godina xiv broj 336 ^etvrtak 26. decembar …tako i po zna~aju za zapo{qavawe, nadma{uje sva druga...

$: GODINA XIV BROJ 336 ^ETVRTAK 26. DECEMBAR …tako i po zna~aju za zapo{qavawe, nadma{uje sva druga ulagawa koje je na{a op{tina imala posledwih godina, objasnio je Jankovi}. Usledila$
BiltenGODINA XXIIVV �� BROJ 336 �� ^ETVRTAK 26. DECEMBAR 2019. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN �� OP[TINSKA UPRAVA

Godi

{w

i

DDDD OOOO GGGGAAAA \\\\ AAAA JJJJ 2222 0000 1111 9999....

��POTPISAN UGOVOR SA OP[TINOM O ZAKUPU OBJEKTA

��POSAO ZA DO 1000 QUDI ��U INDUSTRIJSKOJ ZONI 20 INVESTITORA

DDDD OOOO LLLL AAAA ZZZZ AAAA KKKK““““ RRRR IIII MMMM AAAA SSSS TTTT EEEE RRRR AAAA””””

ZZZZ AAAA RRRR AAAA DDDD OOOO SSSS TTTT UUUU 2222 0000 2222 0000....

��Strana 3.

��Strana 4.

ZA PARA]INSTI@E OKO

TRI MILIJARDEDINARA

U PROJEKTIMASRE

]N

A I

USP

E[

NA

NOV

A 2

02

0. G

ODI

NA

REKORDAN IZNOS NOVCA

OD ME\UNARODNIH DONATORA, DR@AVE

Iako su sedniceSkup{tine op{tinePara}in i svih prethodnihgodina odràvane vrloredovno, najmawe jednommese~no, ova godina je uznaku veoma u~estalih sed-nica. Odbornici su, pre-ma re~ima predsednika SODragana Miti}a, bilitakore}i u stalnomzasedawu. Prva sednica u2019. godini odràna je 30.januara, posledwa jezakazana za 28. decembar.To je peto zasedawe u ser-ijalu decembarskih, tokom

kojih je sve odluke, bezproblema, izglasavala sta-bilna skup{tinska ve}ina. Nikada nije bilo ni prob-lema sa kvorumom, pa su iove godine odbornici koali-cije na vlasti doneli veli-ki broj odluka, zakqu~aka ire{ewa o najva`nijimpitawima za funkcioni-sawe lokalne samouprave,u korist gra|ana.Politi~ka de{avawa i

pritisci iz 2018. godinenastavili su se i u ovoj, paje 12. aprila, podsetimo,nekoliko desetina

aktivista i pristalicaSrpske napredne stranke,sa svojim odbornicima itada{wim povereni{tvom,upalo u zgradu Op{tinskeuprave i salu gde seodràvaju sedniceSkup{tine ometaju}i na tajna~in rad op{tinskihslu`bi, zbog ~ega je istogdana odràna vanredna sed-nica SO na kojoj su odbor-nici osudili ovaj nezakonitupad u ciqu opstrukcijerada lokalnih slu`bi.Nekoliko odbornika SNSprisustvovalo je toj sedni-

ci nakon koje su svojevoqnoostali u sali, a napustilisu je tek sutradan uve~e. Unarednom periodu bilo jei nekoliko protestnihokupqawa aktivista ipristalica SNS ispredzgrade Op{tine, a u~esni-ci posledweg, 13. maja, sunajve}im delom bilizaposleni u Rudniku

“Rembas” Resavica. Onisu organizovano dovezenina ovaj protest zbog slabogodziva Para}inaca, kojihje, sa svakim skupom, bilosve mawe. Sve to vremeskup{tinski rad odvijao se,kao i uvek, efikasano istabilno.A da predsednik op{tineSa{a Paunovi} ima punu

podr{ku odbornikapotvr|eno je na 60.zasedawu, 27. juna, kada suse odbornici tre}i putza prethodnih godinu danaizja{wavali o poverewupredsedniku op{tine itre}i put su Paunovi}u,dvotre}inskom ve}inomglasova, ukazali poverewe.

Z. Ra{i}

Sa 40 odborni~kihglasova "za" i sedam"protiv" na 81. sedniciSkup{tine op{tine,odrànoj 10. decembra,izglasan je buxet za 2020.godinu, po kome }e uop{tinskoj kasi koris-nicima biti na raspo-lagawu 1.734.908.440dinara. Prioritet }ebiti sprovo|ewe kapi-talnih projekata ~emu jenamewena skoro ~etvrti-na buxeta, pre svegazavr{etak proizvodno-poslovnog objekta uIndustrijskom parku uIndustrijskoj zoni“Zmi~”.Buxet je projektovan naiznos od 1.510.000.000dinara i ve}i je u odno-su na ovogodi{wi za 60miliona. Kad se tojcifri dodaju prenetasredstva iz prethodnegodine i uz planirano

zaduìvawe od 135 mil-iona, te sredstva izdrugih izvora finansir-awa i donacija, dolazi sedo svote od 1,73 mili-jarde dinara.Kako je obrazloìo

na~elnik op{tinskog

Odeqewa za finansije ibuxet Slobodan Jankovi},kao rezultat dogovora sa{vedskom kompanijom“Rimaster” do{lo je dopomerawa prioriteta, paje najva`nije u narednoj

godini zavr{etak izgrad-we hale u Industrijskojzoni koju “Rimaster” uzi-ma u zakup.- Radovi na toj hali i

brojne obaveze za vi{ego-di{we kapitalne pro-jekte ostavqaju mawi

prostor za teku}erashode. Oni su krajweracionalno planirani,ali je nastavak izgradwei n f r a s t r u k t u r e ,vodovodne i kanaliza-cione mreè u selima i

daqe jedan odprioriteta ,naveo jeJankovi}, pri-ciziraju}i da}e se nas-taviti svizapo~eti pro-jekti, ure|eweCrnice ii z g r a d w amostova izdonatorskihsredstava, teda }e bitidovoqno novcaza nesmetanofunkcioni -

sawe obrazovawa, soci-jalne za{tite, kulture, zarazvoj turizma, sporta,za finansirawe udruèwai poqoprivrednih gazdin-stava, ure|ewe poqskihputeva... Zbog pomerawaprioriteta indirektnim

buxetskim korisnicimaje opredeqeno 7,5 odstomawe novca nego u 2019,ali je obezbe|ena punaizvesnost svih korisnikaza wihovo nesmetanofunkcionisawe i zamakar minimalni razvoji napredak u 2020. godi-ni. Uprava za investicijei odrìvi razvoj raspo-laga}e zato sa ~ak 470,7miliona dinara iz buxe-ta i jo{ 135 miliona izkredita. Od tog novca,kapitalnim projektimanameweno je 372,8 mil-iona, {to je skoro~etvrtina kase, {to zna~ida }e naredna godina bitigodina zna~ajnogunapre|ewa infrastruk-ture na{e lokalne zajed-nice. U prvoj polovini2020. o~ekuje sezavr{etak hale uIndustrijskoj zoni koju}e zakupiti “Rimaster”,a samo taj projekat kakopo ukupnim ulagawima,tako i po zna~aju zazapo{qavawe, nadma{ujesva druga ulagawa koje

je na{a op{tina imalaposledwih godina, objasnioje Jankovi}. Usledila je rasprava

posle koje je skup{tinskave}ina usvojila buxet sa 40glasova, odborni~ka grupaSNS i Jedinstvena Srbijasu bile protiv. Potom jedoneta i odluka o davawuu zakup nepokretnosti kojugradi Op{tina uIndustrijskoj zoni kom-paniji “Rimaster”, usvojenje predlog ugovora o tome,a predsednik Op{tine jeovla{}en da ga potpi{e.U nastavku sednice usvo-jene su i sve preostale od28 ta~aka dnevnog reda.Donet je Kadrovski planop{tinskih uprava, usvo-jena sva ~etiri programaUprave za investicije iodrìvi razvoj za 2020.godinu, tako|e i svi pro-grami JKP “Para}in” i“Vodovoda”. Izme|u osta-log, data je saglasnostna ugovor izme|uKancelarije za javna ula-gawa i Op{tine o real-izaciji projekta obnove{kole u Drenovcu.Tako|e je doneta Odlukao stalnim manifestaci-jama i ~etiri odluke oprenameni preostalihsredstava od mesnogsamodoprinosa u mesnim

zajednicama Glavica,Strià, Tre{wevica iSikirica.

Obiman dnevni red16. decembra

Skup{tinska ve}ina jena narednoj sednici, 16.decembra, izglasala bezdiskusije odbornika veomaobiman dnevni red, pa sutako posle usvajawa anek-sa ugovora o zakupuposlovno-proizvodnog pros-tora u Zmi~u, usvojeni sviprogrami i cenovnici uslu-ga za 2020. godinu JP“Direkcija za izgradwu”,izmene programakori{}ewa subvencija“Poslovnog centra”,planovi i programi Centraza socijalni rad, Domazdravqa, Apoteke,Turisti~ke organizacije,PU “Bambi”, Doma omla-dine, Op{tinske stambeneagencije i svih kulturnihi sportskih ustanova.Fudbalskom savezu op{tinePara}in, Savezu za {kol-ski sport op{tine, Aero-klubu “Na{a krila”,Odbojka{kom klubu“Borac” i fudbalskimklubovima “Jedinstvo” i“SFS Borac” utvr|en jestatus sportske organi-zacije od posebnog zna~aja.

Z. Ra{i}

POSLEDWI REBALANS

Posledwi, ~etvrti po redu rebalans buxeta za2019. godinu odbornici su doneli 3. decembra na 80.sednici, a odmah zatim dali saglasnost i na rebal-anse programa buxetskih korisnika koji iz izmeneodluke o buxetu proisti~u. Sa ove sednice izdvajamoi izbor Duwe Risti} tajnim glasawem za novog~lana Op{tinskog ve}a, zbog ostavke SvetlaneMilovanovi}, kao i usvajawe dve inicijative -poziv me|unarodnim i doma}im NVO za pra}ewelokalnih izbora i inicijativu za obezbe|ewe pomo}isocijalno ugroènim licima na teritoriji op{tine.

NAJVA@NIJE ODLUKE SA PRVE TRI DECEMBARSKE SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE

Op{tina Para}inGodi{wiB2 ~etvrtak

26. decembar 2019. ilten

USVOJEN BUXET, KAPITALNI PROJEKTI PRIORITETOdluka o buxetu za 2020. godinu usvojena 10. decembra sa 40 glasova. Prioritet zavr{etak hale u Industrijskoj zoni

PREKO TRIDESET SEDNICA LOKALNOG PARLAMENTA ODR@ANO OVE GODINE

STABILNA I EFIKASNASKUP[TINSKA VE]INAOdbornici koalicije na vlasti usvojili su sve odluke, zakqu~kei re{ewa zna~ajne za funkcionisawe lokalne zajednice

Odbornici su tajnim glasawem 27. juna tre}i putukazali poverewe predsedniku Sa{i Paunovi}u

Zasedawima je predsedavao predsednik SO Dragan Miti}

Tokom decembra odràno je ~ak pet sednica Skup{tine op{tine

Godi{wi ~etvrtak26. decembar 2019. 3Op{tina Para}in

Od 16. decembra na{aop{tina je i zvani~nodobila velikog stranoginvestitora - {vedsku kom-paniju za proizvodwu

kablovskih setova za te{kegra|evinske ma{ine“Rimaster”. Dolazak ovesvetske kompanijeozvani~en je potpisivawemugovora o zakupu objekta u

Industrijskoj zoni16. decembra, a pot-pisali su ga predsed-nik op{tine Sa{aPaunovi} i direk-tor “Rimastera”Tomas Stalnert.Bio je to zaista

veliki dan zaop{tinu Para}in, jerpored 103 objekta zaproizvodwu i poslo-vawe 80 malih isredwih preduze}a,sagra|enih za posled-wih {est godina - apovr{ine oko 77.000kvadrata, {to jeveli~ina Staklare, ugov-orom je potvr|eno da }e una{em gradu raditi veli-ki strani investitor. Uskladu sa svojim biznisplanom, nakon preseqewau Industrijski park,zaposli}e do kraja svoginvesticionog ciklusa i do1.000 qudi.- Ako se ostvare planovi“Rimastera”, a verujem da

ho}e, ova kompanija posta}enajve}i poslodavac uPara}inu i jedan odnajve}ih u Pomoravqu.Para}in je ve} sada, pre-ma podacima Republi~kogzavoda za statistiku, nanivou predtranzicionezaposlenosti - pre svihvelikih privatizacija,mereno kao broj zaposlenihu odnosu na ukupan brojstanovnika. Realizacijaplanova “Rimastera”zna~i}e da idemo koraknapred i da prelazimo tugranicu koja nas je dugosputavala. Vi{e zaposlenihu “Rimasteru”, ali i udrugim preduze}ima kojainvestiraju, zna~i}e boqiìvot ne samo za one koji

}e prona}i posao, ve} i zasve druge koji pruàjurazli~ite usluge, rekaoje, nakon sve~anog ~inapotpisivawa ugovora,Paunovi}.Zahvaliv{i se pred-

stavnicima “Rimastera”{to su za svoje poslovaweu Srbiji posle ozbiqneanalize izabrali ba{Pomoravqe i Para}in,Paunovi} je medijimapotvrdio da je za Para}indobro da ima veliku istabilnu stranu kompani-ju koja ima dobar odnosprema radnicima. Ta kom-panija, naime, ve} radi una{em gradu u iznajmqenomobjektu i zapo{qava stot-inu radnika. Predsednik

op{tine zahvalio se isvim zaposlenim u op{tin-skim slu`bama koji sumesecima i godinamaradili na ovom projektu. - Samo oni znaju kakve

buxetske i proceduralneprepreke je trebalo savla-dati da bismo danas svibili u ovoj sali. Slede}aprilika da se okupimobi}e za nekoliko meseci,u industrijskoj zoni, daobeleìmo po~etak rada“Rimastera” u novom objek-tu i novi po~etak za svegra|ane Para}ina, poru~ioje Paunovi}.Prema re~ima Tomasa

Stalnerta, ~elnika{vedske kompanije, pot-pisivawe ovog ugovora je“dobar dan” za “Rimaster,zna~ajan za kompaniju. -Planirali smo dazaposlimo najpre {ezde-set, ali ve} imamo stotinuradnika i radujem se boqimuslovima za rad u mnogoboqem objektu. Ima}emoodli~nu bazu za poslo-vawe, a na{ plan je dadugo ostanemo u Srbiji iponudimo dobre uslovena{im kupcima u Evropi. “Rimaster” je traìo

dràvu koja bi bila ide-alna za wihovo poslovawei odlu~io se za Srbiju, apotom za Para}in. - Na{aiskustva govore da je najbo-qe prona}i mawi grad za

ulagawe, gde }emo naprav-iti takozvani porodi~niduh i takve odnose gradi-ti unutar fabrike.Nai{li smo na fenome-nalni prijem Para}inacai lokalne vlasti za sve{to nam je bilo potrebno,naveo je Stalnert, dodaju}ida je novi objekat uIndustrijskoj zoni veomazna~ajan za wih zbog plani-ranog pove}awa proizvod-we.Sve~ani ~in potpisivawaugovora o zakupu 3.000kvadrata poslovno-proizvodnog prostora uIndustrijskom parku uIndustrijskoj zoni “Zmi~”obavqen je u novoj zgradiKulturnog centra, u pris-ustvu brojnih predstavni-ka javnog ìvota Para}ina,a zatim je direktor“Rimastera”, sa doma}ini-ma, obi{ao objekat o komje re~. Na gradili{tu suradovi uveliko tekli, aprema re~ima izvo|a~a,do kraja decembra zapo~e}epostavqawe betonskihstubova. Oni o~ekuju dahala bude zavr{ena ve}krajem marta, dakle preroka koji je definisanugovorom o zakupu, a kojije polovina maja. Tada bi“Rimaster” trebalo dapreuzme objekat i da pre-seli proizvodwu.

Z. Ra{i}

DOGA\AJ GODINE: PARA]IN DOBIO I ZVANI^NO VELIKOG STRANOG INVESTITORA

ilten

““““ RRRR IIII MMMM AAAA SSSS TTTT EEEE RRRR ”””” PPPP OOOO TTTT PPPP IIII SSSS AAAA OOOO UUUU GGGG OOOO VVVV OOOO RRRR SSSS AAAAOOOO PPPP [[[[ TTTT IIII NNNN OOOO MMMM ,,,, ZZZZ AAAA PPPP OOOO SSSS LLLL IIII ]]]] EEEE DDDD OOOO 1111 0000 0000 0000 QQQQ UUUUDDDD IIII[ve|ani su zakupili objekat u izgradwi u Industrijskoj zoni, a preseli}e se,pro{iriti proizvodwu i zaposliti nove radnike ~im on bude zavr{en

[VE\ANI BILI

JEDINI PONU\AÎ

Ponuda “Rimastera”,podsetimo, bila je jed-ina koja je stigla naop{tinski oglas zaizdavawe objekta uizgradwi u industri-jskoj zoni po trì{nimuslovima. Naime, iakose objekat gradi naosnovu pisma o nam-erama {vedske kom-panije, mogla su da sejave sva zainteresovanapravna i fizi~ka lica.

INVESTICIJA OP[TINE U HALU

Izgradwu objekta koji je zakupio “Rimaster” uindustrijskoj zoni finansira Op{tina sa preko 250miliona dinara, a radovi su povereni firmi“Grading”. Nakon preseqewa u objekat do polovinemaja naredne godine, “Rimaster” }e zaposliti zapo~etak 200 radnika, a do kraja investicionog cik-lusa, sa pove}awem obima proizvodwe, do hiqadu.

ZAPOSLENOST KAO PRE TRANZICIJE

Zahvaquju}i zamahu investicija malih i sredwihpreduze}a u prethodnih {est godina, Para}in je ve}sada dostigao nivo zaposlenosti pre tranzicije,odnosno pre velikih privatizacija, mereno krozbroj zaposlenih u odnosu na ukupan broj stanovni-ka. Naime, ekonomska emigracija uticala je na padbroja stanovnika i u na{oj op{tini u periodu od2012. do 2018. godine i to za oko 1.300 lica, pre-ma podacima Republi~kog zavoda za statistiku.

B

Amfiteatar novog Kulturnog centra bio je pravo mesto za sve~ani ~in Posle sve~anosti u KC usledio je obilazak gradili{ta objekta

Ugovor su potpisali direktor “Rimastera” TomasStalnert i Sa{a Paunovi}, predsednik Op{tine

Potpisivawe izvoda ugovora



“Talas” investicija malih isredwih preduze}a, koji jebio vrlo vidqiv pro{legodine, nastavqen je i ove, paje tako od zavr{etka svetskeekonomske krize 2013. godinedo decembra ove, gra|evinskedozvole dobilo 80 malih isredwih preduze}a za izgrad-wu 103 poslovno-proizvodnaobjekta. Re~ je o povr{ini od76.405 kvadrata, {to je vi{eod povr{ine objekataStaklare. Objekti su ve}nikli na mnogim lokacijamau industrijskoj zoni i van we,~ime je potvr|eno da suop{tinska ulagawa u zonu istvarawe infrastrukturnihuslova potrebnih investi-torima, ukqu~uju}i i aktuel-nu izgradwu Industrijskogparka, strate{ki ispravnipotezi. Zbog toga }e lokalnasamouprava ovaj model sarad-we sa investitorima i daqeprimewivati.

Parcele u industrijskojzoni kupilo je dosad dvade-set investitora, objekat kojigradi Op{tina je ~etrnaestipo redu, dok preostalih neko-liko kupaca, po pribavqawudozvole, kre}u sa gradwom.Zona je danas jedno velikogradili{te. U neposrednojblizini budu}e op{tinskehale ni~e objekat jedne pri-vatne firme, preko putabugarsko preduze}e“Cinkomet”, koje tako|e gra-di halu, planira kupovinujo{ jedne parcele da gradi idrugi objekat. Po~iwe saradom i proizvodni pogonfirme “Natura gusto” koja jedobila bespovratnu pomo}Evropske unije, dok se na ulazuu zonu gradi veliki objekatpovr{ine 1.200 kvadratadoma}eg investitora...Za novi blok parcela u

pravcu ]uprije Op{tina jeove jeseni zavr{ila izgrad-

wu saobra}ajnice sa svompotrebnom infrastrukturom,uz finansijsku podr{ku EU,a ta saobra}ajnica je sve~anootvorena na Dan op{tine.Zainteresovanih kupaca zataj novi blok, koji ~ekajupreparcelaciju da bi kupilizemqi{te, ima, budu}i da susve parcele u infrastruk-turno opremqenom delu zoneprodate. S obzirom na toda je za nekoliko godinapre|en put od prazne poqane,do 20 investitora u indus-trijskoj zoni, realno je o~eki-vawe da za dve ili tri godineu woj, pored “Rimastera”,bude jo{ 30 do 40 aktivnihmalih i sredwih preduze}a savi{e od 1.500 zaposlenihradnika samo na tom prostoru. Daqim infrastrukturnim

opremawem zone i drugihposlovnih lokacija {iromop{tine lokalna samouprava}e nastaviti da obezbe|uje

uslove za dolazak novihinvestitora koji }e graditipogone i otvarati nova rad-na mesta za na{e gra|ane.Primera radi, velikiproizvodni objekat gradi sena prostoru blizu sto~nepijace, izgra|eni su novisme{tajni kapaciteti i ugos-titeqski objekti - hotel naKara|or|evom brdu, gradi sehotel “Biogor” u Sisevcu,dogra|en je hotel na bazen-ima “Presti`”, otvorenoEtno selo “Stolovo”... Asve te brojne investicijelokalnih firmi rezultiralesu padom broja nezaposlenihna evidenciji u Para}inu,kako pokazuju zvani~nipodaci. Z. Ra{i}

Ova godina u znaku je realizacije nekoliko velikihprojekata izuzetno va`nih za sve stanovnike op{tine,~ije je konkretno sprovo|ewe u toku posle periodaopse`nih priprema, dok neki radovi, poput rekonstrukcijei dogradwe vi{e javnih objekata, po~iwu narednegodine. Svi ti projekti se finansiraju iz donatorskihsredstava me|unarodnih organizacija i dràve, a uku-pan iznos sredstava koji, po tom osnovu, stiè uPara}in je rekordan - oko tri milijarde dinara.Naravno, u wima je zna~ajno u~e{}e Op{tine kroz pro-jektovawe, re{avawe imovinskih pitawa, nadzor iostalo, {to je bitan uticaj na plan buxeta i umawujeraspoloìva sredstva za druge poslove.

