godisnjak filoloskog fakulteta-sa...

Садржај 1

Садржај2

ИздавачФилолошки факултет Универзитета у Београду

За издавачаРатко Нешковић

УредништвоТомислав Јовановић

Мило ЛомпарПредраг Станојевић

Наташа Станковић-Шошо

Одговорни уредникРадивоје Микић

Главни уредникБошко Сувајџић

Превод резимеа на енглески језикДаница Игрутиновић

Садржај 3

Филолошки факултет Универзитета у Београду

ГОДИШЊАККатедре за српску књижевност сајужнословенским књижевностима

Посвећено успомени на др Живана Живковића(28. IV 1952 – 16. XII 1996)

Година II

Београд 2006.

Садржај4

Садржај 5

Живан Живковић

Садржај6

Садржај 7

САДРЖАЈ

Слободан Ж. Марковић, Др Живан Живковић – кратак,а богат живот ....................................................................................... 9

Боривој Везмар, Селективна библиографија књига, есеја и критикаЖивана Живковића ............................................................................... 13

Огледи и студије

Злата Бојовић, «Љетопис црковни» Андрије Змајевића .............................. 25

Снежана Самарџија, Слојеви једне метафоре (Између календарскегодине и патријархалне задруге) ......................................................... 39

Ненад Љубинковић, Заборављена устаничка артиљерија и њенизаповедници – «тобџибаше» ............................................................... 75

Бранко Златковић, Одјек политичких борби у анегдотама оПрвом српском устанку ....................................................................... 83

Зорица Несторовић, «Пера Сегединац» Лазе Костића:фигура мученика и трагичка кривица ................................................ 93

Горан Максимовић, Путописна „Нова“ Србија МиланаЂ. Милићевића и Живана Живановића ..............................................113

Предраг Петровић, Енциклопедијски облик авангардног романа(«Бурлеска господина Перуна бога грома»Растка Петровића) ............................................................................ 127

Драган Бошковић, Подтекстуални лик ухапшеног Б. Д. Новског ............ 163

Истраживања

Бошко Сувајџић, Преписка Илариона Руварца иКонстантина Јиречека ...................................................................... 179

Садржај8

Из историје Катедре

Васо Милинчевић, Непозната грађа о Петру Колендићу ........................ 223

Ненад Николић, Павле Поповић .................................................................. 239

Катедра у 2005. години

Наташа Станковић-Шошо, Катедрa за српску књижевност сајужнословенским књижевностима Филолошког факултетаУниверзитета у Београду у 2005. години ........................................ 253

Реферати за изборe у научна звања у 2005. години ................................... 266

Др Живан Живковић – кратак, а богат живот 9

Слободан Ж. Марковић

ДР ЖИВАН ЖИВКОВИЋ – КРАТАК, А БОГАТ ЖИВОТ

(28. 4. 1952. Нови Карловци – 16. 12. 1996. Београд)

У једном свом младалачком есеју Живан Живковић је питао: „Да лисе може са сигурношћу одредити суштина човековог лика, јер је људскобиће сложено и слојевито?“ Било је то „реторичко“ питање, на које мла-ди аутор није дао непосредни одговор, јер је по природи изабраног ис-траживачког посла у књижевности, вероватно, сматрао да ће одговор ис-писивати целога живота. Пред тим питањем нашли смо се и ми, јер намга је Живан Живковић поново немо поставио чином своје смрти. Пре-станком његовог даљег тражења одговора, за који се континуирано инте-ресовао вишедеценијском анализом књижевних ликова, питање је неу-мољиво остављено нама у наслеђе, с тим што је наше интересовање усме-рено и употпуњено људским ликом нашег колеге Живана Живковића.

Тихи и ћутљиви човек Живан Живковић, ненаметљив и скроман,прераном смрћу открива значај свога присуства у српској просвети, кул-тури и књижевности. Уместо физичког обриса његовог лика, који се на-станио у нашој свести из дневних сусрета, а који се одликовао повучено-шћу, искрсава динамичан човек, широких интересовања и преданог ра-да, упоран и доследан у савлађивању послова, занесен наставничким по-зивом и заљубљен у књижевна врења и токове које страсно одгонета иоцењује. У духовном простору националне просвете, културе и науке окњижевности, по његовом одласку у неповрат, остају и стамено га испу-њавају резултати које је Живан Живковић остварио као учитељ, као кул-турни радник и као књижевни истраживач. Њима се продужава његовотрајање.

Живан Живковић је рођен у Новим Карловцима у Срему, гимназијуучио у Руми, дипломирао из југословенске књижевности на Филолошкомфакултету у Београду, на коме је и докторирао. Био је професор гимнази-је у Руми, професор више школе на Педагошкој академији за васпитаче у

Слободан Ж. Марковић10

Београду и асистент и доцент на Филолошком факултету у Београду. Натој радној стази учења и наставниковања Живан Живковић је развио сво-ју људску личност у препознатљиву фигуру просветног, научног и књи-жевног посленика, која се исказивала, откривајући понеки од многих сло-јева свога бића, сугестивном предавачком речју на часовима, трибинамаи текстовима које је објављивао у часописима, листовима и књигама. Де-ловао је он у Друштву за српски језик – био секретар, члан Управе Дру-штва и члан редакције Књижевности и језика, у Међународном слави-стичком центру – предавач, члан Управе и заменик управника МСЦ-а, уЗмајевим дечијим играма – учесник у стручним програмима и главни иодговорни уредник часописа Детињство, у Удружењу књижевника Ср-бије – члан Управе, члан више одбора и жирија. Многе ове активноститрајаће у сећањима савременика и временом свој траг укључивати у оп-шту боју епохе.

Као спомен на један плодан, иако кратак живот, трајно остаје вишестотина стручних и научних прилога о књижевности које је објавио упериодичним публикацијама. Ту је и неколико драгоцених монографијакојима је Живан Живковић, научно и критички, значајно обогатио српскокњижевно стваралаштво. Књиге Изазови авангарде (1986) и Сведочењао авангарди (1992), Орбите сигнализма (1985) и Сигнализам (1994), Сед-ми печат (критике, 1988) и Гост са Истока (0 хаику поезији, 1996), као ирукописи припремљени за штампу Са страница детињства (1998) и Не-бески звоник (1998) – студије о писцима и критике о књижевности задецу указују на карактер интересовања Живана Живковића за писце, по-јаве и дела књижевности двадесетога века. Међутим, објављивао је сту-дије и критике о писцима и делима различитих периода и генерација – одЛазе Костића и Ј. Ј. Змаја, преко Симе Матавуља и Владислава Петкови-ћа-Диса, Милоша Црњанског и Рада Драинца до Михаила Лалића, Алек-сандра Тишме, Драгана Лукића, Љубомира Симовића, Милована Даној-лића и низа писаца млађих генерација.

У радовима је уочавао и истицао особености књижевних дела којаје проучавао, њихов књижевноисторијски значај и уметничке домете. Пи-сце и дела је сагледавао у датој епоси и у односу на књижевне појаве којеиницирају и у које се укључују. У знатном броју својих написа ЖиванЖивковић је разматрао књижевноисторијска и књижевнотеоријска пита-ња и проблеме, као што су Јаусова концепција књижевности, Кригероватеорија критике, Гиљенов поглед на књижевност као систем. Посебнупажњу у својим критикама посветио је новим књигама и студијама изкњижевне теорије, историје и критике. Писао је о истраживањима какопојединца, тако и институција и значајних научних центара који негују и


развијају савремену књижевну мисао. У својим радовима показао је несамо да добро познаје проблематику предмета на који се критике односе,већ и да влада модерном методологијом и да има критички однос у пра-ћењу савремене књижевне науке, књижевне мисли и књижевних токова.

Књиге Орбите сигнализма, Изазови авангарде и Седми печат умно-гоме су синтезе Живковићевог изучавања и критичког праћења књижев-них дела, појава и модерног у књижевности. Књиге су међусобно ком-плементарне – представљају целину резултата књижевноисторијског икњижевноестетског изучавања авангарде. Такође, оне су и плод ауторо-вог праћења и приказивања нових поетских, прозних, критичких и науч-них дела.

Предмет Живковићевог свестраног изучавања били су појава, по-крет и резултати сигнализма. У књизи Сигнализам аутор представља иоцењује сигнализам и његовог најдоследнијег заговорника Мирољуба То-доровића као значајне појаве у савременом књижевном и шире уметнич-ком стваралаштву. По Живану Живковићу сигнализам није само игра,како се најчешће означавао, већ је то један сложен стваралачки чин, укоме је књижевна компонента најизразитија. У ближем одређивању пое-зије сигнализма он долази до закључка да је она „плод колико срца толи-ко и духа“, али се јавља и као „негација романтичарског схватања песни-штва“. Проблем проучавања сигнализма он је претежно видео у истра-живању односа манифеста и сигналистичких остварења, у природи сиг-налистичких дела, у комуницирању и рецепцији, у експерименту и њего-вој функцији, такође и у лудизму као основи остварења. Нагласио је да јесигнализам самородна појава на нашем уметничком тлу, која није довољ-но прихваћена и изучавана, али која има своје место у развоју српскесавремене књижевности.

Пред крај живота појавила се Живковићева књига Гост са Истокау којој се налазе његови написи о хаику поезији у српској књижевности.Књига показује да је њен аутор био један од ретких познавалаца овогвида поетског стваралаштва, у коме су се у новије време огледали многимлади песници, али и неки афирмисани писци, попут Десанке Максимо-вић. Радозналост за ново у српској поезији, упорност у праћењу и изуча-вању појаве и храброст да искаже свој однос према томе допринели су даје Живковићева књига Гост са истока својеврсна историја хаику поезијеу српској књижевности.

Низ радова Живана Живковића показујe и његово свестрано инте-ресовање за књижевност за децу, како за нове књиге, тако и за књижевно-историјске појаве у овој области. Приказивао је нова дела у литерарномстваралаштву за младе и проучавао поједине писце и појаве који су ства-

Слободан Ж. Марковић12

рали и уградили се у књижевну традицију овога вида. Откривао је у де-лима Захаријe Орфелина и Доситеја почетке нове књижевности за децу,која ће поезијом Јована Јовановића Змаја достићи највише уметничкедомете и бити у складу са достигнућима у овој области у свету. У крити-ци текућег књижевног стваралаштва за децу своје критеријуме је засни-вао на књижевним уметничким принципима савременог стваралаштва,осуђујући појаве „приземне васпитности“. Посебно је као критичар по-државао младе писце. Појаве у књижевности за децу сагледавао је у склопуопштих литерарних кретања и појава у српској књижевности. У студија-ма и есејима разматрао је улогу и значај антологија у књижевној продук-цији за децу, улогу и значај књижевне критике у рецепцији и проучавањуовог стваралачког вида, појаву обичног и необичног као особености жанраи проблем развојног континуитета у овој области. Књижевност за децусагледавао је као уметност речи и као саставни део књижевне целине,нарочито у савременој књижевности.

Као члан програмских комисија и многих жирија, као уредник ча-сописа Књижевност и језик и главни и одговорни уредник ДетињстваЖиван Живковић је у одабиру и објављивању прилога о књижевности задецу остао доследан својим уметничким критеријумима које је форму-лисао и испољавао у чланцима и критикама. У редакцији је као сарадни-ке окупљао млађе људе, своје ученике и колеге и подстицао их да пишу освоме виђењу књига и књижевности за децу, а истовремено, са пуно па-жње и уважавања се односио према афирмисаним радницима у овој обла-сти. Тако је својим укупним радом дао значајан допринос у развоју ства-ралаштва за децу и његовог оцењивања.

Зналац и заљубљеник у свој позив наставника, вредан критичар иистраживач српске књижевности, посебно литерарних појава у двадесе-том веку, Живан Живковић је оставио дело из кога ће се упознавати кул-тура и књижевност једног доба – нарочито друга половина двадесетогавека, али из кога ће зрачити и откривати се стваралачка снага и богатствоњеговог људског лика.


Боривој Везмар

СЕЛЕКТИВНА БИБЛИОГРАФИЈА КЊИГА,ЕСЕЈА И КРИТИКА ЖИВАНА ЖИВКОВИЋА

I. Књиге:

1985.1. Орбите сигнализма/Живан Живковић. – Београд: Новела, 1985,

125 стр.

1986.2. Изазови авангарде. – Београд: Ново дело, 1986, 134 стр.

1988.3. Седми печат. – Нови Сад: Едиција Нови Сад, 1988, 160 стр.

1991.4. Сведочења о авангарди. – Земун: Драганић, 1991, 238 стр.

1994.5. Сигнализам-генеза, поетика и уметничка пракса. – Параћин: Вук

Караџић, 1994.

1995.6. Реч и смисао: огледи. – Земун: Мирослав, 1995.

1996.7. Од речи до знака. – Београд: Сигнал , 1996, 80 стр.8. Гост са истока: огледи о хаику поезији. – Ниш: Просвета, 1996,

459 стр.

1998.9. Са страница детињства. – Нови Сад: Змајеве дечје игре, 1998, 82 стр.

Боривој Везмар14

10. Небески звоник/Живан Живковић/ приредили Слободанка Жив-ковић и Мирољуб Тодоровић. – Београд: Сигнал, 1998, 37 стр.

II. Одабрани есеји и дужи радови:

1976.1. Дисове антологијске песме // Градац (Чачак). – 1976, 9, стр. 17-

29.2. Ламент над Београдом Милоша Црњанског/ Градац (Чачак). –

1976, 13, стр. 32-38.

1980.3. Природа слике у Цесарићевој лирици// Зборник радова ПА за обра-

зовање васпитача (Београд). – 1980, 4, стр. 103-108.4. Ритам и језик Цесарићеве лирике// Венац (Горњи Милановац). –

1980, 11, стр. 50-53.5. Видинске песме Симе Милутиновића Сарајлије// Књижевност и

језик (Београд). – 1980, 2, стр. 194-203.

1981.6. Дезинтеграција света у Сеобама Милоша Црњанског// Зборник

радова ПА за образовање васпитача (Београд). – 1981, 5, стр. 89-96.7. Формалне одлике Прешернове поезије// Венац (Горњи Милано-

вац). – 1981, 2, стр. 12-17.8. Јаусова концепција историје књижевности// Зборник радова на-

ставника виших школа СР Србије (Београд). – 1981, стр. 64-72.9. Протагонист и глумиште у роману У потрази за месијом Ериха

Коша, Венац, Горњи Милановац (1981). – 9, стр. 44-47.

1982.10. Забавна и тривијална књижевност// Зборник радова ПА за обра-

зовање васпитача (Београд). – 1982, 6, стр. 141-151.

1983.11. Обликовни поступци у роману Лимени добош Гинтера Граса// Збор-

ник радова ПА за образовање васпитача (Београд). – 1983, 7, стр. 71-81.

1984.12. Сигналистичка поезија – нова песничка авангарда// Књижевност

и језик (Београд). – XXXI, 1984, 1, стр. 1-11.

Селективна библиографија књига, есеја и критика Живана Живковића 15

13. Mail-art – уметност комуникације// Зборник радова ПА за обра-зовање васпитача (Београд). – 1984, 8, стр. 89-101.

14. Певање и мишљење раног Рада Драинца// Градина (Ниш). –1984,7, стр. 55-66.

1985.15. Шатровачка поезија Мирољуба Тодоровића// Зборник радова ПА

за образовање васпитача (Београд). – 1985, 9, стр. 103-115.

1986.16. Сигналистички метајезик// Багдала (Крушевац). – 1986, 322-323,

стр. 14-16.17. Сигналистичка поезија Љубише Јоцића// Зборник радова ПА за

образовање васпитача (Београд). – 1986, 10, стр. 87-98.18. Анатомија анатемисања авангарде/Ж. Ж./ предговор У: Певци

са Бајлон-сквера. – Ново дело (Београд). – 1986, стр. 7-19.

1987.19. Оно друго време Бранимира Шћепановића, Школски час (Горњи

Милановац). – 1987, 2, стр. 13-17.20. Компјутер и математика у песничкој пракси Мирољуба Тодоро-

вића// Зборник радова ПА за образовање васпитача (Београд). – 1987,11,стр. 73-88.

21. Лирски кругови Мирољуба Тодоровића// предговор У: Поновоузјахујем Росинанта. – Арион: Београд, 1987, стр. 7-32.

22. Рани радови Растка Петровића// Мостови (Пљевља). – XIX, 1987,98-99, стр. 37-48.

23. Наративна обележја романескне трилогије Арсена Диклића// Де-тињство (Нови Сад). – (новембар-децембар 1987) 4, стр. 21-27.

24. Поетска и путописна проза у савременој српској књижевности// Багдала (Крушевац). – 1987, 344-345, стр. 23-27.

1988.25. Љубише Јоцића огледи о сигнализму// Мостови (Пљевља). – 1988,

100, стр. 47-55.26. Сигналистичка сцијентистичка поезија и њој сродне сигнали-

стичке врсте// Зборник радова ПА за образовање васпитача (Београд). –1988, 12, стр. 75-86.

27. Обрада романа Књига о Бламу Александра Тишме// Школскичас (Горњи Милановац). – 1988, 5, стр. 36-42.


1989.28. Заумна оштрица језика// Књижевност (Београд). – 1989, 1-2, стр.

202-207.29. Жанрови у Горском вијенцу// Школски час (Горњи Милановац).

– 1989, 2, стр. 30-41.30. Српскохрватска хаику поезија данас// Кораци (Крагујевац). –

1989, 3-4, стр. 181-189.31. Стохастичка сигналистичка поезија// Поља (Нови Сад). – (мај-

јуни1989) 363-364, стр. 229-232.32. Уз песму Реквијем Миодрага Павловића// Школски час (Горњи

Милановац). – 1989, 2, стр. 29-34.33. Жанрови у сигнализму/ Живан Живковић/ У: Књижевни родови

и вртсте- теорија и историја III. – Годишњак Института за књижевност иуметност: Београд, 1989, стр. 21-49.

34. Хаику, Црњански и савремени југословенски хаијини// Мостови(Пљевља). – XXI, 1989, 110, 45-68.

35. Хаику по трећи пут међу нама// Багдала (Крушевац). – ( новем-бар-децембар1989) 368-369, стр. 18-20.

1990.36. Место и улога књижевне критике у рецепцији и проучавању књи-

жевности за децу// Детињство (Нови Сад). – 1990, стр. 116-120.37. Апејронистичка поезија// Савременик (Београд) XXXVI, 11. –

(јануар-фебруар-март 1990) Нова серија, 1-3, стр. 208-227.38. Између непорецивог и неизрецивог// Багдала (Крушевац). –

XXXII, (март-април 1990) 372-373, стр. 17-19.39. Слово, реч, простор// Градина (Ниш) XXVII. – (мај 1990) 5, стр.

81-86.40. Приповедач Борислав Пекић// Багдала (Крушевац) XXXII. – (но-

вембар-децембар 1990) 380-381, стр. 5-9.41. Сцијентистичко-стохастички хаику Мирољуба Тодоровића//

Књижевност и језик (Београд). – XXXVII, 1990, 4, стр. 367-376.42. Приповетка Сеобе Симе Матавуља// Научни састанак у Вукове

дане: Београд. – 1990, стр. 153-162.

1991.43. Косовски мотиви у савременој српској поезији// Научни саста-

нак у Вукове дане: Београд. – 1991, стр. 479-489.44. Скица за портрет Мирољуба Тодоровића// Домети (Сомбор) XVIII.

– 1991, 64, стр. 74-81.


45. Mail-art у сигнализму// Руковет (Суботица) XXXVII. – 1991, 4-5,стр. 342-356.

46. Поетика сигнализма// Стремљења (Приштина) XXXI. – 1991, 8-9, стр. 75-86.

47. Књига о Змају или Лазе Костића лекција из поетике// Домети(Сомбор) XVIII. – (лето-јесен 1991) 65-66, стр. 85-92.

48. Раскошно песничко коло// Багдала (Крушевац) XXXIII. – 1991,392-393, стр. 23-25.

III. Одабране критике:

1981.1. Приступ у светлост и трагање за идентитетом// Књижевна реч

(Београд). – 1981, 169. О роману Мирослава Јосића-Вишњића Приступ усветлост.

2. Ка поетици раног српског романа// Књижевност и језик (Београд).– 1981, 2, стр. 185-189. О књизи Јована Деретића Видаковић и рани срп-ски роман.

1982.3. Реч и њена моћ// Венац (Горњи Милановац). – 1982, 2, стр. 16.

О збирци Видик на две воде Љубомира Симовића.4. У тихим водама// ЛМС (Нови Сад). – 1982, 10, стр. 529-533.

О роману Светозара Влајковића Вера.

1983.5. Трагање за смислом// ЛМС (Нови Сад). – 1983, 1, стр. 146-150.

О роману Михаила Лалића Докле гора зазелени.6. Теорија књижевности као теорија критике// ЛМС (Нови Сад). –

1983, 1, стр. 146-150. О књизи Мари Кригера Теорија критике.7. Прилози теорији историје књижевности// ЛМС (Нови Сад). – 1983,

2, стр. 332-336. О књизи Клаудија Гиљена Књижевност као систем.8. Ка смирају// ЛМС (Нови Сад). – 1983, 3, стр. 526-529. О роману

Павла Угринова Царство земаљско.9. Више од приручника// ЛМС (Нови Сад). – 1983, 3, стр. 550-554. О

књизи Миливоја Солара Сувремена свјетска књижевност.10. Ка укидању противречности// ЛМС (Нови Сад). – 1983, 5, стр.

897-901. О књизи Виктора Жмегача Књижевност и збиља.


Књижевноисторијска истраживања и подстицаји// Стремљења (При-штина). – 1983, 5, стр. 124-126. О књизи Слободана Ж. Марковића Књи-жевне појаве између два светска рата.

1984.11. О духу времена данашњег// ЛМС (Нови Сад). – 1984, 1, стр. 135-

138. О књизи Чедомира Мирковића Поноћни дневник12. У егзистенцијалном лавиринту// Венац (Горњи Милановац). –

1984, 1, стр. 16-17. О роману Милана Оклопџића Видео.13. Књига о песничком искуству// ЛМС (Нови Сад). – 1984, 3, стр.

444-447. О књизи Љубомира Симовића Дупло дно.14. Лирско гласање прозе// Градина (Ниш). – 1984, 1-2, стр. 174-177.

О књизи Бошка Ивкова Језа.15. Свођење рачуна// ЛМС (Нови Сад). – 1984, 6, стр. 952-955. О

књизи Свете Лукића У матици књижевног живота.16. Погашени фењери Атлантиде// Књижевна реч (Београд). – 1984,

237, стр. 23. О књизи Драгана Драгојловића Станишта.17. Роман као апокриф// Градина (Ниш). – 1984, 8-9, стр. 140-142. О

роману Миодрага Булатовића Гулло, гулло.18. Историчар између социологије и естетике// ЛМС (Нови Сад). –

1984, 10, стр. 456-459. О књизи Андреја Митровића Ангажовано и лепо.19. Етика и поетика// Књижевна реч (Београд). – 1984, 244, стр. 21. О

књизи Часлава Ђорђевића Миодраг Павловић- песник хуманистичке етике.20. Ка великој синтези// ЛМС (Нови Сад). – 1984, 12, стр. 752-759.

О књизи Радомира Константиновића Биће и језик I-VIII.21. Преиспитивање критичког искуства// Венац (Горњи Милановац).

– 1984, 12, стр. 39-40. О књизи Радојице Таутовића Неспоразуми око Ми-хајла Лалића.

22. Над Историјом српске књижевности Јована Деретића// Гради-на (Ниш). – 1984, 11, стр. 108-112. О књизи Јована Деретића Историјасрпске књижевности.

1985.23. Текст и контекст у проучавању књижевности// ЛМС (Нови Сад).

– 1985, 1, стр. 116-120. О књизи Петра Милосављевића Реч и корелатив.24. Ерос са балканских источника// Књижевна критика (Београд). -

1985, 5-6, стр. 153-155. О књизи Мрсне приче прир. Душана Иванића.25. Иронија, разумевање и тумачење књижевног дела// ЛМС (Нови

Сад). – 1985, 2, стр. 297-300. О књизи Драгана Стојановића Иронија изначење.


26. Увод у компаратистику// Стремљења (Приштина). – 1985, 1, стр.202-204. О књизи Милосава Шутића Поезија сликовног исказа.

27. Творци и тумачи епохе романтизма// ЛМС (Нови Сад). – 1985, 5,стр. 821-824. О књизи Васе Милинчевића Творци и тумачи.

28. Људи у невремену// Градина (Ниш). – 1985, 4, стр. 102-104. Ороману Мирослава Поповића Судбине.

29. Песничка искуства наше авангарде// ЛМС (Нови Сад). – 1985, 9,стр. 307-311. О књизи Радована Вучковића Авангардна поезија.

30. Саговорници епохе// Градина (Ниш). – 1985, 7-8, стр. 149-151. Окњизи Свете Лукића Преко граница.

31. Прилози проучавању српског симболизма// ЛМС (Нови Сад). –1985, 10, стр. 482-486. О књизи Српски симболизам – типолошка проуча-вања, прир. Предраг Палавестра.

32. Књига оспоравања и открића// ЛМС (Нови Сад). – 1985, 10, стр.486-490. О књизи Миливоја Солара Мит о авангарди и мит о декаденцији.

33. Основи и будућност савремене науке о књижевности// Кораци(Крагујевац). – 1985, 5-6, стр. 356-358. О књизи Новице Петковића Одформализма ка семиотици.

34. Значења и светски значај руске авангарде// Градина (Ниш). –1985, 12, стр. 117-120. О књизи Александра Флакера Руска авангарда.

35. Прометеји не могу друкчије// Стремљења (Приштина). – 1985,6, стр. 144-152. О књизи Лазе Костића Књига о Змају.

36. Књига о Његошу// Стремљења (Приштина). – 1985, 6, стр. 148-149. О књизи Миодрага Поповића Цетињски боник.

1986.37. Збивање, сновање и стварање// ЛМС (Нови Сад). – 1986, стр.

125-129. О роману Михаила Лалића Гледајући доље на друмове38. Шест лица једног писца// ЛМС (Нови Сад). – 1986, 1, стр. 144-

148. О књизи Ђорђија Вуковића Огледи о српској књижевности.39. Књижевно-критичка искуства међуратног раздобља// ЛМС (Но-

ви Сад). – 1986, 2, стр. 282-286. О зборнику Књижевна критика измеђудва рата I,II прир. Гојко Тешић.

40. Уметност дигресивне нарације// Градина (Ниш). – 1986, 4, стр.144-146. О књизи Данила Николића Проветравање владара.

41. Карика која недостаје// Багдала (Крушевац). – 1986, 324, стр. 22-23. О књизи Гојка Тешића Антологија Албатрос.

42. Искушења критичког плурализма// ЛМС (Нови Сад). – 1986, 3,стр. 440-445. О књизи Предрага Палавестре Наслеђе српског модерни-зма.


43. Сенке које тетурају// Кораци (Крагујевац). – 1986, 1-2, стр. 107-109. О књизи Царски рез Видосава Стевановића.

44. Иво Андрић у непознатим контекстима// ЛМС (Нови Сад). – 1986,4, стр. 604-608. О књизи Василија Калезића Иво Андрић у нашим споро-вима.

45. Развој српске драме до Нушићевог доба// ЛМС (Нови Сад). –1986, 6, стр. 955-958. О књизи Васе Милинчевића Српска драма до Ну-шића.

46. Тешка лепота поезије Лазе Костића// ЛМС (Нови Сад). – 1986,1-2, стр. 197-201. О књизи Драгише Живковића Поезија Лазе Костића.

47. Роман као језичко-уметничко дело или како је грађен роман Се-обе Милоша Црњанског// ЛМС (Нови Сад). – 1986, 1-2, стр. 213-216. Окњизи Новице Петковића Сеобе Милоша Црњанског.

48. У праскозорју надреализма// Стремљења (Приштина). – 1986, 4,стр. 127-130. О књизи Марка Ристића Уочи надреализма.

49. Истраживање смисла лирске песме// ЛМС (Нови Сад). – 1986, 3,стр. 399-403. О књизи Мирослава Шутића Поезија и онтологија.

50. Велика књига// ЛМС (Нови Сад). – 1986, 4, стр. 602-609. О Реч-нику књижевних термина прир. Драгиша Живковић.

51. О антологији српске поезије XX века// ЛМС (Нови Сад). – 1986,4, стр. 615-621. О књизи Вука Крњевића Међу јавом и мед сном.

1987.52. Зенит и смирај надреализма// Стремљења (Приштина). – 1987,

1, стр. 138-141. О књизи Коче Поповића Надреализам-постнадреализам.53. О природи и бићу лирске песме// ЛМС (Нови Сад). – 1987, 3-4,

стр. 549-553. О књизи Драгише Живковића Лирска поезија.54. Књига о великом путнику// Багдала (Крушевац). – 1987, 338-

339, стр. 29-30. О књизи Радована Поповића Изабрани човек или животРастка Петровића.

55. Повратак историзму// ЛМС (Нови Сад). – 1987, 7, стр. 103-107.О зборнику Теорија историје књижевности-опште претпоставке.

56. Студија о Васиљеву// ЛМС (Нови Сад). – 1987, 7, стр. 110-113. Окњизи Александра Јовановића Облаци у души.

57. Знакови поред пута// Кораци (Крагујевац). – 1987, 7-8, стр. 494-497. О књизи Милована Данојлића Писати под присмотром.

58. Књига о нашим послератним споровима// ЛМС (Нови Сад). –1987, 3, стр. 446-450. О књизи Ратка Пековића Ни рат ни мир.

59. Стих као облик// ЛМС (Нови Сад). – 1987, 5, стр. 790-794. Окњизи Светозара Петровића Облик и смисао.


1988.60. Приповедачева песничка прошлост// ЛМС (Нови Сад). – 1988,

5, стр. 122-126. О збирци Александра Тишме Насељени свет.61. Књига синтеза// Школски час (Горњи Милановац). – 1988, 1,

стр. 65-67. О књизи Петра Милосављевића Методологија проучавањакњижевности.

63. Трагичко у српском роману XIX века// ЛМС (Нови Сад). – 1988,4, стр. 245-247. О књизи Љубише Јеремића Трагички видови старијегсрпског романа.

64. Темељи и дух модернизма// Кораци (Крагујевац). – 1988, 3-4,стр. 245-247. О књизи Тодора Манојловића Основе и развој модерне пое-зије.

65. Пролегомена за естетику лирског// Књижевна реч (Београд). –10. X 1988, 329, стр. 20-21. О књизи Милослава Шутића Лирско и лирика.

66. Критика као метакритика// ЛМС (Нови Сад). – 1988, 12, стр.854-859. О књизи Бранка Поповића Самосвест критике.

1989.67. Две студије// Књижевност и језик (Београд). – 1989, 1, стр. 53-

67. О књигама Владиславе Рибникар Књижевни погледи Исидоре Секу-лић и Љубомира Зуковића Вукови певачи из Црне Горе.

68. Повратак Пољанског// ЛМС (Нови Сад). – 1989, 2, 289-294. Окњизи Бранка Ве Пољанског Паника под сунцем, тумбе, црвени петаоприр. Александар Петров.

69. Проза српске модерне// Савременик (Београд). – 1989, 7-8, Новасерија, стр. 163-167. О књизи Слободанке Пековић Српска проза почет-ком двадесетог века.

70. Књижевнонаучни и есејистички рад Анице Савић-Ребац// ЛМС(Нови Сад). – 1989, 7-8, стр. 87-93. О књизи Анице Савић-Ребац Студијеи огледи, I, II.

71. Савремена српска поезија на Косову// Писац (Нови Сад). – 1989,2, стр. 40-41. О књизи Исмета Марковића Икаров брат Антеј.

72. Идеје у савременој српској прози// Домети (Сомбор). – 1989, 59,стр. 79-85. О зборнику Савремена српска проза.

1990.73. Савремена српска књижевност између хтети, смети и моћи//

ЛМС (Нови Сад). – 1990, 6, стр. 972-979. О зборнику Новија српска књи-жевност и критика идеологије.


74. Избор из савремене српске поезије о Косову// ЛМС (Нови Сад).– 1990, 7-8, стр. 162-166. О књизи Јована Симића Савременик прадедова.

75. Уз непознате и мало познате списе Бранислава Нушића// ЛМС(Нови Сад). – 1990, 10, стр. 573-578

76. Из историје српске књижевне периодике// ЛМС (Нови Сад). –1990, 12, стр. 946-953. О зборнику Прилози историји српске књижевнепериодике.

1991.77. Уз Костићеву годишњицу рођења// Школски час (Горњи Мила-

новац). – 1991, 5, стр. 80-84. О књизи Петра Милосављевића Триптих оЛази Костићу.

78. Разговор са искони// ЛМС (Нови Сад). – 1991, 11, стр. 731-735.О збирци Петра Милошевића Сентандрејски типик.

1992.79. Модерни песник Лаза Костић// ЛМС (Нови Сад). – 1992, 2, стр.

311-316. О књизи Драгише Живковића Лаза Костић – песник XX века.

Напомена: С обзиром на то да се ради о селективној библиографи-ји, из пописа радова изостало је више од три стотине књижевно-критич-ких радова. Такође, изостављено је неколико десетина краћих текстова(прикази, коментари, записи, интервјуи итд.), објављиваних у текућој књи-жевној периодици и другим средствима јавног информисања.


Огледи и студије

Злата Бојовић24

„Љетопис црковни“ Андрије Змајевића 25

Злата Бојовић

ЉЕТОПИС ЦРКОВНИ АНДРИЈЕ ЗМАЈЕВИЋА

Један од најзначајнијих представника барокне књижевности у БокиКоторској, Андрија Змајевић, аутор је обимне црквене историје – Љето-писа црковног – настале за потребе Пропаганде за ширење вере да проши-ри свој утицај и доминацију на простору православног живља. Змајевиће-во дело је, међутим, умногоме надмашило првобитну намену. Поред цр-квене, обухваћена је и световна историја, од античких времена до другеполовине XVII века, а са њом су у ово дело ушле многе народне легенде ипредања, народна историја, епско виђење догађаја и ауторов лични дожи-вљај прошлости и савремености, као и осећања која су проистицала изсензибилитета човека барокне епохе – хришћанско осећање уз дубоку по-божност и осећање родољубља доживљавано у оквиру „словинства“. Свеје то допринело да Љетопис црковни понесе многе књижевне одлике ба-рокне историографске прозе.

Кључне речи: летопис, барок, историографска проза, Бока Котор-ска, „словинство“.

Љетопис црковни или како у широком барокном наслову пише Др-жава света славна и крепосна љетописа црковнога трудом Андрије Зма-јевића Пераштанина философије научитеља и богословца његда опатаперашкога сада аркибискупа барскога у Будви С. Пристоља апостолско-га намјесника Краљества Сервије начелника свому народу словинскомуотворена а С. Скупштини од расплодења вјере Светој Матери покло-њена год. MDCLXXV једно је од најзанимљивијих дела барокне књи-жевности на српском језику. Не само задуго, но и до данас свестранонепроучено, ово дело Андрије Змајевића, највреднијег писца барокне епо-хе у својеврсној оази бококоторске књижевности тек треба да добије од-говарајуће место у барокној прози и међу сродним ауторима овога доба.

И Љетопис црковни и његов аутор вишестрано су занимљиви.Андрија Змајевић је припадао низу писаца који су у XVII веку ства-

рали у Боки Которској, тада још увек једној од комуна Млетачке Дал-


мације, и то у доба када је културни и књижевни живот, у претходномвеку сконцентрисан само на Котор, почео да се преноси и у мања ме-ста, пре свега у Пераст. Током само две-три генерације Змајевићи супрешли кратак али прекретан пут од Његуша, одакле су потицали, иодакле су бежали „за не остати под облашћу турском“, као и Црнојеви-ћи, до млетачке територије, то јест до приморја, најпре до Котора, апотом до, по злу али и по јунаштву и ратоборности познатог Пераста,укоме се 1628. године родио Андрија Змајевић и пут од православнихњегушких Змајевића до оних који су већ у првом колену прелазили укатоличку веру, женећи се, како је у историји речено „латинкама“, укојој ће се потом неки од њих утврдити и постати највећи поборнициидеја западне цркве и њени великодостојници високог угледа и ранга.Управо је њима припадао својим деловањем учени Андрија Змајевић.Зaвршивши студије у Колегију Пропаганде за ширење вере у Риму, гдесе истицао и био међу најбољим студентима, вратио се у свој крај. Пре-дан двема љубавима, цркви и отаџбини, коју је требало штитити коли-ко од Турака, толико од друге вере, служио им је целога живота, каосвештеник, као опат, као викар, на Светом Ђорђу, у Перасту, у Будви икао личност од највишег угледа којој је поверено не само место барскогнадбискупа већ и почасна и престижна титула архиепископа која је обез-беђивала примат Барске надбискупије над католичком црквом на непо-средним источним странама – „примаса Краљевства Србије“. Умро је уПерасту 1694. године.

Истовремено, током свих деценија, Змајевић се бавио књижевнимрадом који је у највећој мери био само други вид његовог верског, патри-отског и „словинског“ служења идеалима свога времена и средине којојје припадао. По образовању доктор теологије и филозофије, што је по-стао у Колегијуму у Риму, по књижевној вокацији био је песник, хрони-чар свога времена и летописац, односно црквени и световни историчар,творац дела од оне врсте која се налази на граници између повести илитературе и чије се све вредности увек цене и прихватају условљено.Као аутор само малог броја песничких дела (Посланице Трипу Скура испева Словинска Дубрава, источна Далмација, милостиво од ГосподинаБога похођена годишта 1667, остала нису сачувана) он јесте дао тон књи-жевности XVII века у својој средини, али као летописац, он је то чинио унеизмерно већој мери, стварајући обимну прозну црквену историју позамисли, а по остварењу сложен спис разнородног садржаја, хроноло-шки испреплетаног, по форми необичног и у много чему недоследног истилски различитог. Такво дело јесте било права, али самосвојна барок-на творевина која је у целости обележила прозу епохе.


Љетопис црковни је за самог аутора било најважније дело којим јежелео да крунише све што је деценијама предано радио: као писац, каохришћанин, као истакнути глас католичке цркве на рањивим бокељскими ширим балканским просторима, на којима су се сусретале две цркве, апотом и три вере, и нарочито као опуномоћеник Пропаганде за ширењевере у приближавању православља и католичанства са визијом унијаће-ња, али под католичким приматом. Тој мисији је умногоме имао да по-служи Љетопис црковни, како је одавно у литератури истакнуто, а самодело то недвосмислено сведочи и да нису познате околности у којима јенастајало, као ни идеје и припадност његовог аутора. Управо зато што јестрого одређена намена била јасна, досадашња, с разлогом малобројнапроучавања овога дела јер је остало у рукопису (малобројна у односу набогатство материјала које садржи), осим неколико објављених одломака,у целости је издато тек после више од три века од настанка, 1996, у већојмери су била управљена на његову теолошку прагматику и верско-поли-тичку позадину, а мање на све оно што је излазило из тог оквира. Лето-писом као литерарним списом, а то он великим делом и многим одлика-ма јесте, бавили су се само аутори који су Андрију Змајевића сагледава-ли у оквиру историје књижевности, Милорад Павић, који је у њему нала-зио одлике барокне историографске прозе и Мирослав Пантић (у оквируисторије књижевности на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIIIвека и у неколико појединачних прилога, о кнезу Лазару и Косовској би-ци у старој књижевности и др.). Једино је језик овога дела проучен устудији Мате Пижурице Језик Андрије Змајевића (1989).

Љетопис црковни је писан по угледу на тада познате историје цр-кве, које су излагане у форми анала, односно летописа, често паралелноса световном историјом ( обичнo је то била историја некога града „eccle-siastico-profana“), а образованом Змајевићу најважнији су били и служи-ли му за узор Annales ecclesiastici (Црквени анали) Чезара Баронија, покојима је и назвао своје дело. Уз овог аутора користио је, како је у литера-тури утврђено и како је сам аутор наводио и позивао се на њих, и многедруге хришћанске ауторе, и непосредно и посредно, библијску историју(св. Августина, св. Јеронима, св. Јована Златоустог, поред њих, иако уз-држано и селективно у разним верзијама дела апокрифне списе) истотако и световне историје, класичне хеленске и римске ауторе (О. Ринал-дија; историју Александра Македонског К. Р. Куртија, Страбонову исто-ријско-митолошку географију, Л. А. Сенеку и др.). Од новијих у највећојмери је користио дубровачке историчаре с почетка XVII века, понекад икритички, у чијим је делима у великом обиму била заступљена српскаисторија, много шире и садржајније од свих других, Орбина и Лукареви-


ћа, али и дубровачке рукописе, Српски зборник, П. Павловића и др., задаљу „словинску“ прошлост К. Порфирогенета, хронике и историје По-па Дукљанина, Томе Архиђакона, Сабелика, Бонфинија, И. Луцића, И. Т.Мрнавића, и веома много бокељске историографске списе, перашку идруге локалне хронике, Которски законик, народну историју, епику, ле-генде, предања, народна приповедања. Овом низу свакако припадају инеуочена, или непозната дела, попут списа Петра Богдана. Све је то учи-нило да Змајевићево дело садржајем буде много богатије и шире од оно-га који је насловом означен и да се на много места у дигресијама, у „сло-винском“ заносу, у обузетошћу собом, удаљи од летописа и пређе у исто-рију, у псеудоисторију, у аутобиографска размишљања, у културну исто-рију, савремену хронику или књижевну прозу.

Без обзира што је Андрија Змајевић по задатку коме је и лично биопредан стварао дело великог захвата, што је и форма летописа могла би-ти унапред одређена као најпогоднија, што се у цео подухват упуштао сајасном концепцијом, и у идеји и у начину преношења, писање Љетописаније био лак посао. Ни сам аутор његове сложености и тежине, када сеподухватио стварања оваквог дела, није био свестан. Јер он га није могаописати изван времена, одвојен од књижевног тока епохе и средине, и ни-је могао, стварајући га, пратити само задату прагматичну мисао, јер нијебио само одабрани пропагатор већ и писац. Све оно што у садржају иформи Љетописа црковног није било у складу са доследним праћењемцрквених анала и догматских поука потицало је од Андрије Змајевићаписца и његовога дара и књижевне наклоности које је у њему несумњивобило, од посебног уметничког и духовног сензибилитета човека барокнеепохе. То је учинило да се у летопису непрестано преплићу црквена исветовна историја и књижевност.

Љетопис црковни* је обимно дело и у рукопису садржи преко деветстотина страна. Сачувано је у два рукописа, у којима су садржане триверзије: један је писан латиницом, под насловом Држава света славна икрепосна љетописа црковнога и досезао је до 1675. године; други је пи-сан ћирилицом и има паралелни превод на латински језик, па се понекаду литератури узима да су то две верзије, његов наслов гласи Љетописацрковнога старога и новога закона света и крепосна држава словинско-латинска и у преводу пред текстом на латинском Annalium ecclesiastico-rum veteris et novi testamenti synopsis Chronologia Illyrico-latina. Иако јереч о истом делу, латинична и ћирилићна верзија нису идентичне. Лати-нична верзија осим тога што се завршава ранијом годином, 1675, штотекстуално није до краја сређена (коментари и позивања на литературузабележени су на маргинама, а у другој верзији су укључени у текст), не


садржи неке делове који, како се објашњава ова разлика, нису ишли уприлог изразито католичкој тенденцији. Она није била намењена обја-вљивању. Другу, ћириличну аутор је припремао за штампу, на њој је ра-дио дуже и обухватио је догађаје до 1689. У литератури о овом делу утвр-ђене су разлике, разјашњавани су и њихови узроци, иако унеколико по-једностављено јер су у обзир узимани само верско-политички а не и мо-гући књижевни разлози, размишљало се о мотивацији избора писма. Каоодговор истицан је изричити став писца: „Савише да не само Нашијен-ци, дали јоште свак у припростране Словињана државе расплодити све-ту вјеру жељан овим дјелом изучијо би се ћирилицу, којом мало мање дане вас наш народ служи се“. „Само ћирилица је – како објашњава посто-јање ћириличне верзије М. Пижурица – у ово време превазилазила свеконфесионалне поделе, а била је и једино писмо оних које је требалопридобити за унију, и у томе треба видети основни разлог Змајевићевогизбора ћириличног писма за дефинитивну верзију списа“. И поред тогашто је дело завршио и припремио га за штампу, што је имало и дозволутадашњег службеног рецензента Јеролима Пастрића, за пишчева животаније објављено. Почетком XVIII века, 1711, утицајни Вицко Змајевић,рођак ауторов, и у много чему његов наследник (опат Светог Ђорђа уПерасту, барски надбискуп и др.), али и још ангажованији у мисији покр-штавања и унијаћења, упућује молбу Клементу XI за штампање Љето-писа. До тога ни тада није дошло.Уз друге разлоге, којих је морало бити,и који су се несумњиво тицали доследности и ригорозности у испуњењукатоличке идеје, није искључено да је један био и у томе што је у делутакве замисли било превише књижевности. На пример, више пута у ли-тератури истицано мишљење да је писање дела овакве садржине народ-ним језиком „мимо обичаја епохе“, да је изузетак „у ондашњој праксиримске цркве“, што се сматра добрим потезом пропаганде, потпуно пре-небрегава књижевну стварност управо бокељског подручја и Змајевиће-вог времена, у коме је карактеристична традиција хроника и сродних списана народном језику.

Већ је и постојање више изворних верзија једног дела, а сваки јеимао своју намену, чинило Љетопис црковни необичним. Садржај његовје те необичности умножавао. Спис јесте у већем делу и по материјикојом се бави и по оквирној композицији био историја цркве, то јест по-једностављена историја, сведена на црквене анале. Ту привидну појед-ностављеност многоструко су нарушили напоредо праћење других токо-ва, историјских, реалних, литерарних и велики број дигресија преко ко-јих су у дело улазили разни садржаји: митолошке приче, богато описаначуда, апокрифни додаци, биографије светаца и светица, легендарних вла-


дара, различите легенде, словенске највише и локалне, народно предање,аутобиографски детаљи, биографије српских средњовековних владара,босанских, зетских, бугарских, али и европских, многих историјских лич-ности које су у неком тренутку избиле на површину историје, епскихјунака (Милоша Обилића, Огњеног Вука, Војводе Јанка и др.), описи исто-ријских догађаја, начињени према литератури али и према народној тра-дицији (долазак међу словенски свет Ћирила и Методија и њихово дело-вање и стварање писма; долазак краља Коломана у Далмацију; Маричкабитка, Косовски бој; пропаст српске државе и судбина њеног последњегвладара Ђурђа Бранковића и његових синова итд.). Ако се свему дода иснажна „словинска“ идеја, на више места разрађивана и потпомогнутамишљу о вредности и распрострањености „словинског“ језика, а била јеизраз искреног ауторовог „словинског“ осећања, која се пробијала од по-четка до краја, од времена у коме је све што се везивало за „Словињане“било псеудоисторија, до пишчевог времена у коме се важност „словин-ства“ непрестано потврђивала, онда је Љетопис као црквена историјасамо условно одређен.

На овај начин необичан, шароликог садржаја за који је писац нала-зио разне форме исказивања (хроничарско низање података смењивалесу или се у њега уплитале заокружене приче, мали портрети историјскихи неисторијских ликова, занимљиве парафразе светачких чуда, читавелегенде, живо приповедање о догађајима и сл.) Љетопис црковни је исто-времено био и обичан барокни спис у коме су се одразиле неке од карак-теристичних одлика књижевности те епохе и то у оној варијанти у којојсе она развијала у XVII веку у Боки Которској.

У доба барока, поред многих новина у књижевности, у њој је вели-ки простор освојио нови начин размишљања о свету и литерарно прено-шење тога мишљења. Прекидом са легендарном историјом, који се упра-во почетком XVII века догађао, и васпостављањем новог метода који јеполазио од изворних споменика, списа и аката, са развијеним коментари-ма, од позивања на ауторитете, хришћанске теологе и историчаре, од ци-тата из њихових дела који су одавали ученост, историзам, енциклопеди-зам и ерудитизам заузимају све важније место у историографским списи-ма, али и у књижевности уопште. Како тај метод није искључивао широ-ку основу легендарног и народног предања и епске традиције, стваранасу дела, чак и историје писане са великим амбицијама, у којима су истувредност имала оба извора. Аутори, уз сву критичност, нису марили заразлике, контрадикторности, анахронизме и једностраности којих је не-миновно у таквом паралелном постојању два приступа материји било. Зањих су сви извори имали значај ако су помагали да се васпостави и сми-


слено објасни „историјска“ целина. У таквим делима развијала се барок-на историографска проза која је имала доста одлика књижевнога стила икоја је сама по себи чинила посебну врсту барокне књижевности. Такопосматран и Љетопис црковни са свим необичностима и разуђеношћукоја је разбијала чврстину главне теме, али не и идеје, није био изванбарокног стандарда.

Друго припадништво Змајевићевог дела имало је најтешње везе сакњижевношћу Боке. На том подручју књижевност је имала предуслове,као и у другим деловима који су припадали Млетачкој републици, као и уДубровачкој републици, да прати стварање на извору нове литературе. Ни-су, истина је, услови свуда били једнаки, иако су сви ти крајеви били упу-ћени на културу ренесансне, односно барокне Италије. На стварање у по-јединим крајевима утицале су значајно и локалне околности, културне, дру-штвене, политичке, традиција и сл., па је оно што је дато ренесансом ибароком на различите начине било примано. У барокној књижевности Бо-ке Которске, као и у претходној епохи ренесансе, то се у потпуности по-тврдило. У њој је, још од претходних векова, утврђена јака локална утеме-љеност коју у основи нису потресале промене које су мењале књижевнетокове, нова опредељења и поетику. Ни барокна књижевност, која је у свимродовима и врстама донела многе упадљиве промене да нису могле остатинезапажене, од нових изненађујућих тема и бизарности и контраста свакеврсте, дуализма до неизмерне претераности у стилском изразу, није тради-ционалну линију много дотицала ни мењала. За бокељске писце те епохе,који су имали за узор не само италијанску већ и дубровачку књижевност,богату поезију и епику, као да је све протицало скоро мимо њих. Остајалису, осим најређих изузетака (Ж. Болица), у оквирима пригодних тема, углав-ном локалних у поезији, а књижевне врсте историографске садржине, хро-нике, летописи, историје породица, биографије и сл., које су сведочиле оразвијеној свести о потреби за чувањем сваког трага постојања, најсна-жније су обележиле барок у Боки Которској. У тој традицији Љетописцрковни има своје природно и важно место.

Змајевићев летопис обухвата јеврејско-хришћанску историју, од ства-рања и почетка света до пред крај XVII века. Природно се дели на двадела: у првом приповеда о настанку света и о старозаветном времену, а удругом, који почиње Христовим рођењем, излаже садржај по вековима, аунутар њих према биографијама папа. То би све био „црковни љетопис“.Његово битно проширење је све оно што чини напоредну садржину, а тоје историја, то су легенде и многи други додаци.

Приповедање о настанку света и о старозаветном времену већ је одсамог почетка одавало аутора који је имао изразит приповедачки дар та-


ко да су се многи познати библијски одељци претварали у занимљиву,свежу причу која је појединостима додиривала литературу, традицију,легенду или савремени живот. Приповест о стварању света на самом по-четку летописа већ је откривала размере нове, барокне прозе у којој су сеспајала и мешала времена из удаљених векова, античка и савремена исто-рија и неслућену слободу у комбиновању библијских и апокрифних, исто-ријских и псеудоисторијских, реалних и фантастичних појединости. Натаквим местима, у којима су се обично укрштале многе слике, Змајевићје спонтано следио своју литерарну визију. Сложени преплет библијскоги небиблијског, који је и иначе чест у пишчевом поступку, илуструју ма-штовити описи стварања континената.

„...Јафет расплоди Европу, прву страну свијета, најмању дали на-љепшу, покле мудрошћу и јунаштвом навластито у бријеме АлександраВеликога, Словињанина и римске господе, Азију и Африку предоби. Њељуди изнађоше крепост каламиде, лумбарде. Пребродише море, отвори-ше Нови свијет у Америци, незнане стране у Африци; измислише стам-пу... У њој су краљества, државе и градови, земље и ријеке, племенититрговци богати. Здрава и сва нарешена, без пустоши...“

Јесте се Змајевић у овом опису позивао на свој извор о простран-ству Европе, али је све што је сакупио на оригиналан начин повезао уцелину: и време Александра Великог, кога, као и други историчари, сма-тра Словеном, и откриће Америке и проналазак штампарства. Новим де-таљима, који су били у духу барокног интересовања за нове светове, заегзотична подручја која су откривана на путовањима, каткад и фанта-стичним, и за која су се, према ондашњем маниру, потврде налазиле кодважних ауторитета од античких и ранохришћанских до савремених, Зма-јевић се још више упуштао у лавиринт барокне прозе која је на тренуткегубила сваку везу са црквеном историјом:

„... Од народа ова три брата, сина Ноева, расплодише се бременом иАмерика, четврта страна свијета која је под нами, Оцеанскијем моремокољена, када се пребродише у незнана бремена људи с ове наше земљеу оне државе, које Платон и Аристотеле позна и Велики оток зове запад-њијех страна. Америку изнађе Коломбо. Иста Америка дијели се у двијестране: једна је Перу су седам држава,а друга Нова Спања су дванаесттакође држава“.

Нови литерарни слој давале су летопису живо исприповедане по-знате старозаветне приче. У њиховим изменама и додацима нису уче-ствовале апокрифне појединости већ сам начин приповедања. У струк-тури и композицији, у устаљеним почецима и динамичном излагању до-гађаја, у једноставности са којом су повезиване фикција и стварност и


које су обезбеђивале сугестивну веродостојност препознавала су се свој-тва народног приповедања:“ Како свану и у исток сунчани, будући Лотдошао у Сегор, спусти Г(осподи)н Бог трескове своје и огањ с неба исажеже све ове пет градова...“; „Када остара Исак, слијеп сједећи, ерепозна да се бријеме смрти његове приближује, дозва Есуана сина свогастаријега, нареди му да отиде у лов и да му принесе од муке његове, некаби благовао и благосовио га прије него умре...“ и др. За овакве и многедруге парафразе Змајевић је имао ослонца у народном говору и припове-дању.

У даљем праћењу тока збивања Змајевић се удаљавао од црквеноглетописа мешајући смело паганску и хришћанску садржину. Нижући би-ографије „судаца жудиских“, он је успостављао паралелну хронологијузбивања у античком свету (као што је касније на исти начин пратио жи-воте папа и токове нововековне историје). Тако је створио место да упосебним поглављима исприча најзанимљивије митолошке приче. Међунајсликовитије исприповедане спада прича о Пријамовом сну у коме јепредвиђено рођење Париса који ће „бити погибао града његова“ и коју јеписац обогатио пасторалним појединостима. И у овој и у причи о пропа-сти Троје било је за барокно време типичних мизогинских детаља, као ижаока на рачун Грка, које је католичка црква сматрала главним кривцимашто је православље опстајало у својој чврстини, иако је и у томе аутормешао античке Грке са хришћанским. Низ одељака о сибилама (кумеј-ској, делфској, либијској, персијској, Фригији, Еритреји, Тибуртини и др.),о историјским догађајима који су се мешали са легендама (о Ромулу иРему и стварању Рима, на пример) још је више књижевно богатио садр-жај летописа. Успут, аутор се позивао на античка књижевна дела, на Хо-мерове и Вергилијеве описе митолошких јунака, а затим се преносио уантичку историју. Са њом је унео у летопис низ биографија, по угледу набарокну биографску литературу, Аристотела, Филипа Македонског, Алек-сандра Македонског, Вергилија, Тулија Цицерона, Јулија Цезара, Окта-вијана Августа и др., и то увек уз навођење анегдота, што је тим живото-писима давало књижевну подлогу.

Од Христовог рођења, летопис је у организовању садржаја сређе-нији јер се историја цркве сагледава према биографијама папа, што је,како се приближавао новијим временима, наметало већу одговорност пре-ма историчности. Нови период је и пружао много више грађе јер је писаоо историјским личностима и познатим догађајима, па су у њему теклепаралелно две историје: црквена и световна. Углавном је обе излагао ни-жући биографије папа, односно историјских личности, чиме се у потпу-ности приближио барокној биографици, са местимичним одступањима,


каквих је у првом делу било у неупоредиво већој мери. Захватао је широ-ко историје европских земаља и народа, владара, са мноштвом детаља оњиховим борбама за престоле, о ратовањима (укључујући и оне који сувођени са Турцима) што је било у духу сличних барокних прегледа.

Занимљивост световних биографија и догађаја у њима исприпове-даних расте од времена када се у летопис укључује стварна словенскаисторија, без обзира на многе нетачности и испреметаности, од делова-ња Ћирила и Методија, о којима на основу постојећих легенди и историјаЗмајевић доста зна, и још више од времена најстаријих краљева, Радо-слава, Бодина, Десе, са којима је улазила у пресудни ток историје дина-стија Немањића:

„Има три сина – Мирослава, Немању и Константина. Од НемањеНемањића колено наста. И од њега се роди Симеон, који хтје се зватикраљ; од Симеона Стефан, од Стефана Крапало али Немања II, који про-мијени име и Стефан се или „Венчани“ рече, и по њему сви краљевисрпски то име уздржаше. Од овога Стефана би Милутин, од МилутинаУрош, од Уроша Стефан Душан, а од њега Урош, који погубљен од Вука-шина краља умрије без порода. И на њему Немањића кољено приста,пошто двјести и осамдесет годишта у српској земљи краљева“.

У великом делу летописа који је следио постепено су све блеђе билебиографије папа, често кратке од по неколико редова, иако је њима пове-зивао збивања у читавој Европи и омогућио непрестано позивање на ка-толичку цркву и на Рим. У оквиру свих тема о којима је писао све је билазаступљенија домаћа историја, која се готово у континуитету може пра-тити у биографијама владара и великаша који су управљали Србијом (њојје, као и код Мавра Орбина, дато највише простора), Зетом, Босном, Бу-гарском. Колико у оквиру биографија Десе, Кулина бана, кнеза Миросла-ва, Немањића, босанског краља Твртка Котроманића, кнеза Лазара, ВукаБранковића, Балшића, Милоша Обилића, деспота Ђурђа Бранковића, Ра-досава Павловића, „кнеза од Попова и Требиња“, „Херцега Шћепана“,Стевана Томашевића, „Јанка војеводе“, „Вука Огњеног“ и др., толико упоменима и коментарима савремених или асоцијацијом подстакнут дав-нијих догађаја, толико и у свим другим пратећим биографијама које субиле у вези са црквеном повешћу, васпостављала се широка слика токаисторије. Све су те биографије настајале сједињавањем података ( и тач-них, и полуистинитих и измишљених) које је налазио првенствено у исто-ријама с почетка XVII, Орбиновој и Лукаревићевој, у разним локалнимсписима, у народној историји, у предањима и епској поезији.

Неке од биографија су имале изразито књижевни оквир, као што јеописивање владарске судбине Андрије Мирославића, Немањиног синов-


ца, кнеза Захумља, или Светога Саве, која припада најбољим књижевнимстраницама летописа. Нарочито су успешно с књижевног становишта раз-вијене биографије личности које је добро познавала епска поезија, а међуњима се истичу делови о краљу Вукашину, кнезу Лазару и Косовском боју,о Милошу Обилићу, о судбини Лазаревих кћери, о Ђурђу Бранковићу јерје страдање његове породице нудило трагичну приповест која се у барок-ној обради претварала у литературу. Запажа се да је о свему овоме Змаје-вић знао више од претходних историчара, да се све што је помињао нијепоклапало увек са Орбиновим писањем о целој легенди о Косовском боју,Вуку Бранковићу и Милошу Обилићу, али и о старијим и новијим догађа-јима, што значи да је познавао и неке друге легенде и да предстоји даљеиспитивање Љетописа у односу на традицију и друге изворе.

На исти начин на који се посвећивао епској историји, Змајевић је уток црквене историје уносио небројено опаски о збивањима на свим онимстранама које су се на било који начин тицале „словинске“ прошлости истварности (на пример, легенде о Чеху и Леху, о Краку, оснивачу Крако-ва, о светом Трифуну, о оснивању Дубровника), помињао је многе дога-ђаје из дубровачке историје (од најранијих односа са српским владарима,преко приповедања како су Дубровчани добили Стон и Пељешац од кра-ља Душана, до новијих збивања), уносио је документе (наводна писмаЂурђа Бранковића и војводе Јанка, која је, како је нагласио, добио од Пе-тра Богдана), развијао приче о епским јунацима, расправљао о догађаји-ма који припадају културној историји (широко о ревизији календара из1582. и др.). Сасвим спонтано, на начин на који су то иначе чинили ба-рокни писци, повремено је уносио аутобиографске податке. Најважнијије, без сумње, запис о пореклу Змајевића, уз годину 1423:

„...Када се диже из речене земље исти Црнојевић, за не остати подоблашћу турском (малу цијену чинећи од кућа, баштина и осталијех до-бара своијех), предигоше с њим и наши стари Змајевићи к владању слав-не господе млетачке, и они придоше, од коијех милостиво примњени (ка-ко свједоче дукале које су у нас находе), у Котор, на Мрлатово, недалекоод града, оградише кућу и код ње цркву која обаљена у рати, годишта1571, близу мирова исте куће и данашњи дан види се. Отле, женећи се, уПераст премјестише се, гдје по милости Божјој, установићена кућа нашанапредује...“

Од занимљивости су и други аутобиографски помени јер у њиманепрестано извиру пишчева стварност и његова личност. Уз историјскеодељке о Стефану Душану, у којима се дотиче и оних делова који се од-носе на Пераст, непосредно помиње и себе: „... /Стефан Душан/ оградиФилендар, манастир у Светој Гори и такође ови С. Георгија на отоку пре-


ма Перасту, нашем мјесту, у кому ми бисмо за опата у младости нашојпостављени... и 18 годишта владасмо овом опатијом“. Сличне је врсте иопаска о Мљету, за који је била везана једна необична стара легенда икоју наводи: „Ходисмо и ми на исти оток ово годиште, 1673, да ту чуднуи замјерну ствар очима видимо“.

Све је то писано карактеристичном барокном прозом која има низодлика овога стила уопште и словенског барока посебно. Вредност овогадела у том погледу свакако је у околности што је писано на народномјезику, па су се у њему могли препознати стварни, непосредни рефлексинародног предања и епике (што у историјама које је користио, писанимна италијанском, није било могуће). У летопису су се, делом и захваљу-јући композицији и начину представљања делова црквене историје, алии разнородне друге материје, мешали прозни облици који су често ималиослонца у народној прози (фрагменти бајки, живо испричане анегдоте,легендарне и животне и историјске приче), затим кратке хронике, био-графије. У делу је поменуто више стотина историјских и неисторијскихличности, унети су многи цитати и позивања на изворе и друге ауторе,што је имало да сведочи о пишчевој учености, а све је одговарало барок-ном историзму и енциклопедизму. У коментарима су скривени или екс-плицитно изнети и многи ауторови, истовремено и прави барокни ставо-ви о животу, о родољубљу, о вери, о пролазности световних вредности, оохолости („ова бремена показаше колико су световна госпоства нестано-вита“;“ С. Петронила, хћи духовна с. Петра, будући дјевојчица веле лије-па и да не би се ради исте своје љепоте узохолила пода јој Г-н Бог једнуболест...“). Било је у њима и барокног мизогинства („лашње /је/ женупреварити него човјека“; „... жена... шупљоглава и беспаметна оста, кадапружи руке своје на воћку“), снажног и на много места исказаног осећа-ња „словинства“ и у највећој мери небројених сугестија о „правој“ веризбог које је и само дело написано.

Љетопис црковни, који је заснован на јасној и чистој идеји, да будеод највеће користи у остварењу замисли католичке цркве, начином накоји је Андрија Змајевић преносио ту идеју у оквире црквене историјеумногоме је изишао из тих граница. Прерастао је у сложено барокно де-ло и обележио многим својствима стил мишљења и писања ове епохе.Велики део тих одлика био је много више књижевне но историјске при-роде, што је и могао бити један од разлога зашто Љетопис црковни нијештампан у своје време, у коме је његов аутор био високо цењен. Алиуправо су та својства, којима се Андрија Змајевић, можда, ненамерно,огрешио о велики налог цркве, била његов стварни израз за доживљајсвега о чему је писао и до данас очувана вредност његовог дела.


* Љетопис црковни, према латиничној верзији, објављен је први пут1996. године: Андрија Змајевић, Љетопис црковни, Том I-II, Цетиње, 1996.Издање је приредио Мато Пижурица. Сви цитати у раду наводе се премаовом издању.

Zlata Bojovic

The Ecclesiastical Chronicles of Andrija Zmajevic

S u m m a r y

Andrija Zmajevic wrote The Ecclesiastical Chronicles for the needs of the RomanCatholic Church which conducted an extensive action to convert and make Uniate theEastern Orthodox population in the 17th century. The work was written in three versions:the first one in Latin script (it comprehends the history of the Church from the creation ofthe world to 1675), the second one in Cyrillic script (to 1689), and the third one is itstranslation into Latin. Zmajevic expanded the initial idea greatly. He encompassed thesecular history unfolding along that of the Church. Within the secular history, ancienthistory, ancient mythology, a large portion of European history, especially concerning theSlavic peoples, numerous legends and folk tales etc. all found their place. Serbian medie-val history (the biographies of all Serbian rulers, the descriptions of historic events suchas the battles of Marica and Kosovo et al.) was accorded a significant position in thechronicles. The chronicles were written in a rich Baroque style. They are among the mostsignificant works of Baroque historiographic prose.


Снежана Самарџија

СЛОЈЕВИ ЈЕДНЕ МЕТАФОРЕ*

(Између календарске године и патријархалне задруге)

Традиција сваког народа сачињена је од разнородних интернацио-налних елемената и локалних обележја. У општем фолклорном фонду сто-пљена су искуства различитих генерација, одјеци пређашњих епоха, свеу-купност духовне културе, обичаји, веровања, религијске и етичке норме,животне реалије. Самим тим, и песнички језик, кроз који се испољава иодражава баштина, јесте комплексан феномен. Формуле, фигуре, тропи,фабуле, родови и врсте чине систем знакова обухваћен вишеслојним на-слеђем. Најактивнији су најмлађи седименти, али семантичка пуноћа сли-ке/догађаја/јунака остварује се у процесима пресецања ритуалног, мито-лошког и историјског нивоа. Све компоненте су стилизоване, допуњавајусе међусобно, мада нису подједнако видљиве. Запретена архаична упори-шта неретко зависе и од жанровског механизма. Ипак, учесталост симбо-ла и поступака, као и функција стилског средства у „тексту“ могу битисигнали при сагледавању слојева значењског и уметничког богатства де-ла. Међу њима самим успоставља се спона, указујући на развојне путевепоезије и међузависност наизглед удаљених, па чак и ничим повезанихпредстава.

Кључне речи: метафора, календарски митови, стилизација патри-јархалне задруге, усмена лирика, баладе и епика.

Облик и путање Сунца и Месеца, доживљај небеског свода, сменадана и ноћи, промене у природи симболично се приказују кружницом.Круг се појављује са сличним значењима у различитим просторима иетапама цивилизације. Народни годишњи календар има своју хијерархи-

* Студија је настала у склопу научно-истраживачког пројекта „Српско усмено ства-ралаштво“, који је организован као део програма Института за књижевност и уметност уБеограду.

Снежана Самарџија40

ју (година-месец-недеља-дан) и спој је архаичних представа са хришћан-ским поимањем света. Стилизовано повезивање почетка са крајем, пратицелу годину и подразумева поштовање одређених секвенци кружног при-родног тока, које су посебно обележене системима обреда.

У календарској митологији основне су представе о неопходностиритуалног „учвршћивања“ природног поретка и успостављања равноте-же са „оним“ светом.1 Исказивање таквог виђења човековог места у при-родним менама заступљено је у ритуалној пракси, елементима магије,сегментима митова, прагматичности обредног „текста“, у фабулама и ти-повима јунака народних песасма и прича, у фигуративности уметностиречи. Иако се одређена значења на различите начине испољавају, сви ни-вои традиције су суштински међусобно повезани.

Кружна или елиптична структура својствена је и кретању митскихјунака, а усклађена је са сменом годишњих доба у природи, тим пре штосе „цикличан ланац живота и смрти човјека или бога поимају као међу-собно хомоморфни“.2 Одређене радње, слике и фигуре варирају циклич-ну основу календарског ритуала, чак и када се претварају „у особену ес-хатологију, која изражава наду у бесмртност душе.“3 Блискост божанста-ва плодности и смрти, повезаност животворне енергије са сенима преда-ка одражавају „наивну синкретичку представу природе“, формирајућисвојеврсне језичке метафоре.4 Удаљавањем од митског мишљења и укљу-чивањем у систем поетских закона слика, заправо, умножава своја значе-ња. У зависности од жанра чијем се „захтеву“ саображава, одређена фор-мула активира компоненте из дубинских слојева традиције. Ти процесине поништавају успостављене координате поезије, а најчешће су и веомаскривени новом функцијом коју добија фигура, формула, лик, мотив, мо-дел, фабула. Да ли ће примарна (ритуална), секундарна (митска), изведе-на (метафорична) или наративна (фабуларна) компонента доминирати,зависи и од усменог жанра и од знања и сензибилитета средине у којој сеусмена варијанта памти и преноси. При том, различите песничке сликемогу клијати из истоветног корена, као што се систем значења може усме-равати према светлом принципу обнављања и плодности или рушилач-кој снази неповратног гашења живота.

1 Словенска митологија. Енциклопедијски речник, Београд, 2001, стр. 2572 Ј. М. Лотман, Поријекло фабуле у свјетлу типологије, М.Бекер, Сувремене књи-

жевне теорије, Загреб, 1986, стр. 152.3 Е. М. Мелетински, Поетика мита, Београд, 1989, стр. 2254 А. Н. Веселовски, Историјска поетика, Београд, 2005, стр. 147

Слојеви једне метафоре 41

1. Вила зида град

У традицији српског народа међу митолошким бићима издваја се ви-ла, чије су различите функције и амбивалентна природа укључене у поет-ске системе свих усмених жанрова. Песме о вили неимарки и њеном зда-њу посебно су привлачиле пажњу проучавалаца. Мада је основни смисаослике временом потамнео, лирика чува оба пола архаичне подлоге. Онакокако је приближен култ мртвих светковинама плодности, тако се уобличи-ла представа о вилинском граду. У позитивном, светлом, животворном по-љу значења, космичка грађевина најуже се повезује са свадбеним ритуа-лом. На грани од облака троја врата раскошно су отворена за саму зашти-тиницу брака и сватовске поворке њених блиставих потомака. Боје којезраче из стихова поларизују дневну и ноћну светлост небеских тела, раз-двојену од таме пурпуром свитања и скерлетним преливима сутона:

„Што су врата суха златаНа њим вила сина жени,Што су врата од бисераНа њим вила кћи удава,Што су врата од шкерлетаНа њих вила сама сједи.“ (Вук, I, 226)

Напоредо са афирмацијом светлости доминира женски принцип, на-чела ватре и рађања. У надметању, муња надигра гром, сестра браћу, аневеста девере.

Супротно значење подразумева снагу разорног деловања. Не вишесјај злата и бисера, него сабласна белина својствена је вилиним бедеми-ма, сазданим:

„Све од силне коњске кости и од јуначке,На ћошкове људске главе златом жикане.“ (Вук, V, 252)

Два пута је истакнута застрашујућа сила храма смрти. Он постаје„чудом чувен“, толико да се „чудо далек чуло“. Сам цар опрема 300 вој-ске и три војводе да би га освојио, али се поход завршава вилиним тријум-фом. Ратници се неће вратити. Принети као жртва неумољивом демону,они се и сами уграђују у пирге и бедеме вилине куле, претећи уздигнуте наономе свету. „Визија смрти из средине живота застрашујућа је, одбојна, иу њеној страхоти има доза неверице; она се претвара у митско и чудесно.“5

5 М. Павловић, Антологија лирске народне поезије, Београд, 1982, стр. 209


Живот и смрт обједињени су деловањем виле, владарке над смртни-цима и власнице свега што рађањем проклија сопствени неумитни не-станак. Иако је језовита костурница упоређена са велелепним Царигра-дом и Пирином, простор није прецизиран. Вилин чудесни град може сеуздизати и на небеском своду и у подземљу, али у сваком случају је награници светова, у митском времену успостављања поретка између при-роде и људи. Исти тип апстракције и симболичног означавања хроното-па својствен је варијантама са другачије именованом творачком и смрто-носном силом.

2. Девојка на води Босиљковој

Улогу виле може преузети и девојка, али се на њу тада преносе од-говарајући атрибути. За разлику од виле, девојка, као њена супституција,чудесна својства поседује, испољава уништавајући сваког ко посегне зањом или их задобија браком. Део варијаната иницира заплет девојачкимградитељским подухватима. Она усред горе подиже цркву од мермера ишимшира, а хвала долази до цара. Послати улаци затичу застрашујућулепоту:

„Она седи пред своји дворови,Пред дворови на златни столови,Самур-калпак на очи намиче,Голу сабљу преко крила држи.“ (Вук, I, 234)

Када цар по њу шаље три војске, лепотица открива све атрибутемитске ратнице:

„Јелен-рогом шарца оседлала,Љутом га је змијом оседлала.“

Појачана епизација приближила је девојку описима Марка Краљви-ћа, посредством самур-калпака, сабље, буздована и коња. Појединостису истовремено сачувале и митску основу. Убојита сабља сече три царевевојске и последице се подударају са призором смрти под вилинским бе-демима. Међутим, дискретно је евоцирана слика из додолске песме:

„Какав јунак гором језди:носи сабљу у зубима,носи кишу у очима.“ (Недић, 34)


Из тог семантичког окружења митолошких и календарских обред-них песама извиру значења чудесне опреме на коњу. Јелен-рог повезујепојмове чија је функција наглашена у култу плодности и веровањима ве-заним за умрле. Јелен је и соларна и хтонска животиња, јер предводидуше умрлих на њиховом бесповратном путу.6 Јелен-рог асоцира и намесечев срп, као што се змија–узда може повезати са муњом. Врховнабожанства у свим митолошким системима владају муњом. По тој анало-гији змија се изједначава у загонеткама са штапом, који је Божији потре-бач (потијерач).7

Када сатре цареву војску, делија-девојка ослепљује и цара, чиме сеактивира митска симболика опозиције светло/тама.8 Моћна чаробница, по-пут виле и жене у старим религијама, посредује између живота и смрти.

И сама појава чаробне девице изједначена је са чудом. Оно домини-ра над природом и људима. Епитети укључени у опис савршено се поду-дарају са персонификацијом небеских тела:

„Извирала студена водица.На водици сребрна столица,На столици лијепа ђевојка,Жуте су јој ноге до кољенах,А злаћене руке до раменах.“ (Вук, I, 232)

Ова надземаљска појава приближена је смртним лепотицама самопоследњим чланом поређења: „Коса јој је кита ибришима“.

Глас о лепоти се проноси: „Оно чудо по свијету пође“ и покрећепашину пожуду и војску. Тада сама девојка открива своје порекло. Сил-ник који се дрзнуо да обљуби „сунчеву сестрицу“ кажњен је смрћу.9 Мла-дожењу, два девера и све сватове сажежу муње, настале од три златнејабуке које цару „бачи небу у висине“.

Другачији је исход сусрета обзирног цара са сунчевом сестром. Сликачудесне младе жене која сплиће златне венце формулативно убрзава следдогађаја: „То се чудо чак до цара чуло“. Иако се царева осећања не исти-

6 Д. Срејовић, Јелен у нашим народним обичајима , Гласник Етнографског музеја уБеограду, Београд, XVIII, 1955, стр. 234-235; С. Зечевић, Култ мртвих код Срба, Београд,1982, стр. 93.

7 С. Новаковић, Српске народне загонетке, Београд, 1877. Сви примери загонетки уовом раду су наведени према Новаковићевој збирци.

8 H. Krnjević, Lirski istočnici. Iz istorije i poetike lirike narodne poezije, Beograd, 1986,str. 132-133

9 Н. Нодило, Стара вјера Срба и Хрвата, Сплит, 1981; М. Ђурић, Мит о сунчевојсестри или познато и непознато у митској философији, Београд, 1925; С. Стефановић, Сту-дије о народној поезији , Београд, 1937, стр. 55


чу, поступци указују на зазор и уважавање. Не реметећи космички поре-дак, цар дарује девојку и враћа је у њено станиште. Скуп значења кон-центрише се око небеске девице, не само констатацијом „чуда“ и страхо-поштовања које она изазива. Њено боравиште означено је као граничнипростор између живих и мртвих. Топоси горе и воде10 појачани су имено-вањем и везивањем са одређеном вегетативном симболиком:

„Тамо кажу гору јаворову,И у гори воду Босиљкову,И код воде Босиљку девојку.“ (Вук, I, 233)

Јавор је повезан са „мртвачким култом и култом предака. Мртвачкисандук често се прави од јавора вероватно због његове апотропајске мо-ћи“.11 Вода и девојка назване су према биљу које прати читав човеков пути истакнуту улогу има управо у обредима прелаза. Босиљем се ките мла-денци и сватови. Овај цвет ставља се и на одар покојника. Његов мириспореди се са душом. Као сеновита биљка призива плодност, а обавезан јеи при лустрационим радњама. Босиљак се користи у девојачким врача-њима, гатањима и у народној медицини. Верује се да штити од демона иод злих очију. У процесима христијанизације босиљак постаје својевр-сни атрибут Богородице.12

Занимљиво је да иницијални стих ове песме наглашава опозицијуовде/тамо. Прилог „тамо“ среће се у формулама краљичких песама, ја-сно одређујући пространства из којих се зачиње и окончава путања сун-ца и човекова судбина:

„Там’ у нашој земљиПо два сунца греју,По два сунца греју,По два ветра веју;Чедо нама треба,Као струк босиљка.“ (Вук, I, 176)

Још чешће у исказима бајалица означава пределе у којима бораведуше и демони смрти. Посредством магијских моћи речи, „тамо“ се ша-љу зли ветрови, уроци, болести и нечисте силе13:

10 М. Детелић, Митски простор и епика, Београд, 1992.11 В. Чајкановић, Речник српских народних веровања о биљкама, Београд, стр. 117.12 Исто, стр. 41-49.13 Љ. Раденковић, Народна бајања код Јужних Словена, Београд, 1996.


„… Ти да идеш у Леки-гору. Тамо ти се кућа гради; тамо ти се вече-ра готови; тамо ти се постеља стере…“; „Иди, бољо, и у гору и у воду, увисоке висине, у дубоке дубине, где певац не пева, где кока не какоће“(Милићевић, стр. 283, 300).

Враћајући се „тамо“, у гору Јаворову, на воду Босиљкову, сунчевасестра не испољава своју застрашујућу снагу. Наративност лирских ми-нијатура згушњава се у процесу својеврсне симболизације. На том путуодвија се трансформација митолошко-обредног слоја традиције, поступ-но слабљење везе између ритуалне подлоге и јасне улоге коју има свакипојам укључен у комплекс значења. Но, раскидање те прагматичне везеодвија се напоредо са реинтегрисањем фигуративности песничког јези-ка. Стилизоване „приче“ и „догађаји“, међутим, и у лирици су од друго-степеног значаја, тек један од начина да се искаже емоција, која је и самаамбивалентна.

Варијанта о чудесној лепоти моћне кћери космичких и природнихсила истовремено може да илуструје и особени прелаз ка другом типуактивирања архаичне подлоге, чија су значења окренута светлости, плод-ности, свеукупном бујању живота. Запис из Ерлангенског рукописа тако-ђе истиче моћи девице и спој небеских и земаљских простора у њеномздању:

„сит’не ћу звизде снеба сабаóти онога óснога мисеца† звизде ћу цркву сьградити† мhсеца цр’кви бhла вратаwчима ћу икона писатипо уму ћу летур’ги’ü пhтина коницу хоћу цр’кви доћисконó коп’лöм цр’ву †тварати.“ (ЕР, 42)

Пагански, хришћански и епски елементи здружени су у исказу по-хвале, опису цркве и девојачке моћи. Одговарајућа формула језгровитоконцентрише девичанску лепоту и велелепност храма, снагу утиска иизазваних последица: „то се чудо чакь до цара чуло“. Сусрет и исходдати су убрзаним темпом. Суочавање са лепотицом код цара (такође) по-креће страх, али је старији слој пригушен. Нови, љубавни импулс доми-нира у обрту. „Неочекивана и муњевита љубав завршава се браком, а изте перспективе може се претпоставити света свадба.“14

14 Х. Крњевић, Нав. дело, стр. 130.


Трећи митолошки призор максимално је приближен свадбеним свет-ковинама. Изузетна невеста објединила је представе о небеској сестри иљуби, али на другачији начин. Будућа владарка космичких висина је де-војка, која расте крај Дунава и има два просца. Бирање женика, премазаконима патријархалне културе, није препуштено невести:

„Ал’ су у град девет братах,Деветина сестру ’мају.“ (Вук, I, 229)

Предност међу просцима браћа дају Месецу. Одлука открива доми-нацију лунарног принципа, мада такав избор симболично наглашава сликуизобиља, плодности и бројности (патријархалне/небеске) задруге:

„Јер се мјесец промењује,Она има својте доста:Све звијезде за јетрве,Преходницу другарицу,А даницу заовицу.“

Према механизму психолошког паралелизма15, света свадба ускла-ђује односе, а аналогија се успоставља између чланова опозиције небо/земља, природа/човек. Процес деритуализације, при том, тежиште пре-носи са космичког плана на социјални.16 Подударност природних циклу-са са човековим животом учествује у приближавању календарских мито-ва породично-социјалним односима. Из тих тачака зачиње се истовет-ност елемената који су у основама обредних радњи и стихова из пролећ-ног циклуса, у скривеном значењу митолошких песама и свечаној атмос-фери свадбене лирике.

3. Златни столови и паунови

Златна и бисерна врата могу да обележе границе небеског свода,али се заједно са граном од бисера и златним жицама, са столовима одзлата и сребрним столицама укључују у симболику обредне, митолошкеи обичајне поезије. Пројекција свете, космичке свадбе на најзначајнијитренутак у животу појединца и његовог рода треба да сјајем одаја и дво-рова истакне материјално богатство и благостање на земљи. Систем вред-ности патријархалне културе подразумева усклађивање спољашњих, фи-

15 А. Н. Веселовски, Нав. дело, стр. 145-25216 Е. М. Мелетински, Нав. дело, стр. 268


зичких својстава са духовним начелима. Тај се захтев кроз сватовске пе-сме истиче сликом хармоничне, бројне породице. У изобиљу новог дома,за блиставом, свечаном софром, невесту радосно ишчекују сви чланови:свекар, свекрва, девери, јетрве и заове. Значај преласка из девовања устатус удате жене исказује се давањем предности мужевљевој својти. По-ређење је изведено једноставно, уз набрајања:

„У мог драга бољу мајку кажу …У мог драга бољег бабу кажу …У мог драга бољу браћу кажу …У мог драга бољу сеју кажу …“ (Вук, I, 88)

Овај лирски каталог честа је формула свадбених песама, коју пратедва процеса изградње поетске слике. Осим набрајања укућана, емотив-ност исказа сугерише употреба метафора, алегорија и компарација. Обапоступка могу бити обједињена истом варијантом:

„Ето ти свекра свекрвомЕто ти осам ђевера,Ето ти осам јетрва,Ето ти једна за’вица…Што ми је свекар свекрвом,То ми је старо нејако;Што су ми осам ђевера,То су ми вјетри по гори;Што су ми осам јетрва,То су ми зв’језде на небу;Што ми је једна за’вицаТо ми је мајка у мајке.“ (Вук, I, 125)

Патријархална задруга у овом случају истиче тугу младе жене збограстанка са мужем, који одлази „дужду на војску“. Значења упоређенихпојмова запретена су у архаичне слојеве, али је очита бројност Јовановогдома. Обиље и склад сугерише каталог делокруга, низање појединачнихстатуса: оца, мајке, деветорице ожењених синова (Јован и осморица бра-ће) и најмлађе, неудате кћери.

Изобиље и многочланост задруге невеста благосиља у варијантамасвадбених песама (Вук, I, 113). Њен монолог тумачи метафоричност по-родичне идиле:

„Да су двори самотвори – „Двори миром саграђени“И у њима златни столи


У столима паунови – „То су свекар и свекрва“И по двору паунице.“ – „То су моје заовице.“

Поступком паралелизма успоставља се наглашена блискост измеђучовека и природе, коју чине флора, фауна и минерали, вода, земља и не-бо. Избрушена у сфери песничког језика, метафора у исто време активи-ра значења појмова из митолошке основе, из „пре-метафоре“. Пренесенозначење засновано је на развијеном поређењу, које „води порекло од бив-ше семантичке истоветности своја два члана“17. Другим речима, системфигура проистиче из метафоричности „митопоетске мисли, способне даприкаже социјалне категорије и односе помоћу представа из природнесредине.“18

У свадбеним песмама поредбено именовање учесника „догађаја“подразумева жеље усмерене ка опстанку и напретку рода, ка плодности искладу, повезаним са етичким категоријама. Идеализација брачне слогезгуснута је управо у почасницама намењеним младенцима:

„Паун шета, војно ле! на венчање,С’ собом води, војно ле! пауницу,Пауницу, војно ле! за ручицу.“ (Вук, I, 46)

„Иде соко, води соколицу,Благо мајци! златна су јој крила.“ (Вук, I, 79)

Симболика пауна учестала је у овој лирској врсти. Метонимијскисе означава младожења као „перо пауново“. Понос и углед породице сепризивају и подразумевају поређењем: „И с родом се подичили / Као па-ун златним пером“. Судеоници сватовске поворке (кум, девер, старисват…) и женикови сродници изједначавају се са пауном. Симболика ове,рајске птице укључује се и у представљање невесте. Девојка на испашичува „пауниће“ и уплиће паунова пера у венац. Цвећем и пауновим пе-ром украшена је и невестинска капа – смиљевац.

Пар птица, „соко и соколица, паун и пауница, може се тумачити каопоетизација младенаца кроз паралелизам, али и као траг древних верова-

17 О. М. Фрејденберг, Мит и античка књижевност, Београд, 1987, стр. 234. Повеза-ност метафоре и митске подлоге уочава се у фолклору свих народа. Међу руским календар-ским обредним песмама, на пример, запажен је круг варијаната око низа вишезначних слика.Међу њима је и аналогија између златних нити девојачког веза и небеског свода. Творачкамоћ се у песмама шири са настанка Сунца, Месеца и звезда, на постање копна и воде, флореи фауне од здања цркве „со чудными со крестами.“ (В: В. Н. Еремина, Поэтический стройрусской народной лирики, Ленинград, 1978, стр. 53-55).

18 Е. М. Мелетински, Нав. дело, стр. 236.


ња митског порекла.“19 У таквом контексту када је млади пар подложандемонима и уроцима, зависти божанства и злих очију, именовање апсор-бује и особену заштитничку улогу. Соко, честа метафора ратника, своје-врстан је митски предак, родоначелник племенитог, витешког рода. Иакосе верује да паун има зле очи, „окца на пауновом перју одвраћају злепогледе“ и штите од урока.20 Паун је уз то соларни симбол, који означавабесмртност, мир, напредак и плодност. Паун се изједначава са сунчевимкругом, а његов раскошни раширени реп симболизује звездано небо исвемир.21 Сви ти елементи згуснути су у достојанствену појаву птице,чији сјај метафорично обасјава лепоту, моћ и хармонију патријархалнезадруге. Као фантастична бића, паунице се у бајкама везују за онај свет,одакле долазе по род чудесне, златне јабуке (Вук, СНП, 4). И њихов број(девет) и њихово станиште и моћ коју имају стилизовано успостављајукружни ток природних мена, у којима су максимално повезани култ пре-дака и плодност. И док за златном трпезом у свадбеној гозби светкујуокупљени чланови сложне породице, на ономе свету сени предака окозлатних столова дочекују умрле припаднике племена.

Злато које се формулативно укључује у епитете при именовању па-унова, пауница или појмова са којима су ове птице у вези (јабука, прстен)евоцира симболику сунца – светлости, богатства, плодности, спознаје,савршенства које треба да се оствари у брачној вези.

Али, свадбене песме нису једине у којима се пресецају метафорич-ка и митолошка димезија појединих слика. И у краљичким песмама исто-ветна формула покреће исти комплекс значења, концентрисан у стиху:„Ови двори паунови“. Слога породичне заједнице се истовремено вели-ча и призива хиперболом о „три златне трпезе“ (Вук, I, 164, 174). Каошто млади пар започиње нови животни циклус, тако се у обредним пе-смама прославља новопокренути импулс живота природе. Добре жељеусклађене су са богатством значења митолошких и космичких призора.

Симболика усмерена на човеков свет искључује категорију „чуда“.Намена текста у склопу обредно-обичајних радњи неутралише елементефантастике. Метафора, при том, није раскинула везивне нити са архаич-ном подлогом, већ је појачала идеализацију многочлане породице, исти-

19 Д. Ајдачић, Жанрови свадбених песама, Кодови словенских култура, Београд, 3,1998, стр. 228.

20 Т. Р. Ђорђевић, Зле очи у веровањима Јужних Словена, Београд, 1985, стр. 52, 54,230.

21 J. Chevalier – A. Gheerbrant, Rječnik simbola,Zagreb, 1983. Према овом извору у да-љем тексту сажимају се симболична значења осталих појмова (видра, ласица, коњ, патка,хермелин) и бројева. За одреднице из света фауне в. такође: А. Гура, Симболика животиња условенској народној традицији, Београд, 2005.


чући жељено изобиље и свеопшту плодност. Ипак, у једној, по Вуковоммишљењу недовршеној коледарској песми, вила упозорава војводу, усну-лог у гори:

„Отуд иде чудно чудо,Чудно чудо невиђено,Страота је погледати,А камо ли дочекати.“ (Вук, I, 192)

Током времена значења су затамњена и чудо је остало неименовано.Само се утисак који оно изазива подудара са стравом улака, војске, пашаи царева суочених са вилама неимаркама смрти и сунчевим сестрама.Кружни ток живота и смрти се непрекидно понавља, а с њим се успоста-вља равнотежа природних законитости и људских судбина.

4. Хасан-агино чудо

Погубно и плодотворно дејство митских и небеских девица, сликасвете свадбе и брачно сједињење мушкарца са женом лагано су из митоло-шких система прелазили у стилизацију обреда и фигуративност песничкогисказа. На тим сложеним путевима трансформације, архаично језгро омо-тавали су различити слојеви, али је оно учествовало у семантичком богат-ству поезије. Осим токова уочљивих у усменим лирским врстама, поетич-ке законитости балада и епике такође су моделовале исконске представе.Векове кроз које је доминирао матријархат сменила је патријархална орга-низација друштва. Ти процеси понекад су се одражавали и у уметностиречи. Не више чудесна жена, него моћни јунаци стицали су особени статусу космичкој и друштвеној хијерархији, при чему су се одређени симболи,слике и формуле сливали у заједнички фонд традиције.

Типски лик и улога патријархалног старешине објединили су гра-дитељски подухват са хармоничним односима у кругу породице. Тај нај-млађи нанос утиснут је у (исту) метафору конкретизацијом, именовањемјунака, било у сфери формулативне номенклатуре или у оквирима еп-ских биографија. Међу песмама Ерлангенског рукописа карактеристичнаиницијална формула указује на митолошку и обредну подлогу опеваног„догађаја“. Истовремено, овај сегмент постаје својеврсни замајац радње:

„Дворе граде аго Асанагwоу висину деветь тавановахоу ширину деветь пенчеровахшим’шир теше у позлату меће


клинце куö сребра жеженогаоу них шета деветь пауновахи са нима деветь пауницаа на наiпре стара пауаницамећу нима куна пир’литанато се чудо чакь до ц’ра чуло.“ (ЕР, 142)

Цар шаље улаке да доведу свезаног агу. Али, дични племић се пона-ша исто као митска девојка. Самоуверен, он се гласницима не клања, ни-ти допушта да га вежу, већ достојанствено ступа пред цара. Стрепња омогућој љутитости јунака прати царево понашање до краја песме, мадасе поданик опходи поштујући установљена правила друштвене хијерар-хије. Кроз дијалог, доследно се понавља каталог чуда, да би се при тре-ћем низању фантастика елиминисала, јер се успоставља аналогија пој-мова. Тежишни сегмент је својеврсна метафора:

„али що е деветь пауновахоно мие деветь милих синаха щомие деветь пауницахоно мие деветь милих знаwа що мие стара пауницаоно мие моó вhрна лüбаа що мие куна пир’литанаоно мие ћер’ца месимица.“

Прослављање патријархалне идиле овим „тумачењима“ би се мо-гло и затворити, као у лирској поезији. Метафорични медаљон преме-штен је из категорије чуда у хвалоспев породичном складу. Ипак, нара-тивна инерција развија започет ток догађаја. Не скривајући дивљење, цар(као у бајкама) иницира брак између свог јединца и агине љубимице. Намладом пару остаје царство, а Хасан-ага великодушно дарује своје веле-лепно здање као мираз уз девојку.

Композициони сегменти варијанте нису чврсто повезани. Царево по-нашање је немотивисано, заплет и расплет су неочекивани. Развој радње,при том, показује несамосталност, за разлику од метафоричног каталога.У самој метафори концентрисало се више архаичних елемената. Хипербо-лизација велелепног здања асоцира на девет небеских сфера и исто толикокругова пакла. Поред племенитих метала, чији сјај се иначе доводи у везуса Сунцем и Месецом, као грађа је употребљен шимшир. Од овог скупоце-ног дрвета се „у митским дворовима праве кућне греде, палице, вретена.“22

22 В. Чајкановић, Речник српских народних веровања о биљкама, стр. 251.


