mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Gotovo izvesno gašenje Radio Subotice

MedijiKancelarija za ljudska i manjinska prava

Adventski vijenac Je

vrej

ska

zaje

dnica

Minority News23

Predstavnici nacionalnogsaveta u Ministarstvukulture i informisanja

Naiva izKovačice uBratislavi

Izmene Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina

Međunarodni dan ljudskihprava obeležen u Nišu

i u Prokuplju

decembar 2015

Slovačka zajednica

Hrvatska zajednica

Romska zajednica

Veličanstvenodelo

profesoraRota

Godina odlazi, rešenja dolazeOdlazi godina nade i dolazi godina još veće nade - moglo bi sezaključiti u optimističkom uvodniku krajem uspešne godine.Moglo bi se zaključiti i da je i ova godina velikih očekivanjaprošla bez očekivanih promena, što bi bilo primereno uvodnikusa manjkom optimizma u godini razočarenja. Uvodnik iskusnogkolumniste bi svakako pokušao da pronađe sredinu između dvekrajnosti pretendujući da je aritmetička sredina uvek najbližaistini. Na žalost, nije uvek baš tako. Zapravo, gotovo nikad nijebaš tako.

Istina jeste da je 2015. godina bila godina velikih očekivanja zanacionalne savete nacionalnih manjina. Očekivali su nova, bolja,modernija i sveobuhvatnija rešenja, bolju saradnju sa državom,bolje razumevanje sopstvenih potreba i veću kulturnu au-tonomiju. Kao i svake godine do sada, očekivalo se i da će izd-vajanja države za podršku sprovođenju nadležnosti Nacionalnihsaveta nacionalnih manjina biti veća.

Država je, sa druge strane, očekivala da će se Nacionalni savetinacionalnih manjina baviti sobom i svojim nadležnostima, a daće državu pustiti da radi svoj posao. Ni očekivanja države niočekivanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina nisu ispun-jena i svako će na svoj način pokušati da što pre zaboravi ovugodinu izneverenih nada, nadajući se da će baš sledeća godinabiti godina u kojoj će se dati vetar u jedra novom Zakonu o za-štiti prava i sloboda nacionalnih manjina i pronaći model kojiće doneti stabilnost i omogućiti da se manjinska politikakonačno sprovodi kroz rutinu. Bez velikih reči i očekivanja,čekamo još jednu godinu za koju statistika može da kaže da jeverovatno još jedna godina neostvarenih nada, ali već smonaučili da, kada je u pitanju život, statistika i matematika moguda pogreše.

Sa najboljim željama za predstojeće praznike, neka nam 2016.donese uspeh i dugo željeni sklad izmedju očekivanja i realnosti.

Paunović: Nadamo sekonkretnim pomacima u

oblasti ljudskih pravaSrbija ide uzlaznom putanjom u ost-varivanju ljudskih prava, izjavila je di-rektorka vladine Kancelarije zaljudska i manjinska prava, SuzanaPaunović, koja veruje da će narednugodinu obeležiti čitav niz još konkret-nijih aktivnosti u toj oblasti.

Za sufinansiranje projekata udru-ženja iz oblasti kulture, obrazovanja,informisanja i službene upotrebecrnogorskog jezika i pisma izdvojenoje dva miliona dinara.

IZDVAJAMO UVODNIK 23

Dva miliona dinara za projekte crnogorskih

udruženja u Srbiji

Otpočela izrada izmeneZakona o zaštiti pravai sloboda nacionalnih

manjina

Dana 03. decembra 2015. godineodržan je prvi sastanak Posebneradne grupe za pripremu tekstaNacrta zakona o izmenama i do-punama zakona o zaštiti prava i slo-boda nacionalnih manjina.

Srbija da godišnjeisplaćuje 950.000 evra

jevrejskoj zajedniciRasprava o Nacrtu zakona o otkla-njanju posledica oduzimanja imo-vine žrtvama Holokausta koje ne-maju živih zakonskih naslednikapočela je juče u Palati Srbija i oovome će se pregovarati do 18. de-cembra, a kako je istaknuto, do krajagodine bi sve već trebalo da bude uVladi.

U Srbiji žive pripadnici 30 različitih nacionalnih zajednica!

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje Nacionalnih saveta

nacionalnih manjina ili za oblast pravanacionalnih manjina rado ćemo pronaći

i objaviti odgovor.

info@minoritynews.rs

Novac je, kako je saopštio Nacionalnisavjet crnogorske nacionalne manjine,dodijeljen za projekte 26 udruženja sateritorije Republike Srbije.

Od 29 udruženja koja su aplicirala naKonkurs, tri nijesu ispunjavala propisaneuslove.

"O raspodjeli novca odluka jedvotrećinskom većinom donijeta na VIIsjednici Nacionalnog savjeta crnogorskenacionalne manjine u Republici Srbiji,koja je održana 26. novembra uCrnogorskom kulturnom centru uLovćencu. U ime Udruženja 'Krstaš',Ljubomir Perović je uručio plaketu Na-cionalnom savjetu za saradnju i doprinosu očuvanju nacionalnog identitetacrnogorske zajednice u Republici Srbiji“,dodaje se u saopštenju.

Galeriji slovačkog Mini-starstva kulture u Bratislavido 20. decembra ljubiteljiumetnosti imaju retku priliku

da na reprezentativnoj, do sada naj-većoj izložbi u Slovačkoj upoznajucelovito naivno slikarstvo svoje manjineu Srbiji, slike vojvodjanskih Slovaka naizložbi Kovačica mekasvetskog naivnogslikarstva.

"Ovo je najveća izložba našeg naivnogslikarstva u Slovačkoj. Sadrži 157 slika, 10šamlica i 15 oslikanih tikvi 63 autora",kazao je na otvaranju izložbe 3. decem-bra osnivač Galerija Babka iz Kovačicekoja naredne godine obeležava četvrtveka postojanja.

Ova reprezentativna izložba obuhvatilaje sve generacije vojvodjanskih naivnihslikara iz slovačke manjine, od najstarijegVladimira Boboša (1906 - 1978) preko uSlovačkoj najpopularnijih naivaca izKovačice, Martina Jonaša i ZuzaneHalupove, do najmladje generacije kojupredstavlja tek 23-godišnja Sanja Stvor-cova.

Na otvaranju izložbe najstariju ge-neraciju došao je da predstavi Jan Bačur,Srednju Pavel Hajko, a najmladju MihalHraško koji u okviru izložbe imaju i svojapojedinačna predstavljanja.

Slike, šamlice i tikve prati i bogatahronika Jana Bačura 30 knjiga hronikanaivnog slikarstva u Kovačici u kojima se

po rečima Babke može pratiti radjanjemisli i predstave prenete kasnije naplatno ili predmet. "Izložba predstavljapromociju slovačkog naivnog slikarstvakao elementa nematerijalne kulturnebaštine Srbije u Slovačkoj, a istovremenoafirmaciju slovačke nacionalne zajednicekoja živi u Srbiji, a sa kojom je Srbija iz-gradila odnos koji po obostranoj proceniprevazilazi opšte prihvaćene standarde",kazao je počasni pokrovitelj izložbe, am-basador Srbije u Bratislavi, Šani Der-maku.

Ambasador je podsetio da je naivnoslikarstvo vojvodjanskih Slovakauvršćeno u nacionalnu nematerijalnukulturnu baštinu Srbije, a da je želja dasledeći korak bude upis u svetsku bašt-inu pod zaštitom UNESKO.

Opus sva 63 umetnika predstavljena naizložbi uvršćen je u prvu multimedijskuenciklopediju naivnog slikarstva Vojvo-djanskih Slovaka na slovačkom jezikukoja je objavljena prošle godine.

Crnogorska zajednica

Slovačka zajednica

3 Minority News

Dva miliona dinara za projektecrnogorskih udruženja u Srbiji

a sufinansiranje projekata udruženja iz oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe crnogorskogjezika i pisma izdvojeno je dva miliona dinara.Z

UNaiva iz Kovačice u Bratislavi

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Kako za Danas dodaje državni sekretarMinistarstva, Ivan Bošnjak, urađen je iAkcioni plan za ostvarivanje prava nacio-nalnih manjina, koji je postavljen na sajtovog ministarstva radi konsultacija.

