Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUPALA VREDNOST POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE:

Promašaji agrarne strategije Strana 2.

SMANJENE SUBVENCIJE ZA RATARE:

Trostruko manje nego prošle godine Strana 3.

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina V • Broj 81 • 12. februar 2016. • cena 40 dinara

od 1.2. do 5.2. 2016.

Pad cene pšenice

Povećana ponuda na berzi

Dešavanja na svetskim berzama

GUBITAK

Fo to

: M

. M

ileu

snić

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

Pšenica dobro izgleda

AKTUELNO NA SREMSKIM POLJIMA

Strana 11.

Ce ne to vlje ni ka su sa 200 i 220 di na ra po ki lo gra-mu pa le na 120 ili čak 100 di na ra. Ka ko sto ča ri sa ta kvim ce na ma da po kri ju ulo že no?

Re še nje ak tu el ne si tu a ci je sa ce nom svi nja Đor đe Bo gić iz La ćar ka vi di u za bra ni ili ogra ni če nju uvo za me sa. Uvoz je, oce nju je Bo gić, do ma ćim to vlja či ma naj ve ći pro blem. Oni sve vi še gu be, uvo zni ci za ra đu ju, a na tr ži štu je ve o ma lo še uvo zno me so.

Stra na 10.

OBU ĆAR VLA DI MIR ALEK SAN DROV SKI IZ STA RE PA ZO VE

Strana 20.

Uz po dr šku Op šti ne Sta ra Pa zo va, sta ro pa zo vač ki obu ćar Vla di mir Alek san drov ski do bio ser ti fi kat, a nje go ve sre mač ke ko žne pa pu če ušle u po stu pak bren di ra nja

Bren di ra će sre mač ke ko žne pa pu če

2 12. februar 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Rok za pot pi si va nje ugo vo ra za do de lu kre di ta za na bav ku sta da ova ca i ko za je is te kao

pe tog fe bru a ra, a Dru štvo srp sko-arap skog pri ja telj stva ni je oba ve-sti lo one ko ji su pro šli na kon kur su gde i ka da da do đu da pot pi šu ugo-vor, iako su oni ko ji su kon ku ri sa-li upla ti li toj or ga ni za ci ji od 15 do 25 hi lja da di na ra, ob ja vio je por tal Agro smart (www.agrosmart.net), a prenosi RTV..

- Istekao je krajnji rok za potpisivanje ugovora sa ovom organizacijom, ali one koji su prošli na konkursu niko nije obavestio o tome gde da dođu, šta da ponesu, da li da i dalje čekaju da im neko donese papir na koji će staviti paraf. Kako stvari stoje, stočari, možda i nekoliko stotina njih, ostalo je bez zajma od milion do šest miliona dinara - naveo je ovaj portal.

Društvo srpsko-arapskog prijateljstva osnovano je u julu 2015. i objavilo je krajem prošle godine vest da raspisuje konkurs za dodelu zajmova za nabavku ovaca i koza od 50.000 evra po poljoprivrednom gazdinstvu, te da onima koji prođu kasnije garantuje siguran otkup i plasman jarića i jagnjića u zemlje severne Afrike.

Prema informacijama sa sajta ove organizacije, na poziv se javilo 127 poljoprivrednih domaćinstava, odobren je 101 zahtev, a ugovori su trebalo da se potpisuju po grupama, od 10. januara do 5. februara.

Pošto je interesovanje stočara bilo veliko, konkurs je produžen, a potom je, 11. januara 2016. raspisan i novi, koji je trajao do 25. januara.

- Međutim, u Društvu srpsko-arapskog prijateljstva niko se ne javlja ni onima koji su prošli na prvom konkursu, ni onima koji su se kasnije prijavili, ni novinarima, niti bilo kome ko traži informaciju - naveo je Agrosmart.

Svi koji su konkurisali uplatili su na račun Društvo srpsko-arapskog prijateljstva po 15.000 dinara, ako su registrovana gazdinstva, odnosno 25.000 dinara ako su pravna lica, jer se bez toga nisu mogli prijaviti, a uz prijavu su im tražene i druge potvrde, što je dodatni trošak.

Kako se navodi na sajtu Društva srpsko-arapskog prijateljstva (dsap-fond.comp.rs), 17 poljoprivrednih domaćinstava odbijeno je zbog nepotpune dokumentacije.

Izvor:rtv

U dru gom kon kurs nom kru-gu za ku po vi nu ku ća na se lu, 74 mla da brač na i

van brač na pa ra iz Voj vo di ne, ko ji-ma su če tvr tog fe bru a ra u Po kra jin-skoj vla di uru če ni ugo vo ri, do bi la su krov nad gla vom. Za tu na me nu iz po kra jin skog bu dže ta iz dvo je no je 68 mi li o na di na ra.

Po kra jin ska vla da je u pro te klom pe ri o du kre i ra la broj ne me re na-me nje ne re vi ta li za ci ji voj vo đan skih se la. Jed na od naj za pa že ni jih ak-tiv no sti upra vo je do de la sred sta va mla dim brač nim pa ro vi ma za ku-po vi nu se o skih ku ća sa okuć ni com, sa ci ljem ka ko traj nog re ša va nja stam be nog pi ta nja mla dih lju di, ta-ko i pod mla đi va nja se la i do la ska mla dih struč nja ka u se o ske sre di ne. U ma ju 2015, na kon pr vog kon kur-sa u ukup nom iz no su od 40 mi li o na di na ra, svoj dom na se lu ste kle su 42 po ro di ce, a vr ti ći i se o ske ško le u Voj vo di ni po sta le su bo ga ti je za sko ro sto ti nu de ce.

Pred sed nik Po kra jin ske vla de Bo-jan Paj tić je tom pri li kom is ta kao da je jed na od va žnih pred no sti ovog pro gra ma i to što će po red kro va nad gla vom, ovi mla di lju di do bi ti i „hleb u ru ke“, jer uz ku ću ima ju okuć ni cu gde mo gu da se ba ve or-gan skom po ljo pri vred nom pro iz-vod njom.

Ve sna Ši jač ki, di rek tor ka Za vo da za rav no prav nost po lo va, is ta kla je da ova ak tiv nost no si ne ko li ko va-žnih ži vot nih po ru ka. Jed na od naj-va žni jih, iz per spek ti ve rod nih po li-ti ka, je ste eko nom sko osna ži va nje že na, jer su že ne ima le pri li ku da rav no prav no i za jed no sa svo jim part ne ri ma uče stvu ju na kon kur su, te da će bi ti su vla sni ce ku plje nih ku ća. Ta ko đe, ovim mla dim lju di ma bi će pru že na i mo guć nost da po ha-đa ju obu ku za or gan sku po ljo pri-vred nu pro iz vod nju, te da u svo jim

ba šta ma ga je bez bed no vo će i po-vr će za svo je po tre ba, ali i za tr ži-šte, ako to bu du že le li.

Na kon do de le ugo vo ra mla dim brač nim pa ro vi ma, is pred zgra de Po-kra jin ske vla de odr ža na je hu ma na ak ci ja - iz lo žba pa sa pod na zi vom „I ja že lim dom“, u sa rad nji sa Pri hva-ti li štem za pse JA ZIP iz Vr ba sa. Dva-de set brač nih pa ro va, do bit ni ka sred-sta va po kon kur su za ku će, iz ja sni lo se da že li da udo mi psa, ta ko da su svoj dom ovom pri li kom ste kli i na pu šte ni psi. s. p.

Ukup na bru to vred nost po ljo-pri vred ne pro iz vod nje u 2015. go di ni bi la je 4,63 mi li jar de

do la ra, što je za 7,3 od sto ma nje od one u 2014. go di ni. Isto vre me no, ne-to ostva re na vred nost po ljo pri vred ne pro iz vod nje u vi si ni od 4,09 mi li jar di do la ra ma nja je za 5,6 od sto u od no-su na 2014. go di nu. Vla da Sr bi je je u ju lu 2014. usvo ji la Stra te gi ju po ljo-pri vre de i ru ral nog raz vo ja, ko ja će va ži ti na red nih 10 go di na. Pre ma toj stra te gi ji udeo po ljo pri vre de u BDP pri vre de tre ba da se po ve ća do kra ja ovog pe ri o da za 15 do 20 od sto. Me-đu tim, da bi udeo po ljo pri vre de po-ras tao na 15 od sto, to zna či da po-ljo pri vre da do 2023. go di ne tre ba da se raz vi ja po pro seč noj sto pi od 6,1 go di šnje. U dru goj, bo ljoj va ri jan ti, pi še da bi po ljo pri vre da ostva ri la rast ude la u BDP od 20 od sto, tre ba lo bi da se raz vi ja po sto pi od 9,2 od sto go di šnje. Me đu tim, već u pr voj go di-ni pri me ne Stra te gi je, 2015, ume sto pla ni ra nog ra sta, po ljo pri vre da Sr bi-je, pre ma zva nič nim po da ci ma Re-pu blič kog za vo da za sta ti sti ku, be le-ži pad od 7,3 od sto!

Ka da je usvo je na Stra te gi ja, sa-op šte no je da su ci lje vi tog do ku-

men ta una pre đe nje i mo der ni za ci ja po ljo pri vred ne pro iz vod nje, po bolj-ša nje kva li te ta ži vo ta u ru ral nom pod ruč ji ma, odr ži vo upra vlja nje re-sur si ma i za šti ta ži vot ne sre di ne.

Ova kvi re zul ta ti srp skog agra-ra po ka zu ju da je upo zo re nje eks-mi ni stra po ljo pri vre de Ju go sla vi je dr Ko vilj ka Lo vra, ko je je pre ne-la “Srem ska po ljo pri vre da” to kom jav ne ras pra ve o do ne toj Stra te gi-ji, bi lo oprav da no. On je ta da is ta-kao da auto ri Stra te gi je (njih oko 200) ko ri ste ne tač ne po dat ke, pa su za to oče ki va ne pro jek ci je raz vo-ja po ljo pri vre de pot pu no ne lo gič ne i be smi sle ne. Jer, pre ma nje go vim oce na ma, iz ve de ne pro jek ci je po-ka zu ju da će se po ljo pri vre da raz-vi ja ti sa svim su prot no od raz voj nih za ko ni to sti. Iz me đu osta log, on je ta da is ta kao: „Ono što auto ri Stra-te gi je pro jek tu ju još ni jed na dr ža va ni je us pe la da ostva ri. Šta vi še, za na šu pri vre du bi bi lo po ra zno da se ostva re.“

Auto ri su pro jek to va li i rast bru to in ve sti ci ja u po ljo pri vre di od 10 do 15 od sto go di šnje u no mi nal nom iz-no su. To je ne re al no ako se zna da po ljo pri vre da u Sr bi ji pred sta vlja

ne a trak tiv nu de lat nost za stra ne di-rekt ne in ve sti ci je. One su u ukup nim SDI u Sr bi ji od 2004. do 2011. go di-ne uče stvo va le sa 0,7 do 1,6 od sto!

Da kle, ono što je pla ni ra no i ostva re no već u pr voj go di ni uka zu je na ne lo gič nost i neo sno va nost Stra-

te gi je. To se po ka za lo i u – prak si, ume sto ra sta pro iz vod nje u agra ru Sr bi ja, ima pad!

Na i me, ukup na vred nost ostva-re ne bilj ne pro iz vod nje u 2015. go-di ni bi la je 2,98 mi li jar di do la ra, što je pad od oko 11 od sto u od no su na

2014, sa uče šćem od 64,3 pro cen ta u ostva re noj bru to vred no sti po ljo-pri vred ne pro iz vod nje. Isto vre me-no, vred nost sto čar ske pro iz vod nje u Sr bi ji pro ce nje na je na pro šlo go-di šnjem ni vou u vred no sti od 1,65 mi li jar di do la ra i ima uče šće od 35,7 od sto u ostva re noj vred no sti po ljo-pri vred ne pro iz vod nje.

U go di na ma ko je do la ze, sa ve-li kim iza zo vom su o ča va će se i pro-iz vo đa či i pre ra đi va či še ćer ne re pe zbog gu bit ka tr ži šta EU, na ko me Sr bi ja ima pre fe ren ci jal nu kvo tu za iz voz od oko 182.000 to na. To će znat no sma nji ti se tve ne po vr ši ne ko je su po sled njih go di na do sti za le i 70.000 hek ta ra (sa mo u pro šloj go-di ni to je bi lo sve ga 42.000 hek ta ra), kao i pre ra đi vač ke ka pa ci te te, zbog ogra ni če ne kon ku rent no sti na me-đu na rod nom ber zan skom tr ži štu gde su ce ne pod lo žne osci la ci ja ma, kao i zbog ren ta bil ni je pre ra de še ćer ne tr-ske u od no su na še ćer nu re pu.

Pre ma ono me što su struč nja ci pla ni ra li u Stra te gi ji, od mah se vi-de lo da je to bio sa mo de kla ra tiv ni cilj, ali u prak si neo stva riv. To se po ka za lo u pr voj go di ni nje ne (ne) re a li za ci je.

NO VI SAD • ne iz ve sni kre di ti dru Štva srp skO-arap skOG pri Ja telJ stva

Ni ti se ja vlja ju, ni ti vra ća ju pa re

PA LA VRED NOST PO LJO PRI VRED NE PRO IZ VOD NJE

pro ma ša ji agrar ne stra te gi jeOva kvi re zul ta ti srp skog agra ra po ka zu ju da je upo zo re nje eks mi ni stra po ljo pri vre de Ju go sla vi je dr ko vilj ka lo vra, ko je je pre ne la “srem ska po ljo pri vre da” to kom jav ne ras pra ve o do ne toj stra te gi ji, bi lo oprav da no

Pi še: Bra ni slav Gu lan

NO VI SAD • ku pO vi ne ku Ća na se lu

krov nad gla vom za još 74 mla da brač na pa ra

Ku­će­za­74­mla­da­brač­na­pa­ra

vred nost re a li zo va ne po ljo pri vred ne pro iz vod nje u mi li o ni ma do la ra

2014. 2015.

Bru to vred nost polj. pro iz vod nje 5.001 4.636

Vred nost bilj ne pro iz vod nje 3.346 2.979

Ra tar stvo i po vr tar stvo 2.877 2.494

Ži ta 1.830 1.527

In du strij sko bi lje 494 420

Po vr će 392 392

Krm no bi lje 161 155

Vo ćar stvo 410 405

Vi no gra dar stvo 59 80

Sto čar stvo 1.655 1.655

Vred nost ječ ma, ov sa, 50% ku ku ru za, krm nog bi lja 670 544

ne to vred nost polj. pro iz vod nje 4.311 4.090

312. februar 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po­če­tak­ go­di­ne­ ni­je­ do­neo­ do­bre­ ve­sti­ za­ po­ljo­pre­vred­ni­ke.­Sub­ven­ci­je­ za­ bilj­nu­ pro­iz­vod­

nju­ za­ovu­go­di­nu­ su­ tri­ pu­ta­ma­nje­ne­go­ pro­šle.­ ­ Ured­bom­ Vla­de­ Sr­bi­je­o­ ras­po­de­li­pod­sti­ca­ja­u­po­ljo­pri­vre­di­u­2016.­sub­ven­ci­je­za­ra­tar­sku­pro­iz­vod­nju­sma­nje­ne­su­na­4.000­di­na­ra­po­hek­ta­ru,­od­no­sno­2.000­di­na­ra­po­hek­ta­ru­bi­će­osnov­ni­pod­sti­caj­za­bilj­nu­pro­iz­vod­nju­i­2.000­di­na­ra­po­hek­ta­ru­re­gres­za­đu­bri­vo.­Sub­ven­ci­je­ za­ ra­tar­sku­ pro­iz­vod­

nju­po­hek­ta­ru­u­2015.­bi­le­su­12.000­di­na­ra,­ od­ ko­jih­ je­ 6.000­ di­na­ra­ bi­lo­u­nov­cu,­a­6.000­di­na­ra­za­mi­ne­ral­no­đu­bri­vo­i­go­ri­vo,­a­pra­vo­na­to­su­ima­la­ re­gi­stro­va­na­ga­zdin­stva­naj­vi­še­za­20­hek­ta­ra.U­no­voj­Ured­bi­ko­ji­je­Vla­da­usvo­ji­

la­30.­ja­nu­a­ra­na­ve­de­no­je­da­će­pre­mi­je­za­mle­ko­i­u­2016.­bi­ti­se­dam­di­na­ra­po­li­tru.Pod­sti­ca­ji­ u­ sto­čar­stvu­ u­ 2016.­

kre­ću­ se­ od­ 60­ di­na­ra­ za­ ro­di­telj­ske­ko­ko­ške­do­25.000­di­na­ra­po­gr­lu­za­pri­plod­ne­mleč­ne­i­tov­ne­kra­ve.­Ured­bom­su­pred­vi­đe­ni­i­pod­sti­ca­ji­za­kva­li­tet­ne­pri­plod­ne­ma­ti­ce­ri­be­ša­ra­na­ i­pa­strm­ke­od­500­i­300­di­na­ra­po­gr­lu,­dok­su­pod­sti­ca­ji­za­pro­iz­vod­nju­kon­zum­ne­ ri­be­ 10­ di­na­ra­ po­ ki­lo­gra­mu­pro­iz­ve­de­ne­ri­be.Pod­sti­ca­ji­za­ko­šni­ce­pče­la­bi­će­600­

di­na­ra­po­ko­šni­ci.Za­re­gre­si­ra­nje­pre­mi­je­osi­gu­ra­nja­

za­use­ve,­plo­do­ve,­vi­še­go­di­šnje­za­sa­de,­ra­sad­ni­ke­i­ži­vo­ti­nje­na­me­nje­no­je­450­mi­li­o­na­di­na­ra.Di­rekt­na­pla­ća­nja­za­pod­sti­ca­je­po­

ljo­pri­vred­ni­ci­ma,­ka­ko­je­na­ve­de­no­u­Ured­bi,­iz­no­si­će­oko­16,9­mi­li­jar­di­di­na­ra,­od­če­ga­je­za­pre­mi­je­za­mle­ko­opre­de­lje­no­3,4­mi­li­jar­de,­za­osnov­ne­pod­sti­ca­je­ za­ bilj­nu­ pro­iz­vod­nju­ i­ za­re­gres­za­đu­bri­vo­po­oko­3,5­mi­li­jar­di,­a­za­re­gres­za­tro­ško­ve­skla­di­šte­nja­u­jav­nim­skla­di­šti­ma­500.000­di­na­ra.Za­or­gan­sku­pro­iz­vod­nju­u­ovoj­go­

di­ni­pred­vi­đe­no­je­92­mi­li­o­na­di­na­ra,­a­za­oču­va­nje­bilj­nih­i­ži­vo­tinj­skih­ge­ne­tič­kih­re­sur­sa­58­mi­li­o­na­di­na­ra.U­Ured­bi­je­na­ve­de­no­da­je­za­una­

pre­đe­nje­ eko­nom­skih­ ak­tiv­no­sti­ na­se­lu­ kroz­ po­dr­šku­ ne­po­ljo­pri­vred­nim­ak­tiv­no­sti­ma­pred­vi­đe­no­je­15­mi­li­o­na­di­na­ra,­ a­ za­ eko­nom­ske­ ak­tiv­no­sti­ u­smi­slu­ do­da­va­nja­ vred­no­sti­ po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­di­ma,­kao­i­uvo­đe­nje­i­ ser­ti­fi­ka­ci­ju­ si­ste­ma­ bez­bed­no­sti­ i­kva­li­te­ta­ hra­ne,­ or­gan­skih­ pro­iz­vo­da­i­ pro­iz­vo­da­ sa­ ozna­kom­ ge­o­graf­skog­po­re­kla­10­mi­li­o­na­di­na­ra.Za­ kre­dit­nu­ po­dr­šku­ po­ljo­pri­vre­

di­obez­be­đe­no­je­600­mi­li­o­na­di­na­ra,­a­za­po­seb­ne­pod­sti­ca­je­ je­oko­232­mi­li­o­na.

Šte ta za agrar i za dr ža vuPo­ljo­pri­ved­ni­ pro­iz­vo­đa­či­ raz­o­ča­

ra­ni­su­sa­dr­ži­nom­ured­be­o­ras­po­de­li­pod­sti­ca­ja­ u­ po­ljo­pri­vre­di­ i­ ru­ral­nom­raz­vo­ju,­ ko­ja­ za­ bilj­nu­ pro­iz­vod­nju­opre­de­lju­je­sa­mo­če­ti­ri­hi­lja­de­di­na­ra­po­hek­ta­ru­za­ovu­go­di­nu­i­to­dve­hi­lja­de­u­go­to­vi­ni­i­dve­hi­lja­de­za­mi­ne­ral­na­đu­bri­va.Prog­no­ze­ ra­ta­ra­ su­ da­ će­ tro­stru­

ko­ma­nji­iz­nos­za­bilj­nu­pro­iz­vod­nju­u­od­no­su­na­pro­šlu­go­di­nu,­ i­ iz­o­sta­nak­re­gre­sa­za­go­ri­vo­dva­me­se­ca­pre­naj­va­žni­jeg­po­ljo­pri­vred­nog­po­sla­za­po­sle­di­cu­ ima­ti­se­tvu­na­dug,­a­doc­ni­je­i­skrom­nu­že­tvu­sa­ma­lim­pri­no­si­ma,­od­ko­je­će­šte­tu­ ima­ti­ i­pro­iz­vo­đa­či­ i­dr­ža­va.Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ni­je­ja­sno­za­što­

je­uki­nut­re­gres­za­go­ri­vo­ka­da­im­je­to­i­naj­ve­ći­tro­šak­u­pro­iz­vod­nji­i­sma­tra­ju­ da­ bi­ dr­ža­va­ tre­ba­lo­ bar­ da­ se­od­rek­ne­ak­ci­za­za­di­zel­ko­ji­će­se­po­tro­ši­ti­za­po­ljo­pri­vred­ne­ra­do­ve.U­ras­po­de­li­agrar­nog­di­na­ra­naj­bo­

lje­su­pro­šli­pro­iz­vo­đa­či­mle­ka,­jer­se­ni­je­me­njao­iz­nos­od­25­hi­lja­da­di­na­ra­po­uma­ti­če­nom­gr­lu­i­se­dam­di­na­ra­pre­mi­je­po­li­tri­mle­ka.Zna­čaj­no­po­ve­ća­na­sred­stva­za­in­

ve­sti­ci­je­ od­ tri­mi­li­jar­de­ di­na­ra­ pa­o­ri­oce­nju­ju­kao­do­bar­po­tez­Vla­de,­ali­uz­za­dr­šku,­jer­ovo­vre­me­ve­ći­na­se­lja­ka­oce­nju­je­kao­ne­po­volj­no­za­bi­lo­ko­ju­vr­stu­za­du­ži­va­nja.

Pred­sed­nik­ Aso­ci­ja­ci­je­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­Mi ro slav Kiš­ iz­ja­vio­ je­ da­sma­nje­nje­ sub­ven­ci­je­ „ni­je­ neo­če­ki­va­no­i­da­pred­sta­vlja­na­sta­vak­štet­nih­i­lo­ših­me­ra“.­­ Ima­mo­naj­sku­plje­di­zel­go­ri­vo­u­

re­gi­o­nu,­a­uki­nu­ti­su­re­gre­si­za­go­ri­vo.­To­je­za­nas­ne­pri­hva­tlji­vo­i­raz­o­ča­ra­ni­smo­što­se­na­sta­vlja­ju­uve­ra­va­nja­da­smo­mi­ kao­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ ne­ko­ na­ko­ga­se­tro­ši,­a­ne­ne­ko­u­ko­ga­tre­ba­in­ve­sti­ra­ti­–­re­kao­je­Kiš.

Ja sno od re di ti šta dr ža vi tre baMla­di­ap­sol­vent­sto­čar­stva­i­vla­snik­

far­me­ova­ca­De jan Sta ni sa vlje vić­iz­No­ća­ja­ka­že­da­je­sma­nje­nje­sub­ven­ci­ja­ja­ko­lo­ša­me­ra­u­si­tu­a­ci­ji­ka­da­že­li­mo­u­Evrop­sku­uni­ju­gde­su­sub­ven­ci­je­od­200­do­400­evra­po­hek­ta­ru,­što­se­ra­tar­stva­ti­če.­­Po­sve­mu­su­de­ći,­za­dr­ža­će­se­sa­

da­šnji­ni­vo­sub­ven­ci­ja­u­sto­čar­stvu,­a­to­ su­ je­di­ne­ sub­ven­ci­je­ ko­je­ su­ da­le­re­zul­tat.­ Kod­ nas­ su­ pro­blem­ ra­tar­ske­sub­ven­ci­je­jer­se­ba­ca­lo,­ni­je­bi­lo­

re­jo­ni­za­ci­je,­ ni­ti­ se­ zna­lo­ gde­ se­ šta­sub­ven­ci­o­ni­še­ pa­ smo­ ima­li­ si­tu­a­ci­ju­da­ se­ isto­ sub­ven­ci­o­ni­še­ku­ku­ruz­ ta­mo­gde­mo­že­mak­si­mal­no­da­ro­di­dve­to­ne­po­hek­ta­ru­i­ta­mo­gde­mo­že­da­ro­di­15­to­na­po­hek­ta­ru­–­ka­že­Sta­ni­sa­vlje­vić.Po­ nje­go­vim­ re­či­ma,­ vo­ćar­stvo­ je­

ta­ko­đe­svr­sta­no­u­tu­ka­te­go­ri­ju­što­je­ja­ko­loš­si­stem.­­­U­vo­ćar­stvu­su­da­le­ko­ve­ća­i­du­

go­roč­ni­ja­ula­ga­nja­ne­go­što­je­to­slu­čaj­u­ra­tar­skoj­pro­iz­vod­nji­i­to­ni­je­bi­lo­u­re­du.­Sva­ka­ko­da­sma­nje­nje­ni­je­do­bro,­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ su­ is­cr­plje­ni,­ali­isto­ta­ko­tre­ba­i­ured­ti­si­stem­sub­ven­ci­ja:­ne­svi­ma­i­ne­svu­da,­već­da­se­ja­sno­pre­ci­zi­ra­ko­je­su­nam­kul­tu­re­bit­ne,­šta­nam­je­bit­no.­Uvo­zi­mo­be­li­pa­sulj­i­be­li­luk,­a­ima­mo­ze­mlju­ko­ja­to­mo­že­da­pro­iz­ve­de.­Da­kle,­sti­mu­li­sa­ti­pro­iz­vod­nju­ko­ja­nam­je­po­treb­na­–­na­vo­di­Sta­ni­sa­vlje­vić.­­Isto­vre­me­no,­tre­ba­sma­nji­ti­sub­ven­ci­je­za­pro­iz­vo­de­ko­ji­se­po­ja­vlju­ju­kao­tr­ži­šni­vi­ško­vi.Mla­di­po­ljo­pri­vred­ni­struč­njak­is­ti­če­

da­je­si­stem­sub­ven­ci­ja­ve­li­ki­pro­blem­ko­ji­ će­se­ te­ško­ re­ši­ti,­a­ i­ sa­ma­me­ra­ogra­ni­če­nja­ sub­ven­ci­ja­na­ga­zdin­stva­do­20­hek­ta­ra­je­bi­la­uvod­u­da­lja­sma­nje­nja.­­Po­me­ni,­sub­ven­ci­je­tre­ba­da­ti­za­

po­vr­ši­ne­do­100­hek­ta­ra­po­vr­ši­ne­jer­te­ži­mo­po­ro­dič­nim­fa­ra­ma­ma,­a­da­bi­se­jed­no­ga­zdin­stvo­ozbilj­no­ba­vi­lo­go­ve­dar­stvom­sa­ba­rem­pe­de­se­tak­gr­la,­po­treb­no­je­ba­rem­pe­de­se­tak­hek­ta­ra­ze­mlje.­S­dru­ge­stra­ne,­raz­u­mem­i­da­je­me­ra­uzro­ko­va­na­zlo­u­po­tre­ba­ma­u­po­de­li­sub­ven­ci­ja,­ali­te­dve­stva­ri­tre­ba­ raz­dvo­ji­ti.­ Tre­ba­ ja­sno­ pre­ci­zi­ra­ti­šta,­gde­i­u­ko­joj­me­ri­se­sub­ven­ci­o­ni­še­–­ja­san­je­Sta­ni­sa­vlje­vić.

Ve će za ga ran to va ne ce ne je di no re še njeKa­ko­ ka­že­Dra gan Kri vo ši ja­ du­

go­go­di­šnji­ po­ljo­pri­vred­nik­ iz­ No­vog­Slan­ka­me­na,­ raz­go­va­ra­ju­ći­ sa­ ko­le­ga­ma,­do­šli­su­do­za­ključ­ka­da­sub­ven­ci­je­ ni­su­ pre­ko­ po­treb­ne­ i­ da­ je­

naj­va­žni­je­ us­po­sta­vi­ti­ do­bre­ ce­ne­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da.­­­ Sma­tram­ da­ će­ sma­nje­nje­ sub­

ven­ci­ja­u­jed­noj­me­ri­uti­ca­ti­na­po­ljo­pri­vred­nu­ pro­iz­vod­nju,­ ali­ vi­še­ tre­ba­sta­vi­ti­ ak­ce­nat­ na­ ce­ne­ po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­da,­ od­no­sno­ pše­ni­ce,­ ku­ku­ru­za­i­osta­lih­ra­tar­skih­kul­tu­ra­ko­je­pro­iz­vo­di­mo.­Uko­li­ko­bi­smo­ima­li­ve­će­za­ga­ran­to­va­ne­ce­ne,­ve­ru­jem­da­nam­sub­ven­ci­je­ta­da­i­ne­bi­bi­le­po­treb­ne.­Ako­ još­po­sto­ji­mo­guć­nost­se­sma­nji­ce­na­di­ze­la,­to­bi­znat­no­po­pra­vi­lo­ce­lo­kup­nu­si­tu­a­ci­ju­­­ka­že­­Dra­gan.On­is­ti­če­da­je­pre­par­go­din­na,­ka­

da­su­sub­ven­ci­je­bi­le­ve­će,­bi­lo­i­ne­ke­ko­ri­sti­od­njih,­a­sa­da­ne­ma­ap­so­lut­no­ni­ka­kve­ko­ri­sti.­­ La­ko­ će­mo­ mi­ da­ pro­iz­ve­de­mo­

po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vo­de,­ ali­ ono­ što­na­ma­tre­ba­je­su,­pre­sve­ga,­za­ga­ran­to­va­ne­ ve­će­ ce­ne,­ even­tu­al­no­ sma­nje­nje­ce­ne­đu­bri­va,­go­ri­va­i­se­me­na.­Ka­da­ taj­ pro­blem­ bu­de­mo­ re­ši­li,­ sve­će­bi­ti­mno­go­lak­še,­a­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ne­će­mo­ra­ti­da­raz­mi­šlja­ju­da­li­uop­šte­i­ima­ju­sub­ven­ci­je­–­ka­že­Kri­vo­ši­ja.­

Ž. Ne go va no vić – M. Ba la ba no vić

SUB­VEN­CI­JE­ZA­RA­TA­RE­SMA­NJE­NE­NA­4.000­PO­HEK­TA­RU

Tro stru ko ma nje ne go pro šle go di neIz o sta nak re gre sa za go ri vo dva me se ca pre naj va žni jeg po ljo pri vred nog po sla za po sle di cu će ima ti se tvu na dug, a doc ni je i skrom nu že tvu sa ma lim pri no si ma, od ko je će šte tu ima ti i pro iz vo đa či i dr ža va

Pred­sed­nik­ Za­dru­žnog­ Sa­ve­za­Voj­vo­di­ne­ Ra­di­slav­ Jo­va­nov­ iz­ja­vio­je­ za­ Ra­dio­te­le­vi­zi­ju­ Voj­vo­di­ne­ da­je­ sma­nje­nje­ pod­sti­ca­ja­ za­ bilj­nu­pro­iz­vod­nju­po­gub­no­za­do­ma­ću­po­ljo­pri­vre­du­ko­ja­na­ova­kav­na­čin­ne­mo­že­ići­u­ko­rak­sa­vre­me­nom­i­bi­ti­kon­ku­ren­ta.­­ Raz­o­ča­re­nje­ zbog­ sma­nje­nja­

pod­sti­ca­ja­ u­ bilj­noj­ pro­iz­vod­nji­ je­bla­ga­reč,­po­ljo­pri­vred­ni­pro­iz­vo­đa­či­su­ogor­če­ni­zbog­dra­stič­nog­uma­nje­nja­dr­žav­nih­da­va­nja­ko­ja­su­i­ona­ko­bi­la­naj­ni­ža­u­re­gi­o­nu­­­is­ta­kao­je­Jo­va­nov.

On­je­kri­ti­ko­vao­re­sor­no­mi­ni­star­stvo­jer­ni­je­bi­lo­u­sta­nju­da­se­iz­bo­ri­za­ ade­kva­tan­ bu­džet,­ dok­ isto­vre­me­no­ša­lje­po­ru­ke­da­mla­di­tre­ba­da­osta­nu­na­se­lu.­­Ne­znam­ka­ko­sa­ova­kvim­pod­

sti­ca­ji­ma­kre­i­ra­ti­sti­mu­la­ti­van­am­bi­jent­­­na­veo­je­on.Pred­sed­nik­ Za­dru­žnog­ Sa­ve­za­

Voj­vo­di­ne­uka­zao­je­da­je­sma­nje­nje­sub­ven­ci­ja­ne­lo­gič­no­tim­pre­što­se­po­ pri­vred­nim­ ka­rak­te­ri­sti­ka­ma­ Sr­bi­ja­de­fi­ni­še­kao­agrar­na­ze­mlja.Vla­da­Sr­bi­je­do­ne­la­je­pro­šle­ne­

de­lje­Ured­bu­ o­ ras­po­de­li­ pod­sti­ca­ja­

u­ po­ljo­pri­vre­di­ i­ ru­ral­nom­ raz­vo­ju­ko­jom­su­pod­sti­ca­ji­ za­bilj­nu­pro­iz­vod­nju­tro­stru­ko­ma­nji­u­od­no­su­na­pro­te­klu­go­di­nu­i­iz­no­se­4.000­di­na­ra­po­hek­ta­ru.

Sa­vet­nik­ pre­mi­je­ra­ za­ po­ljo­pri­vre­du­ Dra gan Gla mo čić­ re­kao­ je­za­RTS­da­po­ljo­pri­vre­da­Sr­bi­je­mo­ra­da­ bu­de­ raz­voj­no­ ori­jen­ti­sa­na.­ Vla­da­ je­sta­vi­la­ak­ce­nat­na­ in­ve­sti­ci­je,­na­sve­one­ko­ji­ho­će­da­ in­ve­sti­ra­ju­u­po­ljo­pri­vre­du­jer­je­to­šan­sa­da­se­raz­vi­je­ po­ljo­pri­vre­da­ Sr­bi­je,­ is­ti­če­Gla­mo­čić.Mi­li­jar­du­ di­na­ra­ je­ ma­nji­ bu­džet­

za­ po­ljo­pri­vre­du.­ Ka­da­ je­ to­ sa­op­šte­no­re­če­no­je­da­da­va­nja­ne­će­bi­ti­sma­nje­na.­Sa­da­ ima­mo­ in­for­ma­ci­ju­da­ su­ osnov­ni­ pod­sti­ca­ji­ za­ bilj­nu­pro­iz­vod­nju­ dve­ hi­lja­de­ di­na­raa­ bi­li­su­šest­hi­lja­da.­­­­Go­stu­ju­ći­ u­ Dnev­ni­ku­ RTS­a,­

Dra­gan­ Gla­mo­čić­ re­kao­ je­ da­ bu­džet­Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de­je­ste­sma­njen­ali­bu­džet­Upra­ve­za­agrar­na­pla­ća­nja,­ gde­ su­ sub­ven­ci­je,­ ni­je­sma­njen­već­je­i­po­ve­ćan­za­po­la­mi­li­jar­de­di­na­ra.­­Ovo­ni­je­lo­ša­vest­za­sve­po­ljo­

pri­vred­ne­ pro­iz­vo­đa­če,­ ovo­ je­ lo­ša­vest­u­pr­vi­mah­za­one­ko­ji­se­ba­ve­bilj­nom­pro­iz­vod­njom,­dok­su­u­sto­čar­skoj­pro­iz­vod­nji­sub­ven­ci­je­osta­le­iste,­po­ve­ća­na­su­sred­stva­za­ in­ve­sti­ci­je­­­ka­že­Gla­mo­čić.Pre­mi­je­ za­ mle­ko­ osta­le­ su­ iste­

za­to­ što­ je­ sto­čar­ska­ pro­iz­vod­

nja­ naj­vi­še­ ugro­že­na­ pro­iz­vod­nja­ u­ovom­mo­men­tu,­ka­že­Gla­mo­čić.Pre­ma­nje­go­vim­re­či­ma,­ova­Vla­

da­ je­sta­vi­la­ak­ce­nat­na­ in­ve­sti­ci­je,­na­sve­one­ko­ji­ho­će­da­ in­ve­sti­ra­ju­u­po­ljo­pri­vre­du­ ­­ to­ je­ šan­sa­da­se­raz­vi­je­po­ljo­pri­vre­da­Sr­bi­je.Od­go­va­ra­ju­ći­ zbog­če­ga­ je­ma­nje­

pa­ra­za­po­ljo­pri­vre­du,­Gla­mo­čić­ka­že­da­je­do­šlo­do­zlo­u­po­tre­be­pret­hod­ne­go­di­ne­od­stra­ne­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­đa­ča­ko­ji­su­mno­ži­li­svo­ja­ga­zdin­stva­i­ove­go­di­ne­je­ne­mo­gu­će­da­se­to­ura­di,­jer­se­uzi­ma­dan­pre­se­ka­na­dan­31.­de­cem­bra­pret­hod­ne­go­di­ne.

Gla­mo­čić­ ka­že­ da­ su­ pred­u­ze­te­od­re­đe­ne­ me­re,­ od­go­va­ra­ju­ći­ lju­di­ko­ji­su­bi­li­kri­vi­za­ovu­me­ru­su­sme­nje­ni­i­Vla­da­mo­ra­od­go­vor­no­da­se­po­na­ša­u­okvi­ri­ma­svog­bu­dže­ta.­"Za­ovu­go­di­nu­je­re­al­no­pla­ni­ra­ti­2.000­plus­2.000­a­da­li­će­do­ći­po­ve­ća­nje­vi­de­će­mo­ to­kom­ po­lo­vi­ne­ go­di­ne,­na­kon­raz­go­vo­ra­sa­MMF­om",­ is­ta­kao­je­Gla­mo­čić.­­ Ne­ mo­že­mo­ obe­ća­va­ti­ lju­di­ma­

ono­što­ne­mo­že­da­se­is­pu­ni­­ka­že­Gla­mo­čić.Pod­se­tio­ je­ da­ je­me­ra­ uve­de­na­

još­2007.­go­di­ne­u­do­ba­pred­iz­bor­ne­go­di­ne,­pod­na­zi­vom­sto­evra­po­hek­ta­ru,­gde­je­bi­la­si­tu­a­ci­ja­da­naj­ve­ća­do­ma­ćin­stva­na­te­ri­to­ri­ji­Voj­vo­di­ne­su­po­vla­či­la­vi­še­od­10.000­evra­a­gde­su­ga­zdin­stva­u­cen­tral­noj­Sr­bi­ji­do­bi­ja­li­300­do­400­evra.Po­ljo­pri­vre­da­Sr­bi­je­mo­ra­da­bu­

de­raz­voj­no­ori­jen­ti­sa­na­i­Vla­da­mo­ra­da­bu­de­jed­na­ka­pre­ma­svim­gra­đa­ni­ma,­re­kao­je­Gla­mo­čić.­­­­ Sr­bi­ja­ je­ po­ve­ća­la­ sred­stva­ za­

in­ve­sti­ci­je­i­sva­ko­ko­bu­de­hteo­da­in­ve­sti­ra­ 10.000­ evra­ u­ ne­ke­ma­ši­ne,­Sr­bi­ja­će­mu­da­ti­pet­do­šest­hi­lja­da­evra­­­vi­še­od­po­la­sred­sta­va­ će­ do­bi­ti­ iz­ bu­dže­ta",­ re­kao­ je­Gla­mo­čić.

