Gojaznost

Prof. dr Nadja Vasiljević

Gojaznost – Dg. Obesitas - E 66 Gojaznost je najstariji i još uvek najčešći metabolički poremećaj kod čoveka. Definicija Gojaznost se definiše kao porast telesnih masti u obliku adipoznog tkiva. Prekomerna uhranjenost - podrazumeva povećanje telesne težine u odnosu na idealnu težinu na račun viška vode (edemi) ili mišićne mase (atlete,bodi bilderi- sarkopenična gojaznost), ili teških kostiju, a manje na račun telesnih masti.

VRSTE MASNOG TKIVA 1.žuto-belo masno tkivo – sadrži najveći deo masti u telu i njegova uloga je da bude depo masti jer se u njemu nagomilavaju trigliceridi koji se unesu putem hrane ili stvaraju u jetri. To tkivo je izvor E u slučaju gladovanja!!! Lokacija: u potkožnom tkivu, trbušnoj maramici, maloj karlici, grudnoj duplji i na butinama.

2. mrko-smeđe masno tkivo – sastoji se od masnih ćelija tamnije boje i ove ćelije su manje po veličini . Raspoređeno je samo u pojedinim delovima tela u manjim količinama i smatra se prelaznim oblikom masnog tkiva jer se sastoji od nerazvijenih masnih ćelija (mladih) koje u procesu sazrevanja prelaze u žuto-belo masno tkivo.

Žuto-belo masno tkivo ima krupnije ćelije i jednu veliku kapljicu masti. Mrko-smeđe masno tkivo ima sitnije ćelije u kojima se nalazi puno sitnih kapljica masti. Ćelije mrko-smeđeg - sadrže mitohondrije koji imaju veliku ulogu u procesima metabolizma i to termogeneze (stvaranje toplote). Ovo mrko-smeđe masno tkivo ima vrlo dobro razgranatu mrežu krvnih sudova, tako da ta zagrejana krv obezbeđuje neophodnu toplotu vitalnim organima oko kojih se i nalazi.

Količina mrko-smeđeg m.t. kod čoveka se smanjuje sa godinama i najviše ga ima u prvih 10 godina života, a sa starenjem sve više iščezava, ali ostaje čak i do 80-ih godina oko velikih krvnih sudova, srca i bubrega. Značaj – veća količina mrko-smeđeg m.t. – veća je mogućnost stvaranja toplote (termogeneze) putem razgradnje masti i samim tim povećana mogućnost smanjenja TM. Niska temperatura spoljne sredine povećava termogenezu u ćelijama mrko-smeđeg m.t.

Unošenje hrane takođe pospešuje termogenezu i ona zavisi od broja obroka – što je veći broj malih obroka veći je i podsticaj za termogenezu – znači u terapiji gojaznosti – koristiti više manjih obroka. Efekat termogeneze se pojačava ako je uzimanje obroka u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću.

Žene su češće gojazne dok su muškarci češće prekomerno uhranjeni. Gojaznost može da se javi: -Prenatalno –fetus gigantus -Predškolsko dete -Adolescencija /rana-kasna/ -Menopauza

Gojaznost kod žena najizraženija je posle dvadesete godine kao i posle menopauze. Muškarci su najčešće gojazni od 25 do 40 godine.

Zašto nastaje gojaznost? Gojaznost nastaje kada je kalorijski unos veći od energetskih potreba u dužem vremenskom periodu bez adekvatnog utroška energije. -višak kalorija skladišti se u organizmu u vidu energetske rezerve (glikogen, masti) i troši u slučaju povećanih potreba organizma ili ako organizam gladuje. - ravnoteža između unosa hrane i energetske potrošnje-

uzroci gojaznosti gojaznost je multikauzalno oboljenje koje najčešće nastaje kao posledica interakcije genotipa (naslednih genskih odlika individue) i faktora spoljne sredine. -nasledne osobine - psihološki faktori - kulturološki - socijalni - metabolički - fiziološki

Nasledni faktori -Porodična predispozicija – 30-40% -poremećaj na nivou mitohondrija jer su one glavni proizvođači energije. Mitohondrije se nasleđuju od majke i to objašnjava koleraciju između težine deteta i težine biološke majke. Ako je biološka majka gojazna u kasnijim godinama postoji 75 % šanse da dete bude gojazno i obratno.