- Kao jedan od koraka da položaj manjin-skih zajednica dodatno unapredimo,pristupili smo izradi ovog izrazitoznačajnog strateškog dokumenta, štonam je i deo obaveza koje proističu iz Po-glavlja 23. Najvažniji cilj ovog dokumentajeste da to što usvojimo zaista donesedobro našim građanima, objašnjavaBošnjak. Prema njegovim rečima, jedanod najvećih problema je položaj internoraseljenih Roma, ali i Egipćana i Aškalijaporeklom sa KiM, koji nemaju ličneisprave.

Biti u toj situaciji, ukazuje naš sagovor-nik, znači da niste u mogućnosti da ost-varite osnovna građanska prava, jer jejedan od osnovnih kriterijuma da bisteih ostvarili - državljanstvo, "ali u saradnjisa nadležnim državnim organima iUNHCR veliki napredak je ostvaren kakobi lica koja su bili državljani bivše SRJlakše stekla srpsko državljanstvo".

Na pitanje da prokomentariše rad nacio-nalnih saveta nacionalnih manjina,Bošnjak kaže da je zadovoljan, "jer

predstavnici saveta prepoznaju naporevlade da se saradnja unapredi".

- Ipak, kako moramo rešavati sva pitanjakoja nacionalni saveti stave na sto, takomoramo i voditi računa o njihovim jas-nijim ovlašćenjima, transparentnijemtrošenju sredstava i smanjenju preko-merne politizacije rada nacionalnihsaveta - ukazuje naš sagovornik. Kada je

reč o sve izraženijem govoru mržnje,Bošnjak smatra da se mora brže i de-taljnije odgovarati na nalaze poverenikai ombudsmana kako bi se osigurala efi-kasna obrada dostavljenih pritužbi, ali ida je neophodno sprovođenje obuka su-dija, javnih tužioca i policijskih službenika"radi unapređenja znanja i veština ne-ophodnih za efikasno gonjenje zločina izmržnje".

4 Minority News

inistarstvo državne uprave i lokalne samouprave počelo je rad na izmenama Zakona o zaštiti prava i slobodanacionalnih manjina kako bi se uredila oblast upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti u javne isprave, službeneevidencije, i to uz poštovanje prava na slobodno izjašnjavanje. Iz Ministarstva očekuju da ovaj zakon bude usvojenna leto sledeće, 2016 godine.

MIzvor: DANAS

Izmene Zakona o zaštiti prava i sloboda

nacionalnih manjina

Bošnjak se zahvalio Misiji OEBS u Srbiji na podršci i izrazioje zadovoljstvo što je Radna grupa, sastavljena od pred-stavnika državnih organa, eksperata i predstavnika na-cionalnih saveta nacionalnih manjina, ovom važnom poslupristupila profesionalno i odgovorno.

Takođe je istakao da Vlada Srbije i ovim potezom pokazujesnažnu volju da se položaj nacionalnih manjina što više un-apredi.

U sastavu radne grupe su predstavnici ministarstavadržavne uprave i lokalne samouprave, kulture i in-formisanja, pravde, prosvete, nauke i tehnološkog razvojai unutrašnjih poslova, nacionalnih saveta nacionalnih ma-njina, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Koordina-cionog tela za Bujanovac, Preševo i Medvedju, kao iKancelarije Saveta Evrope.

Stručnu i tehničku podršku celokupnom procesu pružaMisija OEBS-a u Srbiji.

Izražena zahvalnost Misiji OEBS u Srbiji

U tom kontekstu može se reći da su or-ganizacije civilnog društva u Nišu na sebepreuzele veoma važnu i odgovornuulogu. Osim toga, grad Niš i akterilokalne samouprave pokazuju sve većuspremnost za kooperaciju sa organizaci-jama civilnog društva, što će u nared-nom periodu svakako dovesti doodređenih rezultata. Udruženje romkinja„Osvit“ iz Niša, uz podršku Kancelarije zaljudska i manjinska prava u Nišu iKomisije za ravnopravnost polova i jed-nake mogućnosti Skupštine grada, orga-nizovalo je okrugli sto povodomMeđunarodnog dana ljudskih prava, kojiujedno predstavlja i poslednji dan kam-panje 16 dana aktivizma.

Pored organizatora skupa, Ane Saćipović- ispred udruženja romkinja Osvit, SanjeJefić Branković - ispred Kancelarije zaljudska i manjinska prava i Dragane

Stojanović Krstić - ispred Komisije zarodnu ravnopravnost i jednakemogućnosti Skupštine grada Niša,učešće u razgovoru uzeli su predstavnicigrada, član gradskog Veća zadužen za so-cijalna pitanja – Svetozar Aleksov, direk-torka Sigurne kuće u Nišu - Sonja Šćekić,narodni poslanik iz Niša - DušanMilisavljević, oficirka za vezu sa zajedni-com PU Niš - Marija Ranđelović, pred-stavnici Doma zdravlja, predsednicaSaveta za ljudska i manjinska prava Većagrada Niša- Slavica Andonov, pred-stavnici Centra za socijalni rad, pred-stavnik Nacionalnog saveta romskenacionalne manjine i Alija Saćipović is-pred Nacionalog saveta romske na-cionalne manjine.

Ove godine poseban akcenat u kontek-stu zaštite ljudskih prava u Nišu stavljenje na zaštitu žena od nasilja i primenu

odredaba Konvencije Saveta Evrope. Ra-zlog za ovakvo usmerenje je najavljenodonošenje Strategije bezbednosti gradaNiša, kao i Strategije za unapređenjepoložaja Roma i Akcionog plana za nji-hovo sprovođenje. Ova dva strateškalokalna dokumenta bi u velikoj meriobuhvatila probleme manjina, a presvega Roma u Nišu.

Međunarodni dan ljudskih pravaobeležen je i u odeljenju Kancelarije zaljudska i manjnska prava u Prokuplju.Kancelarija za ljudska i manjinska prava iOpština Prokuplje, organizovali su skupu formi okruglog stola na temu “ Danljudskih prava - definisanje prioriteta iključnih izazova za unapređenje ljudskihprava u Topličkom okrugu”.

Skupu su prisustvovali predstavnici rele-vantnih institucija, sudske vlasti, lokalnesamouprave, Centra za socijalni rad i or-ganizacija civilnog društva. OdeljenjeKancelarije za ljudska i manjinska pravau Prokuplju otvoreno je pre mesec dana.

5 Minority News

Kancelarija za ljudska i manjinska prava

Međunarodni dan ljudskih pravaobeležen u Nišu i u Prokuplju

Nišu je i ove godine obeležen Međunarodni dan ljudskih prava nizomokruglih stolova, tribina, debata i uličnih akcija. Ono što se smatravidljivim pomakom u ovoj oblasti je povećana svest o drugačijem pris-tupu zaštite nacionalnih manjina u Srbiji, pre svega na lokalnom nivou.U

- Za nas kao vladu je bitno da se nastaviuzlazna putanja u ostvarivanju ljudskihprava i da ni u jednom trenutku ne-mamo stagnaciju, što mislim da smo us-peli da obezbedimo - rekla je Paunović,povodom 10. decembra, Među-narodnog dana ljudskih prava.

Ona je istakla i da su pripadnici romskenacionalne manjine i osobe sa invalidite-tom, prema istraživanjima, najosetljivijedruštvene grupe, ali da, kada su u pitanjuljudska i manjinska prava, zabrinjavanasilje nad ženama i vršnjačko nasilje.

Međutim, kako kaže, ono što je obeležilo2015. godinu, i to ne samo u Srbiji, već iu svetu, jeste migrantska kriza.

- Ono što je dosta dobro je da je Srbijapokazala na konkretnom primeru kakose ljudska prava poštuju i kako se odnosiprema ljudima koji se nalaze u nevolji -rekla je Paunović dodajući da to oslikavanajbolje kakav je pristup Vlade Srbije kaljudskim pravima i njihovoj zaštiti.

Prema njenim rečima, nije neophodno

da budete članica EU, ni da ste otvorilipregovaračko poglavlje 23, jer za Srbijuta pravila važe bez obzira što se nalazi uprocesu pridruživanja, praktično upočetnoj fazi.

Ona je podsetila da je 2015. godinuobeležio veliki broj aktivnosti vlade nadaljem unapređenju stanja ljudskihprava u Srbiji.