Za što su sma nje ne sub ven ci je

Dra­gan­Gla­mo­čić

Dra­gan­Kri­vo­ši­ja

­ Ra­di­slav­Jo­va­nov

Po gub no sma nje nje pod sti ca ja

De­jan­Sta­ni­sa­vlje­vić

4 12. februar 2016.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (19)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Kan ce la ri ja za Ko so vo i Me to hi ju je is ta kla, po vo dom po zi va li­de­ra­Ali­jan­se­za­bu­duć­nost­Ko­

so va Ra mu ša Ha ra di na ja da se Sr bi ja po­na­ša­evrop­ski­u­slu­ča­ju­spo­me­ni­ka­pri pad ni ci ma OVPBM u Pre še vu, da je ta­kva­ iz­ja­va­pri­mer­da­ zlo­čin­ ko­ji­ ne­bu­de­osu­đen,­uvek­pre­ti­da­bu­de­po­no vljen.

„Po vo dom iz ja ve Ra mu ša Ha ra­di­na­ja­ pod­se­ća­mo­ da­ je­ na­ te­ri­to­ri­ji­Ko so va i Me to hi je u pro te klih de set go­di­na­ uni­šte­no,­ ošte­će­no­ i­ oskr­na­vlje no 150 cr ka va, ma na sti ra i dru gih obje­ka­ta,­od­ko­jih­ čak­61­ ima­ju­sta­tus spo me ni ka kul tu re”, sa op šti la je Kan ce la ri ja. Uni šte no je i po kra de no, ka ko se na vo di u sa op šte nju, vi še od 10.000­ iko­na,­ cr­kve­no­umet­nič­kih­ i­bo­go­slu­žbe­nih­pred­me­ta­„ko­ji­se­uve­li­ko­krč­me­na­svet­skom­ile­gal­nom­tr­ži­štu­an­ti­kvi­te­ta”.„Uni­šten­ je­ i­ ošte­ćen­ 5.261­ nad­

grob­ni­spo­me­nik­na­256­srp­skih­pra­vo slav nih gro ba lja, dok na vi še od 50 gro­ba­lja­ne­po­sto­ji­ni­je­dan­či­tav­spo­me­nik”,­is­ti­če­se­u­sa­op­šte­nju­Kan­ce­la ri je za Ko so vo i Me to hi ju.Iz­srp­skih­gro­bo­va­„čak­su­is­ko­pa­

va ne i raz ba ci va ne ko sti”, dok su gro­blja „pre tvo re na u de po ni je, ne pri stu­pač­na­su,­za­ra­sla­u­ko­rov­ i­ši­praž­je”,­na ve de no je u sa op šte nju. (de cem bar 2012.g)

KFOR ga ran tu je bez­bed­nost­De­ča­ni­ma

Po sle sa sta na ka ko man dan ta Kfo ra ge ne ra la Fol ke ra Hal ba u e ra, epi sko pa ra ško­pri zren skog Te o do si ja i igu ma­na­Sa­ve­ Ja­nji­ća­ u­ma­na­sti­ru­De­ča­ni,­Epar hi ja ra ško­pri zren ska sa op šta va da je Hal ba u er pre neo uve ra va nja da će­Kfor­osta­ti­na­ni­vou­svog­za­dat­ka­i­ da­ će­ spre­či­ti­ sva­ki­ na­sil­ni­ po­ku­šaj­usme­ren­ pre­ma­ ma­na­sti­ru­ De­ča­ni.­Epar hi ja je sa op šti la da je si tu a ci ja u ma­na­sti­ru­De­ča­ni­da­nas­mir­na,­ali­ne­iz ve sna zbog na ja ve no vih pro te sta i ra di kal ni jih me ra.

„Te o do si je je Hal ba u e ru na sa stan­ku pre neo za bri nu tost zbog zbi va nja oko­De­ča­na­i­ob­ja­snio­da­či­tav­slu­čaj­pro iz la zi iz ne sprem no sti op šti ne da po štu je za ko ne Ko so va i od lu ke Vr­hov nog su da”, sa op šti la je epar hi ja.

„Jed na od te ma raz go vo ra sa de­le­ga­ci­jom­me­đu­na­rod­nih­sna­ga­Kfo­ra­na­če­lu­sa­ko­man­dan­tom,­ge­ne­ra­lom­

Hal­ba­u­e­rom,­ bi­la­ je­ obez­be­đi­va­nje­oru­ža­ne­prat­nje­za­mo­na­he”,­re­kao­je­Ja­njić­za­In­ter­net­por­tal­RTS­a.­On­ka­že­da­su­ka­pi­je­ma­na­sti­ra­da­nas­pri­vre­me­no­ot­klju­ča­ne,­ka­ko­bi­ge­ne­ra­li­Kfo­ra­mo­gli­da­uđu.

Epi skop Te o do si je je na sa stan ku sa Hal ba u e rom re kao da se „prav da ne­ mo­že­ de­li­ti­ na­ uli­ci­ već­ je­di­no­ u­okvi ru prav nih pro ce du ra”.

„Ma na stir ni je ni ko me uzeo ze mlju, jer­ je­ reč­ o­ ma­na­stir­skim­ ima­nji­ma­ko ja su u vre me ko mu ni zma bi la na ci­o na li zo va na, a po tom su za kon ski vra­će­na­1997.­go­di­ne.­Sa­da­je­i­Vr­hov­ni­sud­ Ko­so­va­ to­ ko­nač­no­ po­tvr­dio,­ jer­je­raz­mo­trio­svu­po­sto­je­ću­do­ku­men­ta ci ju.

Od lu ke Vr hov nog su da ne mo gu se ospo ra va ti pro te sti ma i pret nja ma, jer to­ vo­di­ u­pot­pu­no­bez­vla­šće­u­ ko­me­prav­da­po­či­va­u­si­li,­a­ne­u­za­ko­ni­ma”,­re kao je Te o do si je.U­oko­li­ni­ma­na­sti­ra­Vi­so­ki­De­ča­ni,­

su pred stav ni ci op štin skih vla sti i pri­pad ni ci po kre ta Sa mo o pre de lje nje tra­ži­li­oba­ra­nje­od­lu­ke­ko­sov­skog­vr­hov­nog­su­da,­ko­jom­je­po­tvr­đe­na­svo­ji­na­De­ča­na­nad­ma­na­stir­skim­ze­mlji­štem.­Uče­sni­ci­pro­te­sta­su­re­kli­da­su­De­ča­ni­al­ban­ski­ma­na­stir­i­za­tra­ži­li­od­mo­na­ha da ga na pu ste.

Ka pi je ma na sti ra su pr vi put za tri­na est go di na za tvo re ne zbog pret nji ru ko vo di la ca op šti ne i eks tre mi sta, a pri­stup­ma­na­sti­ru­ju­če­je­bio­blo­ki­ran­sna­žnim­sna­ga­ma­po­li­ci­je­ i­Kfo­ra,­uz­uče­šće­ita­li­jan­skih­ka­ra­bi­nje­ra.

Zbog na pa da na ma na stir do sa da je uhap še na sa mo jed na oso ba, ko ja je osu­đe­na­na­dve­i­po­go­di­ne­za­tvo­ra.

Na­ja­va­ra­di­kal­ni­jih­pro te staNa­ju­čer­ša­njem­sku­pu­pred­ma­na­

sti­rom­na­šao­se­i­vo­đa­„rat­nih­ve­te­ra­na OVK” Ab dil Mu ko ljaj, pre no si epar­hi­ja­i­pod­se­ća­da­je­Mu­ko­ljaj­vi­še­pu­ta­ra ni je pre tio ma na sti ru,a­ 2004.­ go­di­ne­ bio­ i­ jed­no­ vre­

me pri ve den od po li ci je zbog na si lja. Epar­hi­ja­ta­ko­đe­upo­zo­ra­va­na­pret­nje­čla­no­va­or­ga­ni­za­ci­o­nog­od­bo­ra­pro­te­sta, za ko je tvr di da iza njih sto ji op­šti­na­De­ča­ni.„Po­ru­ču­je­mo­ ma­na­sti­ru­ da­ igra­

svo ju ver sku ulo gu i da ne pre ten du ju na na šu imo vi nu ko ja je osno va na šeg raz­vo­ja­i­plu­ća­De­ča­na­ca.­Po­ru­ču­je­mo­ru ko vo di o ci ma i osta lim struk tu ra ma po­li­ci­je­ –­ ču­vaj­te­ svo­je­ so­be­ jer­ će­

mo­svo­je­ver­sko­i­kul­tur­no­na­sle­đe­mi­ču­va­ti”,­ re­kli­ su­ pred­stav­ni­ci­ de­mon­stra na ta.Epar­hi­ja­da­lje­na­vo­di­da­su­čla­no­vi­

or ga ni za ci o nog od bo ra pro te sta re kli da­ ih­ pro­vo­ka­ci­ja­ po­li­ci­je­ ne­će­ za­u­sta­vi­ti­ i­ da­ će­ s­do­zvo­lom­ ili­ bez­nje­na sta vi ti svo je ak tiv no sti i pro sle di ti svo je po ru ke.„Na­red­nih­ da­na­ će­mo­na­sta­vi­ti­ sa­

svo jim ak tiv no sti ma ko je ne is klju­ču­ju­ ni­ me­re­ ko­ji­ma­ će­mo­ pre­u­ze­ti­svo ja ima nja, ne ma na stir. Ne ma mo po sla sa ma na sti rom. Mi bra ni mo svo­ja­ima­nja,­eko­nom­ski­raz­voj­De­ča­na­i­slo­bo­du­ kre­ta­nja”,­ za­pre­ti­li­ su­ čla­no­vi or ga ni za ci o nog pro te sta Al ba na ca, na ja viv ši ra di kal ni je me re.

Po vo dom ovih pret nji ar hi man drit Sa­va,­igu­man­ma­na­sti­ra­Vi­so­ki­De­ča­ni na gla sio je da ma na stir ni je sa mo cr­kva­već­ i­nje­go­va­ imo­vi­na­ko­ju­za­kon ski po se du je i bez ko je ma na stir kao­za­jed­ni­ca­ne­mo­že­da­oču­va­svo­ju­eko nom sku od ri vost.

„Sva ki na pad ili po ku šaj uzur pa ci je i naj ma njeg de la ma na stir ske imo vi ne bi­će­otvo­re­ni­na­pad­na­ma­na­stir­Vi­so­ki­De­ča­ni,­pa­se­na­da­mo­da­će­or­ga­ni­bez bed no sti na ova kvo po na ša nje od­go­vo­ri­ti­kao­i­u­sva­kom­slu­ča­ju­uzur­pa­ci­je­ne­či­je­imo­vi­ne”,­pre­no­si­Epar­hi­ja nje go vu iz ja vu.

„Ni smo vi še u fe u dal nom dru štvu gde lo kal ne age kro je prav du si lom i pret­nja­ma­ka­ko­ho­će.­Ovo­je­za­to­ve­li ki is pit za ko sov sko dru štvo i nje go vu sprem­nost­da­za­šti­ti­pra­va­svih­gra­đa­na”, re kao je on pod se tiv ši da „ko me za­kon­u­to­pu­zu­le­ži,­tra­go­vi­mu­smr­de­ne­čo­vje­štvom”.­(9. fe bru ar 2013.g.)

Pri­zren­pa­tri­jar­ho­ve­mla­do­sti„Do­šli­smo­va­ma,­svo­ji­ma,­da­vas­

ohra­bri­mo­ da­ iz­dr­ži­te­mno­ga­ is­ku­še­nja­ko­ja­do­ži­vlja­va­te”,­po­ru­čio­je­u­Pri­zre nu pa tri jarh Iri nej. On je, sa de vet vla di ka, tu i zbog to ga, ka ko je re kao, da­se­ohra­bri­hra­bro­šću­ko­jom­da­nas­Sr­bi­ži­ve­na­Ko­so­vu­i­Me­to­hi­ji.„Osta­ni­te­tu­gde­je­ste­i­ču­vaj­te­ove­

sve­ti­nje­ko­je­su­nas­ču­va­le­kroz­isto­ri­ju.­One­vas­ne­će­iz­ne­ve­ri­ti”,­po­ru­čio­je Iri nej.

Ovu pa tri jar ho vu po ru ku pr vi put ni su slu ša li sa mo pri zren ski star ci, osta­vlje­ni,­očaj­ni,­sa­mi­u­svom­gra­du.­Pr vi put su po red ma le Mi li ce, je di nog pri­zren­skog­ srp­skog­ đa­ka­ pr­va­ka,­ u­Sa­bor­noj­cr­kvi­Sve­tog­Đor­đa,­ove­re­či­ču­la­i­de­ca­Emi­li­ja,­Do­ro­tea,­Mi­ha­i­lo­i Ma ti ja, kao i nji ho vi ro di te lji ko ji su u­se­lu­No­va­ke­od­lu­či­li­ da­osnu­ju­po­ro di ce, da ob na vlja ju svo je uni šte ne do­mo­ve­i­da,­ka­ko­ne­ko­od­njih­re­če,­„vra­ća­ju­ži­vot­u­Pri­zren”.To­ zna­či­ da­ će­ se­ za­ne­ko­li­ko­go­

di­na­ pri­du­ži­ti­ u­ ško­li­ Mi­li­ci­ Đor­đe­vić­je di nom srp skom de te tu ko je na srp­skom­ je­zi­ku­po­ha­đa­na­sta­vu­u­grad­skoj sre di ni u Me to hi ji. Gu bi tak gra­do va, gle da no s ove dis tan ce, je dan je od­naj­ve­ćih­po­ra­za­Sr­ba­na­Ko­so­vu­ i­Me­to­hi­ji.­Pre­đa­šnje­grad­sko­sta­nov­ni­štvo go to vo je ne sta lo.„Ja­ sam­ ži­veo­ u­ Pri­zre­nu.­ Znam­

ras­po­lo­že­nje­ lju­di­ iz­ ono­ga­ vre­me­na­i­ če­sto­sam­na­i­la­zio­na­vi­še­ raz­u­me­va nja za po tre be na še Bo go slo vi je kod na ših su se da ne go kod onih ko ji su pri pa da li na šem na ro du, jer su bi li odvo je ni od Bo ga i od cr kve. Mo lim se da se to vre me po no vo vra ti i da Sr bi i Al­ban­ci­ži­ve­za­jed­no­kao­bra­ća”,­ka­zao­je pa tri jarh Iri nej.

Ose­ćaj­ gu­bit­ka­ gra­da­ ni­je­ do­mi­nan tan sa mo kod Sr ba, on se ja vlja jed na ko kod Al ba na ca ko ji ma su no­vo pri do šli sta nov ni ci se o skih sre di na na­met­nu­li­svoj­na­čin­ži­vo­ta,­kul­tu­ru­i­po­na­ša­nje.­Re­če­ni­ca.­„Dre­ni­ca­se­do­se­li­la­u­grad”­ja­sno­ozna­ča­va­da­su­u­ve­ći­ni­ gra­do­va­ „oslo­bo­di­o­ci”­ uni­šti­li­vred­no­sti­ ko­je­ su­ odr­ža­va­le­ pre­đa­šnji­si­stem­i­ra­ni­je­od­no­se.­Da­nas­se­ži­vot­ sveo­ na­mi­ni­mum­neo­p­hod­nih­kon­ta­ka­ta­ s­ dru­gi­ma­ i­ dru­ga­či­ji­ma,­kao i na bor bu da se in sti tu ci o nal no za­šti­te­rat­ne­pri­vi­le­gi­je­i­et­nič­ka­do­mi na ci ja.„Ži­vot­ nam­ je­ ona­kav­ ka­kvim­ ga­

sa mi na pra vi mo”, re kla je Pri zren ka Evi­ca­Đor­đe­vić.­Ona­je­sa­svo­jom­ma­lom­Mi­li­com,­za­hva­lju­ju­ći­Epar­hi­ji­ ra­ško­pri zren skoj, pro na šla ne ku vr stu re­še­nja­za­bu­duć­nost­ugra­đu­ju­ći­se­be­u­ob­no­vu­jed­nog­gra­da­i­nje­go­vog­ži­vo ta.

Ja sno je da Mi li ca u gra du pre tr pa­nom i lju di ma i de com ne ma vr šnja ke s ko ji ma bi se igra la, ja sno je da sem dvo ri šta Sa bor ne cr kve ne ma gde da se igra... Ona u svom sta nu naj vi še cr­ta­i­či­ta.­Ju­če­je­svo­je­cr­te­že­po­klo­ni la pa tri jar hu, vla di ci Te o do si ju i mi­tro­po­li­tu­Am­fi­lo­hi­ju.

„Gde bi smo se oku pi li da ovo ni­je ob no vlje no, gde bi smo se sre li kao da nas u Pri zre nu”, upi tao je mi tro po lit Am­fi­lo­hi­je.

Iako­ ni­je­ bi­lo­ ni­ka­kvih­ po­li­tič­kih­po ru ka ili ko men ta ra di ja lo ga Be o gra­da i Pri šti ne ja sno da je pri su stvom u Pri zre nu na ovom ni vou i u ovo li kom bro ju Srp ska pra vo slav na cr kva po ka­za­la­da­ima­svoj­auten­tič­ni­put­ob­no­ve­i de lo va nja.

S dru ge stra ne, uza sve in stru men­te­ko­je­je­dr­ža­va­ima­la:­no­vac,­or­ga­ne­vla­sti,­ raz­li­či­te­ uti­ca­je,­ di­rekt­ne­ kon­tak te, te ri to ri jal nu po ve za nost ne kih srp skih sre di na na Ko so vu i Me to hi­ji­ s­ cen­tral­nom­ Sr­bi­jom,­ ili­ raz­li­či­te­par ti je ko je su bi le na vla sti, njoj je ne što uvek iz mi ca lo ka da je Ko so vo i Me to hi ja u pi ta nju. Gde je osno va tog pra­znog­ho­da,­šta­se­to­na­šlo­iz­me­đu­vla­sti­ i­ži­vo­ta­i­da­li­ je­ad­mi­ni­stra­ci­ja­spo sob na da ga ob no vi?

Ne do sta tak kon ti nu i te ta ili ele men­tar na ne do sled nost, br za pro me na po­li­tič­kog­mi­šlje­nja,­ ka­drov­ska­ ka­ta­stro fa, stal no pod sti ca na ne si gur nost i­ne­po­zna­va­nje­re­al­nog­ži­vo­ta­iz­me­đu­su prot sta vlje nih sve to va sa mo su deo od go vo ra na po sta vlje na pi ta nja. Cr­kva­oči­gled­no­ima­dru­ga­či­ju­lo­gi­ku.­

Pa tri jarh du go sto ji is pred Hri sto­ve­iko­ne­i­gle­da­dva­de­set­mla­dih­đa­ka­ob no vlje ne Bo go slo vi je „Sve ti Ki ri lo i Me to di je” dok pe va ju u hra mu. Gle­da, i vi di se be. Li tur gi ju u Cr kvi Sve­tog­ Đor­đa­ slu­ži­li­ su­ pa­tri­jarh­ Iri­nej­uz­ sa­slu­že­nje­ epi­sko­pa­ cr­no­gor­sko­pri mor skog Am fi lo hi ja, srem skog Va si li ja, šu ma dij skog Jo va na, kru­še­vač­kog­ Da­vi­da,­ bu­di­mljan­sko­nik­šić­kog­ Jo­a­ni­ki­ja,­ vranj­skog­ Pa­ho mi ja, li pljan skog Jo va na, vla di ke Te o do si ja i umi ro vlje nog epi sko pa her­ce­go­vač­kog­Ata­na­si­ja.­Na­kon­li­tur gi je u ob no vlje nom epi skop skom dvo­ru­ odr­ža­na­ je­ sed­ni­ca­ Sve­tog­ar hi je rej skog si no da SPC.Li­tur­gi­ji­ u­ Cr­kvi­ Sve­tog­ Đor­đa­ u­

Pri zre nu pri su stvo vao je pred sed nik op­šti­ne­ Štrp­ce­ Zvon­ko­ Mi­haj­lo­vić­ i­šef­ grč­ke­ kan­ce­la­ri­je­ u­ Pri­šti­ni­ Di­mi­tris Mos ho pu los. Pri su stvo po li ci je bi lo je­po­ja­ča­no,­a­in­ci­de­na­ta­ni­je­bi­lo.­(8. fe bru ar 2013.g.)

(Na­sta­vi­će­se)

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la­na „Sud bi na od u ze te imo vi ne˝. Knji­ga se mo že na ru či ti (ce na 2.000,00 di na ra) kod iz da va ča ba nat ski kul­tur ni cen tar, JNA 35, No vo Mi lo še­

vo, e­mail:ba nat ski kul tur ni cen tar@g mail.com ili na tel 023/783­155 ili

kod auto ra na e­mail:gu lan@nsca ble.net ili na tel. 063/8­666­527).

SUD­BI­NA­OD­U­ZE­TE­CR­KVE­NE­IMO­VI­NE­•­KO­SO­VO­I­ME­TO­HI­JA

Uni­šte­no­oko­150­cr­ka­va­i­ma­na­sti­raOse­ćaj­gu­bit­ka­gra­da­ni­je­do­mi­nan­tan­sa­mo­kod­Sr­ba,­on­se­ja­vlja­jed­na­ko­kod­Al­ba­na­ca­ko­ji­ma­su­no­vo­pri­do­šli­sta­nov­ni­ci­se­o­skih­sre­di­na­na­met­nu­li­svoj­na­čin­ži­vo­ta,­kul­tu­ru­i­po­na­ša­nje.­Re­če­ni­ca.­„Dre­ni­ca­se­do­se­li­la­u­grad”­ja­sno­ozna­ča­va­da­su­u­ve­ći­ni­gra­do­va­„oslo­bo­di­o­ci”­uni­šti­li­vred­no­sti­ko­je­su­odr­ža­va­le­pre­đa­šnji­si­stem­i­ra­ni­je­od­no­se.

Ze­mlja­osta je De­ča­ni­ma

Eulek sov su di ja od bio je zah­tev­ko­ji­su­još­2000.­go­di­ne­pro­tiv­ma­na­sti­ra­Vi­so­ki­De­ča­ni­pod­ne­la­dva­dru­štve­na­pred­u­ze­ća­ iz­ovog ko smet skog me sta.Dva­ al­ban­ska­ pred­u­ze­ća­ po­

kre nu la su po stup ke pro tiv ove pra­vo­slav­ne­ svti­nje,­ tvr­de­ći­ da­ima­ju­vla­snič­ko­pra­vo­nad­vi­še­od­20­het­ka­ra­ze­mlje­ko­ja­je­unu­tar­spe­ci­jal­ne­ zo­ne­ ma­na­sti­ra­ De­ča­ni.­ Od­ba­cu­ju­ći­ spor,­ Euleks­ je­kon sta to vao da se pred me ti za­pa vo od no se na ugo vo re o po klo­nu­ko­ji­je­1997.­go­di­ne­sklo­pljen­iz­me­đu­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­ i­ma­na­sti­ra­De­ča­ni.

512. februar 2016.

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po ro di ca Zo­ra­na­ Osto­ji­ća iz Srem­ske­Ra­če­ba­vi­se­po­ljo­pri­vre­dom­već­ne­ko­li­ko­de­ce­ni­ja,­a­

uz­taj­po­sao­Osto­ji­ći­su­u­ovom­kra­ju­već­du­go­go­di­na­po­zna­ti­i­kao­sto­ča­ri.­Ovaj­tri­de­set­dvo­go­di­šnjak­ob­ra­đu­je­60­hek­ta­ra­ora­ni­ca­ko­je­se­na­la­ze­u­nji­ho­vom­po­ro­dič­nom­ga­zdin­stvu.­­Po­la­od­to­ga­je­na­še­vla­sni­štvo,­

ne­što­ uzi­ma­mo­ u­ aren­du,­ a­ ra­di­mo­i­deo­dr­žav­ne­ze­mlje.­Uz­ga­ja­mo­stan­dard­ne­ po­ljo­pri­vred­ne­ kul­tu­re,­pše­ni­cu,­ ku­ku­ruz,­ lu­cer­ku­ i­ tri­ti­ka­li­je.­Osim­ra­tar­stva,­mo­ja­po­ro­di­ca­se­ba­vi­još­i­go­ve­dar­stvom,­ta­ko­da­go­to­vo­ sav­ pri­nos­ ko­ji­ ostva­ri­mo­na­na­šim­nji­va­ma­od­la­zi­za­is­hra­nu­sto­ke.­ Ima­mo­ 30­ ko­ma­da­ ju­na­di­ i­re­gi­stro­va­nu­ far­mu.­ Ku­pa­ca­ u­ po­sled­njih­ne­ko­li­ko­go­di­na­ima­do­volj­no,­ali­je­ce­na­sto­ke­ni­ska,­ta­ko­da­se­ ovaj­ po­sao­ is­pla­ti­ sa­mo­ ono­me­ko­ima­ve­li­ke­po­vr­ši­ne­ora­ni­ca,­­ba­rem­ sto­ hek­ta­ra.­ Ta­ko­đe,­ u­ da­na­šnje­vre­me­vi­še­se­is­pla­ti­ba­vi­ti­se­sto­čar­stvom­ne­go­ra­tar­stvom,­ iako­tu­ima­vi­še­po­sla,­ali­je­ipak­­si­gur­ni­ji­bi­znis,­jer­kad­imam­sto­ku­on­da­imam­če­mu­da­se­na­dam.­A­ova­ko,­u­ra­tar­stvu­za­vi­sim­od­mno­go­fak­to­ra,­me­đu­ko­ji­ma­su­ i­vre­men­ske­pri­li­ke­ ili­ ne­pri­li­ke.­ Iako­ ja­ ni­sam­

za­pam­tio­ta­bo­lja­vre­me­na­o­ko­ji­ma­svi­pri­ča­ju,­ipak­se­na­dam­da­će­po­no­vo­do­ći,­ako­ni­šta­dru­go,­a­ono­da­bi­mo­ja­ de­ca­mo­gla­ da­ ži­ve­ bo­lje.­Imam­dva­si­na,­oni­su­još­ma­li­pa­ne­znam­da­li­ima­ti­že­lju­da­na­sta­ve­da­se­ba­ve­ovim­po­slom,­ali­ja­ću­se­

tru­di­ti­da­im­stvo­rim­što­vi­še­mo­gu,­a­iz­bor­će­bi­ti­na­nji­ma­–­ka­že­Zo­ran­Osto­jić,­po­ljo­pri­vred­nik­i­sto­čar­iz­Srem­ske­Ra­če.Ka­ko­ka­že,­dr­ža­va­bi­ tre­ba­la­da­

po­ve­de­ra­ču­na­o­to­me­da­ce­ne­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da­bu­du,­kao­i­ce­na­sto­ke.­Dok­se­to­ne­de­si,­Zo­ran­ka­že­da­ne­zna­da­ li­će­us­pe­ti­da­pro­iz­ve­de­ne­što­i­za­ne­kog­dru­gog,­ali­da­će­za­se­be­uvek­ima­ti­ i­do­da­je:­­Ra­dim­za­jed­no­sa­ocem,­on­ima­

63­ go­di­ne­ i­ usko­ro­ će­ ići­ u­ pen­zi­ju,­ali­znam­da­su­pen­zi­je­po­ljo­pri­vred­ni­ka­ja­ko­ma­le.­Za­to­ja­za­se­be­pen­zi­ju­ i­ ne­ upla­ću­jem,­ jer­mi­slim­da­je­to­čist­pro­ma­šaj.­A­to­je­ta­ko­đe­ je­dan­od­pro­ble­ma­ko­je­dr­ža­va­tre­ba­da­re­ši­ka­da­je­po­lo­žaj­po­ljo­pri­vred­ni­ka­u­pi­ta­nju.Pre­ma­nje­go­vim­re­či­ma,­pro­ble­

mi­sa­ko­ji­ma­se­su­o­ča­va­ju­svi­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ iz­ovog­se­la­od­no­se­se,­pre­sve­ga,­na­či­nje­ni­cu­da­se­nji­ho­vo­me­sto­na­la­zi­iz­me­đu­dva­gra­nič­na­pre­la­za,­ta­ko­da­im­je­od­la­zak­na­nji­vu­ če­sto­ uspo­ren­ i­ ote­žan­ zbog­gu­žvi­ i­ko­lo­na­na­gra­ni­ci,­ jer­dru­gi­put­do­ora­ni­ca­ne­po­sto­ji.

S. M. ­ Fo­to: M. M. i­lič­na­ar­hi­va

IZ LO KAL NIH SA MO U PR AVA

Na­ sed­ni­ci­ Op­štin­skog­ ve­ća­ op­šti­ne­ In­đi­ja­ ko­ja­ je­ odr­ža­na­ pred­kraj­2015.­go­di­ne­a­na­ ini­ci­ja­ti­vu­

Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz­voj­op­šti­ne­In­đi­ja,­čla­no­vi­ve­ća­su­usvo­ji­li­Od­lu­ku­o­otva­ra­nju­bu­džet­skog­fon­da­za­po­ljo­pri­vre­du­i­ru­ral­ni­raz­voj.­U­bu­dže­tu­op­šti­ne­In­đi­ji­za­2016.­go­di­nu­opre­de­lje­no­ je­20­mi­li­o­na­di­na­ra­na­po­zi­ci­ji­ „fon­da­za­po­ljo­pri­vre­du“.­ Sred­stva­ ostva­re­na­ u­ bu­džet­skom­fon­du­ko­ri­ste­se­u­skla­du­sa­„Pro­gra­mom­po­dr­ške­ za­ spro­vo­đe­nje­ po­ljo­pri­vred­ne­po­li­ti­ke­i­po­li­ti­ke­ru­ral­nog­raz­vo­ja­za­op­šti­nu­ In­đi­ja“­ na­ ko­ji­ Mi­ni­star­stvo­ po­ljo­pri­vre­de­ i­ za­šti­te­ ži­vot­ne­ sre­di­ne­ da­je­pred­hod­nu­sa­gla­snost.­Pre­ma­re­či­ma­Ne­ma­nje­Čor­ka,­di­rek­to­ra­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­ raz­voj­ op­šti­ne­ In­đi­ja,­ pro­gram­na­osno­vu­ko­jeg­će­se­tro­ši­ti­sred­stva­je­po­slat­re­sor­nom­mi­ni­star­stvu,­te­se­ovih­da­na­če­ka­sa­gla­snost.­­ Pro­gram­ po­dr­ške­ za­ spro­vo­đe­nje­

po­ljo­pri­vred­ne­po­li­ti­ke­i­po­li­ti­ke­ru­ral­nog­raz­vo­ja­za­op­šti­nu­In­đi­ja­po­slat­je­po­lo­vi­nom­ ja­nu­a­ra­mi­ni­star­stvu­ po­ljo­pri­vre­de­na­ da­va­nje­ pred­hod­ne­ sa­gla­sno­sti.­ Na­kon­do­bi­ja­nja­sa­gla­sno­sti­od­stra­ne­mi­ni­star­stva­mi­će­mo­kre­nu­ti­u­ras­pi­si­va­nje­kon­kur­sa­ i­re­a­li­za­ci­ju­me­ra­ iz­pro­gra­ma­­­ka­že­di­rek­tor­ i­pod­se­ća­na­me­re­ko­je­su­pred­vi­đe­ne.­­ Pre­ sve­ga,­ ima­mo­ me­re­ di­rekt­nih­

pla­ća­nja,­a­to­se­od­no­si­na­re­gres­za­re­pro­duk­tiv­ni­ma­te­ri­jal,­osno­sno­ve­štač­ko­ose­me­nja­va­nje,­gde­ima­mo­po­vra­ća­je­do­100­po­sto­u­za­vi­sno­sti­od­ce­ne­ose­me­nja­va­nja­­­ is­ti­če­on­ i­da­lje­ob­ja­ša­nja­va.­­­Ima­mo­i­kre­dit­nu­po­dr­šku,­a­to­se­od­no­si­na­su­fi­nan­si­ra­nje­ka­ma­ta­na­po­ljo­pri­vred­ne­kre­di­te,­či­ji­ka­ma­tu­pla­ća­op­šti­na.­Ta­ko­đe­u­sklo­pu­pro­gra­ma­po­dr­ške­fond­će­ima­ti­me­re­ru­ral­nog­raz­vo­ja,­gde­su­po­vra­ća­ji­od­30­do­70­od­sto.Ka­da­ je­ reč­ o­ sek­to­ru­ mle­ka,­ to­ se­

od­no­si­na­na­bav­ku­opre­me­za­mu­žu,­na­bav­ku­pre­no­sne­opre­me­ za­mu­žu­kao­ i­na­bav­ku­opre­me­za­hla­đe­nje­i­skla­di­šte­nje­mle­ka,­tvr­di­di­rek­tor­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz­voj­i­do­da­je:­­ Ka­da­ go­vo­ri­mo­ o­ sek­to­ru­ vo­ća,­ u­

okvi­ru­ ovog­ pro­gra­ma­ je­ pla­ni­ra­na­ na­

bav­ka­ pri­ključ­nih­ ma­ši­na­ i­ opre­me­ za­vo­ćar­stvo­ a­ to­ su­ ma­ši­ne­ za­ re­zid­bu,­ta­ru­pi­ra­nje,­ pr­ska­nje­ i­mno­ge­dru­ge.­U­sek­to­ru­ra­tar­stva­pro­gram­ob­u­hva­ta­na­bav­ku­pri­ključ­nih­ma­ši­na­za­že­tvu­i­ber­bu,­na­bav­ku­se­ja­li­ca­i­pri­ključ­nih­ma­ši­na­za­ob­ra­du­ze­mlji­šta,­dok­u­sek­to­ru­pče­lar­stva­ ima­mo­ na­bav­ku­ no­vih­ pče­li­njih­dru­šta­va­ i­opre­me­za­pče­lar­stvo.­Va­žno­je­na­po­me­nu­ti­da­će­usko­ro­bi­ti­ak­tu­el­ni­kon­kur­si­za­pri­pre­mu­za­in­te­re­so­va­nih­po­ljo­pri­vred­ni­ka­ za­ ula­zak­ u­ pro­ce­du­ru­za­ im­ple­men­ta­ci­ju­ Glo­bal­ Gap­ stan­dar­da­ u­ ko­jem­ su­ po­vr­ća­ji­ pred­vi­đe­ni­ i­ do­80­po­sto.Ka­ko­is­ti­če­Ne­ma­nja­Čo­rak,­Agen­ci­ja­

ima­u­pla­nu­iz­ra­du­jed­ne­stu­di­je­pod­na­zi­vom­„Naj­bo­lje­iz­In­đi­je“,­pu­tem­ko­je­će­od­re­di­ti­na­čin­ i­ko­ra­ke­ka­ko­bi­po­ljo­pri­vred­ni­ci­sa­te­ri­to­ri­je­in­đij­ske­op­šti­ne­mo­gli­ da­ bren­di­ra­ju­ svoj­ pro­iz­vod­ i­ do­bi­ju­ozna­ku­„Naj­bo­lje­iz­In­đi­je“.Ka­ko­na­kra­ju­ka­žu­u­Age­ni­cji,­u­si­

tu­a­ci­ji­ka­da­vi­ši­ni­voi­vla­sti­uki­da­ju­sub­ven­ci­je­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma,­ oni­ su­ se­po­tru­di­li­da­pro­na­đu­na­čin­i­da­di­rekt­no­fi­nan­sij­ski­po­mog­nu­po­ljo­pri­vred­ni­ke­ko­ji­su­va­žan­seg­ment­raz­vo­ja­op­šti­ne.­To­zna­či­da­će­oni­ima­ti­mo­guć­nost­da­una­pre­de­ svo­ju­ po­ljo­pri­vred­nu­ pro­iz­vod­nju­kroz­na­bav­ku­no­ve­me­ha­ni­za­ci­je­i­opre­me,­ula­ga­nje­u­re­pro­ma­te­ri­jal­ili­bi­lo­ko­ji­dru­gi­na­čin­ko­ji­će­im­olak­ša­ti­po­sao.­ M.­Ba­la­ba­no­vić

Prezime:

Ime:

BPG(Br.poljoprivrednog­gazdinstva):

Mesto:

Ulica:

Kućni­broj:

Telefon­(Mobilni):

Telefon­(Fiksni):

Oblast­rada

Ratarstvo•

Povrtarstvo•

Voćarstvo•

Vinogradarstvo•

Stočarstvo•

Želim­da­primam­SMS­poruke­od­Agencije­za­ruralni­razvoj­Grada­Sremska­Mitrovica,­za­izabranu(e)­oblast(i)­rada:­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

Da

Datum: Potpis:

Poštovani,­ želimo­ da­ Vas­ obavesti­mo,­ o­ mogućnosti­ informisanja­ o­svim­kreditnim­linijama­i­podsticaji­

ma,­putem­SMS­poruka.­Ukoliko­biste­da­se­prijavite­na­listu­korisnika,­obavezno­

popunite­ovaj­obrazac­ i­ dostavite­ga,­u­najkraćem­roku,­Agenciji­za­ruralni­ra­zvoj­Grada­Sremska­Mitrovica­na­adre­su­Svetog­Dimitrija­6,­22000­Sremska­Mitrovica.­Hvala!

R­ep­ubl­ika­S­rb­ija­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ Auto­nom­na­Po­kra­ji­na­Voj­vo­di­naAgen ci ja za ru ral ni raz voj Gra­da­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca­doo,­­­­­­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca

Tel/faks:­022/610­573info@gmail.com­,­www.arrsm.rs

Zahtev­za­prijem­SMS­poruka

IN­ĐI­JA­•­AK­TU­EL­NO­IZ­FON­DU­ZA­PO­LJO­PRI­VRE­DU

Po­moć­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­i bren di ra nje pro iz vo da

� Ne�ma�nja�Čo�rak,�di�rek�tor�Agen�ci�je

SREM­SKA­RA­ČA­•­ZO­RAN­OSTO­JIĆ,­RA­TAR­I­STO­ČAR

Sto­čar­stvo­mi­se­vi še is pla ti-­Iako­ima­vi­še­po­sla­ne­go­u­ra­tar­stvu,­to­je­ipak­si­gur­ni­ji­bi­znis,­jer­ba­rem­ne­za­vi­sim­od­vre­men­skih­pri­li­ka­ili­ne­pri­li­ka­–­ka­že­Zo­ran­Osto­jić,­po­ljo­pri­vred­nik­i­sto­čar­iz­Srem­ske­Ra­če

Zo�ran�Osto�jić,�sto�čar�iz�Srem�ske�Ra�če

Re�gi�stro�va�na�far�ma�sa�30�ko�ma�da�ju�na�di

Osto�ji�ći�po�se�du�ju�svu�po�treb�nu�me�ha�ni�za�ci�ju

6 12. februar 2016.

MA NI FE STA CI JE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Srem ska pri vred na ko mo ra za-jed no sa Pri vred nom ko mo-rom Voj vo di ne i Po ljo pri vred-

nom struč nom slu žbom iz Srem ske Mi tro vi ce or ga ni zu je 42. Sa bor po-ljo pri vred ni ka re kor de ra Sre ma u pro iz vod nji hra ne za 2015. go di nu ko ji će se odr ža ti 26. fe bru a ra u ve li koj sa li Skup šti ne gra da Srem-ska Mi tro vi ca. Za ovaj skup sve je sprem no, a o tak mi čar skom cil klu-su, bro ju tak mi ča ra i pri no si ma sa-zna li smo vi še od Vla di mi ra Vla-o vi ća, ge ne ral nog se kre ta ra Srem-ske pri vred ne ko mo re i se kre ta ra ko mor skog Udru že nja za agrar.

Po pro gram skim sa dr ža ji ma ova ak ci ja tra je ce lu go di nu, pod se ća naš sa go vor nik, a sa bo ri su uvek pri li ka da se afi r mi še rad, ostva re-ni re zul ta ti na se lu i po ljo pri vred nik kao pro iz vo đač i dru štve na lič nost.