По античкој митологији, шимшир је посвећен Хаду, Кибели и Афродити.Ово зимзелено грмље је вегетација подземног света. Али истовременоозначава и бесмртност. Симболично представља животни циклус, јер об-једињује љубав, смрт и плодност.23 Од шимшировог дрвета је и светили-ште смрти чудесне ратнице (Вук, I, 234), а шимширове палице Божијамајка поклања и небеском орачу, уз остале вишезначне симболе (виторо-ге волове, јаворове јармове, босиљкове заворње, девојачке косе и гују,Вук, I, 236).

Централно место, међутим, дато је Хасан-агиној породици. Њу чи-не јунак и његова љуба, деветорица ожењених синова и неудата, најмла-ђа кћи. Појмови са којима су упоређени не истискују исконска веровања.Но, са митских обележја, значења су изразитије померена ка духовнимвредностима и усмерена на емотивну везу међу члановима идеализованезадруге. Глорификација тих односа уочава се при „дешифровању“ сим-бола. Поштовање породичне организације, као и у свадбеној лирици, згу-снуто је у атрибутима-епитетима, као основном обележју сваког члана.Синови и снаје су мили, ћерка је мезимица, а стара агиница је узор вернељубе. Формулативно поређење са пауновима и пауницама потенцира брач-ни склад-идеал, док је за будућу кићену невесту развијен сложенији си-стем асоцијација.

Вук Караџић у Рјечнику уз одредницу „куна“ додаје народни сино-ним – „златка“. По механизмима једноставне етимологије, успостављенаје релација са типским именовањем јунакиња. У поезији се име Златија(Златка) везује за кћери и сестре најугледнијих муслиманских првака.Куна је максимално приближена по сплету значења ласици и хермелину.Везана за женску еротску симболику и хтонско начело, ласица се означа-ва као „рајинка“ или „рајина невестица“.24 Њену кожу користе бајалицекада видају ране, а у симболизацији се ласица изједначава са ратничкомдевицом. Блиставост крзна учествује у семантичком потенцијалу симбо-лике хермелина. Ова животиња подразумева невиност, моралну чистоту,отменост држања и опхођења – што су уједно и највреднија девојачкасвојства. Поређење агине јединице са куном тако је кондензовало низособина. Кроз сјај злата, чедност белине, магијске моћи и разорност ра-товања одражавају се одличја вилинске појаве, застрашујуће лепоте сун-чеве сестре и надземаљске чари небеске заручнице. Чудесно здање, накрају, припада управо њој, као владарки живота и смрти, која ће подари-ти царској лози нови изданак.

23 Нав. издање Рјечника симбола.24 С. Тројановић, Ватра у обичајима и животу српског народа, Београд, 1990, стр.

214; Словенска митологија.


Уговорена свадба у завршници почетак је новог циклуса, афирма-ција светлости, плодности и живота. Цикличност се ненаметљиво указу-је и при разгртању значењског богатства бројева. Стари цар жени једин-ца. „Светла круна“, са којом се у стиховима и загонеткама изједначавајуСунце и владарско достојанство, предаје власт младом цару, следећемнараштају, наступајућој години. Са таквом подлогом подудара се и идилапатријархалне задруге. Њу чини 12 чланова: родитељски пар, девет си-нова здружених у брачне везе и јединица ћерка, која удајом започињенаредни (кружни) ток (1 + 1 + 9 + 1).

Текст из Ерлангенског рукописа илуструје прелаз из обредног ком-плекса у развијенију наративну конструкцију. Варијанта је сачувала пр-вобитне слојеве, иако се на структурном плану приближила балади, ро-манси и епској песми. Процеси деритуализације и трансформација ка-лендарског мита нису застали на овој етапи. Архаична основа се посред-ством метафоре уграђивала у одређене фабуларне моделе. Исконска зна-чења су се ипак очувала, упркос времену и захтевима жанровских кон-венција.

5. Чудо Мијата харамбаше

Потпуно неочекивано, метафора о космичком чуду и складу патри-јархалне породице реализовала се као сегмент поетске биографије јед-ног од најпознатијих епских харамбаша. Михат, Мијовил, односно МијатТомић је историјска личност из средине 17. века, о којој постоји великиброј песама и предања. За овог хајдука и његову дружину везују се уоби-чајене теме „средњих“ времена, које одражавају реалије одметничког жи-вота, али и прилагодљивост интернационалних мотива.25 Међу песмамао Мијатовом хајдуковању из Вукове збирке издваја се необичним скло-пом и сегментима један запис из Црне Горе. Вук је главне актере истакаонасловом – Човјек-паша и Мијат чобанин.

Иницијална формула сажима неки пређашњи догађај, издвајајућисамо последице турског зулума. Озлоглашеног харамбашу доводе паши.Међутим, у тренутку када заробљени хајдук ступа пред Турчина, непри-јатељ му указује вишеструко поштовање. Најпре га ставља себи „уз ко-љено“, а затим се распитује за чуда Мијатовог богатства и индиректно ихвелича:

25 Н. Банашевић, Белешке и објашњења уз III књигу српских народних пјесама В. С.Караџића, Београд, 1954; R. Pešić i N. Milošević-Đorđević, Narodna književnost, Beograd, 1984;Б. Сувајџић, Епске песме о хајдуцима и ускоцима, Београд, 2003.


„Јел’ истина, што ми људи кажу,Е ти имаш у Призрен дворове,Око њих је камена авлија,У авлији седам чардаковах,На сваки је кључаница златна;А још имаш великога вранца,Узда му је како змија љута,Грива му је ка’ јелену брада?Је л’ истина, чобане Михате,Е ти имаш девет пауновах,А за њима девет павуницах,И пред њима мудра видра шета,А за њима златоутва шкрипа,Међу њима окићена куна ...А имаш ли зелену ливаду,Што је косиш трипут на годину? “ (Вук, III, 62)

Тежиште каталога постављено је у бројност и односе патријархал-не задруге, али ни оквирни сегменти нису занемарљиви. Они сугеришураскош дома, изузетност ратника и плодност. Симболика поља је више-струка, мада се благодети везују за аграрну сферу. Ливада која се можетри пута годишње покосити означава бујање вегетације. У народним ве-ровањима на биље, процесе раста (и опадања) свега живог утиче посеб-но привлачна снага Месеца. Опис коња је кратак. Атрибути вранца по-дразумевају боју мрака и смрти, али његова опрема је особена. Метафорајелена и змије носе потенцијал Месеца и муње из космичке равни значе-ња. Чардаци Мијатових двора неодољиво подсећају на формулацију за-гонетки о деловима године:

„Кита ракита и у њој дванаест ступова... “; „Један бор, на бору два-наест стубова“; „Један велики дуб, у њему дванаест ступа... “

За ове елементе, очито, није био неопходан јасно изведен поредбе-ни члан. Међутим, сам паша започиње разгртање метафоричног обеле-жавања чланова складне Мијатове породице. У систему традиционалнихвредности и поетских формула устаљени епитет везује се за младу, текудату жену. Придев сабира девичанску лепоту са отменом појавом и вр-линама благородне, смерне, кротке жене адамског колена. Духовно бо-гатство поистовећује хајдукову љубу са „куном пирлитаном“, док се ме-тонимијом истиче суптилност танане невесте:

„Колико је б’јела и румена,Када пије воду оли вино,Види јој се проз грло бијело.“


Поређења за остале чланове задруге укључују се у „тумачења“ са-мог старешине куће. Поред стандардне ознаке за ожењену браћу/синове(паун и паунице), хармонију изузетног рода употпуњавају и два женскасродника: мајка и неудата сестра. Боје светлости из митске основе успо-стављају аналогију између сестре и златоутве. Ова птица у другачијемконтексту учествује при описивању зеленог или мутног горског језера.Златокрила утва припада вилинском станишту. Ма како крхко изгледала,она увек надвлада соколове ратника. Птица, међутим, има читав спектарзначења у митолошкој мрежи и фигурама поезије. По Вуковом штуромкоментару из 1818. утва је „некаква птица водена“. При другом издањуРјечника развио је дескрипцију и прецизирао поетску одлику дивље пат-ке: „кажу да је по трбуху жута као злато и зато се свагда пјева утва злато-крила.“

Хтонска и плодотворна компонента утве произилази већ из њенеупућености на гору и воду. Иначе, симболички потенцијал патке подра-зумева њену улогу водича, јер зна путеве на земљи, у ваздуху и води.Аналогија шири значења ка небеској девици, лабудици, коју оплоди зе-мља, језеро или ловац да би донела на свет људски род. Према фолклор-ним представама Словена, патка учествује у космогонијском стварањукопна, док сеобе дивље патке обележавају аграрни календар – пролећнуи јесењу сетву ражи и озимих култура. Патка и лабуд срећу се међу мета-форама које у свадбеној лирици издвајају млади пар или само невесту26.Принцип обнове и плодности, са преливима злата, очито одређује и свој-ства најмлађе припаднице патријархалне заједнице.

Идеализација је, као и у исказу Хасан-аге истакла емотиван односстарешине према оданој и приврженој чељади. Мијатов понос и његоваљубав индиректно сведоче о међусобним, истоветним осећањима, о по-родичној слози и уважавању. Зато Мијат са изузетном топлином говорида су паунови „браћа моја мила“, да би деминутивима заштитнички озна-чио, готово обгрлио, млађе жене свога рода: „снашице“ и „секу“. Иако је,неоспорно, старешина задруге сам хајдук, он наглашава достојно, бес-прекорно поштовање према мајци – пред свима је „мудра видра“.

Семантички потенцијал ове поредбене везе веома је пригушен, јерсе ретко среће у народној поезији. Међутим, у етнографском слоју тра-диције и у интернационалном систему знакова, видра је лунарни симбол,има иницијацијско значење и улогу психопомпоса. Везана и за воденапространства, она је комплеметарна симболици пса. Тако и видра посре-дује између живих и сени умрлих, учествује у обредима прелаза, задоби-

26 А. Гура, Нав дело, стр. 500-502


јајући улогу атрибута хтонског и месечевог божанства. У једној погреб-ној румунској песми истакнута је њена моћ:

„Јер видра познајеобичаје ријекаи њихове пријелазе...“27

У комплексној, готово синкретичној симболици животиња са кр-зном, видра се због везаности са водом приближава воденим вилама, ру-салкама, које расплетеним косама маме мушкарце. Таква опасност под-разумева се и у појавама осталих вилинских демона, независно од стани-шта на којима бораве.

На амбивалентност овог симбола упућују и обредне игре врачара,које приликом венчања и порођаја носе појас од видрине коже. Ова жи-вотиња и у веровањима српског народа штити од порођајних демона и одпушке, али испољава и супротан пол деловања. Пошто је одликује најо-штрији вид (присутан и у метафоричном наглашавању мудрости), видраима врло зле очи. Зато се њено јаје или месо користе као превенција одурока.28

Видра-мајка стилизује обе компоненте архаичне подлоге. Мати којарађа, истовремено је и мајка смрти, синтеза два пола јединственог ци-клуса. Култ Велике Мајке обједињује својства хтонског божанства и стра-шне чаробнице. Силе таме везане су за воду и Месец. Норне, парке илисуђаје у својим одлукама држе судбине смртника.29 Невероватна поду-дарност успоставља се управо између ових митских бића која преду, ивидре, куне, ласице и хермелина чија се женска симболика везује и запредење и ткање.30 Из тих одредница сабира се и симболизација време-на, које попут Хрона неумољиво прождире сопствену децу. Управо суХрону у част организоване сатурналије, означавајући крај једне и поче-так наредне аграрне године.

Представе о стварању света и цикличном току рађања и умирањапролазиле су у развојним путевима културе низ трансформација. При-марна функција женског принципа потиснута је у други план, али се нијеизменио однос према животу и смрти. Из тих корена уобличава се и страхкоји покрећу виле неимарке и чудесне девојке. Чак и када се у сложенимтоковима традиције архаично језгро стилизовало и подредило песнич-

27 Рјечник симбола, стр. 745.28 Т. Р. Ђорђевић. Нав. дело, стр. 53, 231.29 В. Матић, Психоанализа митске прошлости, II, Београд, 1979, стр. 89.30 А. Гура, Нав. дело, стр. 166


ким законитостима, осећања зебње и страве нису истиснута. Ни у проце-сима (жанровског) преименовања актера интензитет и врста емоција ни-су поклекнули пред импулском нарације. Јер, цар стрепи пред Хасан-агом, као што се паша не усуђује да казни Мијата.

Замена номенклатура није преиначила категорије делокруга. Удео утоме има и метафора задруге, мада се обредна симболика повукла преднаносима реалија. Продор конкретних услова живота најуочљивији је унајмлађем запису о хајдуку Мијату. Развој радње, односно наставак дија-лога повезује две нове теме. Паша прекорева пустахију због бећарскогживота и љубавних авантура. Начин на који Мијат одговара истиче тип-ску самоувереност, поноситог супериорног јунака. Друго и треће паши-но питање скрећу ток разговора са лирских (митолошко-обредних, поро-дичних и љубавних) простора на разлоге хајдучије. Социјална и нацио-нална угњетеност као одраз културно-историјских збивања смисао су епи-зоде изложене поступком ретроспективе.

Други композициони део песме уобличен је по законитостима епи-ке и сижејно се подудара са разлозима због којих најславније харамбашеи хајдуци постају одметници од закона завојевача. Тим чином они, за-право, устају против неправде, штитећи имање и породицу, очевину итечевину. И одметништво и представа о силном чобанину имају својереалистично, историјско упориште.31 Али, оно се савршено подударилоса знатно старијим комплексом значења.

Мада је у складу са епским прослављањем националних јунака, го-тово је невероватно да господар, силник, пушта Мијата. Не развија сечак ни мотив избора смртне казне, коју искусни борац (Новак) или изузе-тан, млади ратник (типа Свилојевић, Јуришић Јанко) у другим варијанта-ма преокрећу у победу над јачим противником.32 Уместо борбе, у гном-ски срезаним десетерцима паша повлађује хајдуку. Поштовање које не-пријатељ исказује јунаштву уобичајен је поступак епске глорификације.Међутим, можда није случајно што ова варијанта има овакав обрт. Њимсе додатно растварају архаична полазишта, згуснута у метафори поро-дичног изобиља. Такође, указује се још једна одлика песме по којој семногоструко приближава запису из Ерлангенског рукописа. Обе конструк-ције подударају се са процесима уоченим у контексту лирских врста. Го-ворећи о појави љубавних елемената на крају обредног текста, ВладанНедић је запазио да млађи нанос разара старо ткиво. Али, „и у потпуно

31 M. Bošković-Stulli, Usmena književnost kao umjetnost riječi, Zagreb, 1975, стр. 68-76.

32 Б. Сувајџић, Јунаци и маске, Београд, 2005, стр. 51-96


преображеним текстовима распознавао (се) често траг старе обредне пе-сме: осећао се несклад, обично у средњем делу нове творевине.“33 Исто-ветна црта испољава се у склопу композиције и развоју радње-дијалогаизмеђу Хасан-аге и цара, односно паше и Мијата.

Почетни смисао „догађаја“ можда се крије у метафори задруге, ис-ходу суочавања ликова и атрибуцији епског јунака. Управо у овој песмиМијат се одређује као чобанин. Тако га ословљавају „муштулуци “ и па-ша, а о себи као чобанину којем сератлије отимају стадо оваца и јагањацаприповеда Мијат сам. По принципима психолошког паралелизма, чије јеисходиште у „древној представи о истоветности живота човека и приро-де“34 исти појам везује се у обредној лирици и загонеткама за Месец:

„Пуно поље оваца,међу њима рогат чобанин“;

„Поље немерено,овце небројене,међу њима чобанин рогоња“;

„Пун тор златорудих оваца,међу њима чобан-башау млатне хаљине.“ (Месец и звезде и небо)

„Непремер поље,непреброј овце;пред њима је Марче чобанче,за њима је луди бугарин.“ (Сунце, Месец, звезде и небо)

Небески чобанин међу звездама-овцама, издваја се у фолклорномфонду, поезији и веровањима међу свим космичким појавама: „Јер семесец промењује“. Као савршена персонификација цикличног тока при-роде, месец се у својим менама јавља кроз све фазе својствене и животучовека. Од младине до пуног месеца је период раста и досезања до зре-лости, након чега следи опадање и нестанак. Али, након потпуног затва-рања круга, започиње следећи, што се догађа дванаест пута током годи-не. Закони ротације и револуције протумачени су као неминовност и чу-до, над којима човек не може имати моћ.

Једноставна аналогија успоставља се између три, односно два појма:

Месец = чобанин ↔ Мијат = чобанин ⇒ Мијат = Месец33 В. Недић, Антологија лирских народних песама, Београд, 1977, стр. 1534 А. Веселовски, Нав. дело, стр. 153


Тренутак у којем заробљавају Мијата могао би обележавати послед-њу четврт, сам крај једног циклуса. При том, Мијат није инокосан. Њего-ва браћа, сестра и мати могу се препознати и као слика идеалне задруге икао метафора годишњег календара. Тај циклични ритам започиње новимбраком, да би након десет пуних кругова уследио последњи месец, попутдемона, божанства смрти или Велике Мајке, спремне да своје потомкеповеде на други, онај свет. Сложена симболика Месеца управо обједи-њује све те компоненте, време које пролази, повратак почетку, плодности човекову судбину након смрти.

У завршници песме из Ерлангенског рукописа уговорена је свадба.Такав исход варијанте из Вукове збирке није био могућ. Неусклађеносттачака гледишта, епска (и историјска) конфронтација у овом случају оне-могућавају успостављање сродства. (Особен тип „орођавања“, какав сеиначе често среће у женидбама отмицом, искључен је у варијанти нагла-шеним брачним статусом хајдука.) И, мада се паша диви лепоти хри-шћанке, а Мијат „љуби Туркиње ђевојке“, саговорници остају на супрот-ним странама. Човечно поступање и људска саосећајност не поништава-ју пашину припадност непријатељској сфери. За пашу Мијат остаје „тур-ски душманин“. Ипак, непријатељи размењују пешкеше. Попут цара излирске минијатуере који дарује Босиљку девојку, паша Мијату поклања„стотину цекинах“. Хајдук достојанствено шаље уздарје, намењујући па-ши једно од својих „чуда“ – „великога вранца“.

Равнотежа успостављена на крају можда је и одраз историјских суд-бина и односа између четовође Михата са Омер-агом35, капетаном Имот-ског. Према песмама и предањима бег Копчић је Мијатов заштитник, доккмет-чобанин у улози његовог заточника дели мегдан. Ипак, склоп и ис-ход песме, подударност са низом варијаната на широком балканском про-стору36 и органске повезаности са лирском обредном и митолошком пое-зијом не ускраћују ни активирање дубљих слојева значења.

Из сложене и широко распрострањене симболике коња издваја сењегова веза са доњим светом, ка којем прати душе. Коњ је истовремено

35 Б.Сувајџић, Епске песме о хајдуцима и ускоцима, стр. 404.36 Истичући реалистичку позадину песама о силном чобанину, М. Бошковић-Stulli у

последњој напомени не искључује могућност да румунске варијанте „представљају њиховархаични старији слој“. Без ширења тумачења излаже се само сиже једне варијанте, подудар-не са Вуковим записом о Мијату чобанину у основним контурама. Због чудног овна, чији суатрибути златни рогови и драго камење које светли усред ноћи, чобанина доводе пред краља.Осуда на смрт се мења када буде откривено да је чобанин давно изгубљен краљев брат. Ова-кав исход указује на безбројне варијације фабуле (дестабилизоване метафоре), али не пони-штава комплекс архаичне подлоге. Ослобођен, јунак се са овцама враћа у планину. М. Бошко-вић-Stulli, нав. дело, стр. 76.


атрибут врховног божанства, укључује се у обреде прелаза и обележава„смену календарских циклуса “.37 Представе о коњу као духу пшеницеконцентришу симболичке спојеве земља–мајка, Месец–вода, полност–плодност, вегетација–периодично обнављање.

Обредно жртвовање коња требало је да обезбеди свеопште обиље изаштиту виших сила. Али, коњ умрлог господара такође је приношен нажртвеник у ритуалима индоевропских народа. Због брзине која им је свој-ствена, коњи се придружују симболизацији времена и његовог контину-итета. Одолевајући свим променама годишњих доба, коњ осигурава нео-пходну обнову.

Уз изузетну опрему, Мијатов вранац стилизовано повезује све ком-поненте архаичне подлоге. Метафоричка димензија нарочито је уочљивајер се коњ веома ретко јавља као саставни члан епских атрибута хајдука.Придружен слици Мијатовог богатства, вранац није усклађен са живо-том и ратовањем горских пустахија. Важан сегмент особеног каталога,обојен хтонским својствима, коњ се сплетом аналогија везује за значењамитско-обредног комплекса. Али, управо црна боја (ноћног неба и под-земног света) отвара и онај ток аналогија који се успоставља у предста-вама о врховним божанствима древних религија. И тиме се понавља искон-ски „спој функција даваоца земаљске плодности и владара на оном свету(...) остварен у небеском богу-громовнику са иначе израженом ратнич-ком природом, као и у неком подземном демону вегетације.“38

Занимљиво је, такође, да се Мијатових седам чардака уздижу усредПризрена. Током седам дана, кроз четири недеље, Месец пролази све својекосмичке путање. Локализација је у песми издвојила један од градовакоји у поезији формулативно подразумевају престоницу царства.39 Ду-бински слој асоцијација на митског чобанина покренуо је својеврсни ана-хронизам. Простор у којем Мијат суверено влада, као Сунце или Месецна дневном и ноћном небеском своду, изједначен је са уобичајеним бора-виштем српског цар-Стјепана.

Подударности међу свим, бројним појединостима, не могу бити текслучајност. Читав низ дуготрајних и сложених процеса вековима се сме-њивао, прекривајући функције обредних радњи везаних за календар при-роде и значења аграрног мита. Мада је метафоризација подразумеваласпуштање са космичке равни на породичне односе, сачувана је слојеви-тост језгра. Удаљавање од симболичког репродуковања природних мена

37 Словенска митологија.38 А. Лома, Црна крвца, Кодови словенских култура, Београд, бр. 6, стр. 16039 В: Mirjana Detelić, Gradovi u hrišćanskoj i muslimanskoj usmenoj epici, CD-rom, u

izdanju Balkanološkog instituta SANU.


и привредних делатности одвијало се у више праваца. Комплекс верова-ња, обичаји или смисао кратких говорних форми остали су блиски „пра–обрасцу“. Поједине представе осамосталиле су се као активне компо-ненте лирских врста. Ритам смене дана и ноћи, годишњи, лунарни и со-ларни циклуси из митског времена40 пројектовани су на свакодневицумеђуљудских односа и свевремена сазвучја усмене поезије. „Извођачииз сфере обреда посвећени култу плодности, постали су јунаци песама:,краљеви’ и ,краљице’ сачували су свој прерушени, обредни изглед и уло-гу.“41 Појединачним члановима задруге и друштва упућиване су поча-снице у свадбеном весељу и породичним светковинама. Али, осим овихминијатура, и развијене поетске биографије склапане су по архаичниммоделима.

У процесима ширења наративне конструкције око метафоре, исход„догађаја“ усмераван је ка светлој страни живота, благостању, обнови иплодности (мада није занемарена ни друга компонента древног исходи-шта фигура). У таквом контексту Хасан-ага тријумфује над царем, а за-робљеног хајдука велича и ослобађа сам паша. Када се, међутим, мета-форичност слике распршила, када је фигуративност затамњена конкре-тизацијом, последице су остављале другачији траг у поетским конструк-цијама. Завршна етапа деритуализације одвијала се у традицији, наокопоништавајући споне са претходним слојевима. Ипак, разноврсне и раз-гранате фабуле нису разориле прастаре корене значења. Учесталост од-ређених релација и слика постајала је особени сигнал, неометен чак нипоетичким нормама једноставних облика.

6. Удес рода

Пројекција годишњег циклуса на дванаест чланова породичне за-друге није увек видљива, јер се аналогија заклања иза формулативногозначавања породичног круга. Дестабилизација метафоре у законитостимаепике и балада одвијала се кроз три основна поступка и њихове комбина-ције. Ти процеси су се извршавали посредством именовања ликова, си-жејним заоштравањем релације заплет–расплет и ослањањем на локали-зацију. Иако су обредно–митски обрасци пригушени, број актера и њи-хови односи подударају се са представама о годишњем ритму и „после-дицама“ смењивања дванаест месеци. Слабљење архаичне подлоге у по-ређењима, међутим, није само разорило метафору, него је активирало

40 Е. М. Мелетински, Нав. дело, стр. 221-226.41 Х. Крњевић, Нав. дело, стр. 302.


негативан комплекс значења, тамну страну промена у природи, сазвучјанеумитне смрти.

Најизразитије се у баладама идила патријархалног мноштва прео-креће у сопствену негацију. Са гашењем целе породице комбинују се раз-личити мотиви. Разлози трагедије су у тим тематским скупинама махомсмештени у етичку раван породичних односа, мада се у неким варијанта-ма наслућују и последице кршења табу-прописа. Као и у етиолошкимпредањима, категорије награда/казна подразумевају вертикалну органи-зацију света, са пресудном одлуком више силе (Бог). Занимљиво је, притом, да типизиран лик мајке није попримио негативна обележја. Ниоби-на разметљивост, на пример, покреће божански гнев. Шест њених сино-ва Аполон ће устрелити, а Артемида јој убија свих шест кћери. У јужно-словенским баладама човек такође сам изазива реакције Бога и сопстве-ну пропаст. Непоштовањем етичких норми посебно се карактеришу ли-кови синова (и снаха).42

Први преокрет у идеализованој породици смештен је у прошлост успецифичну тачку „пред–времена“ и околности које су хронолошки уда-љене од хронотопа самог сижеа. Такав претходни трагичан обрт истичестатус жене удовице. Стицајем (необјашњених) околности, обе улоге ро-дитељског пара нужно прелазе на самохрану мајку. Кроз скоковиту вре-менску перспективу сажет је следећи дужи интервал, до сижејно актив-ног тренутка, када, заправо, наступа смена генерација. Али, уместо да јојукажу поштовање, стасали синови је терају из дома у гору, пошто се оже-не или на самој свадби.

При реализацији фабуле дванаесточлани скуп може бити сведен надекаду, број који такође означава стварање и довршеност. Базична „десе-тица“ се на различите начине „допуњава“ до симболичне аналогије сакалендаром. Али, у свим случајевима изразито је прекидање животногциклуса. Немогућност обнове се у расплету спаја са мотивом кажњава-ња због греха. Посредством два путника – анђела или светаца испољавасе Божија одмазда. Догађа се чудо метаморфозе. Девет синова се окаме-ни, а снаје се преображавају у змије. Згаслост огњишта и застрашујућупустош сугерише сабласна, завршна слика јаловости:

„Пак се змије по камењу вију.“ (Вук, I, 204)

У варијанти из Вукове збирке на старицу избачену из дома сажалесе и задржавају је само два унука. Симболика бројева је тиме заокружила

42 Х. Диздаревић Крњевић, Утва златокрила. Дело творност традиције, Београд,1997, стр. 109-128.


годишњи след месеци (1 + 9 + 2). Казна ипак неумољиво стиже све уку-ћане, а немогућност обнове и затирање куће истичу се формулативно:

„Девет сина девет каменова,Девет снаа, девет ладни стена,Два унука, два златна голуба,Они лете од стене до стене.“ (Вук, I, 205)

Инерција семантике броја и извесно подразумевање обредно-мит-ске представе огледају се и у варијанти са двоструким чудом. Када Богокамени немилосрдне синове, на молбу њихове мајке васкрсава најмла-ђег. У овом запису43 ускрснуће се може повезати са почетком новог при-родног циклуса, мада исти мотив у другачијем контексту не поништаватрагедију разореног дома.

Балада о браћи и сестри је својеврсно варирање мотива Леноре. Дра-матичност и лирска суптилност уроњени су у сплет обичајних норми ипородичних односа.44 Занимљиво је да се у иницијалној позицији истичесамохраност мајке, мада она остаје један од споредних ликова:

„Рани мајка девет мили синаИ десету шћерцу мљезиницу“ (Вук, II, 9)

Идеализација патријархалног склада згуснута је у епитетима, иакосе клица раздора (заплета и казне) имплицитно сугерише као дискретниспор између мајке и синова при избору зета. Основни ток радње пратисудбину на далеко удате сестре, а након њеног одласка из родитељскекуће сва браћа умиру. Блискост свадбених и погребних ритуала више пу-та је евоцирана у стиховима. Обичај похођења покренуо је васкрснуће.Али, Бог подиже из мртвих најмлађег брата привремено, тек да би секруг затворио. Не више мора, него бол убија преостала оба женска чланахуде породице – удату сестру и злосрећну мајку. Развојем догађаја лага-но се успоставља симболика годишњег календара (1 + 9 + 1 + /1/). Самошто се уместо цикличности и постојања довршеног света значењска ком-понента „игре“ бројева премешта у сопствену негацију. Тријумфују про-лазност и смрт. Други пол људског постојања издвојио се у особеномжанровском комплексу, чији јунаци иначе страдају „... од неодређене, не-видљиве али присутне коби, од смртоносне, мистичне силе која води људ-

43 N. Nodilo, Stara vjera Srba i Hrvata, Split, 1981, стр. 598-605. и 671-674.44 Н. Милошевић-Ђорђевић, Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских

неисторијских песама и прозне традиције, Београд, 1971; B. Krstić, Indeks motiva narodnihpesama Balkanskih Slovena, Beograd, 1984, стр. 199 и 618.


ску мисао и руку, као у неком хипнотичком сну, неочекивано и судбинскипрема несрећи.“45

Но, ни већи степен конкретизације јунака и локалитета није неутра-лисао дејство древних представа. Можда није случајно што се управотумачења песме о женидби Милића барјактара одгонетала њене дубин-ске слојеве.46 Вид Маричић и његова љуба за свадбу опремају девет кће-ри. Једну за другом, од очевог до жениковог двора стиже смрт – „На путуих устријели стр’јела“. И пошто урок уврх горе стигне и последњу, мла-дожења живи још само толико да црни муштулук донесе својој старојмајци. Иако су у Видовом дому свадбени обичаји извелу на сцену Мили-ћеве шураке, сам барјактар се сопственим удесом укључио у погубностозначавања многочлане задруге (1 + 1 + 9 + /1/).

Чак се и тастов дар максимално приближио космичко-хтонској сим-болици. У опису учествује хипербола, тако честа управо у свадбеној ли-рици и епској поезији. Привидно, истакнути су атрибути типични за за-конитости „јуначких“ песама (коњ, сабља, буздован). Али, вранац је оба-сјан опремом од скерлета, злата и драгог камена – бојама вилиног градана облаку. Богатство слике (и значења) употпуњено је истим детаљимакоји увеличавају раскош Хасанагине задруге у Ерлангенском рукопису:

„Шимшир теше у позлату меће „Бојно седло од шимшир-дрветаклинце кује сребра жеженога.“ Шимшир-седло сребром оковано.“

Различите песничке врсте, обраде сродних фабула и њихови про-тивречни исходи, обједињени су комплексом слојевите традиције. Забо-рављено обредно искуство тињало је у метафори, алегорији, симболу,епитету... Одређени појмови и слике стапали су се са системом формула,прикривали стара значења, задобијали нови смисао. Ипак, и најмлађенаслаге давале су нове сокове старијим седиментима. У тим многовекимпроцесима изградње песничког језика и жанровских норми ни изразитиепски импулси нису неутралисали нивое симболике породичне задруге.Само се, као и у баладама, коб многољудне куће поклопила са обележа-вањем завршеног природног циклуса. Но, онај животворни дамар, такосвојствен обредној поезији, на особен начин није допустио да смрт увеки у потпуности тријумфује.

Војвода Момчило у епском окружењу издваја се јунаштвом и угле-дом куће. Као старешина задруге он одлучује и брине о љуби, деветори-ци ожењене браће и неудатој сестри Јевросими (1 + 1 + 9 + 1). Апсолутни

45 Х. Крњевић, Антологија народних балада, Београд, 1978, стр. 46.46 М. Детелић. Урок и невеста. Поетика епске формуле, Београд, 1996.


склад крвног сродства, у којем лежи снага дурмиторског племића, такођеје саопштен метафорично:

„У Момчила сестра Јевросима,Готови му господско јело,Прије њега јело огледује;У Момчила девет миле браћеИ дванаест прво-братучеда,Они њему рујно вино служе,Прије њега сваку чашу пију.“ (Вук, II, 25)

Усклађени са епским захтевима, али и са подразумеваним митоло-шким наслеђем, као својеврсно чудо набрајају се крилати коњ и сабља саочима. То су три упоришне тачке Момчилове биографије.

Погибија племените породице мотивисана је пожудом кукавице ипохлепом прељубнице. Трагедију покреће љуба, да би и сама платилаиздају, жива растргнута под бедемима Пирлитора.

Задобивши истакнуту позицију, Видосава као демон или Велика Мај-ка посредује при премештању десет војвода из света живих међу сениумрлих. На ту другу страну прелази и дванаест Момчилових братанаца,као млађа генерација. Род се гаси. Након Вукашиновог харања, усред пу-сте камене голети остају само развалине града. Чак и мутна Тара јалово„ваља дрвље и камење“. Између горе и воде, тих међаша царства смрти,на снег и лед пада само тишина. Управо тако, под моћима својих мена,замире природа зими. Али, у њеним законитостима је и опстанак живо-та, плодоносна сила започињања наредног циклуса. Човек, међутим, про-лазност сопственог трајања надвладава биолошким продужетком лозе.Зато без речи, Јевросима, једини преживели изданак, постаје жена крв-ника. Императив одржања и настављања подудара се и са последњомвољом умирућег брата:

„Родиће ти, к’о и ја, јунака.“

И, мада ће тај нови епски нараштај понети сопствени крст, крв пре-ђашњих витезова неће неповратно нестати. Из тих сфера природних за-конитости и људске потребе зачињу се смисао и склоп читаве песме:

„А Марко се тури на ујака,На ујака војводу Момчила.“

Другачија локализација, али слична (симболична) судбина обеле-жила је епску породицу Југовића. Већи круг песама допушта реконструк-


цију многобројне заједнице. Старешина задруге, Југ Богдан, и у добрими у лошим одлукама представља неприкосновени ауторитет. Стуб куће јењегова љуба, а дични потомци девет синова и две кћери. Али, девојке изкуће Југовића никада нису непосредно суочене. Напротив, њихове био-графије су толико одељене да се две сестре међусобно готово искључују.Међутим, у засебним песмама, сваку од њих „обележава“ релација саоцем, браћом (и мужевима). Именоване као Милица, Лазарева „суђени-ца“ и само као љуба Страхињића, могле би представљати својеврсни ан-типод. Попут лица и наличја ове јунакиње обједињавају врлину и ману,снагу и слабост, постојаност и крхкост, али су обе у сенци смрти.

Племенита госпођа и царица, Милица обасјава својом појавом и ре-чима Лазарев двор и одлуке. Њен савет подстиче кнеза да се подизањемзадужбине придружи светородној лози, коју наслеђује на трону (Вук, II,35). Као супротан пол овакве карактеризације уобличено је делање бано-ве љубе, мада не постаје својевољно наложница пљачкашу, некрсту инасилнику. Иако Милија мотивише њено понашање, она ће ипак кома-дом сабље ранити бана и стати на страну љубавника. Сходно судбинамаове две жене, представљено је и опхођење браће према сестрама. Југови-ћи мачем насрћу на свог цара када чују за кога сестра „мљезиница“ требада се уда. Слушајући оца, синови кидишу да на комаде растргну злосрећ-ну младу баницу, мада су сами починили тежу неверу и према сестри ипрема зету (Вук, II, 44).

У централном, косовском тематском кругу идеализација породицеЈуговића и свих њених дванаест чланова је потпуна. Савршена стилиза-ција објединила је више архаичних слојева посебно у лику мајке.47 Каодемон смрти она посредује између крвавог разбојишта и лелека удовица.Али, деветоструки бол смртне жене убија и мајку, која се тако придружу-је мужу и синовима са оне стране живота.

Од дванаест чланова рода остаје само Милица. Она ће молбама исузама настојати да сачува Југову кућу од гашења. Природа остављања„брата од заклетве“ још је јасније истакнута у бугарштици:

„Да ја не бих изгубила кољено од Уговића“ (Богишић, 1)

У таквом контексту и Јевросима прихвата брак са Вукашином.Историјска кнегиња умела је да припреми сина за управљање држа-

вом. Са деспотом Стефаном нова генерација владара успоставила је иде-алан континуитет са временима светог кнеза и светородне династије Не-

47 В.Чајкановић, Мит и религија у Срба, Београд, 1973, стр. 543-554.


мањића. Није зато случајно што је било могуће извести аналогију измеђуМиличиног односа према сину са поетском биографијом Краљевића Мар-ка и његове мајке. Осим механизама преношења генерацијских искуста-ва кроз свет епске песме48 подударност се остварила и из најдубљих сло-јева традиције.

И епска сцена Другог косовског боја позадина је гашења једне лозе.Инверзијом чланова породице, Сибињанин Јанко је старешина куће, којучине његова сестра-удовица, девет њених кћери и јединац Секула. Самоје број чланова задруге остао исти (ујак + мајка + девет сестара + Секу-ла). Прилагођена таквом контексту је и молба одвраћања јунака од боја,јер Секулине сестре моле ујака:

„Поклони нам брата јединога“ (Вук, II, 86).

Митски елементи још су изразитији у овом тематском кругу, јер сеза Секулу управо везује чудесна способност метаморфозе, док се мета-форично приближавање култа мртвих и плодности у бугарштицама уче-стало реализује као веридба јунака уочи боја, односно као његова свадбана ономе свету.

На макроплану целокупне културне баштине симболизација кален-дарске године и њен смисао поклопили су се вишеструко са удесима по-родица. Стару годину смењује нова. Стари бог препушта власт младомновом Сунцу. Тако племените војводе Момчиловог рода наслеђује новијунак. Смена епских генерација још драматичније се може уобличити икао смена епских времена. За то су у поезији и историји неопходне зна-чајне „премјене“, како би рекао Вук, говорећи о преломном уделу Првогкосовског боја у судбини и памћењу Срба. На том крвавом разбојиштугаси се и кућа Југовића, али сви Лазареви витезови, преласком у царствомртвих задобијају вечита пространства светости и честитости. Дванаестмесеци затварају свој круг. Дванаесточлане патријархалне задруге бала-да и епских песама остају без пламена на огњишту. Као спона измеђуживота и смрти, представе о ритмичном кретању небеских тела прибли-жене слици породичне задруге, амбивалентно су истицале склад посто-јања и неизбежност краха. Тек су сижејна ткања и жанровске норме од-лучивале да ли ће се активирати обнављајућа снага природних циклусаили понори таме историјских метежа. Кроз ауру метафоре, међутим, пул-сирала су оба значења, повезујући симболику бројева, флоре и фауне сатајном и смислом човековог трајања.

48 Ј. Деретић, Загонетка Марка Краљевића, Београд, 1996.


У процесима формирања песничког језика и сама метафора је пре-лазила сопствену путању. Тај лук се могао кретати од опажања ка обреду,од ритуала и митских представа ка метафори, растерећене „кулиса вре-мена“, да би се из њених сликовних и појмовних чланова зачињали еле-менти нарације.49 Бројне млађе етапе нису аутоматски поништавале прет-ходне, већ су се сливале у јединствени фонд традиције и сложене нивоеуметности речи.

Усмена поезија најчвршће је повезана са свеукупном културом иисторијом народа. У њој самој здружена је даровитост са знањем, публи-ка са ствараоцем и преносиоцем дела. Границе песничких врста се раз-мичу, допуштајући стална и динамична преплитања. Ниједна фигура, ни-једна слика није самозатворен свет. Напротив. Тек када се метафоре исимболи, фигуре и формуле међусобно приближе, када се структура јед-не песме упореди са другим варијантама и постави према комплексу тра-диције, разазнају се у многострукој испреплетености богатство и више-значност поезије.

Скраћенице:

Богишић – В. Богишић, Народне пјесме из старијих највише при-морских записа, Биоград, 1878; Београд, 2003.

Вук, I – В. С. Караџић, Српске народне пјесме, књ. I, Сабрана делаВ. С. Караџића, књ. IV, прир. В. Недић, Београд, 1975.

Вук, II – В. С. Караџић, Српске народне пјесме, књ. II, Сабрана делаВ. С. Караџића, књ. V, прир. Р. Пешић, Београд, 1988.

Вук, III – В. С. Караџић, Српске народне пјесме, књ. III, Сабранадела В. С. Караџића, књ. VI, прир. Р. Самарџић, Београд, 1988.

Вук, V – В. С. Караџић, Српске народне пјесме, књ. V, државно из-дање, Београд, 1898.

ЕР – Г. Геземан, Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народ-них песама, Сремски Карловци, 1925.

49 О. Фрејденберг, Нав. дело, стр. 270-272.


/


ка


Snežana Samardžija

Layers of one metaphor(Between the calendar year and patriarchal family group)

S u m m a r y

In this paper has been followed proceses of creating, spreading and destroyingmetaphor which marks cyclic natural phenomenon and chalendar-mithologic mechanismdeverb of life and death. Separate images and scenes from lyric poetry, ballades and epicpoems, generally demonstrate its polysemantic character, in dependence on genre. Simbolicsof some numbers, flora and fauna have been included in sphere of marking patriarchalfamily group, and also it might be drown in semantics potential of similar figures oremeanings of certain fable.

Ненад Љубинковић74

Заборављена устаничка артиљерија и њени заповедници... 75

Ненад Љубинковић

ЗАБОРАВЉЕНА УСТАНИЧКА АРТИЉЕРИЈАИ ЊЕНИ ЗАПОВЕДНИЦИ – „ТОБЏИБАШЕ“*

О настајању устаничке артиљерије, о првим тополивцима и првимартиљеријским официрима, заповедницима, војводама – „тобџибашама“.Коришћена су сведочанства топчибаше Томе Милиновића Морињанина,Симе Милутиновића Сарајлије (спев Србијанка), Нићифора Нинковића иМилана Ђ. Милићевића (Поменик).

Кључне речи: Први устанак, Српска револуција (1804-1815). Арти-љерија, тополивница, „тобџибаша“ (топчибаша). Милиновић Тома, Ми-лисав „Таузендкинстлер“, Павле Поповић Новосађанин.

У епским народним песмама о Првом српском устанку веома реткосе оглашавају српски топови, српска артиљерија. У песми Бој на Дели-граду пуцање из топова представља ишчекивани сигнал за покрет турскевојске. На тај сигнал се креће Бушатли-везир са војском из Призрена, натај сигнал кренуће он касније и војску из Ниша. Силна турска војска оп-колиће војводу Петра Добрњца и тући ће га „топом и кумбаром“. Уста-ничка артиљерија се не оглашава. Турска кумбара ће ранити Добрњца удесну руку:

Удари га у десницу руку,Клону рука низ чошну доламу.

Српски топови се не истичу посебно ни у песми о боју на Лозници,мада, чини се, песма потврђује њихово постојање и дејствовање. У тренут-ку када је опкољеним устаницима пристигла тражена помоћ и започелаодлучујућа битка, Филип Вишњић у неколико добро сачињених стихова

* Студија је настала у склопу научно-истраживачког пројекта „Српско усмено ствара-лаштво”, који је организован као део програма Института за књижевност и уметност у Бео-граду.


дочарава слушаоцима сву страхоту борбе која је у пуном јеку и у којојпуцњава из топова (с обе стране) доприноси општем метежу и ужасу:

Боже мили и Богородице,Кад се двије ударише војске,Једно српска, а друго је турска:Стоји цика тананих пушака,Стоји јаук рањених јунака;Ето гребу мачи гребештаци,Ев’ шкргућу кости од јунака;Јека стоји убојних топова,Земља јечи, ведро небо звечи,А све зељош зељоша дозива,Виш’ њих јарко помрчало сунцеОд онога праха и олова!

Остављене, напуштене, турске топове Вишњић ће поменути у оквируимпресивне слике турског војног слома и безглаве бежаније која је потомнастала:

Турци даше плећи – побјегошеДрини води ладној на обалу:Ево паше на ноге скочише,И на добре коње посједоше,Дрини води ладној утекоше;Оставише убојне топове,И џебану, што је за потребе,И бубњари бубњеве бацише,И свирачи свирале бацише,Побацаше зурле и борије,Погубише ситна ћеманета.

Чињеница је да народна песма истиче (Почетак буне против дахи-ја) како су устаници већ у припремама буне размишљали о нужностистварања артиљерије, свесни да се без подршке топова и кумбара не мо-же водити ниједна озбиљнија битка. Устаничка песма вели како је први отоме озбиљно мислио старешина манастира Раче – Хаџи Мелентије. Пе-сма пева како је Хаџи Мелентије измолио од султана дозволу да обновиманастир Рачу „украј Дрине“ и да обнова може да траје седам година.Велики дахија Фочић Мемед-ага констатује како је Мелентије посао окообнове цркве завршио већ у току прве године, а шест наредних година јеградио куле око цркве, а ноћу довлачио џебану и топове. Хаџи Меленти-


јеви топови касније се више не помињу. У епској устаничкој песми топо-вима није посвећена знатнија пажња, а песма није настојала да упамтини имена заповедника артиљерије, тзв. топчибаша (односно тобџибаша,како их Вук Караџић у Рјечнику назива).

Устаничка артиљерија је, међутим, постојала, а у устаничкој Срби-ји су се и топови лили. Устаничка тополивница и данас постоји у под-ножју калемегданске тврђаве, преко пута куле Небојше.

До слома Првог устанка, тачније до склапања мира у Букурештуизмеђу отоманске империје и царске Русије, два руска инструктора сулили топове за потребе устаничке војске и обучавали будуће топџије. Завреме боравка у Србији пренели су знатан део властитог знања и други-ма, па се ливење топова у Србији наставља и након њиховог одласка 1812.године.

Међу „тобџибашама“ посебно су се истицали некадашњи сајџија,Милисав Петровић, родом из Баната, познатији као „Таузендкинстлер Ми-лисав“, Тома Милиновић из Мориња у Боки Которској и Новосађанин,„кућић“, Павле Поповић. Милисав је начинио и први топ у ослобођеномБеограду 1807. Уз помоћ супруге довукао га је из доње чаршије предуправни савет Београда и поклонио га српском народу. То је означило ипочетак рада српске тополивнице у Београду. Прича се да је до сломаСрбије 1813. године, Милисав начинио око 150 топова1. Изради топовасе практично сам научио. Због „златних руку“, због способности да на-чини све што види, добио је надимак „таузендкинстлер“, буквално мај-стор хиљаду вештина. Дужно признање одао му је Сима МилутиновићСарајлија у 46. певању Сербијанке, у певању које носи наслов Српскиарсенал2. У првом делу овога певања, Милутиновић је у главним цртамаописао настанак првог Милисављевог топа и почетке рада прве српскетополивнице у Београду. У другом делу овога певања, Милутиновић јеукратко описао активност Томе Милиновића који је у устаничку Србијудошао из Мориња у Боки Которској. Вели за њега како је знао да лијелубарде и да гађа њима. Истиче Милиновићево присуство у борбама окоделиградског шанца, а посебно истиче како је Милиновић начинио топиз више делова (пет делова), па се овај могао без икаквих потешкоћаизнети и на многа, за артиљерију, недоступна места. Завршава тиме штовели како је Милиновићев топ пренет, после слома Првог устанка, у Стам-

1 Милан Ђ. Милићевић: Поменик знаменитих људи у српском народу новијега доба,Београд, Задужбина Николе Чупића, 1888, 705-706.

2 Сима Милутиновић Сарајлија: Сербијанка, Приредио Душан Иванић, Београд, Срп-ска књижевна задруга, 1993, 222-223, 600.


бол3. „Тобџибашу“ Милиновића – Морињанина Милутиновић помиње ујош два певања у Сербијанки. Оба пута кратко. У 72. певању (Опажност)пева се како је Милиновић са још пет стотина устаника предвођених Ра-довић Мијаилом стигао на Златибор:

С топчибашом Милиновић Томом,И с пет стотин’ решителне браћеОде, стиже на Златибор снова....

У 75. певању помиње се Милиновић у наредби књаза Милоша:

Викну: „Топе, Милиновић’, пали!“

Више података о Томи Милиновићу Морињанину садржи Милиће-вићев Поменик. Ту се казује како је Тома Милиновић Морињанин рођен уселу Морињу у Боки Которској око 17694. У младости Милиновић је учиода чита и пише у некаква ђакона. Рано се посветио трговини и као правиБокељ постао је морепловац. Трговином је стекао и леп иметак.

Наполеонови освајачки ратови утицали су и на Морињанинов жи-вотни пут. Када су Французи ушли у Трст, прешао је у Србију, сврстаомеђу устанике, приступио устаничкој артиљерији која се управо рађала.Временом је постао топџибаша, односно артиљеријски војвода.

Након закључивања мира са турском империјом у Букурешту, 1812.године, Русија повуче из Србије, из устаничке војске своја два тополив-ца, односно „пушкодјелца“, што су у Београду за устанике лили топове.Тома Милиновић, иако се није учио томе занату, прихвати се да лије то-пове и управља ливницом. У томе послу био је изузетно успешан. Осми-слио је и у ливници излио два топа која су била сачињена од по пет дело-ва, па су се лако могла раставити и у деловима изнети на било који поло-жај, тамо саставити, па потом и употребити. Ове топове је салио предсам стрмоглав устаничке Србије 1813. године. Када је било свима јаснода је пропаст неминовна – топови су закопани како не би допали Турци-ма у руке. Турцима ипак неко дојави где су топови, па их ови откопају.Један топ су Турци послали у Стамбол, а други је остао у београдскојтврђави. Већ у време Милићевићево није се знало шта се убило са тимдругим топом. Топ који је био пребачен у Стамбол чувао се пажљиво, пага је видео и сам његов творац, Тома Милиновић, када се једном обрео утурској престоници.

3 Исто, 224.4 М. Ђ. Милићевић: Поменик... 345-347.


О активности Томе Милиновића сведочи и Карађорђев Протоколиз 1813. Под. бр. 1155 и 1406. забележени су налози Милиновићу да на-чини по један „кумбус“ са дужом цеви.

После суноврата Србије, Тома Милиновић је са другим војводамапребегао. Запутио се у Русију. Настанио се у Бесарабији, у градићу Акер-ману. У туђини, усамљен, преплављен чежњом за завичајем и успоме-нама на године проведене са устаницима и Карађорђем започео је дапише. Написао је Успомене Томе Милиновића Морињанина, као и једанзанимљив спис о карактерологији Срба. Оба рукописа послао је у Ср-бију. Успомене је, после Милиновићеве смрти (1845), обелоданио СимаМилутиновић Сарајлија у Београду 1847. године, али је ово издање да-нас права библиофилска реткост. (Постоји податак да је неко од Томи-них потомака наштампао успомене свога претка у Морињу, али и овоиздање, ако постоји, доживљава класичну судбину завичајно-породич-них издања – практично је неналажљивo). Други рукопис је годинамачамио у Кнежевској канцеларији у Крагујевцу. Знатно касније преба-чен је у Народну библиотеку Србије у Београду. До данас није штам-пан, осим два краћа одломка о Карађорђу, која је обелоданио РадославПеровић у Грађи за историју Првог српског устанка5. Милиновићевапремишљања о карактерологији српског народа обилују занимљивимопажањима и добрим анализама, поред бројних површности и произ-вољности. У сваком случају, то је био озбиљан напор да се готово настотинак страница начини прва „карактерологија“ Срба и житеља уста-ничке Србије. Помало је несхватљиво, а свакако је тужно, што је Мили-новић све до смрти жудео да га устаници-саборци позову у Србију, ка-ко би последње дане живота провео окружен захвалношћу српских во-ђа на челу с књазом Милошем, устаника-сабораца са којима је година-ма делио добро и зло. Зачудно је, што је некадашњи „тобџибаша“ уста-ничке артиљерије очекивао захвалност од народа који је сам окаракте-рисао као незахвалан, кратког памћења, као народ који тешко прихвата„иностранце“6. Дакако, Морињанина нико није позвао у Србију. То нијеучињено за владе књаза Милоша, нити за кратке прве владе Михајлове,нити за власти Уставобранитеља, нити, напосе, за владе Карађорђевогсина, кнеза Александра. Тома Милиновић Морињанин умро је у избе-

5 Београд, Библиотека Историског друштва Н.Р. Србије, 1954, 157-158 и напоменеПеровићеве, 314-315.

6 Т. Милиновић: Нрав и качества славено-сербскаго народа. Сочињено славено-серб-ским древним и благородцеми србској артиларији главним началником целаго сербскаго ар-синалав Белграде Томом Георгијем Милиновичем. В градје Акерман, 1824. года.


глиштву, у самотништву. Погребен је у Акерману, у граду у коме је на-шао политичко уточиште, али не и жељени дом.

Живећи у избеглиштву, а чезнући за устаничком Србијом и ратнимдруговима, Милиновић је настојао да веродостојним подацима допунине само народне песме о устанку, већ и спев Сербијанку Симе Милутино-вића. То је и учинио. Имао је среће пто су његове успомене доспеле уруке незлобивог, истинољубивог Симе Милутиновића, који је поштеносматрао да свака утемељена исправка, макар исправљала и оно што је онизрекао у своме спеву, доприноси спознавању истине и као таква је ваздадобродошла.

У Успоменама, односно у Умотворинама Милиновић се присетиобројних учесника устанка. Међу њима и „тобџибаша“. Не свих, већ онихкоји су и по годинама и војној функцији били ближи. Некада их је поми-њао по имену, каткад по надимку. Несумњиво је да Морињанинове Успо-мене треба у целини штампати уз коментаре и са пропратном студијом,што јесте знатан посао. Овога пута бих скромно указао на Морињанино-во драгоцено сведочење о топџибашама, о оним значајним учесницимаустанка о којима нема речи ни у неким недавно објављеним одличнимстудијама о Карађорђу и Српској револуцији (1804-1815)7. Милиновићнабраја десет „тобџибаша“:

Тобџибаше српске да ти кажемИ у стихе хоћу да их слажем.Најпрвога Павла Поповића.Новосадског на гласу кућића,А другога Милиновић Тома,Кога, побре, давно није дома.Он је родом из Боке Которске,Од крваве нахије рисанске,Из Мориња мјеста маленога.Маленога, али честитога.Он је с Павлом у слози живиоИ један је другом мио био.Кад на војску они одлазаху,Заједно се на војску справљаху,А када их ћаху раздвоити,Павла ћаху на Дрину послати,А Томицу вазда ДелиградуНека чува друма царевогаОд Стамбола града бијелога.

7 Радош Љушић: Вожд Карађорђе. Прва књига, друга књига. Смедеревска Паланка,1993, Београд, 1995.


Имађаху своје подручнике,Но на уму немам свеколикеНего неке од други старијеИ старије и баш ваљаније,Мита, Петар и Прака је трећи,Баш висином од обадва већи,Четврти се Панта зовијаше,Али ваљана печа меса бјаше.Спира пети, а шести Андрија,Игњат седми на гласу делија,Осми јунак Јован Брко бјаше,Девети се Павлом зовијаше,А десети глуви Димитрија,Сиви соко, на гласу делија.Капетанску дужност исправљаху,Ал’ их вазда топџијама зваху,За унизет’ себи иностранца,То љубљаху српске мајке дјеца,Јер топџије сви су иностранциТог заната не знаду Србаци,И никад се некћеше дозвати,Без јабане да не могу бити.С тијем биједног Вожда преварише,Отечество у зло оборише.

Топџибаша Павле Поповић, „новосадски на гласу кућић“, спомињесе и у 81. певању Милутиновићеве Сербијанке8, као и у Живописанијугласовитог берберина књаза Милоша – Нићифора Нинковића9. Милути-новићев спев помиње у певању 91. (Одаја Лознице) и Тодора топчибашу.

Чињеница је да разнолика сведочанства о Првом устанку, односно оСрпској револуцији (1804-1815) као да избегавају да помену топџибаше.Изостале су, на пример, из капиталног дела М. Ђ. Милићевића – Кнеже-вина Србија. Не спомиње их устаничка епска песма. Чини се, да је разлогтоме сјајно уочио управо Томо Милиновић Морињанин – топџибаше субили „иностранци“, а „иностранце“, вели Морињанин, Срби не воле мно-го, а епска устаничка песма очито „није их хтела“. С друге стране, не-спорно је артиљерија имала значајан удео у успешно окончаним битка-ма, па процес њенога настајања заједно са људима који су је стварали,њоме командовали – не сме бити занемарен.

8 Јуриш на Нови Пазар, ст. 101 – И ето ти топчибаше Павла; ст. 137 – И топове умје-рио Павле.

9 Грађа, 121, 123.


Nenad Ljubinkovic

The Forgotten Uprising Artillery and Its Commanders– the “Tobdzibasas”

S u m m a r y

This paper discusses the creation of the Uprising artillery, the first cannon makersand the first artillery officers, commanders, military chiefs – the “tobdzibasas”. The testi-monies of a tobdzibasa, Toma Milinovic Morinjanin, as well as those of Sima MilutinovicSarajlija (the epic Srbijanka), Nicifor Ninkovic and Milan Dj. Milicevic (Pomenik) wereall used.


Бранко Златковић

ОДЈЕК ПОЛИТИЧКИХ БОРБИ У АНЕГДОТАМАО ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ*

Од самог избијања Првог српског устанка, његове вође водиле су кон-стантну, а на моменте жестоку и немилосрдну унутрашња борбу за проши-рење сопствених управних и политичких утицаја. У настојањима да се за-ташка узаврела политичка борба, која је штетила општој слици о Устанку имеђународном положају ондашње Србије, појединости и детаље о њој пре-ћутала је већина савременика, сведока и историографа. Међутим, упеча-тљив одраз тих прилика интензивно је живео у усменом приповедању, којесе сачувало захваљујући посредству малобројних хроничара.

Кључне речи: Први српски устанак, стварање устаничке државе,приповедање, усмена анегдота.

У току десетогодишњег бурног устаничког војевања, стварање вој-ске и њене команде пратио је и сталан процес изградње институција новеустаничке државе. Носиоци нове устаничке врховне власти и државнеуправе постајале су личности које раније нису биле довољно познате ународу. Ко је успевао да окупи око себе што више устаника и успоставикоманду над што већом територијом, оглашаван је војводом. Са ратнимуспесима расли су слава и ауторитет, али и политички утицај и управнамоћ војвода.1 Предузимљиве и способне народне вође, али из реда непи-смених сељака, без знања и искуства у народним и управним пословима,


1 В. Слободан Јовановић, Карађорђе и његове војводе, Глас СКА, CLXXIX, Београд,1938, стр. 3-28; Александар Белић, Вук о вођима Првог српског устанка, Посебна издањаСАНУ, Споменица, CCXXVI, књ. 11, Београд, 1954, стр. 1-14; Ненад Љубинковић, Три био-графије војводе Петра Николајевића Молера у контексту српске револуције, Зборник: Кара-ђорђеве војводе у историји, епу и драми, В. Плана, 1997, стр. 90-106; Мирослав Свирчевић,Карађорђе и војводе, Даница за 2004, Вукова задужбина, 2003, стр. 91-104.

Бранко Златковић84

нису испољавале завидан ниво политичке и дипломатске вештине. Из-двајају се, пак, свега неколико узорних примера. Међутим, устаничкестарешине невичне спољној политици и дипломатији, занимљиво је дасу показивале далеко више довитљивости и умећа у погледу решавањаунутрашњих питања врховне власти и организовања државне управе.Око тих проблема, жестоко су се сукобљавале различите политичке стру-је које су заступале опречне концепције о устројству државе. Временомје унутрашњи сукоб постајао важнији од борбе са Турцима и међуна-родног положаја Србије. У настојањима да се заташка борба око вла-сти, која је штетила општој слици о Устанку и Србији, појединости идетаље тих борби пропустили су да забележе многи савременици и све-доци догађаја. У прилог томе, сведочи и једна анегдота. Једна од нају-гледнијих устаничких личности, Доситеј Обрадовић био је дубоко за-бринут неслогом српских старешина, о чему се и јавно изјашњавао.Једном приликом устанички главари саопште му своју вољу да он каописмен и образован човек опише Устанак и достојно прикаже њиховезаслуге свету, да не би касније неки туђинац налагао којешта, а мождаих чак и нагрдио. Као сведок размирица и отимања о власти, Доситејим узврати горком шалом: „Боље је за вас да ја то не пишем, јер вам нинајгори туђинац не би могао налагати оно што бих написао ја, износе-ћи само чисту истину.“2

По хроничарском опредељењу, изузетак чини Вук Караџић, који јена светлост дана, ипак, мада позно, изнео тамну устаничку политичкуслику. Он је највећи део свог описа „отимања ондашњијех великаша оковласти“,3 засновао на ономе што се у народу незванично мислило, гово-рило, али и додавало. Све остале дискусије о овој теми, углавном су по-лемички одговори на Вукову „дрскост“ која је, по општем уверењу, бла-тила све чега се дотакне.

Како је Карађорђе огласио старешинство на орашачком скупу 1804.године, који је био локалнијег карактера, вође других српских устанич-ких жаришта нису хтеле ни да чују да им Црни Ђорђе заповеда. ПротаМатеја Ненадовић који је то свакако морао добро да зна, нигде у својимМемоарима не говори о супарништву Јакова и Карађорђа. Дотле се у усме-ној „народној историји“ памти да је све до почетка 1806. године, Јаководлучно поручивао Карађорђу да му као старешина не прелази „горе преко

2 Боривоје Маринковић, Доситеј у говору и твору, Збирка записа и анегдота, Нолит,Београд, 1961, стр. 81.

3 Вук Стеф. Караџић, Правитељствујушчи совет србски за времена Кара-Ђорђијеваили отимање ондашњијех великаша око власти, у: Историјски списи, II, Сабрана дела ВукаКараџића, књ. XVI, прир. Радован Самарџић, Просвета, Београд, 1969, стр. 50-111.

Одјек политичких борби у анегдотама о Првом српском устанку 85

Колубаре“.4 Јаков који је тада био веома поносан што је први у Србијудовукао топове и набавио већу количину „џебане“, био се осилио и каозаповедник узурпирао ваљевску, шабачку, ужичку и сокоску нахију. Над-ређивао се Карађорђу и породичном традицијом и охолио се што је ње-гов брат, чувени кнез Алекса, једном ранио Карађорђа, гонећи га као раз-бојника и хајдука по колубарском крају. Због тога, уобичавао је да га јав-но вређа и назива „хајдуком“: „Браћо! Ко је видио да хајдук господаремземље и народа бити може.“5

Војводе Миленко Стојковић и Петар Теодоровић Добрњац које сусамостално и осионо управљале великом територијом измађу Дунава иМораве, Тимока и Ниша, такође, нису хтеле да чују за Карађорђа и кадаим се год пружила прилика, изражавали су непослушност Вожду. Турскетрговце које су на пут опремили Карађорђе и Алија Гушанац, Миленкони по коју цену није хтео да пропусти кроз своју област. А када су сеТурци позвали на допуст Карађорђа и Гушанца, Миленко им љутито од-говори: „Јуз изун! – сто изуна – и да је сам Карађорђе и Гушанац, ја овудане дам проћи.“6

Почетком 1807, Добрњац је у Параћину на своју руку побио турскепосланике који су ишли са Петром Ичком у Београд. Карађорђе који нијебио обавештен о Добрњчевом поступку, поручио му је да Турке мирнопропусти за Београд, јер је помоћу њих мислио да мало заташка хумани-тарни и политички скандал пашиног убиства и покоља Турака у Београ-ду. Добрњац му је на то пакосно одвратио да је он Турке „послао на рибиу Видин“. Приповедало се, потом, да их је побио зато што су Карађорђе,Младен и остале „поглавице“ из Шумадије, у Београду побили и опљач-кали Турке без њега.7 Карађорђе је очито имао много проблема са војво-дом Петром Добрњцем, што потврђује и једна карактеристична Карађор-ђева изјава, која је, иначе, у народу и пословично заживела: „Коекуде,говорити а мом к..., а Петру Добрњцу, све је једно!“8

4 Исто, стр. 60.5 Лазар Арсенијевић-Баталака, Историја српског устанка I, Београд, 1898, стр. 299.6 Прота Матеја Ненадовић, Мемоари, Матица српска – СКЗ, Н. Сад – Београд, 1969,

стр. 159.7 Правитељствујушчи совет, стр. 62.8 Милан Ђ. Милићевић, Карађорђе у говору и у твору, Чигоја, Београд, 2002, стр. 71.

У Поменику, у коме је Милићевић описивао нарав Петра Добрњца, изоставио је Карађорђевуопаску о Добрњцу, али је додао следећу напомену: „Може бити да се је ова особина његовогтемпермента косила с нарави Карађорђевом, за кога се зна колико је био прек, и колико јемало трпео поговора. И, зар, с тога је вожд и изрекао оно драстично поређење, које се не можезаписати, али га знају сви сувременици.“ – М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитијих људи усрпскога народа новијега доба, Београд, 1888. стр. 141.


Заснивањем централне администрације и народне касе, Карађор-ђе је све више успевао да узурпира власт. Осим тога, током 1805. и 1806,у борбама гину најутицајније војводе – Јанко Катић, Васа Чарапић иЂуша Вулићевић, а Карађорђе остаје господар централне Србије. Тако-ђе, војска Јакова Ненадовића попушта пред притиском Турака Бошња-ка, па се Карађорђево притицање у помоћ показало као најпретежнијепо српски успех. Карађорђе ће свој положај спасиоца искористити дасе наметне и за господара Западне Србије. Почеће да кињи Јакова, оп-ходећи се према њему победнички. У једном писму налазимо потврдуоваквог расположења, које ће се због упечатљивости, преносити и усме-но као анегдота: „Јаков је скоро на смерт болестан, али не сме да лежијербо му Ђорђе каже: ‘Ниси никада ни ваљао; зелену тикву перви мразубије’.“9

Карађорђе је тада поделио велику Јаковљеву област мањим старе-шинама, а Јакову оставио старешинство над ваљевском нахијом, у којојсу Ненадовићи били оборкнезови још у турско време. Лукаво изједнача-вајући остале мање обласне старешине са Јаковом, Карађорђе их је чак иподговарао да му чине и разне пакости. Вук саопштава једну пикантнупојединост, како је Црни Ђорђе наложио војводи Павлу Цукићу да опљач-ка Јаковљеву жену, када се 1806. селила из Бранковине у избеглиштво уЗабрежје.10

Један круг анегдота, и иначе, веома упечатљиво осликава примити-ван ниво устаничке политичке борбе. Младен Миловановић је посезао завеома подлим средствима у борби против свог политичког супарника,руског представника, Константина Константиновича Родофиникина. Ве-ли се да је Родофиникин по доласку у Београд добио на поклон од некогсрпског старешине срну, коју је припитомио и веома заволео. Међутим,ова је срна неким случајем залутала у Младеново двориште и то баш заБожић, када је уобичајено да се Срби часте каквом укусном печеницом.Будући „необавештен“ о пореклу дивљачи, Младен је појаву лепо ухра-њене и неговане срне протумачио као Божју милост и дао ју је у кухињуда се приготови за божићну вечеру.11 Такође, у ондашњим београдскимкруговима, сматрало се да је Младен заједно са трговцем Стефаном Жив-ковићем Нишлијом стајао иза свирепог убиства једне девојке, покрште-не Туркиње и њене мајке. О мотивима злочина различито се приповеда-

9 Први српски устанак, акта и писма на српском језику 1804 – 1808, књ. I, у редакци-ји Радослава Перовића, Београд, 1977, стр. 205; В. и Миодраг Матицки, Епика устанка, Ву-ков сабор – Рад, Београд, 1982, стр. 66.

10 Правитељствујушчи совет, стр. 61.11 Л. А. Баталака, стр. 335.


ло, између осталог, и то да је Младен хтео тиме да пакости Родофиники-ну, који је био интиман са убијеном девојком.12

Пораз Јакова Ненадовића чинио је и Миленков и Петров положајнесигурним, због чега је опозиција намислила да се уједини. Јаков који јеискусио понижење, био је јако опрезан у опозиционом раду, те је упркосподсмевању Петра Добрњца, слао поверљива писма ушивена коњима уседла.13 Карађорђе је за рад опозиције сазнао од Поп Луке Лазаревића,који је после бојева око Лознице, лежао рањен у шатору. Обишавши га,Карађорђе га поздрави речима: „Е, којекуде, тако ваља свакоме који пра-во не ће.“ Лука помисли да је Ђорђе сазнао све о завери против њега, пага замоли за опроштај, а кривицу баци на Јакова. Вук додаје како можебити да је Карађорђе и на што друго мислио, али је Лука у моменту одаобаш све, јер је навукао грдан страх од Карађорђа, после батина које је одњега добио у Тополи и од којих је зарадио и болест у прсима.14

Пошто се испоставило да је покушај опозиције пропао у настојањуда се преко Правитељствујушчег совета утиче на ограничавање Карађор-ђеве власти, команданти Источне Србије видели су могућност сузбијањаКарађорђевог утицаја у везивању за Русију (у рату са Турцима од 1806).Због тога се војвода Миленко Стојковић сав уплео у односе са Русима, анарочито са изаслаником руске врховне команде у Влашкој, Родофини-кином.

Кулминација устаничке неслоге резултирала је каменичким пора-зом, маја 1809. године. До тога је довела суревњивост, неслога и издај-ство двојице устаничких старешина – Милоја Петровића Трнавца, глав-ног заповедника војске која се упутила правцем Ниша и дотадашњег за-поведника те области, војводе Петра Теодоровића Добрњца. За Милојасе вели како је примио од паше нишког „пуну лубеницу дуката“ да издаСрбе на Каменици, а за Петра Добрњца да је, свађајући се са Милојем,самовољно напустио бојни положај, одвратио Хајдук Вељка да притекнеу помоћ и позвао Турке.

Каменичка пропаст омогућила је Карађорђу да кривицу баци на Ру-се. Руски агент у Србији, Родофиникин, извештен о Карађорђевим прет-њама, није смео да сачека Вожда у Београду. У Букурешту, правдајућисвој бег из Београда, Родофиникин је бацао тешке оптужбе на рачун Во-жда. Зато Карађорђе пошаље у Букурешт свог оданог сарадника, руднич-ког војводу Милана Обреновића, са задатком да га правда пред Русима

12 Исто, стр. 380.13 Правитељствујушчи совет, стр. 82.14 Исто, стр. 83.


од Родофиникинових оптужби. Међутим, Милана у Букурешту преластиПетар Добрњац, па се Милан сасвим окрене опозиционом раду, због чегаје владало уверење да је у Букурешту отрован,15 премда у историографи-ји нема поузданих доказа о његовој насилној смрти.16

Ослабљена и примирена опозиција убрзо почиње да се поново огла-шава, и то не из Источне Србије, одакле се Карађорђе надао, већ се издуготрајне скрајнутости подигао војвода Јаков Ненадовић. Једна анегдо-та преноси драматичан вербални дуел између Карађорђа и Јакова у Ја-дру. Наиме, када су успешно од Лознице одбијени Турци преко Дрине,Јаков упита Карађорђа ко ће одсад да чува Лозницу од Турака, а Карађор-ђе му одлучно одговори: „Онај који је и досад чувао“, тј. Јаков са Јадра-нима. Међутим, Јаков се и по цену сукоба са Карађорђем томе успроти-вио, те је извео напред свога синовца Проту Матеју и пред окупљенимЈадранима јавно протествовао: „Ево, браћо, ја сам овога послао, још кадсмо се стали бити с Турцима, те нам је нашао цара, који ће нас се прими-ти и за нас се старати; али Младен и Милоје не ће да га приме, него самихоће да царују.“17

На војводској Скупштини крајем 1809. године показало се да су Ја-ковљеве претње биле опасније него што је Карађорђе мислио. Јаков једовео под оружјем шест стотина својих момака Ваљеваца који су, какопреноси Вук, скандирали Београдом: „Цара хоћемо! не ћемо Младена иМилоја да нам суде и управљају!... Камо тај високосрамни (мјесто висо-кославни) совјет?“ Под притиском, Скупштина је из јавних послова ис-кључила Младена Миловановића и Милоја Петровића и Русима упутиладелегацију за преговоре.18

Карађорђе није успео да сакрије своје велико незадовољство зала-гањем опозиције за опцију трајног боравка руских трупа у Србији. Пре-ма наводима аустријског обавештајног официра, хрватског порекла, Ер-неста Гедеона Маретића, Карађорђе је драматично реаговао: „Мени садне преостаје ништа друго него да се упутим или у аустријске земље илиу црну Гору.“19 Вук Караџић другачије преноси Карађорђеве речи: „А кадсви хоћете цара, хоћу га и ја, и ти господару Миленко и ти Кума-Милане(к Милану Обреновићу) и ти господине Мелентије (к Рачанском архи-

15 Казивање Гаје Пантелића, у: Казивања о српском устанку 1804, прир. Драгана Са-марџић, СКЗ, Београд, 1980, стр. 108.

16 Радош Љушић, Вожд Карађорђе II, Војна књига – Дечје новине, Београд – ГорњиМилановац, 1995, стр. 111.

17 Правитељствујушчи совет, стр. 73.18 Исто.19 Гедеон Ернест Маретић, Историја српске револуције, Филип Вишњић, Београд, 1987,

стр. 246.


мандриту, Хаџији-Мелентију), идите у Каравлашку, те тражите цара идоведите Русе у Србију, па, којекуде, нека најприје ..... моју жену (јер сеговорило да Руски војници силују жене и дјевојке).“20

У политички веома узаврелој ситуацији, обе су се стране спремалеза обрачун. Опозиција без Милана Обреновића, планирала је свргавањеКарађорђа, који је заједно са Младеном Миловановићем припремио но-во државно уређење, поразно по опозицију. На одсудно скупштинско за-седање 1811. године у Београду, од представника опозиционе струје, навреме су стигли Јаков Ненадовић и Хајдук Вељко. Пошто се Карађорђеприбојавао Вељка и његових момака који би могли да буду главна подр-шка опозицији, лукаво га отпреми натраг у Бању. Карађорђе и Младенопросте Вељку све „кабајете“ од раније, поврате му изгубљену војводскудиплому и још га награде. Осим тога, измисле и лажни напад Турака наБању, те му Карађорђе драматично заповеди: „Вељко сине, трчи.“21

Војводе Миленко Стојковић и Петар Добрњац закаснили су на вој-водско заседање очекујући приспеће руског Нојшлотског пешадијског пу-ка са којим су заједно и умарширали у Београд. Међутим, када су виделида су их Јаков (прихватио место министра унутрашњих дела) и Вељкоиздали, а да се руски пуковник Александар Феодорович Бала чини неу-тралан, Вук вели да се готово нису у Београду помаљали из куће. Из тихдана, анегдота је упечатљиво пренела мучно расположење главних акте-ра опозиције. По борбеном елану, усамљени опозиционар, Стефан Жив-ковић Нишлија позивао је саборце да ударе на кућу „оном псу дебелом(Младену)“. Како њега надвладају или убију, онда ће „пас црни (Кара-ђорђије)“ или пристати са превратницима или побећи. На Миленкова иПетрова изговарања да немају људи, нити џебане, Живковић није оду-стајао: „Е немамо људи! Ја и вас два то су тројица, у мене има двоје тројемомчади, у вас по двоје, по троје, ето нас десеторица, можемо му на кућуударити, па како стану пушке пуцати биће људи.“ Међутим, узалуд јеЖивковић распиривао згаслу ватру, Миленко и Петар су клонули духом.22

Велике војводе и команданти Источне Србије убрзо су потом заувек на-пустили Србију.

Војвода Милош Обреновић пришао је опозицији озлојеђен смрћубрата, Милана. Када је чуо да су Миленко и Петар у Београду без војскеи у забуни, упути им писмо са поруком да не узмичу, него да се држе доким он не притекне са војском у помоћ. Међутим, писмо не стигне доМиленка и Петра, него падне у руке Младену Миловановићу. Због тога

20 Правитељствујушчи совет, стр. 74.21 Исто, стр. 86.22 Исто.


Милош буде изведен пред суд којим је председавао Младен. О току иисходу овог процеса познато је више приповедних варијаната. Према Ву-ку, Младен је да би лакше опростио Милошу, бацао кривицу на његовогписара. Међутим, Милош је тврдио да је он то све по својој памети писа-ру заповедио да напише. Случај се већ некако изглади, тако што Милошбуде покаран и посаветован, али и обрекне да ће унапред бити веран Ка-рађорђу.23

О томе је другачије известио Петар Јокић, сматрајући да је Младенувек мрзео Милана и Милоша, првог ваљда зато што је био добар „ејва-лија“ (управник), а другог, јер је био и добар војник и управник. У Сове-ту, Младен је оштро вређао Милоша: „‘Гледајте оно псето рутаво како јенеобријано дошло у заседаније; псе, а не човече, што се обријао ниси?’Милошу потекоше сузе: ‘Господару, ја сам брата скоро изгубио, зато сенисам обријао’. Љутит Младен, није се обазирао на Милошеве изговоре,па је жестоко настављао да га напада: „Бре ти, ти си парампас: тебе требаобесити, па о врби, што не рађа ништа. У апс се, курво, вуци.“

Војводе које су на ово гледале забринуто, запрете да ће сви положи-ти оставке, ако Младен стане тако да срамоти војводе. Карађорђе се, по-том, одобровољи и смилује на Милоша, али га знатно ускрати у власти.24

Такође, добро је познат и споран случај Младеновог суђења старо-влашком војводи, Максиму Рашковићу. У време примирја између Руса иТурака које је важило и за Србе, Максим изазове оружани сукоб са сво-јим некадашњим крвницима, Белобрковићима. Том приликом убије јед-ног члана породице, а и сам буде рањен. Због тога Младен нареди да сеМаксим окује, а потом га изведе пред суд, тражећи строгу казну.25 Опису-јући догађај, Сима Милутиновић Сарајлија је био уверења да је Младеннеправду чинио зато што би Максим (Милутиновић га зове „Дивотни-ком“), као потомак ретке и старе племићке породице, могао да угрозиКарађорђеву власт.26 Иако је Милутиновић у овом случају претеривао,познато је да се Црни Ђорђије са својим политичким супарницима же-стоко обрачунавао. Међутим, исцрпљујућа политичка борба свакако да

23 Вук Караџић, Историјски списи, I, Сабрана дела Вука Караџића, књ. XV, прир.Радован Самарџић, Просвета, Београд, 1969, стр. 46 – 47; Правитељствујушчи совет, стр. 88– 89. Л. А. Баталака, Историја српског устанка II, Београд, 1899, стр. 874 – 875.

24 Причања Петра Јокића, у: Казивања о српском устанку 1804, стр. 231 – 232; Поме-ник, стр. 468.

25 Милован Ристић, Младен Миловановић, Нолит, Београд, MCMLXII, стр. 172 – 173.26 Симо Милутиновић Сарајлија, Сербијанка, прир. Душан Иванић, LXXXVI, књ. 573,

СКЗ, Београд, 1993, стр. 271; Занимљиво је да Тома Милиновић Морињанин овај случај сма-тра политички инсценираним, јер су Карађорђе и кнез Максим Рашковић били у договору(Умотворине).


27 Нићифор Нинковић, Жизниописанија моја (1807-1842), Матица српска, Н. Сад, 1972,стр. 70.

је, по природи преког, Вожда стајала много напора и стрпљења. У вези сатим, Карађорђе се, како занимљиво преноси Нићифор Нинковић, тадајадао војводи Кара Марку Васићу: „Нису мене, Кара Марко, оседеле ова-ко моје млоге године, већ су ме оседиле моје зле војводе!“27

Карађорђе је коначно тек 1811. године успео да однесе одлучујућупобеду над опозицијом и тако постане једини господар земље, окруженвеликим бројем мањих старешина од којих му није претила опасност угро-жавања власти.

Branko Zlatkovic

The Echo of the Political Struggles in the Anecdotes aboutthe First Serbian Uprising

S u m m a r y

From the very outbreak of the First Serbian Uprising, its leaders led a constant, andat times a fierce and merciless internal struggle for expanding their own jurisdiction andpolitical influences. In an attempt to cover up the heated political struggle which damagedthe general image of the Uprising and the international position of the then Serbia, mostcontemporaries, witnesses and historiographers brushed aside the facets and details con-cerning it. However, a notable expression of these circumstances lived an intense life inthe oral tradition, which was kept owing to the involvement of a few chroniclers.


Зорица Несторовић

ПЕРА СЕГЕДИНАЦ ЛАЗЕ КОСТИЋА:ФИГУРА МУЧЕНИКА И ТРАГИЧКА КРИВИЦА

Драмска структура Пере Сегединца Лазе Костића. Пера Сегединацкао трагички јунак. Питање трагичке кривице Пере Сегединца. Ход јуна-ка ка трагичком анагнорисису као процес спознаје лажних ауторитета (1)Цара као земаљског пастира и (2) митрополита Вићентија Јовановића каобожијег пастира на земљи. Присуство скривених библијских цитата и њи-хова улога у обликовању основне идеје дела. Однос приватног и јавногбића у драмској карактеризацији лика Пере Сегединца. Питање о злочинуи казни. Питање о души.

Кључне речи: српска романтичарска драма; библијски цитати; драм-ска карактеризација; трагичка кривица; трагички анагнорисис;

У дванаестогодишњем прелажењу пута који га је од Максима Црно-јевића водио ка Пери Сегединцу, Костић је као драмски писац сазревао увећој мери но што се то најчешће по инерцији закључује. Књижевна исто-рија је понекад слепа за специфичности унутрашњег развоја аутора и наоснову дела (у најгорем случају њиховог броја) говори о напретку илистагнацији уметничког развитка. Заиста је необично што иза Лазе Кости-ћа није остало више драма. Овај облик песништва који је за њега, каоуосталом и за његове основне учитеље, старе Грке и Шекспира, предста-вљао највиши степен уметности речи, могао је својим значајем као и оби-мом постати основни део његовог стваралачког опуса. Зашто то није та-ко, питање је на које одговор морамо тражити, можда и највећим делом,изван оквира самих дела, у песниковој разузданој природи, нестрпљиво-сти да се животу преда у потпуности и необузданости потребе да се уче-ствује у свему а понајвише у ономе што га је одвајало од самотничкогживота везаног за идеализовану представу о писцу, који подвижничкислужећи музама, презире све изазове спољашњег света и труди се да од-говори само једном, најважнијем, унутрашњем. Да је оправдано претпо-

Зорица Несторовић94

ставити да је његов рад на драми могао бити продуктивнији најбоље по-казује Пера Сегединац и то најпре својом различитошћу у односу на Мак-сима Црнојевића. Костић је у овој драми развио успешнија драматуршкарешења, бржи ритам, успелију мотивацију, растерећенији драмски из-раз... Ипак, уколико сва наведена постигнућа оставимо по страни и усред-средимо се на главног јунака дела, увидећемо да песников свеукупни бо-љитак израста из поступака драмске карактеризације лика Пере Сеге-динца чија је успешност одлучујућа и за све остале напретке остваренена плану обликовању осталих елемената драмске структуре.

Одредивши своју драму у поднаслову као „трагедију у пет чиноваиз повести српског народа“, Лаза Костић је ступио на тло историјске дра-ме изложено потресима проузрокованим напетошћу између категоријадрамско – историјско која доводи до непрестаних померања унутар овогжанровски врло тешко одредљивог простора. Досадашња теорија драмеје установила облике историјске трагедије, историјске мелодраме и исто-ријске драме у ужем смислу као својеврсне подврсте, омеђене дискута-билним линијама раздвајања, а за одлучујућу категорију у одређивањуужег жанровског профила драмског дела са историјском тематиком по-ставила драмског јунака. Доводећи у непосредну везу главни лик (на-слов представља име јунака), са начелима трагичког („трагедија у петчинова“) и историјског („из повести српског народа“), песник је оства-рио један, за њега нов и неуобичајен комешај. Као да је драмска прича онесрећном потомку жабљачке владарске породице, будући дубоко уте-мељена у народној епској песми, хеленски дух и шекспировско–шиле-ровску драматургију, својственија Костићевом поетичком опредељењу.Можда га је жеља да елементе „државног разлога“, недовољно развијенеу Максиму Црнојевићу, уобличи прегнантније и доминантније, здруженаса активним политичким ангажманом у очувању српских права у окви-рима аустријске монархије, што је понекад подразумевало и беспоштед-ну критику политичких неистомишљеника, мотивисала песника да на-пише драму о јунаку, познатом из ближе историје српског народа.1

Критика Костићевог времена, како позоришна, тако и књижевна,највише је пажње поклањала веродостојности приказаног догађаја и ис-питивала механизме преношења у драмску структуру свих историјскихчињеница везаних за устанак који је под вођством капетана поморишкихсрпских граничара, Пере Сегединца, букнуо у војној крајини на Моришу1736. године. Препознавши у критичком представљању митрополита Ви-

1 В. Миодраг Поповић, Политичка драма Лазе Костића, „Савременик“, VI (1960),бр.11, 593–610; бр. 12, 1–14;

Пера Сегединац Лазе Костића: фигура мученика и... 95

ћентија Јовановића алузије на понашање тадашњег патријарха ГерманаАнђелића, Костићеви савременици су започели дуготрајну полемику оњеговој драми чије су основне окоснице биле везане за дневнополити-чку, а не уметничку димензију песниковог остварења. Спроведено је ка-ко истраживање свих историјских података о устанку у поморишкој кра-јини, тако и преиспитивање оних историјских истина на које се ауторослањао обрађујући ову тему у драмском облику. Од коментара да је нео-сновано напао патријарха, Костић се бранио наводећи да су први чиновидела настали када о Анђелићу није било ни спомена.2

Небеске птице

Истичући да је Лаза Костић у Пери Сегединцу успео да оствари „пло-дотворно спајање народне традиције (у овом случају историје) и европ-ске драматургије, посебно античке и шекспировске, уз честе реминисцен-ције на хришћанску традицију“3, Марта Фрајнд указује на специфично-сти начина интерполирања оних елемената које је песник захватио наврелу хеленског осећања света и хришћанске традиције о мучеништву. Утом смислу су за интерпретативни план врло плодотворна она њена запа-жања која с једне стране наглашавају везе Костићеве драме са Софокло-вом трагедијом Цар Едип, а са друге у исту раван доводе причу о судбинипоморишког капетана Пере Сегединца и хришћанску традицију облико-вања параболе о мученику. Уколико за тренутак оставимо по страни врлоубедљиво изведене сличности са делом славног грчког трагеда, везе сахришћанском традицијом постају интерпретативно подстицајније уко-

2 Тако Винавер о томе наводи да је било утврђено „да су Витковићеви подаци билипотпуно нетачни. Прота и песник Васа Живковић писао је (видети у Ивићевој Архивскојграђи, књ. 2, стр.163) историчару Дим. Руварцу: „Ето сто педесет година како ружна сенкападе на гроб покојног митрополита Вићентија Јовановића, и свагда ме је болела душа кад самкојегде о њему ружно читао, а највећма ме је саблазнио Лаза Костића са својим „Пером Сеге-динцем“, па сам увек мислио: а да ли је могуће да је на челу цркве наше стајало такво чудо-виште као тај Вићентије“. (Stanislav Vinaver, Zanosi i prkosi Laze Kostića, Forum, Novi Sad,1963, 479) Од значаја су такође и ставови самог песника изнети у одељцима његових писама(в. Милан Савић, Лаза Костић, Нови Сад, 1929, 38–39; 84–85) јер он тада, наступајући сапозиције ’одбране песништва’, истиче да писац има право на слободно обликовање јунакасвојих дела при чему треба да следи своје уметничке интенције, и није дужан да има обавезу-јући однос према историјским чињеницама. По овоме ставу је он близак духовима европскекњижевности, пре свих Шилеру и Готшеду (уп. Urlih Vajsštajn, Oblici istorijske drame, Trećiprogram Radio Beograda, 1982, br. 52, 298–310).

3 Марта Фрајнд, „Историја и еп као грађа поетских трагедија Лазе Костића“, у: Исто-рија у драми, драма у историји, Прометеј, Институт за књижевност, Стеријино позорје, НовиСад, Београд, 1996, 150.


лико се о њима почне размишљати не само у оквирима лексике, поетскихслика и драмских ситуација које су ослоњене на библијску традицију,већ и на нивоу извођења драмске структуре.

Да ли је везе са традицијом хришћанских драма о мученику штоуспињањем у духу искупљује своју грешност у мислима и делима, могу-ће успоставити само на основу очитих подударности, лексике и ситуаци-оне логике, или постоје разлози одлучнији од наведених који ће судбинуПере Сегединца непобитно везати за ово наслеђе? Но, друго питање којепроизилази из претходног јесте да ли су подударности ове природе, ко-лико год биле подстицајне за интерпретацију, на одређен начин ограни-чавајуће у обликовању драмске структуре. Пука примена модела драме омученику који невиним страдањем досеже ореол светости, или пак о ју-наку чији ће подвижнички живот, подређен искупљењу грехова на овомсвету, прерасти у потврду о постојаности и јачини вере у Христа, можеумањити уметничке домете драмског текста и, свакако, онемогућити по-стојање трагичког момента.

Питање могућности постојања трагедије у хришћанском поимањусвета заокупљало је пажњу бројних проучавалаца овог драмског жанра.„У првоме реду зато што је постојање трагичних вредности могуће само„у свету затвореном у себи самоме ... (а) та затворена природа света вишене постоји након Откровења, јер се овај у Христу отворио.“ Нема вишеедиповских странпутица ни лутања по беспућима, човек је сад „на пу-ту“, а сваки пут је царски, јер води ка Богу. А на томе „путу“ и „ононајгоре још увек припада Провиђењу; и најмрачнијој смрти следи васкр-сење“. У том универзуму који се темељи на „дубљој и крупнијој збиљи ...но што је збиља трагичке слике света“ нема пропасти ниједне од трагич-них вредности, јер су ове од сада напросто „привиђења неизбављење све-сти“. Својом смрћу, Христ је трагици у овоземаљском смислу речи, да-кле њеном патосу и безнађу, „одузео магијску природу“ и на њено местопоставио „хришћанску збиљу, са њеном храброшћу за истину и неразо-риву наду“.4

Стога је запитаност о присуству елемената хришћанске драме о му-ченику комплексније него што се на први поглед може претпоставити.Сличности које су намах препознатљиве више говоре о специфичности-ма њиховог присуства у Костићевој драми но што указују на њену сао-браженост познатом моделу. Шта више, очигледност сродности пре тре-

4 Zoran Stojanović, „Pitanje tragedije“, u: Teorija tragedije, Nolit, Beograd, 1984, 19; НА-ПОМЕНА: одломци који су у овом цитату обележени знацима навода потичу из студије RomanoGuardini, Liberté, Grâce et Destinée,ed. Du Seuil, Paris, 1957, 232, 233, 241.


ба да постане иницијални моменат за даља испитивања текста, а не исхо-диште анализе. У то се испрва уверавамо имајући на уму особеностиКостићевог односа према изворима које је користио у обликовању Мак-сима Црнојевића. Односи који се успостављају између историјско–поли-тичког и религиозног слоја представљају други моменат који нас уверавау оправданост овог запажања будући да корозивно делују на пуко прено-шење модела хришћанске драме о мученику који се, истина, може везатиза специфичан облик историјске драме, али тек као један од корака уизвођењу њене структуре.

Велики подстицаји за испитивање ове врсте долазе из присуствабиблијских цитата у репликама драмских јунака. Контекст њихове поја-ве, драмска физиономија ликова који их изговарају и значај места на ко-јима се појављују унутар драмске структуре, говоре о њиховој посебнојфункционалности за извођење драмског тока и обликовање главног јуна-ка као о нечему што је много значајније од пуке лексичке присутностибиблијског наслеђа у обради приче о страдању. У том је погледу од вели-ког значаја део из разговора који у првој сцени уводног чина воде првиминистар аустријске царевине, гроф Цинцендорф, угарски дворски кан-целар, гроф Баћанија и српски митрополит Вићентије Јовановић.

БАЋАНИЈА(Себи.)

Тај поп би се и потурчио још!(Вићентију.)

Па како ћете ви пред народ ваш?

ВИЋЕНТИЈЕ

Пред народ? Како? Зашто – Светли цар –

ЦИНЦЕНДОРФ

Пред народ како? Како!? Боже мој,да што се носи светли царев дар,што птичице у златном кавезу,што нити саде, нит’ сеју нит’ жњу,ипак их храни отац небески?*

Тако ће верни народ хранит цар.

ВИЋЕНТИЈЕ(Себи.)


У кавезу, додуше, држи га,па од све муке, да је златан бар! –Но да ли храни све те птице он,ил’ оне њега, то се пита још.

ЦИНЦЕНДОРФ

Зар није предмет, свети оче, тоза јеванђелску какву проповед?(Удари Вићентија по рамену.)

ВИЋЕНТИЈЕ(Збуњен.)

За јеванђелско царство? Јесте, да:нит’ жњу нит’ сеју, па их храни цар.