Podsećajući da su sve aktivnosti bile us-merene ka stvaranju uslova za otvaranjepregovaračkog poglavlja 23, ona je is-takla da su vlada, sva ministarstva icivilno društvo bili usmereni ka tome dase napravi što bolji plan aktivnosti, mere,koje će omogućiti da to pregovaračkopoglavlje bude otvoreno.

- Međutim, to je za nas bilo dragoceno,jer smo napravili presek čitave oblastiljudskih prava od toga šta je doneto, gdeimamo probleme u primeni i gde trebamenjati zakone, predvideli smoodređene mere kako će se u određenomperiodu raditi na poboljšanju puneprimene zakonskih rešenja - rekla je

Paunović dodajući da je sve to rađenopod okriljem velike migrantske krize.

Ističe i da postoje brojna istraživanja kojagovore koje su osetljive društvene grupeu najvećem riziku, a da su ona najčešćevezana za pripadnike romske nacionalnemanjine, osobe sa invaliditetom�.

- Ne smemo da zaboravimo nasilje nadženama i veliki broj smrtnih slučajeva. Toje nešto na čemu, kao društvo, treba dase u narednom periodu još višezabrinemo - ukazala je Paunović.

Prema njenim rečima, zabrinjava i po-rast vršnjačkog nasilja što zahtevamnogo intenzivniji rad.

Međutim, kako kaže, ključno je da su sveosetljive društvene grupe, sada u jednojpovoljnijoj poziciji.

Navodeći da veliki rizik za ostvarivanjeljudskih prava predstavljala ekonomskakriza u kojoj se Srbija, pre aktuelne vlade,nalazila, ona je istakla da su preduzeteekonomske reforme, pokrenut privrednirast, otvorena nova radna mesta, stvorilipovoljniju klimu za ostvarivanje ljudskihprava.

- Činjenica je da nedostatak finansijskihsredstava, a često i nedostatak ljudskihkapaciteta evidentan problem sa kojimse suočavaju i vlada i lokalnesamouprave, ali to ne mora uvek dabude jedino opravdanje i ne sme dabude opravdanje za ostvarivanje ljudskihprava - rekla je Paunović dodajući da jepotrebno da se svi zakoni, sve strategijei akcioni planovi u punoj meri primene.

Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948.godine usvojile Univerzalnu deklaracijuo ljudskim pravima u kojoj je istaknutoda su ta prava univerzalna i da ne zaviseod nacionalne, državne, ideološke ili kul-turne pripadnosti.

Tim dokumentom se štite građanske,političke, ekonomske, socijalne i kul-turne slobode i prava čoveka - od pravana život i slobodu, do prava na dosto-janstvo, privatnost, socijalnu sigurnost iudruživanje.

6 Minority News

VESTI

rbija ide uzlaznom putanjom u ostvarivanju ljudskih prava, izjavila jedirektorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava, SuzanaPaunović, koja veruje da će narednu godinu obeležiti čitav niz joškonkretnijih aktivnosti u toj oblasti.S

Paunović: Nadamo se konkretnimpomacima u oblasti ljudskih prava

Izvor: TANJUG

Specifičnost Radio Subotice je upravo unjenom višejezičnom programu – uz triredakcije na srpskom, mađarskom ihrvatskom jeziku, ovaj je medij emitovaojoš i programe na nemačkom i bunjevač-kom. Gotovo je izvesno da će od togapreživeti samo srpski i mađarski pro-gram, a da će se teško pokrenuti pro-gram na drugim jezicima.

Sa datumom završetka privatizacije elek-tronskih medija, svi zaposleni u RadioSubotici dobili su otkaze, osim glavnihurednika tri redakcije i po jednog nov-inara, koji su održavali minimum pro-gramskog sadržaja. U četvrtak, 26.novembra, stekli su se uslovi da radniodnos prestane i njima, tako da je radio

sada bez ijednog zaposlenog.

Međutim, kako je Radiju dodeljenafrekvencija do naredne godine, programbi se morao emitovati sve do ukidanja i

frekvencije. Zasad je rešenje u volonter-skom radu – i glavni urednici i nekolikonovinara prihvatili su da program pravena volonterskoj osnovi, do daljnjeg,odnosno dok se ne pronađe način da setaj rad isplati.

Lokalna samouprava više nema zakon-skih mogućnosti da finansira radio, iakosu i vladajuća politička elita i građani višeputa pokretali inicijative da se RadioSubotica, zbog specifičnosti njenog pro-grama, izuzme iz privatizacije, te i dalje

ostane lokalni radio koji bi bio budžetskifinansiran.

Program se radi u tzv. sendviču, odnosnona jednoj frekvenciji na sva tri jezika, iakoje sve donedavno radio posedovao dvefrekvencije. Drugu frekvenciju je RTVVojvodina, koja je njen vlasnik, ustupilaRTV kući Panon, gde je nedavno prešaodeo novinara mađarske redakcije. Inicijativa o stvaranju posebnog

VEST

7 Minority News

Gotovo izvesno gašenje Radio Subotice

Izvor: Radio Slobodna Evropa / Autor: Vesela Lajoš

adio Subotica, jedan od prvih višejezičnih elektronskih medija u Vojvo-dini, osnovan 1968. godine, zakonski je 1. novembra praktično prestaoda postoji. Nakon dva neuspela pokušaja prodaje, Agencija za privati-zaciju odbila je da se radio po treći put nađe na aukciji, te pred ovom

kućom stoji mogućnost da ode u stečaj ili da se kroz eventaulnu podelu akcijasačuva, ali u nekoj drugoj formi.

R

Privatizacija je međutim dovela u opasnost da se ukinu programi na jezicima nacionalnih manjina

Specifičnost Radio Suboticeje upravo u njenom

višejezičnom programu – uz tri redakcije na srpskom,

mađarskom i hrvatskomjeziku, ovaj je medij

emitovao još i programe nanemačkom i bunjevačkom

8 Minority News

mađarskog radija potekla je od Savezavojvođanskih Mađara, ali ona nije dobilapodršku u većem delu mađarske redak-cije Radio Subotice.

„Veći deo nas je ipak bio za ostanak uzajedničkom radiju, kao multietničkoj imultikulturnoj instituciji. Privatizacija jemeđutim dovela u opasnost da se ukinuprogrami na jezicima nacionalnih ma-njina", kaže Imre Tot, novinar mađarskeredakcije Radio Subotice.

Iako je inicijativu SVM prihvatio i Na-cionalni savet Mađara, pri tom odbivšipeticiju koju je potpisalo blizu 7.000slušalaca ove redakcije da se očuvapostojeći program, tim stavom i od-lukom nisu zadovoljni mnogi novinari.

„To rešenje mi smatramo lošim i plašimose da je ono čak i nezakonito“, kaže Tot.Ovakvo rešenje glavni urednik mađarskeredakcije Erne Nemet vidi kao političko.

„Sada postoji jedna nova radio stanica,Mađarski subotički radio (Magyar sz-abadkai radio), a cilj čitave inicijative jebio uništavanje Radio Subotice. Mi smobili objektivni i nepristrasni, i to je bioproblem. A tu odluku doneo je lično Išt-van Pastor“, kaže Nemet.

Mađarski pokret, nedavno osnovan kaoopozicioni blok unutar Savezavojvođanskih mađara, nazvao je noviradio piratskim, odnosno nelegalnim, jerza njegovo pokretanje FondacijaPanonne poseduje dozvolu, te da je UOove fondacije odbio predlog direktoraRTV Panon da uđe u taj projekat.

„Mađarski program Radio Subotice i RTVPanon dovedeni su u ovu situaciju nasil-nim političkim odlukama predsednikaSaveza vojvođanskih Mađara“, napo-minje Mađarski pokret.

Jedan od predloga novinara bio je da seu slučaju gašenja Radio Subotice osnujeposebna, politički nezavisna fondacijakoja će stati iza novog medija. Nacionalnisavet odbio je taj predlog, i odlučio se zaovakvo rešenje.

Sa druge strane, nacionalni savetibunjevačke i hrvatske zajednice nisuimali nikakve inicijative da se spasu pro-grami na ovim jezicima, A upravo zbogmalobrojnosti auditorijuma, opstanakovakvih medija na tržišnim prinicipima

je vrlo neizvestan.