Od EU i [vajcarske razvojne agencije stiè novac zadva projekta odbrane od poplava, izgradwu novog sis-tema odbrane na Crnici i ru{ewe starih i izgradwunovih mostova, dok se rekonstrukcija i dogradwa javnihobjekata finansira tako|e iz me|unarodnih sredstava,preko Vlade [vajcarske i dràvne Kancelarije za jav-na ulagawa. Rekonstruisa}e se {est osmorazrednih{kola, jedna u gradu i pet u selima. Javnu nabavku za~etiri {kole realizuje {vajcarski donator i po~etakradova je u martu, dok }e Op{tina raspisati nabavkuza dve {kole, u Drenovcu i O[ “Radoje Domanovi}”.Saglasnost je stigla i za rekonstrukciju i dogradwuCentra za socijalni rad, a u okviru istog programaunapre|ewa objekata javne namene preko Kancelarije zaupravqawe javnim ulagawima, bi}e kopletno obnovqe-na Op{ta bolnica i Dom zdravqa.Realizuje se i veliki projektat unapre|ewa vodosnab-devawa koji }e zna~iti sigurnost za gra|ane kad je opija}oj vodi re~ za narednih nekoliko decenija. Pome|unarodnom sporazumu, op{tina Para}in je korisniksredstava Nema~ke razvojne (KfW) banke, od kojih jetre}ina donacija. Mewa se glavni cevovod od Izvoraka Para}inu u duìni od desetak kilometara i taj posaoje ve} na polovini; grade ~etiri nova bunara (jo{ dvaje “Vodovod” napravio sopstvenim sredstvima) i mewadotrajala vodovodna mreà u gradu, uz modernizaciju idigitalizaciju ~itavog sistema vodosnabdevawa. Svi tisegmenti projekta punom parom sprovodi}e se i narednegodine, a o~ekuje se da zamena cevovoda bude zavr{enajer radovi odmi~u brè od plana.Kroz program “EUpro” Evropska unija je sufinansiralaizgradwu nove ulice u industrijskoj zoni, bilo je i nek-ih mawih projekata, sve ukupno - rekordan iznosme|unarodnih i dràvnih para koji je stigao u Para}in.Sa svim tim velikim investicijama gra|ani su upoz-nati i na javnim skupovima u ovogodi{wem ciklusu zboro-va koji je trajao od 23. septembra do 29. novembra, ana kojima se, izme|u ostalog, dolazilo do prioritet-nih predloga za lokalnu zajednicu koji su potom plani-rani u buxetu za narednu godinu. Podsetimo jo{ jednomda u ovim velikim projektima u~estvuje Op{tina, izd-vajawa novca iz buxeta su velika, {to je svakakouticalo na plan za narednu godinu. Z. Ra{i}

Intenzivan rad Op{tin-skog ve}a tokom cele godinejo{ vi{e je ubrzan u decem-bru, pa su zasedawa bilasvakodnevna kako bi sepripremili svi predloziodluka, ukqu~uju}i buxet za2020. godinu, te usvojiliprogrami i planovi javnihpreduze}a i ustanova na kojeSkup{tina op{tine dajesaglasnost krajem svake bux-etske godine. Za ìteqe Dankova sa

posledwih sednica lepavest: na inicijativu Ve}aupu}enu Ministarstvugra|evinarstva, saobra}ajai infrastrukture, stigao jeodgovor da }e dràva uokviru rekonstrukcije prugena deonici Velika Plana-Ni{ graditi podvo`wakispod pruge u Dankovu, dase zavr{etak idejnog pro-jekta, finansiranog izbespovratnih sredstavaInvesticionog fonda zazapadni Balkan, o~ekujeve} u februaru narednegodine, dok }e se sredstva

za rekonstrukciju obezbedi-ti preko Evropske banke zaobnovu i razvoj.Va`na vest, tako|e jeste

da je Ve}e donelo zakqu~aki ovlastilo Dom zdravqa zapokretawe procedure kodRepubli~kog fondazdravstvenog osigurawa(RFZO) za zapo{qavawe petlekara za potrebe radaseoskih ambulanti, koji mora-ju da imaju ID broj i pe~at

da bi pisali recepte, a ~ije}e se plate finansirati izbuxeta Op{tine. Naime, zbognedostatka lekara sa pe~atomambulante u Tre{wevici,Svojnovu i Poto~cu ne rade,pa Op{tina nastoji da re{iproblem gra|ana koji na pre-gled moraju da putuju doambulante u Ra{evici ili uPara}in.Ve}nici su, izme|u ostalog,SO na saglasnost uputili

dva predloga ugovora izme|uOp{tine i dràvneKancelarije za javna ula-gawa koji se odnose na rekon-strukcije {kole u Drenovcui Centra za socijalni rad.Projekti su dobili saglasnosti nakon formalnog potpi-sivawa ugovora Op{tina }eraspisati javne nabavke, pakre}u radovi.U serijalu decembarskih sed-nica kroz “lupu” ve}nika,

tako|e, pro{ao je pred-log buxeta za narednu god-inu, rebalansi finansi-jskih planova buxetskihkorisnika u skladu sa~etvrtim rebalansom bux-eta za 2019, te wihoviprogrami za 2020. godinu,koji su potom usvojeni naSkup{tini. Ve}e je prih-vatilo izmene ovogodi{wihfinansijskih planovavelikog broja mesnih zajed-nica, te izve{taje komisi-je za ocenu godi{wih iposebnih programa sport-skih klubova....

Z. Ra{i}

PODACI KAZUJU DA JE STVARAWE INFRASTRUKTURNIH USLOVA

ZA INVESTITORE PRAVI POTEZ OP[TINE

ZA PROTEKLIH [EST GODINA 103 POSLOVNO-PROIZVODNA OBJEKTAZavr{etkom jo{ jedne saobra}ajnice u industrijskoj zoniotvoren je novi blok parcela za nove investitore

POSAO VI[E NE]E

BITI PROBLEM

S obzirom na zamahinvesticija malih isredwih preduze}a inajavqeno zapo{qavawe“Rimastera”, zaPara}ince uskoro ne}evi{e biti problem kakona}i posao, ve} kakoprona}i posao sa boqomplatom. Poslodavci seve} àle na nedostatakkvalifikovane radnesnage jer kvalifiko-vani kadar zbog ve}ezarade odlazi uinstranstvo.

SVAKODNEVNA ZASEDAWA OP[TINSKOG VE]A U FINI[U GODINE

LEPA VEST: GRADI]E SE PODVO@WAK U DANKOVUDa bi se omogu}io rad tri seoske ambulante, Op{tina prekoDoma zdravqa od RFZO traì zapo{qavawe lekara

RREEKKOORRDDAANN IIZZNNOOSS NNOOVVCCAA OODD

MMEE\\UUNNAARROODDNNIIHH DDOONNAATTOORRAA,, DDRR@@AAVVEE

ZA PARA]IN, OKO TRI MILIJARDEU PROJEKTIMAU pitawu se veliki projekti od zna~aja za svegra|ane op{tine - odbrana od poplava krozizgradwu novog sistema na Crnici i novihmostova, unapre|ewe vodosnabdevawa, rekon-strukcija i dogradwa {est osmorazrednih{kola, Centra za socijalni rad i bolnice...

Zamenica {efa Delegacije EU u Srbijisa 19 evropskih diplomata obi{la je 3.

oktobra projekte koje finansiraju u Para}inu

Firma “Natura Gusto” u industrijskoj zoni po~iwe da radi

^lanovi Ve}a na zadatku tokom cele godine

BGodi{wi ~etvrtak26. decembar 2019. 5Op{tina Para}inilten

Lokalna samouprava ove inaredne godine sprovodiplan rekonstrukcije iizgradwe 50 ulica u gradui prigradskim naseqima. Ugradu se mewa kolovoz ustarim ulicama nakonzamene vodovodne mreèu okviru programaunapre|ewa vodosnabde-vawa, dok je asfaltirawena periferiji, u prigrad-skim naseqima, omogu}iloubrzano re{avawe imovin-skih odnosa poslepro{logodi{we izmenePlana generalne regu-lacije.U ovoj sezoni, u okvirurekonstrukcije, noviasfaltni kolovoz prva jedobila Ulica CaraDu{ana u delu odGlo`da~kog venca doUlice kneza Mihajla,pored {kole "Mom~iloPopovi} Ozren". Tu jeprethodno zamewenadotrajala vodovodnamreà po ve} pomenutomprogramu preko Nema~kerazvojne KfW banke.Tokom godine, usledilaje zamena vodovodnemreè, pa kolovoza, udelu Ulice DragoslavaMarinkovi}a u Dankovui u delu Cerske ulice,

a po~etkom ovog meseca iu delu Ulice BorePetrovi}a pored zelenepijace. U Ulici IvanaGorana Kova~i}a je kom-pletno zamewena vodovod-na mreà, po zavr{etkuradova na ki{noj kanal-izaciji levo odBregalni~ke i ova sao-bra}ajnica }e bitiasfaltirana. DeoAdakalske ulice u samomcentru grada, porednovoizgra|enog stambenogbloka, ugovoren je zaizgradwu, kako bi se spo-

jila sa Ulicom @ivkePetrovi}.Naredne godine plani-

ran je nastavak zapo~eterekonstrukcije obnovomve}eg broja starih ulica ugradu, uz prethodnu zamenuvodovodne mreè, pa iizgradwu nove ki{nekanalizacije gde treba,{to zna~i da se mewa kom-pletna infrastruktura utakvim ulicama. Tamo gdeima prostora, gradi}e se itrotoari. Zbog kompliko-vanosti ovog posla, radovenije mogu}e sprovesti brzo.

Asfaltirawe preostalihprigradskih ulica

Tokom ove gra|evinskesezone kona~no su se stek-li uslovi za brù izgrad-wu novih ulica u pri-gradskim naseqima. Glavnasmetwa bili su nere{eniimovinski odnosi, ~ije jere{avawe ~esto trajalogodinama, a pro{logo-di{wim usvajawem izme-na Plana generalne regu-lacije stekli su se usloviza brù izgradwu. Primeraradi, kako bi [ava~kaulica u Dankovu ove godinebila poplo~ana, a pretoga dobila kanalizaci-ju, re{avawe imovinskihodnosa trajalo je sedamgodina, a u nasequCarice Milice-jug ivi{e.Nakon izgradwe vodovo-da i fekalne kanal-izacije, ove sezoneasfaltirana je @i~kaulica u nasequ CariceMilice-jug u bliziniauto-puta i to je prvaulica koja je u ovom kra-ju dobila asfalt.Izgra|en je tako|e deoStri{ke u nasequRibnica koje pripada MZ"Dankovo", zatim deoUlice Branka Radi~evi}a

u Stri{kom nasequ, teUlica Kara|or|ev venac udelu desno od Tesline,prema ugostiteqskom objek-tu "Panorama" naKara|or|evom brdu. UDankovu je poplo~ana[ava~ka ulica, a u nase-qu Cara Du{ana bez bro-ja asfaltiran je ulaz unaseqe - deo istoimeneulice.U ovom nasequ u Mesnojzajednici "11. Kongres"za asfaltirawe je ugov-orena i Ulica IvaAndri}a, a u istoj mesnojzajednici gradi}e se, odnos-no poplo~ati Vlasinskaulica, ka Stri{kom nase-qu. Razlog za poplo~avawenekih ulica behatonplo~ama umesto asfalti-rawa je wihova {irina i

sama konfiguracija tere-na.Predstoji asfaltirawe

preostalog dela Moravskeulice u @abaru, koji jeprigradski deo Mesne zajed-nice “Branko Krsmanovi}”,a u kojoj je u me|uvre-menu izgra|ena atmosfer-ska kanalizacija. Za nared-nu godinu planirana jeizgradwa ve}eg broja pri-gradskih ulica, tako da}e se privesti kraju izgrad-wa osnovne infrastruk-ture na periferiji gradapod uslovom da ne budeproblema sa re{avawempreostalih spornih imovin-skih odnosa, za {ta jeneophodno pre svegarazumevawe gra|ana na ~ijizahtev se ulice i grade.

M.S.

Posle svih obavqenihradova - izgradwe novevodovodne mreè, zamene

drugih instalacija iizgradwe dela gasovodnemreè, asfaltirawem u

dva sloja, dva dana zaredom,zavr{ena je rekonstruk-cije Ulice Bore Petrovi}a

u delu iza Zelene pijace.Finalizaciju radovaPara}inci su sa nestr-pqewem o~ekivali jer je upitawu jedna od najpromet-nijih ulica u gradu koju,zbog pijace, svi koriste.Ulica je otvorena za sao-bra}aj ve} slede}eg poned-eqka, a kako je naglasiopredsednik Op{tine Sa{aPaunovi}, obilaze}igradili{te tokom asfalti-rawa, u ovoj ulici vi{ene}e biti saobra}ajnihproblema.- Radovi su potrajali

malo duè zbog toga {toje komplikovano raditiulicu gde ima puno qudi,

vozila, gde te{ka teretnavozila ponekad o{te}ujuizgra|ene instalacije. Uzto, bilo je i radovavezanih za gasovod koji uprvom trenutku nisu biliplanirani, ali to jestebila dobra prilika da sei gasovodna mreà mewa,rekao je Paunovi},nagla{avaju}i da je rekon-strukcija i pored sveganavedenog okon~ana urokovima datim ugovorom.Instalacije i kolovoz

zameweni su u delu odraskrsnice sa Kozara~komulicom do @ikiceJovanovi}a [panca, gdeje asfalt bio najo{te}eni-

ji. Neda Balmazovi}, odbor-nica u lokalnoj Skup{tiniiz ovog dela grada, podse}ada je obnova Ulice BorePetrovi}a bio ~est zahtevgra|ana na zborovima, i tone samo Mesne zajednice“Centar”, te da jeOp{tina tome iza{la ususret, kao i zahtevimada se u MZ “Centar”napravi de~je igrali{te.Ovaj posao se tako|eprivodi kraju ure|ivawemparkovske povr{ine, pros-tora za igru dece ipostavqawem odgovaraju}egmobilijara u UliciMom~ila Popovi}a.

Z. Ra{i}

REKONSTRUKCIJA I IZGRADWA 50 GRADSKIH I PRIGRADSKIH ULICA

ASFALTIRAWE U GRADU I PRIGRADSKIM NASEQIMAStare ulice rekonstrui{u se nakon zamene vodovodne mreè. Ova godina jedna je od najuspe{nijih u izgradwi infrastrukture u prigradskim naseqima

NEOPHODNA SARADWA GRA\ANA

Dok je za izgradwu vodovodne i kanalizacionemreè dovoqna samo saglasnost vlasnika zemqi{takoje se ve} koristi kao ulica, da bi se onaasfaltirala neophodno je da ulica bude u vlas-ni{tvu Op{tine. To je uslov da bi se ulica pro-jektovala, a zatim dobila dozvola za izgradwu. Iakoìteqi prigradskih naseqa traè asfaltirawe,ima nerazumevawa vlasnika, a ~esto i problemada se vlasnici prona|u, pa lokalna samoupravastalno apeluje na razumevawe gra|ana jer seasfaltirawe i radi na wihov zahtev.

POSLE KOMPLETNE REKONSTRUKCIJE ULICA IZA PIJACE, JEDNA OD NAJPROMETNIJIH U GRADU, OTVORENA ZA SAOBRA]AJ

NOVI KOLOVOZ I INSTALACIJE U BORE PETROVI]AAsfaltirawe u dva asfaltna sloja obavqeno je po~etkom meseca, ~ime je Op{tina ispunila obe}awe dato gra|anima

Izgradwa Ulice Branka Radi~evi}a u Stri{kom nasequNaseqe carice Milice jug - @i~ka ulica

Rekonstrukcija dela Cerske ulice

Po~etak asfaltirawa Ulice Bore Petrovi}a


26. decembar 2019.

U nasequ Carice Milice- jug, u ulicama u kojimasu re{eni imovinsko-pravni odnosi za ovu vrstuinfrastrukturnih radova,odnosno dobijena saglasnostvlasnika parcela, zavr{enaje izgradwa vodovodnemreè u Qevi{koj,Gra~ani~koj i Sopo}anskojulici, dok je u @i~kojulici izgra|ena kanal-izacija, a nakon toga je ovasaobra}ajnica i asfalti-rana.U drugim ulicama naseqaCarice Milice-jug, a to jenaseqe sa desne straneUlice carice Milicegledano iz pravca gradaprema auto-putu, kanal-izaciona mreà je ve}izgra|ena. U severnom delukanalizacija je zavr{enakod "Pionira" i ona pred-stavqa deo budu}eg kolek-

tora koji }e omogu}itiprikqu~ak gorwih sela nakanalizacionu mreù:Glavice, zatim Popovca,Davidovca i Bo{wana. UGlavici kanalizacija jenajve}im delom ve}zavr{ena, dok }e se uostalim pomenutim selimagraditi u narednom peri-odu. Za sada, mawi kanal-izacioni vod kod“Pionira” sluì zapotrebe mreè u gradu.Fekalna kanalizacija ovegodine izgra|ena je tako|ena Kara|or|evom brdu zadeo Ulice Kara|or|evvenac levo od Teslineulice, u \ur|evdanskojulici u nasequ CaraDu{ana bez broja i u deluCerske, dok je u nasequCara Du{ana bez broja, uistoimenoj ulici u ulaznomdelu naseqa izgra|ena

atmosferska kanalizacijapre asfaltirawa. UStri{kom nasequzavr{etkom kanalizacije udelu Cerske ulice najve}ideo posla na izgradwikanalizacije je zavr{eni moè se re}i da suostali tek "mali xepovi"u kojima }e se mreà gra-diti posle re{avawaspornih imovinskihpitawa. U preostalom deluMoravske ulice u @abaruu MZ “BrankoKrsmanovi}” ura|ena jeatmosferska kanalizacija,

nakon ~ega }e tu bitiizgra|en i kolovoz.Kad je o vodovodnoj mreìre~, omogu}eno jeprikqu~ewe stanovnikaCrnotravske ulice u nase-qu Tekija, na obodu pre-ma Stri{kom nasequ. Tuje mreà napravqena uduìni od 198 metara uimovinski re{enom deluulice, a kontrolisanu voduza pi}e dobili su istanovnici Ulice PetraKo~i}a u Stri{kom nase-qu, gde je tako|e zavr{enamreà. M.S.

Lokalna samouprava jeizgradwom de~jihizgrali{ta i parkovaponudila aktivan odmordeci i odraslima,ispuwavaju}i plan da uskorije vreme prostori zaigru dece postoje u svimmesnim zajednicama u gradui u prigradskim naseqima,a na zahtev me{tana gradese i u selima.

Zavr{ava se novoigrali{te u Jagodwakukraj stambenih blokova kareci, na lokaciji koju suizabrali sami stanari,kao i ure|ewe malog par-ka i igrali{ta u UliciMom~ila Popovi}a uMesnoj zajednici “Centar”.Tu je ve} postavqena gumi-rana podloga i mobilijarza decu, prema propisi-ma, a sledi ogra|ivawe,nova javna rasveta...Izgradwa prostora za decuplanirana je i preko puta“Vodovoda” u Adakalskojulici, ali se ~ekazavr{etak radova vezanihza odbranu od poplava nareci.U ovoj godini je novim

pe{a~kim stazamaulep{ano i na~iweno

funkcionalnijim de~jeigrali{te u Ulici Ru|eraBo{kovi}a u MZ "11.Kongres", a ugovoreni suradovi na ure|ewuparkovskog prostora sade~jim igrali{tem u UliciVojvode Stepe. U toku jeure|ivawe parkovskog pros-tora u Dankovu ispred objek-ta Mesne zajednice.Osim u gradu i prigrad-skim naseqima, izlaze}i ususret zahtevima me{tanalokalna samouprava gradiprostore za igru dece i useoskim sredinama. Predsam Dan Op{tine u êpu-ru je sve~ano predato naupotrebu igrali{te poredvage, na lokaciji po èqime{tana. Ono je ure|eno,ogra|eno, opremqenoparkovskim i mobilijaromza igru dece. U Tre{wevi-ci se ure|uje prostor zamlade iza zdravstvene ambu-lante, dok su mali{anive} ranije dobili svojkutak za igru ispred.Ugovoreno je ure|ivaweparkovskih prostora sade~jim igrali{tima uRa{evici i u Popovcunakon radova na samomobjektu MZ, dok je

ure|ivawe javnih prosto-ra po~elo u Plani, GorwojMutnici i Kre`bincu

ispred doma, a na zahtevme{tana, predstoji posaoi u Buqanu. M.S.

Sa zavr{etkom radova na osnovnim infra-strukturnim objektima kao {to su vodovodna,kanalizaciona i putna mreà, porastao jebroj zahteva gra|ana za ure|ewem javnihpovr{ina, a ovi zahtevi sve su ~e{}i i useoskim mesnim zajednicama.U ovoj godini prilazi su izgra|eni u Ulici

Sutjeskoj, Cara Du{ana, Deligradskoj, Ulicivojvode Mi{i}a, a pretekle sedmice je zavr{enaizgradwa prilaza u Pe}skoj ulici. Isti radoviugovoreni su za Ulicu Steve Pisara.

Trotoari su izgra|eni sa jedne strane delaCerske ulice nakon rekonstrukcije kolovoza,zatim sa jedne strane Ulice vojvode Mi{i}agde ih nije bilo i zamewen je deo dotrajalogtrotoara u Ulici cara Du{ana pored {kole"Mom~ilo Popovi} Ozren", tako|e, nakonrekonstrukcije kolovoza.Ranije je zavr{eno ure|ewe trotoara u Ulici

Branka Krsmanovi}a i Dragoquba Jovanovi}a, aunutar de~jeg igrali{ta u Ulici Ru|era Bo{kovi}aizgra|ene su pe{a~ke staze. Tako|e, u toku je pop-lo~avawe trotoara, odnosno izgradwa pe{a~kestaze u vrlo prometnoj Teslinoj ulici. Ovastaza gradi se na zahtev stanovnika Kara|or|evogbrda zbog bezbednosti pre svega dece. Radovi }ese odvijati u vi{e faza, da bi na kraju stazastigla do samog vrha Kara|or|evog brda, donaseqa sagra|enog ina~e bez ikakavih dozvola.Izgradwa trotoara nastavqa se po progra-

mu za period 2019-2021. godina. Gradi}e se uulicama: Milovana Gli{i}a, Jadranskoj,Dimitrija Marjanovi}a, Branka Radi~evi}a,[umadijskoj, Wego{evoj, Stri{koj, Kozara~koj,Ulici Kraqevi}a Marka, Teslinoj iznad i ispodautoputa, Stevana Jakovqevi}a, VojvodePutnika, Ulici 8. marta, Prvomajskoj, Pikulinoj,Kosovskoj, Miloja Joci}a, Ulici 27. marta, CaraDu{ana, Hajduk Stanka, Cerskoj, Ulici knezaMihajla, Sutjeskoj, Sin|eli}evoj i Ravani~koj.Po ovom programu poplo~avawe je zavr{eno u

Adakalskoj i delom u Ulici Ilije Gara{anina. M.S.

PRIVODI SE KRAJU IZGRADWA VODOVODA I KANALIZACIJE ZA PRIGRADSKA NASEQA

ZAVR[ENI SVI PLANIRANI POSLOVINakon re{avawa imovinskih odnosa, ovaj vid infra-strukture privodi se kraju u ulicama na obodu grada

PROGRAM UPRAVE ZA INVESTICIJE

Izgradwa kanalizacione i vodovodne mreèobavqa se prema trogodi{wem programu Uprave zainvesticije ~ija je realizacija zapo~ela pro{legodine. Izvo|a~ radova je JP "Vodovod" u najve}embroju slu~ajeva, s obzirom da je na tenderima ovojavno preduze}e bilo najboqi ponu|a~.

URE\UJU SE PROSTORI ZA IGRU DECE U GRADU I SELIMA

NOVA DE^JA IGRALI[TA I PARKOVIU gradu, zavr{avaju se novi prostori za decu u Jagodwaku i Ulici Mom~ila Popovi}a

VE]A BEZBEDNOST ZA PE[AKE U GRADU

ilten

Neki od ovih poslova su jo{ uvek u toku, a uTeslinoj ulici trotoar se gradi fazno

Nedavno izgra|en prilaz u Pe}skoj ulici

NOVI TROTOARII PRILAZI

Teslina ulica

Izgradwa vodovoda u Ulici PetraKo~i}a u Stri{kom nasequ

Fekalna kanalizacionamreà za deo UliceKara|or|ev venac

Igrali{te u Ulici Mom~ila Popovi}a

Stanovnici êpurasami izabrali mesto

Godi{wi ~etvrtak26. decembar 2019. 7Op{tina Para}in

Pripremni radovi nara{~i{}avawu terena iprobijawe trase kojom }eprolaziti novi glavnivod za vodosnabdevaweotpo~eli su sredinomavgusta iz pravca Izvora.Ovo je bio po~etak naj-va`nijih radova u okviruvelikog projektaunapre|ewa vodosnabde-vawa u na{oj op{tini,vrednog 3.450.000 evra,po ugovoru koji suOp{tina Para}in i JP“Vodovod” potpisali sanadle`nim ministarstvi-ma i Nema~kom razvojnom(KfW) bankom.Decenijama se govorilo

o potrebi zamene starogcevovoda od Izvora doPara}ina, napravqenogod azbest-betonskih cevijo{ {ezdesetih godinapro{log veka. Kvarovina cevovodu zbog krtogmaterijala bili su veoma~esti, dovodili su doobustavqawa snabdevawavodom iz tog pravca, aposledwa takva kriza uvodosnabdevawu dogodilase pre dve godine. Posleopse`nih priprema, letossu kona~no po~eli radovina zameni tog cevovoda.Polaè se 9.700 metaranovih cevi, znatnootpornijih na kvarove,izra|enih od najsavre-menijeg pvc materijala.Rok za zavr{etak kom-pletnog posla je 18 mese-ci, odnosno februar 2021.godine, me|utim, premare~ima odgovornih qudiizvo|a~a radova, firme"Telekomunikacije Blace"i direktora “Vodovoda”Neboj{e Simi}a, posao}e trajati znatno kra}e.Otprilike desetak mese-ci.Lepo vreme ide na rukuizvo|a~ima pa je ve}postavqeno oko pet kilo-metara cevovoda, odnosnoobavqena polovina posla.Novi vod kre}e iz Izvora,ispod kaptaè, jednimdelom ide paralelno sastarim, a nova trasa je

bukvalno pored op{tin-skih puteva. Posle izlazana regionalni put M-5,odnosno kod benzinskepumpe "Dorotej", obavqenje i prolazak ispod tedràvne saobra}ajnice-podbu{ivawe, pa sad novivod ide delom paralelnosa wom do iznadDavidovca. Radovi ne}eprestajati ni tokom zime,isti~u u “Vodovodu”, kojije nosilac projekta.Sve vreme dok traju

radovi na izgradwi novogvoda stari }e biti ufunkciji, tako da nemanikakvih problema u

vodosnabdevawu na{eop{tine i susedne ]upri-je. Obustava isporuke vodeiz tog pravca planiranaje samo na jedan dan, umomentu kada bude trebaloda se stari cevovod pre-spoji na novi. Iz kap-taè u Izvoru do rezer-voara na Kara|or|evombrdu od tog trenutka sti-za}e mnogo ve}a koli~inavode jer ne}e vi{e bitigubitaka, {to }e ve}zna~ajno pove}atikoli~inu vode u mreì.Uz to, grade se i dopun-ski izvori vodosnabde-vawa, ukupno {est novih

bunara, za dodatnekoli~ine vode tokomsu{nog perioda, kada se ipotro{wa zna~ajno pove}a.Izgradwa bunara tako|e jedeo projekta po programuKfW banke, kao i rekon-strukcija dotrajalevodovodne mreè u graduu vi{e ulica, koja uvelikote~e, nakon ~ega Op{tinaiz sopstvenih sredstavaradi rekonstrukcijukolovoza.