-Poremećaj sinteze proteina koji se stvara u organizmu i odgovoran je za osećaj sitosti/ako je abnormalan osoba koja pojede obilan obrok ne oseća sitost/ -1995. godine otkriven je abnormalni gen za B3 adrenergički receptor koji je odgovoran za iskorišćavanje masti tako da je metabolizan usporen, a masti se nagomilavaju u adipoznom tkivu -- poremećaj na nivou hipotalamusa i to feed back mehanizma

-Defektan metabolizam, tj. nesposobnost efikasnog iskorišćavanja energije (ATP), smanjeni enzimi (lipaze), smanjena aktivnost enzima za mobilizaciju masti i povišen nivo enzima za skladištenje masti -Urođeno veći broj masnih ćelija kod gojaznih osoba ili poseban tip masnih ćelija koje lako hipertrofiraju mogu biti jedan od uzroka gojaznosti/Dobijanje u telesnoj težini u periodu između 12 i 18-og meseca života, 12 i 16 godine i u odraslom periodu /

Fiziološki faktori Bazalni metabolizam (osnovne energetske potrebe za održavanje života) smanjuje se posle 25 godine, jer prestaje rast i smanjuje se dejstvo hormona koji utiču na izgradnju tela, a povećavaju se katabolički procesi za koje nije potrebna dodatna energija. Tako da životno doba ima uticaja na pojavu gojaznosti.

Fizička aktivnost je važan faktor koji utiče na potrošnju energije. - smanjuje se sa godinama života - kod osoba koje žive u istoj porodici stvara

se uslovni refleks da unose više hrane po

ugledu na ostale članove porodice.

Procena gojaznosti -Merenje masnih ćelija kojih ima bilion, a svaka pojedinačna je teška 0.5 µg je "Sizifof posao". -antropometrija-merenje TM i TV -indeks telsne mase –BMI -Procenat masti u telu: -obim struka

Šta je BMI? BMI (Body Mass Index)- je odnos između težine i visine koji se koristi za procenu gojaznosti kao faktora rizika na zdravlje. To je matematička formula koja korelira sa telesnim mastima kod odraslih osoba, a izračunava se kao težina u kilogramima podeljena sa telesnom visinom u metrima na kvadrat. BMI=TT (kg)/[TV (m)] 2 TT=telesna težina TV=telesna visina

Kako se određuje zdravstveni rizik na osnovu Body Mass Index-a?________________ BMI Uhranjenost Rizik Rizik za obolevanje na za obolevanje osnovu BMI i komorbiditeta

*< 18.5 Mršavi Minimalni Nizak 18.5 – 25 Normalno Nizak Umeren uhranjeni 25 - 30 Prekomerno Umeren Visok uhranjeni 30 - 35 Umereno gojazni Visok Vrlo visok I° gojaznosti 35 - 40 Jako gojazni Vrlo visok Ekstremno visok II° gojaznosti

> 40 Ekstremno gojazniEkstremno visokEkstremno visok III° gojaznosti

BMI = telesna masa(kg) telesna visina (m)2

Overweight - predgojaznost kod adolescenata se definiše kao vrednost BMI od 95th percentila ili veća prema CDC krivuljama rasta - BMI-za uzrast /2-20godina/ Rizik za predgojaznost se definiše kao vrednost BMI izmedju 85th i 95th percentila prema CDC krivuljama rasta - BMI-za uzrast /2-20godina /

*Komorbiditet je stanje udruženo sa

gojaznošću koje se pogoršava sa povećanjem BMI, a često poboljšava ukoliko se gojaznost uspešno tretira. Komorbiditet vezan za gojaznost: -Hipertenzija -Kardiovaskularne bolesti -Dislipidemija -Tip II dijabetes -Sleep apnea -Osteoartritis -Sterilitet -Druga patološka stanja:

*idiopatska intrakranijalna hipertenzija *proširene vene donjih ekstremiteta *gastroezofagealni refluks *urinarna stres inkontinencija

Kada je procena zdravstvenog rizika adekvatna? BMI se koristi za procenu zdravstvenog rizika kod odraslih osoba. Ne zavisi od pola i uzrasta jer ima širok dijapazon primene (od 19 do 70 godina). Kada se BMI ne može primeniti? •kod dece u fazi rasta • kod trudnica i dojilja • kod osoba kod kojih je izražena muskulatura (body bilderi i atlete) • kod osoba za skoliozom i kifozom ili drugim anomalijama gde ne može da se adekvatno proceni visina