- U ovo pro iz vod no nad me ta nje uklju če no je 224 po ljo pri vred ni ka tak mi ča ra u bilj noj i sto čar skoj pro iz-vod nji, a na 42. Sa bo ru će pri su stvo-va ti i oko 80 ze mljo rad ni ka u svoj-stvu go sti ju i po ten ci jal nih tak mi ča ra za na red ne go di ne, na vo di Vla di mir Vla o vić. Naj vi še tak mi ča ra bi lo je u pro iz vod nji pše ni ce, ne što ma nje u pro iz vod nji so je, ku ku ru za i še ćer-ne re pe, dok ove go di ne ne ke kul tu-re, po seb no vo ćar ske i po vr tar ske, ma nje za stu plje ne u nad me ta nju. S ob zi rom na sta nje ko je ima mo u sto-čar stvu, ra zu mlji vo je ma lo tak mi ča-ra u toj pro izvdnji: če ti ri u pro iz vod nji svi nja i dva u pro iz vod nji ju na di, a 54 u pro iz vod nji mle ka. To su po ljo pri-vred ni pro iz vo dja či ko ji su is po ru či-va li mle ko “Imle ku”, “Som bo le du” i “Ša bač koj mle ka ri” - na vo di Vla o vić.

Po bro ju tak mi ča ra ovaj ci klus tak mi če nja, u od no su na pret hod-ne, dr ži ni vo jer ih ni je mno go ma-nje. Ina če, gle da no po go di na ma odr ža va nja tak mi če nja, osci la ci je u bro ju uče sni ka su plus ili mi nus do 50 tak mi ča ra po go di na ma što or ga-ni za to ri sma tra ju uspe hom. Za slu-ga je to an ga žo va nja or ga ni za to ra na te re nu, a ta ko đe i do re zul ta ta pro iz vod nje. Na pri mer, pro šle pro iz-

vod ne go di ne bi lo je mno go tak mi ča-ra u pro iz vod nji pše ni ce, jer je pše ni-ca ima la do bre pri no se. Ma li pri no si u pro iz vod nji so je i ku ku ru za raz log su što je ove go di ne ma nje tak mi ča ra u

tim pro iz vod nja ma, bu du ći da lju di ne će sa se pri ja vlju ju sa ma lim pri no-si ma, ko men ta ri še Vla o vić.

Na ro či to ma lo za in te re so va nih za tak mi če nje ovog pu ta bi lo je na pod ruč ju šid ske op šti ne, a po što je pod ba ci la pro iz vod nja so je, po ko-joj su bi li po zna ti, ne tre ba tra ži ti do dat ni raz log za ta kvo sta nje.

Na osno vu po da ta ka sa sa či nje ne rang li ste pri no si ostva re ni u pro šloj pro iz vod noj go di ni po kul tu ra ma su raz li či ti: kod pše ni ce naj ve ći ostva-re ni pri no su su 10,820 to na i 11,3 to na po hek ta ru za vi sno od to ga da li su pod stig nu ti na po vr ši ni do tri ili onoj pre ko tri hek ta ra. Naj ve ći pri nos ku ku ru za se kre će od 13.260 ki lo gra ma do 13.340 ki lo gra ma po hek ta ru i ti pri no si su vr hun ski bez ob zi ra na ve li ku su šu ko ja je osta vi-la tra ga kod ro da ja rih kul tu ra.

- Ima li smo de lo ve Sre ma gde su u jul sko - av gu stov skom pe ri o du do bi li ma lo ki še i ostva ri li bo lje pri-no se ne go osta li u Sre mu, a bo lje pri no se ima ju i oni pro iz vo dja či ko ji su pri me nji va li agro teh ni ku. Kod re-pe ne ma mo sa mo pri ja vlje ne tak mi-ča re na po vr ši ni do tri hek ta ra, a na po vr ši ni pre ko tri hek ta ra re kor dan rod je 74.900 ki lo gra ma po hek ta-ru. Kod sun co kre ta ko ji je iz dr žao naj bo lje su šu, ostva ren je re kord od 4.950 do 5.120 ki lo gra ma po hek-ta ru za vi sno od po vr ši ne ga je nja, a kod so je re kord je bio od 4.433 ki lo-gra ma do 5.040 ki lo gra ma po hek-ta ru – na vo di Vla di mir Vla o vić.

Na Sa bo ru po ljo pri vred ni ka re-kor de ra Sre ma ko ji po či nje u 10 sa ti, u pe tak, 26. fe bru a ra, u Srem-skoj Mi tro vi ci, na kon po zdrav nih re či or ga ni za to ra i zva nič ni ka bi će do de lje ne tra di ci o nal ne na gra de naj bo ljim pro iz vo dja či ma hra ne.

Or ga ni za to ri su na sve ča nost po-zva li pred stav ni ke re pu blič kih, po-kra jin skih i lo kal nih vla sti srem skih op šti na, pred stav ni ke na u ke, pro iz-vo dja če se me na, za štit nih sred sta-va i na rav no po ljo pri vred ni ke.

S. Đ.

Od bor za tak mi če nje ze mljo-rad ni ka Sre ma Srem ske pri vred-ne ko mo re, raz ma trao je na gra de i pri zna nja za tak mi ča re ze mljo-rad ni ke i or ga ni za to re tak mi če nja u 2015. go di ni i jed no gla sno do-neo od lu ku da se pr vo pla si ra nim tak mi ča ri ma i or ga ni za to ri ma do-de le zlat ni ci i di plo me, dru go pla-

si ra nim tak mi ča ri ma i or ga ni za to-ri ma ve ći sre bre nja ci i di plo me, tre će pla si ra nim tak mi ča ri ma i or ga ni za to ri ma ma nji sre bre nja-ci i di plo me, naj ve ćim rob nim pro iz vo đa či ma zlat ni ci i di plo me, tak mi ča ri ma van ran ga spe ci jal-ne di plo me, a svim do na to ri ma za hval ni ce..

Re kor de ri pro šlo go di šnjeg Sa bo ra

Vla di mir Vla o vić, ge ne ral ni se kre tar Srem ske pri vred ne ko mo re

Naj bo lji or ga ni za to ri tak mi če nja

1. „Udru že nje pro iz vo đa-ča mle ka“, Đor đe Ne na do vić, Srem ska Mi tro vi ca, 2. ZZ „Kra-ljev ci“ Đor đe Mi haj lo vić, Kra-ljev ci, 3. Ra di ša An drić, Ru ma, Do brin ci.

Na gra de

Naj ve ći rob ni pro iz vo đa či (kg):PŠE NI CA

Ime i pre zi me Pro iz ve de no kg

Ži ki ca La zić, Go lu bin ci 1.980.000

KU KU RUZ

Ime i pre zi me Pro iz ve de no kg

Dar ko Da ni lo vić, Ku zmin 1.429.128

ŠE ĆER NA RE PA

Ime i pre zi me Pro iz ve de no kg

Ži van Da ni lo vić, Ku zmin 3.666.850

SUN CO KRET

Ime i pre zi me Pro iz ve de no kg

Sr đan Ko va če vić, Go lu bin ci 131.950

SO JA

Ime i pre zi me Pro iz ve de no kg

Bra ni slav Dur sa no vić, Mar tin ci 86.880

Po bro ju tak mi ča ra ovaj

ci klus tak mi če nja, u od no su na pret hod-ne, dr ži ni vo jer ih ni je mno go ma nje. Ina če, gle da no po go di na ma odr ža va nja tak mi če nja, osci la ci je u bro ju uče-sni ka su plus ili mi nus do 50 tak mi ča ra po go-di na ma što or ga ni za to ri sma tra ju uspe hom

"

SREM SKA MI TRO VI CA • PRED 42. SA BOR PO LJO PRI VRED NI KA RE KOR DE RA SRE MA

Afi r ma ci ja ra da, se la i se lja ka U ovo pro iz vod no nad me ta nje uklju če no je 224 po ljo pri vred ni ka tak mi ča ra u bilj noj i sto čar skoj pro iz vod nji, a na Sa bo ru će pri su stvo va ti i ne ko li ko de se ti na ze mljo rad ni ka u svoj stvu go sti ju i po ten ci jal nih tak mi ča ra za na red ne go di ne

712. februar 2016.

MA NI FE STA CI JE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Re kor de ri na po vr ši ni do tri hek ta ra su:PŠE NI CA

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha1. Vla di ca Sa va no vić, Vo ganj 11.3702. Slo bo dan Vu ke lić, Vo ganj 9.8703. Slav ko Ma le tić, Vo ganj 9.850

KU KU RUZ

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha1. Ra den ko Si mić, Ku zmin 13.2602. Mi lan Aći mo vić, La ća rak 13.060

3. Ni ko la Krič ka, Čal ma 12.933

SUN CO KRET

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha1. Mi le Bu đa nov ča nin, Go lu bin ci 5.1202. Alek san dar Li ča nin, Be le giš 5.006

3. Ni ko la Mi ško vić, Vo ganj 4.950

SO JA

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha1. Slav ko Ma le tić, Vo ganj 4.9702. Ra den ko Si mić, Ku zmin 4.173 3. Sa va Sto ja ko vić, Bre stač 3.938

Re kor de ri na po vr ši ni pre ko tri hek ta ra su:PŠE NI CA

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha1. Ne nad Ra du lo vić, Ru ma 10.820

2. Di mi tri je Sa va no vić, Vo ganj 10.5703. Spa so je Mar đe lo ški, Vo ganj 10.390

KU KU RUZ

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha1. Ni ko la Ma noj lo vić, Do brin ci 13.340 2. Đor đe Mi haj lo vić, Kra ljev ci 11.724

3. Mi o mir Mi rić, Mar tin ci 11.690

ŠE­ĆER­NA­RE­PA

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha1. Dra ga na Cvi je tić, Ru ma 74.900

2. Ni ko la Krič ka, Čal ma 74.7133. Mi len ko An tić, Kra ljev ci 71.430

SUN CO KRET

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha1. Ivan Fi ja la, No vi Slan ka men 4.9502. Mi ro slav Be ro nja, Vo ganj 4.7303. Sr đan Ko va če vić, Go lu bin ci 4.550

SO JA

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha1. Sr đan Ko va če vić, Go lu bin ci 5.0402. Di mi tri je Sa va no vić, Vo ganj 4.540

3. Bra ni slav Dur sa no vić, Mar tin ci 4.344

Re­kor­de­ri­u­pro­iz­vod­nji­gro­žđa

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha1. Dra gan Tri va no vić, Sot 16.0002. Ni ko la Me doš, Er de vik 15.800 3. Đor đe Bo rak, Er de vik 15.700

Re kor de ri u pro iz vod nji tov nih svi nja

Ime i pre zi me Pro iz ve de no kg1. Dra ško Da ni lo vić, Ku zmin 385.2502. Sa va Sto ja ko vić, Bre stač 54.0203. Rat ko Ni ko lić, La ća rak 44.130

Re­kor­de­ri­u­pro­iz­vod­nji­ječ­ma

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha

1. Vla di ca Sa va no vić, Vo ganj 9.170

2. Mi lan Po lić, Ru ma 9.070

3. Du šan Sa va no vić, Vo ganj 9.050

Re kor de ri u pro iz vod nji ov sa:

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha

1. Ra da Pe kić, Go lu bin ci 4.600

2. Ste van Vi do vić, Go lu bin ci 4.300

3. Si ni ša Be ljin, Go lu bin ci 4.000

Re kor de ri u pro iz vod nji tri ti ka la

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha

1. Mi ro slav An drić, Ru ma 8.430

2. Ste van Vu kaj lo vić, Do brin ci 8.170

3. Zo ran Po pov, Do brin ci 8.120

Re­kor­de­ri­u­pro­iz­vod­nji­stoč­nog­gra­ška

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha

1. An ka Po lić, Ru ma 5.120

2. Og njen Sto ja no vić, Ru ma 4.828

3. Mi le ni ja Po lić, Ru ma 4.138

Re kor de ri u pro iz vod nji du va na

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha

1. Želj ko Ostić, Man đe los 2.420

2. Ne boj ša Tu bić, Go lu bin ci 2.100

3. Si ni ša Ko va če vić, Go lu bin ci 1.960

Re kor de ri u pro iz vod nji pa ra daj za

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha

1. Đor đe To mić, Do brin ci 68.970

2. Ti ho mir Bo ja nić, Čal ma 62.430

3. Pre drag Da ni lo vić, Er de vik 56.450

Re kor de ri u pro iz vod nji lu be ni ca

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha

1. Bra ni slav Ra do vac, Do brin ci 57.340

2. Mi lun Va van, Do nji Pe trov ci 24.400

Re kor de ri u pro iz vod nji di nja

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha

1. Bra ni slav Ra do vac, Do brin ci 54.680

2. Dra gan Ma noj lo vić, Do brin ci 54.160

3. Bo ri slav An drić, Do brin ci 53.517

Re kor de ri u pro iz vod nji bre sa ka

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha

1. Đor đe Sta noj čev, Irig 24.800

2. Mla den Mi ća še vić, Irig 24.200

3. De jan Jo jić, Irig 23.900

Re kor de ri u pro iz vod nji šlji va

Ime i pre zi me Pri nos kg/ha

1. Žar ko Mi ća še vić, Irig 35.100

2. Sa va Šu ćin, Irig 34.500

3. Ne stor Ži vo tin, Irig 32.000

Re kor de ri u pro iz vod nji ju na di (kg)

Ime i pre zi me Pro iz ve de no kg

1. Vla da Tu feg džić, Sa laš No ćaj ski 53.319

2. Zo ran Osto jić, Srem ska Ra ča 18.090

Re­kor­de­ri­u­pro­iz­vod­nji­mle­ka

Ime i pre zi me Pro iz ve de no li ta ra

1. Ni ko la Alek sić, No vi Slan ka men 449.664

2. Mar ko Mi lo sa vlje vić, No vi Kar lov ci 416.147

3. Đor đe Ne na do vić, Srem ska Mi tro vi ca 199.405

Re­kor­de­ri­srem­ske­po­ljo­pri­vre­de

Od bor za tak mi če nje ze mljo rad ni ka Sre­ma Srem ske pri vred ne ko mo re, pro­gla sio je naj u spe šni je tak mi ča re u

bilj noj i sto čar skoj pro iz vod nji 2015. go di ne u okvi ru 42. Sa bo ra re kor de ra Sre ma u po ljo­pri vred noj pro iz vod nji.

8 12. februar 2016.

IS­TRA­ŽI­VA­NjA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U toku je bitka za svakog kupca. Proizvođači i prodavci duvana pritisnuti

drastičnim padom prometa, uslovljenog „crnim tržištem“, odlučili su da snize cene pojedinih vrsta cigareta na minimum. Tako da od paklice vredne 150 dinara njima ostanu samo tri. Ostatak ide državi. Pad cena neće uticati na budžetske prihode, jer je obaveza proizvođača da prema tzv. kalendaru o akcizama, propisanu sumu uplaćuju, bez obzira na cenu kutije cigareta.

Visok udeo šverca (sa oko 2.500 tona duvana ili četvrtina proizvod-nje u Srbiji) i slaba tražnja na tržištu uticali su na to da vodeće internaci-onalne duvanske kompanije u Srbiji spuste cene, u proseku, 20 dinara, krajem 2014. godine, za pojedine cigarete, mahom „srednjeg ranga“, koje se inače najviše I kupuju.

Minimalna akciza, pre poslednejg povećanja, 2016. godine, iznosila je 117 dinara po paklici, a pripada-jući PDV od 20 odsto je 30, što čini 147 dinara državnog zahvatanja na prosečnoj ceni cigarete od 150 di-nara. To znači da samo pet odsto od cene ovog ranga cigarete ostaje za proizvodnju, distribuciju i sve ostalo neophodno u proizvodnji.

Ako paklica cigareta košta 220 dinara, od te cene državi ide odmah 20 odsto PDV-a, odnosno 36,7 di-nara. Na to se uzima još 50 dinara „specifične akcize“, koja je fiksna. I tu nije kraj. Proporcionalna „ad valorem“ akciza iznosi 33 odsto od maloprodajne cene ili 72,6 dinara. Kada se sve sabere, udeo akciza i poreza u ukupnoj ceni učestvuje sa 72,4 odsto ili 159,35 dinara. Du-vandžijama ostaje nešto više od 69 dinara od kojih moraju da namire

proizvodnju, distributere i trgovce.Više je nego očigledno da se u

tri dinara, koja preostanu kada se izmire svi ostali troškovi, ne mogu smestiti i cena prozvoda, trošak proizvodnje, veletrgovine i ma-loprodaje. Očigledno je u pitanju „damping“, odnosno prodaja po nižim cenama. Niko od vodećih du-vanskih kompanija, međutim, nije želeo zvanično o tome da govori.

Minimalna akciza je najmanja vrednost akcize, koja mora biti pla-ćena državi i određuje se za svaku godinu. U 2015. godini je iznosila 100 dinara. Iznos minimalne akcize računa se na bazi ukupne realizova-ne prodaje na tržištu Srbije u pret-hodnom polugodištu.

Kada je reč o skupljim cigareta-ma, koje koštaju, na primer, 200 dinara, u državnu kasu se na ime akciza i poreza slije oko 75 odsto od te cene, odnosno 150 dinara po kutiji, dok četvrtina cene ostaje proizvođaču. Uglavnom, duvandžije najviše zarađuju na najskupljim vr-stama cigareta.

Inače, nakon obaranja cena ciga-reta ove nedelje, na nekim kioscima kažu „da je malo povećana prodaja, da ima građana koji kupe boks sni-ženih cigareta, ali da to zasad nije neko značajnije povećanje“.

U Vojvodini se broj onih koji se bave proizvodnjom duvana ne sma-njuje, što je znak da se od njega ipak može živeti. Međutim kada godina bude teška, kao što je 2015., mnogi se zapitaju šta dalje da rade.

- Cena je što se tiče otkupljiva-ča redovna, ne mogu ni da ponude veću cenu jer je tržište takvo kakvo je. Jako bi nam pomogle subvenci-je kao što je u susednim državama, u Hrvatskoj i Makedoniji je evro po

kili subvencija baš zbog ovakvih go-dina - kaže Branko­Ostić iz Man-đelosa. Pored subvencija, ovaj mla-di proizvođač smatra da je problem i to što su stranci kupili fabrike zbog čega su ostavljeni na milost i nemi-lost drugima, i moraju da se prila-gođavaju njihovom tržištu.

Vlada je formirala specijalnu rad-nu grupu za borbu protiv nelegalne trgovine rezanim duvanom. Isto-vremeno, izmenama Zakona o du-vanu omogućiće se strože kontrole i kazne za svakog ko je umešan u nelegalno uzgajanje, proizvodnju ili trgovinu rezanim duvanom. Novča-ne kazne kreću se do dva miliona dinara. Vlada Srbije je uočila opa-snost od sive ekonomije i krijumča-renja duvanskih proizvoda i zato je borbu protiv njih proglasila za jedan od svojih prioriteta. U Vladi je for-mirana Radna grupa za suzbijanje krijumčarenja cigareta i rezanog duvana, na čijem čelu je ministar. Naši carinici su samo u unutraš-njoj kontroli po Srbiji zaplenili pet miliona cigareta i tri tone rezanog duvana.

- Budžet Srbije godišnje gubi 200 miliona evra zbog šverca duva-na, izjavio je direktor korporativnih poslova za zapadni Balkan u kom-paniji Japan tabako internacional (JTI) Goran Pekez. Kako je saop-štio JTI, u Sarajevu, na regionalnoj konferenciji o borbi protiv sive eko-nomije, nelegalna trgovina duvan-skim proizvodima Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini godišnje nanosi štetu od po 100 miliona evra.

- Samo u prošloj godini je duvan-ska industrija u zemljama zapad-nog Balkana kroz akcize prikupila dve milijarde evra. Istovremeno, procenjuje se da ilegalna trgovina učestvuje sa 15 odsto u ukupnoj potrošnji duvanskih proizvoda, što je čini jednim od većih igrača na tr-žištu duvanskih proizvoda tog regi-ona - rekao je Pekez. On je ukazao da je važno podsticati saradnju svih institucija i agencija koje se bore protiv sive ekonomije u regionu, jer se jedino kroz saradnju mogu efika-sno preseći lanci ilegalne trgovine.

Predsedavajući Veća ministara BiH Denis­Zvizdić je kazao da BiH mora hitno da napravi nacionalni plan za borbu protiv sive ekonomije.

- Vlada na čijem sam čelu biće predana borbi protiv sive ekono-mije imaće nultu toleranciju na sve njene pojavne oblike. Nadamo

se podršci privrede, javnosti i me-đunarodnih institucija - istakao je Zvizdić. Pripadnici policijske upra-ve u Vranju u nekoliko organizova-nih akcija na području Bujanovca i Preševa zaplenili su od početka do pred kraj 2014. godine, više stoti-na kilograma rezanog duvana, kao i mašine za njegovu preradu. Duvan je dopreman sa Kosova i Metohije, a bio je namenjen tržištu jugoistočne Srbije, gde je njegova cena između 1.200 i 2.000 dinara po kilogramu.

„Virdžinija”­donosi dobar rod

Kompanija „Japan tobako in-ternešenel” (JTI), koja je najveći obrađivač duvana u Srbiji, i pa je u sezoni za 2015. godinu na siro-vinskom podurčju u Sremu bila ugovorila i zasnovala proizvodnju duvana sorte „virdžinija” na nivou od preko 1.700 hektara, što je bilo na nivou iz 2014. godine. Menadžer za proizvodnju duvana u kompaniji JTI Željko­Ananić izjavio je da je proizvodnja „virdžinije” bila ugova-rana sa 173 uzgajivača s kojima se uspešno sarađuje.

Od dolaska u Srbiju, po Ananiće-vim rečima, JTI je povećavao ugo-vorene površine pod duvanom, tako da je ukupan porast od 2006. godi-ne do sada gotovo 70 odsto.

- Za sve proizvođače se organi-zuju obuke o pravilnoj primeni svih agrotehničkih mera i svake godine pre otkupa kompanija cene pri-lagođava troškovima proizvodnje duvana jer želimo da naši proizvo-đači imaju sve uslove za održivu i dugoročnu proizvodnju’’, rekao je Ananić. – Zahvaljujući profesional-noj saradnji, prinos raste iz godine

u godinu, tako da u ovoj godini oče-kujemo prosečan prinos od 2.200 kilograma po hektaru.

Uzgajivač „virdžinije” Ladislav­Petrus iz Erdevika kaže da se du-vanom bavi već deceniju i po i da žuti list uzgaja na 17 hektara.

- Zadovoljan sam kako se posle rasađivanja u ovoj fazi rasad primio i očekujem dobar prinos’’, veli Petrus. Saradnja s kompanijom JTI mi pre svega daje sigurnost jer znam da imam zagarantovan otkup svega što proizvedem, po dogovorenim uslovi-ma, uz isplatu na vreme. fabrika JTI iz Sente mi pruža podršku u svim fa-zama proizvodnje, počev od obezbe-đivanja semena i davanja avansa za finansiranje proizvodnje, preko nege duvana u polju i obuke o tome kako se pravilno primenjuju agrotehničke mere. Obezbeđuje još mehanizacije i druge opreme neophodne za obradu duvana, do preuzimanja i transporta obranog duvana do fabrike.

Nenajavljeni­ubiđaji Postupci zbog moguće povrede

konkurencije pokrenuti su protiv kompanija “Filip Moris” i “Britiš-Ameriken tobako” (BAT), nakon što su predstavnici komisije početkom decembra 2015. godine izvršili ne-najavljene uviđaje u pomenutim kompanijama gde su, kako je saop-šteno, kontrolisali prostorije, podat-ke, isprave i stvari.„Ovaj instrument je izuzetno efikasan za otkrivanje kartelskog dogovaranja i drugih oblika povreda konkurencije“, na-vedeno je u saopštenju komisije.

Kako “Blic” saznaje, uskoro bi mogli da budu pokrenuti i postupci protiv ostalih proizvođača cigareta koji povećavaju cene. Inače, to je već treće poskupljenje cigareta u Srbiji ove godine, i to svaki put za isti iznos - 10 dinara po paklici, bez obzira na marku. Dokazivanje kar-telskog udruživanja je teško. Uglav-nom se u okviru kartela pojavi neko od učesnika ko pruža Antimonopol-skoj komisiji dokaze o dogovaranju, a koji kasnije u slučaju dobija sta-tus poput zaštićenog svedoka.

U kompaniji BAT kažu da su “ostva-rili punu saradnju sa komisijom”.

- Činjenica da je inspekcija, kao preliminarni korak u istrazi, sprove-dena u prostorijama BAT, ne impli-cira da je kompanija na bilo koji na-čin nekonkurentno poslovala - kažu u BAT. I u „Filipu Morisu“ navode da „u potpunosti sarađuju sa državnim organima“. - Uvereni smo da će po-stupak pokazati da je poslovanje kompanije „Filip Moris“ u potpuno-sti usklađeno sa pozitivnom regula-tivom i dobrom poslovnom praksom - kažu u toj kompaniji. ­ (Kraj)

DU­VAN­I­CR­NO­TR­ŽI­ŠTE

Du­van­dži­je­se­sni­že­nji­ma­bo re za kup ce Ka­ko­je­re­če­no­u­Sa­ra­je­vu,­na­re­gi­o­nal­noj­kon­fe­ren­ci­ji­o­bor­bi­pro­tiv­si­ve­eko­no­mi­je,­ne­le­gal­na­tr­go­vi­na­du­van­skim­pro­iz­vo­di­ma­Hr­vat­skoj­i­Bo­sni­i­Her­ce­go­vi­ni­go­di­šnje­na­no­si­šte­tu­ve­ću­od­po­100­mi­li­o­na­evra

Pi še:­Bra­ni­slav­Gu­lan

� Zbog�šverca�duvana�držvni�budžet�godišnje�gubi�stotine�miliona�evra

Tokom 2015. godine policija je i u Sremu imala izuzetno us-pešne rezultate u zapleni duvana, a jedna od većih bila je 24. no-vembra kada su plikom redovne patrolne delatnosti pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslo-va u Sremskoj Mitrovici su, na lokalnom putu u okolini grada, zaplenili su 1.620 kilograma suvog duvana u listu i zatekli četiri osobe koje su ga prebaci-vale iz kamiona u kombi.

Vrednost duvana, bez potreb-ne dokumentacije, procenjuje se na oko 650.000 dinara. Policija je privremeno oduzela teretni kami-on i kombi osumnjičenih osoba i njihove saobraćajne dozvole. Zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo ne-dozvoljena trgovina, protiv če-tiri osobe biće podneta krivična prijava, nadležnom tužilaštvu, u redovnom postupku, navodi se u saopštenju.

Zaplenjeno­rekordnih­1.338­tona duvana

Pripadnici MUP-a, Bezbed-nosno informativne agencije i Poreske policije, početkom januara 2015.godine zaplenili su 1.338 tona duvana name-njenog nelegalnom tržišstu i uhapsili 12 osoba osumnji-čenih da su krivičnim delima oštetili državni budžet za oko 139 miliona dinara.

Manje­šverceraU 2015. godini krenulo se

uspešno u borbu protiv šverca duvana i duvanskih proizvoda, pošto su zaplene povećane za čak devet puta, ocenio je di-rektor korporativnih poslova i komunikacija JTI-ja za Zapad-ni Balkan Goran Pekez. On je kazao da je evidentno da su Sr-bija i Hrvatska dve vodeće ze-mlje u regionu po pitanju suz-bijanja tog problema, pa sad ima manje švercera.

Zaplene­duvana­u­Sremu

Zaplenjen�duvan�kod�Sremske�Mitrovice

Ze­mljo­rad­nič­ka­ za­dru­ga­ „Fru­ško­gor­ka“­ Ste­ja­nov­ci,­ re­gi­stro­va­na­ je­ u­ no­vem­bru­

1999.­ go­di­ne,­ po­ ta­da­šnjim­ pro­pi­si­ma­i­Za­ko­nu­iz­1996.­go­di­ne,­ko­ji­je­još­uvek­na­sna­zi.­Osnov­ni­za­da­tak­u­ra­du­za­dru­ge,­bi­la­je­na­bav­ka­re­pro­ma­te­ri­ja­la,­go­ri­va,­za­sve­ko­o­pe­ran­te,­17­za­dru­ga­ra,­ali­i­za­ne­za­dru­ga­re.­Za­dru­ga­ se­ ba­vi­la­ i­ ot­ku­pom­pše­ni­ce,­ku­ku­ru­za,­a­ jed­no­vre­me­ i­ bo­sta­na.­ Me­đu­tim,­ na­kon­po­sr­nu­ća­ ve­li­kog­ po­ljo­pri­vred­nog­pred­u­ze­ća,­„Agro­ru­me“,­i­nje­go­vog­od­la­ska­ u­ ste­čaj,­ po­či­nju­ pro­ble­mi­za­ste­ja­no­vač­ku­ze­mljo­rad­nič­ku­za­dru­gu.­Ra­di­ se­o­ze­mlji­štu­ve­li­či­ne­127­hek­ta­ra,­u­ka­ta­star­skoj­op­šti­ni­Ste­ja­nov­ci.­Iako­su­bi­li­u­spo­ru,­od­lu­kom­ ta­da­šnjeg­ ste­čaj­nog­ uprav­ni­ka,­ze­mlji­šte­ je­pro­da­to.­O­ to­me­go­vo­ri­ in­že­njer­ agro­no­mi­je,­ Pa ja Ni­ko­lić,­di­rek­tor­ove­za­dru­ge.­­Ze­mlji­šte­ko­je­je­pr­va­za­dru­ga­

ku­pi­la­ još­ 1960­ go­di­ne,­ da­kle­ te­

ret­no­ste­če­no,­une­to­je­u­ta­da­šnju­„Agro­ru­mu“,­ bez­ ika­kve­ na­kna­de.­Mi­ po­se­du­je­mo­ sve­ ku­po­pro­daj­ne­ugo­vo­re­ko­je­smo­pod­ne­li­su­du­pri­li­kom­zah­te­va­za­po­vra­ćaj­imo­vi­ne,­ali­je­sve­bi­lo­od­bi­je­no.­Za­ko­nom­o­za­dru­ga­ma­iz­1996.­go­di­ne,­do­ne­to­je­ da­ se­ o­ ta­kvim­ pred­me­ti­ma­ ne­vo­di­ sud,­ ne­go­ uprav­ni­ po­stu­pak.­Po­stu­pak­ se­ vo­di­ de­se­tak­ go­di­na,­i­ mi­ ni­smo­ na­i­šli­ na­ raz­u­me­va­nje­nad­le­žnih­ko­ji­taj­po­sao­ra­de­­­ka­že­Ni­ko­lić.­­ Pre­ tri­ go­di­ne­ iz­vr­ši­li­ smo­pre­re­gi­stra­ci­ju,­ vra­ti­li­ i­ sta­ro­ ime­za­dru­zi­„Bri­le“,­ka­kvo­je­ona­ne­ka­da­i­no­si­la.­Pod­ne­li­smo­nad­le­žnom­op­štin­skom­ or­ga­nu­ po­no­vo­ zah­tev­da­ se­ po­ve­de­ uprav­ni­ po­stu­pak,­ i­na­ve­li­ tač­no­ i­ pre­ci­zno,­ šta­ je­ ono­što­mi­tra­ži­mo.­Ima­li­smo­i­pre­li­mi­nar­ne­raz­go­vo­re­sa­lju­di­ma­iz­ta­da­šnjeg­ „Pin­ki­ja”­ ko­me­ je­ pri­pa­da­lo­po­ljo­pri­vred­no­ do­bro­ “Mu­talj”,­ oko­ne­kih­ 30­ak­ hek­ta­ra­ kod­ ste­ja­no­vač­kog­Mo­sta­raz­me­ne,­i­oni­su­bi­

li­ sprem­ni­da­nam­to­vra­te,­na­kon­za­vr­še­nog­uprav­nog­po­stup­ka.­Me­đu­tim,­oba­ve­šte­ni­smo­da­po­stu­pak­

ne­će­ ni­ bi­ti­ vo­đen,­ na­vod­no­ zbog­ne­do­stat­ka­ne­kih­do­ku­me­na­ta.­Po­ Ni­ko­li­će­vim­ re­či­ma,­ prav­na­

slu­žba­u­Za­dru­žnom­sa­ve­zu­Voj­vo­di­ne,­ko­joj­su­se­obra­ti­li,­usta­no­vi­la­je­da­je­u­uprav­nom­po­stup­ku,­pre­kr­še­no­13­čla­no­va.­Ni­nad­le­žno­mi­ni­star­stvo­ nam­ ni­je­ da­lo­ po­zi­ti­van­od­go­vor.­Sa­da­se­sve­već­tri­go­di­ne,­sve­na­la­zi­kod­Ape­la­ci­o­nog­su­da­u­No­vom­Sa­du.­­­ Još­uvek­ne­ma­mo­od­go­vor,­ni­

re­še­nje­i­ne­zna­mo­ka­kav­će­bi­ti­is­hod,­ vid­no­ raz­o­ča­ra­no­ o­ sve­mu­ ­ ­­go­vo­ri­Ni­ko­lić.­­­Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ su­ raz­o­ča­ra­ni,­

jer­ni­je­dan­je­di­ni­džak­hra­ne,­kon­cen­tra­ta,­đu­bri­va,­vi­še­ne­mo­gu­da­uzmu­od­svo­je­za­dru­ge.­O­na­bav­ci­re­pro­ma­te­ri­ja­lu­ je­ su­vi­šno­ i­ go­vo­ri­ti.­ Za­dru­ga­ po­sto­ji­ for­mal­no,­ na­pa­pi­ru.­­­ Agro­nom­ sam­ po­ stru­ci,­ i­ to­

upra­vo­iz­pro­iz­vod­nje,­To­je­mo­ja­i­pro­fe­si­ja,­i­op­se­si­ja.­Ne­mo­gu,­a­da­se­ne­ot­mem­uti­sku,­da­do­za­dru­ge­vi­še­ni­ko­me­ni­je­sta­lo.­Ovo­je,­na­ža­lost,­sli­ka­u­ce­lom­Sre­mu.­Po­vre­me­no­se­po­ja­ve­ne­ke­pri­vat­ne­ma­le­za­dru­ge,­ko­je­ofor­mi­de­se­tak­lju­di.­Se­o­ska­ze­mljo­rad­nič­ka­za­dru­ga­tre­ba­da­po­sto­ji.­Uzmi­te­pri­mer­sa­mo­Slo­ve­ni­je,­ko­ja­je­pre­sli­ka­la­sve­ono­do­bro­što­su­ra­di­le­ne­ka­da­osnov­ne­za­jed­ni­ce­ ko­o­pe­ra­na­ta,­ mo­di­fi­ko­va­la­ zah­te­vu­ vre­me­na,­ i­ ra­de­ od­

lič­no.­Ta­ko­je­i­u­dru­gim­evrop­skim­ze­mlja­ma.­Ali,­na­ža­lost­kod­nas­za­to­ne­ma­slu­ha.­Mi­smo­ne­ka­da­bi­li­jed­na­od­naj­bo­ljih­za­dru­ga,­sa­127­hek­ta­ra­po­lod­nog­ze­mlji­šta.­Mo­gli­bi­i­sa­da­da­se­ba­vi­mo­svim­vr­sta­ma­pro­iz­vod­nje,­i­ra­tar­stvom­i­po­vr­tar­stvom,­ ali...­ –­ pri­ča­ Ni­ko­lić.­­ Lju­di­se­sa­da­sna­la­ze­ka­ko­ko­zna,­i­mo­že.­Ne­ma­ju­sred­sta­va­da­bla­go­vre­me­no­ ulo­že­ u­ đu­bri­vo,­ za­šti­tu,­ za­kva­li­te­no­se­me.­Vr­lo­če­sto­ne­ma­ju­do­volj­no­ naf­te­ da­ na­ vre­me­ uzo­ru­ze­mlji­šte,­što­ je­ka­ta­stro­fal­no.­Ka­da­se­ne­is­po­štu­ju­po­treb­ni­ro­ko­vi,­sve­se­to­ka­sni­je­od­ra­zi­na­pri­no­se­i­kva­li­tet,­a­sa­mim­tim­i­na­za­ra­du­ko­ja­bi­tre­ba­la­da­se­ostva­ri.I­ta­ko...­Če­ka­se­re­še­nje,­a­uko­

li­ko­ono­bu­de­ne­ga­tiv­no,­čak­se­raz­mi­šlja­ i­ o­ po­kre­ta­nju­ po­stup­ka­ do­su­da­u­Stra­zbu­ru.­Raz­o­ča­ra­ni­i­ne­za­do­volj­ni,­ ima­ju­ uti­sak­ da­ nji­hov­pro­blem­ ni­ko­ga­ vi­še­ ne­ za­ni­ma,­ i­da­ne­ma­ni­vo­lje,­ni­hra­bro­sti­da­se­spor­okon­ča,­ona­ko­ka­ko­u­za­dru­zi­sma­tra­ju­da­ je­pra­ved­no.­U­baj­ke,­ma­lo­ko­još­da­nas­ve­ru­je,­ali­ne­ka­ko­ bi­ na­ kra­ju,­ ova­ pri­ča­ o­ sud­bi­ni­ste­ja­no­vač­ke­za­dru­ge,­po­sve­mu­su­de­ći,­mo­gla­za­po­če­ti­kao­i­sva­ka­baj­ka­ –­ Bi­la­ jed­nom­ jed­na­ za­dru­ga....Ka­kav­će­bi­ti­kraj,­vre­me­će­po­

ka­za­ti.­ M.­Nin­ko­vić

912. februar 2016.

ZA DRU GAR STVO

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ka­ko­će­iz­gle­da­ti­pro­ces­pre­vo­đe­nja­ dru­štve­ne­ svo­ji­ne­ u­ za­dru­žnu,­ šta­ će­ bi­ti­

ulo­ga­za­dru­žne­re­vi­zi­je­ i­ka­ko­je­re­gu­li­sa­no­ osni­va­nje­ no­vih­ za­dru­ga­ sa­mo­ su­ ne­ke­ od­ te­ma­sku­pa­ o­ pri­me­ni­ no­vog­ Za­ko­na­o­za­dru­ga­ma.­ ­A­ono­što­će­sve­za­dru­ge­mo­

ra­ti­ da­ uči­ne­ kao­ pr­vi­ ko­rak­ u­usa­gla­ša­va­nju­ sa­ Za­ko­nom­ je­ste­da­pri­la­go­de­svo­ja­osni­vač­ka­ak­ta­ i­ iz­me­ne­pri­ja­ve­agen­ci­ji­za­pri­vred­ne­re­gi­stre,­a­za­to­će­na­ras­po­la­ga­nju­ ima­ti­ go­di­nu­ da­na,­ču­lo­se­na­ovom­sku­pu­odr­ža­nom­u­Pri­vred­noj­Ko­mo­ri­Vo­vjo­di­ne.Da­ za­kon­ ko­ji­ de­fi­ni­še­ pra­vi­la­

funk­ci­o­ni­sa­nja­ za­dru­ga­ ne­ bu­de­sa­mo­mr­tvo­ slo­vo­na­pa­pi­ru­Za­dru­žni­Sa­vez­Voj­vo­di­ne­or­ga­ni­zo­vao­ je­skup­sa­ ide­jom­da­za­dru­ga­ri­ma­raz­ja­sni­sve­ne­do­u­mi­ce­o­na­či­nu­ nje­go­ve­ prak­tič­ne­ pri­me­ne,­ tim­ vi­še­ što­ je­ u­ iz­ra­di­ tog­va­žnog­ak­ta­i­sam­uče­stvo­vao.Usvo­jen­ kra­jem­ pro­te­kle,­ a­ u­

pri­me­ni­od­sed­mog­ja­nu­a­ra­2016.­Go­di­ne,­Za­kon­o­za­dru­ga­ma­otva­ra­ no­vo­ po­gla­vlje­ za­dru­gar­stva­

na­ na­čin­ da­ pre­ sve­ga­ sti­mu­li­še­osni­va­nje­no­vih­i­una­pre­đu­je­po­slo­va­nje­ po­sto­je­ćih­ za­dru­ga,­ re­kao­je­za­RTV­pred­sed­nik­Za­dru­žnog­ Sa­ve­za­ Voj­vo­di­ne­ Ra­di­slav­Jo­va­nov.Za­kon­ po­red­ osta­log­ pre­ci­zi­ra­

da­ za­dru­gu­ mo­že­ osno­va­ti­ naj­ma­nje­ pet­ fi­zič­kih­ li­ca.­Ulo­zi­ za­dru­ga­ra­ či­ne­ osnov­ni­ ka­pi­tal­ za­dru­ge­ ko­ji­ tre­ba­ da­ iz­no­si­ mi­ni­mal­no­sto­ti­nu­di­na­ra.­Za­dru­žnim­pra­vi­li­ma­od­re­đu­je­ se­ i­naj­ma­nji­po­je­di­nač­ni­ulog­i­on­ne­mo­ra­bi­ti­jed­nak­ za­ sve­osni­va­če.­Naj­de­li­kat­ni­ji­seg­ment­za­dru­žne­pro­ble­ma­ti­ke­je­ste­pi­ta­nje­svo­ji­ne.Kon­tro­la­ spro­vo­đe­nja­ za­ko­na­

je­pod­in­ge­ren­ci­jom­za­dru­žne­re­vi­zi­je­ ko­ja­ će­ se­ oba­vlja­ti­ sva­ke­dve­go­di­ne,­a­uko­li­ko­za­to­bu­de­bi­lo­po­tre­be­i­če­šće.Za­dru­ga­ri­ka­žu­da­su­mo­de­ra­

no­ za­kon­sko­ re­še­nje­ če­ka­li­ vi­še­od­ 20­ go­di­na,­ te­ da­ je­ nje­go­vo­ka­šnje­nje­ za­dru­grat­svu­ u­ ce­li­ni­ne­sum­nji­vo­ na­ne­lo­ šte­tu,­ a­ od­no­vog­za­ko­na­mno­go­oče­ku­ju.