Kalman Kuntić, pomoćnik pokrajinskogsekretara za kulturu i informisanje, kažeda je Vojvodina bila spremna da i daljepomaže manjinske medije, ali da je ini-cijativa morala doći iz samih zajednica.

On ocenjuje da se upravo zbog brojnihprograma na manjinskim jezicima, kojiće sada izvesno biti ugašeni, koncept pri-vatizacije bez ikakve alterantive pokazaoveoma lošim.

"Ono što je bilo problematično odsamog početka, kada je zauzet taj magis-tralni pravac da se ide u privatizaciju,

jeste što se nije razmišljalo o alternativi.Ti koncepti postojanja medija, pa imedija lokalne samouprave su bili skupi.

Onda je trebalo razmišljati o drugimmodelima, o mogućem drukčijemnačinu organiziranja svih tih kuća putemcivilnog sektora, o čemu se nikada oz-biljno nije razmišljalo. Nikada se nije oz-biljno razmišljalo pretpostavljam što jebilo kojoj vlasti, neovisno o razini, bilojedino bitno na određeni način poma-gati samo ono što može kontrolirati",podseća Kuntić.

“Posledica toga je da će informisanje nasrpskom jeziku ostati u okviru privatnihmedija u gradu, a šansu za opstanakimaju još mediji na mađarskom jeziku,jer je ta zajednica sposobna da finansirasvoje medije. Ostale manjinske zajedniceneće više imati svoj program”, kažeKuntić.

„A hrvatska zajednica u Vojvodini ostaje

bez tri medija – Radio Subotice, RadioSombora i Radio Bača. Svakako je tre-balo razmišljati o alternativi - nekimkomercijalnim emiterima civilnog sek-tora ili o takozvanim komunitarnimmedijima, sve popularnijim u Europi.

Ništa se nije preduzelo, iako je pokrajin-skom tajništvo, kao financijer tih medijau jednom dijelu, predlagalo razgovorekoji će voditi unapređenju informiranjajezicima svake pojedinačne manjine kojaje za to zainteresirana. Moram reći danikada nismo imali pokazanu volju da ses pokrajinskom administracijom oz-biljnije razgovara o tome“, kaže Kuntić.Direktor radija Ljubiša Stepanović,međutim, tvrdi da je u kontekstu priva-tizacije u opasnosti i srpski program.

„Ovde se pažnja usmerava na pozicijunacionalnih manjina i kapacitete za nji-hovo informisanje, a pri tom se zabo-ravlja većinsko stanovništvo, Srbi, koji seinače tretiraju kao većina, iako su i oniovde statistička manjina....Ko sad trebada dođe ovde - ambasador Konuzin dapita ima li ovde Srba? Ko će njih da zas-tupa i njihov interes u ovakvoj strukturi?Jer nacionalna veća su legitimisana dazastupaju interese svoje manjinske za-jednice“, navodi Stepanović.

Dalja sudbina radija, odnosno ono što jeostalo od njega dakle potpuno jeneizvesna. Gradonačelnik Jene Maglaiipak zadržava dozu optimizma.

„Lokalna samouprava je obezbedilasredstva da se Radio finansira do 1. no-vembra, a u republičkom budžetu suobezbeđena sredstva za socijalni pro-gram. No, iako grad nema puno prostoraza dalje manevre, ne bih tek tako otpisaoradio, iako su šanse da se spase zaistamale“, kaže Maglai.

Sada postoji jedna nova radio stanica, Mađarski subotički radio (Magyar szabadkai radio), a cilj čitave inicijative je bio uništavanje Radio Subotice

Kalman Kuntić, pomoćnikpokrajinskog sekretara za

kulturu i informisanje, kažeda je Vojvodina bila

spremna da i dalje pomažemanjinske medije, ali da je

inicijativa morala doći izsamih zajednica

Hrvatska zajednica u Vojvodini ostaje bez tri medija – Radio Subotice, Radio Sombora i Radio Bača

Radnom grupom predsedava državnisekretar Ministarstva državne uprave ilokalne samouprave Ivan Bošnjak, a unjenom sastavu su predstavnici mi-nistarstava državne uprave i lokalnesamouprave, kulture i informisanja,pravde, prosvete, nauke i tehnološkograzvoja i unutrašnjih poslova, nacional-nih saveta nacionalnih manjina, Kance-larije za ljudska i manjinska prava,Koordinacionog tela za Bujanovac,Preševo i Medveđu, kao i KancelarijeSaveta Evrope.

Stručnu i tehničku podršku celokupnom

procesu pruža Misija OEBS-a u RepubliciSrbiji.

Državni sekretar Bošnjak je tokom svogizlaganja predstavio rokove i okvir ukome bi trebalo da se kreću izmene idopune Zakona. Dogovoreno je da ćeeksperti uraditi Polazne osnove koje ćeblagovremeno biti dostavljenečlanovima radne grupe i koje će pred-stavljati okvir za početak rada. On seovom prilikom zahvalio Misiji OEBS u Re-publici Srbiji na podršci i izrazio je zado-voljstvo što je Radna grupa, sastavljenaod predstavnika državnih organa,

eksperata i predstavnika nacionalnihsaveta nacionalnih manjina, ovomvažnom poslu pristupila profesionalno iodgovorno. Takođe je podsetio sveprisutne da Vlada Srbije i ovim potezompokazuje snažnu volju da se položaj na-cionalnih manjina što više unapredi.

Rok za usvajanje Zakona o izmenama idopunama zakona o zaštiti prava i slo-boda nacionalnih manjina utvrđen Ak-cionim planom za ostvarivanje pravanacionalnih manjina je drugi kvartal2016. Sledeći sastanak Radne grupe bićeodržan u Šapcu u drugoj polovini de-cembra, do kada će biti sačinjene Po-lazne osnove, odnosno prva Radnaverzija Zakona.

9 Minority News

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

ana 03. decembra 2015. godine održan je prvi sastanak Posebne radnegrupe za pripremu teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama za-kona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.D

Otpočela izrada izmene Zakonao zaštiti prava i sloboda nacionalnih

manjinaIzvor: sajt Ministarsta državne uprave i lokalne samouprave

Ovaj dokument je nastao iz potrebe dase, na jedan sistemski i sveobuhvatannačin, pitanja socijalnog uključivanjaRoma i Romkinja unaprede, kako na na-cionalnom, tako i na lokalnom nivou, uzkorišćenje iskustava u sprovođenjuprethodne Strategije za unapređivanjepoložaja Roma u Republici Srbiji (2009 -2015) i polaznih osnova za izradu novestrategije.

Vlada Republike Srbije poziva sve zain-teresovane da od 26.11. do 17.12.dostave komentare na Nacrt strategije zasocijalno uključivanje Roma i Romkinja uRepublici Srbiji za period od 2015. do2025. godine. Molimo vas da vaše ko-

mentare šaljete putem elektronskepošte na e-mail adresu strategija@ljud-skaprava.gov.rs, ili poštom na adresuKancelarija za ljudska i manjinska prava,Bulevar Mihajla Pupina 2, Novi Beograd,sa naznakom: Javna rasprava o Nacrtustrategije za socijalno uključivanje Romai Romkinja u Republici Srbiji za period od2015. do 2025. godine.

Više informacija možete pronaći nastranicama Kancelarije za ljudska i man-jinska prava na linku http://www.ljudskaprava.gov.rs/index.php/yu/vesti/1467-poziv-javna-rasprava-strategija-romi-2015-2015

10 Minority News

Romska zajednica

Poziv za javnu raspravu o Nacrtustrategije za socijalno uključivanjeRoma i Romkinja u Republici Srbiji

(2015 – 2025)

Strategija -važan dokument

lada Srbije pripremila je Nacrt strategije za socijalno uključivanjeRoma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2015. do 2025.godine.V

Državni sekretar u Ministarstvu za rad,zapošljavanje, boračka i socijalna pi-tanja, Nenad Ivanišević izjavio je da bido kraja godine trebalo da bude za-vršena javna rasprava o Nacrtu strate-gije za socijalno uključivanje Roma iRomkinja u Srbiji od 2015. do 2025.godine.

Ivanišević je na sednici Saveta za un-apredjivanje položaja Roma i sprovod-jenje Dekade Roma rekao da Nacrtstrategije predstavlja važan dokumentkoji na "kvalitetan način" definiše kakoće Romi biti uključeni u srpskodruštvo.