Kategorije telesnih masti:

Klasifikacija

Žene (% masti)

Muškarci (% masti)

Esencijalne masti

10-12% 2-4%

Sportisti 14-20% 6-13%

Rekreativci 21-24% 14-17%

Prihvatljive vrednosti

25-31%

18-25%

Gojaznost 32% i preko

25% i preko

Distribucija masti Iako je ukupna količina masti u telu značajan parametar za procenu zdravstvenog rizika, raspored (distribucija) masti je, takođe, znacajan parametar, čak nezavisan. Razlikujemo dva tipa rasporeda (distribucije) masti:

1. "Apple shape"-jabuka-androidni tip gojaznosti-upper distribution-gornja distribucija. Adipozno tkivo je koncentrisano oko trbuha i u gornjim partijama tela. Ovaj vid gojaznosti javlja se kod muškaraca i žena posle menopauze jer se smanjuje estrogen, a povećava testosteron. To, međutim, nije uvek pravilo. Ovaj tip gojaznosti nosi povećan rizik za hipertenziju, dijabet tip II, srčana oboljenja i izvesne forme karcinoma.

2. "Pear shape"-kruska- ginoidni tip gojaznosti -lower distribution- donja distribucija. Adipozno tkivo se koncentriše oko bokova, kukova i butina. Češći je kod gojaznih žena.

ABDOMINALNA VISCERALNA GOJAZNOST - KOMORBIDITETI

1 kg -2-3% VAT 12 KG – 30-35% VAT 1cm – 4% VAT

Obim struka osobe muškog pola- 94 cm osobe ženskog pola- 80 cm

Obim struka Merenje obima struka služi za procenu distribucija masnog tkiva. On je adekvatan indikator intraabdominalnih masti kao i zdravstvenog rizika. - osobe (muškog pola) obim struka > 94 cm = povećan rizik obim struka > 102 cm = jako povećan rizik - osobe (ženskog pola) obim struka > 80cm = povećan rizik obim struka > 88 cm = jako povećan rizik

Visok odnos abdominalnog masnog tkiva udružen je sa hipertenzijom, smanjenom tolerancijom na glukozu, hiperinsulinemijom i dislipidemijom (aterogeni plazma lipid profil-najčešće povišeni trigliceridi, a smanjen HDL). -OVI simptomi se označavaju danas kao sindrom X – METABOLICKI SINDROM

Izvesne forme karcinoma su zapažene kod ovih pacijenata, kao i srčana oboljenja.

Čak i umerena ili blaga gojaznost treba da se leči ako je abdominalno tkivo bogato mastima, jer su povećani broj i veličina adipocita udruženi sa njihovom povećanom metaboličkom aktivnošću. Iz ovog tkiva oslobađaju se masne kiseline direktno u portnu cirkulaciju što dovodi do nagomilavanja triglicerida u plazmi i kao posledica toga nastaje lučenje insulina - hiperinsulinemija jer nastaje rezistencija na glukozu i dolazi do povećanja i glukoze u krvi .

Zašto se pacijenti ne pridržavaju dijete? - menjanje navika svakom teško pada; -kaže se čovek je rob navike. -ako je osoba mlađa, obrazovanija i motivisana, menjanje navika će joj biti lakše - rezultat dijete se ne vidi odmah - mnogi pacijenti su obeshrabreni ako vide da je i osoba koja im propisuje dijetu gojazna

Šta treba pacijent da uradi da bi se lakše pridržavao dijete? Da nauči osnovne pojmove o gojaznosti i zdravoj ishrani Da pronađe motiv i postavi realan cilj Da promeni navike Da nauči da prepozna znake uspeha (zategnuti mišići, gubitak zamora, promena konstitucije) Da se ne obeshrabri neuspehom i da ne prekine posete lekaru. - gojaznost je hronično oboljenje koje zahteva stalno praćenje i tretman_-

ciljevi terapije gojaznosti:

-Redukcija TM do poželjne vrednosti BMI

-Minimiziranje pratećih simptoma

komorbiditeta

-Održavanje poželjne TM

Opšta uputstva Najbezbednije je da se nedeljno gubi 1/2 kg do 1 kg. Fizička aktivnost je integralni deo terapije. Spremno sačekati period stabilizacije, period kada se telesna težina duži period zadržava na istoj vrednosti - PLATO Održavati postignutu težinu i ne biti obeshrabren / VAŽNO JE DA SE NE SMANJI/ Potrebno je ohrabrenje pacijentu od strane lekara, okoline, grupe i samopodrška.

Naučni metodi redukcije telesne težine - Redukcija kalorijskog unosa – DIJETOTERAPIJA -Povećanje fizicke aktivnosti -Promena ponašanja -Terapija lekovima -Hirurški način lečenja gojaznosti

Stanja koja isključuju dijetu

Dijeta se privremeno isključuje kod: trudnoće laktacije nestabilni psihički poremećaji nestabilna klinička stanja Dijeta se sprovodi uz kliničku procenu isključuje se kod: holelitijaza osteoporoza Stalno isključena dijeta: anorexia nervosa terminalni stadijumi

Gubitak telesne težine za vreme trudnoće i laktacije se ne preporučuje. Ako majka doji bebu ona ima povečane kalorijske potrebe (prosečno 500 dodatih kalorija dnevno) da bi obezbedila adekvatnu produkciju mleka. Ako je majka preterano uhranjena ili gojazna gubitak telesne težine od 2 kg mesečno neće uticati na smanjenje produkcije mleka, ali takva majka mora pažljivo motriti da li je apetit njene bebe zadovoljen. Gubitak telesne težine preko 2 kg mesečno u prvim mesecima posle porođaja se ne preporučuje.

Pacijenti koji pate od mentalnih poremećaja (npr. šizofrenija) moraju prethodno biti stabilizovana kod neuropsihijatra pre nego što pristupe režimu redukcione dijete. Stabilizacija stanja je vrlo važna za efekasnost tretmana gubitka težine. Nestabilna klinička stanja - ukoliko pacijent ima neko oboljenje koje zahteva lečenje ili hiruršku proceduru koja se može pogoršati usled sprovođenja dijete, tretman se mora odložiti.

Holelitijaza - ukoliko pacijent ima holelitijazu (kamen u žučnoj kesi) stanje se može pogoršati sa gubitkom telesne težine. Zbog toga pre nego što se donese odluka o redukcionoj dijeti moraju se proceniti rizici i dobrobiti za pacijenta od tretmana. Povećan rizik za stvaranje žučnih kamenčića nastaje ako im je BMI preko 25. Oni su mnogo češći među gojaznim pacijentima nego kod normalno uhranjenih, a njihova učestalost javljanja je upravo srazmerna stepenu gojaznosti, naročito kod žena. Gubitak težine, posebno brzi, nagli gubitak može pogodovati pogoršanju holelitijaze, tj. stvaranje novih kamenčića, pa se takvo stanje neće poboljšati primenom dijete.

Osteoporoza - ovo stanje, takođe, može biti pogoršano gubitkom telesne težine. Zbog toga se i ovde mora doneti odluka i proceniti rizik i dobrobit kod redukcije telesne težine. Evidentno je da povišena telesna težina i telesne masti čuvaju integritet kosti (gustinu kosti), a da gubitak telesne težine rezultira u smanjenju mineralizacije kosti i povećava rizik od fraktura. Dobrobiti gubitka težine kod ovakvih pacijenata (veća mobilnost, smanjen rizik od artritisa) moraju biti uzete u obzir kao i rizik od fraktura koji nastaju kao posledica gubitka težine. Ukoliko se donese odluka da se sprovodi redukciona dijeta, njoj se moraju dodavati suplementi vitamina i minerala, potrebno je uključiti fizičku aktivnost i eventualno hormonalnu terapiju koja bi zaštitila demineralizaciju kostiju kod ovih pacijenata.

Redukovan TM je:

75-85 % masti

+

15-25% mišićna masa

Energetski balans: ključ za promenu TM

• Ako je E(in) < E(out) – Negativan energetski

balans

– Redukcija TM

• Ako je E(in) > E(out) – Pozitivan energetski balans

– Porast TM

• Ako je E(in) = E(out) – Energetska ravnoteža TM

bez promene

Lekar se može dogovoriti sa pacijentom da li će se sprovoditi redukciona dijeta ili samo dijeta za održavanje postojeće telesne težine kojom bi se prevenirao eventualni razvoj gojaznosti. Ukoliko se donese odluka o sprovođenju redukcione dijete: 1. Potrebno je proceniti BMI i odrediti koja bi nova vrednost bila prihvatljiva za pacijenta, npr. ako je BMI manji od 30 može se težiti da se on smanji na 20-27. Međutim, ako je preko 30 realan cilj je ne smanjivati ga više od dve jedinice od postojećeg;

2. Objasniti pacijentu da mora da stvori energetski deficit, tj. da troši kalorije kako bi slabio. To se moze postići na tri načina: 1-smanjenim unosom hrane, tj. redukcionom dijetom kao i edukacijom pacijenta da bira namirnice koje su manje masne pri kupovini, da poveća unos voća i povrća, da promeni tehniku pripreme hrane, da smanji porcije i da se rukovodi preporukama nutritivne piramide.