Izgradwa i opremawebunara

Od planiranih {estnovih bunara, tri suizgra|ena, a jedan je iopremqen, u Goruwu. Onje prikqu~en na sistemvodosnabdevawa i popotrebi je u funkciji, azvani~no je predat naupotrebu 26. septembra, u

okviru sve~anosti povodomDana op{tine. Novi bunarima izda{nost desetlitara vode u sekundi,izbu{en je do dubine od120 metara i jedanaesti jeu sistemu vodosnabdevawa.Pored wega, na prostoruGoruwa je izgra|en jo{jedan bunar, a tre}i senalazi u MZ "Dankovo".U toku je wihovo final-no opremawe kako bi ioni bili spremni zaeksploataciju. Podsetimo,~etiri bunara, me|u koji-ma je i bunar u Dankovu,grade se sredstvima izkredita KfW banke, adva, od kojih je jedanpu{ten u rad, finansiraJP "Vodovod" kreditnimsredstvima.

Rekonstrukcijavodovodne mreè

Zamena stare vodovodnemreè u vi{e gradskihulica u sastavu je istogprojekta, a sa tim poslomnastavqa se daqe. Ekipe“Vodovoda” do sada cevisu zamenile u delovimaCerske ulice, BorePetrovi}a i DragoslavaMarinkovi}a, dok je uUlici Ivana GoranaKova~i}a vodovodna mreàzamewena u celoj duìni.Iz istog programa upro{loj godini mreà jerekonstruisana u delovi-ma ulica Tatar Bogdana iCara Du{ana kod O[“Mom~ilo Popovi}”. Sobzirom na to da polagawe

vodovodnih cevi zahteva"se~u" asfalta, ovaj posao“Vodovod” obavqa u dogov-oru sa Upravom za inves-ticije i odrìvi razvoj,kako bi ubrzo nakonzamene mreè usledila izamena kolovoza.

Digitalizacija sistemaUgradwa mera~a protokavode i digitalizacija nad-zora nad vodovodnim sis-temom poseban je segmentprojekta unapre|ewavodosnabdevawa. Mera~eprotoka “Vodovod” jepostavio na gotovo svimglavnim ta~kama sistema,po~ev od kaptaè uIzvoru i glavnog rezer-voara na Kara|or|evombrdu, pa i u pravcu]uprije, jer se tojop{tini isporu~uje 40odsto vode sa glavnogizvori{ta. Protok semeri i na bunarima uDankovu, Goruwu iStriì, kao i naizvori{tu “Toplik” kodPopovca. Mera~a nemajedino na nekim pozici-jama gde se planira izgrad-wa "skade", a tender za totrebalo bi da buderaspisan krajem godine.Skada sistem je infor-macioni sistem kojiupravqa vodovodnim sis-temom iz jednog centra, apostavqawe mera~a pro-toka vode je sastavni deodigitalizacije sistemaupravqawa vodosnabde-vawem. M.S.

ISTORIJSKA INVESTICIJA U UNAPRE\EWE VODOSNABDEVAWA NA[E OP[TINE

MMMM EEEE WWWWAAAA SSSS EEEE GGGGLLLL AAAA VVVV NNNN IIII CCCC EEEE VVVV OOOO VVVV OOOO DDDD PPPP OOOO SSSS LLLL EEEE PPPP OOOO LLLL AAAA VVVV EEEE KKKK AAAAiltenB

Nakon zamene desetak kilometara azbestnih cevi novim, bi}e mnogo mawe gubitaka vode i kvarova.Zavr{etkom {est novih bunara obezbedi}e se stabilno vodosnabdevawe za narednih nekoliko decenija

IZME[TAWE ZBOG

“TURSKOG TOKA”

Nevezano za izgradwunovog dovoda, ekipepara}inskog “Vodovoda”po~etkom decembra bilesu prinu|ene da izmeste360 metara starog cevovo-da na mestima susretasa trasom gasovoda“Turski tok”. Za samodva dana uspeli su daobave ovaj posao i daponovo uspostave dotokvode iz pravca Izvora, aza to vreme u sistemvodosnabdevawa su biliukqu~eni svi bunari.

NOVI CEVOVOD -

VI[E VODE, MAWE KVAROVA

Na starom cevovodu jako je te{ko otklawati kvarovejer su cevi zbog duge upotrebe postale krte ipucaju usled slegawa terena, a odràvawe je veomate{ko. Novi cevovod prolazi drugom trasom koja je pris-tupa~nija za odràvawe ovog vida infrastrukture, a isame cevi su od mnogo savremenijeg materijala, pa }ebiti daleko mawe kvarova. Gubici vode }e biti eli-minisani, a vodosnabdevawe mnogo stabilnije.

U celoj ulici Ivana Gorana Kova~i}a je zamewena vodovodna mreà

Postavqawe novih cevi odmi~e brè od plana

Bu{ewe bunara u Dankovu

Novi centralni trg safontanom predat jegra|anima na upotrebu 21.septembra, u okvirusve~anosti povodom Danaop{tine. Za kratko vremeosvojio je srca Para}inacai postao glavno mestookupqawa svih generacija,mesto za relaksaciju iuìvawe. Trg je povr{ine2.500 kvadrata, a wimedominira prelepa fontanatrapezastog oblika,povr{ine 12 puta 11metara, obloèna granit-om, dok je sam trg pop-lo~an behaton plo~ama, aradi autenti~nosti, delomje vra}ena stara kaldrma.Na trgu su postavqene

àrdinijere, zasa|eno je i

drve}e, ugra|ene parkovskeklupe koje se u potpunos-ti uklapaju u celinu, akoje su sve do nedavnekonzervacije fontane zbogulaska u zimski period,bile prepune sugra|ana.Trg i fonatana su zapra-vo i sagra|eni jer je tobio zahtev i èqaPara}inaca, a grad jedobio potpuno novi izgled.Podsetimo, radovi naizgradwi fontane iure|ewu trga su zapo~elipo~etkom aprila, a posaoje posle sprovedene javnenabavke dobio konzorcijumfirmi "Visokogradwainèwering" Beograd ipara}inski “Transkop”.Fontana nije bila mon-

ta`na ve} se zidala iura|ena je sa svetlosnimefektima u tri reìma, ubojama srpske zastave, zbog~ega je bila obaveznaposebna ma{inska, a potomi elektro-instalacija.Novi trg sa fontanom jesamo prva faza ure|ivawape{a~ke zone u centrugrada. Projekat }e se radi-ti daqe fazno, kroz vi{egodina i obuhvati}e pros-tor, sa jedne strane, odtrga ka novom objektuKulturnog centra, a sadruge strane du` glavneulice do zgrade “Kocka3” preko puta nekada{weRobne ku}e “[umadija”.îtava ova zona dobi}edruga~iju organizaciju

javnih povr{ina koja }eomogu}iti odràvawe man-ifestacija i komunikaci-ju gra|ana, ali tako|e ineometano odvijawe sao-bra}aja i parkirawa, sobzirom da je planiranopro{irewe postoje}ih iizgradwa novih parkinga.U centru grada nakon

re{avawa preostalogimovinskog problema naprostoru od zgrade “Kula”do mosta na Crnici,stvori}e se uslovi za grad-wu novog poslovno-stam-benog kompleksa. Re{i}ese i prostor nekada{wekafane “Tri grozda” kojije sada neure|en zbog sud-skih postupaka u vezi vlas-ni{tva i restitucije.Centar grada ima}e i novode~je igrali{te po svimstandardima, a gradwa jeve} ugovorena u parkupreko puta “Vodovoda”,blizu reke. M.S.

Zavr{etkom kongresnesale-amfiteatra ispod samestaklene kupole nove zgradeKulturnog centra prive-deni su kraju svi radovi naovom velelepnom zdawu, aostali su samo nekitehni~ki detaqi neophod-ni da bi objekat dobioupotrebnu dozvolu.Amfitetar u kojem }ese odràvati, izme|uostalog, sednicelokalnog parlamenta,sve~ano je otvoren naDan op{tine, 27. sep-tembra, nakon ~ega jepredsednik Sa{aPaunovi} potpisao sapredsednikom Gradskogve}a Pazina i predsed-nikom op{tine PqevqaInicijativu zauspostavqawe saradwe.Reprezentativna zgrada

Kulturnog centra jepovr{ine 1.700 kvadrata,a osim za odràvawe sed-nica SO koristi}e se i zadruge namene - kulturne,privredne, turisti~kedoga|aje i manifestacije.

U prizemqu se nalaziveliki galerijski pros-tor, a za javne skupove,osim amfiteatra, bi}edostupne i dve multi-funkcionalne sale, uz jo{dva mawa prostora za

doga|aje poput radioni-ca, predavawa i sli~no. Uzgradi se nalazi ibioskopska sala koja }etako|e sluìti svrsi.Izgradwa ovog objekta

oduìla se iz vi{e razlo-ga, ali je posao najzadokon~an. Problem jeprvo nastao jer jedràva, koja je sufi-nansirala izgradwu, kas-nila sa izmirivawemsvojih obaveza, a zatimsu nastali problemizbog velike poplave,sanacije posledica,neophodne izmene pro-jekta i instalacija zaza{titu od poàra, jerse u me|uvremenu i zakonpromenio. Bez obzirana sve, strpqewe seisplatilo.

M.S./Z.R.

Stanovnici Para}inanedostatak mesta zaparkiriawe smatrajuvelikim problemom, panadle`ne op{tinskeslu`be intenzivno radena wegovom re{avawu.Ru{ewem otkupqene stareku}e iza zgrade “Lamela”po~eli su radovi napro{irewu parkinga uUlici Svetog Save, a uproceduri je izborizvo|a~a za izgradwuparkinga iza zgradeOp{tine nakon zavr{eneprojektne dokumentacijeza prvu fazu radova. Unarednom periodu planirase izgradwa tri novaparkinga, a dugoro~no -dovoqno mesta za parki-rawe obezbedi}e se izgrad-wom spratne javne garaèna prostoru iza “Kocke”.Kad je o naplati parki-rawa re~, parkomati kojeje Direkcija za izgradwupostavila radi osavreme-

wavawa naplate po~etkomjanuara, uveliko se koriste.Direkcija je tako|e pot-pisala ugovor sa kom-panijom “Easy park” kojasvojim korisnicima nudiuslugu digitalnog parki-rawa putem wihovebesplatne aplikacije.Ina~e, osim {to vodera~una o odràvawu pos-toje}ih i izgradwi novihparking prostora,Direkcija za izgradwu iSavet za bezbednost sao-bra}aja op{tine strogo vodera~una da standardi bezbed-nosti saobra}aja budu upotpunosti ispuwenipostavqawem horizontalnei vertikalne signalizaci-je i postavqawem usporiva~asaobra}aja u zonama {kola,te su leè}i policajciugovoreni za zone {kolau Gorwoj Mutnici, [avcui Busilovcu, a u Svojnovuje ura|ena odgovaraju}asignalizacija. M.S.

U dva sportska centra, SRC “7. jul” i “Jedinstvo”,ove godine bilo je radova koji su poboq{ali usloveza takmi~arski i rekreativni sport, dok se za kom-pleks kod stadiona “Borac” planira u narednomperiodu ugovarawe radova za opse`no ure|ewe. Polovinom marta meseca u SRC "7. jul" zavr{enisu radovi na izgradwi "tople veze", odnosnopovezivawu glavnog objekta sa malom salom rani-je dogra|enog aneksa. Taj mali hol bio je neopho-dan kako korisnici sala prolaskom ne bi ometalijedni druge, ili da ne bi bili prinu|eni da dosvla~ionica dolaze kroz spoqni ulaz. SRC "Jedinstvo" realizovalo je brojne radove naure|ivawu soba za fudbalere, svla~ionica i pros-torija za sudije.Na sobama su promewena vrata, ura|ena nova kupati-la i prostorije opremqene novim name{tajem. Tako|e,od nekori{}ene ostave i nakon zamene stolarije, dovo-da vode, postavqawa grejawa i drugih neophodnih rado-va, dobijen je optimalni prostor za slu`bena lica,po novim propisima koji se odnose na ène sudije,a koje je SC “Jedinstvo” sada ispunilo.Osim ovih, bilo je radova i na sre|ivawu dvori{ta,a u narednom periodu u planu je da se postave beha-ton plo~e. M.S.

ZAVR[ENA PRVA FAZA URE\IVAWA CENTRA GRADA, NASTAVAK SLEDI

TRG SA FONTANOM OSVOJIO SRCA SVIHProjekat }e biti nastavqen ure|ewem prostora prema novoj zgradiKulturnog centra i pe{a~ke zone do “Kocke 3”. Izgradwa novih objekataod “Kule” do mosta posle re{avawa preostalog imovinskog problema

ODU[EVQENI

SUGRA\ANI

Fontana je pu{tena urad 21. septembrauve~e uo~i koncertaNata{e Bekvalac, kojaju je simboli~no otvo-rila bacawem nov~i}a.Nije bilo {eta~a kojite ve~eri nije izrazioodu{evqewe trgom, aposebno fontanom.Svi su rekli da jegradu ba{ takav pros-tor nedostajao i dasve izgleda svetski.

ZA KULTURNI CENTAR JO[ SAMO UPOTREBNA DOZVOLA I BI]E U FUNKCIJI

ZAVR[ENA SALA ISPOD STAKLENE KUPOLEPrivedeni se kraju preostali radovi neophodni da bi sedobili “papiri” i da bi objekat mogao da se koristi

OP[TINA RE[AVA PROBLEM PARKIRAWA,

USKORO DOVOQNO MESTA



U toku je javna nabavka za izgradwu parkinga iza zgradeOp{tine. Postoje}a parkirali{ta se pro{iruju

BOQI USLOVI U GRADSKIM SPORTSKIM OBJEKTIMA

RADOVI U SRC “7. JUL” I “JEDINSTVO”

Centralni trg poklon Para}incima za Dan op{tine

Amfitetar }e sluìti i za sednice Skup{tine op{tine

SPRATNA GARA@ADUGORO^NO RE[EWE

Ru{ewe starog objekta radi pro{irewa parkinga

BiltenGodi{wi ~etvrtak

26. decembar 2019. 9Op{tina Para}in

Izgradwa ulica u seoskimmesnim zajednicama i ovegodine, kao i svih prethod-nih, odvijala se u dogovorusa me{tanima, po prior-itetima utvr|enim nazborovima o planirawubuxeta, jer ìteqi selanajboqe znaju koje su imulice najbitnije zaasfaltirawe. Ovaj posaosprovodi se po programuUprave za investicije iodrìvi razvoj, pa je ovegra|evinske sezone prive-den kraju dvogodi{wi pro-gram iz pro{le godine i

zapo~iwe novi, a posao seodvija dokle god to vre-menski uslovi dozvoqava-ju.Prvi asfalt ove sezone uselima ugra|en je u UliciSvetog Save u seluRa{evica. U pitawu jesaobra}ajnica u kojoj jeprethodne godine izgra|enavodovodna mreà i ulicazatim pripremqena zaasfaltirawe.U Busilovcu je na zahtevìteqa izgra|ena Bakri}kai jo{ jedan deoPartizanske ulice koja je,

zbog svoje duìne, gra|enau vi{e faza.

U Gorwoj Mutniciasfaltirane su dve ulice,Obili}eva i Ulicecarice Milice, u Kla~evi-ci Ulica Vuka Karaxi}a,u Mirilovcu preostalideo Ulice Ive Andri}a. UZabregi su, zbog male{irine kolovoza kojaonemogu}ava asfaltirawe,poplo~ane dve ulice, CaraDu{ana i Ulica Delni~kipotok. Ulica VojvodeStepe u Plani asfalti-rana je me|u posledwima

ove godine u selima, apre toga u woj je zavr{enaizgradwa betonskog kanalaza prihvat i odvo|ewebuji~nih voda, sa kojima jeova saobra}ajnica imalavelike probleme. Nedavnoje asfaltirana i jedna uli-ca u Dowoj Mutnici, pred-vi|ena za rekonstrukcijunakon izgradwe kanalizacije.U toku su radovi na

izgradwi \ur|evdanskeulice u Buqanu, koja sepoplo~ava, a za izgradwuiz starog programa pre-ostaje jo{ ulica Vojvode

Crepa u Le{ju, uz po~etakrealizacije izgradwekolovoza u seoskim mes-

nima zajednicama po dvanova dvogodi{wa progra-ma. M.S.

U nastojawu da svim selimaomogu}i vodosnabdevawe iz kon-trolisanog vodovoda, ove godinenastavqeni su radovi na izgrad-wi vodovodne mreè, kao idrugih neophodnih objekata zavodosnabdevawe. JP “Vodovod”privodi kraju radove na izgrad-wi rezervoara iznad Ra{evice,neophodnog da omogu}i stabil-no vodosnabdevawe svih pod-

juhorskih sela nakon izgradwevodovodne mreè. U toku suradovi na postavqawu spoqa{wei unutra{we hidroizolacije,

sledi povezivawe rezervoara navodovodnu mreù, {to }eomogu}iti Ra{ev~anima da seprikqu~uju ve} u narednoj godi-ni jer je u jednoj od ulica ve}izgra|ena mreà. Ra{evica }ebiti prvo prekomoravsko selokoje }e dobiti vodu iz kon-trolisanog vodovoda, a redosleddaqe izgradwe zavisi odinteresovawa me{tana.

Radovi na izgradwi mreè i~vori{ta ove godine nas-tavqeni su i u Drenovcu,gde su pratili izgradwugasovoda da ne bi do{lo doduplog o{te}ivawa kolovoza.Tako|e, nastavqeno je saprikqu~ivawem zaintereso-vanih doma}instava u Buqanu,budu}i da u tom selu nakonzavr{etka buster stanice imauslova za prikqu~ivawe u prvojvisinskoj zoni, odnosno, namreù moè da se prikqu~itre}ina doma}instava.Zavr{etkom radova u Ra{evi-ci i Drenovcu dve tre}inestanovnika para}inskih selaima}e mogu}nost prikqu~ewa

na kontrolisani vodovod. Dovodvode jo{ nije stigao samo doBusilovca i Golubovca.

M.S.

Privo|ewem kraju radova naizgradwi fekalne kanal-izacije u jednoj od ulica uGlavici, moè se re}i da jeplan ovogodi{we izgradwekanalizacije u seoskim mes-nim zajednicama ispuwen.Posao koji se obavqa uGlavici je od velikog zna~ajajer }e se spojiti dva kanal-izaciona kolektora, {to }eomogu}iti i nove prikqu~ke,odnosno da deo koji je rani-je izgra|en iznad betonskogputa bude u funkciji.Kako je i obe}ano na

zborovima gra|ana, izgradwakanalizacije ove godinepo~ela je u Stubici i GorwojMutnici, a osim u Glavici,radovi su nastavqeni u [alu-dovcu i Dowoj Mutnici.Podsetimo, ranijom izgradwom kolektora Dowa Mutnica-

Izvor, stvoren je neophodanuslov za izgradwu kanaliza-cione mreè u Dowoj Mutnici,koja se iz godine u godinu {iri.Prikqu~ewe }e biti mogu}ekad se obavi najavqena rekon-strukcija sistema zapre~i{}avawe otpadnih voda,takozvanog “mokrog poqa”. Radovina izgradwi crpne stanice zafekalnu kanalizaciju u DowemVidovu su zavr{eni i doma}inst-va mogu da sklapaju ugovore zaprikqu~ewe, kao i stanovnici

Striè. U [aludovcu je velikointeresovawe za prikqu~ak i tuse mreà {iri, a prikqu~ewe }ebiti mogu}e nakon opremawa izavr{etka “mokrog poqa”.Izvesno je da }e se izgradwa

kanalizacije u selima nastavi-ti i u narednom periodu, sobzirom da su radovi ve} ugov-oreni za mesne zajednice [alu-dovac, Dowa Mutnica, GorwaMutnica, Stubica i Glavica,u kojoj je kanalizaciona mreàizgra|ena u skoro 90 odsto uli-ca. M.S.

RREEZZIIMMEE OOVVOOGGOODDII[[WWEE SSEEZZOONNEE AASSFFAALLTTIIRRAAWWAA UULLIICCAA UU SSEELLIIMMAA

RRRR EEEE DDDD OOOO SSSS LLLL EEEE DDDD IIII ZZZZ GGGG RRRR AAAA DDDD WWWW EEEE PPPP OOOO @@@@ EEEE QQQQ IIII MMMM EEEE [[[[ TTTTAAAA NNNN AAAANakon radova u ovoj i narednoj godini, u seoskim sredinama osta}e za izgradwu samo mawe zna~ajne ulice i one sa imovinskim problemima

UUGGOOVVOORREENNII RRAADDOOVVII

Izgradwa ulica u seoskim mesnim zajednicama nas-tavqa se i daqe, u skladu sa vremenskim prilikama.Ugovoreni su radovi za asfaltirawe po jedneulice u mesnim zajednicama: Buqane, Ra{evica,Lebina, Stubica, Svojnovo, Plana, Ratare i [alu-dovac. Po dve ulice ugovorene su za: Zabregu, DowuMutnicu, Poto~ac, Drenovac i Dowe Vidovo, a u tokuje javna nabavka za izgradwu ulica u Tre{wevici,êpuru, [avcu, Sikirici, Glavici, Bo{wanu i triulice u Gorwem Vidovu. Nakon ovog ciklusa asfalti-rawa, u selima preosta}e za izgradwu samo mawibroj saobra}ajno ne tako va`nih ulica, kao i uliceu kojima moraju da se re{avaju imovinski proble-mi, a u brdskim selima problemi buji~nih voda.

NNAAJJPPRREE VVOODDOOVVOODD,,

PPAA KKAANNAALLIIZZAACCIIJJAA

Plan Op{tine je da svistanovnici sela dobijumogu}nost prikqu~ka navodovodnu i kanalizacionumreù, s tim {to je redosledgradwe najpre vodovod, pakanalizacija. Koje selo }eimati prioritet zavisi presvega od interesovawame{tana za prikqu~ewe.

IZGRADWA KANALIZACIJE U SEOSKIM MESNIM ZAJEDNICAMAREZERVOAR ZA VI[E SELA U RA[EVICI,

VODOVODNA MRE@A U DRENOVCU I BUQANU

OBEZBE\UJE SE GRADSKA VODA ZA SELAZavr{etkom rezervoara omogu}ava se izgradwavodovodne mreè u svim prekomoravskim selima

POÊLI RADOVI U STUBICI I GORWOJ MUTNICIPosao je nastavqen u Glavici, [aludovcu i Dowoj Mutnici. Dowe Vidovo i Striàmogu da se prikqu~uju

Izgradwa rezervoara

STUBICA - po~etak radova na kanalizaciji

RA[EVICA - asfaltirawe Ulice Svetog Save

MIRILOVAC - asfalt u preostalom delu Ive Andri}a

BUSILOVAC - Bakri}ka ulica


26. decembar 2019.

U Mesnoj zajedniciLebina ovog septembrasve~ano je otvoren i pre-dat na upotrebu fudbals-ki teren tamo{wem fud-balskom klubu, ali i svimrekreativcima iz Lebinei obli`wih mesta. Terenje dimenzija koje propisu-je Fudbalski savez Srbijeza odigravawe utakmica,sa prelepom ogradom jedan

je od najlep{ih terena, aostali su neki detaqikoje treba zavr{iti, tere{iti problem bunarakoji je napravqen za poli-vawe trave, ali su ganesavesni sugra|anio{tetili. Izgradwa igrali{ta

zavr{ava se i u Izvoru,gde je u toku posebnoogra|ivawe zbog blizine

dràvnog puta, dok je uMirilovcu okon~ana prvafaza radova za potrebe fud-balskog kluba “Razvitak”.Izvr{ena je nivelacija ter-ena, zasa|ena trava koja jenikla, a me{tani su sami uzpomo} izvo|a~a iskopalikanal kako bi se ona navod-wavala iz obli`weg rez-ervoara. Slede}e godinepredstoji ogra|ivawe, apresre}ni Mirilov~anikaù da su skoro 35 godi-na ~ekali da zakotrqajuloptu na svom terenu.…

U Gorwoj Mutnicizavr{ena je i opremqenamoderna svla~ionica, aobjekat je wihovom FK

“Mladost” predat naupotrebu na sve~anosti uprisustvu predstavnikaOp{tine i me{tana. Saovim objektom gorwomut-ni~ki fudbalski klub sadaispuwava sve uslove da setakmi~i na svom terenu uMe|uop{tinskoj ligi, gdeigra ve} dve godine.Svla~ionice su potpunozavr{ene tako|e u Zabregi,Striì i Svojnovu, a uDowoj Mutnici izbu{en jebunar za navodwavawe travena terenu. U Davidovcu, nazahtev me{tana, na fud-balskom terenu suizgra|ene tribine za nav-ija~e. M.S.