On je rekao da je tekst strategijenaslonjen na strategiju "Evropa 2020"Strategija pametnog, održivog iinkluzivnog rasta, kao i da definišeoblasti koje će se razvijati, a to su:obrazovanje, zapošljavanje, stanova-nje, socijalna i zdravstvena zaštitaRoma.

Ivanišević je rekao da su te oblastiznačajne ne samo za život Roma u Sr-biji, već i za život svih ljudi u Srbiji.

"Naše težište će biti da na jasan i kvan-titativan način izmerimo koliko jeRoma zaposleno zahvaljujući ovojstrategiji i koliko je Roma ušlo uzdravstveni sistem", rekao jeIvanišević.

Državni sekretar je rekao da bi rezul-tati ove strategije trebalo da buduvidljivi za deset godina i da je strategijazamišljena tako da se akcioni planovidonose na dve godine.

"Za deset godina moći ćemo da oce-nimo koliko je strategija doprinelainkluziji Roma u srpsko društvo",rekao je Ivanišević.

11 Minority News

Ušumović je na tribini "Izazovi manjiskihmedija" u Subotici, rekao da je finansi-ranje manjinskih medija nepredvidivo ida sve zavisi od "dobre volje" stručnekomisije koja dodeljuje sredstva za pro-jekte po nejasnim kriterijumima.

" N a š eudruženje je ove godine na republičkomkonkursu dobilo nula dinara iz nama ne-jasnih razloga. Tražili smo objašnjenje, aliga nismo dobili", kazao je Ušumović.

On je rekao da smatra da je potrebno

otvoreno kritikovati nacionalne saveteukoliko pokušaju da se mešaju uuređivanje nezavisnih medija na jezicimamanjina.

"Hrvatsko nacionalno veće nikada nijeuticalo, niti će uticati na uređivanjemedija koji izveštavaju na hrvatskomjeziku", rekao je Ušumović i dodao da je"posao novinara da traži odgovore na pi-tanja koja se ne postavljaju".

Predsednik Izvršnog odbora Nezavisnogdruštva novinara Vojvodine (NDNV),Nedim Sejdinović, rekao je da bi sepromenom Zakona o nacionalnim save-tima moglo obezbediti dugoročno i sta-bilno finansiranje medijskih sadržaja najezicima manjina čiji su osnivači na-cionalni saveti, kao i onih čiji nisu, aliemituju programe na tim jezicima.

Sejdinović je kazao da je neophodnapromena i Zakona o javnom in-formisanju i medijima u delu koji garan-tuje da će lokalne samouprave,pokrajina i država izdvajati značajnasredstva za konkursno projektno finan-

siranje kroz sufinansiranje medijskihsadržaja.

"Promena zakona bi trebala da obavežeone lokalne samouprave u kojima živepripadnici nacionalnih manjina, daraspisuju posebne konkurse za manjin-sko informisanje", ocenio je Sejdinović.

On je dodao da će veliku podršku odstranih donatora i EU imati medijicivilnog društva koji izveštavaju najezicima nacionalnih manjina, ali da semora obezbediti nezavisna uređivačkapolitika i profesionalno izveštavanje.

Hrvatska zajednica

redsednik Udruženja novinara "Cro-info", Ivan Ušumović, izjavio jedanas u Subotici da ovo udruženje insistira na stabilnom projektnomfinansiranju medija koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.P

Ušumović: Obezbediti finansiranjemanjinskih medija

Izvor: RTV

“Promena zakona bi trebalada obaveže one lokalne

samouprave u kojima živepripadnici nacionalnihmanjina, da raspisujuposebne konkurse za

manjinsko informisanje”

Nedim Sejdinović

U tom smislu, neki bi promatrač sa strane mogao zaključiti kako je mjesto predsjednika DSHV-a zapravo neka vrsta»krune« mog dosadašnjeg angažmana glede »hrvatskoga pitanja« u Vojvodini

Kultni kolač – božićnjak ima posebnomisto u kući one čeljadi koja poštivajuobičaje i tradiciju svoji didova i majki. Zastarije poso oko pripravljanja božićnjaka,a za dicu vid sigre i zabave kroz koji senajbolje uči.

Da je tako vidilo se u prostorijama Domakulture u Maloj Bosni, di su se medizloženim božićnjacima mogli vidit i onikoje su opravila upravo dica, i to od onikoja su u vrtiću, pa do stariji razreda,kako učenici iz OŠ „Matija Gubec” iz Ta-vankuta, tako i iz domaće škule u MalojBosni „Ivan Milutinović”.

O načinu izrade božićnjaka, njegovojsimboliki i figuricama koje se meću nanjeg poslidnji godina sve se više divani.

Prija koju godinu Marija Bošnjak Maca,inače pokretač ideje o pripravljanjuizložbi božićnjaka u Maloj Bosni, izdala jebrošuru o načinu pravljenja božićnjaka,a na ovogodišnjoj izložbi positioci suimali priliku da premijerno pogledaju ifilm na istu temu.

– Posli knjige i uspiha koje je ona ostvari-la došli smo na ideju da brošurupritočimo u film, priko kojeg bi načinizrade božićnjaka bio dostupan u još jed-nom formatu, koji će domaćicamajoš više olakšat poso oko pripravljanjabožićnjaka – divani Nela Ivić, pridsidnicaUG „Bunjevačka vila” i dodaje da je filmsnimljen lane u produkciji Udruženja.

U filmu način izrade božićnjaka opisiva iprikaziva upravo Marija Bošnjak, kojanam na izložbi otkriva da prosečnoj re-duši za jedan prosičan božićnjak triba došest sati posla.

Ovogodišnju izložbu rado su pogledali imladi i stari, al i pridstavnici Nacionalnogsavita Bunjevaca i Grada Subotice, kojisu se tom prilikom i obratili prisutnima.Dok je positioce isprid BNS-a pozdravilaKata Kuntić, pridsidnica Odbora za kul-turu, pomoćnik gradonačelnika Suboticezadužen za oblast male privrede LjubenHristov istako je svoje zadovoljstvo što

je dio jedne lipe manifestacije.

– Kada sam prvi put video ove kolačenisam mogao da zaključim da li je toumetnost ili nešto drugo, ali mislim da jesve skupa, zanat, umetnost, velika voljai želja da se učini jedno ovako lepo delo.

Negujte vašu tradiciju jer je to neš-to što ujedno čini i identitet vašegsela – poručio je tom prilikom pomoćnikgradonačelnika i ujedno proglasioizložbu otvorenom.

Velečasni crkve Presvetog trojstva u

Maloj Bosni Dragan Muharem okuplje-nima je čestito nadlazeće svece, osvr-nivši se na činjenicu da brez kruva ne bini nasbilo, ne misleći pri tom samo nakruv ko ranu, već i ko način zam okupl-janje, počev od astala, pa sve dosvečanosti ko što je izložba.

U tom smislu kruv je znak zajedništvai radosti, a božićni kolač upravo prid-stavlja jednu vrstu svečanog kruva, kojisve nas raduje i drži na okupu i jedin-stvenima.

12 Minority News

Bunjevačka zajednica

rvu nedilju decembra, u drugoj nedilji Adventa, Udruženje građanaBunjevačka vila” iz Male Bosne i ove godine spremno je dočekalo, štoza praksu ovog Udruženja znači da je sve bilo pripravljeno za otvaranjeXII Izložbe božićnjaka, koje je bilo upriličeno u nedilju, 6. decembra.