Redukciona dijeta može da bude umerena (1200-1500 kcal za žene i 1400-2000 kcal za muškarce), niskokalorična (800-1200 kcal) i vrlo niskokalorična (manje od 800 kcal). Opšte prihvaćeno mišljenje je da ne treba gubiti više od 2-4 kg mesečno, tj. da se kalorijski unos smanji za 500 cal od potrebnog energetskog unosa.

2 - povećanom potrošnjom energije kroz fizičku aktivnost koja će pored pomoći u gubljenju masnih naslaga otkloniti stres i napetost;

3-Kombinovanjem redukcione dijete i fizičke aktivnosti

LCD- LOW CALORIE DIET 1200 – 1500 kcal 10-20kcal/kg PTM

LCD-MOŽE REDUKOVATI UKUPNU

VREDNOST TM ZA OKO 8% I REDUKOVATI ABDOMINALNI % MASTI

ZNAČAJNO ZA OKO 6 MESECI- “NIVO DOKAZA A”

-DIJETA SA SNIŽENIM % MASTI

ILI

- DIJETA SA SNIŽENIM % MASTI I POVIŠENIM SADRŽAJEM

DIJETNIH VLAKANA (MANJA EGH)

MNT ZA GOJAZNOST LCD- LOW CALORIE DIET VLCD- VERY LOW CALORIE DIET

Balanced Hypocaloric Diet

• “Low Calorie Diet” – LCD, not VLCD

ZA ♀-1000-1200 kcal

Za ♂ 1200-1400 kcal

/CMAJ 2006/

INDIKACIJE ZA MNT -BMI >25 kg/m² -29.9 kg/m² -Obim struka

- > 80 cm ♀

- > 94 cm ♂

-+ 2 ili više faktora rizika - BMI = 27 kg/m² + 1 KOMORBIDITET

NUTRITIVNA

KOMPOZICIJA TLC

WHO PREPORUKE

2003

-UK.MASTI 25-35%

-ZAS.M <7%

-POLINZ.M.< 10%

-MONONZ.M.< 20%

-UG.HIDRATI 50%-60%

-VLAKNA 20-30g/dan

-PROTEINI 15%

-CHOL < 200mg/dan

-+ uemerena fiz akt.

200 kcal/dan

-UK.MASTI 15-30%

-ZAS.M. < 10%

-POLINZ.M. 6-10%

N-3 1-2%

N-6 5-8%

-MONONZ.M.

-TRANS M. 1%

-UG.HIDRATI 55-75%

-SL.ŠEĆERI < 10%

-PROTEINI 10-15%

-CHOL <300 mg/dan

-VOĆE >=400g/dan

-POVRĆE>=400g/dan

U početku dijetoterapije ne daju se vidljive masti već samo masti koje se nalaze u namirnicama. Posle 15 ili 30 dana obavezno se dodaju biljna ulja. Koliko god bila stroga dijeta mora da sadrži UH PREMA PREPORUKAMA 45-65% ukupne energije.

Na svaki gram proteina treba dati 1-1,5 g ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati/130g/ deluju zaštitno na proteine ------- prevencija ketoacidoze. U ovoj dijeti se ne daju šećerni koncentrati, bar ne u početku. Ugljeni hidrati iz grupe polisaharida i dijetnih vlakana vode poreklo iz voća, povrća i žitarica.

Kad počinjemo dijetoterapiju energetska vrednost je najniža – obično 15-30 dana, posle se poveća postepeno/individualna procena/ dok ne dođemo do E-potreba za optimalnu vrednost BMI.