RTV

AK TU EL NO STI

AK TU EL NO STI

STE­JA­NOV­CI­•­GO­DI­NE­SPO­RE­NJA­I­SU­DO­VA­NJA

Bi la jed nom jed na za dru gaČak­se­raz­mi­šlja­i­o­po­kre­ta­nju­po­stup­ka­do­su­da­u­Stra­zbu­ru.­Raz­o­ča­ra­ni­i­ne­za­do­volj­ni,­ima­ju­uti­sak­da­nji­hov­pro­blem­ni­ko­ga­vi­še­ne­za­ni­ma,­i­da­ne­ma­ni­vo­lje,­ni­hra­bro­sti­da­se­spor­okon­ča,­ona­ko­ka­ko­u­za­dru­zi­sma­tra­ju­da­je­pra­ved­no

Pa­ja­Ni­ko­lić

Ka­ko­se­pri­mi­če­pro­leć­na­se­tva­pa­o­ri­sve­če­šće­oba­vlja­ju­kon­tor­le­pr­ska­li­ca­i­ato­mi­ze­ra.­Za­

sa­da­ taj­ po­sao­ u­ Sre­mu­ oba­vlja­ju­Po­ljo­pri­vred­no­ pre­hram­be­na­ ško­la­„Ste­van­Pe­tro­vić­Bri­le“­u­Ru­mi­­i­Po­ljo­pri­vred­ne­struč­ne­slu­žbe­u­Ru­mi­i­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci.­Di­rek­tor­ rum­ske­ Po­ljo­pri­vred­

ne­ ško­le­Mi­lan­ Pu­po­vac­ ka­že­ da­je­od­ziv­po­ljo­pri­vred­ni­ka­do­bar­što­je­ja­ko­do­bro.­­­Bi­lo­je­na­po­čet­ku­pro­ble­ma­ iako­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ do­bro­ zna­ju­ ko­li­ko­ ne­i­prav­na­ pr­ska­li­ca­mo­že­ da­ po­sku­pi­ pro­iz­vod­nju.­Ne­po­treb­na­ko­li­či­na­pre­pa­ra­ta,­kao­I­ ne­pra­vil­no­ pr­ska­nje­ do­no­se­ istu­šte­tu.­Za­to­je­do­bro­što­se­pa­o­ri­sa­da­ in­te­re­su­ju­ za­ kon­tro­lu­ jer­ ta­ko­mo­gu­bi­ti­si­gur­ni­ji­u­po­sao­ko­ji­ra­de­i­ko­ji­ni­je­baš­jef­tin.­Sa­da­tra­že­kon­tro­lu­bez­ob­zi­ra­što­mi­ni­smo­u­mo­guć­no­sti­ da­ im­ iz­da­mo­mar­ki­cu­

ko­ja­ po­tvr­đu­je­ is­prav­nost.­ Od­ nas­mo­gu­ da­ do­bi­ju­ sa­mo­ po­tvr­du­ da­je­kon­tro­la­ra­dje­na,­ako­že­le­­­ka­že­Pu­po­vac.Do­bro­ je­ što­ pa­o­ri­ ko­ri­ste­ mo­

guć­nost­ bes­plat­ne­ kon­tro­le­ ato­mi­ze­ra­i­pr­ska­li­ca­jer­će­već­od­2017.­go­di­ne­to­mo­ra­ti­da­pla­ća­ju­i­bi­će­u­oba­ve­zi­da­to­či­ne­sva­ke­tri­go­di­ne.­Po­sao­na­kon­trol­nim­me­sti­ma­oba­vlja­se­bez­ika­kvih­pro­ble­ma.­­ Kon­tro­li­še­mo­ pro­tok­ i­ pri­ti­sak­

na­ pum­pi,­ ma­no­me­tar­ sa­ raz­vod­ni­kom,­a­pro­ve­ra­va­mo­i­ is­prav­nost­di­zni­ od­no­sno­ ras­pr­ski­va­ča.­ Uvek­da­mo­i­sa­vet­ka­ko­even­tu­al­ne­ne­is­prav­no­sti­i­is­pra­vi­ti.­Pri­me­ra­ra­di­ne­ma­po­tre­be­me­nja­ti­di­znu­uko­li­ko­se­utvr­di­od­stu­pa­nje­ma­nje­od­10­po­sto,­do­volj­no­je­sa­mo­is­pra­ti­ i­ po­no­vo­oba­vi­ti­ kon­tro­lu­ ­ka­že­Pu­po­vac.­­Ono­što­je­isto­kao­i­na­po­čet­

ku­je­da­od­Upra­ve­za­za­šti­tu­bi­lja­još­uvek­ni­smo­do­bi­li­od­go­va­ra­ju­će­mar­ki­ce­ko­je­su­i­do­kaz­da­je­kon­tro­la­oba­vlje­na­­­ka­že­Pu­po­vac.Po­ljo­pri­vred­nik­ iz­ Vog­nja­ Jo­va­

Ma­tić­ je­oba­vio­kon­tro­lu­svo­je­pr­ska­li­ce.­

­­Do­bro­je­oba­vi­ti­kon­tro­lu.­Ra­ni­je­mi­se­de­ša­va­lo­da­sve­di­zne­ne­ba­ca­ju­do­bro,­pa­osta­ne­i­ne­is­pr­ska­nih­de­lo­va­nji­ve.­Ma­da­je­bi­lo­slu­ča­je­va­ka­da­mi­ je­ po­sle­ pr­ska­nja­ pše­ni­ce­de­lo­vi­bu­du­žu­ti.­I­tu­su­di­zne­bi­le­ne­is­prav­ne­i­ve­ća­ko­li­či­na­pre­pa­ra­ta­je­uči­ni­la­svo­je.­Sa­da­sam­si­gur­ni­ji,­sve­što­ni­je­bi­lo­ is­prav­no­ je­ot­klo­nje­no­i­pr­ska­li­ca­sprem­no­če­ka­svo­ju­se­zo­nu­­­do­da­je­Ma­tić.Kon­tro­la­će­po­ka­za­ti­i­ko­li­ko­ima­

pr­ska­li­ca­u­na­šoj­ze­mlji.­Ne­ki­po­da­ci­po­ka­zu­ju­da­ih­u­Sr­bi­ji­ima­bli­zu­140­hi­lja­da,­ma­da­je­taj­broj­si­gur­no­ve­ći­po­što­ima­ga­zdin­sta­va­ko­ja­ima­ju­ i­po­ne­ko­li­ko­pr­ska­li­ca,­ka­že­Pu­po­vac­ i­do­da­je­da­će­na­kon­ove­ak­ci­je­ i­ u­Sre­mu­bi­ti­ po­znat­ broj­ i­pr­ska­li­ca,­ali­i­ato­mi­ze­ra­jer­je­fru­ško­gor­ski­deo­Sre­ma­zna­čaj­nim­de­lom­pod­za­sa­di­ma­vo­ća­i­vi­no­ve­lo­ze.­ Z.­Mar­ko­vi­no­vić

NO­VI­SAD­•­PRI ME NA ZA KO NA O ZA DRU GA MA

Go di nu da na da­se­pri­la­go­de­no vom za ko nuZa­kon­o­za­dru­ga­ma­otva­ra­no­vo­po­gla­vlje­za­dru­gar­stva­na­na­čin­da­pre­sve­ga­sti­mu­li­še­osni­va­nje­no­vih­i­una­pre­đu­je­po­slo­va­nje­po­sto­je­ćih­za­dru­ga

KON­TRO­LA­ATO­MI­ZE­RA­I­PR­SKA­LI­CA

Do­bar­od­ziv­po­ljo­pri­vred­ni­kaKon­tro­la­ato­mi­ze­ra­i­pr­ska­li­ca­u­Sre­mu­tra­je­već­vi­še­od­šest­me­se­ci­i­sa­da­je­bes­plat­na.­Već­od­sle­de­će­go­di­ne­po­ljo­pri­vred­ni­ci­će­mo­ra­ti­ovu­uslu­gu­da­pla­ća­ju­i­bi­će­u­oba­ve­zi­­da­kon­tro­lu­oba­vlja­ju­sva­ke­tre­će­go­di­ne.­Oni­ko­ji­kon­tro­lu­oba­ve­još­uvek­ne­do­bi­ja­ju­od­go­va­ra­ju­ću­mar­ki­cu­ko­ju­tre­ba­da­iz­da­Upra­va­za­za­šti­tu­bi­lja

Jo­van­Ma­tić

Mi lan Pu po vac

Po­ljo­pri­vred­nik­ iz­ Bosutа­ 64-go di šnji Jovаn Obrаdović obrаđuje­ oko­ 17­ hektаrа­

orаnicа­nа­kojimа­uzgаjа­stаndаrdne­po­ljo­pri­vred­ne­ kul­tu­re­ –­ pše­ni­cu,­ječаm,­ ku­ku­ruz­ i­ so­ju.­ Kаže­ dа­ u­nаrednom­ pe­ri­o­du­ nemа­ nаmeru­dа­povećаvа­po­sto­je­će­po­vr­ši­ne,­jer­su­uslo­vi­u­kojimа­rаtаri­rаde­ne­po-volj­ni­već­du­ži­niz­godinа.-­ Moždа­ bih­ i­ smаnjio­ ovo­ što­

sаd­rаdim,­аli­ne­mo­gu­si­gur­no­ove­go­di­ne,­ jer­ sаm­ već­ zаpočeo­ pro-iz­vod­nju.­ Iz­vr­šio­ sаm­ tаnjirаnjа,­orаnjа­ i­sаd­sаmo­nаstаvljаm­dаlji­posаo,­ а­ zа­ do­go­di­ne­ vi­de­ću­ štа­će­i­kаko­će­bi­ti.­Osim­rаtаrstvom,­bаvim­ se­ i­ svi­njo­goj­stvom,­ mаdа­sаm­ i­ to­ po­čeo­ od­ pro­šle­ go­di­ne­pomаlo­dа­smаnjujem.­Jer,­ne­sаmo­svinjаrstvo,­ne­go­uop­šte­stočаrstvo­je­u­zаstoju­već­pаr­godinа,­а­ove­go­di­ne­ vi­dim­ dа­ je­ još­ go­re.­ Oči-gled­no­je­dа­nаm­ne­ko­šаlje­po­ru-ku­dа­to­vi­še­ne­rаdimo,­jer­rаdimo­sа­ ve­li­kim­ gu­bit­kom.­ Pro­šle­ go­di-ne­ sаm­ dostа­ iz­gu­bio,­ imаo­ sаm­petnаestаk­krmаčа,­pа­sаm­smаnjio­nа­de­set,­а­ove­go­di­ne­u­obo­ru­ ih­imаm­ sаmo­ šest.­ Nаjverovаtnije­ću­ i­ tih­ šest,­аko­ovаko­ostаne­do­

nаredne­ je­se­ni,­ dа­ sve­dem­ sаmo­nа­dve,­dа­imаm­sаmo­zа­svo­je­po-tre­be.­ Nemаm­ ide­ju­ či­me­ bih­ još­mogаo­dа­se­bаvim,­jer­ne­ide­vi­še­ni­govedаrstvo.­Nа­tr­ži­štu­su­telаd­skupа,­ а­ ni­su­ prаvog­ kvаlitetа,­а­ imа­ svegа­ i­ svаčegа.­ Umešаli­su­ simentаlsku­ rаsu­ sа­ mleč­nim­krаvаmа,­pа­kаd­se­ku­pu­je­te­le­čo-vek­vi­še­ne­znа­ko­ji­kvаlitet­ku­pu-je­–­objаšnjаvа­Jovаn­Obrаdović­iz­Bosutа.Kаko­ kаže,­ ovаkvа­ situаcijа­ se,­

nаžаlost,­ već­ i­ rаnije­ dešаvаlа­ u­oblаsti­ po­ljo­pri­vre­de.­ Bi­lo­ je­ dostа­periodа­ kаdа­ su­ seljаci­ “pаdаli­ nа­ze­mlju”,­аli­su,­is­ti­če,­uvek­uspevаli­dа­se­nekаko­po­no­vo­po­dig­nu.-­ Me­đu­tim,­ ovo­ sаd­ je­ postаlo­

bed­no,­jer­se­ne­vi­di­krаj­to­me.­Zаto­vi­še­ne­mo­gu­dа­bu­dem­optimistа,­jer­ kаko­ ću­ dа­ rаdim­ аko­ ne­ vi-dim­ zа­ čegа­ rаdim,­ аko­ ne­ znаm­ce­nu­ svo­jih­ proizvodа.­ Ni­ko­mi­ ne­gаrаntuje­ ništа,­ rаdim­ sаdа­ sаmo­sа­ gu­bit­kom.­ Pro­šle­ go­di­ne­ sаm­re­ci­mo­ sаmo­ nа­ svinjаmа­ iz­gu­bio­oko­mi­lion­dinаrа,­а­to­je­zа­me­ne­ogromаn­novаc­–­pričа­Jovаn.Ne­ko­me­ko­je­mlаd­i­ko­rаzmišljа­o­

to­me­dа­li­dа­mu­poljoprivredа­bu­de­

osnovnа­delаtnost­ Jovаn­ to­nikаko­ne­bi­pre­po­ru­čio,­bаš­kаo­što­ni­je­ni­svom­si­nu­kаdа­se­opredeljivаo­zа­svoj­ži­vot­ni­po­ziv.­Jer,­kаže­dа­je­on­izаbrаo­dа­rаdi­to­sticаjem­okol­no-sti,­ tаdа­ je­bio­mlаđi,­а­ i­vremenа­su­bilа­drugаčijа.-­ Pre­ 30­ i­ vi­še­ godinа,­ onаj­ ko­

je­od­lu­čio­dа­rаdi­ze­mlju­mogаo­je­od­ togа­ le­po­dа­ ži­vi.­ Bi­lo­ je­ dostа­slučаjevа­ i­ dа­ su­ lju­di­ iz­ grаdа­

dolаzili­ nа­ se­lo­ dа­ se­ bаve­ po­ljo-pri­vre­dom,­ uzimаli­ su­ ze­mlju­ u­аrendu.­ I­ lekаri­ i­ аdvokаti,­ ko­ sve­ni­je­ dolаzio,­ jer­ je­ mo­glo­ od­ togа­le­po­dа­se­zаrаdi.­A­ovo­dаnаs­rаdi­sаmo­onаj­ko­morа,­ jer­ je­postаlo­skroz­destimulаtivno­–­pričа­on.A­ nа­ pitаnje­ štа­ po­ljo­pri­vred-

ni­ci­ kаžu­ o­ аktuelnom­ smаnjenju­podsticаjа­sа­12­nа­če­ti­ri­hiljаde­po­hektаru,­dodаje:

-Štа­ kаžu?­ Ne­ kаžu­ ništа­ ne­go­jаuču,­ ni­su­ zаdovoljni...Već­ če­ti­ri­go­di­ne­subvencijа­nа­jed­no­svinj­če­je­hiljаdu­dinаrа,­ pа­ se­pitаm­gde­smo­mi­ tu.­Terаju­nаs­dа­ se­no­si-mo­ sа­ seljаcimа­ iz­ Evrop­ske­ uni­je­ko­ji­imаju­vi­so­ke­sub­ven­ci­je,­go­ri­vo­im­je­mаltene­besplаtno­ i­vi­še­ne-go­du­plo­su­im­jef­ti­ni­ji­pre­mik­si.­Ne­mo­že­mo­mi­sа­njimа,­ jer­nаs­ni­ko­ne­ši­ti­i­u­to­me­je­pro­blem.­Ni­je­lo-še­bi­ti­seljаk,­nаmа­ni­je­te­ško­ništа­dа­rаdimo,­sаmo­je­žаlosno­što­smo­pot­ce­nje­ni.­ Zbog­ togа­ sаm­ veomа­rаzočаrаn... S. Mihаjlović

10 12. februar 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

Na­vest­da­ je­Vla­da­Sr­bi­je­do-ne­la­Za­kon­o­sub­ven­ci­ja­ma­po­ko­me­se­ove­po­mo­ći­za­ra­ta­re­

sma­nju­ju­ne­ko­li­ko­pu­ta­u­od­no­su­na­pro­šlo­go­di­šnje, Đor đe Bo gić­ po­ljo-pri­vred­nik­ iz­ La­ćar­ka,­ ka­že­ da­ su­ i­pret­hod­ne­ sub­ven­ci­je­ bi­le­ ni­ske,­ da­su­bi­le­ne­re­dov­ne­i­pi­ta­se­­šta­će­sa-da­bi­ti­sa­po­ljo­pri­vre­dom­ka­da­su­vi-še­stru­ko­sma­nje­ne­po­mo­ći­ove­vr­ste­i­ isto­vre­me­no­ od­go­va­ra­ ka­ko­ će­ to­­naj­pre­zna­ti­sa­mi­po­ljo­pri­vred­ni­ci.­-­ To­ po­ka­zu­je­ ka­kvo­ mi­šlje­nje­

ima­ju­Vla­da­Sr­bi­je­i­Mi­ni­star­stvo­po-ljo­pri­vre­de­o­po­ljo­pri­vre­di­uop­šte.­To­go­vo­ri­ da­oni­ ne­ma­ju­do­bro­mi­šlje-nje­o­po­ljo­pri­vre­di,­o­ra­tar­stvu,­da­ne­mi­sle­na­se­lja­ka.­Ja­sam­i­ra­tar­i­sto-čar,­ob­ra­đu­jem­ze­mlju­i­to­vim­svi­nje.­Svi­nje­su­sa­220­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu­pa­le­na­120­ili­čak­100­di­na­ra.­Šta­da­

ja­ra­dim­sa­to­li­kim­gu­bit­kom­i­ka­ko­da­po­kri­jem­ulo­že­ni­ trud?­–­pi­ta­ se­ovaj­La­ća­rac.­

Po de la ra da

Đor­đe­ ob­ra­đu­je­ 24­ ju­tra­ ze­mlje­u­svom­vla­sni­štvu­i­to­li­ko­­uzme­u­aren­du,­a­ sve­ što­hra­ne­pro­iz­ve­de­po­tro­ši­na­is­hra­nu­sto­ke.­Bo­gić­ima­­30­ kr­ma­ča­ i­ sva­ pra­sad­ ko­ju­ one­opra­se­ “pro­đu­ kroz­ nje­go­ve­ ru­ke”,­od­no­sno­ on­ da­lje­ hra­ni.­ Po­ma­že­Đor­đu­ i­ sin,­ ali­ su­u­nji­ho­vom­ga-zdin stvu na pra vi li po de lu ra da pa je mla­đi­Bo­gić­nad­le­žan­za­ ra­tar­stvo,­a­sta­ri­ji­za­bri­gu­o­sto­čar­stvu.-­Rad­ni­dan­mi­je­od­6­sa­ti­uju­tro­

do­ 6­ sa­ti­ uve­če.­ Sa­da­ imam­ma­lo­pre­da­ha,­jer­ne­ide­mo­na­nji­vu,­no­i­to­ne­će­du­go.­Uglav­nom,­od­11­do­po­la­tri­po­sle­pod­ne­imam­pre­da­ha­u­po­slu,­ali­se­ i­u­ ­ to­vre­me­če­sto­mo­ra­pa­zi­ti­sto­ka,­obi­la­zi­ti­ ­pra­si­li-šte­ po­seb­no­ ka­da­ kr­ma­če­ pra­se­ –­pri­ča­o­svom­po­slu­Bo­gić.Uz­30­kr­ma­ča,­on­dr­ži­ i­do­200­

to­vlje­ni­ka,­po­se­du­je­objek­te­za­ taj­broj­svi­nja.­De­ša­va­se­da­se­u­isto­vre­me­pra­si­i­po­šest­kr­ma­če,­a­tu­pra sad on da lje ga ji dok ne do dju do­te­ži­ne­za­pro­da­ju,­od­no­sno­dok­ne­na­pre­du­ju­do­pr­vo­kla­snih­svi­nja.­Po­ nje­go­voj­ pri­či,­ se­ljak­ uvek­ ima­po­sla,­uvek­se­ne­čim­ba­vi,­ali­je­ka-ta­stro­fa­­sta­nje­na­tr­ži­štu­svi­nja­ka-kvo­ni­je­bi­lo­odav­no.­-­Pri­ča­ju­nam­na­TV-u­sta­re­pri­če,­

pri­ča­ju­o­li­ni­ji­kla­nja,­o­ot­ku­pi­ma­svi-nja,­a­kod­nas­u­Sre­mu­sva­je­sto­ka­sa­da­ple­me­ni­te­ra­sa,­do­brih­pa­smi­na.­Svi­nje­ne­ma­ju­sla­ni­ne­i­ta­kve­ni­su­za­pro­da­ju­ na­ li­ni­ju­ kla­nja.­ Li­ni­ja­ kla-nja­ ne­ od­go­va­ra­ pro­iz­vo­dja­ču,­ ­ sve­

ide­u­pro­sek,­pla­ća­se­po­ce­ni­ko­ja­je­pro­seč­na,­a­ta­ko­se­mno­go­gu­bi.­Već­smo­do­sta­iz­gu­bi­li,­a­kod­te­pro­da­je­ne­ka­ se­ sa­mo­ iz­gu­bio­50­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu,­na­200­ko­ma­da­te­ških­po­100­ki­lo­gra­ma,­to­je­gu­bi­tak­od­mi-lion­di­na­ra­–­ra­ču­ni­ca­je­­Bo­gi­će­va.Re­še­nje­ ­ ak­tu­el­ne­ ­ si­tu­a­ci­je­ sa­

ce­nom­ svi­nja,­ a­ ona­ je­ sve­ ni­ža,­Bo­gić­vi­di­u­za­bra­ni­ ili­ ogra­ni­če­nju­uvo­za­me­sa.­To­me­so­je­da­le­ko­od­kva­li­te­ta,­ono­­pred­sta­vlja­ne­što­što­tre­ba­da­se­skla­nja­iz­pro­da­je,­a­ne­da­se­do­zvo­li­nje­gov­da­lji­pla­sman­u­tr­go­vi­na­ma­ili­da­se­pre­ra­di.­Uvoz­je,­oce­nju­je­Bo­gić,­do­ma­ćim­to­vlja-či­ma­naj­ve­ći­pro­blem.­Oni­sve­vi­še­gu­be,­ uvo­zni­ci­ za­ra­đu­ju,­ a­ tr­ži­šte­bu­du­ve­o­ma­lo­še­uvo­zno­me­so.­-­Ja­ne­ku­pu­jem­me­so­u­me­sni-

ci,­ali­znam­da­to­uvo­zno­me­so­ni­je­jef­ti­ni­je­za­lju­de.­Na­stra­nu­što­je­i­ne­kva­li­tet­no,­ali­se­pro­da­je­i­na­to-me­za­ra­de­uvo­zni­ci.­Sa­mo­ka­da­bi­se­ za­bra­nio­ uvoz­me­sa­ bi­lo­ bi­ po-

volj­ni­je­za­sve­do­ma­će­pro­iz­vo­dja­če­-­sma­tra­ovaj­po­ljo­pri­vred­nik.

Kuć ni lju bim ci

U­ svom­ dvo­ri­štu­ Bo­gić­ dr­ži­ pse­pu­li­ne,­ču­ve­nu­ra­su­pa­sa­odav­ni­na­pri­zna­tu.­Je­dan­nje­gov­pu­lin­ima­16­go­di­na,­a­bu­du­ći­da­se­nji­ho­va­go-di­na­ži­vo­ta­ra­ču­na­kao­se­dam­ljud-skih­is­pa­da­da­je­taj­pas­­star­pre-ko­jed­nog­ve­ka.­Od­iste­pa­smi­ne­tu­je­ke­ru­ša­za­ko­ju­ga­zda­ka­že­da­je­pen­zi­o­ner­ka,­valj­da­što­je­ne­te­ra­ju­da­mno­go­tr­či­za­svi­nja­ma,­ima­jed-nog­rad­nog­i­jed­nog­ma­log­pu­li­na,­a­tu­je­i­­austra­lij­ski­go­ve­dar­ski­pas.­-­ Pu­li­ne­ sam­ na­ba­vio­ sam,­ a­

austra­lij­skog­psa­sam­do­bio­od­pri-ja­te­lja­ko­ji­ga­je­na­ba­vio­u­Fran­cu-skoj,­ pla­tio­ 2.000­ evra­ i­ avi­o­nom­mi­ga­po­slao­u­Sr­bi­ju.­Išao­sam­na­aer­do­rom­da­ga­pre­u­zmem.­Taj­pas­se­zo­ve­“lo­li­pop”­po­pe­di­greu,­ja­ga­ne­bi­to­li­ko­pla­tio­iako­vo­lim­pse.­Taj­

moj­pri­ja­telj­vo­li­pu­li­ne,­ jed­nog­od­me­ne­­dr­ži­u­svo­joj­ku­ći­na­Vra­ča­ru­u­Be­o­gra­du.­Dru­gog­mu­škog­je­ku-pio­u­Ita­li­ji­i­do­veo­da­vi­dim­–­pri­ča­Bo­gić­o­psi­ma.On­ve­li,­vo­li­pu­li­ne­vo­lim,­jer­mu­

ču­va­ju­ svi­nje.­ Ima­hod­ni­ke­ u­ ko­je­pu­sti­svi­nje­ka­da­­či­sti­obo­re,­a­on­da­pu­sti­ pu­li­ne­da­ ih­ ču­va­ju­ i­ ta­ko­mu­je­si­gur­ni­je­i­naj­lak­še.­­U­od­ga­ja­li­šte­svi­nja­oni­idu­slo­bod­no,­a­dra­go­ce­na­su­po­moć­kod­­či­šće­nja­to­vi­li­šta,­jer­vra­ća­ju­to­vlje­ni­ke­unu­tra.­­ Tekst:­S.Đa ko vić­ Sli­ke: M. Mi le u snić

BO­SUT • JO VAN OB RA DO VIĆ, PO LJO PRI VRED NIK

Već du že vre me rаdim sаmo sа gu bit kom- Pre 30 i vi še godinа, ko je od lu čio dа obrаđuje ze mlju mogаo je od togа le po dа ži vi. Bi lo je dostа slučаjevа i dа su lju di iz grаdа dolаzili nа se lo dа se bаve po ljo pri vre dom, uzimаli su ze mlju u аrendu. I lekаri i аdvokаti, ko sve ni je dolаzio, jer je mo glo od togа le po dа se zаrаdi. A ovo dаnаs rаdi sаmo onаj ko morа, jer je postаlo skroz destimulаtivno – kаže Jovаn Obrаdović, po ljo pri vred nik iz Bosutа

Jovаn Obrаdović iz Bosutа

LA­ĆA­RAK • ĐOR ĐE BO GIĆ, PO LJO PRI VRED NIK, GA JI SVI NJE A PO MA ŽU MU PSI ČU VE NE RA SE

Ne kon tro li san uvoz do veo sto ča re do ka ta stro fe - Ne ka sa mo ogra ni če uvoz me sa i do ma ćem pro iz vo đa ču će bi ti lak še, sma tra Đor đe Bo gić - Uz sto ti ne svi nja, ovaj po ljo pri vred nik u svom do ma ćin stvu ga ji i ču ve ne pu li ne i austra lij skog go ve dar skog psa ko ji mu po ma žu oko sto ke

Sam ce di bi o di zel Ovaj­po­ljo­pri­vred­nik­je­za­se-

jao­12,5­ju­ta­ra­pše­ni­ce,­usko­ro­će­se­ja­ti­ku­ku­ruz­i­so­ju.­Ne­zna­ko­li­ko­će­ga­ko­šta­ti­se­tva,­zna­da­ će­ ušte­de­ti­ na­ sit­ni­ca­ma­ a­pre­ sve­ga­ na­ go­ri­vu.­ Jer,­ sam­pra­vi­bi­o­di­zel.­Ima­so­ju,­na­ba-vio­je­pre­su­za­ce­đe­nje,­od­to­ga­do bi je ulje i po sle od tog ulja do­bi­ja­bi­o­di­zel.­-­ Imam­ za­ svo­je­ po­tre­be­ i­

ni­sam­je­di­ni­ko­ji­ta­ko­ra­di.­Bio­je je dan ko ji je pra vio di zel od pre­go­re­log­ulja,­ali­mi­­dru­ga­či-je­ra­di­mo­i­is­pla­ti­se­–­ve­li­Bo-gić.Na­na­še­pi­ta­nje­da­li­šta­da-

lje­ pla­ni­ra­ u­ svom­ ra­du,­ ovaj­po ljo pri vred nik od go va ra ka ko ne­mo­že­da­pla­ni­ra­ni­šta,­pa­ni­10­da­na­od­mo­ra.­Tri­go­di­ne­ je­išao­na­od­mor,­ove­go­di­ne­ne-će,­ a­ to­ vo­volj­no­ go­vo­ri­ u­ ka-kvom­ se­ sta­nju­ ne­iz­ve­sno­sti­na la zi po ljo pri vre da i oni ko ji od­nje­ži­ve.

Đor đe Bo gić u to vi li štu

Pu li ni su pra vi ču var

Pše ni ca na srem skim po lji­ma do bro iz gle da. Iz zi me je iza šla u do brom sta nju po što

ne­ma­ošte­će­nja­od­mra­ze­va,­a­ni­su­ pri­met­ne­ štetе­ ni­ od­ glo­da­ra.­Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ ovih­ da­na­ obi­la­ze­par­ce­le­ i­ pri­pre­ma­ju­ se­ za­pri­hra­nu­use­va.Po­ljo­pri­vred­nik­ iz­ Do­bri­na­

ca Djor­dje­To­mić je pro šle je se ni za­se­jao­zna­čaj­ne­po­vr­ši­ne­pod­pše­ni com. Taj po sao je ura dio u op ti­mal­nom­ agro­teh­nič­kom­ ro­ku,­ ta­ko­

da­ usev­ sa­da­ do­bro­ iz­gle­da.­ Ka­že­da­ ovih­ da­na­ oče­ku­je­ mi­ne­ral­no­dju­brio­iz­ta­mo­šnje­za­dru­ge,­pa­on­da­kre­će­na­po­sao.­­Go­di­na­ma­sa­ra­đu­jem­sa­na­šom­

Za­dru­gom­ i­ uzi­mam­ sav­ re­pro­ma­te­ri­jal­za­se­tvu.­I­sa­da­če­kam­da­mi­is­po­ru­če­ dju­bri­vo­ pa­ da­ za­poč­nem­pri­hra­nui.­ Oba­ve­zno­ ra­dim­ ana­li­zu­ze­mlji­šta­na­pri­su­su­tvo­azo­ta­ka­ko­bih­bio­si­gu­ran­u­pro­iz­vod­nju­­­ka­že­To­mić.

I­ po­ljo­pri­vred­ni­ struč­nja­ci­ ka­žu­da je pše ni ca u do brom sta nju. Iza­šla­je­iz­fa­ze­mi­ro­va­nja­i­sa­da­je­na­ve­ći­ni­par­ce­la­u­fa­zi­bo­ko­re­nja.­Čak­i­one­po­vr­ši­ne­ko­je­su­za­se­jan­van­op ti mal nog ro ka su u do broj kon­di ci ji. Struč­ni­ sa­rad­nik­ za­ str­na­ ži­ta­

u­ Po­ljo­pri­vred­no­ struč­noj­ slu­žbi­ u­

Ru mi Go ran Drob njak,­ po­zi­va­po­ljo­pri­vred­ni­ke­da­oba­ve­zno­ura­de ana li zu ze mlji šta EN MIN me to­dom,­ka­ko­bi­utvr­di­li­ko­li­ko­je­pri­su­tvo­azo­ta­u­ze­mlji­štu.­­I­ma­njak,­ali­i­su­vi­šak­ni­su­do­

bri­ za­ usev­ to­ na­ši­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ do­bro­ zna­ju.­ Upra­vo­ zbog­ to­ga­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ i­ovih­da­na­do­no­se­uzor­ke­na­ana­li­zu­ka­ko­bi­do­bi­li­tač­ne­ pre­po­ru­ke­ pre­ sa­me­ pri­hra­ne.­Do­bro­ su­ shva­ti­li­ na­ši­ pa­o­ri­ da­ je­pro­šlo­vre­me­ka­da­ je­dju­bri­vo­bi­lo­jef­ti­no­i­ka­da­to­ni­je­bi­la­ve­li­ka­stav­ka­u­pro­iz­vod­nji­­­ka­že­Drob­njak.

U­za­vi­sno­sti­od­po­tre­ba­pri­hra­na­pše­ni­ce­mo­že­se­oba­vi­ti­u­dva­na­vra­ta,­ka­že­Drob­njak.­­­ Pa­o­ri­mo­gu­ u­ pr­vom­na­vra­tu­

da­ pri­hra­ne­ sa­ 70­ od­sto­ po­treb­nih­ dju­bri­va,­ dok­ osta­tak­ u­ dru­gom­na­vra­tu­to­kom­mar­ta­­­go­vo­ri­ Drob­njak.­ Sve­ in­for­ma­ci­je­ oko­pri­hra­ne­ špše­ni­ce­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­sva­ko­dnev­no­ mo­gu­ da­ do­bi­ju­ u­rum­skoj­po­ljo­pri­vred­noj­sta­ni­ci,­a­o­ovoj­te­mi­bi­će­go­vo­re­no­i­u­okvi­ru­Zim­skih­pre­da­va­nja­ko­ja­će­za­po­ljo­pri­vred­ni­ke­iz­rum­ske,­iri­ške­i­in­djij­ske­ op­šti­ne­ or­ga­ni­zo­va­ti­ po­ljo­pri­vred­na­struč­na­slu­žba.

­ Z.­Mar­ko­vi­no­vić

1112. februar 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

IN­ĐI­JA

AK­TU­EL­NO­NA­SREM­SKIM­PO­LJI­MA

Ka da je pre go di nu da na gru­pa en tu zi ja sta i za lju blje ni ka u­vi­no­i­vin­sku­kul­tu­ru,­sa­gle­

da­va­ju­ći­ si­tu­a­ci­ju­ u­ In­đi­ji­ do­šla­ je­na­ide­ju­da­ura­di­ne­što­no­vo­na­po­lju­­po­pu­la­ri­za­ci­je­vi­na­i­vin­ske­kul­tu­re,­mno­gi­ni­su­ve­ro­va­li­da­će­no­vo­o­sno­va­no­udru­že­nje­da­op­sta­ne.­Da­nas,­čla­no­vi­udru­že­nja­„Vi­na­In­đi­je”­su­mi­ra­ju­uti­ske­ i­po­ru­ču­ju­da­su­pre­za­do­volj­ni­učin­kom,­uz­na­po­me­nu­da­će­i­ove­go­di­ne­da­ti­sve­od­se­be­ka­ko­bi­udru­že­nje,­či­je­je­se­di­šte­u­auten­tič­nom­pro­sto­ru­po­dru­ma­Ku­će­Voj­no­vić,­ra­di­lo­još­bo­lje.­­Ka­ko­ nas­ pod­se­ća­ pred­sed­nik­

udru­že­nja­ Sa­ša­ Mi­li­vo­je­vić,­ uzi­ma­ju­ći­ u­ ob­zir­ sve­ pred­no­sti­ ko­je­nu­di­ ovaj­ kraj­Sre­ma,­pod­ra­zu­me­va­ju­ći­ Fru­šku­ go­ru­ i­ ve­li­ke­ po­vr­ši­ne­pod­za­sa­di­ma­vi­no­ve­lo­ze,­gru­pa­lju­di­je­do­šla­na­ide­ju­da­se­na­pra­vi­jed­na­lo­kal­na­pri­ča­ka­ko­bi­se­pro­mo­vi­sa­la­in­đij­ska­vi­na­i­vi­na­ri.­­­Kao­što­sam­go­vo­rio­i­pre­go­di­

nu­da­na,­po­red­dva­po­sto­je­ća­udru­že­nja­ vi­na­ra­ u­ gra­du,­ ni­smo­ že­le­li­da­osnu­je­mo­još­jed­no­ko­je­će­ima­ti­iden­ti­čan­kon­cept­i­prin­cip­ra­da.­Bi­li­smo­volj­ni­i­od­luč­ni­da­po­nu­di­mo­na­šoj­ op­šti­ni,­ ko­ja­ je­ bo­gom­da­na­

za­vi­nar­stvo­i­vi­no­gra­dar­stvo,­ne­što­pot­pu­no­no­vo,­od­no­sno­jed­no­udru­že­nje­ko­je­će­bi­ti­ak­tiv­no­ i­ra­di­ti­u­pu­nom­smi­slu­te­re­či­­­po­či­nje­pri­ču­Mi­li­vo­je­vić­i­is­ti­če:

­ Naš pri mar ni za da tak je ste bio po­pu­la­ri­za­ci­ja­ i­ pre­zen­ta­ci­ja­ vi­na,­

pre­sve­ga­iz­na­ših­kra­je­va,­a­po­tom­vi­na­i­vin­ske­kul­tu­re­Sr­bi­je.­Go­di­nu­da­na­na­kon­osni­va­nja,­či­ni­mi­se­da­smo­ne­ke­stva­ri­i­ura­di­li­ka­že­pred­sed­nik­ udru­že­nja­ i­ is­ti­če­ da­ uvek­mo­že­i­vi­še.­­ Ima­ju­ći­ u­ vi­du­ da­ je­ či­ta­vo­

udru­že­nje­za­sno­va­no­na­pu­kom­en­tu­zi­ja­zmu­za­lju­blje­ni­ka­u­vi­no­i­vin­sku­kul­tu­ru,­ono­što­smo­ura­di­li­da­je kom ple tan re zul tat. Go di nu da na od­ osni­va­nja­mi­ ima­mo­ na­še­ pro­sto ri je i za i sta mo gu sa po no som da­ ka­žem­ le­po­ ure­đe­ne­ pro­sto­ri­je­za­ sve­ vr­ste­ do­ga­đa­ja­ ko­je­ jed­no­ova­kvo­ udru­že­nje­ mo­že­ da­ pru­ži­ gra­đa­ni­ma.­ Ta­ko­đe,­mo­že­mo­ se­po­hva­li­ti­da­smo­na­kon­go­di­nu­da­na­na­ba­vi­li­ i­ la­bo­ra­to­ri­ju­za­pro­ve­ru­teh­no­lo­ške­is­prav­no­sti­vi­na,­ko­ja­je­ku­plje­na­za­hva­lju­ju­ći­sred­stvi­ma­Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za po ljo­pri­vre­du,­vo­do­pri­vre­du­i­šu­mar­stvo­­­ ka­že­ on.­ –­ Pre­ ne­ko­li­ko­ da­na­ je­gru­pa­na­ših­ vi­na­ra­ do­ne­la­ vi­no­ na­pro­ve­ru,­ do­bi­li­ smo­ re­zul­ta­te­ i­ na­ovaj­na­čin­nam­je­do­dat­no­olak­šan­pro­ces­pro­iz­vod­nje­vi­na.­Pu­tem­la­bo­ra­to­ri­je­se­do­bi­ja­ju­re­zul­ta­ti­vi­na­o­ svim­ teh­no­lo­škim­ pa­ra­me­tri­ma­nje­go­vog­sa­sta­va.