Vraćamo se tradicijiXII IZLOŽBA BOŽIĆNJAKA PRIPRAVLJENA U MALOJ BOSNI

PIzvor: Bunjeva;ke novine

13 Minority News

Nastanak i razvoj adventskogvijenca

Ideja adventskog vijenca izvorno jenastala u vrijeme došašća. Prvi adventskivijenac na svijetu pojavio se 1838. udomu za siromašnu djecu "Das RauheHaus" ("Trošna kuća") u Hamburgu.Mladi evangelički pastor i odgojitelj Jo-hann Hinrich Wichern (1808–1881) oku-pio je 1838. siročad s ulice te im u jednojstaroj i trošnoj kući ponudio novi dom.Svake je godine za vrijeme došašća sasvojim štićenicima organizirao trenutkemolitve. U svome dnevniku zabilježio jeda se u došašću 1838., želeći pronaćinačin da svojim štićenicima došašćeučini što ljepšim, dosjetio da od prvogdana prosinca svakim danom za vrijememolitve upale jednu svijeću. Wichern jestavljao svijeće na veliki drveni vijenackoji bi na Božić zasjao poput velikog sv-jetlosnog kruga s 24 svijeće: 20 malih cr-venih svijeća za dane u tjednu i četirivelike bijele svijeće za nedjelje došašća.Svake godine u došašću izvodili su ovajkratak obred. Kako se za vrijeme molitve

na vijenac stavljala i palila po jednasvijeća, taj se trenutak počeo nazivati“pobožnost sa svijećama”. Oko 1851.Wichernovi su štićenici drveni vijenacpočeli ukrašavati zimzelenim granči-cama, a s vremenom se umjesto dr-venog počeo plesti vijenac od zim-zelenog granja. Taj se običaj proširio poevangeličkim obiteljima u Njemačkoj, azatim u susjedne i prekooceanskezemlje. Krajem 19. stoljeća prešlo se na

četiri svijeće za četiri nedjelje došašća.Nakon Prvog svjetskog rata i katolici supočeli raditi adventske vijence. Prvi sepojavio 1925. u katoličkoj crkvi u Kölnu,a potom 1930. u Münchenu. Oko 1935.u crkvama su se blagoslivljali adventskivijenci koji su se nosili kućama.

Simbolika adventskog vijenca

Četiri zapaljene svijeće na adventskomvijencu označavaju posljednju nedjeljudošašća.

Adventski vijenac čine dva temeljna sim-bola - krug i svijeće, odnosno svjetlo.Krug ili prsten bez početka i kraja shvaćase kao simbol vječnosti i vjernosti.

Adventski vijenac tumači se kao znakBožje vjernosti zadanim obećanjima.Ponekad se adventski krug tumači kaokrug zemaljski s četiri strane svijeta. Vi-jenac je u antičko vrijeme predstavljaoznak pobjede i u kršćanstvu je postaoznak po Kristu dobivenoga spasenja.Zimzeleno granje upućuje na život kojine prestaje, na život vječni. Ove granepodsjećaju i na Isusov ulazak u Jeruza-lem, kada ga je narod pozdravljao. Idanas ambrozijanska liturgija u adventupredlaže čitanje Isusova svečana ulaskau Jeruzalem. Svjetlo svijeća označavadolazeće svjetlo Isusa. Adventske svijeće,izvorno crvene i bijele boje, upućuju naIsusovu žrtvu i pobjedu. Prema dugojtradiciji na vijenac su se stavljale triljubičaste svijeće, znak pokore iobraćenja kao pripreme Isusova dolaska,i jedna ružičasta koja se palila kao izrazradosti zbog Isusova rođenja. Prema jed-noj tradiciji prva svijeća nazvana je pro-rokova svijeća, druga betlehemska, trećapastirska, a posljednja svijeća anđela.Postupno paljenje svijeća znak je prib-ližavanja Božića.

Hrvatska zajednica

Adventski vijenac dventski je vijenac krug ili prsten od zimzelenog granja s četiri svijeće.Postavlja se na stol u vrijeme došašća kao simbol iščekivanja Božića.Svake nedjelje u došašću pali se po jedna svijeća.A

U susret Božiću

14 Minority News

Nazočnima se ovom prigodom obratiopredsjednik Hrvatskog nacionalnogvijeća, dr. Slaven Bačić, koji je, među os-talim istaknuo kako je Vijeće i u Uredu zaljudska i manjinska prava i u Ministarstvupravde prepoznato kao jedno od naj-funkcionalnijih i najstabilnijih vijeća.

'Ovo je jedan od četiriju dana u godinikada možemo slobodno reći da smoponosni što smo Hrvati i što možemouživati u proslavi jednoga od dana našezajednice. Hrvatsko nacionalno vijeće jejedno od prvih vijeća koje je formirano2002. godine kada je donesen Zakon ozaštiti prava i sloboda nacionalnih ma-njina. Dodao bih da je ono vijeće, kojekao i sva druga, ima svoje prednosti imane, nedostatke, ali ima i značajnerezultate. To je rezultat rada Vijeća u svatri saziva, a Hrvatsko nacionalno vijeće jei u Uredu za ljudska i manjinska prava i uMinistarstvu pravde prepoznato kaojedno od najfunkcionalnijih i najstabilni-jih vijeća.'

Generalni konzul Republike Hrvatske uSubotici, Velimir Pleša održao je govor uduhu predstojećeg blagdana – Božića:

'Ovaj od četiri praznika nalazimo u vre-menu došašća, adventa, u ovopredbožićno vrijeme, u vrijeme slavljablagdana Božića. A Božić je uz ostalo iblagdan prijateljstva. Božić je blagdanprijateljstva jer je Isus želio imati okosebe prijatelje. Prvi prijatelji bili su mubetlehemski pastiri, a u njegovom životuprijatelji su mu bili svi oni koji su bili narubu društva – bolesni, siromašni, slabi igrešni. K njima je on došao ih spasiti ipovesti ih u dom svog nebeskog Oca.Danas je važno, radi ove prigode kojojsmo nazočni, naglasiti da je Božić blag-dan prijateljstva, jer je Božja ljubav došlana ovaj svijet, a u ljubavi međusobnomogu biti samo pravi prijatelji. Vama,kao ljudima koji su u velikoj mjeri odgo-

vorni za položaj hrvatske zajednice ovdjeu Srbiji, neka božićna poruka – Ne bojtese, ispunja srce radošću, osvjetljujućiputovanje ovom zemljom i davajući vamsmisao traganja za srećom.'

Na prijedlog Povjerenstva za dodjelupriznanja, Hrvatsko nacionalno vijeće jena svojoj redovitoj sjednici u petakdonijelo odluku da se priznanje 'PajoKujundžić' za doprinos obrazovanju nahrvatskom jeziku dodijeli dvjemaobiteljima čija su djeca pohađala nastavuna hrvatskom jeziku. To su obitelji Slavicei Franje Skenderovića iz Subotice i Jacintei Zdenka Dulića iz Žednika. Njih je pred-ložio predsjednik HNV–a, dr. SlavenBačić.

Priznanje 'Dr. Josip Andrić' za doprinoshrvatskoj kulturi dobili su Josip JosaJurca, pripadnik prve generacije tambu-raša iz vremena dirigenta Pere Matošića,koga je predložilo Hrvatsko kulturno–prosvjetno–umjetničko društvo 'MatijaGubec' iz Rume i slikarica Cilika Dulić Ka-siba, koju je predložio HKC 'Bunjevačkokolo'.

Dobitnik trećeg ovogodišnjeg priznanja'Ban Josip Jelačić' za društveni rad uhrvatskoj zajednici je Đorđe Subotić, ko-jega je kandidirao ravnatelj Zavoda zakulturu vojvođanskih Hrvata i predsjed-nik DSHV–a, Tomislav Žigmanov. Iako nepripada hrvatskoj zajednici, ĐorđeSubotić je kao predsjednik Odbora za in-formiranje Skupštine AP Vojvodine biojedna od ključnih osoba u provedbi svihaktivnosti pri vojvođanskoj Skupštini naosnutku NIU 'Hrvatska riječ' tijekom2001. i 2002. godine. Također, Subotić jeimao značajnu ulogu u uvođenjuhrvatskog jezika u tijelima i organizaci-jama AP Vojvodine, a također je i jednaod rijetkih javnih ličnosti koja kon-tinuirano govori o protjerivanju Hrvata izVojvodine, napose iz Srijema.

Hrvatska zajednica

an izbora za prvo Hrvatskog nacionalno vijeće, svečano je obi-lježen u petak u Velikoj vijećnici Gradske kuće. Ovom suprigodom dodijeljena priznanja zaslužnim pripadnicima hrvatskezajednice, a u okviru kulturno–umjetničko programa, kojeg su

pripremili djelatnici Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, nastupili supjevačka skupina 'Kraljice Bodroga' Kulturno–umjetničkog društva Hrvata'Bodrog' iz Bačkog Monoštora, mladi tamburaši Hrvatske glazbene udruge'Festival bunjevački pisama' iz Subotice i Maja Andrašić iz Kulturno–prosv-jetne zajednice Hrvata 'Šokadija' iz Sonte.