Pravila sprovođenja dijete -Broj obroka 5-6 - ali to je INDIVIDUALNO – može i 3-4 -- ritam obroka-da budu svaki dan u isto vreme (otprilike na 3 sata obroci – ako je period bez hrane duži, luči se pojačano HCl – stimulacija apetita). – edukacija- 7 grupanamirnica/ mogu se zameniti samo namirnicama iz iste grupe i uvek dati listu dozvoljenih i zabranjenih namirnica

U proseku, tokom regularne fizčke aktivnosti umerenog intenziteta ili velikog fizičkog opterećenja, sagori se

minimum 150 kcal /dan ,

odnosno nedeljno oko 1000 kcal

(Jones et al. , 1998.). •Fizička aktivnost može povećati bazalni metabolizam za oko 10% i to povećanje može trajati i do 48h posle završene aktivnosti.

•Fizička aktivnost smanjuje apetit.

Gojaznost i fizička aktivnost -povećava se BM -Supresija apetita (rad centra za sitost) -Porast FFM -Redukcija %masti (stimulacija enzima) -Dugotrajan mala/umerena fiz akt. troši masti kao energetsko gorivo(hodanje, trčanje, plivanje)

1.BMI

2.zdravlje 3.ako je BMI Veći od 35 Šetnja/plivanje 4.ako postoji neko oboljenje onda po savetu lekara

FARMAKOTERAPIJA: 1.preparati na bazi celuloze – ne utiču na apetit, bubre u želucu, daju malo osećaj sitosti (ima neke logike, ali ne može se samo sa tim oslabiti), ubrzavaju peristaltiku pa smanjuju apsorbovanje hranljivih materija – sami ti preparati ne mogu dovesti do...

2.Laksativi i diuretici – ubrzanje peristaltike – dovodi do proliva, a diuretici do povećanog lučenja mokraće. Na taj način smanji se težina, ali zbog dehidracije i nije smanjena TM. Mogu i da štete – zbog dehidracije može doći do hemokoncentracije (smanjenje ukupnog volumena krvi) (ostaje samo čvrsti deo – tečnost se smanjuje) – opasnost od infarkta (zgrušnjavanje krvi – posebno kod aterosklerotičnih).

3.Hormoni – mač sa 2 oštrice – ako unosimo neke hormone dolazi do neravnoteže npr tiroxin – bezbedne doze ne bi ni uticale na mršavljenje. To sve nikako.

4. Supresori apetita – lekovi iz grupe amfetamina, slični amfetaminima (dejstvom) – deluju supresivno na apetit (smanjuju ga). Mana – neželjena dejstva – smanjen osećaj umora – lažna slika pravog stanja organizma. Osećaj umora i bola su inače vrlo dobri za naš organizam – upozorenje. Izazivaju nervozu, razdražljivost, muku, povraćanje, tahikardiju, povišen TA, znojenje i euforiju. Najgore je što vode u zavisnost – nikad ih ne treba preporučiti nikom.

Slični amfetaminu koji deluju sedativno – fenfluramin i dexfenfluramin. Kod nas je postojao obedijal – sukcesivno deluju na apetit i do jedne godine ne stvaraju navike, ali apetit se vraća i najčešće se vraća TM. Kontraindikacija – ne sme kod alkoholičara, depresivnih, psihijatrijskih bolesnika, aritmije, angine pektoris, povišenog TA, u trudnoći, laktaciji, kod dece i adolescenata. U svetu se više ne upotrebljava a ni kod nas.

5.Xenical ili orlistat – jedan od najnovijih lekova – sad se primenjuje kod nas – smanjuje apsorbovanje masti za 1/3. Uz lek Xenical mora se držati dijeta, uzima se pod kontrolom lekara, mora se smanjiti unos masti (jer više masti dovodi do pojave dijareje). Indikacije: za pažljivo odabrane pacijente koji imaju BMI preko 30 što predstavlja veliki zdravstveni rizik i pacijenti sa BMI preko 27 sa već izraženim komplikacijama gojaznosti.

Kontraindikacije: radi poboljšanja estetskog izgleda, trudnoća i dojenje, narkomani i alkoholičari, poremećaj hranjenja (bulimija nervosa, bingeating), depresija i upotreba antidepresivnih lekova, migrena, glaukom, dijabet, srčana oboljena, aritmija, visok krvni pritisak, planiranje operativnog zahvata u opštoj anesteziji.