Direkcija za izgradwu, u~ijoj je nadle`nostiodràvawe uli~ne javnerasvete, ove godinezapo~ela je realizacijuvelikog posla zameneì~anih (ìvinih) sijal-ica led svetiqkama u svimselima na{e op{tine.Radovi su zapo~eli u

Dowem Vidovu, gde jezameweno sto belihìvinih svetiqki, zatimje posao obavqen sa istimbrojem sijalica u Buqanu

i u Plani, a nastavi}ese u zavisnosti od vre-menskih prilika. Direkcijaje za po~etak ovog velikogposla kupila hiqadu ledsvetiqki iz sopstvenihsredstava, dok }e ostatakbiti nabavqen iz kreditaEvropske banke za obnovui razvoj (EBRD). On jeve} odobren, a Direkcija}e ga koristiti prekoneke od doma}ih banakakoje sara|uju sa Evropskombankom, kako bi bilo

zameweno u narednom peri-odu svih 6.112 ì~anihsijalica u svim selima.Led rasvetom postiù sedva ciqa. Prvi je svakakovelika u{teda u potro{wielektri~ne energije, pa}e Op{tina {tedeti 22miliona dinara godi{wepo sada{wim cenama stru-je, dok je drugi razlogmnogo kvalitetnijeosvetqewe jer su led svi-

tiqke dugove~nije, odnos-no mawe se kvare zbogslabe osetqivosti na vre-menske uticaje. S obziromna duì rok trajawa iduì garantni rok ledsvetiqki, u Direkciji zaizgradwu o~ekuju da }e sezna~ajno smawiti broj pri-java gra|ana koje se odnosena uli~nu rasvetu, a kojesu bile me|u naj~e{}ima.

M.S.

U ovoj gra|evinskoj sezoniu potpunosti su okon~aniradovi na renovirawuvelikog objekta Doma kul-ture u Drenovcu, koji sutrajali fazno, a posledwaje rekonstruisana velikasala sa binom. Pre toga,u prvoj etapi, na domu jeobnovqen krov i fasada,a kasnije je adaptiranakompletna unutra{wost.Velika sala od posebnog jezna~aja za drenova~koKulturno-umetni~ko dru{tvo“Spasovdanski vez”, kojesada ima mesto za ve`bawei nastupe. Sala je, ina~e, uokviru sve~anosti povodomDana op{tine ovomdru{tvu i predata nakori{}ewe mada }esluìti i za okupqawasvih me{tana, odràvawerazli~itih manifestaci-ja i sli~no. Op{tina }enastaviti ure|ewe ~itavogprostora oko Doma kul-ture, izgradwu pokrivenepijace iza tog objekta.U Popovcu, u toku su

zavr{ni radovi na ure|ewuobjekta Mesne zajednicenakon zamene stolarije,koji tako|e sluìokupqawu me{tana. Radovitraju i u Mirilovcu naure|ewu dela fasade Doma

kulture nakon unutra{wegure|ewa prostora jednesale koja }e uskoro bitispremna za kori{}ewe, apo~eli su i na Domu uKre`bincu, gde se ugra|ujuprozori i vrata.Svuda gde je Op{tina

buxetskim sredstvima priv-ela nameni sale domovakulture stvoreni su usloviza okupqawe i druèwakroz rad kulturno-umet-ni~kih dru{tava ili krozsportske aktivnosti, {tozna~i da su investicije useoske domove potpunoopravdane. M.S.

Izgradwa kanala za odvo|ewebuji~nih voda jedan je odnaj~e{}ih zahteva stanovnikabrdskih sela na zborovima oplanirawu op{tinskog buxeta,{to je razumqivo zbog posled-ica koje prave atmosferskevode. U ovoj sezoni bilo jeradova na betonskim kanali-ma u Poto~cu, Ra{evici,Kre`bincu, Buqanu, Plani,a izgradwa kanala u Dowoj

Mutnici ugovorena je nakonokon~awa javne nabavke. Tako|eje ugovoreno projektovawekanala u Svojnovu, a planirase i u drugim selima.Ove godine ugra|ene su

za{titne metalne re{etke nadelu betonskog kanala uDrenovcu i na ranijeizgra|enom novom kanalu uIzvoru u Ulici [ajin potok.

M.S.

LOKALNA SAMOUPRAVA NASTAVILA ULAGAWA U SPORTSKU INFRASTRUKTURU U SELIMA

FUDBALSKI TERENI, SVLAÎONICE, TRIBINEPrivedena su kraju igrali{ta u Lebini i Izvoru, u Mirilovcu zavr{ena prva faza izgradwe

SPORTSKI OBJEKTI NA ZAHTEV ME[TANA

Zahtevi me{tana sela su razlog zbog ~ega lokalnasamouprava finansira izgradwu fudbalskih terenai svla~ionica, nakon {to su osnovni infrastrukturniproblemi re{eni. Fudbal je i daqe najpopularni-ji sport u seoskim sredinama, pa se ulagawe usportsku infrastrukturu vezuje za fudbal.

JAVNA RASVETA U GRADU

Proletos je zavr{ena prva faza izgradwe nove javnerasvete u MZ “Glo`dak” u nasequ "Jagodwak", u deluod stambenih blokova kod reke do izlaska na UlicuVojvode Mi{i}a. Ovim je ispuwen zahtev gra|anatog dela Glo`daka, povodom kog je pisana i peti-cija. Pro{irewe javne rasvete realizovano je u uli-cama Ivana Gorana Kova~i}a, Bregalni~koj i naKara|or|evom brdu, a u toku je javna nabavka,izme|u ostalog, za novu liniju javne rasvete uPopovcu od {kole prema Koloniji.

DIREKCIJA ZA IZGRADWU MEWA JAVNU RASVETU U SVIM SELIMA

LED SVETIQKE ZA U[TEDU I TRAJNOSTPo prvih sto svetiqki ve} je zameweno u Dowem Vidovu, Buqanu i Plani, a posao }e se nas-taviti u drugim selima zavisno od vremena

RADOVI NA JAVNIM OBJEKTIMA U SEOSKIM MZ

U toku su radovi na objektu MZ u Popovcu, deluDoma kulture u Mirilovcu, objektu u Kre`bincu

RENOVIRAWE OBJEKTA

MZ U POPOVCU

U Mesnoj zajedniciPopovac u toku jezavr{no renoviraweobjekta Mesne zajednice,posle zamene stolarijeure|uje se fasade, papotom na red dolazide~je igrali{te pored. Upitawu je objekat neka-da{we prodavnice kojije otkupila Op{tina predesetak godina, na zahtevPopov~ana, pa sada sluìwihovim potrebama.

KANALI ZA PRIHVAT ATMOSFERSKIH VODA

ZAVR[EN DOM KULTURE U DRENOVCU

VVVV RRRR LLLLOOOO VVVV AAAA @@@@ NNNN IIII ZZZZ AAAA BBBB RRRR DDDD SSSS KKKK AAAA SSSS EEEE LLLL AAAA

GORWA MUTNICA -Predaja svla~ionicana kori{}ewe

LEBINA - prva utakmica na dan otvarawa

Izvor

ilten

~etvrtak26. decembar 2019.11Op{tina Para}in

Godi{wi

Izgradwa novog sistemaodbrane od poplava naCrnici punim tempomtrajala je ~itave godine.Najobimniji radovi odvi-jali su se u samom gradujer je gra|ena nova kine-ta u takozvanom minorkoritu reke, koja }eomogu}iti ve}u propusnumo} za vreme velikihvoda. Ona je sa straneura|ena u betonu, a dno odkamena i betona, {irokadeset metara, dubokametar. Van korita, inten-zivno se radilo na izgrad-wi za{titnih betonskihzidova i kejskih staza,uz mogu}nost wihovog kas-nijeg produèwa odJagodwaka do mosta kaauto-putu i sa drugestrane, ka biv{oj[tofari. I taj deo vre-

menom }e biti ure|en za{etwu, sa zelenilom irasvetom.

Radovi u centru gradaNajdinami~nije ovog letabilo je u centru grada,kod hotela “Petrus”, gdesu radovi u koritu Crnicebili veoma dinami~ni isloèni, a pripadajudeonici dva, koja najve}imdelom prolazi kroz Dowipark i gradski kej. To jebila i najzahtevnija deon-ica jer obuhvata sveoblike za{tite koji suprevi|eni projektom. Naovom delu su ure|ene oba-lo-utvrde, nadvi{ewe pos-toje}ih zemqanih obalo-utvrda, radovi u kamenu saleve i desne strane,izgra|eno novo korito zamale vode... Punim tempom

radilo se i na podizawuza{titnih zidova, tadaizme|u zgrade “Vodovoda”i Doweg parka. Tokomseptembra zavr{ena jedeonica 1, od u{}a do[tofare, a ostale deon-ice privedene kraju.Radovi na mostu u UliciKraqa Petra Prvogpo~eli su po~etkom okto-bra, zavr{eni krajemnovembra, a most je u tomperiodu bio zatvoren zasaobra}aj. Radovi su obuh-vatili izgradwu temeqa zapostavqawe mobilneopreme kada nai|epoplavni talas. Ti teme-qi su prethodno ve}ura|eni kroz park, a namostu se spajaju sa obalnimzidom kod semafora nakeju kod Spomenika BrankuKrsmanovi}u. Tu se spajamobilna oprema sa desnestrane reke, a sa leve, odpotesa iza Hotela “Petrus”do hotela “Orbis”. Cela tazona bi}e zatvorena mobil-nim za{titnim panelima uslu~aju nailaska velikihvoda. Temeqi u vidu {inapreko mosta su zatvorenimetalnim poklopcima i neometaju vo`wu. Istihradova bilo je na pe{a~kimmostovima.Kako je najavio Milo{

Tomi}, koordinator ovogprojekta, o~ekuje se wego-vo pro{irewe, kako bi sebezbednost jo{ vi{epodigla.Ono {to je novo u izgle-du Para}ina i kvaliteta

parkovskog i pe{a~kogprostora je ukupno 400metara novih pe{a~kihstaza sa obe strane Crnice,od mosta kod sredwe {koledo mosta u ulici \ura|aBrankovi}a. Na tom delubilo je problema, imovin-skih i restitucionih, alije sve re{eno i staze suure|ene i poplo~ane, ~imese dobija nov prilaz tompotesu grada. Sledi ozele-wavawe, kasnije postavqawejavne rasvete i klupa, pa }etaj biti potpunofunkcionalan za {etwu.Izgradi}e se i pristup-ne staze do same reke,kao i dve rampe za silazakma{ina u korito radiwegovog odràvawa, ublizini EPS-a i unajnièm delu Doweg par-ka.

Podsetimo, radovi naizgradwi novog sistemaodbrane od poplave nisuprekidani od pro{lezime. Podizawe odbram-benih zidova nastavqenoje jo{ polovinom febru-ara pored reke, na delu odstadiona "Borca" nizvod-no sa jedne i druge strane.

Obalni zidovi daqe sugra|eni sa leve i desnestrane Crnice na vi{elokacija u gradu, a usamom centru wihovzavr{etak je kod semafo-ra, posle ~ega se nadovezu-ju na temeqe za mobilnuopremu u tom delu. Samaoprema je proizvedena uNema~koj, naru~ena odfinansijera projekta idopremqena.Napomenimo da je Crnicavodotok prvog reda unadle`nosti republi~kogJVP “Srbijavode”, po~ijem projektu se i gra-di novi sistem odbrane odpoplave donatorskim sred-stvima EU, uz u~e{}eOp{tine Para}in.Izvo|a~ radova je slove-na~ka firma “Niva eko”,izabrana na me|unarod-nom konkursu.

N. Stankovi}

OVE GODINE PRIVEDEN JE KRAJU PROJEKAT ZNAÂJAN ZA SVE STANOVNIKE OP[TINE

iltenBNOVI SISTEM ODBRANE OD POPLAVACrnica je ‘ukro}ena” novim koritom i obalo-utvrdama, a dodatna bezbednost su za{titni zidovi i mobilna oprema

ZA[TITNI ZIDOVI I KEJSKE STAZE

Uz poslove u koritu reke i izgradwu post-amenata mobilne opreme u potesu drumskog ipe{a~kog mosta kod hotela “Petrus”, u prethod-nom periodu intenzivno su poplo~avane kejskestaze. Staze su podigute za ~etrdesetak cen-timetara u delu od solitera ka bazenu“Presti`”, tako da za{titni zidovi ne izgleda-ju tako visoko kao ranije, ve} skladno.

TESTIRAWE MOBILNE OPREME

Posle ugradwe postamenata za “zatvarawe” rekemobilnim barijerama u podru~ju mosta u centru gra-da, u dva navrata je obavqeno testirawe i ve`ba. U~inioje to najpre nema~ki proizvo|a~ opreme, radi testi-rawa wenog kvaliteta, da bi 17. decembra bila orga-nizovana jedna ve`ba koju je sprovelo JVP “Srbijavode”,u saradwi sa }uprijskim vodoprivrednim preduze}em,[tabom za vanredne situacije op{tine Para}in i uzu~e{}e zaposlenih iz para}inskih javnih preduze}a.Testirano je vreme potrebno za dovoèwe i montaùmobilnih barijera, kao i broj qudi neophodnih za delo-vawe u toj vanrednoj situaciji.

Radovi na izgradwi korita za male vode - kinete

Ovako su izgledali obimni radovi kod Petrusa i u Dowem parku

Ve`ba postavqawa za{titnih barijera u organizaciji JVP “Srbijavode”

12 13KAMEROM KROZ 2019. GODINUILTENGodi{wiB ILTEN

Godi{wiBêtvrtak26. decembar 2019.

êtvrtak26. decembar 2019.

Godina na izmaku po~ela je,i zavr{ava se, u znaku“Rimastera” - prvi je zakqu~akkoji smo izveli listaju}i ovo-godi{we brojeve “Biltena”. Iu znaku realizacije velikihprojekata va`nih za celuop{tinu, koji se finansira-ju donatorskim sredstvimaEvropske unije, [vajcarskerazvojne agencije i prekoKancelarije za javna ulagawaRS. U pitawu je izgradwa novogsistema odbrane od poplava,unapre|ewe vodosnabdevawa, terekonstrukcija javnih objeka-ta-osmorazrednih {kola,Centra za socijalni rad, bol-nice i Doma zdravqa. Za ovoposledwe stvoreni su uslovi isve je spremno za realizacijunaredne godine, u kojoj nas jo{~eka ru{ewe starih i izgrad-wa sedam novih mostova.Januar je startovao lepom

ve{}u da su [ve|ani u izna-jmqenoj hali u na{em gradu

po~eli proizvodwu, a tokomobilaska pogona prva grupana{ih operatera pravila jeprobne uzorke kablovskihsnopova za kupce. Pre toga,radnici su bili na obuci u[vedskoj, a jedna u Poqskoj.U februaru smo zabeleìli

po~etak radova na izgradwiprvog bunara u Dankovu iz sred-stava KfW programa. Prethodnadva u Goruwu napravio je“Vodovod” iz sopstvenih sred-stava. Mart je bio u znaku vin-skih manifestacija, sedmog“Salona” u gradu itre{weva~kih “Dana vina”, dokje u aprilu otvoren dugoprièqkivani “Lidl”. U cen-tru grada po~ela je izgradwatrga i fontane, po merigra|ana.Prvo asfaltirawe u ovoj

godini obavqeno je u maju,prvog radnog dana nakonpraznika. I to u Glo`daku,u Ulici cara Du{ana, kod

{kole. Od 10. juna, u glavnojulici uve~e zatvorenoj za sao-bra}aj, krenula je omiqena |a~kazabava tokom raspusta,“Sportsko leto”.

Ambasador Kraqevine[vedske u Srbiji Jan Lundinposetio je Para}in 5. jula.Povod je, naravno, bilainvesticija “Rimastera”. Toje ujedno bila prilika zaponovni susret sa wihovimmenaxmentom i za jo{ jedanobilazak pogona. Polovinomavgusta po~ela je zamena,odnosno izgradwa novogglavnog dovoda vode, pravaistorijska investicija uunapre|ewe vodosnabdevawa.Septembar }emo pamtiti popo~etku rada fontane koju jeneformalno otvorila pop zvez-da Nata{a Bekvalac pre kon-certa, a oktobar - po poseti20 diplomata EU na ~elu sazamenicom {efa DelegacijeEvropske unije u Srbiji

Matejom Nor~i~ [tamcar.Oni su obi{li projekte kojeu na{oj op{tini finansiraEU, posebno industrijskuzonu ~ije su infrastrukturnoopremawe podràli sa 300.000evra. U novembru, u industrijskojzoni, po~eli su radovi naizgradwi Industrijskog par-ka, ne{to kasnije ogla{enoje izdavawe objekta u zakupi posle svih donetihskup{tinskih odluka - 16.decembra, Sa{a Paunovi},predsednik Op{tine i direk-tor “Rimastera” TomasStalnert potpisali su ugov-or o zakupu.Da li smo u pravu kad kaèmoda je godina protekla u znaku“Rimastera”? Procenite sami.A “Rimaster” zna~i mnogonovih radnih mesta ve} unarednoj godini.

Neka vam je sre}na! Z. Ra{i}

UUUU ZZZZ NNNN AAAA KKKK UUUU ““““ RRRR IIII MMMM AAAA SSSS TTTT EEEE RRRR AAAA””””IIII VVVV EEEE LLLL IIII KKKK IIII HHHH PPPP RRRR OOOO JJJJ EEEE KKKK AAAATTTTAAAA

JANUAR - “Rimaster” u iznajmqenoj hali pokrenuo proizvodwu

FEBRUAR - Po~ela izgradwa prvogbunara po KKffWW programu u Dankovu MART - u znaku dve vinske manifestacije, na slici “Salon vina”

APRIL - Otvoren “Lidl”, bez jagme za bananama i pili}imaMAJ - Sezona asfaltirawa krenulau Ulici cara Du{ana u Glo`daku

JUN - “Sportsko leto” po~elo u glavnoj ulici zatvorenoj za saobra}aj

JUL - Ambasador Kraqevine [vedske u posetiPara}inu povodom investicije “Rimastera”

NOVEMBAR - pripremom terena po~ela izgradwu op{tinskog Industrijskog parka

SEPTEMBAR - Fontana neformalno otvorena pre po~etka koncerta Nata{e Bekvalac

Foto: S. Jelisav~i}

OKTOBAR - Diplomate EU na ~elu sa Matejom Nor~i~ [tamcar obi{le su industrijsku zonu

DECEMBAR - Tomas Stalnert i Paunovi}potpisali ugovor, “Rimaster” postao

zakupac objekta u Industrijskom parku

AVGUST - Ra{~i{}avawem terena po~eliradovi na zameni glavnog cevovoda

DEZINSEKCIJA REDOVNO SVAKE GODINE



I nakon preseqewa po~etkomseptembra na novu adresu, uadaptirani objekat u krugubiv{e kasarne, redovneaktivnosti Javnog komunalnogpreduze}a “Para}in” odvijalesu se po planu i programu.Odlukom SO Para}in tajobjekat poveren je JKP-u iJP “Vodovod”, pri ~emu jeJKP u prizemqu, a “Vodovod”,koji se jo{ nije preselio, naprvom spratu. U novom pros-toru uslovi za rad su kom-forniji i boqi. Obezbe|eno jesve {to je potrebno za redovnofunkcionisawe ovog preduze}ai za sme{taj mehanizacije,saznajemo od direktora Danijela@ivkovi}a.[to se ti~e pla}awa ra~unaza usluge koje vr{i Javnokomunalno preduze}e, gra|animogu svoju obavezu da ispunekao i ranije, u {alter saliOp{tine ili na blagajni pre-duze}a. Ovogodi{we investicije se

pre svega odnose na nastavakure|ewa gradskog grobqa, kojeje realizovano po fazama.Krajem leta postavqena je

nova rasveta-reflektori kojise automatski ukqu~uju iiskqu~uju. Pre toga izgra|enoje svih 11 planiranih pris-tupnih puteva i staza, obavqenoozelewavawe, ogra|ivawe,postavqena javna ~esma... Dokraja godine o~ekuje se ekspro-prijacija novih parcela zapro{irewe grobqa na prostoruizme|u kasarne i etno sela,odnosno preko puta postoje}eggrobqa. Tokom septembrapostavqen je i video nadzor, asve u ciqu ure|ewa grobqa nasavremen na~in, kao delaurbane celine. Javno komunalno preduze}e jetokom ove godine iz sopstvenihsredstava, kroz javnu nabavku,kupilo 50 novih kontejnerai rasporedilo ih u {iremcentru grada. Novi kontejnerizamenili su o{te}ene, kojisu posle remonta vra}eni namesta gde za wima postojipotreba. Budu}i da ve} vi{egodina postoji organizovanoizno{ewe sme}a iz svihseoskih mesnih zajednica, bioje potreban i odgovaraju}ibroj kontejnera. Sve to

funkcioni{e odli~no, kaùu JKP-u. Kontejneri se remon-tuju, zamewuju, dodaju na mes-ta gde gra|ani ukaù da tre-ba. Po~etkom avgusta kupqena

je savremena mala ~istilica,koja je zna~ajna pomo} uodràvawu ulica, trotoara idrugih mawih javnihpovr{ina. Ima zglobnookretawe, pa moè da sekoristi i na parkovskimstazama. Sve ove povr{ine supre toga ~i{}ene ru~no, takoda rad ovog vozila deli-mi~no mewa nedostaju}u rad-nu snagu.

Radna jedinica "Zelenilo"sprovodila je svoje redovneaktivnosti odràvawa zelenihpovr{ina, cvetnih leja iparkova po odre|enoj dinam-ici, {to je veoma va`no zaodràvawe komunalnog reda.Sada je u toku zimska sezonarada, pa su se radnici“Zelenila”, zbog nedostaa-ka radne snage, prikqu~iliekipi zimske slu`be.Kompletan vozni park jepripremqen za rad na terenuu zimskim uslovima, uznabavku dovoqne koli~inerizle i soli preko Direkcijeza izgradwu. N. Stankovi}

JKP “PARA]IN” NA NOVOJ LOKACIJI U KASARNI, U BOQIM USLOVIMA

Prema ostvarenim rezul-tatima, Javno komunalnopreduze}e “Para}in” jeu oblasti korporativnogupravqawa najboqe ran-girano javno preduze}e uRepublici Srbiji, rekaoje direktor JKP Danijel@ivkovi} na konferen-ciji za novinare kom-pletnog menaxmenta ovogpreduze}a, odrànoj timpovodom 10. decembra.Rezimeom analize utvr|enoje da je ukupna prose~na oce-na na nivou kontrolisanihjavnih preduze}a 55,34 odsto,dok je JKP Para}in kaoukupnu prose~nu ocenu ost-varilo ~ak 81 odsto imple-mentacije i primene principaiz kontrolisanih oblasti.JKP je, naime, u proteklimmesecima bio deo Projekta

reforme lokalnih finansi-ja “RELOF 2”, koji je prois-tekao iz ugovora Vlade [vaj-carske i Vlade RepublikeSrbije, sproveden u saradwisa konsultantskim ku}amaGDSI i Maxima consulting.Prema @ivkovi}evim re~ima,obavqen je nadzor u vi{e odsto lokolnih javnih pre-

duze}a, a analiza stawa poslo-vawa i korporativnogupravqawa realizovana jekori{}ewem "ScoreCard"metode, na osnovu princi-pa najboqe prakse kor-porativnog upravqawa kojeje razvila Me|unarodnafinansijska korporacija.JKP Para}in je u pot-

punosti uvelo sistemfinansijskog upravqawai kontrole krajem 2018,odnosno po~etkom 2019.godine, a prema ocenistru~nog tima “RELOF2” projekta, razlozi zaodli~an rezultat suvi{estruki, pre svegaintenzivna komunikaci-ja i povezanost sa osni-va~em i gra|anima kaokorisnicima usluga. Ono{to i daqe ostaje prob-

lem je nedostatak radnikazbog zabrane zapo{qavawau javnom sektoru, tako dau JKP radi 82 radnikana neodre|eno i 10 naodre|eno vreme, {to jedaleko ispod potrebnogbroja, zakqu~io je direk-tor Danijel @ivkovi}.

N. Stankovi}

Na celoj teritoriji na{eop{tine ve} dugi niz god-ina dezinsekcija se sprovo-di redovno, a zahvaquju}iupravo tom kontinuitetuvidno je smawena popu-lacija komaraca, pa i uki{nim godinama.Op{tina Para}in real-izuje program dezinsekci-je preko Javnog komunalnogpreduze}a “Para}in”, ataj program jednomgodi{we usvaja Skup{tina. Tokom sezone obavqena su~etiri tretmana suzbi-jawa komaraca, od kojih dvakompletna - sa zemqe iavio tretman iz vazduha.Zapra{ivawe komaraca iima smisla samo ako seobavqa sistemski iredovno, kao {to je real-izovano u na{oj op{tini.Tretirane su sve staja}e iteku}e vodene povr{ine,obale reke, ve}e bare,kolektor u Zmi~u, zelenepovr{ine u gradu i seli-ma, izleti{ta i ostalepovr{ine koje se smatra-ju generatorima komaraca.

Para}in je u{ao i urepubli~ki program suzbi-jawa larvi komaraca, pa suobavqena jo{ dva takvatretmana na {irem defin-isanom prostoru. To subili dodatni tretmani,van redovnih koji seobavqaju na na{oj teri-toriji po usvojenom pro-gramu. Posledwi tretmaniz programa Ministarstvaza lokalnu samoupravurelizovan je u na{ojop{tini 18. oktobra, ana teritoriji svihop{tina Pomoravskogokruga trajao je tri dana,kako bi obuhvat akcijebio {to ve}i, a time iefikasnija za{tita odkomaraca.U okviru dezinsekcije,

sprovedeno je i suzbijawekrpeqa, dva tretmana umaju i oktobru, napovr{inama javne namene:parkovima, {kolskimdvori{tima u gradu iselima, zelenim povr{ina-ma, izleti{tima Grza iSisevac... N.S.

Program deratizacijerealizuje se ve} dugi nizgodina iz op{tinskog bux-eta, a ove godine reali-zovan je u oktobru ipo~etkom novembra. Ekipepodizvo|a~a-Veterinarskestanice Para}in, obi{lesu sva doma}instva u svimseoskim mesnim zajedni-cama, po rasporedu obi-laska koji su javno objavqi-vani kako bi mamci bilipostavqeni u svimdoma}instvima. Postojalaje i mogu}nost, kao rani-jih godina, da gra|ani sami

do|u u Veterinarsku stan-icu i mamke preuzmu,kako bi borba protivglodara, odnosno mi{evai pacova, koji su preno-sioci mnogih zaraznihbolesti, bila {touspe{nija. Po zavr{etku akcije u

selima deratizacija je nas-tavqena u gradu i pri-gradskim naseqima, a mam-ci su raspore|eni na javn-im povr{inama, pijaci,grobqu, deponiji, priobaqureka, podrumima zgrada idoma}instavima. N.S.

NOVI KONTEJNERI, ÎSTILICAI STAZE NA GROBQU

Ove godine investirano je u daqe ure|ivawe gradskog grobqa i komu-nalnu higijenu kupovinom savremene male ~istilice i 50 kontejnera

PARA]IN-NA[E DVORI[TE

Ve} dugi niz godina, pa i ove, u saradwi sa Op{tin-om JKP realizuje akciju "Para}in-na{e dvori{te"koja obuhvata veliko ~i{}ewe i spremawe grada usvim mesnim zajednicama. Osim ru~nog i ma{inskog~i{}ewa i prawa svih ulica, sprovedeno je iizno{ewe kabastog sme}a u saradwi sa doma}instvi-ma. Reakcija gra|ana na ovu akciju je uvek pozi-tivna, pa se i sami ukqu~uju ~i{}ewem trotoaraispred svojih ku}a i lokala.

MENAXMENT JKP SAOP[TIO REZULTATE SVOG UÊ[]A U PROJEKTU “RELOF 2”

JKP NAJBOQE RANGIRANO U SRBIJIOcewivano je stawe korporativnog upravqawa u vi{e od sto lokalnihjavnih preduze}a, a JKP “Para}in” je ubedqivo na prvom mestu

OBAVQENA JE I OBAVEZNA DERATIZACIJA

PROTIV GLODARA U SELIMA I GRADU

SMAWENA POPULACIJA KOMARACAPriprema za jednu od akcija sa zemqe

Mala ~istilica obavqa poslove ranije ra|ene ru~noGrobqe je sada zaokruèno

stazama i pristupnim putevima

“RELOF 2” potvrdio rezultate mladog menaxmenta JKP



Turisti~ka organizacijaop{tine Para}in i tokomove godine organizovalaje niz manifestacija irazli~itih doga|aja, nas-tupala na sajmovima, pred-stavqala turisti~ke poten-cijale na{e op{tine, zah-vaquju}i ~emu je Para}inpostao lider turizma uPomoravqu. Naime, pre-ma zvani~nim podacimaTuristi~ke organizacijeSrbije i Republi~kog zavo-da za statistiku, Para}inje tokom pro{le godinezabeleìo najve}i brojno}ewa turista od svihop{tina u Pomoravskomokrugu. Evidentirano je

~ak 17.500 no}ewa, {toje, izme|u ostalog, rezul-tat neprekidnog radaTuristi~ke organizacijena promociji turisti~kihpotencijala. Turistima sunajprivla~nija izleti{ta

Grza i Sisevac, manas-tiri, dobri ugostiteqskiobjekti sa lokalnom gas-tronomskom ponudom, alii brojni sadràji koji seorganizuju kod nas.

Prva velika mani-festacija u godini je“Salon vina”, po kojoj sena{ grad ve} prepoznaje,jer se godinama pred-

stavqaju najboqe vinarijeiz zemqe i inostranstva.“Art fest” odràn je 11.maja, ovog puta u Beograduna platou ispod Avalskogtorwa, na poziv Turisti~keorganizacije Srbije.

Povodom Svetskog danaptica koji se obeleàva 10.maja, TOP i Udruèwe zaza{titu ìvotiwa "Orka"iz Beograda organizovalisu akciju postavqawahranilica i hrane za pticekod Spomenika prirode"Vrelo Grze". Turisti~kaorganizacija, tako|e, nas-tavila je i uspe{nu sarad-wu sa Ambasadom Egipta,pa je tokom leta upozori{tu odràno veomauspe{no ve~e egipatskogfolklora, sa nastupomgrupe “Reda” i doma}egfolklornog dru{tva"Spasovdanski vez". “Krstovdanske sve~anos-

ti” su jedna od najzna~ajni-jih manifestacija koje seorganizuju povodom Danaop{tine, a u okviru wih,Para}inci su ove godineuìvali u razli~itimsadràjima. “Sve~anosti”su otvorene xez koncertom

7. septembra, spektakularnimnastupom Big benda RTS-ai italijanskog saksofon-iste Fran~eska Santu~ija, anastavqene “Etno festom”sa preko stotinu izlaga~anarodne radinosti i zanat-stva. De~ji karneval okupioje 21. septembra oko 600mali{ana iz cele Srbije urazli~itim kostimima, kojisu pro{etali glavnom uli-com i prikazali svoj pro-gram, a fantasti~an koncert

priredila je pop zvezdaNata{a Bekvalac.“Krstovdanske sve~anosti”finansiraju se, ina~e, izbuxeta Op{tine i sredsta-va Ministarstva trgovine,turizma i telekomunikaci-ja, po projektu, kao i pred-novogodi{wi koncert, a ovegodine nastupala je LenaKova~evi}. Izuzetno va`namanifestacija za razvojturizma je i Me|unarodni{ahovski festival, kada u

Para}inu nekoliko danaborave brojni gosti izrazli~itih zemaqa.Tako|e, zahvaquju}i

u~e{}u TOP na sajmovimaturizma u zemqi i inos-transtvu, turisti~ke poten-cijali na{e op{tinepostali su vidqivi brojnimturistima. Posledwi takavsajam bio je u Var{avi, aobi{lo ga je vi{e od20.000 posetilaca.

N. Stankovi}

PREMA ZVANI^NIM PODACIMA, U NA[OJ OP[TINI 2018. GODINE BILO JE 17.500 NO]EWA

PARA]IN LIDER TURIZMA U POMORAVQUOvaj uspeh u velikoj meri rezultat je rada Turisti~ke organizacije koja neprekidno promovi{e turisti~ke potencijale na{e op{tine

ME\UNARODNI SAJAM PRIVREDE

U saradwi TOP sa Op{tim udruèwem preduzetni-ka, 21. Me|unarodni sajam privrede sa stotinu izla-ga~a odràn je od 10. do 12. oktobra. Za privrednike,bila je to prilika za predstavqawe, a za posetioce,za koje je ulaz bio besplatan, da ne{to kupe, videi da u~estvuju u nagradnoj igri.

PRESEQEWE U NOVI PROSTOR

Od prvog avgusta Turisti~ka organizacija je nanovoj lokaciji, pored gradske apoteke u Ulicikraqa Petra Prvog. Ure|en je najsavremeniji turisti~kiinfo centar koji ~esto obilaze Para}inci, u~enicii turisti, kako bi se informisali i saznali ne{tonovo o razli~itim sadràjima koje na{a op{tina nudi.

Udruèwe preduzetnika,vlasnika i zakupacanekretnina zoneunapre|enog poslovawa,Bid zona Korzo”, tokomove godine organizovalo jepet javnih poziva za obnovufasada i ravnih krovova,kao i za druge sli~nepotrebe stambenih zajed-nica. Konkursi nailazena veliko interesovawejer udruèwe omogu}avakreditirawe skup{tinastanara, odnosno stambenihzajednica, bez kamate ina vi{e godina, za poslove

za koje su potrebna znat-na sredstva. Na posledwem, petom

pozivu za koji je izdvojeniznos od 1,2 milionadinara, sredstva je dobilazgrada u Ulici CaraLazara 9, me|u desetakprijava. Ina~e, sredstvakoje dodequje BID zona suiz op{tinskog buxeta naosnovu projekta sa kojimovo udruèwe svake godineuspe{no konkuri{e kodOp{tine, a tako|e i odotplate kredita kojevra}aju vlasnici stanova.

Kako su krediti bez kamatei vi{egodi{wi, naj~e{}ena 60 meseci, mese~ne ratesu male i pristupa~ne zapla}awe, iznose naj~e{}enekoliko stotina, maksi-mum 1.000 dinara, zavisnood kvadrature stana.Na prvom konkursu u ovojgodini, krajem marta, sred-stva su dodeqenaskup{tini stanara u zgra-di Vidovdanska broj 1 zasanaciju ravnog krova, dokje na drugom konkursu kred-it odobren “Lameli”, sred-wem ulazu, za ure|ewefasade. Tre}i javni pozivbio je namewen poboq{awuvodosnabdevawa i zavr{enje 22. maja, a ~etiri zgradesu dobile sredstva zarekonstrukciju, odnosnonabavku pumpi zapove}awe pritiska uvodovodnoj mreì, {to jeva`no pre svega za vi{espratove.Najve}e interesovawe

vladalo je za ~etvrtikonkurs, prijavilo se ~ak18 skup{tina stanara.Sredstva su odobrena zgra-di u Ulici BrankaKrsmanovi}a 18, iznadLova~kog dru{tva, zaure|ewe predwe stranefasade. N. Stankovi}

Dom zdravqa “Para}in”, ~ijije osniva~ lokalna samouprava,ponovio se nedavno novom med-icinskom opremom kupqenomsredstvima osniva~a, saznajemood direktorke, dr Vesne Vesi}.U pitawu su dva EKG aparata,vaga sa visinometrom i zamerewe bodi mase za potrebeSlu`be de~jeg dispanzera inutricioniste, a kupqena su i24 aparata za merewe krvnogpritiska. Buxetska sredstvaizdvojena su i za dva gineko-lo{ka stola za Dispanzer zaza{titu èna, ~ija je nabavkau proceduri.Organizovanijem i lak{em

radu zaposlenih doprine}e novepolice za kartoteke u slu`bamaop{te medicine, medicine radai De~jeg dispanzera, {to jetako|e finansirala Op{tina.

Z.R.

Od Ministarstva zdravqa za pro-jekat kontrole i ranog otkrivawadijabetesa Dom zdravqa Para}indobio je 1.841.704 dinara, a ugovoro grantu potpisan je krajem novem-bra. U projekat su ukqu~eni speci-jalista biohemije dr Milena Kosti}

i laboratorijski tehni~ari Sla|anaRadenkovi} i Suzana Boìnovi}.Projekat podrazumeva merewe gliko-hemoglobina pacijenata pod sum-wom na dijabetes, a sprovodi}e sedo prvog decembra naredne godine.

Z.R.

OBNOVA FASADA I RAVNIH KROVOVA ZGRADA UZ PODR[KU OP[TINE

BESKAMATNI KREDITI PREKO BID ZONEOve godine preko pet javnih konkursa nekoliko stam-benih zajednica re{ilo je svoje probleme na zgradama

ZA DOM ZDRAVQA IZ SREDSTAVA BUXETA OP[TINE

NOVA MEDICINSKAOPREMA I KARTOTEKE

GRANT MINISTARSTVA DOMU ZDRAVQA

ZA PREVENTIVU DIJABETESA

STAMBENO ZBRIWAVAWE IZBEGLIH I RASEQENIH



Para}inska lokalnasamouprava je i ove godineizdvojila velika sredstvaiz buxeta za socijalnuza{titu i podr{kugra|anima, a kao i godi-nama unazad, iz lokalnekase obezbe|ene su sub-vencije komunalnih uslu-ga, odnosno ra~una za vodui izno{ewe sme}a. Pravona umawene ra~une za vodunisu imali samo gra|anikoja pla}aju godi{wi porezna dohodak. Prema podaci-ma Centra za socijalni rad(CSR), stigla su i pozi-tivno re{ena ukupno 6.892takva zahteva. Od toga, sub-venciju od 95 odsto za vodui sme}e ostvarilo je 1.915materijalno najugroènijihkorisnika, dok su ostaliimali umawewe ra~una zavodu u visini od 40 odsto.Moè se re}i da je svakodoma}instvo koje je podne-lo zahtev Centru za soci-jalni rad ostvarilo ovopravo.

Porodice i pojedincikoji iz raznih razloganisu bile u stawu daobezbede sebi egzistenci-jalni minimum, dobijali sujednokratnu nov~anu pomo}.Do po~etka decembra pod-eqeno je 3.703 takvihpomo}i koje je primilo750 lica. Razlika u bro-jevima je zbog toga {to sejednokratna pomo} dode-quje po vi{e osnova, te suje pojedine osobe dobijalevi{e puta na osnovurazli~itih kriterijuma.Podsetimo, pravo na jed-nokratnu nov~anu pomo}ostvaruju osobe i porodicekoje ne mogu da obezbedesebi lekove sa pozitivneliste, sredstva za higi-jenu, da plate le~ewe,nabave neophodna poma-gala…Sredstva iz buxeta izd-vajana su i za obilazak{ti}enica Domskog ode-qewa u Izvoru, za decusme{tenu u ustanovama

socijalne za{tite, majkepratiqe dece na bolni~komle~ewu, za prevoz, ishranui sme{taj dece sa smetwamau razvoju koja poha|ajuosnovnu {kolu na teri-toriji na{e op{tine ilivan we ukoliko poti~u izporodica korisnika soci-jalne pomo}i…Kako saznajemo u Centruza socijalni rad, narazli~itim poslovima uovoj godini bilo jeangaòvano 130 volonterakoje je pla}ala lokalnasamouprava, me|u kojima25 gerontodoma}ica.Wihove usluge koristilo je130 stara~kih doma}insta-va koja ìve u gradskim iseoskim mesnim zajedni-cama. Program pomo}i uku}i nastavqa se i u nared-noj godini, tako|e krozvolonterski rad.CSR kao nose}a ustanovasocijalne za{tite, i poredsvih te{ko}a u funkcioni-sawu u periodu od 20. julado 2. oktobra, kada nijeimao ovla{}eno lice zapotpisivawe jednokratnihnov~anih pomo}i nitidrugih nov~anih ili mater-

ijalnih davawa, uspe{noje sproveo gotovo sveplanirane aktivnosti.Naime, u ovom perioduzbog nerazumevawanadle`nog ministarstva(za rad, bora~ka i socijalnapitawa) ova ustanova nijeimala direktora, bez ~ijegpotpisa Centar nije mogaoda plati ni sopstvenera~une za elektri~nuenergiju i komunalneusluge. Zbog toga je Klubza stare izvesno vreme biou mraku, a zaposleni su uovom periodu biliuskra}eni za zarade. Domskoodeqewe u Izvoru, sobzirom na korisnice okojima se stara, pripadainstitucijama koje nikakone bi smele da ostanu bezsredstava za tro{koveodràvawa zgrade i sred-stava za ìvot i stanovawekorisnica, me|utim u peri-odu od 20. jula do 2. okto-bra i to se desilo.Problem je re{en zah-vaquju}i velikomangaòvawu lokalnesamouprave i zaposlenih,kao i strpqewu korisnika.

M.S.

Op{tina Para}in u~estvu-je u finansirawu svihprogramskih aktivnostiCrvenog krsta, po ~emuje jedna od retkih lokalnihsamouprava u Srbiji.Socijalna delatnost CK jeprioritet, a u okviru wedva veoma zna~ajna pro-grama - Narodna kuhiwa iprogram brige o starimlicima. Topli obrok za soci-

jalno najugroènijekorisnike priprema seve} 20 godina neprekid-no, uvek uz podr{kulokalne samouprave iVlade. Iz dràvnih sred-stava Narodna kuhiwase finansira osam ilidevet meseci, a ostatakgodine finansiraOp{tina, kao i petidan svake nedeqe u mese-cu i sve tro{koveproizvodwe. Broj koris-

nika Narodne kuhiwe jetokom zime ve}i nego leti,pa se o~ekuje da }e ihbiti do 650, kaù upara}inskom Crvenomkrstu. Svi koji podnesuzahtev Centru za socijal-ni rad i ispune kriteri-jume, mogu postati koris-nici. Kvalitet obroka u

odnosu na prethodni peri-od je zna~ajno poboq{anzahvaquju}i sredstavimaiz op{tinskog buxeta ilokalnim donatorima. [to se ti~e brige o

starima, pove}an je brojkorisnika, a obuhva}enisu sugra|ani stariji od65 godina sa teritorije

grada, bez ili sa malimprihodima i bez pomo}imla|ih, posebno nepokret-ni i polupokretni.Program realizuje ekipavolontera koja ih redovnoobilazi. Korisnicima jetokom godine podeqeno700 paketa hrane i higi-jene, a po potrebi ode}a,

obu}a i konditorskiproizvodi, uz preven-tivna zdravstvena mere-wa. O~ekuje se da }edo}i do pro{irewa uslu-ga programa brige ostarima, kao i dopove}awa broja koris-nika, jer je populacijasve starija. Ina~e, uoblasti socijalneza{tite Crveni krstodli~no sara|uje salokalnom samoupravomi Centrom sa socijalnirad.

N. Stankovi}

Dvadeset izbeglihporodica sa teritorijeBiH i Hrvatske trajnosu re{ile svoje stam-beno pitawe u na{ojop{tini 18. septembra,kada je useqena novazgrada u Dankovu finan-sirana donatorskim sred-stvima u okviruRegionalnog stambenogprograma, dok su komu-nalna infrastruktura izemqi{te doprinosOp{tine. Para}in ve}godinama u~estvuje narazli~ite na~ine, krozrazli~ite programe, ustambenom zbriwavawu ovekategorije sugra|ana -izgradwom stambenihobjekata, otkupom seoskihdoma}instava, gra|evin-skim paketima, tako da je

nekoliko stotina izbeglihi prognanih do sada na{losvoj dom u Para}inu. Samona prostoru naseqa uDankovu vi{e od stoporodica je trajno zbrin-uto. Z.R.

Projektna dokumentacijaza adaptaciju i dogradwuzgrade Centra za soci-jalni rad sredstvima kojeobezbe|uje Kancelarijaza upravqawe javnim ula-gawima usagla{ena je sainvestitorom oko delovaprojekta koji se odnose naza{titu ìvotne sredinei upravqawe otpadom.Nakon {to je dobijenapotrebna saglasnost, sle-di potpisivawe ugovoraOp{tine sa dràvnomKancelarijom o pravi-ma i obavezama u veziovog projekta, a zatimpribavqawe gra|evinskedozvole i javna nabavka

za izvo|a~a radova.Za ove radove nakon

kojih }e uslovi za zapos-lene i korisnike uCentru za socijalni radbiti mnogo boqi, sred-stva za izradu projektnedokumentacije obezbedi-la je Op{tina. Pre dobi-jene saglasnosti ura|enesu dve revizije projekta,a posle adaptacije idogradwe, zgrada Centra}e pored prizemqa imatii sprat. U okviru istogprojekta bi}e ura|ena itermoizolacija objektaCrvenog krsta. Radovipo~iwu naredne godine.

M.S.

Prepoznaju}i potrebedece i omladine sa smet-wama u razvoju, Op{tinaPara}in je 2008. godineosnovala za wih dnevniboravak, kako bi ih krozpomo} stru~nih lica ime|usobno druèweukqu~ila u dru{tveniìvot, u skladu sawihovim sposobnostima.Ovaj boravak je u sastavuCentra za socijalni rad iima petnaestoro korisni-ka iz Para}ina i nekolikosela. Lokalna samoupravasvakodnevno obezbe|ujeprevoz, uìnu i sav potre-ban pribor da bikreativne radionice udnevnom boravkufunkcionisale bez ikakvih

smetwi. Podsetimo, dona-torskim sredstvimacementare u Dnevnomboravku 2018. godineobavqeni su zna~ajni radovi.Opremqena je multi-funkcionalna senzorna soba,a u dvori{tu ispod mobil-ijara postavqena neophodnagumirana podloga radilak{ih aktivnosti ikretawa korisnika.Ina~e, za decu pret{kol-skog i {kolskog uzrasta sasmetwama u razvoju, zadecu u stawu socijalnepotrebe i romsku decu,Op{tina u saradwi saCentrom za socijalni radredovno svake godineobezbe|uje novogodi{wei boì}ne paketi}e. M.S.

RAZLIÎTE VRSTE POMO]I ZA RAZLIÎTE SOCIJALNE KATEGORIJE GRA\ANA

OD OP[TINE VELIKA SOCIJALNA PODR[KAPrakti~no svako doma}instvo koje je podnelo zahtev ostvarilo je sub-venciju u pla}awu ra~una za vodu. Brojne jednokratne pomo}i

LI^NI PRATILAC DETETA

Usluga li~nog pratioca deteta organizovana jeza |ake koji za takvom uslugom imaju potrebu, stim {to sada li~ne pratioce imaju i u~enici sred-wih {kola. Projektom je predvi|eno da se uslu-ga koristi od po~etka {kolske godine do kra-ja decembra i za ovaj period Ministarstvo za rad,bora~ka i socijalna pitawa je opredelilo sred-stva. Ovu uslugu koristi 36 u~enika.

POMO] SOCIJALNO UGRO@ENIMA I STARIMA PREKO CRVENOG KRSTA

NARODNA KUHIWA I BRIGA ZA STAREZahvaquju}i pomo}i lokalne samouprave, korisnici redovno dobi-jaju topli obrok, a stari i bolesni sugra|ani pakete

USEQENA NOVASTAMBENA ZGRADA

DNEVNI BORAVAK ZA DECU I MLADE SA SMETWAMA

OPTIMALNI USLOVI ZA RAZVOJ

STIGLA OÊKIVANA SAGLASNOST INVESTITORA

DOGRADWA CENTRAZA SOCIJALNI RADPosle potpisivawa ugovora sa Kancelarijom zajavna ulagawa, sledi raspisivawe javne nabavke

Ove godine po progra-mu brige o starima

podeqeno 700 paketa

Centar za socijalni rad jenose}a ustanova socijalne

za{tite u Op{tini



Ure|ivawe nekategorisanihputeva, poqskih i brdskih,kako bi se poqoprivred-nicima olak{ao pristup doimawa, obavqa se svake godinebuxetskim sredstvima u dogov-oru sa savetima mesnih zajed-nica. U okviru plana Upraveza poqoprivredu i lokalniekonomski razvoj putevi susanirani i ove godine u svimmesnim zajednicama koje sudostavile svoje predloge.Radovi su po~eli po~etkomjula i tokom leta realizovanipo grupama, a ukupno je za tusvrhu opredeqeno 5.750.000dinara. Posao je krenuo prvom "par-tijom" koja je obuhvatila 19sela. U Kre`bincu jekamenim agregatom nasutpoqski put u duìni od 173metra, odnosno 520 kvadrata.U Busilovcu je saniran takoz-vani ûkari~ki put povr{ine865 kvadrata, odnosno oko300 du`nih metara. U nas-tavku ovog posla izuzetno

va`nog za poqoprivrednike,u Le{ju je nasipan put uduìni od 175 metara, kojivodi ka poqoprivrednomzemqi{tu me{tana. UKla~evici je ure|en put kojiizlazi na stari pru`niprelaz duìne 300 metara, uDavidovcu je sanirano 440kvadrata ka imawima upravcu Mirilovca, uBo{wanu 520 kvadratnihmetara puta. U prvoj parti-ji ure|eno je jo{ 480 kvadra-ta puta u Buqanu, u Glo`daku800, Stubici 580, Plani560, Popovcu 520, Golubovcu754, Lebini 520, Mirilovcu865, [aludovcu 440, Izvoru

480. Posao je zavr{en i nanepristupa~nim terenima uatarima Zabrege i GorweMutnice, gde je put bio prak-ti~no neprohodan zbog drve}ai ostalog rastiwa, ali gaje izvo|a~ radova uspe{noraskr~io. Umesto tim putem,me{tani Gorwe Mutnice sudo svojih wiva stizali prekotu|ih, a sada to vi{e ne}emorati da ~ine. U DowojMutnici je poqski put uduìni od 280 metara nasi-pan {qunkom, odnosno ve}imgranulatom, da bi se uradi-la ve}a duìna. U pitawu jepoqski put na kraju selakoji nije godinama ure|ivan,

a sada je problem re{en zame{tane koji tu svakodnevnoprolaze. Sanacije druge grupe poqskihi brdskih puteva, nakon sprove-dene javne nabavke, po~ela jesredinom septembra. Prvinekategorisani putevi iz tegrupe nasipani su rizlom iura|eno je vaqawe u Tekiji iStriì, gde se radilo po 865metara puta, a zatim je ure|enput u Rataru, ta~nije u delusela prema auto-putu, gdeme{tani imaju svoja imawa.U pitawu je poqski put duìne180 metara, {irine tri. Nakonovog, ure|en je put u grad-skom podru~ju na potezu"@elivode" od 520 metara.U ovoj grupi bili su jo{ pute-vi u Drenovcu (1000 metara),u Tre{wevici, êpuru,Poto~cu, Sikirici i GorwemVidovu, Svojnovu. U Dankovuje ure|ivano 813 metara puta,u [avcu i Siwem Viru 800,a u Ra{evici 933 metra.

B. Drenovakovi}

Osim Uprave za poqo-privredu, zahtevima save-ta mesnih zajednica izlazi-la je u susret i Uprava zainvesticije i odrìvirazvoj, u saradwi saDirekcijom za izgradwu iJKP "Para}in". Tako je iove godine angaòvana meh-anizacija za ma{inskosre|ivawe, odnosno pro-bijawe i ravnawe poqskihi {umskih puteva, deonicakoje su me{tani traìli.Poqski i {umski putevisu od vode vremenomo{te}eni, a da bi biliprohodni za traktore iostalu poqoprivrednu meh-anizaciju, buldoèrom jeura|eno ravnawe tihputeva.Kako saznajemo u ovoj

upravi, u Mirilovcu jesaniran put koji vodiprema Busilovcu duìne

tri kilometra, u SiwemViru je probijan buldoèromplaninski put od ~etirikilometra, zna~ajan me{tan-ima koji sa svojih parceladovoze drva, a u [avcu putdo Buqanke i put poredbrane, ukupne duìne sedamkilometara. Radova je bilo

i u Buqanu na putu "kog jevoda odnela", a vodi dostarog grobqa. U Drenovcuje ra|en put prema takoz-vanom Velikom i Malombrdu, gde je najvi{e poqo-privrednih parcela, uRa{evici put do rezervoaraza vodosnabdevawe i drugi

kriti~ni put, takozvani"Potok", gde se velikakoli~ina vode vra}ala iplavila imawa.Na spisku sela u kojimasu nekategorisani putevina ovaj na~in ure|ivani jei Stubica, gde je ura|enput koji vodi prema Sewu

u duìni od ~etirikilometra. Ure|en jetako|e put DowaMutnica-Plana krozsamu planinu. I uGorwoj Mutnici je ra|enplaninski put, kao iput od crkve do grobqaduìne oko dva i pokilometra. U Svojnovu susanirana dva puta, prviod grobqa do izvora"Kiseqak" u duìni od3,5 kilometara i putprema manastiru "SvetiNikola".

B. Drenovakovi}

Na 19. "Danima vina" uTre{wevici, odrànim umartu, takmi~ilo se stotinuuzoraka vina i ~etrdesetakrakije, u okviru podstica-ja vinogradarstva i proizvod-we vina, a pobednici suprogla{eni na “Vinskombalu”. Iz godine u godinusve je ve}i broj u~esnika naovoj manifestaciji, pra}enojbogatim kulturno-umet-ni~kim programom: pes-ni~kim ve~erima,pozori{nim predstavama,likovnim kolonijama, uzdva konkursa na temuvinograda i vina.

Me|unarodni sajamp~elarstva i meda, {estipo redu, okupio je 16. mar-ta u SRC "7. jul" preko 70proizvo|a~a meda iproizvoda od meda, priborai opreme za p~elarewe izcele Srbije. To je bilaprilika za p~elare danabave novu opremu i dapromovi{u svoje proizvode,a za posetioce da kupepravi prirodni med i drugep~eliwe proizvode direk-tno od proizvo|a~a.

Podsetimo i na“Drenova~ke dane”, 9. man-ifestaciju koja okupqaproizvo|a~e paprikesvakog posledweg vikendau avgustu, pred po~etakberbe, a ove godine jo{proizvo|a~e rakije idrugih proizvoda. Ubogatom kulturnom pro-gramu, pored KUD-a“Spasovdanski vez”,u~estvovali su i gosti izRuskog Krstura, te kul-turno-umetni~ka dru{tvaiz okoline Boqevca iPoàrevca. “[argarepi-jada” u Striì odràna jekrajem oktobra drugi put,a izlo`bu su prirediliproizvo|a~i {argarepe izStriè i okoline...Sve pobrojane mani-

festacije (bilo je idrugih) odràne su podpokroviteqstvom Op{tine,pod “kapom” Turisti~keorganizacije, a nosiocirealizacije bile su mesnezajednice i poqoprivred-na udruèwa, a za sajammeda - Udruèwe p~elara“Grza”. B.D.

I ove godine uz sufinan-sirawe iz buxeta Op{tinerealizovane su edukativneposete ~lanova poqo-privrednih udruèwame|unarodnim sajmovima,pa su tako zaintereso-vani poqoprivredniciobi{li veliki sajam poqo-privrede u Izmiru u Turskoj.

To je bila do sada najduàrelacija organizovana zana{e poqoprivrednike, uzsufinansirawe puta od 40odsto. Nije izostao nitradicionalni odlazak naMe|unarodni sajam u NovomSadu, a put je organizovanza stotinak zaintereso-vanih. B.D.

Od ukupno tri milionadinara, koliko je u bux-etu Op{tine planiranoda ove godine dobiju kaopomo} registrovana poqo-privredna gazdinstvapreko dva konkursa, poqo-privredni proizvo|a~isu iskoristili samo950.000 dinara. Za prvikonkurs za subvencijeza opremu, mehanizaci-ju, sto~ni fond i ostalestavke predvi|ene konkur-som, podneto je 55 zahte-

va. Zainteresovani poqo-privrednici dostavilisu ra~une za kupqenuopremu, nakon ~ega imje slu`ba uradila re{ewai vratila 40 odsto sred-stava, koliko je i iznosi-la subvencija. Za drugikonkurs za finansirawekamate za uzete poqo-privredne kredite, prak-ti~no nije bilo intereso-vawa proizvo|a~a, odnos-no stigla je samo jednaprijava. B.D.

U SVIM MESNIM ZAJEDNICAMA KOJE SU DOSTAVILE SVOJE PREDLOGE

POQSKI I BRDSKI PUTEVISANIRANI IZ BUXETAPosao je obavqen i ove godine, kao svih prethodnih. Preko Uprave zapoqoprivredu za ovu namenu izdvojeno je blizu {est miliona dinara

NA ZAHTEV POQOPRIVREDNIKA, POMO] UPRAVE ZA INVESTICIJE

MA[INSKO URE\IVAWENEKATEGORISANIH PUTEVAVe}inom se radilo buldoèrima i drugom mehanizacijom, u saradwi sa JKP i Direkcijom za izgradwu

SKUPOVI NAMEWENI PROIZVO\AÎMA

TRADICIONALNEMANIFESTACIJE

EDUKACIJA POQOPRIVREDNIH PROIZVO\AÂ

POSETA SAJAMOVIMA UTURSKOJ I NOVOM SADU

KONKURSI ZA REGISTROVANA

POQOPRIVREDNA GAZDINSTVA

PREOSTALA NAMENSKA SREDSTVA

ÊSTA TEMA NA ZBOROVIMA

O zna~aju ure|ivawa poqskih puteva za sve koji sebave poqoprivredom najboqe govori podatak da sei ove godine na svim zborovima u selima govoriloo toj temi, a me{tani zahtevali radove. Op{tina svakegodine za nekategorisane puteve izdvaja sredstva izbuxeta, a rade se one deonice koje, po prioritetu,odrede same me{tani, odnosno po predlozima kojeUpravi za poqoprivredu dostave mesne zajednice.

Probijawe planinskog puta u Svojnovu

Strià Ratare


26. decembar 2019.

Dugo o~ekivani me|unar-odni konkurs za izborizvo|a~a radova na rekon-strukciji javnih objekata uokviru projekta unapre|ewaenergetske efikasnosti uSrbiji koji finanisira[vajcarska razvojna agen-cija, objavqen je 22. okto-bra za sve ~etiri op{tine

u ovom projektu, me|u koji-ma je i Para}in. Konkurssu raspisali Ministarstvorudarstva i energetikeRepublike Srbije iDràvni sekretarijat zaekonomske poslove [vaj-carske konfederacije(SEKO). Kako bi zain-teresovani ponu|a~i kom-

pletirali dokumentaciju,rok za dostavqawe ponudabio je produèn do 9.decembra, saznali smo odVladimira Jankovi}a, koor-dinatora projekta u na{ojop{tini. Kod nas }e se obnoviti

~etiri osmorazredne {kolei to u Sikirici, Popovcu,Stubici i Buqanu, a radi}ese spoqna izolacija, zame-na stolarije, unutra{weosvetqewe i zamena ener-genata za grejawe, odnosnoprevo|ewe sa ugqa i mazu-ta na gasne kotlove.Vrednost radova je, zbirno,1.440.440 {vajcarskihfranaka, od toga je donaci-ja [vajcarske 1.200.000,dok je iz buxeta op{tinePara}in sa 240.000 frana-

ka finansirana izrada pro-jektne dokumentacije. Nakonizbora izvo|a~a i zavr{enerekonstrukcije, u {kolama}e se znatno smawitipotro{wa energenata,poboq{ati komfor u~eni-ka i zaposlenih, kao izdravstvena bezbednost. Procedura izbora izvo|a~aradova, koja je u toku, nesprovodi se po na{emzakonodavstvu ve} popropisima [vajcarske, akriterijumi na tenderu sudosta zahtevniji u odnosu nauobi~ajene u Srbiji. Premautvr|enoj dinamici, radovina rekonstrukciji {kolapo~e}e sredinom martanaredne godine i traja}e dokraja oktobra.

N. Stankovi}

U toku ove buxetskegodine u Pred{kolskojustanovi “Bambi” nijebilo velikih investicija,ali je bilo redovnih, naodràvawu uslova za {tokvalitetniji boravak dece.Svake godine ulaè se uskladu sa potrebama imogu}nostima, utvr|uju seprioriteti. Prostorijepred{kolske grupe priO[ "\ura Jak{i}" suokre~ene, popravqena sto-larija i bilo je mawihintervencija u kupatilu.Vrti}i su kre~eni popotrebi. Ove godine nastavqeno jesa uvo|ewem led rasvete uvrti}ima, zapo~eto pro{legodine u vrti}ima"Kolibri" i "Bambi".Tako|e, za korisnikeobnavqa se redovno didak-ti~ki materijal, posu|e,stolwaci, posteqina, uzodràvawe sanitarno-higi-jenskih uslova neophodnihza bezbedan boravak dece,nagla{ava IvonaMihajlovi}, direktorkaPU “Bambi”.Ustanova obuhvata ~etiri

vrti}a sa 30 grupa nacelodnevnom boravku, ugradu je jo{ devet grupa u

4 osnovne {kole, u seli-ma 16 grupa, a u saradwisa direktorima {kola seradi na stvarawu opti-malnih uslova za rad.Posledwi vrti},"Guliver", izgra|en je2012. godine, dva vrti}arenovirana su 2015. i 2016.Renoviran je deo vrti}a"Kolibri" radi boqe ener-getske efikasnosti. Tu supromeweni kotlarnica istolarija, a ostalo je da seuradi izolacija i fasada,za {ta je projektom“Bambi” konkurisao zasredstva kod Vlade Japana.Prema re~ima direktorke,

osnovna delatnostPred{kolske ustanove jenega i vaspitno-obrazovnirad, a pored toga, vrlosu aktivni kao u~esnici uraznim projektima. Ovegodine su bili partneri udva projekta, saPlaninarskim dru{tvom"Javorak", koji je zavr{en,dok ekolo{ki projekatjo{ traje. On se realizu-je kroz radionice uvrti}ima i kod mali{anarazvija svest o za{titiìvotne sredine.Pred{kolska ustanova,ina~e, sara|uje sa svimustanovama i instituci-

jama u gradu, naro~itoBibliotekom i Zavi~ajnimmuzejom, tako|e sa pred{kol-skim ustanovama iz drugihgradova, a vaspita~i imajustalnu razmenu iskustava iakreditovane seminare.U “De~joj nedeqi” kroz

projekat "Vrti}ijada"realizovane su aktivnostiiz razli~itih oblasti udvori{tima, u saradwi sadrugim ustanovama. Sada sevaspita~i pripremaju zarealizaciju projektnogplanirawa koje }e se odslede}e {kolske godinesprovoditi, pa poha|ajuobuku za novi program.

N. Stankovi}

Op{tina Para}in ve}godinama redovno pomaèsredwo{kolcima, odnos-no wihovim roditeqima,tako {to subvencioni{eprevoz |aka iz sela na{eop{tine do sredwih{kola u Para}inu.Subvencije se ostvaruju naosnovu uspeha u {koli imaterijalnog stawa, uodre|enom procentu zasvaku kategoriju. U teku}oj buxetskoj godi-

ni subvencionisan prevozobezbe|en je za 191 u~eni-ka. Oni sa odli~nim uspe-hom, wih 147, ostvarili susto odsto subvencija, kaoi 37 u~enika iz porodicau stawu socijalne potrebei jedan iz hraniteqskeporodice. Za wih je pre-voz besplatan. Subvencijuod 80 odsto ostvario jejedan u~enik, a petoro|aka imali su popust od 65odsto. N.S.

Konkurs za u~eni~ke istudentske stipendije izbuxeta op{tine Para}in u2019/20. godini zavr{enje 24. oktobra, a ugovoresa stipendistima predsed-nik op{tine Para}in pot-pisao je pro{le subote,21. decembra. I ove godinebilo je predvi|enostipendirawe 60 redovnihstudenata dràvnih fakul-teta od druge do zavr{negodine sa najmawomprose~nom ocenom devet,~etiri |aka generacijekoji su sada prva godinafakulteta i 10 redovnihu~enika od drugog do ~etvr-tog razreda sredwe {kolekoji imaju odli~an uspeh ipostigli su neko od prva trimesta na me|unarodnim,republi~kim takmi~ewima i

olimpijadama znawa.Sa korisnicima stipendi-ja, kao i svake godine,potpisuju se ugovori. Naovaj na~in Op{tinanagra|uje najboqe studentei u~enike, ba{ kao i dode-lom kwiga na kraju{kolske godine vukovcimai |acima generacije, tenagra|enima na repub-li~kim i me|unarodnimtakmi~ewima.Sve~anost dodele organi-zovana je u pozori{tupo~etkom jula. Ovakvesve~anosti predstavqajusimboli~an vid podr{kelokalne samouprave da se|aci daqe obrazuju iusavr{avaju. Ove godinenagra|eno je 69 u~enikaosnovnih {kola i 31 sred-wo{kolac. N.S.

Ve} 14 godina odràva seu na{em gradu |a~kimuzi~ki festival “Minitini fest”, koji nastavqada privla~i veliku pa`wui interesovawe ne samo|aka, ve} i roditeqa inastavnika. Festival je iove godine odràn uokviru sve~anostiobeleàvawa Danaop{tine u Sportskomcentru “7. jul”, voditeqje bio Miwa Subota, akompozitor Jovan Adamov,

umetni~ki direktor. Scenski nastupi, sa

plesom i gimnastikom,prevazi{li su svao~ekivawa, pa su ufinalnom doga|ajuuìvali i deca iodrasli. U mini kat-egoriji, do petog razre-da, izvedeno je desetnumera, a u tinijedanaest. Podeqenesu brojne nagrade. Prvomesto u mla|ojkonkurenciji osvojio

je Luka Cvetkovi} iz{kole "StevanJakovqevi}". Pobednicau tini kategoriji jeLena Markovi} iz {kole"\ura Jak{i}", a velikunagradu, “Gran pri” fes-tivala, dobila je ElenaDel~ev iz O[ "StevanJakovqevi}". U pauzi,nastupili su pobednici“Mini tini festa” izpro{le godine, peva~icaIvana Jordan i Plesnistudio "La luna".

BIRA SE IZVO\A^ ZA ENERGETSKU REHABILITACIJU JAVNIH OBJEKATA U NA[OJ OP[TINI SUBVENCIJE ZA PREVOZ DO [KOLE

ilten

OD MARTA REKONSTRUKCIJA ÊTIRI [KOLESredstvima Vlade [vajcarske, uz u~e{}e Op{tine, obnovi}e se {kole u Sikirici, Popovcu,Buqanu i Stubici. Proceduru izbora izvo|a~a sprovodi {vajcarski donator

JO[ DVE [KOLE U DRUGOM PROJEKTU

Pored {kola u Sikirici, Popovcu, Stubici iBuqanu, kompletno }e biti rekonstruisana jo{{kola u Drenovcu i gradska O[ “Radoje Domanovi}”,ali iz drugog izvora finansirawa, preko dràvneKancelarije za upravqawe javnim ulagawima. Za{kolu u Drenovcu, u sastavu mati~ne O[ u Sikirici,dobijena je saglasnost i na sednici SO usvojenugovor izme|u Op{tine i dràvne Kancelarije, pokom }e Op{tina, kao nosilac realizacije, sprovestijavnu nabavku za izbor izvo|a~a radova.

U OPTIMALNE USLOVE U PRED[KOLSKOJ USTANOVI “BAMBI” REDOVNO SE ULA@E

NASTAVQENO UVO\EWE LED RASVETEKontinuirano se obavqaju sve popravke i mawe intervencije, uzodràvawe bezbednosti i sanitarno-higijenskih uslova

BEZBEDNOST

Velika pa`waposve}uje se bezbed-nosti, pa je redovnoservisirawe gasnih kot-larnica, ventila idetektora gasa prior-itet. Mobilijar zadvori{ta vrti}a za igrudece nabavqen je uprethodnoj godini, u svimvrti}ima je dogra|enoono {to je nedostajalo.Sprave se kontroli{uredovno i popravqajujer ih o{te}uju koris-nici, ali i vandali.

POMO] SREDWO[KOLCIMA

\A^KI MUZI^KI FESTIVAL PRIVLAÎ PA@WU

MINI TINI FEST

PODSTICAJ OBRAZOVAWA IZ BUXETA OP[TINE

STIPENDIJE ZA NAJBOQESTUDENTE I UÊNIKE

[kola u Sikirici jedna je saspiska koja }e biti obnovqena


26. decembar 2019.19Op{tina Para}in

Dom omladine Para}inorganizovao je i ove godineredovne manifestacije -seminare, radionice, trib-ine, edukacije, koncerte,sve {to mlade moè dazabavi i da ih informi{e,pro{iri znawa, omogu}isticawe ve{tina. Prva unizu aktivnosti bila jetribina iz ciklusa"Otvoren grad, slobodandijalog" u februaru, koji jenastavqen i tokom godine.Po~etkom marta odràn je“Rok fest” u Pabu, tradi-cionalni muzi~ki doga|ajkoji afirmi{e rok muziku,uz nastup para}inskih ben-dova. Tokom aprila realizovanaje "[kola omladinskogaktivizma" u vidu radion-ica koje mlade upu}uju uprednosti omladinskog radau razvoju lokalne zajed-nice, zna~aju i ciqevimavolonterskog rada.Kao i ranijih godina, ujulu je odràn festivalelektronske muzike"Energija fest" koji Domomladine realizuje u sarad-wi sa udruèwem "FullHouse" i okupqa mladekoji promovi{u ovu vrstumuzike. Na prostoru biv{e

kasarne “7. jul” okupioje veliki broj mladih,tako da postaje prepoz-natqiv za na{u sredinu. Na Grzi je tokom septem-bra odràna radionica mod-

ernih ve{tina, kako bi seanimiralo {to vi{e mladihu oblasti psihologije, glume,plesa... Za u~enike osnovnih{kola u oktobru prire|enje “Festival nauke”, veoma

atraktivan i pose}en doga|ajkoja populari{e nauku.Organizovana su i dva kon-certa, jedan za maturante sanastupom "Projekat benda"i drugi, na kome je nas-tupila peva~ica IvanaJordan. Tako|e, "Kwièvnikutak" ove ustanove nas-tavio je sa radom upara}inskoj Biblioteci kroz{kolu kreativnog pisawa, saciqem uvo|ewa mladih usvet kwièvnog stvar-ala{tva.

N. Stankovi}

Na osnovu odlukeKreativnog tima izabranepredstave na sedmom“Festivalu de~jih scena”prikazane su na “superve~erima”. Na prvoj, 16.decembra, nastupili su O["Radoje Domanovi}" sa pred-stavom "Uobraènko iZvezdana", O[ "\uraJak{i}" sa "Sudbinomjednog ârlija" i O["Stevan Jakovqevi}" sa"Ko je smestio vuku".Druge “super ve~eri”, 17.decembra, nastupili suO[ "Radoje Domanovi}"sa predstavom "Lakomime~i}i", O[ "\uraJak{i}" sa "Gde je mojnos" i O[ "Mom~iloPopovi} Ozren" sa "I

devoj~ice igraju fudbal".Naredne dve ve~eri odrànesu 23. i 24. decembra, a domomenta pisawa ovog teks-ta nije bilo saznawa oizabranim predstavama.\a~ki pozori{ni festival,podsetimo, ove godine po~eo

je 29. novembra, a brojnapublika uìvala je u svimscenskim prikazima. FDS jeotvorila O[ "RadojeDomanovi}" sa predstavama"Lakomi me~i}i" i"Uobraènko i Zvezdana".O[ "\ura Jak{i}"

prikazala je 2. decembrapredstave "Sudbina jednogârlija" i "Gde je mojnos". U~enici O["Branko Radi~evi}"Popovac nastupili su sapredstavama "Liliputanskasvadba" i "Jedan ~as srp-skog jezika", a O["Stevan Jakovqevi}" pred-stavila se 6. decembrascenskim prikazima "Nijesve u bajkama" i "Ko jesmestio vuku". Pete ve~erifestivala, 10. decembra,gluma~ka druìna O["Mom~ilo Popovi} Ozren"odigrala je "I devoj~iceigraju fudbal" i "Kobajagi{kola". Sikiri~ka O["Branko Krsmanovi}" je 11.decembra prikazala ~ak~etiri komada: "Ako stenas rodili, onda nas

volite", "Bajka o za~ara-noj princezi", "U zemqi~udesa" i "Mrtvo more". Pobednici ovogodi{wegfestivala: najboqa pred-stava, glumci,scenografija, kostimo-grafija, muzika, autors-ki tekst, bi}e izabraninakon svih “superve~eri”, a nagrade }e,kao i svake godine, bitidodeqene u januaru.

N. Stankovi}

\a~ka likovna kolonija(\LK), dvadeset druga poredu, odràna je od 7. do 12.avgusta na Grzi i ove godinepotvrdila renome najve}elikovne i obrazovne koloni-je za decu, tradicionalnemanifestacije u organizacijiBiblioteke "Dr Vi}entijeRaki}", a pod pokrovite-qstvom Op{tine Para}in. Kolonija je otvorena u

Galeriji "U prolazu" zgradeBiblioteke uz izlo`bu deku-pa` radova, a |aci-u~esni-ci, birani na konkursu i popozivu, bili su iz Kragujevca,Stare Pazove, Novog Sada,Mladenovca, Smedereva,

Novog Kneèvca, ]uprije,Aleksandrovca, Uìca idesetoro u~enika izPara}ina. Na Grzi je borav-ilo i desetoro pedagoga ipratilaca, a novina je {toje umesto dosada{weikonopisa~ke radionice ovogleta organizovana grafi~ka.Rukovodilac kolonije,Sla|ana Stojanovi}, radilaje sa likovnim talentimarazli~ite likovne tehnike,a Vesna Mirkovi}, psiholog,pomagala da se {to boqeukqu~e u zajedni~ki ìvoti rad. Gost, kao i prethod-nih godina, bio je pesnikMo{o Odalovi}. N.S.

O[ "Branko Radi~evi}" ve}nekoliko godina organizujeekskurzije za u~enike koji suna takmi~ewima postizalizapaène rezultate i wihovenastavnike. Tako su ranijeposetili Sajam kwiga uBeogradu, Prirodwa~ki muzeju Svilajncu, a ovog 5. decem-bra, organizovana je poseta“Festivalu nauke” u Beogradu,najve}oj manifestaciji uoblasti promocije nauke i

obrazovawa. Odgledali su per-formans, u~estvovali uizvo|ewu ogleda i saznali tajnevelikih otkri}a, {to }e imbiti dodatna motivacija zanove uspehe na takmi~ewima.Nagradni izlet je realizo-

van u saradwi sa KompanijomCRH, koja kao dugogodi{wisaradnik obezbe|uje prevozu~enicima i ukqu~uje se umnogobrojne aktivnosti {kole.

N.S.

[kolice mentalne arit-metike iz Jagodine iPara}ina "Malac genijalac"u~estvovale su na me|u{kol-skom takmi~ewu u Kovinu,me|u stotinu takmi~ara izKovina, Poàrevca, SremskeMitrovice i Grocke. Osvojilesu ukupno 28 medaqa napisanom testu i u mentalnomra~unawu. Od dece iz Para}ina,

nagrade su osvojili: FilipTomi}, za tre}e mesto napisanom testu, IskraBogosavqev - prvo mesto umentalnom ra~unawu;Vuka{in Jaki} je bio drugi

u mentalnom ra~unawu, atre}i na pisanom testu,\ur|ina Gligorijevi} prva umentalnom ra~unawu, drugana pisanom testu i \or|eGligorijevi}, prvi na testu,drugi u mentalnom ra~unawu.Duwa Milo{evi} je dobilapohvalnice i medaqe zau~e{}e.Iz [kolice "Malac geni-

jalac" poru~uju da upis tra-je do kraja decembra, a svizainteresovani mogu da do|una testirawe, upoznavawei besplatne radionice.[kolica se nalazi u uliciTome @ivanovi}a 37. N.S.

DOM OMLADINE I OVE GODINE PRIPREMIO REDOVNE MANIFESTACIJE

BOGATI SADR@AJI ZA MLADEOva ustanova organizator je mnogih doga|aja, od tribina i radionica, do koncerata

SARADWA SA UMETNI^KIM DRU[TVIMA

Dom omladine, u saradwi sa kulturno-umetni~kimdru{tvima seoskih sredina, organizuje i mani-festacije "Me|unarodni festival foklora","Ratarijada", "Bo{wanijada" i "Sveti Roman", kao inove manifestacije,"Selo moje, moja dedovina" i"Festival de~jeg foklora". Pod “kapom” Doma omladineje i "Mini tini fest", najve}i de~ji festival kod nas.

“FESTIVAL DE^JIH SCENA” ZAVR[AVA SE IZVO\EWEM NAJBOQIH PREDSTAVA

IZBOR POBEDNIKA POSLE “SUPER VEÊRI”Pored najboqih predstava, i ove godine biraju se najboqi glumci, scenografija, kostimografija, muzika...

\A^KA LIKOVNA KOLONIJA "GRZA 2019"

POLAZNICI [KOLICE "MALAC GENIJALAC"

OSVOJILI NAGRADE U KOVINU

UÊNICI O[ “BRANKO RADIÊVI]” POPOVAC

POTVRDILA UGLED I RENOME

POSETILI SAJAMNAUKE U BEOGRADU

O[ “\URA JAK[I]” - “Sudbina jednog ârlija”

O[ “STEVAN JAKOVQEVI]” - “Ko je smestio vuku”

Na “Energija festu” mladi iz celog Pomoravqa



Kulturni centarnajve}i deo aktivnostirealizuje kroz tri svo-ja programa: kwièvni,likovni i muzi~ki. Uokviru kwièvnog, real-izovane su brojnekwièvne ve~eri, pre-davawa i promocijekwiga, naj~e{}e u sarad-wi sa Kwièvnimklubom "MirkoBawevi}", ukqu~uju}i imini sajam kwiga, kadasu predstavqene kwige~lanova ovog klubaobjavqene tokom prethod-ne godine.

Na po~etku godine, ujanuaru, upe~atqiv lit-erarni doga|aj bio je“Svetosavski pesni~kimaraton”, zbog sna`neme}ave sa ne{to mawimbrojem u~esnika, 34 pesnikau takmi~arskom i 17 urevijalnom delu. Februaraje odràna promocijaromana "Zamke naivnos-ti" Svetlane Arsi},potom predavawa psiholo-ga mr Nikole Gruji}a i drDragi{e Srem~evi}a, tepromocija pesni~ke kwige"Ran~or" mladog pesnikaMilo{a MakereHartofilaksa. U prostoruKulturnog centra po~etkommarta, a u organizacijiDoma omladine, odràna jetribina "Gra|anskiprotesti", uz u~e{}eBranislava Trifunovi}ai Marka [eli}a Mar~ela.

Povodom Dana èna u~eni-ci Gimnazije su prirediliprigodno ve~e, krajem mese-ca predstavqena je pes-ni~ka kwiga "Plamen(i)kamen" Du{ana Ruì}a...Povodom 20. godi{wiceagresije NATO pakta pred-stavqena je kwiga"Dosawano nebo" QutomiraRundi}a. Promocije su senastavile romanom"Vetrovi zla" BranislaveJankovi}. U organizacijiDoma omladine po~etkommaja je odràna tribina"Osvrt na politi~keaktuelnosti i medije" sapoznatim novinarimaZoranom Panovi}em iVeqkom Lali}em, a ne{tokasnije, u hotelu "Petrus",

debata o politi~koj satiri,sa gostima DragoqubomPetrovi}em i Vojom@aneti}em. KC je, sredi-nom maja, bio doma}inizuzetnog doga|aja - poet-sko-muzi~kog recitalaruskog ansambla, kada jepredstavqen almanah"Nevska formula", a zatimi zbornik "Uskom stazomka Petrusu", koji jepriredila SlavicaBlagojevi}. Krajem istogmeseca odràn je dvodel-ni "Petru{ki kwièvnisabor", najpre nau~niskup posve}en delu MirkaBawevi}a, a zatim pes-ni~ki sabor na Grzi.Po~etkom juna je pred-stavqena kwiga aforizma

"Azbukijada" Milivoja[op Krsti}a.

Iz ovogodi{wegkwièvnog programa izd-vajamo, tako|e, promocijukwige poznatog sportskognovinara Milojka Panti}a"Nebo se otvorilo", uzgostovawe novinaraSlavi{e Leki}a i Sr|ana[kora. Pesni~ka kwigaOlge Man~i} Ruì} pro-movisana je septembra, apo~etkom novembra kwigaistori~ara Nemawe Devi}a"Srpska pri~a-se}awe izrata i revolucije 1941-1945. AleksandraMilo{evi}a”. Pa`wu jeprivuklo i prvo kwièvnodelo Vesne Mihailovi},roman “Danica”, pred-

stavqen u Kulturnomcentru 19. novembra.

Likovni program U galeriji KC do

prvog februara je bilapostavqena Novogodi{waprodajna izlo`ba slikatridesetak autora. Krajemjanuara prikazana je sli-ka velikog formata“Pokajawe” umetnikasvetskog ranga ZoranaIvanovi}a, koja je zatimizloèna u ~uvenoj galer-iji "Gran Pale" uParizu. Po~etkom feb-ruara je organizovanahumanitarna prodajnaizlo`ba radi le~ewana{e male sugra|ankeMile Radojlovi}, a mar-

ta izlo`ba vitraà, mozai-ka i zgrafita akademskogslikara Desimira Deni}a,a zatim i izlo`ba VladanaRan|elovi}a "Iluzija pros-tora".

Ovu postavku zamenilesu slike i skulpture uokviru "Me|unarodnogumetni~kog simpozijumaVukadinovi}", a potom iizlo`ba umetni~kef o t o g r a f i j e"Introspekcija" MileneMilenkovi}, kao i izlo`bafotografija \or|aVukadinovi}a. U “No}imuzeja” je otvorena izlo`baumetni~ke fotografijefoto klubova iz Para}inai â~ka, a po~etkom junaizlo`ba slika Vlade

Milinkovi}a i BranislavaMarkovi}a. Krajem istogmeseca Para}inci su biliu prilici da pogledajumultimedijalnu izlo`buna{e modne kreatorkeHristine O’Rajli.

Likovnih doga|awa biloje i tokom leta - izlo`bamalih formata sredinomjula, a zatim je organizo-vana 44. "Siseva~ka likov-na kolonija" koja je okupi-la desetak umetnikarazli~itog stila i senzi-biliteta. Nastali radovisu kasnije i izloèni ugaleriji KC. PovodomDana op{tine, organizo-vana je izlo`ba poznatogpara}inskog slikara@ivote Bajki}a "Varo{nestvarnih stanara", kojaje bila izuzetan doga|aj, au novembru izlo`baslikarke Sneàne\or|evi} i Baneta Jeli}a,koji je jo{ poznati muzi~ari kwièvnik.

D. Nikoli}

Pored Kulturnog centra,koncerte su organizovalijo{ i Turisti~ka organi-zacija, Dom omladine ik u l t u r n o - um e t n i~k adru{tva, a velikiprazni~ni koncerti nacentralnom gradskom trgu,pod pokroviteqstvomOp{tine, privukli suvi{e hiqada qudi izPara}ina i susednihop{tina.Sredinom januara je

odràn koncert Baletskogstudija "M", po~etkomfebruara humanitarna

predstava istog studija"Krcko Ora{~i}", azatim je koncert imalapara}inska Muzi~ka{kola. Februar je biorezervisan za nastup poz-nate grupe "Legende" ihumantarni koncert KUD"Abra{evi}" iz Tekije,radi le~ewa male MileRadojlovi}; istim povodomodràn je i koncert[kole za muzi~ke tal-ente. U organizaciji Doma

omladine, marta meseca jeodràn Rok fest u kafeu

"Fontana", a u galerijiKC koncert za harfu iflautu Milene Stani{i}i Stane Krstaji}.Sredinom maja je gosto-vao Vokalni kvartet"Horus" iz Rusije, a kra-jem meseca odràn je kon-cert diplomaca viole[kole za muzi~ke tal-ente. Za Vidovdan je orga-nizovan na gradskom trgukoncert truba~kog orkestra"Danijela", a sutradan, uorganizaciji Doma omla-dine, i koncert IvaneJordan. Jula meseca, na

prostoru biv{e kasarne,organizovan je dvodnevnifestival elektronskemuzike "Energija fest",a za Ilindan, drugog avgus-ta, spektakularan nastupSergeja ]etkovi}a, na pro-fesionalnoj bini monti-ranoj prvi put u glavnojulici, u blizini

Spomenika Pobedniku.Povodom Dana op{tine, usali pozori{ta je 7. sep-tembra odràn fantasti~anxez koncert Big bendaRTS-a i saksofonisteFran~eska Santu~ija, zah-vaquju}i Turisti~koj orga-nizaciji, kasnije i koncertNata{e Bekvalac, a

po~etkom oktobra me|unar-odna smotra folkora uHali sportova. Posle nas-tupa Trija “Balkanskeìce” u pozori{tu, posled-wi veliki koncert ovegodine, prednovogodi{wi,bio je koncert LeneKova~evi} 25. decembra.

D. Nikoli}

PPRREEGGLLEEDD DDEE[[AAVVAAWWAA TTOOKKOOMM 22001199.. UU OORRGGAANNIIZZAACCIIJJII KKUULLTTUURRNNOOGG CCEENNTTRRAA

OD KWI@EVNIH VEÊRI I PROMOCIJA, DO IZLO@BISadràji kwièvnog i likovnog programa bili su raznoliki, za sve “ukuse” publike

NOVOGODI[WA IZLO@BA

TradicionalnaNovogodi{wa prodajnaizlo`ba, 14. po redu,otvorena je u galerijiKulturnog centra 25.decembra. Izlo`ba }etrajati do 1. februara iobuhvata, uobi~ajeno,radove umetnika izPara}ina i okruèwa.

KONCERTI NA TRGU, U POZORI[TU, KULTURNOM CENTRU I HALI SPORTOVA

MUZI^KI PROGRAMZA SVE GENERACIJE

U~esnici 44. Siseva~ke likovne kolonije - jedne od najstarijih u Srbiji

Koncert Sergeja ]etkovi}a na Ilindan

Big bend RTS i Fran~esko Santu~i odu{evili qubiteqe xeza

iltenGodi{wi ~etvrtak


Ove godine kulturnade{avawa u Zavi~ajnommuzeju odvijala su se unovom, preure|enom, mod-ernom izlo`benom pros-toru. Sezona je otvorenapo~etkom februara gostu-ju}om izlo`bom iz Jagodine"Minijaturne praistori-jske posude" autorke SowePeri}. Marta meseca jeodràna promocija kwige"Bogoslovqe Dostojevskog"sve{tenika StefanaStefanovi}a, a po~etkomaprila je gostovala izlo`baPrirodwa~kog muzeja "Triboje vina", autorki Dese\or|evi} Milutinovi} iAleksandre MaranStevanovi}, a zatim iizlo`ba Istorijskog arhi-va iz Poàrevca "Plakatkao vizuelni skandal", kojasadrì postere iz Drugogsvetskog rata. Izlo`bom "U ime naroda"otvorena je manifestacija"Muzeji za 10", ~iji jeZavi~ajni muzej redovniu~esnik. Izlo`ba sadrìdokumenta o tzv. revolu-cionarnom teroru iz peri-oda od 1944. do 1953.

godine. Tom prilikomprikazan je dokumentaracBo{ka Savkovi}a "Bog daprosti". Istim povodom,na platou u centru gradaotvorena je izlo`ba "Stogodina se}awa: Prvi svet-ski rat" autora Sr|anaMi{kovi}a, a u muzeju jebila tribina i promocijakwige Save Bankovi}a "Upredvorju pakla". Maja mese-ca je dr MonikaMilosavqevi} odràla pre-davawe o otkri}u groba

despota StefanaLazarevi}a. Po~etkom julaje sve~ano zatvorenaizlo`ba "U ime naroda", apotom je u dvori{tu muze-ja odràna tribina. Svakako centralni doga|ajove godine u Zavi~ajnommuzeju bio je 25. oktobra,kada je otvorena izlo`ba"KRAFTER - ZanatskaEvropa u bronzanom dobu idanas". Ta izlo`ba jefinalni doga|aj u me|unar-odnom projektu oìvqavawabronzanog doba Evrope itradicionalnog grn~arst-

va, u kojem je u~estvovao ina{ muzej preko arheologaVesne Vu~kovi} i kera-mi~ara Dejana Jovanovi}a,koji su oìveli posude izperioda Vatinske kulture,a sve je zabeleìo u doku-mentarnom filmu rediteqVladan Cari~i}. Projekatje ostvaren u saradwigrn~ara i arheologa izNema~ke, Ma|arske, Srbijei [panije, a izuzetno zan-imqiva i atraktivnaizlo`ba bila je otvorena zaposetioce i u novembru.

D. Nikoli}

Pored svoje redovne delat-nosti, Gradska biblioteka“Dr Vi}entije Raki}” jebila sredi{te raznovrsnihkulturnih de{avawa -kwièvnih ve~eri, pro-mocija kwiga, predavawa iizlo`bi slika u svojojneobi~noj galeriji "U pro-lazu".Krajem januara, upravo natom mestu, otvorena jeizlo`ba likovnih radovaAnastasije Stankovi}, mat-urantkiwe Umetni~ke{kole u Ni{u, a povodomDana èna, u istoj galer-iji je otvorena postavkaslika i kolaà NeveneTanaskovi}. PovodomSvetskog dana poezije

odràno je kwièvno ve~eEkonomske {kole podnazivom "Dnevnik poet-

ike". Na inicijativuBiqane Stanisavqevi},istim povodom je odrànokwièvno ve~e mla|ihautora. Po~etkom aprilaje obeleèn Dan Savezakwièvnika u otaxbinii rasejawu (SKOR). Povodje bio progla{ewePomoravskog ogrankanajboqim u Savezu.Odràna je kwièvna sede-qka Pomoravske sekcijeSKOR-a, a ne{to kasnijeje promovisan Zbornikradova sa 13. Umetni~kekolonije "Panonski biseri19".Biblioteka je bila

izuzetno aktivna u

“Evropskoj no}i” muzeja,kada su u prostoru oveustanove izloèni radovi,dokumenta i fotografijedr Vi}entija Raki}a, abilo je mnogo posetilaca,prvenstveno |aka. Krajemjuna je otvorena izlo`bafotografija gimnazijal-ca Petra Spasi}a, sredi-nom septembra odrànugledni ~as francuskogjezika u~enika Ekonomske{kole sa profesorkomDu{icom Qubenovi},posve}en u~ewu @an PolSartra. Podsetimo i nadugogodi{wu organizaci-ju \a~ke likovne koloni-je na Grzi, na promocijustihovane azbuke "Oda do[" Slobodanke Radi}, nanedavno predstavqawekwige Milana Nikoli}aIzana, te na promocijukwige “Uspon: Prva kwigaBezimene hronike” MariaMilosavqevi}a. Promocijaje odràna 13. decembra uKulturnom centru, a uorganizaciji Biblioteke“Dr Vi}entije Raki}”.

Svaka aktivnostBiblioteke usmerena jeka promovisawu ~itawa ipisane re~i, a deca i mla-di su weni najredovnijiposetioci. D. Nikoli}

Osim pozori{nih ibaletskih predstava, usali Pozori{ta“Para}in” su odràvanii koncerti, predavawa,promocije kwiga, pro-jekcije filmova i trib-ine. Po~etkom januarasu prikazana tri filma:"Ralf rastura internet","Petar Pan, magi~nakwiga nedo|ije" i"Akvamen, on nijeodavde", a ne{to kasni-je i film "Taksi bluz".Po~etkom februara jebila repriza predstaveOmladinske pozori{nescene "Produèni Nu{i},bez {e}era", a tokommarta filmovi "KapetanMarvel" i "Kako dadresirate svog zmaja, 3".Nastupio je kontroverzniBogdan Ili} (Bakaprase), ne{to kasnije jeprikazan doma}i film"Balkanska me|a". U aprilu je odigrana

predstava Kru{eva~kogpozori{ta "I svaki putkao da je prvi", prikazanfilm "Helboj, dajte zlupakao", zatim ponovorepriza predstave"Produèni Nu{i}, bez{e}era". Odràna jetribina "Kosmet - borbaza mir, pregovara~ki pro-ces 1998-1999", pred-stava pozori{ta "VukKaraxi}" iz Beograda"Qubavnici", te pred-stava "Jazavac predsudom" Beogradskog dram-skog pozori{ta. Prikazivawe filmova

nastavqeno je u maju, apublika je osim wih moglada odgleda predstavu "Vaj-faj" Miroquba Nedovi}aRikija. Po~etkom juna jeusledila predstavaOmladinske pozori{nescene "Ho}u napoqe",zatim filmovi "Iks-qudi,crni feniks" i "Tajneku}nih qubimaca". Julameseca su prikazani fil-movi "Kraq lavova" i"Anabel 3 Povratak".Na filmskom reper-

toaru u avgustu bile su"Paklene ulice" i pono-vo "Kraq lavova", filmKventina Tarantina

"Bilo jednom... uHolivudu". Poetsko-muzi~ko ve~e organizo-vano je radi pomo}iporodici Radi} iz DowegVidova. "De~je igrari-je" Pozori{tanceta"Zvonce" iz Ni{a izve-dene su po~etkom sep-tembra, krajem istog mese-ca odigrana je predstava"Bedemi }irilice"Vladimira \or|evi}a. Uhronologiji doga|awa,tokom novembra su odi-grane predstave "@enskirazgovori" Du{ka Radovi}ai "Kir Jawa" Jova SterijePopovi}a, te predstava"Striptiz" u izvo|ewuRadoslava Milenkovi}a iMilo{a Samolova. Bilo je i mnogo drugih,ovde nepomenutih doga|aja,ukqu~uju}i koncerte, kaoi brojnih sadràja udecembru. Zaista velikiizbor za razli~itu pub-liku. D. Nikoli}

IZLO@BENA AKTIVNOST ZAVIÂJNOG MUZEJA U PREURE\ENOM PROSTORU

EKSKLUZIVA:IZLO@BA PROJEKTA “KRAFTER”U pitawu je izlo`ba replika posuda Vatinske kulture, nastala u me|unarodnomprojektu u kome je u~estvovao na{ muzej

PROMOCIJA

KULTURNE BA[TINE

Projekat “Krafter”je finansiran iz pro-grama Evropske unije“Kreativna Evropa” iMinistarstva kulturei informisawa RS, uciqu promovisawa kul-turne ba{tine i ukazi-vawa na zna~aj radadana{wih grn~ara.Trajao je godinu i podana, a para}inskimuzej je za to vremesara|ivao sa nekolikosvetskih muzeja.

“KULTURNO

LETO”

U avgustu, u centrupa`we je bilopozori{no “Kulturnoleto”, odnosno pred-stave svakog petka isubote, besplatne zaposetioce. Prvog viken-da su prikazani: kabareGorana Sultanovi}a “Japevam svoj bluz” i pred-stava "Isku{ewe" Scene"Maska" {aba~kogpozori{ta; drugog viken-da, monodrame "Kakosam ostao filmaxija"u izvo|ewu Zorana@ivkovi}a i "Ima jed-na zemqa" u izvo|ewuJovice Ja{ina; tre}egvikenda, "Za{to i kakoubiti muà" Pozori{ta“Akademija 28” izBeograda i "Generalnaproba Nu{i}a" BojaneTu{up, Sandre Jankovi}i Miqana Prqete.Najzad, posledweg viken-da u avgustu, prikazanaje prvo monodrama"Svetozar Tre}i" IvanaPerkovi}a, a zatim "Izujse" Teodore Ristovski.

RAZNOVRSNI SADR@AJI U GRADSKOM POZORI[TU

BIBLIOTEKA “DR VI]ENTIJE RAKI]” U 2019. NA REDOVNOM ZADATKU

STALNA PROMOCIJA KWIGE I ÎTAWAUz to, Biblioteka je organizator “\a~ke likovne kolonije” i izlo`bi u galeriji “U prolazu”

PREDSTAVE UVEKPRIVLAÊ PUBLIKU

“KRAFTER: Zanatska Evropa u bronzanomdobu i danas”, finalna izlo`ba projekta

Izlo`ba-legat dr Vi}entija Raki}a

B


26. decembar 2019.

Najmasovnija mani-festacija koju je organi-zovao Sportski savezop{tine Para}in (SSOP)bila je i ove godine“Sportsko leto". Podsloganom "Igraj za ìvot,izaberi sport", a u ciqukreativnog popuwavawavi{ka vremena za vremeletweg raspusta, jedin-stvena manifestacija uSrbiji realizovana je 17.put. Po~ela je u maju"Prole}nim igrarijama"u vrti}ima, nastavqena

takmi~ewima u seoskim{kolama. U julu i avgus-tu deca su se mogla zabav-iti u glavnoj ulici koja jeod 20 sati bila zatvorenaza saobra}aj, najmla|iu~e{}em u “Tunga bunga”plesu, Bebi trci, “\usko-dromu”, zabavno-plesnoj{kolici, a stariji tak-mi~ewem u vi{e sport-skih disciplina.Organizovana je iprezentacija sportskihklubova kako bi se{kolarci opredelili za

sport koji im se najvi{esvi|a, a takmi~arskisportovi bili su malifudbal, odbojka, stonitenis, {ah, badminton itenis nogom. U saradwi sa Odbojka{kimsavezom Srbije, SSOP je ujulu organizovao, kao ipro{log leta, Turnirprvenstva Srbije u odboj-ci na pesku. Turnir je tra-jao tri dana na monta`nom

terenu ispred SpomenikaBranku Krsmanovi}u, a tak-mi~ilo se tridesetak paro-va iz cele Srbije. Utisciodgovornih za turnir subili pozitivni, tako da jevelika {ansa da se i slede}egodine prvenstvo odrì kodnas i preraste u tradiciju.U saradwi Sportskog

saveza sa Ko{arka{kimsavezom Srbije (KSS) 27.jula odràn je kvalifika-cioni turnir Roda prven-stva Srbije u basketu 3h3,jedan od ukupno 15 turni-ra A kategorije. Osim ukategoriji seniora iseniorki, igrali su i

ko{arka{i u kolicima.To je bila prilika da sepogledaju dobri, neizvesnime~evi, a titulu pobedni-ka turnira poneli su bas-keta{i Kragujevca i takoobezbedili plasman ufinale. Dan parasporta" odràn je17. avgusta u organizacijiKluba ko{arka{a u kolici-ma (KKuK) "Tigar" iSportskog saveza. Bio je to10. jubilarni "Dan paras-porta" ~iji je ciq promo-cija i razvoj parasporta,kao i ukazivawe na zna~ajbavqewa sportom osoba sainvaliditetom". U doga|aju

su u~estvovaliparatekvondisti Tekvondokluba "Kobra" iz Beograda,stonoteniseri u kolici-ma, ~lanovi nacionalnogtima Srbije iz Kragujevcai Kraqeva, kao i ~lanoviUdruèwa distrofi~araPomoravskog okrugaPara}in. Posledwih dana"Sportskog leta" organi-zovane su ve~eri bori-la~kih ve{tina, a tre}e poredu "Para}inske radni~ko-sportske igre", u saradwisa Nezavisnim sindikatompolicije, odràne su 7.septembra. Takmi~ilo seu vi{e sportskih disci-plina 18 ekipa, odnosno300 u~esnika iz javnih pre-duze}a, ustanova, privat-nih firmi, op{tinskeuprave. Ciq je bilodruèwe i o~uvawe sport-skog duha, {to je i ost-vareno u potpunosti.

B. Drenovakovi}

“SPORTSKO LETO” JE NAJMASOVNIJA MANIFESTACIJA U ORGANIZACIJI SPORTSKOG SAVEZA

ilten

TAKMIÊWE I ZABAVA ZA VI[E HIQADA DECETokom velikog letweg raspusta, ostvaren je 17. put ciq da |aci {to kreativnije i zdravije iskoriste slobodno vreme

UÊSTVOVALO

178 EKIPA

Prema podacima SSOP,u "Sportskom letu" tak-mi~ilo se 178 ekipa,ukupno 1.008 u~esnika urazli~itim sportskimdisciplinama. Vi{eekipa (118) je bilo uselima, odnosno 582u~esnika, dok je gradokupio 60 ekipa i 426u~esnika. U brojnimdoga|ajima za najmla|eevidentirano je ~ak 4.725dece, dok su ostale poje-dina~ne aktivnostiokupile 3.494 u~esnika.

PRIJAVQIVAWE ZA “SPORTSKU ZIMU”

SSOP ubrzano priprema “Sportsku zimu” koja }e13. put biti organizovana za {kolarce tokom zim-skog raspusta. “Zima” je ~etiri godine mla|a man-ifestacija od “Leta”, ali je ciq isti - spoj sportai zabave na zimskom raspustu korisno }e upot-puniti vreme bez u~ewa. Prijave za u~e{}e se moguna}i na sajtu Sportskog saveza ili kod profe-sora fizi~kog vaspitawa u svim {kolama.Prijavqivawe je mogu}e i na po~etku takmi~ewa.

U organizaciji Saveza za{kolski sport na{eop{tine i tokom ovegodine organizovana subrojna takmi~ewa, a navi{im nivoima ostvarenisu brojni uspesi mladihpara}inskih sportista koji-ma smo se radovali. Takoje ènska ekipa O["Stevan Jakovqevi}"postigla fantasti~anrezultat osvojiv{i prvomesto na Republi~kom tak-mi~ewu u ko{arci uokviru {kolskog sportaza minulu 2018/2019. god-inu. Dràvno takmi~ewe jeodràno krajem maja uKarata{u, a to je druga

godina zaredom kako suko{arka{ice te {kole osvo-jile {ampionski tron.U sistemu {kolskog sportaveliki uspeh postigla je iènska ekipa Gimnazije,osvojiv{i izvanredno tre}emesto na republi~kom tak-mi~ewu. Pro{le godineosvojili su zlato, a ove suza samo 4 poena izgubile odko{arka{ica iz Sportskegimnazije, koje su u{le ufinale. Na Dràvnom{kolskom prvenstvu u"Malim olimpijskim igra-ma", odrànom uKragujevcu, prvo mestoosvojila je me{ovita ekipade~aka i devoj~ica prvog

razreda Osnovne {kole"Mom~ilo Popovi}Ozren" iz Para}ina. I

u kategoriji tre}eg razre-da medaqe su odneli u~eni-ci ove {kole. Ekipade~aka osvojila je drugomesto i srebro, kao iekipa devoj~ica.Na prvenstvu Srbije u

karateu za u~enikeosnovnih i sredwih {kola,u kategoriji petog i {estograzreda, odrànom u mar-tu u Pan~evu, Dimitrije@ivkovi} iz O[ "M.Popovi} Ozren" osvojio jezlatnu medaqu. MarkoRadovanovi}, u~enikEkonomsko-trgovinske{kole, osvojio je prvomesto na {kolskom prven-stvu Srbije u orjentiringu

u kategoriji sredwo{kola-ca, odrànom 10. maja naKo{utwaku u Beogradu. Za u~enike osnovnih i

sredwih {kola op{tinskatakmi~ewa organizovanasu odbojci, atletici,ko{arci, stonom tenisu...Osim op{tinskih tak-mi~ewa, Para}in je u mar-tu bio doma}in Okru`nogtakmi~ewa u sportskoj gim-nastici koje se odràvalou O[ "\ura Jak{i}" iokupilo oko 70 |a~kihekipa i pojedinaca izDespotovca, ]uprije,Jagodine i Para}ina.Ekipno, ova {kola kojagodinama unazad, posebnou mu{koj gimnastici, nièuspehe, bila je prvoran-girana u dve kategorije.

Takmi~ewa za aktuelnu2019/2020. {kolsku god-inu po~ela su nadmetawimau stonom tenisu i atleti-ci, zatim ko{arci, a una{em gradu je odràno iOkru`no takmi~ewe ustonom tenisu. Okru`noprvenstvo u plivawu orga-nizovano je na zatvorenombazenu SRC "7. jul" 19.

novembra. Takmi~ewe naokru`nom nivou bilo jepojedina~no, a najboqi naovom takmi~ewu pred-stavqa}e Pomoravski okrugna {kolskim "Olimpijskimigrama", odnosno dràvnomprvenstvu koje }e seodràti naredne godine, od7. do 15. maja u NovomSadu. B. Drenovakovi}

U [KOLSKOM SPORTU PARA]INSKI \ACI POSTI@U SJAJNE REZULTATE

EKIPE I POJEDINCINA DR@AVNOM TRONU

Ko{arka{ice O[ “Stevan Jakovqevi}” pobedile na dràvnom takmi~ewu u Karata{u, gimnazijalketre}e. [ampioni i iz O[ “Mom~ilo Popovi}”

[AMPIONKE: ko{arka{iceO[ “Stevan Jakovqevi}”

O[ “MOMÎLO POPOVI]”: pobednici u “Malim olimpijskim igrama”

“Pu`” trka za bebe koje jo{ ne hodaju

“Bambi” ùrka



Godina na izmaku za~lanove “Mrene” na goto-vo svim takmi~ewima nakojima su u~estvovali,doma}im i me|unarodnim,bila je izuzetno uspe{na,kako pojedina~no, tako iekipno, zbog ~ega je“Mrena” najtrofejnijiribolova~ki klub u na{ojzemqi.

Da podsetimo, ekipnosu ribolovci “Mrene”prvaci dràve u disci-plini plovak u Prvojmaster ligi Srbije. Drugomesto su zauzeli naBalkanskom prvenstvu uistoj disciplini uOsijeku u Hrvatskoj, abili su drugi i naBalkanskom prvenstvu ufideru, odrànom uVi{egradu, BiH. Tako|e,na tre}em mestu su u dis-ciplini plovak u Srpskojligi.

Nijednoj ribolova~kojekipi u istoriji srpskogribolova, kaù u ovomklubu, nije dosad po{lo za

rukom da u jednoj tak-mi~arskoj godini osvojidve medaqe u dverazli~ite discipline nabalkanskim ekipnimprvenstvima. Pojedina~no,Danijela Radi} je u dis-ciplini plovak tre}ame|u damama u dràvi,Stefan Arsi} dràvni je{ampion u disciplinifider, a Zoran Fatur

drugi u disciplini plo-vak - veterani. VladanMrku{i} balkanski jeprvak u disciplini plo-vak i drugi u Masterligi pojedina~no, dok jeDu{an Veqkovi} balka-nski {ampion u fideru.Svi imaju statusreprezentativaca Srbije,tako da “Mrena” ima ~akpet reprezentativaca u

svojim redovima (u dvediscipline u 4 razli~itekategorije), {to do sadanijedan ribolova~ki klubnije ostvario u Srbiji. Asvi ovi rezultatipostignuti su u godinikada OSR “Mrena” slaviveliki jubilej, 70 godi-na postojawa kluba, tokomkojih se takmi~io u kon-tinuitetu. B.D.

PODSETNIK NA NEKE SPORTSKE DOGA\AJE U 2019.

Na ovogodi{wem ekipnom{ampionatu Srbije, koji jeodràn deveti put uSportskom centru “7. jul”14. septembra, pod nazivom"Kendo kup Para}in", juniors-ki prvi tim SK "Katori" izPara}ina osvojio je prvo

mesto. Ovo ekipno prvenst-vo se svake godine odràvau na{em gradu, dok se indi-vidualno organizuje uBeogradu. Okupilo je 80 tak-mi~ara, odnosno 20 ekipaiz Beograda, [apca, Ni{a iPara}ina.

Tradicionalni turnirko{arka{a u kolicima podnazivom "Trofej Para}ina"odràn je 9. novembra u halisportova u organizacijipara}inskog KKuK "Tigar",pod pokroviteqstvomOp{tine i uz pomo} KKPara}in i OKK Para}in.Ovaj turnir prvi put je real-izovan u na{em gradu 2010.godine u ciqu promocijeko{arke u kolicima i uop{teparasporta. Ujedno, ovo je

bio i novi po~etak tak-mi~ewa u Prvoj ligi Srbijeu ovom parasportu poslenekoliko godina pauze.U~estvovale su ~etiri ekipe,uz "Tigar" iz Para}ina, jo{"Singidunum" i "Despot" izBeograda, te KKK "Nais" izNi{a. Pobedio je"Singidunum", "Tigar" jezauzeo drugo mesto, alinaàlost ove godine ne}eigrati u Prvoj ligi zbognedostatka igra~a.

Mla|e selekcije KK"Para}in", odnosno pionirido 15 godina starosti, najbo-qi su u Regionu centralneSrbije. Takmi~ewe jezapo~elo kvalifikacijama, u

konkurenciji 23 ekipe izna{eg regiona timovi subili podeqeni u {est gru-pa, a na{i de~aci su osvo-jili prvo mesto ispred ekipeKK "Jagodina". B.D.

USPEH MLA\IH SELEKCIJA KK "PARA]IN"

ME\UNARODNI [AHOVSKI FESTIVALOSR “MRENA” NAJTROFEJNIJA RIBOLOVA^KA ORGANIZACIJA U SRBIJI

KLUB SA PET REPREZENTATIVACA

Odbojka{i "Borca"doìveli su svoj prvi porazove sezone tek u osmom koluPrve “B” lige, 15. decembrana svom terenu, izgubiv{i odekipe “Kara|or|a” iz Topolesa 1:3. Atmosfera u halisportova je bila sjajna, aobe ekipe imale su podr{kusvojih navija~a. Bez obzira natu izgubqenu utakmicu odjednog od glavnih favorita za

osvajawe prvenstva, “Borac”je zadrào lidersku pozici-ju, a jo{ jednog te{kog pro-tivnika, ekipu “Dubo~ice”iz Leskovca, imali su uposledwem kolu pro{le ned-eqe. Na{i odbojka{i uspelisu da ostvare pobedu, ~ime sujesewi deo prvenstva Prve“B” lige okon~ali izvanred-nim uspehom, kao prvi natabeli. B.D.

Sportski savez op{tinePara}in koordinira rad 63op{tinska kluba i saveza. Odtoga broja su u rad savezadirektno ukqu~ene 33sportske organizacije, zatimFudbalski savez,Stonoteniski savez i Savezza {kolski sport op{tine.Fudbal je i daqe najmasovnijisport, a pored fudbalskih,najbrojniji su pliva~kiklubovi: PK Crnica,Posejdon, Delta, Viking iVaterpolo klub Para}in.Atletika se trenira u dvakluba, AK Para}in i AKSFS Borac. Borila~keve{tine se neguju u dvakarate kluba, Crnica iSamuraj, u SK Katori setrenira kendo, dok qubite-qe kik boksa okupqa klubBalkan hero, a tu je iMonster gum.Ko{arka je bila i ostala

jedaa od najpopularnih sporto-va. Igra se u KK Para}in

(mu{karci), OKK Para}in(devojke), kao i u Klubuko{arka{a u kolicima(KKuK) Tigar. Rukomet setrenira u RK Para}in iistoimenom ènskom klubu,a odbojka tako|e u dva klu-ba, ènskom - Para}in imu{kom OK Borac.Gimnasti~ki klub Para}inniè uspehe, dok se stre-qa{tvo neguje u Streqa~komklubu SFS Borac. Kartingse odvija u AKK Kart-sprint.^lanovi Sportskog savezasu i planinari PK Javorak,zatim Orjentiring klubPara}in, Organizacija sport-skih ribolovaca Mrena iplesa~ki DC TEAM. Jedanod najtrofejnijih klubova,u kom su piloti i pado-branci, je Aero klub Na{akrila. Mnogi od ovih klubo-va dobitnici su medaqa ipriznawa, o ~emu smo redovnoizve{tavali u prethodnimizdawima “Biltena”. B.D.

Prvenstvo Mesnih zajed-nica u malom fudbalu uorganizaciji Sportsko-rekreacionog centra "7.jul", po~elo je 14. decem-bra, a prijavile su se 22ekipe, svrstane u 4 grupe.Dve grupe imaju po pet, a

dve po {est ekipa.U prvom kolu MZ Tekijaje savladala Mirilovacsa 17:3, ekipa “4. jul”pobedila Kla~evicu sa 8:2,utakmica izme|u “11. kon-gresa 1“ i Plane zavr{enaje rezultatom 3:5,

Tre{wevica-MZ ”BrankoKrsmanovi}” slu`benimrezultatom 0:3. Na istina~in, slu`benim rezul-tatom, upisana je i utak-mica Bo{wane -Ratare 3:0.Ekipa “Centra” pobedilaje ekipu Le{je sa 7:4,Dowe Vidovo savladaloBusilovac sa 5:2, Stubica-Popovac igrali su 7:0,“11 kongres 2”-Izvor 5:4,dok je utakmica Poto~ac-Buqane zavr{ena rezul-tatom 4:12. Do finala,

igra}e se po sistemuispadawa. Interesovawe publike

za turnir mesnih zajedni-ca je o~ekivano veliko.Organizator }e najboquekipu nagraditi vikendomna Zlatiboru. a nagrade,pehari i medaqeobezbe|eni su i za ekipekoje osvoje drugo i tre}emesto. U pojedina~nojkonkurenciji bi}enagra|eni najboqi igra~,strelac i golman. B.D.

Zavr{ene su utakmice usvim ligama, a poslezimske pauze, druga fud-balska polusezona kre}epolovinom marta. U tokuje preregistracija igra~a,nakon ~ega za klubove sle-di prelazni rok.Da podsetimo, para}inski

srpskoliga{ SFS Boracjesewi deo sezone je zavr{iona 5. mestu Srpske lige“Istok”, Jedinstvo na dru-gom mestu tabele Zone“Zapad”, a ekipa Sloge sa30 bodova je prvoplasir-ana u Op{tinskoj ligiPara}in. B.D.

SPORTSKI SAVEZ OP[TINE PARA]IN

PRATI RAD 63 KLUBA I SAVEZAODLI^NA IGRA ODBOJKA[KOG KLUBA “BORAC”

PRVI NA KRAJU POLUSEZONE

PAUZA U FUDBALSKOM NADIGRAVAWU

DRUGA POLUSEZONA OD MARTA

PRVENSTVO MESNIH ZAJEDNICA U MALOM FUDBALU

NADME]U SE 22 EKIPE

“TROFEJ PARA]INA” PROMOCIJA PARASPORTA

[AMPIONAT SRBIJE"KENDO KUP PARA]IN”

Dvanaesti po redu,Me|unarodni {ahovski fes-tival okupio je od 5. do 12.jula u na{em gradu rekor-dan broj takmi~ara: 392igra~a iz 36 zemaqa cel-og sveta. Nosioci organi-zacije ove manifestacijebili su Omladinski{ahovski klub "Para}in" iTuristi~ka organizacija, aigra~i su nastupali u tri

odvojena turnira. Na Aturniru prvo mesto je, o~eki-vano, osvojio velemajstorIvan Ivani{evi}, na{dugogodi{wi reprezentati-vac. U okviru ovog festivalaorganizovan je i 15.Memorijalni {ahovski turnir"Uro{ Dini}", a u hotelu"Orbis" do 19. julaodràvala se i tri zatvore-na me|unarodna turnira.

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 20.000

U Dowoj Mutnicizavr{ena je rekonstruk-cija Svetosavske ulice ucentru sela, koja jeizuzetno prometna. Radoveu toku pro{le sedmice upratwi saradnika izUprave za investicijeobi{ao je Sa{a Paunovi},predsednik op{tine, kojije objasnio da se radi osaobra}ajnici koja je neka-da davno imala asfalt.- Posle izgradwe kanal-izacije, vodovoda i gasovo-

da, kolovoz je o{te}entako da je rekonstruk-cija bila neophodna, ataj posao je do{ao nared posle rekonstruk-cija ulica koje senalaze u gradu. O~eku-je se da ova vrsta rado-va krene i u drugimselima ako su onineophodni za sanacijukolovoza. Ako sve budepo planu, do krajagodine radovi na izgrad-wi kolovoza }e biti

sprovedeni u Buqanu i uMZ Le{je, ~ime }emozavr{iti dvogodi{wi pro-gram izgradwe seoskih uli-ca od pro{le godine, aonda treba da krenu radovipo nova dva dvogodi{waprograma ugovorena tokomove godine, najavio jePaunovi}. O~ekuje se da unarednim mesecima budeasfaltirano preko dvade-set seoskih ulica.Milo{ \ur|evi}, ~lan

Op{tinskog ve}a iz DoweMutnice, kaè da su ugov-orene za asfaltirawe jo{dve ulice i to Stameninavoda i Petkovac. U ovojgodini tako|e je iz sred-stava buxeta op{tinezavr{en bunar za poli-vawe fudbalskogigrali{ta, nasipani supoqski putevi, pripremqenobjekat za otvaraweapoteke... Obavqaju sejo{ neki drugi poslovi ucentru sela, tako da DowaMutnica napreduje, radi sekonstantno i tako }e bitii u budu}nosti, poru~io je\ur|evi}. M.S.

Osim aktuelne sanacijedela Doma kulture uMirilovcu, prethodne sed-mice u tom selu zavr{enaje i izgradwa pe{a~kestaze od ulice, krozdvori{te {kole do samogulaza u zgradu, na zahtevzapslenih i |aka. Tako jeure|en prilaz {koli.êtvororazredne {koleove godine, ina~e, nisubile u fokusu intereso-vawa Op{tine jer su ve}veoma velika sredstvausmerena na rekonstrukciju{est osmorazrednih {kolakroz me|unarodne programei to preko [vajcarskerazvojne agencije s jednestrane, i Kancelarije zajavna ulagawa, sa drugestrane, pojasnio jepredsednik Op{tineSa{a Paunovi}. On jerekao da je obavezalokalne samouprave dafinansira projektovawei nadzor nad tim radovi-ma, a u pitawu je vi{edesetina miliona dinara.Ve} po~etkom slede}egodine treba da krenuradovi preko [vajcarskerazvojne agencije, za kojeje javna nabavka okon~ana,i da bude raspisana nabav-

ka za {kolu u Drenovcupreko Kancelarije za jav-na ulagawa. To su bilirazlozi {to su ove godinemalo stali radovi u~etvororazrednim {kola-ma. Ipak, Op{tina jena{la sredstva da {koluu Mirilovcu opremiizgradwom staze, a ve}slede}e godine na}i }e semogu}nost da radovi na~etvororazrednim {kola-ma budu nastavqeni, rekaoje Paunovi}.

[kola u Mirilovcuje u sastavu mati~ne

gradske O[ "Mom~iloPopovi} Ozren", kao i{kola u Lebini, koja jeslede}a po planu te{kole za sanaciju, a i pozahtevu gra|ana. A kakoisti~e direktor Neboj{aMilisavqevi}, predvi|enoje da se na mirilova~koj{koli jo{ zameni sto-larija u delu gde seodràva nastava, te da senaprave pokrivena tera-sica i betonska stazaoko zgrade, kako bi seza{titila od daqegpropadawa. M.S.

Sanacija Doma kulturejedan je do glavnih zahte-va me{tana Mirilovca, aprethodnih dana izvo|enisu radovi u delu koji }esluìti me{tanima tokomgodine za mawa okupqawa,odràvawe skupova i man-ifestacija, sa prostori-jama na spratu. Kako kaèpredsednik op{tine Sa{aPaunovi}, koji je obi{aoradove, plan za daqe jeotvarawe prehrambene pro-davnice jer Mirilovacnema ni jednu, pa su ìte-qi prinu|eni da dolaze uPara}in za svaku kupovinu.- Iz tog razloga me{tanisu na zboru gra|anatraìli da se obezbediprostor za prehrambenuradwu, koja bi se ponudi-la u zakup preduzetnicimakoji se bave trgovinom.Od nas je traèno da sani-ramo objekat u okviru kom-pleksa doma kulture koji }e

sluìti kao prodavnica ida pripremimo javni pozivza zakup, {to }e Op{tinai u~initi uz pomo} mesnezajednice, rekao jePaunovi}.Kako kaè me{tanin

Goran Obradovi}, ina~epredsednik tamo{weg fud-balskog kluba “Razvitak”,radovi na sanaciji Domakulture teku fazno i nas-tavi}e se tako daqe, a uovoj etapi radi se na delufasade doma i na ure|ewuunutra{wosti male sale.Preostaju jo{ neki mawiposlovi poput ugradwe san-itarija, a planirano jeprikqu~ewe na gradskuvodovodnu mreù, kao iobezbe|ewe uslova zaotvarawe neophodne pro-davnice, s ozbirom na to daje zatvorena prodavnicakoja je donedavno radila uprivatnom objektu, {to jeveliki problem. M.S.

Ure|ewe javnih povr{inasve je ~e{}i zahtev u seli-ma, a Plawani su nazborovima od lokalnesamouprave traìli da imse uredi plato u centrusela, ispred Doma kul-ture. Kako je obe}ano,radovi su po~eli, pa }eubrzo to biti kompletnoure|ena javna povr{ina, uzplaniranu dodatnu javnurasvetu.Plato se nalazi u kom-

pleksu najzna~ajnijih zgra-da: seoske ambulante, domakulture i po{te. Bunarkoji }e ga krasiti ve} jenapravqen, a uz malufontanu i ve}i broj lam-piona, to }e biti divnomesto za odmor. Planiranoje i osam parking mesta,

kaè zadovoqno SlobodanBogdanovi}, zamenikpredsednika Saveta MZ. Plana je jedno od sela ukome je ve} zamewenodre|en broj ìvinihsijalica led svetiqkama usklopu osavremewavawajavnog osvetqewa. Tako|eje ove godine asfaltiranajedna od seoskih ulica, augovara se izgradwa jo{jedne, koja }e asfaltdobiti tokom slede}egodine.Osim aktuelnih radova uovom selu, u gradu seure|uje javna povr{inaispred zgrade MZ"Dankovo". Tu postojide~je igrali{te koje }e,tako|e, dobiti druga~ijiizgled. M.S.

U Biblioteci po~etkom mese-ca promovisana je kwiga MilanaNikoli}a Izana, pisca i diza-jnera, a sutradan, u Kulturnomcentru, predstavqen ~asopis"Na{ trag" iz Velike Plane.Ve~e sa Stefanom Simi}em"Teatar iskrenosti" odrànoje 7. decembra u prepunoj saliZavi~ajnog muzeja. KC organi-zovao je u pozori{tu koncertTrija “Balkanske ìce”, 13.decembra u organizacijiBiblioteke predstavqena jekwiga “Uspon: Prva kwigaBezimene hronike” MariaMilosavqevi}a. Do 20. decembra u galeriji KC

bila je postavqena izlo`ba“Forme(4ME), nakon ~ega jezamewena Novogodi{wom pro-dajnom izlo`bom. u Zavi~ajnommuzeju aktuelna je postavka "@eneu anti~kom Rimu". ~iji je autorGordana Kovi} iz {aba~kogNarodnog muzeja. Ova atraktiv-na izlo`ba koja govori o ìvoteène u anti~kom periodu moè sepogledati do 15. januara.Novogodi{wi koncert odràn je

25. decembra u pozori{tu, a nas-tupila je Lena Kova~evi}. Op{irni-je o najva`nijim de{avawima u jan-uarskom “Biltenu”. N.S./B.D.

DECEMBAR PREBOGAT

KULTURNIM DE[AVAWIMA

KWI@EVNE VEÊRI,IZLO@BE I KONCERTI

LOKALNA SAMOUPRAVA ISPUNILA OBE]AWE DATO ME[TANIMA

STAZA DO [KOLE U MIRILOVCUNaredne godine bi}e vi{e mogu}nosti za nastavakradova na ~etvorogodi{wim {kolama

NAKON IZGRADWE GASOVODA, VODOVODA I KANALIZACIONE MRE@E

ASFALTIRANA ULICA U DOWOJ MUTNICIU pitawu je rekonstrukcija Svetosavske ulice, vrlo o{te}ene prethodnim radovima na instalacijama

ZA NOVI IZGLEDCENTRA PLANE

URE\UJE SE FASADADELA DOMA KULTURE

Op{tina Para}inGodi{wiB24 ~etvrtak26. decembar 2019.

PPOO^̂EELLOO UURREE\\EEWWEE PPLLAATTOOAA NNAA ZZAAHHTTEEVV PPLLAAWWAANNAA

AAAAKKKKTTTTUUUUEEEELLLLNNNNIIII

RRRRAAAADDDDOOOOVVVVIIII

UUUU MMMMIIIIRRRRIIIILLLLOOOOVVVVCCCCUUUU

ilten

Milo{ \ur|evi}

godina xiv broj 336 ^etvrtak 26. decembar …tako i po zna~aju za zapo{qavawe, nadma{uje sva druga...

Documents