D

HNV jedno od najfunkcionalnijih i najstabilnijih vijeća

15 Minority News

Prema ovom zakonu, koji će bitiusklađen sa Zakonom o restituciji, alizbog specifičnosti načina na koji je ovaimovina bila oduzimana potreban je iposeban pravni okvir, Srbija će u nared-nih 25 godina, svake godine, isplaćivati950.000 evra jevrejskoj zajednici.

Nekretnine i pokretnosti, ali i papiri odvrednosti oduzete između 6. aprila 1941.i 9. maja 1945. od Jevreja koji su ubijeni,a iza njih nisu ostali potomci, bićevraćene ili nadoknađene jevrejskoj za-jednici. Kako neki od učesnika raspraveističu, za to vreme neće biti isplaćeno nidva do tri odsto realno oduzete imovine.

Svim prihodima upravljaće Savez jevrej-skih opština, a sredstva će biti korišćenaza proučavanje i dokumentovanje peri-oda Holokausta, obeležavanje značajnihdatuma u vezi s tim periodom, zanaučnoistraživačke projekte, izdavanjepublikacija, obrazovanje o Holokaustu izločinima fašista, stipendiranje đaka i

studenata, finansijsku podršku prežive-lim Jevrejima i jevrejskoj zajednici,jačanje njenih veza sa sunarodnicima usvetu...

Kako se dobijeni novac troši, kontrolisaćeOdbor za nadzor koji će činiti dva pred-

stavnika Svetske organizacije Jevreja zarestituciju, dva predstavnika jevrejskihopština i jedan predstavnik Vlade Srbijekoji bi ujedno bio i predsednik tog od-bora.

- Cilj ovog zakona je da se brojke zameneimenima i na taj način prikaže sudbinaJevreja na ovim prostorima. Na ovajnačin mi ćemo bolje razumeti aktuelneprocese koji vode monstruoznimstvarima. Ovo je pitanje i odnosa Srbijeprema sopstvenim građanima i time,civilizacijski pomak na polju ljudskihprava, ali i način da se otkrije uzrokHolokausta - kazao je Strahinja Sekulić,direktor Agencije za restituciju.

Kako je objašnjeno na raspravi, Nemačkaje u tadašnjoj Jugoslaviji vodila najde-taljnije popise imovine oduzete odJevreja i predavala ih Vladi MilanaNedića.

Naknadnu nejasnoću čini samo na-cionalizacija vlasništva koja je usledilanakon Drugog svetskog rata, ali jeoduzeto vlasništvo u današnjoj Srbiji kaopravni naslednik ondašnje Jugoslavije,daleko jasnije nego u Češkoj ili Slovačkojgde nemački popisi nisu bili tako detaljni.

Jevrejska zajednica

asprava o Nacrtu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemajuživih zakonskih naslednika počela je juče u Palati Srbija i o ovome će se pregovarati do 18. decembra, akako je istaknuto, do kraja godine bi sve već trebalo da bude u Vladi.R

Srbija da godišnje isplaćuje 950.000 evra jevrejskoj zajednici

Počela rasprava o Nacrtu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvamaHolokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika

Izvor: Danas / Autor: A. V. MALUŠEV

16 Minority News

Reč je o njenoj knjizi sećanja "To jebio samo piknik". U pitanju jepotresna ispovest ove beogradskeJevrejke koja je kao devojčica godineDrugog svetskog rata provela podlažnim imenom Rada Jovanović, uDečanskoj ulici broj 21, sakrivena ustanu čoveka koji je radio kod njenogteče trgovca Jovana Jovanovića uprodavnici auto-delova. Dane jeprovodila u malom špajzu u kojem ječitala knjige.

- Sasvim slučajno, moja supruga kojaje inače Irkinja, dala mi je dapročitam članak Dragoslava Simića obeogradskoj Ani Frank, objavljen u"Politici". Odmah sam kupio knjigu ito je bila prva knjiga koju sampročitao na srpskom jeziku, i to naćirilici - sa neskrivenim ponosom kažeAndreas Rot (48), rodom iz Esena,koji tri godine živi i radi u Beogradu.

Lekcija iz istorije

Prvo što je pomislio kada je zaklopiokorice knjige bilo je da ona mora biti

prevedena na nemački jezik, saželjom da u taj poduhvat buduuključeni učenici kojima predaje is-toriju i nemački jezik. Na to ga jenavela poseta Starom sajmištu iiznenađenje kada je primetio da đacipriču o holokaustu doživljavaju kaonešto sasvim obično.

- Bio sam razočaran što nisu imalisaosećanje ni svest da se nalaze namestu užasnog zločina. Posle togasam stalno razmišljao kako da toprobudim kod njih. Nakon mesecdana, pomenuti članak me je odveodo knjige koja mi je darovala receptkako će učenici najbolje učiti irazumeti istoriju - rekao je Rot.

Zabrinulo ga je to što je Reli Alfandarina jednom mestu u knjizi napisala danikada neće imati ništa sa Nemcimai njihovim jezikom.

- Za ovaj poduhvat nisam morao datražim autorska prava jer je to školskirad. Čak ni to nisam želeo da uradimbez njene dozvole, jer u glavi su mistalno bile reči koje je 8. maja 1985.izgovorio Rihard fon Vajczeker,predsednik Savezne RepublikeNemačke, a povodom godišnjice za-vršetka Drugog svetskog rata: "Mladiljudi nisu odgovorni za to što se de-silo, ali su odgovorni za to kako će,ako se ima u vidu prošlost, istorijadalje teći." Tada sam, kao 17-godišnjigimnazijalac, bio jedan od tih mladihljudi. Znao sam da nisam kriv, ali da

nosim odgovornost i nisam želeo danapravim ni najmanju grešku -ispričao je Rot.

S ovom idejom upoznao je svojekolege koje su ga podržale. Uključiose i i Miloje Todorović, deda jednogučenika, koji je rado pristao da uokviru svoje jevrejske zajednice po-razgovara sa prijateljima koji bi moglida pomognu.

- Ubrzo mi je javio da su spremni dauspostave kontakt sa Reli u Izraelu ida će pokušati da je uvere da imasmisla da njenu knjigu na nemačkijezik prevedu učenici. Tako sam odReli na kraju dobio zeleno svetlo zaprevod - priseća se profesor Rot, kojije u predgovoru knjige zapisao svakidetalj ovog poduhvata.

Poseta logoru

U projekat prevođenja uključilo se 18učenika Nemačke škole, uzrasta od11 do 16 godina, uz profesorku Juli-janu Kušević, Rota i njegova supruguDirdru. I njihove dve kćerke suučestvovale u ovom projektu. Svakoje dobio po jedno poglavlje daprevede.

- Bila je to zanimljiva i poučna avan-tura u svet prevodilaštva za učenikemeđu kojima ima i Srba i Nemaca, iAustrijanaca i Mađara...

Knjiga je ugledala svetlost dana

Jevrejska zajednica

ospodine Rot, dajući vam dozvolu da prevedete knjigu na nemački jezik, ja sam prekršila svoju zakletvuda neću nikada imati veze sa vašim narodom i jezikom. Sada sam vam dala pravo za prevod, jer samubeđena da profesor humanista kao vi, 70 godina posle holokausta, mora biti jedna izuzetna osobakoja zaslužuje da ja ostavim iza sebe prošlost, napisala je Reli Pardo Alfandari, koja živi danas u Izraelu,

Andreasu Rotu, profesoru Nemačke škole u Beogradu. G

Veličanstveno delo profesora RotaAutor: Suzana Sudar

Arhiv duše- Ja nisam pisac. Knjigu sam pisala za moju decu, a posvetila sam je svojimroditeljima i bratu koji su nastradali u logoru - rekla je skromno u našemprvom razgovoru Reli Pardo Alfandari, koju sam nazvao beogradska AnaFrank. Ana je rođena u Frankfurtu na Majni 1929, a Reli iste godine uBeogradu. Porodica Frank se 1942. krije u tajnom skloništu gde Anapočinje da piše dnevnik. Reli se te iste 1942. skriva u Aranđelovcu, a potomu Beogradu, u tajnom skrovištu u kojem zapisuje svoj arhiv duše - kaže za"Vesti" novinar Dragoslav Simić, autor sajta www.audioifotoarhiv.com, čijije prikaz ove knjige bio glavni "krivac" za Rotovu ideju o živom učenju is-torije kroz prevođenje.