Ka­ko­ da­lje­ na­vo­di­Mi­li­vo­je­vić,­ u­pro­sto­ri­ja­ma­udru­že­nja­ je­do­ sa­da­or­ga­ni­zo­va­no­ de­se­tak­ pro­mo­ci­ja,­što­ lo­kal­nih­što­ re­gi­o­nal­nih­vi­na­ra.­U­ okvi­ru­ po­me­nu­tih­ pro­mo­ci­ja­ or­ga­ni­zo­va­na­ je­ i­edu­ka­ci­ja­na­ te­mu­za­šti­te­vi­no­gra­da,­a­na­me­re­su­da­se­edu­ka­ci­je­na­sta­ve­i­u­ovoj­go­di­ni.­­Ve­li­ko­nam­je­za­do­volj­stvo­što­

je­naš­klub­vi­na­ra­ak­ti­van­i­što­smo­u­pr­voj­go­di­ni­na­kon­osni­va­nja­na­pra­vi­li­jed­no­pri­jat­no­me­sto­gde­na­ši­ vi­na­ri­mo­gu­da­ se­dru­že,­na­u­če­ne­što,­pro­ve­re­svo­ja­vi­na­i­raz­me­ne­is­ku­stva­–­is­ti­če­Mi­li­vo­je­vić.U­su­sret­Sve­tom­Tri­fu­nu,­za­štit­

ni­ku­vi­na­ra­ i­vi­no­gra­da­ra,­ i­čla­no­vi­in­đij­skog­ udru­že­nja­ pla­ni­ra­ju­ no­vi­skup i još jed nu pre zen ta ci ju ne kog od­ lo­kal­nih­ vi­na­ra.­ Ka­ko­ ka­že­ Sa­ša,­ još­ je­ra­no­go­vo­ri­ti­o­ lo­kal­nom­saj­mu­vi­na,­ali­u­per­spek­ti­vi­ve­ru­je­da­će­i­ta­kva­ma­ni­fe­sta­ci­ja­do­ći­na­red.­­Mi­će­mo­usko­ro­ ima­ti­pr­vi­sa­

sta­nak­od­bo­ra,­na­ko­jem­će­mo­su­

mi­ra­ti­uči­nak­u­pro­te­klih­go­di­nu­da­na­ i­ sta­vi­ti­ u­ pr­vi­ plan­ ne­ke­ no­ve­lju­de­ko­ji­su­se­po­ka­za­li­kao­ak­tiv­ni,­ve­o­ma­po­sve­će­ni­i­an­ga­žo­va­ni.­One­ko­ji­ su­ma­nje­ ak­tiv­ni,­ iz­vu­ći­ će­mo­u­ dru­gi­ plan­ i­ si­gur­no­ je­ da­ će­mo­na kon sa stan ka ima ti ja sni ju sli ku o da­ljim­ko­ra­ci­ma­udru­že­nja­–­na­gla­ša­va­Mi­li­vo­je­vić.Udru­že­nje­“Vi­na­In­đi­je”­bro­ji­50­

ak­tiv­nih­i­oko­200­pa­siv­nih­čla­no­va.­Cilj­im­je­­da­u­2016.­go­di­ni­po­stig­nu­što­bo­lje­re­zul­ta­te­i­ima­ju­još­vi­še­uspe­ha.­­ Raz­go­va­ra­li­ smo­ sa­ mno­gim­

vi­na­ri­ma­iz­na­še­ze­mlje,­ste­kli­pri­ja­te­lje­ i­ sa­rad­ni­ke­sa­ko­ji­ma­će­mo­pra­vi­ti­no­ve­pla­no­ve­u­ovoj­go­di­ni.­U­sva­kom­slu­ča­ju,­u­na­še­pro­sto­ri­je­vi­na­ri­ ra­do­ do­la­ze,­ a­ su­šti­na­ je­ste­da­raz­me­ni­mo­is­ku­stva­i­na­pra­vi­mo­jed­nu­le­pu­pri­ču­ka­ko­bi­smo­na­naj­bo­lji­na­čin­pre­zen­to­va­li­vi­na­sa­te­ri­to­ri­je­na­še­op­šti­ne,­a­po­tom­i­ši­re­­­ka­že­na­kra­ju­Mi­li­vo­je­vić.­­ M.­Ba­la­ba­no­vić

Pše­ni­ca­do­bro­iz­gle­da

Struč­naj­ci­u­sva­kom­se­lu

Mno­gi­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ ve­o­

ma­ra­do­po­se­ću­ju­struč­na­pre­da­va­nja­ ko­ja­ se­ or­ga­ni­zu­ju­ u­svim­se­o­skim­sre­di­na­ma.­Djor­dje­To­mić­iz­Do­bri­na­ca­ka­že­da­po­sled­njih­ne­ko­li­ko­go­di­na­ni­je­pro pu stio ni je dan do la zak po­ljo­pri­vred­nih­struč­nja­ka­u­svo­je­se lo.

­ Ne ka ko mi je lak še ka da oni­ do­dju­ u­ Do­brin­ce.­ Tu­ smo­on­da­svi­na­ši.­Le­po­ih­sa­slu­ša­mo­ I­ ako­ ne­što­ ni­je­ ja­sno,­ iz­pr­ve­ru­ke­do­bi­je­mo­pra­vi­od­go­vor.­Lak­še­je­ka­da­nam­oni­ob­ja­sne­ka­ko­se­ne­što­ ra­di,­ko­ja­su­ no­va­ do­stig­nu­ća,­ ko­je­ pre­pa­ra­te­ka­da­I­ka­ko­da­ko­si­ti­mo,­a­po­što­sva­ke­go­di­ne­na­tr­ži­šte­iz­la­ze­no­vi,­on­da­nam­je­nji­ho­va­po­moć­pre­ko­po­treb­na­­­­ka­že­To­mić.I­sa­da­sva­ko­ko­do­dje­u­Po­

ljo­pri­vred­nu­ struč­nu­ slu­žbu­do­bi­je­ ne­ki­ sa­vet.­ Ak­tu­el­na­ je­sva­ka­ko­pri­hra­na­pše­ni­ce,­ma­da se pa o ri in te re su ju i za sor­ti­ment­ku­ku­ru­za,­so­je­ i­sun­co­kre­ta,­jer­po­la­ko­do­la­zi­i­vre­me­pro­leć­ne­se­tve.

IZ­UDRU­ŽE­NJA­„VI­NA­IN­ĐI­JE”­-­U­SU­SRET­PRA­ZNI­KU­VI­NA­RA­I­VI­NO­GRA­DA­RA­“SVE­TOM­TRI­FU­NU”

Ak­ti­van­klub­vi­na­ra­u­auten­tič­nom­pro­sto­ru-­Ve­li­ko­nam­je­za­do­volj­stvo­što­smo­u­pr­voj­go­di­ni­na­kon­osni­va­nja­na­pra­vi­li­jed­no­pri­jat­no­me­sto­gde­na­ši­vi­na­ri­mo­gu­da­se­dru­že,­na­u­če­ne­što,­pro­ve­re­svo­ja­vi­na­i­raz­me­ne­is­ku­stva,­ka­že­pred­sed­nik­udru­že­nja­Sa­ša­Mi­li­vo­je­vić

Sa­ša­Mi­li­vo­je­vić,­pred­sed­nik­udru­že­nja

Go di nu da na od otva ra nja vi no te ke

Ne­ma­ošte­će­nja­od­mra­ze­va

Đor­đe­To­mić

Go ran Drob njak

12 12. februar 2016.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po­na­ša­nje­ ži­vo­ti­nja,­ iz­u­ča­va­ eto­lo­gi­ja­ na­u­ka­ osno­va­na­1936.­go­di­ne.

Po­na­ša­nje­ži­vo­ti­nje­je­pri­la­go­đa­va­nje­na­de­lo­va­nje­raz­li­či­tih­spo­lja­šnjih­i­unu­tra­šnjih­či­ni­o­ca­kao­što­su:­­ži­vot­ni­pro­stor,­­to­pli­na,­­zvuk,­­snab­de­va­nje­hra­nom­i­vo­dom,­­strah.Ču­la­ (sluh,­ njuh,­ vid­ i­ do­dir),­

uslo­vlja­va­ju­ raz­li­či­te­ ob­li­ke­ po­na­ša­nja­ži­vo­ti­nja.­Svi­nje­se­pri­la­go­đa­va­ju­pro­sto­ru­i­uslo­vi­ma­u­ko­ji­ma­ži­ve,­na­vi­ka­va­ju­se­i­raz­vi­ja­ju­emo­ci­o­nal­nu­po­ve­za­nost.­Osim­pro­sto­ru,­ži­vo­ti­nje­se­pri­la­go­đa­va­ju­i­emo­ci­o­nal­no­ve­žu­unu­tar­gru­pe,­što­zna­či­da­su­svi­nje­ži­vo­ti­nje­“te­le­snog­do­di­ra”,­za­raz­li­ku­od­kra­va,­ko­je­raz­vi­ja­ju­me­đu­sob­nu­ko­mu­ni­ka­ci­ju­i­so­ci­jal­nu­hi­je­rar­hi­ju­te­od­nos­pre­ma­čo­ve­ku.­Ov­ce­su­ži­vo­ti­nje­ko­je­ima­ju­naj­i­zra­že­ni­ji­na­gon­za­gru­pi­sa­njem­u­sta­do­i­na­gon­da­sle­de­jed­ne­dru­ge.Da­bi­do­bro­pro­ce­ni­li­sta­nje­ži­vo­

ti­nja­uvek­mo­ra­mo­kre­nu­ti­od­gru­pe­ka­je­din­ki­[1]

Za blu de o ste pe nu in te li gen­ci je ova ca­ ­­ Su­prot­no­ onom­ što­smo­ ču­li­ ili­ sa­mi­ do­ne­li­ za­ključ­ke,­ov­ce­ni­su­glu­pe.­Po­ste­pe­nu­ in­te­li­gen­ci­je­me­đu­farm­skim­ži­vo­ti­nja­ma­na­la­ze­ se­ od­mah­ iza­ svi­nja,­ a­ na­istom­stup­nju­sa­go­ve­di­ma.Ov­ce­ raz­mi­šlja­ju,­ re­ša­va­ju­ pro­

ble­me­ i­ ima­ju­ iz­van­red­nu­me­mo­ri­ju.­Za­to­se­tru­di­te­da­ta­se­ća­nja­bu­du­pri­jat­na.­ Pre­ma­uni­ver­zi­tet­skim­stu­di­ja­ma­ ov­ce­ mo­gu­ da­ za­pam­te­do­50­dru­gih­ova­ca,­kao­ i­po­zna­ta­ljud­ska­li­ca.­Li­ca­lju­di­ i­dru­ge­ov­ce­pam­te­i­do­dve­go­di­ne.­Ov­ce­na­u­če­svo­je­ ja­ganj­ce­ da­ pa­su­ u­ neo­gra­đe­nom­pa­šnja­ku.­Mit­o­to­me­da­su­ov­ce­ glu­pe­ po­ti­če­ od­ to­ga­ da­ ov­ce­ po­či­nju­ da­ pa­ni­če­ i­ tr­če­ pre­ma­opa­sno­sti­ ili­ po­vre­di.­ To­ ra­de­ zbog­to­ga,­ jer­ne­ma­ju­pra­vi­me­ha­ni­zam­od­bra­ne­od­na­pa­da­ča­(ne­mo­gu­da­uje­du,­ uda­re,­ rit­nu­ se,­ osa­ka­te,­ ili­na­dru­gi­na­čin­po­vre­de­na­pa­da­ča)­i­zbog­to­ga­se­one­sku­plja­ju­u­go­mi­lu­

ko­ri­ste­ći­ pri­ to­me­ raz­li­či­te­me­to­de­da­nad­vla­da­ju­na­pa­da­ča.Ov­ce­re­a­gu­ju­na­si­tu­a­ci­je­sa­ko­

ji­ma­se­sre­ću­in­stik­tiv­no,­ona­ko­ka­ko­su­re­a­go­va­le­ve­ko­vi­ma.­Po­sto­je­mno­ge­za­blu­de­da­su­do­me­sti­ka­ci­jom­to­kom­de­set­hi­lja­da­go­di­na­iz­gu­bi­le­na­in­te­li­gen­ci­ji.­Na­su­prot­to­me­one­po­ka­zu­ju­po­na­ša­nje­ slič­no­onom­u­di­vlji­ni.Po­be­ći­ će­ od­ sve­ga­ što­ ih­

pla­ši­ ­­ Ov­ce­ su­ ži­vo­ti­nje­ ko­je­ ko­ri­ste­pa­šu.­Pre­do­me­sti­ka­ci­je­su­se­hra­ni­le­ is­klju­či­vo­ pa­su­ći­ tra­vu­ i­ li­šće­ sa­ ni­skog­ žbu­nja.­ U­ to­ vre­me­je­di­ni­ na­čin­ da­ pre­ži­ve­ i­ spa­su­ se­od­pre­da­to­ra­je­bio­da­po­beg­nu­od­opa­sno­sti­i­gru­pi­šu­se­u­ve­li­ke­gru­pe­da­bi­ se­za­šti­ti­li.­Zna­či­ov­ce­se­udru­žu­ju­ i­ za­jed­no­ pa­su­ u­ ve­li­kim­gru­pa­ma­de­lom­za­to­što­su­ži­vo­ti­nje­sa­ja­kim­dru­štve­nim­ose­ća­jem,­a­naj­vi­še­iz­ose­ća­ja­si­gur­no­sti.­Ovaj­ose­ćaj­je­vi­še­iz­ra­žen­kod­fi­no­ru­nih­ova­ca­ kao­ što­ je­ Me­ri­no,­ a­ma­nje­je­ iz­ra­žen­ kod­ Sa­fol­ka.­ Iako­ pri­pi­to­mlja­va­njem­ne­mo­ra­ju­da­ko­ri­ste­mno­ge­in­stik­te,­ovaj­da­se­gru­pi­šu­pred­ne­pri­ja­te­ljem­je­ostao­i­ko­ri­ste­ga­pa­stir­ski­psi­ka­da­tre­ba­sa­ku­pi­ti­sta­do­i­po­te­ra­ti­ga­u­že­lje­nom­prav­cu.­Ov­ce­vi­de­psa­kao­pre­da­to­ra­ili­ne­pri­ja­te­lja­i­od­mah­be­že­i­gru­pi­šu­se­u­ve­li­ke­gru­pe.­Ta­ko­kon­tro­li­šu­ći­psa,­ov­čar­pa­stir­kon­tro­li­še­sta­do.Ov­ce­ su­ sled be ni ci.­ Pu­sti­te­ ih­

da­ sle­de,­ i­ ne­moj­te­ se­ pre­ma­ nji­ma­po­na­ša­ti­kao­pre­ma­go­ve­di­ma.­Po­zna­ta­je­iz­re­ka­„Gde­kre­ne­jed­na­ov­ca­ za­ njom­ će­ sve­ osta­le“.­ Ovo­zbog­ to­ga­ što­ že­le­ da­ osta­nu­ za­jed­no­ zbog­ si­gur­no­sti,­ kao­ i­ zbog­iz­u­zet­no­ iz­ra­že­nog­ in­stik­ta­ sta­da.­Po­znat­je­slu­čaj­u­Tur­skoj,­ka­da­je­za­ jed­nom­ov­com­ ko­ja­ je­ po­ku­ša­la­ da­ pre­sko­či­ po­nor­ du­bok­15­m,­kre­nu­lo­ i­ 400­ dru­gih,­ i­ stra­da­lo­ je­ce­lo­sta­do.Ra­do­ će­ kre­nu­ti­ pre­ma­ dru­goj­

ov­ci­ ili­pre­ma­oso­bi­ko­ja­im­je­pri­ja­telj­ u­ ovom­ slu­ča­ju­ pre­ma­ oso­bi­ko­ja­ih­hra­ni.­Ov­čar­im­po­nu­di­fi­no­zr­ne­vlje­i­uvek­će­mu­pri­ći.­Ko­ri­ste­ći­ove­in­stik­te­pa­stir­je­bio­u­sta­nju­

da­kon­tro­li­še­ ve­ko­vi­ma­ sta­da­ova­ca.­ Na­ ovaj­ na­čin­ mo­že­te­ po­kre­nu­ti­ či­ta­va­sta­da­ova­ca­ iz­ šta­la­na­pa­šnja­ke.­ Ov­ce­ se­ mo­ra­ju­ uve­ri­ti,­od­no­sno­mo­ra­ju­bi­ti­ube­đe­ne­da­će­do­bi­ti­zr­ne­vlje­ako­vam­pri­đu.­Ako­to­ne­ura­di­mo­shva­ti­će­da­su­pre­va­re­ne­i­vi­še­ne­će­sa­ra­đi­va­ti.Po­na­ša­nje­na­pa­ši­­­Eto­lo­zi­su­

po­sma­tra­li­ i­ za­be­le­ži­li­ da­ ov­ce­ pa­su­iz­me­đu­4,5­do­14,5­(naj­če­šće­od­5­–­10­h)­sa­ti­dnev­no.­Ovo­vre­me­je­ obr­nu­to­ pro­por­ci­o­nal­no­ sa­ kva­li­te­tom­ pa­še.­ Što­ je­ pa­ša­ bo­ljeg­kva­li­te­ta­ov­ce­kra­će­pa­su.­Ov­ce­su­bud­ne­ oko­16­ sa­ti­ dnev­no,­ spa­va­ju­oko­3­–­4­h,­a­pre­ži­va­ju­ot­pri­li­ke­7,0­–­10,0­h,­zna­či­ne­što­ma­nje­od­no­sno­vi­še­od­vre­me­na­ko­je­pro­ve­du­pa­su­ći.­Ov­ce­iz­be­ga­va­ju­da­pa­su­na­me­sti­ma­za­ga­đe­nim­ba­le­gom.­Ta­me­sta­na­pa­šnja­ci­ma­iz­gle­da­ju­kao­buj­na­ze­le­na­ostrv­ca.Ov­ce­ra­đe­pi­ju­sta­ja­ću­vo­du,­ako­

mo­gu­da­bi­ra­ju;­Le­ti­će­bi­ra­ti­da­se­sklo­ne­u­hla­do­vi­nu,­a­to­me­će­na­u­či­ti­i­svo­je­ja­ganj­ce.Uvek­ će­ odr­ža­ti­ si­gur­no­ od­

sto­ja­nje­ ka­ko­ sa­ čo­ve­kom­ ta­ko­i­sa­dru­gim­je­din­ka­ma­­­Isto­kao­i­čo­vek­i­ov­ce­ima­ju­od­sto­ja­nje,­psi­ho­lo­šku­zo­nu­si­gur­no­sti­ko­ju­odr­ža­va­ju­od­no­sno­to­le­ri­šu­ iz­me­đu­se­be­ i­dru­gih­je­din­ki­ ili­čo­ve­ka­od­no­sno­pro­stor­gde­se­ose­ća­ju­si­gur­ne.­ Ta­ raz­da­lji­na­ je­ tri­ du­ži­ne­ te­la­ov­ce.­U­nor­mal­noj­si­tu­a­ci­ji,­ka­da­je­ov­ca­opu­šte­na­raz­da­lji­na­je­ma­nja.­Ako­se­po­ja­vi­ne­ki­stra­ni­pas­ili­ne­ka­„čud­na­oso­ba“,­ov­ce­će­po­be­ći.­Ako­sva­ki­dan­ra­di­mo­sa­svo­jim­ov­ca­ma,­bi­će­ opu­šte­ne­ u­ na­šoj­ bli­zi­ni,­ jer­nas­ sma­tra­ju­ pri­ja­te­lji­ma­ i­ pu­sti­će­vas­unu­tar­svog­si­gur­nog­pro­sto­ra.­Ali­ ako­ ope­re­mo­ ov­cu­ pre­ iz­lo­žbe,­pa­je­osu­ši­mo­i­sta­vi­mo­na­nju­pre­kri­vač­da­se­ne­is­pr­lja,­i­ta­ko­je­vra­ti­mo­me­đu­osta­le,­one­će­se­upla­ši­ti­po­što­ta­kvu­je­din­ku­ne­pre­po­zna­ju.­Ta­da­će­na­sta­ti­pro­blem,­jer­oku­pa­na­ov­ca­će­ići­pre­ma­sta­du,­a­ono­će­be­ža­ti­od­nje.­Naj­bo­lje­je­da­ta­kve­je­din­ke­ne­vra­ća­mo­u­sta­do,­dok­im­ne­ski­ne­mo­po­kri­vač.Da­bi­bo­lje­raz­u­me­li­za­što­se­ov­ce­

po­na­ša­ju­na­od­re­đe­ni­na­čin­mo­ra­mo­se­upo­zna­ti­sa­zna­ča­jem­ču­la.

Zna­čaj­ču­la

Ču­lo­ vi­da:­ Ov­ce­ vi­de­ u­ bo­ji­­raz­li­ku­ju­­ cr­nu,­ cr­ve­nu,­ braon,­

ze­le­nu,­ žu­tu­ i­be­lu.­ Ima­ju­do­bro­raz­vi­jen­ pe­ri­fer­ni­ vid­ –­ ugao­ od­320­ste­pe­ni.­Ne­vi­de­do­bro­u­du­bi­nu.Ako­ ne­ko­ pri­la­zi­ ov­ci­ di­rekt­no­

iza­ le­đa,­ ov­ca­ ga­ ne­će­ pri­me­ti­ti.­ Ako­ sa­gne­ gla­vu­ u­ po­lo­žaj­ u­ko­me­pa­se­vi­di­ u­ svim­prav­ci­ma­za­hva­lju­ju­ći­oči­ma­ko­je­se­na­la­ze­sa­obe­stra­ne­gla­ve.­Ovaj­po­lo­žaj­oči­ju­omo­gu­ća­va­da­ov­ce­na­vre­me­pri­me­te­pre­da­to­ra­ i­mo­gu­da­se­or­ga­ni­zu­ju­i­od­bra­ne.Ču­lo­ slu­ha:­ Ima­ju­ iz­u­zet­no­

do­bro­raz­vi­je­no­ču­lo­slu­ha.­Gla­sno­lu­pa­nje­u­me­tal­ih­ve­o­ma­pla­ši.Za­blu­da­ o­maj­čin­stvu­ ­­ Po­

sto­ji­ za­blu­da­ da­ su­ ov­ce­ lo­še­maj­ke,­ali­je­dan­od­do­ka­za­da­će­sve­ uči­ni­ti­ za­ svo­je­ jag­nje­ je­ da­su­ eto­lo­zi­ po­sma­tra­li­ ov­cu­ ko­ja­se­ pla­ši­la­ psa­ ali­ ka­da­ se­ ojag­nji­la­po­sta­la­bi­ve­o­ma­agre­siv­na­ka­da­ bi­ se­ pas­ po­ja­vio­ u­ bli­zi­ni­jag­nje­ta.­Po­ne­kad­mo­že­ to­ is­po­lji­ti­i­pre­ma­ov­ča­ru­–­pa­sti­ru.Ne­ ve­ruj­te­ ov­nu­ ­­ Ne­moj­te­

se­igra­ti­i­ma­zi­ti­ga­ta­ko­što­će­te­mu­gur­ka­ti­ i­če­ška­ti­gla­vu.­Ovan­će­ po­mi­sli­ti­ ka­da­ se­ ov­ce­ bu­du­mr­ka­le­ da­ ste­ mu­ kon­ku­ren­ci­ja­i­ po­ku­ša­će­ da­ vas­ sta­vi­ na­ pra­vo­me­sto.­Jed­nom­reč­ju­od­ov­na­do­bri­ce­želj­nog­igre,­po­sta­će­zao­ovan­ko­ji­vas­na­pa­da.­Ako­ula­zi­te­u­ov­čar­nik­ili­u­is­pust­uvek­pi­taj­te­gde­se­na­la­zi­ovan,­ka­da­to­sa­zna­te­ bu­di­te­ uvek­ sve­sni­ to­ga­gde­se­ovan­na­la­zi.Naj­po­god­ni­ja­ ve­li­či­na­ bok­sa­ za­

ši­ša­nje­ova­ca­ili­ore­zi­va­nje­pa­pa­ka­je­pet­ova­ca­u­du­bi­nu­i­če­ti­ri­ov­ce­u­ši­ri­nu­Ili­to­li­ko­ko­li­ko­ra­ši­ri­te­ru­ke­u­du­bi­nu­i­ši­ri­nu­bok­sa.­[2]

Ab­nor­mal­na­po­na­ša­nja

Naj­va­žni­je­ ab­nor­ma­no­ po­na­ša­nje­ je­ ve­za­no­ za­ma­te­rin­stvo.­ Po­ne­kad­se­ov­ce­uda­lje­od­jag­nje­ta,­ili­se­uda­lje­ka­da­im­se­jag­nje­pri­bli­ži­da­si­sa.­Ovo­po­na­ša­nje­je­če­šće­kod­ova­ca­ko­je­ima­ju­bli­zan­ce­i­ko­je­ne­mo­gu­da­pre­po­zna­ju­ svo­je­ ja­ganj­ce.Kra­đa­ ja­ga­nja­ca.­ Ov­ce­ ko­je­ se­

ni­su­ojag­nji­le,­kra­du­ ja­ganj­ce­dru­gih­ ova­ca,­ a­ na­kon­ to­ga­ od­ba­cu­ju­svo­ju­sop­stve­nu­jag­njad.Naj­va­žni­je­ste­re­o­ti­pi­je­kod­ova­ca­

su­si­sa­nje­vu­ne,­si­sa­nje­sop­stve­nog­re­pa­i­vi­me­na.

Pre­po­ru­ka

Ov­ce­ re­a­gu­ju­ na­ ži­vot­nu­ oko­li­nu.­ Da­ bi­ nji­ho­vo­ is­ku­stvo­ bi­lo­ po­zi­tiv­no­ eto­lo­zi­ pre­po­ru­ču­ju­sle­de­će­ po­na­ša­nje­ pre­ma­ nji­ma.­[2]•­Re­ak­ci­je­ova­ca­su­pred­vi­dlji­ve,­

pa­ih­tre­ba­is­ko­ri­sti­ti•­ ov­ce­ vo­le­ ru­ti­nu,­ pa­ sa­nji­ma­

tre­ba­bi­ti­str­pljiv­ka­da­uvo­di­mo­ne­što­no­vo.•­Lo­še­re­a­gu­ju­na­bu­ku­i­gla­snu­

vi­ku•­Sku­pi­će­se­po­uglo­vi­ma­is­pu­sta­

da­bi­se­sa­ču­va­li­od­opa­sno­sti•­Ka­da­se­li­mo,­gru­pi­še­mo­ili­oda­

bi­ra­mo­ ov­ce­ mo­ra­mo­ bi­ti­ or­ga­ni­zo­va­ni­i­efi­ka­sni,­bez­gru­bo­sti,­kao­što­je­ču­pa­nje­za­ru­no,­ko­je­iza­zi­va­strah­i­be­ža­nje•­Ov­ce­ima­ju­na­gon­da­se­kre­ću­

u­su­prot­nom­sme­ru­od­od­ga­ji­va­ča•­Sva­ko­sta­do­od­no­sno­vr­sta­ži­

vo­ti­nja­ ima­psi­ho­lo­šku­ zo­nu­ si­gur­no­sti­u­ko­joj­se­ži­vo­ti­nje­ne­ose­ća­ju­ugro­že­ne;Mo­ra­te­od­re­di­ti­ko­ja­je­to­si­gur­

no­sna­zo­na­kod­va­šeg­sta­da­/naj­če­šće­je­to­tri­du­ži­ne­te­la­ov­ce/.•­ Ov­ce­ se­ uvek­ lak­še­ po­kre­ću­

ka­da­ni­su­upla­še­ne­i­za­to­sa­nji­ma­tre­ba­ra­di­ti­mir­no­i­po­la­ko;•­Ne­ma­ju­ raz­vi­jen­ vid­ u­ du­bi­nu­

pa­su­mrak,­sen­ke,­tam­ne­po­vr­ši­ne­i­vo­da­ne­što­što­ov­ce­iz­be­ga­va­ju•­Uvek­će­ići­za­dru­gom­ov­com;­

Ako­se­po­ja­vi­na­nji­ho­vom­pu­tu­ne­što­ne­u­o­bi­ča­je­no­ov­ce­će­ra­đe­po­be­ći,­jer­se­bo­je­ne­po­zna­tog•­Ov­ce­je­lak­še­te­ra­ti­po­rav­nom­

te­re­nu­ne­go­uz­br­do.

Za­klju­čak

Do­bar­ do­ma­ćin­ bez­ ob­zi­ra­ na­mno­go­ oba­ve­za­ mo­ra­ da­ upo­zna­svo­je­ ži­vo­ti­nje­ i­ da­ pre­po­zna­ sve­ono­što­im­nji­ho­va­gr­la­sa­op­šta­va­ju­ po­gle­dom,­ po­kre­tom­ ili­ gla­som,­a­ ako­ ih­ do­bro­ po­zna­je­ zna­će­ da­re­a­gu­je­na­sva­ki­pro­blem­na­pra­vi­na­čin.

Li te ra tu ra: [1] Šta mo gu da nam is pri ča ju na še kra ve? - ptt pre zen ta ci ja Bra ni sla va Pan te lić

dipl. ing. PSS Su bo ti ca AD 2015.god; [2] Ex_Un der stan ding_ She-ep-Be ha vi or.Pdf, she ep be ha vi or,

Sa skatche wan She ep De ve lop ment Bo ard, Ca na da

PO NA ŠA NJE OVA CA

Ov­ce­raz­mi­šlja­ju­i­ima­ju­iz­van­red­nu­me­mo­ri­juOv­ce­re­a­gu­ju­na­si­tu­a­ci­je­sa­ko­ji­ma­se­sre­ću­in­stik­tiv­no,­ona­ko­ka­ko­su­re­a­go­va­le­ve­ko­vi­ma.­Po­sto­je­mno­ge­za­blu­de­da­su­do­me­sti­ka­ci­jom­to­kom­de­set­hi­lja­da­go­di­na­iz­gu­bi­le­na­in­te­li­gen­ci­ji.­Na­su­prot­to­me­one­po­ka­zu­ju­po­na­ša­nje­slič­no­onom­u­di­vlji­ni

Pi­še:­Bra­ni­sla­va­Pan­te­lić­dipl.­ing,­PSS­Su­bo­ti­ca

Sli ka 1: Ov ce na pa ši

Sli ka2: Ka ko ov ca vi di/ Ex_Un der stan ding_ She ep-Be ha vi or.Pdf, SHE EP BE HA VI OR

1312. februar 2016.

NA­UČ­NO-STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pri vred ni raz voj se da nas na la zi po no vo na pre kret ni ci ko ja pru­ža šan su da se na osno vu do sa­

da šnjih is ku sta va kre i ra bu du ći raz­voj sa ma nje pro pu sta i gre ša ka ko je su či nje ne u pret hod nom vre me nu. Za da ci ko ji se po sta vlja ju pred eko­nom sku, agrar no ­ struč nu i na uč­nu jav nost su uto li ko ve ći, jer se od agra ra oče ku je da no si pri vred ni raz­voj, da uve ća bru to do ma ći pro iz vod i da bu de oko sni ca ukup ne eko nom­ske sta bil no sti. Za što? Za to što je to re al na pri vred na oblast ko ja di rekt no do no si bli zu 15, a in di rek to i 20 od­sto do ma ćeg pro iz vo da, a u iz vo zu Sr bi je uče stvu je sa 23 od sto. Da kle, po ljo pri vre da ne tre ba da pred sta vlja sim bol si ro ma štva već bo gat stva ze mlje. Za to agrar tre ba pod sti ca ti ka ko bi se mak si mal no va lo ri zo va li pri rod ni, ljud ski, i pre ra đi vač ki ka­pa ci te ti ko ji se ko ri ste tek sa tre ći­nom mo guć no sti.

Re vi ta li za ci ju i opo ra vak agra ra Sr bi je tre ba po sma tra ti in te gral no vo de ći ra ču na o to me da se bit no pro me ni la vla snič ka struk tu ra, sa do­mi nant nim uče šćem pri vat nog – ak­ci o nar skog vla sni štva.To na la že da se ume sto sa da šnje kon ci pi ra no va, du­go roč na stra te gi ja agrar nog i ru ral­nog raz vo ja.No va je po treb na zbog to ga što auto ri u po sto je ćoj ko ju je usvo ji la Vla da Sr bi je (ali ne i Skup šti­na Sr bi je) ko ri ste ne tač ne po dat ke, te otu da i pro jek ci je i vi zi ja raz vo ja po ljo pri vre de je pot pu no ne lo gič na i be smi sle na. Po jed noj ver zi ji agrar će se u na red noj de ce ni ji raz vi ja ti po sto pi od 6,1 od sto, a po dru goj čak 9,19 od sto go di šnje, što je ne re al no i ne mo gu će! Jer, i u 2015. go di ni agrar je imao pad od bli zu10 od sto!

Spa sa va nje po ljo pri vre de, bi će i spas srp skog se la. Jer, od 4.709 se la (bez Ko so va i Me to hi je) njih 1.200 je u fa zi ne sta ja nja. U 1.034 se la ima ma nje od po 100 sta nov ni ka! Uz to u Sr bi ji go di šnje umre 110.000, a ro di se sa mo 70.000 no vih ži te lja. Na taj na čin se pra zne i ne sta ju se la ko ja su uvek po ma ga la dr ža vi, pa dr ža va ako ho će da op sta ne i osta ne, sad tre ba se lu i se lja ci ma da po mog ne! Da kle, po treb na je no va agrar na i so ci jal na re for ma, no va, dru ga či ja stra te gi­ja, od no sno ak ci o ni plan, ko ji će bi ti

kom ple men ta ran Evrop skoj agrar noj po li ti ci, što će omo gu ći ti na še lak še in te gri sa nje u sa vre me ne evrop ske to ko ve. Da kle, po treb no je opo ra vi ti pri vat ni i ak ci o nar ski – dr žav ni agrar­ni sek tor i pod sti caj nim me ra ma eko nom ske po li ti ke uob li ča va ti ga u mo de ran far mer ski po sed. To će on­da zna či ti i spa sa va nje se la i po ljo­pri vre de Sr bi je.

Pro ces ne sta ja nja se la

U Sr bi ji ima 4.709 se la, sva ko če­tvr to je na pu tu ne sta ja nja. U 1.034 se la Sr bi je da nas ima ma nje od po 100 ži te lja, dok vi še od po 500 sta­nov ni ka ima u 2.832 se la. Ako se sa­da šnji pro ces na sta vi, za de ce ni ju i po u če tvr ti ni se la osta će sa mo spo­me ni ci kao do kaz sko ra šnjeg ži vo ta. I dok lju di u gra do vi ma ne ma ju šta da ra de, u se li ma ne ma ko da ra di. Se la iz u mi ru, a ne ko ri sti se šan sa da se ti ne ga tiv ni tren do vi na srp skom se lu za u sta ve, a sa mim tim i da se raz vi ja ju ru ral na pod ruč ja. To bi bio i put za sma nji va nje ne za po sle no sti. Na i me, od de set rad ni ka ko ji su osta­li bez po sla, vi še od po lo vi ne mo glo bi da se za po sli u ru ral nim pod ruč­ji ma Sr bi je. To se ne od no si sa mo na rad ni ke ko ji su osta li bez po sla zbog struk tur nih ne pri la go đe no sti pro iz vod nje, vi še go di šnjih sank ci ja i tran zi ci o ne kri ze, već i na one ko ji su osta li bez fir mi u ko ji ma su ra di­li. Sve ovo go vo ri da su rad ni ci još uvek jed nom no gom u opan ku, a sa dru gom u ci pe li. Po vra tak u ru ral na pod ruč ja ze mlje ne zna či, me đu tim, vra ća nje rad ni ka mo ti ci, ra lu i trak to­ru, već nji ho vo za po šlja va nje u obla­sti po ljo pri vre de i oko nje. To zna či šu mar stvu, vo do pri vre di, ra znim uslu žnim de lat no sti ma, za nat stvu, do ma ćoj ra di no sti, in fra struk tur nim, ma lim i sred njim in du strij skim po go­ni ma (ko jih ima 220.000, a cilj je da ih bu de 400.000), či ja pro iz vod nja ne ugro ža va eko lo šku rav no te žu. Ta kav na čin vo đe nja ru ral ne po li ti ke bio bi spas se la, ali i spas dr ža ve Sr bi je.

De­a­gra­ri­za­ci­ja

Ju go sla vi ja je ima la naj br žu de a­gra ri za ci ju na sve tu. Za po sled njih 50 go di na XX ve ka iz se la u grad je pre šlo oko osam mi li o na lju di. Ta kav pro ces u sve tu je tra jao je oko 150 go di na. Se o be su na sta vlje ne i pri sil no u po­sled njoj de ce ni ji XX ve ka ka da je rat­ni vi hor u Sr bi ju iz Hr vat ske, Bo sne i Her ce go vi ne i Ko so va i Me to hi je „do­neo“ još bli zu 400.000 no vih ži te lja. U pe ri o du po sle Dru gog svet skog ra ta u na šem se lu od i gra le su se krup ne, ali po svom sa dr ža ju i po sle di ca ma pro­ti vu reč ne pro me ne. Te pro me ne su deo uni ver zal nog, svet skog pro ce sa mo der ni za ci je sa vre me nog dru štva, nje go ve in du stri ja li za ci je i ur ba ni za­ci je. One su isto ta ko no si le i sna žan pe čat vla da ju će ide o lo ške pa ra dig­me, od no sno dru štve nog si ste ma ko­ji je kod nas iz gra đi van na toj pa ra­

dig mi. Da nas Sr bi ja tra ga za no vim iden ti te tom, za no vom pa ra dig mom dru štve nog raz vo ja, pa se ne sme­ju za bo ra vi ti ni mar gi na li zo va ti se lo i po ljo pri vre da. Kao i mno go pu ta do sa da u isto ri ji, i u ovim vre me ni ma, se lo i po ljo pri vre da su glav ni oslo nac Sr bi je ko ji joj omo gu ća va op sta nak i pre ži vlja va nje. Sr bi ja se po no vo po re či ma dr žav ne vla da ju će oli gar hi je okre će se lu ka da nam joj je te ško, pa smo ube đe ni da se lo i za po šlja va nje u nje mu i oko nje ga omo gu ća va ju pre va zi la že nje kri ze. Ali, to zah te va i ra di kal no nov od nos dru štva pre ma nje mu i pre ma ze mlji. Jer, u gra do­vi ma ne ma šta da se ra di, a u se li­ma ne ma ko da ra di! Da bi spa ša va li se lo, a sa njim i Sr bi ju po treb no je, pre sve ga, da Na rod na skup šti na Sr­bi je for mi ra Na ci o nal ni sa vet za se lo i po ljo pri vre du, kao nad stra nač ko te lo. Da bi spro ve li no vu so ci jal nu i agrar­nu re for mu po treb na je de cen tra li­za ci ja dr žav ne upra ve, oži vlja va nje na rod ne sa mo u pra ve, no va sa mo o­dr ži va na ci o nal na eko no mi ja. To zna­či iz la zak iz kri ze uz kri la ti cu “u se i u svo je klju se“. To sve tre ba spro vo di ti uz no vu agrar nu i so ci ja nu re for mu ko ja je po treb na Sr bi ji.

Re­for­ma­ze­mlji­šnih­od­no­sa

Da kle, po treb na je kom plet na re­for ma ze mlji šnih od no sa. No vim za­ko ni ma o po se do va nju, ko ri šće nju i ras po la ga nju po ljo pri vred nim ze mlji­štem tre ba na gla si ti po se ban zna čaj plod ne ze mlje kao ogra ni če nog pri­rod nog do bra od op te dru štve nog zna­ča ja nad ko jim ni ko ne mo že da ima neo gra ni če nu svo ji nu. U tom smi slu no ve ze mlji šne za ko ne tre ba pri la­go di ti naj bo ljoj srp skoj i evrop skoj prav noj tra di ci ji u ko joj su urav no­te že ne eko nom sko tr ži šne i so ci jal no

eg zi sten ci jal ne funk ci je po ljo pri vred­nog ze mlji šta za se lja ke, pred u zet ni­ke i Sr bi ju. Ti me bi agrar nu re for mu do ve li u okvi re urav no te že nih tr ži šnih i dr žav no – plan skih na če la pri vre đi­va nja gde bi ona po sta la stub so ci­jal no od go vor ne agrar ne eko no mi je i odr ži vog ru ral nog raz vo ja. U tom slu ča ju za Sr bi ju bi bi lo ko ri sno is­ku stvo Dan ske, Austri je, Ne mač ke ili Fran cu ske, ko je bi se u re for mi ze­mlji šnih (vla snič kih i dru gih) od no sa mo glo kom bi no va ti s naj bo ljom srp­skom tra di ci jom u ko joj svo ji na nad ze mljom ni kad ni je bi la ap so lut na i neo gra ni če na.

Neo p hod no je da se pri li kom ko­ri šće nja, a na ro či to pri ku po pro da ja­ma ura ču na va stvar na di fe ren ci jal na ren ta od go va ra ju ćih ze mlji šnih par­ce la. To što je ne ka pro seč na par ce la po sta la ba sno slov no sku pa, za to što je po red nje no vo i zgra đe ni si stem za na vod nja va nje, auto put ili je po sta­la pri vlač na za iz grad nju po slov nih ili stam be nih obje ka ta, ni je za slu ga nje nog vla sni ka, pa ni pri ho di od pro­da je ili za ku pa ne mo gu pri pa sti sa­mo nje mu. Ta kve par ce le bi mo ra le da bu du znat no vi še opo re zo va ne, a na dok na da za njih u re sti tu ci ji imo vi­ne bi mo ra la da bu de znat no ma nja. Nov ča ni fond ko ji bi se ta ko ofor mio ko ri stio bi se za po dr šku oni ma ko ji bi sa svo jim po ro di ca ma oti šli u pre de­le ko ji osta ju bez se o skog sta nov ni­štva i ta mo se ba vi li po ljo pri vre dom. U tim kra je vi ma dr ža va bi ku po va la ili na 50 go di na za ku plji va la na pu šte­ne ku će i po ljo pri vred na ga zdin stva i da va la ih na ko ri šće nje oni ma ko ji bi hte li i mo gli da ih ko ri ste, a sa mi ne­ma ju sop stve na sred stva za pri stoj nu eg zi sten ci ju.

Or ga ni za ci o ni ob lik ovih aran žma­na bi le bi se o ske za dru ge op šteg ti pa u ko ji ma bi se mo gli na ći i or ga ni za ci­o no po ve za ti, pa i in te re sno umre ži ti, sta ri od se lje ni vla sni ci i no vi do se lje ni ko ri sni ci na pu šte nih po ljo pri vred nih ga zdin sta va u pod ruč ji ma Sr bi je u ko ji ma je iz ra že na de po pu la ci ja. Ta­kve za dru ge – ma ti ce mo gle bi i da ima ju svo je se o ske (pro iz vo đač ke i pre ra đi vač ke) i gra đe (tr go vač ke i po tro šač ke) odelj ke. Mre ža se o skih i grad skih za dru ga je naj bo lja i je di na re al na al ter na ti va mul ti na ci o nal nim tr go vin skim lan ci ma ko ji na šim pro­iz vo đa či ma pre ma lo pla ća ju zdra ve po ljo pri vred ne pro iz vo de, a na šim po tro ša či ma sku po pro da ju hra nu sum nji vog kva li te ta. Ta ko bi bi lo mo­gu će da pro iz vo đa či pro iz vo de zdra vu hra nu za po zna te po tro ša če, ko ji bi u njih sto ga ima li pu no po ve re nje.

Or­ga­ni­za­ci­ja­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje

Na pre ci zno nor mi ra nim svo jin­skim ovla šće nji ma nad po ljo pri vred­nim ze mlji štem, kao i nad fi nan sij­skim i dru štve nim ka pi ta lom ko ji se

ak ti vi ra u po ljo pri vre di, us po sta vi li bi se ela stič no kre i ra ni raz li či ti or ga­ni za ci o ni ob li ci po ljo pri vred ne pro­iz vod nje, pre ra de i pro me ta po ljo­pri vred nih pro iz vo da. Na plu ra li zmu prav nih svo jin skih ob li ka za sni vao bi se i plu ra li zam or ga ni zo va nih agrar­nih in sti tu ci ja u ovoj obla sti kao što su: po ro dič na po ljo pri vred na ga zdin­stva (ma la, sred nja i ve li ka), po ljo­pri vred ne i po tr o šač ke za dru ge (op­šte i spe ci jal ne kao i nji ho vi lo kal ni, re gi o nal ni i na ci o nal ni za dru žni sa ve­zi), po ljo pri vred na pred u ze ća (ma la, po ro dič na, sred nja ko man dit na i ak­ci o nar ska, ve li ka hol ding i agro in du­strij ska). U obla sti fi nan sij skih uslu­ga u po ljo pri vre di dr ža va Sr bi ja bi tre ba la da osnu je Agrar nu raz voj nu ban ku pre ko ko je bi se pla si ra la sred­stva iz agrar nog bu dže ta, kre di ti ra la i sub ven ci o ni sa la po ljo pri vred na pro­iz vod nja i iz voz po ljo pri vred nih pro­iz vo doa.Ova ban ka bi isto vre me no ima la oba ve zu i pra vo da kon tro li še po slo va nje šted no – kre dit nih ode lje­nja u po ljo pri vred nim za dru ga ma či je po sto ja nje i de lo va nje tre ba po no vo omo gu ći tii za ko nom o za dru ga ma, kao i od go va ra ju ćih od red bi za ko na o obli ga ci o nim od no si ma i dru gih za ovo re le van tjnih pro pi sa. Ti me bi bi lo osi gu ra no i za ko ni to fi nan sij sko po­slo va nje šted no ­ kre dit nih ode lje nja za dru ga i obez be đen no vac za dru ga­ra ko ji bi u njih bio po lo žen.

Pri­me­ni­će­mo­ne­što­što­u­sve­tu­ne­po­sto­ji!?

Na kra ju 2015. go di ne do net je no­vi Za kon o za dru ga ma i go to vo ni šta pred lo že no jav noj ras pra vi (odr ža noj u No vom Sa du, Ni šu i Be o gra du) u nje mu se ne na la zi! Kre a to ri za ko na, dr žav ni či nov ni ci ni su pri hva ti li to što su za ru ga ri pred la ga li! Čak je od bi je­no da se u tom za kon skom ak tu na đu i šted no ­ kre dit ne za dru ge, ko je po­sto je u svim za dru ga ma u sve tu (ima ih oko 750.000). Par la ment Sr bi je je od lu čio da na ma ni su po treb ne!? Do bro je što je do net du go oče ki va ni za kon, jer se ra di lo po onom iz 1996. go di ne. Me đu tim, za vre me pri pre me na cr ta za ko na, ni je bi la pri hva će na ni re vi zi ja za dru gar stva. Tek na kon niz in ter ven ci ja, u no vi Za kon o za­dru ga ma uba če na je i ­ re vi zi ja. Ona po sto ji u svet skom za dru gar stvu, ali je ov de uba če na tek po sle niz in ter­ven ci ja, na kon za vr še ne jav ne ras­pra ve u ko joj je uka za no na po tre bu re vi zi je. U sve tu se zna, ali ka ko će funk ci o ni sa ti re vi zi ja za dru gar stva u Sr bi ji ­ ni je po zna to! To će se re­ša va ti, pod za kon skim ak ti ma. Ka ko je na ja vlje no pri me ni će mo ne što no vo, što u sve tu još ne po sto ji!? To zna či da će sa mi za dru ga ri, a ne dr žav ni re vi zo ri, oba vlja ti za dru žnu re vi zi ju. On da se mo že pret po sta vi ti i ka kvi će bi ti re zul ta ti!

­ (Na­sta­vi­će­se)

DR­ŽA­VA­I­SE­LO

Spa­sa­va­nje­se­la­i­po­ljo­pri­vre­deDa­nas­Sr­bi­ja­tra­ga­za­no­vim­iden­ti­te­tom,­za­no­vom­pa­ra­dig­mom­dru­štve­nog­raz­vo­ja,­pa­se­ne­sme­ju­za­bo­ra­vi­ti­ni­mar­gi­na­li­zo­va­ti­se­lo­i­po­ljo­pri­vre­da.­Kao­i­mno­go­pu­ta­do­sa­da­u­isto­ri­ji,­i­u­ovim­vre­me­ni­ma,­se­lo­i­po­ljo­pri­vre­da­su­glav­ni­oslo­nac­Sr­bi­je­ko­ji­joj­omo­gu­ća­va­op­sta­nak­i­pre­ži­vlja­va­nje

Pi še:­Bra­ni­slav­Gu­lan,­član­Aka­de­mij­skog­od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU­i­Na­uč­nog­dru­štva­

eko­no­mi­sta­Sr­bi­je

Za­kon­o­za­dru­ga­ma

Po sma tra no od 2000. do kra ja 2015. go di ne, agrar Sr bi­je vo di lo je 12 mi ni sta ra po ljo­pri vre de i iz ra đe no je 11 ver zi ja Na cr ta za ko na o za dru ga ma.

Skup šti na Sr bi je, ko nač no je usvo ji la Za kon o za dru ga ma (29. de cem bra 2015. go di ne). Ka ko je za ko no da vac is ta kao, ure đu je se prav ni po lo žaj za­dru ga, nji ho vo osni va nje, sti ca­nje i pre sta nak sta tu sa za dru­ga, knji ga za dru ga ra, imo vi na i po slo va nje za dru ga, fon do vi, ras po de la do bi ti i po kri će gu­bi ta ka u za dru ga ma, pre sta nak po sto ja nja za dru ga, or ga ni­za ci ja i rad za dru žnih sa ve za. Po tu ma če nju Vla de, tim za ko­nom se re ša va pi ta nje imo vin­sko ­ prav nih od no sa, bu du ći da po sto ji oko 50.000 hek ta ra ze mlje u za dru žnoj svo ji ni, ko­je je u ve li kom de lu de fi ni sa­no kao dru štve no vla sni štvo. Ta ko će se za dru ga ma omo­gu ći ti da, sve što su ste kle u pro te klim go di na ma, bu de de­fi ni sa no kao za dru žna imo vi na, ko ja mo že da bu de upi sa na u ka ta star. Se lja ci oče ku ju da će se pro na ći i oko 200.000 hek­ta ra ne sta le za dru žne imo vi ne u pljač ka škom pro ce su agrar ne pri va ti za ci je u Sr bi ji. Za dru ga­ri su tra ži li, ali ni je pri hva će no od Mi ni star stva pri vre de Vla de Sr bi je, ko ji je ra dio Za kon o za dru ga ma, da član stvo u za­dru ga ma bu de oba ve zno (kao što je to u ko mor skom si ste mu Sr bi je).

U 1.034 se la Sr bi je da nas ima ma nje od po 100 ži te lja

Sva ko če tvr to je na pu tu ne sta ja nja

14 12. februar 2016.

NA U KA U PRAK SI

PROG­NO­ZNO­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U sa­vre­me­noj­ sto­čar­skoj­pro iz vod nji mo ra se vo di­ti­ ra­ču­na­ o­ zdra­vlju­ i­ do­

bro­bi­ti­ do­ma­ćih­ ži­vo­ti­nja.­ Mleč­no­go­ve­dar­stvo,­ kao­ naj­slo­že­ni­ji­ ob­lik­pro­iz­vod­nje­ u­ go­ve­dar­stvu,­ pred­sta­vlja­ ve­li­ku­ oba­ve­zu­ i­ od­go­vor­nost­ za­ pro­iz­vo­đa­če­mle­ka.­ Je­di­no­od­go­vor­nim­pri­stu­pom­se­mo­gu­po­sti­ći­ do­bri­ re­zul­ta­ti­ u­ pro­iz­vod­nji­ i­oču­va­ti­zdra­vlje­i­du­go­več­nost­ži­vo­ti­nja.­ Je­dan­od­pro­ble­ma­ sa­ ko­jim­se­pri­ to­me­pro­iz­vo­đa­či­ su­sre­ću­ je­ne­ga­kra­va­mu­za­ra,­a­kao­naj­če­šći­pro­blem­je­ne­ga­pa­pa­ka.­S­ob­zi­rom­da­ je­ ve­o­ma­ čest­ raz­log­ iz­lu­če­nja­mleč­nih­gr­la­ iz­ pro­iz­vod­nje­upra­vo­bo­lest­ pa­pa­ka­ i­ pro­ble­mi­ sa­no­ga­ma,­ ovom­ pro­ble­mu­ se­ mo­ra­ po­sve­ti­ti­ve­ća­pa­žnja­na­in­di­vi­du­al­nim­po­ljo­pri­vred­nim­ga­zdin­stvi­ma.Do­bra­ od­ga­ji­vač­ka­ prak­sa­ je­ste­

ga­je­nje­ do­ma­ćih­ ži­vo­ti­nja­ na­ na­čin­ko­ji­omo­gu­ća­va­do­bro­bit­ži­vo­ti­nja,­oču­va­nje­plod­no­sti­ze­mlji­šta­uz­uva­ža­va­nje­pri­rod­nih­ka­rak­te­ri­sti­ka­po­ljo­pri­vred­nog­pod­ruč­ja,­u­skla­du­sa­ na­če­li­ma­ traj­nog­ raz­vo­ja,­ kao­ i­do­bi­ja­nje­ zdrav­stve­no­ bez­bed­nih­sto­čar­skih­ pro­iz­vo­da­ [1].­ Da­ bi­ se­pri­me­ni­la­ u­ sto­čar­skoj­ pro­iz­vod­nji,­ mo­ra­ se­ vo­di­ti­ ra­ču­na­ o­ svim­aspek­ti­ma­te­pro­iz­vod­nje.­Va­žno­je­na­po­me­nu­ti­da­ne­ga­do­ma­ćih­ži­vo­ti­nja­da­nas­pred­sta­vlja­njen­oba­ve­zni­ i­ ne­iz­o­stav­ni­ deo.­ Sa­vre­me­no­go­ve­dar­stvo­ po­sta­je­ sve­ vi­še­ in­te­ziv­no,­ na­ro­či­to­ pro­iz­vod­nja­mle­ka.­Pred­ od­ga­ji­va­či­ma­ su­ za­da­ci­ ko­ji­či­ne­ sa­ jed­ne­ stra­ne,­ is­pu­nja­va­nje­stan­dar­da­ ko­ji­ se­ od­no­se­ na­ kva­

li­tet­ kraj­njeg­pro­iz­vo­da­ ­­mle­ka,­ a­sa­dru­ge­stra­ne,­oču­va­nje­zdra­vlja­i­ do­bro­bi­ti­ kra­va­ mu­za­ra­ po­sma­tra­no­ sa­ aspek­ta­ na­či­na­ dr­ža­nja,­zo­o­hi­gi­je­ne,­ ne­ge,­ is­hra­ne,­ mu­že,­zdrav­stve­ne­za­šti­te­ i­dr.­Kraj­nji­cilj­je ste pro iz vod nja zdrav stve no bez­bed nog pro iz vo da od no sno zdrav­stve­no­bez­bed­ne­hra­ne­za­kraj­njeg­po­tro­ša­ča­ ­­ čo­ve­ka.­ Ne­ga­ pa­pa­ka­kod­kra­va­mu­za­ra­je­naj­va­žni­ji­ob­lik­ ne­ge,­ ko­ji­ ako­ se­ spro­vo­di­ kao­re­dov­na­ me­ra­ uz­ pri­me­nu­ struč­nog­zna­nja­i­ade­kvat­ne­opre­me­od­stra­ne­li­ca­ob­u­če­nog­za­te­po­slo­ve,­do­vo­di­ do­ oču­va­nja­ zdra­vlja­ no­gu­ži­vo­ti­nja,­jed­nog­od­naj­va­žni­jih­de­lo­va­te­la,­a­ti­me­i­do­oču­va­nja­ce­lo­kup­nog­zdra­vlja­ži­vo­ti­nje.­S­ob­zi­rom­ na­ spe­ci­fič­nu­ funk­ci­ju­ i­ ulo­gu­u­ ce­lom­ or­ga­ni­zmu,­ ovi­ se­ de­lo­vi­te­la­sa­pu­nim­pra­vom­na­zi­va­ju­va­žnim­or­ga­ni­ma.­Pa­pak­je­deo­no­ge­ko­ji­ no­si­ ce­lo­kup­nu­ te­le­snu­ ma­su­kra­ve­i­kao­ta­kav­je­ne­pre­kid­no­iz­lo­žen­ uti­ca­ji­ma­ spo­lja­šne­ sre­di­ne.­Na­rav­no,­ naj­o­pa­sni­ji­ su­ štet­ni­ uti­ca­ji­ ko­ji­ma­ je­ ži­vo­ti­nja­ iz­lo­že­na,­bez­ ob­zi­ra­ na­ na­čin­ dr­ža­nja.­ Pod­štet­nim­ uti­ca­ji­ma­ pod­ra­zu­me­va­ se­ne­po­sred­ni­ kon­takt­ sa­ staj­nja­kom,­oso­kom­u­pro­stir­ci­i­stal­no­pri­su­stvo­mi­kro­or­ga­ni­za­ma­u­njoj,­ko­ji­ne­mi­nov­no­do­vo­de­do­na­gri­za­nja­oro­ža­log­ spolj­neg­de­la­ pap­ka,­ a­ ka­sni­je­i­pro­do­ra­u­unu­tra­šnji­deo­ko­ri­u­ma­pap­ka.­Bak­te­ri­je­pro­di­ru­u­unu­tra­šnjost­ i­ stva­ra­ se­ ža­ri­šte­ in­fek­ci­je,­od­no­sno,­do­la­zi­do­upa­le­pap­ča­nog­ko­ri­ju­ma.­ Je­di­ni­ is­pra­van­ na­čin­ je­pre­ven­tiv­no­ ore­zi­va­nje­ i­ či­šće­nje­

pa­pa­ka­dva­pu­ta­go­di­šnje,­re­dov­no­odr­ža­va­nje­ hi­gi­je­ne­ u­ objek­ti­ma­ i­bez­ob­zi­ra­na­po­sto­je­ći­na­čin­dr­ža­nja,­omo­gu­ći­ti­ži­vo­ti­nja­ma­šet­nju­ i­tre­ning­u­is­pu­sti­ma,­gde­bi­se­tro­ši­li­oro­ža­li­spolj­ni­de­lo­vi­pa­pa­ka.

Za što ne go va ti pap ke?

Raz­lo­zi­ iz­lu­če­nja­ gr­la­ iz­ pro­iz­vod­nje­su­raz­li­či­ti,­ali­ako­se­zna­da­od­obo­lje­nja­no­gu­ i­ pa­pa­ka­naj­če­šće­sve­po­či­nje,­on­da­ je­ ja­sno­za­što­je­va­žno­vo­di­ti­ra­ču­na­o­zdra­vlju­pa­pa­ka­ i­no­gu­uop­šte.­To­zna­či­da­po­sle­di­ca­bo­le­sti­pa­pa­ka­mo­gu­bi­ti­i­ dru­ga­ obo­lje­nja­ kao­ što­ su­ obo­lje­nja­ vi­me­na­ ­­ma­sti­tis,­ obo­lje­nja­zglo­bo­va­ i­ te­ti­va,­ pro­ble­mi­ sa­ re­pro­duk­ci­jom,­ste­ri­li­tet,­ te­ška­ te­lje­nja­ i­ dr.­ Eko­nom­ski­ gu­bi­ci­ na­sta­li­kao­ po­sle­di­ca­ ra­znih­ obo­lje­nja­ pa­pa­ka­ su­ ne­mi­nov­ni.­ Uop­šte,­ eko­nom­ski­gu­bi­ci­na­sta­ju­kao­po­sle­di­ca­pre­ra­nog­ iz­lu­če­nja­ži­vo­ti­nja­ iz­pro­iz vod nje, sma nje nja pro iz vod nje i tro­ško­va­ le­če­nja.­ Raz­lo­zi­ pre­ra­nog­iz­lu­če­nja­kra­va­mu­za­ra­iz­pro­iz­vod­nje,­po­sma­tra­no­sa­aspek­ta­bo­le­sti­pa­pa­ka,­mo­gu­po­de­li­ti­ na­ di­rekt­ne­i­ in­di­rekt­ne.­Di­rekt­ni­ raz­log­ iz­lu­če­nja­ kra­ve­ iz­ pro­iz­vod­nje,­ zna­či­ da­je­ bo­lest­ pa­pa­ka­ pre­šla­ u­ ne­iz­le­či­vi,­ hro­nič­ni­ ob­lik­ i­ da­ je­ ži­vo­ti­nji­traj­no­ na­ru­še­no­ zdra­vlje­ i­ da­ ni­je­vi­še­spo­sob­na­za­pro­iz­vod­nju.­In­di­rekt­ni­ raz­log­ iz­lu­če­nja­ kra­ve­ iz­pro­iz­vod­nje,­ zna­či­ da­ se­ kao­ po­sle­di­ca­ obo­lje­nja­ pa­pa­ka­ i­ no­gu,­po­ja­vi­lo­ne­ko­dru­go­obo­lje­nje,­ko­je­je­do­ve­lo­do­od­lu­ke­da­se­ži­vo­ti­nja­iz­lu­či­od­no­sno,­škar­ti­ra.­Sma­nje­nje­ pro­iz­vod­nje­ mle­ka­ zbog­bo­le­sti­ pa­pa­ka­mo­že­ iz­no­si­ti­ i­ do­20%.­ Ži­vo­ti­nja­ se­ ote­ža­no­ usta­je­i­kre­će­se,­tr­pi­bo­lo­ve,­ni­je­u­sta­nju­da­nor­mal­no­kon­zu­mi­ra­hra­nu­i­vo­du,­što­ima­za­po­sle­di­cu­na­gli­pad­ pro­iz­vod­nje­mle­ka,­ a­ ka­sni­je­

sla­blje­nje­ i­mr­ša­vlje­nje.­ Eko­nom­ski­gle­da­no,­ve­o­ma­je­la­ko­iz­ra­ču­na­ti­ko­li­ko­se­kroz­sma­nje­nje­pro­iz­vod­nje­mle­ka­ po­ gr­lu­ uma­nju­je­za­ra­da­ pro­iz­vo­đa­či­ma­ mle­ka.­ Na­kra­ju,­ tro­ško­vi­ le­če­nja­ kod­ ovog,­kao­i­kod­osta­lih­obo­lje­nja,­su­ne­mi­nov­ni­ i­ pred­sta­vlja­ju­ zna­čaj­nu­stav­ku­u­eko­nom­skim­tro­ško­vi­ma.­Iz­nos­tro­ško­va­le­če­nja­je­in­di­vi­du­a­lan,­a­pro­iz­vo­đa­či­mle­ka­od­lu­ču­ju­da­ li­ je­ eko­nom­ski­ is­pla­ti­vo­ le­či­ti­gr­lo­ u­ po­je­di­nač­nim­ slu­ča­je­vi­ma,­ili­ ga­ iz­lu­či­ti­ iz­ da­lje­ pro­iz­vod­nje.­Oba­ve­za­ od­ga­ji­va­ča­ je­ da­ bri­ne­o­ ži­vo­ti­nja­ma­ či­ji­ op­sta­nak­ za­vi­si­ is­klju­či­vo­ od­ nje­ga­ [2]­ i­ shod­no­to­me­se­mo­ra­od­no­si­ti­pra­vil­no­pre­ma­nji­ma­sve­dok­su­nje­go­vom­vla­sni­štvu.

Me­re­za­spre­ča­va­nje­bo le sti pa pa ka

Na­rod­na­ iz­re­ka,­ "Bo­lje­ spre­či­ti,­ne­go­ le­či­ti!",­go­vo­ri­ka­ko­se­od­no­si­ti­ pre­ma­ ovom­ pro­ble­mu­ i­ ka­ko­na­naj­bo­lji­na­čin­ iz­be­ći­eko­nom­ske­gu­bit­ke­ko­ji­ su­po­sle­di­ca­obo­lje­nja­pa­pa­ka­ i­ no­gu­ kod­ kra­va­ mu­za­ra.­Sve­što­sto­ča­ri­tre­ba­da­zna­ju­i­ura­de­na­svo­jim­far­ma­ma­se­svo­di­na­sle­de­će:­­odr­ža­va­nje­hi­gi­je­ne­pa­pa­ka,­­ore­zi­va­nje­pa­pa­ka­dva­pu­ta­go­

di­šnje,­­odr­ža­va­nje­hi­gi­je­ne­u­objek­ti­ma,­­spre­ča­va­nje­me­ha­nič­kih­po­vre­

da­u­objek­ti­ma,­ ­­ iz­ba­lan­si­ra­na­ is­hra­na,­­ko­ri­šće­nje­ se­me­na­bi­ko­va­ko­ji­

pre­no­se­po­zi­tiv­ne­ge­ne­za­pap­keVla­snik,­ od­no­sno­ dr­ža­lac­ ži­vo­ti­

nje­od­go­vo­ran­je­za­ži­vot,­zdra­vlje­i­do­bro­bit­ži­vo­ti­nje­i­mo­ra­da­pred­u­zi­ma­sve­neo­p­hod­ne­me­re­ka­ko­bi­obez­be­dio­da­se­ži­vo­ti­nji­ne­na­no­si­ ne­po­tre­ban­ bol,­ pat­nja,­ strah­ i­stres,­od­no­sno­po­vre­da.

Ko spro vo di ob ra du i ne gu pa pa ka?

Ob­ra­da­ i­ ne­ga­ pa­pa­ka,­ ko­pi­ta­ i­ne­ga­ do­ma­ćih­ ži­vo­ti­nja­ je­ zo­o­teh­nič­ki­ po­stu­pak­ ko­ji­ sam­ od­ga­ji­vač­mo­že­da­spro­vo­di­na­far­mi,­uz­uslov­da­je­pro­šao­struč­no­ospo­so­blja­va­nje­ ko­je­ se­ vr­ši­ na­ or­ga­ni­zo­va­nim­obu­ka­ma,­ pre­ma­ pro­gra­mu­ ko­ji­do­no­si­Mi­ni­star­stvo.­Naj­bo­lji­ re­zul­tat­ se­ po­sti­že­ uko­li­ko­ ore­zi­va­nje­pa­pa­ka­spro­vo­di­ li­ce­ko­je­ je­struč­no­ ospo­so­blje­no­ za­ taj­ po­sao,­ uz­pri­su­stvo­ve­te­ri­na­ra­ zbog­pre­gle­da­zdrav­stve­nog­ sta­nja­ i­ even­tu­al­nog­le­če­nja.

Opre ma po treb na za ob ra du pa pa ka

­ Za­ pra­vil­nu­ ob­ra­du­ pa­pa­ka­ je­po­treb­na­sle­de­ća­opre­ma:

­­boks­za­fik­si­ra­nje­ži­vo­ti­nje,­­ular­za­iz­vo­đe­nje­ži­vo­tij­nje,­­kle­šta­za­skra­ći­va­nje­pa­pa­ka,­­ma­ka­ze­za­ski­da­nje­vi­ška­svih­

ivi­ca,­ raj se ri,­­tur­pi­je,­­elek­trič­na­bru­si­li­ca,­­ tra­ke­ za­ fik­si­ra­nje­ ži­vo­ti­nje­ u­

bok­su,­­za­štit­na­opre­ma­za­li­ce­ko­je­ra­

di,­­sred­stva­za­dez­in­fek­ci­ju.Je­di­no­uz­pra­vil­no­ko­ri­šće­nje­od­

go­va­ra­ju­će­ opre­me­ se­ po­sti­že­ do­bar­ kraj­nji­ re­zul­tat.­ Ta­ko­đe,­ mo­ra­se­vo­di­ti­ra­ču­na­da­se­u­to­ku­ra­da­pre­du­zmu­sve­po­treb­ne­me­re­za­šti­te,­da­ne­bi­do­šlo­do­po­vre­đi­va­nja­ži­vo­ti­nje­i­oso­ba­ko­je­su­an­ga­žo­va­ne­na­ovim­po­slo­vi­ma.Sa­mo­ zdra­ve­ kra­ve,­ pra­vil­no­

hra­nje­ne­i­ne­go­va­ne,­mo­gu­is­po­lji­ti­svoj­ge­net­ski­po­ten­ci­jal­ i­mo­gu­da­pro­iz­ve­du­ zdrav­stve­no­ bez­be­dan­pro­iz­vod­­­mle­ko.­Zdrav­stve­no­bez­be­dan­pro­iz­vod­zna­či­za­pre­ra­đi­va­ča­zdra­vu­i­kva­li­tet­nu­si­ro­vi­nu,­a­za­kraj­njeg­po­tro­ša­ča­pro­iz­vod­ko­ji­ne­ugro­ža­va­nje­go­vo­i­zdra­vlje­nje­go­ve­po­ro­di­ce.­ Sva­ki­ pro­iz­vo­đač­ mle­ka­mo­ra­ima­ti­u­vi­du­da­će­se­bi­omo­gu­ći­ti­ lak­ši­ i­pro­duk­tiv­ni­ji­ rad­ je­di­no­ ako­ po­štu­je­ zdra­vlje­ i­ do­bro­bit­svo­jih­ži­vo­ti­nja­i­ako­spro­vo­di­do­bru­od­ga­ji­vač­ku­prak­su.­Kao­re­zul­tat­ta­kvog­ra­da­po­sti­že­se­ve­ća­pro­iz­vod­nja­mle­ka,­bo­lji­kva­li­tet­pro­iz­ve­de­nog­mle­ka,­sa­mim­tim­bo­lja­ot­kup­na­ce­na,­ti­me­se­po­ve­ća­va­pro­fit,­i­na­ kra­ju,­ ti­me­ se­ po­di­že­ stan­dard­ži­vo­ta­na­ga­zdin­stvu.

Pre­gle­dom­ za­sa­da­ ko­šti­ča­vih­voć­nih­vr­sta­na­te­re­nu­RC­Ru­ma­kon­sta­tu­je­mo­da­se­šlji­va,­

vi­šnja­ i­ kaj­si­ja­ još­ uvek­ na­la­ze­ u­fe­no­fa­zi­mi­ro­va­nja,­dok­se­bre­skva­i­ nek­ta­ri­na­ za­vi­sno­ od­ lo­ka­li­te­ta,­eks­po­zi­ci­je­te­re­na­i­sor­ti­men­ta­na­la­ze­u­fa­zi­od­mi­ro­va­nja­pa­do­fa­ze­bu­bre­nja­pu­po­lja­ka.S­ ob­zi­rom­ na­ na­ja­vlje­ne­ pa­da­

vi­ne­u­na­red­nom­pe­ri­o­du,­po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma­ko­ji­do­sa­da­ni­su­ura­di­li­pre­ven­tiv­ni­ tret­man­pre­po­ru­ču­je­ se­ da­ obi­đu­ svo­je­ za­sa­de­ i­uko­li­ko­ni­je­do­šlo­do­kre­ta­nja­ve­ge­ta­ci­je­ (pu­ca­nja­pu­po­lja­ka)­ura­di­ti­tret­man­pre­pa­ra­ti­ma­na­ba­zi­ba­kra:­­Ba­kar­ni­ok­si­hlo­rid­(a.m.­ba­kar­

ok­si­hlo­rid)­­0,75­%­­Cu­pro­xat­ (a.m.­ ba­kar­ok­si­sul­

fat)­0,25­0,35­%­­ Fun­gu­ran­ (a.m.­ ba­kar­hi­drok­

sid)­0,2­0,3­%­i­dr.

Pre­ven­tiv­ni­tret­man­se­vr­ši­u­ci­lju­ sma­nje­nja­ in­fek­tiv­nog­ po­ten­ci­ja­la­ pre­zi­mlji­ju­ćih­ for­mi­ pro­u­zro­ko­va­ča­ ko­vr­dža­vo­sti­ li­sta­ bre­skve­(Tap­hri­na­ de­for­mans),­ mo­ni­li­o­za­ko­šti­ča­vog­ vo­ća­ (Mo­ni­lia­ spp.),­­pro­u­zro­ko­va­ča­ šu­plji­ka­vo­sti­ li­sta­(Cla­ste­ro­spo­ri­um­ car­pop­hi­lum)­ i­dr.­ In­fek­ci­ja­ se­mo­že­ostva­ri­ti­ pri­bu­bre­nju­ pu­po­lja­ka,­ sto­ga­ tret­man­ ba­kar­nim­ pre­pa­ra­ti­ma­ tre­ba­ura­di­ti­ pre­mo­guć­no­sti­ pro­di­ra­nja­pa­to­ge­na­u­bilj­ku.Uko­li­ko­je­kod­ra­nih­sor­ti­nek­ta­

ri­ne­i­bre­skve­do­šlo­do­pu­ca­nja­pu­po­lja­ka­i­po­ja­ve­ze­le­nih­li­sti­ća,­pre­ven­tiv­ni­tret­man­u­ci­lju­spre­ča­va­nja­in­fek­ci­je­od­Tap­hri­na­de­for­mans­iz­vr­ši­ti­ne­kim­od­sle­de­ćih­fun­gi­ci­da:­­Ci­ram­(a.m.­ci­ram)­0,35%­­De­lan­(a.m.­di­ti­a­non­)­0,1%­­Syllit­(a.m.­do­din)­0,15­0,25%­­ Da­ko­flo­ (a.m.­ hlo­ro­ta­lo­nil)­

2,5­3­l/ha

Bo­ko­re­nje­pše­ni­ce

Pše­ni­ca­ ko­ja­ je­ po­se­ja­na­ u­ra­ni­jem­ ro­ku,­ na­la­zi­ se­ u­ fe­no­fa­zi­ ­ bo­ko­re­nja­ (BBCH­ 25­27,­for­mi­ra­no­ ­ od­ 5­6­ ­ se­kun­dar­nih­­sta­ba­la).­Obi­la­skom­use­va,­usta­no­vi­li­ smo­ ne­znat­ne­ šte­te­od­iz­mr­za­va­nja­­i­su­še­nje­do­njih­li­sto­va,­ pro­u­zro­ko­va­no­ osta­lim­abi­ot­skim­ fak­to­ri­ma.­ Od­ bo­le­sti,­ pri­sust­na­ je­ si­va­ pe­ga­vost­li­sta­ pše­ni­ce­ ­­ ­ Sep­to­ria­ tri­ti­ci.­U za vi sno sti od sor te i vre me na se­tve,­ simp­to­mi­ su­ vi­dlji­vi­ ­ na­5­15­%­ li­sto­va.­Simp­to­mi­ bo­le­sti­su­pri­sut­ni­na­do­njim­i­sred­njim­li­sto­vi­ma­bo­ko­ra­pše­ni­ce.Pri­su­stvo­pe­pel­ni­ce­(Erysip­he­

gra­mi­nis)­ i­ rđe­ pše­ni­ce­ (Puc­ci­nia­spp.)­ni­je­usta­no­vlje­no.

S. P.

Ne ga pa pa ka kra va mu za raPi­še:­Alek­san­dar­Vi­dić­dipl­ing,­PSS­Vr­bas

Naj­če­šći­pro­blem­je­ne­ga­pa­pa­ka

Dr­ža­lac­je­od­go­vo­ran­za­do­bro­bit­ži­vo­ti­nje

Za­šti­ta­ko­šti­ča­vih­voć­nih­vr­sta

Fe­no­fa­za­bre­skve­(00-01­BBCH)

Spe­ci­fič­na­ upi­je­na­ ko­li­či­na­ elek­tro­mag­net­nih­ ta­sa­sa­ (SAR­ ­­vred­nost)­ is­ka­zu­je­ sna­gu­ zra­

če­nja­ ko­ju­ upi­ja­ tki­vo­ te­la­ (na­ro­či­to­gla­ve)­ za­vre­me­ko­ri­šće­nja­mo­bil­nog­te­le­fo­na,­i­ko­ja­do­vo­di­do­za­gre­va­nja­tki­va­(je­di­ni­ca­me­re­je­vat­po­ki­lo­gra­mu­–­W/kg).­­SAR­vred­nost­je­re­zul­tat­ter­mič­kog­me­re­nja­i­ne­ob­u­hva­ta­pri­rod­ne­ne­ter­mič­ke­uti­ca­je.Mo­že­se­pret­po­sta­vi­ti­da­je­kod­ve­

ćih­SAR­vred­no­sti­ve­ća­i­vred­nost­ne­ter­mič­kih­uti­ca­ja.Me­đu­tim,­taj­za­klju­čak­vre­di­sa­mo­

kod­ne­pro­men­lji­ve­fre­kven­ci­je­i­di­na­mi­ke­­sla­nja­i­pri­ma­nja­sig­na­la­unu­tar­iste­mre­že.SAR­vred­no­sti­se­u­po­sled­nje­vre­

me­iz­u­zet­no­na­vo­di­jer­ne­po­sto­ji­ni­je­dan­bo­lji­pa­ra­me­tar­ko­jim­bi­se­mo­gle­pro­ce­ni­ti­mo­gu­će­opa­sno­sti­kod­upo­tre­be­mo­bil­nih­te­le­fo­na.Me­re­nje­SAR­a­ ni­je­ ni­ma­lo­ jed­no­

stav­no­ i­ zah­te­va­ niz­ stro­go­ pro­pi­sa­nih­stan­dar­da.­U­Evro­pi­ je­uobi­ča­je­no­SAR­vred­nost­me­ri­ti­ pre­ko­10­gra­ma­tki­va,­a­u­SAD­u­pre­ko­jed­nog­gra­ma,­što­ prek­tič­no­ mo­že­ do­ve­sti­ do­ dvo­stru­ko­ve­ćih­ame­rič­kih­SAR­vred­no­sti.­Pre­ma­mi­šlje­nju­struč­nja­ka­ber­lin­skog­No­va­In­sti­tu­ta,­ ame­rič­ki­ na­čin­me­re­nja­je­pri­klad­ni­ji,­jer,­na­pri­mer,­u­uhu­ili­ oku,­ za­gre­va­nje­ vr­lo­ma­lih­ de­lo­va­or­ga­na­mo­že­i­te­ka­ko­bi­ti­štet­no.Elek­tro­mag­net­no­ po­lje­ po­ve­ća­va­

ri­zik­od­ma­lig­nih­obo­lje­nja

Stru ja i rak

Uz­bu­na­je­po­če­la­1979,­ka­da­je­u­Ko­lo­ra­du­ot­kri­ve­no­da­uče­ni­ci­ko­ji­ži­ve­po­red­elek­trič­nih­stu­bo­va­ ima­ju­ve­će­iz­gle­de­da­obo­le­od­opa­ke­bo­le­sti.­Ono­što­su­na­uč­ni­ci­ame­rič­ke­Agen­ci­je­za­za­šti­tu­ži­vot­ne­sre­di­ne­jav­no­obe­lo­da­ni­li,­to­je­do­sad­naj­o­zbilj­ni­je­upo­zo­re­nje.­Naj­kra­će­ono­glai:­na­uč­ni­do­ka­zi­su­ge­ri­šu­ „uzroč­nu­ ve­zu“­ iz­me­đu­ ni­sko­frek­fent­nih­mag­net­nih­po­lja­ i­ le­u­ke­mi­je,­kao­i­tu­mo­ra­na­mo­zgu.­Ipak,­ka­ko­se­do­da­je­obič­na­mag­net­na­po­lja­od­60­her­ca,­mo­gu­bi­ti,­ma­da­ni­je­do­ka­za­no,­uzrok­po­ja­ve­ra­ka­kod­lju­di.Ti­naj­no­vi­ji­re­zul­ta­ti­ipak­ni­su­raz­

log­za­pa­ni­ku,­pa­čak­ni­za­ne­sa­ni­cu.­Do­du­še,­oko­tog­iz­ve­šta­ja­bi­lo­je­bur­nih­de­ba­ta­u­Bu­šo­voj­ad­mi­ni­stra­ci­ji­a­on­ ob­ja­vljen­ upr­kos­ ne­kim­ pro­ti­vlje­nji­ma­iz­Pen­ta­go­na­i­Be­le­ku­će.­Ni­ko,­sud,­ ne­ mo­že­ da­ po­rek­ne­ nje­go­vu­ozbilj­nost­i­po­tre­bu­da­se­is­tra­ži­va­nja­da­lje­na­sta­ve.U­ su­šti­ni­ pro­ble­ma­ je­ po­zna­ti­ fe­

no­men:­ka­da­elek­trič­na­stru­ja­pro­la­zi­kroz­ka­bal,­ stva­ra­se­elek­tro­mag­net­no­po­lje­ko­je­se­ši­ri­na­oko­li­nu.­Du­go­su­na­uč­ni­ci­ne­gi­ra­li­nje­go­vu­opa­snost,­jer­je­to­po­lje­neo­bič­no­ma­le­ja­či­ne.Uz­bu­na­je­po­če­la­1979­go­di­ne,­ka­da­

je­u­ame­rič­koj­dr­ža­vi­Ko­lo­ra­do­ot­kri­ve­no­da­uče­ni­ci­ko­ji­ži­ve­bli­zu­elek­trič­nih­stu­bo­va­ima­ju­tro­stru­ko­ve­će­šan­se­da­obo­le­od­ra­ka.­A­po­to­nji­iz­ve­šta­ji­ot­kri­li­su­po­ve­ća­nje­obo­le­va­nja­od­ra­ka­me­đu­elek­tri­ča­ri­ma.I­dok­su­još­mno­gi­struč­nja­ci­skep­

tič­ni,­do­šlo­je­ipak­do­de­fi­ni­tiv­nog­za­o­kre­ta­me­đu­na­uč­ni­ci­ma­ka­da­ je­ reč­o­mo­gu­ćim­zdrav­stve­nim­po­sle­di­ca­ma­od­ zra­če­nja­ elek­tro­mag­net­nih­ po­lja.­To­kom­ se­dam­de­se­tih­ go­di­na­ ta­ ve­za­je­ iz­gle­da­la­ ap­surd­na­ali­ da­nas­ je­ to­sa­svim­otvo­re­no­pi­ta­nje.U­Pen­ta­go­nu­su­da­le­ko­od­ to­ga­da­

pri­zna­ju­ ta­ko­ne­što.­To­ je­ i­ ra­zu­mlji­vo­ne­po­sto­ji,­na­i­me­sa­vre­me­na­voj­na­je­di­ni­ca­ko­ja­ne­ko­ri­sti­elek­tron­sku­opre­mu­–­od­ra­dar­skih­ku­la­do­od­bram­be­nog­si­ste­ma­ugra­đen­sva­ki­rat­ni­brod­i­avion.No,­ ulog­ je­ iz­gle­da­ ve­li­ki,­ u­ jed­noj­

stu­di­ji­ se­ go­vo­ri­ o­ zna­čaj­nom­po­ra­stu­bro­ja­obo­lje­nja­ tu­mo­ra­na­mo­zgu­u­u­zad­njoj­ de­ce­ni­ji­ dva­de­se­tog­ ve­ka.­ ­ I­ako­ se­ to­ bu­de­ po­ve­za­lo­ sa­ elek­tro­mag­ne­ti­zmom­u­ku­ći­ i­na­ rad­nom­me­stu­–­pro­te­ći­će­re­ka­sud­skih­tu­žbi­ši­rom­Ame­ri­ke.­ U­me­đu­vre­me­nu,­ ce­na­ ku­ća­i­ ima­nja­po­kraj­ elek­trič­nih­da­le­ko­vo­da­dra­stič­no­pa­da­ju.Ko­li­ko­ je,­ za­i­sta,­ opa­san­ ri­zik­ od­

elek­tro­mag­net­nih­ po­lja?­ ­ U­ po­re­đe­nju­sa­ dru­gim­ opa­sno­sti­ma­ –­ sa­ vo­žnjom­ko­la­uoči­do­če­ka­No­ve­go­di­ne,­re­ci­mo­mo­guć­nost­da­se­„za­ra­di“­rak­od­elek­tro­mag­ne­ti­zma­za­i­sta­je­ma­li.­Tu­mor­na­mo­zgu­je­ret­ka­bo­lest,­1986­go­di­ne­za­be­le­že­no­je­sa­mo­3,1­slu­čaj­na­100.000­Ame­ri­ka­na­ca.Pre­ma­ naj­no­vi­joj­ stu­di­ji,­ ri­zik­ se­

utro­stru­ča­va­ sa­ bli­zi­nom­ elek­tro­mag­net­nih­ po­lja.­ Ra­di­ ne­kog­ po­re­đe­nja,­tre­ba­do­da­ti­da­je­ri­zik­da­obo­le­od­ra­ka­plu­ća­kod­stra­snih­pu­ša­ča­čak­je­­20­pu­ta­ve­ći­od­ne­pu­ša­ča.Po­sto­ji,­ me­đu­tim,­ raz­li­ka­ iz­me­đu­

pu­ša­ča­ko­ji­ ig­no­ri­šu­upo­zo­re­nje­i­ne­ko­ko­do­bi­je­rak­sa­mo­što­je­ro­đen­u­elek­tron­sku­ do­bu.­ Lju­di,­ na­i­me,­ma­sov­no­ži­ve­kraj­da­le­ko­vo­da­za­pre­nos­elek­trič­ne­ener­gi­je,­kao­što­ i­ra­de­uz­kom­pju­ter­ske­ ekra­ne­ –­ to­ je­ sva­ko­dnev­ni­ca­na­šeg­vre­me­na.Po­treb­na­ su,­ oči­to,­ da­lja­ is­tra­ži­

va­nja.­ A­ do­tle,­ lju­di­ mo­gu­ sve­sti­ na­mi­ni­mum­mo­gu­će­raz­li­ke:­da­od­mak­nu­de­či­je­kre­ve­te­od­ka­blo­va­ko­jim­se­stru­ja­do­vo­di­u­ku­ću,­da­uda­lje­ te­le­fon­sku­se­kre­ta­ri­cu­od­uz­gla­vlja,­po­vu­ku­ se­ još­ ko­rak­ da­lje­ od­ tv­ekra­na­ i­kom­pju­te­ra.

Uti­caj­TV,­ra­ču­na­ra,­sto­ne­lam­pe

Zbog­ neo­ba­ve­šte­no­sti,­ ne­mar­no­sti,­ pa­ i­ ig­no­rat­skog­ od­no­sa­ ve­li­ki­broj­gra­đa­na­sva­ko­dnev­no­se,­a­da­

to­ga­ni­su­ni­sve­sni,­ iz­la­že­opa­snim­zra­če­nji­ma.­Me­đu­tim,­pre­ula­ska­u­ku­ću­ve­li­ki­ broj­ gra­đa­na­ iz­lo­žen­ je­„po­seb­nom­ tret­ma­nu“­ ta­ko­zva­nog­„elek­tron­skog­smo­ga“.Ovaj­ni­je­to­li­ko­po­znat­kao­nje­gov­

„sa­brat“­ lon­don­ski­smog,­ali­ je­za­to­mno­go­opa­sni­ji.­Na­nje­go­vu­štet­nost­pr­vi­su­upo­zo­ri­li­ame­rič­ki­struč­nja­ci.­Ža­ri­šte­mu­je­u­mre­ži­da­le­ko­vo­da­vi­so­kog­na­po­na­ko­jom­su­is­pre­ple­ta­na­broj­na­na­se­lja­pa­i­grad­ske­če­tvr­ti.Po­seb­na­pri­ča,­ali­i­opa­snost,­su­

kuć­ni­apa­ra­ti.­Nje­go­vo­„ve­li­čan­stvo“­te­le­vi­zor,­ za­tim­ „hi­to­vi“­ teh­nič­ko­teh­no­lo­škog­ bu­ma:­ mi­kro­ta­la­sne­pe­ći,­ per­so­nal­ni­ ra­ču­na­ri,­ vi­deo­igre,­ „džems­ bond“­ brač­ni­ kre­ve­ti­per­ma­nent­no­ i­ pod­mu­klo­ na­gri­za­ju­zdra­vlje­nji­ho­vih­ko­ri­sni­ka.Sva­ki­čo­vek­bi­mo­rao­zna­ti­da­nje­gov­TV­po­red­ma­nje­opa­snih­al­fa­i­be­ta­če­sti­ca­ i­ ne­za­o­bi­la­znog­ elek­tron­skog­zra­če­nja­ pred­sta­vlja­ ozbilj­nu­ opa­snost­za­sve­ži­vo­u­ku­ći.Za­pra­vo,­nje­gov­ekran­je­svo­je­

vr­sni­ge­ne­ra­tor­ra­di­o­ak­tiv­nih­zra­ka­

za­ko­je­čo­ve­či­ji­or­ga­ni­zam­ne­pred­sta­vlja­ni­ka­kvu­pre­pre­ku.­Ovo­zra­če­nje­mo­že­ ima­ti­ te­že­ im­pli­ka­ci­je­ i­za­ trud­ni­ce,­ de­cu­ i­ bo­le­sne­ oso­be­po­seb­no­ ako­ se­ te­le­vi­zor­ gle­da­ sa­ma­njeg­ ra­sto­ja­nja,­ od­no­sno­ bli­že­od­če­ti­ri­me­tra.Za­po­seb­no­opa­san­kuć­ni­apa­rat,­

ko­ji­ se­ bu­kval­no­ upo­re­đu­je­ sa­ po­ten­ci­jal­nim­ubi­com­je­mi­kro­ta­la­sna­peć.­Re­zul­ta­ti­is­pi­ti­va­nja­jed­nog­od­vo­de­ćih­svet­skih­auto­ri­te­ta­al­ter­na­tiv­ne­ na­uč­ne­ di­sci­pli­ne­ (ra­di­e­ste­zi­je)­ dr.­ Pa­u­la­ Šmi­ta,­ ko­ji­ tvr­di­ da­mi­kro­ta­la­sna­ peć­ emi­tu­je­ zra­če­nje­in­de­tič­no­de­lu­ te­la­obo­le­log­od­ ra­ka.­ I­ svo­je­vre­me­no,­ ali­ po­ne­gde­i­ da­nas­ je­ u­ mo­di,­ „džems­ bond“­brač­ni­kre­vet­sa­ni­zom­elek­tron­skih­ure­đa­ja­ ta­ko­đe­ su­u­ gru­pi­ opa­snih­de­lo­va­po­kuć­stva.­Tim­pre,­štop­se­čo­vek­ u­ vre­me­ spa­va­nja­ na­la­zi­ u­ta­ko­zva­nom­–­ne­bra­nje­nom­sta­nju.­Ne­vi­dlji­va­ „palj­ba“­ elek­tron­skog­ i­dru­gih­ zra­če­nja,­ sti­že­ i­ od­ per­so­nal­nih­ ra­ču­na­ra,­ te­le­fak­sa,­ vi­deo­apa­ra­ta,­jo­gi­du­še­ka,­di­gi­tal­nih­ča­

sov­ni­ka,­pa­i­od­me­sin­ga­nih­sto­nih­lam­pi.­ Sve­ su­ to­ mer­lji­ve­ ko­li­či­ne­zra­če­nja,­ a­ ne­ ni­ka­kve­ iz­mi­šlje­ne­pri­če.­ U­ raz­vi­je­nim­ evrop­skim­ ze­mlja­ma­ovim­ob­li­ci­ma­zra­če­nja­pri­da­je­ se­ du­žna­ pa­žnja,­ jer­ pri­me­ra­ra­di­na­uč­no­je­po­tvr­đe­no­da­TV­zra­če­nje­po­seb­no­je­opa­sno­jer­de­lu­je­na­hi­po­fi­zu­„kra­lji­cu“­­svih­en­do­kril­nih­žle­zda.Ka­ko­se­za­šti­ti­ti­i­šta­pro­iz­vo­đa­

či­ovih­apa­ra­ta­u­tom­smi­slu­či­ne­?­­Prak­tič­no­još­ni­šta.U­ pr­prat­nim­ pa­pi­ri­ma,­ ko­ji­ se­

do­bi­ja­ju­ uz­ ra­čun,­ je­di­no­ se­ do­bi­ja­ju­ upu­stva­ o­ na­či­nu­ ko­ri­šće­nja.­Ova­kvo­ po­na­ša­nje,­ sa­zna­je­mo,­ob­ja­šnja­va­ se­ stra­hom­ da­ se­ ne­bi­iz­gu­bi­li­ kup­ci.­ U­ raz­vi­je­nim­ evrop­skim­ze­mlja­ma­si­tu­a­ci­ja­je­obr­nu­ta.­U­ Švaj­car­skoj,­ ne­mač­koj,­ Fran­cu­skoj­ i­ dru­gim­ ze­mlja­ma­ ima­ju­ čak­raz­vi­je­nu­ in­du­stri­ju­ BI­O­SA­NE­RA,­od­no­sno­ spek­tra­ za­štit­nih­ sred­sta­va­ i­ure­đa­ja­od­zra­če­nja­kuć­nih­apa­ra­ta.

(Na­sta­vi­će­se)

12. februar 2016. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza­vremena­do­kraja­februara

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sta ri re cep tiPo­treb­no­je:­6­ja­ja,­­24­ka­ši­ke­še­će­ra,­10­ka­

ši­ka­bra­šna,­4­ka­ši­ke­mle­ka,­1­mar­ga­rin,­1­pra­šak­za­pe­ci­vo,­ma­lo­so­ka­od­li­mu­na,­džem­od­kaj­si­ja.

Pri­pre­ma:­Umu­ti­ti­šest­žu­ma­na­ca­sa­šest­ka­ši­ka­še­će­ra,­do­da­ti­mar­ga­rin­ i­ če­ti­ri­ka­ši­ke­mle­ka.­U­do­bro­umu­će­nu­ma­su­ume­ša­ti­de­set­ka­ši­ka­bra­šna­po­me­ša­nog­sa­pra­škom­za­pe­ci­vo.­Te­sto­ras­ta­nji­ti­ u­pod­ma­za­nom­ i­po­bra­šnje­nom­ple­hu,­pa­pe­ći­oko­15­mi­nu­ta­na­180­ste­pe­ni,­da­po­ru­me­ni.Za­to­vre­me­umu­ti­ti­ čvrst­sneg­od­šest­be­la­

na­ca­sa­18­ka­ši­ka­še­će­ra,­na­kra­ju­do­da­ti­ka­ši­ku­li­mu­no­vog­so­ka­(mo­že­i­sir­će­ta).Pre­ko­ is­pe­če­ne­ ko­re­ pre­ma­za­ti­ džem­od­ kaj­

si­ja,­ a­ po­tom­ i­ šne­ od­ be­la­na­ca.­ Ko­lač­ vra­ti­ti­ u­rer­nu­na­još­pet­na­est­mi­nu­ta,­a­po­tom­osta­vi­ti­u­is­klju­če­noj­ rer­ni­ još­ ne­ko­li­ko­mi­nu­ta.­ Pro­hla­đen­ko­lač­ise­ći­po­kva­še­nim­no­žem­na­koc­ke­i­slu­ži­ti.

Da­men­ka­pric­–­sta­rin­ski­re­cept

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

Šta­je­to­"SAR"Pre­ma­mi­šlje­nju­struč­nja­ka­ber­lin­skog­No­va­-­In­sti­tu­ta,­ame­rič­ki­na­čin­me­re­nja­je­pri­klad­ni­ji­jer­u­uhu­ili­oku,­za­gre­va­nje­vr­lo­ma­lih­de­lo­va­or­ga­na­mo­že­i­te­ka­ko­bi­ti­štet­no

(Pre­no­si­mo­iz­vo­de­iz­knji­ge­“Le­ko­vi­tim­bi­ljem­­pro­tiv­kar­ci­no­ma“,­autor­Mom­či­lo­Mo­ci­Sreć­ko­vić,­Slo­bo­mir­2015.)

Mnogo više od pukog nadanja je po-trebno da se desi pa da se konačno

tržište roba iz sektora primarnog agra-ra pokrene. Naime, činjenica da su se cene na svetskim berzama tek neznat-no pomerile na gore u protekloj nedelji, te da je na bazi realizovanih ugovora i kotiranih ponuda nekako preovladao utisak da su domaće cene žitarica i uljarica došle do samog minimuma i da je to krajnja granica daljeg pada, ipak tržište i dalje stoji. Da bi se ono ozbilj-nije pokrenulo potreban je ipak suštin-ski, dugoročni zaokret na nivou svetske tražnje. Da li i kada će se taj zaokret desiti to je prava nepoznanica u ovom trenutku. Promet na novosadskoj berzi

i dalje je u zoni minimalnih vrednosti. Količinski obim prometa od 250 tona je u padu u odnosu na prethodnu nedelju od 41,18%, dok je vrednosni nivo pro-meta bio 4.554.000 dinara, a to je za 63,81% manje u odnosu na prethdoni nedeljni period.

Nalazimo se u periodu godine kada bi na osnovu višegodišnje prakse i iskustva trebali da govorimo o cenovnom piku na tržištu pšenice, a mi ove godine konsta-tujemo da je u prvoj nedelji februara cena pšenice pala ispod nivoa na kome je bila u toku žetve. Prosečna nedeljna cena pšenice na berzi u Novom Sadu je iznosila 18,43 din/kg ( 16,75 bez PDV), što je u odnosu na prethodnu nedelju

pad od 2,90%. Ovako niska cena za-beležena je u žetvi 2013. godine, a pre toga još u avgustu 2010. godine. Kada se cena pšenice denominuje u dolarsku vrednost, tada konstatujemo da je danas pšenica realno na najnižem nivou još od jula meseca 2010. godine.

Cena kukuruza pokazuje blage zna-ke oporavka. Naš kukuruz je trenutno jedan od najjeftinijih u Evropi, pa vla-

snici ove robe za razliku od onih koji imaju u posedu pšenicu ili soju mogu da očekuju nešto bolje vesti sa tržišta. Podatak da je cena kukuruza sa pove-ćanom vlagom na berzanskom tržištu protekle nedelje iznosila 15,80 din/kg bez PDV, što je za 1,3% veća cena od cene kukuruza u SRPS standardu iz prethodne nedelje, indicira da bi u naj-manju ruku cena ove robe trebala da

prestane da pada, ako ne i blago da ra-ste u narednom periodu.

Sojom se protekle nedelje nije trgo-valo, što ne znači da nije bilo kotacija na berzanskom tržištu. Na bazi kotiranih ponuda koje su pretežno bile na nivou 38,00 din/kg bez PDV i nezainteresova-nosti tražnje da kupi soju po ovoj ceni, jasno govori u kakvoj poziciji se soja tre-nutno nalazi na tržištu.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 12. februar 2016.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 1.2. do 5.2. 2016.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, MARTOVSKI FJU ČERS 2016.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 176,08 $/t 174,61 $/t 174,61 $/t 176,37 $/t 173,65 $/t

Ku ku ruz 146,45 $/t 146,14 $/t 146,61 $/t 146,06 $/t 145,03 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, jan 16 324,16 $/t 323,57 $/t 325,63 $/t 322,10 $/t 321,29 $/t

So ji na sač ma, jan 16 272,40 $/t 271,00 $/t 274,60 $/t 270,10 $/t 267,60 $/t

• Pad cene pšenice• Povećana ponuda na berzi• Dešavanja na svetskim berzama

Mali nedeljni prometi na „Produktnoj berzi“, rezultat su generalno nepremo-stivog odstupanja u kotacijama cena u ponudi, u odnosu na tražnju, koje je na snazi već mesecima unazad. Ni ova ne-delja nije bila izuzetak.

I dok je ovakva pat pozicija na tr-žištu kukuruza i soje, toliko jaka, da praktično parališe mogućnost inten-zivnijeg trgovanja ovim artiklima, čini se da su, tokom ove nedelje, prodavci na tržištu pšenice prvi po-pustili pred željama kupaca. Upravo

zato je i cena hlebnog zrna tokom nedelje padala i do 16,70 din/kg, bez PDV-a, da bi nedelju završila na cenovnom nivou od 16,80 din/kg, bez PDV-a.

Shodno ovonedeljnom padu cene pšenice i PRODEX je reagovao padom indeksne vrednosti do nivoa od oko 200 indeksnih poena na kraju nedelje, a sredinom nedelje i ispod ove granice, što nije zabeležno u poslednjih sedam meseci trgovanja na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Kukuruz, rod 2015. vlaga do 14,5% 50 17,38 50 17,38 -

Kukuruz, rod 2015. 150 17,82-17,93 - - -

Soja, zrno, rod 2015. 125 41,80 - - -

Soja, zrno, rod 2015. pročiščena 25 45,10 - - -

Soja, zrno, rod 2015. selektirana 25 49,50 - - -

Suncokretova sačma, min. 33% 100 27,60 - - -

Min. đubrivo NPK 15:15:15 50 47,46 - - -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

155,29 EUR/t (futures mar 16)

144,35 EUR/t (futures mar 16)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

158,75 EUR/t (futures mar 16)

152,50 EUR/t (futures mar 16)

Konkurentna crnomorska pšenica i dešava-nja na čikaškoj berzi su oborile cenu pše-

nice i u Parizu. Pšenica je u poslednjih nedelju dana pojeftinila za 3,50%, dok je kukuruz za 0,83% skuplji. U Budimpešti je, u evropskoj valuti posmatrano, pšenica jeftinija za 0,40%, dok je kukuruz skuplji za 0,83%.

Tokom ove nedelje su se cene fjučersa na žitarice u Čikagu kretale u oba smera.

Povoljni vremenski uslovi, odnosno dovoljan snežni pokrivač i manja potrošnja kukuruza u proizvodnji etanola, uz procene o padu izvoza su obarali cene, dok su slabljenje

dolara u odnosu na evro i veći pritisak fondova na kupovnoj strani podupirali cene.

U odnosu na kraj prošle nedelje fjučers na pšenicu je gotovo nepromenjena , dok je cena fjučersa na kukuruz viša za 0,82%.

Nedelja je na tržištu soje otvorena sa rastom cena, ali je pritisak

ponude iz J. Amerike uticao na gotovo konstantak pad u narednih

nekoliko dana.Soja sa martovskom isporukom

je skuplja za 0,78%, a sojina sačma za 0,26%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 1.2.2016. - 8.2.2016.

POVrĆE 1.2.2016. - 8.2.2016.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Južno-banatski okrug klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

12. februar 2016.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 21.00 23.00 22.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 17.00 21.00 19.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 20.00 23.00 21.00 bez promene prosečna

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 25.00 27.00 26.00 bez promene dobra

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 70.00 80.00 75.00 bez promene prosečna

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 23.00 22.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene slaba

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 20.00 20.00 20.00 bez promene slaba

2 Brokola (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 135.00 135.00 pad slaba

3 Celer (sve sorte) Domaće kg 90.00 100.00 100.00 bez promene slaba

4 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 35.00 40.00 35.00 bez promene prosečna

5 Karfiol (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 110.00 130.00 130.00 pad slaba

6 Krastavac (salatar) Uvoz(uvoz) kg 160.00 170.00 160.00 - prosečna

7 Krompir (beli) Domaće kg 35.00 40.00 35.00 pad dobra

8 Krompir (crveni) Domaće kg 35.00 40.00 35.00 pad dobra

9 Kupus (sve sorte) Domaće kg 45.00 50.00 50.00 bez promene dobra

10 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 300.00 500.00 450.00 pad prosečna

11 Luk crni (mladi) Domaće veza 22.00 22.00 22.00 bez promene vrlo slaba

12 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 45.00 60.00 50.00 bez promene dobra

13 Paprika (Babura) Uvoz(uvoz) kg 150.00 230.00 200.00 bez promene vrlo slaba

14 Paprika (ljuta) Uvoz(uvoz) kg 300.00 500.00 500.00 - prosečna

15 Paprika (šilja) Uvoz(uvoz) kg 210.00 230.00 230.00 bez promene vrlo slaba

16 Paradajz (chery) Uvoz(Italija) kg 190.00 230.00 230.00 - vrlo slaba

17 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 160.00 140.00 bez promene prosečna

18 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 180.00 180.00 180.00 bez promene dobra

19 Pasulj (beli) Uvoz(uvoz) kg 200.00 250.00 200.00 rast dobra

20 Pasulj (šareni) Uvoz(uvoz) kg 200.00 240.00 220.00 bez promene dobra

21 Pasulj (žuti) Uvoz(uvoz) kg 220.00 220.00 220.00 bez promene dobra

22 Patlidžan (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 135.00 150.00 150.00 bez promene vrlo slaba

23 Paškanat (sve sorte) Domaće kg 125.00 150.00 150.00 rast slaba

24 Peršun (korenaš) Domaće kg 150.00 150.00 150.00 rast slaba

25 Peršun (lišćar) Domaće veza 15.00 15.00 15.00 bez promene prosečna

26 Pečurke (šampinjoni) Domaće komad 65.00 80.00 65.00 bez promene prosečna

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(Kostarika) kg 160.00 160.00 160.00 rast vrlo slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(Ekvador) kg 120.00 130.00 120.00 rast prosečna

3 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 75.00 75.00 75.00 pad slaba

4 Grožđe (belo ostale) Uvoz(uvoz) kg 350.00 350.00 350.00 rast vrlo slaba

5 Grožđe (crno ostale) Uvoz(uvoz) kg 350.00 350.00 350.00 - vrlo slaba

6 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 30.00 50.00 50.00 rast dobra

7 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 45.00 60.00 60.00 bez promene prosečna

8 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 75.00 100.00 95.00 bez promene slaba

9 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 35.00 70.00 50.00 bez promene dobra

10 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 75.00 75.00 75.00 bez promene prosečna

11 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 25.00 55.00 55.00 bez promene dobra

12 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 50.00 50.00 50.00 bez promene prosečna

13 Jabuka (Mucu) Domaće kg 50.00 65.00 50.00 rast prosečna

14 Jabuka (ostale) Domaće kg 55.00 60.00 60.00 bez promene dobra

15 Jagoda (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 400.00 400.00 400.00 - vrlo slaba

16 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 115.00 120.00 120.00 pad slaba

17 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 100.00 100.00 100.00 rast vrlo slaba

18 Kruška (ostale) Domaće kg 90.00 100.00 90.00 bez promene slaba

19 Kruška (ostale) Uvoz(uvoz) kg 140.00 160.00 160.00 bez promene vrlo slaba

20 Lešnik (očišćen) Domaće kg 1000.00 1100.00 1100.00 bez promene prosečna

21 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 115.00 150.00 140.00 rast prosečna

22 Mandarina (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 90.00 110.00 95.00 rast prosečna

23 Mušmula (sve sorte) Domaće kg 30.00 30.00 30.00 pad vrlo slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 280.00 300.00 290.00 bez promene 0-5

2 Jarad sve težine sve rase 210.00 230.00 220.00 bez promene 0-5

3 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

4 Krmače za klanje >130kg sve rase 100.00 120.00 115.00 bez promene 0-5

5 Ovca sve težine sve rase 130.00 160.00 140.00 bez promene 0-5

6 Prasad 16-25kg sve rase 140.00 170.00 160.00 bez promene 16-20

7 Prasad <=15kg sve rase 160.00 190.00 170.00 bez promene 16-20

8 Tovljenici 80-120kg sve rase 120.00 140.00 130.00 bez promene 0-5

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Junad >480kg sve rase 210.00 230.00 220.00 bez promene prosečna

2 Prasad 16-25kg sve rase 160.00 180.00 170.00 pad slaba

3 Tovljenici 80-120kg sve rase 110.00 125.00 125.00 pad dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez

promene prosečna

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez

promene dobra

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 22.00 25.00 24.00 bez promene slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 60.00 50.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 26.00 28.00 27.00 bez promene slaba

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Na pro da ju Tor pe do 4506, 1981. god. re-gi stro van, u od lič nom sta nju. Tel: 063/531-155.

• Kom bajn Zmaj 143, Ka miks mo tor, 136KS, go di na pro iz vod nje kraj 2004, po-se du je i adap ter za pše ni cu i sun co kret. U od lič nom sta nju, pr vi vla snik. Tel: 064/216-61-94.

• Pro da jem Mo to kul ti va tor IMT 506 u is-prav nom sta nju. Tel: 063/370-150.

• Pro da jem Si lo kom bajn.Tel: 063/289-175.

• Kom bajn Mas sey Fer gu son 530L, 1983. go di na, uve zen 12.2012. Žit ni ke der 3.6m, adap ter za ku ku ruz 4 re da, seč ka na kom-baj nu, ka bi na, gre ja nje, ven ti la ci ja, ši ber, mo tor od li čan. Ma čvan ski Pr nja vor. Tel: 063/212-408.

• Pro da jem trak tor IMT 577 u do brom sta-nju. Po zva ti na broj tel: 064/178-31-54.

• Pro da jem trak tor Be la rus MTZ 82, 2004 god, is pra van, re gi stro van. Tel: 063/356-234.

• Pro da jem trak tor Be lo rus MTZ 82, go di na pro iz vod nje 2004 u ori gi nal nom sta nju. Tel: 063/356-234.

• Trak tor u do brom sta nju, sve is prav no...za me na za ki per ka mion do 3.500 EUR ..za ma nji trak tor i do pla ta. Mo gu ća kom bi na ci-ja na ve de nih. Tel: 060/471-47-88.

• Pro da jem kom bajn Cla as Mer ca tor 70, u is prav nom sta nju. Mo tor dajc 120KS, u od lic nom sta nju, gu me do sta do bre, re me-nje ta ko đe. Kom bajn je re gi stro van. Tel: 064/159-35-76.

• Pro da jem kom bajn Cla as Mer ca tor 70, u is prav nom sta nju. Mo tor dajc 120KS, u od lic nom sta nju, gu me do sta do bre, re me-nje ta ko đe. Kom bajn je re gi stro van. Tel: 064/159-35-76.

• Trak tor IMT-589 DV kom plet no de talj no re mon to van i ser vi si ran uodlič nom je sta-nju rad nom sta nju spre man za rad i ra di sve funk ci je. Tel: 061/200-32-17.

• Fendt 611 LSA,m 1982. god. sa prednjpm hi dra u li kom, re gi stro van u per fekt nom sta-nju. Tel: 063/531-155.

• Pro da jem trak tor Be la rus MTZ 82, 2004 god, is pra van, re gi stro van. Tel: 063/356-234.

• Trak tor je 87. god, oču van, ne tro ši kap ulja od si pa nja do si pa nja, ne ma ula ga nja! Za me na za 577DW no vi tip. Zva ti na broj 064/945-72-97 Di mi tri je. Tel: 064/945-72-97.

• Trak tor u do brom sta nju.Pro iz ve den 1981. go di ne.Ce na 3200 evra ni je fi k sna.Pro da jem i trak tor ske vi le za gra ne i se no.Ce na je 190 evra.. Tel: 063/584-632

• Na pro da ju Ra ko vi ca 65, 2009. god. u per fekt nom sta nju, 700 rad nih sa ti, ser vo vo lan.Tel: 063/531-155.

• Trak tor Vol vo bm814 u do brom sta nju, sve is prav no, za me na za ki per ka mion do 3.500 EUR, za ma nji trak tor i do pla ta. Mo-gu ća kom bi na ci ja na ve de nih. Tel: 060/471-47-88.

• Jed no red ni be rač Zmaj 214s – ni ski, 1990. go di na pro iz vod nje, od lič no sta nje. Tel: 063/882-51-04.

OPRE MA

• Al ko mo tor na gre be na sta ko sa či ca, od 4KS, ben zi nac, po gon na pred i na zad, od-lič na i do bra za ko še nje ve ćih trav na tih po vr ši na, li va da, par ko va, igra li šta, golf te re na..In for ma ci je sva kog rad nog da na 08 - 21h. Ne de ljom ne! Tel: 064/218-74-00.

Pro ce sor za bio di zel alo ko ri šćen, mo gu-ća za me na za zr no so je ili ku ku ruz.Tel: 062/381-238.

• Pri ko li ca trak tor ska Po ljo stroj 6t ni je ki per di men zi je 4m x 2m x 90cm. Gu me do bre 7.50-20. Tel: 060/545-75-56.

Se tvo spre mač IMT 2.90 u od lič nom sta nju sa da skom i toč ko vi ma. Tel: 060/545-75-56.

• Ko nu sno ta nji ra sti zup ča nik za RX 100 Deo je nov...za vi še in for ma ci ja po ziv. Tel: 064/232-18-80.

• Ber ko, dvo red ni vu če ni be rač, po lov ni, 2004 g. Tel: 064/476-48-13.

• Dvo red ni špar tač za ku ku ruz IMT. Tel: 022/476-092.

• Pro da jem pred nje fa ro ve za trak to re, ce-na 650 din. Tel: 063/813-52-78.

• Pro da jem me ša o ne za stoč nu hra nu. Tel: 015/440-292 i 063/419-363.

• Plug IMT756, tro brazd ni, ce na po do go-vo ru. Tel: 064/198-76-15.

• Pro da jem Zma jev ka, tip 470. Sve tlo sna sig na li za ci ja, va zdu šne koč ni ce, ki pu je, ima i ruč nu ki pu. Pod-lim 3mm, oja ča na, ši ro ke gu me, re gi stro va na. Tel: 022/265-61-11.

• Na pro da ju Be rač 221 sa bun ke rom i ru dom na hi dra u lič no ukr šta nje, u do brom sta nju. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

Ma ši na be ke ri ca se ja nje ku ku ru za, ma ši-na je u od lič nom sta nju, pr vi vla snik. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

• Ro ta ci o na ko sa či ca mar ke De utz-Fa hr, rad nog za hva ta 1.85 sa kar da nom, no vim no že vi ma, od lič no oču va na. Tel: 063/886-97-17.

• Se ja li ca za zi to, je cam, de te li nu i sve vr ste sit nih se me na, rad nog za hva ta 4 me-ta ra sa 33 lu le ,stal nim tra go vi ma, bra nom za za gr ta nje, mar ke ri, kni ga sa upu stvom po de sa va nja se tve, fa bric ko sta nje! Eks tra ocu va na! Tel: 063/886-97-17.

• Tri mer elek trič ni 450W DGT-500NKu pio pro šlog le ta. U per fekt nom sta nju. Ve o ma ma lo ko ri sten. Ko mu ni ka ci ja pu tem SMS, jer ne go vo rim do bro na srp skom je zi ku. Tel: 062/871-49-52.

• Dva špe di te ra pre u re đe na u pri ko li cu za trak tor, is prav ni - bez ula ga nja i ta rup za re pu šest re di, is pra van. Tel: 063/766-88-49.

• Pro da jem mu zi li cu za kra ve Ves fa li ja pro-hrom kan ta 25 li ta ra. Tel: 069/668-206

• Krc ka li ca za le šnik, ruč na ili na elek tro-mo tor. Tel: 022/455-489 i 063/580-819.

• Eks tru der za so jin griz ka pa ci te ta 70-80 kg/h mo tor 7,5kw. Tel: 064/144-15-94.

• Tran spor ter za ku ku ruz Li fam 9 m, kao nov. Pu ne gu me bez du va nja i tre ći to čak po za di bez po di za nja, la ko se kre će. Tel: 022/313-543 i 066/521-81-11.

• Pro da ja po ljo pri vred nih ma ši na. Se tvo-spre ma ci. Tel: 063/832-83-73 i 022/301-751.

• Mo to kul ti va tor "Gar latt", 3KS, sa brig-so vim mo to rom u kom ple tu - sa svim pri-ključ ci ma, za hva ta 95cm, po gon na pred na zad, ben zi nac ma li po tro šač, u ko ri sno do brom sta nju! Tel: 064/218-74-00.

• Tri mer En hel 2 ks. Tri mer je od li čan, ni je pu no ko ris ćen sve je is prav no i sve ima sto se do bi ja i fa brič ki. Tel: 063/455-257.

• Mo to kul ti va tor, fre za u od lič nom sta-nju ben zi nac ma li po tro šač ja ko ma lo ra-dio. Brik sov mo tor ne mač ke pro iz vod nje, tri konj ske sna ge. Tel: 064/200-4100 i 022/237-12-27.

• Plug ce va sti Če ški če tvo ro bra zni 4x30 za hvat,vi si na gre de ra 75cm,raz mak iz ne-đu gla va 80cm,plug je u od lič nom rad nom sta nju. Tel: 061/200-32-17.

• Ato mi zer No bi li uvoz iz Ita li je, re mon to-van, ga ran ci ja, kar dan i pre voz do kup ca. Tel: 069/607-700 i 063/606-789

• Se ja li ca Bec ker aero mat II Se ja li ca je 1988.god ja sam pr vi vla snik se ja la sa mo za vla sti te po tre be oko 6ha go di šnje. Tel: 060/545-75-56.

• Pre sa u od lič nom sta nju. Ce nu i in for ma-ci je na broj 064/136-75-46.

• Po volj no dvo red ni be rač Zmaj K2 u od-loč nom sta nju ge ne ral no i de talj no re-mon to van no vo sve sta vlje no ka i še vi,l eže ji, ta rup ku či šta i le že je vi i no že vi no vi ta ru pa sa mo o štre ći,ko mu šač ki sto nov i osta le sve gu me ne lo pa ti ce na kra ju ofar-ban i ura đe na elek tro in sta la ci ja... Tel: 061/200-32-17.

• Pro da jem Trak tor sku pr ko li cu ili du gac ki Spe di ter. Tel: 064/586-75-54.

• Od zac ki ras tu ri vač za dju bri vo ras tu ri-vač je u od lič nom sta nju ku pljen nov 2006 go di ne no si vi sti 1500 kg ce na vi še ne go po volj na. Tel: 069/147-12-65.

• Pro da jem be rač Zmaj 214, jed no red ni, u is prav nom sta nju.. Tel: 064/159-3576

• Pri ko li ca za se no SIP2 – sa mo u to var na, 1992. go di ste kao no va sa kar da nom i no-že vi ma. Tel: 064/341-28-05.

• Ro ta ci o na ko sa či ca mar ke De utz-Fa hr, rad nog za hva ta 1.85 sa kar da nom, no vim no že vi ma, od lič no oču va na.Tel: 063/886-97-17.

• Se ja li ca za zi to, je cam, de te li nu i sve vr ste sit nih se me na, rad nog za hva ta 4 me-ta ra sa 33 lu le ,stal nim tra go vi ma, bra nom za za gr ta nje, mar ke ri, kni ga sa upu stvom po de sa va nja se tve, fa bric ko sta nje! Eks tra ocu va na! Tel: 063/886-97-17.

• Al ko mo tor na gre be na sta ko sa či ca, od 4KS, ben zi nac, po gon na pred i na zad, od-lič na i do bra za ko še nje ve ćih trav na tih po vr ši na, li va da, par ko va, igra li šta, golf te re na...ot ko sa 70 cm. In for ma ci je sva-kog rad nog da na 08 - 21h. Ne de ljom ne! Tel064/218-74-00.

• Pro da jem pla stic ne ci ster ne od 1000l. ce na 75 eura, za ve ce ko li ci ne do go vor. Srem ska Mi tro vi ca. Tel: 062/851-88-99.

• Zma jev ka, tip 470. Sve tlo sna sig na li za-ci ja, va zdu šne koč ni ce, ki pu je, ima i ruč nu ki pu. Pod-lim 3mm, oja ča na, ši ro ke gu me, re gi stro va na.Tel: 022/265-61-11.

• Pr ska li ca u od lič nom sta nju, uve ze na iz Švaj car ske, bu re 800 li ta ra, pum pa če tvo-ro klip na mar ke An no vi Re ver be ri, gra ne 12m sa mo guć no šću pro ši re nja, ce vi pro-hrom ske, po mo ću hi dra u li ke se gra ne otva-ra ju-ot klju ča va nja-za kre ću-di zu go re, do le. Za vi še in for ma ci ja po zo vi te. Pr ska li ca se na la zi u se lu Su ljam (oko li na Sr. Mi tro vi ce). Tel: 064/296-37-99.

• Be rač 221 sa bun ke rom i ru dom na hi-dra u lič no ukr šta nje, u do brom sta nju. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

• Ma ši na be ke ri ca se ja nje ku ku ru za. Ma ši-na je u od lič nom sta nju, pr vi vla snik. Tel: 022/664-596 060/066-45-96.