Hirurška terapija gojaznosti Ove metode su ograničene na pacijente sa BMI preko 40 i ako im je BMI 30-35 sa teškim komorbiditetom. - podvezivanje vilice (Jow Wiring). Pacijent može da uzima samo tečnu hranu, mleko, sokove, suplemente vitamina i minerala, a ne može da žvače. Obično se unosi 1000 kcal dnevno. Nedostaci: bolovi u desnima, infekcije i monotonost dijete, uzimanje visokokaloričnih napitaka što umanjuje efikasnost metode.

- Lipetomija je stara tehnika ekscizije subkutanog adipoznog tkiva (isecanje dela masnog tkiva). Liposukcija podrazumeva lokalno usisavanje masti iz masnih ćelija pri čemu se ne menja broj masnih ćelija. Parcijalna gastrektomija je česta procedura kod ekstremne gojaznosti da se smanji kapacitet želuca i unos hrane.

Komplikacije: Dumping sindrom zapaža se kod 15-30 % pacijenata. Postoji rani (5-15 minuta posle jela) i kasni (1-3 sata posle jela) Dumpingov sindrom, steatoreja - gubitak masti putem stolice. Uzrok je nepoznat. Smatra se da nastaje usled nedovoljne aktivacije pankreasne lipaze ili pod dejstvom crevnih bakterija. deficit vitamina i minerala (folna kiselina, B12, A, D, E i K vitamini, kalcijum i gvožđe)

Intestinalni by pass (premošćavanje) može da bude: odstranjenje dela tankog creva ("end to end") i premošćavanje jednog dela tankog creva ("end to side").

Rezultati ove procedure su ti da se smanjuje apsorpcija masti na samo 25-75 % (normalno se masti resorbuju 95 %). Komplikacije: stvaranje oksalatnih kamenčića nepoznate etiologije, hipokalijemija, hipokalcijemija, hipomagnezemija, najnepoželjniji efekat je insuficijencija jetre i smrt. Nepoznat uzrok.

Prednosti metode: gubitak telesne težine smanjuje se holesterol kao i trigliceridi u krvi tako da lipoproteinski profil postaje normalan krvni pritisak se normalizuje dijabetičari imaju manju potrebu za insulinom i bolju toleranciju glukoze Sve ove metode nose rizik od morbiditeta i mortaliteta posebno by pass procedure.

Chronology of age-related disease definitions: osteoporosis and sarcopenia. Ageing Res Rev. 2012 Apr;11(2):320-4.

SARKOPENIČNA GOJAZNOST

1/3 osoba preko 60 godina je gojazno

So -redukcija mišićne i porast masne telesne mase • 4-20% S. Goisser 2015 • NHANES ♂ 43% ♀-18%

SARKOPENIČNA GOJAZNOST

• Vrednosti BMI za stare :

• Rizik za malnutriciju 18,5-21,9 kg/m2

• Optimalna uhranjenost 22-26,9 kg/m2

• Overweight 27-29,9 kg/m2

• Gojaznost > 30 kg/m2

• Antropometrija - NEDOVOLJNA

• Procena telesne kompozicije

Wanden Berghe 2006; Miller SL,& Wolf RR. JNHA;2008.

SARKOPENIČNA GOJAZNOST FFM INDEX – FFM/TV2

- Overweight BMI > 27 kg/m2 ♂ FFMI -19,8 kg/m2

♀ FFMI -16,8 kg/m2

- Obese – BMI > 30 kg/m2

♂ FFMI - 21,8 kg/m2

♀ FFMI - 18,2 kg/m2

Franssen et al. JAMDA,2014.

EFEKAT REDUKCIJE GOJAZNOSTI

• 3% JE OD KLINIČKOG ZNAČAJA KOD SARKOPENIČNE GOJAZNOSTI STARIH

• 5% JE MINIMUM

• 10 % JE NAJREALNIJI STEPEN REDUKCIJE

• 15% JE POTREBAN CILJ

• PREKO 15 % JE VELIKA KORIST

Efekat redukcije na komorbiditete

• Redukcija TM - 2.5 -5.5 kg / 2 godine – smanjuje se rizik za D.M. 30-60%

• Redukcija TM – 3 kg – redukcija TRIG. Min. 15mg/dl

• Redukcija TM – 5-8 kg – redukcija LDL za 5 mg/dl

• Redukcija TM za 5% - redukcija STA 3mm Hg, DTA 2 mm Hg

GOJAZNOST DECE PRAĆENJE RIZIKA od 8 godine naročito! - Porast BMI 0.5-1 - godišnje - Porast BMI veći od 2 jedinice - godišnje = rizik /porast % masti/!!!

3x