(Себи.)Та шта ћеш, врагу, чиниш се и луд,за једно писмо, један листак худ! (165–166)5

(*подвлачење је наше)

Означена места која се у тексту јављају без наводника, а у напоме-нама без белешке писца или приређивача, два пута сусрећемо у Новомзавјету. Најпре у 6. глави Јеванђеља по Матеју која представља наставакБеседе на гори читамо: „Зато вам кажем: не брините се за живот свој, штаћете јести, или шта ћете пити; ни за тијело своје, у што ћете се обући.Није ли живот претежнији од хране, и тијело од одијела? Погледајте наптице небеске како не сију, нити жњу, ни сабирају у житнице; па отацваш небески храни их. Нијесте ли ви много претежнији од њих?“ Потомсе у 12. глави Јеванђеља по Луки као део Исусове проповеди о лицемерју,страху, помирљивости и знаку времена, јавља варијанта наведених ста-вова: „А ученицима својим рече: зато вам кажем: не брините се душомсвојом шта ћете јести; ни тијелом у што ћете се обући: Душа је прете-жнија од јела и тијело од одијела. Погледајте гавране како не сију, нижању, који немају подрума ни житница, и Бог их храни: а колико сте випретежнији од птица?“

Занимљиво је да ове речи први помиње Цинцендорф, први мини-стар аустријског цара Карла VI, и то у тренутку када он и Баћанија, угар-ски гроф, разговарају са митрополитом српске цркве, Вићентијем Јова-

5 Лаза Костић, „Пера Сегединац“, у: Лаза Костић, Трагедије, Сабрана дела Лазе Ко-стића, Матица српска, Нови Сад, 1989. НАПОМЕНА: сви наводи из дела дају се према овомиздању са ознаком стране у загради поред навода.


новићем, пре него што ће овог представника српског народа примитисам Цар. Они од њега лукаво траже да се своме народу обрати као његовдуховни поглавар не би ли тим обраћањем осигурао пристанак Срба даратују против Француза за интересе Царевине. То чине тек након што суму, познајући његову превртљивост и склоност да се одрекне свих прин-ципа зарад сопственог интереса, ставили у изглед добијање наследногправа на место српског митрополита по моделу католичке цркве у којојдуховног поглавара не бира народ, као што је случај у устројству Српскеправославне цркве, већ указом поставља Цар. Да се од Вићентија не тра-жи само да обезбеди пристанак за учешће у рату показује и величинанаграде која му је обећана. Понуда открива одсудност захтеваног. Одњега се заправо тражи да својим ауторитетом и поступцима омогући ла-ко и брзо унијаћење. То се наговештава ставом који претходи наведеномместу из Јеванђеља по Матеју на које упућују Цинцендорфове речи: „Никоне може два господара служити; јер или ће на једнога мрзити, а другогаљубити; или једноме вољети, а за другог не марити. Не можете Богу слу-жити и мамони.“

Разговор се значењски креће између две равни. Двосмисленост сеостварује на више нивоа. Први је управо описан и он се може везати задволичност као карактерну особину јунака који у њему учествују. По-клањајући митрополиту две птице у златном кавезу, Цар му ставља дознања шта се од Срба очекује. Али, нудећи да по принципу западне цр-кве остане доживотно на месту митрополита, царски министар му по-средно указује на оно што би требало да предузме да би се очекивано иостварило. Песник у одељцима говора јунака за себе, драматуршки вео-ма успешно, наглашава да Вићентије Јовановић разуме овај начин скри-веног говора и да се у себи, прећутно, саглашава са понудом.6

Са становишта извођења драмске структуре ово се место може пре-познати и као својеврсна матрица драмског уобличења основне идеје.Подстичући митрополита да изађе пред народ, шта више сматрајући тоза његову обавезу, министар Цинцендорф најпре истиче статус Срба уЦаревини. Парафразирајући ставове из Новог завјета, он га изједначаваса положајем небеских птица о којима говоре јеванђелисти Матеј и Лука.Но да је ово једначење изведено више по различитости но сличности,показује одељак из Јеванђеља по Матеју којем припада наведени став, а

6 Овај поступак карактеризације веома је развијен у грчкој трагедији, а посебно уСофокловим драмама. О томе више код: Жан Пјер Вернан, Пјер Видал Наке, „Двосмислености преокрет. О структури загонетности у Краљу Едипу“, у: Мит и трагедија у античкој Грч-кој, I, превео с француског Живојин Живојиновић, Издавачка књижарница Зорана Стојанови-ћа, Сремски Карловци, Нови Сад, 1993, 119–159.


у којем се износе поуке о милостињи, молитви, праштању, посту, истин-ском богатству, служењу Богу и уздању о Оца небеског. Све су оне непо-битно везане за неговање и јачање истинске вере, без обзира на бројнаискушења на која човечија душа наилази на путу свога усхођења ка Богу.

Паралелизам по супротности постаје очигледнији уколико се вежеза употребу глагола „хранити“, наглашеног и у Цинцендорфовом поре-ђењу и у Вићентијевом коментару који открива да лицемерни митропо-лит нема никаквих илузија о природи заинтересованости бечког двора задобробит Срба у Царевини што уједно показује злокобност његових по-ступака и наговештава погубност намера. На нивоу значењске контек-стуализације појмова који се везују за наведени облик инфинитива, дво-смисленост се појављује као хомонимичност. „Хранити птице у кавезу“може значити исто што и „давати храну птицама“, али такође, како види-мо у Речнику САНУ, и „чувати птице“, „старати се о птицама“, „бринутио птицама“. У ироничној призми Вићентијевог питања „Но да ли хранисве те птице он, / ил’ оне њега, то се пита још.“ преламају се два могућазначења. У првом стиху јачи је денотативни аспект значења глагола, доксе другим, конотативним, актуализује представа о положају српског на-рода у аустријској монархији. Постављање питања о смеровима којимасе шири овим значењима прецизирана употреба глагола – храни ли Царнарод или народ Цара – истовремено је и потврда о инверзивности значе-ња Цинцендорфових позивања на јеванђељске мудрости. Могуће је пра-тити два основна вида обртања смисла изреченог. Први је везан за описначина на који се Цар стара о Србима. У њему се сусрећу представа небе-ских птица које уживају како телесну тако и духовну слободу, и описпапагаја и рајског детлића у златном кавезу. Овако посредована идеја обризи за добробит народа као о ограничавању његових слобода истовре-мено открива и на чему почива надмоћност оне руке која птице храни.Касније ће је један од јунака драме ову врсту зла одредити као гору одтурске јер онај који је угрожен од Османлија ипак у боју са њима потвр-ђује слободу свога избора. Истовремено се потврђује и његова свест отоме да се улази у бој са противником са којим се свакако не може равна-ти по јачини, али може по јавности непријатељства и свести о слободикоја се тим бојем брани, односно узурпира. Уколико имамо на уму да јеЦар митрополиту поклонио папагаја и детлића можемо рећи да се пред-стави спутаности у покрету (омеђеност простора решеткама) симболич-но придружује и идеја о спутаности у говору, јер наведене врсте птицаприпадају групи непевачица. Поред ове особине њих везује и специфич-ност изгледа перја које је прошарано јарким бојама о чему је и сам пе-сник писао у својој занимљивој студији о птицама. Ипак, и ово шаренило


перја не сведочи о њиховој посебној лепоти, већ пре о увесељавању оногока које на њих гледа пре као на карикатуру но природну лепоту. У би-блијским текстовима не наилазимо на помен ових птичијих врста. Цин-цендорф их такође не именује као небеске птице, што изнова потврђуједвозначност његовог поређења.

Други аспекти контекста повезују нас са основним значењем глаго-ла „хранити“. Ако ’нити сеју, нити жњу а ипак их цар храни’, то значи дасе он стара о њиховом телесном добру. Митрополитове речи призивају ипитање о начину на који Срби, кад већ нису ни ратари ни сточари, „хра-не“ Цара. Познато је да су Срби политиком бечког двора насељавани наободима Царевине као основни заштитни бедем од турских напада. ЗаЦара су отуда њихова тела представљала најјаче одбрамбено оружје јерје он знао да они у бојеве са Турцима улазе као да их воде за себе, а не зањега. Ситуација се, међутим, битно изменила. Цару је сада потребно даСрби пристану да се због њега, а не себе ради, боре са Французима. Учему пребива различитост ових бојева? Војевати против Турака, па ма-кар и за потребе Ћесара, увек значи одбрану највиших вредности које суОсманлије узурпирале и освету за злодела која су почињена. Косовскизавет дубоко је уткан у сваки улазак у сукоб са Турцима. Као да је поодсудности значаја сваки бој након битке на Косову њена реплика. Тоизостаје у рату са Французима. Овај би пристанак означио дубоку про-мену у разлозима због којих се у рат улази. Истовремено, он би у свестипотврдио посебност положаја који Срби имају у Царевини и одрицањеод вере и нације као основних обележја ради чијег су очувања били при-морани да у њено окриље дођу. Цар је тога свестан. Стога Цинцендорфдоводећи у исту раван Карла VI као Цара на земљи и Господа као Цара нанебу заправо тежи да у везу доведе и предмете њиховог старања. У јеван-ђељима се јасно успоставља хијерахија бриге за човека у којој је најва-жнија она везана за душу: „Не брините се дакле говорећи: шта ћемо је-сти, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се одјенути? Јер све ово незнабо-шци ишту, а зна и отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштитенајприје царства Божијега, и правде његове, и ово ће вам се све додати.“(МАТЕЈ, 6, 31–33) Отуда Цар своју надмоћност не жели да веже само заусловљавање телесног постојања својих поданика, већ и за управљањењиховим душама.7 Будући да наведено поређење почива на извртању сми-

7 У контексту овог запажања посебну симболику добија детлић као једна од птицакоју Цар у кавезу поклања српском митрополиту. Наиме, у оквирима словенске митологиједетлић има хтоничну и ватрену симболику. Његова хтонична природа сачувана је у веровањуда је „детлић од земље“, а што је од земље, то је од самог Бога“. За нас у овом смислу индика-тивно симболичка повезаност ове птице са људском душом што показује и веровање да месо


сла па је отуда небеским птицама својствено све оно што народу који сеса њима пореди није, и интересовање Ћесара за добробит душа његовихприпадника засновано је на принципима другачије природе од оних којиговоре о љубави Бога према човеку. Док се небески Цар јавља као узда-ница грешној души да у њему нађе ослонац за своју веру, да је ојача иодбрани, да у њој постојана остане, дотле Цар на земљи тежи да је одвере одвоји и преведе у неку другу. Бог дела у име љубави према човеку,а Цар у име љубави према себи, „себезнанства“ како би то Костић рекао.Отуда се у захтевима који се испостављају митрополиту крије питање одуши. Исто оно питање које ће експлиците поставити Исусовац на самомкрају драме када од Сегединца тражи да се преобрати. Пут од општег капојединачном којим су повезане уводна и завршна сцена дела, позастиреалегоризацију њене основне идеје. Тако прича о Сегединчевом страдањупоприма облик параболе о жртвовању најчаснијег јунака која откриванепоколебљивост вере оних које је предводио.

Пастир

Основно питање које је оправдано поставити у вези са начином раз-воја драмског тока непобитно је везано за ход трагичког јунака ка спо-знаји сопственог послања. Убиством Милана Тукелије Сегединац долазидо сазнања о истинским принципима своје борбе у очувању интересасрпског народа. Препознавши царску реч као лажну, он изводи закључако могућностима искупљења сопственог греха које се везују за онемогу-ћавање планова бечког двора и заштиту права слободе избора које је самЦар, правним актом, загарантовао. То је први степен спознаје до којегјунак долази напрасно, у тренутку повишене емоционалности услед стра-ха и кајања који су га преплавили након што је Милан Тукелија од раназадобијених у двобоју умро на рукама своје несуђене веренице, а Сеге-динчеве кћери Јуле. Међутим, будући да је заснована на емоционалномсистему мотивације, његова спознаја је нагла, снажна и продорна, алиистовремено и парцијална. Питање које се може поставити у вези са драм-ском уверљивошћу ове сцене са становишта развоја главног јунака, везу-је се за разлоге његовог лаког и брзог прихватања Тукелијиних речи, и тонепосредно након сцене двобоја у којем је, бранивши част Ћесара, запра-во чувао ослонац сопственој части, једним делом заснованој и на вери у

ове птице не треба јести јер се сматра да је она оваплоћење душе оног човека који искупљујесвоје грехове. (уп. Словенска митологија, енциклопедијски речник, Zepter Book World, Бео-град, 2001, 151.)


истинитост царског слова. Костић развија директну пропорционалностизмеђу Перине жестоке одбране царског интегритета и напада на соп-ствену погрешљивост. Док је у првом случају у двобоју, па и могућимубиством противника, бранио своју позицију, у другом случају је казнуза заблуделост најпре видео у насртају на сопствени живот. Но, то намјош увек ништа не говори о разлозима који су позастрли јунаково лако ибрзо пристајање уз Миланове речи. Погледајмо најпре до које врсте са-знања Сегединац преко њих долази.

МИЛАН

Ја ипак питам шта нам даје цар,шта даје ћесар у замену намкром војводе кад прође већем рат?(...)Ја опет питам шта нам даје цар?јер народу се додијало већулудо гинут мамљен обманом.(...)Ја мислим да сам у скупштину зватк’о српске војске царев заставник,у скупштини ми приликује реч.Ја добро знадем шта је војвода,ал’ као да не зна Пера капетан.Ја мислим, војна иде с војводом;у мирно доба то је додола,вертепски лутак отелејисан,ил’ златан мамак бечкој удици! –Господин Пера да је војска сва,ни да бих речи, нека војује;ал’ док још има српског племенашто челом љуби турског хата трагна трг робињски што му носи кћер, –да ово мало снажна народапо пепелу туђине изгине,да буде Пера Сегединац кнез,ил’ војвода, ил’ што ли –(...)Зар на цара? Па шта!? Па какав цар!?А камо ти поштена царска речда српска војска тек на Турке гре,да брани земљу, цара, царску реч!?А речи нема! Зар је и то цар!? (189–191)


Сегединац у њима најпре види изазов који је двоструке природе.Доводећи у питање истинитост царске речи, Милан ступа на поље сумњеу исправност српске оданости таквом Цару. Величина Цара се мери по-стојаношћу његове речи чија се легитимност овде и не оспорава са ста-новишта онога што јој је супротно, спољашње, већ се у питање доводиизнутра. Њено урушавање долази од ње саме – односно од онога који сео њу огрешује, одступа од садржаја њоме изреченог. Ако Цар сам не по-штује сопствену реч, питање је у којој мери то треба да чине други. За-што онда очекивати да ће нова реч, будући да је већ пољуљана вера улегитимност корена из којег потиче, бити прихваћена? Одступајући одраније изреченог Цар се неповратно утемељује у својој проблематично-сти, а сумња у нову реч постаје сумња у Цара.

Милан истиче да он у скупштини говори као ’српске војске царевзаставник’ чиме се наглашава да је он, иако царев, превасходно српскивојник. Истицање да своје неслагање изриче на скупштини, односно јав-но, без бојазни, треба код других да подупре веру у тачност исказаног.Надметање Сегединца и Тукелије, које од вербалног дуела прераста удвобој сабљама, прави је пример ваљане употребе шекспировских реше-ња у драматургији сцене.

Из ове врсте преиспитивања потиче и недоумица у исправност онихкоји уз Цара стају без обзира на то што други његов статус виде као ла-жан, односно оспорљив. Може се поставити питање у име којих разлогасе на то пристаје. Могуће је издвојити два одговора који се везују за ка-рактерне црте јунака. Први је огледало слепила јунака за праву природуцарске речи, а други је везан за свест о превртљивости владара на основукоје јунак тежи да за себе прибави какву корист. На половини овако фор-мулисаних разлога пристанка да се уз Цара буде, стоје у првом и другомчину драме Вићентије Јовановић и Пера Сегединац. Док први своју пунусвест о околностима ситуације исказује већ у уводној сцени дела, другидо спознаје о правој природи царског захтева, својствено трагичком јуна-ку, долази тек на крају драме.

Вратимо се сада разлозима у име којих Милан Тукелија доводи усумњу част Пере Сегединца. Колико год његове речи о непостојаностицарске воље оправдано иницирају опрез пред захтевима који се Србимана скупштини испоручују, оне су ипак проистекле из повређене сујетејунака чију је љубав одбила кћер капетана који брани царску реч. Костићје недвосмислено показао да се Милан одлучује да говори у тренуткукада Вукић, интригант што за сопствену добит заступа интересе мађар-ске стране која са неодобравањем гледа на могућност српског учешћа урату са Французима, каже:


„Опрости мени, капетане реч,ал’ сва се војска обрадова томшто чује да ће заратити се.Ал’ нико ваљда није жаром тимуспламтио на јуначки ти зборк’о Ранков Милан, мој најбољи друг,тренутка не мож’ дочекати тогда појури на љуту Францију.Испитао нисам је л’ јуначки сој,ил’ зато можда што је предлог твој.“ (189)

Неколико тренутака пре овога Милан је рекао:

„Да, на Турке бих пошао радије,ал’ ма на кога, само дајте рат!Ох, како ми је додијао мир!Шат погинем у тој погибији,да доспем зар у праведнички рај,по рају божјем анђеле бих клао.“ (185)

У међувремену се није одиграло ништа што би пресудно утицалона промену његовог става. Писац нам не наводи да је Милан можда до-шао до одређених сазнања која би га од младића устрепталог од жеље дакрене у рат, преобратила у онога који о разлозима битака дубоко проми-шља. Отуда ваља мислити о разлици између разлога Миланове побуне ирезултата до којих је она довела. И заиста, на сазнајном плану се нијеодиграло ништа. До померања је дошло на емоционалној равни. По овојврсти мотивације Тукелија на известан начин постаје сличан Сегединцу.Близак му је по извесној напраситости и осетљивости, поготову када је упитању одбрана части. Вукић то вешто користи да би манипулисао афек-тивним поступцима човека фрустрираног неузвраћеном љубављу. Туке-лија се несуђеном тасту супротставља не у име одбране интереса народа,већ као младић који зарад погрешног уверења о неузвраћеној љубави,брани свој интегритет. Наведеном разлогу Милан придружује и бес иза-зван алузијама да ће се управо ради те љубави приклонити оцу своје во-љене. Костићевим принципом укрштаја овде се у најнепосреднију везудоводе приватно биће младог Милана Тукелије и јавни интерес седогПере Сегединца чија се функција у овој сцени препознаје у вези са фигу-ром капетана–војника, а не оца.

Уколико у светлу ових интерпретативних резултата размотримо бр-зину и лакоћу Сегединчевог пријањања уз Миланове речи, као питање одзначаја поставиће се оно о природи односа који се развија између ове


двојице актера у сцени Миланове смрти, његовог растајања са Јулом ињеним оцем. Не опрашта Тукелија Сегединцу као целомудрено биће којеоном, од чије је руке погинуло, даје благослов јер на живот, смрт, казну игрех сада већ гледа очима вечности, већ му свој опрост даје у тренуткукада спознаје да је Јулино понашање погрешно поистоветио са равноду-шношћу према његовим осећањима. Сазнање да га она воли, сада, у су-срету са смрћу, на другачији начин осветљава како околности у којима седвобој одиграо, тако и Сегединчеву кривицу. Убивши Милана Сегеди-нац је починио грех из незнања и без икаквих предумишљаја, па и онихкоји би могли бити мотивисани његовим неодобравањем љубави измеђуМилана и Јуле или неслагањем око веродостојности царске речи. У убр-заном току догађаја Пера рањава младића који од задобијених рана искр-вари. Било каква намера да се млади Тукелија убије овде је искључена.Ту, над умирућим јунаком све линије незнања преображавају се у спо-знају. Пера сазнаје о љубави између своје кћери и младог заставника,Јула да је Милан погрешно разумео њено реаговање на изјаву љубави, аМилан да поморишки капетан о овоме не зна ништа и да га Јула заправоволи. Свима је на неки начин заједничка спознаја о суровости последицакоје доноси погрешка начињена из незнања.

Оно што их такође спаја јесте посвећеност љубави из које ће се уСегединчевом случају родити уверење у истинитост Тукелијиних речи.Родитељско срце које је сопственом детету задало најјачи ударац, сада,без икаквих ограда, прихвата младића и његове ставове. Вера у чести-тост кћерке Јуле и у ваљаност њеног избора, отворила је врата и речимаМилана Тукелије. Будући да му је непозната младићева повређеност иза-звана погрешним разумевањем поступака вољене жене, Сегединац раз-логе за побуну препознаје само у домену Тукелијиног јавног интереса.Доживевши га као сина, он најпре прихвата његово приватно биће. Пове-зала их је љубав коју обојица осећају према Јули и уједно омогућилањеном оцу да допре до свести о неутемељености сопствених залагања.Отуда оно што је Тукелија изрекао Сегединац прихвата брже и непосред-није јер је огрешењем о сопствено приватно биће почео да преиспитује иинтересе свог јавног делања.

То објашњава и његову устукнутост пред величином задатака којиму се постављају. Може ли он, окрвављених руку и са свешћу о сопстве-ној погрешљивости, бити достојан таквог послања? Ову недоумицу упе-чатљиво осликава паралела са легендом о смрти нејаког Душановог на-следника, Уроша Петог, који је страдао од руке остарелог Вукашина Мр-њавчевића:


Мој син? Не–не! Не–не, Вукашине!Ти ниси сина свог погубио,Већ убио си божјег анђела.А што? А зашто? Ха–ха! Ха–ха–ха!Јер анђ’о уста против ћесара;Ћесар ће, рече, преварити нас,и лаж је, рече, ћесарева реч.А ко је пречи, ћесар или Бог?Јер Бог ако је истина и свет,ни посланик му не сме лагати.Па збуде ли се анђелова реч,те слаже л’ ћесар – да л’ ћеш смети тианђела божјег тад осветити?Хоћеш ли смети, Перо, хоћеш литом истом руком, истим железомодбранити народ преварени свој,те осветничким смером самртнимпробости смело лажи ћесарскојпозлаћену, себезнану му груд?Хоћеш ли смети, кукавицо, је л’? –Јест, лако беше теби с анђелом,та нико не зна како казни Богиз пакла нико још не дође живда прича грозе мука вечитих:ал’ кљешта, клинци, колац, точковије л’ кукавицо, тога те је страх!? (198–199)

Ови стихови безмало представљају први Сегединчев монолог којисе јавља у другом чину. Они су у поступку драмске карактеризације овогјунака на парадоксалан начин кључни јер спајају елементе који се са ста-новишта развоја драмске радње искључују. Први читаоца ставља предсвојеврсну дилему јер песник, наговештавајући да је јунак стигао до исти-не о царској речи као лажној и сада преиспитује сопствену достојност дату истину преокрене на добро народа, оцртава линију даљег тока драме.Самоспознаја би, према томе, обележила развој јунака већ у другом чинудраме, дакле готово на њеном почетку и то, шта више у оном истом чинуу којем се јунак први пут у драми и појављује. Ова врста разрешеностидрамског тока готово на самом почетку приче о страдалничком походујунака који окајавајући сопствени грех доноси добробит роду у целини,блиска је моделу хришћанске драме о мученику. Сви елементи су већ ту,у овом монологу, у другом чину драме. И свест о грешности, и понизностпред Богом, и страх од његове казне, и смерност, и спознаја о сопственојнедостојанствености пред послањем. Све је ту, али као да ипак нешто


недостаје. Као да је у брзини Сегединчевог продора до срца истине оЦару као себезнанцу, изостао један део. Као да иза ове врсте сазнањапостоји још нека до којег јунак неће доћи у другом, већ у петом чину.Поставља се питање оправданости развоја 3. и 4. чина уколико је другимвећ све разрешено са становишта развоја главног јунака. Упитаност отоме шта још треба да се догоди уколико је драмски ток разрешен већ удругом чину, прераста у промишљање о ономе што је Сегединцу на изве-стан начин још увек затајено.

Непосредно пре почетка скупштине на којој ће се сукобити МиланТукелија и Пера Сегединац, стиже калуђер који носи важне вести. Уве-рен да ће већање кратко трајати, Сегединац му поручује да сачека. НаконПериног монолога у којем он поставља низ питања на која ће одговордати у преосталим чиновима драме, излазе на сцену ликови који су одкалуђера у међувремену чули која је то ’крупна реч’ коју је желео дасаопшти поморишком капетану. Наравно, она, по старом драматуршкомрешењу, потврђује истинитост Тукелијиних речи и учвршћује Перу у уве-рењу о сопственој погрешци. Да је којим случајем Сегединац саслушаокалуђера пре него што је скупштина почела, Тукелија би свакако био жив.Потоње сазнање чињенично потврђује оно друго, до којег је јунак дошаоплативши превисоку цену. Готово померене свести, која је у монологуисказана леденим смехом што прати сазнања о узалудности Тукелијинесмрти и сопственој заблуделости, стари капетан тражи од калуђера да мумачем прободе груди. Управо духовник, више него било који други ју-нак8, може да укаже Сегединцу на пут којим даље треба да крене:

Зар мислиш проћи тако јевтино?Благодет је грешнику рана смрт,На теби, Перо, смртни лежи грех,а смрћу смрт поправља само Бог;за човека је други пут утрт:животом само поправићеш смрт,животом спрати грешног дела срам!

Овим речима он наговештава да је телесна смрт ништавна спрамвечног живота који се задобија само праведним срцем и чистом душом.То је оно сазнање до којег Сегединац треба да дође. У овом тренуткуњегова једина бојазан је да је зарад греха недостојан да поведе војску уодбрану српских права. Још увек му измиче сазнање да му предстојиједно веће, значајније и у сваком погледу одсудније искушење – искуше-

8 Марта Фрајнд у овоме препознаје сличност са Софокловом драмом Цар Едип.


ње душе. На том путу он мора да спозна праву природу о Вићентију Јова-новићу као лажном пастиру а да себе потврди као правог предводникаСрба у оквирима аустријске монархије.

Развој главног јунака одређује ток драмске приче. У том смислупитања која Пера Сегединац покреће у свом првом монологу добијајусвојеврсни одговор у самом финалу драме. Захваљујући механизму пи-тање–одговор драмска структура израста као двочлана композиција паје отуда њеном почетку, у контексту развоја извесних идејних нити, па-ралелан завршетак дела. Однос напоредности постаје уочљивији захва-љујући положају главног јунака који са једног плана, одређујућег зањегову социјалну позицију, прави искорак на други, обликотворан засуштину додељеног му послања. Приписујући Тукелији улогу божијеггласника, Сегединац свој грех поистовећује са огрешењем о Бога. По-ново Костић у исту раван доводи категорије небеске и земаљске власти,развијајући њихов однос на супротностима. Изнова се Цар препознајекао лажан пастир, само што у овом случају до те спознаје, за разлику одпрве чији је носилац превртљиви митрополит Вићентије Јовановић, до-лази јунак који је неспреман да прихвати лаж за истину. Иако је својомпозицијом дубоко уроњен у политичку сферу живота Срба у Царевини,он прелази преко свих могућности компромиса. Тачније, уопште не раз-мишља о прихватању лажи за истину онда када је спознао да је оно штоје држао за једну од најсветијих истина заправо лаж. Од тог тренуткаон се стара само за то да својом грешком не нанесе ново зло народу.Свест о томе да својом погрешљивошћу може на одсудан начин угрози-ти добробит народа, доводи јунака до потпуне одвојености од сопстве-ног приватног бића.

За разлику од њега, митрополит Јовановић, спознавши праву исти-ну о Цару, дела руковођен поривима свог приватног бића не би ли, при-кривајући прави статус Цара, извукао неку корист за себе, на штету соп-ственог народа. Његов јавни интерес је у потпуности подређен приват-ном, иако би по свим обележјима позиције коју заузима требало да у пот-пуности, и духом и телом, несебично служи роду. Митрополит је већ упрвом чину одређен као лажни пастир. Он дела у нескладу са својимпослањем и из домена религиозног посвећења добру и жртвовању пре-лази на раван политичког сплеткарења. Пера Сегединац испрва ни ненаслућује коначне обрисе својега послања, али га чистота душе и дубокопокајање за грех почињен у незнању и без намере, чине фигуром жртве.То позастире његов искорак из политичког у религиозно. Његов пут допастирског места је обележен троструким искушењем и он се постепенооткрива пред овим путником који, освајајући сазнање о себи и другима,


њиме хрли ка свести о значају жртвовања које је јаче и пресудније одвојничких битака.

Прво искушење представља смрт Милана Тукелије након које Сеге-динац, спознавши кроз родитељску љубав према Јули сву истинитост ре-чи несуђеног зета–сина, креће да разобличи царску реч као лажну. Међу-тим, борба за очување права српске војске да ратује само у бојевима Ца-ревине са Турцима, прерашће у одсудну битку за очување оног својствапо којем су Срби различити и своји не само у односу на Турке, већ ипрема Аустријанцима и Мађарима. Ово сазнање биће досегнуто разоб-личавањем једног другог непријатеља, унутрашњег, прикривенијег и отудапогубнијег, којег представља фигура митрополита Вићентија Јованови-ћа. Сегединац ће до спознаје о природи овог зла доћи на сличан начинкао и до истине која се налазила у речима младог Тукелије – преко роди-тељске љубави за кћер Јулу. Друго огрешење о сопствено дете, изновапочињено у незнању, отвара јунаку пут до истине вишег реда о погубно-сти митрополитове спремности да зарад пуког задовољења плотског, на-род поунијати. Треће искушење је експлицитно и обележава га час којидолази након телесних мука. О њима је Костићев јунак у свом првоммонологу говорио као о пакленим. Круг је затворен. Оно што је немогућеописати јер из пакла још нико није изашао, Сегединац преживљава то-ком свог земаљског обитавања. Он одолева свим видовима деструкцијетелесности, будући да је у тренутку суочења са истином о намерама Ца-ревине очврснуо духом. Његова је душа сада спокојна у својој вери иоданости Богу и народу. Она се у својој етичности потврђује и на небе-ском и на земаљском плану. Трећим искушењем проверава се постоја-ност онога што је непоткупљиво и отуда по значају непроцењиво. Сеге-динчеве жена и кћи остају са ове стране његовог бола јер бринући о ње-говом телесном добру испрва страхују само за његово земаљско постоја-ње. Сусрет са мучеником донеће им свест о величини додељеног му по-слања, а његова светачка смиреност откриће им сопствену везаност заземаљско. Жена и кћи стају пред Перу Сегединца са намером да га прео-брате и тако спасу земаљских мука. Међутим, од њега одлазе преобраће-не. Оставши сам, без иједног материјалног добра, Сегединац има самосвоју душу. Круг се изнова затворио и тек сад можемо разумети правозначење оних речи које је јунак изговорио на крају свог првог монолога удругом чину драме:

„Не бран’ ме момче, зла ми беше ћуд!Ал’ Пери само Пера бива суд.“ (204)


Костићев Сегединац је оличење шилеровских ликова чији се идеа-лизам урушио у сусрету са конкретним околностима. Дуализам у дожи-вљају света који опстаје у непрестаном осцилирању између апстракцијеи чињенице, одређене јунаке смешта у вртлог тренутка сусрета две међу-собно супротстављене обале сазнања. Јунак који почини убиство, макари из нехата, морално је крив и он одговара за почињени злочин. Па ипак,иако све ово имамо у виду, још увек не можемо да дамо одговор на пита-ње о трагичкој кривици Пере Сегединца јер она измиче контекстуализа-цији. Стога је од велике важности ход јунака ка сазнању јер у корацимакоје на том путу чини, лежи и зрење трагичког анагнорисиса. Очигледноје да се Сегединац успиње лествицама сазнања остављајући иза себе не-знање. Костићев јунак није освојио лако ниједно подручје спознаје. Уцарску реч као лажну уверио се након греха убиства. У митрополитскуљубав према роду и Богу као преображену и бестидну, уверио се наконшто је сопствену кћер предао разблудном свештенику у руке. Оно што језаједничко овако одређеним преласцима из незнања у знање јесте да сена крају сваког од њих руши по један ауторитет. Најпре пада ауторитетЦара као земаљског пастира, да би након тога слом доживео и аутори-тет митрополита као божијег пастира на земљи. Једини ауторитет ко-ји издржава све врсте искушења постаје душа. Тако се ход јунака од не-знања ка знању маркира његовим уверавањем у лажност спољашњих ауто-ритета и осведочењем у снагу душе као једине постојаности. Отуда бипоље Сегединчеве трагичке кривице заправо био његов карактер који јеу првим корацима подстрек његове пропасти, а у последњем, одсудном,знак његове постојаности. Околности од њега чине и непорецив симболснаге колектива којем припада. Приватно и јавно биће јунака у том тре-нутку склапају свој мир.


Zorica Nestorović

Pera Segedinac by Laza Kostić: martyr figure and tragic guilt

S u m m a r y

This interpretation intends to reveal the way Pera Segedinac achieve the consciou-sness of his own identity. In the search for truth the old captain become conscious aboutthe untrue identity of the ruler and his word as well as the untruthful identity of the mitro-polit. The main part in the interpretation of dramatic structure belongs to the hidden quo-tation from the Bible.


Горан Максимовић

ПУТОПИСНА „НОВА“ СРБИЈАМИЛАНА Ђ. МИЛИЋЕВИЋА И ЖИВАНА ЖИВАНОВИЋА

У уводном дијелу огледа направљен је осврт на значајне српске пу-тописе о новоослобођеним крајевима југоисточне Србије након Српско-турских ратова 1876-77. године и Берлинског мировног конгреса 1878. го-дине. Затим је направљена посебна анализа два путописна текста: Мила-на Ђ. Милићевића, Стара писма из нових крајева, те Живана Живанови-ћа, Ниш и нишке знаменитости, која су написана у исто вријеме, у љето1882. године, а свакако на репрезентативан начин приказују Ниш и про-сторе те „Нове“ Србије, као што указују и на природу путописних књигакоје су писане о том поднебљу све до 1912. године и почетка Балканскихратова. У огледу је указано на претежно педагошку и утилитарну функци-ју таквих путописа, на спајање умјетничке са документарном сликом сви-јета, тј. путописних опсервација, слика и доживљаја, са историјским ре-минисценцијама, етнографским и етнопсихолошким студијама, привред-ним, географским и климатским описима, како би те нове крајеве на штопотпунији начин представили српској јавности.

Кључне ријечи: „Нова“ Србија, путопис, српска књижевност, доку-ментарно и умјетничко, етнографско, историјско, поучно, Српско-турскиратови 1876-77, Берлински конгрес 1878. године, Милан Ђ. Милићевић,Живан Живановић.

Ослобођење Ниша и југоисточне Србије од Турака у Српско-тур-ским ратовима 1876-77. године и њихово поновно присаједињење срп-ској матици послије вишестољетног ропства, изнова је обновило интере-совања српске политичке, културне и научне јавности за те „нове“ про-сторе Краљевине Србије. Као плод таквих појачаних књижевних интере-совања у деценији након Берлинског конгреса (1878), а затим и даље сведо Балканских ратова (1912-13), настало је неколико путописних књига ојугоисточној Србији. Најприје је Милош С. Милојевић непосредно предпоменуте ратове, а затим и за њихова трајања, објавио у Београду у три

Горан Максимовић114

књиге: Путопис дела праве-старе Србије (књ. I, 1871; књ. II, 1872; књ.III, 1877), у којем је опширно обухватио наведене просторе. Иза тога сууслиједили: Путовање по Новој Србији Сретена Л. Поповића (објављеноу наставцима у часопису Отаџбина 1878. и 1880. године), С Дрине наНишаву Милорада Поповића Шапчанина (објављено у Београду 1879.године), Из Нове Србије Мите Ракића (објављено у часопису Отаџбинау наставцима 1880. и 1881. године), Са Дунава над Пчињу Милана Ђ.Милићевића (објављено у Београду 1882. године), затим путопис С Мо-раве на Вардар Стојана Новаковића (објављено у Београду 1886. годи-не), Из Београда у Солун и Скопље с Београдским певачким друштвомСпире Калика (објављено у Београду 1894. године) и слично. Посебномјесто у путописној литератури посвећеној Нишу, као највећем граду„Нове“ Србије, како су тада називали те поново ослобођене крајеве срп-ства, припада књигама Милана Ђ. Милићевића Стара писма из новихкрајева (написаној у љето 1882. године, а објављеној 1885. године у књи-зи Међудневица, у издању Краљевско-српске државне штампарије у Бео-граду), те књизи Ниш и нишке знаменитости Живана Живановића (на-писаној у љето 1882. године, а објављеној годину дана касније у Београ-ду, у издању Штампарије код Светог Саве).

1. Путописна књига Стара писма из нових крајева Милана Ђ. Ми-лићевића (1831-1908), написана је у периоду од 27. јула до 27. августа1882. године, датирано по старом календару, а настала је приликом ауто-ровог путовања због одређеног државног посла у Ниш и новоослобођенесрпске крајеве. Милићевић не наводи конкретан разлог боравка у овомграду, али је чињеница да су у то вријеме била организована учитељскапрактична предавања у новооснованој Учитељској школи са циљем уна-пређења квалитета школских програма и наставе, па није искључена мо-гућност да је управо то била његова државна мисија и посао. Поготовошто се у другом писму Милићевић детаљно осврће на тај догађај и дис-кретно полемише са противницима тих педагошких реформи, које су по-грдно називали „напредњачким крпежом“, по тада актуелној владајућојстранци и њеним покушајима да унаприједи школски систем.

Књига је сачињена из четири писма упућена Мити Ракићу, Милићеви-ћевом старом пријатељу и одличном зналцу ослобођених простора југои-сточне Србије, о којима је већ био, како смо то претходно навели, објавиопутопис Из Нове Србије и практично уз Сретена Л. Поповића овај дио старесрпске територије у путописном смислу крстио именом „Нове“ Србије.1

1 Опширно о томе: Горан Максимовић, „Нова Србија у путописним сликама Мите Ра-кића“, Лесковачки зборник, књига ХIII, издање Лесковачког музеја, Лесковац, 2003, стр. 87-97.

Путописна „Нова“ Србија Милана Ђ. Милићевића и Ж. Живановића 115

И сам Милићевић је од раније добро познавао просторе „Нове“ Србије јерје као члан високе међудржавне делегације учествовао у љето 1881. годинеу коначном успостављању српско-бугарске границе, након провизорнихомеђавања на Берлинском конгресу 1878. године, о чему је оставио детаљ-но свједочење у поменутом путопису С Дунава над Пчињу, који је обја-вљен управо 1882. године.2

За разлику од претходног путописа у којем је имао нескривенунамјеру да српску јавност упозна са новоослобођеним српским просто-рима, језиком, саставом становништва, менталитетом и обичајима, усме-ним књижевним насљеђем, географијом, привредом и климом, у Ста-рим писмима из нових крајева Милићевићеве амбиције су много скром-није. Зато одмах на почетку првог писма наглашава да његови записинастају „захваљујући оној малој доколици“, коју му „даје давнашња ра-нилачка навика“, уз то без икаквих претензија да јави „какве интересненовине“, већ да се разговори с пријатељем, „макар и у мислима“, кад неможе другачије.3 Видјећемо, међутим, да је наведена ауторова скром-ност само привидна, те да Милићевић веома досљедно користи два на-ративна плана: белетристичко-путописни у којем приказује разноврснеутиске, доживљаје и реминисценције с путовања, а затим и докумен-тарно-етнографски у којем приказује народне обичаје и навике, те мен-талитет „Нишевљана и Нишевљанки“, да би се на крају у посљедњем,четвртом писму, осврнуо и на менталне особине и начин живота ни-шких Турака. Завршно писмо је најобимније и сасвим умјетнички раз-личито и стога што у њему Милићевић илуструје стварне особине Ту-рака кроз једну необичну приповијетку, или како он скромно наглаша-ва „белешку из живота једне Туркиње девојке“ (66), у којој је описананеобична и снажна љубав између Туркиње и Србина, са много препре-ка и романтичних заплета, али и са срећним исходом и крунисањем тељубави браком.

Пошто у првом писму приказује путовање од Београда до Параћи-на, Милићевић се више бави асоцијацијама о невољама путника са кочи-

2 Опширно о томе: Горан Максимовић, „Путописне слике С Дунава над Пчињу Ми-лана Ђ. Милићевића“, Књижевност Старе и Јужне Србије до Другог светског рата, Збор-ник радова 3, Институт за књижевност и уметност-Балканолошки институт САНУ, Београд,2001, стр. 129-139. Рад је касније под нешто измијењеним насловом „Путовање Милана Ђ.Милићевића по ослобођеним предјелима Србије“, прештампан и у књизи Српске књижевнетеме, Слободна књига-Романов, Београд-Бања Лука, 2002, стр. 99-113.

3 Милан Ђ. Милићевић, „Стара писма из нових крајева“, Међудневица, писма, приче,и слике из живота у Србији, Краљевско-српска државна штампарија, Београд, 1885, стр. 1.(Сви каснији цитати преузети су из истог издања. Број у загради након наведеног текстаозначава преузету страну).


јашима, као особитим људима, него што се детаљно осврће на путничкеслике или доживљаје. Зато је у средишту његове путописне нарације по-кушај психолошке карактеризације кочијашâ, који су увијек добро пам-тили друмске механе у којима је обезбијеђен лијеп смјештај за коње, анису много марили за то како ће бити смјештени путници, добро су пам-тили све путничке ствари које су возили, али су радо заборављали даистоваре њихове бутељке с вином и слично.

У асоцијативној путописној равни значајно мјесто заузимају и иро-нична Милићевићева размишљања о квалитету наших друмова и мосто-ва, о прљавим и неуредним друмским механама, али и егзалтирани ути-сци о плодној српској земљи, о тадашњем добром роду жита. Посматра-јући вриједни српски народ који је радио на својим њивама, Милићевићне може а да се детаљније не осврне и на судбину државних чиновника,„који народом управљају, који народу суде, који народ просвећују, којинарод воде“(13), а често нису дорасли по образовању и моралним вријед-ностима тој широкој улози коју им је држава намијенила. Милићевић јенаглашени моралиста и просвјетитељ, тако да и када критикује непре-стано поучава и савјетује са наглашеном жељом да живот народни учиништо напреднијим, а државу своју уређенијом и богатијом. Зато нескриве-но критикује чудни обичај да се ујутро на Илиндан кољу пијетлови, дапрема устаљеном народном вјеровању у моравском крају не би прокли-њали газду и слично.

У другом писму Милићевић описује путовање од Делиграда до Го-рице, при чему са нарочитим пијететом говори о историјској улози Дели-града у Првом српском устанку и Алексинца у посљедњим ратовима заослобођење југоисточне Србије. Пошто се осврнуо на историју Алексин-ца који је настао на темељима старог града Бована, а затим и сеоцетаКраљева, Милићевић уочава љепоте овог поднебља, али се детаљнијеосврће само на актуелне политичке трзавице и незадовољства становни-ка овог градића што је остао у економској сјенци оближњег Ниша, каобудућег регионалног центра, те што им је државна жељезница заобишлаварош и прошла кроз оближњи Житковац.

Приближавање граду Нишу подстиче Милићевића на истинску гло-рификацију овог географског простора и наглашавање да „лепоте нишкеоколине, блиске и далеке, ваља гледати очима, ваља уживати духом“, за-то што се на прави начин не могу описати: „Најпотпунији, најживљиопис не може представити ни хиљадити део онога што би очи виделе заједан часак, што би душа осетила за један тренутак“(29). Милићевић утом искреном заносу излаже укратко препознатљиве географске локали-тете: Виник и Чегар, Горицу и Марков Град, стари Град Ниш, нову ни-


шку Варош и плаховиту Нишаву која их је раздвајала. Кад је ријеч о исто-рији овог простора, Милићевић се враћа све до римске прошлости, освр-ће се на Немањине дане проведене у Нишу, све до устаничких бојева наЧегру 1809. године и херојског чина Стевана Синђелића, те знаменитеЋеле-куле као најстрашнијег симбола српских борби за ослобођење одТурака.

Иако нескривено уважава нишку историју, Милићевића као путо-писца интересује прије свега живот савременог Ниша и његове убрзанемијене и европеизација откако је ослобођен 28. децембра 1877. године,датирано по старом календару. Отуда доминирају слике нових широкихулица које су настале на мјесту уских и кривих сокака, великих зиданихкућа које су настале на мјесту негдашњих страћара и земљаних уџерица.При томе Милићевић прави и нескривене алузије на тајновите рачуне искривене књиге општинског „регулационог фонда“, тако да је веома те-шко докучити колико је стварно уложено државног новца у модерниза-цију града.

Милићевић посебно мјесто намјењује опису двије гласовите нишкегостионице: Европе и Берлина, које нимало нису заостајале за београд-ским кафанама. Помало иронично аутор описује дежмекастог Луја, вла-сника елегантније гостионице Европа, који је очигледно имао само једнужељу – да му се у кафани „говори њемачки а плаћа енглески“. Власникагостионице Берлин, која је била простија, али очигледно и ближа писцуових путничких записа, Јована Утвића, Милићевић описује детаљније,са излагањем његове животне предисторије по којој се родио у Сомбору,а у Србију је дошао 1862. године и одмах ступио у „призренску легију“Стевана Владислава Каћанског. На крају другог писма, Милићевић изно-си и велике планове општинске управе у Нишу, која је одлучила да исто-времено гради три нове школе, два велика моста преко Нишаве, два во-довода, општинску кућу, једну велику гостионицу и слично.

Са нескривеном иронијом, Милићевић указује и на бројне непра-вилности, међу којима је нарочито карактеристична злоупотреба законао штедионицама које су давале повољне позајмице за сељаке, када бипретрпјели штете усљед одређених елементарних непогода, а у Нишу сутај новац углавном дограбили досјетљиви и бескрупулозни трговци игоспода, те га користили за различите шпекулације које нису имале ника-ве везе са почетном корисном идејом о намјени тог новца за унапређењепосрнулих сеоских газдинстава.

У трећем писму Милићевић путописно казивање трансформише уетнографске записе о старом Нишу и старим Нишлијама, који су полако,али сасвим извјесно нестајали пред најездом нових времена и европских


реформи којима је тежила читава Краљевина Србија, а с њом и њениновоослобођени крајеви. Милићевић са нарочитим симпатијама описујеса улице неугледне нишке куће чатмаре, али изнутра веома богате, укра-шене предивним вртовима и баштама, кладенцима и чардаклијама пре-кривеним виновом лозом, зеленим шимширима и разноврсним цвијећем,тако да је то све представљало прави мали рај у којем су укућани прона-лазили свој мир и спокој од свакодневног рада. Посебно мјесто намије-њено је приказу унутрашњости тих кућа, гдје долази до изражаја изрази-то практична и функционална архитектура, једноставан намјештај и по-кућство, обавезне светогорске иконе на источном зиду, тешки ћилими нацигланом поду, често виртуозно изрезбарене таванице, најчешће ћера-мидом прекривени кровови и слично.

Милићевић се осврће и на изразиту скромност Нишлија, умјере-ност у одијевању, штедљивост у јелу и пићу, мада је нишка кухиња билапозната по своме богатству и укусу, на потпуну посвећеност раду у дућа-ну или занатској радњи. Док су жене читав живот проводиле у кући, му-шкарци су по читав дан проводили изван куће, предани послу од раногјутра до првог мрака. Милићевић као предани етнопсихолог добро опи-сује ментални склоп и карактер Нишлија. Указује на њихов веома скученмисаони живот, али и на доброћудан карактер са раширеним рођачкимодносима међу људима, који су праћени необичним ословљавањима: „Ба-та-Таса, Чича-Илија, Баја-Станоје, Деда-Никола, Побратим-Ђорђе, Не-веста-Марија, Снаша-Станија, Стрина-Васка, Пријатељица-Стојна“, укојима се не „изражавају само ступњи сродности, него много чешће дру-штвено уважавање и поштовање“(53). На крају писма, Милићевић се освр-ће и на бројне нишке пјесме, које пјевају о свакодневним љубавним до-живљајима, о обичним људима и њиховим осјећањима, а без претензијада опјевају далеку прошлост или велике догађаје и јунаке.

Милићевић нескривено жали за старим временима, о њима пишенадахнуто и са симпатијама, тако да не жели посебно да се осврће наживот новог и измијењеног Ниша, већ само поручује своме пријатељуМити Ракићу да је довољно да погледа нови Београд, па ће му бити јасани нови Ниш. Милићевић помало жали што „Ниш све наше обичаје и на-вике прима без поговора, а све своје, и слабе и добре, без саслушања,баца у заборав!“(55), а затим опрезно и мудро закључује да Србија морабити умјерена у наметању својих регула: „Себезналу, охолу Шумадинцуто може бити неко задовољство, а општој благајници народног духа, то јесвакојака штета. Докази и остаци старе културе, старога живота, ма ко-лико да су слабачки и неприметни, заслужују да се проуче, пре него штосе осуде и у заборав баце“(56).


Посљедње, четврто писмо, путописа о Нишу и „Новој“ Србији, Ми-лићевић посвећује нишким, али и свим преосталим Турцима, који су од-лучили да не крену у сеобу, те да остану да живе у новоослобођенимсрпским крајевима. Милићевић излаже разложне геополитичке идеје, тенаглашава да су турске сеобе након Берлинског конгреса биле подстрека-ване од власти из Цариграда како би се појачаним насељавањем око овенегдашње византијске престонице промијенила етнографска слика на Бос-фору и тиме одвратиле велике европске силе од даљег потискивања Ту-рака и помјерања граница њиховог царства у дубину азијског континента.

Између турковања, тј. сеобе у Турску, или каурења, тј. останка уземљама гдје су рођени, Турци у југоисточној Србији различито су сепонашали. У великом броју вароши, у Пироту, Белој Паланци, Куршу-млији, Прокупљу, Власотинцима, распродали су своја имања и одселилисе нетрагом, док су у Нишу, Лесковцу и Врању, бројни Турци остали даживе, прихватајући „каурске законе“ као своје. Милићевић с поштова-њем говори о скромности и трпељивости Турака, о познавању српскепрошлости, што је допринијело да српску вјеру не посматрају као непри-јатељску, него као вјеру својих предака. У том контексту, у другом дијелучетвртог писма, Милићевић ће укључити истиниту приповијетку, којаказује о романтичној љубави Туркиње дјевојке Зулејке према Србину изВелеса Костаћи-ефендији, те њеној одлучности и упорности да се удајомза вољеног човјека не само домогне његовог срца, него да се тиме вратии у вјеру својих предака, јер јој је бака по мајци била Српкиња Марица изМиријева. Са друге стране, Милићевић се критички осврће на слијепу ибеспоговорну турску преданост исламској вјери. Описује јадно стање тур-ских школа и џамија у Нишу, неукост мујезина, али и потпуно одсуствожеље да било шта промијене и унаприједе у свом животу у склопу свеоп-штих реформи које су биле спровођене у Србији тога времена.

Милан Ђ. Милићевић је као писац, као научник и јавни посленик,представљао личност различитих интересовања и широке културе, та-ко да се то нарочито јасно препознаје у његовим путописима. KњигаСтара писма из нових крајева у том погледу представља не само лијепуниску путничких белетристичких слика и доживљаја, већ је са другестране оно драгоцјено документарно свједочење о старом начину жи-вота, обичајима, људима и менталитету, географији и историји новоо-слобођених простора југоисточне Србије на крају 19. вијека, који суубрзано сасвим нестајали и увелико изгубили обиљежја регионалне по-себности и различитости.


2. Путописна књига Ниш и нишке знаменитости Живана Живано-вића (1852-1931), написана је у љето 1882. године, а најприје је објавље-на у наставцима у београдском листу Уставност у јесен те године, да бинаредне 1883. године рукопис био публикован и као посебна књижица уиздању Штампарије код Светог Саве у Београду. Иза тога дјело је у дванаврата имало поновљена издања. Најприје, тек 1958. године, у књизиизабраних дјела Живана Живановића Србија у ратовима, у редовном ко-лу Српске књижевне задруге (књига 342), у избору и редакцији ЖивкаМилићевића, али са недопустивим изостављањима дијелова текста којису очигледно били непожељни за тадашњу комунистичку идеологију. За-тим и 2004. године, у издању Просвете из Ниша, у редакцији Горана Мак-симовића, при чему је досљедно преузето издање из 1883. године, уз нео-пходна правописна осавремењивања и поправке словних и графичкихгрешака.

Мада је оба рата за ослобођење од Турака провео „по кршним пред-јелима Јужне Србије од Рашке до Јавора“,4 Живан Живановић, каснијипознати српски политичар и публициста, први пут долази у Ниш тек кра-јем јула мјесеца 1882. године, сличним поводом као и Милан Ђ. Милиће-вић, да би судјеловао као наставник на љетњем учитељском семинару,тако да је тај једномјесечни боравак искористио за писање путописнекњиге посвећене овоме граду. Живановићев путописни поступак карак-теришу два комплементарна наративна плана: – план путничких слика и– план историјских реминисценција. Путничке опсервације утемељенесу на опису простора, људи и знаменитости у Нишу и околини, те напоетичким медитацијама о природи путописног жанра, док су историј-ске реминисценције засноване на широком асоцијативном низању дога-ђаја из нишке повијести: од рођења цара Константина Великог у овомеграду, преко сусрета Стефана Немање са Фридрихом Барбаросом, те пр-вих насртаја Турака још 1372. године, до догађаја везаних за новију исто-рију, као што су Чегарски бој и херојска судбина ресавског војводе Сте-вана Синђелића 1809. године, затим оснивање тајне ослободилачке акци-је 1874. године, као непосредне претходнице ослободилачким ратовима,те посљедњи ратови за ослобођење Ниша од Турака, у којима је са наро-читом пажњом обликован портрет и јунаштво Николе-Кола Рашића.

Живановић је свјестан да се слике са путовања заснивају на разно-ликим и сасвим слободним запажањима, те да се опиру сваком умјетнич-ком систему. Писати о предјелима, о градовима и животу у унутрашњо-

4 Живан Живановић, Ниш и нишке знаменитости, Штампарија код Светог Саве, Бе-оград, 1883, стр. 1. (Сви каснији цитати преузети су из истог издања. Број у загради наконнаведеног текста означава преузету страну).


сти, није нимало лако, а као што се такав живот супротставља строгимнормама, тако су понекад „случајне мисли, нехотичне напомене, дражијеод дубоких истраживања“(13). Зато и наглашава да ће казујући о Нишу инишким знаменитостима „следовати само својим мислима и онако, какосе појаве биће читаоцу на расположењу“(13).

Ниш у путописним сликама Живана Живановића представља син-тезу херојске прошлости и динамичне садашњости у којој је предста-вљена модерна урбанизација града и убрзани преображај турске касабе уевропску варош. Аутора зато нарочито импресионира големи развој гра-да за свега пет година од ослобођења, а путописна запажања прожета сунаглашеним патриотизмом и бројним практичним савјетима и поукама.

Живановић детаљно описује главне нишке улице, предлаже неод-ложну замјену њихових турских назива у српска имена, упознаје нас санајвећим грађевинама (међу којима нарочито доминира Саборна црква идвије гостионице „Европа“ и „Берлин“), показује од колике користи сурегулација и нивелација улица. При томе вјерује да је приликом устано-вљена града направљена велика погрешка што није саграђен на деснојобали Нишаве, која је много здравија за живот и уздигнутија, а тиме изаштићенија од честих поплава ћудљиве ријеке и њених подземних вода.Зато и савјетује да све будуће државне грађевине, као што су окружнисуд, начелство, учитељска школа, гимназија, жељезничка станица, будуподигнуте тамо гдје је у средњем вијеку Стефан Немања саградио Пан-телејску цркву или у близини новоподигнуте касарне спрам београдскогдрума. Живановић расправља и о судбини нишке тврђаве, те је сасвимпогрешно посматра искључиво као војни објекат, који је изгубио значај уновим условима ратовања. Отуда, предлаже њено рушење, заједно са ка-лемегданском тврђавом у Београду или старим смедеревским градом.

Расправа о нишком начину живота добра је прилика за путописцада се осврне на умјерени менталитет Нишлија: „Прави Нишлија, одандеиз места, није човек од вике и за параду. Они ћуте, седе на дому и радесвој посао. Људи су штедљиви и умерени. Не фермају моду и новаче-ње“(26). Празником радо иду у околину на „теферич“, било у Сићево, уБању, у Јелашницу, у манастир Габровац, многи изађу и у винограде наГорици и Винику. Нишлије су прилично побожни, имају четири цркве,међу којима је Саборна највећа („штета је само што још нема иконостас“– наглашава путописац), али је при томе критичан према млађим дјевој-кама („модерним нишким госпојицама“), које приликом литургије у цр-кви заузимају прве редове и не дају старијима првенство.

Ниш је у годинама након ослобођења град разноврсних народно-сти, разноликих одијевања, обичаја и навика, а најживље се то може уочи-


ти суботом, кад је пазарни дан, на главној пијаци, или у бројним кафана-ма и дућанима. Посебно мјесто припада европским конзулатима. Одмахпослије Берлинског конгреса Француска, Енглеска, Аустрија, Италија иТурска послале су своје конзуле у Ниш, а путописац с поносом истичекако сваког празника њихове заставе дају овој мирној вароши „неки осо-бен интернационални и светски облик“(32).

Живановић са задовољством наглашава да „скоро свака жена носина упрти на леђима по једно детенце“(34), али га то подстиче и на разми-шљања о народном здрављу и прекомјерној смртности српског народа.Узроке томе препознаје у непримјереној и слабој народној одјећи, те услабој или готово никаквој опремљености кућа „креветима са сламари-цама“. Зато и предлаже законодавцима да издају практичне налоге какоби подигли културу становања и одијевања, јер је то најбоља превенцијаза добро здравље и дуг живот, а самим тим и за бујање и умножавањенарода и јачање његове националне државе.

Путовање по нишкој околини и сусрет са знаменитим мјестима изпрошлости подстиче Живановића на занимљиве историјске реминисцен-ције. Ослањајући се на документарну грађу и жива усмена предања дајеправе мале историјске студије о Ћеле-кули и Чегру, о шанчевима на Ви-нику и Горици, укратко се осврће на историјат Курвин-града, Нишке Ба-ње и слично. У запису о Стевану Синђелићу, којега назива „српским Ле-онидом“, те Чегарском боју 1809. године, Живановић се позива на свје-дочења чича Јове Станојевића из Доњег Матејевца, који је био одрастаодјечак у то вријеме и живо памтио ресавског војводу Синђелића и дога-ђаје са Чегра, а затим и на документарне записе из Милићевићеве књигеКнежевина Србија. За Живановића чегарски пораз је посљедица непро-мишљене и себичне неслоге и ривалства међу српским војводама („веч-но ће проклетство остати на војводи Милоју Петровићу“), а Ћеле-кулаподједнако је опомена на ту „српску неслогу“, колико и споменик Синђе-лићевој слави и јунаштву, али и, још више, непрекинута критика турскогварварства и бестијалности.

Највише простора у књизи Ниш и нишке знаменитости посвећеноје посљедњим ослободилачким ратовима 1876-77. године и тежњи ЈужнеСрбије и Ниша за присаједињењем српској државотворној матици. То јеи разумљиво ако имамо у виду да су патриотска осјећања и успомене натај велики и непосредно окончани историјски догађај била и најживља усвијести Нишлија. Живановић са нарочитом пажњом пише о оснивањутајног ослободилачког покрета 1874. године у Нишу и околини, са „вој-водом“ Колетом Рашићем, Михаилом Божидарцем, свештеником нишкимПетром Икономовићем, доктором Ђорђем Блесидесом и другима, који је


имао за циљ подстрекавање Кнежевине Србије на ослободилачке ратове,те стварање непосредне подршке српској војсци у каснијим борбама.

Са посебним одушевљењем Живановић је обликовао портрет Ни-коле-Кола Рашића, а сачињен је у великој мјери према казивању самогјунака и његових пријатеља, које је путописац непосредно упознао бора-већи у љето 1882. године у овоме граду. Касније, радећи као професорУчитељске школе од 1883. до 1887. године, то познанство прерасло је упријатељство и интензивно дружење.5 На то упућују прецизна казивањао организовању побуњеника, о тајним одласцима у Србију, а поготововјешти дијалошки прикази сцена саслушања и ислеђивања Колета Раши-ћа, које су проводиле турске власти у Нишу настојећи да разоткрију ње-гову завјереничку дјелатност.

По менталитету Коле Рашић подсјећа Живановића на неготинскогаХајдук-Вељка, јер је изнад свега волио да ужива у животу: „Што има,подели са дружином. А народ из околине опет дели част са војводом Ко-лем“ (68). По слободарском духу и јунаштву био је без премца у Нишу ијугоисточној Србији. Рођен је око 1840. године. Још у младости, 1858.године, додијало му је ропство под Турцима, те је одлучио да крене уРусију. У Неготину је сусрео Милоша Обреновића и послије познанстваи разговора с њим одлучује да се врати у родни град и да се бори зањегово ослобођење. Касније активности Колета Рашића не само да субиле организоване у дубокој тајности и уз много опасности због подо-зривих Турака, него су га доводиле у сукоб и са српским властима у Бео-граду које су његову дјелатност сматрале за преурањену. Једанаест мје-сеци прије почетка ослободилачких ратова, а у вријеме разбуктавања Хер-цеговачког устанка у јулу мјесецу 1875. године, Коле Рашић је само за-хваљујући својим доушницима међу Турцима успио да наново пребјегнеу Србију, те да избјегне сигурно хапшење и смрт у турским казаматима.

Књигу Ниш и нишке знаменитости Живановић завршава са многопрецизних појединости у којима су описани догађаји из првог и другограта за ослобођење 1876-77. године. При томе, цитира званичне војне

5 Живко Милићевић као приређивач и редактор књиге Србија у ратовима ЖиванаЖивановића оставља о каснијем пријатељству Живановића и Рашића интересантан запис:„Опис Живота и рада Николе-Кола Рашића, Живановић је саставио по казивању самога Ра-шића и његових многобројних пријатеља и познаника. Као професор у Нишу Живановић сеспријатељио са Рашићем. Рашић је волео весео и безбрижан живот и трошио је далеко вишенего што је имао. То значи онај израз ’сербез’. На крају, запао је у материјалне тешкоће, па се,на молбу Живановића, Јован Ристић као намесник (1889-93) постарао да се Рашићу и његовојпородици обезбеди заслужена потпора и помоћ. Никола-Коле Рашић умро је у Нишу 1898.године.“ (Живан Живановић, Србија у ратовима, избор и редакција Живко Милићевић, Срп-ска књижевна задруга, коло L, књига 342, Београд, 1958, стр. 72).


документе о преговорима и условима турске предаје и склапања примир-ја, као што користи и занимљиве епизоде из свјежег народног памћења.На крају путописа изложена је патриотска визија скорог ослобођења свихсрпских земаља и њиховог сједињења са Србијом, јер само у томе Жива-новић види потпуни и далекосежни смисао управо завршених ослободи-лачких ратова.

Ако пођемо од одређења путописа као документарно-умјетничкогжанра, видјећемо на основу предочене анализе да је књига Ниш и нишкезнаменитости ближа документарном и фактографском, него умјетнич-ком и књижевном. По образовању педагог и природњак, а по опредјеље-њу публициста и историчар, Живан Живановић није имао примарногумјетничког и литерарног интересовања. Отуда његов путописни посту-пак не обилује књижевним описима и умјетничким онеобичавањима, уз-будљивим путничким сликама, психолошким анализама савременика, ни-ти етнографским записима, усменом и фолклорном грађом и језичкимстудијама Ниша и околине. Управо све то било би интересантно и одкористи за савременог читаоца. Намјесто тога доминирају географски ипросторни описи, историјски огледи и расправе о појединим битним до-гађајима из прошлости овога поднебља, искрени патриотизам и егзалти-рани занос пред ослобођеним просторима Српства, те бројни практичнисавјети и поуке који могу бити од користи за лакши свакодневни живот иубрзану урбанизацију града. Све то, Живановићево дјело приближава ви-ше публицистичкој и историографској расправи, него путописној прозиу ужем смислу, али му то не умањује књижевноисторијски и докумен-тарни значај, што му прибавља достојно мјесто у породици српских пу-тописа о југоисточној Србији и Нишу као природном центру ове српскеобласти.


Goran Maksimović

Itinerary „New Serbia“ by Milan Đ. Milićević and Živan Živanović

S u m m a r y

In the inroductory part of essay, there is emphasis on the important serbian itineraryabout newfreed districts of sautheast Serbia after serbian-turkish wars 1875-77. and Ber-lin’s repose congres in 1878. The special analyse two itinerary texts was made upon that:Milan Đ. Milićević, Old letters from new districts and Živan Živanović, Niš and its sights,which was written in the same time, in summer 1882, showing on the representative wayNiš and districts „New“ Serbia and also disposition itinerary books written about thatdistricts until 1912. and begigning Balcan’s wars. The emphasis in the essay were onpedagogical utilitarned function these itinerary, on artistical junction with document pic-ture of the world, itinerary opservation, pictures and adventure, with historical reminista-tions, ethnographics and ethnopsycologics descritption, to indicate new districts to theserbian public.

Предраг Петровић126

Енциклопедијски облик авангардног романа ... 127

Предраг Петровић

ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ ОБЛИКАВАНГАРДНОГ РОМАНА

(Бурлеска господина Перуна бога громаРастка Петровића)

Роман Бурлеска господина Перуна бога грома (1921) РасткаПетровића једно је од најамбициозније осмишљених дела у новијој српскојкњижевности. У огромном временском распону, од митских космогонијадо првих деценија двадесетог века, роман приказује историју и културуСловена на балканским просторима (својеврсни словенски универзум).Због своје сложене приповедачке структуре он је и енциклопедијаразноврсних књижевних жанрова и поступака. Бурлеска је не само изразитпример авангардног мешања жанрова, него је заправо пародијски прегледготово свих постојећих врста наше усмене и писане књижевности – одједноставних облика, предања, митова, легенди, бајки, епских песама,потом средњовековних житија и апокрифа, аутобиографске прозе, доекспресионистичке ратне прозе и конструктивистичке поезије, а све то уформи авангардног романа.

Кључне речи: роман, авангарда, жанр, енциклопедизам, мит,поетика, карневализација, менипеја, пародија, гротеска.

„Паганска крв се враћа!“Артур Рембо, Силазак у пакао

„Верујем у прагерманску изреку:сви богови морају да умру.“

Фридрих Ниче, Рођење трагедије

Четири године по објављивању Хазарског речника (1984) МилорадаПавића критичар Paris Match-a Филип Третјак назваће овај роман првомкњигом двадестипрвог века „која своди рачуне, развија, обухвата, екс-плодира и пева у хиљаду гласова о биткама, криминалистичким заплети-


ма и метафизичким расправама.“1 Међутим, и поред иновативне форме,Хазарски речник је, као и скоро целокупни прозни опус Павићев, уроњену прошлост – историју, мит, легенду, судбине ишчезлих народа и културакоје су на фантастичан начин повезане са временом данашњим. Покушајде се Павићев роман посматра у контексту жанровских, наративних ипоетичких промена у српском роману током двадестога века доводи насдо једне, неколико деценија раније објављене књиге за коју би се моглорећи да је претеча Хазарског речника – Бурлеска господина Перуна богагрома (1921) Растка Петровића. Непосредни повод да се ова два романадоведу у могућу везу је занимљива „ситница“ да се у другом поглављуБурлеске помињу Хазари, као племе које живи на далеком истоку и комедруга племена плаћају данак. Овај детаљ сам по себи не мора бити одвећег значаја, али сигнализира неке потенцијалне и много значајнијеструктурне и тематске додире између ових двају романа, једног који јеврухнац авангардног прозног експеримента и другог који спада међу нај-значајнија остварења светске постмодерне књижевности. Успостављањеових веза важно је како за уочавање могућих континуитета у српској ро-манескној прози протеклога века, тако и за позиционирање авангарде два-десетих година као својеврсног поетичког „складишта“ за доцније књи-жевне промене, односно периода у нашој књижевности када су као ни-кад до тада, превазилажењем постојећих жанровских конвенција, отво-рене изузетне изражајне могућности романа.

И Растко Петровић и Милорад Павић заснивају свој приповедачкипоступак на укрштају фактографског и фикционалног, документарног иизмишљеног при чему није увек могуће повући јасну границу измеђуједног и другог, што оставља могућности за бројне мистификације и ма-нипулације документима претварајући текст у сложену интертекстуалнумрежу цитата, псеудоцитата, прафраза и реминисценција. Оба романанастала су на основу проучавања богате докуметарне грађе, али и на по-знавању и промишљању конвенција различитих жанрова, што је условда би се оне нарушавале и комбиновале. Павић је свој роман назвао „би-блиотеком која има своју фабулу, (...) своју заједничку причу са интригоми расплетом.“2 Сличну оцену о Бурлески дао је један од њених првихкритичара, Иво Андрић, који Растку замера што „развијајући фабулу по

1 Нав. према: „Strana književna kritika o Hazarskom rečniku Milorada Pavića“, priredio P.Krdu, u časopisu Polja, br. 375, Novi Sad, 1988, str. 500.

2 Милорад Павић, „О Хазарском речнику“, Српска фантастика, зборник радова, Бе-оград, 1989, стр. 635. O природи Павићеве фикције и њеном односу према документарнимсведочанствима види: Ханс Роберт Јаус, „Павићев Хазарски речник“, прев. Љ. Петрин, Књи-жевност, бр. 1/2, Београд, 1997.


сваку цену, коначно се сасвим губи у праску речи и витлању слика и ситу-ација, у церебралним подвизима из којих се осећа једино дах библиотека ибрзо листаних фолијаната.“3 Оно што је Андрићу, приповедачу несклономжанровским мешањима и језичком експерименту, изгледало као занимљив,али неуспели романескни покушај, српска проза ће неколико деценија доц-није усвојити као поетичку и наративну константу. Наравно да се не можеговорити о идентичност Петровићевог и Павићевог приповедачког поступ-ка, али о поступцима комбиновања документарног и фикционалног којепостоји и код једног и код другог аутора, али са различитим поетичкимоправдањам и циљем, свакако може бити речи. У том смислу нам је и бит-на веза ових романа као књижевноисторијска потврда да Бурлеска нијебила ексцентрични и неуспели експеримент кога је временом покрио аконе потпуни заборав, онда одсуство интереса за детаљније тумачење. У све-тлу прозе Милорада Павића, Борислава Пекића или Горана Петровића до-бија Растково необично дело своје изузетно место у историји нашег и европ-ског романа у протеклом столећу. Бурлеска зато није „ипак само нагове-штај поетско-реалистичког романа какав је Растко могао да напише“4 негоје остварење изузетних приповедачких могућности романа као жанра истваралачких потенцијала које имају национални језика, мит и историја.Растко не само да је први отворио врата једне полузаборављене словенскемитске, легендарне и језичке традиције већ је из корена променио односпрема митолошкој грађи, па била она античка, хришћанска или словенска.Уместо митологије сведене на схематизоване ликове, декоративне ремини-сценције или алегоријске слике, каква је она махом била у српској књижев-ности на прелазу деветнаестог и двадесетог века, Растко уводи могућно-сти за сложена књижевна преиначења и поигравања, открива везе измеђуразличитих култура, успоставља континуитет цивилизација које су посто-јале на овом простору, те, коначно, путеве повезивања модерних уметнич-ких поступака и опсесија савременог човека са оним што је архаично иархетипско. Такве могућности искористиће у другој половини прошлогавека српска поезија и проза, од Васка Попе и Миодрага Павловића па доПавића и Горана Петровића. Зато посматрање Бурлеске у контексту новијесрпске прозе омогућава да се Расткови наративни и композициони посту-ци, шокантни и готово увредљиви за своје прве читаоце, боље сагледају.

3 Иво Андрић, „Р. Петровић. Бурлеска господина Перуна бога грома“, Српски књи-жевни гласник, књ. 5, св. 2, 1922, стр. 152.

4 Јован Деретић, Српски роман 1800-1950, Београд, 1981, стр. 273. Треба нагласитида је једину детаљнију и инвентивну интерпретацију овога романа дала Светлана Слапшак утексту „Митургија Растка Петровића“ у зборнику Књижевно дело Растка Петровића, Бео-град, 1989.


Додирне тачке између Бурлеске и Хазарског речника постоје и наплану хронотопа, мотива и композиције. И у једном и другом романууочљив је велики временски (дужи од једног миленијума) и просторниоквир. Занимљиво је и то да су оба аутора опседнута прожимањима, од-носно сударима различитих култура и религија – једна од кључних Раст-кових тема у приповеткама, есејима, поезији па и у овом роману је времепреласка старих Словена из паганске у хришћанску веру и последице тогцивилизацијског чина, док је код Павића такође реч о преласку Хазара унову, остаје неразрешено коју, религију. Затим у оба романа постоји спе-цифичан демонски слој – тако на пример у Бурлески проналазимо зани-мљив опис ђавола, а монах Јероније пише књигу о тајнама ђавољег репа,док се у Хазарском речнику ђаво јавља у различитим облицима и такођеима своје пручаваоце, један од њих је извесни Ал Мазурбани. Мешањежанрова и стилова, језичке игре, бизарне метафоре и поређења такођеотварају могућности за довођење у везу ових књига.

Међутим, постоји још један, можда пресудан разлог због кога семорају довести у везу Растков роман с почетка двадесетих и Павићев спочетка осамдесетих година прошлога века. У Хазарском речнику каороману-лексикону врхуни с једне стране пројекат енциклопедијске прозекоји је у српској књижевности седамдесетих година доминантан у при-поведању и поетичком промишљању Данила Киша, Борислава Пекића,Видосава Стевановића или Боре Ћосића, али исто тако и дуга традицијаенциклопедизма у европској књижевности.5 Питање енциклопедијске по-етике, која своје најпотпуније остварење добија у репрезентативном об-лику нововековне књижевности – у роману, од Сервантеса, Раблеа и Стер-на, до Џојса, а у новије време у остварењима Умберта Ека или СалманаРуждија, има огромну важност у тумачењу Растковог романа заснова-ног на сложеној интертекстуалној комуникацији управо са неким одкључних енциклопедијских остварења европске и српске књижевно-сти – Библијом, Дантеовом Божанственом комедијом, Раблеовим Гар-гантуом и Пантагруелом, али и Вуковим Рјечником. За разматрање ен-циклопедијске природе Растковог романа6 значајне су три утицајне те-оријске концепције енциклопедизма – једна коју образлаже Умберто Еко

5 О питању енциклопедизма са теоријског и књижевноистoријског становишта коднас је најисцрпније писао Александар Јерков у тексту „Лексикографска парадигма: моделенциклопедијске прозе Данила Киша“ у часопису Књижевност, бр. 2-3, Београд, 1990, а по-том и у обимној студији „Od enciklopedizma do metafikcije“ u Godišnjaku za poetička i hermene-utička istraživanja, br. 4, Beograd, 2000.

6 Први је Растков роман означио као „енциклопедијску, вавилонску конструкцију“Ђорђије Вуковић у тексту „Новатор и претеча“ у зборнику Кљижевно дело Растка Петрови-ћа, стр. 381.


говорећи о структури Џојсових романа, затим ставови Нортропа Фрајаутемељени на проучавању Библије као репрезентативног енциклопедиј-ског облика у европској књижевности и култури, те коначно, за тумаче-ње Растковог дела најважније, поставке Михаила Бахтина о карневал-ским и менипејским изворима романа као полифоног и енциклопедиј-ског облика.

Пре него што се детаљније задржимо на енциклопедијској природиБурлеске важно је указати на поједина размишљања из Расткових есеја укојима је изражена идеја енциклопедизма. Заједно са Боделром, Борхе-сом или Кишом, Растко дели страст према облику књиге каква је енци-клопедија. У аутобиграфски интонираном лирско-есејистичком тексту„Реч и сила развића“, објављеном у часопису Путеви 1924. године, при-поведач се сећа своје опсесије из детињства: „Сећам се да сам имао ста-ри један нидерландски албум са енциклопедијским мапама познавањаприроде, маханике и културе. Тамо беше добро литографисаних биљакасвију геолошких времена, физичких принципа локомоције и астроном-ских карата. Ниједно друго дело не би ме задовољило као то.“7 За тумаче-ња Расткових романа важни су његови есеји о Толстоју, Прусту или Џој-су у којима износи занимљива запажања о генези и структури модерногромана. У тексту „Од Стендала и Толстоја до данас“ (1931) Растко додво-ди у везу два остварења античке и новије цивилизације, Илијаду и Рат имир, због њиховог енциклопедијског усмерења које се огледа у свеобу-хватности и уневрзалности приказаних људских судбина и историјскихдогађаја: „Између Илијаде која је на почетку ове цивилизације, или којаје чак на почетку једне претходне цивилизације, и Толстојевих страница,ми не видимо ниједну књигу у којој би збивање укупног људства и зби-вање човека понаособ било тако опсежно и узрочно обухваћени зајед-ничком авантуром. У једној и у другој књизи, и у размаку који постојиизмеђу те две књиге, види се шта је човечанство било од увек а шта једух човеков превалио у оцењивању онога што је човечанство.“8 Коначно,енциклопедијски идеал Растка Петровића можда је најбоље изражен напочетку есеја „Мисао“ из 1931. године, када је објављен и ауторов краткироман Људи говоре. Грандиозна замисао да се снагом стваралачке мислиобухвати све што је било и биће изговорено и написано, још једном изра-жава и Расткову опсесију разноликим могућностима људског језика: „Чу-ти, као далеки и блиски шум, као брујање, све оно што говоре, што суговорили и што ће говорити људи свих времена и човечанстава; моћи

7 Растко Петровић, „Реч и сила развића“, Поезија. Сабињанке, Београд, 1974, стр.114.

8 Исти, „Од Стендала и Толстоја до данас“, Есеји и чланци, Београд, 1974, стр. 212.


прочитати све оно што су записале људске руке.“9 Целокупан Растковпрозни и песнички опус може се сагледати управо као део овог утопиј-ског енциклопедијског и вавилонског језичког пројекта. Енциклопедиј-ске природе је и Растков најдужи есеј, заправо студија „Младићство на-родног генија“ (1924) у којој се систематски разматрају поједини облициусменог народног ставралаштва, од једноставних облика до шаљивих при-ча и бајки, и која је због тога од изузетне важности за тумачење Бурлеске.Растков енциклопедијски пројекат, на различите начине остварен у сва-ком од његових романа, јединствен је у нашој авангарди. Иако српскаавангарда није дала још енциклопедијских остварења (позиција Бурлескејош је особенија узме ли се у обзир да је Растков други романа Са силаманемрљивим остао објављен у часопису, а Дан шести је у целини издаттек 1961.), она је радикалним преиспитивањем жанара, потенцирањемконструктивистичке поетике и огољене форме књижевног дела, пробле-матизовањем односа књижевности и стварности, и у том смислу посеб-но односа романа и документарних форми какве су дневник, аутобиогра-фија или путопис (занимљиво је поменути да управо почетком двадесе-тих година наша књижевност добија свој први роман у целини написан уписмима – Страсти Давида С. Пијадеа), као и интересовањем за разли-чите облике заборавњене или до тада у култури недовољно активиранејезичке и књижевне традиције „отворила поље за наредну лексикограф-ску реформацију коју доноси постмодернизам.“10

Бурлеска је једно од најамбициозније осмишљених дела у нашој ли-тератури јер у огромном временском распону, од митских космогонијадо првих деценија двадесетог века, приказује историју и културу Слове-на на балканским просторима (својеврсни словенски универзум), али уисти мах због своје сложене приповедачке структуре она је и енциклопе-дија књижевних поступака. Растков роман је не само изразит пример аван-гардног мешања жанрова, него је заправо пародијски преглед готово свихпостојећих жанрова, односно типова дискурса наше усмене и писане књи-жевности – од једноставних облика, затим предања, митова, легенди, бај-ки, епских песама, потом средњовековних житија и апокрифа, аутобио-графске прозе, сеоске приповетке до експресионистичке ратне прозе иконструктивистичке поезије а све то у форми авангардног романа. Огром-ни стилски распон који иде од узвишеног и лирског до баналног, богат-ство интертекстуалних веза, од Библије до научних студија, на примерЛежеове Словенске митологије с почетка прошлог века, те коначно сло-

9 Исти, „Мисао“, Есеји и чланци, стр. 473.10 Александар Јерков, „Лексикографска парадигма“, стр. 259.


женост приповедачких техника (смењивање трећег и првог приповедач-ког лица, динамичне промене перспектива и слично) чини да се Бурлескаприближава оној предметној и поетичкој обухватности, приповедној ин-тегративности и културном синкретизму који поводом Џојсових романаУликс и Финеганово бдење, Умберто Еко истиче као одлике енциклопе-дијског модела у књижевност. Еко тај модерни енциклопедизам у књи-жевној форми отвореног дела објашњава покушајем да се обнови изгу-бљени средњовековни хомогенизујући модел света, али без круте систе-матичности – „Средњовековна је појава, изнад свега, културни синкре-тизам, прихватање читавог постојећег знања и воља да се оно читавоизложи у својој енциклопедији, више с баснословним укусом за збиркунего него с прокупацијом критичког проверавања, (...) без сувише ре-спекта за границе својствене сваком систему.“11 Еково повезивање енци-клопедизма са средњим веком, чију народну и писану културу је Расткоинтензивно проучавао, о чему ће доцније бити више речи, и Џојсовимроманима, од значаја је за разумевање не само овог већ и других Растко-вих романа, а понајпре Дана шестог. Растко Петровић добро је познаваоЏојсово дело и писао је о овом аутору као реформатору „под чијом сесилином грађења разломе утврђене ограде романа“, посебно наглашава-јући важност Џојсове технике унутрашњег монолога коју ће после њега„дешифровати и разјаснити“ Вирџинија Вулф.12 Поред наративне техни-ке унутрашњег монолога присутне у првом делу Растковог романа Даншести, важне су везе између Петровићеве и Џојсове прозе на плану од-носа према миту и пародији, као и због могућности разградње не саможанровских конвенција романа него и појмовног језика, те покушаја дасе створи нови, непојмовни, заумни језик у коме „речи не значе ништа,или баш значе оно право пошто су као у постању првих говора извиралеиз самих бића“13.

Полазиште за разматрање сложене природе енциклопедијских обли-ка у књижевности Нортроп Фрај налази у Библији. Света књига не само дасвојим дивовским распоном од стварања до апокалипсе приказује свеобу-хватну визију универзума и човековог положаја у њему, него и самом сво-јом композицијом, коју Фрај објашњава августиновским аксиомом да сеСтари завет обнавља у Новом, а Нови завет је скривен у Старом, изражавахомогеност и свејединство, остајући до данас најизразити репрезент ен-

11 Umberto Eko, Otvoreno djelo, prev. N. Miličević, Sarajevo, 1965, str. 339.12 Растко Петровић, „Стварност у страној и нашој књижевности“, Есеји и чланци, при-

редио Ј. Христић, Београд, 1974, стр. 270.13 Растко Петровић, Дан шести, Београд, 1982, стр. 160. О Растковом „непојмовном

језику“ уп.: Новица Петковић, Елементи књижевне семиотике, Београд, 1995, стр. 9.


циклопедизма у митском модусу. Коначно, Библија је „једини облик којисједињује Дантеову архитектонику и Раблеову разградњу“, закључије Фрај,остављајући отворено питање о присуству иронијског па и пародијскогтона у појединим библијским текстовима – „Има ту неке тајне коју би књи-жевна критика можда држала потицајном да се у њу завири.“14 Парафрази-рајући канадског теоретичара могли бисмо с правом да кажемо да има некетајне која би била подстицајна да се у њу завири, када се ради о везама овепракњиге доцнијих енциклопедијских облика и Растковог романа.

Мотивске, стилске па и композиционе везе са Библијом присутне сутоком читавог романа, али их највише има на почетку и на крају, у првоји последњој књизи, дакле управо на оквирима текста који опцртвају огро-ман временски распон Растковог романа, од митских догађаја о борбисоларног и хтонског божанства, односно светлости и таме у којој се пре-познају обриси приче о постању света, до наговештаја наступајуће апо-калипсе и поновног повратка таме.15 У том романескном распону од мит-ских почетка времена па до његовог краја репрезетованог у окончањуисторијског тока, може се у пародијском кључу уочити нешто од оногпроцеса који Фрај означава као спуштање гравитацијског средишта европ-ске приповедачке књижевности од јунака као божанског бића, преко ле-гендарног хероја, епског и трагичног протагонисте до иронично прика-заног појединца модрног доба.16 Управо због такве поетичке самосвестикоја обухвата промишљање романа као жанра и његових извора и тради-ције, али и исто тако и осмишљену концепцију мита и историје, Растковроман је много више од хировите пародије жанровских конвенција и ти-пова приповедања. Бурлеска је систематична, осмишљена „енциклопе-дијска пародија“, како то именује Нортроп Фрај, која је резултат припо-ведачевог настојања да конструише другачију, апокрифну верзију рома-на, мита и историје. Управо у традицији пародије, хумора и сатире којипостоје од Апулеја, преко Раблеа, Свифта и Стерна до Џојса и Хакслија,и којој припада и Растков роман, и треба тражити „непрекинуту енци-клопедијску традицију“.17 Таква, у пародијском кључу остварена, енци-

14 Northrop Fray, Anatomija kritike, prev. G. Gračan, Zagreb, 1979, str. 366.15 Поводом Павићевог Хазарског речника Ханс Роберт Јаус са антрополошког аспекта

размишља о Аристотеловој структурној формули почетка, средина и краја приче и закључу-је: „Антрополошки гледано, облици приповедања оријентисани на почетак и крај (библијски:рај са првим грехом или апокалипса са судњим даном) одговарају једној подједнако снажној,двострукој потеби: чежњи за спознајом почетка из ког је све потекло или његовим поновнимуспостављањем, али и сасвим супротној чежњи за спознајом краја времена или, пак, сасвимостваривањем тога краја,“ (Х. Р. Јаус, нав. дело, стр. 245).

16 Isto, str. 45-46.17 Northrop Fray, Anatomija kritike, str. 363.


клопедијска концепција Растковог романа свакако има своје упориште иу бројним везама које успостављају са библијским текстом. Међутим, дабисмо дошли до могућих аналогија између Растковог и библијског тек-ста потебно је претходно нешто дељније задржати се на сложеном, одно-сно слојевитом поступку приповедања у роману, заснованом на различи-тим облицима трансформације и преосмишљавања документоване ми-толошке грађе.

Први део Бурлеске, „О распуштености богова“ (делови романа озна-чени су као књиге, што би такође могло да подсети на библијске књиге,односно неку врсту пародијских „светих“, „староставних“ књига), при-мер је авангардне технике колажа, односно монтаже књижевног текста(први термин потенцира везу књижевног стварања и ликовних посту-пака у кубистичком сликарству, а други је у вези са филмском уметно-шћу која питању монтаже, понајпре у Ајзенштајновим филмовима иесејима, придаје двадесетих година огроман значај). Полазећи од Бења-миновог схватања алегорије, изнетог у књизи Порекло немачке жалоб-не игре (1928) у којој се тумачи књижевност барока, Петер Биргер одре-ђује монтажу као кључни поступак у конституисању, заправо констру-исању авангардног уметничког дела. Авангардни уметник најпре из-дваја елементе стварности из њиховог првобитног, изворног контекста,а потом их спаја дајући им нова значења, односно нови смисаони оквир.За разлику од традиционалног, авангардно, монтирано уметничко делонеће да прикрије чињеницу своје произведености, већ „хоће да будепрепознато као уметничка творевина, као артефакт.“18 Међутим и самВалтер Бењамин из чијег тумачења алегорије је Биргер извао појам мон-таже, писао је о овом уметничком поступку поводом најзначајнијег не-мачког авангардног романа – Berlin Alexanderplatz Алфреда Деблина(што потврђује Биргерову претпоставку да је до концепције алегоријеБењамин дошао преко искуства са авангардним делима, а потом је при-менио на немачкој барокној књижевности). Означавајући монтажу каонаративно и стилско начело Деблиновог романа, Бењамни истиче да„градиво монтаже није нипошто произвољно. Права монтажа увек по-чива на документу.“ Монтажа не само да разара композицију и једин-ство традиционалног романа већ отвара и нове епске могућности, патако бројни стихови из Библије који постоје у Деблиновом роману „зби-вањима прибављају ауторитет“ сматра Бењамин.19

18 Peter Birger, Teorija avangarde, prev. Z. Milutinović, Beograd, 1998, str. 111.19 Walter Benjamin, „Kriza romana (Uz Döblinov Berlin Alexanderplatz), Estetički ogledi,

prev. T. Stamać, Zagreb, 1986, str. 190.


У првој глави Растковог романа приповедни текста настаје управомонтажом пародијски стилизованих одломака и цитата који своје извореимају у разноврсној документарној грађи – од Вукових записа народнихпесама, предања и бајки до научних студија какве су Словенска митоло-гија Луја Лежеа или Словенске старине Лубора Нидерлеа. Могућност дасе у првој књизи Бурлеске сагледа однос фикционалног и документарногдаје поменута Лежеова студија објављена у Француској 1901. а на српскипреведена већ 1904. године. Атрибути које старословенским боговимаприписује приповедач сасвим одговарају проучавањима и наводима фран-цуског аутора и може се приметити да поједини описи у првој књизиимају облик енциклопедијских одредница или каталошког набарајања,на пример: „(...) то је Велес. Он је љубавник жита, младости, сунца, тра-ве, он је љубавник свега од неба до земље. Духовни љубавник стараца,мужева, дечака; неодољивих жена девојчица, стараца; све му се отварајуи дају јер је лажљив као и сви љубавници и извештачени.“20 Међутим,прича о породичним и еротским односима богова која је сижејна потка упрвој књизи, нема документарну заснованост. „Нигде нема примера опородици или породичној вези словенских божанства,“ закључује Ле-же21. Управо ту приповедач даје на вољу својој богатој имагинацији, ства-рајући оквирну причу о породичној задрузи богова у коју се уткивају/монтирју елементи прузети из документарне грађе.

Поступак монтаже митолошке грађе, односно Растков „рада на ми-ту“ Светлана Слапшак назвала је митургијом, али и даље остаје недо-вољно јасно зашто приповедач повезује различите фрагменте из предањаи бајки, односно које је смисаоно и поетичко оправдање тог поступка.Највећи део прве књиге романа настао је комбиновањем и пародирањемодломака из неколико различитих сижеа – културно-историјског преда-ња о Тројану/Трајану (верзије из Вуковог Ријечника и књиге Милана Ми-лићевића Кнежевина Србија ) и народних бајки „У цара Тројана козијеуши“ „Златна јабука и девет пауница“ и „Аждаја и царев син“ такође изВукових записа. Најпре се поставља питање зашто приповедач у сиже оТројану укључује поједине ликове и заплете из народних бајки, али иочигледне библијске реминисценције – на узбарану јабуку са рајског др-вета (јунак „убије аждају, откине с дрвета златну јабуку. То је дрво онајхраст почетка света,“ – храст је словенско свето дрво, а комичан ефекат јеочигледан: откуда на храсту јабука?), проливање свете крве која треба да

20 Растко Петровић, Бурлеска господина Перуна бога грома, Београд, 1921, стр. 23(подвлачење је наше). Сви наводи биће дати према овом, првом издању. У тексту као и унаводима углавном ћемо назив романа наводити у скраћеном облику као Бурлеска.

21 Luj Leže, Slovenska mitologija, prev. R.Agatović, Bepgrad, 2003, str. 109.


искупи грехе (у свету паганских богова и људи главни грех је прељуба),затим индикативно именовање појединих протагониста, најстарији синПерунов, именује се као „син божји“, једна од богиња као „мајка божија“и слично. Приповедач очигледно најпре митологизује сижејну грађу избајки, односно проналази митску подлогу бајке и повезује је са такође измита произашлим предањем о сукобу хтонског и соларног божанства,Тројана и Дажбога. У основи таквог поступка је научна метода „геоло-шког приступа фолклору“ коју је Растко детљно објаснио у поменутомесеју „Младићство народног генија“. Тај дужи енциклопедијски органи-зован есеј је својеврсна антологија творевина народног духа (претеча По-пине Од злата јабуке) у којој се наводе записи народних умотворина одбрзалица и разбрајалица, до бајки и шаљивих приповедака прузетих изразличитих записа, али је исто тако и научна студија у којој се навединизаписи „геолошки“ анализирају како би се „у једној народној песми, ски-дајући слој по слој естетике и поступног цивилизовања анегдоте, дошлодо вероватне митолошке легенде која је могла да послужи за мотив пе-сничком стварању.“22 Тим поступком Растко тумачи народну баладу Же-нидба Милића барјактара, откривајући у њеном митском језгру причу остарословенским божанствима Световиду, Перуну и њиховим кћерима исиновима. На сличан начин анализира се и једна, „архаична до прастаро-сти“, литванаска народна песма (чију варијанту Растко налази у једнојкраљичкој песми из алексиначког краја) о несрећној свадби Мануса, бо-жанства месечине, и Сојре, божанстав сунца, чији сиже је такође укљу-чен у прву књигу Бурлеске. Приповедачки поступак у првој књизи романима у основи управо овај геолошки приступ који у предању о Тројановомстрадању од сунца проналази првобитно митско језро о сукобу старосло-венског бога сунца – Дажбога и демона доњег света Тројана, а у још ду-бљем слоју митопоетско, односно алегоријско језгро о борби дана и но-ћи. Исто митско језгро о сукобу Дажбога и Тројана имају и мегдани изнародних бајки у којима се најмлађи брат или царевић бори са чудови-штем, махом аждајом, па се зато мегдан из народне бајке Аждаја и царевсин укључује као део митског предања о сукобљеним боговима. Тај су-коб има обележја теогоније, али и космогоније о првобитној борби све-тлости и таме. Бројне варијанте предања о Тројановом скривању од сун-ца забележене код свих словенских народа, које Леже под одредницом„Трајан – Тројан“ наводи у својој студији, очигледно говоре о могућојважности коју је прича о сукобу богава имала у старословенској митоло-гији. Колики је њен значај у роману потврђује једна сцена из другог по-

22 Растко Петровић, „Младићство народног генија“, Есеји и чланци, стр. 319.


главља, када Набор пева химну „Дажбогу који је био син Сварога, и биобог светла, и богатства, и убио Тројана“, (Бурлеска, стр. 48). У есеју „Мла-дићство народног генија“ Растко управо објашњава као митски догађајибивају сачувани у верским химнама.