• Pr ska li ca Kranj ska 330l, gra ne 8m, pr vi vla snik. Tel: 022/664-596.

• V ta nji ra ce. Tel: 062/101-68-60 i 022/301-751.

• Naj kva li tet ni je no ve mu zi li ce za kra ve, ko ze ili ov ce. Svi vi tal ni de lo vi iz ra đe ni su od me ta la, od no sno svi de lo vi ko ji tr pe op-te re će nje, mo guć nost lo ma i ko ji su iz lo že ni spolj nim uti ca ji ma (udar ci ma, na gnje če nji-ma). Tel: 065/439-02-12 i 062/150-19-95.

• Ras tu ri vač dju bri va kom plet sa kar da-nom i je dan to čak za le o pard plug - 3. Tel: 064/586-7554 i 063/787-3453.

Trak tor ska pr ko li ca ili du gač ki špe di ter. Tel: 064/586-75-54 i 063/787-34-53.

• Hi dra u lic na po lu ga za trak tor u is prav nom sta nju. Tel: 064/215-82-34.

• Tro brazd ni plug Le o pard sa toč kom. Tel: 066/208-498 i 022/736-066.

• Plug ce va sti Če ški če tvo ro bra zni 4x30 za hvat,vi si na gre de ra 75cm,raz mak iz ne-đu gla va 80cm,plug je u od lič nom rad nom sta nju. Tel: 061/200-32-17.

• Po volj no dvo red ni be rač Zmaj K2 u od loč-nom sta nju ge ne ral no i de talj no re mon to-van no vo sve sta vlje no ka i še vi,le že ji,ta rup ku či šta i le ža je vi i no že vi...ofar ban i ura đe-na elek tro in sta la ci ja Tel: 061/200-32-17.

• Ro to ri za dr lja ču u do brom sta nju, mo-žda 2-3 le ža ja za me nu ti. Ku plje ni zbog na do grad nje i ta ko osta li. In fo po ziv.. Tel: 064/249-1702.

• Tri mer do ne sen iz Ne mač ke i pot pu no je ne ko ri šćen. Sta vlje na je no va ba te ri ja ko ja ima 6 me se ci ga ran ci ju. Mo že da tri mu je tra-vu i da se za kre ne gla va. Po de ša va nje du ži ne ru či ce omo gu ća va ko ri šće nje i na ne pri stu-pač nim me sti ma. Tel: 061/171-50-38.

• Plug Lem ken obr tač tro bra zni 3x30 12 co li, sta nje od lič no... Tel: 061/200-32-17.

• Ma ši ne-ro ta ti ve,re mon to va ne, za va đe nje ko šti ce iz vo ća (vi šnja, šlji va, kaj si ja, bre-skva), ka pa ci tet do pet to na na sat.Ce na od 6 - 10.000 evra. Tel: 063/514-133.

• Pr ska li ca u od lič nom sta nju, uve ze na iz Švaj car ske, bu re 800 li ta ra, pum pa če tvo-ro klip na mar ke An no vi Re ver be ri, gra ne 12m sa mo guć no šću pro ši re nja, ce vi pro-hrom ske, po mo ću hi dra u li ke se gra ne otva-ra ju-ot klju ča va nja-za kre ću-di zu go re, do le. Tel: 064/296-37-99.

• Pro da jem dvo bra zni plug.Ce na do go vor.Za sve in for ma ci je zva ti na tel. 022/662-077 (Stan ko). Tel: 063/404-930.

• Plug rav njak če ški, če tvo ro brazd ni, 4x30 12 co li, sta nje od lič no... Tel: 061/200-32-17.

• Ko sa či ca u od lic nom sta nju. Pot pu no no-vi no ze vi na njoj, mo tor u ex tra sta nju, ben zin ski sna ge 8 ks. Za hvat ko se je 1,3 me tra. Ko sa či ca ima i mo guc nost pri ključ ka pri ko li ce i iz ve den je i pri klju čak za in sta la-ci je za sve tla za pri ko li cu. Ve o ma kva li tet na i sna žna ko sa či ca za ozbilj ne ra do ve i po vr-ši ne. Tel: 061/171-50-38.

ZE MLJA, PLA CE VI, KU ĆE, STA NO VI, LO KA LI

• Pro da jem ku ću u Le ži mi ru , Fru ško gor ska 26, use ljiv ljna pla cu 11,5 ari , ba šta, vo će, vi no grad, le ga li zo va na, 30 me ta ra od cen-tra.Ce na 7.500 evra. Tel: 064/082-71-40.

• Pro da jem ku ću sa ve li kom po vr ši nom pla ca u Mar tin ci ma , Že le znič ka 64. Tel: 063/888-10-23.

• Iz da jem sa laš sa 5 ju ta ra ora ni ce u Ša-šin ci ma. Tel: 064/147-85-78.

• Pro da jem 8,75 ju ta ra iz me đu Lać-Čal 1km od asval ta. Ce na 12.000e po ju tru. Tel: 062/156-41-01.

Pro da jem ku ću 16 ari pla ca u Žar kov cu. Tel: 061/288-31-03.

Pro da jem ku ću u Srem skoj Ra či. Kom plet no re no vi ra na. Lo kal. Ogro man plac. Po volj no. Tel: 065/391-19-14.

• Pro da jem 8 ju ta ra ze mlje u La ćar ku, dva ko ma da, 7 ju ta ra i jed no ju tro. Tel: 062/87-78-380

• Pro da jem ku ću 220m2 sa pra te ćim objek-ti ma sa dva iz vo ra vo de u Le ži mi ru na 27 ari pla ca. Tel; 064/173-97-16.

• Pro da jem ku ću 200m2 u Srem skoj Mi tro-vi ci na Cr ve noj če smi ce na 29.000 evra Tel: 064/173-97-16.

• Pro da jem no vu ku ću sa ma ga cin skim pro sto rom od 150 m2 u Ma loj Sla vo ni ji – 32000e. Tel: 022/626-025.

• Pro da je se ju tro ze mlje, kat. par ce la br. 612, nji va me sto zva no Gaj i kat.par ce la br.613/2, po se dov ni list br.1280 KO Man-đe los ko je se gra ni če sa par ce la ma biv šeg voć nja ka Vra njaš. Tel: 063/710-79-27.

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Ra či. Kom-plet no re no vi ra na. Lo kal. Ogro man plac. Po volj no. Tel: 065/391-19-14.

• Iz da jem sa laš u Ša šin ci ma. Iz da jem 5,5 ju ta ra ob ra di ve ze mlje u Ša šin ci ma. Tel: 064/147-85-78.

• Pro da jem ku ću kod bol ni ce uli ca Sta ri Šor – do go vor. Tel: 064/240-62-54.

• Pro da jem plac u La ćar ku, Ma čvan ska uli ca pre ko pu ta va ša ri šta po vr ši ne 32 ara. Tel: 022/670-688.

• Pro da jem 8 ju ta ra ze mljeu dva ko ma da, 7 ju ta ra jed no ju tro. Tel: 062/87-78-380.

• Pro da jem dvo sprat nu ku ću 13dž11 u La ćar ku, Cer ska 106 mo že za me na za auto ili kom bi. Tel: 060/356-4212 i 00387/357-504-78.

• Pro da jem ku ću u na se lju Orao. Tel: 065/321-12-55.

• Ku pu jem oko 10 ju ta ra ze mlje u Vog nju i Ru mi. Tel: 064/309-45-64.

• Pro da jem ku ću u Žar kov ci ma po volj no. Tel: 064/257-45-29

• Pro da jem ku ću u glav noj uli ci kod Bol ni ce, mo že za me na za stan. Tel: 064/240-62-54.

• Pro da je se ju tro ze mlje, kat. par ce la br. 612, nji va me sto zva no Gaj i kat.par ce la br.613/2, po se dov ni list br.1280 KO Man-đe los ko je se gra ni če sa par ce la ma biv šeg voć nja ka Vra njaš. Tel: 063/710-79-27.

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Ra či. Kom-plet no re no vi ra na. Lo kal. Ogro man plac. Po volj no. Tel: 065/391-19-14.

PO LJO PRI VRED NI PRO IZ VO DI

• Ku paž tri vr ste gro žđa mi ri snim no ta ma vu če na tre šnju, dru go cr ve no vo će, ru žu a na uku su di nju. Ovo go di šnje mla do vi no sa 13%. Tel: 060/360-3505 i 022/321-094.

• Pro da jem de te li nu, rol ba le, pr ve kla se, te ži ne 200kg po ce ni od 5000 din. po ba li. Voj ka. Tel: 061/202-66-53.

• Od lič na zob, osta lo još oko 200 - 300kg... 35 din ki lo gram..De brc kod Šap ca. Tel: 060/381-82-12.

• Med re pi ca, ba grem, li pa/li va da, li pa/sun-co kret...do go vor. Tel: 069/319-59-50.

• Pro da jem to vlje ni ke ce na 140 din. Vi še in for ma ci ja na tel: 064/070-71-51.

• Pro da jem su ve šlji ve eks tra kva li te ta, sa ko spom ili bez, ce na 300 do 350 di na-ra, za ve će ko li či ne do go vor za ce nu.Tel: 065/451-0294 i 015/727-40-93.

• Sad ni ce re na, za pro leć nu sad nju, sad ni-ce ate sti ra ne, sa sop stve nih plan ta ža re na, ša ljem br zom po štom ili lič no (pre u zi ma-nje, sve stvar do go vo ra). Tel:064/029-65-20 ili 061/281-04-43.

• Eks tra sad ni ce ma li ne, iz odr ža va nog re-dov no za sa da. Bez tr na je, re kor dan pri nos i kva li tet. Sva ko ko ze li mo že pre ku po vi ne do ći u voć njak da se uve ri u kva li tet sad-nog ma te ri ja la. Djor dje. Tel: 064/001-6627 i 064/451-18-08.

• Ovo go di šnje se me (2015) pa u lov ni je to men to se. Se me je sa ovog pod ruč ja, akli ma ti zo va no - ni je uvoz iz Ki ne. U sva-koj ča u ri ima 1000-2000 se men ki. Kli ja-vost se me na pre ko 90% Uz se me do bi ja te uput stvo sa naj va žni jim de ta lji ma za se-tvu i ga je nje ra sa da. Tel: 064/281-0662 i 064/565-45-15.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 12. februar 2016.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Pro da jem so ju rod 2015 za is hra nu sto-ke.. Ce na po do go vo ru. Za da lje in for ma ci je po zo vi te na tel: 063/539-301.

• Pro da jem 1.500 ba la pr vo kla sne de te li ne. Ce na 300 di na ra po ba li. Tel: 063/753-25-10.

• Pro da jem 18-to ne delj ne ko ke nod si lje. Tel: 062/801-35-31.

• Pro da jem du nje, bra ne u gaj ba ma od-lič nog kva li te ta. Ma ra dik. Oko 3 to ne. Tel: 063/107-29-05.

• Zr no helj de na pro da ju. Se lek to va na, ima mo oko 1200 kg. Tel: 064/211-45-17.

• Pro da jem ba li ra nu lu cer ku (oko 500 ba-la). Lu cer ka je sme šte na u se nja ri (pod kro vom) Za sve in for ma ci je na zva ti na broj 022/662-077.

USLU GE, PO SLO VI

• Ča so vi ma te ma ti ke za osnov ce i sred njo-škol ce. Ne boj ša. Tel: 065/39-11-914

• Pru žam uslu ge re laks ma sa že, kva li tet no i po volj no. Tel: 313-02-60.

• Le ga li zuj te va šu ra ki ju, teh no log. Tel: 064/298-62-53

• Že na sred njih go di na ne go va la bi po kret-ne i ne po kret ne lju de, mo že i no ću. Tel: 064/524-91-53

• Iz najm lju jem ka zan za ra ki ju. Tel: 064/125-30-66

• Uslu žno mo ler ski ra do vi/kre če nje, gle to-va nje, izo la ci ja. Po pust za pen zi o ne re 30%. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

● Sli kam por tre te u svim teh ni ka ma (olov ka, pa stel, ulje) pro da jem sli ke (ulja na plat nu, akva re li i dru ge teh ni ke). Tel: 062/971-37-52.

DO MA ĆE ŽI VO TI NJE

• Alp ski uštro jen ja rac pre 6 me se ci. Star go di nu i po da na. 80 kg za osta le in for ma-ci je na zva ti. Tel: 064/239-46-62.

• Kr ma ča man gu li ca sa pet pra si ća sta rih če tri me se ca, za osta le in for ma ci je na zva ti. Tel: 064/239-46-62.

• In ku ba tor ska pro da je pi li će. Tov ne, no-si lje i do ma će. Pri ja vlji va nje do 1.mar ta. Za sve in for ma ci je po zo vi te. Tel: 063/818-86-88.

• Far ma Mar tic iz Gi bar ca (op šti na Šid) pro-da je 6 ste o nih uma ti če nih ju ni ca si men tal-ke, mo gu ća ko rek ci ja ce ne uko li ko se uzi ma vi še ko ma da. Tel: 065/271-37-78.

• Pro da ja man gu li ca svih uz ra sta i ki la za ! od pra sa di do to vlje ni ka, kr ma če su pra sne, do go vor. Tel: 064/314-50-92.

• Te xel ov no vi sa pe di gre om oko 7 me se ci sta ri u top kon di ci ji. Tel: 066/453-081.

• Pro da jem 10 uma ti če nih kra va si me-tal ra se. Kra ve po se du ju svu do ku men-ta ci ju po treb nu za ostva ri va nje pra va na pod sti ca je ko je ras pi su je mi ni star-stvo po ljo pri vre de za sto čar stvo. Tel: 066/294-179.

• Pro da jem ne ra sta man gu la na be le bo je za pri plod te zi ne oko 100kg. Tel: 064/239-46-62.

• Na pro da ju pa stuv sta ro sti 4.go di ne. Iz u-zet no do bar konj, po slu šan, te ran je u za-pre zi i na u čen za ja ha nje. Za me na sa mo za omi cu do 2.5 go di ne. Tel: 063/780-82-40.

• De be le svi nje od oko 130kg. Tel: 064/224-51-73.

• Pro da jem kra vu sa žen skim te le tom 25 do 30 li te ra mle ka, i 6 me se ci ste o nu ju ni cu. Tel: 064/140-1226 i 022/480-154.

• Pro da jem jar ca 2 god, sa pe di gre om, či sto krv ni al pi nac, bez ro go va i mu ško ja-re 10 me se ci, uma ti če no, sa ro go vi ma, mo gu ća za me na za sjag nje ne ov ce. Tel: 064/319-72-46.

• Na pro da ju dva pro slo go di šnja pe tla žu-tog or ping to na. Tel: 061/215-45-94.

PLA STE NI CI, STA KLE NI CI

• Sta kle nik po vr ši ne 8x4m, sa po li ca ma duž ce log sta kle ni ka u 3 re da. De be lji na ce vi je 3x4cm. Sta kle nik je iz 10 de lo va. Ima 4 pro zo ra sa stra na i vra ta. Tel: 022/326-715 i 063/806-79-52.

PČE LAR STVO

• Pče le pro da jem: dru štva u apri lu, sprem-na za ba gre mo vu pa šu; ro je ve na 5 ra mo va u ju nu; ro je ve na 10 ra mo va u ju lu sprem-ne za zi mu; Tel: 063/727-28-72.

• Pro da jem ko šni ce i de lo vi ko šni ce.LR, DB, DB12, F. Pod nja če AV, dr ve ne i za sa ku plja-nje po le na.Mi le rov zbeg ili po uzor ku.Svi de lo vi se iz rađ ju ju od su ve ča mo ve da ske, ta ko đe svi de lo vi su spo je ni cink ve zom što omo gu cu je ve li ku čvr sti nu i du go traj nost.Ko šni ce su bez ra mo va. Tel: 063/126-08-79.

• Ko šni ce LR i DB i ra mo vi za ko šni ce sa ame rič kim raz ma kom, po sto ji mo guć nost i po je di nač no de lo vi.Ce na ra mo va 30din ri fu-zno a uko va ni 40din.U po nu di su i pod nja ce za sa ku plja nje po le na. Tel: 064/915-77-42.

• Plo di šte za 12 ra mo va 42.5 x 27. Po lu-na stav ci po dva te la sa 10 ra mo va ( ve će ra sto ja nje iz me đu njih), Ma tič na re šet ka od okru gle ži ce.Po klop na da ska 10x10. Pod sa mre žom pro tiv va roe. Austra lij ske ste ge svih de lo va. Zbeg sa uokvi re nom mre žom za ven ti la ci ju i hra ni li com. Krov sa be lim li mom. Ko šni ce se mo gu vi de ti u Do njim Pe trov ci ma kod Ru me. 064/686-06-70 Lju-bi ca i 064/516-97-03 Sa ša.

KUĆ NI LJU BIM CI

• Haj kom i pa non be li ku ni ći, ce na je po me se cu sta ro sti a sad ima ju me sec ipo i 2 me se ca, po sta vio sam sli ke žen ki ka ko bi se vi de lo da se ra di o krup nim maj ka ma. Ima i muž ja ka i žen ki. Na pr ve 2 sli ke su jed no le glo a na dru ge dve dru go le glo. Mo-guć nost kom bi na ci je pr vog i dru gog le gla. Tel: 066/974-1675 i 064/128-10-72.

• Po se du jem 4 li ni je (2 či ste haj kom li ni je i 2 či ste pa non li ni je) Hra nje ni su do ma ćom hra nom, me so je uku sno i zdra vo. Dr žim ih iz lju ba vi i pro da jem ih za da lji ras plod, ra di je ne go kao me so. Haj kom je hi brid po re kla iz Fran cu ske, dok su pa non be li po re klom iz Ma đar ske. Tel: 022/382- 519 i 062/221-898.

• Haj kom ku ni ći - ze če vi svih uz ra sta ce na po me se cu, 400din. Tel: 063/869-21-17.

MO TOR NA VO ZI LA

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• BMW ben zin 2004. go di šte, re gi stro van 3.800 evra mo že za me na za jef ti ni ji. Tel: 063/531-620.

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Pro da jem Ju go Ko ral In , go di na pro iz vod-nje 2007, sa pli nom, ce na 900 evra. Tel: 060/080-53-31.

• Pro da jem Lan ču De bra u vo znom sta nju, re gi stro va na. Tel:069/563-21-90 .

• Pro da jem Ju go Ko ral In, go di na pro iz vod-nje 2007, sa pli nom, ce na 900 evra. Tel: 060/080-53-31.

• Ku pu jem re gi stro va nu auto pri ko li cu 2h130 do 300 evra.Tel: 063/50-94-93.

• Pro da jem vo zi la Za sta vu 101, 2003. go-di šte, Golf 2, 1989. go di šte i Ford eskort, 1996. go di šte. Tel: 061/635-05-18.

• Ku pu jem re gi stro va nu auto pri ko li cu 2h130 do 300 evra.Tel: 063/509-493.

• Pro da jem Fi at Kro ma 2005. go di šte 1900 ku bi ka, 150 KS, auto ma tik u od lič nom sta-nju. Tel: 063/852-60-21

RA ZNO

• Če ru palj ka za pi li će, mo no fa zni mo tor, ka pa ci tet 3 pi le ta.Tel: 063/584-342.

• Pu šni ca vi si ne 180 cm za di mlje nje me sa, ri be…! Od lič na za ma le pro sto re, te ra se, dvo ri šta, vi ken di ce. Ce na naj po volj ni ja od 80 EUR. Tel: 060/312-2591.

• Me ša li ca sa obrt nim mag net nim po-ljem, po god na za me ša nje he mi ka li ja. Tel: 022/310-545.

• Pro da jem 4 be ton ska ko ri ta za svi nje i je-dan za vo du. Tel: 060/360-3505 i 022/321-094.

• Ma no me tri tem pe ra tu re, in dij ski, od lič nog kva li te ta, 750 din. Tel: 063/813-52-78.

• Pro da jem ra sad ne sak si je od bri zga ne pla sti ke preč ni ka 8, 10, 12 i 17 cm. Tel: 022/311-101.

• Pro iz vod nja i pro da ja ba kar nih i alu mi ni-jum skih pod lo ški fi 4, 5, 6, 7, 8, 10, 12, 14, 16, 18, 20, 21, 22, 24, ope gla ne i oka lje-ne, mo guć nost pla ća nja pre ko ra ču na. Tel: 063/813-52-78.

• Pro da jem hi dra u lič ne spoj ni ce krst, od lič-nog kva li te ta, ce na 1200 din. Tel: 063/813-52-78.

• Na pro da ju pla stič na bu rad od 125l sa po klop cem i me tal nim obru čem. Mo gu za ko mi nu, vi no, tur ši ju. Tel: 060/311-26-77.

Ka ve zi za ko ke no si lje, sa hra ni li ca ma i po-ji li ca ma, ve o ma po volj no. Mo že za 10, 20, 30... ko ka, la ko sklo pi vi, a za u zi ma ju ma lo pro sto ra. Kon takt tel. 064/372-78-52.

• No ve hra sto ve pod nja če sa du plom ži com. Od go va ra ju LR i Fa rar na stav ci ma od po 10 na sta va ka. Tel: 064/836-26-34.

• Briks mo tor ohv 6.5ks u od lic nom sta nju, pa li na po tez, je dan noz za hva ta 60cm, ima i kor pu za tra vu, me njac je ma nu el ni sa vi se br zi na kre ta nja, trak tor je me tal ne kon struk ci je, pot pu no is pra van, do ne sen iz Austri je. Tel: 060/313-84-38.

Po volj no, cre va za pe ska re nje sa di zna ma 8 i 10mm, kon denz bo ce i pe ska re. Tel: 022/673-526 i 063/854-16-38.

• Ukra sni bu na ri i mo sti ći i dr ve na ko li ca, vr lo po volj no, vr lo lep ukras za dvo ri šte. Tel: 061/616-2800 i 062/626-803.

• 15 voj nič kih me tal nih kan ti, is prav nih, da bi bi le vi zu al no lep še po treb no far ba nje. Ce na je za sve za jed no. Ko mad 1000 din. Tel: 063/557-477.

• Žar di nje re od bi ber cre pa. Ru sti čan iz ged. Tel: 065/955-84-66.

• Ben dža min vi si ne oko 2.5m. Bu jan, odr-za van, pre lep. Ide a lan za ukra sa va nje pro-sto ra. Tel: 066/381-011.

• Pre sa za gro žđe - vo će, od li ve nog gvo-zdja. Sa kom plet nim dr ve nim do da ci ma. za pre mi na pre ko 100 l. Oču va na u funk-ci ji. Pro iz vo djac austro ma djar ska fi r ma hof he rr schrantz clayton shut tle worth.Di men zi je,ukup na vi si na 180 cm,prec nik ko ri ta,ka de je 90 cm.. ce na fi k sna Tel: 064/198-76-15.

• Bu rad za vi no, hra sto va, is prav na. Bu rad od 500 l ,490 l,512 l na pro da ju,ko ri sce na za vi no.. Tel: 064/198-76-15

• Gra bu lje za ku plje nje le šni ka, ora ha i dru-gog vo ća i po vr ća. Tel: 063/892-50-30.

• Pro iz vod nja i pro da ja če lič nih i me sin ga-nih ma za li ca, če lik fi 6=9din, fi 8=10din, fi 10=11din. pod uglom 18 din, me sing fi 6=18din, fi 8=23din, fi 10=28 din. pod uglom 34 din. Tel: 063/813-52-78.

• Cre va ni skog pri ti ska za do vod go ri va, vo-de i va zdu ha kod trak to ra, ka mi o na i dru gih po ljo pri vred nih ma ši na, kao i sa me pri-ključ ke za ta cre va. Tel: 063/813-52-78.

• Sak si ja "De kor" sa pod me te čem. Di men-zi je: Ø10 x h8.5 cm / 0.5L. Tel: 022/352-526.

• Te gle za med sa po klop com za 1 kg 21 din,0,5 kg 20 din sta kle ne te gle sa po klop-com 28 din. Tel: 063/494-553.

• Zim ska di vlja ru ko la, in te ziv nog uku sa i mi ri sa... Tel: 063/716-9538 i 063/582-959.

• 2,5 god sta re sad ni ce aro ni je oko 60cm vi si ne. Tel: 062/966-55-35.

• Pro da jem ko lje ba gre mo vo svih di men zi-ja, ko lje eks tra kla se. Tel: 064/001-66-27.

• Ve zi ce za vi no vu lo zu, ma li nja ke, ku pi-nja ke, pa ra dajz u sta kle ni ci ma i sve osta le pu za vi ce, u pa ko va nji ma od 200, 300, 600 ko ma da. Ce na za vi si od pa ko va nja. Tel: 063/862-23-52.

• Pr ska li ca za tra vu i cve će, me tal na, sa kugl ven ti lom za pre kid do vo da vo de. Tel: 063/557-477.

• Na pro da ju ra sad nik sa grej nom fo li jom spolj nih di men zi ja 100x100 u osno vi. Ra-sad nik je iz ra djen od osb plo ce. Iz nu tra je ob lo zen sti ro po rom 3cmm a na po du je po sta vlje na grej na fo li ja sna ge 72w, sto je zna ci da je ma li po tro sac ma lo ma nji od si ja li ce 75w ali da je vi se to plo te jer si-ja li ci naj ve ca sna ga ide na sve tlost. Tel: 061/114-11-97.

• Sad ni ce pa u lov ni je. Na ve će ko li ci ne ce-na po do go vo ru. Kva li tet sad nog ma te ri ja-la za ga ran to van. Ce na je iz ra že na po ko-ma du. Tel: 022/382-519 i 062/221-898.

• Po sle kon tej ne ra i ke sa svi se vra te na ča še, ča še se pro iz vo de se u če ti ri di men-zi je i to :Tel: 060/455-16-30 i 022/455-163.

• Bu rad od 500 l ,490 l,512 l na pro da-ju,ko ri sce na za vi no. Tel:064/198-76-15.

• Po lov ne ko sa či ce od 40-80 e. Tel: 064/177-99-12.

• Če ru pa nje pi li ća, ka pa ci tet 3 ko ma-da od jed nom, mo tor mo no fa zni.. Tel: 064/381-16-71.

• Gu me ni pr sti za če ru palj ke iz ra đe ni od kva li tet ne gu me 50 sch, po že lji mo že i u bo ji. Tel: 063/778-07-79 i 062/778-789.

• Pri rod na cre va uvo zna za ko ba si ce i sve za svi njo kolj, uvo zna svinj ska cre va uso-lje na 92m+ od 1450 din uvo zna svinj ska cre va uso lje na 10m 180din uvo zna ov či ja cre va uso lje na 92m+ od 1350 din. Tel: 022/623-131.

• Po volj no, cre va za pe ska re nje sa di zna-ma 8 i 10mm, kon denz bo ce i pe ska re. Tel: 022/673-526 i 063/854-16-38.

• Mo tor Lom bar di ni 3LD510 i pum pa za na vod nja va nje ka pa ci te ta pri bli žno 1100 li ta ra po mi nu ti. Mo tor je od li čan ni je ra-dio (ne ko ri šćen) po se du jem sve pa pi re. Uz pum pu idu i usi sno i iz duv no cre vo. Tel: 064/360-47-26.

• Ra di jal na gu ma sa fel nom i te go vi ma 16.9-28, no va. Tel: 063/531-155.

• Pro me na fre kven ci ja od 10 do 30 KHz u ne pra vil nim vre men skim raz ma ci ma spre-ča va na vi ka va nje pa co va na zvuk i re zul-tat je na pu šta nje do ma ći na na obo stra nu ra dost. Tel: 022/310-545

• Gu ma sa fel nom za kom bajn zmaj 142 di men zi je 70x50x16 ce na je 45e. Tel: 069/147-12-65.

• Če ru palj ke iz ra đe ne od po cin ko va nog li ma 1mm, oja ča ne, ni su far ba ne ta ko da ne po sto ji opa snost od tra go va far be na me su. Ce na bez elek tro mo to ra 100 EUR, ce na sa el.mo to rom (mo no fa zni), 170 EUR. Gu me za če ru palj ke, eks tra kva li tet, ga ran to va na du go traj nost, ce na 45 din/kom. Tel: 063/151-41-61.

• Ci ster nu me tal nu za pre mi ne 5000L ko ri-šće na za na vod nja va nje.Tel: 022/465-323 i 064/145-44-30.

Ukra sni bu na ri i mo sti ći i dr ve na ko li ca, vr lo po volj no,

vr lo lep ukras za dvo ri šte. Tel: 061/616-28-00 i 062/626-803.

• Pro da jem ka zan za ra ki ju. za vi se in for-ma ci ja na zva ti: 064/888-60-92.

• Pla stič ne re zer vo a re-ba ze ne, u dve di-men zi je 5x2 me tra od 10.000 li ta ra i 2x2 me tra od 4.000 li ta ra, du bi na ba ze na je 1.2 me tra. Ma te ri jal iz ra de je sta klo pla sti-ka. U gor njem de lu su pot pu no otvo re ni. Tel: 064/115-36-05.

• Žar di nje re od bi ber cre pa. Ru sti-čan iz ged. Žar di nje re su ruč ni rad. Tel: 065/955-84-66.

• Gra bu lje za ku plje nje le šni ka, ora ha i dru gog vo ća i po vr ća.. Tel: 063/892-50-30.

• Ma si na za mle ti me so br 20 Ne mac ka po lov na sa mo to rom a mo ze i bez mo-to ra sa po sto ljem . Tel: 022/742-808 i 062/129-01-84.

• 15 voj nič kih me tal nih kan ti, is prav nih, da bi bi le vi zu al no lep še po treb no far ba nje. Ce na je za sve za jed no. Ko mad 1000 din. Tel: 063/557-477.

• Ras hlad ni split ure đaj H.121-8.1X/BT Al fa La val sa svim kom po nen ta ma, te me ra tu-ra ras hla đi va nja do - 4 ste pe na, po god na za vo će i po vr će. Ce na po do go vo ru. Tel: 064/210-62-11.

• No va ka nad ska pr ska li ca za cve ce, tra vu, me tal na sa ven ti lom za re gu li sa nje pro to ka vo de. Tel:063/557-477.

• Pro da jem ba gre mo ve stu bo ve i dr vo ja-bu ku, 1m 2.800 di na ra. Ku zmin, Ku ku jev ci, Mo ro vić, Mar tin ci, La ća rak, Er de vik i Ba čin-ci. Tel: 063/77-99-066

LIČ NI OGLA SI

• Tra žim že nu za že nid bu ko ja mo že da ima po ro di cu. Tel: 022/618-031, 064/504-03-02 i 064/542-12-77.

• Si tu i ran slo bo dan mu ška rac tra ži slo bod-nu že nu do 45 go di na za dru že nje i even tu-al ni brak. Tel: 064/944-12-95.

• Si tu i ra ni mu ška rac sred njih go di na tra ži žen sku oso bu do 45 go di na ra di dru že nja i even tu al nog bra ka. Tel: 065/368-22-21 i 064/400-38-70.

• Ože njen mu ska rac dis kret no bi se dru žio sa da mom 50+ SMS.Tel:O62/145-43-90.

• Tra žim ozbilj nu de voj ku ra di dru že nja i bra ka, pr vo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Ozbilj na, obra zo va na že na 58 go di na vred na, pe dant na že le la bi da u po zna do bro sto je ćeg do ma ći na is klju či vo ra di bra ka. Tel: 063/888-62-19.

• Že leo bih da upo znam žen sku oso bu oko 45 go di na sta ro sti, ozbilj na ve za mo guć brak, vre di po ku ša ti Srem, Ba nat i Bač ka. Tel: 061/668-43-79.

• Tra žim ozbilj nu de voj ku ra di dru že nja i bra ka, pr vo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Udru že nje „Mo ja sre ća“ iz Gor njeg Mi-la nov ca mo že da upri li či da se de voj ke iz Ru si je uda ju u Sr bi ju. Za in te re so va ni ja vi te se na 065/552-43-11.

• Si tu i ran mu ška rac 67 go di na tra ži žen-sku do ma ći cu do 60 go di na, ra di dru že nja, mo guć brak. Tel:064/44-35-90.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1912. februar 2016.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

OGREVNO DRVO"Sto posto metar"

BATIKA• Prodaja • Sečenje i cepanje po meri• Donošenje na kućnu adresu

NOVO U SREMU!Uslugu sečenja i cepanja vršimonajnovijom mašinom, posle Vašeg odabira željenog drveta i uz Vaše prisustvo po želji.

Planinska 16(preko puta Doma učenika)

064/642-96-21 i 022/615-955

MARKETING 063/8526-021MARKETING 063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

20 12. februar 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

STA RI ZA NA TI U TR ŽI ŠNIM USLO VI MA

Vla snik obu ćar ske rad nje ko ja se na la zi u Uli ci Ći ri la i Me to di ja broj 6 u Sta roj Pa zo vi Vla di mir

Alek san drov ski, po pro fe si ji je ma šin-ski teh ni čar, ali se obu ćar skim za na-tom ba vi već 16 go di na. Po sle sred nje ško le, Vla di mir je oti šao u voj sku, a ka da se vra tio, po sla u stru ci ne ma pa ne ma i šta da ra di? A po što je de da po maj ci La slo Škri vanj dr žao obu ćar sku rad nju ko ju je otvo rio 1962. go di ne, i ka ko je unuk kod njih sko ro od ra-stao, naš sa go vor nik bio je upu ćen u sve taj ne obu ćar skog za na ta. Ide ja se ro di la, bi će obu ćar.

– Te 2000. de da je bio pred pen-zi jom i ja sam od lu čio da po ku šam daod nje ga učim taj za nat. Pr vo što sam tre bao da na u čim je da se dim na sto li ci ceo dan. To je bio uslov – pri ča Vla di mir. – Pr vo sam kre nuo da po pra-vljam obu ću, pa sam to na u čio za jed-no dva-tri me se ca. De da mi je ot krio sve taj ne u po slu po što je ceo ži vot bio

obu ćar. Po nje go voj pri či, imao je 15-16 go di na ka da je, do šav ši iz Ma ra di ka u Sta ru Pa zo vu, po čeo da se ba vi tim za na tom. Rad nju sam na se be otvo rio pre 16 go di na i s vre ma na na vre me, ra dio sam te sre mač ke ko žne pa pu če po na rudž bi ni. Uglav nom, no se ih sta-ri ji lju di jer su one spe ci fi č ne za ovo pod ruč je Sre ma. Ka da sam čuo da dr-ža va šti ti sta re za na te, ali pod uslo vom da se ne što ura di stro go ruč ne iz ra de, obra tio sam se na čel ni ci za pri vre du u na šoj op šti ni Su za ni Ilić i od nje sam do bio sve po dat ke ko me da se obra-tim. On da je njih če tvo ro do šlo, iz Mi-ni star stva pri vre de, za me nik mi ni stra pri vre de i dve in spek tor ke i nač le ni ca Ilić iz op šti ne Sta ra Pa zo va. To je bi lo pro šle go di ne u av gu stu i ja sam pred nji ma na pra vio jed ne sre mač ke ko žne pa pu če. Po što is pu nja vam sve te uslo-ve ko je dr ža va od re đu je da bi do bio ser ti fi kat, po sle par me se ci za va li su me u Be o grad na zva nič nu do de lu ser-ti fi ka ta. I eto, da ka žem, taj ser ti fi kat šti ti tu pa pu ču.

Ina če, ovaj sre ti fi kat, na ne ki na čin za me nju je di plo mu obu ćar skog za na-ta za ko ji, sem kur sa, ško la i ne po-sto ji. Ser ti fi kat mu je, sva ka ko bi tan jer do kra ja rad nog ve ka, ovaj mla di čo vek, ro đen 1978. go di ne pla ni ra da se ba vi obu ćar skim za na tom.

– Na ša rad nja po sto ji 54 go di ne u kon ti nu i te tu. To je vi še od po la ve ka tra di ci je – pod se ća vla snik. Ni otac mu, ko ji je do šao iz Ma ke do ni je po sle Dru gog svet skog ra ta, ni ujak, ni su bi li za in te re so va ni za ovaj za nat.

– Me ne je za nat pri vu kao. Po sao je za ni mljiv, kre a ti van, je di no je za da na-šnja shva ta nja ma lo po ni zan, ali me ni ne sma ta – re ći će Vla di mir, is ti ču ći da iza nje ga sto ji su pru ga Ma ja i kćer ki ca Ana sta si ja za ko ju je, ta ko đe, na pra-

vio sre mač ke ko žne pa pu če. A ruč na iz ra da sre mač kih ko žnih pa pu ča je u po stup ku bren di ra nja.

– Op šti na Sta ra Pa zo va že li da te pa pu če bu du bren di ra ne i ra di se na di zaj nu pa ko va nja ovih pa pu ča. Sva ka čast i sve po hva le na šoj op šti ni i Ode-lje nju za pri vre du, baš su fer i kor ktni pre ma me ni, a i dru gi ma - za hva lan je Alek san drov ski.

Je dan par sre mač kih pa pu ča ko šta 2.000 di na ra. To je po volj na ce na, ako se ima u vi du da sre mač ke ko žne pa pu-če slu že du go, po par go di na. Iako na pr vi po gled ne iz gle da ju ne što ele gant-no, pri ja ju no zi i la ko se odr ža va ju.

– Na ru ču ju ih sta ri Srem ci ko ji ih obu ju na vu ne ne ča ra pe, a ra ni je su slu ži le za sve ča ne iz la ske, ili ne de ljom u šet nju, ili do cr kve, tad su se obu-va le, uz še šir, pr sluk i slu ži le su kao deo no šnje. Mla đi lju di sa da ih vi še uz-ji ma ju za su ve nir, za po klon pri ja te lji-ma, se tiv ši se ka ko su ih no si li nji ho vi

sta ri – do da je Alek san drov ski ko ji se, na rav no ba vi i po prav kom svih vr sta obu će. Od to ga po sla, ve li, pri stoj no ži ve. Ra di po ceo dan, a vi kend mi je slo bo dan ka da se po sve ću je po ro di ci.

– Sam ra dim, od osam uju tru do se dam uve če. Obi đu me kćer ka i že na, do ne su ru čak i ja sam tu po ceo dan – re a ko nam maj stor Alek san dro ski, a dok smo vo di li raz go vor, mu šte ri je su

ula zi le i iz la zi le. Oči gled no, za do volj-ne, a po se ti le su ga i su pru ga i kćer-ki ca.

– Za do volj na sam i sreć na zbog nje ga i tru dim se da mu bu dem po dr-ška u sva kom smi slu. Naj vi še me ra-du je što on vo li taj svoj po sao i što ga ra di, baš s lju ba vlju – do da la je Vla di-mi ro va su pru ga Ma ja.

G. Maj sto ro vić

STA RA PA ZO VA • PRI ČA VLA DI MI RA ALEK SAN DROV SKOG O OBU ĆAR SKOM ZA NA TU

Bren di ra nje sre mač ke ko žne pa pu če Uz po dr šku Op šti ne Sta ra Pa zo va, sta ro pa zo vač ki obu ćar Vla di mir Alek san drov ski do bio ser ti fi kat, a nje go ve sre mač ke ko žne pa pu če ušle u po stu pak bren di ra nja

Sre mač ke ko žne pa pu če se ruč-no pra ve uz ko ri šće nje če ki ća, ši la, kle šta, cvik-can gli, obu ćar skog no-ža, dr ve nih ka lu pa i ne iz o stav ne, sto go di šnje sin ge ri ce na ko joj su ra di le tri ge ne ra ci je, jer ju je de da La slo ku pio od svog maj sto ra. Za sva ku mu šte ri ju se uzi ma me ra i

pa pu ča se iz ra đu je pre ma nje go-voj no zi. Za li ce se ko ri sti pri rod na ko ža, a ne ka da je, pri ča maj stor, i đon bio ko žni, a sa da ga ja za-me nil mi kro gu ma. Sta vlja ju se blo ke ji, još uvek iz sta re za li he što je od de de osta lo, jer ih ni ko vi še ne pra vi.

Zna nje i alat

Sin ge ri ca, sta ra či tav vekVla di mir Alek san drov ski u svo joj obu ćar skoj rad nji

Pa pu če za kćer ki cu Ana sta si ju