­nje­ i­ kva­li­te­ta­me­sa­ i­mle­ka,­ po­ve­ća­nje­ stoč­nog­fon­da,­po­di­za­nje­stan­dar­da­ži­vo­ta­u­ ru­ral­noj­ sre­di­ni­ i­ po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­đa­ča,­kroz­po­ve­ća­nje­ i­sta­bil­nost­do­hot­ka­po­ljo­pri­vred­nih­ga­zdin­sta­va­­­na­vo­di­Bi lja na Zec Ra­do­sa­vlje­vić,­sa­mo­stal­ni­struč­ni­sa­rad­nik­za­ru­ral­ni­raz­voj­ i­ob­ja­ša­nja­va.­­­ Pred­met­ kon­kur­sa­ je­ re­gre­

si­ra­nje­ ve­štač­kog­ ose­me­nja­va­nja­go­ve­da,­ od­no­sno­ po­kri­će­ tro­ško­va­ pr­vog­ ose­me­nja­va­nja­ od­ stra­ne­ve­te­ri­nar­skih­sta­ni­ca­i­po­ljo­pri­

vred­nih­ga­zdin­sta­va­či­ji­no­si­lac­ ili­član­ po­se­du­je­ uve­re­nje­ ili­ ser­ti­fi­kat­za­sa­mo­stal­no­ose­me­nja­va­nje­

go­ve­da,­ a­ ko­je­ fi­nan­si­ra­ Op­šti­na­In­đi­ja­­­ka­že­ona.Pod­sti­caj­na­ sred­stva­ po­ ovom­

kon­kur­su­utvr­đu­ju­se­u­iz­no­su­sto­po­sto­ u­ za­vi­sno­sti­ od­ eko­nom­ske­vred­no­sti­ ose­me­nja­va­nja.­ Pri­li­ko­ob­ra­ču­na­ se­ uzi­ma­ vred­nost­ bez­po­re­za­na­do­da­tu­vred­nost­na­vo­de­u­Agen­ci­ji.­­ Re­gre­si­ra­nje­ će­ se­ vr­ši­ti­ za­

pr­vo­ ve­štač­ko­ ose­me­nja­va­nje­ po­gr­lu­ ju­ni­ca­ ili­ kra­ve­ kao­ na­kna­da­tro­ško­va­ ose­me­nja­va­nja.­Mi­ni­ma­lan­ iz­nos­ bes­po­vrat­nih­ sred­sta­va­iz­no­si­2.000­di­na­ra­po­pri­plod­nom­gr­lu,­ od­no­sno­ mak­si­ma­lan­ iz­nos­po­ jed­nom­zah­te­vu­ne­mo­že­pre­ći­100.000­di­na­ra­­­ka­že­Bi­lja­na­ i­do­da­je:­­Pra­vo­na­ko­ri­šće­nje­pod­sti­caj­

nih­ sred­sta­va­ ima­ju­ ko­ri­sni­ci­ sa­te ri to ri je na še op šti ne i sa pro iz­vod­njom­na­te­ri­to­ri­ji­op­šti­ne­In­đi­ja,­fi­zič­ka­i­prav­na­li­ca.Ka­ko­ da­lje­ na­vo­di,­ zah­te­vi­ za­

ose­me­nja­va­nja­iz­vr­še­na­u­pe­ri­o­du­jun­ok­to­bar­ se­pod­no­se­od­1.­ ju­la­ do­ 15.­ no­vem­bra­ te­ku­će­ go­di­ne.­Po­ljo­pri­vred­na­ga­zdin­stva­ko­ja­pr­vi­put­pod­no­se­zah­tev­ tre­ba­da­do­sta­ve­kom­plet­nu­do­ku­men­ta­ci­ju­u­ skla­du­ sa­ kon­kur­som,­ dok­ ga­

zdin­stva­ko­ja­pod­no­se­dru­gi­ili­tre­ći­put­zah­tev,­za­njih­je­pro­ce­du­ra­jed­no­stav­ni­ja,­is­ti­če­ona­i­ka­že­da­­je­ do­ sa­da­ pod­ne­to­ i­ pri­hva­će­no­ukup­no­sto­zah­te­va.Bi­lja­na­ta­ko­đe­pod­se­ća­na­ak­tu­

el­ne­pra­vil­ni­ke­Mi­ni­star­stva­poj­lo­pri­vre­de­ i­ za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne,­

a­ od­no­se­ se­ na­ pod­sti­ca­je­ za­ in­ve­sti­ci­je­u­po­ljo­pri­vre­di­za­una­pre­đe­nje­ kon­ku­rent­no­sti­ i­ do­sti­za­nje­kva­li­te­ta­kroz­po­dr­šku­u­pri­mar­nu­pro­iz­vod­nju­bilj­nih­kul­tu­ra­i­u­sto­čar­stvu.Naj­ve­će­ in­te­re­so­va­nje­vla­da­za­

pri­ključ­nu­me­ha­ni­za­ci­ju,­ a­ po­me­nu­ti­ kon­kurs­ je­ otvo­ren­ do­ po­lo­vi­ne­ ok­to­bra.­ Po­ljo­pri­vred­na­ ga­zdin­stva­ kon­ku­ri­šu­ po­ za­vr­šet­ku­in­ve­sti­ci­je,­te­do­sta­vlja­ju­ra­ču­ne­i­po­tvr­de­ o­ iz­vr­še­nom­ pla­ća­nju­ či­me­do­ka­zu­ju­da­ je­ in­ve­sti­ci­ja­ za­vr­še­na.­Ina­če,­in­ve­sti­ci­ja­se­re­fun­di­ra­do­50­od­sto­od­vred­no­sti­bez­PDV­a.Ka­da­je­reč­o­kon­kur­si­ma­Po­kra­

jin­skog­ se­kre­ta­ri­ja­ta­ za­ po­ljo­pri­vre­dum­vo­do­pri­vre­du­i­šu­mar­stvo,­naj­ve­će­ in­te­re­so­va­nje­ kod­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­ ­ je­za­na­vod­nja­va­nje,­pro­tiv­grad­ne­ mre­že­ i­ pla­ste­ni­ke.­Po­ovim­kon­kur­si­ma­po­ljo­pri­vred­ni­ci­mo­gu­da­kon­ku­ri­šu­na­osno­vu­pred­ra­ču­na­a­po­za­vr­šet­ku­in­ve­sti­ci­je­ i­ do­sta­vlja­nja­ iz­ve­šta­ja­ sred­stva­se­re­fun­di­ra­ju­u­iz­no­su­do­50­po­sto­od­vred­no­sti­ in­ve­sti­ci­je­bez­PDV­a.

­ M.­Ba­la­ba­no­vić

IN­ĐI­JA­•­AK­TU­EL­NO­IZ­AGEN­CI­JE­ZA­RU­RAL­NI­RAZ­VOJ

Re­gre­si­ra­nje­ve­štač­kog­ose­me­nja­va­nja-­Re­gre­si­ra­nje­će­se­vr­ši­ti­za­pr­vo­ve­štač­ko­ose­me­nja­va­nje­po­gr­lu­ju­ni­ca­ili­kra­ve­kao­na­kna­da­tro­ško­va­ose­me­nja-va­nja.­Mi­ni­ma­lan­iz­nos­bes­po­vrat­nih­sred­sta­va­iz­no­si­2.000­di­na­ra­po­pri­plod­nom­gr­lu,­od­no­sno­mak­si­ma­lan­iz­nos­po­jed­nom­zah­te­vu­ne­mo­že­pre­ći­100.000­di­na­ra­-­ka­že­Bi­lja­na­Zec­Ra­do­sa­vlje­vić­iz­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz­voj

Do sa da pod ne to oko 100 zah te va za ose me nja va nje

Pro­je­kat­„Bo­lje­zna­nje­za­bo­lje­ima­nje­–­či­taj­da­bi­znao“­re­a­li­zo­van­uz­su­fi­nan­si­ra­nje­Op­šti­ne­In­đi­ja

Bi­lja­na­Zec­Ra­do­sa­vlje­vić

BE­O­GRAD­•­ME­RE­ZA­SPRE­ČA­VA­NJE­ŠI­RE­NJA,­SU­ZBI­JA­NJA­I­IS­KO­RE­NJI­VA­NJA­BO­LE­STI­KVR­GA­VE­KO­ŽE

Ne­ma­no­vih­ža­ri­štaU­ci­lju­spre­ča­va­nja­ši­re­nja­bo­le­sti­na­hu­man­na­čin­je­iz­vr­še­na­euta­na­zi­ja­551­ži­vo­ti­nje,­a­4­ži­vo­ti­nje­su­ugi­nu­le­od­po­sle­di­ca­ove­bo­le­sti.­Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja­je­obez­be­di­la­do­volj­nu­ko­li­či­nu­bu­džet­skih­sred­sta­va­za­is­pla­tu­na­dok­na­de­šte­te­vla­sni­ci­ma­či­je­su­ži­vo­ti­nje­euta­na­zi­ra­ne,­te­je­na­osno­vu­re­al­ne­šte­te­iz­vr­še­na­is­pla­ta­u­vi­si­ni­sred­sta­va­od­42.072.720­­di­na­ra

Obo le la go ve da na 119­ga­zdin­sta­vaNa­te­ri­to­ri­ja­ma­ko­je­su­pr­o­gla­

še­ne­za­ra­že­nim­i­ugro­že­nim­pod­ru­či­jem­spro­vo­de­se­me­re­ko­je­su­neo­p­hod­ne­za­spre­ča­va­nje­da­ljeg­ši­re­nja,­me­re­su­zbi­ja­nja­i­is­ko­re­nji­va­nja­bo­le­sti.­To­kom­spro­vo­đe­nja­me­ra­na­119­ga­zdin­sta­va­po­tvr­đe­no­je­pri­su­stvo­obo­le­lih­ži­vo­ti­nja­od­bo­le­sti­kvr­ga­ve­ko­že­na­osno­vu­kli­nič­ke­sli­ke­i­na­osno­vu­la­bo­ra­to­rij­ske­di­jag­no­sti­ke,­sa­o­pšte­no­je­iz­mi­ni­star­stva.

Zo ne vak ci na ci je

Simp­to­mi­kod­go­ve­da­su­čvo­ri­ći

6 15. jul 2016.

U ŽI ŽI IN TE RE SO VA NJE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pri o ri tet u raz vo ju Sr bi je mo ra bi ti ula ga nje u na u ku i obra zo va nje ka ko bi oni mo gli da bu du po­

kre­ta­či­ uvo­đe­nja­ no­vih­ teh­no­lo­gi­ja­ u­sve gra ne srp ske pri vre de, a po seb no u mo der nu po ljo pri vre du. Po ljo pri vre­da­ je­ jed­na­ od­ naj­sta­ri­jih,­ ali­ naj­va­žni­jih­ gra­na­ pri­vre­de,­ u­ ko­joj­ se­ ­ u­Sr­bi­ji­ sa­mo­ uz­ pri­me­nu­ sa­vre­me­nih­na­uč­nih­zna­nja­i­mo­der­nih­teh­no­lo­gi­ja­mo­že­naj­vi­še­po­ve­ća­ti­iz­voz­hra­ne­na­svet­sko­ tr­ži­šte­(ko­ji­ je­u­2015.go­di­ni­bio­2,8­mi­li­jar­di­evra)­ i­ ta­ko­omo­gu­ći­ti­naj­br­ži­ iz­la­zak­ze­mlje­ iz­eko­nom­ske kri ze. U tom smi slu je sti ca nje i pre­no­še­nje­ ­zna­nja­ne­sa­mo­osnov­ni­i­naj­va­žni­ji­po­kre­tač­raz­vo­ja­mo­der­ne­po­ljo­pri­vre­de,­ ne­go­ je­ ­ i­ neo­p­ho­dan­pred­u­slov­de­mo­graf­ske­odr­ži­vo­sti­srp­skog­ se­la­ i­ odr­ži­vog­ raz­vo­ja­ srp­skog­dru­štva­u­ce­li­ni.­Sr­bi­ja­po­se­du­je­ši­ro­ku­mre­žu­obra­zov­nih­i­na­uč­nih­in­sti­tu­ci­ja­ko­je­se­ba­ve­una­pre­đe­njem­se­la­i­po ljo pri vre de. Po ljo pri vred ni fa kul te ti u­Sr­bi­ji­u­pret­hod­nom­pe­ri­o­du­su­od­i­gra­li­ zna­čaj­nu­ ulo­gu­ u­ obra­zo­va­nju­struč­nja­ka.­Na­na­šim­po­ljo­pri­vred­nim­fa­kul­te­ti­ma­u­Be­o­gra­du,­No­vom­Sa­du,­Čač­ku­ i­ Pri­šti­ni­ –­ Le­šku,­ di­plo­mi­ra­lo­ je­ ne­ko­li­ko­ hi­lja­da­ struč­nja­ka.­ Da­bi po ljo pri vred ni fa kul te ti u Sr bi ji bi li pre po zna tlji vi i mo gli da od go vo re na no ve iza zo ve ko ji su po sta vlje ni pred njih,­ mo­ra­ju­ u­ obra­zov­noj­ i­ na­uč­noj­de lat no sti da uskla de si ste me stu di ra­nja sa fa kul te ti ma u Evro pi ka ko bi po­ve­ća­li­mo­bil­nost­na­stav­ni­ka,­sa­rad­ni­ka i stu de na ta i da pro me ne stu dij ske pla­no­ve­gde­bi­bi­li­vi­še­pri­sut­ni­struč­ni­pred­me­ti­ i­ prak­tič­na­obu­ka.­Fa­kul­te­ti­mo ra ju ima ti svo ja Ogled na po lja na ko ji ma bi bi la pri me nje na naj sa vre­me­ni­ja­ teh­no­lo­gi­ja­ iz­ bilj­ne­ i­ sto­čar­ske­ pro­iz­vod­nje­ i­ agrar­ne­me­ha­ni­za­ci­je,­ za­klju­če­no­ je­ na­ na­uč­no­ struč­nom sku pu sa te mom ,,Obra zo va nje za mo der nu po ljo pri vre du u Sr bi ji'', odr­ža­nom­u­Šap­cu,­ ko­ji­ je­ or­ga­ni­zo­vao­Aka­de­mij­ski­od­bor­za­se­lo­SA­NU­u­sa rad nji sa Vi so kom po ljo pri vred nom ško­lom­u­Šap­cu.

Po treb na si stem ska po dr škaNa­uč­ni­agrar­ni­in­sti­tu­ti­u­Sr­bi­ji­po­

sti­gli­ su­ zna­čaj­ne­ re­zul­ta­te.­ De­talj­no­su­pro­u­če­ni­ze­mlji­šni­re­sur­si­i­ura­đe­ne­pe­do­lo­ške­ kar­te­ ze­mlji­šta­Sr­bi­je.­ Po­seb­no­ zna­čaj­ne­ re­zul­ta­te­ po­sti­gli­ su­na­ši­ in­sti­tu­ti­u­stva­ra­nju­no­vih­sor­ti­ i­hi­bri­da­ra­tar­skih,­po­vr­tar­skih,­krm­nih­bi­lja­ka,­vo­ćar­skih­vr­sta­i­vi­no­ve­lo­ze.­No­vo­stvo­re­ni­kul­ti­va­ri­su­od­i­gra­li­zna­čaj­nu­ulo­gu­u­po­ve­ća­nju­po­ljo­pri­vred­ne pro iz vod nje. Raz voj se me nar stva i­sad­nog­ma­te­ri­ja­la­je­va­žan­fak­tor­u­ko­ri­šće­nju­no­vih­kul­ti­va­ra.­Stvo­re­no­je­vi­še­od­1.500­vi­so­ko­rod­nih­sor­ti­ i­hi­bri­da­ra­znih­kul­tu­ra.­­Na­uč­ni­rad­ni­ci­iz­

in­sti­tu­ta­i­sa­po­ljo­pri­vred­nih­fa­kul­te­ta­una­pre­di­li­su­za­šti­tu­bi­lja­i­raz­vi­li­no­ve­ teh­no­lo­gi­je­pro­iz­vod­nje.­Struč­nja­ci­za­sto­čar­stvo­ima­ju­zna­čaj­nu­ulo­gu­u­uvo­đe­nju­u­pro­iz­vod­nju­no­vih­ ra­sa­do­ma­ćih­ži­vo­ti­nja,­bri­zi­o­zdra­vlju­do­ma­ćih­ži­vo­ti­nja­ i­kre­i­ra­nju­no­vih­teh­no­lo­gi­ja­pre­ra­de­me­sa­i­mle­ka.­Da­bi­po­ljo­pri­vred­ni­ fa­kul­te­ti­ i­na­uč­ni­ in­sti­tu­ti­u­Sr­bi­ji­op­sta­li­u­oštroj­me­đu­na­rod noj kon ku ren ci ji mo ra li bi da do bi ju ve­ću­si­stem­sku­po­dr­šku,­kao­što­bi­ i­sa mi mo ra li da raz vi ja ju svo je pred­u­zet­ni­štvo­ kroz­ prak­tič­no­ pri­men­lji­ve­pro­jek­te.­Da­kle,­­Sr­bi­ji­je­da­nas­neo­p­hod­na­al ter na tiv na raz voj na, so ci jal­na i pro svet na po li ti ka, a u nje nom sklo pu i ta kva re for ma obra zov nog si ste ma­na­svim­ni­vo­i­ma­–­od­osnov­nog,­ pre­ko­ sred­njeg,­ vi­šeg­ i­ vi­so­kog­obra zo va nja ­ ko ja bi mo gla da pod­stak­ne­ re­ša­va­nja­ sta­rih­ struk­tur­nih­ i­no­vih­raz­voj­nih­pro­ble­ma­srp­skog­se­la­i po ljo pri vre de.Sred­njo­škol­sko­ po­ljo­pri­vred­no­

obra zo va nje tre ba da obez be di sva­kom­po­je­din­cu­da­stek­ne­neo­p­hod­no­struč­no­zna­nje­i­prak­tič­ne­­ve­šti­ne­ra­di­efi­ka­sni­jeg­uklju­če­nja­u­svet­ra­da­i­na­sta­vak­ško­lo­va­nja.­Da­bi­is­pu­ni­le­svo­ju­mi­si­ju­po­ljo­pr­vred­ne­ško­le­mo­ra­ju­do­bi­ti­neo­p­hod­ne­uslo­ve­za­rad,­po­seb­no­za­iz­vo­đe­nje­prak­tič­ne­na­sta­ve­kao­jed­nog­ od­ ključ­nih­ de­lo­va­ na­stav­nog­pro­ce­sa.­U­tom­ci­lju­bi­dr­ža­va­mo­ra­la,­kroz­ve­ća­ula­ga­nja­u­raz­voj­se­la­i­po­ljo­pri­vre­de,­ re­a­fir­mi­sa­ti­ po­ljo­pri­vred­no­za­ni­ma­nja,­uči­ni­ti­ga­pro­fi­ta­bil­nim­i­dru­štve­no­vred­ni­jim­i­ti­me­omo­gu­ći­ti­­raz­voj­mo­der­ne­po­ljo­pri­vre­de­i­odr­ži­vi­raz­voj­se­la.­Po­treb­no­je­vi­še­prak­tič­ne­na­sta­ve­ u­ po­ljo­pri­vred­nim­ ško­la­ma.­S­ob­zi­rom­da­i­po­ljo­pri­vre­da­mo­že­da­bu de mul ti funk ci o nal na, da ni je ve za­na sa mo za pri mar nu po ljo pri vred nu pro­iz­vod­nju­već­i­za­pre­ra­du,­tu­ri­zam,­tr­go­vi­nu,­ mar­ke­ting,­ za­šti­tu­ ži­vot­ne­ sre­di­ne,­ in­for­ma­ci­o­ne­ teh­no­lo­gi­je­i­ slič­no,­ re­for­mom­ na­sta­ve­ bi­ tre­ba­lo­ uve­sti­ stu­dij­ske­ pro­gra­me­ ko­ji­ će­po ve za ti po ljo pri vre du i srod ne pri­vred­ne­i­dru­štve­ne­de­lat­no­sti­ i­od­go­va­ra­ju­će­na­uč­ne­di­sci­pli­ne.­Ti­me­bi­se­naj­ve­ro­vat­ni­je­po­ve­ća­lo­in­te­re­so­va­nje­stu de na ta za agro nom sku stru ku, na­ro­či­to­kod­onih­ko­ji­ne­na­me­ra­va­ju­ili­ne ma ju uslo ve da se ba ve pri mar nom po ljo pri vred nom pro iz vod njom.

Ško le u po lju

Pre­nos­ zna­nja­ do­ po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­đa­ča­ od­vi­ja­ se­ i­ pre­ko­ po­ljo­pri­vred­ne­ sa­ve­to­dav­ne­ slu­žbe,­ ka­že­dr Sne ža na Jan ko vić, di rek tor In sti­tu ta za pri me nu na u ke u po ljo pri vre di Sr bi je. Po ljo pri vred no sa ve to dav stvo ima­ za­ cilj­ da­ prak­tič­nim­ sa­ve­ti­ma­ i­pre­po­ru­ka­ma­ po­ma­že­ re­ša­va­nje­ ži­vot­nih­ pro­ble­me­ lju­di­ ko­ji­ se­ ba­ve­

po ljo pri vred nom pro iz vod njom i ru ral­nom eko no mi jom. Sa ve to dav stvo je u osno­vi­ ve­za­no­ za­ pre­nos­ teh­no­lo­gi­je­i­zna­nja­od­is­tra­ži­vač­kih­in­sti­tu­ci­ja­do­po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­đa­ča­ i­ u­ tom­ci­lju­ se­ pred­la­že­ ino­va­ci­ja­ u­ obra­zo­va­nju­ po­ ­mo­de­lu­ ne­for­mal­ne­ „ško­le­u po lju“ ­ ne sa mo za po ljo pri vred ni­ke­ ne­go­ i­ za­ uče­ni­ke­ sred­njih­ po­ljo­pri­vred­nih­ ško­la.­ U­ sklo­pu­ re­for­me­obra zo va nje za mo der nu po ljo pri vre­du­po­se­ban­zna­čaj­bi­tre­ba­lo­po­sve­ti­ti­sti­ca­nju­ i­ pre­no­še­nju­ zna­nja­ ko­je­ se­ti­če­sve­zah­tev­ni­jih­eko­lo­ških­stan­dar­da,­ oču­va­nja­ i­ za­šti­te­ zdra­vlja­ po­ljo­pri­vred­ni­ka,­ nji­ho­ve­ bez­bed­no­sti­ na­ra­du,­a­na­ro­či­to­oču­va­nju­zdrav­stve­ne­bez­bed­no­sti­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da­ko­ji­ se­ ko­ri­ste­ kao­ hra­na­ ­ za­ lju­de­ i­ži­vo­ti­nje,­ pa­ kao­ ta­kvi­ iz­la­ze­ na­ do­ma­će­i­stra­no­tr­ži­šte.­U­­tom­smi­slu­su­va­žna­zna­nja­ko­ji­ma­se­po­di­še­eko­lo­ška­svest­i­zdrav­stve­na­kul­tu­ra­po­ljo­pri vred ni ka, ko je pod ra zu me va ju pra­vi­lan­ pri­stup­ ri­zi­ci­ma­ kao­ što­ su­ rad­u ne po volj nim kli mat skim uslo vi ma, iz­lo­že­nost­ sun­če­vom­ zra­če­nju,­ pe­sti­ci­di­ma,­ in­fek­tiv­nim­ agen­si­ma,­ te­žak­fi­zič­ki­rad­i­rad­sa­po­ljo­pri­vred­nim­ma­ši­na­ma,­kao­i­pre­ko­vre­me­ni­rad­i­rad­de ce. Sve na ve de no mo ra lo bi se na­ći­kao­oba­ve­zno­gra­di­vo­u­na­stav­nim­pro­gra­mi­ma­ ­ ­­ od­ osnov­nih­ se­o­skih­ško­la,­ pa­ pre­ko­ ­ sred­njih­ i­ vi­ših,­ do­vi­so­kih­po­ljo­pri­vred­nih­ško­la­i­fa­kul­te­ta. U ci lju pro fe si o na li za ci je po ljo pri­vred nog ra da, po sle ko jeg se ljak po­sta je po ljo pri vred nik, u Sr bi ji bi, kao i dru gim evrop skim ze mlja ma s raz vi­je nom po ljo pri vre dom, tre ba raz vi ja ti, a­ne­re­du­ko­va­ti­mre­žu­po­ljo­pri­vre­dih­struč­nih­ško­la,­ali­i­ra­znih­sruč­nih­se­mi­na­ra,­kur­se­va­ i­dru­gih­po­vre­me­nih­ob­li­ka­ sti­ca­nja­ struč­nog­ zna­nja­ bez­ko­jeg­se­ni­ko­ne­mo­že­ba­vi­ti­mo­der­

nom po ljo pri vre dom. Po se ban za da tak dr­ža­ve­ i­nje­nih­pro­svet­nih­vla­sti­mo­ra­lo­bi­da­bu­de­oču­va­nje­sva­ke­se­o­ske­ško­le­ bez­ ko­je­ je­ ne­mo­guć­ op­sta­nak­se la u ne raz vi je nim brd sko­pla nin­skim­ pod­ruč­ji­ma­ ­ ko­ja­ su­ iz­lo­že­na­br zom de mo graf skom od u mi ra nju, a ima­ju­ve­li­ki­stra­te­ški­i­na­ci­o­nal­ni­zna­čaj­za­Sr­bi­ju.

Fa kul te ti i in sti tu ti

Sr­bi­ja­ ima­ ši­ro­ku­mre­žu­ obra­zov­nih­ i­ na­uč­nih­ in­sti­tu­ci­ja­ ko­ja­ se­ ba­vi­una­pre­đe­njem­ se­la­ i­ po­ljo­pri­vre­de.­Po ljo pri vred ni fa kul te ti u Sr bi ji u pret­hod­nom­pe­ri­o­du­su­od­i­gra­li­ zna­čaj­nu­ulo­gu­ u­ obra­zo­va­nju­ struč­nja­ka.­ Na­na­šim­ fa­kul­te­ti­ma­ u­ Be­o­gra­du,­ No­vom­Sa­du,­Čač­ku­i­Le­šku,­di­plo­mi­ra­lo­je­ne­ko­li­ko­hi­lja­da­struč­nja­ka.­Od­bra­njen­je­ve­li­ki­broj­ma­gi­star­skih­te­za­i­dok­tor­skih­di­ser­ta­ci­ja.­Na­na­šim­uni­ver zi te ti ma di plo mi rao je ve lik broj struč­nja­ka­ ve­te­ri­nar­ske­ i­ teh­no­lo­ške­stru­ke­ko­ji­su­di­rekt­no­uklju­če­ni­u­raz­voj­ se­la,­ po­ljo­pri­vre­de­ i­ in­du­strij­skih­

pre­hram­be­nih­ teh­no­lo­gi­ja.­ Ne­do­sta­je­de talj na stu di ja o re a li za ci ji Bo lonj ske de­kla­ra­ci­je­ na­ na­šim­ Uni­ver­zi­te­ti­ma.­U­ pret­hod­nih­ 20­ak­ go­di­na­ otvo­re­no­je­ ne­ko­li­ko­ pri­vat­nih­ po­ljo­pri­vred­nih­po­ljo­pri­vred­nih­ fa­kul­te­ta­ u­ na­šoj­ ze­mlji.­­ Na­uč­ni­ in­sti­tu­ti­ u­ Sr­bi­ji­ u­ pret­

hod­nom­pe­ri­o­du­ po­sti­gli­ su­ zna­čaj­ne­re zul ta te. Ra to vi na Bal ka nu u pr voj po­lo­vi­ni­de­ve­de­se­tih­go­di­na­20.­ve­ka,­em bar go, pre la zak na li be ral nu eko­no­mi­ju­ i­ ne­do­volj­na­ bri­ga­ dru­štva­ o­raz­vo­ju­na­ših­in­sti­tu­ci­ja­do­ve­la­su­do­zna­čaj­nog­sla­blje­nja­na­ših­in­sti­tu­ta­u­bor bi sa na ci o nal nim i mul ti na ci o nal­nim­kom­pa­ni­ja­ma.­Za­to­is­ti­če­mo­pro­ble­me­u­na­uč­no­i­stra­ži­vač­kom­ra­du,­ali­uka zu je mo i na pu te ve ko jim bi tre­ba­lo­iza­ći­iz­kri­ze.­Da­kle,­pred­la­že­mo­pro gra me za iz la zak iz kri ze, na u ke, se la i po ljo pri vre de'', na vo di aka de mik Dra gan Ško rić, pred sed nik Aka de­mij skog od bo ra za se lo Srp ske aka de­mi je na u ka i umet no sti.

(Na sta vi će se)

OBRA ZO VA NJE ZA MO DER NU PO LJO PRI VRE DU U SR BI JI

Zna nje iz klu pe pri me ni ti u prak siNa uč ni agrar ni in sti tu ti u Sr bi ji do sad su po sti gli zna čaj ne re zul ta te. Detalјno su pro u če ni zemlјišni re sur si i ura đe ne pe do lo ške kar te zemlјišta. Za da lji raz voj Sr bi ji je neo p hod na al ter na tiv na raz voj na, so ci jal na i pro svet na po li ti ka, a u nje nom sklo pu i re for ma obra zov nog si ste ma na svim ni vo i ma – od osnov nog, pre ko sred njeg, vi šeg i vi so kog obra zo va nja, ko ja bi mo gla da pod stak ne re ša va nja sta rih struk tur nih i no vih raz voj nih pro ble ma srp skog se la i polјoprivrede. Tre ba me nja ti su mor nu sli ku ne sta ja nja se la

Pi­še:­Bra ni slav Gu lan

Se­o­ska­ško­la­je­dru­štve­na­i­kul­tur­na­usta­no­va­u­ko­joj­se­sti­če­ele­men tar na pi sme nost i osnov no obra­zo va nje, ta ko da bez do bre se o ske ško­le­ ne­ma­ raz­vo­ja­ se­la.­ Re­for­ma­osnov nog obra zo va nja mo ra la bi da obez be di po se ban i pri vi le go van sta­tus­ško­la­u­za­o­sta­lim­se­o­skim­sre­di­na ma, te da u na stav nim pro gra mi­ma­svih­osnov­nih­ško­la­ve­ći­obim­i­zna­čaj­do­bi­ju­obra­zov­ni­sa­dr­ža­ji­ko­ji­se­od­no­se­na­se­lo­kao­zdra­vu­ži­vot­nu­sre­di­nu­i­na­polјoprivredu­kao­per­spek­tiv­no­ži­vot­no­za­ni­ma­nje.­Iz­vr­ši­ti­re­or­ga­ni­za­ci­ju­i­ra­ci­o­na­li­za­ci­ju­mre­že­in­sti­tu­ta­i­fa­kul­te­ta­u­obla­sti­bi­o­teh­ni­ke,­ko­ja­će­obez­be­di­ti­ubr­za ni i rav no mer ni re gi o nal ni raz voj zemlјe­i­ko­ja­pod­ra­zu­me­va­for­mi­ra­nje­kom­pe­tent­nih­na­ci­o­nal­nih­in­sti­tu ta i fa kul te ta, kao i pri va ti za ci ju ne­kih­ de­lo­va­ po­sto­je­ćih­ in­sti­tu­ta­i fa kul te ta po ugle du na raz vi je ne zemlјe­ u­ sve­tu.­ Dr­ža­va­ i­ dru­štvo­tre­ba­ da­ obez­be­de­ zna­čaj­no­ ve­će­fi­nan­si­ra­nje­ na­u­ke­ u­ po­re­đe­nju­ sa­pret­hod­nim­pe­ri­o­dom­(0,3­od­sto­od­BDP).­Te­ži­ti­da­kroz­pet­go­di­na­ iz­dva ja nja za na u ku do stig nu je dan od sto, a za de set go di na dva od sto od­BDP,­da­bi­u­na­red­nih­de­ce­ni­ju­i­po­do­sti­gli­tri­od­sto­od­BDP.­Na­ovaj­na­čin­bi­će­stvo­re­ni­uslo­vi­da­na­u­ka­do­bi­je­ vo­de­ću­ ulo­gu­ u­ sred­njo­roč­nom­raz­vo­ju­zemlјe.Ni­je­ na­ od­met­ spo­me­nu­ti­ kon­

cep­ci­ju­ pro­ši­re­nih­ funk­ci­ja­ se­o­skih­ško­la:­a)­pru­ža­nje­obra­zov­nih­uslu ga svim ka te go ri ja ma se o skog

sta­nov­ni­štva­ (što­ uklju­ču­je­ pred­škol­sko­vas­pi­ta­nje,­osnov­no­obra­zo­va­nje­ od­ra­slih­ ko­ji­ ni­su­ za­vr­ši­li­osnov­nu­ ško­lu,­ ne­for­mal­no­ obra­zo­va­nje­od­ra­slog­sta­nov­ni­štva­u­ci­lju ospo so blja va nja za pro iz vod ne de­lat­no­sti,­ eko­lo­ško­ obra­zo­va­nje,­zdrav­stve­no­ pro­sve­ći­va­nje­ i­ sl.);­b)­vi­đe­nje­ško­le­kao­cen­tra­kul­tur­nog­ ži­vo­ta­ se­o­skog­ sta­nov­ni­štva;­c)­kon­cep­ci­ju­ško­le­kao­cen­tra­so­ci­jal­nih­ ak­tiv­no­sti­ sta­nov­ni­ka;­ d)­raz­voj­ško­le­kao­cen­tra­obu­ke­se­o­skog­ sta­nov­ni­štva­ za­ spe­ci­fič­ne­pro iz vod ne de lat no sti. Čo­vek­se­su­o­ča­va­sa­či­nje­ni­com­

da­u­sa­vre­me­nom,­hu­ma­nom­si­ste­mu,­upr­kos­svo­jim­zna­nji­ma­i­mo­ći,­ni je u sta nju da obez be di mi ni mum za­ ži­vot­ svo­jih­ čla­no­va,­da­bu­de­u­har­mo­ni­ji­i­mi­ru­sa­pri­ro­dom­u­ko­joj­ži­vi.­ Tren­do­vi­ raz­vo­ja­ upo­zo­ra­va­ju­da­će­u­bu­duć­no­sti­ovi­pro­ble­mi­bi­ti­još­za­o­štre­ni­ji,­te­ži­i­ne­rav­no­mer­ni­je­ras­po­re­đe­ni­ne­go­da­nas­­­uko­li­ko­čo­vek­ne­na­u­či­da­ade­kvat­no­upra­vlja so bom i sve tom na ra ci o nal ni ji i in­te­li­gent­ni­ji­na­čin.­Sr­bi­ja­ras­po­la­že­sa­ do­sta­ ši­ro­kom­mre­žom­na­uč­nih­in­sti­tu­ci­ja­ko­je­se­ba­ve­re­ša­va­njem­na­uč­ne­ pro­ble­ma­ti­ke­ u­ obla­sti­ po­ljo­pri­vre­de­i­pre­hram­be­nih­teh­no­lo­gi­ja.­Sla­ba­stra­na­u­si­ste­mu­na­uč­nih­in­sti­tu­ci­ja­iz­ove­obla­sti­u­Sr­bi­ji­je ne rav no mer na re gi o nal na ras po­re­đe­nost­ sa­mih­ in­sti­tu­ci­ja.­ Ovo­ se­auto­mat­ski­ ne­ga­tiv­no­ od­ra­ža­va­ na­raz­voj­ po­je­di­nih­ re­gi­o­na,­ a­ ti­me­ i­se la u nji ma.

Po­se­ban­za­da­tak­dr­ža­ve­i­nje­nih­pro­svet­nih­vla­sti­mo­ra­lo­bi­da­bu­de­oču­va­nje­sva­ke­se­o­ske­ško­le

Tre­ba­raz­vi­ja­ti,­a­ne­re­du­ko­va­ti­mre­žu­po­ljo­pri­vre­dih­struč­nih­ško­la

Se o ske ško le

715. jul 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po­ljo­pri­vred­ni­ pro­iz­vo­đa­či­ sa­pod­ruč­ja­gra­da­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca­ima­ju­pri­li­ku­da­bes­plat­no­

uzor­ku­ju­ svo­je­ ze­mlji­šte­ i­ is­pi­ta­ju­nje­gov­kva­li­tet,­jer­se­na­sta­vlja­sa­rad­nja­Grad­ske­upra­va­za­po­ljo­pri­vre­du­i­Po­ljo­pri­vred­ne­struč­ne­slu­žbe­„Srem­ska­ Mi­tro­vi­ca”.­ Pre­ma­ pot­pi­sa­nom­ugo­vo­ru­u­la­bo­ra­to­ri­ji­Po­ljo­pri­vred­ne­struč­ne­slu­žbe­„Srem­ska­Mi­tro­vi­ce”­do­kra­ja­go­di­ne­bi­će­ana­li­zi­ra­no­ oko­ 1.800­ uzo­ra­ka­ ze­mlji­šta,­a­sred­stva­na­me­nje­na­u­grad­skom­bu­dže­tu­za­tu­na­me­nu­iz­no­se­sa­ po­re­zom­ 3,­ 99­ mi­li­o­na­ di­na­ra.­ ­­ Po­ljo­pri­vred­na­ struč­na­ slu­žba­“Srem­ska­ Mi­tro­vi­ca”­ u­ sa­rad­nji­ sa­gra­dom­već­ne­ko­li­ko­go­di­na­za­re­

dom­spro­vo­di­ovu­ko­ri­snu­i­bes­plat­nu­ak­ci­ju­ko­ja­će­do­pri­ne­ti­ostva­re­nju­eko­no­mič­no­sti­ pro­iz­vod­nje­ i­ bo­ljim­pri­no­si­ma­–­re­kao­je­Žar­ko­Su­vić,­di­rek­tor­ PSS­ “Srem­ska­ Mi­tro­vi­ca”. Ovim­ugo­vo­rom­se­mi­tro­vač­ka­Po­ljo­pri­vred­na­ struč­na­ slu­žba­ oba­ve­za­la­da­će­na­kon­oba­vlje­nog­po­sla­gra­du­ do­sta­vi­ti­ iz­ve­štaj­ sa­ po­da­ci­ma­ o­ ka­ta­star­skoj­ op­šti­ni­ i­ par­ce­li­na­ko­joj­je­ura­đe­na­ana­li­za,­ve­li­či­ni­par­ce­le,­bro­ju­par­ce­le,­na­či­nu­ko­ri­šće­nja­par­ce­le,­du­bi­ni­uzor­ko­va­nja,­od­re­đi­va­nju­ sa­dr­ža­ja­ mi­ne­ral­nim­

ma­te­ri­ja­la­NPK­u­ze­mlji­štu­i­da­ti­pre­po­ru­ka­đu­bre­nja­po­pla­ni­ra­nim­bilj­nim­vr­sta­ma­u­na­red­ne­čti­ri­go­di­ne. Sli­čan­ ugo­vo­vor­ je­ PSS­ “Srem­ska­Mi­tro­vi­ca”­ ­ pot­pi­sa­la­ i­ sa­ Op­šti­nom­Sta­ra­Pa­zo­va.­Ra­di­ se­o­ana­li­zi­ 1.600­ uzo­ra­ka­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­ ra­di­ nje­go­vog­ is­pi­ti­va­nja.­ Ana­li­zi­ra­će­ se­ ze­mlji­šte­ u­ ka­ta­star­skim­ op­šti­na­ma­ Sta­ra­ Pa­zo­va,­ Go­lu­bin­ci,­ Voj­ka,­ Sta­ri­ Ba­nov­ci,­ Be­le­giš,­ Sur­duk,­ No­va­ Pa­zo­va,­ No­vi­ Ba­nov­ci­ i­ Kr­nje­šev­ci. S.­Đ.­

Že­tva­ pše­ni­ce­ je­ pri­ kra­ju,­ a­ uz­su­mi­ra­nje­re­zul­ta­te,­već­se­pra­ve­ prog­no­ze­ ro­da­ u­ je­se­njoj­

ber­bi.­ Po­ re­či­ma­ struč­nja­ka­ Po­ljo­pri­vred­ne­struč­ne­slu­žbe­Ru­ma,­po­ tre­nut­nom­sta­nju­use­va,­do­bar­rod­obe­ća­va­ju­ku­ku­ruz,­so­ja­i­sun­co­kret.–­ Osve­do­či­li­ smo­ se­ da­ pše­ni­ca­

mo­že­ da­ po­stig­ne­ za­i­sta­ ve­lik­ rod.­Pri­bli­ža­va­mo­ se­ onom­bi­o­lo­škom­po­ten­ci­ja­lu,­ pre­ko­ va­go­na­ po­ hek­ta­ru.­Do­ka­za­li­smo­da­smo­se­pri­bli­ži­li­ci­fri­ko­ja­je­pri­nos­i­u­ze­mlja­ma­Evrop­ske­uni­je.­ Re­ci­mo,­ Fran­cu­ska­ ima­ pro­se­čan­ pri­nos­ pre­ko­ 7­ to­na­ po­ hek­ta­ru,­na­5­mi­li­o­na­hek­ta­ra­ ko­je­u­pro­se­ku­se­ju.­To­su­vi­so­ki­stan­dar­di­ko­je­smo­po­ka­za­li­ da­ mo­že­mo­ da­ ostva­ri­mo.­Me­đu­tim,­mi­ ima­mo­pro­iz­vo­đa­če­ko­ji­ima­ju­ kva­li­tet­ne­ par­ce­le,­ do­bru­ me­ha­ni­za­ci­ju,­ ovla­da­li­ su­ teh­no­lo­gi­jom­pro­iz­vod­nje,­ ali­ ima­mo­ i­ pro­iz­vo­đa­če­ko­ji­ još­ uvek­ ra­de­ na­ je­dan­ pre­va­zi­đen­na­čin,­i­za­do­vo­lja­va­ju­se­ti­me­da­sa­mo­po­se­ju­i­da­se­to­ka­sni­je­ne­ka­ko­ski­ne­­­Đu­ro­Pa­jić,­ iz­Po­ljo­pri­vred­ne­struč­ne­slu­žbe­Ru­ma.

Po­ nje­go­vim­ re­či­ma,­ što­ se­ ti­če­dru­gih­kul­tu­ra,­si­tu­a­ci­ja­je­do­sta­do­bra.­U­se­tve­noj­struk­tu­ri­naj­vi­še­ima­ku­ku­ru­za­ko­ji­je­u­do­sta­do­brom­sta­

nju.­Po­čet­kom­ve­ge­ta­ci­je­imao­je­po­volj­ne­uslo­ve,­po­ras­tao­je,­i­sa­da­se­sred­nje­ ra­ni­ i­ ka­sni­hi­bri­di­na­la­ze­u­fa­zi­pu­ne­oplod­nje.­­­Mi­slim­da­bi­tu­sa­da­tre­ba­lo­da­

pre­mo­sti­ne­ka­ki­ša,­ko­ja­bi­sa­mo­još­po­pra­vi­la­ ovo­ do­bro­ sta­nje.­ To­ isto­va­ži­i­za­so­ju.­Ona­iz­u­zet­no­iz­gle­da,­vi­so­ka­je,­buj­na­i­zdra­va.­To­po­ka­zu­je­da­usev­ko­ji­je­do­bro­od­ne­go­van,­ima­ma­nje­ pro­ble­ma­ sa­ bo­le­sti­ma­ i­šte­to­či­na­ma.­Ima­li­smo­pro­šle­go­di­ne­zbog­su­še,­so­ju­ko­ja­je­bi­la­do­sta­sla­ba,­ni­ska,­ose­tlji­va­i­pod­lo­žna­na­pa­du­ li­snih­ šte­to­či­na,­pa­ je­ i­ pri­nos­bio­vr­lo­skro­man.­Ove­go­di­ne­oče­ku­je­mo­da­ će­ to­ bi­ti­ vr­hun­ski­ pri­no­si,­oko­4­to­ne­po­hek­ta­ru.­U­pro­iz­vod­nji­so­je­je­ja­ko­bit­no­da­se­ona­odr­ža­va­u­či­stom­sta­nju­i­po­sto­ji­či­ta­va­pa­le­ta­po­treb­nih­her­bi­ci­da,­i­nji­ho­va­pri­me­na­je­neo­p­hod­na­­­na­gla­ša­va­Pa­jić.Sun­co­kret­ je­ ta­ko­đe­ iz­u­zet­no­ do­

bar,­i­oče­ku­ju­se­kao­i­kod­so­je,­pri­no­si­od­4­to­ne­po­hek­ta­ru.­On­je­sa­da­u­pu­nom­cve­ta­nju,­i­si­gur­no­je­tre­nut­no­naj­lep­ša­kul­tu­ra­u­po­lju.­Po­vr­ši­na­pod­še­ćer­nom­re­pom­je­sma­nje­na­u­rum­skoj­op­šti­ni,­i­ova­kul­tu­ra­se­„pre­se­li­la“­na­ te­ren­ In­đi­je­ i­ Sta­re­ Pa­zo­ve.­Re­pa­kao­i­osta­le­kul­tu­re­svo­jim­sa­da­šnjim­iz­gle­dom­obe­ća­va.­To­je­spe­ci­fič­na­ra­tar­ska­ kul­tu­ra­ od­ ko­je­ se­ fi­nan­sij­ski­naj­vi­še­oče­ku­je,­ali­ona­i­zah­te­va­pu­nu­pa­žnju­to­kom­pro­iz­vod­nje.­­Še­ćer­na­re­pa­tra­ži­te­re­ne­ko­ji­su­

is­pod­100­me­ta­ra­nad­mor­ske­vi­si­ne,­tra­ži­ bo­ga­ta,­ struk­tur­na­ ze­mlji­šta,­do­sta­ po­rav­na­ta,­ bez­ ne­kih­ ve­li­kih­de­pre­si­ja,­pa­di­na.­Bit­no­je­i­ras­po­la­ga­nje­sa­od­re­đe­nom­teh­ni­kom,­to­je­spe­ci­fič­na­i­zah­tev­na­pro­iz­vod­nja,­ali­ujed­no­i­za­hval­na­pro­iz­vod­nja,­jer­se­nje­ni­pri­no­si­po­hek­ta­ru­kre­ću­od­50­i­na­vi­še­to­na­–­na­vo­di­Pa­jić.

Sa­rad­nja­ iz­me­đu­ pro­iz­vo­đa­ča­ i­Po­ljo­pri­vred­ne­struč­ne­slu­žbe,­iz­go­di­ne­u­go­di­nu­je­sve­kva­li­tet­ni­ja.­Sve­vi­še­pro­iz­vo­đa­ča­se­obra­ća­po­ra­znim­pi­ta­nji­ma,­od­či­sto­struč­nih­stva­ri,­pa­do­ pru­ža­nja­ po­mo­ći­ oko­ ostva­re­nja­sub­ven­ci­ja­ ko­je­ su­ od­ stra­ne­ dr­ža­ve­usme­re­ne­ka­nji­ma.­Po­ve­ća­va­se­i­broj­onih­ko­ji­vr­še­ana­li­zu­svog­ze­mlji­šta­ i­pri­me­nju­ju­na­osno­vu­to­ga­đu­bre­nje.­U­Po­ljo­pri­vred­noj­struč­noj­slu­žbi­na­ni­vou­op­šti­ne­bes­plat­no­se­i­ove­go­di­ne­vr­ši­ana­li­za­uzo­ra­ka­ze­mlji­šta.­Ape­lu­je­se­na­pro­iz­vo­đa­če­da­sa­svih­onih­slo­bod­nih­po­vr­ši­na­gde­je­bi­la­pše­ni­ca,­uzmu­uzo­rak­i­do­ne­su­u­slu­žbu­ra­di­ana­li­ze,­ i­do­bi­ja­nja­pre­po­ru­ke­đu­bre­nja­za­na­red­ne­če­ti­ri­

go­di­ne.­To­va­ži­i­za­sve­sle­de­će­use­ve­ka­da­se­ski­nu­sa­nji­ve.–­ Uzor­ko­va­nje­ se­ uzi­ma­ obič­nim­

ašo­vom­na­du­bi­nu­do­30­san­ti­me­ta­ra,­ili­son­da­ma­ko­je­slu­žba­po­se­du­je,­ako­za­to­ima­po­tre­be.­Ja­ko­je­bit­no­da­ zna­mo­u­ ka­kvom­ je­ sta­nju­na­še­ze­mlji­šte.­ Če­sto­ se­ de­si­ da­ uko­li­ko­se­đu­bri­na­pa­met,­ša­blon­ski,­ne­a­de­kvat­no,­šte­ta­bu­de­vi­še­stru­ka.­Po­red­ba­ca­nja­ nov­ca­ na­ đu­bri­vo­ ko­je­ ne­od­go­va­ra,­ pra­vi­ se­ i­ dis­ba­lans­ hra­ni­va­u­ze­mlji­štu­–­is­ti­če­Đu­ro­Pa­jić.­­Ana­li­zom­se­tač­no­zna­sta­nje­ze­mlji­šta,­ko­je­je­đu­bri­vo­i­u­ko­joj­ko­li­či­ni­po­treb­no,­da­bi­se­ostva­ri­li­do­bri­pri­no­si­i­re­zul­ta­ti.­ M.­Nin­ko­vić­ Fo­to:­M.­Mi­le­u­snić

Tran­zi­ci­o­ni­ pe­riod­ u­ po­ljo­pri­vre­di­du­go­tra­je,­en­tu­zi­ja­zam­i­ener­gi­ja­­srp­skog­se­lja­ka­­opa­da,­sred­

stva­iz­­IPARD­­pro­gra­ma­na­me­nje­na­po­ljo­pri­vre­di­ I­ ru­ral­nom­ raz­vo­ju­ još­uvek­se­ne­ko­ri­ste.­Mo­tiv­za­no­ve­ko­ra­ke­na­pu­tu­ka­EU­mo­gu­bi­ti­is­ku­stva­Polj­ske,­ ze­mlje­ u­ ko­joj­ su­ po­ljo­pri­vred­ni­ pro­iz­vo­dja­či­ bi­li­ naj­ve­će­ znak­pi­ta­nja­na­ re­fe­ren­du­mu­ ­za­ula­zak­u­EU,­a­sa­da­su­naj­ve­ći­za­go­vor­ni­ci­pro­ce­sa­in­te­gra­ci­ja.U­ slu­ča­ju­ Polj­ske­ po­če­ci­ na­ pla­nu­

evrop­skih­ in­te­gra­ci­ja­ su­ bi­li­ te­ški,­ a­re­for­me­ "bru­tal­ne­ i­ šo­kat­ne­ za­ obič­ne­ lju­de".­ Polj­ska­ je­ naj­bo­lji­ pri­mer­ze­mlje,­u­cen­tral­noj­i­is­toč­noj­Evro­pi,­ko­ja­ je­ na­ pra­vi­ na­čin­ ušla­ u­ pro­ces­in­te­gra­ci­ja,­pred­u­ze­la­te­ške­re­for­me­i­opre­de­li­la­se­za­ja­ča­nje­ka­pa­ci­te­ta­za­ko­ri­šće­nje­ evrop­skih­ pred­pri­stup­nih­fon­do­va,­što­je­ve­o­ma­va­žno,­ne­sa­mo­zbog­una­pre­đe­nja­­raz­li­či­tih­seg­me­na­ta­dru­štva,­već­i­zbog­­pri­pre­me­za­ko­ri­šće­nje­ evrop­skih­ fon­do­va­ ­ I­ znat­no­ve­ćih­sred­sta­va­po­sle­ula­ska­u­­pu­no­prav­no­član­stvo­.Polj­ska­ je­ po­zna­ta­ po­ do­broj­ ­ is­

ko­ri­šće­no­sti­ pret­pri­stup­nih­ fon­do­va­za­ raz­voj­ po­ljo­pri­vre­de­ I­ ru­ral­ni­ raz­voj,­­zbog­če­ga­joj­je­Evrop­ska­ko­mi­si­ja­do­de­li­la­i­do­dat­na­sred­stva.­Svo­je­vre­me­na­is­ko­ri­šće­nost­tih­sred­sta­va­u­Polj­skoj­ ­ je­­bi­la­"107%",­a­Evrop­ska­ko­mi­si­ja,­po­što­je­vi­de­la­da­Polj­ska­efi­ka­sno­ko­ri­sti­ fon­do­ve,­do­de­li­la­je­ ­ do­dat­nih­140­mi­li­o­na­ evra.­ Is­ku­stva­Polj­ske­upu­ću­ju­na­zna­čaj­­do­bre­pri­pre­me­za­ko­ri­šće­nje­pred­pri­stup­nih­fon­do­va­EU,­jer­Bri­se­lu­­su­va­žne­pro­ce­du­re­i­ne­po­ma­žu­po­znan­stva.Bri­sel­je­bi­ro­kra­ti­ja­I­pro­ce­du­ra,­lo­se­pri­pre­mlje­ni­zah­te­vi­bi­će­„ba­če­ni­u­sme­će’’,­sred­stva­se­mo­ra­ju­vra­ti­ti­­ako­do­bro­ni­je­ura­djen­ob­ra­čun­do­ta­ci­je.­Na­po­čet­ku­je­no­vac­u­Polj­skoj­de­ljen­re­gi­o­ni­ma­ko­ji­su­pred­la­ga­li­pro­je­ke,­o­ko­ji­ma­je­za­tim­od­lu­či­va­la­cen­tral­na­vlast,­ali­ je­ na­ taj­ na­čin­ de­lom­od­lu­či­va­nje­pre­ba­če­no­ i­ na­ ni­že­ ni­voe.­ Iz­no­si­ su­

bi­li­ za­ne­mar­lji­vi,­ ali­ ste­če­no­ is­ku­stvo­dra­go­ce­no.Polj­ski­ po­ljo­pri­vred­ni­ci,­bez­ob­zi­ra­na­to­ko­li­ko­su­obra­zov­ni,­ja­vlja­li­su­se­spe­ci­ja­li­zo­va­nim­agen­ci­ja­ma­za­po­moć­pri­li­kom­po­pu­nja­va­nja­zah­te­va­za­do­bi­ja­nje­sred­sta­va.Bi­li­su­uspe­šni­jer­su­ima­li­ener­gi­ju­I­od­luč­nost­obič­nih­lju­di­ko­ji­su­shva­ti­li­da­će­is­pu­nja­va­njem­ te­ških­ pro­ce­du­ral­nih­uslo­va­ ,,no­vac­ pa­sti­ s­ ne­ba”.Polj­ska­je,­ta­ko­đe,­ima­la­struč­nja­ke­u­ad­mi­ni­stra­ci­ji­ko­ji­su­po­zna­va­li­kom­pli­ko­va­ne­pro­ce­du­re­apli­ci­ra­nja­za­sred­stva­EU.Za­ Sr­bi­ju­ ­ je­ va­žno­ da­ ima­ pred­

vi­di­vu­po­ljo­pri­vred­nu­po­li­ti­ku,­da­po­ljo­pri­vred­ni­ci­­zna­ju­ka­kva­će­bi­ti­i­da­ba­zi­ra­ju­in­ve­sti­ci­o­ne­od­lu­ke­na­to­me,­a­pro­ces­pri­la­go­dja­va­nja­je­te­žak,­be­ne­fi­ti­ se­ ne­ mo­gu­ ose­ti­ti­ ni­ od­mah­po­ula­sku­u­EU.­Polj­ska­ je­ušla­u­EU­2004.­go­di­ne­I­pre­ma­zva­nič­nim­sta­ti­sti­ka­ma­BDP­je­u­2013.­bio­dva­pu­ta­ve­ći­ne­go­2003.go­di­ne,­tj.­nje­na­eko­no­mi­ja­je­ra­sla­za­49%­u­de­se­to­go­di­šnjem­pe­ri­o­du.U­Polj­skoj­is­ti­ču­da­bez­per­spek­ti­ve­član­stva­u­EU­ta­ze­mlja­ne­bi­bi­la­u­sta­nju­da­za­vr­ši­eko­nom­sku­­tran­sfor­ma­ci­ju­ iz­ de­ve­de­se­tih.­ Per­spek­ti­va­član­stva­­bi­la­je­kjuč­ni­fak­tor­mo­ti­va­ci­je­ to­kom­post­ko­mu­ni­stič­kog­pe­ri­o­da.­Taj­cilj­je­od­re­dio­pra­vac­tran­sfor­ma­ci­je.Ve­o­ma­ra­di­kal­na­I­iz­u­zet­no­bol­na­,,­šok­te­ra­pi­ja”­do­ve­la­je­da­nas­Polj­sku­ ­ do­tle­ da­ ne­što­ što­ je­ sku­po­pla­ti­la,­sa­da­se­vra­ća..­U­bu­dže­tu­EU­za­2014­20.­Polj­ska­je­obez­be­di­la­82­mi­li­jar­de­ evra­ ili­ če­tvr­ti­nu­ svih­ sred­sta­va­EU­iz­ko­he­zi­o­nih­fon­do­va.Srp­skoj­po­ljo­pri­vre­di­ ­Polj­ska­nu­di­

do­bro­ is­ku­stvo­ ko­je­ tre­ba­ is­ko­ri­sti­ti.Per­spek­ti­va­ član­stva­ kao­ fak­tor­ mo­ti­va­ci­je­ tre­ba­lo­bi­da­po­dig­ne­en­tu­zi­ja­zam­I­ener­gi­ju­na­ših­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­dja­ča­za­no­ve­ko­ra­ke­na­pu­tu­ka­EU,­jer­Bri­sel­ne­de­fi­ni­še­­bu­duć­nost­srp­ske­ po­ljo­pri­vre­de,već­ kao­ part­ner­uka­zu­je­na­naj­bo­lje­mo­guć­no­sti.­­­­­­­­

­ Dipl.­ing.­Zo­ri­ca­Zdrav­ko­vić­ PSS­Kra­lje­vo

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CANA­STA­VAK­KON­TRO­LE­PLOD­NO­STI­ZE­MLjI­ŠTA

Put­do­eko­no­mič­ne­pro­iz­vod­nje Do­kra­ja­go­di­ne­PSS­„Srem­ska­Mi­tro­vi­ca”­će­ana­li­zi­ra­ti­oko­1.800­uzo­ra­ka­ze­mlji­šta­za­šta­je­grad­obez­be­dio­oko­če­ti­ri­mi­li­o­na­di­na­ra.­Sli­čan­ugo­vor­pot­pi­san­i­sa­sta­ro­pa­zo­vač­kom­op­šti­nom

La bo ra to ri ja

Žar­ko­Su­vić,­di­rek­tor

KO­RI­ŠĆE­NjE­PRED­PRI­STUP­NIH­FON­DO­VA­EU

Is­ku­stva­Polj­ske

STA­NjE­USE­VA­NA­SREM­SKIM­PO­LjI­MA

Obe­ća­va­ju­ku­ku­ruz,­so­ja­i­sun­co­kretApe­lu­je­se­na­pro­iz­vo­đa­če­da­sa­svih­onih­slo­bod­nih­po­vr­ši­na­gde­je­bi­la­pše­ni­ca,­uzmu­uzo­rak­i­do­ne­su­u­slu­žbu­ra­di­ana­li­ze,­i­do­bi­ja­nja­pre­po­ru­ke­đu­bre­nja­za­na­red­ne­če­ti­ri­go­di­ne

Đu­ro­Pa­jić

Sun­co­kret­u­pu­nom­cve­ta­nju

So­ja­vi­so­ka,­buj­na­i­zdra­va

8 15. jul 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Že tva u Sr bi ji se na bli zu 600.000 hek ta ra pri vo di kra­ju, pri no si će bi ti so lid ni. To

zna či da se oče ku je rod od oko 2,5 mi li o na to i na ili 4,3 to ne po hek­ta ru. To je na ni vou vi še go di šnejg pro se ka u ze mlji. Kao i sva ke go di­ne po ljo pri vred ni ci su ne za do volj ni ot kup nom ce nom, ko ja se kre će u vre me že tve iz me đu 15,50 i 16 di­na ra, pa im struč nja ci sa ve tu ju da sa če ka ju sa pro da jom ovo go di šnjeg ro da. Ra ta ri su za do volj ni ro dom hleb nog zr na ali po ljo pri vred ni ci­ma ne po go du je ce na ži ta. Iz iz ne­tih po da ta ka vi di se da se oče ku­je da će pro iz vod nja pše ni ce ro da 2016. go di ne u Sr bi ji, u od no su na rod 2015.go di ne, bi ti ve ća za oko 466.000 to na. Ali, sve dok ne pad­ne i po sled nji ot kos i dok se ži to ne sme sti u skla di šta, ko ja su ve ća od tri mi li o na to na, o že tve nim ko li či­na ma, pri ča će se po naj vi še kao o že lja ma ak tu el nih po li ti ča ra da je rod bio naj ve ći baš u vre me nji ho ve vla da vi ne Sr bi jom!

­ Tr ži šte od re đu je ce nu pše ni ce sa da je 15 di na ra vi de će mo ka ko će se ka sni je ce na po ka za ti, ka že Dar­ko Kle cin, po ljo pri vred nik iz Ba ča, gde je ove go di ne odr žan Dan že­tve u or ga ni az ci ji Za dru žnog sa ve za Voj vo di ne.

­ Za vr še tak že tve pše ni ce se oče ku je za de se tak da na. Hleb no ži to se u re pu bli ci ski da sa 600.000 hek ta ra. Go di na će bi ti do bra što se ti će pri no sa hleb nog zr na ­ ka­že se kre tar za po ljo pri vre du Vla de Voj vo di ne Vuk Ra do je vić. On do­da je da će pri no si na te ri to ri ji Voj­vo di ne bi ti oko 6,5 to na po hek ta ru. U svom pr vom na stu i pu u jav nso ti od ka da se na la zi na me stu pr vog čo ve ka voj vo đan ske po ljo pri vre de, se kre trar je iz neo ne re al nu, vi so­ku pro ce nu pri no sa čak i u Voj vo­di ni. Ta kva pro ce na je vi še že lja, jer je znat no iz nad pro ce ne ko ju je iz neo Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku, a to je da će pro sek u se ver noj srp­skoj po kra ji ni iz no si ti oko 5,9 to na po hek ta ru! Od no sno bi će nji va na ko ji ma će bi tii re kord nih pri no sa, i iz nad 6,5 to na po hek ta ru, ali to ni­ka ko ne mo že bi ti ovo go di šnji pro­se čan pri nos u Voj vo di ni.

Di rek tor Pro dukt ne ber ze Žar ko Ga le tin ka že da je zbog ve li kih pre­la znih za li ha ot kup na ce na pše ni ce iz me đu 15,5­16 din po ki lo gra mu. On na vo di da ce na je ste ni ska za pše ni cu ovo go di šnjeg ro da, jer po­red ve li kih svet skih pre la znih pše ni­ca je i kod nas do bro ro di la pa ot ku­plji va či nu de ni žu ce nu.

Ova ce na je ne pri hva tlji va za po­ljo pri vre ni ke, na ro či to na kon ana li­za struč nih slu žbi Za dru žnog sa ve­za Voj vo di ne ko ji su iz ra ču na li da je za pro se čan pri nos ovo go di šnja pro iz vod na ce ne pše ni ce 20 di na ra po ki lo gra mu. Ra di slav Jo va nov, pred sed nik Za dru žnog sa ve za Voj­vo di ne ka že da naš se ljak ne mo že da pri hva ti ce nu od 15 di na ra jer su ula ga nja ve li ka i ako pa or že li do­bar pri nos mo ra da ulo ži u agro teh­ni ku.

Fi nan sij ska obu ka ko ja se od no si na spro vo đe nje ne dav no usvo je nog Za ko na o pre dže tve nom fi nan si ra­nju odr ža na je od 10. do 12. ma­ja u Be o gra du. U pri pre mi Za ko na, sa Mi ni star stvom po ljo pri vre de sa­ra đi va li su Or ga ni za ci ja UN za hra­nu i po ljo pri vre du (FAO) i Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj (EBRD), ko je su obez be di le zna čaj nu teh nič­ku po dr šku usme re nu na de fi ni sa­nju no vog fi nan sij skog in stru men ta. FAO i EBRD su pro mo vi sa le za kon me đu ko ri sni ci ma, po mo gli iz ra du pod za kon skih aka ta i fi nan si ra le iz­ra du re gi stra u APR­u. Na sta vlja ju­ći na ve de ne ak tiv no sti, FAO i EBRD su obez be di le do dat nu teh nič ku po moć za pro gra me pro mo ci je Za­ko na. Pre ma re či ma Mi lo ša Mi lo­va no vi ća, me na dže ra pro jek ta UN FAO, teh nič ka po moć FAO i EBRD na sta vi la se or ga ni za ci jom tro­dnev nog fi nan sij skog tre nin ga ko ji je odr žan u Be o gra du za tri gru pe ko ri sni ka ovog za ko na. ”Ob u če ni su pred stav ni ci ba na ka i kom pa ni­ja ko ji se u Sr bi ji ba ve pred fi nan si­ra njem po ljo pri vred ne pro iz vod nje o no vi na ma ko je za kon do no si u obla sti fi nan si ra nja po ljo pri vred ne pro iz vod nje. Obu ka je bi la po sve će­na i pred stav ni ci ma raz li či tih dr žav­nih or ga na, dok su i po ljo pri vred­ni pro iz vo đa či ima li pri li ku da ču ju ka ko će ovaj za kon bi ti pri me njen u prak si”, na vo di Mi lo va no vić. Pre­da va či na tro dnev noj fi nan sij skoj obu ci bi li su pred stav ni ci Ra bo ban­ke, svet skog li de ra u fi nan si ra nju agro bi znis sek to ra, kao i struč nja ci kon sul tant skog pred u ze ća FAC TIS iz Be o gra da.

Po re či ma Eli es Fon gers, pro­jekt me na dže ra agro bi znis sek to ra Ra bo ban ke, us po sta vlja nje pre dže­tve nog fi nan si ra nja je do bro i jed­no stav no re še nje za ina če kom plek­sno fi nan si ra nje agro sek to ra. ”Pre­dže tve no fi nan si ra nje je bez be dan i de lo tvo ran in stru ment ko ji mo že da raz u me sva ki far mer, a ko ji mu

omo gu ća va da na jed no sta van na­čin, ula žu ći bu du ći rod ka ko ko la te­ral, do će do neo p hod nih fi nan sij skih sred sta va pred se tvu”, na po mi nje Fon gers. Ra bo ban ka je osno va na 1898. od stra ne ho land skih far me­ra. Da nas ova ban ka fi nan si ra 85 od sto po ljo pri vrednh pro iz vo đa ča u Ho lan di ji, dok je na me đu na rod nom ni vou okre nu ta is klju či vo agro bi znis sek to ru. Pred stav ni ci Ra bo ban ke iz Bra zi la sma tra ju da ovaj si stem fi­nan si ra nja ni je do bar sa mo za far­me re već za rast ce lo kup nog agro­bi znis sek to ra. Bra zil je pr va ze mlja na sve tu ko ja je uve la ovaj za kon i us po sta vi la si stem još 1994. go di ne, sa ve o ma po zi tiv nim is ku stvi ma, pa se da nas na taj na čin fi nan si ra naj­ve ći deo bra zil ske po ljo pri vre de.

Ina če, bit no je is ta ći da dr ža va i 2016. go di ne pre ska če ot kup pše ni­ce. To zna či da Re pu blič ka di rek ci ja rob nih re zer vi ni sa da, ka da imam­ko do sta vi ško va, i po red to ga ne­će ku po va ti hleb no ži to za dr žav ne po tre be. Raz log je što no vac za ove na me ne ni je pred vi đen u bu dže tu Re pu bli ke Sr bi je!

Ot kup po kva li te tu

U pro te klih pet go di na u Sr bi ji pše ni ca se ga ji la na pro seč noj po­vr ši ni od oko 616.000 hek ta ra, sa pro seč nim pri no som od 3,96 to na po hek ta ru i ukup nom go di šnjom pro iz vod njom od oko 2,4 mi li o na to na, na vo di je Ne nad Bu di mo vić,

se kre tar Udru že nja za po ljo pri vre­du PKS, na gla ša va ju ći da je kva li­tet se me na ve o ma va žan seg ment u po ljo pri vred noj pro iz vod nji.

Ina če, pše ni ca je u Ju go sla vi ji, pa i Sr bi ji po sled nji put po kva li te tu bi la ot ku plje na 1988. go di ne, (pri­med ba auto ra B.G.) Od ta da se ne pri me nju je za kon, od no sno pra vil­nik da se pšen cia pla ća po kla sa ma. Pro pis ni ka da ni je za nič no uki nut, ali pre ćut no je pre stao da se pri me­nju je... Da nas se po no vo tra ži da se do ne se ova kav pro pis. Pri če po či nje iz po čet ka, kao da je to ne što no vo, što će bi ti naj ve ća, isto rij ska no vi na u ot ku pu hleb nog ži ta u Sr bi ji!

Pri li kom pri je ma pše ni ce uobi ča­je na je prak sa da se me ri sa mo ma­sa i vla ga, a na kon to ga sva pše ni ca od la zi u iste će li je, ta ko da se do bi ja ne stan dar di zo va ni ma te ri jal. Raz vr­sta va nje ži ta ri ca po gru pa ma kva­li te ta mo že se spro ve sti si ste mom jav nih skla di šta, iz me nom za kon ske re gu la ti ve i uvo đe njem pro te in skog sa sta va kao oba ve znog pa ra me tra kva li te ta, kao i si ste mom pod sti ca ja, tr ži šnim in ter ven ci ja ma, na bav kom ži ta ri ca ra di pre hram be ne si gur no­sti, uvo đe njem cen tra li zo va nog si­ste ma za kon tro lu kva li te ta ži ta ri ca, uka za no je na se mi na ru, ko ji je na ini ci ja ti vu Se me nar ske aso ci ja ci je Sr bi je, or ga ni zo va la Gru pa ci ja za se me nar stvo Udru že nja za po ljo­pri vre du PKS. U na red nom pe ri o du oče ku je se do no še nje Pra vil ni ka o mi ni mu mu kva li te ta pše ni ce, a se­

me ko je bu de is pod tog mi ni mu ma, bi će kla si fi ko va no kao stoč na hra­na. Si lo si ni su opre mlje ni opre mom ko ja bi na pri je mu me ri la sve pa ra­me tre za kva li tet, pa je neo p hod no obez be di ti rok za na bav ku opre me i sub ven ci o ni sa ne kre di te ka ko bi se skla di šta ri pri pre mi li za spro vo đe­nje Pra vil ni ka. Si stem jav nih skla­di šta za po ljo pri vred ne pro iz vo de za sni va se na li cen ci ra nju, po seb noj kon tro li i do dat nim ga ran ci ja ma po­slo va nja.

Pro iz vod nja se me na

Dr žav ni se kre tar u Mi ni star stvu po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre­di ne prof. dr Zo ran Ra jić na gla sio je da je u to ku uskla đi va nje Za ko na o se me nu sa evrop skim pro pi si ma. U 2015. go di ni ukup no je pro iz ve de­no se me na pše ni ce na po vr ši ni od 40.688 hek ta ra, od če ga su naj ve­će po vr ši ne, oko 17.360 hek ta ra, bi le pod se men skom pše ni com, a pre ma pro ce ni pri no sa do ra đe­nog se me na, pro iz ve de no je oko 109.000 to na se me na pše ni ce. Akre di to va ne la bo ra to ri je is pi tu ju kva li tet se me na po ljo pri vred nog bi lja, po me đu na rod no pri zna tim me to da ma. Po sto ji 18 la bo ra to ri ja akre di to va nih od stra ne ATS­a i tri la bo ra to ri je akre di to va ne od stra­ne ISTA – Me đu na rod na aso ci ja ci­ja za is pi ti va nje se me na. Ge ne ral­ni se kre tar Se me nar ske aso ci ja ci­je Sr bi je Sve tla na Ba le še vić Tu bić

ŽE TVA U SR BI JI

Za li he oba ra ju ce nu pše ni cePr vi ot ko si pše ni ce ovo go di šnjeg ro da pa li su na voj vo đan skim polјima, a iko je po žnje ve no par de se ti na hek ta ra ra nih sor ti na lak šim zemlјištima, re zul ta ti ka žu da će rod bi ti do bar- iz ja vio di rek tor Udru že nja ži ta Sr bi je Vu-ko sav Sa ko vić. U Sr bi ji je že tva u to ku na blči zu 600.000 hek ta ra, oče ku je se pro se čan pri nos od oko 4,3 to ne po hek tar i uku pan rod od oko 2,5 mi li o na to na. Se lja ci ne za do volj ni sa ce nom pa im se pre po ru ču je da pše ni cu sa-mo skla di šte i da če ka ju bo lju ce nu, ako je bu de!

Pi še: Bra ni slav Gu lan

Pro­iz­vo­đa­či­pše­ni­ce­su­u­svet­skom­vr­hu

Polјoprivrednici tvr de da bi pše ni ca mo ra la ko­šta ti naj ma nje 20 di na ra po ki lo gra mu bez PDV-a. S dru ge stra ne pro ce­ne otkuplјivača su da će kraj nja ot kup na ce na hleb nog ži ta no vog ro da bi ti ne gde oko 18 di na­ra s po re zom na do da tu vred nost

915. jul 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

is­ta­kla­je­da­će­ova­kvi­sku­po­vi­po­kre­nu­ti­ini­ci­ja­ti­vu­za­re­ša­va­nje­ak­tu­el­ne­pro­ble­ma­ti­ke­ga­je­nja,­pre­ra­de­ i­ ot­ku­pa­ pše­ni­ce­ na­ osno­vu­kva­li­te­ta,­ka­ko­bi­Sr­bi­ja­ima­la­što­kva­li­tet­ni­ju­ si­ro­vi­nu­ za­ pe­kar­sku­in­du­stri­ju.

Rod, do bar ce na oma nu la!

Pr­vi­ot­ko­si­pše­ni­ce­ovo­go­di­šnjeg­ro­da,­po­tra­di­ci­ji,­pa­li­su­na­voj­vo­đan­skim­polјima.­Oče­e­kje­mo­do­bar,­pro­se­čan­ rod,­ od­ oko­ 2,5­ mi­li­oan­to­na­­uz­prin­so­od­oko­4,3­to­ne­po­het­ka­ru.­Ži­to­će­bi­ti­do­volj­no­za­do­ma­ću­po­ga­ču,­a­i­za­iz­voz­će­osta­ti­vi­še­ od­mi­lion­ to­na,­ ka­že­ di­rek­tor­Udru­že­nja­ ­ ,,Ži­to­Sr­bi­ja’’­Vu ko sav Sa­ko­vić.Sa­ko­vić­na­gla­ša­va­da­su­po­sled­

njih­nedelјa­za­li­he­­lanj­ske­pše­ni­ce­pa­le­s­350.000­to­na­na­300.000­to­na,­ jer­ su­ polјoprivrednici­ pše­ni­cu­ko­ri­sti­li­kao­stoč­nu­hra­nu,­jer­je­bi­la­jef­ti­ni­ja­ od­ ku­ku­ru­za.­ Zbog­ sve­ga­to­ga­ i­ uz­ ova­kav­ rod,­ kao­ i­ za­li­he­ko­je­ima­mo,­re­a­lan­je­iz­voz­od­oko­1,5­mi­li­o­na­to­na.Ka­da­ je­ u­ pi­ta­nju­ ot­kup­ i­ ce­na­

hleb­nog­ži­ta­Sa­ko­vić­ka­že­da­se­za­sa­da­ ni­šta­ sa­ si­gur­no­šću­ ne­mo­že­re­ći,­jer­je­ce­na­lanj­skog­ži­ta­u­Sr­bi­ji­ve­ća­ne­go­u­okru­že­nju,­a­no­vi­rod­ve­ći­na­polјoprivrednika­će­ovog­le­ta­ve­ro­vat­no­ osta­vi­ti­ u­ si­lo­si­ma­ ka­ko­bi­ sa­če­ka­li­ bolјu­ ce­nu.­Me­sta­u­ si­lo­si­ma­ ima­dovolјno­ za­ sve­ko­ji­ bi­da­sa­če­ka­ju,­a­ka­ko­će­se­na­kra­ju­ot­kup­za­vr­ši­ti­i­po­ko­joj­ce­ni­naj­vi­še­će­za­vi­si­ti­od­kva­li­te­ta­ovo­go­di­šnjeg­ro­da.­Tre­ba­pod­se­ti­ti­ i­da­se­ot­kup­pše­ni­ce­ tre­nut­no­ugo­va­ra­po­ ta­ko­zva­nim­ akont­nim­ ce­na­ma­ ko­ja­ se­kre­ću­oko­16­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu,­a­ko­nač­na­će­bi­ti­utvr­đe­na­ka­da­se­tr­ži­šte­sta­bi­li­zu­je­to­kom­le­ta­ili­ka­sni­ja.­Polјoprivrednici­pak­tvr­de­da­bi­pše­ni­ca­mo­ra­la­ko­šta­ti­naj­ma­nje­20­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu­bez­PDV­a.­S­dru­ge­stra­ne­pro­ce­ne­otkuplјivača­su­da­će­kraj­nja­ot­kup­na­ce­na­hleb­nog­ži­ta­no­vog­ro­da­bi­ti­ne­gde­oko­

18­ di­na­ra­ s­ po­re­zom­ na­ do­da­tu­vred­nost.­Da­kle,­ni­ko­ne­mo­že­po­je­di­nač­no­for­mi­ra­ti­ce­nu­pše­ni­ce,­a­ona­je­u­po­sled­njih­de­set­da­na­pa­la­sa­16­na­15­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu.­To­go­vo­ri­ da­ se­lja­ci­ ne­mo­gu­ bi­ti­ za­do­volj­ni­ jer­ce­na­hleb­nog­zr­na­sad­iz­no­si­15­di­na­ra­i­te­ško­da­mo­že­bi­ti­ni­ža.­Da­kle,­ovo­je­i­go­di­na­oba­ra­nja­svet­skog­re­kor­da­u­pro­iz­vod­nji­pše­ni­ce,­ali­i­po­ni­skim­ce­na­ma.

Pu ni am ba ri i­pra­zan­džep

Šta­će­dalјe­bi­ti­osta­je­da­se­vi­di,­jer­sva­ko­ko­je­spo­so­ban­da­po­go­di­ce­nu­na­svet­skim­ber­za­ma,­a­ti­me­po­sred­no­ i­ kod­ nas­ bio­ bi­ odav­no­ve­o­ma­ bo­gat.­ U­ sva­kom­ slu­ča­ju­ u­2016.­go­di­ni­ima­mo­že­tvu­s­do­brim­ro­dom,­a­ako­i­kva­li­tet­bu­de­na­tom­ni­vou­ni­pa­o­ri­ne­bi­sme­li­fi­na­sij­ski­lo­še­da­pro­đu,­go­vo­ri­lo­se­na­po­čet­ku­že­tve.­Ta­kva­pro­ce­na­se­ostva­ru­ej­sa­mo­de­li­mič­no,­jer­se­laj­ci­ima­ju­do­bar­rod,­puen­am­ba­re,­ali­pa­zan­džep.­Šte­ta­ u­ polјoprivredi­ od­ ne­vre­

me­na­ko­je­je­pro­te­klih­da­na­po­go­di­lo­ce­lu­Sr­bi­ju­još­se­pro­ce­nju­je,­ali­pre­ma­pr­vim­pokazatelјima­od­gra­da­su­naj­vi­še­stra­da­li­pše­ni­ca­i­vo­će,­po­seb­no­ma­li­na,­iz­ja­vio­je­se­kre­tar­Udru­že­nja­za­polјoprivredu­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je­(PKS)­Ne nad Bu­di­mo­vić.­ Pše­ni­ca­ i­ sun­co­kret,­ ka­ko­ je­ do­dao,­ su­ naj­vi­še­ stra­da­li­ u­ju­žnom­Ba­na­tu,­ali­još­pre­ci­zno­ne­mo­že­da­se­utvr­di­ko­li­ko­će­to­uti­ca­ti­na­pri­no­se­i­ko­li­ke­su­šte­te,­jer­ima­ nji­va­ ko­je­ su­ či­ta­ve­ uni­šte­ne,­dok­su­dru­ge­ko­je­su­od­mah­po­red­neo­šte­će­ne.­Ka­ko­sa­da­stva­ri­sto­je­Re­pu­blič­

ka­ di­rek­ci­ja­ rob­nih­ re­zer­vi­ ni­ ove­go­di­ne­ne­će­ku­po­va­ti­hleb­no­ži­ti­za­dr­žav­ne­po­tre­be.­Zva­nič­nu­po­tvr­du­da­Di­rek­ci­ja­že­to­ku­po­va­ti­ne­ću­ ­u­ovoj­ in­sti­tu­ci­ji­ prethdbnih­ ne­ki­li­ko­da­na,­ upr­kos­ po­ku­ša­ji­ma,­ ni­smo­us­pe­li­do­bi­ti,­ali­je­či­nje­ni­ca­da­nov­ci­za­ovu­na­me­nu­u­bu­dže­tu­pred­

vi­đe­ni­ ni­su.­ No­ve­ re­pu­blič­ke­ vla­de­ne­ma,­a­ve­ro­vat­no­ni­ no­ve­od­lu­ke­da­se­u­ot­kup­uđe.

Mi ro va nje ce na hra ne

Vi­so­ka­pro­iz­vod­nja­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da­i­ne­što­ve­ći­broj­po­vr­ši­na­pod­use­vi­ma­u­na­red­nih­de­set­go­di­na­će­po­kri­ti­ra­stu­ću­tra­žnju­za­hra­nom­ i­ do­ve­šće­ do­ sta­bil­nih­ ce­na,­sa­op­šti­le­su­da­nas­Or­ga­ni­za­ci­ja­za­hra­nu­i­po­ljo­pri­vre­du­Uje­di­nje­nih­na­ci­ja­(FAO)­i­Or­ga­ni­za­ci­ja­za­eko­nom­sku­ sa­rad­nju­ i­ raz­voj­ (OECD).­U­ go­di­šnjem­ iz­ve­šta­ju­ o­ per­spek­ti­va­ma­ po­ljo­pri­vre­de­ u­ pe­ri­o­du­ od­2016.­do­2025.­go­di­ne,­FAO­i­OECD­na­vo­de­da­će­ogra­ni­ča­va­nju­po­tr­o­šnje­ hra­ne­ do­pri­ne­ti­ ume­re­ni­ eko­nom­ski­ rast,­ spo­ri­ji­ rast­ svet­ske­po­pu­la­ci­je­ i­ trend­ me­đu­ do­ma­ćin­stvi­ma­da­do­dat­ne­pri­ho­de­tro­še­na­ne­pre­hram­be­ne­stav­ke,­čak­i­u­ze­mlja­ma­u­raz­vo­ju,­pre­no­si­agen­ci­ja­Roj­ters.­Ka­ko­se­do­da­je­u­iz­ve­šta­ju,­po­ljo­pri­vred­ni­pro­iz­vo­di­iz­la­ze­iz­ere­do­mi­nant­ne­ vo­la­til­no­sti­ pro­u­zro­ko­va­ne­ sko­kom­ ce­na­ u­ 2007/2008.­go­di­ni,­ jer­ uspo­re­ni­ rast­ svet­ske­eko­no­mi­je­ ogra­ni­ča­va­ tra­žnju."Bu­du­ći­ da­ su­ rast­ po­nu­de­ i­ tra­žnje­uskla­đe­ni,­ pro­ce­nju­je­ se­ da­ će­ re­al­ne­ce­ne­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da­osta­ti­ re­la­tiv­no­ sta­bil­ne.­ Po­ve­ća­na­tra­žnja­ za­ hra­nom­ će­ bi­ti­ po­kri­ve­na­kroz­rast­pro­duk­tiv­no­sti",­na­vo­di­se­ u­ za­jed­nič­kom­ iz­ve­šta­ju.­ U­ ze­mlja­ma­ u­ raz­vo­ju­ će­ do­ći­ do­ ve­će­po­tro­šnje­še­će­ra,­ulja­i­ma­sti­ne­go­ži­ta­ri­ca­ i­pro­te­i­na,­jer­sve­vi­še­ lju­di­ ko­ri­sti­ pre­ra­đe­nu­hra­nu.­ Ta­ko­đe­će­do­ći­do­za­o­kre­ta­ka­ži­vo­tinj­skim­pro­te­i­ni­ma,­kao­što­su­me­so,­ri­ba­i­mleč­ni­pro­iz­vo­di,­što­će­do­ve­sti­do­vi­ših­ ce­na­ ži­ve­ sto­ke,­ na­vo­di­ se­ u­iz­ve­šta­ju.

Ak tu el na kre ta nja na svet­skom­tr­ži­štu­pše­ni­ce

­­Po­iz­ne­tim­po­da­ci­ma­(po­sled­nja­pro­ce­na­iz­ju­na­me­se­ca),­pro­ce­nju­je­se­da­će­u­eko­nom­skoj­2016/17.­go­di­ni,­u­od­no­su­na­pret­hod­nu­pro­ce­nu­ iz­ma­ja­me­se­ca)­bi­ti­ ve­ća­za­­cca­3,8­mi­li­o­na­to­na.­Svet­ska­pro­iz­vod­nja­pše­ni­ce­ i­da­lje­će­za­dr­ža­ti­ trend­ vi­so­ke­ pro­iz­vod­nje­ (iako­će­ za­ cca­ 2,3­ mil.to­na­ bi­ti­ ma­nja­u­od­no­su­na­ re­kord­nu­pro­iz­vod­nju­iz­eko­nom­ske­2015/16.­go­di­ne).­U­od­no­su­ na­ pret­hod­nu­ eko­nom­sku­2015/16.­go­di­nu­(po­sma­tra­ju­ći­ve­će­pro­iz­vo­đa­če­pše­ni­ce),­­zna­čaj­ni­ji­pad­pro­iz­vod­nje­pše­ni­ce­oče­ku­je­se­u­ EU,­ Tur­skoj,­ Ukra­ji­ni­ i­Ma­ro­ku­ a­po­ve­ća­nje­pro­iz­vod­nje­u­Ru­si­ji­i­Ar­gen­ti­ni­­­ka­že­Zdrav­ko­Ša­ja­to­vić,­di­rek­tor­no­vo­sad­ske­„Ži­to­u­ni­je’’.Pro­ce­nje­na­ svet­ska­ po­tro­šnja­

pše­ni­ce­ u­ eko­nom­skoj­ 2016/17.­

go­di­ni­iz­no­si­će­oko­716 mi­li­o­na­to­na,­što­je­naj­vi­še­u­od­no­su­na­sve­pret­hod­ne­po­sma­tra­ne­go­di­ne­(a­u­od­no­su­na­pret­hod­nu­maj­sku­prog­no­zu­ve­ća­je­za­cca­7­mi­li­o­na­to­na).­Bez­ob­zi­ra­na­to,­svet­ska­pro­iz­vod­nja­pše­ni­ce­je­u­po­sma­tra­nim­go­di­na­ma­još­uvek­iz­nad­po­tro­šnje­(iz­u­ze­tak­je­bi­la­eko­nom­ska­2012/13.­go­di­na).­Di­rekt­na­po­sle­di­ca­na­pred­na­ve­de­nih­kre­ta­nja­u­svet­skoj­pro­iz­vod­nji­i­po­tro­šnji­pše­ni­ce­je­na­sta­vak­tren­da­po­ra­sta­svet skih za li ha pše­ni­ce­ko­je­ će­ (po­ovoj­pro­ce­ni)­u­eko­nom­skoj­2016/17.­go­di­ni­do­sti­ći­naj­ve­ći­za­be­le­že­ni­ni­vo­od­oko­258­mi­li­o­na­ to­na.­Ovaj­ ni­vo­ svet­skih­za­li­ha­pše­ni­ce­po­kri­va­pro­seč­nu­po­tro­šnju­pše­ni­ce­za­ne­što­vi­še­od­če­ti­ri­me­se­ca­(ina­če­je­do­vo­ljan­ni­vo­za­li­ha­ko­ji­po­kri­va­po­tro­šnju­do­tri­ me­se­ca),­ na­vo­di­Vu ko sav Sa­ko­vić,­di­rec­tor­,,Ži­to­Sr­bi­je’’.

U vr hu svet skih pro­iz­vo­đa­ča

Pre­ma­ po­da­ci­ma­ ame­rič­kog­mi­ni­star­stva­ po­ljo­pri­vre­de,­ Sr­bi­ja­ po­hek­ta­ru­pro­seč­no­ubi­ra­vi­še­od­4,3­to­ne­ ove­ ži­ta­ri­ce,­ mno­go­ vi­še­ od­SAD,­Ru­si­je,­Ka­na­de... Sr­bi­ja­je­po­pri­no­su­pše­ni­ce­od­4,3­to­ne­po­hek­ta­ru­u­po­sled­njih­pet­go­di­na­da­le­ko­bo­lja­od­SAD,­Ukra­ji­ne,­Ka­na­de,­In­di­je,­ Ita­li­je,­ Ru­si­je,­ Austra­li­je,­ a­ u­po­je­di­nim­ de­lo­vi­ma­ Voj­vo­di­ne­ do­sti­gla­je­i­svet­ske­li­de­re­­­Ne­mač­ku­i­Fran­cu­sku.Ret­ke­su­obla­sti­u­ko­ji­ma­se­Sr­bi­

ja­mo­že­po­hva­li­ti­da­je­u­svet­skom­vr­hu,­ali­pro­iz­vo­đa­či­pše­ni­ce­je­su,­i­o­to­me­je­ne­dav­no­pi­sa­la­ i­ču­ve­na­agen­ci­ja­Roj­ters.­Nji­hov­no­vi­nar­ je­po­se­tio­ Sr­bi­ju­ i­ kon­sta­to­vao­ da­ je­na­ša­ze­mlja,­pre­ma­po­da­ci­ma­ame­rič­kog­ mi­ni­star­stva­ po­ljo­pri­vre­de,­po­ pro­seč­nim­ pri­no­si­ma­ sa­mo­ iza­Ne­mač­ke,­Fran­cu­ske­i­Ki­ne,­dok­je­is­pred­Ita­li­je,­Ka­na­de,­In­di­je,­SAD...­Ve­ći­na­ pro­iz­vod­nje­ je­ u­ Voj­vo­di­ni,­gde­ima­cr­ni­ce,­mo­žda­naj­po­želj­ni­je­vr­ste­ze­mlje.­To­je­je­dan­od­raz­lo­ga­za­vi­so­ke­pri­no­se,­ko­ji­su­osam­to­na­ po­ hek­ta­ru,­ kao­ u­ se­ver­noj­Fran­cu­skoj.­ Ali­ ne­što­ lo­ši­ja­ ze­mlja­u­osta­lim­de­lo­vi­ma­Sr­bi­je­sma­nju­je­pro­se­čan­pri­nos­na­ iz­nad­če­ti­ri­ to­ne,­ što­ je­ i­ da­lje­ vi­še­od­ svet­skog­pro­se­ka­i­od­di­rekt­nih­iz­vo­znih­kon­ku­re­na­ta­ Ru­mu­ni­je­ i­ Ukra­ji­ne,­ na­vo­di­Roj­ters.

Se me nar stvo Sr bi je

Do­la­zi­ vre­me­ u­ ko­me­ će­ sva­ka­dru­ga­ go­di­na­ bi­ti­ eks­trem­no­ su­šna­pa­su­nam­po­treb­ne­sor­te­i­hi­bri­di­ pri­la­go­đe­ni­ za­ ovo­ pod­ruč­je­i­ ot­por­ni­ na­ kli­mat­ske­ uslo­ve­ ko­ji­će­ ov­de­ vla­da­ti.­ Bu­duć­nost­ sva­ke­zemlјe­ za­vi­si­ od­ onog­ što­ po­se­du­

je­ u­ sop­stve­noj­ se­me­nar­skoj­ pro­iz­vod­nji­ ka­ko­ bi­ pre­hra­ni­la­ na­ci­ju.­Da­kle,­sva­ka­zemlјa­ko­ja­bu­de­ima­la­ kva­li­tet­nu­ sop­stve­nu­ se­me­nar­sku­ pro­iz­vod­nju­ ne­ tre­ba­ da­ bri­ne­za­bu­duć­nost.­U­Sr­bi­ji­je­na­u­ka­da­la­pun­do­pri­nos­ ­ ovoj­ pro­iz­vod­nji,­ ali­po­sled­njih­ go­di­na,­ kao­ da­ se­ gu­bi­dah,­ bi­lo­ je­ i­ do­sta­ upo­tre­be­ stra­nih­ hi­bri­da­ i­ sor­ti,­ ko­ji­ ni­su­ pri­la­go­đe­ni­ovom­podneblјu­pa­nam­ je­pro­iz­vod­nja­u­polјoprivredi­pa­la­na­ni­vo­ od­ pre­ tri­ de­ce­ni­je.­ Najbolјi­do­kaz­ ­ ta­kvog­ sta­nja­ je­ či­nje­ni­ca­da­ je­ su­ša­ 2016.­ ­ go­di­ne­ na­ne­la­šte­tu­ ve­ću­ od­mi­li­jar­de­ evra.­ Ot­por­nost­na­su­šu­i­ve­će­pri­no­se­da­li­su­ use­vi,­ ko­je­ je­ stvo­ri­la­ do­ma­ća­na­u­ka,­ ­ jer­ su­ bi­li­ pri­la­go­đe­ni­ za­ovo­ podneblјe.­ Pri­me­ra­ ra­di,­ ku­ku­ruz­ ko­ji­ je­ stvo­ren­ u­ do­ma­ćim­in­sti­tu­ti­ma­u­Ze­mu­nu­i­No­vom­Sa­du,­ pod­ za­liv­nim­ si­ste­mi­ma­ dao­je­­rod­i­od­12­to­na­po­hek­ta­ru,­a­onaj­ko­ji­ni­je­imao­dovolјnoi­vo­de­iz­me­đu­dve­i­tri­to­ne.­Uvo­zni­hi­bri­di­su­bi­li­znat­no­is­pod­to­ga.­Cilj­je­stvo­ri­ti­što­ot­por­ni­je­do­ma­će­hi­bri­de­i­se­me­na­za­ga­je­nje­na­ovom­pod­ruč­ju,­u­vre­me­ko­je­do­la­zi­ka­da­nas­po­ga­đa­ju­eks­trem­no­vi­so­ke­tem­pe­ra­tu­re.­Jer,­od­100­go­di­na­51­će­bi­ti­su­šna!Ta­ko­đe­je­po­treb­no­da­po­se­du­je­mo­i­se­me­na­za­pre­vi­še­vla­žna­vre­me­na.

Pra zno pred iz bor no obe­ća­nje!

Po­ljo­pri­vred­nim­ pro­iz­vo­đa­či­ma­ove­go­di­ne­je­bi­lo­da­to­pra­zno­pred­iz­bor­no­obe­ća­nje­o­do­bi­ja­nju­pa­ra­iz­IPARD­pro­gra­ma,­već­2016.­go­di­ne!­­Gla­sa­nje­je­pro­šlo,­ali­no­va­ca­za­sa­da,­u­ovoj­go­di­ni­ne­ma,­iako­su­svi­obe­ća­va­li­u­pred­iz­bor­noj­kam­pa­nji!­Se­laj­ci­su­to­od­obe­ća­nja­i­oče­ki­va­li!­Me­đu­tim,­si­gur­no­ je­da­no­vac­u­ovoj­go­di­ni­ne­će­do­bi­ti!­ To­ je­po­tvr­dio­dr­žav­ni­ se­kre­tar­

za­po­ljo­pri­vre­du­Da­ni­lo­Go­i­lu­bo­vić,­ko­ji­je­se­lja­ke­u­Da­nu­že­tve­u­Ba­ču,­dao­ no­vo­ ob­ja­šnje­nje,­ sa­ sle­deć­žem­po­ru­kom:­Se­lja­ci­mo­gu­oče­ki­va­ti­da­će­već­od­ok­to­bra­(ve­ro­vat­no­ ove­ go­di­ne)­mo­ći­ da­ kon­ku­ri­šu­za­ IPARD­ fon­do­ve,­ a­ Sr­bi­ja­ će­ do­2020.­ go­di­ne­mo­ći­ da­ po­vu­če­ 175­mi­li­o­na­evra.­Da­kle,­pr­vo­ tre­ba­da­se­ras­pi­še­kon­kurs­(a­to­će­po­naj­no­vij­hem­ obe­ća­nju­ bi­ti­ u­ ok­to­bru,­ako­se­de­si­2016.­go­di­ne),­a­po­tom­tre­ba­da­pro­đe­de­vet­me­se­ci,­ka­da­se­pod­ne­se­do­ku­men­ta­ci­ja,­i­ako­je­sve­u­re­du,­tek­po­sle­to­ga­se­do­no­se­od­lu­ke!­Go­lu­bo­vić­je­na­galsyio­da­je­srp­

ski­se­ljak­pa­me­tan­i­da­će­zna­ti­da­is­ko­ri­sti­ tu­ pri­li­ku­ (ve­ro­vat­no­ isto­rij­sku­ –­ pri­med­ba­ B.G.)­ te­ da­ se­oče­ku­je­i­ve­li­ki­broj­zah­te­va­jer­su­po­ljo­pri­vred­ni­ci­već­sprem­ni.

Polјoprivrednici pše ni cu ko ri sti li kao stoč nu hra nu, jer je bi la jef ti ni ja od ku ku ru za

Pro­iz­vod­na­ce­na­pše­ni­ce­ro­da­2016.go­di­ne,­ko­ju­je­sa­či­nio­Pe­tar­Ra­dić,­stru­čni­sa­rad­nik­Za­dru­žnog­sa­ve­za­Voj­vo­di­ne,­na pri vat nom sek to ru:

R.b. ­­­­­­­­­Ope­ra­ci­ja Tro­ško­vi

­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Ma­te­ri­jal din/ha

1 Pre­voz­­NPK­đu­bri­va­ 380.00

2 Ras­tu­ra­nje­NPK­đu­bri­va 1,514.00

3 Ora­nje­do­25­cm 8,032.00

4 Ta­nji­ra­nje 2,808.00

5 Se­tvo­spre­mi­ra­nje 2,372.00

6 Pre­voz­se­me­na­za­se­tvu 380.00

7 Se­tva 2,170.00

8 Va­lja­nje 1,034.00

9 Pre­voz­azot­nih­đu­bri­va­ 380.00

10 Ras­tur.­azot­nih­đu­bri­va­ 1,514.00

11 Pr­ska­nje­her­bi­ci­dom­ 2,784.00

12 Pr­ska­nje­fun­gi­ci­dom­+­in­sek­ti­ci­dom 2,784.00

13 Pr­ska­nje­fun­gi­ci­dom­ 2,784.00

14 Pr­ska­nje­in­sek­ti­ci­dom 2,784.00

15 Kom­baj­ni­ra­nje­sa­sit­nje­njem­sla­me 11,843.50

16 Pre­voz­pše­ni­ce 1,302.00

Tro­ško­vi­ma­šin­skih­ope­ra­ci­ja 44,865.50

17 Se­me­(300­kg/ha) 13,500.00

18 NPK­15:15:15­­­(300­kg/ha) 12,600.00

19 UREA­(200­kg/ha) 8,500.00

20 Her­bi­cid­Met­mark­WP­(10­g/ha) 280.00

21 Fun­gi­cid­Akord­(1­l/ha) 3,245.00

22 Fun­gi­cid­Du­o­fen­plus­(1,5­lit/ha) 2,385.00

23 In­sek­ti­cid­Nu­rel­lle­D­(1,5­l/ha)­(dva­pu­ta) 4,410.00

Tro­ško­vi­re­pro­ma­te­ri­ja­la 44,920.00

24 Do­pr.­za­penz­in­val.­osi­gu­ra­nje 8,333.00

25 Osi­gu­ra­nje­use­va 1,880.00

Osta­li­tro­ško­vi 10,213.00

TRO ŠKO VI UKUP NO 99,998.50

Pro­ce­nje­ni­pri­nos 5000­kg/ha

Ce­na­ko­šta­nja 20.00­din/kg

Pro­daj­na­ce­na­(+10%­aku­mu­la­ci­je) 22.00­din/kg

10 15. jul 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

ZA­VR­ŠE­NA­JOŠ­JED­NA­ŽE­TVA­U­SRE­MU

Ovo­go­di­šnja­ že­tva­ str­ni­na­ u­Sre­mu­ pri­ve­de­na­ je­ kra­ju.­Use­vi­ su­ ski­nu­ti­ sa­ 66.949­

hek­ta­ra.­U­to­ku­po­slo­va,­pre­ma­re­či­ma­ Vla­di­mi­ra­ Vla­o­vi­ća,­ se­kre­ta­ra­ udru­že­nja­ za­ agrar­ Srem­ske­pri­vred­ne­ ko­mo­re,­ ve­ćih­ pro­ble­ma­ni­je­ bi­lo­ pa­ sre­mač­ki­ pa­o­ri­ mo­gu­bi­ti­ za­do­volj­ni­ tim­ seg­men­tom­ ve­li­kog­ po­sla­ ko­ji­ je­ bio­ pred­ nji­ma.­Pa­da­vi­ne­ su­ isti­ni­ na­vo­lju,­pro­du­ži­le­ že­tve­ne­ ra­do­ve,­ ali­ su­ pri­je­mi­pro­te­kli­bez­pro­ble­ma.­U­ra­do­vi­ma­je­uče­stvo­vao­ve­li­ki­broj­me­ha­ni­za­ci­je,­ pše­ni­ca­ je­ već­ uskla­di­šte­na­ i­je­di­no­na­šta­se­još­uvek­če­ka­je­ste­za­do­vo­lja­va­ju­ća­ot­kup­na­ce­na­ko­ja­je­tre­nut­no­pri­lič­no­ni­ska,­od­13­do­15­di­na­ra.­­Mno­gi­čak­ni­ne­ot­ku­plju­ju­hleb­

no­zr­no.­Da­ li­ se­ ra­di­o­ne­do­sta­ku­pa­ra­ili­pro­sto­tak­ti­ci­če­ka­nja­vi­de­će­mo.­Tek,­oni­ko­ji­su­pre­da­li­u­si­lo­se­ko­ji­ne­mi­sle­da­ot­ku­plju­ju­ro­bu,­te­ško­ će­ je­ u­ sko­ri­je­ vre­me­ i­ pro­da­ti,­ob­ja­šnja­va­Vla­o­vić­i­do­da­je­da­će­do­sta­to­ga­za­vi­si­ti­i­od­sta­va­Mi­ni­star­stva­po­lji­pri­vre­de­ko­je­upra­vo­ovih­ da­na­ re­ša­va­ pi­ta­nje­ do­dat­nih­ot­ku­pa­ra­di­rob­nih­re­zer­vi.­Sa­sre­mač­kih­ora­ni­ca,­ove­go­di­

ne­ po­žnje­ve­no­ je­ 58.560­ hek­ta­ra,­po­stig­nut­je­pro­se­čan­pri­nos­od­6.3­to­ne­po­hek­ta­ru,­pa­je­ta­ko­ku­kup­no­po­žnje­ve­no­367.379­to­na­pše­ni­ce­u­Sre­mu.­­­ Iako­ se­mno­go­go­vo­ri­ o­ to­me­

da­ je­ pri­nos­ ve­ći­ ne­go­ pro­šle­ go­di­ne,­ iako­ ima­mo­ do­sta­ po­da­ta­ka­ko­ji­ sve­do­če­ da­ po­je­di­nač­ne­ par­ce­le­za­i­sta­ ima­ju­od­lič­ne­re­zul­ta­te,­na­ kra­ju­ mo­že­mo­ kon­sta­to­va­ti­ da­je­pri­nos­ma­nji­za­4.6­po­sto.­Ta­ko­đe­ i­hek­to­li­tar­ je­ lo­ši­ji­ne­go­pro­šle­go­di­ne.­On­ se­ kre­će­ od­75­do­78,­a­pro­šle­go­di­ne­je­bio­znat­no­bo­lji.­Bi­lo­je­re­či­da­će­po­red­pri­je­ma­ove­go­di­ne­ma­sov­ni­je­kre­nu­ti­i­pla­ća­nje­po­ kva­li­te­tu­ pše­ni­ce,­ ali­ od­ to­ga,­ka­ko­stva­ri­tre­nut­no­sto­je,­još­uvek­ne­ma­ ni­šta.­ Sve­ to,­ ka­že­ Vla­o­vić,­do­dat­no­ op­te­re­ću­je­ po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vo­đa­če­ ko­ji­ na­kon­ okon­ča­nog­po­sla­ oče­ku­ju­ i­ ve­će­ raz­u­me­va­nje­dr­ža­ve.Ka­da­ go­vo­ri­mo­ o­ ječ­mu,­ on­da­

tre­ba­pre­sve­ga­is­ta­ći­da­je­ove­go­di­ne­usev­ski­nut­sa­4.930­hek­ta­ra,­a­da­pro­se­čan­pri­nos­iz­no­si­5,4­to­ne­po­hek­ta­ru,­što­ukup­no­či­ni­26.882­

po­žnje­ve­ne­ to­ne.­ Pro­šle­ go­di­ne,­pri­nos­je­bio­5,1­to­na,­ta­ko­da­je­za­5,9­po­sto­ve­ći­pri­nos­ove­go­di­ne.­­­Tri­ti­ka­la­je­po­žnje­ve­no­sa­2.050­

hek­ta­ra,­pro­se­čan­pri­nos­je­6.1­to­na­po­hek­ta­ru,­od­no­sno­ukup­no­je­po­žnje­ve­no­ 12.504­ to­ne­ u­ Sre­mu.­U­ od­no­su­ na­ lanj­sku­ go­di­nu­ ka­da­je­pri­nos­bio­5,5­to­na­po­hek­ta­ru­i­ov­de­smo­sve­do­ci­po­ra­sta­ istog­za­10,9­po­sto.­Na­kra­ju,­ulja­na­re­pi­ca­je­ski­nu­ta­sa­1.309­hek­ta­ra,­pro­se­čan­ pri­nos­ je­ tri­ to­ne­ po­ hek­ta­ru,­što­u­ukup­nom­zbi­ru­či­ni­3.934­to­ne­u­ či­ta­vom­Sre­mu,­ od­no­sno­ za­ 7,1­po­sto­vi­še­ne­go­u­od­no­su­na­pro­šlu­go­di­nu,­ka­že­Vla­o­vić.

Rum ski pro sek oko šest to na

Hleb­nim­zr­nom­je­ove­go­di­ne­na­te­ri­to­ri­ji­Op­šti­ne­Ru­ma,­bi­lo­za­se­je­no­oko­9.000­hek­ta­ra,­ i­oko­1.000­hek­ta­ra­ osta­lih­ str­ni­na.­ Že­tva­ je­zva­nič­no­za­po­če­la­25.­ju­na­i­upra­vo­se­pri­vo­di­kra­ju.­Go­to­vo­sav­po­sao­je­za­vr­šen,­a­osta­le­su­još­sa­mo­ne­ke­spo­ra­dič­ne­par­ce­le.­Osim­dva­tri­da­na­pre­ki­da­zbog­ki­še,­že­tve­ni­ra­do­vi­su­te­kli­do­sta­do­bro,­i­za­ma­nje­od­dve­ne­de­lje­ovaj­va­žan­po­sao­je­uspe­šno­okon­čan.­O­pr­vim­re­zul­ta­ti­ma­ i­ po­ka­za­te­lji­ma­ že­tve,­ go­vo­ri­dipl.­ ing.­ Đu­ro­ Pa­jić,­ iz­ Po­ljo­pri­vred­ne­struč­ne­slu­žbe­Ru­ma.–­Pri­no­si­će­ipak­bi­ti­ne­što­ni­ži­u­

od­no­su­na­pro­šlu­go­di­nu.­Ipak­i­sa­da­je­po­stig­nut­pro­sek­od­oko­6­to­

na­po­hek­ta­ru,­s­tim­da­je­bi­lo­i­onih­par­ce­la­ko­je­su­da­va­le­i­pre­ko­8­­9­to­na­po­hek­ta­ru.­Ka­da­je­u­pi­ta­nju­hek­to­li­tar,­ on­ je­ ne­što­ ni­ži­ za­ par­pro­ce­na­ta,­i­u­pro­se­ku­je­od­78­do­80.­Vla­ga­je­sva­bi­la­uslov­na­ i­ne­ma­po­tre­be­za­do­dat­nim­su­še­njem­pše­ni­ce,­što­je­do­bro­jer­će­se­ta­ko­ušte­de­ti­u­pro­iz­vod­nji.­Ne­što­je­lo­ši­ji­i­pe­kar­ski­kva­li­tet,­na­šta­je­ve­ro­vat­no­uti­ca­la­i­ne­što­ve­ća­ko­li­či­na­pa­da­vi­na­u­vre­me­ka­da­ je­pše­ni­ca­po­če­la­sa­na­li­va­njem.­Mo­gu­će­da­je­bi­lo­ i­pre­te­ri­va­nja­u­pri­me­ni­azo­ta,­jer­smo­ima­li­ne­kih­20­po­sto­po­le­glih­ par­ce­la.­ Ne­ sme­ se­ za­bo­ra­vi­ti­i­ne­re­ći,­da­je­ove­go­di­ne­pše­ni­ca­ima­la­ve­ću­po­tre­bu­za­za­šti­tom­od­bo­le­sti­ i­bi­lo­ je­po­treb­no­naj­ma­nje­dva­tre­ti­ra­nja,­a­po­ne­gde­i­tri.­Kod­onih­ pro­zvo­đa­ča­ ko­ji­ ni­su­ pri­me­nji­va­li­ ade­kvat­nu­za­šti­tu,­pri­met­no­je­uma­nje­nje­kva­li­te­ta­i­uma­nje­nja­pri­no­sa.­Da­kle,­za­klju­čak­bi­bio,­da­bez­ ob­zi­ra­ na­ sor­ti­ment,­ po­treb­no­

je­ ukal­ku­li­sa­ti­ u­ pla­nu­ pro­iz­vod­nje­pše­ni­ce,­ i­nje­nu­za­šti­tu­od­bo­le­sti,­i­ od­ šte­to­či­na.­ Ni­smo­ se­ na­ sre­ću­sre­ta­li­ sa­ ne­kim­ no­vim­ bo­le­sti­ma.­Bi­le­su­to­fu­ze­ri­o­ze­kla­sa,­ko­je­uti­ču­na­lo­ši­ji­kva­li­tet­zr­na,­za­tim­li­sne­rđe,­sep­to­ri­je.Pa­jić­ is­ti­če­ da­ su­ od­lič­ni­ pri­no­

si­ po­stig­nu­ti­ kod­ onih­ pro­iz­vo­đa­ča­ko­ji­ni­šta­ne­pre­pu­šta­ju­slu­ča­ju.­Is­po­što­va­ni­ su­ ro­ko­vi­ se­tve,­ vre­me­se­tve,­ kva­li­tet­ pri­pre­me,­ pra­vil­no­đu­bre­nje,­ pra­vil­na­ pri­me­na­ agro­teh­nič­kih­me­ra,­ i­ re­zul­tat­ni­je­mo­gao­da­iz­o­sta­ne.­Uko­li­ko­i­kli­mat­ske­pri­li­ke­idu­na­ru­ku,­ta­kvi­pro­iz­vo­đa­či­ostva­ru­ju­mak­si­mal­ne­pri­no­se.

Pre­ko­šest­to­na­i­u­Ši­du

Pre­ma­ in­for­ma­ci­ja­ma­ Kan­ce­la­ri­je­za­po­ljo­pri­vre­du­Op­šti­ne­Šid,­od­11.­ju­la,­že­tva­pše­ni­ce­je­za­vr­še­na­na­svih­6.590­hek­ta­ra­ko­li­ko­je­bi­lo­ na­ te­ri­to­ri­ji­ šid­ske­ op­šti­ne.­ Pro­se­čan­ pri­nos­ kod­ po­ljo­pri­vred­nih­pred­u­ze­ća­ i­ za­dru­ga­ je­ 6,35­ to­na­po­hek­ta­ru­a­kod­in­di­vi­du­al­nih­pro­iz­vo­đa­ča­7,30­ to­ne­po­hek­ta­ru,­ sa­pro­seč­nom­ vla­gom­ zr­na­ od­ 11­ do­13­ po­sto­ i­ hek­to­li­tar­skom­ te­ži­nom­79,8­po­sto.­U­ pot­pu­no­sti­ je,­ ta­ko­đe,­ za­vr­

še­na­i­že­tva­ozi­mog­ječ­ma­na­svih­60­hek­ta­ra­pod­ovim­use­vom.­Pro­se­čan­pri­nos­je­6,3­to­ne­po­hek­ta­ru,­sa­vla­gom­12­do­14­po­sto.­­Ove­go­di­ne­ u­ že­tvi­ je­ uče­stvo­va­lo­ pet­kom­baj­na­po­ljo­pri­vred­nih­pred­u­ze­ća­i­za­dru­ga­i­163­kom­baj­na­in­di­vi­du­al­nih­ga­zdin­sta­va.­

Reč­ima­ju­pa­o­ri

Po­slo­ve­ na­ svo­jim­ ora­ni­ca­ma­kra­ju­je­pri­veo­i­Đor­đe­Sto­ja­no­vić iz­La­ćar­ka.­Pod­hleb­nim­zr­nom,­Sto­ja­no­vić­ima­15­hek­ta­ra­i­ka­ko­ka­že,­ostva­rio­ je­ so­li­dan­ pri­nos­ od­ 7.5­to­na­ po­ hek­ta­ru.­ Ži­to­ je­ sa­ svo­jih­ora­ni­ca­ski­dao­sam­pa­se­ta­ko­na­da­da­ će­u­ ra­zli­ci­ ko­ju­ je­ za­hva­lju­ju­ći­sop­stve­nom­ra­du­ostva­rio­us­pe­ti­da­do­đe­do­iole­pri­stoj­ne­za­ra­de.­­­ Moj­ kom­bajn­ je­ sta­ri,­ mno­go­

tro­ši,­ a­ sve­ lo­ši­je­ ra­di.­ Za­to­ sam­raz­mi­šljao­ da­ li­ da­ pla­tim­ ne­kom­da­mi­ra­di,­ili­da­to­ura­dim­sam,­pa­ma­kar­ i­ kroz­ iz­najm­lji­va­nje­me­ha­ni­za­ci­je.­ To­mi­ se,­ dr­žim,­ is­pla­ti­lo.Što­ se­ ti­če­ ce­ne,­ ne­ znam­ šta­ bih­

re­kao,­mi­se­sva­ke­go­di­ne­vra­ća­mo­na­istu­te­mu­i­uvek­isto­mo­že­mo­da­ka­že­mo.­Ce­na­je­ni­ka­kva,­ako­nam­ne­ko­da­15­di­na­ra­to­se­is­po­sta­vlja­vi­še­ne­go­do­bro­ali­i­to­ne­zbog­to­ga­što­je­taj­iz­nos­stvar­no­za­do­vo­lja­va­juć,­ne­go­zbog­to­ga­što­je­13­di­na­ra­još­ lo­ši­je.­ Ve­ro­vat­no­ će­mno­gi­ re­ći­da­mi­se­lja­ci­mno­go­ku­ka­mo,­ali­bih­ja­ko­vo­leo­da­oni­ko­ji­ta­ko­mi­sle­sed­nu­u­trak­tor­i­po­đu­ma­lo­na­nji­vu.­Mi­ni­smo­kri­vi­što­se­u­Sr­bi­ji­ge­ne­ral­no­lo­še­ži­vi.­To­je­ne­što­što­de­li­mo­svi,­ka­že­Sto­ja­no­vić.Ne­za­do­vo­ljan­ ce­nom­ je­ i­Mi­loš­

Osto­jić­ ko­ga­ smo­ sre­li­ u­ gr­gu­re­vač­kom­ata­ru­pri­li­kom­ba­li­ra­nja­že­tve­nih­osta­ta­ka.­On­na­po­mi­nje­da,­iako­ni­je­oče­ki­vao­20­di­na­ra,­13­14­di­na­ra­ko­li­ko­se­tre­nut­no­da­je,­is­pod­sva­kog­je­oče­ki­va­nog­ni­voa.­Osto­jić­pro­blem­vi­di­u­ne­do­stat­ku­ja­sne­dr­žav­ne­po­li­ti­ke­u­obla­sti­po­ljo­pri­vre­de,­kao­i­u­manj­ku­kre­a­tiv­nih­ide­ja­ko­je­bi­ovu,­ka­ko­is­ti­če,­ve­či­to­pro­duk­tiv­nu­de­lat­nost,­sta­vi­la­u­funk­ci­ju­ob­no­ve­či­ta­ve­dr­ža­ve.­­Ko­me­vi­še­pri­ča­ti­i­za­što?­Pa­zi­

te,­mi­ stal­no­ po­na­vlja­mo­ jed­no­ te­isto,­kao­pa­pa­ga­ji,­ali­ba­da­va.­Ni­ko­nas­ne­slu­ša­i­ni­ko­na­nas­da­obra­ti­pa­žnju.­Sva­ka­se­tva­i­sva­ka­že­tva,­ume­sto­da­bu­du­ is­pu­nje­ni­ ra­do­šću­zbog­to­ga­što­či­ni­mo­ne­što­ko­ri­sno­i­ za­nas­ i­ za­ za­jed­ni­cu,­ kod­nas­u­Sr­bi­ji­se­pre­tvo­ri­u­ja­di­kov­ku­i­to­sa­pu­nim­pra­vom.­ ­Ka­ko­ stva­ri­ sto­je,­bi­će­da­mi­ima­mo­pra­vo­da­ku­ka­mo,­ali­još­uvek­ni­ko­ni­je­do­bio­man­dat­i­pra­vo­da­na­še­pro­ble­me­re­ši,­ka­že­Osto­jić­uz­na­po­me­nu­da­još­je­di­no­sra­mo­ta­ od­ za­pušt­nih­ ora­ni­ca­ sre­mač­ke­pa­o­re­či­ni­ak­tiv­nim.

­ ESP

Pše­ni­ce­ne­što­ma­nje­ne­go­la­ne-­Iako­se­mno­go­go­vo­ri­o­to­me­da­je­pri­nos­ve­ći­ne­go­pro­šle­go­di­ne,­iako­ima­mo­do­sta­po­da­ta­ka­ko­ji­sve­do­če­da­po­je­di­nač­ne­par­ce­le­za­i­sta­ima­ju­od­lič­ne­re­zul­ta­te,­na­kra­ju­mo­že­mo­kon­sta­to­va­ti­da­je­pri­nos­ma­nji­za­4,6­od­sto.­Ta­ko­đe­i­hek­to­li­tar­je­lo­ši­ji­ne­go­pro­šle­go­di­ne.­On­se­kre­će­od­75­do­78,­a­pro­šle­go­di­ne­je­bio­znat­no­bo­lji,­ob­ja­šnja­va­Vla­di­mir­Vla­o­vić

Đor­đe­Sto­ja­no­vić

U­ra­do­vi­ma­uče­stvo­vao­ve­li­ki­broj­kom­baj­na

Ži­ta­ma­nje­ne­go­la­ne

1115. jul 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

Ka da je zbog rat nih zbi va nja pre dve de ce ni je iz rod ne Hr vat ske sti gao u Pri vi nu Gla vu, Zdrav­

ko Zec ni je imao mno go iz bo ra či me će da se ba vi, pa se za to od mah pri­hva tio po ljo pri vre de. S ob zi rom da je iz Hr vat ske do šao bez svo je imo vi ne, vre me nom je od svog ra da us peo da ku pi ze mlju, ta ko da da nas po se du­je 20 ju ta ra na ko ji ma ga ji pše ni cu i ku ku ruz, a još de se tak ju ta ra uzi ma u aren du. Od me ha ni za ci je po se du je sve osnov ne stva ri: dva trak to ra i po­treb ne pri ključ ke.

­Osim ra tar stva, ba vim se i sto­čar stvom. Već go di na ma dr žim ov­ce, tre nut no ih imam sto ko ma da, jer sam uvi deo da se taj po sao fi­nan sij ski is pla ti i da do no si naj ve ći do ho dak u do ma ćin stvu. Po čeo sam sa pet ova ca, ko je sam ku pio 2000­ te go di ne. Osim to ga, imam i de­set kr ma ča pra si lja, a sve to ra dim sam. Imam dva si na, oni se ba ve slič nim po slo vi ma, je dan dr ži po­vr će pod pla ste ni ci ma, a dru gi se ba vi svi njo goj stvom. Ne vo lja nas sit nih po ljo pri vred ni ka je što o na­ma ni ko ne vo di ra ču na, jer su svu ze mlju po ku pi li krup ni pro iz vo đa či, s ob zi rom da oni ima ju pri o ri tet u od no su na nas. Iz gle da da je po li­ti ka dr ža ve da se sit ni pro iz vo đa či ugu še, a da li će išta u bu duć no sti bi ti bo lje, to ne znam. Ze mlju ima­mo kva li tet nu, ali ne ma mo po moć

od dr ža ve, ne go mo ra mo da če ka­mo na šver ce re ko ji pre pro da ju sto­ku. Dr ža va bi sub ven ci ja ma tre ba la da po mog ne ma le sit ne pro iz vo đa če i u sto čar stvu i u ra tar stvu. U se lu kod nas ima ju sa mo tri če ti ri re gi­stro va na ga zdin stva, a svi osta li se ba ve po ljo pri vre dom ali ni su re gi­stro va ni. Mo žda bi oni ma lo i oja ča­li, ali im tre ba po moć – ob ja šnja va Zdrav ko Zec iz Pri vi ne Gla ve.

Ka ko ka že, on pam ti vre me na ka da je za ra da po ljo pri vred ni ka bi­la mno go ve ća, dok je sa da go to vo za ne mar lji va. Na ži tu se, tvr di on, za ra đu je sa svim ma lo, a na pra si ći­ma go to vo ni ma lo.

­Sra mo ta je re ći da je pra se 150 di na ra po ki lo gra mu, a da bi ko vi ni­su ni dva evra. Ku ku ruz je 1.600 di­na ra, ali pi ta nje je do kle će da dr ži tu ce nu. Ali, oni ko ji se ba ve sa mo ra tar stvom ne mo gu sad to da na­pu ste, po što dru gog iz bo ra ne ma ju, ne zna ju šta bi mo gli da ra de a da to ni je po ljo pri vre da. Jer, mi ne ma­mo pred u ze ća kao ne ka da u ko ji ma bi lju di mo gli da se za po sle, mno ge dr žav ne fir me čak i ot pu šta ju rad­ni ke, a pri vat nih je ne do volj no na ovaj broj sta nov ni štva. Za to se ja dr žim ov čar stva, jer se u po sled nje vre me ja ga njad do sta tra ži, ta ko da ne bri nem o nji ho vom pla sma nu, a i ce na im je do bra, kre će se oko 300 di na ra po ki lo gra mu ži ve va ge. Za­to bih sva ko me ko je mlad i ko ne­ma po sla sa ve to vao da se pri hva ti ga je nja ova ca. Me đu tim, mla di da­nas ne će da se ba ve ti me, jer oni ne vo le pr lja ve po slo ve, ne go vo le fi no i ugod no da ži ve, vo le da se le­po obu ku, a to uz ov ce ne ide. Za to ja ovaj po sao i ra dim sam, bez iči je po mo ći. Imam sre ću što je ovo se lo ide al no za dr ža nje ova ca, ima do sta pa šnja ka, vo de, šu ma i sve je bli zu

– ob ja šnja va Zdrav ko.Ka ko ka že, da na šnja sa vre me na

teh no lo gi ja omo gu ća va da se po sao ura di mno go lak še i br že ne go pre, jer po sto je pre se, gra bu lje i ko se. Me đu tim, mla di su se, tvr di on, “po­go spo di li”, že le svi u grad, iako u se lu ima ju mno go ve će po god no sti za ži vot i do da je:

­Tre ba vo le ti ovaj po sao, a ta­ko đe tre ba i ima ti vo lju za rad, što mla di ma da nas fa li. Ja iako imam

65 go di na još uvek imam ela na i bez ob zi ra što sam ne dav no oti­šao u pen zi ju i da lje pla ni ram da se ba vim i ra tar stvom i sto čar stvom. Ipak, ka ko go di ne bu du išle, mi slim da ću mo ra ti da sma njim broj ova­ca, iako mi je stra šno žao zbog to­ga, jer ne ka da, dok sam bio mla đi, dr žao sam ih i po 150 ko ma da.

� S.�Mi�haj�lo�vić Fo to:�M.�Mi�le�u�snić

Sla ma u sto čar stvu se ko ri sti ne sa mo kao stoč na hra na, ne go i kao pro stir ka kod go ve da jer

od lič no upi ja vla gu i ču va to plo tu is­pod ži vo ti nja dok le že, me ka na je i po njoj se sto ka ne kli za. Naj bo­lje vla gu upi ja isit nje na i pre so va na sla ma i to od pše ni ce. Sto ča ri ko ji dr že pri plod ne kra ve, pred nost da ju pše nič noj i ov se noj sla mi ko je naj­bo lje upi ja ju vla gu, a sa mim tim se obez be đu je do bro zdra vlje vi me­na kod kra va, i uop šte kod go ve da spre ča va se po vre da no gu.

Ka ko se že tva uspe šno pri vo di kra ju, mno gi do ma ći ni su pri o nu li na ba li ra nje i sme štaj sla me. Po seb­no o sla mi vo de ra ču na sto ča ri po­put Ni�ko�le�Mar�ko�vi�ća iz Po pi na ca ko ji, ka ko re ko še nje go vi rad ni ci ko­ji su se za te kli na nji vi na uto va ru, ima pu no sto ke. I tač no je. U sve mu

mu po ma že se stra Du ška jer ih je ovog pro le ća, na ža lost maj ka Zla­ta iz ne da na na pu sti la, a sti ca jem okol no sti, oni ni su za sno va li svo je po ro di ce. U zre lim go di na ma, ali od po ljo pri vre de ne od u sta ju. Lju bav pre ma se lu i ze mljo rad nji na sle di li su od ro di te lja. Ba ve se i ra tar stvom i sto čar stvom. Kom bi nu ju. Dr že se tra di ci o nal nog na či na uz go ja sto ke, za sno va nog, ko li ko je to mo gu će na or gan skoj pro iz vod nji, upra vo ona­ko, ka ko je to i ba ka Zla ta ra di la. U nji ho vim obo ri ma mo gu se još uvek na ći autoh to ne cr ne svi nje, za ko je, ka ko tvr de, ima ju po zna tog kup ca. Mu šte ri je vo le me so baš od tih svi­nja. Bez to vlje ni ka, kr ma ča pra šča­ra, kra va i bi ko va ni ka da ni su. Sve što pro iz ve du na svo jih 27 ju ta ra ze mlje pro đe kroz sto ku. I ako ce ne sto ke ži ve me re va ri ra ju, Mar ko vi­

ći ma to mno go ne sme ta jer ima ju usta lje ne mu šte ri je. Tre nut no mu zu šest kra va i sav sir ode za be o grad­ske pe ka re.

– Mo ra da se ra di – ka že Du ška i do da je:

– Po red svo jih 10 kr ma ča pra­šča ra, ku pi li smo još 50 pra sa ca, uzeć mo i 20 te la di. Ima mo i šest kra va i da lje pro iz vo di mo mle ko i sir s ko jim snab de va mo svo je mu šte­ri je ko je dr že pe ka re po Be o gra du. Tre nut no u to vu ima mo 20 to vlje ni ka ko ji će za dva de se tak da na do spe ti za kla nje. Ce na od 140 di na ra za ki lo­gram ni je ne ka, ali mo ra mo da ima­mo kon ti nu i ra ni pro met – ob ja šnja va Du ška, do dav ši da, upra vo zbog kon­ti nu i te ta u pro iz vod nji, ne od u sta ju od to vlje nja ni svi nja, ni bi ko va.

Ka ko pla ni ra ju, za No vu go di nu tre ba li bi da ima ju 100 to vlje ni ka i 20 bi ko va. To ni je ma lo. Sto ci tre ba i hra na i pro stir ka, ta ko da se sva sla ma od pše ni ce i ječ ma upo tre bi u uz go ju sto ke.

– Svu sla mu ko ri sti mo za sto ku. Pro sti re mo, a mo že, za pro me nu da im se da i da je du. Kom bi nu je mo de te li nu, sla mu i ku ku ru zo vi nu. Že­tve ne ostat ke ni ka da ni smo pa li li. Ove go di ne s tri ju tra ječ ma ima li smo 850 ba la sla me, od pše ni ce oko 2.000 ba la i 1.000 ba la od tri ti ka la. Sve se to upo tre bi za sto ku – pri­ča Du ška i do da je da su za do volj­ni ovo go di šnjim ro dom ži ta, a ima li su, na po tri ju tra je čam, pše ni cu i tri ti kal ko ji je „fan ta stič no ro dio“, pet to na po ju tru. Pod ku ku ru zom je 14,5 ju ta ra i sav rod će se upo tre bi­ti za stoč nu hra nu.

Na kra ju Du ška is ti če ko li ko je zna čaj no da se sto ka slo bod no kre­će, pa su nji ho ve sta je ta ko i na­pra vlje ne. Do nje dvo ri šte je pri la­go đe no toj svr si ta ko da se pra si ci slo bod no še ta ju, a i go ve di ma su obez be đe ne let nje pro sto ri je s do sta

otvo ra. Sta je su ured no po či šće ne a pod go ve da je pro str ta sla ma ko ja je u ovom ga zdin stvu ne iz o stav na kom po nen ta u uz go ju sto ke. Po seb­no je to va žno ako se te ži zdra voj pro iz vod nji.� G.�Maj�sto�ro�vić

PRI VI NA GLA VA •�ZDRAV�KO�ZEC,�RA�TAR�I�STO�ČAR

Ov�čar�stvo�se�naj�vi�še�is�pla�ti-�U�po�sled�nje�vre�me�ja�ga�njad�se�do�sta�tra�ži,�ta�ko�da�ne�bri�nem�o�nji�ho�vom�pla�sma�nu,�a�i�ce�na�je�do�bra,�kre�će�se�oko�300�di�na�ra�po�ki�lo�gra�mu�ži�ve�va�ge.�Za�to�bih�sva�ko�me�ko�je�mlad�i�ko�ne�ma�po�sla�sa�ve�to�vao�da�se�pri�hva�ti�ga�je�nja�ova�ca.�Me�đu�tim,�mla�di�da�nas�ne�će�da�se�ba�ve�ti�me,�jer�oni�ne�vo�le�pr�lja�ve�po�slo�ve,�ne�go�vo�le�fi�no�i�ugod�no�da�ži�ve,�vo�le�da�se�le�po�obu�ku,�a�to�uz�ov�ce�ne�ide�–�ka�že�Zdrav�ko�Zec,�po�ljo�pri�vred�nik�iz�Pri�vi�ne�Gla�ve

Ov ce sva ko dnev no is te ru je na is pa šuZdrav ko Zec iz Pri vi ne Gla ve

Uto var sla me na nji vi

PO PIN CI�•�IS�KO�RI�ŠĆE�NOST�ŽE�TVE�NIH�OSTA�TA�KA�U�GA�ZDIN�STVU�MAR�KO�VIĆ

Sla�ma�slu�ži�za�pro�stir�ku�i�hra�nuOve�go�di�ne�su�sa�tri�ju�tra�ječ�ma�ima�li�850�ba�la�sla�me,�od�pše�ni�ce�oko�2.000�ba�la�i�1.000�ba�la�od�tri�ti�ka�la.�Sve�se�to�upo�tre�bi�za�sto�ku

Sla­ma­naj­vi­še­slu­ži­za­pro­stir­ku

12 15. jul 2016.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

He mij ski sa stav du va na je vr lo slo­žen­i­pro­men­ljiv­u­za­vi­sno­sti­od sor te, kli me, agro teh ni ke i

mno­gih­dru­gih­ka­ko­spo­lja­šnjih­ta­ko­i­unu­tra­šnjih­fak­to­ra.­U­sa­stav­li­šća­du­va­na­spa­da­ju­sle­de­će­gru­pe­ma­te­ri­ja:­ni­ko­tin,­ be­lan­če­vi­ne,­ uglje­ni­ hi­dra­ti,­aro­ma­tič­ne­ ma­te­ri­je,­ pek­tin­ske­ ma­te ri je, mi ne ral ne ma te ri je, or gan ske ki­se­li­ne,­vo­da­i­dr.­­­Naj­va­žni­ji­al­ka­loid­u­li­šću­du­va­na­

je­ni­ko­tin,­a­od­ko­jeg­za­vi­si­fi­zi­o­lo­ško­dej­stvo­du­va­na­na­čo­ve­ka.­Sma­tra­se­nor­mal­nim­ da­ li­šće­ sa­dr­ži­ 1,2­%­ do­2%­ni­ko­ti­na.­,,Slab“­du­van­sa­dr­ži­ma­nje­od­1%­a­„jak“­pre­ko­2,5%­ni­ko­ti­na.­Za­oce­nu­ja­či­ne­du­va­na­ko­ri­sti­se­pro­ce­nat­ni­ko­ti­na.­Svi­li­sto­vi­na­jed­noj­bilj­ci­ ni­su­ istog­ kva­li­te­ta.­ Kod­ krup­no­li­snih­ du­va­na­ su­ naj­bo­lji­ sre­di­šnji­li­sto­vi,­ a­ kod­ sit­no­li­stih­ vr­šni.­ Vr­šni­li­sto­vi­ ima­ju­ vi­še­ ni­ko­ti­na.­ U­ su­šnim­go­di­na­ma­ i­ na­ plod­ni­jim­ ze­mlji­šti­ma­for­mi­ra­se­vi­še­ni­ko­ti­na.­­Za­ki­da­njem­za­pe­ra­ka­i­za­la­ma­njem­cva­sti­du­va­na­po­ve­ća­va­se­sa­dr­žaj­ni­ko­ti­na.­­Be­lan­če­vi­ne­su­ne­po­že­ljan­sa­sto­

jak­du­va­na.­Uko­li­ko­ih­je­vi­še­uto­li­ko­je­du­van­sla­bi­jeg­kva­li­te­ta:­sla­bi­je­sa­go­re­va,­dim­je­ne­pri­jat­nog­mi­ri­sa,­ima­go­rak­ukus­i­dra­ži­na­ka­šalj.­Pro­se­čan­sa­dr­žaj­be­lan­če­vi­na­je­7,5%.­ ­­ Gru­pu­ uglje­nih­ hi­dra­ta­ či­ni­ vi­

še­ je­di­nje­nja:­ si­ro­vo­ vlak­no,­ pek­ti­ni,­dek­stri­ni,­ fruk­to­za,­ glu­ko­za).­ Uko­li­ko­du­van­sa­dr­ži­vi­še­uglje­nih­hi­dra­ta,­na­ro­či­to­ pro­stih,­ uto­li­ko­ je­ kva­li­tet­ni­ji.­Du­van­do­brog­kva­li­te­ta­sa­dr­ži­obič­no­10%­pro­stih­uglje­nih­hi­dra­ta,­a­sla­bog­obič­no­is­pod­5%.­­ U­ gru­pu­ aro­ma­tič­nih­ ma­te­ri­ja­

spa­da­ju­ etar­ska­ ulja­ i­ ­ smo­le,­ ko­je­

uti­ču­na­mi­ris­du­va­na­ i­ aro­ma­tič­nost­du­van­skog­di­ma.­­Od­or­gan­skih­ki­se­li­na­u­du­van­skom­li­stu­za­stu­plje­ne­su­ja­buč­na,­li­mun­ska,­ok­sal­na­i­dru­ge,­ali­nji­hov­uti­caj­na­kva­li­tet­ni­je­do­volj­no­po­znat.­­Pek­tin­skih­ma­te­ri­ja­du­van­ski­ list­

sa­dr­ži­ oko­ 11%­ a­ nji­hov­ zna­čaj­ za­kva­li­tet­je­neo­d­re­đen.­­ Mi­ne­ral­ne­ ma­te­ri­je­ u­ ve­ći­ni­ po­

bolj­ša­va­ju­sa­gor­lji­vost­i­rav­no­mer­nost­sa­go­re­va­nja­ (K,Ca,Mg,Na,Mn,P­ i­dr.),­dok­ je­di­nje­nja­ hlo­ra­ po­gor­ša­va­ju­ sa­gor­lji­vost.­ Po­li­fe­nol­nih­ ma­te­ri­ja­ ima­4­­6%­ i­pri­ spo­rom­su­še­nju­da­ju­ cr­nu­bo­ju.­Od­osta­lih­je­di­nje­nja­va­žni­su­gli­ko­zi­di,­lig­nin,­pa­ra­fin­i­ino­zit.Za­kva­li­tet­ du­va­na­bi­tan­ je­ od­nos­

uglje­nih­ hi­dra­ta­ i­ be­lan­če­vi­na­ (tzv.Šmu­kov­broj).­Uko­li­ko­je­ovaj­broj­ve­ći­uto­li­ko­je­kva­li­tet­du­va­na­bo­lji.­Du­van do brog kva li te ta ima Šmu kov broj iz­nad­1,2,­sred­njeg­oko­1,0­a­sla­bog­is­pod­1,0.

Ka­da­se­za­vr­ši­že­tva­str­nih­ži­ta­ve­o­ma­je­va­žno­ i­neo­p­hod­no­pri­pre­mi­ti­ par­ce­le­ ­ za­ sle­de­

ći­ ­ usev.­ Jed­na­od­ zna­čaj­nih­me­ra­je­su­zbi­ja­nje­ko­ro­va­na­str­ni­štu,­jer­je­pe­riod­po­sle­že­tve­str­ni­na­ide­al­no­vre­me­za­či­šće­nje­par­ce­la­za­na­red­ni­usev­­ka­ko­od­naj­pro­ble­ma­tič­ni­jih­vi­še­go­di­šnjih­ko­ro­va­ta­ko­i­od­broj­nih­­jed­no­go­di­šnjih­ko­ro­va.Vi­še­go­di­šnji­ ­ ši­ro­ki­li­sni­ ko­ro­

vi­ kao­ što­ su:­ pa­la­mi­da­ (Cir­si­um­ar­ven­se),­ po­po­nac­ (Con­vol­vu­lus­ar­ven­sis),­ ­ i­ vi­še­go­di­šnji­ us­ko­li­sni­ ­ ri­zom­ski­ ­ kao­ što­ su:­ ­ di­vlji­si­rak­(Sorg­hum­ha­le­pen­se),­zu­ba­ča­ (Cyno­don­ dactylon),­ pi­re­vi­na­(Agropyrum­ re­pens)­ ko­ji­ se­ raz­mno­ža­va­ju­na­sa­mo­se­me­nom­ne­go­ i­ve­ge­ta­tiv­nim­na­či­nom,­mo­gu­se­su­zbi­ja­ti­u­pro­le­će­u­svim­ga­je­

nim­kul­tu­ra­ma,­ali­naj­ve­ći­­efe­kat­se­ po­sti­že­ nji­ho­vim­ su­zbi­ja­njem­na­str­ni­štu.­Nji­ho­vi­ ­du­bo­ki­ ­ ri­zo­mi­pro­ži­ma­ju­ze­mlji­šte,­od­u­zi­ma­ju­vla­gu­i­zna­čaj­ne­ko­li­či­ne­hran­lji­ve­ma­te­ri­je­ od­ ku­tur­nih­ bi­ja­ka­ pred­sta­vlja­ju­ći­ ­ ta­ko­ ozbilj­nu­ kon­ku­ren­ci­ju­ ga­je­noj­ bilj­ci.­ Po­red­ vi­še­go­di­šnjih­ ko­ro­va­ ­ na­ str­ni­šti­ma­ se­ja­vlja­ju­i­broj­ni­­jed­no­go­di­šnji­,­ko­ji­­ima­ju­moć­ve­li­ke­pro­duk­ci­je­se­me­na­ i­ sa­mim­ tim­ predstvlja­ju­ ve­li­ki­po­ten­ci­jal­ ­ za­ko­ro­vlje­no­sti­ ­ za­ na­red­ni­usev­,­pa­je­neo­p­hod­no­nji­ho­vo­uni­šta­va­nje­pre­ose­me­nja­va­nja.­Po­sle­ že­tve­ po­treb­no­ je­ uklo­ni­ti­­

že­tve­ne­ ostat­ke­ (sla­mu)­ i­ osta­vi­ti­da­ko­ro­vi­ ­nik­nu­u­što­ve­ćem­bro­ju.­Pr­ska­nje­str­ni­šta­oba­vi­ti­ka­da­su­ko­ro­vi­ do­volj­no­ raz­vi­li­ li­snu­ma­su,­do­sti­gli­20­40­cm­vi­si­ne­(fa­za­in­ten­

ziv­nog­po­ra­sta).­Po­po­nac­­i­­zu­ba­ča­­su­naj­o­se­tlji­vi­je­u­vre­me­cve­ta­nja,­a­­di­vlji­si­rak­u­fa­zi­40­50­cm­vi­si­ne­­do­me­tli­če­nja.Za­­su­zbi­ja­nje­ko­ro­va­na­str­ni­štu­­

pri­me­nju­ju­se­tran­slo­ka­ci­o­ni­­ne­se­lek­tiv­ni­ (to­tal­ni)­ her­bi­ci­di­ ­ na­ ba­zi­ak­tiv­ne­ma­te­ri­je­Gli­fo­sat­kao­što­su­:­Gli­fo­sav,­Gli­fo­mark,­Cli­nic­480­SL,­Gli­fo­gal,­Ro­un­dup,­Agro­to­tal,­Do­mi­na­tor­i­dru­gi.­To­tal­ni­her­bi­ci­di­se­ko­ri­ste­u­ko­li­

či­ni­2­12­l/ha.­Ko­li­či­na­za­vi­si­od­vr­ste­ko­ro­va­ko­ji­su­pri­sut­ni­na­par­ce­li.­Tre­ti­ra­nu­par­ce­lu,­str­ni­šte­na­kon­pri­me­ne­to­tal­nih­her­bi­ci­da­ne­tre­ba­­ob­ra­đi­va­ti­min­2­3­ne­de­lje,­da­bi­se­is­po­ljio­pun­efe­kat­ .­Ovim­su­zbi­ja­njem­ ko­ro­va­ na­ str­ni­štu­ zna­čaj­no­se­ sma­nju­je­ po­ten­ci­jal­ ­ ko­ro­va­ za­na­red­ne­use­ve.

Naj­če­šće­bo­le­sti­ko­je­se­ja­vlja­ju­ na­ pa­pri­ci­ na­ otvo­re­nom­po­lju­su:­pla­me­nja­ča­pa­pri­ke­

(Phytop­hto­ra­ cap­si­ci),­ bak­te­ri­o­ze­na­pa­pri­ci,­ od­ in­se­ka­ta­ su­ tu­ li­sne­va­ši,­pod­gri­za­ju­će­so­vi­ce,­pa­mu­ko­va­so­vi­ca,­ku­ku­ru­zni­pla­me­nac.Pla­me­nja­ča­ pa­pri­ke­ za­ra­ža­va­

pa­pri­ku­ u­ svim­ raz­voj­nim­ sta­di­ju­mi­ma.­ Na­ otvo­re­nom­po­lju­ iza­zi­va­tru­lje­nje­sta­bla­u­ni­vou­ze­mlje.­Bo­lest­se­ši­ri­pre­ma­ko­re­nu,­zbog­če­ga­se­ce­la­bilj­ka­su­ši.­U­pa­zu­hu­li­sto­va­po­ja­vlju­ju­se­mr­ko­cr­ve­ne­pe­ge­ko­je­se­ši­re,­a­deo­ iz­nad­se­osu­ši.­U­su­šnim­ uslo­vi­ma­ unu­tra­šnje­ tki­vo­plo­da­ is­tru­ne,­ a­ spo­lja­ osta­ne­ sa­mo­po­ko­ži­ca.­Ka­da­je­vla­žno­vre­me­­plo­do­vi­tru­le,­na­po­ko­ži­ci­se­raz­vi­ja­ras­tre­si­ta­be­la­pre­vla­ka.­Oba­ve­zno­je­ ko­ri­sti­ti­ fun­gi­ci­de­ na­ ba­zi­ pro­pa­mo­karb­ ­­ hi­dro­hlo­ri­da­ (Pre­vi­cur,­Balb).­Bilj­ke­se­za­li­va­ju­u­zo­ni­ko­re­na,­a­za­sva­ku­se­pri­pre­mi­po­200­mi­li­li­ta­ra­ras­tvo­ra.Bak­te­ri­o­ze­­­ot­kri­va­ju­ih­pe­ga­

vi­li­sto­vi­pa­pri­ke.­Do­bre­re­zul­ta­te­u­za­šti­ti­da­ju­svi­fun­gi­ci­di­na­ba­zi­ba­kra­ko­ji­ma­se­bilj­ke­pr­ska­ju­pre­ stva­ra­nja­ uslo­va­ za­ ši­re­nje­za­ra­ze.Li­sne­ va­ši­ se­ br­zo­ raz­mno­ža­va­

ju­i­u­to­ku­go­di­ne­ima­ju­mno­go­ge­ne­ra­ci­ja.­ Bilj­ke­ ošte­ću­ju­ si­sa­njem­so­ko­va,­ zbog­ če­ga­ one­ za­o­sta­ju­ u­po­ra­stu.­Zna­čaj­ni­su­pre­no­si­o­ci­vi­ru­sa.­Su­zbi­ja­ju­se­in­sek­ti­ci­di­ma­na­ba­zi­ imi­da­klo­pi­ri­da­ ili­ ­me­to­mi­la­ ili­ace­ta­mi­pri­da.Pod­gri­za­ju­će­so­vi­ce­su­lep­ti­ri­ko­

ji­ le­te­no­ću,­a­u­to­ku­da­na­mi­ru­ju.­Štet­ne­su­lar­ve­ko­je­se­kri­ju­plit­ko­u­ze­mlji­štu­ne­po­sred­no­uz­bilj­ku.­Za­

su­zbi­ja­nje­mo­gu­se­ko­ri­sti­ti­in­sek­ti­ci­di:­Co­ra­gen,­Al­ver­de­i­slič­ni,­pr­ska­se­uve­če.Pa­mu­ko­va­ so­vi­ca­ je­ po­li­fag­na­

šte­to­či­na.­ Lep­ti­ri­ le­te­ od­ ma­ja­ do­ok­to­bra,­ a­ žen­ke­ po­la­žu­ ja­ja­ oko­pe­telj­ki.­ Tek­ is­pi­lje­ne­ gu­se­ni­ce­ se­ubu­šu­ju­ u­ plod­ i­ hra­ne­ se­ unu­tra­šnjim­sa­dr­ža­jem.­Na­pad­nu­ti­plo­do­vi,­i­ka­da­ni­su­po­je­de­ni­ne­ma­ju­tr­ži­šnu­vred­nost­jer­su­za­ga­đe­ni­iz­me­tom.­Naj­va­žni­je­je­da­se­su­zbi­ju­tek­

is­pi­lje­ne­gu­se­ni­ce,­a­upo­tre­blja­va­ju­se­ in­sek­ti­ci­di­ sa­ ovi­cid­no­lar­vi­cid­nim­de­lo­va­njem­kao­što­su­Ava­unt­15­SC­ili­Af­firm­095­SC.Ku­ku­ru­zni­ pla­me­nac­ je­ ta­ko­đe­

po­li­fag­na­šte­to­či­na,­či­je­se­gu­se­ni­ce­ubu­šu­ju­u­plod­i­sta­blo­pa­pri­ke.­Šte­te­na­sta­ju­zbog­lo­mlje­nja­bi­lja­ka­i­ošte­će­nja­plo­do­va­u­ko­je­se­ka­sni­je­ use­lja­va­ bak­te­ri­ja.­ Šte­to­či­na­ se­mo­že­ su­zbi­ti­ in­sek­ti­ci­dom­ Ava­unt­SC.

Da­ bi­ se­ in­ten­zi­vi­ra­la­ po­ljo­pri­vred­na­pro­iz­vod­nja­pre­po­ru­ču­je­ ­se­da­se­po­sle­že­tve­oba­vi­

po­str­na­se­tva.­U­po­str­noj­se­tvi­mo­gu­se­ga­ji­ti­raz­ne­po­ljo­pri­vred­ne­kul­tu­re­i­to­za­raz­li­či­te­na­me­ne:­­po­str­ne­kul­tu­re­za­zr­no;­­po­str­ne­kul­tu­re­za­ze­le­nu­ma­su;­­po­vr­će­kao­po­str­na­kul­tu­ra;­­po­str­ne­kul­tu­re­za­ze­le­ni­šno­đu­

bri­vo.­­­­Sun­co­kret,­ helj­da,­ pro­so,­ si­rak­ i­

so­ja­ su­ kul­tu­re­ ko­je­ su­ pri­klad­ne­ za­po­str­nu­ pro­iz­vod­nju­ zr­na­ na­ma­njim­po­vr­ši­na­ma­ po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­đa­ča.­ Ove­ kul­tu­re­ se­mo­gu­ uspe­šno­ga­ji­ti­i­bez­na­vod­nja­va­nja­ako­se­pa­žlji­vo­oda­be­ru­od­go­va­ra­ju­će­po­vr­ši­ne,­po­treb­na­agro­teh­ni­ka,­ sor­te­ i­hi­bri­di,­te­ iz­vr­ši­ se­tva­ pra­vo­vre­me­no.­ Ove­kul­tu­re­ slu­že­ za­ in­ten­zi­vi­ra­nje­ ra­tar­ske­ pro­iz­vod­nje­ uz­ ko­ri­šće­nje­ istih­sred­sta­va­ za­ pro­iz­vod­nju­ i­ po­ljo­pri­vred­nih­po­vr­ši­na.Pro­iz­vod­nja­od­re­đe­nih­ko­li­či­na­ze­

le­ne­ma­se­ po­str­no­mo­že­ se­ ostva­ri­ti­go­to­vo­ sva­ke­ go­di­ne.­ Uz­ na­vod­nja­va­nje­ po­sti­žu­ se­ vr­lo­ zna­čaj­ni­ pri­no­si­ze­le­ne­ma­se­ko­ja­mo­že­po­slu­ži­ti­za­is­hra­nu­ sto­ke­ u­ ze­le­nom­ sta­nju,­ pri­pre­mlje­na­kao­si­la­ža,­se­no,­de­hi­dri­ra­na­stoč­na­hra­na,­bra­šno.­Ova­hra­na­je­

vr­lo­do­bre­hran­lji­ve­vred­no­sti­ i­kva­li­te­ta.­Ce­na­po­je­di­ni­ci­ma­se­joj­je­ni­ža­od­dru­gih.­Za­ze­le­nu­ma­su­po­str­no­se­mo­gu­ga­ji­ti­ku­ku­ruz,­sun­co­kret,­so­ja,­si­rak,­ulja­na­re­pi­ca,­stoč­ni­kelj,­per­ko­i­dru­ge.Po­vr­će­ko­je­se­ga­ji­u­po­str­noj­se­

tvi­mo­ra­ima­ti­krat­ku­ve­ge­ta­ci­ju.­To­su­naj­če­šće­kra­sta­vac­(kor­ni­šon),­ku­pus,­kelj,­pa­pri­ka,­bo­ra­ni­ja,­gra­šak,­cve­kla­i­dr.­Tre­ba­ima­ti­u­vi­du­da­bez­na­vod­nja­va­nja­ ne­ma­ po­str­ne­ pro­iz­vod­nje­po­vr­ća,­ jer­sve­vr­ste­zah­te­va­ju­znat­ne­i­stal­ne­ko­li­či­ne­vo­de­u­to­ku­svo­je­ve­ge­ta­ci­je.Ga­je­njem­po­str­nih­kul­tu­ra­za­ze­le­

ni­šno­đu­bre­nje­po­sti­žu­se­broj­ni­po­zi­tiv­ni­efek­ti:­­ ze­mlji­šte­ se­ obo­ga­ću­je­ or­gan­

skom­ma­te­ri­jom;­­po­bolj­ša­va­se­bi­lo­ška­ak­tiv­nost­tla;­­­ve­ći­pri­no­si­na­red­nog­use­va;­ ­­ uti­če­ se­ na­ sma­nje­nje­ bo­le­sti,­

šte­to­či­na­i­ko­ro­va;­­za­šti­ta­ze­mlji­šta­od­ero­zi­je.Pri­iz­bo­ru­kul­tu­re­za­ze­le­ni­šno­đu­

bri­vo­tre­ba­vo­di­ti­ra­ču­na­da­se­za­sle­de­ći­ usev­ ze­mlji­šte­ mo­že­ na­ vre­me­pri­pre­mi­ti­ i­ usev­ po­se­ja­ti­ u­ op­ti­mal­nom­ ro­ku.­ U­ ove­ svr­he­ naj­če­šće­ se­pri­me­nju­ju:­gra­ho­ri­ce,­lu­pi­ne,­­ulja­ne­re­pi­ce,­tra­ve­i­dr.

Helj da je jed na od kul tu ra ko ja je pri klad na za po str nu pro iz vod nju zr na

He mij ski sa stav li­šća­du­va­naPi­še:­Dipl.­ing.­Mi­li­ca­Po­pa­dićPSS­Lo­zni­ca

Po­str­na­se­tvaPi­še:­Dipl.­ing.­Sne­ža­na­Stoj­ko­vić-Jev­tićPSS­Va­lje­vo

Za oce nu ja či ne du va na ko ri sti se pro ce nat ni ko ti na

Pr ska nje str ni šta oba vi ti ka da su ko ro vi do volj no raz vi li li snu ma su

Su­zbi­ja­nje­ko­ro­va­na­str­ni­štuPi­še:­Dipl.­ing.­Mir­ja­na­To­ja­gić­Mi­lo­va­no­vićPSS­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca

Naj­če­šće­bo­le­sti­i­in­sek­ti­u­use­vu­pa­pri­kePi­še:­San­dra­Mi­le­ta­ko­vić,­dipl.ing.PSSS­Kru­še­vac

Pla me nja ča pa pri ke

1315. jul 2016.

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ma­čva­ u­ pro­šlo­sti­ ni­je­ bi­la­ pre­te­ra­no­ po­zna­ta­ po­ vo­ćar­skoj­pro­iz­vod­nji.­ Sa­da,­ me­đu­tim,­ u­

Rav­nju­ni­ču­ati­pič­ni­ šlji­vi­ci­ či­ji­plo­do­vi­ni­su­na­me­nje­ni­ za­pu­ko­pro­da­va­nje­u­si­ro­vom­ sta­nju.­ Na­i­me,­ ove­ šlji­ve­ se­ob­ra­đu­ju,­ a­ pro­da­ju­ se­ tek­ kraj­nji­ i­kom­plek­sni­pro­iz­vo­di.Dra­ško­ Ša­re­nac­ je­dan­ je­ od­ uspe­

šni­jih­ pred­u­zet­ni­ka­ na­ te­ri­to­ri­ji­ Srem­ske­Mi­tro­vi­ce.­Du­go­je­bio­u­auto­mo­bil­skoj­in­du­stri­ji,­gde­je­za­stu­pao­po­zna­te­evrop­ske­pro­iz­vo­đa­če­vo­zi­la­i­mo­tor­nih­ulja,­ali­je­od­lu­čio­da­po­la­ko­poč­ne­pre­u­sme­ra­va­nje­na­pro­iz­vod­nju­ i­pre­ra­du­vo­ća.Na­ 4,5­ hek­ta­ra­ ko­li­ko­ mu­ se­ tre­

nut­no­na­la­zi­pod­vo­ćem,­Ša­re­nac­ ima­za­sa­de­ ne­ko­li­ko­ vr­sta­ vo­ća,­ kaj­si­ja,­ku­pi­na,­šlji­va­i­du­nja.­Šlji­ve,­me­đu­tim,­za­u­zi­ma­ju­zna­ča­jan­deo­ove­po­vr­ši­ne.­Ča­čan­ke­ i­ sten­lej­ke­ na­ nje­go­vim­ po­se­di­ma­ se­ na­la­ze­ na­ tri­ i­ po­ hek­ta­ra,­a­ovaj­Rav­nja­nac­ka­že­da­mu­cilj­ni­je­kvan­ti­tet­i­go­mi­la­nje­ro­da.­­­ Ne­ka­ mo­ja­ vi­zi­ja­ je­ste­ da­ po­ve­

ćam­po­vr­ši­ne­pod­šlji­vom,­ali­ne­i­da­se­tak­mi­čim­sa­pro­iz­vo­đa­či­ma­po­ko­li­či­ni­plo­do­va.­Pr­vo­što­že­lim­ je­da­ to­bu­de­kva­li­tet­no­vo­će,­a­dru­go­da­ne­pro­da­jem­ si­ro­ve­ pro­iz­vo­de,­ ne­go­ da­ ih­ ob­ra­đu­jem­­­ob­ja­šnja­va­Ša­re­nac­i­do­da­je­da­u­svo­jim­šlji­vi­ci­ma­po­štu­je­prin­ci­pe­in­te­gral­ne­pro­iz­vod­nje.In­te­gral­na­ bilj­na­ pro­iz­vod­nja,­ na­i­

me,­pred­sta­vlja­al­ter­na­ti­vu­i­op­ci­ju­iz­me­đu­ kon­ven­ci­o­nal­ne­ i­ or­gan­ske­ pro­iz­vod­nje,­ gde­ je­ upo­tre­ba­ he­mij­skih­sred­sta­va­ sve­de­na­ na­ mi­ni­mum,­ a­kraj­nji­ pro­iz­vo­di­ od­ tih­ plo­do­va­ do­bi­ja­ju­znak­ze­le­ne­ja­bu­ke,­ko­ji­do­volj­no­go­vo­ri­ ka­da­ je­ u­ pi­ta­nju­ zdrav­stve­na­is­prav­nost.Ka­da­su­pre­ra­da­i­pro­iz­vod­nja­u­pi­

ta­nju,­Ša­re­nac­je­na­či­nio­ko­rak­na­pred­ka­da­je­u­pi­ta­nju­vo­ćar­ska­pro­iz­vod­nja­u­oko­li­ni,­a­po­go­to­vo­u­Ma­čvi­i­Rav­nju.­

­­ Pret­hod­ne­ go­di­ne­ sam­ pre­lo­mio­i­do­neo­od­lu­ku­da­ in­ve­sti­ram­u­ve­li­ku­su­ša­ru.­Su­še­njem­vo­ća­mo­že­mo­do­bi­ti­či­tav­spek­tar­raz­li­či­tih­pro­iz­vo­da,­ko­ji­su­sva­ka­ko­atrak­tiv­ni­ji­od­sve­žih­šlji­va­­­re­kao­je­on­i­do­dao­da­na­od­tri­i­po­ki­lo­gra­ma­ sve­žih­ plo­do­va­mo­že­ da­ se­do­bi­je­ki­lo­gram­su­še­nih­šlji­va,­ko­je­na­tr­ži­štu­do­sti­žu­ znat­no­ve­ću­ ce­nu.­ I­ ta­broj­ka­umno­go­me­za­vi­si­od­sor­te­i­to­ga­do­la­ze­ šlji­ve,­ sa­ či­jih­ voć­nja­ka.­ Ta­ko,­pre­ma­is­ku­stvu­ovog­pro­iz­vo­đa­ča,­fru­ško­gor­ski­voć­nja­ci­nu­di­do­bre­plo­do­ve,­ali­sa­ma­lo­vo­de­i­on­da­je­po­treb­na­ve­ća­ko­li­či­na­za­ki­lo­gram­su­še­nih­šlji­va.­­­Ma­čvan­ske,­sa­dru­ge­stra­ne,­zbog­

ne­ke­ usta­lje­ne­ prak­se­ pum­pa­nja­ vo­dom­ do­ po­sled­njeg­ da­na­ bu­du­ pu­ne­vo­de,­ali­baš­iz­tog­raz­lo­ga­sa­vr­lo­ma­lo­še­će­ra,­pa­je­moj­ne­ki­plan­da­na­pra­vim­kom­pro­mis­i­odr­ža­vam­i­vo­du­i­še­ćer­u­ba­lan­su­­­­ka­že­Ša­re­nac­i­sti­dlji­vo­ot­kri­va­svo­je­adu­te­ka­da­je­teh­no­lo­gi­ja­u­pi­ta­nju.Po­red­ovog­po­go­na­ko­ji­ima­ka­pa­ci­

tet­te­uz­po­moć­ko­jeg­mo­že­da­se­ob­ra­di­de­set­to­na­šlji­va­za­24­ča­sa,­Ša­re­nac­ima­i­ma­nju­su­ša­ru­ka­pa­ci­te­ta­iz­me­đu­

to­nu­i­po­i­dve,­ko­ja­se­na­la­zi­u­si­ste­mu­cen­tral­nog­gre­ja­nja.­Ta­ma­nja­su­ša­ra­mo­že­da­se­ko­ri­sti­za­pro­iz­vod­nju­čip­sa­od­ja­bu­ke,­ma­li­ne,­ku­pi­ne,­sve­u­za­vi­sno­sti­ ko­je­ vo­će­ bu­de­ po­sa­dio­ na­svo­jim­po­lji­ma.Šlji­ve­ni­su­sve­što­Ša­re­nac­pla­ni­ra.­

Nje­gov­plan­je­da­usko­ro­po­ve­ća­po­vr­ši­ne­na­oko­de­set­hek­ta­ra,­a­za­tim­i­da­se­ba­ci­u­pra­vi­po­sao­sa­raz­li­či­tim­pro­iz­vo­di­ma­od­šlji­va.­

­­Tre­nut­no­smo­u­fa­zi­eks­pe­ri­men­ti­sa­nja­ i­ is­pi­ti­va­nja,­ka­ko­na­ših­mo­guć­no­sti­ta­ko­i­tr­ži­šta.­Za­sa­da­ima­mo­ko­la­če­od­su­še­nih­šlji­va,­u­pla­nu­su­i­čo­ko­la­di­ra­ni­su­še­ni­plo­do­vi,­ali­i­luk­su­zni­pro­iz­vo­di­u­vi­du­slat­ki­ša­ali­ i­na­pi­ta­ka­od­šlji­ve­ i­ ra­znog­bi­lja­ ­­ ja­sno­ot­kri­va­svo­ju­vi­zi­ju­ovaj­Ma­čva­nin­i­ka­že­da­ne­mo­že­tač­no­da­ka­že­ko­li­ko­će­raz­li­či­tih­pro­iz­vo­da­bi­ti,­ ali­ da­ je­ si­gur­no­da­će­sve­bi­ti­ruč­no­pra­vlje­no:­­­Za­me­ra­li­su­nam­što­ko­la­či­od­šlji­

va­ni­su­svi­isti.­Je­di­ni­na­čin­da­bu­du­isti­je­da­šlji­ve­sa­me­lje­mo,­raz­li­je­mo­i­ise­če­mo­na­koc­ke,­ali­se­ta­da­osim­je­din­stve­nog­uku­sa­gu­bi­i­draž­pri­rod­ne­for­me,­ta­ko­da­nam­je­to­bi­la­ne­ka­vo­di­lja­da­se­opre­de­li­mo­za­li­ni­ju­pri­ro­de.Kao­i­za­pre­ra­du,­ta­ko­i­za­uspe­šnu­

vo­ćar­sku­pro­iz­vod­nju­vi­še­ni­je­(a­da­li­je­ika­da­i­bi­la,­prim.­aut.)­do­volj­na­sa­mo­vo­lja­i­slo­bod­no­vre­me.­­­ Imam­ko­ga­da­pi­tam­ i­ imam­vo­

lje­ da­ učim.­ Me­đu­tim,­ ka­da­ vi­dim­ da­ne­što­ne­ ide,­ tra­žim­na­čin­da­skra­tim­po­stu­pak­­­­ka­že­Ša­re­nac­i­po­či­nje­da­go­vo­ri­o­mal­če­ru,­po­ljo­pri­vred­noj­ma­ši­ni­ uz­po­moć­ko­je­ se­ni­sko­ ra­sti­nje­ i­osta­ci­od­ore­zi­va­nja­sit­no­se­ku,­me­ša­ju­sa­ze­mljom­i­na­kra­ju­uče­stvu­ju­u­obo­ga­ći­va­nju­ze­mlji­šta.

Tri­ i­ po­ hek­ta­ra­ šlji­va­ uop­šte­ ni­je­ma­lo,­te­sa­so­bom­no­si­i­mno­go­po­sla,­što­iz­i­sku­je­i­an­ga­žo­va­nje­rad­ne­sna­ge.­To,­ipak,­ni­je­ta­ko­la­ko­kao­što­iz­gle­da.­­­Ne­ znam­u­ če­mu­ je­ pro­blem,­ ali­

lju­di­ ne­ma­ju­ pre­ve­li­ku­ že­lju­ da­ ra­de.­Čak­i­po­red­ne­što­ve­će­ce­ne­za,­pri­me­ra­ ra­di,­ iz­bi­ja­nja­ ko­šti­ca­ iz­ šlji­va­ gde­mo­že­da­se­za­ra­di­i­du­plo­vi­še­ne­go­za­pro­seč­nu­ dnev­ni­cu,­ in­te­re­so­va­nje­ ni­je­ve­li­ko­­­ču­di­se­Ša­re­nac­i­ka­že­da­mu­je­ne­lo­gič­no­da­je­vi­še­se­zo­na­ca­sa­stra­ne,­pa­čak­i­dr­ža­va­Evrop­ske­uni­je,­ne­go­iz­Sr­bi­je,­ali­da­ga­to­si­gur­no­ne­će­spre­či­ti­da­ostva­ri­svo­je­ide­je.Pro­iz­vo­di,­ma­ka­kvog­kva­li­te­ta­bi­li,­

bez­do­brog­pla­sma­na­ne­vre­de­mno­go.­Za­to­ovaj­du­go­go­di­šnji­pred­u­zet­nik­pa­žlji­vo­raz­vi­ja­stra­te­gi­ju.­„Sa­da­šnji­pro­iz­vo­di­se­pa­ku­ju­u­am­ba­la­žu­ko­jom­ni­sam­pre­za­do­vo­ljan,­ali­u­sam­već­osmi­slio­ no­va­ pa­ko­va­nja“,­ ka­že­ on­ i­ is­ti­če­da­ je­ na­ te­ži­ na­čin,­ kva­li­te­tom­ svo­jih­pro­iz­vo­da,­us­peo­da­do­đe­do­ne­kih­tr­ži­šta­i­sa­rad­nje­sa­ve­li­kim­di­stri­bu­te­ri­ma­i­pro­dav­ci­ma­kao­što­je­be­o­grad­ski­„Bio­špajz“.� I.�Ko�va�če�vić

Za­naj­kva­li­tet­ni­ju­ze­mlju­u­Sre­mu­i­Ma­čvi­lju­di­ka­žu­da­ako­po­sa­diš­dug­me­iz­ni­ći­će­ka­put.­Ni­je­to­ni­

ta­ko­da­le­ko­od­ isti­ne,­ ali­ lo­še­ vre­me­za­po­ljo­pri­vred­ni­ke,­ni­ske­ce­ne­ot­ku­pa,­ ma­hom­ ra­tar­skih­ kul­tu­ra­ po­la­ko­­pri­mo­ra­va­ju­ ov­da­šnje­ lju­de­ da­ raz­mi­šlja­ju­ van­utvr­đe­nih­okvi­ra­ i­ okre­nu­se­ga­je­nju­ne­kih­kul­tu­ra­ko­je­ni­su­uobu­i­ča­je­ne­za­ovo­pod­ne­blje.­ Je­dan­od­njih­je­i­25­go­di­šnji­Mi­loš­Tu­feg­džić­iz­Sa­la­ša­No­ćaj­skog,­ko­ji­svo­je­par­če­hle­ba­že­li­da­za­ra­di­ga­je­ći­le­šnik.­Mi­loš­ je­ za­vr­šio­ Sred­nju­ po­ljo­pri­

vred­nu­ško­lu­„Ste­van­Pe­tro­vić­Bri­le“­u­Ru­mi­ i­već­vi­še­od­dve­go­di­ne­ra­di­u­jed­nom­voć­nja­ku­u­tom­gra­du.­Pre­ma­nje­go­vim­re­či­ma,­od­to­ga­je­sve­i­kre­nu­lo,­upra­vo­tu­je­shva­tio­da­ni­je­sve­u­ ga­je­nju­ pše­ni­ce,­ ku­ku­ru­za,­ so­je­ i­še­ćer­ne­re­pe,­da­se­bo­lja­za­ra­da­mo­že­ostva­ri­ti­u­vo­ćar­stvu,­ali­sa­mo­uko­li­ko­

se­tom­po­slu­ozbilj­no­po­sve­ti.­Rad­ u­ voć­nja­ku­ ro­dio­ je­ i­ ide­ju­ o­

plan­ta­ži­ le­šni­ka,­uz­po­dr­šku­ ro­di­te­lja­ta­ ide­ja­ je­ pre­ra­sla­ u­ re­al­nost­ i­ no­vem­bra­2013.­go­di­ne­Mi­loš­sa­di­pr­vih­700­sta­ba­la­na­po­vr­ši­ni­od­oko­jed­nog­hek­ta­ra­i­20­ari.­­­ Vr­lo­ br­zo­ na­kon­ što­ sam­ se­ za­

po­slio­na­plan­ta­ži­od­lu­čio­sam­da­po­sa­dim­za­se­be­ne­ko­vo­će,­po­što­sam­shva­tio­da­od­ra­tar­stva­ne­ma­ni­ka­kve­za­ra­de.­Du­go­sam­raz­mi­šljao­ko­je­vo­će­bi­mi­bi­lo­naj­i­spla­ti­vi­je­da­po­sa­dim­i­ne­ka­ko­su­se­le­šni­ci­na­met­nu­li­sa­mi­po­se­bi.­Za­le­šnik­ne­tre­ba­hlad­nja­ča,­pa­ je­ to­ bio­ je­dan­ od­do­brih­ raz­lo­ga­zbog­ko­jeg­sam­se­od­lu­čio­baš­za­ to­vo­će.­Na­rav­no­uzeo­sam­u­ob­zir­ i­či­nje­ni­cu­da­ga­ne­ma­do­volj­no­u­Sr­bi­ji­i­da­je­sa­mo­oko­13­po­sto­le­šni­ka­na­na­šem­ tr­ži­štu­ do­ma­ćeg­ po­re­kla,­ sve­osta­lo­je­uvoz.­Pri­čao­sam­sa­ro­di­te­lji­

ma­i­oni­su­u­pot­pu­no­sti­po­dr­ža­li­mo­ju­ide­ju­ ­­ pri­se­ća­ se­Mi­loš­ po­če­ta­ka­ od­pre­dve­i­po­go­di­ne.Po­čet­na­ula­ga­nja­su­uvek­i­u­sva­

kom­ po­slu­ ve­li­ka,­ ali­ ka­ko­ ka­že­ ona­su­i­osnov­sve­ga,­do­bar­po­če­tak­ve­ća­si­gur­nost­u­kva­li­tet­i­kvan­ti­tet­fi­nal­nog­pro­iz­vo­da.­Vo­de­ći­se­tom­po­li­ti­kom­Mi­loš­ku­pu­je­naj­kva­li­tet­ni­je­sad­ni­ce­ko­je­je­mo­gao­na­ći.­­Sad­ni­ce­sam­ku­pio­u­me­stu­Mr­đe­

no­vac­od­dok­to­ra­Bo­ško­vi­ća,­ko­ji­ima­svoj­voć­njak,­a­pri­znat­i­po­znat­je­ne­sa­mo­u­Sr­bi­ji­ne­go­i­van­nje­nih­gra­ni­ca,­ jer­ ra­di­ kao­pre­da­vač­na­ jed­nom­od­ko­le­dža­u­En­gle­skoj.­­Od­nje­ga­sam­ku­pio­šest­sor­ti­le­šni­ka,­jer­mi­ni­mum­če­ti­ri­sor­te­le­šni­ka­se­sa­de­za­jed­no­da­bi­mo­glo­da­bu­de­do­bro­opra­ši­va­nje.­Naj­vi­še­ sam­po­sa­dio­ ta­ko­zva­ni­ istar­ski­le­šnik,­ton­de­i­rim­ski,­to­su­tri­pri­mar­ne­sor­te­u­mom­voć­nja­ku,­osta­le­tri­su,­da­ta­ko­ka­žem,­raz­ba­ca­ne­na­o­ko­lo,­njih­ne­ma­pu­no,­ali­sa­svim­do­volj­no­za­opra­ši­va­nje­­­pri­ča­Mi­loš.On­ob­ja­šnja­va­da­le­šnik­ne­ga­ji­kao­

dr­vo­ već­ kao­ žbun­ jer­ je­ prak­sa­ po­sled­njih­ go­di­na­ po­ka­za­la­ da­ je­ ta­ko­pri­nos­ve­ći­i­kva­li­tet­ni­ji.­­U­ Ita­li­ji­ ko­ja­ je­po­zna­ta­po­pro­

iz­vod­nji­ le­šni­ka­on­se­odav­no­ne­ga­ji­kao­dr­vo,­kod­nas­na­ža­lost­to­ni­je­još­uvek­za­stu­plje­no,­ali­uko­li­ko­že­lim­uspe­ha­ u­ ovom­ po­slu­ mo­ram­ pra­ti­ti­tren­do­ve­i­uči­ti­od­naj­bo­ljih.­Ova­ko­se­na­pri­no­se­ma­lo­du­že­če­ka,­ali­ se­ to­če­ka­nje­sva­ka­ko­is­pla­ti­­­ka­že­Mi­loš.On­do­da­je­da­će­ove­go­di­ne­ ima­ti­

pr­ve­pri­no­se,­ali­da­pra­vi­ rod­oče­ku­je­tek­pe­te­go­di­ne­od­ka­da­su­sta­bla­po­sa­đe­na,­zna­či­ne­gde­2018.­go­di­ne.­Za­pu­nu­ rod­nost­ ipak­ će­ če­ka­ti­ još­ i­du­že,­tač­ni­je­da­sta­blo­bu­de­sta­ro­oko­8­9­go­di­na.

­­ Oko­ 10.000­ evra­mi­ je­ bi­lo­ po­treb­no­kao­po­čet­ni­ka­pi­tal,­za­ku­po­vi­nu­sad­ni­ca,­si­ste­ma­za­na­vod­nja­va­nje,­ogra­du.­To­je­pu­no­nov­ca­ko­ji­ja­ni­sam­imao­na­go­mi­li,­ ta­ko­da­ sam­od­lu­čio­da­po­ste­pe­no­ula­žem,­kre­nuo­sam­od­sad­ni­ca,­pa­ću­ove­go­di­ne­da­ugra­dim­si­stem­za­na­vod­nja­va­nje­kap­po­kap­i­mo­žda­uspem­da­voć­njak­i­le­po­ogra­dim,­ali­otom­po­tom­­­ob­ja­šnja­va­Mi­loš­i­na­vo­di­da­su­upra­vo­ve­li­ka­po­čet­na­ula­ga­nja,­a­dug­pe­riod­če­ka­nja­na­za­ra­du­je­dan­od­raz­lo­ga­za­što­se­ma­li­broj­lju­di­od­lu­ču­je­da­ga­ji­le­šnik.Pre­ma­nje­go­vim­re­či­ma,­le­šnik­ni­je­

pre­vi­še­zah­tev­na­voć­ka,­po­treb­no­ga­je­tre­ti­ra­ti­ne­ko­li­ko­pu­ta­go­di­šnje,­ne­tra­ži­pre­vi­še­pa­žnje­i­do­sta­je­ot­por­ni­ji­na­mraz­i­grad­od­ne­kih­dru­gih­bi­lja­ka­što­ je­ ve­li­ki­ plus­ o­ olak­ša­nje­ za­ one­ko­ji­ga­ga­je,­a­da­je­ozbi­ljan­u­na­me­ri­da­se­ i­pri­vat­no­ba­vi­vo­ćar­stvom­po­tvr­đu­je­re­či­ma­da­će­ove­ili­even­tu­al­no­na­red­ne­go­di­ne­za­sa­di­ti­još­oko­1.100­sad­ni­ca­le­šni­ka­na­­hek­tar­i­80­ari.­­Pla­ni­ram­da­ove­go­di­ne­na­je­sen­

po­sa­dim­još­sta­ba­la,­u­ro­ku­od­me­sec­da­na­ ugra­di­ću­ i­ si­stem­ za­ na­vod­nja­va­nje­za­ova­sta­bla­ko­ja­su­već­po­sa­đe­na,­pa­će­mo­vi­de­ti­ka­ko­će­sve­ to­funk­ci­o­ni­sa­ti.­Ne­ki­plan­za­bu­duć­nost­mi­ je­da­na­ba­vim­i­ ta­ko­zva­nu­krc­ka­li­cu,­ma­ši­nu­ko­ja­lo­mi­lju­sku­i­odva­ja­je­zgro,­ jer­ is­pla­ti­vi­je­ je­ da­ se­ le­šnik­pro­da­je­ oči­šćen.­ Lju­ska­ ko­ja­ je­ do­sta­ka­lor­nič­na­mo­že­da­se­pro­da­je­za­

pro­iz­vod­nju­bri­ke­ta,­kao­bi­o­ma­sa­na­me­nje­na­za­gre­ja­nje,­a­ta­ko­đe­mo­gu­da­se­pro­da­ju­ i­ iz­dan­ci.­ Još­sa­mo­da­vi­dim­ ima­ li­mo­žda­ list­ne­ka­ le­ko­vi­ta­svoj­stva­i­da­is­ko­ri­stim­sva­ki­deo­bilj­ke­­­kroz­smeh­ka­že­Mi­loš.Za­ pla­sman­ le­šni­ka,­ za­ sa­da,­ ne­

bri­ne,­plan­mu­je­da­dok­ne­bu­de­pu­na­rod­nost­ svoj­ pro­iz­vod­ pla­si­ra­ na­ do­ma­će­tr­ži­šte,­a­ka­sni­je­da­ga­po­ku­ša­pla­si­ra­ti­i­u­Evro­pu.­­U­Evro­pi­je­le­šnik­bar­oko­1­evro­

sku­plji­po­ki­lo­gra­mu­ne­go­u­Sr­bi­ji,­ali­ka­da­do­đe­vre­me­za­to­vi­de­će­mo.­Kod­nas­se­ le­šnik­tre­nut­no­na­ve­li­ko­pro­da­je­po­ce­ni­od­oko­6­6,5­evra­po­ki­lo­gra­mu,­pro­šle­go­di­ne­je­bi­la­ne­sta­ši­ca­pa­se­ki­lo­gram­pro­da­vao­po­ce­ni­i­vi­šoj­od­1.000­di­na­ra,­što­je­opet­do­bra­ce­na­­­na­sta­vlja­Mi­loš­ i­do­da­je­da­ je­šte­ta­što­one­lju­de­ko­ji­bi­uz­ga­ja­li­le­šnik­od­bi­ja­ju­ve­li­ka­po­čet­na­ula­ga­nja­i­če­ka­nje­na­is­pla­tu.­­Mno­gi­lju­di­zna­ju­ko­li­ko­je­le­šnik­

is­pla­tiv,­ali­se­bo­je­da­kre­nu­u­taj­po­sao­jer­se­mi­ni­mum­pet­go­di­na­ra­di­i­ula­že­bez­za­ra­de,­me­đu­tim­ka­da­bi­bi­li­sve­sni­i­to­ga­ko­li­ko­je­na­še­tr­ži­šte­ne­za­si­će­no­i­ko­li­ko­ima­mo­kva­li­tet­ni­ji­rod­od,­ na­ pri­mer­ Tur­ske,­ iz­ ko­je­ naj­vi­še­uvo­zi­mo,­mo­žda­bi­se­lak­še­od­lu­či­li­na­taj­ko­rak.­Re­ci­mo­kod­nas­žbun­mo­že­u­pu­noj­rod­no­sti­da­ro­di­iz­me­đu­8­i­12­ki­lo­gra­ma­u­lju­sci,­kod­njih­je­to­iz­me­đu­2,5­3­ki­lo­gra­ma­­­ob­ja­šnja­va­Mi­loš. � D.�Tu�feg�džić

SA­LAŠ­NO­ĆAJ­SKI�•�25-GO�DI�ŠNjI�MI�LOŠ�TU�FEG�DžIĆ�GA�jI�LE�ŠNI�KE

Ni�je�sve�u�ži�tuPr�vih�700�sad�ni�ca�za�sa�đe�no�2013.�go�di�ne�i�ove�go�di�ne�če�ka�pr�vi�rod.�Plan�ta�žu�će�pro�ši�ri�ti�sa�još�1.100�sad�ni�ca

Mi­loš­u­voć­nja­ku

Ove­go­di­ne­oče­ku­je­pr­vi­rod

RAV­NJE�•�DRA�ŠKO�ŠA�RE�NAC�IMA�4,5�HEK�TA�RA�POD�VO�ĆEM

Su�še�ne�šlji�ve�is�pla�ti�vi�je�od�sve�žih

Dra­ško­Ša­re­nac

Na punk tu Če re vić u to ku je ber ba sred nje sta snih sor­ti bre sa ka i nek ta ri na dok

se ka sno sta sne sor te na la ze u fa­zi obo ja va nje plo da sko ro za vr še no (BBCH 85).

Tem pe ra tur ne aku mu la ci je za bre skvi nog smo tav ca (Cydia mo­le sta) ko je se be le že na se ver nim ob ron ci ma Fru ške go re naj ve će su na pod ruč ju ce le ze mlje. U ovoj re­gi ji u to ku je po če tak po la ga nja ja ja tre će ge ne ra ci je ove šte to či ne, a s ob zi rom na raz vu čen let i da lje tra je pi lje nje lar vi dru ge ge ne ra ci je. Tek is pi lje ne lar ve ubu šu ju se u plo do ve oko pe telj ke pri li kom če ga pro u zro­ku ju ve li ke šte te.

S ob zi rom da se u bre skvi ci ma be le ži pri su stvo i lar vi i ja ja neo p­hod na je pri me na in sek ti ci da ovi cid­no lar vi cid nog de lo va nja Co ra gen 20 SC (hlo ran tra ni li prol) 0,016­0,02 l/ha. Ka ren ca za na ve de ni pre pa rat iznsi 14 da na.

U za sa di ma gde je ber ba u to ku ne pre po ru ču ju se he mij ske me re za šti te.

Za šti ta vi no ve lo ze

Na se ver nim ob ron ci ma Fru ške Go re vi no va lo za se na la zi u fe no­fa zi od pot pu nog do di ri va nja bo bi ca do po če tak šar ka (BBCH 79­81).

Vi zu el nim pre gle dom gro zdo va re gi stro va no je pri su stvo lar vi pe­pe lja stog gro žđa nog molj ca (Lo be­sia bo tra na). U to ku je pi lje nje lar vi II ge ne ra ci je ove šte to či ne. Lar ve pra ve šte te ubu ši va njem u bo bi ce gde se hra ne. Pre po ru ču je se he­mij ski tret man ne kim od in sek ti ci da lar vi cid nog de lo va nja:

­ Tal star 10 EC, Fo bos EC (bi fen­trin) 0,02 – 0,05%

­ Cythrin 250 EC (ci per me trin) 0,12 – 0,24%

Na li sto vi ma i gro zdo vi ma vi no ve lo ze re gi stru je se pri su stvo simp to­ma pla me nja če (Pla smo pa ra vi ti co­la) i pe pel ni ce vi no ve lo ze (Un ci nu la ne ca tor). S ob zi rom da se kra jem ne de lje na ja vlju je ne sta bil no vre me sa pa da vi na ma ko je će do pri ne ti da­ljem raz vo ju i ši re nju ovih pa to ge na pre po ru ču je se pri me na he mij skih me ra za šti te.

Za su zbi ja nje pla me nja če pre po­ru ču je se pri me na ne kog od fun gi ci­da na ba zi ba kra:

­ Fun go hem SC (ba kar­hi drok­sid) 0,4%

­ Neo ram 37,5 WG (ba kar­oski­hlo rid) 0,3%

Za su zbi ja nje pe pel ni ce pre po ru­ču je se pri me na ne kog od sle de ćih fun gi ci da:

­ Vi van do (me tra fe non) 0,015 – 0,02%

­ Ta len do (pro kvi na zid) 200­250 ml/ha

­ Systha ne 12 E (mi klo bu ta nil) 0,025% Za šti ta krom pi ra

Na pod ruč ju de lo va nja RC Niš use vi krom pi ra na la ze se u fa zi od kra ja cve ta nja do vi dlji ve pr ve bo bi­ce (BBCH 69­70).

Vi zu el nim pre gle dom re gi stro va­no je pri su stvo simp to ma pla me­

nja če krom pi ra (Phytophtho ra in fe­stans) i cr ne pe ga vo sti li sta krom pi­ra (Al ter na ria so la ni).

Po volj ni uslo vi za raz voj pa to ge­na stva ra ju se usled na vod nja va nja par ce la, jer za ostva re nje in fek ci­je ovih pa to ge na i nji ho vo ši re nje po red po volj nih tem pe ra tu ra neo p­hod no je i pri su stvo vo de.

U ci lju spre ča va na ja da ljeg ši re­nja ovih pa to ge na i oču va nja li sne ma se pre po ru ču je se pri me na ne­kog od fun gi ci da:

­ Fu zi ja (a.m. pro pa mo karb­hi­dro hlo rid + hlo ro ta lo nil) 2,5 l/ha

­ Pro fi lux (a.m. man ko zeb + ci­mok sa nil) 2 – 2,5 kg/ha

­ Con sen to (a.m. pro pa mo karb­hi dro hlo rid + fe na mi don) 1,67 – 2 l/ha

Za­šti­ta­še­ćer­ne­re­pe

Use vi še ćer ne re pe se na la ze u fe no fa zi 40 BBCH ska le , raz vi će ko re na.

Pre gle dom use va na te re nu na ve ći ni par ce la i sor ti je do stig nut II epi de mij ski prag ( na 25 % li sto va pri sut na 3­5 pe ga ) pro u zro ko va ča si ve pe ga vo sti li sto va še ćer ne re pe ( Cer co spo ra be ti co la ).

Pro iz vo đa či ma se pre po ru ču je re dov no obi la že nje use va i pra će nje broj no sti pe ga. Tre ti ra nje use va se pre po ru ču je u ve čer njim sa ti ma, sa kom bi na ci jom pre ven tiv nih i si ste­mič nih fun gi ci da.

Pre ven tiv ni fun gi ci di:

­ Bra vo 720 SC, Da ko flo 720 SC ,Ba le ar 720 SC (hlo ro ta lo nil) 1,5­2 l/ha

Si­ste­mič­ni­fun­gi­ci­di: ­ Za mir 400 EW (pro hlo raz+te­

bu ko na zol) 0,75­1 l/ha­ Bum per P (pro hlo raz + pro pi­

ko na zol) 0,8­1 l/ha­ Pro pul se 250 SE (flu o pi ram +

pro ti o ko na zol) 1­1,2 l/ha­ Ri as 300 EC (di fe no ko na zol +

pro pi ko na zol) 0,3­0,4 l/ha­ An tre plus ( te bu ko na zol + ti o­

fa nat­me til) 1,5 l/ha­ Du ett ul tra ( epo ski ko na zol +

ti o fa nat­me til) 0,6 l/ha

Za šti ta pa pri ka

Pre gle dom use va pa pri ke (sor­ta – Mo rav ska ka pi ja) na te ri to ri ji de lo va nja RC Ki kin da, re gi stro va­

no je po ve ća nje broj no sti po lo že nih ja ja pa mu ko ve so vi ce ­ He li co ver­pa ar mi ge ra (in deks na pa da – 6,5). Ta ko đe, re gi stro va ne su i is pi lje ne lar ve.

Pre gle da ni usev tre nut no se na­la zi u fa zi raz vo ja BBCH 71 (raz voj plo da).

Pro iz vo đa či ma pa pri ke či ji se use vi na la ze u plo do no še nju, pre­po ru ču je se pre gled bi lja ka na pri­su sto ja ja i lar vi pa mu ko ve so vi ce. Na po čet ku pi lje nja lar vi pre po ru ču­je se pri me na sle de ćih in sek ti ci da:

­ Ava unt 15 EC (in dok sa karb) 0,25 l/ha ili

­ Afirm 095 SG(ema mek tin ben­zo at) 1,5 ­2 kg/ha

Za šti ta vi šnje

Na pod ruč ju de lo va nja RC Niš u za sa di ma vi šnje re gi stro va ni su simp to mi ospi ča vo sti li sta vi šnje (Blu me ri el la ja a pii) u vi du sit nih pur pur nih pe ga na li cu li sta.

Ospi ča vost li sta vi šnje i tre šnje (pro u zro ko vač Blu me ri el la ja a pii) je pa to gen ko ji uglav nom na pa da list . Pri sut na in fek ci ja na li stu i po volj­ne vre men ske pri li ke u le to mo gu iza zva ti pre ra nu de fo li ja ci ju na pad­nu tih sta ba la. Pre vre me no opa da nje li šća to kom le ta mo že zna čaj no uma­nji ti rod u sle de ćoj go di ni , kao i ne­ga tiv no uti ca ti na pre zi mlja va nje.

Pre po ru ka pro iz vo đa či ma je da ra di oču va nja li sne ma se i kon di ci je za sa da, na kon ber be a pre na ja vlje­nih pa da vi na, oba ve fun gi cid ni tret­man ne kim od sle de ćih fun gi ci da:

­ Agro din 65WP (a.m. do din) 0,1%

­ De lan (a.m. di ti a non ) 0,075%­ Man ko gal­80 (a.m. man ko zeb)

0,25%

Šlji vin smo ta vac

Na pod ruč ju de lo va nja RC Som bor, šlji va se u za vi sno sti od sor te na la zi u fe no fa zi po BBCH ska li 81­85(po če tak obo ja va nja plo da do obo ja va nje sko ro za vr­še no).

Vi zu el nim pre gle dom za sa da šlji­ve na punk tu Apa tin , re gi stro va li smo sve že po lo že na ja ja i ja ja pred pi lje njem II ge ne ra ci je šlji vi nog smo tav ca Grap ho li ta fu ne bra na u in de xu na pa da 1,75.

Po ljo pri vred nim pro iz vo đa či ma se pre po ru ču je tret man in sek ti ci di­ma ovi cid no lar vi cid nog de lo va nja, tj. Co ra gen 20­SC (a.m.hlo ran tra ni­li prol) 0,016%­0,02%.

Za šti ta kru ške

Kru ška, sor ta Vi lja mov ka, na pod ruč ju RC Su bo ti ca se na la zi u fe no fa zi po BBCH ska li 77 (plo do vi su 70 % od kraj nje ve li či ne).

Ne delj nim vi zu el nim pre gle dom re gi stro va no je pri su stvo obič ne kru ški ne bu ve (Ca copsylla pyri) sa sle de ćim in dek si ma na pa da:

ima go ­ 63,63 mla đe lar ve (L1­L3) ­ 56,81sta ri je lar ve ( L4­L5) ­ 31,81ja ja – 90,90

Na vr ho vi ma la sta ra, na mla dom po ra stu, na la ze se uglav nom ima ga ko ja po la žu ja ja, dok se lar ve na la­ze bli že i na sa mim plo do vi ma.

Pre po ru ka: S ob zi rom na ve li ki pri ti sak šte to či ne i vi so ke in dek­se pri su stva lar vi, pre po ru ču je se in sek ti cid ni tret man pre pa ra tom na ba zi ace ta mi pri da To nus eks tra 0,05 % .

U za sa di ma gde se be le ži ve će pri su stvo ima ga do da ti ne ki od re­gi stro va nih pi re tro i da:

­ del ta me trin De cis 2,5 EC 0,05%;

­ al fa­ci per me trin Fa stac 10 EC 0,018­0,02%;

­ lamb da­ci ha lo trin Grom 0,03­0,05%;

­ bi fen trin Tal star 10 EC/Fo bos EC/Bi fe ni cus 0,05%

Tre ti ra nje iz ve sti ra no uju tru ili u ve čer njim sa ti ma, zbog efi ka sno sti pre pa ra ta.

14 15. jul 2016.

PROG­NO­ZNO­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­ZA­ŠTI­TE­BI­LJA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sta­nje­vo­ćar­skih,­po­vr­tar­skih­i­ra­tar­skih­kul­tu­ra

Sve­že­po­lo­že­no­ja je šlji vi nog smo tav ca

Bre skvin smo ta vac (Cydia mo le sta)

Fa za raz vo ja pa pri ke

Lar va L.bo tra na na gro zdu

No vi lek pro tiv ra ka, ko ji je iza-zvao sen za ci ju ši rom sve ta, ve-li ko je do stig nu će ko je bi mo glo

da se pri me ni na ne kim pa ci jen ti ma već na red nih go di na. Iako no vi lek ne-će mo ći da se ko ri sti još ne ko li ko go di-na, struč nja ci ka žu da po sto ji na čin da te ško obo le li pa ci jen ti u po od ma klom sta di ju mu ra ka usko ro poč nu da se le-če no vim tret ma nom.

Lek, ko ji funk ci o ni še ta ko što „iz-glad nju je“ tu mor sve dok on ne „ugi-ne“, tek tre ba da bu de te sti ran na lju-di ma. Na mi še vi ma se po ka za lo iz u-zet no uspe šnim.

- Ovo uz bu dlji vo ot kri će ima po ten-ci jal da po sta ne le gen dar ni me tak u le če nju ra ka, sa mo ako lek bu de de lo-vao na lju de. To ne će mo zna ti dok ne bu de iz vr še na kli nič ka is pi ti va nja - ka-že dr. Gre go ri Kurt, za me nik di rek to ra Na ci o nal nog in sti tu ta za rak u SAD.

- Ako se po ka že uspe šnim i pri li-kom kla sič nih te sto va na lju di ma, ovaj lek će bi ti re vo lu ci o nar no ot kri će ko-je će za sva vre me na pro me ni ti le če-nje ra ka - ka že dr La mar Me ki gi nis iz Ame rič kog dru štva za rak.

No vi lek je iza zvao ve li ko uz bu đe-nje me đu struč nja ci ma zbog na či na na ko ji „osva ja“ i po be đu je tu mo re. Ume-sto tro va nja tu mo ra ra di ja ci jom i he-mi ka li ja ma, lek na pa da ka na le ko ji ma se tu mor hra ni, pre se ca ih i tu mo re do slov no iz glad nju je do smr ti. Kan-ce ro ge ni tu mo ri se hra ne pro ce som ko ji se zo ve an gi o ge ne za. Oni na vo de okol ne krv ne su do ve da stva ra ju si ću-šne ka pi la re ko ji ih hra ne i one mo gu-ća va ju im da ra stu da se ši re.

No vi le ko vi ko je je pro na šao dr Džu da Folk man iz De či je bol ni ce u Bo sto nu – an gi o sta tin i en do sta tin – spre ča va ju an gi o ge ne zu. Oni us kra-

ću ju tu mo ri ma hran lji ve ma te ri je i ki-se o nik ko ji su im po treb ni da bi ra sli, ta ko što spre ča va ju for mi ra nje no vih krv nih su do va. Sto ga su de lo tvor ni pro tiv svih vr sta ra ka, uklju ču ju ći le-u ke mi ju.

I je dan i dru gi lek, upo tre blje ni po-je di nač no, kod mi še va su do ve li do sma nje nja tu mo ra i spre či la po ja vu i rast no vih. Ali, ka da su pri menj ni za-jed no, tu mo ri su ne sta li i ni su se po-no vo po ja vi li. Mi še vi su osta li zdra vi i bez tu mo ra!

Ako tu mo re po sma tra mo kao je dan grozd, mo že mo da ka že mo da sa da-šnjim le ko vi ma i he mo te ra pi jom de lu-je mo na zr na gro žđa. Ovi le ko vi, me-đu tim, de lu ju na vi no vu lo zu ta ko da se zr na gro žđa su še i umi ru“!

Čak i ako is pi ti va nja na lju di ma po-ka žu da no vi le ko vi ne mo gu da iz le če rak, oni bi mo gli da se ko ri ste kao te-ra pij ska ko ja dr že rak pod kon tro lom. Ili bi mo gli da po sta nu „po moć na“ te-ra pi ja, ko ja će le ka ri ma olak ša ti tret-man ra ka hi ru škim za hva ti ma, ra di ja-ci jom ili he mo te ra pi jom.

Kan ce ro zne će li je pod kon tro lom

Bri tan ski is tra ži va či su ot kri li en zim ko ji je od go vo ran za raz mno ža va nje kan ce ro znih će li ja. Ovaj en zim po znat pod na zi vom te lo me re za, ubr za va raz-voj em bri o na, po što blo ki ra me ha ni-zme ko ji spre ča va ju do bu će li ja po sle od re đe nog vre me na. Ovaj en zim je ak ti van kod fe tu sa, ali nje go vo dej-stvo pre sta je ne po sred no pre ili po sle ro đe nja.

Bri tan ski is tra ži va či, ko ji ra de u okvi ru Kam pa nje za iz u ča va nja ra ka u Gla zgo vu, ot kri li su u ošte će nim hro-mo mo mi ma kan ce ro znih će li ja je dan od tri ge na ko ji ak ti vi ra ju te lo me ra zu. Ovaj gen kod obo le lih od ra ka pro u-zro ku je još ve će lu če nje te lo me ra ze kod fe tu sa i sa mim tim ne kon tro li sa no raz mno ža va nje kar ce ro znih će li ja.

Na uč ni ci se na da ju da će im ovo ot-kri će omo gu ći ti da usa vr še no ve di jag-no stič ke te sto ve i le ko ve pro tiv ra ka.

Hra na naj bo lji lek

„Zdra vlje ula zi na usta“ – ka že sta-ra na rod na iz re ka, a da nas sve če šće bi va po tvr đe na od na u ke. O to me go-vo re i ob ja vlje na is tra ži va nja ame rič-kih na uč ni ka, ko ji su eks pe ri men tal no do ka za li da sa stoj ci po je di nih na mir-ni ca mo gu da le če i šti te od ma lig nog obo le nja.

Naš is tak nu ti nu tri ci o ni sta prof.dr. Du šan Stan ko vić ob ja šnja va da od

ukup no je da nest ova kvih sup stan ci, čak se dam je u ma njoj ili ve ćoj ko li či ni za-stu plje no u vo ću ili po vr ću. Osta le če ti ri ula ze u sa stav ži ta ri ca i pe ču ra ka.

Ne ke od tih sup stan ci su nam do bro po zna te. To je ce lu lo za, ko ja je sa stav ni deo bilj nih će li ja, pa je ima u sva kom vo ću, kao i bra šnu do bi ve nom mle ve-njem ce log zr na ži ta ri ca. Tu pri pa da ju ne ke aro ma tič ne ma te ri je, vi ta min C, E i be ta-ka ro tin (pro vi ta min A).

Po tvr đe na je ve o ma za ni mlji va či nje-ni ca da tri na pit ka sa „cr ne li ste“ ka fa, čaj i ka kao ima ju an ti kan ce ro zno dej stvo.

Na osno vu ovih is tra ži va nja na či-njen je i svo je vr sni spi sak na mir ni ca u ko ji ma su ove ma te ri je kon cen tri sa ne u ve ćim ko li či na ma. Na toj li sti po seb-no me sto za u zi ma je zgra sto vo će kao ora si, le šnik i dru go. Ora si su je di ni plo do vi u ko ji ma se ne na go mi la va ju pe sti ci di i dru gi otro vi. Ne ki od plo do-va ko ji le če su: bun de ve, kaj si je, ru žin ši pak, ku pus, ze le na sa la ta, ko pri va, zr na ži ta ri ca i dru go.

Cr ve na bo ja pa ra daj za šti ti od ra ka plu ća

U ra znim vr sta ma po vr ća pa pri ci, pa ra daj zu, šar ga re pi, po sto je sa stoj-ci bo ja ko ja pr ven stve no de lu je pro tiv ra ka. Oni ne u tra li šu otro ve ko ji na sta-ju u raz me ni ma te ri ja, ali nas šti te i od spolj nih otro va. Kao po seb no de lo-tvo ran se po ka zao sa sto jak cr ve ne bo-je u pa ra daj zu (Lypo cin). On pri pa da gru pi ka ro ti no i da. Naj po zna ti ji od njih je (Be ta-ka ro tin) u šar ga re pi iko ji je de lo tvo ran pro tiv vi še vr sta kan ce ra. Ali u slu ča ju ra ka plu ća naj de lo tvor ni-je je cr ve ni lo pa ra daj za.

Pret po sta vlja se da sa stoj ci od re-đe nih bilj nih bo ja oslo ba đa ju ljud ski

or ga ni zam od su vi šnih otro va. Ta ko su u mre žnja či oka pro na đe ni lu tein i ce ank sen tin. Oba su sa stav ni de lo vi cr ve ne pa pri ke. Zna či, na ša is hra na tre ba da je što bo ga ti ja ra zno vr snim vo ćem i po vr ćem jer na šem te lu ne-do sta ju ma te ri je ko je su sa stav ni deo bilj nih bo ja i ko je nas oslo ba đa-ju otro va.

Be li luk pro tiv ra ka že lu ca

Oso be ko je je du re dov no sve ži ili ku va ni be li luk ima ju upo la ma nje šan se da obo le od ra ka že lu ca, dok su im šan se od ra ka de be log cre va ma-nje za dve tre ći ne od oso ba ko je je du ma lo be log lu ka ili ga uop šte ne kon-zu mi ra ju u is hra ni.

Be li luk u ob li ku ta ble ta ni je de-lo tvor na, utvr di li su is tra ži va či s Uni-ver zi te ta Se ver na Ka ro li na, do dav ši da još ne zna ju od go vor na to za što je be li luk u pri rod nom ob li ku to li ko bla go tvo ran i efi ka sni ji u spre ča va nju ra ka. Pret po sta vlja se da je raz log to što se ak tiv ni sa stoj ci be log lu ka uni-šta va ju pri li kom ob ra de i pre tva ra nje u kap su le.

Čvr sti do ka zi o za štit nom dej stvu be log lu ka od na ve de na dva ti pa ra ka pri ku plje ni su na osno vu re zul ta ta iz pre ko 3.000 na uč nih re fe ra ta, ali ima in di ci ja da be li luk šti ti i od dru gih ob-li ka tu mo ra.

Sum por na je di nje nja iz be log lu ka su u epru ve ta ma po ve ća va la an ti kan-cer sku ak tiv nost „ma kro fa ga i T-lim-fo ci ta“ kom po ne na ta imu nog si ste ma ko je su „za du že ne“ da uni šta va ju tu-mor ske će li je.

(Na sta vi će se)

13. jul 2016. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do kraja juna

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

ra pi ja, ko ja će le ka ri ma olak ša ti tret-man ra ka hi ru škim za hva ti ma, ra di ja-ci jom ili he mo te ra pi jom.

Kan ce ro zne će li je pod kon tro lom

Bri tan ski is tra ži va či su ot kri li en zim ko ji je od go vo ran za raz mno ža va nje kan ce ro znih će li ja. Ovaj en zim po znat

Sta ri re cep ti

Po treb no je za te sto: 3 ja ja, 1 ki se lo mle ko, 1 ča ša še će ra, 2 ča-še bra šna, 1 ča ša ulja, 1 pra šak za pe ci vo, 1 ša ka krup no sec ka nih ora-ha.

Po treb no je za fi l: 1 kg ja bu-ka, še ćer po uku su, 2 ka ši ke gri za, 2 va ni lin se će ra, ren da na ko ri ca li-mu na

Pri pre ma: Umu ti ti ja ja sa še će-rom, do da ti ki se lo mle ko, ulje, bra-šno i pra šak za pe ci vo.

Ja bu ke olju šti ti pa na ren da ti i din sta ti. Do da ti še ćer, va ni lin še-ćer i griz. Kad se zgu sne sklo ni ti sa va tre.

Po la te sta usu ti u pleh pa ga is-pe ci do po la, oko 10 mi nu ta.

Iz va di ti iz rer ne, ras po re di ti fi l od ja bu ka, pre li ti pre o sta lim te stom pa vra ti ti u rer nu i is pe ći do kra ja.

Pe čen pro hla đen ko lač po su ti prah še će rom, ise ci na koc ke i po-slu ži ti.

Le nja pi ta sa ora si ma i ja bu ka ma

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

Ot kri ća ame rič kih na uč ni kaNo vi le ko vi ko je je pro na šao dr Džu da Folk man iz De či je bol ni ce u Bo sto nu – an gi o sta tin i en do sta tin – spre ča-va ju an gi o ge ne zu. Oni us kra ću ju tu mo ri ma hran lji ve ma te ri je i ki se o nik ko ji su im po treb ni da bi ra sli, ta ko što spre ča va ju for mi ra nje no vih krv nih su do va. Sto ga su de lo tvor ni pro tiv svih vr sta ra ka, uklju ču ju ći le u ke mi ju.

Oso be ko je je du re dov no be li luk ima ju upo la ma nje šan se da obo le

od ra ka že lu ca

Pro met od 1.850 to na ro be ko li ko je re a li zo va no u ne de lji za na ma

pre ko no vo sad ske ber ze, je iz nad ovo go di šnjeg pro se ka ne delj nih pro-me ta, ali je čak 57,91 % ma nji u od-no su na re kor dan ovo go di šnji ne delj-ni pro met ko ji je ostva ren pret hod ne ne de lje. Fi na nij ska vred nost pro me-to va ne ro be je iz no si la 32.411.500 di na ra i za 62,52 % ma nja ne go pret hod ne ne de lje. Raz log pa da pro-me ta pre sve ga le ži u či nje ni ci da su ce ne u na glom pa du, što po pra vi lu pa si vi zi ra tr go va nje.

Ka ko se že tva pše ni ce bli ži kra-ju, pro ce ne o pri no su su sve ve-će. Ka da se na ovaj po da tak uzme okol nost da fi nan sij ski osla blje ni pa o ri što pre že le da do đu do pr vog go di šnjeg pri ho da, te svo ju pše ni cu uglav nom od mah pro da ju, kao i či-nje ni ca da su na me đu na rod nom tr-ži štu ce ne u pa du, ja sno je da ce na

pše ni ce na do ma ćem tr ži štu mo ra ići na do le. Sla bost or ga ni zo va nog tr ži šta da bu de tr ži šni amor ti zer u po ne kad ne rav no prav noj utak mi-ci po nu de i tra žnje, sa mo još vi še pod gre va uti sak da tr ži šte pše ni ce u ovom tre nut ku po sta je sve vi še me sto is pu nje nja že lja sa mo jed ne od dve stra ne na tr ži štu.

Pše ni ca je i pro te kle ne de lje bi-la do mi nant na ro ba na ber zan skom tr ži štu. Me đu tim, in te re sant no je da je svih 1.700 to na ove ro be tr go va-no pre ma kri te ri ju mi ma ko ji ni su u okvi ru SRPS stan dar da. Me đu tim, ono što je oči gled no je ste dra sti čan pad ce ne ove ro be. Na i me, pše ni-ca uz kla u zu lu od lo že ne is po ru ke i gra tis la ge ra je pro da va na po ce ni od 16,72 din/kg (15,20 bez PDV) po čet kom ne de lje, da bi na sa mom kra ju ne de lje pšni ca ovo go di šnjeg ro da uz kla u zu lu ob ra ču na kva li te ta

pro da va na za sve ga 16,17 din/kg (14,70 bez PDV).

Tr ži šte ku ku ru za je sa svim u dru-gom pla nu. Za raz li ku od pše ni ce ce na ku ku ru za odo le va i kre će se i

da lje na ni vou od oko 20,00 din/kg bez PDV. Ku ku ruz u SRPS kva li te tu je pro da van po ce ni od 22,00 din/kg (20,00 bez PDV), što je za 0,45% ve ća ce na ne go pret hod ne ne de lje.

So ja je u bla gom po ra stu. Re-gi stro va na ce na od 48,62 din/kg ( 44,20 bez PDV), za 2,05% je ve ća u od no su na ce nu iz pret hod ne ne-de lje.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 15. jul 2016.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 4.7. do 8.7. 2016.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, JULSKI FJU ČERS 2016.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 152,93 $/t 152,93 $/t 154,11 $/t 152,71 $/t 151,39 $/t

Ku ku ruz 138,97 $/t 138,97 $/t 135,43 $/t 132,12 $/t 132,04 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, jul 16 429,40 $/t 429,40 $/t 410,44 $/t 406,47 $/t 387,36 $/t

So ji na sač ma, jul 16 404,80 $/t 404,80 $/t 385,40 $/t 386,00 $/t 370,00 $/t

• pad cene pšenice• stabilna cena soje• pad cena na svetskim berzama

PRO DEX je po sle vi še ne delj nog kon stant nog ra sta u pro te kloj ne de lji u znat nom pa du. Na kra-ju ne delj nog tr go va nja vred nost ovog in dek sa je iz no si la 215,19

in dek snih po e na, što je za 4,36 in dek snih po e na ma nja vred nost u od no su na vi si nu ovog in dek sa na za tva ra nju ber ze pret hod ne ne de lje.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, rod 2015. 150 22,00 50 22,00 +0,45%

Ku ku ruz, rod 2015. fco-ku pac 50 22,33 50 22,33 -

Pše ni ca, rod 2016. fco-ku pac 50 16,72 50 16,72 -

Pše ni ca, rod 2016. uz ob ra čun kva li te ta 1.200 16,17 1.200 16,17 -

So ja, rod 2015. 100 48,62 50 48,62 +2,05

Sun co kre to va sač ma 33% 200 27,60 - - -

Ulja na re pi ca 500 43,78 - - -

Pše ni ca, rod 2016. 800 16,50-16,94 - - -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

126,76 €/t (fju čers avg 16)

137,85 €/t (fju čers avg 16)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

155,75 €/t (fju čers sep 16)

169,50 €/t (fju čers avg 16)

Pad ce na je ove ne de lje bio iz ra zi to iz ra žen na ber zi u Bu dim pe šti. Pše ni ca je po jef-

ti ni la za 7,92% u od no su na pret hod nu ne-de lju, a ku ku ruz za 6,12%. U Pa ri zu je ce na pše ni ce osta la iden tič na, dok je ku ku ruz po-jef ti nio za 2,17%.

Ce nov ni pad fju čer sa ži ta ri ca na či ka škoj ber zi je na sta vljen i ove ne de lje. Po-

god ni vre men ski uslo vi u ži to no snim re gi-o ni ma SAD-a su po zi tiv no uti ca li na raz voj ku ku ru za. Na ve de na či nje ni ca uz obil ne

svet ske za li he je na ve la fon do ve da za tva-ra ju svo je du ge po zi ci je či me su se stvo ri li pri ti sci na ce nu.

Pše ni ca sa jul skom is po ru kom je po jef ti-ni la za 4,45%, a ku ku ruz za 6,47%.

Vre mesnki uslo vi u SAD-u su po go do va li i use vi ma so je. Fon-do vi su i na ovom tr ži štu pro da va li du ge po zi ci je, usled če-

ga je fju čers na so ju jef ti ni ji za 10,28%, a na so ji nu sač mu za 8,71%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 4.7.2016. - 11.7.2016.

POVrĆE 4.7.2016. - 11.7.2016.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Južno-bački okrug klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

13. jul 2016.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, veštački sušen)

džak 50kg Domaće kg 21.00 24.00 23.00 - prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 18.00 23.00 21.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 21.00 24.00 23.00 bez promene dobra

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 25.00 27.00 26.00 bez promene slaba

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 60.00 75.00 65.00 bez promene prosečna

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 21.00 25.00 23.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 45.00 35.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 15.00 20.00 17.00 bez promene slaba

2 Boranija (šarena) Domaće kg 80.00 100.00 80.00 rast vrlo slaba

3 Boranija (žuta) Domaće kg 80.00 100.00 80.00 rast vrlo slaba

4 Brokola (sve sorte) Domaće kg 180.00 200.00 200.00 rast vrlo slaba

5 Celer (sve sorte) Domaće kg 50.00 60.00 60.00 rast prosečna

6 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

7 Dinja (sve sorte) Domaće kg 20.00 30.00 25.00 pad dobra

8 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 100.00 120.00 100.00 rast vrlo slaba

9 Kelj (sve sorte) Domaće kg 40.00 50.00 40.00 pad vrlo slaba

10 Krastavac (salatar) Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene dobra

11 Krastavac (salatar) Domaće kg 30.00 35.00 35.00 bez promene dobra

12 Krompir (beli) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 pad dobra

13 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 pad dobra

14 Kupus (sve sorte) Domaće kg 12.00 20.00 15.00 pad dobra

15 Lubenica (sve sorte) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 pad dobra

16 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 200.00 200.00 200.00 bez promene prosečna

17 Luk crni (mladi) Domaće veza 20.00 25.00 20.00 bez promene vrlo slaba

18 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 25.00 30.00 30.00 bez promene dobra

19 Paprika (Babura) Domaće kg 45.00 60.00 50.00 bez promene dobra

20 Paprika (ljuta) Domaće kg 70.00 100.00 100.00 - slaba

21 Paprika (ostala) Domaće kg 90.00 130.00 120.00 pad vrlo slaba

22 Paprika (šilja) Domaće kg 50.00 65.00 65.00 bez promene dobra

23 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 230.00 250.00 250.00 rast slaba

24 Paradajz (chery) Domaće kg 180.00 200.00 180.00 - slaba

25 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 60.00 70.00 70.00 pad prosečna

26 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 35.00 55.00 45.00 pad dobra

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Banana (sve sorte) Uvoz(Ekvador) kg 125.00 135.00 130.00 bez promene dobra

2 Borovnica (sve sorte) Domaće kg 550.00 650.00 600.00 rast slaba

3 Breskva (sve sorte) Domaće kg 50.00 100.00 60.00 bez promene dobra

4 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 100.00 110.00 110.00 bez promene slaba

5 Jabuka (Ajdared) Uvoz(uvoz) kg 60.00 65.00 65.00 bez promene vrlo slaba

6 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg 85.00 85.00 85.00 bez promene vrlo slaba

7 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg 85.00 85.00 85.00 bez promene vrlo slaba

8 Jabuka (ostale) Domaće kg 50.00 55.00 55.00 rast vrlo slaba

9 Kajsija (sve sorte) Domaće kg 80.00 110.00 90.00 rast dobra

10 Kruška (ostale) Domaće kg 70.00 90.00 80.00 pad slaba

11 Kupina (sve sorte) Domaće kg 200.00 250.00 250.00 rast vrlo slaba

12 Lešnik (očišćen) Domaće kg 100.00 1100.00 1100.00 bez promene slaba

13 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 230.00 240.00 230.00 bez promene dobra

14 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 250.00 260.00 260.00 bez promene slaba

15 Malina (sve sorte) Domaće kg 300.00 350.00 350.00 rast prosečna

16 Malina (sve sorte) Domaće kg 250.00 320.00 280.00 rast prosečna

17 Nektarina (sve sorte) Domaće kg 50.00 70.00 60.00 bez promene dobra

18 Nektarina (sve sorte) Domaće kg 80.00 110.00 80.00 bez promene dobra

19 Orah (očišćen) Domaće kg 650.00 750.00 700.00 bez promene prosečna

20 Pomorandža (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 80.00 90.00 90.00 bez promene dobra

21 Pomorandža (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 110.00 110.00 110.00 bez promene slaba

22 Smokva (suva) Uvoz(uvoz) kg 400.00 450.00 450.00 - slaba

23 Trešnja (sve sorte) Domaće kg 140.00 140.00 140.00 rast vrlo slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 260.00 290.00 280.00 bez promene 16-20

2 Jarad sve težine sve rase 210.00 230.00 220.00 bez promene 0-5

3 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

4 Krmače za klanje >130kg sve rase 90.00 110.00 100.00 bez promene 0-5

5 Ovca sve težine sve rase 130.00 170.00 150.00 bez promene 6-10

6 Prasad 16-25kg sve rase 150.00 170.00 160.00 bez promene 31-50

7 Prasad <=15kg sve rase 160.00 180.00 170.00 bez promene 16-20

8 Tovljenici 80-120kg sve rase 100.00 120.00 110.00 bez promene 0-5

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Junad >480kg sve rase 220.00 230.00 230.00 rast prosečna

2 Prasad 16-25kg sve rase 170.00 180.00 170.00 pad prosečna

3 Tovljenici 80-120kg sve rase 130.00 140.00 135.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 23.00 26.00 24.00 bez

promene dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 22.00 26.00 24.00 bez promene prosečna

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 60.00 50.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 22.00 25.00 24.00 bez promene slaba

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 bez promene prosečna

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Na pro da ju trak tro RX 170 Trak tor u do-brom sta nju. Mo že za me na za ma nji trak tor. Tel: 063/776-78-28.

• Na pro da ju trak tor Ze tor 6945, 1978 god. Trak tor u od lič nom sta nju, pa pi ri ured ni. Tel: 064/239-08-35.

• Na pro da ju IMT 539, 2010 go di na fa brič ko sta nje. Tel: 069/161-7738.

- Na pro da ju Tor pe do 4806 C, 1986. god. u od lič nom sta nju. Tel: 063/531-155.

• Pro da jem trak tor Ur sus 355C i dvo brazd ni plug. Ve o ma po volj no. Tel: 064/976-01-93.

• Na pro da ju IMT 560 bez ula ga nja u od lič-nom sta nju. Gu me sko ro no ve, re gi stro van, ga ra ži ran. Ra dio sa mo la ga ne po slo ve (pr ska-nje, se ja nje, ba li ra nje, raz ba ci va nje ve šta ka, ko še nje i tran sport). Ni je ra dio u ora nju i ob ra di ze mlje po što po se du jem i je dan ve li ki trak tor. Tel: 069/557-0041 i 064/136-20-90.

• Pro da jem trak tor IMT577 uz pri kljuc ne ma-si ne, 1983 go di ste -5 br zi na,hi dra u lic ni vo lan. u vo znom sta nju .Ce na trak to ra 4000 Eura. Tel: 069/162-52-45.

• Na pro da ju Trak tor Be lo rus ku pljen nov kod nas, pr vi vla snik. Pot pu no is pra van, trak tor no vi je ge ne ra ci je sa mo tor 82ke i tur bi nom 92ks. Traj no je re gi stro van, nov aku mu la tor i pred nji i zad nji te go vi. Broj rad nih sa ti:1900. Tel: 063/825-8050 i 022/710-344.

• Na pro da ju trak tor IMT 542. Trak tor je u od lič nom sta nju. Od ka da je ku pljen, ob ra-đi vao je mak si mal no 4 hek ta ra ze mlje. Uvek je bio ga ra ži ran. Rad nih sa ti ima 4771. Pr vi vla snik. Tel: 063/174-9674 i 022/737-559.

• Na pro da ju trak tor Ur sus 904B. Hit no! Tel: 064/335-46-89.

• Pro da jem trak tor IMT 533, 1979. go di šte, u od lič nom sta nju, pot pu no is pra van. Ce na po do go vo ru. Tel: 022/2680-420 i 064/595-07-22.

• Pro da jem trak tor IMT 558, oču van. No ve zad nje gu me, ka bi na. Tel: 063/545-907.

• Na pro da ju Trak tor 558 (re gi stro van), pri-ko li ca, ci ster na, fre za, plug, va ljak, pre sa za gro žđe, Če ki ćar. Tel: 064/187-56-60.

• Pro da jem trak tor sku fre zu IMT. Tel: 064/1615509.

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

- Pro da jem kom bajn žit ni Džon Dir 950. Tel: 060/067-01-45.

• Pro da jem kom bajn Zmaj 143, 2004 go di šte sa seč kom za sla mu i ku ku ru znim adap te rom. Tel:064/063-24-34.

• Pro da jem trak tor Ma sej Fer gu son 8160 od 200ks i kom bajn Now ho land 8070 sa ku ku ru-znim adap te rom. Tel:062/451252.

• Kom bajn Zmaj 142 Seč ka He der na pro da-ju. Tel: 063/200-483.

• Kom bajn Đu ro Đa ko vić za ku ku ruz i pše ni-cu. Tel: 063/200-483.

• Na pro da ju Tor pe do RX 170. Trak tor u do-brom sta nju, za osta le in for ma ci je po ziv na broj tel. Mo že za me na za ma nji trak tor. Tel: 063/776-78-28.

OPRE MA

• Na pro da ju V ta nji ra če. Tel: 022/301-751 i 062/101-68-60.

• Pro da jem imt če tvo ro red ni špar tač za ku ku-ruz sa no vim ku ti ja ma za đu bri vo.U od lič nom sta nju. Tel: 066/312-736.

• Se tvo spre ma či pro da ja. Tel: 063/832-8373 i 022/301-751.

- Na pro da ju vu če ne i no še ve V ta nji ra če. Tel: 069/771-651 i 022/230-1751.

• Na pro da ju pri ko li ca 5.5t, me tal ne stra ni ce i pa tos, rin fu za sa le ve stra ne, is pust na pa to-su, tu be les gu me. Tel: 065/517-9295.

- Na pro da ju Mo to kul ti va tor IMT 506 u is-prav nom sta nju. Tel: 063/370-150.

• Trak tor ko sa či ca, mo tor brigs stra ton od 9 ko nja. Kao nov. Tel: 063/370-150.

• Na pro da ju Sa mo u to var na pri ko li ca za se no Sip1, 1990 go di šte. Tel: 063/882-5104.

• Na pro da ju Vu če na ta nji ra ča Fe ro kop 40 di sko va. Tel: 066/455-540.

• Na pro da ju mo to kul ti va tor Hon da f42 .Mo-tor 7 ko nja 3 br zi ne na pred i ri kverc i pri ko li-ca. Mo že za me na za ov ce i li po ni ko nja. Tel: 064/128-10-72 i 064/233-83-22.

• Na pro da ju Zma jev ka, tip 470. Sve tlo sna sig na li za ci ja, va zdu šne koč ni ce, ki pu je, ima i ruč nu ki pu. Pod-lim 3mm, oja ča na, ši ro ke gu me, re gi stro va na. Tel: 022/265-61-11.

• Na pro da ju Pre sa John De e re 336A u od-lič nom sta nju, ga ra ži ra na. Bez ula ga nja. Pro le tos ura đe ni kom plet pe tlja ci. Sa ta nji ri-ma, no sa či ma (sve no vo) i re mon to van klip sta vlje ni no vi le ža je vi i ši ne za vo đe nje kli-pa. Pre su pro da jem zbog pr stan ka ba vlje nja sto čar stvom. Tel: 069/557-0041 i 064/136-2090.

- Na pro da ju Li fa mov kru njač/pre kru pač u is prav nom i ve o ma do brom sta nju. Tel: 064/573-04-47.

• Pro da jem kru njač sa 4 ru pe, ve li kog ka pa-ci te ta 6t na sat. Po gon mo to ra Lom bar di ni 12KS di zel, u od lič nom sta nju, sve is prav-no. Spre man za rad. Ce na po volj na. Tel: 062/973-0012.

• Pro da jem bub nja ru i špar tač za pa sulj. Tel: 063/778-1114.

• Pro da jem pri ko li cu za ča mac po god na za sve ti po ve čam ca do 6m. Tel: 064/135-98-34.

• Pro da jem dve pre se Li fam – Jo van. Tel: 062/645-371.

• Pro da jem se ja li cu za ku ku ruz Be ke ri cu če-ti ri re da pot pu no is pravn. Ce na 1.000 evra. Tel:060/670-36-60.

• Pro da jem pri ko li cu Zma jev ku, 7 to na i sta-do ova ca. Tel: 063/800-93-62.

- Pro da jem kru njač pre kru pač, Po ljo stroj Odža ci i va gu Li be la Ce lje 300 kg. Tel: 063/193-97-07.

VPro da jem pre su Kveč, Ko leč ke, plug, dr-lja ču, bra nu sve za Sa la še i Et no ku će. Tel063/193-97-07.

• Pri ko li ca Zmaj na pro da ju. Tel: 063/200-483.

• Pro da jem kru njač, pre kru pač Odžač ki, va gu Li be la Ce lje, me ri 300 kg u od lič nom sta nju, po ljo pri vred nu et no i dru gu an ti ku za sa la še i et no ku će. Tel: 063/19-39-707.

• Pro da jem pri ko li cu mar ke Po be da, no si vo sti 5 to na. Pe ri ca. Tel: 064/289-77-84.

• Po ljo me ha ni za ci ja- po cin ko va ni si lo si, ele-va to riod 10-60 to na- CAS, ro to i vi bro se lek-tor. Tel: 062/848-81-08.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Tel:467-717.

• Pro da jem Vla di mir ca, no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju. Mo že za me na za Fer gu so na 533 ili 539. Pro da jem se tvo spre-mač u do brom sta nju. Tel: 467-717.

• Pro da jem pre su Wel ger 71 u do brom sta-nju. Tel: 064/516-97-10.

• Pro da jem kru njač ve li ki Ča ko vec, 20 to-na na kar dan sa ele va to rom za še pu ri ke.Sve u rad nom sta nju, ce na po do go vo ru. Tel: 064/277-13-05.

• Na pro da ju se tvo spre mač i V ta nji ra ča. Tel: 022/301-751 i 062/101-68-60.

• Pro da jem imt če tvo ro red ni špar tač za ku ku-ruz sa no vim ku ti ja ma za đu bri vo.U od lič nom sta nju. Tel: 066/312-736

• Na pro da ju pri ko li ca 5.5t, me tal ne stra ni ce i pa tos, rin fu za sa le ve stra ne, is pust na pa to-su, tu be les gu me. Tel: 065/517-92-95.

• Na pro da ju ko si li ca za tra vu sa dža kom za sku plja nje tra ve, ko sa či ca je sa mo hod na. U is prav nom sta nju. Tel: +633-701-50.

• Na pro da ju trak tor ko sa či ca, mo tor brigs stra ton od 9 ko nja. Kao nov. Tel: 063/370-150.

• Na pro da ju al ko far mer 2002 god ma lo ra di la. TeL: 062/364-442.

• Na pro da ju me ša o na ka pa ci te ta 250 ki lo gra ma sa bun gu ra čem za ku ku ruz u kli pu i zr nu. Bun gu rač je tro fa zni, sa mo-to rom od 4kw. Tel: 022/447-205.

• Na pro da ju kru njač za ku ku ruz, tro fa zni 3kW, bu banj ši ri ne 400mm. Tel: 022/476-092.

• Na pro da ju Vi king mb 400 no va ko si li-ca, sa mo dva pu ta ko še no. Tel: 064/567-36-63.

• Na pro da ju Vu če na ta nji ra ča Fe ro kop 40 di sko va. Tel: 066/455-540.

• Na pro da ju Fre za-Pum pa-Agre gat. Tel: 022/664-937.

• Na pro da ju pr ska li ca u od lič nom sta nju, uve ze na iz Švaj car ske, bu re 800 li ta ra, pum pa če tvo ro klip na mar ke An no vi Re ver-be ri, gra ne 12m sa mo guć no šću pro ši re-nja, ce vi pro hrom ske, po mo ću hi dra u li ke se gra ne otva ra ju-ot klju ča va nja-za kre ću-di zu go re, do le. Tel: 064/296-37-99.

• Na pro da ju Zma jev ka, tip 470.Sve tlo sna sig na li za ci ja, va zdu šne koč ni ce, ki pu je, ima i ruč nu ki pu.Pod-lim 3mm, oja ča na, ši ro ke gu me, re gi stro va na. Tel: 022/265-61-11.

• Pro da jem kru njač sa 4 ru pe, ve li kog ka pa ci te ta 6t na sat. Po gon mo to ra Lom-bar di ni 12KS di zel, u od lič nom sta nju, sve is prav no. Spre man za rad. Ce na po volj na. Tel: 062/973-00-12.

• Pro da jem trak tor sku fre zu IMT. Tel: 064/161-55-09.

• Pro da jem se ja li cu za ku ku ruz Be ke ri cu če ti ri re da pot pu no is pravn. Ce na 1.000 evra.Tel:060/670-36-60.

• Pro da jem pri ko li cu Zma jev ku, 7 to na i sta do ova ca. Tel: 063/800-93-62.

• Pro da jem pri ko li cu mar ke Po be da, no si-vo sti 5 to na. Pe ri ca. Tel: 064/289-77-84.

• Po ljo me ha ni za ci ja - po cin ko va ni si lo si, ele va to riod 10-60 to na- CAS, ro to i vi bro se lek tor. Tel: 062/8488108

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre-mač. Tel:467-717.

• Pro da jem pre su Wel ger 71 u do brom sta nju. Tel: 064/516-97-10.

• Pro da jem kru njač ve li ki Ča ko vec, 20 to-na na kar dan sa ele va to rom za še pu ri ke.Sve u rad nom sta nju, ce na po do go vo ru. Tel: 064/277-13-05.

• Pro da jem kru njač pre kru pač, Po ljo stroj Odža ci i va gu Li be la Ce lje 300 kg. Tel: 063/193-97-07.

• Pro da jem pre su kveč, ko leč ke, plug, dr lja ču, bra nu sve za Sa la še i Et no ku će. Tel063/193-97-07.

• Pro da jem kru njač, pre kru pač Odžač ki, va gu Li be la Ce lje, me ri 300 kg u od lič nom sta nju, po ljo pri vred nu et no i dru gu an ti ku za sa la še i et no ku će. Tel: 063/19-39-707.

• Pri ko li ca Zmaj na pro da ju. Tel: 063/200-483.

• Na pro da ju tran spor ter za ku ku ruz Li-fam 9 m, kao nov. Pu ne gu me bez du va nja i tre ći to čak po za di bez po di za nja, la ko se kre će. Tel: 022/313-543 i 066/521-81-11.

• Pro da ja ta nji ra ča. Tel: 022/301-751 i 062/101-68-60.

• Na pro da ju se tvo spre ma či. Tel: 022/301-751 i 062/101-68-60.

• Pro da jem mlin za ku ku ruz u kom ple tu: to ci lo, te ste ra za se če nje. Tel: 064/899-81-96.

ZE MLJA, PLA CE VI, KU ĆE, STA NO VI, LO KA LI

• Pro da jem u jed noj ce li ni dve nji ve po red glav nog pu ta u Bre sta ču, uknji že no, vla snik 5h. ce na 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Pro da jem ne iz gra đe no gra đe vin sko ze mlji-šte, ora ni ca, Vla di mi ra Na zo ra u Ši du, 26,34 ara. Tel: 063/853-25-70.

• Pro da jem ku ću oko 200m2 na pla cu 6 ari, de li mič no na me šte na, CG, par ket, sa ni tar ni čvor, auto me ha ni čar ska ra di o ni ca sa ko mo-rom u La ćar ku. Tel: 004/366-068-882-49.

• Pro da jem ku ću na pla cu 5 ari uli ca Pe-tra Pre ra do vi ća 108. Tel: 064/418-0446 i 022/487-606.

• Pro da jem ku ću kod bol ni ce, mo že stan uz do pla tu. Tel: 064/240-62-54.

• Iz da jem na me šten stan – ku ću 100m2, mo gu fi zič ki rad ni ci, stu den ti, po ro di ce. Tel: 062/154-29-10.

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Ra či. Kom plet no re no vi ra na. Lo kal. Ogro man plac. Po volj no. Tel: 065/391-19-14.

• Pro da jem 75 ari ze mlje u No ća ju. Tel: 063/248-011.

• Pro da jem ku ću (3 ce li ne ukup no 200m2 le gal no) sa dvo ri štem 10 ari i po moć nim objek ti ma, uži cen tar Srem ske Mi tro vi ce. Lo ka cij ska do zvo la za grad nnju. Po god no za ma lu pri vre du i sta no va nje. Tel: 022/625-380 i 063/779-31-72.

• Pro da jem ku ću – ce na 35.000 evra. Tel: 022/626-025.

VPro da jem, me njam, iz najm lju jem ku-ću 100m2 na 24 ara pla ca u La ćar ku, uli ca Srem ska. Tel: 064/593-49-59 i 063/729-17-39.

• Pro da jem use lji vu ku ću zo na cen tar do bo ni ce u Srem skoj Mi tro vi ci i dva ka ta star ski odvo je na pla ca 5 ari 4 so be, 3 ku pa ti la i 2 ku hi nje, 2 dnev ne so be, ce na po do go vo ru. Tel: 628-130 i 063/894-8336.

VPro da jem ku ću od oko 60m2 u Man đe lo su, uli ca Sa ve Br nja še vi ća 2. Ku ća je u so lid nom sta nju, vla snik 1/1, ce na po do go vo ru. Tel: 064/596-10-83 i 064/595-07-22.

• Pro da jem ku ću u La ćar ku po vr ši ne 95m2 ili me njam za stan u Srem skoj Mi tro vi ci. Tel: 064/56-39-206.

• Pro da jem ku će u Ša šin ci ma, Sa ve Zde la ra 38, dru ga ku ća Sve to za ra Mi le ti ća 92a, 28 ari ba šte i ju tro ze mlje.Za in te re so va ni do ći lič no na adre su Sa ve Zde la ra 38 Ša šin ci.

• Pro da jem dvo ri šni stan po lu na me šten 48m2 u Srem skoj Mi tro vi ci. Ću ko vac 6. Tel: 627-926 i 064/400-23-96.

• Pro da jem dve nji ve od 8 i od 6 ari bli zu se la u Kra ljev ci ma po god ne za sve vr ste vo ća i vi no gra da. Tel: 063/193-97-07.

- Pro da jem ku ću u Sta roj Pa zo vi od 150m2 sa pra te ćim objek ti ma na pla cu od 18 ari. Stru-ja, vo da, te le fon, plin.

• Pro da jem le po oču va nu ku ću od 120m2 sa ba štom od 1000 m2 u Ni kin ci ma. Tel: 063/766-43-20.

• Da jem Jar ku kod Srem ske Mi tro vi ce 4,5 ha ob ra di ve ze mlje u ko ma du. Tel:061/165-8-998.

• Pro da jem ba štu po vr ši ne 0,75 ju ta ra kod Va ša ri šta u Ša šin ci ma 300 m od as fal ta. Tel: 022/684-607 i 060/505-1-999.

• Pro da jem ze mlju od 8 i 6 ari bli zu se-la po god no za vo ce, vi no grad ili ba štu. Tel: 063/19-39-707.

• Pro da jem ku ću 100m2 u Ri vi ci sa pra te ćim objek ti ma na 10 ari pla ca. Tel: 022/21-00-369.

• Pro da jem ku ću oko 200m2 na pla cu 6 ari, de li mič no na me šte na, CG, par ket, sa ni tar ni čvor, auto me ha ni čar ska ra di o ni ca sa ko mo-rom u La ćar ku. Tel: 004-36-606-888-249.

• Iz da jem na me šten stan – ku ću 100m2, mo gu fi zič ki rad ni ci, stu den ti, po ro di ce. Tel: 062/154-29-10.

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Ra či. Kom-plet no re no vi ra na. Lo kal. Ogro man plac. Po volj no. Tel: 065/391-19-14.

• Pro da jem 75 ari ze mlje u No ća ju. Tel: 063/248-011.

• Pro da jem sprat nu ku ću u uli ci Ste va na Srem ca. Tel: 066/9727-877.

• Pro da jem ku ću kod bol ni ce, mo že stan uz do pla tu. Tel: 064/240-62-54.

• Pro da jem ku ću no vi je grad nje 140m2. Ce na 45.000e. Tel: 063/321-255.

• Pro da jem ku ću u La ćar ku 95m2 ili me-đam za stan u Srem skoj Mi tro vi ci. Tel: 064/56-39-206.

• Pro da jem ku ću na pla cu 5 ari uli ca Pe-tra Pre ra do vi ća 108. Tel: 064/418-0446 i 022/487-606.

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Mi tro vi ci. Tel: 061/214-86-33.

• Pro da jem dve nji ve od 8 i od 6 ari bli zu se la u Kra ljev ci ma po god ne za sve vr ste vo ća i vi no gra da. Tel: 063/193-97-07.

• Pro da jem ku ću u Sta roj Pa zo vi od 150m2 sa pra te ćim objek ti ma na pla-cu od 18 ari. Stru ja, vo da, te le fon, plin. Po volj no za ba vlje nje po ljo pri vred nom i za nat skom rad njom. Tel 022/312-914 i 062/112-70-90.

• Pro da jem le po oču va nu ku ću od 120m2 sa ba štom od 1000 m2 u Ni kin ci ma. Tel: 063/766-43-20.

• Da jem Jar ku kod Srem ske Mi tro vi-ce 4,5 ha ob ra di ve ze mlje u ko ma du. Tel:061/165-89-98.

• Pro da jem ba štu po vr ši ne 0,75 ju ta ra kod Va ša ri šta u Ša šin ci ma 300 m od as fal ta. Tel: 022/684-607 i 060/505-19-99.

• Pro da jem ze mlju od 8 i 6 ari bli zu se la po god no za vo ce, vi no grad ili ba štu. Tel: 063/19-39-707.

• Pro da jem ku ću 100m2 u Ri vi ci sa pra-te ćim objek ti ma na 10 ari pla ca. Tel: 022/21-00-369.

• Pro da jem u jed noj ce li ni dve nji ve po red glav nog pu ta u Bre sta ču, uknji že no, vla-snik 5h. ce na 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Pro da jem ne iz gra đe no gra đe vin sko ze-mlji šte, ora ni ca, Vla di mi ra Na zo ra u Ši du, 26,34 ara. Tel: 063/853-25-70.

• Pro da jem ku će u Ša šin ci ma, Sa ve Zde la-ra 38, dru ga ku ća Sve to za ra Mi le ti ća 92a, 28 ari ba šte i ju tro ze mlje.Za in te re so va ni do ći lič no na adre su Sa ve Zde la ra 38 Ša-šin ci.

• Iz da jem nov jed no so ban 40m2 kom plet-no na me štem u No vom Sa du kod Saj ma. Tel: 064/38-11-803.

• Iz da jem dvo so ban stan u cen tru Srem-ske Mi tro vi ce sa da ljin skim gre ja njem. Tel: 064/011-32-25.

• Pro da jem jed no i po so ban stan 47,5 m2 pro i ze mlje, Sta ri most 29/4. Tel: 064/28-11-422.

• Pro da jem stan 60m2 Ma ti je Hu đi 57. Tel: 060/44-44-095.

• Po volj no pro da jem dvo so ban stan u Ma-čvan skoj Mi tro vi ci uli ca Trg Žr ta va fa ši zma 13/2 na se lje ko lo ni ja ce na po do go vo ru. Tel: 069/712-365 i 022/2685-606- Iz da-jem jed no so ban stan u Ma ti je Hu đi. Tel: 022/626-209 i 063/535-530.

• Pro da jem dvo so ban stan u Pej to nu. Tel: 062/592-586

• Iz da jem dvo ri šni jed no so ban stan iza Ma ti je Hu đi, sa mi ci, 4.500 din. Tel: 069/162-24-26.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 13. jul 2016.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

PO LJO PRI VRED NI PRO IZ VO DI

• Pro da jem ko zi je mle ko, sir i su rut ku, kuć na do sta va. Tel:661-312

• Pro da jem ra ki ju šlji vo vi cu. Tel: 661-312.

• DU LEX TIM doo vr ši mo ot kup svi nja u kla si ova ca, ju na di i te la di naj po volj ni je ce ne. In-for ma ci je te le fo nom: 069/773-784.

• Pro da jem tu je za ži vu ogra du. Tel: 022/557-630 i 063/70-344-54.

Pro da jem mak ruč no ra djen. Tel: 062/135-79-16.

• Pro da jem oči šćen le šnik 1.00 di na ra ki lo-gram. Tel: 062/466-220.

• Pro da jem čist hu mus od ova ca i ko za ura-đe na ana li za. Tel: 060/443-20-66 i 022/443-206.

• Pro da jem se me gra o ri ce, me ša na gra o ri ca i zob, stoč ni gra šak An ge la. Tel: 063/808-61-79.

• Pro da jem tri ko ze fran cu ska al pi na, dva jar-ca, če ti ri ja re ta, ko ze da ju 10l mle ka dnev no, ja rac od jed ne go di ne, fran cu ska al pi na od dve, ne mač ka al pi na. Tel: 065/853-43-17.

• Na pro da ju 5 svi nja, od 100 do 200 ki la ži ve va ge sta re oko 8 me se ci, or gan ski hra nje ne, bez kon cen tra ta adi ti va i he mi je. Hra nje ne ko pri vom, jec mom, ova som, ku ku ru zom i tri-ti ka lom. Tel: 062/177-32-37.

• DU LEX TIM doo vr ši mo ot kup svi nja u kla si ova ca, ju na di i te la di, naj po volj ni je ce ne. In-for ma ci je te le fo nom: 069/773-784.

• Pro da jem do ma ću ra ki ju šlji vo vi cu, po volj-no. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Pro da jem sad ni ce, re zni ce šved skog ener-get skog dr ve ta,se če se po sle tri go di ne, Goj-ko. Tel: 063/109-88-99.

• Pro da jem ba li ra nu de te li nu sla di šte na is pod kro va. Tel: 063/733-88-55.

• Pro da jem ko zi je mle ko sir i su rut ku. Tel. 022/661-312.

• Pro da jem mak ruč no ra djen. Tel: 062/135-79-16.

• Pro da jem oči šćen le šnik 1.00 di na ra ki lo-gram. Tel: 062/466-220.

• Pro da jem čist hu mus od ova ca i ko za ura-đe na ana li za. Tel: 060/443-20-66 i 022/443-206.

• Pro da jem ra ki ju šlji vo vi cu. Tel: 022/661-312.

• Ot ku plju jem vu nu Ci ga je, Pra men ke, Vi ten-berg, Il de fran ce. Tel: 022/443-206 i 060/44-32-066.

• Pro da jem ko zi je mle ko, sir i su rut ku, kuć na do sta va. Tel:661-312.

USLU GE, PO SLO VI

• Tra žim po sao u eko nom skoj stru ci, imam ser ti fi kat za knji go vo đu, Srem ska Mi tro vi ca. Tel: 064/150-70-24.

• Uslu žno mo ler ski ra do vi, kre če nje, gle-to va nje, po pust za pen zi o ne re 30%. Tel: 061/145-66-52.

• Po treb na ne za po sle na že na za do ži vot nu bri gu po kret noj bo le sni ci 62 go di ne u za me-nu za su per kon fo ran stan u bli zi ni cen tra. Tel: 064/490-45-81.

Po volj no za ba vlje nje po ljo pri vred nom i za nat skom rad njom. Tel 022/312-914 i 062/112-70-90.

• Po tre ban rad nik za rad na po ljo pri vred nom ima nju. Ozbi ljan, da ni je kri vič no ka žnja van i da zna ru ko va ti sa po ljo pri vred nim ma ši na-ma. Ta ko đe po treb na i slo bod na že na. Bes-pla tan stan i hra na. Pla ta po do go vo ru. Tel: 065/300-39-57.

• Ča so vi ma te ma ti ke za osnov ce i sred njo-škol ce. Ne boj ša. Tel: 065/39-11-914.

• Kre če nje i far ba nje sto la ri je, či sto, ured no. Tel: 064/44-20-412.

• Iz ra đu jem dr ve ne ko mar ni ke i pro zo re svih di men zi ja. Tel: 612-758 i 066/974-59-13.

• Ozbi ljan mu ška rac tra ži is klju či vo že nu ra di bra ka od 35-45 go di na. Pe kar. Tel: 064/413-86-43

• Ozbilj na go spo đa tra ži mu škar ca do 60 go-di na is klju či vo ra di bra ka. Lep še je u dvo je. Tel: 061/186-57-58

• Po tre ban rad nik za rad na po ljo pri vred nom ima nju. Ozbi ljan, da ni je kri vič no ka žnja van i da zna ru ko va ti sa po ljo pri vred nim ma ši na-ma. Ta ko đe po treb na i slo bod na že na. Bes-pla tan stan i hra na. Pla ta po do go vo ru. Tel: 065/3003957

• Sta ri ja go spo đa tra ži že nu za ne gu i spre-ma nje u ku ći mo že i no ću. Tel: 640-185.

DO MA ĆE ŽI VO TI NJE

• Pro da jem man gu li cu dru go pra ski nju sa pet pra si ća. Tel: 064/239-4662.

• Na pro da ju zbog ne mo guć no sti dr ža nja.Ve o ma kru pan ja rac star 2 go di ne. Tel: 064/175-29-76.

• Pro da jem 2 ov ce (Ci ga je) sta re 3 go di ne (cca 60kg) po ce ni od 100,00 rsd/kg i 3 žen-ska jag nje ta (Ci ga je) sta ra 3 me se ca (cca 30kg) po ce ni od 300,00 rsd/kg. Lo ka ci ja: Vrd nik (Fru ška Go ra). Go ran. Tel: 064/871-10-59.

• Na pro da ju Haj kom i pa non be li ku ni ci sta ro sti me sec da na, ce na po me se cu sta ro-sti 500 di na ra i jed na žen ka 4 me se ca. Tel: 064/128-1072 i 061/623-90-24.

• Hit no pro da jem sjar ne ko ze, 5 sjar nih ko za i 1 Jar ca za pri plod od 15 me se ci. Ukup no 500 EUR. A mo že i do go vor. Tel: 061/299-11-25.

• Pro da jem 30 vi so ko sja re nih al pi na ko za sa ro go vi ma i bez.

• Pro da jem za jed no sa uma ti če nim jar-cem. 50e po ko ma du. Tel: 063/843-60-07 i 064/911-83-66.

• Pro da jem kra vu cr no be li hol štajn, ste o na. Tel: 069/668-206.

• Pro da jem 20 ja ri ća sta re me sec da na. Tel: 064/1239-641.

• Pro da jem tri kra ve uma ti če ne fri ške mu za re idu u pa šu, Su sek. Tel: 021/878-025.

• Pro da jem 13 ko za sta ro sti od 1-3 go di ne da ju do 3 li tre mle ka. Tel: 064/123-96-41.

• Pro da jem dva jar ca. Tel: 661-312.

• Zbog ne mo guć no sti dr ža nja na pro da-ju ve o ma kru pan ja rac star 2 go di ne. Tel: 064/175-29-76.

• Na pro da ju mu ško ždre be - li pi ca ner, sta ro 10 me se ci, ce na 700 EVR. I žen sko ždre be - li pi ca ner, sta ro 7 mse ci, ce na 600 EVR. Tel: 062/852-79-43.

• Pro da jem pet ko za i osam ja ri ća.Ce na po do go vo ru. Tel: 063/703-80-76.

• Na pro da ju ja ganj ci za kla nje, od 25 do 35 kg. Tel: 065/254-0432 i 063/808-30-25.

• Na pro da ju ko bi la li pi ca ner ka. Tel: 064/233-8322 i 064/128-10-72.

PLA STE NI CI, STA KLE NI CI

• Pro da jem po cin ko va ni pla ste nik 30x5m. Tel: 066/312-736.

• Pro da jem pri ko li cu sa 40 ko šni ca AŽ Stan-dard, 800 oži če nih ra mo va, 4 nu kle u sa.. Tel: 061/174-21-46.

• Na pro da ju pla ste nik (kon struk ci ja) di men-zi ja 8 pu ta 28 i vi si ne 3,5m. Kon struk ci ja je kao no va. Sta ra go di nu da na.Sa kon struk-ci jom se da je i naj lon (izra el ski) nov neo-t pa ko van.Uz na ve de ne stav ke ide i si stem za za li va nje (kap po kap) i oro ša va nje. Tel: 062/682-479.

PČE LAR STVO

• Pro da jem 18 pče li njih dru šta va na po 10 LR ra mo va i 5 pče li njih dru šta va na po 2 Fa ra-ro va na stav ka. Pče le se mo gu vi de ti i pre-gle da ti. U od lič nom su sta nju i bi će pot pu no sprem ne za ba gre mo vu pa šu. Tel: 022/673-447.

• Pro da jem LR ko šni ce sa ra mo vi ma i sa ćem bez pče la. Tel: 022/742-110 i 066/951-84-70.

• Pro da jem 10 pče li njih dru šta va uAŽ- stan-dard ko šni ca ma, sme šte nih u de mon ta žni pa vi ljon. Ce na po do go vo ru. Tel: 064/227-28-71 I 064/490-59-69.

KUĆ NI LJU BIM CI

• Na pro da ju či sto krv ni haj kom ku ni ći svih uz ra sta od me sec da na pa do od ra slih muž ja-ka i žen ki za pri plod. Tel: 063/564-166.

• Na pro da ju pro šlo go di šnje ko kin ki ne. Tel: 061/215-45-94.

• Leg horn. Pe tao i 4 ko ke. Tel: 064/128-10-72.

• Haj kom i pa non be li ku ni ći, sta ro sti me-sec da na, ce na je po me se cu sta ro sti. Tel: 064/128-10-72 i 061/623-90-24.

MO TOR NA VO ZI LA

• Pro da jem la du li mu zi nu 1300 is prav na, ce na 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Pro da jem la du li mu zi nu 1300 is prav na, ce na 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Pro da jem Re no Se nik 1,9 TD, go di na pro iz-vod nje 2005. Tel: 063/800-32-75.

• Pro da jem Fi at Pun to go di na pro iz vod nje 2002, ben zi nac 4-oro vra ta , ra đen za Ne-mač ko tr ži šte. Tel: 063/529-672.

• BMW ben zin 2004. go di šte, re gi stro van 3.800 evra mo že za me na za jef ti ni ji. Tel: 063/531-620.

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Pro da jem Ju go Ko ral In , go di na pro iz vod-nje 2007, sa pli nom, ce na 900 evra. Tel: 060/080-53-31.

• Pro da jem Fi at Kro ma 2005. go di šte 1900 ku bi ka, 150 KS, auto ma tik u od lič nom sta nju. Tel: 063/852-60-21

RA ZNO

• Na pro da ju Kar dan sko iz la zno vra ti lo...no-vo... Tel: 064/232-18-80.

• Pro da jem tvr do cre vo oki ten fi 14 sa dve ka palj ke na 1, 2 me ta ra. Du ži na 8000m. Tel: 066/312-736.

• Pro da jem po cin ko va ni pla ste nik 30x5m. Tel: 066/312-736.

• Na pro da ju če ru palj ke. Če ru palj ke su iz ra đe ne od po cin ko va nog li ma 1mm, oja ča ne, ni su far ba ne ta ko da ne po sto ji opa snost od tra go va far be na me su. Ce-na bez elek tro mo to ra 100 EUR, ce na sa el.mo to rom (mo no fa zni), 170 EUR. Gu me za če ru palj ke, eks tra kva li tet, ga ran to va-na du go traj nost, ce na 45 din/kom. Tel: 063/151-41-61.

• Na pro da ju ras te ri vač pa co va. Pro me na fre kven ci ja od 10 do 30 KHz u ne pra vil nim vre men skim raz ma ci ma spre ča va na vi ka-va nje pa co va na zvuk i re zul tat je na pu-šta nje do ma ći na na obo stra nu ra dost. Tel: 022/310-545.

• Na pro da ju ve ća ko li ci na vi na od 1l, 0.7l i 0.5l. Vi na su sta ra oko 20 god. Tel: 065/201-4325 i 063/776-49-60.

• Na pro da ju Mo tor za Ze tor 3 ci lin dra, kom ple tan , no vi je ge ne ra ci je. Ze tor 4711, 5011... Tel: 063/858-66-80 i 063/879-73-35.

• Na pro da ju me ša o na ka pa ci te ta 250 ki lo-gra ma sa bun gu ra čem za ku ku ruz u kli pu i zr nu. Bun gu rač je tro fa zni, sa mo to rom od 4kw. Tel: 022/447-205.

• Na pro da ju Pe ru šač / Ko mu šač za ku ku ruz . 8 va lja ka - 250EUR. 6 va lja ka - 200 EUR. Tel: 063/882-51-04.

• Na pro da ju gra blje za se no – sun ce IMT. Sta nje od lič no. Tel: 063/882-51--04.

• Na pro da ju Be rač SIP EKO 3500 u bes pre-ko ro nom sta nju, kao nov! 1991. go di šte. Tel: 063/882-51-04.

• Na pro da ju Bosch pum pa za trak tor Ri kard Ben cic Ri je ka. Ne is pi ta na. Mi slim da je is prav-na. Ša ljem ku rir skom slu žbom ili lič no pre u zi-ma nje. Tel: 064/810-72-58.

• Na pro da ju Še sto red ni adap ter za sun co kret za De utz Fhar. Tel: 066/455-540.

• Pro da jem pla stic ne ci ster ne od 1000l. ce-na 75 eura, za ve ce ko li ci ne do go vor. Tel: 062/851-88-99.

• Na pro da ju po volj no, cre va za pe ska re nje sa di zna ma 8 i 10mm, kon denz bo ce i pe ska-re. Tel: 022/673-526 i 063/854-1638.

- Pro da jem so ju rod 2015. god. Tel: 063/581-812.

- Pro da jem ba li ra nu de te li nu oko 350 kom. Tel: 022/661-004.

• Na pro da ju pre sa mar ke in ter na ci o nal.. Tel: 064/214-9215.

• Pro da jem stoc no bra sno, 6 to na Tel: 069/640-785.

• Na pro da ju po lov ne sa mo hod ne ko sa či ce i trak tor ko sa či ca. Tel: 064/177-9912.

• Na pro da ju No va ka nad ska pr ska li ca za cve-će, tra vu, me tal na sa ven ti lom za re gu li sa nje pro to ka vo de. Tel: 063/557-477.

• Na pro da ju No va mu zi li ca Di va, pod ga ran-ci jom od 18 me se ci, pro vid na kan ta 20 li ta ra. Tel: 022/555-178 i 062/555-178.

• Pro da jem ja bu ke sa pre bi ra lll kla sa,10 pa-le ta. Tel: 063/139-1975.

• Na pro da ju gra bu lje za ku plje nje le šni ka, ora-ha i dru gog vo ća i po vr ća. Tel: 063/892-50-30.

• Pro da jem ter mo peć 4,5 ki lo va ti. Tel: 063/535-542.

• Ku pu jem raz ne elek tro mo to re, ruč ni i elek-trič ni alat, ra znu gra đe vin sku i po ljo opre mu, ta nji ra če, pre kru pa če, kru nja če, šraf štu ke, vin te, po ljo pri vred nu, et no i dru gu an ti ku, bu tan bo ce i pro da ja alu mi ni jum ske lam pe ri je i li mo va za po kri va nje. Tel: 061/11-38-356.

• Pro da jem iz no še ne ko ke no si lje Srem-ska Mi tro vi ca Re go dić. Tel: 022/631-221, 065/838-95-35 i 069/652-214.

• Pro da jem dve po kret ne kli me, ruč ne ma ši ne za sav fi ja nje že le za i ka vez za ku ni će, 9 me-sta. Tel: 064/987-28-14.

• OSB plo če za po da šča va nje kro vo va ce na 296din po m2, pre voz na adre su kup ca. Tel: 062/437-236.

• Pro da jem hra sto vu re za nu da sku sta ru 30 go di na, su vu 2m3. Tel: 022/628-130 i 063/894-83-36.

• Pro da jem umet nič ke sli ke Bra ne Jo le ra uz po tvr du o ori gi na lu ce na po do go vo ru. Tel: 628-130 i 063/894-8-336.

• Pro da jem kon cert ni kla vir Lih te na u er iz do ba Obre no vi ća ce na po do go vo ru. Tel: 628-130 i 063/894-8-336.

• Pro da jem peć na dr va šte di šu i ku pu jem špo ret Sme de re vac. Tel: 022/614-809.

• Pro da jem ša tor 15m za kam pe re i ri bo lov-ce. Tel 064/345-345-3 i 628-838.

- Tra žim ozbilj nu de voj ku ra di dru že nja i bra-ka, pr vo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Pro da jem do ma ću ra ki ju šlji vo vi cu, po volj-no. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Pro da jem sad ni ce, re zni ce šved skog ener-get skog dr ve ta,se če se po sle tri go di ne, Goj-ko. Tel: 063/109-88-99.

• Pro da jem Euro ku ku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Pro da jem sad ni ce, re zni ce šved skog ener-get skog dr ve ta. Se če se po sle tri go di ne. Goj ko: Tel: 063/109-88-99.

• Pro da jem se me gra o ri ce, me ša na gra o ri ca i zob, stoč ni gra šak An ge la. Tel: 063/808-61-79.

- Bilj ne ka pi di vljeg kra stav ca Ec bal li um ela-te ri um, po moć no sred stvo za či šće nje si nu sa. Tel: 061/289-11-56.

• Pro da jem ka vez za ko ke no si lje tac naš, auto mat ske po ji li ce, ce na 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Pro da jem ba li ra nu de te li nu sla di šte na is pod kro va. Tel: 063/733-88-55.

• Pro da jem 500kg pla vog ka me na Zor ka Ša bac kri stal, ce na 330 di na ra/kg za po vr-tla re i vi no gra da re. Za Po ljo a po te ke po pust 10 po sto na ce lu ko li či nu. Tel: 063/611257 i 015/7741586 Lju ban.

• Pro da jem ba gre mo ve stu bo ve re za ne, po-lov ne, ce na 250 di na ra, Ku zmin. Tel;063/779-90-66.

• Pro da jem ti fon fi 110du ži na cre va 300m. Tel: 063/212-399.

• Pro da jem po lov ne de lo ve IMT 539 star osam go di na i dvo red ni Ol tov špar tač ku ku ru-za. Tel: 062/112-70-90.

• Pro da jem po lov ne de lo ve sa trak to ra IMT533 star 9 go di na i dvo red ni Ol to špar tač za ku ku riz. Tel: 022/312-314 i 062/112-70-90.

• Ku pu jem se me lu be ni ce Ma u zer ke 100 ko-ma da . Tel: 062/514-005.

• Pro da jem hlad nja ču za mle ko od 13 -1600 li tar, pri ko li cu Doj čfar sa 23 no ža i se ja či cu za ži to od 2,5 me tra. Tel: 003/859-151-05-461.

• Pro da jem dva ruč no ra đe na in ku ba to-ra ka pa ci te ta 60 i 120 ja ja, vr lo po volj no. Tel064/214-64-59.

• Ot ku plju jem vu nu Ci ga je, Pra men ke, Vi ten-berg, Il de fran ce. Tel: 022/443-206 i 060/44-32-066.

• Si lo će li je 45t, va ga, pa ke ri ca 5-50 kg na pro da ju. Tel:063/200-483.

• Na pro da ju po volj no, cre va za pe ska re nje sa di zna ma 8 i 10mm, kon denz bo ce i pe ska-re. Tel: 022/673-526 i 063/854-16-38.

LIČ NI OGLA SI

• Pen zi o ner bez oba ve za 58 go di na an ti al-ko ho li čar, ma te ri jal no i stam be no obez be-đen tra ži že nu ra di bra ka do 60 go di na.Tel: 065/455-10-98.

• Tra žim ozbilj nu de voj ku ra di dru že nja i bra-ka, pr vo SMS. Tel: +38163/893-32-08.

• Udru že nje „Mo ja sre ća“ iz Gor njeg Mi la nov-ca mo že da upri li či da se de voj ke iz Ru si je uda ju u Sr bi ju. Za in te re so va ni ja vi te se na 065/552-43-11.

• Mu ška rac 49 go di na sam, bez ro di te lja tra ži že nuod 33-40 go di na ra di bra ka i po ro di ce. Tel: 064/36-55-896

• Fa kul tet ski obra zo van mu ška rac, si tu i ran sa ima njem, ne pu šač iz Srem ske Mi tro vi ce, tra ži že nu ko ja mo že da ima po ro di cu. Tel: 064/542-12-77.

• Tra žim ozbilj nu že nu za brak od 25 do 40 go di na. Pe kar. Tel: 064/41-386-43

• Tra žim že nu za po moć u ku ći ili za uda ju do 70 go di na. Tel: 064/55-19-159.

• Tra žim že nu za že nid bu ko ja mo že da ima po ro di cu. Tel: 022/618-031, 064/504-03-02 i 064/542-12-77.

• Si tu i ran slo bo dan mu ška rac tra ži slo bod nu že nu do 45 go di na za dru že nje i even tu al ni brak. Tel: 064/944-12-95.

• Si tu i ra ni mu ška rac sred njih go di na tra-ži žen sku oso bu do 45 go di na ra di dru že nja i even tu al nog bra ka. Tel: 065/368-22-21 i 064/400-38-70.

• Ože njen mu ska rac dis kret no bi se dru žio sa da mom 50+ SMS.Tel:O62/145-43-90.

• Tra žim ozbilj nu de voj ku ra di dru že nja i bra-ka, pr vo sms. Tel: +38163/893-32-08.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1913. jul 2016.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

DULEX TIM d.o.o.

063/896-18-65065/54-867-76063/896-18-65063/896-18-65065/54-867-76065/54-867-76

Vršimo otkup svinja u klasi, ovaca,

junadi i teladi

NAJPOVOLJNIJE

OTKUPNE CENE

U na šoj ze mlji, po seb no u nje nom se ver nom de lu po sto ji tra di ci ja pre ra de

kaj si je u do bru, vi so ko ce nje nu, de­li­ka­te­snu­ ra­ki­ju­ kaj­si­je­va­ču­ (ba­rac ku). Ko ri ste se le pi, zre li, zdra vi i­ či­sti­plo­do­vi­autoh­to­nih­sor­ti,­ za­tim,­ ču­ve­ne­ "keč­ke­met­ske­ ru­že",­"ma­djar­ske­ naj­bo­lje",­ "ce­gle­di­ bi­bor",­"ma­mu­ti",­a­u­po­sled­nje­vre­me­i­"no­vo­sad­ske­ra­ne"­kao­i­dru­ge­vr­ste­ ovog­ uku­snog­ i­ iz­u­zet­no­ ce­nje­nog­vo­ća.­Na­ši­ do­ma­ći­ni,­ zbog­ va­žne­ eko­

no­mič­no­sti­ u­ pro­iz­vod­nji,­ če­sto­ko­ri­ste­ i­ ošte­će­ne­ plo­do­ve,­ za­tim,­pre zre le pa i na tru le, što pre ti da ugro­zi­ kva­li­tet­ ove­ spe­ci­ja­li­tet­ne,­ve­o­ma­ tra­že­ne­ ra­ki­je.­ Me­dju­tim,­plo­do­ve­ kaj­si­ja,­ na­me­nje­nih­ pro­iz­vod nji kva li tet ne ra ki je, tre ba bra ti u­ pu­noj­ teh­no­lo­škoj­ zre­lo­sti,­ ka­da­sa­dr­že­naj­ve­ći­pro­ce­nat­še­će­ra­(iz­me­dju­12­i­14),­aro­me­i­ki­se­li­na­(od­je dan do 1,4 %). Po sled nji tre nu tak za­bra­nje­­je­ka­da­su­plo­do­vi­u­fa­zi­­de­li­mič­ne­pre­zre­lo­sti,­žu­to­cr­ve­ni i me ki. Ako se ko ri ste i plo do vi ko­ji­ su­ zbog­ ­ pre­zre­lo­sti­ ot­pa­li­ sa­sta­bla,­ tre­ba­ po­ve­sti­ ra­ču­na­ da­ ­ u­kljuk­ ne­ do­spe­ i­ ze­mlja­ ko­ja­ mo­že­da­ugro­zi­kva­li­tet­ ra­ki­je­ i­nje­nu­pre fi nje nu aro mu.

Iz dvo ji ti ko šti ce Me­ke­plo­do­ve,­u­prin­ci­pu,­ne­tre­ba­

mu­lja­ti,­ ali­ ko­šti­ce­ sva­ka­ko­ tre­ba­ iz­dvo­ji­ti­–­ruč­no,­ili­ma­šin­ski.­Uko­li­ko­su­plo­do­vi­čvr­šći,­ili­su­ot­pa­li­po­sle­ja­čeg­ve tra osta li ne što ze le ni ji i tvr dji tre ba ih­iz­mu­lja­ti­ruč­no,­ili­u­po­seb­nim,­do­bro­po­de­še­nim­mu­lja­ča­ma,­ka­ko­se­ne­bi­iz­lo­mi­le­ko­šti­ce.­Ipak,­naj­bo­lji­kva­li­tet­ra­ki­je­po­sti­že­se­ka­da­se­ko­šti­ce­­odvo­je­ iz­ plo­do­va,­ pre­ nji­ho­vog­ sta­va­lja­nja­u­su­do­ve­za­vre­nje.­­Jer,­već­pre­ko­je­dan­od­sto­ iz­lo­mlje­nih­ko­šti­ca­da­je­ ra­ki­ji­ go­rak­ ukus,­ s­ pri­me­som­štet­ne­ci­jan­vo­do­nič­ne­ki­se­li­ne­i­dru­gih­štet­nih­ sa­sto­ja­ka.­ Na­ma­lom­ po­se­du­iz­ma­nje­ko­li­či­ne­kaj­si­ja­ko­šti­ce­se­va­de­ruč­no,­a­na­ve­ćem­i­u­in­du­strij­skoj­­pre­ra­di­ko­ri­ste­se­sa­vre­me­ne­­ro­ta­ci­o ne ma ši ne.

Pre vi ra nje klju ka kaj si je oba vlja se, za­vi­sno­od­mo­guć­no­sti,­u­dr­ve­nim,­ili­pla­stič­nim­ su­do­vi­ma­ko­ji­ se­ la­ko­da­ju za tvo ri ti spe ci jal nim vra nje vi ma za vre nje, po klop ci ma, ili po li e ti len skim fo­li­ja­ma.­Ta­ko­se­za­dr­ža­va­ju­dra­go­ce­na­aro­ma­i­al­ko­hol­(eta­nol)­ i­spre­ča­va­ nje­go­vo­ pre­tva­ra­nje­ u­ ne­po­želj­nu­ki se li nu. Kao i kod klju ka od tre ša nja zbog­ma­log­ sa­dr­ža­ja­ ki­se­li­na,­ klju­ku­od­kaj­si­ja­po­mo­guć­no­sti,­tre­ba­do­da­ti­sum por nu ki se li nu. Ta ko se po de ša va

Ph­vred­nost­od­oko­3­po­sto­­i­spre­ča­va­raz­mno­ža­va­nje­štet­nih­bak­te­ri­ja,­ko­je­to­kom­vre­nja­stva­ra­ju­ma­te­ri­je­ lo­šeg­mi ri sa.

Spre­či­ti­bur­no­let­nje­vre­nje

Zbog­vi­so­kih­ let­njih­­te­me­pra­tu­ra,­

vre­nju­ tre­ba­ ­ po­sve­ti­ti­ po­seb­nu­ pa­žnju.­Kljuk­od­lo­žen­u­do­bro­ za­tvo­re­nim­­dr­ve­nim,­ili­pla­stič­nim­bu­ra­di­ma,­u­pr­va­dva­do­tri­da­na,­tre­ba­če­šće,­a­ka­sni­je­bar­jed­nom,­ili­dva­pu­ta­dnev­no­do­bro­pro­me­ša­ti­i­ta­ko­po­to­pi­ti­čvr­ste sa stoj ke klju ka. Tre ba, sva ka ko, obez­be­di­ti­ i­ dru­ge­ uslo­ve­ za­ mir­no,­ume­sto­ bur­nog­ vre­nja­ (tem­pe­ra­tu­ru­oko­18­ste­pe­ni­i­dru­go).­Iz­istog­raz­lo­ga­su­do­ve­tre­ba­pu­ni­ti­do­70­od­sto­nji­ho­ve­za­pre­mi­ne,­a­vre­nje,­bez­do­da­va­nja­kva­sca,­po­pra­vi­lu,­za­po­či­nje­već­24­sa­ta­po­sle­od­la­ga­nja­klju­ka­u­su do ve. Za vr ša va se za se dam do de set da na, ako su tem pe ra tu re vi še i de set do­14­da­na,­ako­su­tem­pe­ra­tu­re­u­pro­sto­ri­ja­ma­ne­što­ni­že.­Pre­vre­lost­klju­ka­naj­bo­lje­je­utvr­di­ti­uz­po­moć­ši­ro­me­ra.Pre­po­ru­ču­je­se­da­se­pre­vre­la­ko­

mi­na­ od­ kaj­si­ja­ od­mah­ de­sti­li­še,­ili naj ka sni je za 24 sa ta, ka ko ne bi do­šlo­ do­ nje­nog­ kva­re­nja.­ Na­rav­no,­de­sti­la­ci­ja­ se­mo­že­pri­vre­me­no­od­lo­ži­ti.­Vri­o­ne­su­do­ve­do­vr­ha­do­pu­ni­mo­klju­kom,­po­po­vr­ši­ni­ga­po­spe­mo­kon­zer­van­som­ (Na­ bez­o­lat),­ her­me­tič­ki­za­tvo­ri­mo­ i­ ču­va­mo­ na­ ­ po­drum­skoj­tem pe ra tu ri od 16 do 18 ste pe ni C. To će­ one­mo­gu­ći­ti­ raz­mno­ža­va­nje­ ­ sir­ćet­nih­bak­te­ri­ja,­ko­je­al­ko­hol­­pre­vo­de­u­sir­ćet­nu­ki­se­li­nu.­

Za iz vo dje nje kva li tet ne de sti la ci je i­pro­iz­vod­nju­ra­ki­je­vi­so­kog­kva­li­te­ta,­­

va­žno­je­da­se­ko­ri­sti­ ­kva­li­te­tan­ba­kar­ni­ka­zan­sa­me­ša­li­com,­ili­bar­oba­ve­znom­ re­šet­kom.­ Da­ bi­ se­ spre­či­lo­za­go­re­va­nje­ pre­vre­lom­ klju­ku­ tre­ba­do­da­ti­10­do­20­od­sto­pit­ke­vo­de­i­na­pu­ni­ti­oko­70­od­sto­za­pre­mi­ne­ka­za­na.­ ­Lo­že­nju­va­tre­mo­ra­se,­ ta­ko­dje,­po­sve­ti­ti­ po­seb­na­ pa­žnja.­ Kljuk­ tre­ba­­za­gre­va­ti­po­ste­pe­no,­a­de­sti­la­ci­ju­vo­di­ti­po­la­ko­ i­pa­žlji­vo.­Pla­men­ne­bi­tre­bao­da­ ­pre­la­zi­pre­ko­ni­voa­na­su­tog­klju­ka­ka­ko­ne­bi­do­šlo­do­za­go­re­va­nja­ko­mi­ne­po­zi­do­vi­ma­ka­za­na­(o­če­mu­tre­ba­vo­di­ti­ra­ču­na­još­pri­­ku­po vi ni ka za na).Pri­pr­voj­de­sti­la­ci­ji­ne­tre­ba­odva­

ja ti pr ve nac, po što su u nje mu, po red osta­lih,­ uglav­nom­ štet­nih­ sa­sto­ja­ka,­pri­sut­ne­ i­va­žne­mi­ri­sne­kom­po­nen­te­bu­du­ćeg­ pre­pe­ka.­ Iz­u­zet­no,­ od­ ovog­pra­vi­la­tre­ba­od­u­sta­ti­u­slu­ča­ju­­lo­šeg­sta­nja­pre­vre­le­ko­mi­ne,­ali­ni­ta­da­ko­li­či­na­­iz­dvo­je­nog­pr­ven­ca­ne­tre­ba­da­pred­je­0,5­pro­ce­na­ta.Sred­nja­frak­ci­ja­–­"sr­ce"­de­sti­la­ci­

je,­pri­hva­ta­se­sve­dok­se­ ­pro­seč­na­ja­či­na­de­sti­la­ta­u­ma­si­ne­sni­zi­na­oko­20­%­al­ko­ho­la.­De­sti­la­ci­ja­se,­po­tom,­na­sta­vlja­ do­ pot­pu­nog­ is­cr­plje­nja­ al­ko­ho­la­(eta­no­la).­Do­bi­je­na­pa­to­ka­se­ka sni je me ša sa osta lim pa to ka ma, za do­bi­ja­nje­ "sr­ca",­ isti­na,­ dru­go­ra­zred­nog­kva­li­te­ta.Na­kon­ de­talj­nog­ pra­nja­ ka­za­na,­

ku­po­le­­­kap­ka,­spoj­ne­­­­pa­ro­vod­ne,­kao­i­ce­vi­ta­bar­ke­do­bi­je­na­me­ka­ra­ki­ja­ se­po­no­vo­de­sti­li­še.­Ta­da­se­po­seb­no­hva­ta­ju­­pr­ve­nac­(od­0,5­do­1,5­od­sto),­po­tom­sred­nja­ frak­ci­ja­ "sr­ce"­op­ti­mal­ne­ ja­či­ne­65­do­70­%,­ ili­mi­ni­mal­ne­­55­%­­al­ko­ho­la­ i­pa­to­ka­do­pot­pu­nog­is­cr­pe­lje­nja­eta­no­la­(al­ko­ho­la). Pa to ka se, po tom, sta vlja u ka zan

i­pre­ti­če,­uz­oba­ve­zno­­iz­da­va­nje­1%­pr­ven­ca.­Re­dje,­ako­su­ko­li­či­ne­pa­to­ke­ma nje, ona se do da je pre vre loj ko mi ni na­pre­pi­ca­nje­i­pre­či­šća­va­nje.­

Sta­re­nje­u­sta­kle­noj­am­ba­la­ži

Ra­ki­ju­do­bi­je­nu­od­sred­nje­­frak­ci­

je­–­ "sr­ca",­ sta­vlja­mo­pr­ven­stve­no­u­tam­nu­ sta­kle­nu­ am­ba­la­žu­ na­ dvo­go­di­šnje­­od­le­ža­va­nje,­(a­ni­ka­ko­kra­ćem­od­ tri­me­se­ca),­ ili­ u­ hra­sto­vu­bu­rad,­za­pre­mi­ne­od­100­do­300­li­ta­ra­na­od­le­ža­va­nje­ ­ na­ naj­ma­nje­ pet­ go­di­na.­Ka­sni­je,­ to­kom­ sta­re­nja­ ra­ki­ji­ po­ste­pe­no­(ni­ka­ko­na­glo)­do­da­je­mo­de­sti­lo­va­nu­vo­du­ka­ko­bi­smo­nje­nu­ja­či­nu­sve­li­na­42­do­43­%­al­ko­ho­la.­­Ta­ko­do­pu­nog­iz­ra­ža­ja­do­la­ze­ka­rak­te­ri­stič­ne­i­ce­nje­ne­aro­ma­tič­ne­ma­te­ri­je­ko­je­se,­ina­če,­ ­ gu­be­ pri­ ve­ćoj­ ­ kon­cen­tra­ci­ji­al­ko­ho­la­(eta­no­la).Sta­re­njem­ra­ki­ja­do­bi­ja­na­kva­li­te­

tu,­jer­joj­se­raz­vi­ja­od­go­va­ra­ju­ći­mi­ris­i­ har­mo­ni­čan­ukus­ka­rak­te­ri­sti­čan­ za­voć­nu­vr­stu­u­ovom­slu­ča­ju­kaj­si­ju.­De­sti­la­ci­jom­100­kg­pre­vre­log­ klju­ka­od­kaj­si­je­mo­že­se­do­bi­ti­od­osam­do­­de­set­li­ta­ra­ra­ki­je­ja­či­ne­50­%.­Go­to­ve­ra­ki­je­ od­ kaj­si­je,­ po­ pra­vi­lu­ su,­ bez­boj ne, vr lo pri jat ne i ras ko šne aro me ko­ja­do­pu­nog­iz­gra­ža­ja­do­la­zi­ako­se­ra­ki­ja,­pre­kon­zu­mi­ra­nja,­kra­će­vre­me­­ohla­di­u­fri­ži­de­ru.­­­ S. P.

20 15. jul 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

RE CEP TI ZA LET NJE RA KI JE

Kaj­si­je­va­ča–­de­li­ka­te­sna­ra­ki­jaZbog­vi­so­kih­let­njih­­te­me­pra­tu­ra,­vre­nju­tre­ba­­po­sve­ti­ti­po­seb­nu­pa­žnju.­Kljuk­od­lo­žen­u­do­bro­za­tvo­re­nim­dr­ve­nim,­ili­pla­stič­nim­bu­ra­di­ma,­u­pr­va­dva­do­tri­da­na,­tre­ba­če­šće,­a­ka­sni­je­bar­jed­nom,­ili­dva­pu­ta­dnev­no­do­bro­pro­me­ša­ti­i­ta­ko­po­to­pi­ti­čvr­ste­sa­stoj­ke­klju­ka

Po­rudž­bi­neAuto­ri­knji­ge­„Do­ma­će­ ra­ki­

je­od­vo­ća­i­gro­žđa“­su­po­zna­ti­ struč­nja­ci­ i­ do­bri­ do­ma­ći­ni.­Pro­ve­ri­te­nji­ho­ve­re­cep­te­i­sa­mi­na­pra­vi­te­ spe­ci­ja­li­te­te­ sa­ ko­ji­ma­ će­te­ se­ po­no­si­ti­ i­ u­ nji­ma­uži­va­ti.­ Po­rudž­bi­ne­ na­ te­le­fo­ne:021/459­691­ i­ 063/549­633.

Plo do ve kaj si ja, na me nje nih pro iz vod nji kva li tet ne ra ki je, tre ba bra ti u pu noj teh no lo škoj zre lo sti

Ra ki je od kaj si je su bez boj ne, vr lo pri jat ne i ras ko šne aro me

Ko­šti­ce­iz­dvo­ji­ti­ruč­no­ili­ma­šin­skiVa­žno­je­da­se­ko­ri­sti­­kva­li­te­tan­ba­kar­ni­ka­zan