Тако доведене у везу одломке и цитате из различитих докуменатаприповедач Бурлеске пародијски модификује.23 Пародија се у роману за-снива на изневеравању жанровских конвенција, комичном имитирању по-јединих типова приповедања и карикирању или тривијализацији поједи-них ликова и њихових поступака или. Пример Дажбоговог мегдана саТројаном који се појављује из језера у обличију бика, зсанован на мегда-ну из бајке „Аждаја и царев син“, показује природу пародије у првомпоглављу романа. Девојка крај језера чека да је неко спасе од бика: „Докје чекала јави јој се се неки јунак и обећа да ће убити бика под условом даје сам после обљуби (њој се младић већ био допао). А то је био Дажбог,бог сунца,“ (Бурлеска, стр. 14). Познато је да су ликови у бајки типизира-ни и једнодимензионални јер не поседују сложенију психолошку или емо-тивну мотивацију нити одступају од сижејним конвенцијама утврђеногпонашања. У романескној верзији демаскирана је сексуалних жеља про-тагониста, а сам јуначки чин зато је постао непотребан и обесмишљен исвео се само на конвенционални гест замахивања мачем без икакве бор-бе: „Дажбога пробуде сузе девојачке. Бик се већ приближавао. Скочи,замахне пет пута мачем око себе, закликће. Бик већ умре,“ (Бурлеска, стр.14). Због своје усмерености ка разобличавању и преосмишљавању жан-ровских конвенција пародија се у Бурлески не може схватити само као„комична прерада и имитација модела“ или „комично преувеличавање“24

него пре као поетичка и приповедачка стратегија, односно у једном ши-рем смислу као „свеобухватни модус (начин, облик, метода) писања уциљу исказивања вишесмислености самог језика и уметничке структу-ре“.25 Пресудну улогу пародије у превазилажењу постојећих и истржива-

23 Говорећи о цитатима у Мандељштамовој поезији Бенедик Лившиц 1919. годинепише о модификацији преузетих одломака како би они звучали другачије него у оригиналу:„У Мандељштамовим стиховима налазимо читаве редове из других песника; и то није не-срећна случајност, није несвесна позајмица, него оригинални песнички поступак код ауторакоји је поставио себи задатак да натера туђе стихове да звуче друкчије, на њему својственначин,“ (Нав. према: Kiril Taranovski, Knjiga o Mandeljštamu, Beograd, 1982, str.16).

24 Henryk Markiewicz, „On the Definitions of Literary Parody“, у: To Honor Roman Jakob-son, Hague, 1967, str. 1271. Слично одређење пародија као „имитације спољашњих особина“односно „комедијско преувеличавање у подражавњу“ даје и Валадимир Проп у студији Pro-blemi komike i smeha, prev. B. Kosanović, Novi Sad, 1984, str. 74-76.

25 Маја Херман Секулић, Књижевност преструпа: пародија у роману Белог, Џојса иМана, Нови Сад, 1994, стр. 8-9.


њу нових приповедачких и стилских могућности романа нагласиће нај-пре руски формалисти, првенствено Виктор Шкловски у својим тексто-вима о Сервантесовом Дон Кихоту и Стреновом Тристраму Шендију,кога ће због пародијске природе назвати најтипичнијим романом у цело-купној светској књижевности, а потом и Михаил Бахтин који у способ-ности романа да пародира дуге жанрове и тако их уводи у своју унутра-шњу конструкцију види једну од његових кључних одлика. На оваквовисоко вредновање пародије, која више није само облик ниске комике иподсмешљива имитација оригинала, већ самосвесни уметнички посту-пак којим књижевност промишљања не само о сопственим изражајноммогућностима него и о својој позицији у грађанском друштву26, свакакоје битно утицала авангарда двадесетих година. Генеза авангарде у нашојкњижевности потврђује колико је важно место пародије у оспоравњу по-стојећих и формирању нових поетика. То је очигледно управо у поезији ипрози главних носилаца књижевних промена – Винавера, Црњанског иРастка Петровића. Велике могућности пародије као метакњижевне ана-лизе жанра, језика и стила потврдиле су управо Расткова Бурлеска и Ви-наверова Пантологија, у чијем другом издању из 1922. године Винавер упричи „Сапоге Дивке-Тикве“ пародира и сам Растков роман стварајућутако својеврсну метапародију која огољава све кључне приповедачке по-ступке Растковог романа.

Као и у наведеном одломку о сусрету Дажбога и девојке крај језератако и у целој првој глави романа доминира сексуална мотивација већинепротагониста. Сексуални мотив је и у основи сукоба Дажбога и Тројана,међутим ту се не ради само о пародирању карактеристичном за карне-валску слику света која, према Бахтину, све снижава на материјално-те-лесни принцип27, о чему ће доцније бити више речи. У питању је и једансложенији, културолошки моменат, кључан за позицију паганских бого-ва у роману и установљавање закона који ће важити за људе у деволскојравници. Борба Дажбога и Тројана није само сукоб соларног и хтонскогпринципа, односно дана и ноћи, већ и начела полигамије – сексуалненеобузданости и разварата која не познаје никаква ограничења, па ниинцест (зато се прва књига и зове „О распуштености богова“), и монога-мије као обуздавања сексуалних нагона. Тројан је, као хтонско божан-ство, заправо у вези са свим што је „доле“, па тако и са принципом плод-ности и сексуалности (Бахтин у књизи о Раблеу говори о „дебељушка-

26 О вези пародије и феномена метафикције у роману, од Сервантеса, Филдинга иСтрена до Џојса и Мана, види: Margarete Rose, Parody/Metafiction, London, 1979.

27 Mihail Bahtin, Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesan-se, prev. I. Šop, Beograd, 1978, str. 26.


стим демонима плодности“). У познатом есеју Нелагодност у културиФројд управо истиче првобитну кључну тенденцију културе да ограничисексуални живот забраном инцеста и полигамије.28 Важност овог епо-халног чина којим се успоставља поредак културе и њених институција,има у роману далекосежни значај, поготову за разумевање односа измеђубогова и људи у старословенском свету Бурлеске. Иако богови имају моћда се мешају у судбину људи, као у случају Набора и Управде, животбогова и људи приказан је тако као да међу њима и нема разлике. И једнии други бораве у скромним колибама, обрађују своје баште, чувају стоку,решавају породичне проблеме, свађају се, односно сви заједно, и боговии људи, обитавају у једној великој породици.29 Међутим, изгледа да јекључна разлика у животу богова и људи степен сексуалних слобода. Иакоје Тројан, као заступник неконтролисаних сексуалних разузданости по-ражен, прељуба међу боговима у рају није забрањена, али људима јесте.За разлику од богова међу људима у деволској долини (у другој књизиромана) полигамије нема. „У опште када се говори о рају,“ каже припове-дач, „нека се говори о љубави, и то не о љубави пуној тужних сусрета,него о љубави распуштености и досаде: оно ће се говорити о оној првојкада буде реч о земљорадницима деволским,“ (Бурлеска, стр. 17). Љубавмладића и девојака на земљи, у деволској долини, чиста је и искрена,онаква какву допушта Слово љубве деспота Стефана Лазаревића које при-поведач, уз знаке навода као јасан сигнал, цитира у другој књизи романа– „«Младићи и девојке за љубав саздани, љубав љубите, али право и за-зорно, да не повредите девичанства и дечаштва своја»,“ (Бурлеска, стр.74). Идилична љубав у плодној деволској равници постоји не само изме-ђу младића и девојака, него и у наговешетеним хомоеротским односимамеђу малдићима: „Пољубише се младићи; пребацише низ плеђи снажнеруке један другоме, по обичају. Један постави руку на прси и изговориформулу: «о нека је победио, о нека је победио, јунаци се љубе!» Велесрече: амин,“ (Бурлеска, стр. 53). Занимање за лепоту мушких тела добијаи свој комични обрт у Наборовом љубоморном посматрању младих бо-

28 Sigmund Frojd, Iz kulture i umetnosti, prev. V. Matić, Novi Sad, 1981.29 Занимљиво је Расткову (ре)конструкцију старословенског раја, зановану на разно-

врсним документарним изворима, од Сакса Граматика и новгородске хронике из десетог векадо студија Луја Лежеа, Лубора Нидерлеа, Макса Милера, Веселина Чајкановића и другихаутора упоредити са тврдњама руског аутора Арона Гуревича да стари Словени, исто као иСкандинавци, нису ни замишљали своје богове као житеље неких виших сфера. „Салаш зе-мљорадника представљао је модел васионе“, истиче Гуревич, наводећи примере из митоло-шке грађе о сличности боравишта људи (салаш, сеоско двориште) и станишта богова који суод људи одвојени само плотом (Арон Гуревич, Категорије средњовековне културе, прев. Р.Мечанин, Нови Сад, 1994, стр. 66-69).


гова у рају: „На ђаваола, ја сам човек а морам да се занимам толико илепотом мушкараца,“ (Бурлеска, стр.91). Први пут у нашој прози постојеовакви недвосмислени хомоеротски моменати, којих има и у другим Раст-ковим делима, што даје Бурлески у културолошком смисли свакако ва-жно место. Сексуална необузданост, односно склоност богова ка прељу-би узрок је њихове пропасти на крају друге књиге, када Набор Деволацубија Радгостића због прељубе коју је починио са његовом женом Управ-дом. Тако се митска прича о сукобу Дажбога и Тројана, осветљена изразличитих аспеката, показује као кључна за конституисање старосло-венског света и разумевање неких доцнијих догађаја, као што је важна зауочавање неких приповедачких поступака у роману.

Један од тих поступака је и успостављање пародијских аналогија сабиблијским текстом. Прича о сукобу Дажбога и Трајана добија у романустатус који у Библији има прича о стварању света, што се још више поја-чава помињањем одређених библијских знамења и догађај у контекстусарословенских митских збивања у првој књизи (поменута јабука са др-вета сазнања или проливање свете крви која треба да спере грехе и слич-но). Циљ тих библијских модификација словенских митова није да ихједноставно христијанизује30 него да им, успостављајући аналогију сабиблијским збивањима, прибави, у пародијском контексту, ауторитет иважност коју имају одговарајућа збивања у светој књизи. Међутим, по-ред реминисценције на одређене библијске догађаје и симболе са којимаприповедач пародијски успоставља аналогију у паганском свету или па-родирања самих библијских ликова (Исуса, Богородице и Петра у трећој,апокрифној књизи) постоји и једна сложенија аналогија са свеобухват-ношћу и целовитошћу библијске визије, па и композиционим устројствомсвете књиге хришћанства – поједини догађаји из митских времена у пр-вој књизи скривена су објава будућих збивања, на пример прича о недо-пуштеном уласку душа у рај из прве књиге одговара превари о Наборо-вом доласку у рај у другој књизи, митска свадба Мануса (Месеца) и Аухре-не (Зоре) добиће гротескну паралелу у Наборовој свадби на крају другогпоглавља, Манусова прељуба и његова ритуална смрти одговара убиствуРадгостића, који као и Манус гине због љубавне преваре и слично. Бур-леска тако постаје паганско-хришћанаска пародија на свету књигу, рома-нескни апокриф који обухва распон од првобитних, митских времена падо могућег доласка апокалипсе, наговештавајући својим завршетком ес-хатолошку концепцију историје. Последње поглавље романа, „Шта је било

30 О процесу христијанизације наше народне књижевности Растко је детаљно писао уесеју „Народна реч и геније хришћанаста“, у: Есеји и чланци.


на послетку“, које у свом уводу има у библијском стилу изведен родословод Набора Деволца, главног јунака друге и треће књиге романа, до његовогпотомка из двадесетог века Богољуба Марковића, завршава се есхатоло-шким наговештајима о крају историје – „Све се изнова или пре временазби у исти мах: стварање, морали, Перуни, дивке, младићи, рај, пакао, уби-ства, средњи век, религије, револуције, комарци, улице, улице... све се збии умре у том тренутку,“ (Бурлеска, стр. 174). Ово муњевито обнављањесвих збивања може се разумети и као потврда исказа (у ствари важне теземодерне психологије) који изговара једна деволска старица у другој књизиромана – „Доцније се, под смрт и подмлади памћење“, (Бурлеска, стр. 36).На крају романа Дан шести Стевану Папакатићу у тренутку смрти памће-ње се изненада „подмлади“ и у визији старословенских времена заправосеже до колективног несвесног. Наборов потомка, Богољуб Марковића, та-кође је као и Папакатић на самрти, и визија поновног стварања и умирањасвега, могла би се разумети и као део његове предсмртне свести. Сценанаступајуће ноћи у последњој реченици сугерише, међутим, да то није са-мо последња визија једне умируће свести, него и крај свеколиког дотада-шњег времена и историје. Овде се свакако намеће и питање каква је кон-цепција историје у роману? Историјом у Бурлески не управља никакво бо-жанско провиђење као у Библији, него, као се то у завршном поглављупонавља доктор који лечи Богољуба, баналност, глупости и идиотизам. Уисторијском времену, које у роману почиње Наборовим убиством бога Рад-гостића, доминира хаос, насиље, убиства, односно једна демонска и гро-тескно изобличена визија света. Негативном вредновању историје у Раст-ковом роману претходи идеализовани и хармонични свет старих Словенау другој књизи романа, који добија сва обележја бахтиновског утопијскогхронотопа среће. Негативно вредновање историје и тражење смисла и исти-не у митским временима једно је од кључних обележја модернистичке књи-жевности. Разматрајући процесе митологизације у књижевност двадесе-тога века Мелетински закључује да је у делима многих писаца „митологи-зам прилично тесно повезан с њиховим разочарањем у ’историчност’, састрахом историјских потреса и сумњом да ће социјални напредак измени-ти метафизичку основу људског живота и света.“31 У том разачарању уисторију, као и у поверењу у домете модерне антропологије и етнологије,Фројдове психоанализе и Јунгове концепције архетипа и колективно не-свесног, може се потпуније разумети Растково и авангардно окретање древ-ним културама као својеврсни повратак у изгубљени рај или сигурностпренаталног стања.

31 E. M. Meletinski, Poetika mita, prev. J. Janićijević, Beograd, 1978, str. 304.


Видели смо да важност коју Нортроп Фрај придаје композициономустројству енциклопедијских облика може бити од великог значаја за ту-мачење Бурлеске. Композиција, стилски и приповедачки поступци у Раст-ковом роману одређени су односом митског и историјског времена, од-носно страословенске и хришћанске кулутре и визије света. Зато је тре-нутак преласак из једног времена у друго кључни тренутак у роману.

Причу о Растковом роману почели смо паралелама са Павићем Ха-зарским речником и управо овде можемо да је наставимо још једном мо-гућом и за разумевање Бурлеске занимљивом аналогијом са Павићевимроманом Унутрашња страна ветра (1991). Након романа-речника, по-том укрштенице, трећи Павићев роман је у форми клепсидре или пешча-ника. И у Бурлески постоји текст у облику клепсидре. То је песма „Јадијунакови“ из четвртог поглавља заснована на конструктивистичком прин-ципу који је у основи самог романа, тако да тумачећи ову песму долази-мо до неких кључних композиционих и наративних поступака прознецелине којој она припада. „Јади јунакови“ је специфична песма „на на-родну“ – састављена је од метричких, мелодијских, лексичких и мотив-ских елемената народне лирске поезије али модификованих и организо-ваних у песничку конструкцију блиску Аполинеровим калиграмима.32

Трохејски стихови су тако оргнизовани да графички оцртавају клепси-дру: број слогова од прве до шесте сторофе опада од тринаест до једногслога, а затим од шесте до једанаесте строфе број слогова у стиховимарасте од једног поново до тринаест (реч је заправо о особено изведенојтрохејској полиметрији). И у роману постоји низ језичких, стилских, те-матско – мотивских, сижејних, жанровских и наративних елемената пе-рузетих из фолклора, митологије или средњовековне књижевности алипародијски трансформисаних и укомпонованих тако да чине једну са-свим нову уметничку целину. Као што песма „Јади јунакови“ почиње уведром тону, виталистички и радосно, а завршава се наговештајем тра-гичног расплета (последња, дванаеста строфа је заправо издвојени стиху коме се напушта мелодијска линија присутна у остатку песма и прела-зи ка прози: „О травице, о травице, о травице, ја ћу се / морати убити!“),

32 Уп. о томе: Миодраг Матицки, „Прамелодија у лирици Растка Петровића“, у збор-нику Књижевно дело Растка Петровића. Матицки сматра да изворе ове песме треба тражи-ти у народним љубавним песмама о насилно прекинутој љубави двоје младих и наводи кон-кретну „песму од кола“ из Вукове Пјеснарице (1814) као могући и Растку познати узор. Зани-мљиво је тумачење Матицког о митолошкој основе Расткове песме, изведено из имена травеселен или милодух: „У песми ’Јади јунакови’ требало би тражити лунарни култ, одјек верова-ња да Месец повлачи за собом душе умрлих и љубави између Месеца и зорњаче,“ (стр. 155).У првој књизи романа управо постоји прича о несрећној женидби Мануса (месеца) и Аухрене(зоре).


тако и роман почиње у знаку „апсолутне анималне веселости“, како јеодређује Андрић, а завршава сценом ноћи, наговештајем смрти и крајасвета. И песма и роман спрежу два архетипска духовна стања, две емо-ције о којима Растко пише у есеју „Позитивни и мистични живот нашегнарода“ из 1924. године: „Нигде више, држим, но код јужних Словена неможе се срести та удвојеност живота: једна необорива, грозна и безоб-зирна виталност, жилавост у борби, и за њом као каква митологија њена,као огледало које је деформира, огроман живи пакао, где стално биваизгнана сва мучнина, незадовољства, оријентална, словенска сензуал-ност.“33

Може се ли се у овом контексту говорити и о Бурлески као о роману– клепсидри? Формално роман се састоји од четири књиге / поглавља.Прве две књиге, „О распуштеност богова“ и „О Набору Деволцу“, деша-вају се у старословенском рају и деволској долини, док су друге две, „Апо-крифна“ и „Шта је било на послетку “, просторно везане за хришћанскипакао и земљу. Као што се насеље старих Словена у плодној деволскојдолини не разликују битније од боравишта богова у рају (у основи и јед-ног и другог је модел сеоске породичне задруге), тако се хришћансказемља, првенствено болница у четвртом поглављу, не разликује пуно одпакла – и у паклу и болници леже грешници на тлу, односно болеснициу креветима, морени на исти начин – досадом. У роману се, дакле, издва-јају два простора, горњи, митски, који се бахтиновски може одредити каохронотоп среће, смештен у словенској прошлости, и доњи, паклени, од-носно историјски, испуњен насиљем, хаосом и смрћу и који временскисеже до првих деценија двадесетога века. Првобитна космичка хармони-ја из првог дела растаче се у историјски обесмишљени метеж. Тачка укојој то осипање и дисхармонија почињу, тренутак прелаза од горњег кадоњем је кључни догађај у роману – Наборово убиство бога Радгостићапри крају друге књиге:

„Набор баци кику, па заману секиром што игда може, замахну, за-махну, одруби главу Радгостићу. Крв је текла густа и црна као поток итело се копрцало. На глави је једно око било приклопљено а друго гледа-ло одвратном непомичношћу. Набор диже ову главу изнад свог лица папусти да му се уста напуне крви; и за тили час све лице, прси и рукеокрвавише се. Густо натопише ткања одеће и нешто је вруће клизило низмишиће прстију. Поли се коса и очи. Све што је било у васиони згрози сеи све се повуче у себе, затвори. Ужасну се и Набор од толико крви,“ (Бур-леска, стр. 100).

33 Растко Петровић, Есеји и чланци, стр. 299.


Од тренутка када човек у овој изразито гротескној сцени убија бо-га, завршава се митско време и почиње историја, представљена најпреопсадом грчког града Патраса на крају друге књиге, односно окончава севреме старословенских, паганских божанстава и почиње хришћанство.Догађаји који се одвијају након убиства бога (други део романа – трећа ичетврта књига) делују као „огледало које деформише“ неке ликове из пр-вог дела, представљајући их у другачијим улогама и ситуацијама. Паган-ски богови су из свога раја прогнани у хришћански пакао, а Набор Дево-лац више није стари Словен и земљорадник већ светогорски монах. Бо-гоубиство постаје васељенски и онтолошки проблем, затим цивилиза-цијски и културолошки преокрет, те композициони, наративни и стилскиулом у роману. Коментаришући тај догађај један од сватова на Наборовојсвадби, која се претвара у бројгеловску слику свеопштег хаоса, каже: „Алиако је један бог убијен значи да је сад шупљина у стварању и хармонији“,да би онда томе дао гротескни обрт – „Наши стомаци ће то можда брзоосетити,“ док други сват поменуту онтолошку шупљину банализује уфизиолошки чин: „Мени се чак и зева!“ (Бурлеска, стр. 103). Слика светау стрословенско доба почивала је на свеопштем васељенској јединствуприроде, човека и богова. Микро и макрокосмичко су у вези, сваки детаљу природи задобија космичку важност, сваки догађај у људској заједниципраћен је саосећањем природе: „А девојка се узруја. А младић би расту-жен. Природа сва,“ (Бурлеска, стр. 31) или када свеколика природа обаве-штава Перуна о Наборовим љубавним јадима: „Заковитлаше се планине,језера, и све остало. Својом грајом пробудише бога и рекоше му да сеједан младић и једна девојка воле на земљи. Сваки атом саопшти му огром-ну, важну вест како неки младић, опруживши се по кожи, не може дазаспи,“ (Бурлеска, стр. 46), или кад приповадач инфантилним гласом го-вори о свеопштој љубави: „Љубав је најлепша ствар на свету, као и песмељубавне, као и младићи, као и девојке. Цео се свет грли, цео се свет весе-ли, цео се свет смеје,“ (Бурлеска, стр. 24). У есеју „Младићство народноггенија“ Растко Петровић тумачи митолошку симболику народне песмеЖенидба Милића барјактара и објашњава особеност митске слике светанаглашајући свеопшту космичку повезаност, а посебно њену стилско–језичко представу у народној књижевности: „Живот људи на земљи акоима једну трагичну аналогију са животом целе природе, ако се природа иљуди узајамно симболизирају: онда свака песничка хипербола, метафо-ра, поређење итд. не значе само један уметнички облик, него непрестаноспајање судбине човекове и природе целе, и то помоћу сликовитог про-ширивања језичког и песничког израза; значи непрестано струјање њи-хових живота и пулсација, која једино овде у уметности може бити слич-


на оној у козмосу.“34 У другој књизи, која говори о животу деволскихземљорадника, овај паралелизам, повезаност и саоднос човека и космосапосебно је наглашен кроз необичне стилске и наративне поступке. При-поведач у прва два поглавља Бурлеске изузетно велику пажњу посвећујеситним, комичним и неретко бизарним детаљима из природе (муве, ко-марци, жабе) зато што сваки живи створ у природи има свој значај и сми-сао у васељенском поретку и саосећа са патњама људи. Животиње у ан-тропоморфним стањима учествују у космичким збивањима, попут сле-пог миша који спева химну о космичкој срећи. Међутим, након Радгости-ћевог убиства исприповедано време тече знатно брже и скоковитије, све-том доминира насиље и отуђеност, за разлику од паганских богова, хри-шћански бог се не оглашава и не комуницира са људима, ђаво постајеактивни учесник у догађајима, а завршни део романа у знаку је есхатоло-шке слутње о крају света. Подвојеност која постоји у Растковом романујасно је уочио Андрић: „То су странице пуне раста, покрета, жетве, зноја,игре, патње, жеље и смеха. Надасве смеха“, пише Андрић о првом, ста-рословенском делу Бурлеске, након чега се „све битке и свадбе, богови иљуди, историје и религије, проламају и претварају у неки стихијски смех-урлик.“35

Ова разлика између смеха у првом и смеха-урлика у другом делуромана постаје јаснија ако њено разумевање заснујемо на Бахтиновој кон-цепцији карневализације, али и Кајзеровој теорији о гротескном у мо-дерној уметности.

Као што смо претходно видели, међу енциклопедијским облицимау књижевности Нортроп Фрај посебно издваја традицију енциклопедиј-ске пародије чији главни носилац је менипејска сатира, настала у антиции опстала у различитим облицима све до данас, поготово у нововековнимроманима као што су Свифтова Гуливерова путовања, Волтеров Кандид,Флоберов Бувар и Пекише или Хакслијев Врли нови свет. Фрајеве тврдњеу тој тачки сусрећу се кључним теоретичарем романа као енциклопедји-ског облика – Михаилом Бахтином. Бахтинова истраживања из историј-ске поетике романа утврђују три основна корена овога жанра, епски, ре-торички и карневалски, од којих овом последњем Бахтин посвећује нај-

34 Растко Петровић, Есеји и чланци, стр. 320. Говорећи о схватању космоса као субјек-та и јединству човека и васионе у паганско доба чувени руски медијевиалиста Арон Гуревичкаже: „У поезији варвара природне појаве су активне, делатне снаге: море, стене, рибе, зверии птице су равноправни учесници у светској драми, једнако као и фантастична бића, божан-ства и на крају човек, који је уплете у све то.“ (Арон Гуревич, Категорије средњовековнекултуре, прев. Р. Мечанин, Нови Сад, 1994, стр. 71).

35 Иво Андрић, нав. дело, стр. 295.


већу пажњу, доказујићи да је богата традиција карневализације, чији јеглавни носилац у писаној књижевности менипејска сатира, кључна за фор-мирање романа као отворене, полифонијске структуре, односно енцикло-педије жанрова и језика. Анализирајући жанровске, сижејне, композицио-не и језичке одлике романа Достојевског и Раблеа, Бахтин доказује коликује важност карневализација имала у историји европске књижевности јер је„помагала рушењу баријера између жанрова, између затворених системамисли, различитих ставова итд., уништавајући затвореност и узајамно иг-норисање, зближавајући удаљено, уједињавајући разједињено.“36 Иако Бах-тинова истраживања нису била усмерена ка модерној, двадесетовековнојкњижевности, његова одређења карневализације подстицајна су за разми-шљање о евроској авангардна друге и треће деценије прошлога века каомодерној манифестацији карневалског духа у култури и књижевности – однастојања да се дестабилизује поредак рационалности, једнозначности иозбиљности, затим да се изведе дехјерахизација и превредновање свих вред-ности (Бахтинов „живот окренут наопачке“), да се унесу моменти сканда-лозног и шокантног како у књижевност тако и у јавне наступе који укидајуразлику између извођача и публике, па до мешања жанрова, наглашенихелемената пародије, гротеске и слично.37

Карневалски дух и поступци карневализације књижевности пред-стављају полазиште за тумачење Растковог дела, поготову његовог првогромана. Пре него што анализирамо како је менипеја, као носећи обликкарневализације књижевности од античких времена до модерног рома-на, присутна у структури Бурлеске, разграђујући до тада устаљене обли-ке романескне композиције и приповедања у српској прози, задржаћемосе на питању којим све путевима је Растко дошао у конкретнији додир сакарневалском традицијом. Нема никакве сумње да је Бурлеска насталанакон Расткових студија у Паризу и исцрпног проучавања богате доку-ментарне грађе, која је неретко цитирањем директно укључена у роман –од записа наших народних умотворина до научних студија о старој сло-венској митологији.38 Растко се посебно интересовао за онај облик фол-

36 Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, prev. M. Nikolić, Beograd, 2000, str. 127.37 Уп. о томе и: Бојан Јовић, „Књижевнотеоријски ставови Михаил Бахтина и проу-

чавње авангарде“, у зборнику Књижевне теорије XX века, Београд, 2004.38 Растков пријатељ, сликара Александар Дероко пише у својим сећањима: „Из Пари-

за је Растко дошао сав одушевљен легендама о старим Словенима које је најбоље упознао изкњига ученог Чеха Нидерлеа, и визијама из средњовековних српских уметности, и то не самоархитектуре и зидног сликарстава већ и старе књижевности, поезије, народног епоса, па исвега још наслеђенога, забележенога и сачуванога до данашњег дана, кроз приче, бајке, пе-сме, ношњу, накит, итд,“ (А. Дероко, „Месец дана с Растком у Паризу и још по нека сећања“,Летопис Матице српске, књ. 423, св. 5, Нови Сад, 1979, стр. 923.


клора који Бахтин одређује као карневалски фолклор, односно као карне-валско – фолкорне жанрове који су имали огроман утицај на писану књи-жевност, на пример у Раблеовом делу. Реч је о облицима комике, пароди-је и гротеске у усменој књижевности које је Растко навео и анализирао упоменутом есеју „Младићство народног генија“, објављеном 1924. годи-не, дакле три године након Бурлеске. Оно што је у овом есеју од изузетневажности за разумевање природе комике и карневалске слике света у Бур-лески, првенствено у прва два поглавља, која говоре о старословенскимвременима, су примери народних бајки, шаљивих приповедака и песамау којима постоји изокренута слика света – замена нормалних односа го-ре-доле или мало-велико, затим трансмутација живих бића у ствари иобратно, гротескна преувеличавања, посебно појединих делова тела, фан-тастични парадокси, замена идентитета, надлагивања и слично. Приме-ри таквих творевина народног духа у којима према Растку постоји изве-сно мистично схватање природе и живота, ритуали магије, враџбинскеформуле или елементи анимизам, су бајка „Ђаво и његов шегрт“, шаљи-ве приповетке „Народна шала“, „Лаж за опкладу“, „Јаје харамбаша“, каои „Изврнута пјесма“ забележена у Далмацији. Наводећи у целини причу„Лаж за опкладу“ Растко поводом фантастичних, хиперболисаних и гро-тескних појава које су у њој описане, примећује: „Није немогуће да идела које су овде тако страховито комична, бурлескна и апсурдна припа-дају у ред оних које су извршавали дивови и који заузимају своје нарочи-то место у еволуцији митолошких веровања. Њихова дела су и иначе увекпарадоксална...“39 Ова оцена важна је управо због разумевања одредницебурлеска која постоји и у наслову романа. Бурлеску Растко везује за об-лике који спадају у домен карневалског фолколра и за одређења каква сустраховито комично, што је заправо најближе категорији гротескног, ко-јој Бахтин придаје огромну важност анализирајући поступке карневали-зације у Раблеовим романима (о вези бурлеске и гротеске доцније ће би-ти више речи), затим апсурдно, парадоксално, а доцније, у наредном па-сусу поводом мотива замене глава у истој народној причи, помиње и од-редницу фантастично. Све су то категорије које битно одређују припове-дање и слику света у Растковој Бурлески.

Између поменутих народних прича и песама и Растковог романапостоји низ могућих веза које се тичу како присуства сличних комичнихобрта, парадокса и фантастике, тако и одређених стилско-језичких по-

39 Растко Петровић, Есеји и чланци, стр. 331 (подвлачења су наша). О овом типу коми-ке (чудесним метаморфозама јунака, изокренутом свету и слично) у нашим шаљивим прича-ма види у студији Снежане Самарџије, Поетика усмених прозних облика, Београд, 1997, стр.102 и даље.


ступака. Тако на пример у бајци „Ђаво и његов шегрт“, коју Растко уесеју наводи према запису из Вукове збирке, може се препознати и једанпоступак којим се служи приповедач у Бурлески. У бајци приповедач неоткрива одмах прави идентите тајанственог човека у зеленим хаљинама,већ то чини доцније, изазивајући код слушалаца/ читалаца ефекат изне-нађења. Преокрет је још наглашенији јер се тајанствени идентитет субје-кта главне реченице открива у краткој, издвојеној реченици: „ Кад су би-ли насред воде, узе мајстор дете за врат па с њим у воду на дно. То је биођаво.“ Слично изведен наративни обрт уочава се у овом одломку из пр-вог поглавља романа, у помињаниј причи о сукобу соларног и хтонскогбожанства, Дажбога и Тројана: „Док је чекала јави јој се се неки јунак иобећа да ће убити бика под условом да је сам после обљуби (њој се мла-дић већ био допао). А то је био Дажбог, бог сунца,“ (Бурлеска, стр. 14).Као што се у причи „Народна шала“ или „Лаж за опкладу“, које Растко уцелини наводи у поменутом есеју, пародира јунаштво у ланцу алогичнихкомичних догађаја, тако се и роману пародира мегдан између Дажбога ибика: „Дажбога пробуде сузе девојачке. Бик се већ приближавао. Скочи,замахне пет пута мачем око себе, закликће. Бик већ умре,“ (Бурлеска, стр.14). Контаминирајући различите поступке, сижее и ликове из народнихпредања, бајки и шаљивих прича приповедач Бурлеске ствара сложенунаративну структуру која своју генезу има управо у карневалско – фол-клорном доживаљју света који је према Бахтину поседује „изузетну жи-вотворну трансформишућу снагу и неуништиву виталност“.40

Изразити пример такве трансформације и карневалског раелативи-зовања смрти је прича о главном јунаку Бурлеске Набору Деволцу, који јепреваром дошао у рај, тако што се правио да је мртав, дакле жив је умро,а затим се поново из раја вратио на земљу. Читав заплет има језгро уједном од низа парадокса из Изврнуте пјесме коју Растко наводу у „Мла-дићству народног генија“ – „Жив погину здраво кући дође“. Наборов фан-тастично дуг живот, од краја осмог до краја четрнаестог века, свакако јеједан од најочигледних парадокса у роману и представља чудесну мета-морфозу од старословенског земљорадника до светогорског монаха и хри-шћанског свеца Симеона. Сличан облик фантастичне трансформације од-играва се и у Растковој дужој приповеци Пустињак и меденица (1921)која има низ мотивских и наративних сличности са Бурлеском – СтариСловен Јоаким у тренутку док га византијски војник убија изненада „ула-зи“ у други живот: „Онда се тргох из оног живота и уђох у овај други.“Ова необична промена идентитета, прелазак из једног живота у други,

40 Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, str. 102.


своје разјашњење може имати управо у Растковој фасцинацији различи-тим облицима метаморфоза које постоје у народним причама и верова-њима у којима се испољава неуништиви витализам о којем говори Бах-тин. У „Младићству народног генија“ Растко пише: „Познате су особитеманифестације импулса за самоодржање, које се појављују како код при-митиваца тако и код цивилизованих, а којим је је циљ затурити траг, уизвесним случајевима, животноме принципу, скривајући прави иденти-тет личности у питању. (...) При особитим догађајима, као што су смрт,рођења, болести, менструације итд., извесне личности треба сакрити, дру-гима изменити имена, прогласити их за обратни секс, акције означити заизврнуте (...) ако се жели отклонити опасност од личности којој она пре-ти и изиграти је на тај начин.“41 Након убиства бога Радгостића настајекосмичка и онтолошка криза митског света и пред могућом катаклизмомњен узрочник, Радгостићев убица, Набор Деволац мења свој идентитет,из старословенског живота прелази у нови, хришћански, јер је својимепохалним чином изазвао крај паганске и почетак једнобожачке ере. За-нимљиво је метаморфозу Наборовог лика тумачити и из перспективе Бах-тинових ставова о морално-психолошком експеиментисању које се у кон-ципирању књижевних ликова први пут среће у менипеји. Нарушавањемепског и трагичног интегритета човекове судбине у менипеји се у оквируистог лика отвара „могућност другог човека и другог живота, он губисвоју завршеност и једнозначност, он престаје да се поклапа са самимсобом.“42

Доминација материјално-телесних манифестација живота, у знакухиперболисане плодности и сексуалности, која је изразита у првој књизироман, различити облици фолклорне смеховне културе, као и слободни,фамилијарни контакт између људи и богова повезују Растков први романса богатом традицијом карневализације у књижевности и Раблеом каоњеним кључним представником у роману. Али оно што старословенскомсвету Бурлеске првенствено даје карневалско обележје је слободно ма-штање, неспутана инспирација и фанатастика која, како примећује Бах-тин, омогућује да се ствари и бића повезују и комично преиначавају. Ме-ђутим, неспутани приповедачки дух у Растковом роману има своју пое-тичку самосвест. Приповедање у трећој, апокрифној књизи, у једном те-ренутку се нагло и без икакве мотивације прекида да би потом отпочелаприча о Ван Гогу у којој се смењују биографски и аутобиографски дис-курс. Ван Гог између осталог говори и о свом схватању уметности и сво-

41 Растко Петровић, Есеји и чланци, стр. 329.42 Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, str. 111.


јим стваралачким принципима, заступајући заправо авангардну поетикусамог Растка Петровића. Сличним поступком, да један сликар говорећио себи заправо образлаже поетику књижевника који о њему пише, послу-жиће се и Андрић у есеју Разговор с Гојом (1934). Зашто Растко бира башВан Гога као романескног заступника своје поетике? Познато је да је Раст-ко био одличан познавалац сликарства и интензивно писао ликовне кри-тику. У неким од тих текстова, на пример „Изложба Бјелића, Добровићаи Миличића“ из 1921. године, посебно се осврће на имресионизам каопокрет од кога почиње модерно, нефигуративно сликарство и стога нечуди што Растко дели своје поетичке ставове са једном од главних зачет-ника нове визуелност, екцентичним и особеним уметником Ван Гогом.Уочљиво је да Ван Гог кључни део свог исказа почиње истом реченицомкојом се, такође изненада, огласио ауторски приповедач у првој књизиромана: „Али није то оно што је најважније; не само злато и еликсирживота, него створити свет да би се присуствовало његовом стварању.Узети бивства и односе васионске а пустити да се по неком новом одно-су, неодољиво, неумитно створи нова васиона, нова нека реалност. Друк-чија, али исте вредности као она стара,“ (Бурлеска, 137). У овим ставови-ма о важности самог процеса стварања који почиње тако што уметник неподражава природу, него од ње слободно узима елементе које затим ком-бинује у нову стварност, нову васиону, није тешко препознати још једанглас – Винаверов са почетка „Манифеста експресионистичке школе“(1920).43 Бурлеска се може одредити као један нови романескни и култу-ролошки универзум, односно, насловом Попине збирке, као „спореднонебо“ које је читаоцима открило једну стару, у односу на хришћанствоспоредну, полузаборављену културу.

За разумевање енциклопедијске природе Бурлеске важно је посма-тарти је не само у традицији карневалског фолклора већ и у контексту нај-значнијег карневалског жанра писане књижевности који је према Бахтинупресудно утицао на конституисање роман као енциклопедијске форме –менипејске сатире. Менипеја је од античких времена, Петронија, Сенеке,Лукијана и Апулеја, остала један од главних преносилаца карневалскогосећања света у литератури до новијих времена. Сама композиција, при-поведачки и стилски поступци у Бурлески, као и конкретне интертекстуал-не вазе са неким од менипејских дела, какви су Лукијанови Разговори наоном свету или Браћа Карамазови Достојевског, несумљиво потврђују да

43 На крају Бурлеске постоји још једна изразита интертекстуална веза са Винаверомалегоријско-фантастичном причом „Последњи испит у мандаринској школи“ из Громобранасвемира. Један од болесника на крају Растковог роман помиње „револуцију побуњених духо-ва“ о којој говори Винаверова прича.


је Растко познавао дугу традицију овога жанра. Разарање свих романеск-них конвенција у Бурлески засновано је првенствено на коришћењу бога-тих изражајних могућности које менипеја као енциклопедијски облик има,а пре свега стилске, жанровске и гласовне полифоније. За менипеју каоенциклопедијски облик суштински је одређујуће „постојање више тоновау причи, мешавина узвишеног и приземног, озбиљног и смешног, широкиприступ жанровима – писмима, откривеним рукописима, препричаним ди-јалозима, пародијама на високе жанрове, пародијски преосмишљеним ци-татима итд, у неким делима присутна је мешавина говора и стиха.“44

Тумачење сложене структуре Растковог романа, засноване на жан-ровским особеностима менипеје, можда је најбоље отпочети управо пи-тањем о позицији ауторског приповедача, тим пре што је та позиција исама предмет метанаративног промишљања у роману. На почетку треће,апокрифне, књиге свети Петар у разговору са Богородицом духовито об-јашњава своју специфичну, издвојену позицију у просторном и времен-ском устројству универзума: „Слушај, сестро, били ми у четрнаестом,осамнаестом или шестом веку, све је то свеједно. Ја се стално преносимизмеђу неба, земље и пакла, те сам у ближем односу са стварима негоостали људи, па их зато и могу употребити и пре него што буду пронађе-не,“ (Бурлеска, 117). Таква позиција светог Петра у поретку универзумаодговара позицији ауторског приповедача у романескном свету Бурлескејер ни за њега не важе временска и просторна ограничења што је очи-гледно у постојању анахронизама и временских симултанизама у припо-ведању, какав је онај на крају друге књиге, чија радња се збива у средњемвеку – приповедач неконтролисани бес Наборових сватова доводи у везуса низом / каталогом збивања која се одвијају у исти мах у древном светуи модерној цивилизацији: „Гле, зора заруде, шума се протегли, магла седиже, лавово залајше, коњи захрзаше, реке зашумеше, планине бацишесенке, облаци запловише, пароброди запишташе, жељезнице затутњаше,аероплани прнуше, комарци стадоше да уједају...“, (Бурлеска, стр. 112-113). У првој књизи романа постоји и специфични језички симултани-зам, као индикативан пример за постојање вишегласја, односно у овомслучају чак и вишејезичности у роману. Један предмет (означено) се исто-времено именује различитим речима (означитељима) из више језика, чи-ме се готово програмски дестабилизује једнодимензионална, праволи-нијска веза између означеног и означитеља и успоставља се каталог илисемантичка мрежа могућих означитеља: „Дом Перунов: зграда од расто-

44 Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, str. 103. О одређењу Бурлеске као мени-пеје писала и је Светлана Слапшак у поменутом тексту „Митургија Растка Петровића“.


вих брвана са кровом издигнутим, укопана мало у земљу, звана рускиземљонка, пољски земјанка, српски земуница, чешки земница, и још зва-на бусара, лубњача, приземка, иша, хиша, хжта узем,“ (Бурлеска, стр. 15– 16). Свакако најизразитији пример превазилажења временских оквираи наративних конвенција је неподударње између године објављивања(1921) и године у којој се завршава радња романа (1925). Тиме овај романнајочигледније потврђује своју авангардну природу, јер буквално иде ис-пред свога времена. У исказу светог Петра наглашена је и приповедачевапросторна мобилност. Просторна организација Растковог романа која об-ухвата збивања у рају, не земљи и у паклу, управо одговара карактери-стичној тропланској структури менипеје.

Бурлеска се с правом може сматрати каталогом приповедачких си-туација – од свезнајућег ауторског приповедача, приповедача у првомлицу, приређивача пронађеног рукописа, коментатора и читаочевог сабе-седника и слично. Такав широки распон приповедачких позиција одгова-ра наративној динамици каква постоји у менипеји45 и карактеристична језа традицију хумористичког романа. Слободне и немотивисане променеприповедачког лица које прозни текст претварају у неку врсту наратив-ног колажа, у време објављивања Бурлеске најближе су дадистичкој тех-ници „вишедимензионалне нарације у коју је уграђена перспектива јед-ног, два или више наратора, али равноправно и ауторова позиција.“46 За-нимљиво је у роману пратити на који начин се ауторски приповедач огла-шава у првом лицу – од аутобиографског исказа којим се изненада де-фикционализује и демистификује прича и приповедање у првој књизиромана („ Него то споредно, главно је да је младост у мени и двадесет идве године; затим очи су ми зелене, чело ми је високо, уста су ми пунаљубави“, Бурлеска , стр. 22), приповедачевог обрађања читаоцима на по-четку треће књиге, затим поетичких исказа који су саопштени кроз изја-ве појединих ликова (свети Петар и Ван Гог у трећој књизи) до у рома-нескном свету отеловљене позиције ауторског приповедача у лику док-тора у четвртој књизи који коментарише и просуђује о протеклим дога-ђајима. Зато се може рећи да у Бурлески постоји један аутороски припо-ведач, али који проговара великим бројем гласова, односно користи сенизом наративних маски. Тај приповедач може се у роману детектоватиупарво на примеру карактеристичног сличног исказа који у неколико на-варата у роману изговарају различити гласово/маске иза којих се заправокрије ауторски приповедач – реч је о исказу „Него то је споредно главно

45 O приповедачу у менипеји види у: Lena Szilárd, „Menipeja“, Pojmovnik ruske avan-garde, knjiga 1, Zagreb, 1984.

46 Радован Вучковић, Српска авангардна проза, Београд, 2000, стр. 121.


је...“, односно „Али није то оно што је најважније.“ Тиме се приповедачБурлеске јавља у карактеристичном облику менипејског наратора који уну-тар текста пролази кроз „безмало целокупан распон могућности припо-ведачких позиција.“47

Дијалог и сукобљавање различитих ставова, као један од важнихелемената у структури менипеје, такође има своје место у Бурлески – ка-рактеристичан је разговор сватова на Наборовј свадби о судбини светанакон Радгостићевог убиства, који подсећа на менипејски дијалог о „ко-начним питањима“, дијалог мртвих у подземном свету у трећој, апокриф-ној, књизи или, такође у трећој књизи, комичнa распарава-ценкање Ису-са и Симона. Последњи пример је карактеристична за менипејску тарди-цију „parodia sacra“ у којој се пародирају канонизовани, свети хришћан-ски текстови, а ликови Исуса или Богородице се приказују, слично паган-ским божанствима, сведени на телесно-материјалну раван. Лик Богоро-дице је у том смислу најизразитији – од језичких поигравања са њенимнедовољно јасним стаусом, у именовању (девојка/жена), затим инсистир-ње на њеној мазохистичкој и сексуално перверзној мотивацији да посетипакао и гледа мучења „јер јој се чинило да има нека ужасне похоте трпе-ти их“, (Бурлесака, стр. 116), до скандалозног исказа како „невеста божи-ја сања о ђаволу“.

Уз Дневник о Чарнојевићу, Расткова Бурлеска је први роман у модер-ној српској књижевности чија је наративна структура суштински засно-вана на интензивној интертекстуалној комуникацији са низом других ро-мана, докумената, филозофских и научних књига. Сложена природа несамо интертекстуалности већ и интермедијалности у Растковом романупоказује се у једној необичној, гротескној сцени на крају трећег погла-вља. Разбојници харају светогорским манастиром убијајући монахе. Ме-ђутим, неки од убијених изненада се дижу: „Кад десетак мученика поди-же се из крви па узе своје главе и однесе их пред олтар, и кад неколикоисечених глава запева химну небу, разбојници покрише лице рукама,“(Бурлеска, стр. 146). Занимљиво је потражити порекло ове необичне сце-не. У есеју „Младићство народног генија“ Растко је фасциниран моти-вом скинуте и погрешно враћене главе у шаљивој народној причи Лажза опкладу – „То је нешто од најпарадоксалнијег што смо нашли у својнародној књижевности света уопште. Црначка уметност која обилује нај-фантастичнијим мотивима нема ни једног који би био тако смео.“48 Уовом Растковом коментару може се наћи првобитна фасцинација моти-

47 Lena Szilárd, „Menipeja“, str. 76.48 Растко Петровић, Есеји и чланци, стр. 331.


вом главе одвојене од тела, али порекло сцене из романа треба изгледатражити на другој страни. Поменути догађаји с краја трећег, апокрифног,поглавља Бурлеске дешавају се у средњем веку а слика отсечене главе сасветачким ореолом честа је на средњовековним иконама и фрескама. Ње-но порекло недвосмислено је у новозаветној причи о одсеченој глави Јо-вана Крститеља. Међутим, ни то није директни извор за сцену из Растко-вог романа. У питању је једна интертекстуална веза са житијем, али несредњовековним, већ из друге половине деветнаестог века, које је деоромана Браћа Карамазови Достојевског („Из живота старца Зосиме“),где постоји следећа сцена: „Мучише свеца за веру, и кад му најзад главуодрубише, устаде он, подиже главу своју и љубезно је љубљаше.“49 Упра-во ово место, које је подтекст сцене из Растквог романа, навео је у својојстудији о Хлебњикову из 1921. године Роман Јакабсон да би објасниопоступак реализације метафоре, односно у овом случају хумористичкереализације једног уметничког поступка са средњовековних фресака.50

И у Растковом роману постоји исто пародирање једне конвенције сред-њовековних живописа, које у споју комичног и страшног има и наглаше-но гротескни ефекат. Дакле, видимо како један одломак из Бурлеске ус-поставља сложене интертекстуалне и интермедијалне везе, образујућисвојеврсни палимпсест у коме се може разазнати неколико слојева – однародне шаљиве приче, Библије, средњовековне фреске до Достојевског.Међутим, ту није крај. Ова сцена из Растковог романа има сложену ин-тертекстуалну генезу која се наставља и води до поезије Васка Попе. Уциклусу „Косово поље“ из збирке Усправан земља (1972), у песми „Вен-цоносац са Косова поља“ налазимо слику свеца, кнеза Лазара, са одесче-ном главом у рукама, наравно без пародијског контекста. Доказ за могућутврдњу да је Попа своју песничку слику обликовао на подтексту необич-не сцене у Бурлески, можемо наћи у Урнебеснику, антологији песничкогхумора коју је Попа саставио. Међу многобројним примерима хумора изнаше писане књижевности управо је и ова сцена из Растковог романа.Сложена интертекстуална структура Растковог романа очигледна у јошдва карактеристична примера. У другој књизи романа цитирано је Словољубве деспота Стефана Лазревића које као подтекст има старозаветнуПесму над песмама. Приповедач упарво потенцира ову везу деспотовоги библијског текста претварајући је у дијалог коме додаје и трећи глас,своје ироничне коментаре на оквирима цитираног текста. Трећа, „Апо-

49 Fjodor Dostojevski, Braća Karmazovi, prvi tom, prev. J. Maksimović, Beograd, 1967, str.377.

50 Уп. о томе: Новица Петковић, Језик у књижевном делу, Београд, 1975, стр. 210.


крифна“, књига има, како је у њеном наслову и одређено, апокрифни из-вор, али конкретно који? Прича о Богородичином силаску у пакао да ви-ди муке грешника, описна је у српским средњовековним апокрифима, изкојих је прешла и у народну песму.51 Иако алудира и на српске средњове-ковне текстове и на народну песму, те коначно и на Дантеов Пакао, когађаво препоручије Богородици за читање, прича из треће књиге романа сеод свих тих могућих извора разликује јер у хришћанском паклу приказу-је свргнута паганска божанства. Њен извор је заправо у Лежеовој Сло-венској митологији. Француски аутор детаљно описује један грчки апо-криф у чији је старословенски превод преписивач унео сопствени комен-тар о палим паганским боговима који се муче у паклу.52 Тако се Растковроман доследно приповедачки обликује као палимпсест у коме се откри-ва неколико текстуалних нивоа и низ укрштених значења.

Очигледно да се жанровско и стилско одређење из наслова Растко-вог романа – бурлеска може довести у везу са пародијом, карневализаци-јом, менипејом, али можда понајпре са још једним појмом из Бахтиновихстудија, са естетичком категоријом гротескног.

Задржаћемо се најпре на наслову романа – Бурлеска господина Пе-руна бога грома очигледно је алузија на Дантеову Божанствену комеди-ју. У „Апокрифној“ књизи романа Сатана управо препоручује Богороди-ци за читање „дело неког Флорентинца, који је ту скоро на доста добарначин описао унутрашњост пакла“, (Бурлеска, стр. 127). Запрво Растко јенаслов свог романа извео по моделу наслова Дантеовог дела. И један идруги наслов садрже име божанства (код Дантеа то је хришћански богкоји је један и једини и не требају му никакви други атрибути, а код Раст-ка је то врховни старословенски бог чијем имену је комично придодатаграђанска етикеција „господин“, која је и изведена од „господ“ у значењубог, и титула „бог грома“) и жанровско одређење (комедија, односно бур-леска). Наравно, наслов није једина веза између ова два енциклопедијскадела. Питање зашто је Растко одредио свој роман као бурлеску, једнимделом се дотиче питања зашто је Данте свој спев назвао комедија. Пола-зећи од античке тријаде стилова, узвишени – средњи – ниски, као и одставова које Данте износи у својој преписци, Ерих Ауербах закључује да„предмети које износи Комедија, према античкој мери, на ужасан начинпредстављају мешавину узвишеног и ниског“ односно „да је њен ауторто назвао комедијом јер спада у стил нижи и стил народног говора.“53 И

51 Види: „Ход Богородице по мукама“ у: Апокрифи новозаветни, приредио Т. Јовано-вић, Београд, 2005.

52 Luj Leže, nav. delo, str. 110.53 Erih Auerbah, Mimezis, prev. M. Tabaković, Beograd, 1978, str. 180 i 184.


за жанровско одређење Растковог романа као бурлеске битна су ови мо-мента – „ужасно“ мешање узвишеног и ниског, првенствено кроз прика-звање словенских богова, хришћанских светаца и Богородице крајње ан-тропоморфизовано, односно ничеански речено „људски, одвећ људски“.Растков избор да роман буде бурлеска, а не рецимо комедија, сигнализи-ра чињеницу да у новијој књижевности нема ни трагедије ни комедије уњиховом класичном облику него жанровски, стилски и естетички мешо-витих и сложених категорија као што су трагикомедија, гротеска, фарса,апсурд, па и бурлеска. „Онако како осећам, јасно и суштински“, пишеТомас Ман, „ упадљива одлика модерне уметности је та да се престало сапрепознавањем категорија трагичног и комичног. Она види живот каотрагикомедију, са резултатом да је гротесно њен најизворнији стил.“54

Међутим, као што Дантеова Божанствена комедија превазилази сво-јом узвишеношћу класично одређење комедије као ниског стила и ниско-миметичког садржаја,55 тако се и Бурлеска господина Перуна бога громане може ни стилски ни жанровски одредити у традиционалном и једно-ставном одређењу бурлеске као ниске комике, грубе и вулгарне шале којасе граничи са примитивношћу и глупошћу.56 Бурлеска се може довести увезу са низом других граничних појмова који се групишу око језгреногпојма комично, али понајпре са категријом гротескно. У авангардној ли-ковној уметности и књижевности, као и теорији руских формалиста, гро-тескно има изузетну важност. Као највиши ступањ комике, гротеска уавнгардном роману, рецимо у делима Бориса Пиљњака, Јурија Ољешеили Андреја Платонова, има улогу негирања рационалног и логичког по-ретка како емпиријске стварности, тако и романескних конвенција.57

Један од утицајних теоретичара и историчара гротеске у уметностиГ. А. Тамарин истиче да између бурлеске и гротеске нема велике разлике,с тим што је бурлеска „много одређенија, садржајно, фабулистички оформ-љенија, конкретнија од осталих грана комике.“58 Док се гротеска може

54 Томас Ман, „Мајстори из прошлости“, Ствараоци и дела, прев. Б. Петровић, НовиСад, 1952, стр. 104.

55 „Кажем да је аутор желео да се књига зове Комедија због ниског и простог стила,јер о истини ствари с обзиром на низак литерарни (стил), мада је у својиј врсти узвишен иблистав (изванредан)...“, каже Бенвенуто Де Имола. (E. Auerbah, nav. delo, str. 184).

56 Таква одређења бурлеске даје Фридрих Флегел у својој класичној и данас утицајнојИсторији гротескно-комичног из 1788, или Николај Хартман у Естетици (1953). Уп. о томе:Волфганг Кајзер, Гротескно у сликарству и песништву, прев. Т. Бекић, Нови Сад, 2004, стр. 17.,као и поменуту студију Хенрика Маркјевича „On the Definitions of Literary Parody“, стр. 1271.

57 Уп. о томе: Višnja Rajser, „Groteska / roman“, Pojmovnik ruske avangarde, sveska 1,Zagreb, 1984.

58 G. R. Tamarin, Teorija groteske, Sarajevo, 1962, str. 105.


одредити као естетичка кетегорија, уметнички поступак или стилски ефе-кат, о бурлесци се већ може говорити као о конкретном, оформљеномжанру заснованом на гротескним, пародијским или карикатуралним ефек-тима и књижевним поступцима, који за своје протагонисте често имабожанска и светачка лица. Полазећи од закључака модерне антропологи-је, као и неких Фројдових ставова, Тамарин сматра да порекло гротеске,што је за нас изузетно важно, треба тражити у тотемизму, односно у „кр-вавим тотемским свечаностима“, уз примесе фаличких култова, када јеубијен и ритуално поједен првобитни бог-тотем. „Од бога-тотема који јеубијен и поједен на гротескно-страшној светковини, води раван пут доликова најмодерније гротеске,“ закључује Тамарин.59 Поменута сцена укојој Набор Деволац убија бога Радгосића може су одредити управо каотакво ритуално убиство, са наглашеним мометом поливања крвљу (На-бор се буквално напије божанске крви), у чијој позадини је сексуалнимотив – освета због брачне преваре коју је са Радгостићем учинила На-борова жена Управда. Након тога Набор бежи на земљу и поново се же-ни. У свадбеним свечаностима посебно је наглешен моменат јела и пића(„напунише трубухе масном говеђином, сурутком, лојем“, „дахћу у пи-јанству сватови“, „напише се медовине, трбуси им се напеше“ и слично,Бурлеска, стр. 105) што је све део гротескне светковине богоубиства идионизијског (очигледне су у тим исказима алузије на Ничеа) слављењачовека који је тај чин извршио: „Ево једног правог човека, ево победио-ца, ево то је човек: радујмо се! (...) Да пијемо, да се опијемо, да полуди-мо“, (Бурлеска, стр. 106-107). У сценама Наборове свадбе мешају се ра-блеовске слике неконтролисаног, лудачког једења и пијења са сликаманеобузданог сексуалног задовољавања. Завршетак друге књиге Бурлеске,од убиства бога до Наборовог тајанственог нестанка, постаје генераторгротескних слика у роману – од приказа пакла у трећој књизи до пред-смртних мисли Богољуба Марковића, Наборовог потомка, на крају че-тврте књиге. Читав историјски ток, који се изнова у тренутку понавља, упоследњим реченицама романа, одређен је као „најгрозовитији и најве-личанственији“, баш као и сам чин богоубиства који је у исти мах и ужа-сан и величанствен (човек је победио божанство). Од завршетка другекњиге у роману настају драстични композициони, временски и каузалниуломи и прекиди.

Следећи одлике гротеске, које у својој студији наводи Тамарин, го-тове све ћемо их уочити у Растковом роману, на свим плановима рома-нескне структуре: од монтаже диспаратних елемената (трагично и ко-

59 Isto, str. 114.


60 Волфганг Кајзер, Гротескно у сликарству и песничтву, стр. 251-264. Уп. и Бахтино-ве коментаре и критике Кајзеровог схватања гротеске у: Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodnakultura srednjega veka i renesanse, str. 56-62.

61 M. Drozda, „Peterburgskij grotesk Andreja Belogo“, u zborniku Književnost, avangarda,revolucija, Zagreb, 1981, str. 140. Уп. о томе и: Džefri Harfam, „Groteskno: prvi princip“, prev. L.Mustedangić, Polja, br. 429, 2004. Харфам и предлаже једну изнијансирану скалу појављивањагротескног у уметности, од карикатуре, комично-гротескног, фантастично-гротескног до са-бласног.

мично, ужасно и величанствено), неочекиваних и алогичних спојева,карикатурално искривљене и фантастичне слике света, тематских и стил-ских елемната хиперболичног, инфантилног ( у старословенском светудоминирају младићи и девојке, и међу боговима и међу људима), стра-шног, бизарног, апсурдног, до разарања сижеа и развијања асиметричнекомпозиције. Међутим, док је први, старословенски део романа комич-но–гротескан, са доминацијом бахтиновске карневалске гротеске којаје у знаку наглашене телесности, плодности, витализма, смеха и ин-фантилног, дотле у другом, историјском и хришћанском делу романапретеже страшно – гротескно засновано на елементима застрашујућег,насилног, мрачног и отуђеног, оног што је Андрић назава „смех-урлик“и које је зато блиско Кајзеровом одређењу гротеске. За Разлику од Бах-тиновог одређења гротеске које проистиче из народне културе средњегвека и ренесансе, Кајзерово тумачење везано је за ликовне уметности икњижевност романтизма и двадесетога века, уз ослањање на неке Фрој-дове и егзистенцијалистичке ставове, и углавном је супротно Бахтино-вом. Гротескни свет је застрашујући, непријатељски, демонски, апсур-дан и отуђен. Поједине форме и мотиви носе предиспозицију да будугротескни: ноћне животиње, разне наказе, механичке направе које уни-штавају („техничка гротеска“), људи сведени на лутке, лудило, сан ислично. Гротескни смех није, као у Бахтиновом тумачењу, обновитељ-ски, него циничан, па и сатански.60

Разлику између ова два виђења гротескног М. Дрозда одређује каосупротност „космичко-оптимистичке визија света“, каква је Бахтинова, укојој доминира гротеска као „апотеоза срођености човјека и свијета којига окружује“ и „космичко-песимистичке“ визије у којој је гротеска „из-раз крајње отуђености човијека од свијета којим доминира страх.“61 Наоснову овако одређених виђења гротескног можемо закључити да је пр-ви део Бурлеске, који приказује свет старих Словена и њихових богова,до убиства Радгостића, у знаку космичког оптимизма и виталистичкогсмеха, односно ближи концепцији о карневалском осећању света у комепостоји блискост човека и природе, слободан, фамилијаран однос изме-ђу људи и богова, укидање хјерахијског поретка заснованог на страхопо-


штовању и слично. Други део, након богоубиства, има карактеристикеКајзерове концепције гротеске као отуђеног, непријатељског и демонскогсвета и проистиче из романескне визије историје као свеопштег хаоса инасиља. Чак и сцене Наборове свадбе у којима доминира телесно-матри-јално нису у знаку величања живота већ лудила и деструкције – „Народзавришти, записка, зацича. Баци се народ у бесомучни вртлог,“ (Бурле-ска, стр. 109). Занимљиво је да Кајзер као изразит пример гротескно са-бласног наводи мртвачки плес који се игра над лешевима на бојишту.Управо та сцена, посведочена у нашој писаној традицији (на пример уХроникама Ђорђа Бранковића) и коју Растко помиње у свом есеју „Штасве може послужити за наш будући народни балет“ (1924) , постоји узавршном делу треће књиге Бурлеске – кнез Павле игра по бојном пољуносећи у зубима леш мртвог противника. Коначно, за разлику од идилич-ног старословенског света над којим се узноси пагански рај, хришћанскисвет је у знаку пакла, не само у подземном свету него и на историјскојсцени. Богољуб Марковић у страху ишчекује да смрт дође по њега, аизненадни долазак ноћи, у последњој реченици романа – „То би по поднено затим се, опет као, поврати ноћ,“ (Бурлеска, стр. 174), закључује визи-ју космичког песимизма оличеног у мраку и свенаступајућој досади.

Бурлеска господина Перуна бога грома Растка Петровића свакакопредставља прозни и романескни врхунац авангардног уметничког екс-перимента код нас. Бурлеска не само да је отворила изузетне иновативнемогућности романескног жанра, већ је из корена променила однос премаисторији, митологији, језику као и затеченим наративним конвенцијама.Можда је далекосежни значај Бурлеске у историји српског романа управотај што је несумљиво потврдила да, како је то крајем двадесетих годинапрошлога века изразио Бахтин, што је један жанр развијенији и сложени-ји он се боље и потпуније сећа своје прошлости.


Predrag Petrovic

The Encyclopedic Form of Avant-garde Novel(The Burlesque of Mr. Perun by Rastko Petrovic)

S u m m a r y

This paper analyzes the nature of the encyclopedic form in one of the most signifi-cant works of Serbian Avant-garde, Rastko Petrovic’s novel The Burlesque of Mr. Perun.Starting from the theoretical positions of Umberto Eco, Northrop Frye and Michael Bac-htin, different aspects of the encyclopedic form are analyzed – the attitude towards theScriptural text, carnevalization, the Menippean structure, citation, parody, chronotope,grotesque and the like. Rastko’s novel not only opened the remarkable innovative poten-tial of this genre in European literature, but it also radically changed the attitude towardshistory, mythology, language as well as the existent narrative conventions.

Драган Бошковић162

Подтекстуални лик ухапшеног Б. Д. Новског 163

Драган Бошковић

ПОДТЕКСТУАЛНИ ЛИК УХАПШЕНОГБ. Д. НОВСКОГ

Испитивање подтекстуалног простора Кишове приче „Гробница заБориса Давидовича“ откриће драматичну игру различитих мемоарских,историјских и фикционих текстова у формирању лика Б. Д. Новског наконњеговог хапшења. Кишов јунак свој идентитет ће градити асимилацијомличности из Штајнеровог текста, текста Надежде Мандељштам, Роја Ме-дведева, Борхесових прича, откривајући механизме функционисања Ки-шове поетике. Преузимајући микросижејне обрасце, заплете, синтагме,реторичке потенцијале и синтаксички склоп других текстова, Киш креиратекст и ликове своје приче. Овај рад је и прилог интертекстуалним опсе-сијама Кишове књиге Гробница за Бориса Давидовича.

Кључне речи: текст, подтекст, интертекст, лик, Новски.

У поетичком обликовању Гробнице за Бориса Давидовича, Киш уна-пред прихвата да подтекст има можда не последњу, али у сваком случајуодсудну реч. Његов текст је „заражен“ вољом, интенцијама и семантич-ким видокругом мемоарског и историјсог претекста. То значи да у случа-ју „недоумице“ око неког догађаја подтекст одређује семантичке границеКишовог дискурса; он креира историјско-литерарни смисао, и остварујуисторијску маску имагинарног путовања које фикциони приповедач при-жељкује. Упркос уступцима модернистичкој литератури, Кишов текст за-право је изгубљени текст. Истина, тачније фигура истине, баш због својефигуративности више не може да пронађе упориште нити у причи, нитиу подтексту, нити у тексту, нити у рефлексији о тексту, већ она флуктуираизмеђу ових равни, њима посредована, откривена и прикривана. Иза на-ративне игре Гробнице за Бориса Давидовича осећа се „механицитет“ ко-ји учвршћује подтекст: материјализујући га, стварају се подтекстуални итекстуални, вертикални и хоризонтални „блокови“. Њихов однос, још јед-ном, заправо први пут, истражићемо на ухапшеном лику Б. Д. Новског.


I

Од тренутка хапшења Новског, Киш ће градити његов лик на подло-зи једног од основних „докумената који разоткрива механизам за при-прему политичких судских процеса 1930-1931“ (180),1 текста „Записа“ Б.И. Рубине, сестре И. И. Рубина, и текста „Писма“ које је „маја 1967. упу-тио Државном тужиоцу СССР-а“ Михаил Петрович Јакубович (176),2 до-кументованих у поглављу „Иза кулиса судских престава“ књиге Нека хи-сторија суди Роја Медведева. Хапшење, тортура и смрт Новског подра-зумеваће, дакле, густо преплитање текстова Јакубовича и Рубине, „кон-султовање“ текстова Штајнера и Мандељштамове, и динамичну игру „но-вих“ подликова у идентитету лика Новског, тако да ће фигура мученика инеправедно осуђеног од тог момента бити посредована историјским лич-ностима које су искусиле репресивни механизам Стаљинове политике.3

Хапшење Новског одиграће се по уобичајеном монтираном сцена-рију: Новски ће бити „замољен телефоном да хитно дође у канцеларију“(ГзБД, 100).4 Пошто овог податка нема код Рубине, нити код Јакубовича,наћи ћемо га на другом месту: „људе нису хапсили само код куће него ина улици и у подузећима одакле се нико више није враћао“ (Страх инада, II, 24).5 Прва од оптужби и прво суочење Новског са извесним Рајн-холдом (Рубин је суочен са Јакубовичем), „који је признао да је [Новски]шпијунирао на рачун Енглеза и да је по њиховом налогу вршио сабота-же у привреди“ (ГзБД, 100), садржаће, такође, не оптужбу којом су вла-сти теретиле Рубина или Јакубовича, већ Штајнера („да се бавио шпију-нажом и да је спремао диверзантске акције“ (7000 дана у Сибиру, 36)),6

да би такође по узору на Штајнера, „Дајте ми папир и тинте, морамписати другу Стаљину, нека зна шта се овде догађа“ (20), Новски „за-тражио оловку и хартију да би се обратио неким људима са највишегместа“ (ГзБД, 101). По уходаном полицијском механизму, „петнаест да-на, [...] је остављено Новском да размисли“ (101), као што ће после првог

1 Рој Медведев, Нека хисторија суди, превели Сања Релић и Милан Мирић, Напри-јед, Загреб, 1989.

2 Види: Драган М. Јеремић, Нарцис без лица, Нолит, Београд, 1981, 178.3 Фигура револуционара Б. Д. Новског у себи скрива биографске фрагменте вођа ре-

волуције, Троцког, Стаљина, Зиновјева (види: Драган Бошковић, „Револуционарни лик Б. Д.Новског“, Поља, Нови Сад, јануар-фебруар 2004, 84-90).

4 Сви цитати из Кишових дела наведени су према: Данило Киш, Сабрана дела, при-редила Мирјана Миочиновић, БИГЗ, Београд, 1995.

5 Надежда Мандељштам, Страх и нада, I-II, превео Златко Красни, Знање, Загреб,1988.

6 Карло Штајнер, 7000 дана у Сибиру, Глобус, Загреб, 1971.


трагично окончаног суочења Федјукин оставити Новском „двадесет и че-тири часа да размисли у својој добро чуваној ћелији“ (105), да би се у томесусрела искуства још два човека, Штајнера и Лондона: „Идите у ћелију идобро размислите, сутра ћу вас опет позвати“ (7000 дана у Сибиру, 21);„’Вратите се да размислите у вашој ћелији’“ (Признање, 42).7

Пребацивање И. И. Рубина у Суздаљ одредиће и пребацивање Нов-ског у исто место, где ће се одиграти разговор између Федјукина и Нов-ског:

„На споредном колосеку налазио се један сточни вагон у који доведоше Нов-ског. Истражитељ Федјукин, висок, рошав и непоколебљив, провео је тада увагону неких пет сати насамо са Новским (врата су била споља забравље-на)“ (ГзБД, 101).

У току разговора Федјукин ће покушати Новског „да увери у моралнудужност једног лажног признања“ (101), у шта ће и Криљенко покушатида убеди Јакубовича:

„не сумњам да ви лично ништа нисте криви – сматрао сам вас и сматрам кому-нистом – на процесу ја ћу бити тужилац, а ви ћете потврђивати исказе датеистрази. То је наш заједнички дуг према партији“ (Нека хисторија суди, 179).

Фигура иследника Федјукина, између осталог књижевно обдареног (ГзБД,103), „књижевни дар“ наследиће од иследника Христифоровича, који јерадио на случају „Осип Мандељштам“ (Страх и нада, I, 80-81), док ћетопос споља забрављеног вагона за стоку бити преузет од Штајнера: „Кадасу саставили композицију, одвели су нас двојицу по двојицу у вагон застоку који су извана затворили“ (7000 дана у Сибиру, 220).

Наредна етапа из живота Новског, затварање у псетарник, сакупићеу себе вишеструки подтекст. Сам појам псетарник („у влажној каменојћелији познатој под именом псетарник“ (ГзБД, 101); „Одвлаче га поно-во у псетарник“ (112)) биће преузет од Штајнера („Причао ми је да су гаовамо довели из Владивостока и да већ четврти мјесец чека у ’собачни-ку’ (псетарник, изба за псе) да га позове истражни судац“ (7000 дана уСибиру, 30)),8 као што ће метафоре којима се такве ћелије називају и њи-

7 Артур Лондон, Признање: Једно искуство са процеса у Прагу, превела Вера Нау-мов, Просвета, Београд, 1969. Ово ће се догодити и Чељустникову, у причи „Механички лаво-ви“: „Оставили су га у самици још десет дана да размисли“ (ГзБД, 59).

8 Преузимање „топонима“ псетарник од Штајнера већ је маркирао Д. М Јеремић.(Види: Нарцис без лица, 76)


хове архитектонске особине бити такође понављане за Штајнером. „По-ново су ме одвели у ону квадратну камену гробницу“ (7000 дана у Сиби-ру, 34) и „Ноћу шестог рујна 1937. поново су ме бацили у камену гробни-цу“ (37), одјекнуће у Кишовом тексту („у додиру са каменом своје живегробнице“ (ГзБД, 101)), а опис ћелије („Онда следе дуге ноћи без данапроведене у самици суздаљског затвора, у влажној каменој ћелији“ (ГзБД,101)), биће потврђен текстовима Рубинове: „Самица је била камена ће-лија“ (Нека хисторија суди, 180), Штајнера: „Нашао сам се у квадрату,у ћелији која је била метар дугачка и метар широка. Камен“ (7000 дана уСибиру, 33), „Простор у који сам ушао изгледао је као кутија од бетона.[...] Пусто и празно. Без прозора“ (25), и Артура Лондона: „На крају путами одвезују очи у некој подземној самици без икаквог прозора“ (39). До-дајмо и да је још једна метафора оваквих ћелија, која се приписује Мику-лину, „мртвачки покров од камена“ (ГзБД, 105-106), преузета из песмеБруна Јасенског, чије име се не помиње случајно у причи о Дармолатову:„Бруно Јасенски је и у затвору наставио писати стихове [...]: Над свије-том хучи ратни западњак / [...] А мене затворена у камени покров“ (Некахисторија суди, 226).

И остале иследничке просторије у „Гробници за Бориса Давидови-ча“ биће описане у дослуху са Штајнером и Лондоном. Преклапајућисвој и Штајнеров текст, Кишов приповедач ће преко реченица „Напоконме два војника зграбе и одведу испод руке у друго двориште и у другузграду“ (7000 дана у Сибиру, 33) и „Стрме степенице водиле су у слабоосветљену просторију“ (339), записати:

„Два стражара одведоше Новског, подупирући га са обе стране, низ некополумрачно степениште што је водило вртоглаво у дубину [...] Просторијау коју га уведоше била је осветљена једном голом сијалицом“ (ГзБД, 103-104).

Последња реченица евоцираће текст Артура Лондона, „Одаја је слабообасјана голом сијалицом“ (Признање, 40), као што ће и цео цитат под-разумевати искуство Лондоновог текста: „Воде ме кроз лавиринт степе-ница и ходника“ (40); „У петак ујутро изводе ме из самице, везаних очијукао и обично, и воде ме бескрајним ходницима и степеницама којиманема краја“ (78).9

9 Подрумске просторије, и силазак „доле“, у њих, један је од основних полова риту-ално конципираног простора у Гробници за Бориса Давидовича: „на једном тајном састанку уподруму неке куће у предграђу“ (9); „о тајним политичким састанцима у подруму куће уулици Јефимовска 5“ (17); „Тих осам дана Верскојлс је провео у потпалубљу“ (23); „Одведо-ше ме онда до једне велике куће и спустише ме у простране подруме“ (135); „одводе Новског


Иследничко уништавање људи у стаљинистичком поретку, физич-ком и психичком тортуром, имаће за последицу да

„Доста је затвореника већ послије првих саслушања завршавало самоубој-ством, разбијали су главу о тамнички зид, о умиваоник, нападали на стража-ре за вријеме шетње, бацали се низ степенице, кроз прозор, резали вене [...]кад су га бацили у ћелију пуну воде у којој је врвјело од штакора“ (Некахисторија суди, 324),

што ће потврдити и Јакубович, „Пререзали смо си вене“ (177), да би свето нашло пандан и у „биографији“ Новског: „Новски покушава да разби-је главу о камени зид ћелије“ (ГзБД, 112); „са покиданим венама одводеНовског“ (114). Сценарио суочења и начин убиства два младића са који-ма је Новски суочен, чуваће у себи сећање на општи метод уклањања„физичких лица“ у Совјетском Савезу Стаљиновог времена. Другом мла-дићу су „гађали из близине, у потиљак“ (ГзБД, 108), првом исто, што јеописано метафором – „младић је лежао [...] просуте лобање“ (105), каошто је Новски, и то не без разлога, осетио страх да би му неко „могаоопалити у потиљак“ (105). Ако је „Први секретар Лењинградског обла-сног комитета партије, члан Полибироа и секретар ЦК СКП(б), С. М.Киров“, такође убијен у „Смољном, хицем у затиљак“ (Нека хисторијасуди, 215), то ће потврдити уобичајену праксу убијања чак и приликом„атентата“. Сличан мотив, слична слика, може се наћи и код Борхеса,чији јунак Лазарус Морел извршава убиство на идентичан начин: „Онпаде на колена, и ја му скресах метак у потиљак“ (Маштарије, 170).10

Манипулације које ће пратити сценарио судско-истражно-политич-ког театра московских процеса, Киш ће обликовати на основу „обаве-зних“ текстова Медведева, Јакубовича и Рубине. У поглављу „Лажи по-литичких процеса 1928-1931. године“ (Нека хисторија суди, 171-175),Медведев наводи неколико примера неуспелих фалсификата при форми-рању процеса „индустријској партији“ и „Савезном бироу ЦК РС-ДРП(мењшевика)“, на којем се суди и М. П. Јакубовичу и И. И. Рубину.Медведев тврди да се „приликом пажљивог читања судских записника,оптужница, говора тужиоца и бранитеља ствара чврсто уверење да је ве-лики дио оптужних материјала свјесно фалсифициран“ (171). Анализи-рајући процес, Медведев ће рећи: „Али након објаве оптужнице многи

вртоглавим кружним степеништем у дубоке подруме затвора“ (106); „исти су стражари, истиФедјукин, исти подрум, исто осветљење, исти Новски“ (106); „да му је кћи убијена у затвор-ском подруму још током трајања његове истраге“ (113).

10 Хорхе Луис Борхес, Маштарије, превео Божидар Марковић, Нолит, Београд, 1978.


страни листови су извијестили да је П. П. Рјабушински умро прије 1928.и да у иноземству живе само његови синови. Требало је уклонити тунеусклађеност“, и, даље, „До неусклађености је дошло“, као и: „Мно-штво противречности и неспоразума“ (173), или: „Неуверљиви и непо-везани су и искази“ (174). Киш ће сачувати ову неуспелу „интригу“ услучају Новског, сусрет у иностранству и интервенцију „страних листо-ва“, само што су у Кишовом тексту „енглески тредјуниони [...] подигли уевропској штампи исувише велику буку [...] и оповргли као неоснованеи бесмислене неке оптужбе [...] Требало је дакле исправити што се ис-правити може“ (ГзБД, 109).

Сижејно касније, опет, у Кишовом тексту назначен је покушај Нов-ског да „будућем истраживачу дошапне, кроз вешто сплетена противу-речја и признања“ да је цео текст заправо фикција (110), што ће коре-спондирати са наведеним Медведевљевим текстом, али се неочекиванопоклапати и са Борхесовом формулом: „Рајен претпоставља да их је пи-сац уметнуо како би неко, у будућности, открио истину“ (Маштарије,127). Борба за сваку формулацију коју воде Федјукин и Новски, из Федју-киновог угла представља само средство да се све „стави у систем једневише вредности, једне више правде, која тражи да јој се принесу жртве“,док ће се из угла Надежде Мандељштам видети исто, само са супротномконотацијом: „али ако су спахије и капиталисти подржавали неправедендруштвени поредак и протународно самодржавље у Русији, они су мора-ли бити истријебљени ’у име више праведности’“ (Сећања и размишља-ња, I, 309).11 У потенцијално апсолутно хуманом смислу, нека заиста ви-ша правда, смрти или суда, биће оно што ће пожелети свако ко је искусиомеханизме тортуре власти, и Надежда Мандељштам („Нисам религиознаали у мојој души је неискорјењива вјера у неку Вишу Правду“ (309)), и Б.Д. Новски: „мора да је осећао [...] да нека виша праведност захтева даму дођу главе челик и олово“ (ГзБД, 119).

Поетику приповедног „монтирања“ судског процеса пратиће пое-тика преузимања и преобликовања имена. Драган М. Јеремић откриваинтригу стварања имена:

1. „Паресијан“ (ГзБД, 113) је заправо анаграм једног иследника: „Д.З. Апресијан“ (Нека хисторија суди, 177),2. „Тителхајм“ (ГзБД, 113) је преобликовано име још једног осум-њиченог у процесу у којем се суди Рубину и Јакубовичу, „Тејтељ-баума“ (Нека хисторија суди, 178),11 Надежда Мандељштам, Сећања и размишљања, I-II, превела Анђелија Деметро-

вић-Матијашевић, Просвета, Београд, 1984.


3. име „државног тужиоца, В. Н. Криченка“ (ГзБД, 118) у само јед-ном гласу разликује се од имена Рубиновог иследника, „Криљен-ка“12 (Нека хисторија суди, 181).

Међутим, и низ других имена биће преузето из Јакубовичевог текста итекста Рубинове сестре, или ће бити инспирисана њима:

1. „Међу ухапшеницима нашли су се [...] А. С. Снесарев, бившиначелник Академије Генералштаба, који тек што је одлуком ЦИКСССР-а добио назив хероја рада“ (Нека хисторија суди, 184), којиће променом места два самогласника, у Кишовој књизи постати Сна-серев: „По сведочењу извесног Снасерева“ (ГзБД, 117);2. Један од „руководилаца центра мењшевичке партије у емиграци-ји, Р. Абрамович“ (Нека хисторија суди, 174), „Рејн Абрамович“(179), „позајмиће“ своје презиме оцу Б. Д. Новског, „Давид Абра-мович“ (ГзБД, 85);3. Рјазанов, који је био директор института Маркс-Енгелс, у којем јерадио Рубин, а који ће у Рубиновој биографији одиграти улогу којуу биографији Новског игра Рабинович – варијанта духовног оца –„анаграм“ свога имена „Давид Борисович“ (Нека хисторија суди,182) „позајмиће“ главном јунаку приче „Гробница за Бориса Дави-довича“, Новском;4. Лично име и средње име Рубина („’Исаче Иљичу’“ (Нека хисто-рија суди, 180)), биће пренесени на Рабиновича („И. И. Рабинович“(115); „Стари је Рабинович [...] Исак Иљич“ (118)), који ће презимеи име можда баштинити од једне личности из Сећања и размишља-ња Надежде Мандељштам: „сценограф Исак Рабинович“ (I, 24).

Неочекивано, читање Надежде Мандељштам усмериће и наше читањеКишове поетике имена. Јер, ако „Презиме тобожњег суговорника било јеувијек Иванов или Петров, или пак, ако треба, Гинзбург или Рабинович“(Страх и нада, I, 88), онда то значи да је давање имена, иако вођено ин-тертекстуалним инсистирањем на историјској веродостојности, заправообезличавање; јер ако свако може бити свако, онда је он заправо нико.Безличност јунака Кишовог романа – остварена променама улога, маски,одсуством карактерне и физичке „дескрипције“, метаприповедањем, њи-ховим документарним пореклом – остварена је и поетиком именовања:

12 У Архипелагу гулагу главни тужилац зове се Н. В. Криленко (Види: АлександарСолжењицин, Архипелаг гулаг, II, превео Видак Рајковић, Рад, Београд, 1988, 281)


заменљивим именима, хибридним именима, псеудонимима, поигравањемименима историјских личности.

II

Обликујући судбину ухапшеног Новског, Киш ће наставити да пра-ти подтекстуалну реторику иследника и ислеђених, датуме и „структу-ру“ суочења. Ако је измучени Голдман, сломљених ребара, „Простењао:’Ти пси... проклети пси’“ (7000 дана у Сибиру, 19), као и ако сам Штајнеркаже: „Не допуштам да ме третирате као пса и да ме мучите“ (23), илиако „Дођи овамо, пасји сине – дерао се надзорник с прага“ (28), као и акосе иследник обраћа Мишки, подлику Кишовог Микше, на овај начин:„Признај троцкистичку дјелатност, подлаче, ниткове, пасји сине, хуљо“(30) и: „Шта, ти троцкистичко псето“ (31) и: „А, видиш, пасји сине,сјећаш се имена, а сада ћеш се сјетити и како сте хвалили Троцког“ (31),онда је очекивано да се један од младића суочених са Новским, њемуобраћа речима: „Борисе Давидовичу, не дајте се пасјим синовима“ (ГзБД,108). Очекивано је, такође, да метафора паса постане једна од низа мета-фора која ће сублимирати до симболичког кôда Гробнице за Бориса Да-видовича, и обухватати широку семантику репресивне политике, тирана,тортуре, потчињености, итд. Зато, када Штајнер каже за једног од стра-жара, „Други је био дресирано псето“ (7000 дана у Сибиру, 162), Кишовприповедач ће то подразумевати: „Будно око и псећи слух стражара“(ГзБД, 114).13

Пре описа суђења „саботерском језгру“, Кишов текст ослањаће сена текст Јакубовичевог „Писма“. „Спремност Гросмана да буде кључничовјек процеса заснивала се на његовом алкохолизму. Истражитељису га опијали и добивали изјаве које су жељели“ (Нека хисторија суди,177), наћи ће своје место у карактеру Паресијана „који је само уз помоћ

13 Солжењицин је једну главу Архипелага гулага, у којој износи појединости о карак-теру официра, стражара, чувара, насловио „Псећа служба“: „Нисмо ову главу овако наслови-ли с намером да нанесемо тешку увреду већ стога што нас на то обавезује логорска традици-ја. Имајмо у виду да су сами они изабрали ту судбину: њихова служба је исто што и службапаса чувара, а и везана је за псе. Постоје чак и специјална правила за вршење дужности сапсима, и целе официрске комисије прате рад појединог пса, изграђују код њега добру злоћу“(Архипелаг гулаг, II, 382). Метафора стражара као паса у посебној је релацији са поимањемзатвореника исто као паса: „Када је предсједник ЦИК Бјелорусије А. Г. Чевјаков извршиосамоубојство послије Шаранговичева захтјева да се смјени, Шарангович је на конгресу пар-тије у Минску изјавио: ’Псу – пасја смрт!’ За годину дана био је стријељан. [...] ТужилацСССР-а Вишински, тражећи најтежу казну за Шаранговича, рекао је: ’Издајице и шпијунекоји непријатељу продају нашу домовину треба стријељати као бијесне псе!’“ (Нека хисто-рија суди, 456)


претњи и обећања (а, изгледа, и уз помоћ покоје чашице)“ постајао спре-ман за „признања“, па се тако, не случајно, „Новском чини да Пареси-јан“, са којим Федјукин постиже савршени ниво сарадње, „заудара навотку“ (ГзБД, 113). Паресијан и Тителхајм, сведочећи против Новског,тврде да су били посредници у новчаним трансакцијама и да су добијали„редовне тромесечне суме из Берлина као напојницу за повољне аран-жмане које је Новски“, преко њих, „удешавао за неке стране фирме“ (113),што ће Кишов подтекст и потврдити: „Тукли су ме [Тејтељбаума] и зах-тевали да признам да сам узимао мито од иностраних капиталистич-ких трговачких фирми“ (Нека хисторија суди, 177). Да би Тителхајманатерао да потпише фиктивни записник, Федјукин је употребио једанопште примењивани метод енкаведеа, који је Кишов приповедач можда„прочитао“ код Надежде Мандељштам: „Осип је чуо у ћелији женскиглас који је допирао издалека, а чинило му се да је мој“ (Страх и нада, I,88) – Тителхајм је, опет, „чуо из суседне собе ужасне крике у којима јепрепознао глас своје кћери-јединице“ (ГзБД, 113). Сличан облик пресијебиће употребљен и у случају Чељустникова: „или ће потписати при-знање или ће му жена бити ухапшена а једногодишња кћи одведена удом за нахочад“ (ГзБД, 59), што је синтаксички преузето од Штајнера:„Ако буде порицао [Миша Левикинов] ухапсит ће његову жену, а његовдјечак ће постати беспризорни“ (7000 дана у Сибиру, 30).

Суђење „саботерском језгру“, такође, биће обликовано искључивоизнад Јакубовичевог текста. Ако се

„Такозвана ’иноземна делегација’ мењшевичке партије обратила дугим протест-ним телеграмом суду и оповргавала оптужницу. [...] Оповргавајући оптужницу,она је изјавила да осумњичени немају и никада нису имали никаве везе са соци-јал демократском мењшевичком партијом, да нису ништа друго него провока-тори које је поткупила совјетска влада“ (Нека хисторија суди, 179),

онда ће се идентична ствар догодити и у случају Новски:

„Треба међутим признати да су улогу Новског у овом процесу добрим деломпредодредили тредјуниони и емигрантска штампа, тврдњом да се у личности-ма овог процеса крију провокатори који немају никакве везе са револуцио-нарима“ (ГзБД, 117-118).

Пошто је Јакубович „побио“ тврдње мењшевика (и код Киша се појављу-ју мењшевици: „аргументе мењшевика и тредјуниона“ (ГзБД, 118)), то јеучинио и Новски, да би, говорећи у „емоционалном заносу, са снажнимуверењем“, Јакубович изјавио: „Био је то један од мојих бољих поли-


тичких говора“ (Нека хисторија суди, 179), што ће „Гробница за БорисаДавидовича“ поновити: „по сведочењу извесног Снасерева, Новски је[...] говорио са страшћу [...]: ’то је био његов најбољи политички говорза који знам’“ (117). И даље, Јакубович ће записати, „Када сам послијеговора сјео на клупу, Громан, који је сједио поред мене, ухватио ме је заруку и проговорио у гњеву и очају: ’Сишли сте с ума! Све ћете насубити’“ (Нека хисторија суди, 179), наговештавајући да ће се идентич-на ствар догодити и Новском, на моменте чак синтаксички поновљена:„Стари је Рабинович испричао [...] свој сусрет са Новским у ходникусуднице после завршеног процеса. [...] рекао му је, ’бојим се да сте си-шли с ума. Све ћете нас укопати својим плеодајеом“ (ГзБД, 118). Си-жејни статус „Старог Рабиновича“ на овом месту у причи имаће још једанинтертекстуални пандан, искључиво по старосној доби и по следу дога-ђаја Јакубовичевог суђења: „Када су нас послије пресуде изводили изсале, на вратима сам се сударио с А. Ју. Финн-Јенатојевским. Био јестарији од свих оптужених, од мене неких 20 година“ (Нека хисторијасуди, 179).

Од тренутка обликовања слика са суђења, Киш, видимо, не напу-шта Јакубовича:

„У свом ’одбрамбеном’ говору рекао сам да злочини које сам признао заслу-жују казну вишег ступња, да захтијеви државног тужиоца нису превели-ки, и да не молим Врховни суд да ми сачува живот. Желио сам умријети.Послије лажних исказа које сам дао истрази и на суду нисам желио ништаосим смрти, нисам желио живјети у срамоти“ (Нека хисторија суди, 179).

Идентичне синтаксичке формулације, али и идентичну семантику нала-зимо у Кишовом тексту:

„Новски у својој завршној речи понавља да су његови злочини заслужили упуној мери смртну казну као једино праведну, да одлуку тужиоца не сма-тра ниуколико претераном и да неће уложити жалбу да му се поштеди жи-вот“ (ГзБД, 119).

Ови пасажи о инсценираном суђењу (Јакубовичу, Новском) завршиће се,посебно је занимљиво, веома блиским формулама: „Нису нас осудили насмрт“ (Нека хисторија суди, 179) = „Али нису га убили“ (ГзБД, 119), инаставиће се извештајем о изгнанствима Новског, овог пута ослоњенимна текст Рубине. Овоме ће бити придодат извештај о посети његове се-стре у месту Актјубинску (исто ће се догодити и Рубину), што ће додатнопотврдити подударање текстова.


На тренутак, ипак, Киш ће у овом сижејном делу искорачити из „за-писа“ И. И. Рубине и унети један други интертекстуални слој. Опис па-раноје Б. Д. Новског,

„’Очекивао је смрт у ране јутарње сате’, бележи она, ’који су се поклапалиса његовим хапшењем: тада би се скаменио, застаклио очима и гледао премавратима која није, међутим, закључавао. [...] Имао је звучне халуцинације ипричињавали су му се гласови и кораци у ходнику’“ (ГзБД, 120),

ослониће се на сведочења Надежде Мандељштам о свеопштој паранојиза време стаљинистичке страховладе,14 али и на њено сведочење о Ман-дељштамовим халуцинацијама и параноичном ишчекивању смрти:

„За цијелог путовања напето је нешто ослушкивао [...] И додао је огорченода ће га ’шћапити’, кад се најмање буде томе надао [...] утонула сам у некакавнемиран, рекла бих, прозиран сан, кроз који сам видјела како Осип сједи, пре-крижених ногу и раскопчана капута, на климавој постељи и ослушкује не-што у тишини. [...] Чини ми се да му никад поглед није био тако позоран имиран као у вријеме те болести. [...] Веровао је да ће убојице доћи у одређеновријеме и чекао их је у страху и зебњи [...] Чекао је, као и прије, да га смак-ну, али је дошло до психичке прекретнице која га је донекле вратила у ствар-ност [...] Узрујаност је прошла, али су слушне халуцинације остале. [...] Кази-вао је да гласови које чује не могу допирати из њега, него само извана“ (Страхи нада, I, 59).

Новски ће, по Рубиновом „рецепту“, бити одведен у непознатомправцу, да би касније, по Штајнеровом „рецепту“, био пребачен на „Со-ловјетске отоке, у југозападном дијелу Бијелог мора, 30 миља источноод Кема“ (7000 дана у Сибира, 53), јер последње писмо Новског носилоје „печат Кема у близини Соловјетских отока“ (ГзБД, 120). Дискретноувођење Штајнера обликоваће финале Кишове приче према 7000 дана уСибиру. Штајнерова синтагма, „У тамницама НКВД-а, у леденој пусти-њи Далеког сјевера“ (7000 дана у Сибиру. 7), поновиће се измењена уКишовој причи,

14 „Друго Мандељштамово хапшење није везано за звонце већ за оно проклето куца-ње усред ноћи, оно нарочито куцање, као што је и звоњење било нарочито – нимало наликуобичајено људском... Напрегнути слух никада није знао за одмор. Ловили смо шумове ауто-мобила – да ли ће проћи или ће се зауставити пред кућом? – стругање ногама по степеништу– није ли то војничка потпетица? – шум лифта“ (Сећања и размишљања, II, 69); „кад би се поноћи дизао лифт, све бисмо четворо изјурили у предсобље и ослушкивали: ’Хвала богу, штоје испод нас’, или ’Хвала богу, прошао је...’ [...] У доба страховладе није било куће у земљи укојој људи нису стријепјели ослушкујући бректање аутомобилских мотора или буку коју про-изводи лифт“ (Страх и нада, II, 153).


„Наставак и крај повести о Новском потиче од Карла Фридриховича (који гаомашком назива Подолски, уместо Долски); место догађаја: далеки ледениСевер, Норилск“ (ГзБД, 120),

а синтаксички склоп биће преузет од Борхеса: „Тачно место: Љано Еста-кадо (Нови Мексико)“ (Маштарије, 187). Колико дубоко укрштени под-текст улази у текстуални простор Гробнице за Бориса Давидовича говории податак да ће се у причи „Магијско кружење карата“ појавити следећаформулација: „У све већем обиљу сведочанстава о паклу леденог остр-вља“ (72) или „на далеком северу“ (71).

Како смо навели, од Штајнера потиче „наставак и крај“ Кишове при-че „Гробница за Бориса Давидовича“, али и нешто више од тога. Подол-ски, личност из Штајнерових мемоара, покушаће бекство: „Три дана че-кали смо на заповед ’напоље’“ (7000 дана у Сибиру, 173/174), записаћеШтајнер; „Три дана логораши у својим баракама узалуд очекују запо-вест: напоље!“ (ГзБД, 121), поновиће Киш. Подолски ће се сакрити уливници „гдје се таложи текућа шљака“ (7000 дана у Сибиру, 175), иликод Киша, „у којем се таложи текућа шљака“ (ГзБД, 121), да би, онда,„скочио је у кључалу текућу масу. Увис се подигао само прамен дима“(7000 дана у Сибиру, 175), што ће код Киша изгледати овако, „бегунацскочи у кључалу текућу масу и стражари видеше [...] како се изви каопрамен дима“ (ГзБД, 121), дакле, идентично. Као печат на овај чин, алии на други део Кишове реченице, „бегунац [...] слободан од вучјака, одхладноће, од врућине, од казне и од кајања“, биће употребљен један деоБорхесове реченице:

„Бегунац је очекивао слободу. Тада би вероломни мулати Лазаруса Морелапреносили наређење [...] и ослобађали би га чула вида, слуха, пипања, дана,бешчашћа, времена, добротвора, милосрђа, ваздуха, паса, света, наде, зноја ињега самога“ (Маштарије, 168).

Некролошки податак на крају приче о Новском, датум, час и место(подразумева се – Норилск), „Тај храбри човек умро је 21. новембра 1937,у четири сата после подне“ (ГзБД, 121), биће, уз незнатне измене, изра-жен Штајнеровом реченицом која ће се односити на генерала Бредиса:„Овај храбри човјек умро је у Норилској тамници 21. рујна 1942. окочетири часа послије подне“ (7000 дана у Сибиру, 152).15 Следећа Кишо-ва бизарна реченица, „Оставио је за собом неколико цигарета и четки-

15 Ова наративна формула постојаће на још једном месту у Штајнеровој књизи, „Тајснажни човјек“, а односиће се на личност Ларионова (7000 дана у Сибиру, 19).


цу за зубе“ (121), којом је Новски прао зубе од „неоксидирајућег челика“(120), такође је „дословно“ преузета од Штајнера, којом је описана „зао-ставштина“ извесног Крилика: „Оставио је неколико цигарета и чет-кицу за зубе“ (7000 дана у Сибиру, 67).

Усвајајући туђи текст, закључимо, Киш га изолује, не дозвољавају-ћи да он у потпуности прожме његов текст и учини га парафигуратив-ним, можда и несазнатљивим. Усвајајући, дакле, туђи текст, Киш га непоништава, не дематеријализује; своју самосвојност Кишов текст задо-бија одржавајући „госта“ у тачно одређеном наративном простору. Украт-ко, разликовање текста и подтекста у Гробници за Бориса Давидовичаможе се доследно спровести баш због очигледне опне, механичког мон-тирања које и раздваја и спаја подтекст и текст. Сваки елемент подтекстаспољашњи је у доносу на текст, али је истовремено обухваћен текстом ињиме дубоко прожет. Прихватајући значења подтекста, Кишов текст ћестећи монолитност и целовитост унутрашњим радом, у оквирима Кишо-ве поетике, подтекста, оног текста који је нераздвојив од Кишовог, који језаправо сам Кишов текст. Зато ће и сам епилог приче „Гробница за Бори-са Давидовича“ имати својство текстуалне „монтаже“ и функцију заго-нетања „посмртног“ живота Новског. Јављање Новског као духа дваде-сет година након смрти, као интрига, и као сижејно-приповедни трик,неће бити остављено без интертекстуалног залеђа: они су у дослуху саБорхесовом причом „Невероватни варалица Том Кастро“, која се заврша-ва епилогом насловљеним „Сабласт“ (Маштарије, 177).

Dragan Boskovic

The Subtextual Character of the Arrested B. D. Novsky

S u m m a r y

An investigation into the subtextual space of Kis’s story “A Tomb for Boris Davi-dovich” will reveal a dramatic interplay of different memoir, historical and fictional textsin the forming of B. D. Novsky’s character after his arrest. Kis’s character will be buildinghis identity by assimilating characters from Steiner’s text, the text of Nadezhda Mandel-stam, Roy Medvedev, Borhes’s stories, revealing the underlying mechanisms of Kis’spoetics. By assuming micronarrative patterns, plots, syntagms, rhetorical potentials andsyntactic structure of other texts, Kis creates the text and the characters of his story. Thispaper also hopes to contribute towards a study of intertextual obsessions of Kis’s book ATomb for Boris Davidovich.


Истраживања

Бошко Сувајџић178

Преписка Илариона Руварца и Константина Јиречека 179

Бошко Сувајџић

ПРЕПИСКА ИЛАРИОНА РУВАРЦА ИКОНСТАНТИНА ЈИРЕЧЕКА*

Рад говори о преписци Илариона Руварца и Константина Јиречекакоја се чува у Архиву Бугарске академије наука у Софији. У садржајним идуховитим писмима Илариона Руварца, као и концептима писама Кон-стантина Јиречека, откривамо веома занимљиве детаље о животу епохе.Истовремено добијамо и конкретне податке о међусобним односима на-учника који су међу првима ударили темеље нашим историјским, географ-ским и филолошким знањима у прошлости.

Кључне речи: Руварац, Јиречек, архивска грађа, историја.

У Фонду Константина Јиречека1 који се чува у Архиву Бугарске ака-демије наука у Софији,2 у оквиру драгоцене грађе,3 налази се и занимљи-ва преписка Илариона Руварца4 и Константина Јиречека.5 Преписка са-


1 Българска академия на науките. Научен архив. Фонд К. Иречек, № 3к, арх. ед. 329,оп. 1.

2 Архивска заоставштина проф. др Константина Јиречека чува се као засебан архив-ски фонд у Архиву Бугарске академије наука у Софији. Инвентарни опис овог фонда обухва-та 241 лист са 1321 архивском јединицом. Примарну поделу грађе извршио је сам К. Јиречек.Материјал је распоређен у 98 кутија и 41 фасциклу. Инвентарни опис је сачинила архивистДарина Велева. Највећи број архивских јединица садржи Јиречекову кореспонденцију са на-учницима из јужнословенских и других европских земаља. Кореспонденција се састоји одписама упућених Константину Јиречеку и писама-концепата К. Јиречека. – Вид. Д. Синдик,Архив Константина Јиречека, Историјски гласник, Београд, 1984, 1-2.

3 Захвалност за увид у грађу дугујем љубазном особљу Бугарске академије наука уСофији које ми је омогућило рад у Архиву БАН, академику Мирославу Пантићу на драгоце-ним информацијама, као и колегиници Дарини Дончевој на несебичној помоћи.

4 Иларион Руварац је рођен 1. септембра 1832. године у Сремској Митровици. Све-товно име му је било Јован. Студирао је права у Бечу (1852-1856). После свршених студија,од 1856. до 1859. године у Сремским Карловцима завршава Богословију. Замонашио се 1.јануара 1861. године у Крушедолу добивши име Иларион. Од 1875. године до 1882. обављао


држи 143 нумерисана листа. Састоји се од писама Илариона Руварца Кон-стантину Јиречеку датованих у манастиру Гргетег од 13/25. децембра 1885.до 3/16. јуна 1905, као и од сачуваних концепата одговора КонстантинаЈиречека. Преписка се водила на српском језику и ћирилицом.

У писму датованом у манастиру Гргетег 13/25. децембра 1885. Ру-варац, између осталог, извештава Јиречека о свом боравку у Загребу и осусрету са хрватским академицима:

Многопоштовани господине,

Не могу вам казати како сам се обрадовао вашој најновијој публикацији:Eie Beziehungen der Ragusaner zu Serbien,6 коју сте заједно са вашом обзнаномхрватских Monumenta Ragusina7 у Ческом Музеуму8 – под Крстоплетом послатими изволили. Бог вас живио! А ја вам се на доброти вашој најусрдније захваљу-јем. Читајући, или правије гутајући ту најновију расправу вашу помишљао самчешће на деду вашег, великог Шафарика9 и благо души његовој кад има тако,тако врстног унука, који продужује и достојно наставља благотворан рад његов,а тим све једнако задужује српски народ и оне који се баве с прошлости српскоми данас, кад нам је садашњост тако јадна и жалостна.

Ја сам се неки дан вратио из Загреба са Сабора – где сам имао прилике дасе упознам са хрватским матадорима – и није ми то пошло за руком. Ти хрват-

дужност ректора Карловачке богословије. Крајем 1874. постављен за архимандрита манасти-ра Гргетег. Руварац је један од оснивача критичке историографије код Срба и најизразитијипредставник немачке митолошке школе у проучавању усмене епске поезије српског народа.Хваљен и оспораван, после изузетно плодног научног живота, Руварац умире у Гргетегу 8.августа 1905. године.

5 Константин Јосиф Јиречек (1854-1918), знаменити чешки историчар, проф. Уни-верзитета у Прагу и Бечу, министар просвете у Бугарској. Истраживач извора, писац бугарскеи српске историје, аутор значајних монографија из историје балканских Словена (Држава идруштво у средњовековној Србији, Трговачки друмови и рудници Србије и Босне у средњемвеку, Романи на Балканском полуострву), као и студија о Душановом Законику, о Дубровач-ком статуту и др.

6 Die Beziehungen der Ragusaner zu Serbien unter Car Uroš und König Vlkašin (1355-1371), u: Sitzungsberichte der könig. Böhm. Ges. d. Wiss., Prag, 1885.

7 Monumenta Spectantia Historiam Slavorum Meridionalium, Volumen X et XIII, Monu-menta Ragusina, Libri Reformationum, Tomus I A. 1306-1347. Zagrabiae 1879, 315 pp. Tomus IIA. 1347-1360. Additamentum a 1301-1305, 1318, 1325-1336. Zagrabiae 1882, 409 pp. – Вид.Зборник Константина Јиречека I. Посебна издања Српске академије наука, књ. CCCXXVI.Одељење друштвених наука. Нова серија, књ. 33. Уредник академик Михаило Динић. Бео-град, 1959, 321-339.

8 Критика на чешком језику, објављена у: Časopis Musea královstvi českého, 1885, RočnikLXX, v Praze, 572-589.

9 Јиречекова мајка звала се Божена и била је кћи Павла Јосифа Шафарика.


ски академичари тако су закопчани и неприступачни – и скоро не могу или неуму да сакрију, како презиру и гнушају се од сваког дотицаја са Србином. Не-сретници!

Опростите том невољном узвику, и примите израз мог особитог поштова-ња с којим пребивам.

Ваш покорниИларион РуварацАрхимандрит

У писму датованом у манастиру Гргетег 11. јула 1886. године Рува-рац расправља о патријарху Антонију, о Јиречековим заслугама за срп-ску науку, као и о приказу Јиречекове расправе из пера Димитрија Рувар-ца, Иларионова брата.

Многопоштовани господине!

Поодавно сам примио отисак из Архива за словенску филологију,10 којуми је љубав ваша послала. У онај пар био сам зањат другим неким абстручнимпослом, те вам нисам одмах благодарити могао на тој пошиљци.

Ја се нерадо враћам на питање, које сам једном већ расправљао,11 али упогледу патријарха Антонија морам се изузетно јошт једанпут вратити на тествари и у приказу ваше најновије расправе казати зашто се не могу опријате-љити с вашом хипотезом о патријарху Антонију. Међутим и увек ћу вам бити удуши благодаран што се тако вољно и тако успешно бавите нашим стварима, ишто се приликом том пријатељски и мене сећате.

Благослов великог деде вашег и милост Божија нек увек почивају и пратевас на путу том, којим сте ударили тражећи истину.

Брат мој у Земуну бејаше баш тада код мене, кад сам добио вашу расправуо цару Урошу12 и замоли ме да му дам да ју прочита и да ју прикаже српскојпублици. Тај његов приказ13 слободан сам, по молби братовљевој, припослативам у прилогу...

10 Der Grossvezier Mehmed Sokolović und die serbischen Patriarchen Makarij und Antonij,Zur Textkritik und Interpretation der serbischen Annalen, Archiv für slavische Philologie, IX Band,291-297.

11 И. Руварац, Прилошци к објашњењу извора српске историје I-XII, 1879, ГласникСрпског ученог друштва, књ. 47, 1879.

12 Вид. К. Јиречек, Српски цар Урош, краљ Вукашин и Дубровчани, у: Зборник Кон-стантина Јиречека I, Београд, 1959, 339-387.

13 Д. Руварац, Вукашин није убио цара Уроша, Браник, Нови Сад, 1886, бр. 55, 56, 57.Засебно одштампано Н. Сад 1886.


Са срдачним поздравом и с изразом особитог поштовања,

ваш поштовалацАрх. Иларион Руварац

Сачуван је концепт Јиречекова одговора од 26. јула 1886. године:

Ruvarac У Прагу 26. Јулија 1886Arhim. man. ГргетегИриг

Многопоштовани Господине!

Велика Вам хвала на цијењеном писму од 11. Јула и на књижици Вашегагосподина брата, којему молим кажите, да сам му јако захвалан, што је мојебелешке о цару Урошу извео пред српску публику. За мене као једнога од мла-дих „епигонâ“ словенске науке повољни суд таких критичких зналаца као Васима сасвим особиту цијену.

Жалибоже још и дан данас не могу послати чланак сâм на чешком језику.Časopisa českého musea за ову годину изишла је прва свезка, али друга још себави у штампарији, макар је имала већ давно изаћи. У њему све је описанообширније, па су додани и цитати из ориђиналâ.14

Белешка о Мехмеду Соколовићу и о патријарама побрана је тако рекућсамо мимогред, кад сам читао Герлаха и хтио си свеколике његове записе осувременим догађајима на полуострову разјаснити.

Кад се ослободим од њеких садањих послова – штампам у Бечу грчке иримске надписе, скупљене у Бугарској, с радним белешкама о римској геогра-фији ових предела – хоћу се заловит за српске, дубровачке и приморске ствари12 и 13. вијека, за које имам скупљено много важне грађе, коју мислим помје-стити у ове расправе.15

С изразом особитог поштовања и с многим поздравом остајем

Вашискрени штоватељ.

Јиречек пише Руварцу и из Прага 6/18. септембра 1886, препоручу-јући му усрдно Т. Д. Флоринског, професора словенске историје у Кијеву.

14 Srbský cař Uroš, král Vlkašin a Dubrovčané, Časopis Muzea kral. Česk., 1886.15 Die Bedeutung von Ragusa in der Handelsgeschichte des Mittelalters – Almanach der

Kais. Akad. d. Wiss., 49, 1899; Liber Statutorum civitatis Ragusii compositus anno 1272, zajednosa V. Bogišićem – Monumenta histor.-iuridica, 9, 1903.



Овај лист Вам доноси с многим поздравима од мене Господин ТимотејДимитр. Флорински, професор славенске историје на университету св. Влади-мира у Кијеву,16 који сигурно је Вама добро познат по изврстној књизи својој овременима цара Стефана Душана.17 Долази у Ваш лијепи Срем особито с наме-ром, да проучи рукописе што се чувају у Карловцима. Нитко му неможе бољепоказати пут до ових драгоцених споменика као Ви, који сте се с њима толиковремена занимали.

Чак овијех дана добио сам чешку своју расправу о цару Урошу и краљуВукашину у посебним отисцима, те Вам (данас) шиљем поштом један екзем-плар.18 Међу тим сте сигурно добили и моју немачку расправу о римским стари-нама у Бугарској. Други дио ће изаћи ове зиме.

Драга ми је успомена од Бадена, гдје сам био сретан да имам прилику дасе с Вама лично запознам. Ја сам после цијели месец путовао по Корушкој иТиролској.

Срдачно Вас поздрављује

Ваш искрени штоватељКонст. Ј. Јиречек

У писму пак датованом у Гргетегу 30. јануара 1887. Руварац износизанимљиве детаље о свом одбијању владичанског достојанства:


Примио сам неки дан послану ми другу половину ваших археолошкихистраживања по Бугарској. Но ја сам вам јошт одприје дужан, те морам вамнајпре казати зашто се досле нисам јавио, зашт’ вам нисам захвалио на добротии љубави вашој, ако, то јест, човек историчар и археолог, као што сте ви и срцеми душом може имати праве доброте и љубави, о чему се нека персона у Бечујако сумња, и у чему се ја с том сада бечком персоном потпуно слажем. Но то јевише шала, а истина је права да сам по повратку свом с немачког пута и из Бечагде сам сретан био упознати и Господина Јагића с његовом кћерком, и вас, пасве до неки дан био јако збуњен, на великој муци и врло несретан. Не знам да л’вам је што о том до знања дошло, но ствар је била у том да ме изабраше и

16 Тимофей Димитриевич Флоринский (1854-1920), професор Универзитета у Кијеву.17 Южные славяне и Византия во второй четверти XIV в., I-II, 1882. Касније:

Памятники законодательной деятельности Душана, царя сербов и греков, 1888.18 Srbský cař Uroš, král Vlkašin a Dubrovčané, Časopis Muzea kral. Česk., 1886.


потврдише за Епископа вршачког,19 а ја, не могући се примити тога сана и теслужбе, нисам знао како да се опростим и кад да почнем против тога радити – тесам тим и себе и моје старије у велику неприлику довео био. Но хвала милости-вом Богу – ствар се свршила и ја нисам постао епископ, али с тим сам изгубиокод наших сваку репутацију и сад сам као мртав. Но се и то подносити мора исносићу знајући да нисам из обести и из сујемудрија одбацио оно, за чим толи-ко њи чезну. И то је узрок био, што за ових прошлих три-четири месеца нисаммогао главе подићи, па ни вама на пошиљцима вашим хвала рећи.

Зато сад, кад и над главом мојом сунце, и ако мало зубато, опет сија, при-мите накнадну, али тим топлију и дубљу захвалност моју и премда се с Госпо-ђицом Јагићевом, којој на жалост не знам имена, у неком погледу, тојест у по-гледу једног лица потпуно слажем, то слагање то не смета ми ни најмање да вамсе као човеку младом, ком је стало више до истине него до тога, како да седопадне лакој кавалерији, поклоним и уверим вас како сам вам благодаран надобростивом и љубовном сећању вашем мене овде сада избрисаног из књигеживих. Но ви сте озбиљан и, као што се приметило, мало дрвенаст човек, тезнам да не марите за такве изјаве и, уопште, за изјаве љубови, и зато прелазимна ствар и на дневни ред...

У концепту датованом у Прагу 11. фебруара 1887. Јиречек Руварцу,између осталог, одговара:

Читао сам неки дан у новинама да су Вас изабрали за архијереја и чекаосам случај, да Вам од свега срца на том високом достојанству честитам. Али садод цијењенога писма Вашега од 30. I. видим, да сте се те славе, за којом толикољуди чезне, одрекли и да се уклањате од ње опет у тишину манастирску. Вјеру-јем да би сте с тим имали пуно тешке муке и брига. (...)

Ја сад имам пуне руке посла. Спремам за штампу своје путописне и гео-графическе белешке о Бугарској и Румелији, у књизи до 40 табакв силној. Бр-зам, да овај материјал изиђе, док је нов.

К Вама и у архиву Карловачку се спрема г. Флорински, који се неколикомесеци бавио у Прагу. Сад је у Бечу.

У лепој успомени остаје ми оних неколико дана лани у Бечу и Бадену, гдјесам имао срећу видјети се с Вама, с г. Новаковићем и г. Јагићем. Био сам послеу Тиролији, у њемачким и талијанским пределима, па сам доста ходио пјешицепо планини. Много сам се смијао, читајући, како спомињете «женски суд», ма-кар да се за таке ствари ништа не бринем; комплименти само вриједе људима,јер увјек има у њима њешто сујетне таштине и неистинитости, па ја од чисте

19 Иларион Руварац је изабран за вршачког епископа 9. октобра 1886, али је владичан-ско достојанство одбио. О Руварчевом одбијању епископског звања вид. занимљиву препи-ску Илариона Руварца и Саве Давидовца у октобру, новембру и децембру 1886. године у:Иларијон Руварац и његово владичанство, Подлистак „Заставе“, 1905, бр. 234, 235.


филантропије не помагам тежњи за њима, кад се код њекога јавља. С многимпоздравима и особитим поштовањем јесам Ваш

Искрени штоватељ КЈ

Јиречек пише Руварцу и у концепту писма датованом у Авињону14. септембра 1887. године:


Под црним зидинама старе папске цркве и палате у Авињону с лијепимизгледом на вртове маслинâ и разног јужног дрвећа и цвијећа покрај дивнихобалâ ријеке Рона читао сам управо Ваше писмо славному Г-ну Срећковићу оШаренику и о питању, у којем сам и ја своју ријеч казао.20 Можете си помисли-ти, колико сам се тој Пантиној мудрости чудио.21 Жалибоже до данас не знам, јели он исто написао као одговор на мој чланак о Вукашину и Урошу,22 јер у томслучају би требало, да литературу о том питању још њечим умножим,23 макар дами се то друкчије чини (не знам да ли се не варам) излишно.

Примио сам још у Прагу Ваш чланак о историји планова за оснивање срп-ске богословије код патријархата у Карловцима.24 Мени је та радња јако билазанимљива, особито ради писâма, која освјетљују личну характеристику људи,мени друкчије само по имену познатих, као што су били Текелија и Стратими-ровић.

Читао сам у Јагићевом Архиву Ваш одговор на моје белешке о Соколови-ћу. Ја сам доказивао да су два црквена достојанственика били сународници Со-коловић паше, а Ви да су били четворица, па то је управо, нашки казано, „vōdana mu4j$ mlýn“!

20 Вид. И. Руварац, Претходни приказ књиге: ’Историја српског народа’, књига прва,Жупанијско време (600-1159), написао Пантелија Славков Срећковић 1885; Прелаз с приказана критику, 1885-1886; Панта Срећковић и Шареник у Скопској нахији, 1887.

21 Прецртано „смијао“.22 Вид. П. Срећковић, Расправа о цару Урошу, Гласник СУД LXIV, Београд, 1876; Краљ

Вукашин убио цара Уроша, Београд, 1881; Вукашин је убио Уроша, Гласник СУД, LXV, Бео-град, 1885; Одговор на чланак: (Иларион Руварац) Историја српског народа, Наше доба, I,бр. 15-18, бр. 21-23, бр. 24-26, Београд, 1885; Краљ Вукашин сринуо с престола и убио цараУроша, Београд, 1886.

23 Прецртано „увеличам“.24 Шта се и како се и с које се стране досле покушавало да се и код нас оснује семина-

рија за кандидате свештеничког реда?, Написао Иларион Руварац, архимандрит. (Прештампа-но из „Гласа истине“ за годину 1886. и 1887), Нови Сад, 1887. Вид. Епископ шумадијски Сава,Карловачка богословија за време ректорства Илариона Руварца, у: Зборник радова Научногскупа Браћа Руварац у српској историографији и култури, Сремска Митровица од 18. до 20.септембра 1996, ур. Чедомир Попов и Негован Витомировић, Огранак САНУ у Новом Саду,Музеј Срема, Нови Сад, Сремска Митровица, 1997, 159-167.


Свршио сам велико путописно дело о Бугарској, која увјек чини немир усвјету; ове зиме ће се штампати.25

Недавно сам се бавио опет једним десператним питањем: родословјем кра-љице Јелене. Дошао сам до њеких комбинацијâ. Мислим да сте и Ви се тимпослом бавили, али ја никад нисам имао срећу читати Ваше радње о краљицамасрпским па их у опће у Прагу нема. Јесте ли дошли до неког краја?

Пишем само у брзини на путу. Одавде идем чак близу до Пиринејâ, па ћусе полако враћати у Праг. С многим поздравима јесам Ваш

Искрени штоватељК. Јиречек

Руварац пише Јиречеку у писму датованом у Гргетегу 14. октобра1887. о краљици Јелени,26 полемици са Пантом Срећковићем око цара Уро-ша, као и о личном животу. Жали му се на своје лоше здравствено стање.


Писмо ваше од 14. септ. 1887. из Авињона примио сам и прочитао сам текпре два дана, вративши се овамо с пута по Крањској, Тиролској, Салцбургу итд.

Јако се интересујем за ваше комбинације о нашој краљици Јелени. Члан-чић мој о истој написан прије 19 година, шиљем вам у прилогу.27 О истој Јелении њеном роду више је писао Чедомиљ Мијатовић у расправи о Балшићима (Гла-сник, књ. 49).28 (...)

Панта је нешто писао и одговорио на ваш чланак о Вукашину и Урошу – уподлистку неких београдских новина – ал’ тако звекански, да није вредно освр-тати се на његова ћаскања.

Радујем се с вама заједно, што сте с књигом о Бугарској готови и једвачекам да се штампа и разашље. Пише л’ вам, Бога вам, што Флорински из Кије-ва? Ја сам му се двапут јављао – ал’ он ништ не одговара. Новаковић ми кадкадпише и каже да је задовољан са својим радом правноисторијским. Блажен чо-век! – А благо и вама, јер сте здрав и задовољан. Ја нисам ни једно ни друго.

С поздравом примите и израз мог особитог поштовања, с којим пребивам.

Ваш Иларион Руварац

25 Cesty po Bulharsku, Novočeská biblioteka, 27, 1888.26 Краљица Јелена (+ 1314), жена Уроша I, добила на управу од свог сина, краља Дра-

гутина, Зету и Требиње.27 У прилогу: Краљице и царице српске III. О жени Уроша I. најмлађег сина Стефана

Првовенчанога, Матица, год. III, бр. 16, Нови Сад 10. јуна 1868, 361-365.28 Балшићи, скице за историју Зете, од Ч. Мијатовића, Гласник Српског ученог дру-

штва, књ. XLIX, у Београду, 1881, 125-265. Реч је о академској беседи Ч. Мијатовића.


Јиречек одговара Илариону Руварцу у писму датованом у Прагу 22.децембра 1887/3. јануара 1888, у коме пише:


Одавна сам дужан одговорити на Ваше цијењено писмо од 14 окт. и захва-лити на присланој расправи о краљици Јелени. Ја сам о том питању сваштаскупио, али још нисам доспио до неког сасвим сигурног резултата. Ваља јоштражити у напуљским, белгијским и французским изворима.

Је ли још живо Српско Учено Друштво или је умрло? Па Академија чак садје дала „ein Lebenszeichen“, Глас I с интересном расправом Гна Новаковића.29

Флорински и мени није писао. Види се, да је он од оних људи, који уопштеписма непишу.

О Вашим Фрушкогорским манастирима ево је изашао путописни чланакмојег земљака Оца Саве Хиландарског у „Освěти“ 1888 бр. 1.

Миклошић и Миллер су издали Acta graeca t. V, све манастирске листине,гдјекад јако занимљиве.

Ја сад напокон штампам своје бугарске путописе. Лекције о босанској исто-рији привеле су ме у новију литературу о тим пословима; читам Клаића, новукњигу Ашбота и др. Имам, што да добавим и допуним, па мислим написат некеситнице.

Политички хоризонт је јако таман. Код нас чека се рат, као да је неизбје-жан. А све су криви ти моји «синковци» у Бугарској!

Желећи Вама веселе празднике и сретан Божић јесам Ваш ваздашњи

К. Јиречек

У писму од 16. априла 1888. датованом у Гргетегу Руварац распра-вља о Српском ученом друштву30 и чланству у Српској краљевској акаде-мији.31 Даље говори о немачким истраживачима српске историје, о завр-шавању „кнеза Лазара“, као и о чланку о српским патријарсима у задар-ској „Истини“32: „У почетку ове године упитасте за Српско Учено Дру-штво, и да л’ је већ умрло? Умрло је и нико није сузу пустио од срца за

29 Ст. Новаковић, Једна глава из пространијег дела Народ и земља у старој српскојдржави, Глас СКА, I, 1887.

30 Српско учено друштво, основано 1864, суспендовано је 1886. године и спојено саКраљевско-српском академијом 1892. године.

31 Основана 1886. као Краљевско-српска академија, године 1887. променила је назив уСрпска краљевска академија. Руварац је био један од првих српских академика.

32 Вид. Прилог I за историју српске цркве: О пећким патријарсима од Макарија доАрсенија III (1557-1690). Од Иларијона Руварца, архимандрита. Прештампано из „Истине“,Задар, 1888, VIII + 109 + 3 (непаг.).


тим друштвом.“ Стојан Новаковић му из Цариграда33 честита на члан-ству у Академији и Руварац не пропушта прилику да то пропрати карак-теристичним коментаром: „Међутим, г. Стојан из Цариграда честита мизбог тога и ја не знам какво лице да направим на то Стојаново честитање:да ли слатко или накисело или мрачно?“

Константин Јиречек пише Илариону Руварцу из Прага 1. августа1888. године са критичким судом о његовој књизи о кнезу Лазару34: „Ве-лика Вам хвала на књизи о кнезу Лазару. Читао сам њу с највећим инте-ресом. Само ми се некако чини, да се у њој више говори о Панти него оЛазару.“ Такође говори и о смрти проф. Панчића,35 кога је добро позна-вао: „Колико мало свезе ми овде имамо са Србијом, видите најбоље одтога, што сам ја чак синоћ узнао, да је пре пô године умьро проф. Пан-чић, којег сам добро познавао.“

У писму датованом у Прагу (Prag, Vinohradu, villa Osvěta) 10. апри-ла 1889. године Јиречек износи врло афирмативан суд о Руварчевим рас-правама, обавештавајући га на основу исписа из млетачког и дубровач-ког архива о томе шта је радио Арсеније Чарнојевић 1689. године36:

С великим интересом прочитао сам Вашу нову расправу о Пећким патри-јарсима, којом сте ме овијех данâ обрадовали.

Научио сам се од ње којешта, особито да се у г. 1459-1530 не спомињениједан владика српски. Морам на то особито пазити: чудна ствар, која ће семожда с временом објаснити.

О томе, шта је радио Арсеније Чарнојевић 1689, има доста података умлетачком и дубровачком архиву. Имам њеке исписе, које се морају један путјош допунити.

После австријских победа 1689 почели су се Срби свуда кретати. БрђаниЦрногорски и Херцеговачки сви су се подигли у свези с војском млетачком.

33 Новаковић је био посланик у Цариграду (1885-1892). Вид. Живан Савић, Цариградскамисија Стојана Новаковића, Београд, 1978.

34 И. Руварац, О кнезу Лазару. Прештампано из „Стражилова” за 1887. и 1888, НовиСад, 1887 (= 1888), стр. VIII + 425.

35 Јосиф Панчић (1814-1888), ботаничар и природњак, био је први председник Српскекраљевске академије.

36 Руварац је своја сазнања о Великој сеоби Срба синтетизовао у књизи: Одломци огрофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију Црнојевићу патријарху, с три излета о такозваној великојсеоби српског народа. Написао Иларион Руварац, Београд, 1896. Прештампано из Јавора (Напитање: „Кад су се Срби са патријархом Арсенијем III Чарнојевићем доселили у земљемађарске круне?”, Јавор, Нови Сад, 1891, XVIII) и Новог времена (O „сеоби” или преласкуАрсенија III, српскога патријарха, с народом из српских земаља у земљу угарску г. 1690, Нововреме, Земун, 1891, III; у књизи, на стр. 41-56 аутор је додао текст који није публиковао у„Новом времену” за 1891. годину.


Патријара Пећкога је гонио особито паша Призренски и Дукађински Махмуд.Турци су хтјели њега самога уловити и узети његове „grantesori“. Једно вечедође један капиџи-башија у Пећски манастир. Патријарх га је љубазно примио,гостио и опио, па је исту тамну ноћ, кад су Турци били пијани, побјегô прекостјене патријаршије у планине и одавле к Никшићима, који су се били истоздружили с Млечанима. Тамо је обећао, да ће с тим Брђанима поћи на Гацко, даолакши операције млетачке проти Требињу. Али изненада јави млетачком ђене-ралу Корнару, да не може ту остати и да је примио писмо од маркграфа Баден-скога, које позивље тамошње народе за устанак. Млечанима то није било драго;код Брђана почели су се дотицати интереси млетачки и цесарски. Арсеније се јевратио у Пећ, а после у јан. 1689 ваљда је отишô с цесарским солдатима из Пећанаправо у Биоград. Да ли био код Пиколоминија у Призрену, није ми јасно.

Поново о српској краљици Јелени, својим истраживачким интере-совањима и о полемици са Срећковићем, пише Руварац у писму датова-ном у Гргетегу 5/17. маја 1889. То је, уједно, прилика да се искаже високсуд о Јиречековом научном раду.

Многопоштовани господине професоре!

Опростите ми што вам досађујем. Не знам, и за живу главу не могу да сесетим сад – ето како сам постао забораван – да ли сам вам одговорио што наваше драго ми, веледраго ми писамце од 10. IV у ком сте ми саобштили некеподатке о српском патријарху Арсенију III; и ако сам одговорио што, не знам дали сам вас и замолио за нешто, а наиме, да ми кажете, шта мислите ви данас осрпској краљици Јелени, жени Уроша I, кога је рода она и да л’ и данас стојитена том, да је она била кћи Балдовина II, цара последњег од Латина у Цариграду?

Ви сте се у последње време бавили с тим питањем и зацело да сте дошлидо каквог год резултата. Шта мислите дакле данас о роду Јеленину? (...)

Читате л’ „Коло“, лист што излази у Београду сваких 10 дана. У послед-њем броју опет се свађам с Пантом.37 Но ви сте одвећ озбиљан и не марите за телудорије. Због те ваше превелике чешке озбиљности ја вас не марим и не во-лим, као год што вас и у Бечу из истог узрока не маре и не разбирају много завас, али вас бар ја јако поштујем и дубоко вам се клањам и ценим и уважавам, атиме дајем важност и срдачну поздраву, који вам шаљем из ове пустиње. И. Р.

Јиречек се јавља Руварцу из Прага, 6. јуна 1889, између осталог, иса вестима о краљици Јелени:

37 Опет о кнезу Лазару, Коло, Београд, I/1889, св. 13 (1. мај), 207-209.



С великом радошћу примио сам писмо Ваше од 5/17 Маја, после дугогвремена опет један глас из „пустиње Гргетешке».

С питањем о роду краљице Јелене бавио сам се много лани, скупио сампуно бележака, које за тај посао имаду или неимаду цене, али до коначног ре-зултата нисам доспио. Правим путем се не може доћи до краја, јер о сâмој кра-љици нигде нема ближјега спомена. Остаје само сестра краљичина Марија ињен супруг Anselm или Anselmo из французког рода Chaurs. Прочитао сам новукњигу Paul Durrieu Les arhives angerines de Naples (Paris 1886), гдје е преглед свете властеле французске, која је с краљем Карлом I Напуљским дошла у доњуИталију, нашао сам све те Chaurs, али о поријеклу жене Анзелмове – ништа. Јаћу те послове даље слиједити, јер идуће године иматћу допуст за аркивна ис-траживања у Италији, па можда да се у прашини неких аркива напокон штогоднађе. Јелена није била кћер Балдовина II, јер његову породицу ми знамо достадобро. (...)

Шафарик, Gesch. d. südslav Lit. III 305 каже, да је Рајић 1758 дошао изСвете Горе у Карловце «mit einigen Fücthlingen aus Chilandar». Не знате можда,како су се ти људи звали? Није ли био међу њима монах Паисије – бугарскиљетописац.

Ја се у пошљедње време бавим најновијом историјом ради лекција – срп-ски устанак, цело време Карађорђа, етерија, грчка буна и пр.

Срдачно Вас поздрављаВаш ваздашњи

Следи Руварчев одговор из Гргетега 30. маја/11. јуна 1889, у коме сегргетешки архимандрит топло захваљује Јиречеку на неким послатим ра-довима:

Многопоштовани господине професоре!

Шафарик, дед ваш по матери пише негде, да је Рајић 1758. дошао из СветеГоре у Карловце „mit einigen Fücthlingen aus Chilandar“ и ви изволесте поводомтим запитати мене:

1. Не знате л’ можда, како су се ти људи звали?2. Није ли био међу њима монах Пајсије, бугарски летописац, и3. Има ли нека автобиографија Рајића?Три питања наједанпут, и каква тешка три питања. А ја вама ставих само

једно једино питање и упитах вас, да ми кажете мисао вашу о роду српске кра-љице Јелене Францускиње, и упитах вас, јер сам знао да сте се ви лане дугобавили тим питањем, и да ми нико други тако брзо не може одговорити на то


питање као ви, и шта би? Ви, одговарајући на моје питање, велите у вашемљубазном писму од 6. VI да Јелена није била кћи цара Балдовина II. Но то сам јаодавно знао и то сам казао па сте ви ипак у вашој повести о Бугарима рекли, даје она била кћи тога просјака крунисаног. И друго, ја нисам питао чија кћи нијебила наша Јелена, већ од којег је рода била она и њена сестра Марија удата deChaurs. На то сте ви требали одговорити, но ви велите да о пореклу те Марије ињене сестре Јелене ни у најновијем неком француском делу у два дебела волу-мена не нађосте ништа. Та је л’ могуће, да баш ништа нисте нашли и да сте и винакон сто година после Енгла били исте среће у том погледу, у ком је Енгелбио.38 Кад сте ви дакле тако уздржљив, луд би био, кад би вам ја одговориотачно на она ваша три питања и кад би вам казао, шта знам о оном што би виради били знати. Ја вам дакле за сад могу само одговорити то и толико да:

Прво, не знам како су се звали они људи. Друго, да не знам, да л’ је биомеђу њима онај летописац бугарски Пајсије, и треће, да не знам ни за каквуавтобиографију Рајића.

За једно ваше не знам ето вам три моја не знам уједанпут. Међутим, ја самопет мекшег срца него што сте ви Чеси, Пољаци и Руси ледени и студени инеумолими, и ја ћу вам ипак нешто открити и саобштити што знам. (...)

Сад верујем вама, да не знате којег је рода та Јелена и да л’ није она кћисестре Балдовинове и по томе нећака, а не кћи цара жалоснога Балдовина II.Сад знате слабу моју страну па се равнајте према том знању, те кад год и чимнапишете што и издате, а ви пошљите један ексемплар мени Илариону пусти-њаку фрушкогорском, који и онако не ужива ни у чем, и који увек мало оживикад га се знанци и пријатељи блиски и даљни сете и пошљу му готове ресултатемука својих. Фала вам, топла вам фала на том најновијем дару. Ви сте се заљу-били у Бугаре, а ја те Словене по врло танкој крви баш не марим одвећ жестоко,али сам се ипак развеселио читајући на стр. 13 и 14. оно ваше о оном натпису уБојанској цркви. Негда сам се дуго мучио с тим натписом, и мислио сам да јеВерковић хрђаво прочитао Алдимир место Владимир и да је тај Владимир биосин оног Витомира војеводе који је потукао Турке на Дубравници 1381. г. Загодину држао сам да није добро прочитана и да треба место 6854. г. читати6894. Година 6854. није индикат VIII већ XIV, а г. 6894. индикат је IX. Штавелите на то? Препоручен љубави јесам ваш Иларион.

Јиречек се јавља из Дубровника у писму од 13. јула 1890. године:


Ово Вам од мене писмо долази из зидина старога Дубровника. Министар-ство ми је дало допуст на лијетни семестар, да згријем своје „ледено срце“ на

38 J. H. Engel, Geschichte von Serwien und Bosnien, Hale 1801. Geschichte des ungrischenReiches und seiner Nebenlвnder III.


жарком сунцу приморја Јадранскога и да слиједим своје архиварске радње, за-почете овдје пре толико година. Радио сам у Задру у аркиву цес. кр. намјесни-штва, гдје се сад чувају и књиге старог политичког аркива Которскога и Корчу-ланскога, па сад сам већ пет недјеља у мојем Дубровнику. Силим се да исцрпимсве, штогод још нисам прегледао за историју средњега вијека. Радим највише уаркиву овдашњега суда, који броји до 2200 (!) књига рукописних; највећи диотих књига је из 16-18 вијека, али има их доста и из средњега вијека. Одавлеидем у Котор, Бар и Улцињ, па свршим у Млецима, одакле се враћам у почеткуоктобра у Праг.

Сјећам се, да Вам нијесам већ одавна писао па да се Вам нисам још захва-лио на писму од 30 (11) јулија прошадше године, у којем сте ми љубазно саоп-штили толико занимљивих ствари о Рајићу. Прошао сам разна невесела време-на. Лани сам после смрти мојега драгога оца био пуно заузет фамилијарнимпословима, те нисам ни цијелу годину изашао из Чешке.

У писму из Грегетега 15. маја 1892. Руварац се захваљује за Јирече-кове Српске споменике39 и што га се Јиречек, «ако не писмом, а оно чи-ном» ипак сећа. Уједно, Руварац жали што Јиречек није био у Прагу кадаје он боравио тамо. Јиречек је у то време био у Далмацији:

Мислио сам и надао сам (се) да ћу срећан бити и вас тамо код ваше кућенаћи и да ћете ви добри бити и упутити ме да могу што видити што је вредновидити у Прагу. Но, ах, преокајани аз! Ја не би сретан, као што никад нисам биосрећан, – те осим ствари на изложби изложених, не виђех од Прага баш ништа,те сам отишао из Прага зловољнији, него што сам био, кад сам из Радегундадошао у Праг.

Жали што није видео старе српске рукописе, које је Шафарик однеоу Праг. Хвали Јиречека због труда који он несебично и штедро, поредбугарске, улаже и у истраживање српске историје:

Блажен дед ваш и мајка ваша и сви ваши, који вас васпиташе, упутише инаставише на пут тако, да не залазите и не мрдате тамо-амо већ гледате управо,царским путем. Бог вас још дуго, дуго живио и крепио у здрављу, и у добромстању.

Дира га због удаје Јагићеве ћерке:

Збиља! Да ли знате, и да л’ су вам јавили из Беча да се госпођица СтанкаЈагићева удаје, и да је г. Јагић сретан и задовољан што удаје своју јединицу за

39 Споменици српски, скупио и издао Константин Јиречек, професор на Чешкомсвеучилишту у Прагу, Споменик СКА, XI, Београд, 1892.


Србина-католика, родом Дубровчанина, професора Решетара! Ја знам да ви тознате, али вас опет питам да се потпуно уверим и уз то да придодам, да сам некидан био у Београду код Стојана Новаковића и запитао и госпођицу Милицу игоспођу Мајку, да ли су честитали г. Станци као што сам ја честитао г. Јагићу?Рекоше, нешто одговорише, али не знам управо шта, одприлике онако као штоћете одговорити и ви на ово моје безазлено питање. Ви и Новаковићеви нематечуства, но само рачунате и размишљате и мудрујете!

Даље му даје неке исправке у хронографији и топономастици, да бизавршио са извињењем: «Сав сам измељао прсте мастилом! Извините.Не ваља ми ни перо ни мастило.»

У писму из Прага 1/13. октобра 1892. године Јиречек изражава за-довољство због своје посете Гргетегу:


Не могу Вам казати, колико ми је било драго, да сам на овогодишњемпутовању у земље српске могао Вас видети и после толиких годинâ се с Вамаопет лично разговарати, и то код Ваше куће, у Вашем манастиру, у оној истојФрушкој Гори, о којој сам до сада знао само по књигама и по причању људи,који су тамо били! Немојте казати да говорим фразе и да се „притварам“...

Чујем да Сте издали неку лепу књижицу о Сланкамену поводом јубилејабитке Сланкаменске40; ако бисте мени могли прислати који истисак, бићу Вамврло захвалан, као сваки пут, кад штогод од Вашег рада добијем. Зимски семе-стар јесам још у Прагу; на љето, види се по свему, да ћу се местити у Беч;

Желећи Вам сваку срећу и добро здравље јесам Ваш искрени штоватељ

У писму датованом у Гргетегу, 4/16. окт. 1892, захваљујући се Јире-чеку на неком податку о Срему у средњем веку, Руварац каже: «Ви сте оддоброг дрвета добар плод и стога од свију Србаља цењен и уважаван, анарочито од нас српских дилетаната и крухобораца.»

Јиречек одговара из Прага 30. децембра 1892.


Лијепо се захваљујем на књижици о Старом Сланкамену, коју сам прочи-тао с особитим задовољством, и на расправи о Катарини, кћери краља Твртка I

40 Стари Сланкамен, Земун, 1892. Прештампано у: Зборник Илариона Руварца. Ода-брани историски радови. Свеска I. Спремио за штампу Никола Радојчић. – Посебна издањаСрпске краљевске академије, књ. CIII. Друштвени и историски списи, књ. 44, Београд, 1934,365-410.


из босанскога Гласника.41 Овој расправи могла би се још додати «nobilis et potensdomina Chatalena, soror magnifici domini bani Bossine», која је у мају 1349 дола-зила у Дубровник (Monum. Rag. II, 71). У цијењеном писму Вашем од 4/16 окт.пишете, као да ја не марим за родословна претресања и зато осуђујем сиромахаВертнера. А ко не би хтио осуђивати гд. Вертнера, који је у својем дубокомзнању језика недавно превео «кралица Владисавља» die Königin Wladislawa иово ново лице увео у историју! А да ја за родословне студије сам доста марим,ћете видјети из идуће књижице истога Гласника босанскога, у којој сам наштам-пао цијелу расправу о Чихорићима42 и др.

Примио сам јучер, види се, по Вашем налогу мени прислану Просвјету изЦетиња са врло важним чланком Вашим о зетским митрополитима.43

Шиљем Вам данас Далмацију из «Slovníka Naučného».Читам писма Ди-митрија Хоматијана, издана од Питре.44 Нашао сам у њима много занимљивихподатака, на пр. за тамну историју Арбаније у 13. вијеку. Најважнија је препи-ска са Стефаном Првовенчаним и св. Савом.

Примите уверење великога поштовања, с којим Вас с најбољим својимжељама поздравља

Ваш

Писмо датовано у Гргетегу на Бадњи дан 1892. представља део пре-писке о научним пословима и преводима. Руварац препоручује Јиречекуда «прионе» око писама Димитрија Хоматијана.

У писму од 5. фебруара 1893. године из Гргетега Руварац пита Јире-чека да ли се Ђурашевићи у дубровачким записима заиста могу иденти-фиковати са Црнојевићима: «У половини године 1890. поменусте у пи-сму, писаном ми из Дубровника, и то на крају писма, где се се човекобично радо фали ово: «Имам овдје пуно нових материјала о Јурашеви-ћима = Црнојевићима.»45

41 Катарина, кћи Твртка I, бана (од 1353-1377) и од 1377-1391. краља босанскога,Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, Сарајево, 1892, IV, св. 3 (јул-септембар),205-211.

42 Властела хумска на натпису у Величанима, Прештампано из Гласника Земаљскогмузеја у Босни и Херцеговини, књ. IV, год. IV, Сарајево 1892, стр. 279-285. – Вид. ЗборникКонстантина Јиречека I, 425-433.

43 Владике зетске и црногорске, Просвјета, Цетиње, 1892, I, св. 1 (1. новембар), 13-23.К чланку „Владике зетске и црногорске“, Просвјета, Цетиње, 1892, I, св. 2 (1. децембар), 76.

44 Издање кардинала Питре у Analecta sacra et classica, Juris eccl. Graecorum selectaparalipomena (1891). – Вид. Зборник Константина Јиречека I, 510.

45 „Суседи херцега Стефана и његова сина Влатка Херцеговића беху црногорскиЦрнојевићи, који су се такође граничили с Млечићима у Котору, Будви и Бару. Звали су сеЂураши, лат. Juras (српски Ђура), а патронимично Ђурашевићи и (Jurassevich). На основу досада познатога материјала не може се у потпуности успоставити њихов родослов. Српски


У писму датованом у Прагу 19/31. марта 1893. године Јиречек јављаРуварцу како се сели из Прага у Беч где преузима катедру:

Ruvarac У Прагу, Vinohradu, villa OsvetaGrgeteg 19/31 Марта 1893


Одавна сам примио цењена писма Ваша од Бадњега дана и од 5/17 фебру-ара. Хтио сам Вама «per longum et latum»46 писати о Димитру Хоматијанском, окојем се тако мало зна осим онога, што садрже сама писма његова, сад издана, ио Ђурашевићима и Црнојевићима. Али одговоритћу Вам на та питања чак по-сле неколико недеља. Раније не могу, ако и да хоћу. У читању писама Хомати-јанскога нисам још успио да дођем до краја. Данас могу Вама само потврдитида сам Ваша писма примио. Налазим се у некој «Zwangslage»,47 да не може горебити. Још пре једног месеца нисам знао, хоћу ли бити у љетном семестру овдеили у Бечу, те сам већ мислио да ће ме министарство оставити још до јесени уПрагу. Али 7 марта примио сам изненада декрет за Беч, па је требало у највећојбрзини ликвидирати све овдашње послове и приготовити штогод за нову кате-дру. После једне недеље одлазим из «Златнога» Прага након осамгодишњегаборављења у њему и после 14 дана почимљем лекције у новом унив. на Ring-strasse. Моја ће библиотека, осим неколико ствари, остати овде можда до авгу-ста, што ме мало весели, јер ћу без ње бити као без рукâ. Али и овајÜbergangszustand48 ће се, ако Бог да, некако претрпети.

Али шта су Вама ови јадови далекога Вашега штоватеља, који се налазина муци између сандука, кофера, пакета, рачуна, писама, недовршених чланака,људи, што му долазе однимати драгоцено време итд. – Вама требају архијепи-скуп Димитрије и они Ђурашевићи и Црнојевићи.

С одличним поштовањем јесамВаш

Следи писмо из Гргетега од 9. јула 1893. у коме Руварац каже следеће:

’барон’ Ђураш (Јураш) Илијић из Зете био је унук српскога дворског достојанственика (ста-виоца) Ђура Враничића и син Илијин.” – К. Јиречек, Историја Срба I, 398. Вид. ИларионРуварац, Ђураш Илић и Ђурашевићи, Гласник XLVII (1879), 206-213.

46 Надугачко и нашироко.47 Принудни положај.48 Прелазно стање.



Јучерашњи је дан била проста недеља, или као што Руси веле, воскресныйдень, али је за мене тај дан, и то цео дан био dies festus, јер сам ујутру примиопослану ми од г. Стојана Новаковића из Београда књигу Први основи словенскекњижевности,49 а после подне ваше Studije k dejinam jihoslavenskym a Ryskym.50

Синоћ нисам могао, – јер су били неки многоглаголиви гости овде, али јутроссам разрезао и летимице погледао шта и о чем у вашој књизи пише, и у коликозасиже у доба пре Карловачког мира, јер за мене оно, што се сбило после Карло-вачког мира и не постоји; или бар ја, што старији, све мање хоћу за то да знам.Али то се вас не тиче и ви нисте дужни знати за то, и водити рачуна о том итаком густу, и није то главно, већ је главно то, да сте ви и у Бечу се сетили мене,грешног раба божијег, и имали доброту, послати ми на дар ваш најновији рад,који сам ја као часни дар с љубављу нелицемерном и с топлом благодарношћупримио – и ја вам се лепо захваљујем и желим да вас милостиви Бог подигне,исцели и здрава постави.

Руварац пита Јиречека даље да ли ће се, заједно са Јагићем, видетиу Радегунду, «ако, то јест, нисте тврдица, као што су Чеси обично такви».

Одговор је датован у Бечу 23. августа 1893. године:


Одавна сам дужан да Вама одговорим на љубазно писмо од 9 јула. Врломи је жао, што нисам био онога дана у Питингу, кад Сте Ви тамо дошли и јошвише жалим, што мени неће бити могуће да Вас видим на пројектираном са-станку на Семерингу. Одлазим у Хал.

Први пут у животу ми се случило да сам изгубио ваканције ради болести,за почетак службе у Бечу баш не најбољи omen.51

Очи су боље, али књиге читати још не смијем. Кажу мени, да у октобрубићу сасвим здрав; видећемо.

Најсрдачније Вас поздрављаВашВаздашњи штоватељ

49 Ст. Новаковић, Први основи словенске књижевности међу балканским Словенима.Легенда о Владимиру и Косари, културно-историјске студије, СКА, Београд, 1893.

50 Dějiny národa bulgarského, Geschichte der Bulgaren, 1876. Друго издање на рускомјезику објављено је у Одеси 1878. године.

51 Знамен, кобљење, коб.


Даље следи писмо датовано у Гргетегу 15/27. децембра 1893. године.

Многопоштовани гд. Професор!

Примио сам у своје време чланак ваш о Далмацији који ми је љубав вашаиз чешке Енциклопедије истргнути и мени послати изволила. Примио сам чла-нак тај као и све што од вас долази с благодарношћу, – али и то чуство благодар-ности није могло да савлада јачу болест, која ме у последње време, а нарочитозими и у времену као што је ово садашње мочарно време, обично посећује икоја се показује у невољности и мртвености. И због тога не би вам можда ни садписао, да се не приближује крај овој јадној 93-ој години, а с крајем те несретнегодине и надежда, да ће у години 94-ој бити боље.

Не знам како је с вашим очима, али хоћу да верујем и бар желим, да сеопростите те беде и невоље, која је наишла на вас и то колико вас, толико и нас,ваших поштоватеља ради...

И желио би још да много не мудрујете већ да се што скорије ожените тестечете друга, који ће с вама делити и добро и зло и помоћи вам да лакше сноси-те зло, ако би какво опет наишло на вас. То је моја скромна жеља, а ви ћетерадити онако, како је то вас лакше и боље.

Једном речи: честитам вам Нову годину и с новом годином ново здравље –и препоручујем себе старом пријатељству и старој доброти вашој.

Ваш поштовалацИР

Јиречек му одговара из Прага 23. децембра 1893/4. јануара 1894.


Ваше писмо од 15/27 дек., које је мене стигло у Прагу, врло је менеобрадовало, јер је мене у мојим невољама почео свет већ некако и забора-вљати. Питате како су моје очи. Видим опет како прије, али читати не смемнего само кад је дан, и зато сам сад у зими на допусту; сва је моја нада, да ћета недобровољна дангуба доскора престати и да ћу у љетном семестру битионај здрав.

О књижевности знам мало. Пет месеца нисам имао књигу у рукама. По-слао сам Вама из чешког «Slovníka Naučného» чланак Дубровниќ.

Хвала Вама на Вашим жељама. Да се оженим, то су ми говорили људи већ15 године и чинили су то тако вешто, да су мене човека некад мирнога и доброганаучили да будем пун недоверја, да се притварам и да варам свет... Имате под-пуно право, али за то би човек морао бити слободан од сваке меланколије ивидети лепу будућност, али ја пред собом видим све у мраку.


Честитам Вама срдачно нову годину 1894, особито јако здравље, и препо-ручујем се Вашему пријатељству. Ваш

Искрени штовалац

У писму од 23. јануара 1894. у коме га пита за неке бугарске рукопи-се, Руварац се топло захваљује Јиречеку на његовим научним предузећи-ма у име целога српства: «Бог вас живио и исцелио вас и дао да можетенаставити ваш рад, који је толико користан нарочито нама сиромасима,Србима. Нек’ вам Бог за то плати и прослави.»

Јиречек одговара из Беча у писму од 11. фебруара 1894, у коме кажеда је имао «срећу наћи још екземплара оних двају свезака «Osvěte», укојима је мој чланак о Стону и Мљету. Писан је за наше читаоце, вишебелетристички, али има у њему и нешто из историје тих места.»

Следи Руварчево писмо датовано у Гргетегу 10. августа 1894.

Многопоштовани Господине,

Чујем, да се знојите у Бечу – Станоје Станојевић и Карасек51a рекоше минеки дан, кад су овде били, да нисте никуд отишли, већ да се патите и пржите уБечу, па како и сâм овде мучим муке свакојаке и још никако да се одтргнем и даодем на мјесто прохладно и покојно у штирски Радегунд код Граца, то долазимнечујно и невидовно к вама, да вас тихо запитам: па шта радите и што чамите уБечу, и што не одосте у лов у Приморје да се вратите отуд с мрежом пуномсвакојаких риба и рибица? И како с очима, и чим ћете нас скоро обрадовати?

Тражи му књигу Руса («тихи Рус») Сперанскога52 са описима «Ша-фарикових» српских рукописа53:

Немате л’ ви случајно који ексемплар од те Сперанскове књижице, који бими могли послати на увид, јер ме сада на овој илијинској врућини силна жеђмори, а немам пива да утолим силну жеђ ту. Ви тамо имате у изобиљу свакојакаи пива и јестива, па се смилујте и пошаљите једну кап животворне воде – та тајопис Сперанскога – убогом Лазару и вашем истинском поштивачу и пријатељуИлариону Руварцу.

51a Карасек Јосеф, чешки слависта и новинар (1868-1916).52 Мих. Несторович Сперански, 1863-1938, историчар словенске и руске књижевно-

сти, проф. Московског универзитета.53 Опис Шафарикових рукописа Сперански је објавио 1893.


Јиречек му одговара у писму од 5/17. августа 1894. године:


Не пржим се и не знојим се у Бечу, како су Вам рекли Станојевић и Кара-сек, него се налазим већ одавна у планинама. Ја сам 6 јулија свршио своје лек-ције баш Јанкуловом битком на Косовом пољу 1448, не како сам хтио и намера-вао, али због премалог броја слушалацâ, па сам одма побјегô у зелене АлпеГорње Австрије. А Ваше цењено писмо из Гргетега од 10 ов. мј. ме је стигло учешким шумама, на граници Шлезије, посред маглâ и кишâ планинских, које метерају да бежим напокон на југ, да се опет огријем на сунцу. До мало дана ми-слим путовати на обале мора Јадранскога, где ћу провести остатак ферија.

Лепа Вам хвала на чланку о манастирима Скадарскога блата,54 који меврло занима. Опазио сам га већ у самој „Просвјети“, коју примам добротом г.Сундечића54a. Спомињете да сам ја негде што криво рекô о Врањини, али ја себаш сад не могу сетити, гдје је то било.

Књигу Сперанскога имам, али нисам с њом задовољан, јер је његов описрукописа чешког музеја донекле неподпун; послаћу њу Вама, кад ћу сада про-лазити преко Беча.

Моје здравље стоји, хвала Богу, добро; А у очима сам „restitutus in inte-grum“. Имам свакојаке радње започете и надам се да ћу ове зиме штогод изради-ти, али на новом месту треба састављати нове лекције и то ми за жалост узимаготово све време.

Нећете ове године у Радегунд или у Абацију? Да знам да сте у Радегундусад окô 23., дошô би да Вас видим, пролазећи преко Граца и да Вас опет један-пут лично поздравим као Ваш

ваздашњи штоватељ.

У писму од 28. марта/9. априла 1896. у Гргетегу, Руварац се захва-љује Јиречеку на послатим материјалима и уједно му се жали на својерђаво здравствено стање:

Још се којекако држим на ногама – али ни то не може дуго трајати и ондасбогом. Можете мислити на каквој сам муци не могући и не смејући ништарадити. И можете даље знати да сам изгубио вољу на све, те чамим и вегетирамод данас до сутра. Нервозан сам и не спавам и патим од затвора и стога сам опаои осушио се.

54 И. Руварац, Камичци – прилошци за други Зетски дом, Просвјета, Цетиње, 1894, II,св. 8 (1. јун), 421-425, св. 9 (1. јул), 475-479, св. 10 (1. август), 530-540, св. 12 (1. октобар), 645-657.

54а Јован Сундечић (1825-1900), песник, лични секретар црногорског кнеза Николе.


Јиречек пише из Беча 20 маја/1 јунија 1896.


Примио сам на крају ускрсних празника писмо Ваше и ево ми данас доне-ла пошта од српске академије и Ваше одломке о грофу Ђорђу Бранковићу и опатријарху Арсенију Црнојевићу.55 Није ме веселило читати у Вашем писму,како се зло тужите на своје здравље. (...)

Ја сам ове зиме имао пуно приватних послова ради смрти моје миле мајке.Једино, што сам израдио, је чланак о животопису Шишка Менчетића и о почет-цима латинске и словенске литературе у Дубровнику, за који сам лани ненаданонашао лепу непознату грађу. Изаћи ће у Archiv-у.

На лоше здравље жали се Руварац и у писму од 10. јуна 1896. изГргетега.

Тако је мени тешко писати – слаб и невољан будући: а сâм сам се обрадо-вао писму вашем иако је црними оперважено.56 Фала вам, дакле, што ме писмомпосетисте и то тим топлија захвалност што ми други од познаника мојих никоне пише, нити ме се сећа... За дубровачку литературу нисам никад јако марио –али на почетке «словинске литературе у Дубровнику» пишман сам, уколико јабедан и жалостан могу се за што интересовати. С Богом и препоручујем се бла-говолењу вашем.

Ваш особити поштоватељИР

У писму од 2. јануара 1897. пише о бољитку у свом здравственомстању и о односу према науци и знању:

Мени је сада, хвала милостивом Богу, боље него што је било јесенас, ле-тос, пролетос и, прошле зиме: јачи сам и ведрији и вољнији на беседи; а разуме-ти сам могао из писма господина Јагића да сте ви сада здрави и то ми је веомадраго – тим драже, што ће бити плода и рода... У том је погледу радост мојасебична и ја вас не поштујем и не волим поради ваше лепоте већ поради радавашег и плодова рада вашег.

55 Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију Црнојевићу патријарху, с три излетао такозваној великој сеоби српског народа. Написао Иларион Руварац, Београд, 1896.

56 Јиречек му је у претходном писму од 1. јуна јавио о смрти своје мајке.


Сачуван је концепт Јиречековог одговора из Беча од 28. децембра1896/9. јануара 1897. године:

Многопоштовани Г.!

Врло ме је обрадовало Ваше писмо, јер видим да Сте опет у добром здра-вљу, што је мени и свим Вашим штоватељима особито мило и драго. За ону уМлецима издану књигу о одношајима Млетака и Црне горе 1685-1735 знам изједнога писма, које је г. Јагић из Падове добио, да су то снимци срп. писама, састарим сувременим талијанским преводом. Наложио сам књижарници Герол-довој, да дозна, како се та књига зове, да ли се продаје и пошто. Ако се непродаје, може би ћемо до ње доћи помоћу г. Богишића. Другачије излази сададоста новога, особито о Грцима средњега вијека. Ново издање Крумбахерове57

виз. литературе има преко 1100 страна!

Даље следи Руварчево писмо од 11. марта 1897.

Од кад сам чуо за ону књигу али правије за онај сборник списа, који седотичу Црне Горе од г. 1687-1735., не дадох «веждома сна ни очима дреманија».Просто рећи нисам имао мира ни покоја и нисам марио ни за што друго на овомсвету. Молио сам, питао и распитивао, цуњао и досађивао многима – и кад мисе већ досадило, ударио сам direct на Цетиње и молио сам једнога свога знанца,да им измоли или излаже или украде или напоследку силом отме ту књигу имени на преглед пошаље, претећи да ћу, ако (је) не добијем, грдити и изгрдити истаре и нове и најновије Црногорце и да ћу казати јавно да су Црногорци хва-ставци и подлаци који се уму довијати и савијати и који су се дали научити да,противно закону о гласовима, изговарају «књаз» место лепо «кнез» итд. И то јепомогло.

Јиречек пише одговор из Беча 11/23. маја 1897.

Многопоштовани Госп.!

Радујем се, да Сте напокон добили онај сборник црногорских писама ирадујем се, да о њему пишете особиту расправу,58 што ће бити веома драго они-ма, који ту књигу још нису видјели, као ја.

57 Карл Крумбахер (Karl Krumbacher, 1856-1909), утемељивач модерне немачкевизантологије, оснивач часописа „Byzantinische Zeitschrift”, 1892, писац Историје византијскекњижевности.

58 И. Руварац, Montenegrina. Прилошци историји Црне Горе. Прештампано из „Бран-кова кола“ за 1897-1898, Срем. Карловци, 1897 [= 1898].


Из писма К. Јиречеку на Митровдан, 26. октобра 1897. године, видисе да је Руварац имао намеру да изда своју расправу о Срему у средњемвеку.59

Јиречек пише из Беча 1. јунија н. ст. 1899.


Примио сам писмо Ваше од 12-24 маја и врло ми је жао, што ми редакцијаОтова «Slovníka Naučného» у своје време није послала никакве отиске мојегачланка о историји Херцеговине. Да Вам шаљем цели том XI, незгодно је, јер јето дебела везана књига од 1066 стр. Али прилажем овај верни препис чланка,учињен нарочито за Вас.

Мислим све ове историје појединих балканских земаља, издане у Отовом«Slovníku», сдружити у особитој књижици. Наговарају ме на то Срби и Руси.Фали само још Србија и Маћедонија; на ново би требало написати византинскуисторију, скраћену у О.S.N. на 6 стубаца, јер није било више места...

Следеће писмо је из Беча од 27 јунија/9 јулија 1899.


Радујем се, што сам Вама могô послужити преписом чланка о Херцегови-ни и чланком о Дубровнику, у којему сам споменуо и оне листине од 890-е годи-не... Archiv изаћи ће ових дана, јер се већ штампа у «Umschlag». У свезци, којасе сад почиње штампати, има од мене већи чланак о пјесницима и књижевници-ма дубровачким 15-16 в., продужење радње о Менчетићу. Лекције смо сврши-ли; има још две седнице академије. Г. Јагић Вас поздравља; он идуће суботе (15/27) иде у Абацију, гдје је већ цела његова породица. Ја ћу најприје око 17. ов. мј.негде у Горњу Аустрију и Салцбург, после у Млетке и пр.

Мислио сам поћи у Србију и посетити оно, што нисам: рудничке планине,Крушевац, Жичу, Студеницу и Ариље, али најновији догађаји некако су ми оте-ли вољу за то. У Дубровник ове године не идем; био сам три године свакихферијâ тамо и то је превише.

Желећи Вам добро здравље и лепо време у Радегунду или Рохачу, препо-ручује се Вам

Ваш Јиречек.

59 Вид. Душанка Динић-Кнежевић, Иларион Руварац о Србима у средњовековнојУгарској, у: Зборник радова Научног скупа Браћа Руварац у српској исторографији и кул-тури, 61-71.


Јиречек пише Руварцу и из Беча 14/26 дек. 1899.


Шаљем Вам данас моје белешке о Албанији, написане као извод до двоји-це старих листина, које сам са г. Талоцијем издао у «Archiv»у. Али Ви сте већову малу ствар видели у самом «Archiv»у.

Провео сам летос ваканције не по архивама и библиотекама, као другипут, али почивајући у шумама алпским и на крају у горњој Италији.

За то сам сада врло марљив. Написао сам за «Archiv» већи чланак о зако-нику цара Стефана Душана. У њему сам особито изучио одношај законика пре-ма преведеним законицима грчким и устројство судова прије и после цара Сте-фана Душана, до пропасти српске државе. Судци су прије били административ-ни чиновници, жупани, кнезови, севасти. Цар Стефан је одвојио администраци-ју од судова и увео царске судије по визант. примеру, нађеном у онда заузетимгрчким пределима. Царске судије судиле су највише о земљама и у казненимстварима; за њих је састављен законик. Грађанске правде остале су судовимагосподара, црквених добара, градова; ови су се држали Прохирона, Синтагми,т.зв. закона цара Јустијана, у којима се налази оно, чега у законику царевомнема, «jus civile», тестаменти, облигације и пр.

Од мојих ђака др. Радонић је библиотекар Матице у Новом Саду. Др. Ста-нојевић седи тамо, види се без места. Могао сам га довести у дворску библиоте-ку у Беч, али служба почимље са врло незнатном платом и за то се није хтиопримити.

Желећи Вама, многопоштовани Г-не Архимандрите, веселе празнике ичеститу нову годину 1900 јесам Ваш

Ваздашњи

Руварац одговара Јиречеку о Новој години, 1. јануара 1900, захва-љујући му се на примљеним материјалима.


Писмо ваше љубазно од 14/26. дец. 1899. примио сам и прочитао текданас вративши се синоћ доцкан по најгорем путу из Карловаца где сам 7дана у седницама Саборског одбора морао учествовати. С писмом примиосам и пошиљку вашу – те вам и за белешке ваше о Албанији и за љубазнасаопштења ваша у писму најсрдачније захваљујем а уједно вам и честитамНову годину желећи вам од Бога лепа здравља и успешнога и за све нас ко-риснога рада.

Целу ову прошлу годину провео сам никако: у многим бригама и разнимневољама телесним, и нисам могао ништа радити ни пером ударити. Упустили


смо се у велики рад око цркве и кућерине и још нисмо готови, те се због тоганисам могао никуд маћи од куће.

Дао би милостиви Бог, да наступајућа Нова година буде сретнија.Препоручујући се љубави и пријатељском сећању с особитим поштова-

њем пребивам ваш

истински поштоватељИларион Руварац

У писму Илариона Руварца од 16. фебруара 1900. износи се веомаоштар критички суд о књизи Протићевој Наши модерни историчари60:

Да ли сте прочитали књижицу: Наши модерни историчари, написао Алекс.Протић, пуковник у пензији, Београд 1900? Ако нисте, могао би вам послати тукњижицу да је прочитате. Српски празноглавци у Карловцу и Земуну прочита-ли су је и примили са великим задовољством.

Писмо пак од 9. марта 1900. садржи вест о смрти архимандрита Ни-ћифора Дучића.

Ако још нисте чули да се Архимандрит Дучић61 у Београду преставио, ави сад знајте и реците са мном: Бог да му душу прости и вечна му памет међунама!

Препоручујући се љубави и благовољенију господства вашег, пребивамваш

покорни слуга Иларион Руварац

Након дуже паузе Јиречек одговара из Беча у писму од 1/14 марта1900.


Примио сам сва три писма Ваша од 16 и 26 фебруара и 9 марта и заостаосам с одговором, јер ме је ове зиме већ по трећи пут посетила «инфлуенца», којачовека одвлачи од свакога рада. Одговарам сад по реду.

Радујем се, што се Вама допала моја рецензија Шурминовог зборника.Филолози, који о историји, дипломатици, хронологији итд. не имају појма, нека

60 А. Протић, Наши модерни историчари, Beograd, 1899.61 Никифор Дучић, 1832-1900; архимандрит, национални радник, историчар, акаде-

мик, учесник у херцеговачком устанку Луке Вукаловића 1861-1862; такође се, као и Руварац,није прихватио понуђеног владичанског достојанства.


се у така подузећа не пуштају. Могла је и академија, кад је већ нашла филологаза преписивање глагољских споменика ћирилицом, њему прибавит кога од сво-јих вјештих историкâ. Од рецензијâ у посљедној књизи «Аркива» примио сампогрешком штампарије врло мало посебних истисака, па за то сам их послаосамо некима, о којима знам да не примају «Archiv» у целини, г. Радонићу.

Књигу пуковника а. Д. Алекс. Протића «Наши модерни историчари» (Бе-оград 1900) нисам видио.

Врло ме је обрадовала вјест, да Сте нашли податке, по којима је 1761 уКарловце долазио Пајсије проигумень хиландарски, познати писац «Историјеславеноболгарске», о којој Бугари сада толико пишу. Ја сам вазда слутио и ре-као то и у мојој буг. историји да је радња Пајсијева у некој свези са путовањемРајића. Исто је други просветитељ бугарски епископ Софроније био под упли-вом дела Доситија Обрадовића, па је по примеру Србина Доситија написао исвоје успомене. Пајсије сам каже, да је путовао «у немска земля» – у Аустрију.

Учинили би Сте врло добро, ако тај Пајсијев реверс пошљите Јагићу за«Archiv». Ако позволите, могао би се и у Бугарској штампати у Бълг. Прегледуили Период. Списанију, макар да ти журнали код садашње финанцијалне кризеу Бугарској зло вегетирају и нередовно излазе.

Хвала Вам на белешци о белим црквама на Овчепољу у путовању ЈеротијаРачанина. (...)

Извјешће о смрти Архимандрита Нићифора Дучића ме је изненадило. Биоје особити тип духовни, књижевни и војнички, који се сада у свјему губи. Лич-но је био мени врло симпатичан: стари Требињанин, готово самоук, који је кад-кад и заплетену ствар јасно схватио и разумио, човек ширјега погледа него које-какви данашњи знатни људи у овим земљама. Кад сам задњи пут с њим гово-рио, желио је много путовати опет један пут у Херцеговину и видјети опет Тре-биње, али чини ми се, да ту жељу није више могао испунити. Вечна му паметмеђу нама!

Читам већ коректуре мојега чланка о законику цара Стефана. Г. Јагић су-тра одлази у Берлин за светковину 200 годишњега јубилеја Берлинске краљев-ске академије.

О Законику цара Душана Руварац говори у писму од 9. јуна 1900.године.

Момче које је однело писмо вама упућено на пошту у Ириг донело ми јевашу расправу aus dem XXII Bände des Archiv für slavische Philologie,62 коју стедоброту имали послати и мени као и оним кочоперима у Новом Саду. Но ти месе новосадски ветропири и не тичу нити питам с каквим ће благоговјенијемпримити тај најновији плод труда неусипног, а ја мислим у својој ограничено-

62 Das Gesetzbuch des serbischen Caren Stephan Dušan, Archiv für slav. Phil., 22, 1900.


сти да та ваша расправа више вреди него све дојакошње расправе и расправицео дубровачким лацманима: о Минчетићима и осталим шишмишима. (...)

И даље мислим и живим у вери и у уверењу да ћете ви, баш ви, унукпокојног великог Шафарика написати и историју српског народа од искона доданашњег дана, а ђак ваш високоумни Станоје Станојевић63 сумња да ћете се вихтети бавити с том српском жалосном историјом, и то тим мање што вам је прваљубав била и остала бугарска, а потоња дубровачка. Српска повест – то не каже,али ваља да мисли у себи г. Станоје, резервисана је за диоскуре: обе-људе наоној, и Станоја и Радонића на овој страни. Но докле се то сбуде – ја ћу међутимотићи путем всякiя плоти, а ја би желио да доживим и да очима својим видим ипрочитам, ако не опширну повест, а оно кратки нацрт те повести у Отовом реч-нику. Кад ће већ једаред доћи на ред у том речнику реч «Србија илити српсказемља»?

Јиречек у писму од 16. јуна 1900. године даје одговор на предлог данапише историју Србије64:

Многопоштовани господине Архимандрите!

Примио сам оба два писма Ваша од 7 и 9 ов. мј. Да Сте с мојом радњом озаконику цара Стефана задовољни, врло ми је драго. И г. Новаковић ми пише изПариза, да налази моје дедукције су све тачне. (...)

Да бих ја могô написати историју Србије, не могу одказати. Али се меничини, да је време за велике књиге некако прошло. Живимо у веку монографијâ.Онаким студијама, као што је моја о Законику, мислим да се за проучење стари-на може далеко више учинити, него каквим опћим нацртом за Бечку публику, укојем многе странице остају површне, јер нема времена следити свуда за свимподробностима.

За Ottov Slovník Naučný написао сам Македонију у средњем веку. Већ самчитао и коректуру.

Г. Јагић Вас пуно поздравља; био је у Кракову код 500-годишњег јубилејауниверситетског.

У Бечу је несносна врућина. Код Вас у хладу Фрушке Горе около манасти-ра Гргетега биће љепше.

63 Ст. Станојевић (1874-1937), професор Универзитета у Београду, историчар, акаде-мик.

64 „Сто година после појаве Енгелова дела добио је писац ове књиге од управе ’Општеисторије држава’ позив пун части да поново обради историју Србије, и то нарочито за читаоцена западу. (…) Беч, о Новој Години 1911.” – Вид. Константин Јиречек, Историја Срба,Политичка историја до 1537. год., књ. I, превео и допунио Јован Радонић, Просвета, Београд,1988, VII.


Мислим поћи опет у Далмацију, да будем један пут готов са дубр. књигамасредњег века: Али не знам да ли ћу тамо у јулу или у септембру. Камо ћете Вина љето?

С одличним поштовањемВаш

Јиречек у писму из Беча од 21. дек. 1900/3. јан. 1901. шаље Руварцуодређену грађу из дубровачких архива:


Ових дана пролазио је кроз Беч млади пенсијониста биоградски, профе-сор Љуба Стојановић. Од њега сам чуо, да Сте написали чланак о митрополијирашкој.65 Ево Вам шаљем један приложић: приватно писмо митрополита ра-шкога Јоаникија кнезу Радохни за 110 лакана најбоље свиле. Тко је био тај кнезРадохна, не знам. Писмо је свакако из 15. века. Како је дошло у аркив дубровач-ки, такође не знам; биће било приложено у некој судској или нотарској књизикао «littera apposita» код новчаних послова неког трговца, па га је некакав пре-мудри господичић у новијим мање паметним временима оданле извукô, тако даје пало у гомилу разних ћирилских највише турских писама из Босне. Учинитес овом формом, како год желите.

У феријама овај пут сам био у Алпама тиролским и швајцарским и у Ита-лији. Сада сам у великом послу; довршујем опширни чланак о Романима, Лати-нима или Власима старих градова далматинских у средњем веку.66 Битће тогадве свезке, са дугачким регистрима личних именâ.

За нову годину и ново стољеће желим Вама свако добро, и особито да одтога новога века још много и много годинâ проведете међу нама у добром здра-вљу и пуном задовољству. С особитим поштовањем Ваш

У писму датованом у Гргетегу «на српски Божић 1901.» Руварац сезахваљује «всељубазном пријатељу» на великодушном препису писмамитрополита Рашког, Јанићија из XV века, које је било упућено кнезуРадоњи (из Дубровачког архива). Руварац се захваљује «и за љубав с ко-јом сте ми честитали скок у Нову годину и у нови, дај боже бољи и срет-нији век».

65 И. Руварац, Рашки епископи и митрополити, Глас Српске краљевске академије,Београд, 1901, књ. LXII, 39, 1-46.

66 Die Romanen in den Städten Dalmatiens während d. Mittelalters – Denkschriften d. Kais.Akad. d. Wiss. in Wien, philos.-hist. Classe, 48, 1901.


Јиречек му се јавља из Беча 10/23. јула 1901.


Разни послови, у које сам упао ове године, донели су много штете моје-му дописивању на све стране. Тако се могло случити, да сам ја још данас ду-жан одговор на Ваше писмо од Божића и да сам толико закаснио, да се Вамсрдачно захвалим на честитању за ово наше ново стољеће. Радио сам дан иноћ на мојим Романима далматинских градова, па чак данас, по овој врућини,био сам сретан предати бечкој академији крај 1. дјела. За издање дубр. статутаод 1272 сам као сурадник г. Богишића колационирао два најстарија рукописа,донесена нарочито за то из Дубр. у Беч, 368 ступаца на пергамени и то двапут,у оба рукописа. Па још лекције, путовање у Париз за међународну конферен-цију академијску итд.

Примио сам са захвалношћу и епископе рашке и круњење Стефана Прво-венчанога. Слава Вама да тако неуморно тражите истину и свјетлину у старојповјести српској. Г. Јагић ми данас пише из Абације, да је примио од Вас замене још две ствари, да ће је мени дати чак у јесен, кад се опет, ако Бог да,нађемо у Бечу. Па не каже ни шта је у њима!

Руварац пише Јиречеку у писму датованом 17. фебруара 1904. у Гр-гетегу:

Многопоштовани господине,

Пуно сам вам у души благородан, што сте имали доброту изтргнути изBuzant. Zeitschrifta (XII) приказ ваш о Гелцеровој67 књизи: «Der Patriarchat vonOchrida», и мени бедном послати те ме мало развеселити или боље рећи учини-ти да начас заборавим на своју невољу и недуге, који ме ето већ четврте годинеодржавају. Не живим већ вегетирам и тек мало оживим кад се негдашњи прија-тељи смилују те ми пошљу чланчић, расправу или књигу, из које се може многонаучити. Такови моменти [су] за мене луцида интервала. Види се да је поменутиприказ писао мајстор. Све је у том приказу лепо и темељно и уместно и само мето једно љути што не напоменусте Немцу да црквена власт у Охриду нити сезвала нити се називала Патријаршијом или Патријархатом већ Архијепископи-јом. (...)

Господин Стојан Новаковић послао ми је «Васкрс српске државе anno 1894.и Устанак на Дахије г. 1804» с картом Пашалука београдског до г. 1804. А госпо-дин Јагић, високопоштовани господин Јагић нит’ ромори нит’ говори и не ши-ље – а знам да је здрав здравцит – ни чланка ни расправице нити икакве књижи-

67 Heinrich Gelzer (1847-1906), немачки византолог.


це. Кад се састанете с Госпоством Његовим, молим вас лепо да му испоручитемој смерни поздрав за Нову годину.

Из најновије свеске Летописа М.С. видим да је изашао и трећи део вашерасправе о Романима далматинских градова.68 Ако смем молити молим да незаборавите на мене јаднога.

Нема већ одавна ваших јединствених «Südslavica» у немачким часописима?Г. Радонић у Н. Саду поодавно ми је јавио да опет кубурите с очима. Да ли

вам је већ боље? Желећи да вам отац светлости помогне и подржава у снази икрепости, препоручујем се доброти и љубави вашој.

Најпонизнији Иларион Руварац

У пост скриптуму га пита да ли цени дело о Србији «покојнога садаКаница».69 Одговор К. Јиречека датован је у Бечу 13/26. марта 1904.

Многопоштовани г. Архимандрите!

Редко ме је шта тако обрадовало, као писмо ваше од 17. II, јер већ одавнанисам имао част примити какву вјест од Вас.

Драго ми је, да сте мој реферат о Гелцеровој Охриди с оваком пажњомпрочитали. Она погрешка о Видину и Софији, који су у XVI в. спадали подЦариград, побрана је брзином код преписивања, јер је редакција хтјела иматиркп. одма, готово преко ноћи. У идућој књизи биће поправка; додао сам и неко-лико речи о рукопису из 1532. код г. Љубе Ковачевића, који своје благо такомарљиво крије пред очима света, и своје листине светогорске, за које ми недав-но г. Љуба Стојановић рече, да ће изаћи као opus posthumum. (...)

Kanitzovo opus posthumum о Србији I је интересантно само због богатствасликâ, нацртаних 1860-1870. Текст не ваља.

Г. Јагић је добро и штампа марљиво своје издање црквенослов. Псалтира.Моје здравље ове зиме није најгоре, само да нема оне гомиле коректура и

писарија. С очима сам лани имао муке, али преко ферија сасвим су се поправи-ле. За летни семестар имам допуст, да пишем историју Србије... Мислим радикњига, којих овде нема, поћи у Н. Сад и Београд. С одличним поштовањем,

Ваш вазда одани Јиречек

Руварац на ово узвраћа писмом од 31. марта 1904, у коме се, измеђуосталог каже:

68 Die Romanen in den Städten Dalmatiens während d. Mittelalters – Denkschriften d. Kais.Akad. d. Wiss. in Wien, philos.-hist. Classe, 48-49, 1901, 1903.

69 Felix Kanitz, Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zurGegenwart. V Monographien der Balkanstaaten. Bd. I. 1904. Bd. 2. 1909.


Не бојте се! – не долазим да вас за ово и оно – а баш би имао много да васпитам – питам, те да вам питањима досађујем и побуђујем да изнесете из богатеризнице вашег сваковрсног знања гдекоје зрнце на светлост. Нећу вас дакле пи-тати већ хоћу само да вам поздравим велики и светли празник воскресенијаХристова. Јучер сам поздравио празник тај радосни Господину Ватрославу Ја-гићу, који је католик, те као такав има предност, а данас сте на реду ви Еванге-лик, те вам с еванђелском простосрдачношћу поздрављам највећи хришћанскипразник, желећи да га весело проведете гулећи дебело месо овнујско – а управјагњеће, којег сте, као што се прича и ви и г. Талоци велики љубитељ – и пијуц-кајући црвенику вино у славу божју и Христа Спаса.

Јиречек исправља Руварца у писму од 24. марта/6. априла из Беча икаже како он није евангелик већ католик:

Многопоштовани Господине Архимандрите!

Пре свега Вам поздрављам велики и свјетли праздник Воскресенија Хри-стова и лјепо се захваљујем на Вашем љубазном сјећању у писму од 31 ов. мј.Само додајем, да ја нисам евенгелик, него католик. Евангелик је био мој дједматерински Павле Јосиф Шафарик, исто и моја покојна мајка; наша породица,Јиречковци или како би се по Вашему могло тумачити Ђурковићи (Jirek=Ђур-ко), Јуришићи итд. по св. Ђурђу, јесмо цркве римске.

У писму од 21. априла 1904. Руварац се захваљује Јиречеку на пода-цима о Старом Влаху и додаје:

Ако смем питати: зашто се не одзовете жељи и молби Радоњића у Н. Саду,који је искао вашу слику да је приопћи у Календару што ће Матица српска даизда? Нисте ни ви баш тако млад, кад се већ спремате да прославите петдесето-годишњицу од рођења. И што не би славили и прославили кад и онако данассваки ђаво, ма и убог био, слави то тридесет, или 25, или 40, или 50 годишњицу– а ја бједник превалио већ пре две године 70-ту па нико ни мукајет. Но, друго јекалуђер, а друго је ћифта, – и ћифта остаје ћифта као што је давно већ Вук рекаои прорекао.

Него, ваш ученик Станоје Станојевић, тај се сасвим пробрцнуо и извито-перио. Тај вам издаје политичке неке новине и оће да узме за жену неку чифут-ку, Белићеву сестру, те с тим Белићем и немирним оним радикалом Љубом Јова-новићем, Далматинцем,70 држи нека јавна семинарска предавања о становни-штву Маћедоније, доказујући, а пенушећи доказује да је то становништво бутун

70 Љуба Јовановић је рођен у Котору 1865. Био је библиотекар Народне библиотеке,професор Велике школе и Универзитета у Београду.


српско све до мора. Тај Станоје мора да је пореклом Влах или Цинцар и збогтога је толики пундров он. Другчији је Радоњић. То вам је човек или човечуљакскроман, вредан, љубезан и услужан – штета само што се оженио и има деце тесаду кубури. Пошљите му, дакле, вашу слику.

Даље га пита о књизи «неког Јацимирског»71 о Григорију Цамблаку.

Јиречек му одговара у концепту писма од 29. априла/12. маја 1904.


Одавна сам већ дужан да одговорим на Ваше писмо од 21. априла. Међутим имао сам част послати Вама чланак о дубр. Канцеларији па данас напокон иRomani in Dalmatien III.

Г. Радонићу сам већ писао. Фотографије немам за сад ниједне, па се мо-рам нарочито дати фотографирати за г. Р.

Није ми драго, да је он изнашô да ја 24 јула ов. г. ћу имати већ 50 година,али шта могу чинити, кад је ова тајна издана већ у разним рјечницима.

Радњу Јацимирскога нисам видио. Одакле је он те године за живот Цам-блаков покупио или можда измислио, не знам. То је исти Јацимирски, којега суРумуњи у библиотеци Букурешке академије дали арестирати па му на полицијипрегледали сандук, јер је – кажу – крао рукописе. Оваке хронолошке мало осно-ване хипотезе читају се и у дјелима Сырку, који, како чујем, несретник је затво-рен у лудници.

Право имате, што се срдите на Ст. Станојевића. Он је на путу који води изнауке ван у широко бјело поље – политике. Es ist nicht genug Talent zu beritzen.Мора човек знати, што хоће на свјету па имати какав план. А за Маћедонце:благо оному који ће њих имати! Ја сам њих доста познавао, који су били Грци,па после Бугари или vice versa! Сада биће и онаких, што периодички постају иСрби.

Ради сборника грчких листина имао би сад о Духовима поћи у Лондон, насастанак међународне асоцијације академијâ, али захвалио сам се. Најтеже је пи-тање о распореду листина. Крумбахер и ја хтјели смо све разрезати географски;други хоће по канцеларијама, листине цареве, патријарске итд., па напокон при-ватне, чим би се разцјепкао материјал, сада здружен у манастирским кодексима.

Путовања морао сам одложити, ради многих послова.С одличним поштовањем и срд. поздравима

Ваш одани

71 Александар Ивановић Јацимирски (1870-1925), професор Варшавског и Ростовскогуниверзитета.


Писмо од 12. јуна представља Руварчев одговор на Јиречеков кон-цепт од 12. маја:

И тај ваш Ст. Станојевић, полувлах, а полуарнаут ради лудо што толикобели и пере и испира те Маћедонце за које је већ Грк Акрополит казао какви суто људи и какве рачунџије. Речени Ст. Станојевић венчао се, дакле, са ОлгомБелићевом, и венчавши се отишао је са младом у Беч. Може бити да је у Бечу ивама представио супругу – али тешко да је, јер свезнајући Радоњић из НСадакаже да је чекао и дочекао Станоја на станици Карловачкој и да Арнаут нијепредставио никоме своју вајсовицу. Може ипак бити да се мало стиди...

Гд. Љубу Ковачевића, бившег негда министра сасвим сам до конца изгу-стирао. Та то је шепртља и сметењак. Поручивао и писао да ће доћи овамо уГргетег, па и ја сам, што иначе нисам никад чинио, позивао и писао му двапут-трипут да дође те да се наразговарамо сити – па га ето нема до данашњега дана.Сербијанац!

Гд. Милан Ђ. Милићевић послао ми неку тобож своју фотографску слику.Но, на тој мени посланој слици фотографисан је неки леп, тек проседи и крутодржећи се господин – а такав није Милићевић целога свог века никад био. Пасад реците, да и тај Милићевић није сујетан човек?

Препоручујем се и желим вамтрајна добра.Ваш ИР.

Руварац пише 4. јула 1904., захваљујући се на послатој књизи («LiberStatutorum civitatis Ragusii, compositus anno 1272»):

Јован Радоњић послао ми је дописну карту прво из „лепога“ Београда саЦвијићем и Станојем Станојевићем и још неким буцовима, а јучер из Крушевцаса црквом и кулом кнеза Лазара – но Станоје заостао од екскурзије јер му јеумрла пуница. Сретни сте што не знате за те жалости! Са савршеним и истин-ским поштовањем и срдачним поздравом пребивам недужни

ИР, арх.

Јиречек одговара из Беча 6/19. јула 1904.


Прексутра одлазим на ферије, најприје у Алпе. Мислио сам до 1 авг. oста-ти у Бечу и марљиво радити, али врућина овога љета постаје несносна, већ и усамим салама наших архивâ и библиотека. (...)


Прије него одем, морам се Вама захвалити на писмима од 12 јуна и 4јула. Споменули Сте у њима несретнога Сырку. Од Руса чујем да му сиромахунема помоћи, па да ће и у лудници своје дане завршити. Био се млад оженио,па је жену, кажу добру и поштену, и дјецу оставио и чинио свакојаке лудостипо свјету.

Да се М. Ђ. Милићевић дао фотографисати као некакав стари младић,врло ме је развеселило. Писао је много, али за историју XIX вјека његове радњеће бити од велике користи. (...)

Драго ми је, да Сте задовољни с нашим дубровачким статутом. Појео јемени 4 године, па је већ одавна могао изаћи, да се је штампао у другим прили-кама.

Примио сам ових дана, с адресом на мене од Ваше руке, Вашега г. братаД. Руварца врло занимљиву књижицу о укинућу Пећке патријаршије и њеномнасљедству.72 Екземплар има унутра дедикацију г. Јагићу. Ипак, задржао сам гакод себе, јер г. Јагић, купајући се у сланим водама код старог Кварнера, једва ћесада много размишљати о Пећским патријарсима. Али шта ће казати, кад тукњижицу читају браћа Црногорци?

Желећи Вама веселе и здраве љетне дане у хладним шумама Фрушке гореили гдјегод на свијету, јесам с многим поздравима

Ваш одани

Јиречек пише Руварцу из Граца 13/26. априла 1905. године.

Многопоштовани Госп. Архимандрите!

Одавна сам дужан да се одазовем на писмо, које Сте ми имали добротуписати у јануару, и да се захвалим на Вашем врло важном чланку из Летописа73

(друге екземпларе дао сам гг. Јагићу и Решетару). Хтио сам то учинити устмено,јер сам желио у садањим феријама поћи у Нови Сад и Биоград. Али није мидало здравље (често сам се ове зиме нахладио) и многи послови, да се Вамаопет лично поклоним у шумама Фрушке горе! Да не седим непрестано међукњигама, дошао сам ево за два дана у Градац. По планинама свуда још је зима,на Семерингу снијег до саме жељезнице, али овде већ све је лијепо зелено.

Неки дан послатћу Вама мали нацрт српске историје, који сам чешки на-писао у Ottovom Slovniku Naučného; чекам од редакције истиске, већ сваки дан.

Моја велика књига полако напредује. Не бојим се ниједнога питања изнародне економије, права или социјологије, али ево ме чека митологија старих

72 Д. Руварац, О укинућу пећске патријаршије и њеном наслеђу, Карловци, 1904.73 И. Руварац, Прилошци историјској географији Србије. – Летопис Матице српске,

Нови Сад, 1905, књ. 229, св. I, 1-11.


Срба, па морам хоћеш нећеш «mit sauerer Milche» читати чланак Нодилов уРаду.74

Од г. дра Радонића чујем, да Ваше здравље иде боље, што ми је врло драгочути. Позвољујем си од своје стране да Вама желим пријатне празнике и пријесвега, добро здравље, остајем Ваш

преданиК. Јиречек

Руварчево писмо од 31. јула 1904. датовано је у месту Preblau у Ко-рушкој:

(...) А ви благовремено измакосте, отресосте прах бечких архива и Библи-отека и винусте се у неботичке планине алпајске. И овде у Преблаву помињу сеи показују: Cher Alpe, San-Alpe и Cirbus Kotel, али да ли те Алпе стоје у свези сависоким Алпима по којима се ви сада верете и ноге ломите, ја не знам и нећу далупам ово мало главице што је на мени да и то сазнам – и знам само то, да седобро находите и разгаљујете утркујући се с дивокозама и таманећи после утр-ке швапске печенице и šöpsenese и гасећи жеђ не толико лађаном водицом, ко-лико разлађеним пивом или рајнским вином, ако сте где близу рајнским вино-родним пределима. Ви тако – а ја тужан и жалостан наопако! И како да не будемтужан и кисео и мрк, кад морам да пијем и прије подне и после подне PreblauerSauerbrium watter, да се лагано спуштам с плато-а доле до Sauerbruna и да се смуком успужам горе на плато; и кад ноћу морам бар 12-13 пута да скачем изкревета због Harndranga, дочим ви тихо-мирно почивате, снивате снове и сномздравим и наравним скупљате снагу за сутрашње провађање ради исцеленијадуше и тела. Но шта ја Старац од 72 године да завидим вама нежењеном момкуод 50 љета?

Ковачевић је био у Гргетегу четир дана и лепо смо се наразговарали инагрдили до ситости и њихових и наших радикала – а пети је дан отишао и збогкола нешто расрдио те се мало жали, а помало ме и грди по београдским сало-нима. Таки су вам сви, сви Сервијанци! Лукав вам је и амишан тај Љуба еx-министар и тешко да ћу ја доживити да видим наштампане листине и записекоје је с муком преписивао и исписивао, те их храни и чува као змија ноге!

Походио ме је и Љуба Стојановић, министар на расположењу и библиоте-кар Јован Томић и Станоје Станојевић, али без лепше половине: све су вам тогоспода високога ума и велике учености, без велике скромности. Но ја их ипакволим и ни најмање им не завидим.

74 N. Nodilo, Religija Srba i Hrvata, Rad JAZU, Zagreb 1885, LXXVII.


Јиречек се јавља из Дубровника у концепту писма од 4. октобра 1904.године.

Многопоштовани Госп. Архимандрите!

Већ има пуно времена, што сам дужан одазвати се на писмо Ваше из Пре-блау од 31 јула. Али свеђ сам мислио на Вас, па сам недавно у Корушкој баш зато лијепо се напио Преблауске воде, које Сте Ви толико много попили, надам сеса најбољим успехом за Ваше здравље.

Високе Алпе су ми ове године донијеле само штету. Из почетка је билопуно прашине и врућине, па је дошло изненада снијег у висини, студене ноћи,кише и магла у долинама. Септембар ни у јужно Тиролу није ваљао ништа.Нахладио сам се ужасно, па ме једва благи зрак Јадранскога Приморја попра-вља...

Јиречек му пише и из Беча у концепту писма од 27. децембра 1904/9 јануара 1905.

Многопоштовани Гдине Архимандрите!

Време око Нове Године не да да се не сећамо далеких познаника и прија-теља, па тако и ја ових дана много мислим на Вас, како Сте и шта радите утишини манастирској сред букових шума фрушкогорских, далеко од буке и ха-лабуке великих градова, који, као наш Беч, са својим електричним жељезница-ма човеку не дају ни ноћу мирно спавати.

После повратка из Дубровника доста сам био болестан, глух на једно ухоод нахладе, али, хвала Богу, полако сам се посве поправио. Моје студије завуклесу ме сад у најстарије доба Балканскога полуострова, па сам баш овијех даначитао све, штогод има о старим Илирима, Трачанима, Римљанима и др. и дошаочак у камено и бронзано доба.

Следи Руварчев одговор из Гргетега од 12. јануара 1904. [= 1905],као реакција на претходно Јиречеково писмо, у коме Јиречек подругљивоговори и о извесним пикантеријама изнетим у писмима «што је пјесникКолар писао својој жени, божанственој Мини».


Јест истина – живим, животарим и вегетирам „у тишини манастирској средбукових шума фрушкогорских, далеко од буке и халабуке великих градова“, алишто мислите да ја у тој пустој тишини бар ноћу могу да мирно спавам, а ви у


Бечу покрај електричких жељезница то не можете – немате право, нити ми има-те зашто завидити, јер ја ноћу – не одјучер или од прекјучер, већ од толикомесеци никако не спавам, и не само да не спавам, већ од десет сати увече, кадлегнем у кревет, па све до 4-5 сати ујутру преврћем се и непрестано се драпам ичешем, устајем и да побесним од силног неврастеничног свраба – то је највећамука; а друга је, не мања та, што не могу да једем ни меса, ни купуса ни кромпи-ра ни пасуља, већ само мало супе и помало млека – и ви бар можете знати и себипредставити какве су то муке – те танталске муке и какав ће бити крај тим му-кама?

Лако је вама боловати и покрај ваше болести читати све што год има остарим Илирима, Трачанима, Римљанима – и досећи чак до столнотворенија, иу камено и бронзано доба. То је лепо и красно, а може бити за кога и корисно,али ја већ видим да нећу доживити да видим штампану ту вашу Историју Срби-је, о којој се толико и по нашим крајевима, и по пространој Русији, и по самојТунгузији прича и баснослови.

Ви покојног Јана Колара нисте видили и слушали – као што сам га виђао ислушао ја у Бечу anno – 51. те зато и можете да се разтресате над његовим га-ћама!

Но, шта се мене најпосле тичу и гаће Коларове и ваша историја у заметкуи од Деукалионова времена – мене се тиче и мене тишти неизлечива болестмоја и ваша љубазност, с којом сте се око Нове године сетили и мене беднога иневољнога, и сетивши се пожелили ми „сретну и веселу Нову годину 1905“.Истина да вас пуста та жеља много не кошта, но ја сам вам и за ту пусту иефтину жељу пуно и у души благодаран, и не само да сам вам благодаран већ ија вама желим, сретну и берићетну Нову годину 1905... те смо сад квит!

Прослависте и ви петдесетогодишњицу вашу у тишини – и ја вам нисамчеститао јер и ви мени нисте честитали седамдесетогодишњицу, а тек је 70-годишњица нешто веће и више од 50-годишњице.

Уз новогодишње писмо не посласте ми никакву књижицу, брошурицу – аја убог сый шиљем вам своје убоге и прије катастрофе од г. 1901. писане прило-шке и молим вас да намењен Господину професору Јагићу ексемплар изволитеистом предати, а друга два поклоните ком хоћете. То је, мислим, поштено – а висе смејте и замерајте колико вам је воља! Но шта могу ја за то, што ви нематесрца и самилости и собољезнованија?

Здраво дакле и сретно у новој Години!

Понизни ИР.

После овог мрачног писма у коме љуто тужи, Руварац већ следећеписмо, датовано 4. јуна 1905, шаље у бољем расположењу. Ипак, кад го-вори о свом опоравку („а мени да даде добри Бог да се опет навикнем намало тврђу храну – јер сам три пуне недеље живио само о млеку ладном


75 Д. Руварац, Опис српских фрушкогорских манастира. 1753, Карловци 1903/1904.

– па да станем на ноге и да објачам, ако уопште 73-љетни старац можеобјачати“), осећа се извесна носталгична нота и грчевита жудња за жи-вотом: „Благо вама са ваших 50 година! Колико још живота – и тријумфаимате да поберете.“

Следи Јиречеков одговор од 3/16. јуна 1905. године из Беча:


Врло сам се обрадовао, кад сам примио писмо Ваше од 4 ов. мј., у којемпишете, да Сте се решили велике бриге ради здравља. Хвала Богу, да међу Ср-бима има и ваљаних модерних лечникâ. Већ се било прочуло и међу Србима уБечу, да ћете Ви овамо доћи, ради некакве операције. Радује ме у велико, да побољем проучењу тога не треба. Нека Вас Бог поживи у добром здрављу за ко-рист народа српскога и за радост Вашим штоватељима и пријатељима још мно-го и много година!

Иларион Руварац је ипак боравио у Бечу. То дознајемо из концептаписма Константина Јиречека Иларионову брату, протојереју ДимитријуРуварцу од 9/22 јула 1905. године.

Много поштовани господине!

Велика Вам од мене хвала на књигама, које Сте имали доброту мени по-слати, на «Српском Сиону» за г. 1903-1904 и на врло занимљивом «Опису фру-шкогорских манастира» од г. 1753.75

Она два друга екземплара одредили Сте «историчком семинару», али ми-слим да ће то бити наш семинар за славенску филологију, у којем су и славенскиисторици; «историјски» семинар нашега университета је сасвијем њемачки.

Молим Вас, поздравите од мене Вашега г. брата, Архимандрита Иларио-на: надам се, да се је сретно из Беча вратио и да није у здрављу горе, него јеовдје био.

С одличним поштовањем,Ваш одани

Несрећни Иларион је, међутим, ускоро умро. К. Јиречек је његовомбрату, Димитрију Руварцу, изразио саучешће у писму датованом 16/29.августа 1905. године:



На повратку из Швајцарске стигла ми је овде тужна вјест о смрти Вашегаг. брата, архимандрита Илариона Руварца, којега сам ја имао срећу видети јошпре неколико недеља у Бечу. Нисам онда слутио да му је суђено само тако маловремена. Његова смрт је велики губитак за српску науку и литературу. Међусвима, који ће се занимати српском историјом, вазда ће се његово име спомиња-ти са великом хвалом и поштовањем, још и у далеким будућим временима. Штосам имао част лично ш њим се запознати, чешће га видјети и не ретко ш њимдописивати, остаће мени најдрагоценија успомена. Примите, заједно са целомпородицом великога покојника, уверење о најсрдачнијем мојем учешћу код те-шке загубе, која је стигла не само Вас, него и велики круг српских и славенскихкњижевника.

С одличним поштовањем,Ваш одани К. Јиречек,у Блуденицу 16/26. августа 1905

Bosko Suvajdzic

The Correspondence between Ilarion Ruvaracand Konstantin Jirecek

S u m m a r y

This paper discusses the correspondence between Ilarion Ruvarac and Konstan-tin Jirecek kept in the Archive of the Bulgarian Academy of Sciences in Sophia. In theevocative and humorous letters of Ilarion Ruvarac, as well as the few drafts of KonstantinJirecek’s letters, we discover exceptionally intriguing details about the life of the epoch.Simultaneously we receive concrete information on the relationship between the scien-tists who established our historical, geographical and philological sciences in the past.


Из историје Катедре

Васо Милинчевић222

Непозната грађа о Петру Колендићу 223

Васо Милинчевић

НЕПОЗНАТА ГРАЂА О ПЕТРУ КОЛЕНДИЋУ

Писмо Петра Колендића Хенрику Барићу из 1925. године у којемговори о свом раду. Одбијени захтев Петра Колендића Задужбини Љубо-мира Стојановића за материјалну помоћ за истраживање у библиотекамаи архивима Фиренце с тачним планом рада (рукописи Ђурђа Драгишића иСерафина Рација). Оба ова писма донесена су интегрално, као и решење оКолендићевом пензионисању за време окупације.

Кључне речи: Петар Колендић, Хенрик Барић, Ђурађ Драгишић,Серафино Раци.

I

Књижевни историчар и историчар различитих видова културе, па-сионирани истраживач библиотека и архива, Петар Колендић (1882–1969)првенствено је проучавао књижевност и културну историју Дубровникаи других далматинских градова (Сплита, Хвара, Шибеника, Задра), као иБоке Которске и старе Босне. Спорадично је обрађивао и теме из средњо-вековне и новије књижевности и културе (18. и 19. века).

Колендић је првенствено посвећивао пажњу биографским и библи-ографским подацима и чињеницама и у том домену испољио је широку ипоуздану ерудицију. Она је донела значајне резултате и у његовим компа-ративним изучавањима југословенске и италијанске књижевности, иаконије имао прилику да истражује у богатим италијанским архивама и би-блиотекама. Колендић је открио читав низ писаца и дела и културнихпосленика, раније непознатих, из времена ренесансе и барока. Настојаоје да новим подацима дâ и нова тумачења. Те помно истраживане чиње-нице (не само књижевности него и позоришта, сликарства, градитељ-ства, друштвених односа) биле су драгоцене и за друге проучаваоце, по-себно за оне који су обрађивали ове периоде у синтетичним студијама ипрегледима (П. Поповић, М. Комбол...).


Рођен у Дубровнику (17. 09. 1882), Петар Колендић је у родном гра-ду завршио основно и гимназијско школовање. Већ у гимназијским да-нима постао је сарадник и уредник илегалног листа дубровачких гимна-зиста српског опредељења, којима је и сам припадао, Пома. Тим се укљу-чио у националну и политичку борбу дубровачких Срба католика противаустро-угарских власти, због чега је био искључен из гимназије, коју јеморао приватно да заврши.

Занимљиво је да је Колендић започео у Бечу (1903) студије матема-тике и физике, за које је имао афинитета, настављајући истовремено даобјављује запажене прилоге у дубровачком „Срђу“ о дубровачкој књи-жевности и култури. Познати професор Бечког универзитета на Катедрисловенске филологије, Милан Решетар, и сам Дубровчанин, убедио јеКолендића да остави природне науке и посвети се студију славистике.Осим Решетара, тада су славистичке науке у Бечу предавали професори:Ватрослав Јагић, прво име словенске филологије, историчар КонстантинЈиречек, лингвист Вацлав Вондрак, тако да се Колендић, одушевљен беч-ким архивама и библиотекама, доживотно везао за славистику. Слави-стичке студије завршио је докторатом о Мавру Ветрановићу, у којем седоста говори и о Марину Држићу (1908). У тези је утврђивао стварноауторство бројних дела (песама и драма) која су неосновано приписива-на једном или другом писцу. Није јасно зашто је Колендићева докторскадисертација (писана на немачком језику и чува се у архиву Бечког уни-верзитета) остала необјављена и непреведена на наш језик.

Након студија Колендић је као професор службовао у Котору, Ши-бенику, Сињу (где је вршио и директорску дужност у тамошњој гимнази-ји), иначе често шиканиран од тадашњих власти. Упркос неповољнимприликама и условима у којима је живео (балкански ратови, Први свет-ски рат) није запоставио научно-истраживачки рад. Резултате својих ис-траживања објављивао је у угледним научним часописима и зборници-ма. Удаљен од правих архива и библиотека и извора података, Колендићнеке своје замисли и планове није могао остварити, па су неки заувек„остали у траљама“, необрађени. Остала му је и неостварена жеља даистражује у богатим италијанским архивама и библиотекама, иако је имаосасвим одређене теме и предмете које би обрађивао (што потврђује идокуменат који прилажемо уз овај текст).

Ако му се није остварила жеља да посети Италију или да службује уДубровачком архиву на извору грађе, Колендићу је 1923. године повере-на Катедра историје српске књижевности са књижевностима југословен-ским на новоотвореном Филозофском факултету у Скопљу, који је био усаставу Београдског универзитета. На том положају наследио је Тихоми-


ра Остојића (који је умро 1921. године). За ванредног професора Универ-зитета изабран је на предлог Павла Поповића, који је и аутор ласкавогреферата о Колендићу.

Ни у Скопљу нису били повољни услови за научни рад, посебно заобласти којима се Колендић посветио. Стога је користио сваку, и најма-њу прилику, да настави ранија истраживања у архивама и библиотекамаприморских градова, спремајући грађу за нове радове. Како је утврдиоакадемик М. Пантић у својој студији Књижевни историчар Петар Ко-лендић, написаној као предговор Колендићевим радовима (Из старогаДубровника, Београд, СКЗ, 1964), Колендић је одржавао нарочите сарад-ничке везе са бројним стручњацима и научницима из различитих устано-ва код нас и на страни, који су му помагали у прикупљању и провериграђе, било преписивањем, фотографисањем или поређењем, тако да јесуверено користио благо различитих фондова, чак и оних из Италије.Уследиле су његове нове студије и нова признања у научној критици и ууниверзитетској служби, тако да је већ априла 1925. године, опет на пред-лог Павла Поповића и на основу његовог реферата, изабран за редовногпрофесора у Скопљу, где ће остати до јула 1941. године. У том периоду увише мандата вршио је и дужност декана, а 1932. године изабран је задописног члана Српске академије (за редовног члана изабран је 2. марта1946).

Избегавши из Скопља под бугарском окупацијом у Београд као ибројни други професори, Колендићу су се и у новој средини наставиленевоље и страдања. Као родољуб одбијао је сваку сарадњу с окупатор-ским властима и њиховим помагачима и за читаво време окупације нијеобјавио ниједан прилог. Одбивши, као и низ других врхунских научникаи интелектуалаца да потпише тзв. антикомунистичку петицију, био је под-вргнут различитим санкцијама: прераном пензионисању, али и затвара-њу у Бањички логор смрти, у ком је остао неколико месеци. Према сведо-чењу очевидаца и државних органа након ослобођења, Колендић је у сенцистварне смртне опасности логорашима држао предавања из југословен-ске драмске књижевности, храбрећи их у тим стравичним данима на от-пор и очување људскости.

У тек ослобођеном Београду (20. октобра 1944), Колендић је већ 27.октобра био постављен за управника Државног архива у Београду. Сво-јим великим знањем и искуством, заједно са сарадницима, за непуну го-дину дана колико је обављао дужност управника, према наводима акаде-мика Пантића, Колендић је „прихватио и средио преко 30 вагона архив-ске грађе“. За редовног професора Филозофског факултета у БеоградуКолендић је био преузет 5. јуна 1945. године. Неко време вршио је и ду-


жност шефа Катедре за српску и југословенску књижевност. Фебруара1955. године Колендић је пензионисан.

Иако је на Београдском универзитету радио непуних десет година,Колендић је био један од легендарних професора. Његова предавања збогенциклопедијске ерудиције, занимљивости и сликовитости излагања исвојеврсне духовитости, слушали су и студенти других струка. Посебнуактивност, уз професуру, Колендић је развио у САНУ и њеним институ-цијама, о чему су документовано писали академик Пантић и проф. Ми-лен Николић у Лексикону писаца Југославије (Матица српска, књ. III, Но-ви Сад, 1987, стр. 215–216). Заправо, Колендић је био и иницијатор осни-вања и први управник Академијиног Института за проучавање књижев-ности и уредник његовог Зборника радова, а једно време вршио је и зна-чајну дужност руководиоца (секретара) Одељења литературе и језикаСАНУ.

Код професора Колендића нису била само значајна и занимљивапредавања него и испити, које смо пратили и кад нисмо полагали. Нањима је било више анегдотних ситуација. Професорова питања била сузанимљива и по томе што је он говорио мелодиозним дубровачким дија-лектом. Уместо чије говорио је: „Чигово је и каково је то дело?“ Чешће јекористио инфинитиве и неке необичније конструкције и облике речи. Уме-сто индекс говорио је индекас. Кад би примио студента у свом кабинету(ретко су долазили), био је предусретљив и срдачан, а на часовима једеловао неприступачно и строго својом маркантном појавом и господ-ственим држањем. Њему смо се редовно обраћали као господину, а недругу професору (као осталима – такво је време било), а то није било нањегов захтев. Још кад је једном узгред саопштио да је у Бечу заједностудирао с Петром Кочићем, био је за нас жива историја.

Једну студенткињу на испиту Колендић је питао шта зна о Цвије-ти Зузорић. Студенткиња је несигурно почела да говори замуцкујући, ионда као да се присетила, течно рекла: „Цвијета Зузорић је била курти-зана!“ Видевши да студенткиња не зна значење термина којим је ока-рактерисала најлепшу Дубровкињу свога времена, којој је била блискапоезија и у свом салону у Анкони окупљала уметнике и песнике, а опе-вао ју је, по чувењу, и славни Торквато Тасо, Колендић је упитао: „Азнате ли Ви коју куртизану?“ – „Па, ја знам само Исидору Секулић иДесанку Максимовић“ – уследио је одговор. Слушаоци испита су сегрохотом насмејали и видели, једини пут, насмејаног и професора Ко-лендића, који је одмах додао: „Срећа је Ваша што им ја то нећу казати,а можда се Исидора не би љутила“ (с њом је тада сарађивао у Институ-ту за књижевност САНУ).


Професор Колендић је становао у близини Каленићеве пијаце и сту-денти су га виђали на пијаци и понекад дискретно пратили. Код једнетезге застао је и показујући штапом на лук, упитао пиљарицу-сељанку:„Пошто Вам је овај артикал?“ – „То није артикал, то је лук, лукац, госпо-дине!“ Колендић је становао у скромном стану и тадашњи помоћник ми-нистра просвете, каснији професор светске књижевности, академик Во-јислав Ђурић, обавестио је Колендића да ће му Министарство доделитинови, одговарајући стан. „Не прихватам, следио је одговор, нећу да мојуудовицу после моје смрти пресељавају и бантују.“ И остао је у старомстану.

Иако је био сам у свом кабинету, професор Колендић би пре негошто би га откључао, покуцао на врата и причекао мало. Кад су га упита-ли зашто то чини, кад је кабинет закључан, одговорио је: „Ја знам за-што.“ А онда полугласно додао: „Имају и асистенти кључ, а немају својусобу.“ Има и других анегдота, јер као што је записао Љубомир Ненадо-вић, да „гавранови и песме лете за биткама“, тако и анегдоте прате по-себне и оригиналне личности, у које се, несумњиво, сврстава и ПетарКолендић.

II

Први прилог о Колендићу који саопштавамо представља његово пи-смо од 9. јануара 1925. године Хенрику Барићу (1888–1957), лингвисту ипроучаваоцу упоредне граматике индоевропских језика и знаменитом бал-канологу и албанологу, у то време доценту Београдског универзитета иКолендићевом пријатељу, како се види из садржаја и тона писма. Као иКолендић, и Барић је такође Дубровчанин и Србин католик.

Колендић својим писмом одговара на Барићево писмо у коме је одКолендића тражена библиографија објављених радова након предлога заизбор ванредног професора (априла 1923). Биће да је ту библиографијузаправо тражио П. Поповић преко Барића, јер је намеравао да предложиСавету Београдског универзитета да Колендића унапреди у више звање.На такав закључак упућује чињеница да је Колендић већ у априлу 1925.године био изабран за редовног професора Филозофског факултета у Ско-пљу, на основу реферата П. Поповића.

Колендићево писмо (извештај о раду) занимљиво је и због тога штоје у њему реч о неким његовим радовима, односно пројектима на којимаје тада радио, али их није завршио и објавио ни у то време, а ни касније(уколико нису објављени у склопу другог рада или под другим насло-вом). Ово закључујемо из увида у Библиографију Колендићевих обја-


вљених радова коју је урадио академик М. Пантић у књизи Петар Колен-дић: Из старог Дубровника, као и М. Николић у Лексикону писаца Југо-славије у чланку о Колендићу. Тако Колендић у писму наводи рад насло-вљен: „Галилеја трогирске катедрале, намењен Булићевом ’Vjesniku’ уСплиту“, међутим, он у Библиографији није забележен. Исти случај је иса насловима: „Један наш рукопис ’Епопеја’ из 1628. године, обећаноГласнику Скопског ученог друштва“. Ни тај наслов не срећемо у Библи-ографији, као ни наслов „Прочеље св. Марије на Тремитима“, уколикотај предмет није обрађен у раду: „Алеши и Фирентинац на Тремитима“,објављеном у Гласнику Скопског ученог друштва 1925. године. Такођени наслов „Šibenska katedrala i njeni graditelji“ за који је назначено: „иза-ћи ће, вјеројатно, у току 1925. у издању шибенске општине“, није реги-строван у Библиографији. Колендић је овом раду наменио шири значај:„...објасниће се ту све споменике Далмације 15. века, јер су они сви, ова-ко или онако, везани са шибенским [споменицима]“. Иначе, Колендић јераније у три рада писао о Шибенској катедрали према његовој Библио-графији, а касније је првенствену пажњу посвећивао књижевним и је-зичким споменицима, а не градитељским.

Из Колендићевог писма такође се види да неки прилози нису обја-вљени у гласилима којима су били намењени. Међутим, свакако су зна-чајнији и занимљивији подаци из писма које Колендић наводи уз насловесвојих радова. У њима саопштава предмет обраде и истраживачки резул-тат до којег је дошао, а који обично представља одређену корекцију ра-нијих написа о истом предмету на основу нових података или прецизни-јег читања споменика.

Није ми познато ко је Драганов којега наводи Колендић у писмуБарићу, обавештавајући га да Драганова није примио, очигледно од Ба-рића.

Ово Колендићево писмо писано је ћирилицом, на хартији канцела-ријског формата без линија (34,5 са 21 cm). Прилажемо и ксерокс копијуписма писаног Колендићевом руком.

Занимљив је и други прилог који се односи на Колендића, из касни-јег времена, 1939. године, уочи Другог светског рата. Реч је о Колендиће-вом обраћању Задужбини Љубомира Стојановића за материјалну помоћради истраживања у Италији. Колендић је био намеран да у Фиренциистражи и прегледа списе и рад чувеног хуманисте „с краја 15. века Ср-бина фра Ђорђа Драгишића из Сребрнице...“, као и Драгишићевог уче-ника из Фиренце (Парентијеве мемоаре). Оно што је посебно карактери-стично за ово Колендићево обраћање јесте што је он у њему навео преци-зне податке о фондовима и рукописима, све са сигнатурама, иако раније,


а ни касније, није боравио ни у Фиренци ни у Италији. Нажалост, у Ко-лендићевој Библиографији уопште се не помиње чувени хуманист ЂурађДрагишић (1450–1520), односно Georgius Benignus de Salviatis, како сепотписивао уз своје филозофско-теолошке расправе писане на латинскомјезику.

Веома је занимљив и други предмет истраживања којег је Колендићимао у виду, везан за Фиренцу. Намеравао је да проучи и препише руко-пис доминиканца Серафина Рација, познатог историчара, о Дубровникуи његовим надбискупима. Занимљиво је да је тај значајни рукопис дужевреме био загубљен и управо Колендићевом је заслугом поново прона-ђен у манастиру Св. Марка у Фиренци. Колендић наводи да би преписдокумента и њихов опис предао Српском семинару (у Београду). И овдеје задивљујућа прецизност навођења инвентарских бројева и других по-датака о документима које би испитивао. Колендић наводи Цријевићевеисписе из Рацијевог дела о дубровачким надбискупима и по њима за-кључује о његовом значају и занимљивости.

Тиме што Колендић није добио средства за истраживање у Фирен-ци и није завршио свој пројекат о Серафину Рацију и његовом делу одубровачким надбискупима, као што није завршио ни неке друге радовекоје помиње академик Пантић у својој студији, вероватно из истоветнихили сличних разлога, није ускраћен само Колендић него и наша наука окњижевности. Имајући на уму околности у којима је радио, Колендићеводело заслужује велико поштовање и признање.

Сматрам да ће обелодањени ови скромни прилози представљати ко-рисне каменчиће за целовитију мозаичну фреску о пасионираном истра-живачу и историчару књижевности и културе Петру Колендићу, чијих сенезаборавних предавања и после више од пола века с пијететом сећам.


Прилози

I

Петар Колендић – Хенрику Барићу

После предлога (април 1923) за ванредног професора изашле су овемоје стварце:

Ветрановићеве бинске сцене (Српски Књижевни Гласник, мај 1923).Скреће се пажњу на две његове алегоричне сцене, које ће представљатинајстарије покушаје наше световне драме.

Је ли Бонин из Милана радио на шибенској Катедрали? (Bulićev Zbor-nik, Zagreb 1924). За великог талијанског уметника Bonino da Milano окоме се почело писати, да је радио на шибенској Катедрали, доказујем, даје он у Шибенику баш почео радити на цркви св. Барбаре, кад је у мају1429 умро од куге.

Marulićeva oporuka, Split 1924. Текст опоруке изнео је раније Рачкипо једном лошем и фрагментарном препису, ја га износим по званичноморигиналном регистру, додајући још један, досле непознати, списак Ма-рулићеве библиотеке, каква је она затечена одмах после смрти његове.

Fiore di virtů у нашем преводу XIV. века (Прилози III). Доказујем, даје Гоцадинијев трактат F. di virtů код нас преведен на чисти народни го-вор још у 14 веку па да је тај превод сачуван у глагољским и ћирилскимтекстовима.

Документи о Андрији Алешију у Трогиру (Архив за арбанску ста-рину II). Нанизане су архивске белешке о боравку у Трогиру великихренесансних мајстора Андрије Алешија и Николе Фирентинца, а фикси-ране су и њихове уметнине у том граду.

Стихови на поваљском натпису из XII. века (Јужна Србија 1924). Заћирилски натпис из варошице Поваља на далматинском острву Брачу (из12. века) објашњујем, како га треба читати те наводим, да је писан у ви-зантијским дванаестерцима.

Marulićev učitelj Tideo Acciarini, Split 1924. Објављујем како је тајхуманиста био Марулићевим учитељем у Сплиту (где се виђао са Ши-жгорићем), да после дође као наставник у Дубровник, где је могао битиодгојитељем Цревића, Пушића и Булића, а да најзад сврши у јужноитал-ској Козенци као учитељ великих хуманиста Телезија и Паразија.


У штампи се налази:

Jedna Hrvojina sinovica u Splitu. Изаћи ће ово дана у сплитскомлисту Novo Doba. Говорим ту о непознатој Јелени, кћерки бана ВукаВукчића, а жени Сандаљева брата Вука Храњића, па дајем њен теста-мент из год. 1437. напомињући, како је тад и умрла у једном сплитскомманастиру.

Prvi arhitekt šibenske Katedrale. Изаћи ће у шестој свесци NarodneStarine. У историји се уметности укоренило мишљење, да је први архи-тект шибенске Катедрале био Antonio di Pier Paolo dalle Masegne. Једногподређеног уметника, који се звао Antonio di Pier Paolo Busato и ранијерадио на млетачкој bа d’ oro, а после у Шибенику, схватило се, наиме, каоархитекта. Сад ја износим доказе, да је први архитект (од 1430 даље) биоМлечић Francesco di Giacomo, а доносим и слике двеју непознатих Буза-тових скулптура из Шибеника.

Основа свакаквих не фали, али стварно сам делом већ написао, де-лом баш пишем ове стварце:

Marulićev „Poklad i korizma“. Обећано за карневалски (27 фебр.) бројNovog Doba. Фиксиране су везе између тог контраста и талијанских он-дашњих Контраста исте садржине.

Галилеја трогирске Катедрале. Намењено Булићеву „Vjesniku“. До-казујем, да је галилеју и први под звоника те цркве градио 1347. млетач-ки уметник Zaninus Fulchi.

Пулчинела у Канавеловићевим комедијама. Објашњујем ту напуљ-ску маску (pulcinella) у досле непознатој Канавеловићевој комедији „Ши-мун Дукдурило“, а тако и у молиеровском „Илији Куљашу“, о ком твр-дим да је Канавеловићево дело.

Газаровићев „Мурат Гусар“. Обећано „Прилозима“. Тумачим ту мал-не непознату пасторалу Хваранина Марина Газаровића (Млеци 1623), ауспео сам наћи да је она превод. Оригинал јој је „Corsaro Arimante“ (Млеци1610) песника Лодовика Aleardi.

Прочеље св. Марије на Тремитима. Обећано Барићеву „Архиву“.Доказујем, да су величанствени фронтал с раскошним порталом црквеSanta Maria degli Agostiniani на Тремитима радили Андрија Алеши и Ни-кола Фирентинац (1473), уметници, који су махом радили у нас на При-морју.


Један наш рукопис „Епопеја“ из 1628. год. Обећано Гласнику Скоп-ског Ученог Друштва. Објављујем један наш рукопис визант. дидактич-не песме Πανζας, бољи и старији неголи су они, које је имао Јагић.

Šibenska Katedrala i njeni graditelji. Изаћи ће, веројатно, у току 1925у издању шибенске општине. Како је Шибеник тога времена био центарза уметност, објасниће се ту све споменике Далмације 15 века, јер су онисви, овако или онако, везани са шибенским.

Драги Барићу,

Примио сам твоје писмо па ти, ево, одмах и одговарам, Драганова никаконисам примио, погледај, да ниси гдегод забацио. Студија о Алешију (и Фирен-тинцу) на Тремитима је готова, чекам те слике твоје, па покушај код Талијана,како бисмо дошли до њих.

Поздрав Госп. Павлу и тебиСкопље 9. 1. 25. твој

Колендић (с.р.)

[Писано руком Петра Колендића]


II

Српски семинар(Задужбина Љ. Стојановића)Београд

У месецу јулу и аугусту о.г. намеравам се задржати у Италији, пр-венствено у Фиренци, у првом реду због чувеног хуманисте с краја пет-наестог века Србина фра Ђорђа Драгишића из Сребрнице нарочито увези с његовим расправама на раскошном двору Лоренца деи Медичи(рукописи Plut. 18,16 и Plut. 83,18 у Лауренциани, бр. 317 у Рикардиани иПарентијеви мемоари, то је био Драгишићев ученик, у Националној би-блиотеци под бр. II.IV.169).

Али нарочито бих волео да прегледам један велики рукопис доми-никанца Серафина Раци, познатог историчара, који се дуго година сма-трао изгубљеним, док га најзад није, на моје наваљивање, успео наћиједан доминиканац у манастиру св. Марка у Фиренци. Цео рукопис је увези с Дубровником, али би било од особитог интереса преписати отудаРацијеву „Narrazione dеgli arcivescovi di Ragusa“ (61 страна), пошто нијеискључена могућност да се тај рукопис опет загуби!

Кад би ми Задужбина олакшала трошкове око боравка у Италији јабих за Српски семинар спремио исцрпан опис целог рукописа, а цео текстРацијеве историје дубровачких надбискупа која мора бити интересантна(судећи по Цревићевим исписима у „Metropolis Ragusina“), преписао бихза тај семинар.

Унапред благодари с изразима најдубљег поштовањаСкопље (војводе Путника 34), 4 јуна 1939.

Д-р П. Колендић


III

Решење о Колендићевом пензионисању за време окупације


Vaso Milincevic

New Material Concerning Petar Kolendic

S u m m a r y

Petar Kolendic talks about his work in his letter to H. Baric in 1925. Further on,Kolendic’s desire to visit Florence, its libraries and holds is investigated. Kolendic’s reti-rement document made during the Occupation is cited.


Ненад Николић

ПАВЛЕ ПОПОВИЋ

Биографска студија о Павлу Поповићу, писана као део пројектаисторије Катедре за српску књижевност, у форми шире енциклопедијскеодреднице даје општи поглед на научни профил Павла Поповића – којиобухвата анализу теоријских основа његове методе историјске критике,појединачних књижевноисторијских доприноса проучавању старе,дубровачке и нове књижевности, као и концепција историје српске, односнојугословенске књижевности – сагледан у контексту развоја проучавањасрпске књижевности у другој половини деветнаестог и двадесетом веку.

Кључне речи: дубровачка књижевност, историја југословенскекњижевности, историја српске књижевности, историјска критика, новасрпска књижевност, Павле Поповић, стара српска књижевност.

1868 – 4. априла рођен у Београду1878 – завршио основну школу1885 – завршио Прву гимназију и уписао Историјско-филолошки одсек

Велике школе1885 – добровољни болничар у српско-бугарском рату1889 – дипломирао и почео да ради као предавач-суплент за француски

језик у гимназији у Шапцу1891 – премештен у Београд за предавача Треће гимназије1893 – положио професорски испит из предмета „француски језик са

књижевношћу, српски и словенски језик са књижевношћу“ и по-стављен за професора Треће гимназије

1894–1896 – на студијама и стручном усавршавању у Женеви и Паризу1896 – постављен за професора француског језика у Првој гимназији1904 – изабран за ванредног професора историје српске књижевности

на Великој школи1905 – са трансформацијом Велике школе у Универзитет остао у звању

ванредног професора, али историје југословенске књижевности

Ненад Николић240

1905–1906 – уређивао Српски књижевни гласник са Јованом Скерлићем1909 – изабран за дописног члана Српске краљевске академије1910 – са Александром Белићем и Јованом Скерлићем основао Друштво

за српски језик и књижевност, чији је био председник1912–1913 – иако ослобођен војне службе због кратковидости, учество-

вао у Првом и Другом балканском рату као добровољац1914–1918 – прве године Великог рата из војске послат најпре у Рим, а

потом у Француску и Енглеску, где је учествовао у раду Ју-гословенског одбора

1919 – делегат за штампу Краљевине Србије на мировној конференцијиу Паризу

1919 – постављен за редовног професора Универзитета1920 – изабран за редовног члана Српске краљевске академије1921 – покренуо часопис Прилози за књижевност, језик, историју и фол-

клор1924–1927 – ректор Београдског универзитета1925 – одликован орденом Светог Саве I степена1928–1937 – председник Српске књижевне задруге, после вишедецениј-

ског учешћа у њеном раду на различитим дужностима1938 – пензионисан 31. јула, после четрдесет девет година ефективне

службе1939 – умро 4. јуна у Београду

Теоријске основе свога рада Павле Поповић није често образлагао,али је то учинио у два момента важна за његово књижевно деловање.Критиком у српској књижевности је 1894. године, започињући крити-чарску делатност у листу Ред, критику дефинисао у тесној вези са књи-жевном историјом, али и са актуелним тренутком: поставио је себи циљда нова књижевна дела сагледава с обзиром на одговарајућу историјужанра, тема, мотива…, како би вођен актуелним потребама српске књи-жевности утицао на васпитање укуса читалачке публике и стварање ли-терарног јавног мњења. Утемељујући свеобухватну књижевну полити-ку на књижевној историји, у другом делу кратког уводника претресао јеисторију критике у српској књижевности, анализирајући због чега онаникада није успела да буде снажна и утицајна критика која управља књи-жевним токовима. Истичући да ће у критици тежити објективности ипроцењивању дела само на основу њихових вредности, Поповић сагла-сно општем позитивистичком опредељењу, које му није било страно ниу најранијем периоду његовог књижевног рада претежно обележеног уве-

Павле Поповић 241

рењем да се естетичка схватања не могу доказивати већ само разуметиили не разумети (због чега је и неопходно васпитање укуса), није поста-вио питање о утемељењу вредности, односно неком стабилном естет-ском мерилу у основи укуса, утисака и оцена из њих проистеклих. Десетгодина касније, преузевши Катедру за историју српске књижевности наВеликој школи, Поповић је у приступном предавању Проучавање српскекњижевности, његови правци и методе (одржаном 12. априла 1904. го-дине) и научност критике укуса оправдао позитивистички, аналогно ме-тоди природних наука; иако је десет година раније дао разлога да се по-мисли да природу хуманистичких наука наслућује у духу савремене Дил-тајеве концепције и да би дисциплиновањем естетичке критике историј-ским студијама могао да дође до методе блиске духу дилтајевске херме-неутике, приступно предавање открива да је у међувремену сасвим при-стао уз француску књижевну историографију, тесно везану за позитиви-зам од којег су немачка и енглеска хуманиора тада већ почињале да седистанцирају. Као професор универзитета, прихватањем академског, на-учног тона у изучавању књижевности, Поповић је дух који је у књижев-ном делу препознавао желео да објективно реконструише: успоставља-јући критеријум научности по моделу објективности природних наука,он се определио за епистемологију чије је време било на измаку, иако је усвојим ранијим радовима наговестио могућности другачије, савременијеепистемологије, чије је време тек долазило. Међутим, такав избор по фран-цуским узорима са којима се упознао током усавршавања у Женеви иПаризу омогућио му је да учини нешто врло значајно за српску културупочетком двадесетог века – изложивши историју институције (Катедре)као историју формирања знања о књижевности од интегрисаног у наци-оналну историју (Алекса Вукомановић), преко филолошког (Ђура Дани-чић, Јован Бошковић и Стојан Новаковић), до специфичније литерарног(Светислав Вуловић), Поповић је то кретање довео до епистемолошкогисхода: раздвајања филолошких и књижевних студија, које је следиланова методологија проучавања тако формираног аутономног поља зна-ња о књижевности. Анализу недовољности филолошког метода пратилоје упућивање на недостатност чистог литерарног метода, критике укусабаштињене од Љубомира Недића, да би се и једном и другом приступупризнале улоге у оквиру синтетичне историјске критике која књижевнадела посматра у односу према писцу, средини и моменту. Иако свестаннедостатака Тенове концепције, Поповић се у основи држао управо ње,кориговане гледањем ка примеру омиљеног му критичара Сент-Бева којије више пажње поклањао индивидуалности писца, и даље међутим схва-ћеног као личности – у другом делу приступног предавања Поповић је


изложио како се историјска критика, односно проучавање књижевног де-ла с обзиром на писца, средину и моменат, може применити на стару идубровачку књижевност.

Иако је и пре преузимања Катедре испољавао интересовање за це-локупну српску књижевност, Поповића је институционална позиција од-судно условила да се читавог радног века бави свим областима српскекњижевности, не у сваком тренутку свима подједнако, али никада не пре-кидајући занимање ни за стару, ни за дубровачку, ни за нову књижевност.Једино Поповићеви радови о усменој књижевности нису бројни; о њој јенајвише написао у општем прегледу српске књижевности. Признајућивећ у приступном предавању да је за студије старе књижевности од из-узетне важности филолошки метод, Поповић се увек залагао за његовозадржавање у оквирима критике текста, истичући потребу да се у делимасредњовековне књижевности открију литерарни квалитети. Ту је ишаотрагом идеја Светислава Вуловића, чији је ученик и наследник на Кате-дри био: у позној биографској студији о Вуловићу детаљно је изложиоразлоге због којих се стара књижевност не само може, већ и мора проуча-вати с обзиром на њена књижевна својства. Међутим, у складу са својомконцепцијом историјске критике, Поповић је више пажње него Вуловићпосвећивао питањима средине и момента, односно позитивним исто-ријским чињеницама. Његова најопсежнија студија о старој књижевно-сти прецизно утврђује годину смрти Симеона Немање, за коју су каснијаиспитивања показала да је погрешна. Зато, ако су студије о старој књи-жевности – у оквиру које је Поповић највише проучавао светог Саву – иданас вредне читања, то је упркос њиховом методу, а често и основномрезултату који, као и у сваком позитивистичком истраживању, са утврђи-вањем погрешности губи значај. Међутим, и када се његови позитивнизакључци одбаце, остаје историјска вредност Поповићевог системат-ског изучавања старе књижевности и доследног промовисања њених ли-терарних квалитета, јер је он тиме остварио за своје време значајан по-мак у разумевању старе књижевности. Поповић је први међу српскимнаучницима почео и да систематски изучава дубровачку књижевност, окојој је такође написао бројне студије. Идући за Константином Јирече-ком који је показао да архивски подаци могу бити корисни и историчари-ма књижевности, Поповић се пишући о новијим методама у проучавањудубровачке књижевности концентрисао на биографски и метод проуча-вања средине – о којима је већ говорио у свом приступном предавању – ипромовисао архивски рад као значајно средство за обезбеђивање матери-јала историјској критици. Највише окренут питањима дубровачких био-графија, Поповић је истрајним радом у дубровачким архивима употпу-


нио знања старих дубровачких биографа и створио сопствену форму би-ографске студије о дубровачким писцима. Наравно, користио је и компа-ративни метод, али га је примењивао опрезније и смисленије него штосе раније чинило – уместо механичког тражења извора претежно је ана-лизирао начине на који су страни узори прерађивани, а студије о МаринуДржићу, дубровачком писцу којим се Поповић уз биографе осамнаестогвека највише бавио, представљају најуспешније комбиновање компара-тивног и биографског приступа. Истражујући широко поље дубровачкекњижевности од шеснаестог до осамнаестог века – нужност широког за-хвата објаснио је у биографској студији о историчару Јовану Томићу, укојој је на неколико страница дао читаву методологију архивског рада –прибирајући велики број података и пишући касније на основу њих сту-дије, Поповић је изванредно приказао живот Дубровника, обичаје и од-носе који су у њему владали, што је све данашњем читаоцу много зани-мљивије од књижевних оцена које у тим студијама заузимају мање про-стора и, уосталом, ни не одговарају на њему битна питања о књижевно-сти: Поповићеве дубровачке студије временом су постале пре свега ва-жан прилог културној историји.

Са студијама из нове књижевности, којих Поповић има највише,сложенија је ситуација. Један део њих (рецимо, већи део студије о Бран-ку Радичевићу, затим породици његове мајке, о Змајевој жени…) у књи-жевноисторијском смислу је превазиђен, али и оне садрже веома многоподатака које културна историја високо цени. Портрети савременика на-рочито: пишући о, рецимо, Андри Николићу, Поповић се јесте бавио ње-говим књижевним делом, али је много више рекао о њему као човеку и ооколностима у којима је књижевно деловао, па га Поповић – врсни сти-листа и често одличан приповедач, један од оних који су изградили бео-градски стил – толико живо представља да је већ у време када је студијаписана оцена књижевног дела морала пасти у други план, док је лик Ни-колићев излазио пред читаоца са великом живошћу. Слично, одлична сту-дија о Стевану Сремцу имплицитно коригује Скерлићеве претераности укњижевној оцени, али се и она ипак памти по Сремчевом лику, за који јекњижевност, истина, важна карактеристика, али приказана тако да је онау функцији личности, а не обрнуто, као што је историјска критика тео-ријски захтевала. Са друге стране, има студија о новој књижевности иданас занимљивих баш због књижевне анализе, међу којима је истакну-то место Поповићеве ране монографије О ГОРСКОМ ВИЈЕНЦУ, највишег до-мета позитивистичке књижевноисторијске студије код нас: у њој значај-но место заузима утврђивање односа историјског и фикционалног, али сеон тумачи с обзиром на целину дела и његов уметнички смисао. Вођен


нормативном поетиком свога доба, Поповић је композицију Горског ви-јенца оценио као најслабији аспект и узрок несавршености овог дела,али је у складу са културом која је Горски вијенац вредновала као класич-но дело српске књижевности своје ставове ублажио, те се у овој моно-графији препознаје напетост између књижевне и оцене културе. Она сеу студији о поеми Туга и опомена објављује питањем које ће тек полавека касније постати актуелно – не би ли Бранко био бољи песник да нијебило утицаја Вуковог круга? – али Поповић није дошао до консеквенцитог питања, јер је пажњу преусмерио на биографско испитивање БранкаРадичевића и његове породице. У многим Поповићевим студијама о но-вој књижевности – од, рецимо, кратког чланка о изворима ОрфелиновогСлавеносербског магазина, па до обимне студије која испитује Доситеје-во Собраније – излажу се позитивне књижевне чињенице установљенекомпаративним истраживањима; будући условљене концептуалним окви-ром у којем се као чињенице појављују – те их понекада има и превише,док неких уопште нема – унутар Поповићевих студија препознаје се ра-слојавање на увиде још увек важне за проучавање књижевности, са јед-не, и знање данас превасходно битно културној историји, са друге стра-не. Тако монографија Милован Видаковић даје исцрпну слику српске кул-туре и књижевности прве половине деветнаестог века, али Видаковиће-во дело, иако темељно представљено, оставља само са уопштеном нега-тивном оценом, тек на појединим местима искорачујући у правцу ду-бљег разумевања првог српског романописца. Трајна вредност Попови-ћевих студија за проучавање књижевности не потиче дакле од њиховеметоде, већ од појединачног интерпретативног увида, понекада омогу-ћеног методом историјске критике, али много чешће њом осујећеног, каоу студији о Ђулићима и Ђулићима увеоцима: препознавши структуру овихзбирки као лирских дневника, Поповић се од превише пажње посвећенеоколностима њиховог настанка и Змајевој личности, није могао запитатио природи лирског субјекта обликованог у тим дневницима – метода га јеограничила сужавајући му хоризонт разумевања књижевног дела, што јебило условљено позитивистичком епистемологијом која је методи прет-ходила. Зато оригинални интерпретативни увиди који измичу ограниче-њу методе – а који ретко постоје на нивоу целине, али их у скоро свакојстудији има – данас Поповићеве студије укључују у ток живе традицијетумачења, док већина података прибављених методом историјске кри-тике обезбеђује културноисторијски контекст и оним савременим при-ступима који немају више никакве везе са историјском критиком.

Пет година по ступању на Катедру, 1909. године Павле Поповић јеобјавио Преглед српске књижевности, који није требало да представи


историју, већ баш преглед српске књижевности по родовима, а у оквируосновних периодизацијских целина старе, народне и средње (дубровач-ке) књижевности. Таква је концепција, вођена практичним разлозима пи-сања Прегледа… – да буде приручник за студенте – створена углавном саослонцем на Гастона Париса и Карла Крумбахера, али гледајући и премадругим оновременим историјама европских књижевности које је Попо-вић побројао у чувеној полемици са Станојем Станојевићем, репрезента-тивним изразом његовог полемичког дара који је оштрину говора комби-новао са верношћу предмету који се излаже детаљније и поступније негоу студијама, како би полемику могао пратити што већи број читалаца.Састављен на основу предавања које је Поповић држао претходних годи-на, Преглед… је и међу широм публиком био добро дочекан и заједно саСкерлићевом Историјом нове српске књижевности деценијама је пред-стављао темељ знања о српској књижевној прошлости. Најоштрије кри-тике Прегледа… долазиле су из хрватске јавности, јер се у тој књизи под-разумевала српска природа дубровачке књижевности. Идеја о српскомДубровнику била је снажно присутна и у посебним Поповићевим студи-јама писаним пре Прегледа…, а експлицитно је образложена у предгово-ру другом издању из 1913. године, где је, одговарајући на критике, Попо-вић истакао да је дубровачка књижевност ако не сасвим српска, а онобарем онолико српска колико и хрватска. Ова теза је била разлог и касни-јих напада, после Другог светског рата, на Преглед… као националистичкукњигу, и њу нису заступали ни они који су у полемикама вођеним шезде-сетих година књигу бранили. Са друге стране, често је истицано да јеЈугославенска књижевност Антуна Барца створена на основама које јеПавле Поповић поставио ненаписаној историји југословенске књижев-ности, пројектованој суми свога рада, започетој (не рачунајући предава-ња о словеначкој и хрватској књижевности држана пре рата) кратком књи-гом, такође прегледом а не историјом, Југословенска књижевност (Књи-жевност Срба, Хрвата и Словенаца) штампаном пред крај Великог ратау Кембриџу. Појам југословенске књижевности Поповић је утемељио не-што касније, приступном академском беседом Југословенска књижевносткао целина из 1922. године, у којој су слабости концепције југословенскекњижевности очигледне. Оне превасходно потичу од превласти држав-но-политичког разлога југословенског јединства, односно идеолошке усло-вљености дефиниције појма: циљ Павла Поповића је био да упркос свимкњижевноисторијским разлозима, по цену непотпуног представљања иличак изостављања важних књижевноисторијских појава, појам југосло-венске књижевности конституише као јединствен, хомоген, непроблема-тичан и синхрон, иако су књижевности које су у прошлости стварали


народи у том тренутку обједињени Краљевином Срба, Хрвата и Слове-наца биле аутономне и тек понекада у међусобним дотицајима, а тада сенису само прожимале и слично развијале, већ су њихове парадигматичнеидеје често биле и сукобљене; ипак, најчешће једна за другу те књижев-ности нису много мариле. О слабостима концепције југословенске књи-жевности највише се писало у хрватској јавности, иако је та концепција– имплицитно усмерена ка Хрватима и Словенцима да их придобије зајугословенску заједницу –, чак и када је заборављала на неке њихове по-себности, била опаснија по српску књижевност и културу, а о чему ника-да није било речи, иако је Поповић из југословенске књижевности несамо изоставио све што је ишло против дела обележених духом католич-ког прозелитизма, а која је у историју југословенске књижевности укљу-чио, већ је и занемаривањем свог предратног уверења о дубровачкој књи-жевности као делу српске књижевности и њеним посматрањем у оквирујугословенске књижевности допринео процесу измештања дубровачкихписаца из српске културе.

Омиљени професор, који је на часовима излагао резултате својихистраживања, али предавања никада није читао већ говорио, домећућидуховите опаске и живом речи им обезбеђујући занимљивост о ком годпредмету била, Павле Поповић је у својим ученицима имао одане след-бенике; осећајући се као део његове школе, бивши студенти, раштрканиширом земље са службом, али окупљени око Друштва за српски језик икњижевност (које је као један од задатака имало повезивање универзите-та са средњом школом), подигли су општи ниво средњошколске наставе,а у часопису Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, који јебрзо стекао престижан научни статус, сарађивали су како почетници унауци, тако и најистакнутији европски слависти тога доба. Међутим, По-повићеви наследници на Катедри били су одвећ верни, вернији него онсам, његовом већ преживелом методу: у њима се није наставило најбољеиз духа Павла Поповића, који је умео рећи да познавање чињеница ни-шта не вреди без њихове паметне употребе, већ су Драгољуб Павловић,Павле Стевановић, Урош Џонић теме појединачних студија још вишеуситнили, изгубивши тако шансу да дају историје периода којима су себавили, а нарочито да остваре циљ свога учитеља који су и сами осећаликао највиши – историју југословенске књижевности. Доследно инсисти-рање на научним принципима Павла Поповића без узимања у обзир вре-мена у којем су ти принципи важили и да су они код нас, иако су у Евро-пи већ постајали превазиђени, значили велики напредак јер су сменилиранију научну методологију филолошког типа, било је изузетно регре-сивно у односу на дух Поповићевих постигнућа у проучавању српске


књижевности, иако су и она била ограничена: позитивистички схваћенанаучност све је време потискивала оно најаутентичније у Поповићевимстудијама – интерпретативне увиде који су неретко раскривали хори-зонт питања која ће тек деценијама касније поставити они који су се одПавла Поповића еманциповали, попут његовог студента Драгише Жив-ковића, или који његовим стопама нису кретали чак ни онда када су севраћали његовим темама, што је био случај са Јованом Деретићем, који јеобнављањем Поповићевих великих тема са нових методолошких пози-ција једини досегао целовитост историје српске књижевности. Зато сеПавле Поповић појављује као амбивалентна фигура која је српску књи-жевну историографију, са једне стране, еманциповала од филолошких сту-дија, али је, са друге стране, њен развој укочила ауторитарним идеаломпозитивистички схваћене научности. Прекид доминације филолошке кри-тике, интегрисање критике укуса у проучавање књижевне прошлости,промовисање архивског рада и строгости говора о књижевности, немер-љиви су доприноси Павла Поповића српској књижевној историји. Међу-тим, та је историја могла да напредује тек када се одвојила од ауторитетањегове методологије, претходно заузевши нову епистемолошки позици-ју, баш у оном духу напретка знања о књижевности у којем је сам Попо-вић преузео Катедру. Портрет критичара обдареног способношћу пажљи-вог посматрања, стрпљивошћу за повезивања, закључивања и поновље-на читања, радозналог да у делима тражи нијансе и дискретне преливекао места нарочитог титраја смисла, један је од најлепших пасажа Попо-вићевог чувеног приступног предавања. У њему он такав рад критичараоцењује као најтежи и највреднији, али сам често није тако радио, као даму за то није остајало снаге после основних, припремних позитивистич-ких студија; базиране на већ тада епистемолошки инфериорном схвата-њу књижевности, оне су временом доживеле жанровску трансформаци-ју и данас више припадају културној историји него науци о књижевно-сти, враћајући се, међутим, у проучавање књижевности у оној мери укојој је оно сада повезано са студијама културе. На тај су начин студијеПавла Поповића од суда највишег ауторитета и мере знања које се можеимати о књижевној прошлости, преко ризнице занимљивих али за има-нентно проучавање књижевног дела неважних података, стигле до стату-са културноисторијског оквира савремених приступа књижевности. Садруге стране, она места у тим студијама на којима је до изражаја дошласнага Поповићевог интерпретативног увида данас су, као што су и увекбила, део традиције тумачења коју свака нова интерпретација мора узетиу обзир, нарочито када се у њима препознаје наговештај важних питањакоја постављамо српској књижевној баштини.


Основна библиографија

Вера Милетић, Ђорђе Живановић, „Списак радова г. Павла Попо-вића“, Београд, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ.XVIII, св. 1–2, 1938, стр. 657–659.

Сабрана дела Павла Поповића, књиге 1 – 11, Завод за уџбенике инаставна средства, Београд, 1999–2002.

Основна литература

Радивоје Врховац: „Павле Поповић о Горском вијенцу“, Нови Сад,Летопис Матице српске, књ. 211, св. 1, 1902, стр. 114-125.

Тихомир Остојић: „Павле Поповић: Из књижевности, Београд 1906“,Нови Сад, Летопис Матице српске, књ. 236, св. 2, 1906, стр. 97-103.

Паулина Албала: „У част Павла Поповића: поводом јубиларне књи-ге Прилога, посвећене Павлу Поповићу“, Нови Сад, Летопис Матицесрпске, год. 113, књ. 351, св. 5-6, мај-јуни 1939, стр. 374-380.

Радивоје Врховац: „Павле Поповић“, Нови Сад, Летопис Матицесрпске, год. 113, књ. 352, св. 1-2, јули-август 1939, стр. 26-27.

Павле Стевановић: „Павле Поповић као научник“, Нови Сад, ЛетописМатице српске, год. 114, књ. 353, св. 1-2, јануар-фебруар 1940, стр. 9–16.

Урош Џонић: „Павле Поповић“, Београд, Годишњица Николе Чупи-ћа, књ. XLIX, св. 82, 1940, стр. 117-154.

Драгољуб Павловић: „Павле Поповић као научник и књижевни исто-ричар: поводом двадесетогодишњице његове смрти и двадесетпетогоди-шњице Прилога“, Београд, Прилози за књижевност, језик, историју ифолклор, књ. XXV, св. 3-4, 1959, стр. 197-208.

Ђуро Гавела: „Предговор“, у: Павле Поповић: Из књижевности,избор, редакција и предговор Ђуро Гавела (Српска књижевност у стокњига, књ. 65), Матица српска – Српска књижевна задруга, Нови Сад –Београд, 1972.

Драгослав Јанковић: „Професор Павле Поповић и југословенско пи-тање у Првом светском рату“, Нови Сад, Летопис Матице српске, год.151, књ. 416, св. 3, септембар 1975, стр. 219-233.

Предраг Палавестра: „Павле Поповић и историјска критика у срп-ској књижевности“, у зборнику: Павле Поповић и историјска критика,приредио Предраг Палавестра (Српска књижевна критика, књ. 11), Ма-тица српска – Институт за књижевност и уметност, Нови Сад – Београд,1979, стр. 7-46.


Ђорђе Живановић: „Павле Поповић и његови Прилози“, у зборни-ку: Студије и грађа за историју књижевности 2, уредила Марта Фрајнд,Институт за књижевност и уметност, Београд, 1986, стр. 269-295.

Ненад Љубинковић: „Павле Поповић – писац историја књижевности“,у зборнику: Студије и грађа за историју књижевности 2, уредила МартаФрајнд, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1986, стр. 297-317.

Марта Фрајнд: „Павле Поповић о српској драми XIX века“, у зборни-ку: Студије и грађа за историју књижевности 2, уредила Марта Фрајнд,Институт за књижевност и уметност, Београд, 1986, стр. 319-326.

Мирослав Пантић: „Преглед српске књижевности Павла Попови-ћа“, у: Павле Поповић: Преглед српске књижевности (Сабрана дела Па-вла Поповића, књ. 1), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,1999, стр. 227-237.

Радмила Маринковић: „Стара српска књижевност у научном делуПавла Поповића“, у: Павле Поповић: Стара српска књижевност (Са-брана дела Павла Поповића, књ. 2), Завод за уџбенике и наставна сред-ства, Београд, 2001, стр. 457-465.

Нада Милошевић-Ђорђевић: „Павле Поповић и изучавање народнекњижевности“, у: Павле Поповић: Народна књижевност (Сабрана делаПавла Поповића, књ. 3), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,2000, стр. 127-133.

Злата Бојовић: „Дубровачке студије Павла Поповића“, у: Павле По-повић: Дубровачке студије (Сабрана дела Павла Поповића, књ. 4), Заводза уџбенике и наставна средства, Београд, 2000, стр. 503-528.

Предраг Палавестра: „Павле Поповић као историчар и критичар новесрпске књижевности“, у: Павле Поповић: Нова књижевност II: Од Бранкадо Шантића (Сабрана дела Павла Поповића, књ. 6), Завод за уџбенике инаставна средства, Београд, 1999, стр. 537-547.

Миодраг Матицки: „Узор ’позитивистичке’ монографије“, у: ПавлеПоповић: Милован Видаковић (Сабрана дела Павла Поповића, књ. 7), За-вод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000, стр. 295-314.

Ненад Љубинковић: „Павле Поповић о Његошу“, у: Павле Попо-вић: О Његошу (Сабрана дела Павла Поповића, књ. 8), Завод за уџбеникеи наставна средства, Београд, 2000, стр. 179-187.

Ненад Љубинковић: „Поповићева синтетичка сагледавања југосло-венске (југословенских) књижевности у виђењу и вредновању савреме-не стручне критике“, у: Павле Поповић: Југословенска књижевност (Са-брана дела Павла Поповића, књ. 9), Завод за уџбенике и наставна сред-ства, Београд, 1999, стр. 205-224.


Мирослав Пантић: „О Поповићевој књижевној критици и књижев-ној историографији“, у: Павле Поповић: Књижевна критика – књижев-на историографија (Сабрана дела Павла Поповића, књ. 10), Завод за уџ-бенике и наставна средства, Београд, 2002, стр. 621-671.

Драгослав Јанковић: „О животу и раду Павла Поповића за времеПрвог светског рата“, у: Павле Поповић: Из дневника (Сабрана дела Па-вла Поповића, књ. 11), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,2001, стр. 725-757.

Nenad Nikolić

Pavle Popović

Summary

This biographical essay on Pavle Popović gives a summary overview of his work. Itpresents the theoretical background of his methodology called ’historicist criticism’,Popović’s studies of Serbian mediaeval literature, Ragusian literature and Serbian litera-ture from the 18th century to his days, along with his concepts of Serbian and Yugoslavliterary history.


Катедра у 2005. години

Наташа Станковић-Шошо252

Катедра за српску књижевност са јужнословенским... 253

Наташа Станковић-Шошо

КАТЕДРА У 2005. ГОДИНИ

Катедра за српску књижевност сајужнословенским књижевностима Филолошког факултета

Универзитета у Београду у 2005. години

На Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевно-стима постоје две студијске групе (05 – за српску књижевност и језик и06 – за српску књижевност и језик са општом књижевношћу) на којимастудира око 800 студената. Настава српске књижевности од прве до че-тврте године посебно је организована и за студенте са Катедре за српскијезик ( групе 01, 02, 03 – преко 700 студената), Катедре за општу књижев-ност (група 08) и Катедре за библиотекарство (група 27), а наставни про-грам обухвата рад са студентима свих осталих катедара, на нивоу избор-них или обавезних предмета (Културна историја Срба, Историја српскекњижевности, курсеви из Народне књижевности, Средњовековне књи-жевности и Креативног писања). Катедра за српску књижевност укљу-чила се у рад на реформи универзитетске наставе и припремила новиплан студија за групе 05 и 06.

Настава је у 2005. години организована према плану утврђеном Ста-тутом Факултета који подразумева: предавања, вежбања, курсеве, прак-тични рад (часови хоспитовања у основним и средњим школама), кон-султације (уз израду обавезних и изборних семинарских радова) и мен-торски рад за израду дипломских радова.

У наставном процесу ангажовани су наставници и њихови сарадници:• редовни професори: др Злата Бојовић, др Новица Петковић, др

Душан Иванић, др Љиљана Јухас-Георгиевска, др Томислав Јо-вановић, др Снежана Самарџија и др Радивоје Микић;

• ванредни професори: др Јован Делић, др Љиљана Бајић, др Ми-хајло Пантић, др Мило Ломпар;


• доценти: др Тихомир Брајовић, др Александар Јерков, др БошкоСувајџић и др Соња Петровић;

• асистенти са докторатом: др Драгана Вукићевић, др Зорица Не-сторовић и др Зона Мркаљ;

• асистенти са магистратуром: мр Предраг Станојевић, мр ЗорицаВитић, мр Ирена Шпадијер, мр Славко Петаковић и мр НенадНиколић;

• асистенти-приправници: Предраг Петровић, Немања Радуловић и• сарадник у настави: Милан Алексић (ангажован хонорарно).

Управници Катедре за српску књижевност са јужнословенским књи-жевностима у 2005. години били су: проф. др Снежана Самарџија (до 16.новембра) и проф. др Михајло Пантић (од 16. новембра), а заменици:проф. др Михајло Пантић (до 16. новембра) и доцент др Бошко Сувајџић(од 16. новембра). Секретар Катедре је Наташа Станковић-Шошо.

У библиотеци Катедре за српску књижевност, која је по фонду књи-га (око сто двадесет хиљада књига) и периодике најбогатија на Филоло-шком факултету, запослени су библиотекари: Небојша Павличић, ВеснаГуцунски, Боривој Везмар и Борислав Милошевић. Слађана Поповић одр-жава све просторије на Катедри.

На иницијативу Катедре, која је увек поштовала суштинске и фор-малне услове унапређења наставника и сарадника, током 2005. покрену-та је и завршена процедура за избор у виша звања за: четири редовнапрофесора (проф. др С. Самарџија, проф. др Љ. Јухас-Георгиевска, проф.др Т. Јовановић, проф. др Р. Микић), једног ванредног професора (проф.др М. Ломпар) и четири доцента (доц. др Тихомир Брајовић – реизбор,доц. др А. Јерков – реизбор, доц. др С. Петровић, доц. др Б. Сувајџић).Тиме је и административно реализовано унапређење наставника који сусвојим радовима већ имали све предуслове за избор у више звање.

У току 2005. године докторате су одбранили асистенти: мр СоњаПетровић, мр Драгана Вукићевић, мр Зорица Несторовић и мр Зона Мр-каљ. Веће Катедре је покренуло процедуру за њихово унапређење.

Наставници су били ангажовани у извођењу наставе на основним ипостдипломским студијама, менторски су пратили рад постдипломаца идоктораната и били укључени у одговарајуће комисије за одобрење тема,преглед и оцену радова.

Наставници ангажовани на постдипломским студијама у 2005. го-дини били су:

• на општем предмету: проф. др Злата Бојовић, проф. др РадивојеМикић;


• на предмету уже струке: проф. др Нада Милошевић-Ђорђевић,проф. др Злата Бојовић, проф. др Михајло Пантић, проф. др Ми-ло Ломпар;

Чланови Катедре су током 2005. године већином били укључени унаучно-истраживачке пројекте, сарађивали у периодичним публикација-ма научних институција у земљи и стручној периодици (Института закњижевност и језик, Балканолошког института САНУ, Задужбине Де-санке Максимовић, Матице српске) и ангажовани су у раду Друштва засрпски језик и књижевност, као и у раду стручних семинара организова-них у циљу усавршавања наставника основних и средњих школа. Деонаставника био је укључен у наставни процес на Уметничко-филолошкомфакултету у Крагујевцу, а сарађивали су и са сродним факултетима у Но-вом Саду, Нишу, Никшићу (предавања на редовним и постдипломскимстудијама, учествовање у комисијама за одбрану магистарских радова идоктората).

Запослени на Катедри за српску књижевност настојали су да сарад-њу са колегама других славистичких центара и универзитета из земље ииностранства учине динамичнијом и ефикаснијом. Међународна сарад-ња остваривала се на индивидуалном плану учешћем чланова Катедре уорганизацији и раду Међународног научног састанка слависта у Вуковедане и на 16. конгресу Савеза славистичких друштава Србије и Црне Го-ре. Неколико еминентних професора је током 2005. године на позив коле-га из иностранства одржало предавања на факултетима у Италији, Фран-цуској, Немачкој и Бугарској. Наставу на нашој Катедри (групно, крозменторски рад, током школске године или приликом студијских посета)прате студенти који српски језик и књижевност изучавају на европскимуниверзитетима. На Катедри, у склопу предавања и курсева као гостиучествују и познати савремени српски писци.

Катедра је 2005. године објавила први број зборника Годишњак, ко-ји је посвећен успомени на проф. др Христу Георгиевског.

На Катедри је 20. маја 2005. године проф. др Горану Максимовићу,ванредном професору са Филозофског факултета из Ниша, уручена на-града из Фонда „Александар Арнаутовић“ за допринос у изучавању срп-ске књижевности.

Катедра је и у 2005. години наставила традицију награђивања сту-дената који су урадили најуспешније семинарске радове. Студент првегодине Милош Соколовић добитник је награде „Владан Недић“ за семи-нарски рад из области народне књижевности.


Награду „Гутембергове галаксије“ добили су најбољи студенти пр-ве године: Милица Арамбашић, Тијана Бобичић, Искра Вуксановић, Ма-ријана Глушац, Кристина Ђурић, Бојана Јањић, Бојана Јовановић, ИванаЈовановић, Маја Котличић, Ана Крунић, Јелена Лукић, Споменка Луко-вић, Јелена Марић, Милена Марковић, Синиша Матијашевић, Ненад Ми-лошевић, Ана Милуновић, Софија Пајовић, Слађана Радојевић, Дуња Ран-чић, Снежана Станковић, Драгана Стевановић, Бојана Стојков, Ива Те-шић, Ђорђе Тресач, Андријана Цветковић, Зорана Ценић, Милица Ша-линић, Петар Шешлија, Мирјана Бојичић, Бранкица Ратковић, Јелена Ри-стић, Ивана Петровић и Никола Симићевић.

Студенткиња Нада Караић добитник је награде из Фонда „РадмилаПоповић“ за најуспешније написан дипломски рад из српске књижевно-сти 20. века.

Током 2005. године 107 студената одбранило је дипломски рад наКатедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима истекло диплому професора српског језика и књижевности.


Списак студената који су дипломирали наКатедри за српску књижевност са јужнословенским

књижевностима током 2005. године

Српска књижевност и језик (05)

��

��

��

��

��

��

��

� � !��

� ��"��

��#$��%��&�� '�(��

$ (�&� �$

�� )�� $ (�� *��

��

�+�,��

��-��.

�/ ��&� $�0�

��/��1��&��

��

�� 2�� *��

��

� � !��

� ��"��

3��4��0�� ,��0� �� !��

� "#��

�� (�� *��

��

� � !��

� ��"��

��5�� 0�$�� $��

�� 2��2�� *��

��

� � !��

� ��"��

6�� ( $��$�� %#�� #��

��

�� )�� $ (��2�� *��

��

� � !��

� ��"��

��7�8� ��&��

9��(��&�: �&��;��

�'�(��

�� (��2�� *��

��

�<�8��

�#$��

2��9�� (��!�� )� ��&�� *"��

+��,,��

-��.

�� )�� $ (�� *��

��

��

�1��

)��/��$��$�� &�� 0��

�=�( ,��$'�/��

�� )�� $ (�� *��

��

�<�8��

�#$��

�� > ��

�� /��0��

�� )�� $ (��3��(��

��

�<�8��

�#$��


�� B�� C�� 3�� 4� � 354��6��5� 7839� 5�5

�� D ��E��

� E� �� F�G�H��

�� I��

�� !��

�" G��

��#%��B�J�� G�� 57�� :7� � � 5�� 9� �35

& �� (�� E�

� E� �� F�G�H��)��

�� I��

�B� * ��

�B��+�,�

��B � K�E��.G�� G ;� � 7�7<�758�� 75�5� 97� 7�37�5

=�7=�3� 6� ��

� E� ��0�F �� H��

�� I��

�� !��

�" G��

�1��2��4 (�� G�� 7�5��47�� 5��6�47�

� E� �� F�G�H��0��

�� I��

�5��

�L , G��

��.�� . �� >3�� 6756��75=�7<� 5�

:7�� 7� � ��

� E� �� F�G�H��6��

�� I��

�B� * ��

�B��+�,�

��7��,��9 �� G�� ?��6�78� 5! � �� 7635�53=�67�5

�3�� 7��

� E� ��)�F�� H��6��

�� I��

�B� * ��

�B��+�,�

�6��BG,�� B�G�� G�� 3� 75��L�; !��,�� (��E��

;7�35"� � � �4�

� E� �� F��H��6��

�� I��

�� !��

�" G��

�)��B�� <�� >3� � ��35=3��35�5:3�7��753=�67$5

8�� 6�

� E� ��6�F!��H��,��

�� I��

�B� * ��

�B��+�,�

�0��<�� 7� �� G�� 675� �=36� 75%�� 7�335

# � J� (��I�,

� E� �� F��H��0��,��

�� I��

�� !��

�" G��

�� 7��,��B� ,� G�� 3��675976�75�5=3�� 5�5&56��6��5

��8�

� E� ��0�F �� H�� ,��

�� I��

�B� * ��

�B��+�,�

�� >�� > �� G�� ' 93�3�� 75! � �� 7635�5�� 783�5

�9�8�5"� �6�353=�635�7�� ! 783

� E� �� F��H��, ��

�� I��

�B� * ��

�B��+�,�

��4 * �E��9 �� @765"79�� 5)�797� � 5�5�� 7�� 5

75*�6��85,�7��7

� E� ��)�F�� H��, ��

�� I��

�B� * ��

�B��+�,�

��" G�� ? ; �G�� -,�� :� � � 35��3� � � � 5�5�� 85

97��6�854�� 85=�3,787

� E� �� F��H��1��, ��

�� I��

�B� * ��

�B��+�,�


��B�� CBN �A�3� 3�3B��4�5 3B3� ��3�C��

�8 �49�� 3��A8 �8

�D��O�� D�D�� F �� G�

��H �� H

�� D��

�� H P ��

�� B��!�"�BN :8 A8 �9;�� 3�8 �9�8 �48 � ��8 �9�

�8 D�B�� C�3� 8 �#�"� �

%H ��DBN

�D��O�J�� DBD��&��F �� G�

��H �� H

�# '�

�( � ��H

�&��# 'D��!�H ) �DBN � ��3� 8 ��3�� 3� �� 3�� 8 �3�498 � �

C�3� 3� 3�*D'��BD��,�"- DK - ��

�H ��K�H �"��8 �# �"� �%H ��DBN

�D��O�� D�D��&��F �� G�

��H �� H

�# '�

�( � ��H

�G��# 'D��!�H )DBN =� �C8 ��3� 498 �48 � �� 3�3�.H �D��

��D�

�D��O�J�� DBD��0��F �� G�

��H �� H

�1F 2 ��

��B��N

�3��( D��B��4�2 "�BN :�� 4��3� ��3�C��3��8

�D��O�� D�D��0��3�� G�

��H �� H

�� D��

�� H P ��

�0��.�- ��5�� N �8 ��3C�> �� 8 5 � �

9B8 � ��8 4��8 �49� �9�� 94� �

��DC�6��

�D��O�J�� DBD��D��D 7�H �� G�

��H �� H

�1F 2 ��

��B��N

�8��# �H ��9 F ��BN �� 8 �� 3�C��8 �8 �8

�D��O�J�� DBD��3��D��D 7�H �� G�

��H �� H

�� D��

�� H P ��

�J��:�- ��<�� N ?4��4� 8 �"3�8 �8 #��8 ��C393�8 �

��3� �E 9��A�8 ��8

�D��O�0��D� � ��3��D��D 7�H �� G�

��H �� H

�� D��

�� H P ��

� � ��1��"��:H �6�H N F�3�8 4� 8 ��4� ��3�98 �E 9��A�8 �9�

�D��O�8�� 3��D��D 7�H �� G�

��H �� H

�� D��

�� H P ��

� ��# �H ��*�B��BN ' �8 93�4�49��9 �� A8 ��@�) @�

G�8 "8 5 3

�D��O�� D�D�� D��D 7�H �� G�

��H �� H

�1F 2 ��

��B��N

� �� - ��1H ��N >�� 8 �� 93� 3

+3A��+3A3��8 5 3

�D��O�� D�D�� D��D 7�H �� G�

��H �� H

�1F 2 ��

��B��N

� � ��*D'D��= ��BN E�3C3�493�� 8 � 8 �3

3�#8 ��8 49�3�, 3�8 �3�--

�D��O�J�� DBD��J��D��D 7�H �� G�

��H �� H

�? C��

�*F @��A

�<D�H KDB�"�

� &��5'D"�� H ��QF )DB�� +8 9�9��A3�+3A3�3� ��49��3�C��

��A8 �8

�D��O�0��D� � �� "��7�H �� G�

��H �� H

�� D��

�� H P ��


�� B��C�D �� E �A�3��B�3��B�� 33��6C3�� 67�6C3

�6�BACA

� E��DF ��GCHG� ��

�� GI��D

��P�

��F !"#

��B�D �#�% CG�"& �� A � 67�3��3B�96��

� E��'��D��H��GCHG� ��

�� GI��D

��P�

��F !"#

�(��)H "��* � "& � 7:A��3� A�6:6��A;3:A� ��A;3��

� E��+��GF ��GCHG� ��

�� GI��D

��P�

��F !"#

�� B �� N�� A��AB�A��H��BHB�A45 �ABD�O � ��

�E��B 45 ��B7�8 A��B� A��

� � O N�F��G��H O �O ��I��GG �

P��!��H ��

"E� �N�

#$�N�

�%��J��N��"�H O � � P� � N��H O �O��A��5 �B;H< A��

� � O N�F�%�� I��GG �

P��!��H ��

"E� �N�

#$�N�

�'��#$�N�( �$�)O $� � A 5 4� A� �BHB�A45 �� B=�� B

�� 45 A��

� � O N�F�%�� I��GG �

P��!��H ��

* �$ � ��

,O ��$�

�G��( �� N��( �K� >�4?A��B�A� 4�4< �A!B�� BH

=H�45 A�B#�A�A��

� � O N�F�/�� O ��I��GG �

P��!��H �

DNO ��N��

D�� 0 K�

��JO 1O N��#$�N�$� $4��A%�2 �H�4�S��H � O�P�� E�� HB

��4�B�H�4A��4�B��FH

� � O N�F��G��H O �O ��'��I��GG �

P��!��H ��

5�� 1�$�

J�$�N�$�

��B ��1�$�4ENH �1� �4#A�A&�B�A45 ��8 �BHB�A45 �� B

(� �5 ��B(��

� � O N�F��G��H O �O ��G��I��GG �

P��!��H ��

"E� �N�

#$�N�

��6 N��5�I�1�� 4�� A��B��A#��BHB��A� A 8 �A�B

�A�A��B) H?4�A��B;��A��

� � O N�F�'��H O $O ��G��I��GG �

P��!��H ��

"E� �N�

#$�N�

��B 1O N��#1� ��4��AB��#A�� G��A&�B��A�� A 8 �4GB

&H��BHB�A45 �� B(5 �� 4�A��B

*��45 A��

� � O N�F�'��H O $O ��G��I��GG �

P��!��H ��

"E� �N�

#$�N�

� ��8EH � 1��B 1�$� , �A< ��AB�� ABHB��4&B

?A4G��%A&AB��#�B��#��

� � O N�F�%�� G��I��GG �

P��!��H �

DNO ��N��

D�� 0 K�

�/��* O I�K� ��* O ��$� .��B?A4G��%A&�BIH�F�BAB ��A��B

��45 A�

� � O N�F�'��H O $O ��/��I��GG �

P��!��H �

DNO ��N��

D�� 0 K�


�� B�� CN��DO � � O N� BD��O N��E�� D� N� D�� 3�B3�H 4��

G H � �D��D��I�� D��IPP!�

"� �#��$�

E�� %D�D�

ED�D� JN&D

��( D$D�CD� N��O N� 6C�4�B�3�� 9��4�3��E � ��&�

*,N�� NH N

G H � �D��-��$� O � ��K��O � � D��IPP!�

"� �#��$��

. *� D��

/ O D�N�

�-��B�&D�D�0D��O N� 1D&$*��E�D��B�93� 3�� C9��

��

G H � �D��D��K��O � � D��IPP!�

"� �#��$��

. *� D��

/ O D�N�

!P��CN� &D�D�. N�N�� N&� O N� 64�� 9� ��:��3��C3�:�9��4�B�

;��C��<:��

G H � �D��KP��$� �� 3��O � � D��IPP!�

"� �#��$�

E�� %D�D�

ED�D� JN&D

!K��4D��N�D�5*&�O N� � 3��93�:343�3�1D�D�DLN�NH D��

1D�D�DLN�NH D�D �:�� 3�� C=3

G H � �D��-��$� O � ��K� ��O � � D��IPP!�

"� �#��$�

E�� %D�D�

ED�D� JN&D

!I��CN� &D�D�0� *&N� � �9�B�3�:�3�3��C3�:�9��4�B

G H � �D��-��$� O � ��I3��O � � D��IPP!�

"� �#��$�

E�� %D�D�

ED�D� JN&D

!3��4D��N�D�EDO N� �� > 9��4�� 9� �� 93��9� �

:3��3� 3

G H � �D��-��$� O � ��I3��O � � D��IPP!�

$�H ��$�

B��

E*O D&JN�

!��CD� N�D�6 NN"�O N� �� 3�� 93��9� �:3��3� 3

G H � �D��D��I3��O � � D��IPP!�

$�H ��$�

B��

E*O D&JN�

!!��7��NH D�C�&D� � O N� � C�� 3C3��;��C��<:�B

G H � �D��-��$� O � ��I3��O � � D��IPP!�

"� �#��$�

E�� %D�D�

ED�D� JN&D

!��. � DLD�D�9 *� N� ! �� C�� 3� 3�# 3<��

# 3<3��C=3

G H � �D��KP��$� �� I!��O � � D��IPP!�

"� �#��$��

. *� D��

/ O D�N�

!� ��. *� NH D�:��N� $93�� 3�E:��9�C=3��3� �3� 3 �

F3��3�$�� 39�C=3

G H � �D��-��$� O � ��I!��O � � D��IPP!�

"� �#��$��

. *� D��

/ O D�N�

!��E O � �D�D�:*� � * N� ' �3��C� �� @�G =39�� 3�9��

��<�� H 4�� 9�C=3�� 3�3�4��

G H � �D��KP��$� �� I��$� H � � D��IPP!�

"� �#��$��

CN��

; ��"D�

!-��B� D��D�B� &D��O N� H �� C��:3C�� C�� 3� 3��

H 3� 3C��3

G H � �D��KP��$� �� $� H � � D��IPP!�

"� �#��$��

. *� D��

/ O D�N�

�P��. D�N&�D�:��D$N��O N� ;3��39� ��<� �� 43�� ;��C=�

<3 �� 3

G H � �D��-��$� O � ��$� H � � D��IPP!�

"� �#��$��

E�� %D�D�

ED�D� JN&D

м


�� B��N�� O � � �E ��H�H��5H ��H�7H��H�

9��

� � �� F��G� H�� O ��

IO � ��O �

��!��

�O "�#

�� %�JO &��( �� H5�� 7�:��H9� ��

) G�+��

� � �� F��G� H�� O ��

IO � ��O �

��!��

�O "�#

�,��-%�. �N� �E ;H97<H5�� H�9��H�5 �� H5H�

��

� � ��F� G� H��0�� O ��

IO � ��O �

��!��

�O "�#


Српска књижевност и језик са општом књижевношћу (06)

��

��

��

�� CNC� �A��BH A �B4B�5 B� �B 6CA�B�

��B�A�A� �B:A�A� BA;�5 �C��<A��A

O � ��E�� F��G��H ��

��C��

��

�� PG�

H ��! P#��! �NC$P% 4��H �� A �B<B�5 AA;�5 �C��<A��A

O � ��J��C�� F��&��H ��

��C��

��

�� PG�

��'�#��'C$��C$P% D�A 5 BA� ��ACB�A �B�<6��B��5 A�

:�A:�C6�5 B� B= A� 64B�BC� B

O � ��)��$�*F�J��&��H ��

��C��

�+� ��

�,$��P%

-��K �*� ��K P�NC$P% � <� A�A:�A:�C6�B�B�:�A:�C6�5 B� B

>�B��BCB4A BA� �CA�B

O � ��*F��/��&��H ��

��C��

�K C$P� �

�0 �*NC$P%

��2 ��C� P�� P% >��B�B! �B:��"BCB�B#B��#A <B�B�B

O � ��J��C�� F��J��&��H ��

��C��

��

�� PG�

/��3P4 ��S �#�*P% $�A��B5 �#H � A 5 �B�#B��#��<B�B�A

O � ��)��$�*F�H -��&��H ��

��C��

��

�� PG�

E�� *CG��N��K PNC#� %�#5 �A �6CA � 6�6:�5 ��#B��#��:�6�A �A

O � ��J��C�� F�� *�H ��

��C��

��

�� PG�

J��! �G��,#P% � �� A 5 B��0 P�� P� ��PL�K �� 6N��F &$&

' 6#B��CA�B

O � ��J��C�� F��/�� *�H ��

��C��

�+� ��

�,$��P%

)��! P4 �� C� �*P�� F �<BC#B:�A"B�� B#A� B

=�6CB#B= �6� �B

O � ��J��C�� F��/�� *�H ��

��C��

�+� ��

�,$��P%

��'�#��'CN��C$P% @�BG6�6� A 5 B�:�A:�C6�5 B� B*B�6

*B�B�6CA�B

O � ��*F��P#�H ��

��C��

�+� ��

�,$��P%

�� P�P ��3C4 ��C$P% � ��<6#��A;�"6CA�6CA <B�5 A�;�5 �C��

�<A��A

O � ��*F�H /��P#�H ��

��C��

��

�� PG�

�H ��! �PG�� P% � �� A"#6�6�#�"A#5 6��B#A��BCB' �! A�B

O � ��J��C�� F�H /��P#�H ��

��C��

�+� ��

�,$��P%

��'�� P��0 C�C$P% +B#B:�6�A �B>6�B#5 64B5 �A� �CA��

� 6G��B�#�� 5 �A-6C#�� 5 �#�65 ��

O � ��E�� F�E��G��H ��

��C��

�K C$P� �

�0 �*NC$P%

�-��K ��! �N�P� C$P% @�BGB#�5 6��B� 64 A��A#B��A�B

O � ��)��$�*F��G��H ��

��C��

�K C$P� �

�0 �*NC$P%

��,$��3�N6P% D � 6� 6#�AH B#�B��A5 6�6:�5 A� :6�� B� B

�$�C�� 5 ��C�5 �� <��

O � ��J��C�� F�H H ��G��H ��

��C��

��

�� PG�


�/��K �*� ��7�%�L = � A 5 B:��A"#A ��#��B�#B��#A�

<B�B�B� B

O � ��J��C�� F�H H ��G��H ��

��C��

��

�� PG�

�E��! P#P� �� *P% � �#��H B#�B��A"#A A�6B� A��A"#A

6� 6� 6#B�B�<B�5 B� B;�5 �C6�<A�5 6

O � ��*F�H H ��G��H ��

��C��

��

�� PG�

�J�� 8��2 �&P% F �<BC#B:�6�A �B;�B�A��BCB$6�5 �CA�B

>A�B

O � ��*F�H ��G��H ��

��C��

�K C$P� �

�0 �*NC$P%

�)��PG��! P#C��C$P% %�� 5 � ��#B:�� B��! �9�#� NC� �&#�:��

4��"A�B' B��B�A�6CA�B

O � ��*F�H ��G��H ��

��C��

�K C$P� �

�0 �*NC$P%

H ��! �PG��; �GP% ;6��CB�6�� B�A��5 �� 6"AA:�� 6�B�

#B! ��#B��#��5 �A-6C#��A

O � ��*F�H ��G��H ��

��C��

��

�� PG�

H �� PG��<�NP% .��G6A/6�A#B�A��A �AA6:�5 ��:6�� A

O � ��*F�H ��G��H ��

��C��

��

�� PG�

H H ��'�#P� ��0 �GP% $��6��:��A/�CB#B@�"A�B4 A� 6#5 B

O � ��*F�H E��G��H ��

��C��

�+� ��

�,$��P%

H ��S �� CGP% = � ��6:�5 A ��#B5 B0��B�A�A 1C�6� 6#B

O � ��E�� F�H E��G��H ��

��C��

��

�� PG�

H -��=CP� ��>P$��C$P% =��5 ��B�CB�<6#6� A��5 6:6�� 6

O � ��J��C�� F�H E��G��H ��

��C��

��

�� PG�

H �� 0 ��% +B�� A"A�ACA��CA5 �� A"#��

=�6�A �A#A� A5 �� 6�A�B� B� ��6

2�AH 5 �CA�B

O � ��*F�H )��G��H ��

��C��

�! P#C

�<C� ��

H /��,$��K PNC#P% � �A-6C#6��<A#6� 6� �B�BJ� 65 �B#��B

$A! "6CA�B

O � ��*F�H )��G��H ��

��C��

�! P#C

�<C� ��

H E��! �PG��+�6P% *A5 AH B<��B�:�A:�C6�5 B� B= C6�� A 5 B

+B#5 �CA�B

O � ��)��$�*F��*�� &��H ��

��C��

�+� ��

�,$��P%

H J��+��PG�#��? PNP% D:�5 B<A��BH A �B4 A� �! B� <A � A�B

O � ��*F��/��*�� &��H ��

��C��

��

�� PG�

H )��,$��,$��C$P% *A5 #�CA#B�B�:��A=�6CB#B= �6� �B

O � ��)��$�*F�H J��*�� &��H ��

�C��

+� ��

,$��P%

��+�:��+�G��C$P% D � 6� 6#�A��B�6�6� A�A �6�#B��#��

� A�A�A

O � ��J��C�� F��CN*C&��H ��

�C��

� ��

� �� PG�


O � ��*F��CN*C&��H ��

! P#C

<C� ��

�H �� $�*#��@P$P% 4 A� A �A#A4 A A��C�B#�CA�=��B A�B

O � ��*F��H ��CN*C&��H ��

�C��

� ��

� �� PG�

��M�� S �NC$P% /�#B"5 B-6#A�<B�B:�6:�65 B� �

O � ��E�� F�H ��CN*C&��H ��

�C��

� ��

� �� PG�

�-�� *�P��<�*NC$P% ;A! �A�6CB:6�� B�:�"6�5 ��:�5 6<�#6

O � ��J��C�� F�H ��CN*C&��H ��

�C��

� ��

� �� PG�

��! PG��9�#NC$P% = � �C�$�6� ��J5 A�B

O � ��*F�H ��CN*C&��H ��

�C��

MC� P�#�$�

'C$��C$P%

�/��+�:��! �P�NC$P% $��A�A �B:�A:�C6�B"B��O � *P��NC�

��*�*��B#A��BCB' �! A�B

O � ��E�� F�H ��CN*C&��H ��

�C��

+� ��

,$��P%

�E��! P#��! �*PG� �$P% 4��6�#BDC��:B�0 P�� P� ��PL�K �� 6N��

F �<�� A�B' 6#B��CA�B

O � ��J��C�� F�H ��CN*C&��H ��

�C��

+� ��

,$��P%

�J��M�� :&�&� %�� 5 � ��#A� ��6� :�A:�C6�B�B�:��A

��6��A�BC 6CA�B

O � ��*F�)��C$�� &��H ��

�C��

+� ��

,$��P%

�)��+�:��! P#C��C$P% =B�A�A"#�� B#��B#A��BCB' �! A�BL

O � *P��NC��*�

O � ��E�� F�)��C$�� &��H ��

�C��

+� ��

,$��P%

-��! �P��? CNP% ' 6� B�A�A�;�5 �CA� �<A�5 B� B:6�B� B

O � ��*F��E��C$�� &��H ��

�C� ��

3C NC

��$�G P%

-��! �PG��! P#P%�$P% @�� A= �6� B�

O � ��)��$�*F�H ��C$�� &��H ��

�C��

+� ��

,$��P%

-H ��MPG��! �*PG�$P% M�� A�6�B�6��=��P�P� �� *�C:�

3�C:�9��P�� 6' &M�A��A�B

O � ��*F�H ��C$�� &��H ��

�C��

+� ��

,$��P%

-��! �PG��0 �GC$P%

J�:65 �A� ��6�#A�B�A �6��:�5 ��A B�

:�6�A �A;��A�� BCBN� A�B

O � ��)��$�*F�H �� &��H ��

��C��

�+� ��

�,$��P%

--��3CG��3�#6�$P% � �� 6#�B�A:�A:�C6�B�6�� B#�

3�NC8��3��

O � ��)��$�*F�H J�� &��H ��

��C��

�+� ��

�,$��P%

� � F � H

��+�:��? C9�$P% $��<� 6� CA��6� #��AK6��! 6CB:�6�A �B �C��

Катедра за српску књижевност са јужнословенским...266

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

Београд

Веће Филолошког факултета одредило нас је у Комисију за изборкандидата који су се јавили на расписани конкурс за редовног професораза предмет Средњевековна књижевност. На расписани конкурс јавила седр Љиљана Јухас-Георгиевска, садашњи ванредни професор за исти пред-мет. Прегледавши поднета документа, слободни смо да Већу поднесемоследећи

И З В Е Ш Т А Ј

Биографија

Др Љиљана Јухас-Георгиевска рођена је 4. фебруара 1949. године уГоспићу, где су њени родитељи тада били професори. Основну школу игимназију учила је у Београду. На Филолошки факултет, група за југо-словенску књижевност и српскохрватски језик, уписала се 1967. године,а дипломирала је 1972. године и одмах је отпочела постдипломске студи-је на истом факултету, смер за науку о књижевности. Постдипломске сту-дије завршила је 1977. године, одбранивши са успехом магистарски рад„Живот Стефана Немање од Стефана Првовенчаног“. За асистента запредмет Средњeвековна књижевност на Филолошком факултету у Бео-граду изабрана је маја 1978. године. Докторску дисертацију „Доменти-јаново књижевно дело“ одбранила је 1990. године, а 5. децембра 1991.изабрана је за доцента за исти предмет (реизабрана крајем 1996). За ван-редног професора изабрана је фебруара 2000. године.

Као асистент учествовала је у извођењу наставе и водила самостал-не вежбе из овога предмета код професора др Радмиле Маринковић и дрЂорђа Трифуновића. Уз то, од 1979. године самостално је водила наставуиз предмета Основи текстологије (све до укидања редакторско-лектор-ског смера на Факултету). Када је изабрана за доцента, почела је са само-сталним извођењем наставе. У протеклом периоду (1991-2004) држала јепредавања и семинарска вежбања из Средњeвековне књижевности сту-дентима групе за српску књижевност и српски језик (група 05) и делустудената групе за српски језик (01). Радила је и са студентима са другихкатедара (Општа књижевност, Библиотекарство и др.), који имају четво-росеместрални курс из српске књижевности.


Као лектор српског језика за стране слависте учествовала је у радуVIII, IX и X Скупа слависта, који организује Међународни славистичкицентар Србије и у раду XXXIII, XXXIV, XXXV и XXXVI Југословенскогсеминара за стране слависте, а као предавач 1985. године на Загребачкојславистичкој школи Међународног славистичког центра СР Хрватске. Др-жала је предавања на међународном Скупу слависта (у организацијиМСЦ-а Филолошког факултета) 1993, 1994, 1995. На Скупу слависта 1998,у оквиру специјалистичког курса из средњовековне књижевности одр-жала је неколико предавања на тему: Српска житијна књижевност.

Августа 1978, као стипендиста Грчког славистичког удружења по-хађала је курс новогрчког језика, византијске историје, књижевности иуметности у Солуну, у организацији Балканолошког института, а авгу-ста 1979. курсеве за бугарски језик, књижевност и културу у Софији.Током 1984. била је на вишемесечном студијском боравку у Грчкој, каостипендиста грчке владе и у Атини и Солуну радила у тамошњим библи-отекама. Јула месеца 1986. боравила је по десeт дана у Прагу и Букуре-шту, проучавајући рукописе са Доментијановим делима, посредством Од-бора за критичка издања српских писаца САНУ, за који припрема кри-тичко издање Доментијанових дела.

Почевши од 1979, учествовала је, са рефератима и саопштењима,на више домаћих и међународних научних скупова и конгреса – на сим-позијуму Litteratures slaves-correlations dans les recuilles manuscripts, одр-жаном маја 1979. у Солуну (са рефератом Зборници са Животом Стефа-на Немање од Стефана Првовенчаног), на IX међународном научном са-станку слависта у Вукове дане, одржаном у Београду септембра 1979 (сарефератом Проблеми превођења са српскословенског на савремени срп-скохрватски језик), на симпозијуму „Платонизам у средњовековној срп-ској књижевности и култури“, који је одржан у мају 1983. у Студеници, уорганизацији Института за књижевност и уметност из Београда (са ре-фератом Доментијан и платонистичка естетика), на IX међународномконгресу слависта у Кијеву, одржаном од 6. до 14. септембра 1983. (сарефератом Први научни описи старих словенских рукописа – принципи иметоди), на симпозијуму „Милешева у историји српског народа“, одр-жаном јуна 1985, у организацији САНУ (са рефератом Краљ Владислав,ктитор манастира Милешеве, у српској средњовековној књижевности),на међународном научном скупу „Студеница и византијска уметност око1200. године“, одржаном септембра 1986, у организацији САНУ (са ре-фератом The Life of St. Simeon by Stefan Prvovenčani in the Serbian Bio-graphical Prose), на научном скупу „Данило Други и његово доба“, одр-жаном децембра 1987. (са рефератом Документарно и фикцијско у До-


ментијановом делу Живот светог Саве), на 26. међународном научномсастанку слависта у Вукове дане, у организацији МСЦ-а, одржаном сеп-тембра 1996 (са рефератом Библијске паралеле у функцији грађења јунакау Доментијановом Животу светог Саве), на 28. међународном научномсастанку слависта у Вукове дане, одржаном септембра 1998 (са рефера-том Мотив Хиландара у делима архиепископа Данила II), на научном скупуодржаном јуна 2000. у манастиру Љубостиња, у оквиру манифестацијеЈефимијини дани (са саопштењем Књижевно дело монахиње Јефимије),на 32. међународном научном састанку слависта у Вукове дане, у орга-низацији МСЦ-а, одржаном септембра 2002. године (са рефератом XIIIвек у балканским словенским књижевностима) и на 33. међународномнаучном састанку слависта у Вукове дане, у организацији МСЦ-а, одр-жаном септембра 2003. године (са рефератом Принципи конституисањаи улога микро-жанрова у Доментијановом Животу светог Саве).

Љиљана Јухас-Георгиевска учествовала је у научном пројекту „Сред-њевековна српска уметничка проза и поезија“ (руководилац проф. др Ђор-ђе Трифуновић). Почевши од 2001. сарађује у научном пројекту „Техни-ка и семантика приповедања“ (руководилац проф. др Душан Иванић).

Библиографија радова др Љиљане Јухас-Георгиевске

I Књиге:

1. Азбучни показатељ речи у списима светога Саве (у сарадњи саЂорђем Трифуновићем и Томиславом Јовановићем). Народнабиблиотека Србије, 1980, 201 страна.

2. Стефан Првовенчани, Сабрани списи. Просвета-СКЗ, Београд,1988, 193 стр. (приређивач, аутор предговора, коментара и др.).

3. Стара српска књижевност. Житија. Избор и пропратни тек-стови Љ. Јухас-Георгиевска. Завод за уџбенике и наставна сред-ства, Бг, 1997, 280 стр. (Библиотека „Избор“)

4. Стефан Првовенчани, Сабрана дела. Предговор, превод дела икоментари Љ. Јухас-Георгиевска; издање на српскословенскомТ. Јовановић. СКЗ, Београд, 1999, CXVI + 184 стр. (коло XCII,књ. 608).Предговор Стефан Првовенчани и његово дело, стр. VII-CXVI.

5. Свети Сава, Сабрана дела. Приредила и предговор написалаЉ. Јухас-Георгиевска. Народна књига-Алфа, Београд, 2000, 223стр.


Предговор Књижевни рад Светог Саве, стр. 5-92.6. Доментијан, Житије Светога Саве. Предговор, превод дела и

коментари Љ. Јухас-Георгиевска. Издање на српскословенскомТ. Јовановић. СКЗ, Београд, 2001 (коло XCIII, књ. 614-615).Предговор Књижевно дело јеромонаха Доментијана, стр. VII-CXXXII.

7. Свети Сава, Сабрана дела. Приредила и пропратне текстовенаписала Љ. Јухас-Георгиевска. Завод за уџбенике и наставнасредства. Београд, 2001, 158 стр. (Библиотека „Избор“).Предговор Књижевни рад Светог Саве, стр. 7-33.

8. Љиљана Јухас-Георгиевска, Живот Светог Саве од Доменти-јана. Историја текста. САНУ, Београд, 2003, 338 стр. (Кри-тичка издања српских писаца, VI). Резиме на енглеском језику.

II Студије, чланци, преводи, и др:

1. Humanizam Iva Andrića. U Zborniku seminarskih radova studena-ta jugoslovenskih književnosti, Beograd, Filološki fakultet, 1972,knj. 4, str. 44-71.

2. IV међународни научни састанак слависта у Вукове дане. Нашјезик, Београд, 1975, књ. XXI (нова серија), св. 3, стр. 194-195.(Приказ).

3. V међународни научни састанак слависта у Вукове дане. Нашјезик, Београд, 1975, књ. XXI (нова серија), св. 4-5, стр. 276-278. (Приказ).

4. VI међународни научни састанак слависта у Вукове дане. Нашјезик, Београд, 1976, књ. XXII (нова серија), св. 3, стр. 158-160.(Приказ).

5. 42 јединице из области Средњовековне српске књижевности уНовој енциклопедији у боји, св. 1 (А-К); св. II (Л-Ш), Београд,„Вук Караџић“ – Larousse, 1978.

6. Средњовековна књижевност у „Српско-далматинском мага-зину“ (1836-1873), зборник Научни састанак слависта у Вуковедане, књ. 9, 1980, стр. 383-397. Међународни славистички цен-тар, Београд, 1980.

7. Zbornici sa Životom Stefana Nemanje od Stefana Prvovenčanog.Cyrillomethodianum, Солун, 1981, књ. V, стр. 187-196.

8. Прилог тумачењу једног места у Стефановом Житију светогСимеона. Археографски прилози, књ. 3, стр. 123-136. Народнабиблиотека СРС, Београд, 1981.


9. Проблеми превођења са српскословенског на савремени српско-хрватски језик. Научни састанак слависта у Вукове дане, Бео-град, Међународни славистички центар, 1982, књ. 11/3, стр. 33-48 (резиме на енглеском).

10. Словенски рукописи у манастиру Св. Пантелејмон. Прилози закњижевност, језик, историју и фолклор, за 1979 (објављено1982), књ. XLV, св. 1-4, стр. 133-137. (Приказ).

11. Гордон Л. Макданиел, Прилози за историју „Живота краљеваи архиепископа српских“од Данила II. Прилози за књижевност,језик, историју и фолклор, за 1980 (објављено 1984), књ. XLIV,св. 1-4, стр. 42-52. (Превод са енглеског језика).

12. Краљ Владислав у српској средњовековној књижевности, у збор-нику Милешева у историји српског народа. САНУ, Београд,1987, стр. 17-25.

13. The Life of St. Simeon by Stefan Prvovenиani in the Serbian Bio-graphical Prose. У зборнику Студеница и византијска уметностоко 1200. године. САНУ, Београд, 1988, стр. 97-106.

14. Доментијан и архиепископ Данило II, у зборнику АрхиепископДанило II и његово доба, САНУ, Београд, 1991, стр. 237-243.

15. Доментијан и платонистичка естетика. Прилози за књижев-ност, језик, историју и фолклор за 1991-1992 (објављено 1993),књ. LVII и LVIII, св. 1-4, стр. 23-37. (Резиме на енглеском јези-ку).

16. Житије краљице Јелене од архиепископа Данила II. Књижев-ност и језик, год. XLI, бр. 3-4, Београд, 1994, стр. 11-30. (Рези-ме на енглеском језику).

17. Типик Светог Саве за манастир Хиландар, поговор (= студија)у књизи: Хиландарски типик. Рукопис Chil AS 156. ПриредиоДимитрије Богдановић, Београд, Народна библиотека Србије –Завод за међународну научну, просветну, културну и техничкусарадњу Србије, 1995, стр. 97 – 132. (Објављено поводом 800-годишњице оснивања манастира Хиландара).

18. Хиландарски типик. Књижевне новине, 893/894, Београд 1.-15.10 1994, год. XLVI, стр. 7. (Овај број Књижевних новинатематског је карактера и у целини посвећен манастиру Хилан-дару, поводом његовог великог јубилеја, осам векова постоја-ња).

19. Нова и значајна књига у колекцији фототипских издања. Књи-жевне новине, 924/925, Београд, 15.2-1.3.1996, год. XLVII, стр.13.


20. Једна значајна библијска паралела у Доментијановом делу Жи-вот светог Саве. Књижевност и језик, 1997, год. XLV, број 1,стр. 7 – 15. (Резиме на енглеском језику).

21. Библијске паралеле у функцији грађења јунака у Доментијано-вом „Животу светог Саве“. Научни састанак слависта у Вуко-ве дане, Београд, Међународни славистички центар, 1997, књ.26/1, стр. 51 – 60. (Резиме на руском језику).

22. Nikon Jerusalimac. У књизи Leksikon pisaca Jugoslavije, IV, Ma-tica srpska, Novi Sad, 1997, стр. 725-726.

23. Документарно и фикцијско у Доментијановом делу Живот све-тог Саве. У зборнику радова са међународног научног скупаСвети Сава у српској историји и традицији. САНУ, Београд,1998, стр. 141-158. (Резиме на енглеском језику).

24. Природа и функција аутобиографских сегмената у српскимповељама XII – XV века. (Поводом књиге Радмиле Маринко-вић Писах и потписах, Нолит, Београд, 1996). Књижевна кри-тика. Пролеће-лето (тематски број, тема: Ново читање тради-ције. Историја и поетика српске књижевности), 1998, стр. 7 –23.

25. Функција и значај уводних мотива у обликовању Савиног лика уДоментијановом делу Житије светог Саве. Свет речи. Сред-њошколски часопис за српски језик и књижевност. Београд,1998, стр. 37 – 43.

26. Свети Сава, Сабрана дела (Приредио и превео Томислав Јова-новић). СКЗ, Београд, 1998, 272 стр, коло XCI, књ. 602), Књи-жевна историја, XXX, 1998, 105, стр. 240-244. (Приказ).

27. Мотив Хиландара у делима архиепископа Данила II. Научни са-станак слависта у Вукове дане 28/1 (= Хиландар у осам вековасрпске књижевности), Београд, 1999, стр. 37-50. (Резиме на ру-ском језику).

28. Повесно слово о кнезу Лазару. Даница, српски народни илустро-вани календар за годину 2000. Вукова задужбина, Београд, 1999,стр. 165 – 183.

29. Књижевно дело монахиње Јефимије. Јефимија, часопис за књи-жевност, уметност и духовност, Трстеник, XI, 11, 2001, стр. 43-75.

30. Књижевно дело монахиње Јефимије. Зборник Матице српскеза књижевност и језик, књ. 50 (2002), св. 1-2, стр. 57-70 (Резимена енглеском језику).


31. Станислав Хафнер, Српски средњи век. Приређивач ЈованкаКалић. Превод Јованка Калић и Слободан Грубачић. Завод зауџбенике и наставна средства-Вукова задужбина-Матица срп-ска, 2001, 181 стр. (Библиотека: Студије о Србима, књ. 11). При-лози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. LXVIII иLXIX, св. 1 – 4, 2002-2003, стр. 360-370. (Приказ).

32. XIII век у балканским словенским књижевностима. Научни са-станак слависта у Вукове дане, књ. 32/2, МСЦ, Београд, 2004,стр. 17-29. (Резиме на руском језику).

33. Принципи конституисања и улога микро-жанрова у Доменти-јановом Животу Светог Саве. Научни састанак слависта у Ву-кове дане 33/2, стр. 19-30, МСЦ, Београд, 2004.

Магистарски рад Живот Стефана Немање од Стефана Првовен-чаног представља минуциозну и темељну текстолошку анализу сачува-них преписа овог дела – Париског рукописа с почетка XIV века, који са-држи дело у целини, и Горичког рукописа Никона Јерусалимца из 1441/2.године, у коме је само 14 глава текста. Узела је у обзир и делове Стефано-вог дела које је Доментијан уносио у своје списе (према свим сачуванимрукописима). Дошла је до сигурних резултата важних за тумачење Сте-фановог дела и за његово критичко издавање. Магистарским радом секвалификовала као савестан текстолог, што је неопходна основица за књи-жевно-историјска и теоријска истраживања у савременој медијевистици.Он није у целини издат. Њиме је најављена главна тема истраживања ипослужио је као основа за више радова.

Кандидаткиња је својим радовима врло широко улазила у струку.То показује њено ангажовање у енциклопедијским публикацијама – за„Нову енциклопедију у боји“ сачинила је 42 јединице о старој српскојкњижевности (II, 5), за друго издање „Речника књижевних термина“ (из-давач Институт за књижевност и уметност у Београду) прегледала је иупотпунила (у првом реду подацима о новијој литератури) одредницепосвећене старој српској књижевности.

Кандидаткиња је рано почела да се бави библиографијом. Тако је заИнститут за књижевност и уметност обрађивала библиографију тексто-ва о старој књижевности и описа рукописа и старих штампаних текстоваобјављених у српским алманасима прве половине XIX века, а са студен-тима је радила на библиографији средњевековне књижевности у перио-дичним публикацијама тога доба, у оквиру катедарског научног пројекта„Историчари српске књижевности“. Из ових ангажовања произашли сунеки од њених научних радова.


Године 1980. објављен је њен рад Средњовековна књижевност у„Српско-далматинском магазину“, 1836-1873, који представља исцрпнуинформацију о ауторима и написима у овој угледној српској публикаци-ји. Посебна пажња обраћена је на терминологију, методологију и прин-ципе описа и издања старих текстова, чиме се улази у историју ране срп-ске археографије и текстологије (II, 6).

Исте преокупације изражене су и у раду Први научни описи старихсловенских рукописа, изнетом на славистичком конгресу у Кијеву 1983.године, у коме је покушала да дубље уђе у историју словенске археогра-фије. У складу са компаративним карактером конгреса, кандидаткиња јепаралелно посматрала руска и српска интересовања за старе рукописе,почев од средњег века до настанка славистичке науке средином XIX ве-ка. Утврдила је да су у обема националним наукама владали исти прин-ципи и научни методи, а да разлике које међу њима постоје проистичу изразличитог степена очуваности и обима рукописног наслеђа, као и збогопштих националних прилика руског и српског народа.

На сличан начин кандидаткиња је покушала да уђе и у историјупревођења старе српске књижевности. Њен рад Проблеми превођења сасрпскословенског на савремени српскохрватски језик представља поку-шај да се истражи и систематизује досадашњи рад преводилаца дела ста-ре српске књижевности, чиме се предлаже и изграђивање поузданијихкритеријума за садашње преводиоце (II, 9). То је био почетни рад; Љ.Јухас-Георгиевска се потом огледала у превођењу (превела је дела Сте-фана Првовенчаног и Живот Светог Саве од Доментијана).

Пуну обавештеност о захтевима савремене археографије и тексто-логије кандидаткиња показује у свом опширном приказу књиге истакну-тог грчког слависте Емила Тахиаоса о словенским рукописима манасти-ра Св. Пантелејмона, објављене 1981. године. Нарочиту пажњу обратилаје на српскословенске рукописе, њих 23 у овој збирци, међу којима има иоригиналних дела српских писаца; даје и своје корекције, као што су но-ве идентификације појединих текстова и језичких редакција (II, 10).

Исте квалитете показује и превод са енглеског језика чланка аме-ричког слависте Гордона Макданиела о текстолошким питањима Дани-ловог зборника, чиме се кандидаткиња потврђује као солидан познава-лац текстолошке терминологије, српске и енглеске (II, 11).

У наведеним радовима уочава се тежња ка успостављању погледана историју науке о књижевности, у првом реду текстологије и њој срод-них дисциплина и утврђивању њихових метода и принципа. Истовреме-но, не престаје интересовање за Стефана Првовенчаног као писца, штоостаје једна од главних преокупација Љиљане Јухас-Георгиевске; она му


се често и са успехом враћа, имајући у свом магистарском раду чврступолазну основу за своје позније анализе.

У раду са овом темом, Зборници са Животом Стефана Немање одСтефана Првовенчаног, кандидаткиња иде даље од свог магистарскограда у примени модерне текстолошке методе и процењује текст у зави-сности од његовог „окружења“. Тако утврђује да у Париском рукопису,који је у ствари Патерик, дакле типичан зборник, текст Првовенчаногније усаглашен са идејама и са формом осталих патеричких текстова, тесе мора третирати као касно уклопљен у зборник, и због тога рефлектујестање веома блиско основном стању текста. Горички, пак, зборник је ати-пичан, ауторски зборник, сачињен за наручиоца, Јелену Балшић, као мо-нашка лектира о њеним прецима Немањићима, где је текст Првовенча-ног усаглашен са тим захтевима (II, 7).

Методолошку допуну овом раду представља Прилог тумачењу јед-ног места у Стефановом Житију светог Симеона. Док у горњем чланкуанализира шта зборничко окружење значи за стабилност или измену тек-ста, сада испитује шта два, већ различита вида текста, могу међусобнодопринети бољем разумевању сваког од њих, а шта реконструкција из-ворног стања текста. На примеру одломка о Немањином рођењу и кр-штавању, које је нејасно, те је изазвало недоумице истраживача и прево-дилаца, примена овог метода дала је потпуно разрешење (II, 8).

Враћајући се поново Првовенчаном неколико година касније, Љи-љана Јухас-Георгиевска ће поћи даље, у истраживање поетике овога пи-сца: The Life of St. Symeon by Stefan Prvovenčani in the Serbian Biographi-cal Prose. Полазећи од општеприхваћеног суда да је дело Првовенчаног„Живот Стефана Немање“ (св. Симеона) прва права српска биографија ида има веома чврсту и складну композицију, она покушава да истражикомпозиционе принципе овог дела. Констатује да је основни, сукцесив-но-хронолошки принцип допуњен другим, међусобно усаглашеним ни-воима нарације. Нарочито истиче активан однос између догматско-тео-ријског увода и наративне целине дела, испољен кроз идејну и тематскукомплементарност, чиме се конкретан Немањин лик укључује у ширидуховни контекст, а појединачна историја Немањиног доба остварује каодео опште историје и вечних духовних начела (II, 13).

У српском језичком облику и проширен, овај рад је укључен у пред-говор за књигу Стефан Првовенчани, Сабрани списи у издању Просветеи Српске књижевне задруге, коју је у целини приредила Љиљана Јухас-Георгиевска. У овој књизи налазе се сва дела Стефана Првовенчаног упреводима Лазара Мирковића, Миливоја Башића и самог приређивача.Књига је снабдевена исцрпним коментарима, у којима су, поред осталог,


протумачени и елементи пишчевог књижевног поступка. У предговорусе открива нов композициони ниво дела у методу антиципација, чиме сеПрвовенчани показује као претходник Доментијанов у примењивању овеидејне оријентације и књижевног поступка. Открива се, затим, активаноднос између завршне похвале и дела, чиме се раније утврђен активаноднос између увода и дела употпуњава и дело постиже композиционузавршеност. Дајући и све неопходне информације о писцу и његовим де-лима, предговор представља обухватну студију о књижевном раду Прво-венчаног (I, 2).

У студији објављеној на енглеском језику и Предговору Сабранимсписима Стефана Првовенчаног кандидаткиња је испољила своје зани-мање за поетичка истраживања; тежи успостављању сопствених крите-ријума и методологије. Стечена искуства потом ће и шире примењивати.

Друга велика тема којом се кандидаткиња бави, јесте Доментијан,писац који долази после Стефана Првовенчаног, а обрађује исте теме иисти период српске историје. Њега је узела за предмет своје докторске ди-сертације. Ранијим текстолошким радовима показала је да је успешно овла-дала научним методама потребним за обраду ове теме, колико тешке толи-ко и обимне. Приступ, пак, са теоријске стране започет је већ радом Домен-тијан и платонистичка естетика саопштеним 1983 (штампан тек 1993, уприложеној библиографији II, 15), којим је отворила неке перспективе уистраживању неоплатонистичке естетике, како код самог Доментијана, та-ко и у српској књижевности средњег века уопште. Симболику светлости,једну од већ утврђених битних компонената Доментијанове поетике, кан-дидаткиња прати у делима старословенске књижевности и код српскихписаца који претходе Доментијану, те је утемељује у један општи естетич-ки систем средњовековне словенске књижевности. С друге стране, она ука-зује и на естетику и симболику бројева, коју уочава као основ Доментија-новог композиционог система, чиме је постигнута кохезија и апсолутнахармоничност Доментијанових обимних текстова.

Доментијан је у научном интересовању Љиљане Јухас-Георгиевскепосматран и у компарацији са великим писцима који га следе. У радуКраљ Владислав, ктитор манастира Милешеве, у српској средњовеков-ној књижевности, утврдила је Доментијанову недоследност у прикази-вању лика овог владара, условљену његовим неједнаким односом премаДоментијановом јунаку светом Сави, а коју Теодосије превазилази сво-јом методом дограђивања ликова и ситуација, којом гради јасан и заокру-жен лик краља Владислава. Тиме је очигледно био ближи модерним исто-ричарима, те су му указали пуно поверење, али је несумњиво даљи одисторијске личности коју Доментијан верно приказује. Улазећи у две по-


етике, Доментијанову и Теодосијеву, на овом конкретном примеру, кан-дидаткиња открива нове могућности за теоријске и историјске интерпре-тације (II, 12).

У раду Доментијан и архиепископ Данило Други испитују се темат-ске и фразеолошке позајмице из Доментијана у „Животу краља Драгути-на“ у Даниловом зборнику. За одсеке о Драгутиновој младости и духов-ном животу коришћен је Доментијанов „Живот светог Саве“, а за одсе-ке о владарском животу „Живот светог Симеона“. Пружени су тако но-ви елементи за текстолошку проблематику ове биографије, али и сведо-чанства о континуираном Доментијановом утицају на писце прве поло-вине XIV века (II, 14).

Докторска дисертација Доментијаново књижевно дело представљатекстолошку студију оба Доментијанова дела. Дисертација почива наобимном текстолошком материјалу, писаном од XIV до XVII века и нанаучној литератури, насталој у скоро двовековном временском распону.Утврђена је богата историја текстова и назначен њихов основни изглед, апонуђен је и велики и сређен материјал за синтаксу старог књижевногјезика. Својим резултатима дисертација омогућује критичко издање До-ментијанових дела, на коме Љиљана Јухас-Георгиевска увелико ради, каои његову поетичку и естетичку обраду, што, како смо видели, увеликоулази у њено научно интересовање.

Поред самосталног научног рада, кандидаткиња показује успех и утимском научном раду, о чему сведочи изврсни Азбучни показатељ речиу списима светога Саве (I, 1).

Научни рад кандидаткиње у периоду 1991-1996. кретао се у два прав-ца: даље проучавање Доментијана и припремање научног издања Хилан-дарског типика.

Расветливши основна текстолошка питања Доментијановог руко-писног наслеђа, кандидаткиња са пуном сигурношћу улази у истражи-вања поетике овог писца. Својим средишњим местом у континуираномразвоју српске средњовековне биографике, Доментијаново дело је не-пресушни извор за тумачење целокупне поетике српске средњевековнекњижевности. Композициона структура, стилска решења, поетски је-зик, идејне основе, систем нивоа и значења Доментијанових дела који-ма се у садашње време кандидаткиња бави, стварају перспективе за ту-мачење шире књижевне продукције која Доментијану претходи и којаму следи.

Метод естетичке анализе кроз интерпретацију садржине дела, ко-ришћен је и у студији Житије краљице Јелене од архиепископа Данила II(II, 16). Текст дела рашчлањен је на тематске целине, чиме је откривена


структура композиције у неколико нивоа, али и од ње зависна семантич-ка структура. Тиме се расветљавају не само законитости жанра, него и уњему садржаних поджанрова, као и њихова улога у целини дела. Значај-но је при томе што је указано на симетричност Јелениног лика са ликомСтефана Немање код Првовенчаног и код Доментијана. Тако је потврђе-но деловање Доментијанових историјских и државних идеја на ДанилаII, а преко њега и на потоња времена.

У студији Документарно и фикцијско у Доментијановом делу „Жи-вот светог Саве“ (саопштено маја 1995, на научном скупу САНУ, обја-вљено 1998, у библиографији II, 23), кандидаткиња је изнела један деосвојих истраживања о видовима и значају документарности у овом де-лу. Први слој који испитује јесу сведочења самог писца и књижевнихликова. Кроз нарацију, која делује документаристички, писац и сведо-ци, а то су ауторитативне личности (испосници, патријарх, цар), дајувредносне судове о Сави и његовим врлинама и заслугама. Највишепажње посвећено је посланицама, којих у делу има шест. У односу надокументарност оне су различите, као што су различити и облици њи-хове литераризације. Прва посланица, којом родитељи позивају Савуда дође у Србију, вероватно почива на конкретној преписци, али писацњу усклађује са својом претходном нарацијом о Савином рођењу и мла-дости, актуализује догађаје и даје вредносне судове о њима. Тиме сеисказ писма третира као сведочење и кроз фикцијско постиже се ути-сак документарности. Друга посланица је веома опширна, она садржиСавин одговор и позив Немањи да он дође у Свету Гору. Исказана је у42 симетрично компоноване целине, од којих можда само неке имајудокумента за основу. Текст је литерарним средствима обликован каопрограмски концепт Немањиног лика и развоја каснијег догађања, од-јеци посланице прате се у приповедним токовима који тек долазе. Заразлику од прве, друга посланица нема улогу свођења него ширења иразграњавања нарације и кључну функцију у изношењу Доментијано-вих програмских опредељења. Трећа, четврта и пета посланица свакакопочивају на преписци између Саве и његовог брата Стефана и свој из-вор имају код Стефана Првовенчаног. Доментијан их, међутим, не тре-тира као документа него их преиначава у складу са наменом дела и под-вргава литераризацији. Шеста посланица, којом Сава јавља Стефану дакао архиепископ стиже у Србију, свечана је и информативна. Уводни изавршни део садрже све елементе канцеларијских формулара, те је мо-гуће да она представља оригинални Савин документ. Студија дакле пред-ставља врло суптилну анализу поступака којима се од документарноггради фикцијско и обрнуто.


Два рада: Једна значајна библијска паралела у Доментијановом де-лу Живот светог Саве (II, 20) и Библијске паралеле у функцији грађењајунака у Доментијановом „Животу светог Саве“ (II, 21), штампана 1997.,у различитим публикацијама, проистекла су из реферата који је канди-даткиња одржала на 26. Научном скупу слависта 1996. Полазећи од схва-тања да су библијски садржаји једно од основних средстава портретиза-ције јунака у жанру којем ово дело припада, Љ. Јухас-Георгиевска утвр-ђује паралеле светог Саве са целим низом библијских јунака, али се де-таљно задржава на паралелама са светим Јованом Крститељем (у дру-гом) односно са Мојсијем (у првом раду). Са Претечом Саву најочиглед-није повезује наклоност према пустињаштву и подвизавању, али из теопште паралеле проистиче и литерарно коришћење у првом делу Домен-тијановог дела темама и фразеологијом Јеванђеља по Луки, где се опису-је Претечино детињство и младост. Паралела са Мојсијем спроводи се навише места, док се генерално поређење у 29. глави заснива на реалнимдогађајима и чудима Мојсијевим и чињеницама из Савиног живота и чу-дотворењима. При томе, предност је увек на Савиној страни, јер је онНовозаветни јунак. Смисао ових двеју главних паралела различит је –паралела са Јованом Крститељем доминантна је у првом делу и предста-вља идејну скицу будућег Савиног живота, док паралела са Мојсијем имасуштински епилошко дејство, интегративне је природе и заокругљује пор-третизацију јунака.

Приказаним радовима Љиљана Јухас-Георгиевска квалификује секао савестан историчар књижевности који трага за разоткривањем ду-бинских слојева организације и значења књижевног дела.

Други круг радова Љиљане Јухас-Георгиевске бави се „Хиландар-ским типиком“ светог Саве. То су три рада и они су повезани. У заостав-штини Д. Богдановића налазе се припремни радови за критичко издањеовога дела. То су слајдови за фототипско издање и рашчитан текст Хи-ландарског типика по рукопису Chil AS 156 у српскословенском издању,као и кратак опис овог рукописа. Када се томе додао и превод ЛазараМирковића у темељној Богдановићевој ревизији (објављен у књизи Све-ти Сава, Сабрани списи), 1986, било је могуће комплетирати диплома-тичко издање према поменутом рукопису. Тога посла прихватила се дрЉиљана Јухас-Георгиевска, додајући свој текст који представља опшир-ну студију о Хиландарском типику и не одговара му скроман назив пого-вора (у библиографији II, 17), као што ни њен труд око овог издања изда-вачи нису у самом наслову књиге адекватно вредновали. Студија је извр-сна и достојно прати ово научно издање. Неки делови ове студије саоп-штени су пре појаве књиге у Књижевним новинама посвећеним Хилан-


дару (II, 18), а текст у коме је приказала свој удео у настајању ове књиге,прочитан на промоцији издања, објављен је потом такође у Књижевнимновинама (II, 19).

Студија Љиљане Јухас-Георгиевске (40 страница) садржи преглед до-садашњег изучавања Хиландарског типика, са свим научним питањима идискусијама, са оствареним резултатима и отвореним проблемима, писанисцрпно, савесно и објективно. Истакнут је однос Хиландарског типикапрема византијским типицима, а посебно су анализирани Савини ориги-нални делови Хиландарског типика са покушајем оцене њихове књижевневредности. Урађени су описи зборника који садрже Хиландарски типик,посебно рукописа који се издаје. У Напоменама она објашњава како је до-шло до овог издања, свој удео у приређивању текстова, износи принципеиздања како их је ишчитала из Богдановићевог материјала, као и своје ис-правке Богдановићевог текста које је учинила према рукопису. Тиме кан-дидаткиња показује текстолошку спремност која се од ње и могла очекива-ти после дисертације посвећене текстолошким проблемима Доментијано-вог дела. Захваљујући обавештености, владању научним методама и науч-ничкој савесности Љиљане Јухас-Георгиевске, књига „Хиландарски ти-пик“ представља озбиљно научно издање које задовољава све норме нај-виших захтева савремене текстологије и едиционе праксе, а њу квалифи-кује као зрелог текстолога и књижевног историчара.

Из ширег интересовања кандидаткиње за проблематику житија про-истекла је, 1997, књига Стара српска књижевност. Житија (I, 3). За овукњигу сачинила је опсежнији предговор са прегледом књижевног ства-рања у оквирима жанра. Указује се на генезу житија и развој у византиј-ској књижевности а затим се говори о општим својствима и посебности-ма овог жанра у српској књижевности. Посебна пажња посвећена је струк-турним особеностима сваког од одабраних дела; указано је и на основнеправце развоја и домете жанра. Излагање је, у одређеној мери, усклађеноса наменом књиге (за средњу школу). Љ. Јухас-Георгиевска одабрала јенајрепрезентативнија дела, водећи рачуна и о наставном програму. Сачи-нила је коментаре, који олакшавају разумевање одређених места у жити-јима. Дала је и попис одабране новије литературе о свим писцима засту-пљеним у овом избору. Књигу је опскрбила и речником мање познатихречи.

Подстакнута књигом др Радмиле Маринковић Писах и потписах,Љиљана Јухас-Георгиевска упустила се у аналитичко испитивање увод-них сегмената старих српских повеља; своје резултате саопштила је ураду Природа и функција аутобиографских сегмената у српским пове-љама XII-XV века (II, 24). Установила је да се књижевно-поетски елемен-


ти сусрећу првенствено у свечаним повељама, и то у уводу (аренги) и уодељку у коме се образлажу побуде издавача да учини одређени дар, до-несе одлуку (експозиција повеље). Љ. Јухас-Георгиевска указује да изда-вачи најчешће испољавају индивидуални приступ у уобличавању ова-квих места, при чему њихови литерарни афинитети и поетичка опреде-љења (склоност ка реторичко-поетском или пак наративном као доми-нантном обележју) играју важну улогу. Напомиње да се појављивање све-чаних увода у српским повељама као и шире заснивање експозиције мо-же објаснити одређеним византијским утицајима (одакле је преузет и оп-шти формулар); истиче и битне разлике и посебности српских повеља (увизантијским повељама најчешће се појављују теолошки учени уводи ау српским има више непосредних садржаја и више историјског материја-ла; српске повеље стилски су разноврсније, наглашено емотивне и са из-разитом рефлексивношћу у овим слојевима; евидентно је присуство ра-зноврсних стилско-изражајних средстава, при чему важно место имајупоетско-реторске фигуре, али и извесни микро-жанрови попут молита-ва, похвала и др.). Кандидаткиња указује да се и овде, као и у другимврстама српске књижевности, стваралачки приступало преузетим обра-сцима. Централни део рада посвећен је анализи самих повеља. Прати серазвој жанра, од самих почетака (повеље Стефана Немање и СтефанаПрвовенчаног) до времена цара Душана. Кандидаткиња закључује да по-веље Стефана Немање и Стефана Првовенчаног, премда припадају нај-старијем кругу, поседују изграђени механизам за представљање биогра-фије односно аутобиографије. Према њеним запажањима Стефан Прво-венчани шире уводи поетско-рефлексивни слој и тиме иницира стилскиразноврснији и сложенији вид презентације биографских и аутобиограф-ских садржаја. У раду је с правом истакнут значај повеља краља УрошаПрвог за даљи развој жанра. Значајне су и друге опсервације које се од-носе на улогу појединих издавача у даљем развоју повеља.

За књигу Стефан Првовенчани, Сабрана дела (објављена 1999) Љи-љана Јухас-Георгиевска урадила је опсежан предговор (стр. VII-CXVI),превела дела и сачинила коментаре (I, 4). У предговору озбиљно и кри-тички су сагледана сва Стефанова дела – Житије светог Симеона и петповеља. Она се посматрају у склопу врста којима припадају; разматрајусе њихова унутрашња структура и битне вредности. Највећи део рада,што је разумљиво, посвећен је Житију светог Симеона. Дати су, осимтога, археографски и кодиколошки подаци о рукописима, подаци о изда-њима и преводима, а тамо где су за то постојали услови (Хиландарскаповеља, Житије светог Симеона, Жички натписи) и историјат проучава-ња дела и рукописа.


Љиљана Јухас-Георгиевска, настављајући своје бављење поетикомДоментијанових дела објавила је 1998. године рад Функција и значај увод-них мотива у обликовању Савиног лика у Доментијановом делу Житијесветог Саве, где поменуте мотиве испитује у склопу структуре увода ишире, као елементе семантичког плана дела и самог јунака (II, 25).

У раду Повесно слово о кнезу Лазару (1999, у библиографији II, 28)Љ. Јухас-Георгиевска испитује тематско-структурални аспект једног однајзначајнијих косовских списа. Извршена је анализа самог дела и испи-тане су релације са претходном традицијом. Посебно су истраживане фор-малне и значењске промене које дело доноси, које су подстакнуте исто-ријским моментима и позицијом самог јунака. Круг тема и проблема ко-јим се кандидаткиња бави овим је проширен.

У периоду од избора за ванредног професора др Љиљана Јухас-Ге-оргиевска објавила је четири књиге, четири научне студије и један кри-тички приказ.

Одазивајући се позиву издавача (Народна књига и Алфа) Љ. Јухас-Георгиевска приредила је за штампу сабрана дела Светог Саве. Користи-ла је постојеће преводе. За књигу је написала опсежан предговор (Књи-жевни рад Светог Саве, стр. 5-92), у коме је представила целокупан Са-вин опус; анализирала је његова дела, указујући на њихова жанровска истилско-формална обележја. Само је за Хиландарски типик преузела својераније резултате. Изучавајући црквено-правне списе (три типика, Уставза држање Псалтира), у мери у којој је то било неопходно, ослонила сена научну литературу. Самостално је проучила садржаје који су литерар-но уобличени. Најзнатнија пажња у Предговору посвећена је Животу све-тог Симеона и Служби светом Симеону, у којима се испитује структураи поетичке карактеристике.

Љ. Јухас-Георгиевска превела је обиман Доментијанов Живот Св.Саве. Њен превод штампан је у књизи 614-615 Задругиног кола објавље-ног 2001. године. Он иде упоредо уз издање текста на српскословенском(издање је приредио Т. Јовановић). За ову књигу (у библиографији I 6) Љ.Јухас-Георгиевска урадила је и коментаре (стр. 437-505) и опсежан пред-говор (Књижевно дело јеромонаха Доментијана, стр. VII-CXXXIV) у комесе презентују релевантни подаци о писцу, времену у коме ствара (овде сепосебно указује на уметничке идеале епохе) а затим се темељној анализиподвргава Живот Светог Саве; притом истражује композициону струк-туру и видове карактеризације јунака. У предговор је укључен и прегледпроучавања Доментијанових дела, подаци о сачуваним преписима Жи-вота Светог Саве, њиховом значају и текстолошкој позицији у рукопи-сној традицији.


Захваљујући студиозном приступу Љ. Јухас-Георгиевске читава књигапредставља вредно остварење и омогућава бољу рецепцију Доментијана.

За Завод за уџбенике и наставна средства Љ. Јухас-Георгиевска при-редила је 2001. године сабрана дела Св. Саве (у библиографији I, 7). Закњигу је написала предговор (Књижевни рад Светог Саве, стр. 7-33),саставила коментаре (стр. 124-144), библиографију најзначајнијих нови-јих студија о делима Светог Саве (стр. 145-146) и Речник мање познатихречи и појмова (стр. 147-156).

Најновија књига Љ. Јухас-Георгиевске (I, 8) проистекла је из њенедокторске дисертације у којој је представљена текстолошка проблемати-ка и историја текста оба Доментијанова дела. Због великог њеног обима(преко 900 страница), није било могуће штампати је у целини; кандидат-киња се, у договору са издавачем (САНУ) одлучила да објави уводни део(Историјат проучавања Доментијанових дела), описе рукописа и погла-вља у којима је представљено текстолошко истраживање целокупне ру-кописне традиције Живота Светог Саве. Текст дисертације прилагођенје захтевима Академијине едиције; учињене су и одређене промене, наоснову сугестија чланова комисије. У међувремену, неке идеје су се пот-пуно уобличиле, допуњен је и историјат проучавања радовима који су секасније појавили.

Књига има Увод (стр. 1-5) и четири одељка – поглавља: Историјатпроучавања Доментијанових дела (стр. 7-102), Рукописно наслеђе Домен-тијанових дела (стр. 103-156), Историја текста Живота светог Саве(стр. 157-312) и Општи закључак (стр. 313-334). На крају су резиме наенглеском језику: Summary (стр. 335-338) и Прилог, са снимцима поједи-них страница из рукописа са Доментијановим Животом светог Саве.

У Уводу се дају основни подаци о писцу и његовим делима; указујесе и на књижевно-уметничке карактеристике Живота светог Саве и Жи-вота светог Симеона. Прво поглавље посвећено је историјату проучавањаДоментијанових дела; успостављена је одређена периодизација, са циљемда се прецизније сагледа стање у науци током одређених раздобља.

У другом поглављу дају се исцрпни описи свих рукописа, најпреоних са Животом светог Саве (А), а затим и оних са Животом светогСимеона (Б). Рукописи са Немањином биографијом представљени су стогашто су од необичне важности за текстолошки рад на рукописима Живо-та светог Саве.

Треће поглавље књиге је тежишно и најзначајније. У њему је пред-стављена текстолошка анализа Живота светог Саве и њени резултати.Због великог обима дела није било могуће изложити целокупну тексто-лошку анализу; да би се репрезентовао обављени текстолошки рад и де-


монстрирали метод/методе, одабрана су три фрагмента из дела (увод убиографију, одељак у коме се говори о Савином постављењу у чин архи-епископа и похвала Симеону и Сави, инкорпорирана у опис преноса Си-меонових моштију у Србију). Затим је дата допунска анализа и саопште-ни су коначни резултати. Основни закључак до кога је Љ. Јухас-Георги-евска дошла је да је од свих сачуваних рукописа оригиналу најближиДаничићев (из 1600-1610. године). Шафариков (из последње четвртинеXV века) представља даљи ступањ у развоју текста, док Јагићев (из пери-ода између 1420. и 1435.) доноси редакцију текста, која је стилистичкогтипа. Утврђена је и текстолошка позиција тзв. Кратког житија. Љ. Јухас-Георгиевска установила је да се текст тога житија састоји од два посебнадела, Житија светог Саве и Житија светог Симеона; прво је опширни-је, са широм разрадом појединих места. И једно и друго житије предста-вљају извод из Живота светог Саве од Доментијана. Испитивање пока-зује да теза Д. Богдановића да је кратко житије дело које је постало преДоментијановог, па да је затим овом писцу послужило као главни извор,није одржива.

Резултати до којих је Љ. Јухас-Георгиевска дошла у проучавању ру-кописне традиције Доментијановог Живота Светог Саве имају великизначај; омогућавају даља (стилистичка и друга) истраживања како извор-ног тако и каснијих видова тога дела.

Ширу верзију саопштења које је прочитала на научном скупу у Тр-стенику 2000. године Љ. Јухас-Георгиевска објавила је у часопису Јефими-ја (у библиографији II, 29). Уз студију овде је штампана и конкорданцаречи на основу Јефимијиних списа Натпис на иконици и Похвала кнезуЛазару. Представљено је дело прве српске песникиње и (према располо-живим подацима) оживотворен њен лик. Списи су подробно анализираниса жанровског и стилског становишта. Љ. Јухас-Георгиевска указује да Је-фимија показује завидан ниво књижевне културе, владање одређеним жан-ровима, стилску изнијансираност; никада не подлеже емоцијама. Њени са-стави имају богатији вид поруке, синтетишу више момената (лично и ко-смичко, реално и духовно). Како је запазила Љ. Јухас-Георгиевска, песни-киња се интензивније везује за претходну српску традицију, за списе по-свећене светом Сави и Симеону. Ужа верзија истог рада штампана је 2002.у Зборнику Матице српске за књижевност и језик (II, 30).

У једном новијем раду Љ. Јухас-Георгиевска компаративно истра-жује књижевну ситуацију у балканским словенским земљама, Србији,Бугарској, Македонији и Хрватској у XIII веку. Рад је најпре прочитан нанаучном састанку слависта у Вукове дане 2002. године, на секцији по-свећеној српској и балканским књижевностима. Потом је штампан у Збор-


нику МСЦ-а 2004. године (у библиографији II, 32). Љ. Јухас-Георгиевсказа предмет свога истраживања одабрала је XIII век јер он у српској књи-жевности представља врло значајну епоху, током које се интензивно раз-вијају најзначајнији жанрови, успостављају структурално-типолошки мо-дели, видови карактеризације јунака и стилски комплекси, на које ће сеослањати и потоњи писци. У раду је дат детаљан преглед историјске си-туације и књижевне продукције у свим поменутим земљама. Након тогасе изводе закључци. Основни међу њима је да је књижевно стварање нај-продуктивније тамо где постоји национална држава која је у фази интен-зивног изграђивања; установљавају се култови светих, пише сопственаисторија. Карактеристично је да српска држава има познате и афирмиса-не писце и потпуно изграђен књижевни систем. У Бугарској књижевнирад се није шире размахнуо јер су циљеви били други – да се успоставиоснова за нови развој. Негују се форме и садржаји у којима се потенциразначај историјског преокрета. Дат је снажан импулс преписивачком и пре-водилачком раду. Систем књижевних жанрова и поетика у Бугарској суумногоме били изграђени у епохи Прве Бугарске државе. У Македонијиу XIII веку постоји преписивачки, а вероватно и преводилачки рад; сачу-вано је само једно оригинално дело. Очигледно се ишло на очување тра-диције и допуњавање корпуса преведених списа. Оваква ситуација нијенеобична јер не постоји национална држава као фактор подстицања ли-терарног стварања. Хрватска ситуација је, како се показало, комплексни-ја. Књижевно стварање се одвија на разним инстанцама и нивоима; оно,ипак, није сувише продуктивно. Запаженије место има преводна књи-жевност; овде се укрштају разни правци а трансмисија врши у оба смера– и ка истоку и ка западу. Рад је методолошки добро постављен. У све-тлости спроведених истраживања показује се да српска књижевност на-стаје и снажно се развија у XIII веку захваљујући повољним историјскимоколностима, друштвеном просперитету и снажној духовној и културнојклими.

Реферат под насловом Принципи конституисања и улога микро-жан-рова у Доментијановом Животу Светог Саве, који је Љ. Јухас-Георгиев-ска поднела на 33. научном састанку слависта у Вукове дане објављен јеу Зборнику МСЦ-а 2004. године (у библиографији II, 33). На проучавањеовог аспекта била је подстакнута темом научног скупа (Прожимање жан-рова у српској књижевности). Сложено Доментијаново дело у коме по-стоји велики број микро-жанрова било је врло погодно да се на њемуобаве истраживања која је назначила тема научног скупа. Како су доса-дашња истраживања микро-структура у њему парцијална и недовољназа свестрано сагледавање природе, начина конституисања и механизама


примењених при њиховом уграђивању у укупну структуру, Љ. Јухас-Ге-оргиевска није залазила у глобална питања већ је приступила истражива-њу једног врло значајног микро-жанра – похвале. Определила се за изу-чавање три развијене похвале стога што оне имају важну улогу у карак-теризацији јунака, остваривању основне симболике дела, а значајне су иза композициону структуру. Две од њих посвећене су Симеону и Сави атрећа Сави, Симеону и Стефану Немањићу. Једна од похвала Симеону иСави интегрисана је у други микро-жанр – транслацију. У раду се испи-тују функција, структура и значењски нивои, као и видови интеграцијепохвала у шири контекст. Установљено је да се код Доментијана преина-чава функција похвала; оне заокружују одређене приповедне целине, алисе у њима зачињу и нови мотиви, који ће тек потом бити обрађивани.Похвале имају стабилизовану и унеколико униформисану структуру аоригиналност се постиже поетским средствима (симболима, песничкимсликама, ефектним контрастима, итд.). Писац врло брижљиво приступаконституисању похвала, поступно их припрема и реализује у оптимал-ном моменту. Постоји добра усклађеност са ужим али и ширим контек-стом, што сведочи о пишчевом дару да изврши хармонизацију стилскиразнородних структура. У раду се истиче и чињеница да Доментијан при-бегава одређеној иновацији – он уграђује развијену похвалу у други ми-кро-жанр, транслацију.

Кандидаткиња је урадила и шири и критички приказ књиге С. Хаф-нера Српски средњи век, која је штампана 2001. године (у библиографијиII, 31). Истакла је значајан допринос познатог аустријског слависте у про-учавању српске средњевековне књижевности. Указује на метод овог про-учаваоца, његова теоријска опредељења и домете. Исто тако, упозоравана извесне слабости и недоследности у интерпретацији.

Априла 2004. године Љ. Јухас-Георгиевска добила је награду из Фон-да Александра Арнаутовића за допринос у изучавању старе српске књи-жевности.

* * *

Др Љиљана Јухас-Георгиевска формирала се као научник и својудосадашњу научну каријеру изградила је на Филолошком факултету Бе-оградског универзитета. Произашла је из београдске текстолошке шко-ле, како сада већ са пуним правом можемо назвати оријентацију на ис-траживања текста као основе за сва даља проучавања књижевног ствара-лаштва, која се већ више деценија негује на Катедри за српску књижев-ност Филолошког факултета.


Љиљана Јухас-Георгиевска је израсла у веома савесног и оригинал-ног текстолога, посвећујући се истраживањима књижевних дела вели-ких српских писаца XIII века, Стефана Првовенчаног и Доментијана упрвом реду, који су били и предмет њених дисертација, магистарске идокторске, али и самога Светога Саве као њиховог претходника и архие-пископа Данила Другог као њиховог настављача.

Из свестране текстолошке анализе произашла су потом издања ипреводи ових великих писаца. – Као даља фаза у даљем научном развит-ку Јухасове природно ће проистећи њено откривање уметничких вредно-сти ових дела за шта ће изградити и оригиналну методологију, бавећи сеструктуром и композицијом текста, жанровским карактеристикама, естет-ским и етичким вредностима, филозофским и теолошким опредељењи-ма писаца. Тако ће у научном опусу Јухасове велики српски средњеве-ковни писци постати и текстолошки и поетички „рашчитани“ и коначноотворени за модерне књижевноисторијске и теоријске приступе и вред-новања.

Може се слободно рећи да научним радом Љиљане Јухас-Георгиев-ске српски књижевници средњег века стају раме уз раме са највећим срп-ским писцима новога времена – брише се досад непремостива језичка,поетичка и филозофска баријера за њихово прихватање.

Имајући ово у виду, слободни смо да Филолошком факултету пред-ложимо и препоручимо да кандидата Љиљану Јухас-Георгиевску унапредиу звање редовног професора, које са пуним правом већ одавно заслужује.

У Београду, 24. 12. 2004.

ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ:

1. Др Радмила Маринковићредовни професор у пензији

2. Др Ђорђе Трифуновићредовни професор у пензији

3. Др Злата Бојовићредовни професор


ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТАБЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Као чланови комисије за оцену научних и стручних квалификацијакандидата који су се јавили на расписани конкурс за избор једног редов-ног професора за наставно-научну област Српска књижевност (предметСредњовековна књижевност) имамо част поднети следећи извештај.

На расписани конкурс јавио се један кандидат. То је др ТомиславЈовановић, који је сада на дужности ванредног професора за исти пред-мет на Филолошком факултету у Београду.

Томислав Јовановић је рођен 28. октобра 1949. године у Београду.Основну школу учио је у Малој Иванчи, а учитељску у Пожаревцу. Настудије београдског Филолошког факултета (Група за српскохрватски је-зик и југословенску књижевност) уписао се 1969. године. По дипломи-рању 1973. године наставио је постдипломске студије на истом факулте-ту (књижевноисторијски смер).

Током 1976-1977. године налазио се на одслужењу војног рока уЈугословенској народној армији. Магистарски рад „Текстолошка и сти-листичка анализа књижевних дела о светом кнезу Стефану Штиљано-вићу“ одбранио је 8. марта 1977. године. Априла 1978. године изабранје за асистента за југословенску средњовековну књижевност на Фило-лошком факултету у Београду. Докторску дисертацију „Књижевно де-ло патријарха Пајсија“ одбранио је 30. априла 1991. године. За доцентана истом предмету изабран је 5. децембра 1991. године, а у исто звањереизабран 1996. За ванредног професора изабран је 8. фебруара 2000.године.

Од избора за ванредног професора Томислав Јовановић је објавиовелики број радова. У приложеној потпуној Библиографији радова то суследеће јединице: Књиге број 8-15, Прилози 64-77, Прикази 22-29.

Међу књигама најпре треба издвојити „Књижевно дело патријархаПајсеја“ (Књиге 13). То је, у ствари, Јовановићева докторска дисертацијаодбрањена 1991. и после дест година делимично допуњена и објављена.Иако је у своје време дисертација била званично приказана, сада требаистаћи да је Јовановићева књига прво целовито представљање патријар-ха Пајсеја као писца у ширем (средњовековном) значењу. У обиму од 400штампаних страница, Т. Јовановић је у првој половини књиге кроз вели-ки број краћих поглавља складно приказао епоху, књижевни рад, питањаауторства, поетику и стил писца Пајсеја. У другом и незастаривом делукњиге Т. Јовановић је марљиво и текстолошки доследно приредио свесписе патријарха Пајсеја.


Томислав Јовановић је уложио велики труд око хрестоматије „Ста-ра српска књижевност“ (Књиге 9). Први пут смо као универзитетски при-ручник добили књигу са позамашним бројем списа из српског рукопи-сног наслеђа XII почетка XVIII века (677 страна). Изоставивши опширнуформу изворних житија и служби, приређивач се одлучио за краће и сред-њег обима жанрове. Добро је учинио, јер се у хрестоматијама овакве вр-сте, обично, већина дела доноси у одломцима. Богата петовековна грађараспоређена је према већ прихваћеној, на Филолошком факултету, поде-ли епохе: Старословенска књижевност (9-20), Српска (изворна) књижев-ност (21-255), Преводна књижевност (257-637). Испред сваког дела јекраћи књижевноисторијски увод и увек исцрпна литература о самом спису.Треба посебно истаћи да је Т. Јовановић за потребе хрестоматије са срп-скословенског превео с в е списе. Текстове није појединачно коментари-сао, већ је све што треба да се тумачи унео у Речник имена, географскихпојмова и старих и мање познатих речи (653-677).

Томислава Јовановића привукла је још једна обимна текстуална це-лина – да је преведе са српскословенског на савремени српски језик. Обимнодело Агапија Ландоса, Крићанина из XVII века, „Амартолон сотирија“ књи-гољубиви Самуило Бакачић превео је са грчког на српскословенски 1684.године на Светој Гори, у скиту Свете Ане (Књиге 12). Бакачићев превод,познат као „Чуда пресвете Богородице“, има врло богату рукописну тради-цију. Превод није штампан, те се Т. Јовановић одлучио да као изворникузме препис из Народне библиотеке Србије (број 57). Држећи чврсту везуса српскословенском основом Бакачићевог текста, Т. Јовановић је вешто иса доста старог призвука превео дело на савремени српски језик. На крајукњиге је Јовановићева претежно археографска студија са исцрпним пре-гледом рукописне традиције Бакачићевог превода (233-260).

Томислав Јовановић се прихвата – да рашчитава обимна дела писа-на српскословенским језиком. Тако, после списа светога Саве (1998) раз-решио је дела Стефана Првовенчаног (Књиге 8) и Доментијаново Жити-је светога Саве (Књиге 14). У рашчитавању су доследно примењена на-чела савремене едиционе праксе. Томиславу Јовановићу припада заслугашто је у нашој средини оживео интересовање за Чеха Саву, који је каомонах живео у манастиру Хиландару до краја живота. После Савине Исто-рије манастира Хиландара (Књиге 6) марљиво је приредио за штампу иСавину књигу о Карејској ћелији (Књига 10). Томислав Јовановић је ко-ристан сарадник и у издавању Сабраних дела Стојана Новаковића (Заводза издавање уџбеника). Фототипију Новаковићевих Примера (Књиге 11)и Првих основа словенске књижевности (Књиге 15) пропратио је библи-ографски прегледним поговорима.


Апокрифи су у славистичкој науци прави процват проучавања има-ли од средине XIX до првих деценија XX века. После велике паузе однеколико деценија Т. Јовановић је пре десетак година оживео проучава-ње апокрифне књижевности. У овом раздобљу проучио је и објавио ве-лики број старозаветних и новозаветних апокрифа. Издање сваког апо-крифа увек прати потпун археографски преглед рукописног наслеђа да-тог дела. Уз издање српскословенског текста врло често иде и превод насавремени српски језик (Прилози 30, 31, 32, 33, 34, 35 и др.). Може серећи да су Јовановићева проучавања и издања знатно обогатила нашепознавање српскословенских апокрифа.

Томислав Јовановић је посебну пажњу посветио свим списима о све-том кнезу Стефану Штиљановићу. Из богатог циклуса дела о овом светомпојединачно је објавио све списе у оригиналу и преводу (Прилози 5, 15, 17,19, 20, 22, 23). Нарочите пажње вредна је још једна жанровска целина ко-јом се бави Т. Јовановић. То су стари српски путописни састави разматра-ни кроз огледе, издања и преводе (Прилози 26, 29, 46, 71, 77). Корисна су итекстолошки марљиво рађена Јовановићева издања других дела и писаца,као што су Теодосије Хиландарац, Димитрије Кантакузин, свети Сава, Пан-дехово пророчанско сказаније, записи, Хиландарски типик, Житије ПавлаКесаријског и др. (Прилози 3, 4, 11, 39, 44, 60, 63, 73).

Томислав Јовановић је рано почео да се огледа у састављању библи-ографија (Прилози 12, 19, 55). Овом приликом треба нарочито издвојитибиблиографију о апокрифима у српским средњовековним рукописима,која је по свом склопу основни приручник за било какво бављење апо-крифним списима (Прилози 51). Преглед медиевистичких истраживањау Србији и Црној Гори од 1992. до 1997. године, објављен у Италији,подједнако је користан и страном и домаћем читаоцу (Прилози 65).

Томислав Јовановић има смисла за књижевноисторијске и култур-ноисторијске прегледе појединих средњовековних епоха и појава. Таквису, рецимо, његови прикази преписивачког рада у Хиландару или исто-рија помињања Ђурђевих ступова у старој српској књижевности (При-лози 67, 72).

Поред књига и изворних студија и чланака, Т. Јовановић већ годи-нама региструје издања из области словенске медиевистике. То су беле-шке, краће критике или опширнији прикази. Међу приказима има, катка-да, читавих малих истраживачких чланака посвећених теми приказиванекњиге (Прикази 10, 13, 14, 20 и др.).

Из свега до сада реченог произилази да је Томислав Јовановић вре-дан, марљив и користан посленик у области наше књижевне историје.Савесно води наставу и унапређује предавања из средњовековне књи-


жевности. Уноси истинске љубави у педагошки рад, упућује студенте устручни рад и младе наклоњене старој књижевности подучава особенојкњижевноисторијској методологији.

Комисија је уверена да др Томислав Јовановић испуњава све условепредвиђене конкурсом и има част предложити Изборном већу да га иза-бере за редовног професора за предмет Средњовековна књижевност.

17. децембра 2004.

Чланови комисије

др Ђорђе Трифуновић

др Радмила Маринковић

др Злата Бојовић

Библиографија радова Томислава Јовановића

Књиге

1. Азбучни показатељ речи у списима светога Саве, Археограф-ски прилози, 2, додатак (и као посебна књига), Београд 1980,стр. 201. (У сарадњи са Ђорђем Трифуновићем и Љиљаном Ју-хас)

2. Патријарх Пајсије, Сабрани списи. Превод, предговор и комен-тари Томислав Јовановић, Библиотека Стара српска књижев-ност у 24 књиге, књига 16, Просвета – Српска књижевна задру-га, Београд 1993, 166.

3. Студенички типик. Цароставник манастира Студенице. Из-дање, превод и поговор Томислав Јовановић. Народна библио-тека Србије – Завод за уџбенике и наставна средства, Београд1994, 314 стр.

4. Свети Сава, Стефан Првовенчани, Житије светог Симеона.Превео Драгутин Костић, приредио и поговор написао Томи-слав Јовановић, „Кантакузин“, Крагујевац 1997, 88 стр.


5. Стара српска књижевност. Избор из средњовековне књижев-ности: поезија, похвале, апокрифи. Избор и пропратни тексто-ви Томислав Јовановић, Завод за уџбенике и наставна средства,Београд 1997, 184 стр.

6. Сава Хиландарац, Историја манастира Хиландара. Успоменана седамстогодишњицу оснивања, [Превео Спира Калик], При-редио и поговор написао Томислав Јовановић, Народна библи-отека Србије, Београд 1997, 210 стр.

7. Свети Сава, Сабрана дела, Приредио и превео Томислав Јова-новић, Српска књижевна задруга, Коло ХСI, књига 602, Бео-град 1998, 274 стр.; Друго издање, 1998., у посебној опреми,посвећено осамстогодишњици манастира Хиландара.

8. Стефан Првовенчани, Сабрана дела, Предговор, превод дела икоментари Љиљана Јухас-Георгиевска, Издање на српскосло-венском Томислав Јовановић, Српска књижевна задруга, КолоХСII, књига 608, Београд 1999.

9. Стара српска књижевност. Хрестоматија. Приредио и пре-вео Томислав Јовановић, Филолошки факултет, Београд – „Но-ва светлост“, Крагујевац, Београд 2000.

10. Сава Хиландарац, Типикарница Светог Саве у Кареји, Прире-дио Томислав Јовановић, Предговор Бојан Радовановић, Са не-мачког превела Јасна Вељановски, Serbian Literary Company,Toronto 2000.

11. Стојан Новаковић, Примери књижевности и језика старога исрпско-словенскога, Приредио и поговор написао Томислав Јо-вановић, Изабрана дела Стојана Новаковића, књига 14, Заводза уџбенике и наставна средства, Београд 2000.

12. Агапије Ландос Крићанин, Чуда Пресвете Богородице, Пре-вод са српскословенског и поговор Томислав Јовановић, Епар-хија банатска, Вршац 2000.

13. Књижевно дело патријарха Пајсеја, Свети архијерејски синодСрпске православне цркве, Београд 2001.

14. Доментијан, Житије светога Саве, Предговор, превод дела икоментари Љиљана Јухас-Георгиевска, Издање на српскосло-венском Томислав Јовановић, Српска књижевна задруга, КолоХСIII, књ. 614-615, Београд 2001.

15. Стојан Новаковић, Први основи словенске књижевности, При-редио и поговор написао Томислав Јовановић, Изабрана делаСтојана Новаковића, књига 11, Завод за уџбенике и наставнасредства, Београд 2002.


Прилози

1. Odnos zapisa i osnovnog teksta Miroslavljevog jevandjelja, Zbor-nik seminarskih radova studenata jugoslovenskih književnosti, III,3, Filološki fakultet, Beograd 1972, 1-13. (Са Мирјаном Сисоје-вић и Снежаном Крстић)

2. Ritmičnost stare srpske poezije, Zbornik seminarskih radova stude-nata jugoslovenskih književnosti, III, 3, Filološki fakultet, Beograd1972, 27-37.

3. Похвала светоме Симеону и светоме Сави Теодосија Хилан-дарца, Књижевна историја, V, 20, Београд 1973, 703-778.

4. Пандехово пророчанско сказаније, Књижевна историја, VII, 25,Београд 1974, 139-149.

5. Похвално и повесно слово о деспоту Стефану Штиљановићу,Књижевна историја, Х, 38, Београд 1978, 335-377.

6. Цртица на крају писаног реда у једном српском рукопису ХVIIвека, Научни састанак слависта у Вукове дане, 8, МСЦ, Бео-град 1978, 297-302.

7. Grupčević Kosta, Leksikon pisaca Jugoslavije, II tom, Novi Sad1979, 322.

8. Ivanić Ivan, Leksikon pisaca Jugoslavije, II tom, Novi Sad 1979,479-480.

9 . Ivošević-Dimitrova Ljubica, Leksikon pisaca Jugoslavije, II tom,Novi Sad 1979, 502.

10. Библиографија народних умотворина у „Српско-далматинскоммагазину“, Књижевна историја, ХII, 45, Београд 1979, 175-190.

11. Теодосије Хиландарац, Житије Петра Коришког, Књижевнаисторија, ХII, 48, Београд 1980, 635-681.

12. Библиографија „Књижевне историје“ (1-50), Књижевна исто-рија, ХIII, 51, Београд 1981, 537-565.

13. Инвентар српских ћирилских рукописа Народне библиотеке уПаризу, Археографски прилози, 3, Београд 1981, 299-331.

14. Прилог дискусији о Правилима за критичка издања старих срп-ских писаца, Зборник Матице српске за књижевност и језик,ХХХ, 3, Нови Сад 1982, 453-457.

15. Служба св. кнезу Стефану Штиљановићу, Археографски при-лози, 6-7, Београд 1984-1985, 193-232.

16. Књига с којом су студенички монаси путовали у Русију 1758-59.године. Осам векова Студенице, Зборник радова, Свети архије-рејски синод Српске православне цркве, Београд 1986, 241-245.


17. Кратко повесно слово о светом Стефану Штиљановићу. Ма-настир Шишатовац. Зборник радова, САНУ, Балканолошки ин-ститут, Матица српска, Друштво историчара уметности Срби-је, Београд 1989, 73-77.

18. Пећки поменик и патријарх Пајсије, Археографски прилози,12, Београд 1990, 243-248.

19. Прилог био-библиографији Драгутина Костића, Археографскиприлози, 12, Београд 1990, 329-338.

20. Две посланице патријарха српског Пајсија, Источник, I, 3-4,Земун-Сремски Карловци 1992, 70-74.

21. Сказање о заузимању Цариграда 1453. године, Хришћанска ми-сао, 3-5, Београд 1993, I, 48-51; II, 6-8, 38-39.

22. Непознати писац, Повесно слово о светом кнезу Стефану Шти-љановићу, Источник, II, 6, Београд 1993, 33-39. Превод са увод-ном белешком и коментарима.

23. Непознати писац, Похвално слово светом Стефану Штиља-новићу, Источник, II, 7-8, Београд 1993, 79-84. Превод са увод-ном белешком и коментарима.

24. О месту спаљивања моштију Светога Саве, Врачарски гла-сник, ванредно издање, Београд 1994, 19.

25. Пајсеј Грабовачки, Летопис манастира Грабовца, Источник,III, 9, Београд 1994, 30-34.

26. Лаврентијев путопис, Књижевна историја, ХХVI, 92, Београд1994, 95-108.

27. Рукописи манастира Хиландара, Књижевне новине, XLVI, 893/894, Београд 1-15. Х 1994, 10; И у преводу на енглески: The Ma-nuscripts of the Chilandar Monastery, Chilandar 1198-1998, EditionRelations, 5-6 1998/1-2 1999, Beograd 1999, new Series, Edited byPredrag R. Dragiж Kijuk, Association of Writers of Serbia 54-60.

28. Издавачка делатност манастира Хиландара, Књижевне но-вине, XLVI, 893/894, Београд 1-15. Х 1994, 34.

29. Путопис Јеротеја Рачанина, Браничево, XL, Пожаревац, ок-тобар 1994, 62-99.

30. Апокриф о крсном дрвету, Источник, III, 10, Београд 1994, 48-62.31. Апокриф о Јову, Источник, III, 11/12, Београд 1994, 10-22.32. Апокриф о Христовом доласку на земљу, Гласник, Службени лист

Српске православне цркве, LXXVI, 4, Београд 1995, 74-78.33. Апокрифно Никодимово јеванђеље, Свети кнез Лазар, Часопис

Рашко-Призренске епархије за духовни живот, III, 1(9), При-зрен 1995, 169-199.


34. Два апокрифна виђења пакла, Источник, IV, 13, Београд 1995,128-152.

35. Два апокрифна путовања у чудесне земље, Браничево, XLI, 1-3, Пожаревац 1995, 36-58.

36. Траг апокрифа о борби са ђаволом у српској народној књижев-ности, Књижевност и језик, XLIII, 3-4, Београд 1995, 33-55.

37. Апокрифи о делима и мучењу светог апостола Томе у Индији,Свети кнез Лазар, Часопис Рашко-Призренске епархије за ду-ховни живот, III, 4 (12), Призрен 1995, 124-144.

38. Апокрифи о Јосифу и Асенети, Источник, IV, 14-16, Београд1995, 131-150.

39. „Молитва Богородици“ Димитрија Кантакузина у рукопису 404старе збирке Народне библиотеке Србије, Археографски при-лози, 17, Београд 1995, 133-180.

40. Варухово откривење у преписима манастира Савине и Никољ-ца, Српски језик, I, 1-2, Београд 1996, 557-574.

41. Псеудо-Прохорово Житије Јована Богослова, Источник, V, 17-18, Београд 1996, 8-40.

42. Апокрифно Житије апостола Петра, Источник, V, 17-18, Бео-град 1996, 134-145.

43. Жефаровићев Опис Јерусалима, Источник, V, 19-20, Београд1996, 32-44.

44. Неки необјављени записи из старе збирке Народне библиотекеСрбије, Археографски прилози, 18, Београд 1996, 219-227.

45. Чудо иконе Богородице Тројеручице хиландарске, Књижевне но-вине, XLIX, 946/947, Београд 15. I и 1. II 1997, 10.

46. Рајићево Мореплаваније као тип путописа. Јован Рајић, животи дело. Зборник радова. Институт за књижевност и уметност,Посебна издања, књига ХIХ, Београд 1997, 177-187.

47. Јевсевије Александријски, Слово о силаску Јована Претече уад, Источник, VI, 21, Београд 1997, 128-135.

48. Мотив стварања у апокрифима (Према српским преписима),Научни састанак слависта у Вукове дане, 26/1, МСЦ, Београд1997, 113-121.

49. Мучење свете првомученице Текле, Источник, VI, 22, Београд1997, 115-122.

50. Димитрије Оклобџија као сакупљач старих записа са подручјаСрпске Крајине, Зборник Матице српске за књижевност и је-зик, XLIII, 2-3, (1995), Нови Сад 1997, 191-197.


51. L’étude des apocryphes dans la tradition manuscrite serbe médiéva-le, Études balkaniques, 4, Paris 1997, 105-132.

52. Апокриф о постању, Свет речи, 2-3, Београд 1997, 38-40.53. Варијанта „Јеванђеља младенства“ са Христовим учењем скр-

латарске вештине, Српски језик, II, 1-2, Београд 1997, 376-396.

54. Извори о спаљивању моштију Светога Саве до средине ХVIIвека, Спаљивање моштију Светога Саве 1594-1994, зборник ра-дова, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Бе-оград 1997, 11-20.

55. Грађа за библиографију о спаљивању моштију Светога Саве,Спаљивање моштију Светога Саве 1594-1994, зборник радова,Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Београд1997, 369-372.

56. Апокриф о Христовом детињству, Развитак, XLIV, Нова сери-ја, 1, Пожаревац 1998, 7-18.

57. Уз осам векова Хиландара. Предговор хрестоматији и каталогуизложбе Хиландар у књигама, као и превод десет записа са срп-скословенског језика, Народна библиотека Србије, Београд 1998,8-11, 129, 131, 132-133, 148-152.

58. „Дела апостола Томе у Индији“ према хиландарском рукописуХIV века, Археографски прилози, 20, Београд 1998, 41-53.

59. Слово о Сивили, Источник, VII, 25, Београд 1998, 136-138.60. Хиландарски типик према препису таха монаха Марка, Хилан-

дарски зборник, 10, Београд 1998, 235-277.61. Апокрифно виђење о калуђерици узнетој на небо, Свеске, Х,

45-46, Панчево 1999, 109-117.62. Стефанит и Ихнилат, Источник, VIII, 29/30, Београд 1999, 158-

197.63. „Указ за држање Псалтира“ Светога Саве у хиландарским пре-

писима, Научни састанак слависта у Вукове дане, 28/1, Београд1999, 103-119.

64. Српски преписи апокрифа „Како Давид написа Псалтир“, Ар-хеографски прилози, 21, Београд 1999, 299-314.

65. Грађа за библиографију медиевистике у Србији и Црној Гориод 1992. до 1997. године, Ricerche slavistiche, XLIV, 1997, Roma1999, 267-298.

66. Ђура Даничић, Предговор каталогу изложбе поводом 175-го-дишњице рођења Ђуре Даничића отворене 6. априла 2000. уНародној библиотеци Србије, Београд 2000, 3-4.


67. Књижевна збивања у Хиландару у доба Моравске Србије, „Је-фимија“, Х, 10, Трстеник 2000, 37-49.

68. Апокрифи и проблем жанровског одређења (на грађи српско-словенске традиције), Научни састанак слависта у Вукове да-не, 29/2, МСЦ, Београд 2000, 93-99.

69. Препис извода Хиландарског типика у збирци Румунске акаде-мије наука, Осам векова Хиландара, Историја, духовни живот,књижевност, уметност и архитектура, Међународни научнискуп, октобар 1998, САНУ, Научни скупови, књига ХСV, Оде-љење историјских наука, књига 27, Београд 2000, 193-201.

70. Чуда пресвете Богородице Агапија Ландоса Крићанина у срп-ској рукописној традицији, Чудо у словенским културама, Сло-венска капија, Зборници, 2, Научно друштво за словенске умет-ности и културе, Београд, Апис, Нови Сад 2000, 278-286.

71. Србија у старим српским путописима, Књижевност Старе иЈужне Србије до Другог светског рата, Зборник радова, 3, Ин-ститут за књижевност и уметност, Балканолошки институт СА-НУ, Београд 2001, 105-113.

72. Ђурђеви ступови у старој српској књижевности, Ђурђеви сту-пови. Манастир Светог Георгија у Расу, Манастир Ђурђеви Сту-пови, Рас 2002, 31-39.

73. Житије светог Павла Кесаријског у српским преписима с по-четка ХVI и ХVIII века, Словенско средњовековно наслеђе, Збор-ник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу, Издање пријате-ља и „Чигоја штампе“, Београд 2002, 255-267.

74. Поменик манастира Раче, Рачански зборник, 7, Бајина Башта2002, 31-36.

75. Апокрифи, Енциклопедија православља, I, Београд 2002, 77-78.76. Свети Сава као писац, Mons Aureus, 2, Смедерево 2004, 93-96.77. Балкан у старим српским путописима, Научни састанак сла-

виста у Вукове дане, 32/2, Београд 2004, 53-61.78. Прича о три пријатеља као проповед код Гаврила Стефанови-

ћа Венцловића, Рачански зборник, 8/9, Бајина Башта 2004, 37-47.

79. Апокриф о Мелхиседеку у препису Горичког зборника, у: НиконЈерусалимац, Вријеме – личност – дјело, Зборник радова са ме-ђународног научног симпосиона на Скадарском језеру 7-9. сеп-тембра 2000. године, „Светигора“, Цетиње 2004, 223-235.

80. Језик српске црквене поезије у рукопису манастира Лавре бр. Е –108, у: Андрија Јаковљевић, Антологија са неумама из доба кне-


за и деспота Стефана Лазаревића, Народни музеј Крушевац,Студије и монографије, књига трећа, Крушевац 2004, 19-24.

Прикази

1. Danilo II und sein Schüler: Die Königsbiographien, übersetzt, ein-geleitet und erklärt von Stanislaus Hafner, Graz-Wien-Köln 1976,Књижевна историја, ХI, 41, Београд 1978, 238-240.

2. Димитрије Богдановић: Каталог ћирилских рукописа манасти-ра Хиландара, САНУ-Народна библиотека СР Србије, Београд1978. Књижевна историја, ХII, 45, Београд 1979, 191-195.

3. Матичин апостол (ХIII век), приредили Радмила Ковачевић иДимитрије Стефановић, САНУ, Београд 1979. Археографскиприлози, 2, Београд 1980, 345-348.

4. Christian Hannick, Maximos Holobolos in der kirchenslavischen ho-miletischen Literatur, Österreichische Akademie der WissenschaftenKommission für Byzantinistik und Neogräzistik der Universität Wien.Wiener byzantinistische Studien, Band XIV, Verlag der ÖsterreichischenAkademie der Wissenschaften, Wien 1981, стр. 439. Прилози за КЈИФ,1981-1982, XLVII и XLVIII, Београд 1984, 154-156.

5. Матичин апостол. Приредио Димитрије Богдановић, САНУ,Народна библиотека Србије, Матица српска. Фототипска из-дања, књ. 2, Београд 1981, 344 табле + 36 стр. Прилози заКЈИФ, 1981-1982, XLVII и XLVIII, Београд 1984, 159.

6. Једно значајно археографско дело. (Љубица Штављанин-Ђор-ђевић, Мирослава Гроздановић-Пајић, Луција Цернић, Опис ћи-рилских рукописа Народне библиотеке Србије, том II, Народ-на библиотека Србије, Београд 1986, ХIV + 470 стр.), Архео-графски прилози, 8, Београд 1986, 169-172.

7. Софијска илустрована Александрида. Фототипско издање, На-родна библиотека Србије, Народна библиотека „Кирил и Ме-тодиј“ – Бугарска археографска комисија, Београд 1987, стр.386. Прилози за КЈИФ, 1985-1986, LI-LII, 1-4, Београд 1988, 239.

8. Реља В. Катић, Терминолошки речник српске средњовековне ме-дицине, САНУ, Посебна издања, књига DLХХ, Одељење меди-цинских наука, књига 36, Београд 1987, стр. 160. Прилози заКЈИФ, 1985-1986, LI-LII, 1-4, Београд 1988, 239-240.

9. Festschrift für F. V. Mareš. Litterae Slavicae Medii Aevi. FranciscoVenceslao Mareš. Sexagenario Oblatae. Herausgegeben von Johan-nes Reinhart, Sagners slavistische Sammlung, Band 8, München


1985, стр. 427. Прилози за КЈИФ, 1985-1986, LI-LII, 1-4, Бео-град 1988, 243-247.

10. Србљак, Свети архијерејски синод Српске православне цркве,Београд 1986, 522. Књижевна историја, ХХI, 81-82, Београд1989, 184-188.

11. Словарь древнерусского языка (ХI-ХIV вв), Академия наук СССР,Институт русского языка, том I, (а-в, законатися), Главныредактор член-корреспондент АН СССР Р. И. Аванесов, Мо-сква, „Русский язык“, 1988, 528 стр., Књижевна историја, ХХI,81-82, Београд 1989, 188-189.

12. Шишатовачки апостол 1324. године. Приредио Димитрије Е.Стефановић, Аустријска академија наука, Српска академијанаука и уметности, Институт за српскохрватски језик, Беч1989, LXXVIII + 208 стр. + 24 табле. Православље, ХХIV, 552,Београд 15. III 1990, 4.

13. Стари српски народни именослов. Приредила Милена Кошу-тић, издавач Милена Кошутић, Београд [1988]. Археографскиприлози, 12, Београд 1990, 375-383.

14. Хиландарски медицински кодекс ? 517, Јужнословенски фило-лог, XLVI, Београд 1990, 147-158.

15. Библиографија о старом српском штампарству, Књижевнаисторија, ХХV, 90, Београд 1993, 277-280.

16. Нова потврда о раној вокализацији полугласника из 1231. годи-не, Књижевност и језик, XLI, 3-4, Београд 1994, 102-103.

17. Ново издање Грачаничке повеље, Свети кнез Лазар, II, 4 (8),Призрен 1994, 139-142.

18. Кад перо поскакује (Владимир Ћоровић, „Стари српски запи-си и натписи“, Издавачка кућа „Пешић и синови“, Београд1997), Политика, ХСIV, 29982, Београд, субота 12. април 1997,додатак Култура, уметност, наука, ХL, 53, VI.

19. Дисертација на пољском језику о српској црквеној поезији, (Do-rota Gil, Serbska hymnografia narodowa, Prace Instytutu FilologiiSłowiańskiej Universytetu Jagellońskiego, nr. 15, Kraków 1995, стр.253.), Археографски прилози, 18, Београд 1996, 473-476.

20. Владимир Ћоровић као сакупљач и проучавалац старих срп-ских записа и натписа, (Владимир Ћоровић, „Стари српски за-писи и натписи“, Издавачка кућа „Пешић и синови“, Београд1997), Археографски прилози, 19, Београд 1997, 323-328.

21. Зборник о спаљивању моштију Светога Саве, Књижевност ијезик, XLV, 2-4, Београд 1998, 136-142.


22. Anatolij A. Alekseev, Textgeschichte der slavischen Bibel, Baustei-ne zur slavischen Philologie und Kulturgeschichte, Reihe A, NeueFolge, Band 24, Böhlau Verlag, Köln, Weimar, Wien; A. А. Алексе-ев, Текстология славянской Библии, Российская академия наук,Институт русской литературы (Пушкинский дом), Славянскийбиблейский фонд), „Дмитрий Буланин“, С.-Петербург 1999, 254стр., Прилози за КЈИФ, LXV-LXVI, 1-4, Београд 2001, 216-217.

23. Gerhard Podskalski, Theologichte Literatur des Mittelalters in Bul-garien und Serbien 865-1459, C. H. Beck’sche Verlagsbushhandlung,München 2000, 362 стр., Прилози за КЈИФ, LXV-LXVI, 1-4, Бе-оград 2001, 218-219.

24. Књига о најстаријим траговима хрватске књижевности, При-лози за КЈИФ, LXVII, 1-4, Београд 2002, 404-405.

25. Стишни пролог као предмет једне докторске дисертације, При-лози за КЈИФ, LXVII, 1-4, Београд 2002, 406-407.

26. Румунска акта у светогорском манастиру Протатону, При-лози за КЈИФ, LXVII, 1-4, Београд 2002, 408-409.

27. Светосавска читанка Миодрага Матицког, Задужбина, ХV, 62,Београд 2003, 12.

28. Александар Младеновић, Повеље кнеза Лазара. Текст, комен-тари, снимци, „Чигоја штампа“, Београд 2003, стр. 366, При-лози за КЈИФ, LXVIII-LXIX, 1-4, Београд 2004, 411-414.

29. Димитър Кенанов, Славянска метафрастика, с приложениена житие за св. Сава Сръбски, ПИК, Велико Търново 2002, стр.280, Прилози за КЈИФ, LXVIII-LXIX, 1-4, Београд 2004, 416-417.

У штампи:

1. Апокриф о Еноху према српском препису из Народне библиотекеу Бечу, Археографски прилози, 25 (2003), Београд 2005, 209-238.

2. Дела апостола Андреја и Матеја у препису збирке манастираДечана, Прилози за КЈИФ, LXX, 1-4 (за 2004.), Београд 2005,171-209.

3. Гордана Јовановић, Марина Лазовић, Јелена Јеремић, Библио-графија др Леонтија Павловића, Народна библиотека, Смеде-рево 2003, стр. 154, Прилози за КЈИФ, LXX, 1-4 (за 2004.), Бе-оград 2005, 318-321.


4. Barbara Lomagistro, Jefimija Monaca. Storia di donna nella Ser-bia medievale, Edizioni Parnaso, Trieste 2002, стр. 144, Прилозиза КЈИФ, LXX, 1-4 (за 2004.), Београд 2005, 330-331.

5. Izabela Lis, Śmierć w literaturze staroserbskiej (XII-XIV wiek),Uniwersytet im. Adama Mickiewicza w Poznaniu, Seria Filolo-gia słowiańska, Nr. 9, Wydawnictwo naukowe, Poznań 2003, стр.128, Прилози за КЈИФ, LXX, 1-4 (за 2004.), Београд 2005,333-334.

6. Ольга В. Карпов, Плетение словес. Синонимы, перифразы и па-ралелизмы в Житии св. Стефана епископа пермского, написан-ном Епифением Премудрым приблизительно в 1397. г., Изда-тельство Музея Сербской Православной Церкви, Београд 2003,стр. 230, Прилози за КЈИФ, LXX, 1-4 (за 2004.), Београд 2005,334-336.

7. Љиљана Јухас-Георгиевска, Живот светог Саве од Доменти-јана. Историја текста, Српска академија наука и уметности,Одељење језика и књижевности, Критичка издања српских пи-саца, VI, Београд 2003, стр. 339 + 8 факсимила, Прилози заКЈИФ, LXX, 1-4 (за 2004.), Београд 2005, 336-338.

8. С. Н. Мещеряков, Сербская литература второй половины ХII-ХIХ вв. Краткий очерк истории, Учебное пособие, „Макс пресс“,Москва 2004, стр. 64, Прилози за КЈИФ, LXX, 1-4 (за 2004.),Београд 2005, 338-339.

9. Српска књижевност и писменост у доба настанка Вараждин-ског апостола, уз фототипско издање Вараждинског апостола,књига 2, Београд 2005, 49-60.

10. Апокрифи у хиландарским рукописима, Четврта казивања о Све-тој Гори, Просвета, Београд 2005, 331-344.

11. Откровење Варухово у препису манастира Марче, Србистич-ки прилози, Зборник у част професора Славка Вукомановића,Филолошки факултет, Београд 2005, 115-122б.

12. Поменик манастира Раче, Приредио Томислав Јовановић, Фон-дација Рачанска баштина, Бајина Башта 2005, 508 стр.

13. Српскословенски преписи апокрифа Како се написа Јеванђе-ље, Неохеленско наслеђе код Срба, I, Зборник посвећен обе-лежавању десетогодишњице оснивања Катедре и седамдесе-тогодишњице њеног првог управника професора МиодрагаСтојановића, Филолошки факултет Универзитета у Београду,Асоцијација неохелениста „Јоргос Сеферис“, Београд 2005,69-74.


14. Бугарска у старој српској поклоничкој прози, Balcanica, XXXV,Belgrade 2005, 159-169.

15. Варлаам и Јоасаф. Приредио и на савремени језик пренео То-мислав Јовановић, Библиотека Стара српска књижевност у 24књиге, књига 22, Просвета – Српска књижевна задруга, Бео-град 2005, 244 стр.

16. Апокрифи. Старозаветни, према српским преписима. Прире-дио и на савремени језик пренео Томислав Јовановић, Библио-тека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 23, I том, Про-света – Српска књижевна задруга, Београд 2005, 652 стр.

17. Апокрифи. Новозаветни. Приредио и на савремени језик пре-нео Томислав Јовановић, Библиотека Стара српска књижевносту 24 књиге, књига 23, II том, Просвета – Српска књижевна за-друга, Београд 2005, 704 стр.

18. Краћа верзија апокрифа о Адаму и Еви у српском препису XVIвека, Slavia, 74, 2-3, Cirillomethodiana, ad honorem Zdeňka Riba-rova et Ludmila Pacnerová, Prag 2005, 367-377.

19. Свети Сава као писац и књижевни лик, Књижевност и језик,LIII, 1-2, Београд 2006, 11-19.


РЕФЕРАТИ ЗА ИЗБОРЕ У ЗВАЊА

Одлуком Изборног већа Факултета бр. 2226/1 од 1.11. 2004. годинеизабрани смо у Комисију за избор кандидата који су се јавили на распи-сани конкурс за редовног професора за наставно-научну област Српскакњижевност (предмет Народна књижевност). На основу увида у доку-ментацију коју је стручна служба доставила Катедри 29. 11. 2004. (бр.2440/1), част нам је да поднесемо следећи


На конкурс објављен у часопису „Послови“ бр. 76 од 9. 11. 2004.пријавио се само један кандидат – др Снежана Самарџија, ванредни про-фесор за Народну књижевност на Катедри за српску књижевност са ју-жнословенским књижевностима. Кандидат је уз пријаву, приложио и свапотребна документа, биографију, библиографију својих објављених ра-дова до објављивања конкурса, библиографију радова у штампи, као исаме радове.

Снежана Самарџија је рођена у Београду 18. јануара 1957. године,где је завршила основну школу и гимназију. На групу за југословенскекњижевности и српскохрватски језик Филолошког факултета у Београду,уписала се 1975. Дипломирала је 1979. године и уписала постдипломскестудије на истом факултету. Магистарску тезу Рад Ватрослава Јагића наизучавању српскохрватске народне књижевности, одбранила је 1984, адокторску дисертацију под насловом Штампане збирке народних припо-ведака на српскохрватском језику у XIX веку, 1992. године.

Септембра 1981. примљена је за асистента приправника за предметНародна књижевност на Одсеку за југословенске књижевности. Пошто јеу том звању потврђена 1985, изабрана је за асистента 1986. године. У зва-ње доцента изабрана је први пут 1994, а реизабрана 1999, да би 2000. годи-не била изабрана за ванредног професора, у ком се звању и сада налази.

Све време свог рада на Факултету (као што се види, прошла је свазвања по строго утврђеном редоследу) испунила је бројним наставнимобавезама према студентима I године 01, 02, 03, 05, 06 групе (вежбања,семинарски радови, предавања, писмени и усмени испити) и III године03, 25. и 27. групе (предавања, колоквијуми). Била је ментор или чланкомисије приликом израде низа дипломских, специјалистичких, магистар-ских радова и докторских дисертација из области народне књижевности.Узимала је удела и у свим пословима на Катедри. Била је члан СаветаФилолошког факултета и учествовала у готово свим класификационим и


пријемним испитима. Била је члан Савета Филолошког факултета (1983-1985), секретар Друштва за српски језик (1981-1983), административнисекретар Одбора за народну књижевност САНУ (1982-1986), сада је члановог одбора, члан Савета Међународног славистичког центра на Фило-лошком факултету и управник Катедре за српску књижевност.

Дала је значајан допринос научно-истраживачком пројекту Фило-лошког факултета Поетика српске књижевности, као и научно-истра-живачком пројекту Техника и семантика приповедања на коме се саданалази (руководилац проф. др Душан Иванић).

Богата библиографија Снежане Самарџије најбоље показује да сеуз све своје наставне и друге обавезе непрестано бавила научним радом.Како је за звање редовног професора потребно дати комплетан прегледобјављених радова, Комисија их цењеном Већу пружа на увид у облику укоме ју је приложио сам кандидат.

Библиографија

I

1. Шаљиве народне приче, Рад, Београд, 1986, (избор и предговор,стр. 5-18);

2. Народне приповетке у ,,Летопису Матице српске“, Матица Срп-ска – Институт за књижевност и уметност, Нови Сад – Београд,1995, (приређивање, предговор и напомене, стр. 5-23, 204-247).

3. Српске народне загонетке. Антологија, Гутенбергова галаксија,Београд, 1995, 197 стр, (избор, предговор и напомене, стр. 5-48,167-195);

4. Поетика усмених прозних облика, Народна књига, Алфа, Библи-отека Појмовник, књ. 9, Београд, 1997, 249 стр;

5. Народне песме. Антологија, Драганић, Београд, 1999, објавље-но 2000, 441 стр, (избор, приређивање и поговор, стр. 359-380);

6. Народне приповетке. Антологија, Драганић, Београд, 1999, об-јављено 2000, 267 стр, (избор, приређивање и поговор и напоме-не, стр. 171-186, 151-163, 231-264);

7. Антологија епских народних песама, Народна књига, Алфа, Би-блиотека Антологија српске књижевности, књ. 3, Београд, 2001,749 стр, (избор, приређивање, предговор и напомене, стр. 5-148,687-746);


8. Народне басне и приче о животињама, Гутенбергова галаксија,Београд, 2002, 159 стр, (избор и прир, предговор и напомене,стр. 5-38, 113-156);

9. Пародија у усменој књижевности, Народна књига, Алфа, Би-блиотека, Појмовник, књ. 90, Београд, 2004, 137 стр.

II

a) Прикази

– В. Недић, Вукови певачи, Нови Сад, Матица српска, 1981, 104 +13 стр, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, XLVI,1-4, 1980, стр. 155-156;

– Слободан Зечевић, Митска бића српских предања, Вук Караџићи Етнографски музеј, Београд, 1981, 224, стр, Прилози за књи-жевност, језик, историју и фолклор, XLVI, 1-4, 1980, стр. 157;

– Миодраг Павловић, Антологија лирске народне поезије, Вук Ка-раџић, Београд, 1982, 18 + 226, Прилози за књижевност, језик,историју и фолклор, XLVII-XLVIII, 1981-1982, стр. 159-161;

– Бранислав Крстић, Индекс мотива народних песама балканскихСловена, САНУ, посебна издања, књ. DLV, Одељење језика и књи-жевности, књ. 36, Београд, 1984, XXIII + 672 стр, Књижевнаисторија, Београд, 64, 1985, стр. 661-663;

– Маја Бошковић-Stulli, Усмена књижевност некад и данас, Про-света, Београд, 1983, 316 + 4 стр, Књижевна историја, Београд,64, 1985, стр. 664-667;

– Методе у земљи чуда (Иринг Фечер, Ко је Трнову Рижицу по-љупцем пробудио, Збуновник бајки, превеле Оливера Петровић иГордана Јовановић, СИЦ, Београд, 1984, 140 стр), Књижевнакритика, Београд, 3, 1985, стр. 196-198;

– Пропово проучавање комике, Савременик, Београд, XXXI, II, 7-8, јул-август 1985, стр. 84-87;

– Веселин Чајкановић, О магији и религији. Избор и поговор БојанЈовановић, Просвета, Баштина, Београд, 1985, Књижевна исто-рија, Београд, XVIII, 67-68, 1985, стр. 319-322;

– Ново издање ,,Ерлангенског рукописа“, Прилози за књижевност,језик, историју и фолклор, LIII и LIV, 1-4, 1990, стр. 184-199;

– Судбина епске биографије (Ненад Љубинковић, Краљевић Мар-ко – историја – мит – легенда, Даница, 2, 1994), Расковник, Бе-оград, 85-86, 1996 (објављено 1997), стр. 119-122;


– Приче са Папука (Народне приче са Папука, приредила С. Гароња,Нови Сад, 1996) , Расковник, Београд, 91-92, 1998, стр. 144-146;

– ,,У Косово одјездише у Косову погибоше“. Косовска битка у усме-ној поезији, приредила Соња Петровић, Гутенбергова галакси-ја, Београд, 2001, 323 стр, Књижевност и језик, Београд, XLIX,1-2, 2002, стр. 173-176;

– ,,Чувајући стражу у горици / Без промене докле је крајине“ (Еп-ске песме о хајдуцима и ускоцима, прир. Бошко Сувајџић, Гутен-бергова галаксија, Београд, 2003, 467 стр), Прилози за књижев-ност, језик, историју и фолклор, LXX, 2004, стр. 306-309 (обја-вљено 2005).

– ,,Јунак није какви су јунаци“ – Иван Златковић и Милан Лукић,Антологија народних песама о Марку Краљевићу, Завод за Уџ-бенике и наставна средства, Београд, 2005, Књижевност и је-зик, Београд, LIII, 1-2, 2006, стр. 179-186.

II

б) Студије и чланци

1. Марко Краљевић и Арапин, Књижевност и језик, Београд, 3-41981, стр. 227-242;

2. Рад Ватрослава Јагића на изучавању српскохрватске народнеепике, Књижевна историја, Београд, 63, 1984, стр. 375-437;

3. Функција уводних формула у српскохрватским народним бајка-ма, Зборник реферата и саопштења са међународног научог са-станка слависта у Вукове дане (ЗМСЦ), XIV, 1985, стр. 209-218;

4. Време и простор у српскохрватским народним бајкама, Савре-меник, НС, 7-8, јули-август 1986, стр. 85-101;

5. Поступци приповедања у Вуковој збирци ,,Српске народне при-повијетке“ (Беч, 1853) , ЗМСЦ, XV, 1986, стр. 237-246;

6. Структура и функција усмене загонетке, Књижевна историја,Београд, 71-72, 1986, стр. 211-241;

7. Динамичност финалних формула српскохрватских усмених бај-ки, Књижевна реч – Сепарат – Поетика српске књижевности, бр.294, 10. фебруар 1987, стр. 5-6;

8. Усмено предање између веровања и уметности речи (,,Благовијест –приповијест“), Поља, XXXIII, 340, Нови Сад, јуни 1987, стр. 243-248;

9. Прва Тешанова и Вукова приповетка, Расковник, пролеће-лето1987, XIII, 47-48, стр. 105-117;


10. Прозни жанрови у Вуковој збирци «Српске народне припови-јетке“ (Беч, 1853), Годишњак Института за књижевност, XVI,Сарајево, 1987, стр. 11-20;

11. Вукова прича о животу, ЗМСЦ, XVII/3, 1988, стр. 199-207;12. Вукове ,,Народне српске приповијетке“ из 1821, Расковник, је-

сен-зима 1988, XIV, 53-54, стр. 149-168;13. Финалне формуле у српскохрватској усменој прози, у зборни-

ку: Поетика српске књижевности, Институт за књижевност иуметност. Београд, 1988, стр. 171-190;

14. Жанровска условљеност фантастике у српској усменој књи-жевности, у зборнику радова: Српска фантастика, Београд,САНУ, Научни скупови, књ. XLIV, Одељење језика и књижев-ности, књ. 9, Београд, 1989, стр. 169-182;

15. ,,Трагедија Обилић“ Симе Милутиновића и усмена традиција,у зборнику радова: Свети кнез Лазар. Споменица о шестој сто-годишњици косовског боја (1389-1989), Свети Архијерејски си-нод Српске православне цркве, Београд, 1989, стр. 325-348;

16. Усмена проза у истраживањима Ватрослава Јагића, Књижев-ност, Београд, 11-12, 1989, стр. 1894-1905;

17. Доситејеве и народне басне, ЗМСЦ, XIX/2, 1990, стр. 262-282;18. Предање и басна у процесу узајамног прожимања, Расковник,

пролеће-лето 1990, XVI, 59-60, стр. 65-82;19. Једна песничка фигура Лазе Костића, Књижевност, Београд,

4-5, 1991, стр. 328-335;20. Antologio de la serbe parola literature, Beograd, 1991, предговор,

La historijа kondicфj por la evoluo d ela serba parola literature,стр. 9-42;

21. Од ,,мимогредне илустрације“ ка ,,писму усмене културе“ (усме-но песништво у тумачењима Новице Петковића), Књижевнареч, 395, 11. мај 1992, стр. 10-11;

22. Улога ,,јунака“ у процесу прожимања усмених прозних облика,Књижевна историја, XXIV, 88, 1992, стр. 325-339;

23. ,,Знакови поред пута“ и облици усмене књижевности, Збор-ник Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад, XLI, 1,1993, стр. 93-109;

24. Место хронотопа у структури усмених прозних облика, Књи-жевна историја, 90, 1993, стр. 181-205;

25. Прештампавање Вукових приповедака у збиркама народнихумотворина током XIX века, Ковчежић, Београд, 28-29, 1991-1992, (објављено 1993), стр. 45-55;


26. Приповедање у првом лицу у усменим прозним облицима, Збор-ник Матице српске за књижевност и језик (посвећен ДрагишиЖивковићу поводом осамдесете годишњице живота), Нови Сад,XLII, 1-3, 1994, стр. 421-430;

27. Збирке превода шаљивих приповедака и шаљива народна причау XIX веку, Књижевна историја, 93, 1994, стр. 171-193;

28. Особености Вуковог казивања у ,,Првој години војевања на да-ије“, Војноисторијски гласник, Београд, 3, 1994, стр. 137-149;

29. ,,Кнез Милош у причама“ Милана Ђ. Милићевића, Књижевности језик, Београд, 3-4, 1994, стр. 63-73;

30. Извори гротескне слике у усменој књижевности, Реч, 10. јуни1995, стр. 90-94;

31. Једноставни облици у Доситејевим ,,Баснама“, Књижевност ијезик, Београд, 3-4, 1995, стр.57-71;

32. ,,Тамо где почиње заборав“ (,,Утва златокрила“ Бранка Миљ-ковића и усмена традиција), у зборнику Поезија и поетикаБранка Миљковића, Београд, 1996, стр. 147-164;

33. ,,Краљевић Марко“ Б.Михајловића-Михиза и усмена традици-ја, ЗМСЦ, XXV/1, 1996, стр. 331-339;

34. Аутентичност записа народних приповедака на српскохрват-ском терену у XIX веку, Српски језик, 1-2, Зборник у част проф.др Живојина Станојчића, Београд, 1996, стр. 525-532;

35. Функција Јеванђеља у формулама усмене књижевности, ЗМСЦ,XXVI/1, 1997, стр. 145-154;

36. ,,Трагом родне понорнице“ (симболи поезије Васка Попе и усме-на традиција), у зборнику Поезија Васка Попе, Београд, 1997,стр. 159-177;

37. Усмена проза у поезији Васка Попе, у зборнику Бранко Миљко-вић и савремена српска поезија, Гаџин Хан, 1997, стр. 50-78;

38. Андрићеви гуслари, Свет речи, Београд, 1, 1997, стр. 21-23;39. Улога ретроспективе у српској усменој епици, Књижевна исто-

рија, 100, 1997, стр. 413-427;40. Бој на Делиграду из 1806. у народној поезији, у зборнику Од

Делиграда до Делиграда 1806-1876, Београд, 1997, стр. 71-81;41. Делотворност традиције у тумачењима Хатиџе Диздаревић Кр-

њевић, поговор у књизи: Х. Диздаревић Крњевић, Утва злато-крила. Дело творност традиције, Београд, 1997, стр. 345-352;

42. ,,Усред куће видим зову“ (Живот, обичаји и веровања народасрпског у збирци ,,Кључ од куће“ Милосава Тешића), у зборни-ку Милосав Тешић – песник, Краљево, 1998, стр. 77-93;


43. Тешанова песма о Марку и Љутици, Свет речи, Београд, 3-4,1998, стр. 40-43;

44. Напомене уз народну приповетку о девојци бржој од коња, Књи-жевност и језик, 2, 1998, стр. 87-94;

45. Елементи аутобиографског казивања у усменим облицима,ЗМСЦ, XXVII/1, 1998, стр. 71-79;

46. Лик Марка Краљевића у народним приповеткама, у зборникуМарко Краљевић – историја, мит, легенда, Расковник, 87-90,1997 (објављено 1998), стр. 145-162;

47. Доситејеве варијанте у ,,Ижици“ и ,,Баснама“ према народимприповеткама и пословицама, Ковчежић, XXXII-XXXIV, 1995-1997 (објављено 1998), стр. 77-89;

48. Уз ново издање ,,Српских народних приповедака“ Веселина Чај-кановића, поговор у књизи В.Чајкановић, Српске народне при-поветке, Београд, 1999, стр. 657-670;

49. Народна прича о медведу, свињи и лисици или Тешанов обрачунса насиљем и страхом, Свет речи, Београд, 9-12, 1999-2000, стр.30-33;

50. Трагом историје у српским ,,јуначким песмама“, поговор у књи-зи Ј. Деретић, Српска народна епика, Београд, 2000, стр. 353-369;

51. Типови и улога коментара у епском приповедању, у зборникуКоментар и приповедање, Београд, 2000, стр. 19-60;

52. Збирке народних приповедака Атанасија Николића, Прилози закњижевност, језик, историју и фолклор, LV-LVI, 1-4, 2001, стр.155-165;

53. Однос између усмених прозних облика и пословица у Вуковимзбиркама, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Но-ви Сад, 48, 1, 2000 (објављено 2001), стр. 35-58;

54. Свети Сава међу јунацима ,,средњих времена“ Вукове збирке,Братство, Београд, VI, 2002, стр. 9-20;

55. Симболи средњовековне књижевности и усмене формуле у пе-сми ,,Пропаст царства српскога“, у зборнику посвећеном про-фесору Ђорђу Трифуновићу, Словенско средњовековно насле-ђе, Београд, 2000 (објављено 2002), стр. 579-591;

56. Усмена проза у ,,Српском венцу“ Тодора Влајића, Прилози закњижевност, језик, историју и фолклор, 67, 1-4, 2002, стр. 335-345;

57. Круг народних приповедака о прогоњеној девојци, ЗМСЦ, XXXI/ 2, 2003, стр. 63-72;


58. Морфологија двобоја и бојева у епској народној поезији, Књижев-на историја, XXXIV, 118, 2002 (објављено 2003), стр. 267-292;

59. Усмена проза у записима проте С. Стојановића и његове ћер-ке, поговор у књизи С. Стојановић, Записи протином руком,приредио Миливој Родић, Бања Лука, 2003, стр. 179-189;

60. Трансформација епског модела у Милијиној песми о женидбиМаксима Црнојевића, Зборник Матице српске за књижевности језик, Нови Сад, 49, 3, 2001 (објављено 2003) , стр. 331-352;

61. Народна књижевност у образовној области Језик, књижевност,комуникација, Књижевност и језик, L, 1-3, 2003, стр. 129-137;

62. Белешка уз ново издање Богишићевог зборника ,,Народне пје-сме из старијих највише приморских записа“, В.Богишић, На-родне пјесме из старијих највише приморских записа, ГорњиМилановац, 2003, поговор стр. 5-18;

63. Две ,,Стематографије Цигана“ с почетка XIX века и шаљивенародне приповетке, Прилози за књижевност, језик, историју ифолклор, 68-69, 1-4, 2002-2003 (објављено 2004), стр. 209-221;

64. Вишњић и Вук о кнезу од Семберије, Призори, Центар за култу-ру ,,Вук Караџић“, Лозница, бр. 3, 2004, стр. 48-57;

65. Усмена проза у историјама српске књижевности XIX и XX ве-ка, ЗМСЦ, XXXII/2, 2004, стр. 321-329;

66. Приповетке ,,на међи“ у Вуковој збирци, ЗМСЦ, XXXIII/2, 2004,стр. 57-62;

67. Лик Карађорђа у Вуковој збирци, Братство, Београд, VIII, 2004,стр. 17-28;

68. Савремено тумачење епске народне песме, у зборнику: Ка са-временој настави српског језика и књижевности, Београд, 2004,стр. 132-154;

69. ,,Којекаква чудеса што не може бити“ (Особености народнебајке), предговор у антологији, Антологија српских народнихбајки, Београд, 2005, стр. 5-21;

70. Фолклорна основа ,,Јежеве куће“ Бранка Ћопића, ГодишњакКатедре за српску књижевност са јужнословенским књижев-ностима, Филолошки факултет, Београд, бр. 1, 2005, стр. 63-74;

71. ,,Вријеме град гради, па га вријеме и разгради“ – Градови у хри-шћанској и муслиманској епици (CD-ром у издању Балканоло-шког институтра САНУ), Књижевност и језик, LI, 3-4, 2004(објављено 2005), стр. 425-431;

72. Функција епитета у усменој књижевности, Књижевност и је-зик, LII, 1-2, 2005, стр. 15-41;


73. Ликови владара у усменој епици, Србистички прилози, Збор-ник у част професора Славка Вукомановића, Београд, 2005, стр.211-230.

U štampi:

1. Od usmenog kazivanja do zbirke narodnih pripovedaka (Prilog pro-učavanju istorije narodne književnosti), Književna zadruga, BanjaLuka, 300 str;

2. „Kojekakva čudesa što ne može biti“ (Osobenosti narodne bajke),predgovor u antologiji, Antologija srpskih narodnih bajki, Beograd,2005, str. 5-21;

3. Folklorna osnova „Ježeve kuće“ Branka Ćopića, Godišnjak Kate-dre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima, Fi-lološki fakultet, Beograd, br. 1, 2005, str. 63-74;

4. „Vrijeme grad gradi, pa ga vrijeme i razgradi“ – Gradovi u hri-šćanskoj i muslimanskoj epici (CD-rom u izdanju Balkanološkoginstitutra SANU), Književnost i jezik, LI, 3-4, 2004 (objavljeno2005), str. 425-431;

5. Zbirke šaljivih narodnih pripovedaka Vuka Vrčevića, pogovor i re-gistri u fototipskom izdanju Vrčevićeve I i II knjige šaljivih pripo-vedaka, „Lio“, 60 str;

6. Likovi vladara u usmenoj epici, Srbistički prilozi, Zbornik u častprofesora Slavka Vukomanovića, Beograd, 2005, str. 211-230.

7. Slojevi jedne metafore (između kalendarske godine i patrijarhalnezadruge), Godišnjak Katedre za srpsku književnost, br. 2, 60 str.

Научно и стручно интересовање Снежане Самарџије, као што се изприложене библиографије може закључити, управљено је превасходнока народној, усменој прози, да би се проширило и на друге видове народ-не усмене традиције, посебно епске поезије.

Објавила је пет збирки народних приповедака, које нису само збор-ници текстова, већ су, поред тога што зависно од захтева едиције имају икритички апарат, пропраћени ауторовим књижевно-историјским и тео-ријским студијама.

Прву књигу (I, 1) Снежана Самарџија, објавила је још 1986. годинекао асистент. Књига представља избор од сто и једне шаљиве приче сасрпског, хрватског, словеначког и македонског подручја. Избору претхо-ди предговор у коме се даје преглед дотадашњих приступа шаљивој при-чи из наше и стране науке, анализирају односи интернационалног и ло-


калног, врсте хумора и његова улога у обликовању тема и ликова, али и устварању и разарању наративних врста, као и уласку из света усмене усвет писане књижевности, посебно место дато је разматрању подврста ипроцесу стилизације.

Збирка од шездесет и девет приповедака из Летописа Матице срп-ске (I, 2), штампана је 1995, у време доцентског периода С. Самарџије.Приредила ју је по свим принципима које подразумева критичко издањетекстова народне прозе, од предговора у коме даје историјат сакупљањаи објављивања приповедака, друштвеног контекста и рецепције, до раз-матрања особености објављених врста и њихових прожимања, класифи-кације према међународном каталогу типова Арне-Томпсона, списка ва-ријаната, индекса имена и назива, као и литературе.

Потоња збирка од четири стотине и педесет загонетки (I, 3) обја-вљена је исте године. Претходи јој предговор са хронолошким прегледомњихових помена, записа и истраживања загонетака, али и теоријким при-ступом самог аутора, који открива својеврсне пресеке значења загонета-ка у митским, архаичним облицима свести. На композиционом плану пра-ти динамичку реализацију опозиционих структура, посебно се бавећипоступком загонетања, да би се, затим, показала улога загонетака и уграђењу свих нивоа других усмених облика. Својеврсним избором из тек-стова о загонеткама претходних истраживача, С. Самарџија заокружујесвоју антологију.

Са непогрешивим смислом да осветли и махом запостављене врстеусмене уметности речи, као и у претходном случају, Снежана Самарџијаје начинила одличан избор басни и прича о животињама (I, *8) у периодуод претходног избора за ванредног професора. Њен предговор је посве-ћен њиховим жанровским обележјима, али и међусобним прожимањи-ма, као и односима са другим фолклорним облицима, увек посматранимдинамички и у оквирима културног и традицијског контекста. Сваки текстје пропраћен напоменама; следе индекси, речник мање познатих речи ибиблиографија.

Антологију народне прозе представља и њена пре три године обја-вљена збирка народних приповедака (I, *6) заснована на записима из де-ветнаестог и прве половине двадесетог века. У свом поговору, СнежанаСамарџија расправља о поетичким законитостима усмених прозних об-лика, укључујући и одломке релевантних, књижевно-историјских и тео-ријских студија о њима. Следе подаци о изворима, преглед варијаната,индекс мотива и селективна библиографија. По истом принципу, прире-дила је и антологију народних песама (I, *5).


Две њене књиге, штампане 2001. (I, *7) и 2004. године (I, *9), усавр-шеним теоријским приступом, али и начином објективизације грађе, за-служују достојну пажњу, посебно је квалификујући за звање за које јеконкурисала, те ћемо их приказати на крају овог извештаја.

То, међутим, не значи да радови Снежане Самарџије објављени упериоду до њеног избора у ванредног професора о којима је било речи упретходним рефератима, у којима преовлађују студије о поетици усменепрозе нису засновани на конкретној подлози.

Истраживања штампаних збирки народних приповедака на српско-хрватском језику током деветнаестог и у првој половини двадесетог ве-ка, а у оквиру шире припреме за њену докторску дисертацију, разматра-ње културног и историјског амбијента у коме су те збирке настајале, ибивале прихваћене, уочавања ставова сакупљача према „тексту“, анализасижејно-тематског плана, али и нивоа структуре и стилизације, посталоје импулс тих истраживања. Прихватајући програм руских формалиста,који, како га је сажето дефинисао Н. Петковић, науку о књижевностисматра науком само уколико „поступак призна за јединог свог јунака“,Снежана Самарџија полази од „поступка“. Тежећи иманентном проуча-вању књижевности користи се теоријом Тартуско-московске школе и ње-них представника, пре свага Лотмановим схватањима, примењује системсемиотичког механизма на усмену уметност речи објективизовану у на-родним причама српског и хрватског језичког подручја, али истовреноследи и фолклористистички приступ прози.

Синтезу оваквог теоријског става изнесеног и у раније објављенимпојединим чланцима и студијама представља њена књига о поетици усме-них прозних облика (I, 4), у којој прати организовање усмено-књижевнематерије, бави се „поступцима“ као начином конструисања дела које у„себи самом представља систем односа“, истиче функционалност малихструктура, као што су формуле, али и ширих целина, и указујући на међу-жанровска прожимања, указује на процесе промена жанровских система.

Тако до изражаја долазе динамичке структурно-семантичке улогеуводних и финалних формула у приповедачком проседеу, као и видовињихове условљености. Усложњавање основних приповедних поступакаи корелација структурних и семантичких нивоа у Вуковој збирци од 1853.повезује се са разматрањима о основном значењу приче приповедане упрвом лицу у каснијим бележењима. Појам хронотопа у бајци посматранје као структурна граница сегмената текста и његове целине, сада у коре-лацији са перспективом самог приповедача и реалних и фантастичнихјунака. Притом се анализом низа прозних врста, долази до закључка озависности хронотопа од жанра, као што ће се разрешавати и питање о


жанровској условљености фантастике, њеној подређености структурно-семантичкој организацији текста. Зависно од захтева текста, сагледава сеи начин реализације односа: приповедач-јунак, као и улога „јунака“ умеђужанровским прожимањима.

Задржавши се на активирању нивоа реалистичности унутар жан-ровског система бајке, а затим прешавши на реалистичност осталих об-лика усмене прозе, С. Самарџија инсистира на динамичкој повезаностиелемената фантастике, реалистичности и хумора у народној прози, да бикњигу завршила анализом грађења хумористичких ситуација у шаљивојпричи, и концизним разматрањима о одликама и међужанровским одно-сима у систему усмених прозних облика.

Динамичким односима једноставних облика, Снежана Самарџијасе веома успешно бави и у свом скорашњем истраживању корпуса Вуко-вих записа у Пословицама, збиркама приповедака и етнографским спи-сима (II, *53). Тако комплексну категорију Вукових „малих“ прича ана-лизира у односу на различите видове повезивања са пословицама, по-словичким поређењима и изразима, да би развијеније форме осветљава-ла на нивоу композиције, типских црта јунака, удела поенте у структур-но-семантичкој равни текста, (де)локализацији догађаја. Разматра и по-ступке ширења/редукције нарације, укључивања пословице као „готовеформуле“ у сложеније форме и различите жанровске системе (у функци-ји Вукових наслова, финалних формула, поенти и коментара у бајци, ба-сни, новели, шаљивој причи, и различитим подврстама предања).

Анализирајући Вукове приповетке „на међи“ (II, *66), уз праћење ти-полошки сродних процеса, Снежана Самарџија сагледава проблем међу-жанровских односа, да би, затим, синтетичким приступом, издвојила триосновна типа везе: – деструкцију апсорбованог жанра; дестабилизацијуоба жанровска комплекса и реинтегрисање новог жанровског система.

Полазећи овог пута од једног тематско-мотивског круга, од бројнихваријаната приповедака о прогоњеној девојци (II, *56), тумачењем нара-тивних поступака, уочавањем стабилности сегмената који учествују уреализацији мотива и вишезначности слика симбола (јама, црква, огњи-ште, вретено, ципеле, корито итд.) открива да се ради о стилизацији об-реда иницијације женских чланова архаичних друштвених заједница. Ис-траживања сада усмерава од Проповог морфолошког приступа бајци ка„разгртању“ обредне основе модела.

Структурна анализа одабрана је као пут ка тумачењу свих нивоатекста песме Пропаст царства српског (II, *55), при чему је веза изме-ђу средњовековне књижевности и усменог фонда обухватила симболи-ку песме (ластавица, соко, Богородица, св. Илија, небеско писмо, опре-


дељење за царство небеско, Косово). Инвентивно је запажено да се сег-мент пророчанства, у процесима наслојавања традиције, могао надове-зати на семантички потенцијал и реализацију формуле о вилином кли-ковању.

Да се само на једном успелом остварењу може сагледати како па-радигматски, тако и синтагматски потенцијал усмене традиције, Сне-жана Самарџија је показала анализом песме Женидба Максима Црноје-вића, Вуковог певача старца Милије (II, *60). Постављајући је прематрадиционалном фонду и обрасцу јуначке женидбе „са препрекама“,уочавала је поступке дезинтеграције обрасца и својеврсне реинтегра-ције „анти-обрасца“, у чијој су основи задржани (али и преосмишље-ни) сви сегменти модела (етапе свадбе, избор невесте, однос младоже-њине стране и тазбине; спољашњи и унутрашњи конфликти, удео хро-нотопа и обичајно-обредног комплекса у значењу и естетској успело-сти варијанте).

На сличан начин, само прилагођен захтевима часописа у коме јеобјављена, анализирана је прича Тешана Подруговића о медведу, свињии лисици (II, *49), у којој је указано на склоп сегмената, поступке припо-ведања и грађења ликова, обрта и конфликата, сви елементи били поста-вљени у фонд традиције, истакнут казивачев таленат, и самим тим и мо-гућности за семантичко богаћење модела.

Анализа песме Филипа Вишњића о кнезу Ивану Кнежевићу (II, *64),спада у радове Снежане Самарџије који се баве односом историјских чи-њеница (овај пут у интерпретацији Вука Караџића у Кнежевом Житију)и усмене традиције. Однос се разматра на плану структуре и мотивског истилско-изражајног фонда традиције.

Снежана Самарџија је однос историје и епског песништва ставила уцентар пажње и у свом поговору књизи Јована Деретића (II, *50).

Епским биографијама историјских личности посвећена су два кан-дидатова рада о светом Сави (II, *54) и Карађорђу (II, *67). У првом сеСавин лик (из песама „средњих времена“) посматра кроз испреплете-ност архаичних елемената традиције, хагиографских мотива литературесредњег века и феномена епске стилизације. У другом раду је биографијаЂорђа Петровића (на основу песама Вукових збирки), реконструисанапраћењем захтева епског портретисања, поступака индивидуализације,издвајањем типских компонената лика и одређеног делокруга.

На плану епске поезије одабрала је и две велике теме: двобоја ибојева (II, *58), да би морфолошким приступом, на основу обимне грађеи репрезентативних примера из „класичног“ корпуса успела да издвојистабилне сегменте фабуле мегдана (изазов-одбијање/опремање, избор за-


точника, ток мегдана, исход сукоба), уз разликовање категорија одговара-јућих, епских делокруга (изазивач, изазвани, помоћник, жртва). Слич-ним приступом рашчланила је и тематику бојева, уз сагледавања поду-дарности, разлика и процеса инверзије који се могу уочити на структур-но-семантичкој равни, на нивоу хронотопа, обликовања и карактериза-ције актера великих епских сукоба.

У обимној студији о коментару (II, *51), Снежана Самарџија издва-ја типологију, функцију и семантички потенцијал овог сегмента/поступ-ка у структури епске песме. Уочена је позиција коментара у синтагматич-ким нивоима текста, а посебно су осветљавани спољашњи тип комента-ра (метанаративни слој, граница текста, сижејне тачке; однос певач-де-ло-публика, став и ангажовање усменог ствараоца). Унутрашњи тип из-двојен је као сижејно активна компонента, која се реализује као ангажо-ван и „неангажован“, директан и индиректан коментар (у широком ра-спону од епитета до коментара-закључка). Коментар је размотрен и у од-носу на релацију коментар-нарација-традиција, као и према формули инивоима формулативности; оформљености и поетичких законитости идаровитости појединца.

У оквиру књижевно-историјских истраживања, кандидаткиња се ба-ви представљањем грађе штампане у збиркама из прве половине девет-наестог века и у периодици, што је била и основна тема њеног интересо-вања у докторској дисертацији. У овај комплекс спада њен рад о збирка-ма приповедака Атанасија Николића (II, *52), који је својеврсна рехаби-литација ових збирки у чију је аутентичност Вук посумљао. Поред исто-ријата збирки, осветљена је и њихова рецепција, анализирана су жанров-ска и стилска обележја приповедака, структура и тематско-мотивски кру-гови. На сличан начин је представљена и збирка Тодора Влајића (II, *57),у којој се анализирају варијанте приповедака и дају подаци о овом малопознатом сакупљачу. Две збирке шаљивих прича с почетка деветнаестогвека (II, *63) послужиле су С. Самарџији да покаже сложене процесекоји се одвијају у традицији. Иако посрбе – преводи популарног штиваиз европске периодике, ови текстови су, истовремено, особене варијантеусменог фонда. Сродности се показују не само на нивоу интернационал-них мотива, типских ликова, видова комике и наративних модела, него ина плану варијаната у ужем смислу, из Вукових дела и Врчевићевих збир-ки. Поговор збирци састављеној од грађе, претходно објављене у „Бо-санској вили“, коју су у Босанској Крајини сабрали прота Сима Стојано-вић и његова кћер, даје увид у захват сакупљача, у својства прозних об-лика, жанровских обележја, тематских кругова, али и указује на локалнеобраде интернационалних мотива (II, * 59).


Поговор новом издању бугарштица (II, *62) представља осврт надосадашње студије о најстаријим записима епске народне поезије, тума-чења старости и одлика бугарштица и њиховог односа према „Ерланген-ском рукопису“ и Вуковим збиркама.

Рад о заступљености усмене прозе у историјама књижевности, пре-гледима и приручницима (II, *65) својеврстан је преглед питања којимасе наука деветнаестог и двадесетог века бави, почев од класификације,термина којима се обележавају прозни облици, теорија о њиховом поре-клу и старини. Пропраћен је целовитом библиографијом од преко осам-десет јединица.

Могућностима интерпретације народне књижевности у настави,Снежана Самарџија је посветила два рада. У првом (II, *61) се сугеришуначини обраде тема из народне књижевности, погодни за иновацију на-ставе и интензивније, креативно ангажовање ученика (анализа текстовау форми малих групних пројеката ученика; компаративно сагледавањебаштине на жанровском, тематско-мотивском нивоу; у односу према пи-саној књижевности, светској књижевности, другим уметностима; премастеченом знању из других области). У другом раду (II, *68) су размотре-на могућна тумачења епске поезије: њен однос према историји, сагледа-вање наноса архаичних слојева традиције, структуре текста, односа ва-ријанте према ширем комплексу традиције, интернационалном фонду,улоге даровитог ствараоца).

Назван само „Скицом за поетику епских народних песама“, предго-вор Антологији народне епике (I, *7) представља у ствари теоријску сту-дију од преко сто четрдесет страница о законитостима стварања епскепоезије као уметности речи, употпуњену посебном врстом обједињенихнапомена које дају целовит пресек кроз тематске кругове епских „време-на“, повезујући их јунацима и догађајима око којих се концентрише ви-ше мотива, и моделима континуирано примереним истим јунацима. Гра-ђа, коју уоквирују ове две студије одабрана је из Богишићеве збирке, Ер-лангенског рукописа и Вукових зборника и груписана је хронолошки итематско-мотивски, према Вуковом критеријуму. Историјат бележења јесамо назначен, али обухваћен библиографским подацима о изворима илитератури.

„Скица за поетику народних епских песама“ обухвата осврт на по-рекло и развој народне епике, досадашњу класификацију епских песа-ма, обавештења о природи стиха. Тежиште је постављено на феноменпроцеса стварања и прихватања епике, на варијантност, на однос „тек-ста“ и вантекстовних чинилаца дела. Притом је посебно поглавље по-свећено појму формуле и фигуре, фабуларног језгра и композиционе


константе, као битним ослонцима процеса спевавања, али и композици-ји епске песме (концентрацији радње, ретроспективи). Категорија јунакапосматрана је у садејству типских обележја и поступака индивидуализа-ције у склопу епских структурних сегмената. Размотрен је и однос пева-ча/казивача и колектива према јунацима и догађајима. Уочен је процесинверзије узрока и последица који се активира у тумачењима традиције.Посебна пажња посвећена је законитостима специфичне стилизацијеобјективизоване фигуративношћу песничког говора, типологизацијом ифункцијом фантастике у епском систему, као и уделом хумора у одређе-ним епским ситуацијама. Преплитање са баладичним, али и историјским,сагледано је као специфичност српске епске поезије. Тако је остваренједан нов, теоријски заснован поглед на проучавање епске поезије која јепре свега посматрана као уметност речи у динамичкој корелацији са мно-гобројним факторима који учествују у њеном стварању и бивствовању.

У својој последњој објављеној књизи (I, *9), Снежана Самарџијаистражује поступке пародирања и типове пародија у народној књижев-ности, на основу свеобухватног увида у грађу и поетичке законитостиусмених родова и врста. Пародију у усменој лирици представља у широ-ком распону од каталога апсурдних слика до трансформације свадбеногмодела. Уочава да у основним механизмима пародирања у логичном спо-ју појмова један члан добија неадекватну замену, да се одређена сликатривијализује, да се у стандардну конструкцију/формулу уносе опсценепојединости. У основи ових поступака уочава принципе функционисањаоксиморона, при чему се ефекти пародије постижу тек подразумевањеми препознавањем формула, које своју примарну улогу имају у епској (лир-ској, баладичној) стилизацији.

Пародија у усменој књижевности осветљава се и кроз структуру„смијешних“ песама којима је Вук дао посебан простор у свом предгово-ру првој књизи српских народних песама Лајпцишког издања. Осим наовом нивоу, пародија је осветљавана у епском систему и као изругивањепосредством епске стилизације. Као и у претходном одељку, указано јена активирање/неактивирање посебне пародијске дистанце у одговарају-ћем контексту, уз запажање да се управо зависно од контекста реализујеи тип дистанце, који учествује у функционисању пародијских поступака.Иако максимално објектизовани у традиционалном фонду као фигуре,формуле и жанровски механизми, њихова примарна функција се мења,при чему, пародијска дистанца није усмерена против жанровског систе-ма. Критичка дистанца се односи на кршење обичаја, норми и правилапонашања, што се посебно види у кругу шаљивих прича-пародија, којесе препознају као својеврсна предања-ругалице.


Као засебан проблем, Снежана Самарџија издваја обимну категори-ју смеховне културе, популарних „мрсних прича“, у чијим се коренимамогу наслутити обредна језгра и култ плодности.

Не пренебрегавајући удео појединца у пародијској дезинтеграцији„класичних“ форми и модела, она током читаве анализе прати и афини-тет средине која познаје традиционални фонд, те може да препозна меха-низме и типове пародијских механизама, што једино и може да омогућиопстанак пародије.

Ако бисмо дали један целовит поглед на свеукупан рад СнежанеСамарџије она се појављује као потпуно зрео и многоструко озбиљаннаучник, продужујући и усавршавајући своје опредељење за семиотичкиприступ усмено-књижевним делима. Бавећи се начинима организације„текстова“, она прати и њихово функционисање у култури и друштву,зависно и од историјске стварности, што све погодује управо проучава-њу усмене уметности која јесте „комуникационо средство“. До изражајадолази грађење епских биографија, осветљавање модела, њихових арха-ичних слојева и морфолошких својстава, као и прожимање фолклорнихформи како међусобно, тако и са писаном књижевношћу.

Вредна су пажње и њена, у реферату анализирана, проучавања књи-жевне историје; активно разрешавање проблема интерпретације народнекњижевности у настави, и по себи се разуме, праћење штампаних делаиз струке, којима је посветила бројне критичке приказе.

На основу свега изложеног може се закључити да кандидат својимсвестраним залагањем на Факултету, својим педагошким, стручним инаучним радом у потпуности заслужује да буде изабран у звање редов-ног професора за предмет Народна књижевност, те Комисија има по-себно задовољство да препоручи Већу да Снежану Самарџију у то зва-ње и изабере.

комисија

др Радмила Пешић, редовни професор

др Нада Милошевић-Ђорђевић, редовни професор

др Злата Бојовић, редовни професор

др Хатиџа Диздаревић-Крњевић, научни саветник


Катедра за српску књижевност саЈужнословенским књижевностимаФилолошки факултетБеоград, Студентски трг 3

Одлуком Изборног већа Филолошког факултета Универзитета у Бе-ограду бр. 2755/1 од 30. XII 2004. одређена је Комисија за избор редовногпрофесора за наставно-научну област Српска књижевност (предмет Уводу проучавање српске књижевности). У Комисију су именовани: др Слав-ко Гордић, редовни професор, др Злата Бојовић, редовни професор и дрДушан Иванић, редовни професор. По решењу бр. 129/1 од 8. II 2005. инакон увида у конкурсни материјал, Комисија има част да Изборном ве-ћу Филолошког факултета у Београду саопшти следећи


Конкурс за једног редовног професора за наставно-научну областСрпска књижевност (предмет Увод у проучавање српске књижевности)објављен је у листу „Послови“ 18. I 2005. На конкурс се пријавио једанкандидат, др Радивоје Микић, који је на Катедри за српску књижевностса јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београдуовај предмет предавао, до сада у звању ванредног професора. Др Радиво-је Микић приложио је уз пријаву све потребне документе (биографију,потпуну библиографију, радове).

Др Радивоје Микић родио се 6. III 1950. у Горњем Драговљу. Гимна-зију је похађао у Нишу, а студирао је на Филолошком факултету у Бео-граду. Дипломирао је 1973. на Групи за српскохрватски језик и југосло-венске књижевности. На истом Факултету уписао је постдипломске сту-дије и 1977. одбранио магистарски рад Тема старости и смрти у припо-ведачком делу Владана Деснице. Докторску дисертацију пријавио је 1982.под насловом Приповедачки поступак Ранка Маринковића. Рад је предао1986. и одбранио 1988. на Филолошком факултету у Београду.

Након дипломирања др Радивоје Микић радио је у Дому културе„Студентски град“ у Београду, од 1974. као уредник књижевног програ-ма, а затим као директор и главни и одговорни уредник. Током 1985-1986.радио је као секретар Задужбине Иве Андрића у Београду, а након тогаод 1986. до 1995. био је уредник за књижевност у издавачком предузећу„Нолит“. Уређивао је библиотеке „Савремени домаћи писци“ (поезија,


проза, теорија и критика) и серије „Српска књижевност“ (роман, драма,мемоари, дневници, аутобиографија). Тренутно је као уредник ангажо-ван у издавачкој кући „Народна књига“, где је уредио више едиција (Би-блиотека Петар Пан, Бисери светске књижевности, Бисери српске књи-жевности).

Осим тога, уредничким пословима др Радивоје Микић бавио се и усклопу књижевне периодике. Био је главни и одговорни уредник студент-ског гласила „Видици“ (1975-1976), а од 1976. до 1990. члан је уредни-штва „Књижевне критике“, „Књижевности“, „Савременика“.

Изузетно активан у савременим културним и књижевним догађаји-ма, др Радивоје Микић је и сам добитник више награда, међу којима сунаграде „Милан Богдановић“, „Григорије Божовић“, „Ђорђе Јовановић“.

Године 1995. др Радивоје Микић изабран је у звање доцента за пред-мет Увод у проучавање српске књижевности на Катедри за српску књи-жевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета уБеограду. Од 2000. године је у звању ванредног професора. Осим пред-мета Увод у проучавање српске књижевности, који је обавезан у програ-му I године обе студијске групе на Катедри за српску књижевност, дрРадивоје Микић у склопу основних студија води наставу из предметаКњижевност за децу, од 2003/2004. Такође, на постдипломским студија-ма Филолошког факултета у Београду предаје Методологију књижевно-научног истраживања, од школске 1999/2000. године. Као ментор или чланкомисије др Радивоје Микић укључен је у израду и одбрану великог бро-ја магистарских радова и докторских дисертација на Факултету. Његовазалагања су изузетна и у реализацији дипломских испита на Катедри,тим пр што само студенти српске књижевности на Филолошком факул-тету у Београду као завршни испит имају у програму израду и одбранудипломског рада.

Др Радивоје Микић активно је укључен и у рад научно-истраживач-ких пројеката на Филолошком факултету у Београду („Поетика српскекњижевности“; „Техника и семантика приповедања“ – руководилац про-јекта проф. др Душан Иванић), а од 2005. сарадник је научно-истражи-вачког пројекта Института за књижевност и уметност у Београду („Аван-гарда“ – руководилац пројекта др Гојко Тешић).

Како је условима конкурса предвиђено, др Радивоје Микић предаоје потпуну библиографију својих радова, у којој је наведено 10 књига (иједан наслов у штампи) и 180 библиографских јединица – критика, есејаи огледа. Импозантан опус усмерен је како на савремену књижевну сце-ну, тако и на најзначајније ствараоце у српској књижевности XX века.


А) КЊИГЕ

1. Српска приповетка 1950-1982. (антологија). Књижевна омла-дина Србије, Београд, 1983.

2. Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице, Завод за уџбенике инаставна средства, Београд, 1985.

3. Поступак карневализације – увод у поетику Ранка Маринкови-ћа, Завод за издавачку делатност „Филип Вишњић“, Београд,1988.

4. Песма и мит о свету, Јединство, Приштина, 1989.5. Језик поезије, БИГЗ, Београд, 1990.6. Песма: текст и контекст, Григорије Божовић, Приштина, 1996.7. Опис приче, Просвета, Ниш, 1998.8. Песнички поступак, Народна књига, Београд, 1999.9. Антологија савремене српске поезије Републике Српске, Мати-

ца српска, Бања Лука, 2001.10. Орфејев двојник, Народна књига, Београд, 2002.11. Песничка посла (у штампи), Народна књига, Београд.

Б) КРИТИКЕ, ЕСЕЈИ, ОГЛЕДИ

1. „Песма као лек од смрти“ (Стеван Раичковић: Записи о црномВладимиру), Градина, Ниш, 1971, св. 12, стр. 91-93.

2. „Традиционализам као замка“ (Љубомир Симовић: Словенскеелегије), Градина, Ниш, 1972, св. 1, стр. 79-81.

3. „Апокалиптична визија једног света“ (Мирко Ковач: Ране ЛукеМештревића), Градина, Ниш, 1972, св. 2, стр. 94-96.

4. „Кругови пакла или апотеоза обнављању?“ (Видосав Стевано-вић: Нишчи), Градина, Ниш, 1972, св. 5, стр. 114-118.

5. „Свет над провалијом“ (Мирослав Јосић Вишњић: Чешка шко-ла), Градина, Ниш, 1972, св. 6, стр. 222-224.

6. „Судбина апатрида“ (Милош Црњански: Роман о Лондону), Гра-дина, Ниш, св. 7-8, стр. 424-427.

7. „Једна визија нове српске прозе“ (Љубиша Јеремић: Нова срп-ска приповетка), Градина, Ниш, 1972, св. 10, стр. 196-199.

8. „Миљковић, песник аполинијског склада“ (Бранко Миљковић:Сабрана дела I-IV), Књижевна реч бр. 12, Београд, 1973, стр. 22.

9. „Дражи аутентичног приповедања“ (Ирфан Хорозовић: Талхеили шедрвански врт), Књижевна реч бр. 13, Београд, 1973, стр.15.


10. „Критика егзистенције и неизвесности“ (Дубравко Јелачић Бу-жимски: Окус меса), Књижевна реч бр. 14, Београд, 1973, стр.15.

11. „Роман као пародија романа“ (Милисав Савић: Љубави Андри-је Курандића), Градина, Ниш, 1973, св. 6, стр. 142-144.

12. „Структуралне особености романа На рубу памети“, Књижев-на историја, Београд, 1973, бр. 24, стр. 263-271.

13. „Андрићева приповетка Смрт у Синановој текији“, Књижевнареч бр. 24, Београд, 1974, стр. 6.

14. „Два нивоа приповедања“ (Давид Албахари: Породично вре-ме), Књижевна реч бр. 25, Београд, 1974, стр. 19.

15. „Пешчаник као симболичка основа“ (Данило Киш: Пешчаник),Градина, Ниш, 1974, св. 1-2, стр. 163-166.

16. „Бинаризам структуре Мустафе Маџара“, Књижевна реч бр.29, Београд, 1974, стр. 1, 9.

17. „Јединство лирске структуре“ (Понорница Густава Крклеца),Књижевна реч бр. 30, Београд, 1974, стр. 11.

18. „Имагинација и приповедање“ (Ћамил Сијарић: Кад дјевојкаспава), Књижевна реч бр. 31, Београд, 1974, стр. 20.

19. „Нова семантика поетског текста“ (Алек Вукадиновић: Трагомплена и коментари), Књижевна реч бр. 32, Београд, 1974, стр.20.

20. „Јелена, жена које нема и поступак онеобичавања“, Израз, Са-рајево, 1974, св. 2, стр. 26-32.

21. „Неке карактеристике послератне српске књижевности“, Књи-жевна реч бр. 35, Београд, 1975, стр. 10.

22. „Структура записа На камену, у Почитељу“, Књижевна реч бр.36, Београд, 1975, стр. 13.

23. „Ширина лингвистичког хоризонта“ (Ранко Бугарски: Лингви-стика о човеку), Политика, Београд, 4. X 1975, стр. 14.

24. „Између две врсте апсолута“ (Александар Петров: Поезија ју-гословенских народа 1945-1975), Књижевна реч бр. 39, Београд,1975, стр. 22.

25. „О семантици песничког текста“, Књижевна реч бр. 45, Бео-град, 1975, стр. 10.

26. „Неке одлике обликовног поступка у Константину Горчи“,Књижевна реч бр. 51, Београд, 1975, стр. 14.

27. „Покушај заснивања појма прича“, Израз, Сарајево, 1976, св. 6,стр. 930-937.


28. „Против конвенција реалистичког књижевног кода“, Књижев-на критика, Београд, 1976, св. 3, стр. 5-111.

29. „О језичком слоју књижевног дела“, Поља, Нови Сад, 1976, бр.214, стр. 14-16.

30. „Запажања о структури романа Нишчи“, Савременик, Београд,1976, св. 11, стр. 352-359.

31. „Неки аспекти проблема верзија“ (Бранко Поповић: Верзије књи-жевног дела), Књижевна реч бр. 64, Београд, 1976, стр. 14.

32. „Историјско и фикционално“ (Данило Киш: Гробница за Бори-са Давидовича), Књижевна реч бр. 67, Београд, 1976, стр. 15.

33. „Проблем фабуле у роману Прољећа Ивана Галеба, Књижевнареч бр. 82, Београд, 1977, стр. 9.

34. „Запажања о портрету јунака у Андрићевој прози“, Градина,Ниш, 1977, св. 2, стр 43-46.

35. „Критичар Зоран Мишић“, Књижевна критика, Београд, 1977,св. 1, стр. 125-128.

36. „Запажања о језику књижевне критике“, Књижевна критика,Београд, 1977, св. 6, стр. 16-28.

37. „Структуралне карактеристике романа Заточници, Књижевност,Београд, 1977, св. 1, стр. 93-99.

38. „Проблем структуре и проблем генезе“, Александар Флакер:Проза у траперицама), Књижевност, Београд, 1977, св. 4.

39. „Неке карактеристике приповедачког дела Владана Деснице“,Савременик, Београд, 1978, св. 1, стр. 41-49.

40. „Карактеристике уметничког простора и времена у приповет-кама Владана Деснице“, Књижевна реч бр. 104, Београд, 1978,стр. 14.

41. „Покушај заснивања појма прича“, Књижевна критика, Београд,1978, св. 1, стр. 67-76.

42. „Лингвистички молдел као основа“ (Фредерик Џејсон: У тамни-ци језика), Књижевна критика, Београд, св. 5, 1979, стр. 115-117.

43. „Различите тачке гледишта у роману“ (Мирко Ковач: Врата одутробе), Књижевност, Београд, 1979, св. 3, стр. 459-464.

44. „Теорија текста“, Књижевна критика, Београд, 1979, св. 3, стр.5-13.

45. „Од граматике до семиотике“ (Роман Јакобсон: Огледи из пое-тике), Поља бр. 248, Нови Сад, 1979, стр. 16-17.

46. „Велика метафора и њена смисаона подлога“ (Проклета авли-ја Иве Андрића), Градина, Ниш, 1979, св. 5, стр. 25-30.


47. „Језик затајкивања у епским поемама Матије Бећковића“, Књи-жевне новине бр. 611, Београд, 1980, стр. 23, 27.

48. „Језик и слика света“ (Бенџамин Ли Ворф: Језик, мисао и ствар-ност), Књижевна реч бр. 151, Београд, 1980, стр. 14.

49. О запису Стазе Иве Андрића“, Књижевна реч бр. 149, Бео-град, 1980, стр. 1, 7.

50. „Један пројекат науке о идеологијама“ (Михаил Бахтин: Марк-сизам и филозофија језика), Летопис Матице српске, Нови Сад,1980, св. 4, стр. 650-655.

51. „О савременој српској прози“, Књижевност, Београд, 1980, св.10-11, стр. 1664-1671.

52. „О тачки гледишта у приповеткама Владана Деснице“, Савре-меник, Београд, 1980, св. 5, стр. 293-302.

53. „Епско и лирско у једној слици пропадања“ (Ћамил Сијарић:Рашка земља Расција), Књићевност, Београд, 1980, св. 5, стр.852-857.

54. „Мистицизам језика у поезији Новице Тадића“, Књижевност,Београд, 1980, св. 2, стр. 356-362.

55. „Причање као преношење туђе речи“, Знак, Београд, 1980, св.12, стр. 37-39.

56. „О конгломерату дилетантских дисциплина и још којечему“,Књижевност, Београд, 1980, св. 2, стр. 2121-2124.

57. „О малим фратрићима, фирерчићима и о задовољству у тек-сту“ (Љубомир Цвијетић: Књижевно дјело Ранка Маринкови-ћа), Књижевна реч бр. 168, Београд, 1981, стр. 14-15.

58. „Један поглед на генезу српске фантастике“, Књижевна реч, Бе-оград, 10. VII 1981, стр. 14.

59. „О јединству романсијерског дела Борислава Пекића“, Књижев-не новине, Београд, 16. VIII 1981, стр. 24-25.

60. „Романи Борислава Пекића или како упокојити прошлост“, Са-временик, Београд, 1981, св. 7, стр. 34-48. Исто и као поговор укњизи: Борислав Пекић: Ходочашће Арсенија Његована, Библи-отека „Српски роман“, Нолит, Београд, 1982.

61. „У границама изабраног теоријског модела“ (Зденко Шкреб:Књижевност и повијесни свијет), Књижевне новине, Београд,3. XII 1981, стр. 25-26.

62. „Слика у тесном оквиру“ (N. B. }kovleva: Savremennwj romanYgoslavii), Књижевна реч, Београд, 25. X 1981, стр. 14.

63. „Социјално типична реч и индивидуализација јунака“, Књи-жевне новине, Београд, 3. IX 1981, стр. 16-17.


64. „Прича о томе како настају приче“ (Ранко Маринковић: Зајед-ничка купка), Књижевна реч, Београд, 25. I 1981, стр. 15.

65. „Укрштање фолклорно-митолошких и урбаних слика“ (Нови-ца Тадић: Ждрело), Књижевност, Београд, 1981, св. 10, стр. 2121-2125.

66. „Битка код Бистрице Лесне и једно питање из поетике“, Књи-жевне новине, Београд, 7. I 1982, стр. 20-21.

67. „Однос између тачака гледишта у роману Повратак ФилипаЛатиновића“, Књижевна критика, Београд, 1982, св. 1, стр. 9-16.

68. „Један поглед на српску приповетку“, Књижевна реч бр. 224,Београд, 1983, стр. 12-13.

69. „Неке карактеристике Крлежиног романа Повратак Филипа Ла-тиновића“, Израз, Сарајево, 1983, св. 12, стр. 1044-1052.

70. „Два смера у науци о књижевности“ (Књижевно-теоријски по-гледи Зденка Шкреба), Књижевна реч бр. 233, Београд, 1984,стр. 6-7.

71. „Концепција књижевности као међусвета“ (Новица Петковић:Од формализма ка семиотици), Књижевна реч бр. 238-240, Бе-оград, 1984, стр. 74-75.

72. „Свет као извор ужаса“ (Новица Тадић: Погани језик), Књи-жевна реч бр. 247, Београд, 1984, стр. 16-17.

73. „Прича о моралној узнемирености“ (Један поглед на роман Ми-риси, злато и тамјан Слободана Новака), Савременик, Београд,1985, св. 3-4, стр. 248-258.

74. „Зашто учити језик књижевности“ (Књижевно-теоријски по-гледи Миливоја Солара), Књижевна реч бр. 262, Београд, 1985,стр. 7-8.

75. „Шта је јаче: видљиво или невидљиво?“ (О поезији Ивана В.Лалића), Књижевност, Београд, 1987, св. 11, стр. 1887-1896.

76. „Белешке уз једну песму Борислава Радовића“, Књижевна речбр. 300, Београд, 1987, стр. 14.

77. „Гротескно-иронични оквир за трагику“ (Један поглед на поетикуРанка Маринковића), Одјек, Сарајево, 15-31. XII 1988, стр. 4-5.

78. „Песник изокренутог света“ (Поговор у књизи: Новица Тадић:Песме, Рад, Београд, 1988, стр. 135-141).

79. „Три песме о времену“ (Поезија Алека Вукадиновића), Књи-жевна реч бр. 339, Београд, 1989, стр. 9.

80. „Богови и дани“ (Поезија Јована Христића), Књижевна реч бр.343, Београд, 1989, стр. 9.


81. „Реч и време“ (Поезија Рајка Петрова Нога), Књижевна реч бр.351, Београд, 1989, стр. 16-17.

82. „Приповедач Јован Радуловић“ (Поговор у књизи: Јован Раду-ловић: Голубњача, Рад, Београд, 1989, стр. 165-171).

83. „Бог и животиња“ (Поезија Стевана Тонтића), Књижевна речбр. 358, Београд, 1990, стр. 13-14.

84. „Нова слика чињеница“ (Угрешић, Флакер: Појмовник рускеавангарде), Борба, Београд, 25. I 1990, стр. 11.

85. „Композиција романа Дервиш и смрт“, Књижевност, Београд,1990, св. 9, стр. 1519-1526. Исто и у зборнику: Књижевно дјелоМеше Селимовића, АНУБИХ, Сарајево, 1990.

86. „Суптилно приповедачко умеће“ (О прози Јована Радуловића),у зборнику: „Савремена српска проза“, Трстеник, 1990, стр. 25-31.

87. „Поље као храм и песма као молитва“ (Поговор у књизи: ПетарСарић, Паклено поље, Матица српска – Јединство, Нови Сад –Приштина, 1990, стр. 5-14.

88. „Један мит о поезији“ (Поезија Ивана В. Лалића), Књижевност,Београд, 1991, св. 9-10, стр. 1090-1104.

89. „Полемичка интонација у Ратној срећи“, Стремљења, Пришти-на, 1991, св. 1-3, стр. 97-110.

90. „О звуку, страху, магији и формулама“ (Поезија Милосава Те-шића), Летопис Матице српске, Нови Сад, 1992, св. 7-8, стр.35-55.

91. „Борислав Радовић или похвала вештини“, Свеске, Панчево,1992, бр. 13, стр. 64-78.

92. „Промена у језику поезије“ (Поезија Милутина Петровића),Српски књижевни гласник, трећа серија, Београд, 1992, св. 5,стр. 50-60.

93. „Карневализација“, у: Речник књижевних термина, друго из-дање, Институт за књижевност и уметност-Нолит, Београд,1992, стр. 339-340.

94. „Теорија на практичном раду“ (Поводом критичког издања Са-браних дела Момчила Настасијевића), Књижевне новине бр.840, Београд, 1992, стр. 6-7.

95. „Испробавање састава“ (О поезији Борислава Радовића), Књи-жевна реч бр. 391, Београд, 1992, стр. 9.

96. „Артикулација песме и њена тамна снага“ (Књижевно-теориј-ски погледи Новице Петковића), Књижевна реч бр. 395, Бео-град, 1992, стр. 6-7.


97. „Знакови поред пута и нездраво љубопитство“, Књижевност,Београд, 1992, св. 8-10, стр. 1174-1177.

98. „О инверзији у једној песми Љубомира Симовића“, Књижев-не новине бр. 871, Београд, 1993, стр. 9.

99. „Композиција Настасијевићеве приповетке“, Летопис Мати-це српске, Нови Сад, 1993, св. 10, стр. 443-457.

100. „Силазак низ време“ (Византија у савременој српској поези-ји), Српски књижевни гласник, трећа серија, Београд, 1993,св. 3, стр. 80-87.

101. „Пет песника“, Српски књижевни гласник, трећа серија, Бео-град, 1993, св. 5, стр. 107-114.

102. „Роман и манифест“ (О роману Дневник о Чарнојевићу), Књи-жевне новине бр. 873, Београд, 1993, стр. 16.

103. „Прича, сан и манифест“ (О роману Дневник о Чарнојевићу),Зборник за књижевност и језик Матице српске, Нови Сад, 1993,св. 2-3, стр. 173-190.

104. „Настанак јабуке“ (О једној песми Александра Ристовића),Књижевна реч бр. 432, Београд, 1994, стр. 6.

105. „Неземаљски видици у Башти сљезове боје, Књижевне нови-не бр. 884, Београд, 1994, стр. 1, 9.

106. „Неземаљски видици у Башти сљезове боје II“, Књижевне но-вине бр. 885, Београд, 1994, стр. 9.

107. „Чија то прича овуда тумара?“ (О роману Гори Морава Драго-слава Михаиловића), Књижевне новине бр. 889-890, Београд,1994, стр. 9, 10.

108. „Прича о месту таме“ (Лагум Светлане Велмар-Јанковић), Је-фимија, Трстеник, 1994, св. 4-5, стр. 26-36.

109. „Приче о породичном времену“ (Поговор у: Давид Албахари:Изабране приче), Време књиге, Београд, 1994, стр. 199-206.

110. „Митопоетско виђење света“ (Поговор у: Драган Колунџија:Затвореник у ружи), Нолит, Београд, 1994, стр. 83-91.

111. „Чудо у историји, историја као чудо“ (Врачар Светлане Велмар-Јанковић), Књижевна реч бр. 444-446, Београд, 1994, стр. 25-26.

112. „Финистер: путопис и прича“, „Савремена српска проза“ (збор-ник), Трстеник, 1994, стр. 77-87.

113. „Поетичка основа поезије Бранка Миљковића“, Књижевнаисторија, XXVI, бр. 94, Београд, 1994, стр. 349-369.

114. „Настасијевићева песма и историја“, у зборнику Седам лир-ских кругова Момчила Настасијевића, Институт за књижев-ност и уметност, Београд, 1994, стр. 69-81.


115. „О важним цртама модерног лирског говора“ (Александар Јо-вановић: Поезија српског неосимболизма), Књижевна истори-ја, XXVII, бр. 95, Београд, 1995, стр. 140-146.

116. „Ко је, у ствари, копље хитнуо у будућност“ (Књижевно-исто-ричарски опус Драгише Живковића), Књижевност, бр. 6-7, Бе-оград, 1995, стр. 674-680.

117. „Нови приповедачки образац“, поговор у: Јован Радуловић:Изабране приповијетке, СКЗ, Београд, 1995, стр. 275-291.

118. „Миљковићева концепција нејасности у поезији“, у зборни-ку: Поезија и поетика Бранка Миљковића, Институт за књи-жевност, Београд, 1996, стр. 33-48.

119. „Облици приповедања у романима Слободана Џунића“, Пи-ротски зборник, Пирот, 1995, стр. 59-70.

120. „Облици приповедања у романима Мирослава Јосића Вишњи-ћа“, у зборнику Тридесет година, пола века, Издавачка аген-ција „Драганић“, Београд, 1996, стр. 32-40.

121. „Сеоба у илузију рефрен-ауре“, поговор у: Милосав Тешић:Прелест севера / Круг рачански, Дунавом, Просвета, Београд,1996, стр. 185-202.

122. „Слика еволуције описа књижевних чињеница – поглед на кри-тичарски рад Петра Џаџића“, предговор у: Сабрана дела Пе-тра Џаџића, том I, Завод за уџбенике и наставна средства,Београд, 1996, стр. 11-65.

123. „Прича о господарима успомена“, поговор у: Радосав Стоја-новић: Живи зид, СКЗ, Београд, 1996, стр. 269-285.

124. „Слика, убрзање и огледало – белешке о функцији цитата упоезији Ивана В. Лалића“, у зборнику Иван В. Лалић, песник,Повеља, Краљево, 1996, стр. 69-95.

125. „О трептању, трајању и устима ушћа – једна компонента пое-зије Алека Вукадиновића“, Летопис Матице српске, Нови Сад,св. 10, 1996, стр. 491-507.

126. „Полемичка интонација у Ратној срећи“, зборник Историјскироман, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1996,стр. 381-391.

127. „Композиција приповедака Анђелка Крстића“, зборник Књи-жевност Старе и Јужне Србије до Другог светског рата,Институт за књижевност и уметност – Балканолошки инсти-тут САНУ, Београд, 1997, стр. 85-97.

128. „Жанровски цитати у поезији Васка Попе“, зборник ПоезијаВаска Попе, Институт за књижевност и уметност, Београд,1997, стр. 117-141.


129. „Скица за поетику Зарије Р. Поповића“, зборник Књижевнодело Зарије Р. Поповића, Издавачка делатност „Григорије Бо-жовић“, Приштина, 1997, стр. 17-22.

130. „Певање поетике: Стеван Раичковић и Бранко Миљковић“,зборник Бранко Миљковић и савремена српска поезија, Домкултуре „Бранко Миљковић“, Гаџин Хан, 1997, стр. 109-124.

131. „Ново схватање традиције – књижевни погледи Зорана Ми-шића“, Књижевне новине, Београд, 15. I – 01. II 1997, стр. 12.

132. „Књижевни међусвет Новице Петковића – скица за генезу једнеаналитичке методе“, Књижевне новине, бр. 952, 15. V 1997,стр. 12.

133. „Песма као чувар ишчезлог – поглед на поезију Стевана Раич-ковића“, Поезија, бр. 4-5, Београд, 1997, стр. 87-94.

134. „Општа места, жагор и нејасност – пролегомена за поетикуЈована Христића“, зборник поезије Јована Христића, Матицасрпска, Нови Сад, 1997, стр. 26-44.

135. „Осврт на књижевно дело Владана Деснице“ и „Прича о оси-пању живота“ у: Владан Десница: Прољећа Ивана Галеба, За-вод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 7-16,365-392.

136. „Бранко Миљковић или Орфејев двојник“ и „Улога нејасностиу опевању песме“ у: Бранко Миљковић: Песме, Завод за уџбе-нике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 7-17, 201-231.

137. „Благо божије, стих и нестих“ (о поезији Милосава Тешића),предговор књизи: Милосав Тешић: Изабране песме, Нолит,Београд, 1998, стр. 7-37.

138. „Метафоре и аналогије: запажања о песничком поступку Бо-рислава Радовића“, Књижевна историја, год. XXX, бр. 105,Београд, 1998, стр. 185-205.

139. „Мрачна тема и весела прича“ (о роману Фајронт у ГргетегуДанила Николића), Летопис Матице српске, год. 175, књ. 463,св. 6, Нови Сад, 1999, стр. 979-991.

140. „Карневалска визија“ (Светислав Басара: Света маст), По-литика, 9. I 1999, стр. 24.

141. „Бајка и преци“ (Ратко Адамовић: Кантарион), Политика, 30,I 1999, стр. 25.

142. „Митопоетска прича“ (Слободан Џунић: Ветрови Старе пла-нине), Политика, 17. IV 1999, стр. 29.

143. „Завичај и сеобе“ (Јован Радуловић: У Исламу Грчком), Поли-тика, 10. VI 1999, стр. 25.


144. „Злато и смеће или онај који слави и онај који нариче у поези-ји Бранислава Петровића“, у: Бранислав Петровић, песник,зборник, уредници Радивоје Микић и Драган Хамовић, На-родна библиотека, Краљево, 1999, стр. 19-39.

145. „Мале приче и велико мајсторство“, поговор у књизи: Радо-ван Бели Марковић: Мале приче, Филип Вишњић, Београд,1999.

146. „Рат као карневал“ (О роману Херој на магарцу Миодрага Бу-латовића), зборник Српски роман и рат, уредник МирославПантић, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац,1999, стр. 157-172.

147. „Песничка притча о гвозденим колесима“ (О роману Лајко-вачка пруга Радована Белог Марковића), Летопис Матице срп-ске, год. 175, књ. 464, св. 3, Нови Сад, 1999, стр. 297-316.

148. „Пут до апсурда и гротеске – поглед на прозу Миодрага Була-товића“, предговор у књизи: Миограг Булатовић: Ђаволи до-лазе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999,стр. 7-18.

149. „Шта су ђаволи донели или еволуција приче“, поговор у књи-зи: Миограг Булатовић: Ђаволи долазе, Завод за уџбенике инаставна средства, Београд, 1999, стр. 239-258.

150. „Приповедачки поступак Зарије Р. Поповића, Анђелка Крсти-ћа и Григорија Божовића“, зборник Књижевност Старе Ср-бије до Другог светског рата, Институт за књижевност и умет-ност-Балканолошки институт САНУ, Београд, 1998, стр. 19-39.

151. „Милосав Тешић као симболиста“, зборник Милосав Тешић, пе-сник, Народна библиотека Краљево, Краљево, 1998, стр. 33-56.

152. „Љубав у Тоскани и питање жанровске трансформације у аван-гардној прози“, Зборник Матице српске за књижевност и је-зик, Нови Сад, 1999, год. 47, бр. 1, стр. 83-99.

153. „Маслачак, петао и патња – лирско и наративно у роману Цр-вени петао лети према небу Миодрага Булатовића“, Књижев-не новине бр. 1000-1002, 1-15. XII 1999, стр. 10.

154. „Опис, динамика, поетика: уз дуже песме Растка Петровића“,зборник Песник Растко Петровић, Институт за књижевности уметност, Београд, 1999, стр. 141-164.

155. „Постоји ли песнички поступак?“, зборник радова у част ака-демика Славка Леовца, АНУ Републике Српске, Српско Сара-јево, 1999, стр. 122-136.


156. „Мрачна тема и весела прича“ (О роману Фајронт у ГргетегуДанила Николића), Летопис Матице српске, Нови Сад, бр. 6,1999, стр. 979-991.

157. „Од химне до апокалипсе – поезија Бранислава Петровића“,Дисово пролеће, бр. 30, Чачак, 1999, стр. 14-15.

158. „Прича и облик – поглед на романе Данила Николића“, збор-ник „Савремена српска проза“, Библиотека „Јефимија“, Тр-стеник, 1999, стр. 19-25.

159. „Призори, описи, вредности“, предговор у: Мирослав Макси-мовић: Изабране песме, Народна књига, Београд, 2000, стр. 5-20.

160. „Мотивација песме – о поезији Стевана Раичковића“, зборникСтеван Раичковић, песник, Народна библиотека, Краљево,2000, стр. 31-52.

161. „Прича о светлу љубави и мраку душе“, поговор у: ДанилоНиколић: Фото-керамика господина Цебаловића, Филип Ви-шњић, Београд, 2000, стр. 135-150.

162. „Разарање и грађење тачке“, предговор у: Љубомир Симовић:Тачка, Матица српска Републике Српске, Бања Лука, 2001, стр.7-17.

163. „Симболизам и епифанија“, зборник Алек Вукадиновић, пе-сник, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево,2001, стр. 21-40.

164. „Шта су песничка посла? – Експлицитна поетика Васка По-пе“, Поезија бр. 15, Београд, 2001, стр. 138-146.

165. „О животним радостима и тешкоћама“, зборник Поезија Ми-рослава Максимовића, Матица српска, Нови Сад, 2001, стр.11-14.

166. „Приче о рату као рат против заборава“, поговор у: РадосавСтојановић: Христови сведоци, Филип Вишњић, Београд, 2001,стр. 201-210.

167. „Дело Павла Угринова“, зборник „Савремена српска проза“,Библиотека „Јефимија“, Трстеник, 2001, стр. 7-14.

168. „Матија Бећковић као певач прича“, зборник Матија Бећко-вић, песник, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Кра-љево, 2002, стр. 25-43.

169. „Примицање песме животу“, предговор у: Живорад Недељко-вић: Сушти послови, Библиотека „Стефан Првовенчани“, Кра-љево, 2002, стр. 5-18.


170. „Два фрагмента о прози Радована Белог Марковића“, Кораци,бр. 1-2, Крагујевац, 2002, стр. 149-156.

171. „Типови описа у поезији Владислава Петковића Диса“, збор-ник Дисова поезија, Институт за књижевност и уметност, Бе-оград, 2002, стр. 281-309.

172. „О канону српске књижевности“, Књижевност и језик, год.XLIX, св. 1-2, Београд, 2002, стр. 75-79.

173. „Приповедач и завичај“, поговор у: Радосав Стојановић: Цр-нотравске приче, Просвета, Ниш, 2002, стр. 239-245.

174. „Жича и модерна прича“, предговор у: Горан Петровић: Опса-да цркве Св. Спаса, Народна књига, Београд, 2003, стр. 5-31.

175. „Тамновилајетска имагинација и еп“, предговор у: Алек Вука-диновић: Песме, СКЗ, Београд, 2003, стр. 7-33.

176. „Покушај књижевно-историјског портрета Радована БелогМарковића“, зборник „Савремена српска проза“, Народна би-блиотека „Јефимија“, Трстеник, 2003, стр. 9-17.

177. „Живчана јапија и њена приповедна подлога“, поговор у: Ра-дован Бели Марковић: Живчана јапија, Народна књига, Бео-град, 2003, стр. 251-268.

178. „Ерос и месечина – Стари дани Борисава Станковића“, Срп-ски југ, бр. 1, Ниш, 2004, стр. 69-80.

179. „Митопоетска прича“, поговор у: Слободан Џунић: ВетровиСтаре планине, Просвета, Ниш, 2004, стр. 637- 674.

180. „Лимунација илити бекство из мрака“, Летопис Матице срп-ске, св. 6, књига 473, Нови Сад, 2004, стр. 894-907.

Истраживања и тумачења др Радивоја Микића обухватају савреме-ну српску поезију и прозу, а могу се пратити у неколико нивоа: 1) књи-жевно-теоријска проучавања, 2) критике, 3) приређивање (антологије иизбори), 4) уредничка делатност. Оно што би објединило све ове компо-ненте Микићевог рада огледа се у његовом свеобухватном познавању исто-рије књижевности, теоријских метода у науци о књижевности и у изузет-ној посвећености самом уметничком тексту. У књигама др Радивоја Ми-кића уочавају се два основна приступа. Први се може одредити као мо-нографска обрада одређене књижевне појаве (А, 2, 3, 4, 10), при чему суанализе усмерене на конкретно дело или опус једног аутора. Други типзаснива се на мозаичном низању анализа дела више стваралаца, при че-му се као особени поетички стожер успоставља одређени феномен умен-тичког текста, његове структурне организације и семантичког потенци-


јала (А, 5, 6, 7, 8). И сам избор дела и одабрани приступ др РадивојаМикића откривају својеврстан сензибилитет, који је допринео да се ту-мачења врхунских дела српске књижевности повежу са актуелним књи-жевнотеоријским токовима.

То се уочава већ у студији о специфичном роману Владана ДесницеПрољећа Ивана Галеба (А, 2), чију је комплексну структуру др РадивојеМикић свеобухватно анализирао, указујући на приповедни поступак,склоп и начине повезивања сегмената. Са истанчаним осећањем за поје-диности које битно учествују у структури и семантичком богатству дела,др Радивоје Микић је аргументовано изложио поетичке компоненте овогДесничиног романа. Постављајући га у целокупан опус аутора, пратио јеи својеврсну генезу наративних поступака Владана Деснице, почев одраних приповедака до конструкције развијене форме у чијем се току не-утралише чврста фабула, проблематизују сижејне јединице, категоријејунака и хронотопа.

Теоријска полазишта структурно-семиотичке руске пколе примениоје др Радивоје Микић и у својим другим радовима о прози В. Деснице,тумачећи појединачне чланове синтагматичке и семантичке осе текста –уметнички простор, време, тачку гледишта (Б, 39, 40, 52). Уосталом, мор-фологија, конструкција уметничког текста и саодноси текстуалних сег-мената; спона која се успоставља са традицијом или раскиди са литерар-ним наслеђем биће доминантно обележје Микићевих истраживања, ана-лиза и тумачења најзначајнијих аутора у српској књижевности и на ју-жнословенским просторима.

Како је већ запажено, др Радивоје Микић је први скренуо пажњу напоступак карневализације у српској прози, пошавши од Бахтинових ту-мачења Достојевског и Раблеа. Сложене поступке феномена смеховне кул-туре др Радивоје Микић је представио најпре у склопу поетике РанкаМаринковића (А, 3). Монографија посвећена овом проблему осим Бах-тинових теоријских полазишта обухватила је и низ других теоретичаракоји су се бавили овим питањима (Н. Фрај, Ж. ле Гоф, А. Гуревич). Ком-плекс карневализације употпуњен је разматрањима о теорији гротеске иироније, да би се затим прешло на анализе Маринковићевих приповеда-ка. Најкомплексније је сагледан низ поступака на којима је изграђен ро-ман Киклоп, уз детаљну анализу тона приповедања, односа ироније итрагике, инверзије значења описа и односа међу ликовима итд. Минуци-озним захватима у стваралачку радионицу, Микић је у овој монографијиназначио развојни пут Ранка Маринковића и издвојио битне елементењегове иманентне поетике.


Концентрисаност на једног аутора обележје је и књиге о поезијиНовице Тадића (А, 4). У овој књизи Радивоја Микића такође се уочавасуверено познавање теоријских радова о природи песничког језика и то-кова српске песничке традиције. Полазећи од текста/опуса једног песни-ка, др Радивоје Микић прати не само особеност склопа и спрегу сегмена-та једне специфичне микроструктуре, већ залази и у својеврсну литерар-ну археологију. Пуноћа значења досеже се кроз указивања на суптилнеметатекстуалне слојеве, а у Тадићевим стиховима уочава се фолклорнаоснова и стилизација митолошких честица.

Увек постављајући књижевно дело као примарну истраживачку сфе-ру, др Радивоје Микић је бирао управо оне текстове који чине језгро ства-ралачког опуса одређеног аутора, Истовремено, текст се не посматра каосамозатворен систем, већ се поставља у широк комплекс националне ба-штине и европских токова. Интерпретација прати преламања „говора“поезије у специфичном поступку и тиме указује на препознатљиве за-хвате који се тичу индивидуалног стила. Мозаички склоп Микићеве књигеЈезик поезије (А, 5) обухвата поетске светове десет српских песника. Низдетаља у изабраним песмама нпр. И. В. Лалића, Б. Миљковића или Б.Радовића постају својеврсна аргументација на којој се заснива тумачењеспецифичне слике света, откривају дотицаји са скривеним подтекстом иосветљавају појединачни поетички захвати (Л. Костића, В. Илића, Ј. Ду-чића, В. П. Диса, М. Бојића). Одређеним песницима, чију поезију тумачиу овој књизи, Микић се враћао и у појединачним студијама, тим пре штоје њихово стваралаштво обележило особене етапе српске поезије (Б, 76,88, 95, 113, 118, 130, 138 итд).

Сличне, мозаичне концепције је и Микићева књига Песма: текст иконтекст (А, 6), у којој аутор поставља истоветан циљ да „поезији на-ших савремених песника приђе са јединственог аналитичког станови-шта“ (249). Као методолошко упориште и овом приликом Микићу је по-служио Лотманов приступ анализи и структури ументичког текста. Осве-тљавајући динамичну везу сегмената (узајамну и у односу на текст каоцелину), др Радивоје Микић не занемарује ни односе који се успоста-вљају на макро плану, између различитих књижевних дела и традиције.У тој мрежи односа, „историјски настали уметнички кодови“ учествујуне само у стваралачком чину, већ и при декодирању комплексна значењау процесу рецепције. Као својеврсни медијатор између та два пола живо-та поезије, Микић је анализама захватио поступке и семантичко богат-ство савремене српске лирике. У тумачењима др Радивоја Микића ис-кристалисале су се и особености појединачних песника и њихов односпрема свеукупном културном наслеђу. Издвојена је усамљеност лирског


субјекта у стиховима С. Раичковића, ишчезавање света у његовим соне-тима, однос поезије и живота у његовим циклусима. Контекстуалностпоезије И. В. Лалића предочена је као синкретичан скуп животворне под-логе усменог песништва, историје и стилизације митолошког језгра. Таспона, без које је немогуће обухватити значењско богатство песничкогизраза нпр. Б. Миљковића или В. Попе, разоткривана је у детаљу, из со-нета у сонет, до ширења жанровских оквира поезије у поеми Мелиса.Својим тумачењима Микић је обухватио и особену књижевно-теоријскусинтезу, указујући на теоријске приступе других проучавалаца. Пошав-ши од феномена рецепције, Микић је говорио о песничким поступцима,„специфичној поетичкој стратегији“ А. Ристовића, осветљавајући „уну-трашњи романтизам“ његових стихова, „трансформације облика и садр-жине“ и контест као природу „подлоге на којој песма настаје“. Битанпродор контекста нужног за разумевање поезије анализиран је и у песма-ма Б. Радовића; заступљеност ратне тематике и фолклорни ослонац у сти-ховима Љ. Симовића; поступак инверзије својеврсних „хроника о живо-ту“ Б. Петровића, у којима је истражен процес преласка „са наративне нависоко тропичну говорну перспективу“; Микић је тумачио поетику оспо-равања у песничкој књизи М. Петровића, реконструисао сложене „се-мантичке путање“ у сонетима М. Максимовића, комплекс традиције којисе активира у песничким збиркама М. Тешића, сложену игру историје иметафоре, функције језичких средстава, спрегу магијских формула и ми-толошких сегмената на којима почива самосвојна песникова слика света.

Писане јасно, аргументовано и пријемчиво, ове студије откривајуне само истанчаност критичарског укуса и специфичан доживљај поези-је, него и поузданост процене. Осим тежишне аргументације која почивана тумачењу дела, Микићеви приступи одликују се ефикасним апсорбо-вањем теоријске литературе. Теорија и књижевност, међутим, нису оста-ли паралелни светови, већ су у непрекидном, плодотворном садејству.

Ови квалитети уочавају се и у Микићевој књизи Опис приче (А, 7).Мозаични модел повезивања различитих стваралаца на први поглед усме-рен је само на површински ниво, откривање одлика базичне наративнеформе. Поднаслов књиге, као и Микићева тумачења подразумевају зади-рања у дубинске слојеве и механизме на којима почива уметност припо-ведања. Сагледавање особене наративне граматике дела десет српскихприповедача није у Опису приче остало на нивоу анатомског захвата уморфологију текста. Конструкције разнородних структура анализиранесу повезивањем детаља и поступака који се сабирају у сложени системзнакова и значења. Мозаични склоп Микићеве књиге успоставио је једнуособену вертикалу српске приповедне прозе, откривајући везе са слоје-


вима традиције, упућеност на историјски и књижевноисторијски контекст.У крупном плану је увек конкретно дело и његови структурни сегменти –оквир текста, време, простор, тачка гледишта, интеракција јунака и при-поведача. Можда је управо овај наративни феномен највише окупираоауторову пажњу, јер се у опусу десет изабраних приповедача показујекао битно поетичко обележје.

Студија о Ћопићевој збирци приповедака врло добро илуструје при-мену семиотичких теоријских поставки, полазишта и резултате Микићевеанализе. Пошавши од наизглед споредне појединости, др Радивоје Микићиздваја палету Ћопићевих боја, показујући како се из тог нивоа онеобича-ва и обележава свет јунака и приче. Пратећи затим и остале Ћопићеве по-ступке (удео хумора, систем мотивације, технику усменог казивања, ста-тус приповедача, циклизацију итд), Микић је осветлио компоненте које,размичући жанровске норме, учествују у изградњи особеног приповедач-ког стила. Непрекидно водећи излагање од детаља ка тексту, од текста каауторском опусу, од појединачког дела ка традицији, Микић је анализираои остале, одабране приповедаче. Испитао је концентрацију значења про-грамске песме М. Црњанског у његовом Дневнику о Чарнојевићу; осветлиоје фрагментарност, мотивацију приповедања и спону са фолклорним пред-лошком у збирци Момчила Настасијевића; аутопоетику, интроспекцију ипозицију приповедача у роману В. Деснице и М. Лалића. Кроз богат опусС. Џунића откриван је спој фолклорно-митолошког ткива са причом о жи-воту и њихове метаморфозе, док се у организацији романа Д. Михајловићасагледавају конструкција и функција описа, којима се продире „иза језичкекопрене“. Примичући се хронолошки крају XX века и определивши се запрозу С. Велмар-Јанковић, Р. Белог Марковића и Ј. Радуловића, др Радиво-је Микић је истраживао динамику одређених наративних модела, склопприче, сложеност категорије приповедача. Истовремено, назначио је и збирпоступака који су обележили један од токова српске прозе у XX веку.

Проблеми морфологије уметничког текста обједињени су и у Ми-кићевој књизи Песнички поступак (А, 8). Уводни текст превасходно језамишљен, по ауторовом исказу, „као образложење за један тип анализепесничких дела“. Тај тич анализе, најкраће речено, подразумева повра-так поступку као аналитичком оруђу песничког текста у теоријско-мето-долошком смислу руских формалиста и њихових следбеника, упркос чи-њеници да је сам термин у међувремену прешао у подручје наратологије.Следи девет огледа, у чијем је интерпретативном средишту „сам процессклапања лирског текста“. Хронолошки организован, пресек кроз српскупоезију показао је како се форма и тема динамизују у зависности од пе-сничког сензибилитета, али и контекста епохе.


Два прва текста имају за своју тему међуратно раздобље нашег пе-сништва (Р. Петровић и М. Настасијевић), док остали за своје теме и јуна-ке бирају В. Попу, Ивана В. Лалића, Ј. Христића, Б. Радовића, Б. Петрови-ћа, А. Вукадиновића и М. Тешића, кључне песнике друге половине мину-лог века, махом поетичке баштинике симболистичког наслеђа. Минуцио-зном анализом њиховог песничког поступка Микић продубљује и унапре-ђује наше познавање поетичке основе сваког од поменутих ствалаца. Таконам сад Петровићева приврженост поетици авангарде бива потврђена иувидима у један нови књижевни концепт, у коме се, мимо свих конвенцио-налних момената јединства (теме, интонације, типа описа), „простор и кре-тање кроз њега јављају у новој визији“. На другој страни, Настасијевићеводистанцирање од историје Микић тумачи друкчије од неких познатих ауто-ра. Стварност у делу овог песника остаје без било каквих миметичких обе-лежја, што је основни разлог да „време није дато у историјском рашчлања-вању, већ у фолклорно-митолошкој стопљености“.

Значајну меру откривалачке новине показује и Микићев оглед о По-пиној поезији, чија сложеност у изградњи семантичког плана умногомепроистиче од жанровских цитата, као и онај, опсежнији, о Ивану В. Ла-лићу, у коме се изузетна комплексност једне поетике посведочује амби-валентним песниковим виђењем стварности и привида, егзистенције ивремена (као њеног лица и наличја), што подразумева преображај и про-мену како у теми тако и у начину говора. Посебно је упечатљиво Мики-ћево читање Четири канона, најсложенијег, „завештајног“ Лалићевог дела,у којем је веома комплексним песничким поступком спојена животна ем-пирија са општим симболичким компонентама, а савремени историјскитренутак песниковог народа постављен у библијски контекст. Други деоовог огледа открива особеност Лалићевог поступка цитатности и осла-њања на претходнике (стране и наше песнике – Г. Бена, Стерију, Л. Ко-стића, В. Илића и М. Бојића), као и призоре аутоцитатности. На сличанначин виђен је у овој књизи и Јован Христић, песник културе, „који нескрива своју ерудицију“ (макар му понеки цитат био криптичан), као нимеланхолично сазнање да библиотека ипак не може бити замена неоства-реним жељама. Као и другде, Микић и овде песников поетички идеалтражи како у тематској равни тако и на плану обликовања. Двострукосттематско-смисаоне равни, која укључује емпиријску (миметичку) и врлосложену цитатну подлогу, коришћење ироничне интонације, спрезањесимболичке функције са слојевитим митолошким садржајима, склоностразгранатом културно-историјском екскурсу и специфичној употреби вре-менске перспективе – неки су од чинилаца сложености песничког по-ступка Борислава Радовића, које Микић открива у највреднијим песмама


овог аутора, а које у огледу „Метафоре и аналогије“ показују, упркос раз-глашеној херметичности, и своју искуствену основу и везу са животномзбиљом. Продорност и конкретност интерпретативних налаза није изо-стала ни у Микићевим анализама привидне једноставности песничкогговора Б. Петровића, Вукадиновићевог опевања самог времена из једнеизузетне митопоетске перспективе и Тешићеве стваралачке формуле, ко-ја укључује различите елементе, од наоко једноставних конвенција „то-понимске бројанице“, лирског путописа и својеврсне аутобиографије досложене семантике, „двостепено кодиране“ (миметички и симболички).

Мада, по правилу, од стране аутора непретенциозно означени теккао покушаји „сагледавања обриса поетике“ поменутих песника, Мики-ћеви огледи из књиге Песнички поступак домашају ниво целовитих итеоријско-методолошки конзистентних тумачења кључних поетичкихусмерења у новијем српском песништву. Дакако, Песнички поступак, утом смислу, наставља трагалачки замах претходних Микићевих књига инајављује наредну, усредсређену на песничку и метапесничку реч Бран-ка Миљковића, чије се присуство итекако осећа и у Микићевим тексто-вима окренутим другим темама и ствараоцима.

Већ избор наслова, Орфејев двојник (А, 10) и његова улога особеноглајт-мотива ових студија сигнализирају дубину и свестраност захвата упоезију, поетику и аутопоетику Бранка Миљковића. Именовањем мит-ског певача, присутног у Миљковићевим стиховима и размишљањима опоезији, покреће се сплет асоцијација на коб трајања, моћ поезије, статуспесника и песме, удео контекста у уметности речи, од митске матрице дотропа. Управо ове компоненте осветљавао је др Радивоје Микић у Миљ-ковићевим стиховима и циклусима.

Орфејев двојник, студија која се може читати и као низ засебнихогледа, представља резултат Микићевог вишегодишњег истраживања по-етичко-поетског света и говора значајног песника, о коме је ранији кри-тичко-интерпретативни одзив – макар и био велик и правовремен – углав-ном нудио неверодостојну слику, како на плану тумачења тако и у погле-ду вредновања. Већ и сама чињеница да је Ватра и ништа, најзначајнијаМиљковићева збирка, имала најслабији одзив и била најлошије вредно-вана међу његовим књигама, довољан је разлог за (пре)испитивање накоје се Микић одважио.

Поглавља ове студије – „Орфејев двојник“, „Поетичка основа“, „Се-дам мртвих песника“, „Песма и нејасност“, „Утва златокрила“, „У туђемсмо срцу своје срце чули“ и „Додатак: четири тумачења“ – доиста третира-ју проблематику назначену њеним поднасловом (О поезији и поетици Бран-ка Миљковића), с тим што редослед, с јаким разлогом, бива неретко обр-


нут; поетика и поезија. Тако, у првом поглављу, Микић показује како Миљ-ковић спада у песнике са јасно конципираном поетиком, који „увек остајуопсесивно везани за језгро своје поетике“ у свему што пишу – у песмама,есејима, критикама. Ту поетичку основу, овде наговештену, Микић потан-ко расветљава у другим поглављима, чији кључни увид – теоријски утеме-љен на идејама Т. С. Елиота, С. М. Бауре, П. Валерија, М. Рејмона и Н.Петковића – обелодањује карактер, аспекте и меру Миљковићевог измире-ња наизглед опречних постулата симболистиче и надреалистичке поетике.Ту линију додира двају поетичких усмерења Микић прецизно утврђује утрећем поглављу, сагледавајући како је управо та блискост била најверо-ватнији „разлог због којег је Бранко Миљковић настојао да као поетичкаисходишта своје поезије изабере управо симболизам и надреализам“. Че-тврто поглавље, пак, у знаку Миљковићеве опсесивне теме смрти (и мр-твих песника), указује и на битне поетичке новине у његовој „граматиципесничког говора“, од коришћења елемената фолклорно-митолошке тра-диције до употребе цитата. Поетичка упоришта Миљковићевог есеја „Не-разумљивост поезије“ и песнички херметизам његових „Трагичних соне-та“ представљају проблемску окосницу петог поглавља ове студије, у комесе Микић суочио с можда најтежим поетичко-песничким питањем (песмаи нејасност) не само Миљковићевог, већ и укупног модерног песништва.Не бежећи ни за тренутак од онтолошких и аксиолошких импликација ипоследица „успављивања значења“ у поезији, којих је свестан и сам пе-сник (незадовољан „елеаћанском замрзнутошћу“ поменутог циклуса), Ми-кић ће са истом мером отворености у наредном, шестом поглављу показа-ти како је и зашто циклус „Утва златокрила“ „најсрећнији спој Миљкови-ћевих поетичких замисли и њихове непосредне реализације“. У перспек-тиви тих замисли и њихове непосредне реализације осмотриће Микић уседмом поглављу и есејистичко-критичке текстове нашег песника, углав-ном оријентисане на описивање – поводом неколико српских и двојицефранцуских песника – сопственог песничког поступка, док ће последњи,осми сегмент књиге имати за своју тему интерпретативне домете и прево-де четворице тумача Миљковићевог опуса (Д. Јеремића, В. Зупе, П. Џаџи-ћа и А. Јовановића), који су, углавном, били на добром путу када су уместофилозофског преферирали књижевно читање нашег неосимболисте. Ва-ља, на крају, нагласити да Микићева студија није само узоран поетичко-песнички портрет једног особеног ствараоца, већ и поуздана слика једногважног раздобља нашег певања и мишљења, сагледаног у књижевноисто-ријској перспективи и европском духовном контексту.

Полазећи од појединачних сегмената ка целини опуса и традиције Ми-кић вишеструко аргументује своја тумачења. У средишту је одређени умет-


нички текст, посматран као динамичка структура, али и као резултат појаваи токова својствених националној литератури и њеним европским оквири-ма. Књижевно-теоријска апаратура утемељена је на изузетном Микићевомпознавању науке о књижевности, све до најновијих теоријских полазишта.

Појединим књижевно-теоријским и лингвистичким студијама Ми-кић је и засебно поклањао пажњу (Б, 23, 42, 45, 48, 50, 61, 70, 71, 74, 96,115, 116, 131, 132). Пратећи различите области науке о књижевности из-ложио је и својеврсне синтезе о појединим критичарима, о методологијии концепцији теоретичара у јужнословенским срединама (З. Мишић, З.Шкреб, А. Флакер, Д. Живковић, Н. Петковић и др).

Књижевноисторијски пресек и модерно тумачење литературе одра-зило се и у Микићевим антологијама савремене српске прозе и поезије (А,1, 9), као и у појединачним студијама, усмереним на класике националнелитературе и њен савремени тренутак. У том погледу уочава се Микићевоинтересовање за особености приповедачког поступка Иве Андрића, изград-њу сижеа, ликова, онеобичавање, бинарност конструкције Андрићевих при-поведака, структуру прозног казивања или структурно-семантичке карак-теристике Проклете авлије (Б, 13, 16, 21, 22, 34, 46, 49, 97). Одређене сег-менте и њихов значењски потенцијал, приповедне поступке, удео тачкегледишта, подлогу симбола или композициони склоп др Радивоје Микићје суверено тумачио у делима Б. Станковића, М. Селимовића, Д. Киша, Б.Пекића (Б, 59, 60, 85, 178 итд), као и токове изразите у савременој књижев-ној продукцији (Д. Албахари, С. Велмар-Јанковић, М. Јосић Вишњић, Р.Бели Марковић итд). Било да је о савременој српској прози изрицао синте-тички суд (Б, 51) или је из специфичног угла анализирао удео гротеске,поступке карневализације или пародијске инверзије у појединачним тек-стовима (Б, 11, 148), др Радивоје Микић је своју аналитичку процедуруизграђивао на основама модерних теоријских приступа, али им никада ни-је подредио феномен уметничког дела. Исти квалитети и суптилност тума-чења одлике су Микићевих студија и критика о представницима различи-тих генерација савремене српске поезије (М. Настасијевић, В. Попа, И. В.Лалић, Б. Радовић, Љ. Симовић, А. Вукадиновић итд).

Већ више од три деценије др Радивоје Микић је један од најприсут-нијих књижевних критичара, који скрупулозно, аргументовано изричесуд о богатој литерарној продукцији. Та тумачења и виђења постала сунезаобилазна у сагледавању историје српске књижевне критике, било дасу дала особен тон књижевној периодици или су изречена у форми пред-говора-поговора уз дела српских стваралаца. За статус књижевности усрпској култури нису мале ни заслуге др Радивоја Микића као уредникакњижевних гласила и зборника. Едиције које је покретао и уређивао све-


страно захватају не само све литерарне родове и најзначајније жанрове укњижевноисторијским токовима националне баштине, већ те границе по-мерају ка различитим типовима публике и ка најуспелијим остварењимасветске књижевности.

Присуство др Радивоја Микића на нашој културној сцени никада ни-је угрозило његово ангажовање у наставном процесу на Филолошком фа-култету. Једини је наставник за два предмета, при чему сам води предава-ња, семинарска вежбања и испите за велики број студената I и III годинеобе студијске групе на Катедри. И поред тих обавеза које испуњава ефика-сно и одговорно, др Радивоје Микић је међу најактивнијим наставницимакоји обављају дипломске испите, док рад постдипломаца и израде доктор-ских дисертација стручно и професионално прати и као ментор и као чланкомисија. Од доласка на Катедру за српску књижевност интензивно је укљу-чен у факултетске и катедарске комисије, почев од уписа студената до радаСавета Филолошког факултета, чији је тренутно члан.

Научни резултати др Радивоја Микића, његова преданост настав-ним обавезама и ангажовање у целокупном раду Катедре и Факултета,као и улога коју има у изучавању и токовима српске књижевности више-струко указују да је др Радивоје Микић испунио све услове конкурса.Комисија зато једногласно предлаже Наставно-научном већу Филолошкогфакултета Универзитета у Београду да др Радивоја Микића изабере узвање редовног професора за наставно-научну област Српска књижев-ност (предмет Увод у проучавање српске књижевности).

У Београду, 23. II 2005.

Чланови Комисије:др Славко Гордић, редовни професордр Злата Бојовић, редовни професордр Душан Иванић, редовни професор

godisnjak filoloskog fakulteta-sa...

Documents