17 Minority News

zahvaljujući mom prijatelju Ra-doslavu Nedijalkovu iz Sofije, kojemse dopala ideja i finansirao je ovonemačko izdanje u tiražu od 500primeraka - kaže Rot.

Kako ovo nije komercijalno izdanje,sav prihod od prodaje biće, po do-govoru sa njenom autorkom,uplaćen Jevrejskoj opštini uBeogradu gde je 26. novembraodržana svečana promocija ove knji-ge koja na nemačkom jeziku nosinaslov "Poslastica" ("Zucker-schlecken").

Proletos, kada su završili prevod knji-ge, ponovo su otišli do nekadašnjeg

jevrejskog logora na Starom sajmištugde su među ubijenima bila tri članaporodice Alfandari. Ovog puta,

učenicima su se pridružili i roditelji,profesori, i Relina sestra od tetke Mir-jana Vuisić, kćerka trgovca JovanaJovanovića.

- Deca su ovog puta razumelavažnost i poruku sa tog mesta -ispričao nam je profesor Rot, kojemje Reli Pardo Alfandari čestitalarečima:

"Poštovani gospodine Rot, Knjiga jeimala sreću da je stigla u Vaše ruke.Zahvaljujući Vašem radu, 'Piknik' je'progovorio nemački'. Vi ste sada mojprijatelj."

Kako ovo nije komercijalno izdanje, sav prihod od prodaje biće, po dogovoru sa njenom autorkom, uplaćen Jevrejskoj opštini u Beogradu

"Poštovani gospodine Rot,Knjiga je imala sreću da je

stigla u Vaše ruke.Zahvaljujući Vašem radu,

'Piknik' je 'progovorionemački'. Vi ste sada moj

prijatelj."Reli Pardo Alfandari

Učenici AnastasijaStojanović (12) iMarko Gonja (14)učestvovali su uprevođenju knjige"To je bio samopiknik".

- Obradovala samse tom projektu.

Kada sam počela dačitam knjigu, upočetku mi je bilazabavna jer jeglavna junakinjanaša vršnjakinja, alikako sam odmicalasve više sam bilatužna - kaže Anas-tasija, a Marko do-

daje da ga jeprivukao naslov kn-jige:

- Reč piknik takoveselo zvuči. Očeki-vao sam potpunodrugačiji sadržaj, aonda sam ostaozatečen jer je reč o

surovom zločinutokom Drugog svet-skog rata u Beo-gradu.

Inače, ovakav nazivknjige, Reli je dalaslučajno posle sus-reta sa jednomgospođom u Tel

Avivu. Kada su seraspitale gde je kojabila za vreme rata,Reli je pomenulaBeograd i "svoj"špajz. Žena jeodgovorila: "To jebio samo piknik, jasam bila u Aušvicu."

Prevario ih naslov

18 Minority News

U razgovoru sa delegacijom Nacionalnogsaveta, Saša Mirković, državni sekretar uMinistarstvu kulture i informisanja, na-glasio je da je potrebno pokrenuti inici-jativu za učešće predstavnika nacio-nalnih saveta nacionalnih manjina uRepubličkoj radiodifuznoj agenciji, kao injihovo aktivno učešće u procesu iz-mena Zakona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina. Ovom prilikom jedogovorena i saradnja na zajedničkompokretanju inicijative za formiranje kul-turnih centara, kako je Strategijom zaunapređenje položaja Roma ipredviđeno i iznet zajednički stav da jepotrebno iskoristiti postojeće kapacitetei unaprediti dostupnost kulturnogsadržaja u postojećim kulturnim

centrima.

Mirković je, takođe, predstavio i budućimodel projektnog sufinansiranja Mini-starstva kulture i informisanja i naglasioda je potrebno da Nacionalni savetpokrene inicijativu za izdvajanje sred-stava za finansiranje projekata, koji imajuza cilj unapređivanje informisanja najezicima nacionalnih manjina u lokalnimsamoupravama, gde postoji odgovara-juća zastupljenost pripadnika manjinskihzajednica.

Dragan Ristić je istakao da je potrebnonapraviti analizu kulturnog sistema i usaradnji Nacionalnog saveta i Mini-starstva kulture i informisanja, pripremiti

konkurse i projekte, koji za cilj imajupoboljšanje nivoa distupnosti kulturnihsadržaja.

Slavko Jovanović je predstavio Na-cionalni savet i aktivnosti na polju kul-ture i informisanja romske nacionalnezajednice i naglasio da bi, po uzoru naRTV, trebalo kreirati informativni pro-gram na jezicima nacionalnih manjina naMedijskom javnom servisu Srbije.

Dogovoreno je organizovanje narednogsastanka, koji će uslediti po raspisivanjukonkursa MInistarstva u oblastima kul-ture i informisanja na jezicima nacional-nih manjina.

Romska zajednica

Na inicijativu Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, a u cilju unapređenja saradnje Saveta iMinistarstva kulture i informisanja, kao i unapređenja politike Saveta u ovim oblastima, danas je u pros-torijama ministarstva održan sastanak, na kome su prisustvovali državni sekretar Saša Mirković, predsed-nik IO Saveta, Slavko Jovanović, zamenik predsednika IO saveta, Dragan Ristić i generalni sekretar Saveta,

Zoran Kalanjoš.R

Predstavnici nacionalnog saveta u Ministarstvu kulture i informisanja

19 Minority News

Predsednik IO Saveta, Slavko Jovanović,istakao je da je Nacionalni savet romskenacionalne manjine Srbije jedini legi-timni prestavnik Roma u Srbiji i partnerdržavi u kreiranju i sprovođenju politikakoje se tiču poboljšanja položaja Roma idodao da, u tom smislu, očekuje po-dršku UNICEF-a. Jovanović je ovom pri-likom, pozvao direktora Mišel Sen Loa daučestvuje u izradi Razvojne strategije Na-cionalnog saveta.

Zamenik predsednika IO Saveta, DraganRistić, rekao je da je romsko kulturnonasleđe nepoznanica za većinustanovnika Srbije i izneo predlog da se uškolama, u kojima je uspostavljeno part-

nerstvo sa organizacijom UNICEF-a, uokviru nastavnog predmeta "Građanskovaspitanje", jedan čas posveti promocijikulturnih vrednosti Roma, u ciljuedukacije većinskog stanovništva.

Direktor Kancelarije UNICEF-a u Srbiji,gospodin Mišel Sen Lo, rekao je da Na-cionalni savet vidi kao krovnu institucijukoja kreira politike koje se tičuunapređenja položaja Roma u RepubliciSrbiji i izrazio spremnost KancelarijeUNICEF-a u Srbiji da pruži punu podrškupromociji dobrih i kvalitetnih osobinaromskog naroda. Direktor je podržao ipredlog za pokretanje medijske kam-panje, posvećene edukaciji romske po-

pulacije i većinskog stanovništva.

"Mladi ljudi nemaju uzore u romskoj za-jednici i to je nešto na čemu treba inten-zivno raditi", zaključio je Mišel Sen Lo.

Na sastanku su definisani prioritetibuduće saradnje u oblastima obrazo-vanja, očuvanja kulturnog nasleđa Romai edukacije, kako romske populacije, takoi većinskog stanovništva u Republci Srbijina temu kulture i tradicije Roma i dogo-voreni modaliteti budućeg zajedničkogdelovanja.

Romska zajednica

Kancelariji UNICEF-a u Beogradu održan je sastanak na kome su prisustvovali direktor Kancelarije UNICEF-a uSrbiji, Mišel Sen Lo i rukovodilac Programa za praćenje prava deteta, Aleksandra Jović i delegacija Nacionalnogsaveta romske nacionalne manjine, u sastavu: predsednik IO Saveta, Slavko Jovanović, zamenik predsednika IOSaveta, Dragan Ristić, i generalni sekretar Saveta, Zoran Kalanjoš, koji je organizovan u cilju jačanja saradnje i

definisanja modaliteta podrške Nacionalnom savetu u sprovođenju politika namenjenih poboljšanju položaja Roma u Re-publici Srbiji.

U

PODRŠKA KANCELARIJE UNICEF-A USRBIJI NACIONALNOM SAVETU ROMA

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat