Posvećeno Stivenu Boučeru,volšebniku za Windows i demonu za

DOS,bez koga bi ova knjiga bila napisana

voštanim bojicama.

ALEJNAKada jutarnje sunce linu kroz

prozore, Alejna se pridiže u krevetu, pase protegnu. Grečel to ču i smesta ustadeda joj donese kućni ogrtač. Odaje supreko noći postale ledene. Biće i gorekada nas zima potpuno zgrabi, pomislio na . Na zimu će ovo mesto postatihladno kao grob. Alejna se ogrnu, pasveza pojas oko struka. „Vatra je skorozgasla“, primeti ona. „Stavi još jednucepanicu, molim te.“

„Ako moja gospa tako želi“, rečestarica.

Alejnine odaje u Devičinoj kuli behuveće i raskošnije od sobička u kome je

spavala dok je ledi Liza bila živa. Imalaje garderobu i nužnik samo za sebe, kaoi balkon od belog kamena s reljefima,koji je gledao na Dol. Dok se Grečelbavila vatrom, Alejna je bosonogaizašla na balkon. Kamen joj beše hladanpod nogama, a vetar je duvao žestoko,kao i uvek tu gore, ali od pogleda kojipuče pred njom, ona sve to na trenzaboravi. Devičina beše najistočnija odsedam vitkih kula Gnezda sokolovog,tako da se pod njom prostirao čitav Dol,sa šumama, rekama i poljima maglovitimna jutarnjem svetlu. Sunce je obasjavaloplanine, pa su izgledale kao da su odzlata.

Kako je samo lepo. Snežni vrhDžinovog koplja dizao se iznad nje,

čudovišna gromada kamena i leda podkojom je zamak, šćućuren na njenomobronku, delovao patuljasto. Dvadesetstopa dugačke ledenjače resile su rubponora u koji su leti padale Alisine suze.Iznad zamrznutog vodopada kružio jesoko, plavih krila raširenih naspramjutarnjeg neba. Kad bih samo i ja imalakrila.

Oslonila je šake na kamenubalustradu i naterala se da virne prekoivice. Videla je Nebo šest stotina stopaniže i kamene stepenice uklesane uplaninu, vijugavi puteljak koji je vodiopored Snega i i Kamena, pa dalje udolinu. Videla je kule i utvrde Mesečevekapije, male kao dečje igračke. Okozidova su vrvele vojske lordova

Objavnika, ljudi su izlazili iz šatorapoput mrava iz mravinjaka. Da su zaistaobični mravi, pomisli ona, mogli bismoda ih zgazimo.

Mladi lord Hanter i njegovi regrutipridružili su se ostalima pre dva dana.Nestor Rojs je zatvorio Kapiju prednjima, ali mu je posada brojala manje odtri stotine ljudi. Svaki lord Objavnik ihje poveo po hiljadu, a njih je bilošestoro. Alejna im je imena i predobroznala. Benedar Belmor, gospodarSilnopoja. Simond Templton, vitez odDevet zvezda. Horton Redfort, gospodarCrvenkule. Anja Vejnvud, gospa odGvozdenhrasta. Džilvud Hanter, kogasvi zovu Mladi Lord Hanter, gospodarStrelčevog dvora. I Jon Rojs, najmoćniji

među njima, silni Bronzani Jon,gospodar Kamena runa, Nestorov rođaki glava starijeg ogranka kuće Rojsa.

Njih šestoro se okupilo u Kamenuruna posle pada Lize Erin, i tamo susklopili sporazum, zaklevši se da ćebraniti lorda Roberta, Dol i jedni druge.U njihovoj Objavi lord zaštitnik nijespomenut, ali se u njoj govorilo o„rđavoj vladavini“ koja mora da seokonča kao i o „lažnim prijateljima izlim savetnicima“.

Hladan nalet vetra joj dunu uz noge.Ona uđe da odabere haljinu u kojoj ćedoručkovati. Petir joj je dao garderobusvoje pokojne žene, pravo bogatstvosvile, satena, somota i krzna, raskošnijunego što je ikada sanjala, mada je dobar

deo odeće bio prevelik za nju; ledi Lizase veoma ugojila za vreme brojnihtrudnoća i pobačaja. Nekolikonajstarijih haljina, međutim, bešeskrojeno za mladu Lizu Tuli izBrzorečja, a druge je Grečel uspela daprepravi za Alejnu, koja je u trinaestojgodini bila dugonoga gotovo kao njenatetka u dvadesetoj.

Tog jutra joj se pogled zaustavio natulijevskoj crveno-plavoj haljini,obrubljenoj veveričjim krznom. Grečeljoj pomože da gurne ruke u zvonasterukave pa sveza haljinu otpozadi, apotom joj iščetka i pokupi kosu. Alejnaju je prošle noći ponovo potamnila prespavanja. Boja koju joj je tetka davalapromenila je njenu jarku kestenjastu

nijansu u zagasitosmeđu, ali su se riđikoreni ubrzo pojavili. A šta da radimkada boje ponestane? Nabavljena je izTiroša, s druge strane Uzanog mora.

Dok je silazila na doručak, Alejnaponovo shvati koliko je tiho u Gnezdusokolovom. U čitavih Sedamkraljevstava nije bilo tišeg zamka. Slugesu ovde bile malobrojne i stare igovorile su ispod glasa, da ne uznemiremladog lorda. Na planini nije bilo konja,niti pasa da laju i reže, nije bilovitezova koji vežbaju u dvorištu. Čak sui koraci gardista zvučali čudno prigušenidok su ovi stupali bledim kamenimdvoranama. Čula je vetar kako jeca iuzdiše oko kula, ali je to bilo sve. Kadaje prvi put došla u Gnezdo sokolovo, tu

je bio i huk Alisinih suza, ali sevodopad sada zaledio. Grečel je reklada će tako ostati sve do proleća.

Lorda Roberta je zatekla samog uJutarnjoj dvorani iznad kuhinje, kakobezvoljno vrti drvenom kašikom povelikoj zdeli ovsene kaše s medom.„Hteo sam jaja“, požali se on kada jeugleda. „Hteo sam tri rovita jajeta iprženu slaninu.“

Nisu imali jaja, baš kao što nisuimali ni slaninu. U žitnicama Gnezdasokolovog bilo je dovoljno ovsa, žita iječma da ih prehrani godinu dana, ali suzavisili od male kopilanke Mie Kamenejer im je ona donosila sveže namirniceiz doline. Pošto su se lordovi Objavniciulogorili u podnožju, Mia više nije

mogla da se probije. Lord Belmor, prviod šestoro koji je stigao do Kapije,poslao je gavrana da kaže Maloprstićukako u Gnezdo sokolovo hrana više nećestizati sve dok on ne pošalje lordaRoberta dole. To nije bila opsada, jošne, ali je bilo nešto veoma slično.

„Kada Mia dođe, dobićeš jaja kolikopoželiš“, obeća Alejna malom lordu.„Doneće jaja i maslaca i lubenica,raznorazne đakonije.“

Dečak se nije smirio. „Hteo sam jajadanas.“

„Vrapčiću, znaš da nema jaja. Molimte, pojedi kašu, baš je lepa.“ Ona pojedezalogaj svoje kaše.

Robert promeša kašikom po zdeli,ali je ne prinese usnama. „Nisam

gladan“, reče. „Hoću nazad u krevet.Sinoć uopšte nisam spavao. Čuo sampevanje. Meštar Kolmon mi je daosnovino, ali sam ga opet čuo.“

Alejna odloži kašiku. „Da je bilopevanja, i ja bih ga čula. Samo si ružnosanjao, to je sve.“

„ N e , nisam sanjao.“ Suze munavreše na oči. „Marilion je ponovopevao. Tvoj otac kaže da je mrtav, alinije.“

„Jeste.“ Plašila se kada on takogovori. Dovoljno je već što je sitan ibolešljiv, šta ako je uz to i lud?„Vrapčiću, jeste mrtav. Marilion jepreviše voleo tvoju majku i nije mogaoda živi sa onim što joj je uradio, pa jezakoračio u nebo.“ Alejna nije videla

telo, baš kao ni Robert, ali nije sumnjalada je pevač mrtav. „Nema ga više,stvarno.“

„Ali ja ga čujem svake noći. Čak ikada zatvorim kapke i stavim jastuk naglavu. Tvoj otac je trebalo da mu odsečejezik. Rekao sam mu da to uradi, alinije.“

Jezik mu je trebao da prizna. „Budidobar dečko i pojedi kašu“, zamoliAlejna. „Molim te? Meni za ljubav?“

„Neću kašu.“ Robert baci kašikupreko dvorane. Ona se odbi od jednetapiserije i ostavi mrlju na belomsvilenom mesecu. „Lord hoće јаја!“

„Lord će jesti kašu i biti zahvalan štoje ima“, reče Petirov glas iza njih.

Alejna se okrenu i vide ga na

vratima, zajedno s meštrom Kolmonom.„Treba da poslušaš lorda zaštitnika, mojgospodaru“, reče meštar. „Tvoji vazalise penju uz planinu da ti odaju počast,trebaće ti snage.“

Robert protrlja levo oko pesnicom.„Oteraj ih. Neću ih. Ako dođu, nateraćuih da lete.“

„Та tvoja ideja je veomaprimamljiva, moj gospodaru, ali bojimse da sam im obećao bezbednost“, rečePetir. „Bilo kako bilo, prekasno je da ihpošaljemo nazad. Sada su se verovatnopopeli već do Kamena.“

„Zašto nas ne ostave na miru?“,zavapi Alejna. „Ničim im nismo naudili.Šta oni hoće od nas?“

„Samo lorda Roberta. Njega, i Dol.“

Petir se osmehnu. „Biće ih osmoro.Predvodi ih lord Nestor, a s njima je iLin Korbrej. Ser Lin nije čovek koji ćestajati po strani kada ima izgleda dapadne krv.“

Njegove reči joj nisu nimalo ublažilestrah. Lin Korbrej je u dvobojima pobioskoro jednak broj ljudi kao u bitkama.Mamuze je stekao u Robertovoj buni,znala je, tako što se prvo borio protivlorda Džona Erina na kapijamaGalebova, a kasnije pod njegovimbarjakom na Trozupcu, gde je posekaoprinca Leuina od Dorne, belog vitezaKraljevske garde. Petir je rekao da jeprinc Leuin bio već teško ranjen kada gaje tok bitke doveo do poslednjeg plesa sNeutešnom gospom, ali je dodao:

„Međutim, nije ti nužda da to spominješKorbreju. Ko to učini, ubrzo dobijepriliku da pita i Martela šta je istina,dole u dvoranama pakla.“ Ako je tačnočak i pola onoga što je čula od gardistalorda Roberta, Lin Korbrej je opasnijiod svih šestoro lordova Objavnikazajedno. „Zašto on dolazi?“, upita ona.„Mislila sam da su Korbreji za tebe.“

„Lord Lionel Korbrej jeste naklonjenmojoj vladavini“, reče Petir, „ali jenjegov brat svoj čovek. Na Trozupcu,kada im je otac pao ranjen, Lin jezgrabio Neutešnu gospu i ubio čovekakoji ga je ranio. Dok je Lionel nosiostarca meštrima u pozadinu, Lin jepoveo juriš na Dornjane koji su pretiliRobertovom levom krilu, razbio im

redove u paramparčad i posekao LeuinaMartela. Zato je lord Korbrej na samrtizaveštao Gospu mlađem sinu. Lionel jedobio zemlje, titulu, zamak, sav njegovnovac, a ipak smatra da mu je na prevaruizmaklo ono što mu po rođenju pripada,dok ser Lin... pa, on voli Lionela istokoliko voli i mene. Želeo je Lizinu rukuza sebe.“

„Ја ne volim ser Lina“, bio je uporanRobert. „Neću da dođe ovamo. Pošaljiga nazad dole. Nikad nisam rekao damože da dođe. Ne ovamo. Gnezdosokolovo je neosvojivo, rekla je majka.“

„Tvoja majka je mrtva, mojgospodaru. Do tvog šesnaestogimendana; ja vladam Gnezdomsokolovim.“ Petir se okrenu pogrbljenoj

služavki koja je čekala pored stepeništaza kuhinju. „Mela, donesi lordu novukašiku. Hoće da jede kašu.“

„Neću! Hoću da kaša leti!“ Ovogputa Robert zavitla zdelu, sa sve kašom imedom. Petir Beliš se spretno izmaknu,ali meštar Kolmon nije bio tako hitar.Drvena zdela ga udari posred grudi, anjena sadržina mu se razlete po licu iramenima. On veoma nemeštarski ciknu,a Alejna se okrenu da umiri malog lorda,ali prekasno. Napad ga je spopao. Bokalmleka polete pošto ga on udarimlatarajući rukom. Kada pokuša daustane, obori stolicu unazad i pade prekonje. Jedna noga dohvati Alejnu u trbuh,tako snažno da joj izbi vazduh. „О,smilujte se bogovi“, ču kako Petir

zgađeno kaže.Grudve kaše su se slivale s lica i

kose meštra Kolmona kada je kleknuoiznad svog štićenika, šapućući utešnereči. Jedna mu je sporo klizila niz desniobraz, poput gromuljaste sivosmeđes uze . Nije tako težak napad kaoposlednji, pomisli Alejna pokušavajućida se ohrabri. Kada se drhtanjeokončalo, dvojica gardista unebeskoplavim plaštovima i srebrnastimverižnjačama stigla su na Petirov poziv.„Odnesite ga nazad u krevet i stavite mupijavice“, reče lord zaštitnik, i višigardista uze dečaka u naručje. I samabih mogla da ga nosim, pomisli Alejna.Nije teži od lutke.

Kolmon se zadrža tren duže. „Moj

gospodaru, možda je ovaj skup boljeodložiti za neki drugi dan. Napadi našeglorda postali su još gori otkako je lediLiza ubijena. Češći i žešći. Puštamdetetu krv onoliko koliko se čestousuđujem, i mešam mu snovino i makovomleko da lakše zaspi, ali...“

„On već spava dvanaest satidnevno“, reče Petir. „S vremena navreme mi je potreban i budan.“

Meštar prođe prstima kroz kosu, agrudve kaše padoše na pod. „Ledi Lizaje lordu davala da sisa uvek kada bi seuznemirio. Arhimeštar Ebrouz tvrdi damajčino mleko ima mnoga lekovitasvojstva.“

„То je tvoj savet, meštre? Danađemo dojilju za gospodara Gnezda

sokolovog i branioca Dola? A kadaćemo ga odbiti od sise, na dan venčanja?Tako može da pređe pravo s dojiljinihsisa na ženine.“ Smeh lorda Petira jejasno govorio šta o tome misli. „Ne,rekao bih da nećemo. Predlažem danađeš drugi način. Dečak voli slatkiše,zar ne?“

„Slatkiše?“, upita Kolmon.„Slatkiše. Kolače i pite, džemove i

pekmeze, med iz saća. Jesi li moždaprobao da mu staviš kap slatkisana umleko? Tek kap, da ga smiri i ublaži tonesrećno drhtanje.“

„Kар?“ Jabučica u meštrovom grluse pokrenu gore-dole dok je gutao.„Jedna kapljica... možda, možda. Nepreviše, i ne prečesto, da, možda ću to

da probam...“„Kар“, reče lord Petir, „pre nego što

ga izvedeš da primi lordove.“„Biće tvoja volja, moj gospodaru.“

Meštar požuri napolje, a lanac mu je tihozveckao pri svakom koraku.

„Oče“, upita Alejna kada ovaj ode,„želiš li ovsenu kašu za doručak?“

„Kaša mi je odvratna.“ On jepogleda Maloprstićevim očima. „Radijebih dan započeo poljupcem.“

Prava kći ne bi odbila svom ocupoljubac i zato mu Alejna priđe i poljubiga u obraz, hitro i suvo, pa i jednakohitro ustuknu.

„Vrlo... poslušno.“ Maloprstić seosmehnu usnama, ali ne i očima. „Ра,treba da me poslušaš u još ponečemu.

Reci kuvaru da skuva crnog vina smedom i suvim grožđem. Naši gosti ćehteti da se zgreju i utole žeđ posle dugoguspona. Sačekaćeš ih kada stignu iponudićeš im osveženje. Vina, hleba isira. Kakav nam je sir ostao?“

„Onaj jaki beli i smrdljivi plavi.“„Belog, onda. I bolje da se

presvučeš.“Alejna pogleda svoju haljinu u

bojama Brzorečja, tamnoplavoj iraskošno zagasitocrvenoj. „Da nijepreviše...“

„Previše je tulijevska. LordovimaObjavnicima neće biti po volji da videmoju nezakonitu kći kako skakućenaokolo u haljinama moje pokojne žene.Odaberi nešto drugo. Moram li da

napomenem da izbegneš nebeskoplavu ibledožutu?“

„Ne.“ Nebeskoplava i bledožuta bilesu boje kuće Erina. „Osam, rekao si...Bronzani Jon je jedan od njih?“

„Jedini bitan.“„Bronzani Jon me poznaje“, podseti

ga ona. „Bio je gost u Zimovrelu kada jenjegov sin putovao na sever da obučecrno.“ Ona se do ušiju bila zaljubila user Vejmara, prisećala se kroz maglu, alito beše u nekom drugom životu, kada jebila samo glupa mala devojčica. „ A tonije bilo jedini put. Lord Rojs je video...video je Sansu Stark ponovo i uKraljevoj luci, na desničinom turniru.“

Petir joj stavi prst pod bradu. „Nesumnjam da je Rojs na tren ugledao ovo

lepo lice, ali je ono bilo tek jedno licemeđu hiljadama drugih. Čovek koji sebori na turniru ima prečih briga odnekog deteta u publici. A u Zimovrelu jeSansa bila devojčica kestenjaste kose.Moja kći je devica, visoka i lepa, a kosajoj je tamnosmeda. Ljudi vide samo onošto očekuju da će videti, Alejna.“ On jepoljubi u nos. „Neka Medi založi vatru umojoj radnoj odaji. Tamo ću primitinaše lordove Objavnike.“

„Ne u Visokoj dvorani?“„Ne. Sačuvajte bogovi da me

ugledaju blizu visokog sedišta Erina,pomislili bi da želim da na njegasednem. Stražnjica tako niskog poreklakao što je moja ne sme nikada da stremika takvim visinama.“

„Radna soba.“ Tu je trebalo dastane, ali joj reči same izleteše. „Ako imdaš Roberta...“

„...i Dol?“„Oni imaju Dol.“„О, imaju dobar njegov deo, to je

tačno. Međutim, ne i sve. Mene veomavole u Galebovu, a imam i neke svojeplemenite prijatelje. Graftona,Linderlija, Lionela Korbreja... mada,priznajem, oni ne mogu da se mere slordovima Objavnicima. A opet, kuda biželela da pođemo, Alejna? Nazad u mojmoćni zamak na Prstima?“

Ona je već bila razmišljala o tome.„Džofri ti je dao Harendvor. Tamo bigospodario po sopstvenom pravu.“

„Ali samo na papiru. Trebao mi je

neki veliki posed da bih se oženioLizom, a Lanisteri baš nisu bili spremnida mi dodele Livačku stenu.“

„Da, ali taj zamak jeste tvoj.“„Ah, a kakav je to samo zamak!

Ogromne mračne dvorane i ruševne kule,utvare i promaja, padneš na prosjačkištap samo dok ga zagreješ, nikad nemašdovoljno veliku posadu da ga odbraniš...a postoji i ona sitnica u vezi sprokletstvom.“

„Prokletstva postoje samo upesmama i pričama.“

To kao da ga je zabavilo. „Da li jeneko spevao pesmu o Gregoru Kleganijukako umire od otrovanog koplja? Ili oonom najamniku pre njega, koga je serGregor živog sekao na komade? Taj je

preoteo zamak od ser Ejmori Lorča, kojiga je dobio od lorda Tivina. Medved jeubio prvog, tvoj kepec drugog. Čujem daje i ledi Vent umrla. Lotstoni, Strongovi,Haroveji, Strongovi... Svaka ruka kojase pružila ka Harendvoru usahla je.

„Onda ga daj lordu Freju.“Petir se nasmeja. „Možda i hoću. Ili

još bolje, našoj miloj Sersei. Mada ne bitrebalo da o njoj ružno zborim, šalje mineke izvrsne tapiserije. Zar to nije lepood nje?“

Ukočila se na samo spominjanjekraljičinog imena. „Ništa njeno nijelepo. Bojim je se. Ako sazna gde sam...“

„...Možda ću morati da je uklonim izigre ranije nego što sam smerao. Poduslovom da prethodno sama sebe ne

ukloni.“ Petir ju je zadirkivaoosmejkom. „U igri prestola, čak inajslabije figure mogu imati svoju volju.Ponekad odbijaju da načine potez koji siim namenio. Dobro to zapamti, Alejna.To Sersei Lanister tek treba da nauči. Asada, zar te ne čekaju dužnosti?“

Zaista su je čekale. Prvo se postaralada vino bude skuvano, našla prikladankotur starog belog sira i naredila kuvaruda ispeče dovoljno hleba zadvadesetoro, za slučaj da lordoviObjavnici dovedu više ljudi nego što seočekuje. Kada jednom probaju naš hlebi so, postaće naši gosti i neće smeti danam naude. Freji su prekršili sve zakonegostoprimstva kada su ubili njenu gospumajku i njenog brata u Blizancima, ali

nije mogla da poveruje da će lordplemenit poput Jona Rojsa pasti takonisko.

Zatim, radna soba. Pod joj jeprekrivao mirski sag, tako da nijemorala da razbaca rogozinu. Alejnazamoli dvojicu slugu da sastave dugačkisto i unesu osam teških stolica odhrastovine i kože. Za gozbu bi namestilajednu u čelo, jednu u dno i po tri sasvake strane, ali ovo neće biti gozba.Rekla je slugama da postave šest stolicana jednu stranu stola, a dve na drugu. Dosada su se lordovi Objavnici moždapopeli čak do Snega. Za uspon je biopotreban čitav dan, čak i na mazgama.Peške je većini ljudi trebalo nekolikodana.

Možda će lordovi razgovarati dokasno u noć. Trebaće im nove sveće.Pošto je Madi založila vatru, poslala juje dole da nađe mirišljave voštane svećekoje je lord Vaksli dao ledi Lizi dok jojse udvarao. Onda je ponovo otišla ukuhinju, da proveri šta je s vinom ihlebom. Činilo se da je sve u redu, ipreostalo je još vremena da se okupa,opere kosu i presvuče.

Zastala je pred jednom haljinom odpurpurne svile i jednom od tamnoplavogsomota kroz čije se ukrasne prorezevidelo srebro, i koja bi snažno istaklaboju njenih očiju, ali se na krajuprisetila da je Alejna ipak kopile, i dane sme da se oblači raskošnije nego štojoj dolikuje. Haljina za koju se odlučila

bila je od jagnjeće vune, tamnosmeđa ijednostavno krojena, s lišćem i lozomizvezenim zlatnom niti oko prslučića,rukava i poruba. Bila je skromna i lepojoj je stajala, ali je jedva raskošnija odnečega što bi nosila neka služavka. Petirjoj je dao i sve dragulje ledi Lize, pa jeprobala nekoliko ogrlica, ali su svedelovale previše razmetljivo. Na krajuje odabrala jednostavnu somotsku trakuboje jesenjeg zlata. Kada Grečel doneseLizino srebrno ogledalo, učinilo se daboja savršeno pristaje uz Alejninu gustutamnosmeđu kosu. Lord Rojs me nećeprepoznati, pomisli ona. Jedva i samasebe prepoznajem.

Osećajući se smelo skoro kao PetirBeliš, Alejna Kamena se na silu

osmehnu i siđe da dočeka goste.Gnezdo sokolovo beše jedini zamak

u Sedam kraljevstava u kome se glavniulaz nalazio ispod tamnica. Strmokameno stepenište puzalo je uz obronakplanine pored usputnih kula zvanihKamen i Sneg, ali se završavalo kodNeba. Poslednjih šest stotina stopauspona bile su potpuno okomite i gost jemorao da sjaše s mazge i odluči. Mogaoje da se preveze u klimavoj drvenojkorpi koja je podizala namirnice, ili dase uspentra okomitim tunelom uz pomoćuseka za hvatanje u steni.

Lord Redfort i ledi Vejnvud,najstariji od lordova Objavnika, odlučilisu da budu podignuti čekrkom, nakončega je korpa spuštena još jednom za

debelog lorda Belmora. Ostali lordovisu se popeli. Alejna ih je dočekala uOdaji polumeseca, pored razbuktalevatre, gde im je poželela dobrodošlicu uime lorda Roberta i poslužila ih hlebom,sirom i kuvanim vinom u srebrnimpeharima.

Petir joj je dao svitak s grbovima daga prouči, tako da je znala njihovesimbole, ako već nije znala njihova lica.Crveni zamak je, jasno, pripadaoRedfortu; niskom čoveku uredne sivebrade i blagih očiju. Ledi Anja je bilajedina žena među lordovimaObjavnicima i na sebi je imalatamnozeleni ogrtač sa slomljenimtočkom Vejnvuda izrađenim od ahata.Šest srebrnih zvona na ljubičastom, to je

bio Belmor, trbušast i pogrbljen. Bradamu je bila narandžasto i sedo čudo kojeje nicalo s brojnih podvoljaka. BradaSimonda Templtona je, nasuprot tome,bila crna i šiljasta. Zbog nosa nalik nakljun i ledenoplavih očiju, vitez odDevet zvezda je podsećao na nekuotmenu pticu grabljivicu. Na dubletu jeimao devet crnih zvezda u dvemazlatnim unakrsnim prugama. Plašt odhermelina Mladog Lorda Hantera ju jezbunio, ali je onda primetila broš koji gaje držao, pet raširenih srebrnih strela.Alejni se činilo da je bliži pedesetojnego četrdesetoj. Njegov otac je vladaou Strelčevom dvoru skoro šezdesetgodina, ali je onda tako naglo umro dasu neki šaputali kako je novom lordu

ponestalo strpljenja da čeka na svojenasledstvo. Hanterovi obrazi i nos behurumeni kao jabuke, što je govorilo oizvesnoj sklonosti ka proizvodima odgrožđa. Zapamtila je da mu napuni peharčim ga on isprazni.

Najmlađi među gostima je nagrudima imao tri gavrana, a svaki je ukandžama stezao krvavocrveno srce.Smeđa kosa mu je padala do ramena;jedan nestašan pramen mu se uvijaopreko čela. Ser Lin Korbrej, pomisliAlejna, oprezno osmotrivši njegovasurova usta i nemirne oči.

Poslednji su bili Rojsi, lord Nestor ibronzani Jon. Gospodar Kamena runastajao je visok kao Pseto. Mada mu kosabeše seda a lice izborano, lord Jon je i

dalje izgledao kao da bi većinu mlađihljudi mogao svojim čvornovatimručerdama slomiti poput grančice. Toizbrazdano i ozbiljno lice probudilo jesve Sansine uspomene na njegovboravak u Zimovrelu. Sećala ga se kakosedi za stolom i tiho razgovara s njenommajkom. Čula je njegov glas kakoodjekuje između zidina kada se vratio izlova s jelenom prebačenim preko sedla.Videla ga je u dvorištu, s mačem zavežbu u ruci, kako silovitim udarcimabaca njenog oca na zemlju pa se okrećeda savlada i ser Rodrika. Prepoznaćeme. Kako i ne bi? Pomislila je da mu sebaci pred noge i zamoli za njegovuzaštitu. Nije se borio za Roba, zašto bise onda borio za mene? Rat je gotov, a

Zimovrel je pao. „Lorde Rojse“, upitaona stidljivo, „želiš li čašu vina, da sezgreješ?“

Bronzani Jon je imao oči sive poputškriljca, napola skrivene ispodnajčupavijih obrva koje je u životuvidela. U njihovim uglovima se pojavišeboriće kada je pogleda. „Poznajem li te,dete?“

Alejni se učini da je progutala jezik,ali je lord Nestor izbavi. „Alejna jevanbračna kći lorda zaštitnika“, rečekratko svom rođaku.

„Maloprstićev prstić je bionestašan“, reče Lin Korbrej uz opakosmeh. Belmor se nasmeja, a Alejnaoseti kako joj rumenilo nadire u obraze.

„Koliko ti je godina, dete?“, upita

ledi Vejnvud.„Četr-četrnaest, moja gospo.“ Na

tren je zaboravila koliko godina Alejnatreba da ima. „I nisam dete, većprocvala devica.“

„Ali taj cvet još niko nije ubrao,nadajmo se.“ Mladom Lordu Hanteru ječupavi brk potpuno pokrivao usta.

„Možda nije“, reče Lin Korbrej kaoda ona uopšte nije tu. „Ali mi se čini daće uskoro biti spreman za branje.“

„Zar se takve reči smatraju zaučtivost u Srcedomu?“ Kosa AnjeVejnvud beše počela da sedi; ugloviočiju bili su joj prošarani mrežomborića, a podbradak mlitav, ali svako jemorao osetiti otmenost koja je iz njeizbijala. „Devojka je mlada i lepo

vaspitana, a već je preživela dovoljnoužasa. Pazi na jezik, ser.“

„Moj jezik je moja briga“, odgovoriKorbrej. „Neka gospa pazi na svoj.Prekori mi nikada nisu prijali, što timože reći povelik broj mrtvaca.“

Ledi Vejnvud mu okrenu leđa.„Najbolje da nas odvedeš ocu, Alejna.Što pre s ovim završimo, tim bolje.“

„Lord zaštitnik vas čeka u svojojradnoj sobi. Molim vas da pođete zamnom.“ Iz Odaje polumeseca popeli suse uz strmo mermerno stepenište koje jevodilo pored spremišta i tamnica iprolazilo ispod tri rupe za sipanjevrelog ulja, koje su se lordovi Objavnicipravili da ne primećuju. „Ovamo, ako jepo volji mojim gospodarima.“ Alejna ih

povede duž niza stubova, pored desetakdivnih tapiserija. Ser Lotor Brun jestajao ispred radne odaje. Otvorio im jevrata pa ušao za njima.

Petir je sedeo za dugačkim stolom sčašom vina, gledajući čist belipergament. Digao je pogled kadalordovi Objavnici uđoše. „Mojigospodari, dobro došli. I ti, moja gospo.Uspon je zamoran, znam. Sedite, molimvas. Alejna, dušo, donesi još vina zanaše plemenite goste.“

„Odmah, oče.“ Bilo joj je drago štovidi da su sveće već upaljene; odaja jemirisala na oraščić i druge skupe začine.Ona ode po vrč dok su se posetiocismeštali jedno pored drugog... svi semNestora Rojsa, koji je oklevao pre nego

što je obišao sto i seo na praznu stolicupored lorda Petira, i sem Lina Korbreja,koji je stao pored kamina. Srcoliki rubinu jabuci njegovog mača crveno jeblistao dok je on grejao ruke. Alejna gavide kako se osmehuje ser Lotoru Brunu.Ser Lin je veoma naočit za starijegčoveka, pomisli ona, ali mi se nedopada kako se osmehuje.

„Čitao sam ovu vašu hvale vrednuObjavu“, poče Petir. „Veličanstveno.Meštar koji ju je napisao ima dara zareči. Jedino žalim što i mene nistepozvali da je potpišem.“

To ih je zateklo. „Tebe?“, rečeBelmor. „Da potpišeš?“

„Baratam perom jednako kao i drugi,a niko ne voli lorda Roberta više od

mene. Što se tih lažnih prijatelja i zlihsavetnika tiče, moramo da ih nađemo posvaku cenu. Moja gospodo, ja sam svama, srcem i dušom. Pokažite mi gdeda potpišem, preklinjem vas.“

Alejna ču Lina Korbreja kako se tihosmeje dok je sipala. Ostali su delovalizbunjeno sve dok Bronzani Jon Rojs nezapucketa zglobovima i reče: „Nismoovamo došli zbog tvog potpisa. Niti dabi smo se s tobom igrali, Maloprstiću.“

„Prava šteta. Ja tako volim dobroodigranu igru!“ Petir odloži pergament.„Kako hoćete. Da budemo otvoreni. Štaželite od mene, moji gospodari i mojagospo?“

„Od tebe ne želimo ništa.“ SimondTemplton prostreli lorda zaštitnika

svojim hladnim plavim pogledom.„Hoćemo da odeš.“

„Da odem?“ Petir odglumiiznenađenje. „Kuda to da odem?“

„Kruna te je postavila za gospodaraHarendvora“, primeti Mladi LordHanter. „То bi trebalo da bude dovoljnosvakom čoveku.“

„Rečnim zemljama treba gospodar“,reče Horton Redfort. „Brzorečje jeopsednuto, Brekeni i Blekvudi suotvoreno zaratili, a razbojnici slobodnoharaju na obe obale Trozupca, pljačkajui ubijaju kako im je volja. Nepokopanatela leže po zemlji kuda god da pođeš.“

„Stvarno si se potrudio da to zvučineodoljivo privlačno, lorde Redforte“,odgovori Petir, „ali igrom slučaja, ovde

imam neodložne dužnosti. A treba mislitii o lordu Robertu. Zar želite da odvedembolešljivo dete usred takvogkrvoprolića?“

„Lord će ostati u Dolu“, reče JonRojs. „Nameravam da dečaka povedemsa sobom u Kamen runa i podignem gada bude vitez kakvim bi se Džon Erinponosio.“

„Zašto Kamen runa?“, razmišljao jePetir naglas. „Zašto ne u Gvozdenhrastili Crvenu kulu? Zašto ne u Strelčevdvor?“

„Sva ta mesta su jednako dobra“,kaza lord Belmor, „а lord će ih svremenom sve posetiti.“

„Stvarno?“ Petirov glas je zvučaopomalo sumnjičavo.

Ledi Vejnvud uzdahnu. „LordePetire, ako misliš da nas zavadiš, boljene gubi vreme. Ovde govorimo jednimglasom. Kamen runa nam svimaodgovara. Lord Jon je sam podigao tridobra sina i nema boljeg čoveka daodgaji našeg mladog lorda. MeštarHeliveg je mnogo stariji i iskusniji odtvog meštra Kolmona, i prikladniji daleči slabosti lorda Roberta. U Kamenuruna dečak će se naučiti ratnimveštinama od Snažnog Sema Kamenog.Od njega boljeg kaštelana nema.Obrednik Lukos će ga podučavatiduhovnim pitanjima. U Kamenu runa ćetakođe naći i vršnjake, bolje društvo odstarica i najamnika koji ga trenutnookružuju.“

Petir Beliš pogladi bradicu. „Lordutreba društvo, slažem se. Alejna,međutim, nikako nije starica. LordRobert iskreno voli moju kćer, to će vami sam rado reći. Uzgred, zamolio samlorda Graftona i lorda Linderlija da mipošalju po jednog sina za štićenike.Obojica imaju sinove koji su Robertovivršnjaci.“

Lin Korbrej se nasmeja. „Dvašteneta dve pudlice.“

„Robert uz sebe treba da ima i nekogstarijeg momka. Recimo nekog štitonošukoji obećava. Nekoga kome će se diviti ikoga će pokušavati da oponaša.“ Petir seokrenu ledi Vejnvud. „Ti imaš takvogmomka u Gvozdenhrastu, moja gospo.Možda ćeš se složiti da mi pošalješ

Harolda Hardinga.“Anji Vejnvud to kao da je bilo

smešno. „Lorde Petire, nadam se da uživotu neću sresti drskijeg lopova odtebe.“

„Ne želim da ukradem momka“, rečePetir, „ali on i lord Robert treba da buduprijatelji.“

Bronzani Jon Rojs se nagnu napred.„Prikladno je i ispravno da se lordRobert sprijatelji s mladim Harijem, itako će i biti... u Kamenu runa, podmojim starateljstvom, kao moj štićenik ištitonoša.“

„Daj nam dečaka“, reče lord Belmor,„i možeš slobodno otići iz Dola u svojepravo sedište u Harendvoru.“

Petir mu uputi blago prekoran

pogled. „Nagoveštavaš li to da će me usuprotnom zadesiti neko zlo, mojgospodaru? Nije mi jasno zašto bi bilotako. Činilo mi se da moja pokojnasupruga smatra kako je ovo moje pravosedište.“

„Lorde Beliše“, reče ledi Vejnvud,„Liza Tuli je bila udovica Džona Erina imajka njegovog deteta, i vladala je ovdekao njegova namesnica. Ti... budimoiskreni, ti nisi Erin, a lord Robert nijetvoja krv. Po kom to pravu zamišljaš danam budeš vladar?“

„Liza me je imenovala za lordazaštitnika, koliko se sećam.“

Mladi Lord Hanter reče: „Liza Tulinikada nije istinski bila iz Dola, niti jeimala prava da odlučuje o našoj

sudbini.“„А lord Robert?“, upita Petir. „Tvrdi

li moj gospodar da ledi Liza nije imalaprava da odlučuje ni o sudbini svogsina?“

Nestor Rojs je sve vreme ćutao, alisada glasno progovori. „Nekada sam senadao da ću se sam venčati s ledi Lizom.Isto kao i otac lorda Hantera i sin lediAnje. Korbrej se skoro pola godine nijeodvajao od nje. Da je odabrala jednogaod nas, niko mu ovde ne bi osporavaopravo da bude lord zaštitnik.Jednostavno, odabrala je lordaMaloprstića, i njemu poverila svogsina.“

„On je bio i sin Džona Erina,rođače“, reče Bronzani Jon mršteći se na

Nestora. „Mesto mu je u Dolu.“Petir je glumio zbunjenost. „Gnezdo

sokolovo je jednako deo Dola kao iKamen runa. Osim ako ga neko nijepremestio?“

„Glupiraj se koliko ti je volja,Maloprstiću“, razbesne se lord Belmor.„Dečak polazi s nama.“

„Žao mi je što ću te razočarati, lordeBelmore, ali moj pastorak ostaje ovdesa mnom. Slabog je zdravlja, što svidobro znate. Putovanje bi bilo previšenaporno za njega. Kao njegov očuh ilord zaštitnik, ne mogu da ga odobrim.“

Simond Templton se nakašlja pareče: „Svako od nas ima hiljadu ljudi upodnožju planine, Maloprstiću.“

„Baš divno mesto za njih.“

„Bude li ustrebalo, možemo da ihpozovemo još mnogo više.“

„Pretiš li mi to ratom, ser?“ Petirnije zvučao ni najmanje uplašeno.

Bronzani Jon reče: „Dobićemo lordaRoberta.“

Na tren se učinilo da su zašli u slepuulicu, ali se onda Lin Korbrej okrenu odvatre. „Muka mi je od tolike priče.Maloprstić će vam pričom i gaće skinutiako ga dovoljno dugo slušate. Takve kaošto je on, pameti je moguće naučiti samočelikom.“ On isuka svoj dugački mač.

Petir raširi ruke. „Ја ne nosim mač,ser.“

„То ćemo lako ispraviti.“ Svetlostsveća je igrala na kao dim sivom čelikuKorbrejeve oštrice, tako tamnom da se

Sansa priseti Leda, dvoručnog mačasvoga oca. „Tvoj jabukožder ima oružje.Reci mu da ti ga da, ili isuči taj bodež.“

Ona vide Lotora Bruna kako se mašasvog mača, ali pre nego što sečivastigoše da se dodirnu, Bronzani Jongnevno ustade. „Sklanjaj svoj čelik, ser!Jesi li ti Korbrej ili Frej? Ovde smogosti.“

Ledi Vejnvud napući usne i reče:„Ovo je neprilično.“

„Vrati mač u korice, Korbreju“,ponovi Mladi Lord Hanter. „Sve nassramotiš.“

„Hajde, Line“, prekore ga Redfortblažim gasom. „То ničemu ne vodi.Vrati Neutešnu Gospu u postelju.“

„Moja gospa je ožednela“, nije se

dao ser Lin. „Kad god izađe da zapleše,voli da popije nešto rumeno.“

„Tvoja gospa onda mora da trpižeđ.“ Bronzani Jon stade ispredKorbreja.

„Lordovi Objavnici.“ Lin Korbrejprezrivo frknu. „Trebalo je da senazovete Šest matorih baba.“ On vratitamni mač nazad u korice pa ih ostavi,gurnuvši ramenom Bruna u stranu kao daovaj i ne postoji. Alejna je slušala kakomu se koraci stišavaju.

Anja Vejnvud i Horton Redfortrazmeniše poglede. Hanter iskapi vinskipehar pa ga pruži da bude dopunjen.„Lorde Beliše“, reče ser Simond,„moraš nam oprostiti na ovom izgredu.“

„Moram li?“ Maloprstićev glas je

zahladneo. „Vi ste ga ovamo doveli,moji gospodari.“

Bronzani Jon reče: „Nije nam bilanamera...“

„Vi ste ga ovamo doveli. Mogao bihs punim pravom da pozovem svojegardiste i sve vas pohapsim.“

Hanter skoči na noge tako naglo daizbi vrč iz Alejninih ruku. „Obećao sinam bezbednost!“

„Jesam. Budite zahvalni što imamviše časti od nekih.“ Nikada ranije nijevidela Petira tako besnog. „Pročitao samvašu objavu i čuo vaše zahteve. Sada viposlušajte moje. Uklonite vaše vojske saove planine. Vratite se kućama i ostavitemog sina na miru. Rđave vladavine jebilo, to neću poreći, ali je ona bila

Lizino delo, ne moje. Dajte mi samogodinu dana, i obećavam vam da uzpomoć lorda Nestora neću ostavitinijedan razlog za žalbu.“

„То ti kažeš“, reče Belmor. „Alikako da ti poverujemo?“

„Usuđuješ se mene da nazovešnedostojnim poverenja? Nisam ja ogoliočelik na pregovorima. Pišeš o odbranilorda Roberta, a istovremeno muuskraćuješ hranu. To mora da se okonča.Ja nisam ratnik, ali ću se boriti ako nebudete digli ovu opsadu. U Dolu ima idrugih lordova sem vas, a i Kraljevaluka će poslati ljude. Ako rat hoćete,recite to sada, pa nek Dol prokrvari.“

Alejna vide kako u očima lordovaObjavnika cveta sumnja. „Godina i nije

tako dugo vreme“, reče lord Redfortnesigurno. „Možda... ako nam pružišjemstva...“

„Niko od nas ne želi rat“, priznadeledi Vejnvud. „Jesen je na izmaku imoramo se spremati za zimu.“

Belmor se nakašlja. „Ро isteku ovegodine...“

„...svojevoljno ću se odreći zvanjalorda zaštitnika ako ne popravim stanje uDolu“, obeća im Petir.

„Ро mom mišljenju je to sasvimpošteno“, ubaci lord Nestor Rojs.

„Ne sme biti odmazde“, zahtevao jeTemplton. „Nikakvih priča o veleizdaji ipobuni. Moraš i to da obećaš.“

„Rado“, reče Petir. „Prijatelje jahoću, a ne neprijatelje. Sve ću vas

pomilovati, i napismeno ako želite. Čaki Lina Korbreja. Njegov brat je dobarčovek, nema potrebe sramotiti jednuplemenitu kuću.“

Ledi Vejnvud se okrenu drugimlordovima Objavnicima. „Mojigospodari, da se možda posavetujemo?“

„Nema potrebe. Očigledno je da jepobedio.“ Sive oči Bronzanog Jonaosmotriše Petira Beliša. „Ne dopada mise to, ali mi se čini da si dobio svojugodinu. Bolje bi ti bilo da je dobroupotrebiš, moj gospodaru. Nisi prevariosve među nama.“ Tako je silovitootvorio vrata da ih je skoro istrgao sašarki.

Kasnije je došla na red kakva-takvagozba, mada je Petir bio primoran da se

izvinjava zbog skromnog posluženja.Robert je izveden u plavo-bledožutomdubletu, i sasvim je lepo odigrao ulogumalog lorda. Bronzani Jon nije bioprisutan da to vidi; već je krenuo izGnezda sokolovog na dugački put dole,kao i ser Lin Korbrej pre njega. Ostalilordovi su prenoćili.

Prevario ih je, mislila je Alejna dokje te noći ležala u postelji osluškujućikako joj vetar zavija pred prozorima.Nije mogla da odredi odakle potiče tasumnja, ali kada joj je jednom ušla uglavu, nije joj dala da zaspi. Okretala sei vrtela, glodala je kao pas neku starukost. Napokon je ustala i obukla se,ostavivši Grečel njenim snovima.

Petir je još bio budan i pisao je

pismo. „Alejna“, reče on. „Dušo moja.Otkud ti ovde u ovaj kasni čas?“

„Moram da znam. Šta će se dogoditiu sledećih godinu dana?“

Odložio je pero. „Redfort iVejnvudica su stari. Jedno ili obojemožda će umreti. Džilvuda Hantera ćeubiti braća. Najverovatnije mladiHarlan, koji je odgovoran i za smrt lordaIona. Kad si u kolu, valja da igraš, uvekto govorim.

Belmor je pokvaren i može se kupiti.S Templtonom ću se sprijateljiti. Bojimse da će Bronzani Jon ostatineprijateljski nastrojen, ali dokle god jesam, ne predstavlja preveliku opasnost.“

„А ser Lin Korbrej?“Svetlost sveća mu je igrala u očima.

„Ser Lin će ostati moj nepomirljivineprijatelj. Govoriće o meni s preziromi gađenjem svakom čoveku koga sretne iprikloniće svoj mač svakoj zaveri protivmene.“

Tada se njena sumnja pretvori uubeđenost. „А kako ćeš ga nagraditi zatu službu?“

Maloprstić se glasno nasmeja.„Zlatom, dečacima i obećanjima,naravno. Ser Lin je čovek jednostavnihprohteva, mila moja. On voli samo zlato,dečake i ubijanje.“

SERSEIKralj se durio. „Hoću da sedim na

Gvozdenom prestolu“, reče joj on.„Džofrija si uvek puštala da sedi tamogore.“

„Džofriju je bilo dvanaest godina.“„Ali ja sam kralj. Presto je moj.“„Kо ti je to rekao?“ Sersei duboko

udahnu, da bi Dorkas mogla čvršće da jeutegne. Ona je bila krupna devojka,mnogo jača od Senele, mada inespretnija.

Tomen porumene. „Niko.“„Niko? Zar se tvoja gospa žena tako

zove?“ Kraljica je lako nanjušila da izaove pobune stoji Margeri Tirel. „Budeš

li me slagao, neću imati izbora sem danaredim da Pejta išibaju do krvi.“ Pejtje bio Tomenov dečak za batine, isto kaoi Džofrijev. „Da li to hoćeš?“

„Ne“, promrmlja kralj mračno.„Kо ti je rekao?“Zastrugao je nogama po podu. „Ledi

Margeri.“ Znao je da mu nije nimalopametno da je u majčinom prisustvuzove kraljica.

„Tako je bolje. Tomene, moram daodlučujem o teškim pitanjima, pitanjimaza koja si ti premali da shvatiš. Ne trebami neko šašavo dete da se migolji naprestolu iza mene i ometa me detinjastimzapitkivanjima. Pretpostavljam daMargeri smatra kako bi trebalo da sediši na zasedanjima mog Veća?“

„Da“, priznade on. „Kaže da moramda naučim da budem kralj.“

„Kad odrasteš, moći ćeš daprisustvuješ zasedanjima Veća koliko tije volja“, reče mu Sersei. „Obećavam ti,ubrzo će ti presesti. Robert je imaoobičaj da na njima drema.“ Kada bi seuopšte udostojio da se pojavi. „Više jevoleo da lovi i sokolari, a sve što mu jedosadno prepusti starom Džonu Erinu.Sećaš se njega?“

„Umro je od trbobolje.“„Jeste, siromah čovek. Pošto si tako

željan učenja, možda bi mogao da naučišimena svih kraljeva Vesterosa i desnicakoje su ih služile. Sutra ćeš da mi ihizdeklamuješ.“

„Da, majko“, reče on pokorno.

„То je moj dobri dečko.“ Vlast jebila njena; Sersei nije nameravala da jese odrekne sve dok Tomen ne stasa. Jasam čekala, neka čeka i on. Pola životasam čekala. Igrala je ulogu poslušnekćeri, stidljive neveste, pokorne žene.Trpela je Robertove pijane nasrtaje,Džejmijevu ljubomoru, Renlijeveporuge, Varisa i njegovo kikotanje,Stanisovo beskonačno škrgutanjezubima. Nosila se s Džonom Erinom,Nedom Starkom i svojim poganim ipodmuklim bratom kepecom, sve vremeobećavajući sebi da će jednog dana doćii njen čas. Ako Margeri Tirel misli daće mi preoteti taj čas pod suncem,valjalo bi joj da razmisli malo bolje.

Ipak, to je bio loš početak dana, a

onda je sve nastavilo da ide nizbrdo.Ostatak jutra je provela s lordomDžajlzom i njegovim računskimknjigama, slušajući ga kako kašlje ozvezdicama, jelenima i zmajevima.Posle njega je stigao lord Vodeni, daizvesti kako su prva tri dromona skorogotova i da moli za još zlata da ih dovršiu velikom stilu, kao što zaslužuju.Kraljica mu je rado udovoljila. MesečevDečak se ludirao dok je u podne jela sčlanovima trgovačkih esnafa i slušalanjihove žalbe na vrapce koji lutajuulicama i spavaju po trgovima. Moždaću morati da naredim zlatnimplaštovima da isteraju te vrapce izgrada, mislila je kada ju je Piseliprekinuo.

Velemeštar je u odnedavno bioposebno džangrizav. Na poslednjemzasedanju se žestoko žalio na ljude kojeje Oran Vodeni odabrao za kapetanenjenih novih dromona. Vodeni jenameravao da brodove poveri mlađimljudima, dok se Piseli zalagao zaiskustvo, tvrdeći da zapovedništvo trebada pripadne kapetanima koji su preživelivatre na Crnobujici. „Prekaljeni ljudidokazane odanosti“, tako ih je opisao.Sersei ih je nazvala starcima i stala nastranu lorda Vodenog. „Jedino što su tikapetani dokazali jeste da umeju daplivaju“, rekla je. „Nijedna majka netreba da nadživi svoju decu, a nijedankapetan ne treba da nadživi svoj brod.“Piseli je to veoma loše podneo.

Danas je delovao manje svadljivo,pa je čak uspeo i da se drhtavo nasmeši.„Veličanstvo, lepe vesti“, najavi on.„Vimen Menderli je uradio šta sizahtevala i odsekao glavu StanisovomVitezu od Praziluka.“

„Sigurni smo da je to istina?“„Njegove šake i glava su istaknuti

iznad zidina Belih sidrišta. Lord Vimense kune, a Freji potvrđuju. Videli suglavu tamo, s prazilukom u ustima. A išake, od kojih jedna ima kraće prste.“

„Vrlo dobro“, reče Sersei. „Pošaljipticu Menderliju i obavesti ga da će musin biti brzo vraćen, sada kada nam jedokazao svoju vernost.“ Bela sidrišta ćese uskoro vratiti u okrilje kraljevogmira, a Ruz Bolton i njegovo kopile se

približavaju Kejlinovom šancu sa severai juga. Pošto jednom Šanac bude njihov,spojiće svoje vojske i isteraćegvozdenljude i iz Torenovog trga iČardaka šumskog. Time bi trebalo dasteknu naklonost preostalih vazala NedaStarka kada dođe vreme da se krene nalorda Stanisa.

Na jugu je, u međuvremenu, MejsTirel pred Krajolujem podigao pravigrad od šatora i postavio dvadesetakkatapulta da bacaju kamenje na debelezidine zamka, zasada bez ikakvogde j s tva . Veliki ratnik lord Tirel,razmišljala je kraljica. Njegov grb bitrebalo da prikazuje debelog čovekakako sedi i čačka nos.

Tog popodneva je stigao i kiseli

bravoski izaslanik. Sersei je dve nedeljeodlagala taj susret, i rado bi ga odlagalajoš godinu dana, ali je lord Džajlz tvrdioda više ne zna šta će s njim... mada jekraljica počela da se pita da li je Džajlzsposoban za bilo šta sem kašljanja.

Noho Dimitis, tako se Bravošaninzvao. Neprijatno ime za neprijatnogčoveka. I glas mu je bio neprijatan.Sersei se promeškolji na sedištu dok jeon mleo, pitajući se koliko dugo mora datrpi njegove pridike. Iza nje se dizaoGvozdeni presto, čiji su šiljci i sečivabacali na pod izuvijane senke. Samo sukralj ili desnica smeli da sednu na sampresto. Sersei je sedela u podnožju, nastolici od pozlaćenog drveta s brdomgrimiznih jastuka.

Kada Bravošanin zastade da dođe dodaha, ona ugrabi priliku. „Ovo je višestvar za našeg rizničara.“

Taj odgovor, izgleda, nije prijaoplemenitom Nohu. „Razgovarao sam slordom Džajlzom šest puta. On kašlje namene i nudi mi izgovore, veličanstvo, alizlata nema.“

„Porazgovaraj s njim i sedmi put“,predloži Sersei prijatno. „Broj sedam jesvet našim bogovima.“

„Vidim da je veličanstvu po volji dase šali.“

„Kad se šalim, onda se i osmehujem.Vidiš li da se osmehujem? Čuješ lismeh? Uveravam te, kada se ja našalim,ljudi se smeju.“

„Kralj Robert je...“

„...mrtav“, reče ona oštro.„Gvozdena banka će dobiti svoje zlatokada ova buna bude ugušena.“

Bio je dovoljno drzak da se namrština nju. „Veličanstvo...“

„Ova audijencija je gotova.“ Serseije dovoljno trpela za jedan dan. „SerMerine, izvedi plemenitog NohaDimitisa. Ser Ozmunde, možeš meotpratiti do mojih odaja.“ Njeni gosti ćeuskoro stići, i mora da se okupa ipresvuče. I večera je obećavala dosadu.Težak je posao upravljati kraljevstvom,a kamoli kad ih je sedam.

Ser Ozmund Ketlblek je hodao porednje, visok i suv u belom Kraljevskegarde. Kada se Sersei uverila da susasvim sami, uhvati ga pod ruku. „Kako

je tvoj mali brat, moliću?“Ser Ozmund je delovao kao da mu je

neprijatno. „Ah... nije loše, samo...“„Samo?“ Kraljica pripusti u glas

oštricu besa. „Moram da priznam,ponestaje mi strpljenja s dragimOznijem. Krajnje je vreme da ukroti tumalu ždrebicu. Imenovala sam ga zaTomenovog zakletog štita da bi dobardeo svakog dana provodio uMargerinom društvu. Do sada je većtrebalo da ubere ružu. Zar je malakraljica slepa za njegove čari?“

„Ništa ne fali njegovim čarima. Onje Ketlblek, je li tako? S oproštenjem.“Ser Ozmund prođe prstima kroz masnucrnu kosu. „Nevolja je s njom.“

„A zašto je to tako?“ Kraljica je

počinjala da sumnja u ser Oznija. Moždabi neki drugi muškarac bio više poMargerinoj volji. Oran Vodeni, s onomsrebrnom kosom, ili krupan i snažanmomak kao ser Talad. „Da ne bi devicaradije nekog drugog? Možda joj se licetvog brata ne dopada?“

„Dopada se njoj njegovo lice. Rekaomi je da mu je pre dva dana dodirnulaožiljke. ’Koja ti je žena ovo napravila?’,upitala je. Ozni nikada nije rekao da jeto učinila žena, ali je ona znala. Moždajoj je neko ispričao. On mi kaže da gauvek dodiruje dok pričaju. Popravlja mukopču na plaštu, začešljava mu kosu itako to. Jednom ga je na strelištuzamolila da joj pokaže kako se držidugački luk, pa je morao da je obgrli.

Ozni joj priča svoje prostačke šale, aona se smeje i uzvraća još prostačkijim.Ne, želi ona njega, to je jasno, ali...“

„Ali?“, upita Sersei.„Nikada nisu sami. Kralj je skoro

uvek u njihovom društvu, a kada nije, tuje neko drugi. Dve njene gospe dele snjom postelju, svake večeri se menjaju.Druge dve joj donose doručak i pomažuoko oblačenja. Moli se sa svojomobrednicom, čita s rođakom Elinorom,peva s rođakom Alom, veze s rođakomMegom. Kada ne sokolari s DžanomFosovej i Meri Krejn, igra se dođi-u-moj-zamak sa onom malom Balverovom.Nikada ne ide na jahanje bez četvoro-petoro pratilaca i bar deset gardista. Aoko nje uvek ima i muškaraca, čak i u

Devojačkoj kuli.“„Muškaraca.“ To je već bilo nešto.

Pružalo je nove mogućnosti. „Kakvi suto muškarci, moliću?“

Ser Ozmund slegnu ramenima.„Pevači. Luda je za pevačima,žonglerima i tim sojem. Vitezovi dolazeda uzdišu za njenim rođakama. SerTalad je najgori, kaže Ozni. Ta volina,izgleda, ne zna da li želi Elinor ili Alu,ali je želi strašno. Redvinovi blizancitakođe dolaze. Slinavi donosi voće icveće, a Užasni je počeo da svira lautu.Po Oznijevim rečima, proizvodio bilepše zvuke da davi mačku. ILetnjeostrvljanin se uvek mota naokolo.“

„Džalabar Kso?“ Sersei prezrivofrknu. „Najverovatnije je preklinje za

zlato i mačeve da povrati svojudomovinu.“ Ispod dragulja i perja, Ksoje bio tek nešto više od visokorođenogprosjaka. Robert je mogao da okončanjegovo moljakanje jednim odlučnim„Ne“, ali je pomisao na osvajanjeLetnjih ostrva prijala tom neotesanompijancu. Bez sumnje je sanjario otamnoputim curama koje ispod plaštovaod perja nemaju ništa, i kojima subradavice crne kao ugalj. Zato je umesto„Ne“ Robert Ksou uvek govorio:„Dogodine“, mada ta godina nikako nijestizala.

„Ne znam da li moli, veličanstvo“,odgovori ser Ozmund. „Ozni kaže da ihuči letnjem jeziku. Ne Oznija, već kra...ždrebicu i njene rođake.“

„Konj koji govori Letnji jezik bio biistinsko čudo“, reče kraljica suvo. „Recisvom bratu nek pazi da mu mamuze neotupe. Naći ću neki način da uskorouzjaše tu ždrebicu, to ti jamčim.“

„Reći ću mu, veličanstvo. On čezneza tim jahanjem, nemoj da misliš da nečezne. Lepo je to stvorenjce, taždrebica.“

Čezne za mnom, budalo, pomislikraljica. Od Margeri samo hoćelordovsku titulu koja ga čeka izmeđunjenih nogu. Koliko god joj Ozmund biodrag, ponekad je delovao glup kaoRobert. Nadam se da mu je mač brži odpameti. Možda će doći dan kada ćeTomenu i on ustrebati.

Prolazili su kroz senku slomljene

Desničine kule kada ih preplaviše zvuciklicanja. Na drugom kraju dvorišta, nekištitonoša je naleteo na obrtnu metu ipogodio je pravo u središte. Klicanje supredvodile Margeri Tirel i njenekokoške. Mnogo buke ni oko čega. Kaoda je momak osvojio turnir. A onda seprenerazila kada je videla da je to usedlu viteškog konja Tomen, od glave dopete u pozlaćenom oklopu.

Kraljica nije imala izbora do da seprisili na osmeh i ode do svog sina.Stigla je do njega kada mu je Vitez odCveća pomagao da sjaše. Dečak je biobez daha od uzbuđenja. „Jeste livideli?“, pitao je sve oko sebe. „Uradiosam baš onako kao što mi je ser Lorasrekao. Jesi li video, ser Ozni?“

„Jesam“, reče Ozni Ketlblek. „Lepprizor.“

„Bolje jašeš od mene, gospodaru“,ubaci ser Dermot.

„I koplje sam slomio. Ser Lorase,jesi li čuo?“

„Puklo je kao grom.“ Beli plašt serLorasa je na ramenu držala ruža od žadai zlata, a vetar mu je vešto prolazio krozsmeđe uvojke. „Divno si odjahao, alijednom nije dovoljno. Sutra morašponovo. Moraš da jašeš svakoga dana,sve dok baš svaki udarac ne budepogađao tačno u metu, a koplje nepostane deo tebe, produžetak tvojeruke.“

„Hoću.“„Bio si čudesan.“ Margeri kleknu na

jedno koleno, poljubi kralja u obraz paga obgrli preko ramena. „Brate, čuvajse“, upozori ona Lorasa. „Rekla bih daće te za koju godinu moj odvažni mužizbacivati iz sedla.“ Njene tri rođake suse sve slagale, a mala Balverova jepočela da cupka naokolo vičući:„Tomen će biti velik junak, velik junak,velik junak.“

„Kada odraste“, reče Sersei.Osmesi im uvenuše kao ruže

poljubljene mrazom. Rošava staraobrednica prva kleknu. Ostali sepovedoše za njenim primerom, sem malekraljice i njenog brata.

Tomen kao da nije primećivaoiznenadnu hladnoću. „Majko, jesi li mevidela?“, brbljao je veselo. „Slomio

sam koplje o metu, a džak me nijeudario!“

„Posmatrala sam s druge stranedvorišta. Veoma si to dobro izveo,Tomene. Drugo od tebe nisam niočekivala. Viteške borbe su ti u krvi.Jednog dana ćeš vladati turnirima, baškao tvoj otac.“

„Nema tog čoveka koji će mu seodupreti.“ Margeri Tirel uputi kraljicismeran osmeh. „Ali nisam znala da jekralj Robert bio tako vešt u turnirskojborbi kopljem. Molim te, veličanstvo,reci nam, na kojim je to turnirimapobedio? Koje je velike vitezoveizbacio iz sedla? Znam da bi kralj radočuo o pobedama svog oca.“

Uz Sersein vrat poče da se penje

rumenilo. Devojka ju je uhvatila. RobertBarateon je zapravo bio osrednje vešt skopljem. Na turnirima je mnogo viševoleo borbu do poslednjeg, gde jemogao da mlati ljude do krvi otupljenomsekiram ili topuzom. Na Džejmija jemislila kada je progovorila. Nije nalikna mene da se tako izlanem. „Robert jepobedio na turniru na Trozupcu“, moralaje da kaže. „Zbacio je princa Regara iproglasio me za svoju kraljicu ljubavi ilepote. Čudi me da ne znaš tu priču,snaho.“ Nije dala Margeri vremena zaodgovor. „Ser Ozmunde, pomozi momsinu da skine oklop, najlepše te molim.Ser Lorase, pođi sa mnom. Treba daporazgovaramo.“

Vitez od Cveća nije imao izbora sem

da pođe za njom kao kuče, što i jestebio. Sersei je čekala sve dok se nisunašli na zavojitom stepeništu, da bi ondaupitala: „Čija je to bila ideja, moliću?“

„Moje sestre“, prizna on. „SerTalad, ser Dermot i ser Portifer su jahalina obrtnu metu i kraljica je predložila dase i veličanstvo oproba.“

Tako je zove samo da bi meizazivao. „А tvoj udeo?“

„Pomogao sam veličanstvu da obučeoklop i pokazao mu kako se drži koplje“,odgovori on.

„Taj konj je bio prevelik za njega.Šta bi bilo da je pao? Šta bi bilo da muje džak s peskom smrskao glavu?“

„Nema viteza bez modrica irazbijenih usana.“

„Počinjem da shvatam zašto ti je bratbogalj.“ Bilo joj je drago što vidi da muje to zbrisalo osmeh s lepog lica.„Možda je moj brat propustio da tiobjasni koje su ti dužnosti, ser. Ovde sida zaštitiš mog sina od njegovihneprijatelja. Za vitešku obuku je zaduženkaštelan.“

„Crvena tvrđava nema kaštelana jošotkako je Aron Santagar ubijen ’, rečeser Loras s trunkom prekora u glasu.„Veličanstvu je skoro devet godina, iželjan je učenja. U tom uzrastu bi trebaloda postane štitonoša. Neko mora da gaobučava.“

Neko, ali to sigurno nećeš biti ti.„Moliću, kome si ti bio štitonoša?“,upita ona umilno. „Lordu Renliju, zar

ne?“„Imao sam tu čast.“„Da, baš sam tako i mislila.“ Sersei

je viđala koliko čvrste umeju da postanuveze između štitonoša i vitezova kojimasu služili. Nije želela da se Tomen zbližis Lorasom Tirelom. Vitez od Cveća nijebio čovek na koga dečaci treba da seugledaju. „Nisam stigla time da sepozabavim. Imala sam kraljevstvo danjime vladam, rat da vodim, oca daožalim, pa sam nekako previdelaizuzetno bitno pitanje imenovanja novogkaštelana. Tu ću grešku smestaispraviti.“

Ser Loras skloni smeđi uvojak kojimu je pao na čelo. „Veličanstvo nećenaći nijednog čoveka upola tako veštog s

mačem i kopljem kao što sam ja.“Baš smo skromni. „Tomen je tvoj

kralj, a ne štitonoša. Borićeš se za njega,i za njega ćeš poginuti, ako zatreba.Ništa više.“

Ostavila ga je na pokretnom mostupreko suvog šanca s gvozdenim šiljcimai sama ušla u Megorovu utvrdu. Gde danađem kaštelana?, pitala se dok sepenjala u svoje odaje. Pošto je odbilaser Lorasa, nije se usuđivala da seopredeli za nekog drugog viteza izKraljeve garde; to bi bila so na ranu,Visoki Sad bi se sigurno razbesneo. SerTalad? Ser Dermot? Mora da nekopostoji. Tomen je zavoleo svog novogzakletog štita, ali se Ozni u vezi sDevicom Margeri pokazao manje

sposoban nego što se nadala, a zanjegovog brata Ozfrida je na umu imalajedno drugo mesto. Zapravo, prava ješteta što je Pseto pobesneo. Tomen seoduvek plašio grubog glasa i opečenoglica Sendora Kleganija, a Kleganijevprezir bi bio savršen protivotrov zaLorasovo viteško prenemaganje.

Aron Santagar je bio Dornjanin,priseti se Sersei. Trebalo bi da pozovemnekoga iz Dorne. Vekovi krvi i ratastajali su između Sunčevog koplja iVisokog Sada. Da, neki Dornjanin bisavršeno odgovarao mojim potrebama.U Dorni sigurno postoji neki dobarmačevalac.

Kada uđe u svoju radnu sobu, Serseizateče lorda Kiburna kako čita kraj

prozora. „Ako je po volji veličanstvu,imam izveštaje.“

„Još urota i izdajstava?“, upitaSersei. „Imala sam dugačak i naporandan. Budi brz.“

On se saosećajno osmehnu. „Bićetvoja volja. Priča se da je arhont odTiroša ponudio uslove Lisu, da okončajusvoj trenutni trgovinski rat. Govorka seda je Mir bio spreman da stupi u rat nastrani Tiroša, ali bez Zlatne čete Miraninisu smatrali da...“

„Ne tiče me se šta su Miranismatrali.“ Slobodni gradovi su se večitoborili jedni protiv drugih. Njihovabeskrajna izdajstva i savezi su zaVesteros bili potpuno nebitni. „Imaš lineke važnije vesti?“

„Izgleda da se ustanak robova uAstaporu proširio i na Mirin. Mornari sdesetina brodova pričaju ozmajevima...“

„Harpijama. U Mirinu su harpije.“To je odnekud zapamtila. Mirin senalazio na kraju sveta, istočno, izaValirije. „Neka se robovi bune. Štamene briga? Mi u Vesterosu nemamorobova. To je sve što imaš za mene?“

„Ima i nekih vesti iz Dorne koje ćemožda više zanimati veličanstvo. PrincDoran je utamničio ser DemonaPeščanog, kopile koje je nekada kaoštitonoša služilo Crvenu Kobru.“

„Sećam ga se.“ Ser Demon je biomeđu dornskim vitezovima koji su došliu Kraljevu luku u pratnji princa Oberina.

„Šta je skrivio?“„Zahtevao je da se oslobode kćeri

princa Oberina.“„Kо mu je kriv.“„Takođe“, reče lord Kiburn, „kći

viteza od Šarenluga je priličnoneočekivano verena s lordomEstermontom, javljaju nam naši prijateljiiz Dorne. Iste večeri je poslata uZelenkamen, i priča se da je njen brak saEstermontom već sklopljen.“

„Verovatan razlog je kopile utrbuhu.“ Sersei se poigravala uvojkomkose. „Koliko je godina toj čednojnevesti?“

„Tri i dvadeset, veličanstvo. Doklordu Estermontu...“

„.. .mora biti sedamdeset. Toga sam

svesna.“ Estermonti su joj bili svojta,Robertov otac se oženio jednom od njih,u napadu ludila ili požude. Kada seSersei udala za kralja, Robertova gospamati je odavno bila mrtva, mada su seoba njena brata pojavila na svadbi iostala još pola godine. Robert je kasnijehteo da uzvrati ljubaznost tako što ćeposetiti Estermont, brdovito ostrvceblizu Besnog rta. Dve vlažne i jadnesedmice koje je Sersei provela uZelenkamenu, sedištu kuće Estermonta,bile su joj do tada najduže u životu.Džejmi je zamak prozvao Zelengovnočim ga je video, i taj naziv je Serseiubrzo prihvatila. Dane je provodilagledajući svog kraljevskog muža kakosokolari, lovi i pije sa svojim ujacima i

do besvesti mlati razne rođake udvorištu za vežbu Zelengovna.

Bila je tu i jedna rođaka, mesnatamala udovica s grudima poput lubenica,kojoj su i muž i otac poginuli u opsadiKrajoluja. „Njen otac je bio dobarprema meni“, rekao joj je Robert, „inekada smo se igrali zajedno, kad smobili deca.“ Nije bilo potrebno mnogovremena pa da počne ponovo s njom dase igra. Čim bi Sersei sklopila oči, kraljbi se odšunjao da teši siroto usamljenostvorenje. Jedne noći je poslalaDžejmija da ga prati, da potvrdi njenesumnje. Kada joj se brat vratio, upitao ježeli li Robertovu smrt. „Ne“, odgovorilaje, „hoću da mu nabijem rogove.“ Radoje zamišljala kako su baš te noći

napravili Džofrija.„Eldon Estermont je uzeo ženu

pedeset godina mlađu od sebe“, reče onaKiburnu. „Zašto bi me to brinulo?“

On slegnu ramenima. „Ne kažem dabi trebalo... ali su oboje, i DemonPeščani i ta mala Santagarova, bilibliski sa Arijanom, kćerkom princaDorana, ili bar tako Dornjani žele dapoverujemo. Možda sve to skupa neznači baš ništa, ali sam mislio daveličanstvo treba da zna.“

„Sada znam.“ Gubila je strpljenje.„Imaš li još nešto.“

„Samo još jedno. Sitnicu.“ Uputio jojje osmeh pun izvinjenja i ispričao zalutkarsku predstavu koja je odnedavnopostala omiljena među narodom u gradu;

lutkarsku predstavu u kojoj životinjskimkraljevstvom vlada čopor oholih lavova.„Kako se ta izdajnička priča razvija,tako lavovi lutke postaju pohlepni iosioni, sve dok ne počnu da proždirusopstvene podanike. Kada se plemenitijelen pobuni, lavovi i njega proždru, iriču kako je to njihovo pravo, jer sunajsilniji među životinjama.“

„I tu je kraj?“, upita Sersei, kojoj jeto zvučalo zabavno. Ako se posmatrapod pravim svetlom, može se tumačitikao hvale vredna pouka.

„Nije, veličanstvo. Na kraju se izjaja izlegne zmaj i proguta sve lavove.“

Kraj je pretvorio lutkarsku predstavuiz obične drskosti u veleizdaju.„Веslovesne budale. Samo bi se

maloumnici igrali glavom zbog drvenogzmaja.“ Na tren se zamislila. „Pošaljineke svoje šaptače na te predstave, dazabeleže ko ih gleda. Ako bude viđenijihljudi, hoću da znam njihova imena.“

„Šta će s njima biti, ako smem sebida dozvolim pitanje?“

„Imućniji će biti novčano kažnjeni.Pola imetka će biti dovoljno da ih naučipameti i ispuni naše kovčege a da ih neupropasti sasvim. Oni previše siromašnida plate izgubiće oko, zato što su gledaliveleizdaju. Za lutkare, sekira.“

„Ima ih četvoro. Možda biveličanstvo moglo da ih meni da? Ženabi bila posebno...“

„Dala sam ti Senelu“, reče kraljicaoštro.

„Avaj. Sirota devojka je veoma...iscrpljena.“

Sersei nije volela da o tomerazmišlja. Devojka joj je došla ništa nesumnjajući, misleći da će samo da služi isipa vino. Čak i kada joj je Kiburnstavio lanac na ruku, kao da nijeshvatila. Od te uspomene još ju jehvatala mučnina. Ćelije su bile ledene.Čak su i baklje drhtale. A ono ogavnostvorenje je urlalo u tami... „Da, možešda uzmeš ženu. I dve ako hoćeš. Ali prvoimena.“

„Biće tvoja volja.“ Kiburn sepovuče.

Sunce je napolju zalazilo. Dorkas jojje pripremila kadu. Kraljica je upravouživala u toploj vodi i razmišljala šta da

kaže gostima na večeri kada je Džejmiuleteo na vrata i naredio Džoselin iDorkas da izađu. Njen brat nije izgledaobaš najurednije, a smrdeo je na konje.Sa sobom je vodio Tomena. „Milasestro“, reče, „kralj hoće daporazgovarate.“

Serseini dugački zlatni uvojci plutalisu po vodi. Soba beše puna pare. Kapznoja joj kliznu niz obraz. „Tomene?“,reče ona opasno tihim glasom. „Šta jesada?“

Dečak je znao taj ton. Ustuknuo je.„Veličanstvo za sutra hoće belog

viteškog ata“, reče Džejmi. „Za časoveborbe s kopljem.“

Ona ustade u kadi. „Neće bitičasova.“

„Hoće, biće ih.“ Tomen isturi donjuusnu. „Moram da jašem svakog dana.“

„I jahaćeš“, objavi kraljica, „kadajednom budemo imali propisnogkaštelana da nadgleda tvoju obuku.“

„Neću propisnog kaštelana. Hoću serLorasa.“

„Previše ceniš tog momka. Tvojaženica ti je napunila glavu glupostima onjegovoj veštini, znam, ali OzmundKetlblek je triput bolji vitez od Lorasa.“

Džejmi se nasmeja. „Ne onajOzmund Ketlblek koga ja znam.“

Došlo joj je da ga zadavi. Možda ćumorati da naredim ser Lorasu da pustiser Ozmunda da ga izbaci iz sedla. Takoće možda Tomenovo oduševljenjesplasnuti. Ćušni puža i obrukaj junaka,

pa će obojica uvući rogove. „Pozvaćujednog Dornjanina da te obučava“, rečeona. „Dornjani su najveštiji vitezovi skopljem u kraljevstvu.“

„Nisu“, reče Tomen. „А ja i nećunekog glupog Dornjanina, hoću serLorasa. Naređujem.“

Džejmi se nasmeja. On mi nimalo nepomaže. Misli li to da je zabavan?Kraljica besno pljusnu po vodi. „Moramli da pozovem Pejta? Ti ne naređuješmeni. Ja sam ti majka.“

„Da, ali ja sam kralj. Margeri kažeda kralja svi moraju da slušaju. Hoću dami sutra beli konj bude osedlan, da meser Loras uči borbi s kopljem. A hoću imače, i neću da jedem cveklu.“ Prekrstioje ruke.

Džejmi se još smejao. Kraljica senije obazirala na njega. „Tomene, dođiovamo.“ Pošto se nije približio, onauzdahnu. „Bojiš se? Kralj ne bi smeo dazna za strah. Decak se približi kadi,oborenog pogleda. Ona pruži ruku ipogladi mu zlatne kovrdže. „Bio ti kraljili ne, još si mali dečak. Dok ne stasaš,ja vladam. Naučićeš da se boriš skopljem, obećavam ti. Ali ne od Lorasa.Vitezovi Kraljeve garde imaju važnijihdužnosti od igranja s decom. Pitaj lordazapovednika. Zar nije tako, ser?“

„Veoma važne dužnosti.“ Džejmi sesuvo osmehnu. „Da jašu oko gradskihzidina, na primer.“

Tomen je izgledao kao da će svakogčasa zaplakati. „Mogu li bar da dobijem

mače?“„Možda , dopusti kraljica. „Pod

uslovom da ne čujem više gluposti okopljima. Možeš li to da mi obećaš?“

Tomen je šarao nogom po podu.„Da.“

„Dobro. Sada beži. Uskoro mi stižugosti.“

Tomen odjuri, ali pre nego što ode,okrenu se da kaže: „Kada postanem samsvoj kralj, zabraniću cveklu.“

Njen brat gurnu vrata patrljkom.„Veličanstvo“, reče kada ostade nasamosa Sersei. „Nešto sam razmišljao. Jesi lipijana, ili samo glupa?“

Ona ponovo pljusnu po vodi,poprskavši ga po nogama. „Pazi najezik, ili...“

„...ili šta? Ponovo ćeš me poslati uobilazak zidina?“ Seo je i prekrstionoge. „Tvoje proklete zidine su dobro.Pretražio sam svaki njihov pedalj ipregledao svih sedam kapija. Šarke naGvozdenoj kapiji su zarđale, a Kraljevakapija i Blatna kapija moraju da sezamene pošto ih je Stanis dobro izlupaoovnovima. Zidine su jake kao što suuvek i bile... ali je možda veličanstvozaboravilo da su naši prijatelji izVisokog Sada unutar zidina?“

„Ništa ja ne zaboravljam“, reče muona, misleći na izvesni zlatni novčić, sašakom na jednoj i glavom nekogzaboravljenog kralja na drugoj strani.Odakle nekom tamničarskom ološutakav zlatnik skriven ispod nokšira?

Odakle čoveku kao što je taj Rugenstaro zlato iz Visokog Sada ?

„Sada prvi put čujem za novogkaštelana. Moraćeš mnogo da tražiš prenego što nađeš veštijeg viteza od LorasaTirela. Ser Loras je...“

„Znam ja šta je on. Neću da budeblizu mog sina. Bolje bi ti bilo da gapodsetiš na njegove dužnosti.“ Voda jojse hladila.

„On zna svoje dužnosti, a nemačoveka veštijeg s kopljem.

„Ti si bio bolji, pre nego što siizgubio šaku. Ser Baristan, u mladosti.Artur Dejn je bio bolji, a princ Regar ječak i njemu bio ravan. Ne blebeći mi tukoliko je Cvetić žestok. On je tekmomak.“ Dojadilo joj je Džejmijevo

suprotstavljanje. Njenom ocu se nikadaniko nije suprotstavljao. Kada bi lordTivin progovorio, ljudi su sepokoravali. Kada bi Sersei progovorila,davali su sebi slobodu da je savetuju, dajoj protivreče, da je čak i odbijaju. Sveje to zato što sam žena. Zato što nemogu da im se suprotstavim mačem.Više su poštovali Roberta nego mene, aRobert je bio pijana gluperda. Neće totrpeti, a pogotovo ne od Džejmija.Moram da ga se otarasim, i to što pre.Nekada je sanjala da će njih dvojevladati nad Sedam kraljevstava jednopored drugog, ali joj je Džejmi sadaviše smetao nego pomagao.

Sersei ustade iz kade. Voda joj jecurila niz noge i kapala iz kose. „Kada

budem htela tvoj savet, sama ću gatražiti. Ostavi me, ser. Moram da seodenem.“

„Stižu ti gosti na večeru, znam. Kojaje sada spletka posredi? Ima ih toliko daveć gubim račun.“ Pogled mu pade na nakapljice vode u zlatnim dlačicama međunjenim nogama.

Još me želi. „Čezneš za onim što siizgubio, brate?“

Džejmi diže pogled. „Volim i jatebe, mila sestro. Ali ti si budala.Prelepa zlatna budala.“

Reči su zapekle. Lepšim si meimenima zvao u Zelenkamenu, one noćikada si mi podario Džofrija, pomisliSersei. „Napolje.“ Okrenula mu je leđa islušala ga kako odlazi i petlja patrljkom

oko vrata.Dok je Džoslin proveravala je li sve

spremno za večeru, Dorkas je pomoglakraljici da odene novu haljinu. Imala jepruge svetlucavog zelenog satena koje suse smenjivale s prugama raskošnogcrnog somota, i bogatu crnu mirsku čipkuiznad prslučića. Mirska čipka je bilaskupa, ali je kraljica morala uvek dabude u najboljem izdanju, a prokletepralje nisu pazile, pa se nekoliko starihhaljina skupilo te više nije mogla u njihda uđe. Htela je da ih išiba zbognebrige, ali joj je Tena savetovala dabude milostiva. „Prost svet će te viševoleti ako si blaga“, rekla je, pa jeSersei vrednost haljina odbila odnjihovih nadnica, što je bilo mnogo

finije rešenje.Dorkas joj stavi srebrno ogledalo u

r uku . Vrlo dobro, pomisli kraljicaosmehujući se svom odrazu. Prijalo jojje što više nije u žalosti. Od crnine jeizgledala bledo. Šteta što ne večeram saledi Meriveder. Dan je bio dugačak, aTenine duhovitosti su je uvekuveseljavale. Sersei nije imalaprijateljicu koja joj je toliko prijala jošod Melare Hederspun, a Melara se nakraju pokazala kao pohlepna malasmutljivica koja ne zna gde joj je mesto.Ne bi trebalo da mislim na nju. Ona jemrtva pod vodom, i naučila me je danikada ne verujem nikome semDžejmiju.

Kada im se pridružila, njeni gosti su

već bili načeli liker. Ledi Falisa liči naribu, ali pije kao smuk, pomisli kadaprimeti napola prazan vrč. „MilaFalisa“, uskliknu poljubivši je u obraz,„i vrli ser Balman! Izuzetno sam serastužila kada sam čula za tvoju dragu,dragu mati. Kako je naša ledi Tanda?“

Ledi Falisa je izgledala kao da ćezaplakati. „Lepo od veličanstva što pita.Meštar Frenken kaže da je majka slomilakuk kada je pala. Uradio je šta je mogao.Sada se molimo, ali...“

Molite se koliko hoćete, ipak će bitipokojna za manje od mesec dana. Ženestare kao Tanda Stoukvort nepreživljavaju lom kuka. „I ja ću se molitiza nju“, reče Sersei. „Lord Kiburn mikaže da je Tandu zbacio konj.“

„Kolan je pukao dok je jahala“, rečeser Balman Birč. „Konjušar je trebaloda primeti da je koža izlizana. Kaznilismo ga.“

„Strogo, nadam se.“ Kraljica sede ipokaza gostima da i oni učine isto.„Hoćeš li još jednu čašu likera, Falisa?Čini mi se da se sećam kako ti je oduvekbio drag.“

„Lepo od tebe što se sećaš,veličanstvo.“

Kako to da zaboravim?, pomisliSersei. Džejmi se čudio što ga ne pišaš.„Kako ste putovali?“

„Loše“, požali se Falisa. „Kiša jepadala skoro čitavog dana. Nameravalismo da prenoćimo u Rozbiju, ali nam jeonaj mladi štićenik lorda Džajlza odbio

gostoprimstvo.“ Ona šmrknu. „Pazi šta tikažem: kada Džajlz umre, to nesrećnokopile će pobeći s njegovim zlatom.Možda će čak i pokušati da uzurpiranjegove zemlje i titulu, mada bi po pravuRozbi trebalo da pripadne nama kadaDžajlz premine. Moja gospa majka jebila tetka njegovoj drugoj ženi, i samadaleka Džajlzova rođaka.“

Da li je tvoj grb jagnje, moja gospo,ili nekakav pohlepni majmun?, pomisliSersei. „Lord Džajlz preti da će umretiotkako ga znam, ali je još s nama i bićetu još mnogo godina, iskreno se nadam.“Prijatno se osmehnula. „Ne sumnjam daće kašljem ispratiti mnoge od nas ugrob.“

„Najverovatnije“, složi se ser

Balman. „Nije nam samo Rozbijevštićenik smetao, veličanstvo. I na drumusmo naišli na zlikovce. Prljava,zapuštena stvorenja s kožnim štitovima isekirama. Neki su na gunjevima imalizašivene zvezde, svete sedmokrakezvezde, ali su ipak veoma zloćudnoizgledali.“

„Sigurna sam da su imali vaške“,dodade Falisa.

„Sebe nazivaju vrapcima“, rečeSersei. „Kuga na zemlji. Naš noviprvoobrednik će morati da se pozabavinjima, kada bude rukopoložen. Usuprotnom, pobrinuću se ja lično.“

»Da li je presvetost već izabrana?“upita Falisa.

„Nije“, morala je kraljica da prizna.

„Obrednik Olidor je bio na praguuspeha, sve dok ga neki od tih vrabacanisu pratili do bordela pa ga gologizvukli na ulicu. Luseon sada izgledanajverovatniji izbor, mada naši prijateljis drugog brda kažu da mu nedostaje jošnekoliko glasova.“

„Nek Starica vodi izbor svojomzlatnom svetiljkom mudrosti“, reče lediFalisa, veoma pobožno.

Ser Balman se promeškolji.„Veličanstvo, neprijatna stvar, ali... dane bi među nama došlo do zle krvi, znajda ni moja dobra žena ni njena majkanisu imale nikakvog udela u davanjuimena onom malom kopiletu. Lolisa jeprostodušan stvor, a muž joj je skloncrnom humoru. Rekao sam mu da

odabere prikladnije ime za dečaka.Samo mi se nasmejao.“

Kraljica otpi malo vina dok ga jeproučavala. Ser Balman je nekada bioturnirski borac na glasu, i jedan odnajnaočitijih vitezova u Sedamkraljevstava. Još se dičio bujnim brkom;sem toga, starost nije dobro podneo.Njegova talasasta plava kosa sepovukla, dok je trbuh neodoljivonapredovao i zatezao dublet. Daleko jeod savršene marionete, pomisli ona.Ipak, poslužiće. „Tirion je bilo imekraljeva pre nego što su zmajevi došli.Bauk ga je okaljao, ali mu možda to detemože povratiti čast.“ Ako kopiledovoljno dugo pozivi. „Znam da niste vikrivi. Ledi Tanda je sestra koju nikada

nisam imala, a vi...“ Glas je izdade.„Oprostite mi. Živim u strahu.“

Falisa otvori pa zatvori usta, zbogčega je podsećala na neku posebnoglupu ribu. „U... u strahu, veličanstvo?“

„Nijednu noć nisam mirnoprespavala još od Džofrijeve smrti.“Sersei ispuni pehare likerom. „Prijateljimoji... vi jeste moji prijatelji, nadam se?I prijatelji kralja Tomena?“

„То milo momče“, izjavi serBalman. „Veličanstvo, same reči kućeStoukvorta glase Ponosni što smoverni.“

„Kad bi samo bilo više ljudi poputtebe, dobri viteže! Iskreno ti kažem,ozbiljno sumnjam u ser Brona odCrnobujice.“

Muž i žena razmeniše pogled.„Čovek je drzak, veličanstvo“, rečeFalisa. „Neotesan i prljavog jezika.“

„On nije pravi vitez“, dodade serBalman.

„Nije.“ Sersei se osmehnu, kao da sesvim srcem s njim slaže. „А ti si čovekkoji zna šta je pravo viteštvo. Sećam seda sam te gledala kako se boriš u... kojiono beše turnir na kome si se takočudesno borio, ser?“

On se skromno osmehnu. „Ono uSenodolu pre šest godina? Ne, nisi bilatamo, inače bi bila krunisana za kraljiculjubavi i lepote. Da nije bio turnir uLanisgradu posle Grejdžojeve bune?Mnogog sam dobrog viteza tamo izbacioiz sedla...“

„Baš tamo.“ Lice joj se uozbilji.„Bauk je nestao one noći kada je mojotac ubijen, ostavivši iza sebe dvapoštena tamničara u lokvama krvi. Nekitvrde da je pobegao preko Uzanog mora,ali ja nisam tako sigurna. Kepec jelukav. Možda se još krije u blizini ipriprema nova ubistva. Možda ga nekiprijatelj skriva.“

„Вrоn?“ Ser Balman pogladi svojbujni brk.

„On je od samog početka Baukovstvor. Samo Stranac zna kolike je ljudeposlao u pakao po Tirionovomnaređenju.“

„Veličanstvo, mislim da bismoprimetili da nam se kepec šunja poimanju“, reče ser Balman.

„Moj brat je mali. Stvoren je zašunjanje.“ Sersei pusti da joj rukazadrhti. „Detetovo ime je sitnica... alinekažnjena drskost rađa buntovništvo. AKiburn mi kaže da je taj Bron počeo daokuplja najamnike.“

„Primio je četiri viteza u svojedomaćinstvo“, reče Falisa.

Ser Balman frknu. „Moja dobra ženaim laska kada ih naziva vitezovima. Tosu najobičniji najamnici, i među njimačetvoricom se ne može naći ni naprstakviteštva.“

„Baš kao što sam se bojala. Bronsakuplja mačeve za kepeca. NekSedmoro štite moga malog sina. Bauk ćega ubiti kao što mu je i brata ubio.“ Onazajeca. „Prijatelji, stavljam svoju čast u

vaše ruke... ali šta je kraljičina častnaspram majčinih strahova?“

„Reci, veličanstvo“, kaza žustro serBalman. „Tvoje reči neće napustiti ovuodaju.“

Sersei pruži ruke preko stola i stegnumu šaku. „Ја... spavaću mnogo mirnijeako čujem da je taj ser Bron doživeoneku... nezgodu... u lovu, na primer.“

Ser Balman se zamisli na tren.„Nezgodu sa smrtnim ishodom?“

Ne, hoću da mu slomiš mali prst.Morala je da zagrize usnu. Neprijateljisu mi na sve strane, a prijatelji su mibudale. „Preklinjem te, ser“, prošaptaona, „ne teraj me to da izgovorim.“

„Shvatam.“ Ser Balman diže prst.Repa bi pre shvatila. „Ti si zaista

istinski vitez, ser. Odgovor na molitveove prestrašene majke.“ Sersei gapoljubi. „Obavi to hitro, molim te. Bronoko sebe sada ima samo nekolicinuljudi, ali ne budemo li nešto preduzeli,sigurno će ih sakupiti još.“ Poljubila je iFalisu. „Ovo nikada neću zaboraviti,prijatelji moji. Stoukvorti, moji istinskiprijatelji. Ponosni što ste verni. Imatemoju reč, naći ćemo mnogo boljeg mužaLolisi kada se ovo okonča.“ Moždanekog Ketlbleka. „Mi Lanisteri plaćamosvoje dugove.“.

Ostatak večeri beše liker i repa smaslacom, vruć hleb, štuka s кoricom odzačina i rebra divljeg vepra. Sersei jeposle Robertove smrti veoma zavolelaveprovinu. Čak joj ni društvo nije

smetalo, mada se Falisa prenemagala aBalman hvalisao, od čorbe do slatkiša.Prošla je bila ponoć kada je uspela da ihse napokon otarasi. Ser Balman je uvekbio spreman da predloži novi vrč, akraljica je smatrala kako ne bi bilopametno da ga odbije. Mogla sam daunajmim Čoveka bez lica da ubijeBrona za pola novca koji sam potrošilana liker, razmišljala je kada su napokonotišli.

U to doba sin joj je bio uvelikousnuo, ali ga je Sersei još jednompogledala pre nego što je krenula upostelju. Iznenadilo ju je kada je videlatri crna mačeta sklupčana kraj njega.„Odakle oni?“, upitala je ser MerinaTrenta ispred kraljevske spavaće odaje.

„Dala mu ih je mala kraljica. Htelaje da mu da samo jedno, ali on nijemogao da odluči koje mu se najvišesviđa.“

Bolje to nego da ih nožem čupa izmajčinog trbuha. Margerini trapavipokušaji zavođenja bili su smešnoočigledni . Tomen je premlad zapoljupce, pa mu zato daje mačiće.Sersei se ipak nije dopadalo što su crni.Crne mačke donose nesreću, kao što jeRegarova devojčica otkrila u ovomistom zamku. Ona bi bila moja kći daLudi Kralj nije smislio svoju okrutnušalu za mog oca. Samo je ludilo mogloda natera Erisa da odbije kćer lordaTivina i umesto nje uzme njegovog sina,a da svog sina venča sa slabašnom

dornskom princezom crnih očiju i ravnihgrudi.

Uspomena na to odbijanje je i daljepekla, čak i posle svih ovih godina.Mnoge je noći gledala princa Regara udvorani kako tim dugačkim, veštimprstima svira na svojoj harfi srebrnihstruna. Da li je ikada bilo tako lepogčoveka? A on je bio i nešto više odčoveka. Krv mu je bila krv stareValirije, krv zmajeva i bogova. Kada jebila tek devojčica, otac joj je obećao daće se udati za Regara. Nije joj bilo višeod šest ili sedam godina. „Nikada negovori o tome, dete“, bio joj je rekao,osmehujući se svojim tajnim osmehomkoji je samo Sersei viđala. „Sve dokveličanstvo ne pristane na veridbu.

Dotle to mora biti naša tajna.“ I tako je ibilo, mada je jednom nacrtala sebe kakoleti iza princa Regara na zmaju, čvrstoga obgrlivši oko grudi. Kada je Džejmiotkrio crtež, rekla mu je da su to kraljicaAlisana i kralj Džeheris.

Bilo joj je deset godina kada jenapokon videla princa svojim očima, naturniru koji je njen otac priredio u znakdobrodošlice kralju Erisu. Tribine subile dignute ispod zidina Lanisgrada iklicanje naroda odjekivalo o Livačkustenu poput grmljavine. Ocu su klicalidvaput glasnije negо kralju, priseti sekraljica, ali samo upola glasno kaoprincu Regaru.

Novopečeni sedamnaestogodišnjivitez, Regar Targarjen je na sebi imao

crni oklop preko zlatne verižnjače kadaje dokasao na polje. Za kacigom su mulebdeli dugački plamenci od crvene,zlatne i narandžaste svile, poput pravevatre. Dva njena strica su pali prednjegovim kopljem, zajedno sa desetaknajboljih megdandžija njenog oca,samim cvetom zapadnih zemalja. Kad jepala noć, princ je svirao svoju srebrnuharfu, a ona se rasplakala. Pošto su muje predstavili, Sersei se skoro utopila udubinama njegovih tužnih ljubičastihočiju. On je ranjen, prisetila se da jemislila, ali ću mu ja zalečiti bol kada sevenčamo. Pored Regara je čak i njenprelepi Džejmi delovao kao plitakdečak. Princ će biti moj muž, pomislilaje, pijana od uzbuđenja, a kada stari

kralj umre, ja ću biti kraljica. Tetka jojje poverila tajnu pre turnira. „Moraš bitiposebno lepa“, rekla joj je ledi Dženapopravljajući joj haljinu, „jer će naposlednjoj gozbi biti objavljeno da stese ti i princ Regar verili.“

Sersei je tog dana bila silno srećna.Inače se nipošto ne bi usudila da uđe ušator Krastače Megi. Učinila je to samoda pokaže Džejmiju i Melari da selavice ničega ne boje. Trebalo je dapostanem kraljica. Zašto bi se kraljicabojala neke odvratne starice? Čitavjedan život kasnije, uspomena na toproročanstvo bila je dovoljna da se svanaježi. Džejn je vrišteći pobegla izšatora, prisećala se kraljica, ali jeMelara ostala, a ostala sam i ja. Dale

smo joj da proba ukus naše krvi ismejale se njenim glupimpredskazanjima. Ni u jednom nije biloni trunćice nečeg smislenog. Ona ćepostati žena princa Regar bez obzira nato šta je starica rekla. Njen otac je toobećao, a reči Tivina Lanistera su bilesuvo zlato.

Smeh joj je zamro na kraju turnira.Poslednje gozbe nije bilo, a ni zdravicau čast njene veridbe s princom Regarom.Samo hladna tišina i ledeni poglediizmeđu kralja i njenog oca. Kasnije,kada su Eris i njegov sin i svi njihoviplemeniti vitezovi otišli za Kraljevuluku, devojčica je uplakana otišla svojojtetki, ništa ne shvatajući. „Tvoj otac jepredložio veridbu“, rekla joj je ledi

Džena, „ali Eris nije hteo ni da gasasluša. ’Ti si mi veoma sposoban sluga,Tivine’, rekao je kralj, ali čovek ne ženisvog naslednika sluginom kćeri.’ Obrišite suze, malena. Jesi li ikada videla lavada plače? Otac će ti naći drugog čoveka,boljeg čoveka od Regara.“

Međutim, tetka je lagala, a otac juje izneverio, baš kao što to Džejmi radisada. Otac nije našao boljeg čoveka.Umesto toga mi je dao Roberta, aMegina kletva se rascvetala poputnekog otrovnog cveta. Samo da seudala za Regara kao što su bogovi bilinaumili, on ne bi malu vučicu nipogledao. Regar bi nam danas biokralj, a ja bih mu bila kraljica, majkanjegovih sinova.

Nikada nije oprostila Robertu što gaje ubio.

A opet, lavovi nikada nisu ni umelida praštaju. A to će ser Bron odCrnobujice ubrzo da nauči.

BRIJENAHajl Hant je zahtevao da ponesu

glave. „Tarli će ih hteti za zidine“, rekaoje.

„Nemamo katrana“, primeti Brijena.„Meso će istruliti. Ostavi ih.“ Niježelela da putuje kroz zeleni sumrakborovih šuma s glavama ljudi koje jepobila.

Hant nije hteo da je sluša. Sam jeodsekao mrtvacima glave, povezao ih zakose i prebacio preko svog sedla.Brijena nije imala izbora do da sepretvara da nisu tu, ali je ponekad,pogotovo noću, osećala njihove mrtveoči na sebi, a jednom je usnila da se

sašaptavaju.Bilo je hladno i mokro na Rtu

slomljenih klešta dok su se vraćaliputem kojim su došli. Nekih dana jepadala kiša, a nekih se samo činilo da ćepadati. Nikada im nije bilo toplo. Čak ikada bi se ulogorili, bilo je teško naćisuvog drveta za ogrev.

Kada su stigli do kapija Devojačkogjezera, pratila ih je čitava vojska muva,vrana je iskljuvala Šegvelove oči, a Pigi Timeon su vrveli od crva. Brijena iPodrik su odavno počeli da jašu stotinukoračaja ispred ser Hajla, da bi bili štodalje od mirisa truleži. On je tvrdio daga je čulo njuha dotle već sasvimnapustilo. „Sahrani ih“, rekla bi musvaki put kada bi se ulogorili, ali je Hajl

bio izuzetno tvrdoglav. Najverovatnijeće reći lordu Rendilu da je sam pobiosvu trojicu.

Vitezu je, međutim, služilo na častšto nije uradio ništa slično.

„Mucavi štitonoša je baciokamenicu“, rekao je on kada su Brijenu injega izveli pred Tarlija u dvorištuMutonovog zamka. Glave su predatenaredniku garde, kome je naređeno da ihočisti, namaže katranom i izloži iznadkapije. „Mačevojčura je uradila ostalo.“

„Svu trojicu?“, upita Lord Rendil snevericom.

„Kako se borila, mogla je da ih ubijejoš trojicu.“

„ A jesi li našla malu Starkovu?“,upita Tarli nju.

„Nisam, moj gospodaru.“„Umesto toga si pobila nekoliko

pacova. Jesi li u tome uživala?“„Nisam, moj gospodaru.“„Šteta. Dobro, okusila si krv.

Dokazala si šta si htela, šta god to bilo.Vreme je da skineš taj oklop i ponovoobučeš propisnu odeću. U luci imabrodova. Jedan će pristati u Oporju.Srediću da te prime.“

„Hvala, moj gospodaru, ali moramda te odbijem.“

Lice lorda Tarlija je govorilo da bion najradije želeo da i njenu glavunatakne na kolac i stavi je iznad kapijeDevojačkog jezera zajedno sTimeonovom, Pigovom i Šegvelovom.„Hoćeš da nastaviš sa ovom

budalaštinom?“„Hoću da nađem ledi Sansu.“„Ako je po volji mom gospodaru“,

reče ser Hajl, „gledao sam je kako sebori protiv lakrdijaša. Jača je od većinemuškaraca, i brza.“

„Mač je brz“, odreza Tarli. „Takvaje priroda valirijskog čelika. Snažnijaod većine muškaraca. Jeste. Ona ječudovište, daleko bilo da to poričem.“

Ljudi njegovog soja me nikada nećevoleti, pomisli Brijena, šta god dauradim. „Moj gospodaru, SendorKlegani možda nešto zna o devojčinojsudbini. Ako uspem njega da nađem...“

„Klegani je prešao u razbojnike.Sada, izgleda, jaše s BerikomDonderionom. Ili možda ne, priče se

razmimoilaze. Pokaži mi gde se kriju, ija ću im rado rasporiti trbuhe, prosuticreva i spaliti ih. Obesili smo nadesetine razbojnika, ali nam vođe i daljeizmiču. Klegani, Donderion, crvenisveštenik, a sada i ta Gospa KamenogSrca... kako ti misliš da ih nađeš kada jane mogu?“

„Moj gospodaru, ja...“ Nije imaladobar odgovor. „Mogu samo dapokušam.“

„Onda pokušaj. Imaš svoje pismo,moja ti dozvola ne treba, ali ću ti je ipakdati. Budeš li imala sreće, nagrada će tibiti rane od sedla. U suprotnom, moždaće ti Klegani poštedeti život pošto te oni njegov čopor siluju. Moći ćeš daotpuziš nazad na Oporje s kopiletom

neke džukele u trbuhu.“Brijena se na to nije osvrnula. „Ako

je po volji mom gospodaru, koliko ljudijaše sa Psetom?“

„Šest ili šezdeset ili šest stotina.Broj, izgleda, zavisi od onoga kogapitamo.“ Rendilu Tarliju je očiglednobilo dosta tog razgovora. Počeo je da seokreće.

„Ako moj štitonoša i ja možemo dazamolimo za tvoje gostoprimstvo dok...“

„Moli koliko hoćeš. Neću te trpetipod mojim krovom.“

Ser Hajl Hant zakorači napred. „Akoje po volji mom gospodaru, shvatio samda je to i dalje krov lorda Mutona.“

Tarli ošinu viteza otrovnimpogledom. „Muton ima hrabrost crva.

Nećeš mi ti govoriti o Mutonu. A što setebe tiče, moja gospo, priča se da ti jeotac dobar čovek. Ako je to istina, ondaga sažaljevam. Neki ljudi sublagosloveni sinovima, neki kćerima.Niko ne zaslužuje da bude proklet nekimkao što si ti. Živa ili mrtva, ledi Brijena,ne vraćaj se u Devojačko jezero doklegod ja u njemu vladam.“

Reči su vetar, reče Brijena sebi. Nemogu da te povrede. Samo pusti dautihnu. „Razumem, moj gospodaru“,pokuša da kaže, ali Tarli ode pre negošto je uspela to da izgovori. Izašla je izdvorišta kao u snu, ne znajući kuda ide.

Ser Hajl je sustiže. „Ima krčmi.“Ona odmahnu glavom. Nije želela da

razgovara s Hajlom Hantom.

„Sećaš li se Smrdljive guske?“Plašt joj je još na nju smrdeo.

„Zašto?“„Hajde da se sutra u podne nađemo

tamo. Moj rođak Alin je bio u potrazi zaPsetom. Razgovaraću s njim.“

„Zašto bi ti to uradio?“„Zašto da ne? Ako uspeš tamo gde

Alin nije, moći ću da ga zavitlavam dokraja života.“

U Devojačkom jezeru je još bilokrčmi; ser Hajl nije grešio. Neke su,međutim, izgorele u jednoj ili drugojpljački grada, i tek su morale da buduobnovljene, a one preostale su bileprepune vojnika lorda Tarlija. Ona iPodrik su ih tog popodneva sve obišli,ali krevet nisu uspeli nigde da nađu.

„Ser? Moja gospo?“ reče Podrik dokje sunce zalazilo. „Ima i brodova. Nabrodovima ima kreveta. Ležaljki. Onihšto vise.“

Ljudi lorda Rendila još su obilazilidokove, brojni kao muve na glavamatrojice Krvavih lakrdijaša, ali je njihovnarednik prepoznao Brijenu i pustio jeda prođe. Ribari su privezivali brodice iprodavali dnevni ulov, ali nju suzanimale veće lađe koje su brodileolujnim vodama Uzanog mora. U luci ihje bilo pet-šest, mada je jedna, galeonzvani Titanova kći, baš dizala sidro daisplovi na noćnoj plimi. Ona i Podrikobiđoše preostale. Kapelan KćeriGalebova je pomislio da je Brijenakurva i rekao im da njegov brod nije

kupleraj, a harpunista sa ibenskogkitolovca je ponudio da kupi njenogdečaka, ali su drugde bili bolje sreće.Uzela je Podriku narandžu naMorohodaču, kogi koja je upravo stiglaiz Starigrada, preko Tiroša, Pentosa iSenodola. „Sledeće je Galebovo“, rekaojoj je njegov kapetan, „ра onda okoPrstiju za Sestrigrad i Bela sidrišta, akonam oluje dozvole. Čist je ovo brod,Hodač, nema tol’ko pacova kao nadrugima, a imamo i svežih jaja imaslaca. Traži li to moja gospa prevozna sever?“

„Ne.“ Još ne. Mamilo ju je to, ali...Dok su išli ka sledećem molu, Podrik

zastruga nogama pa upita: „Ser? Mojagospo? Šta ako je moja gospa stvarno

otišla kući? Moja druga gospa, hoću dakažem. Ser. Ledi Sansa.“

„Njenu kuću su spalili.“„Ipak. Tamo su njeni bogovi. A

bogovi ne mogu da umru.“Bogovi ne mogu, ali devojke mogu.

„Timeon je bio svirep čovek i ubica, alimislim da nije lagao za Pseto. Nemožemo na sever dok ne budemo bilisigurni. Biće i drugih brodova.“

Na istočnom kraju luke napokon sunašli mesto da prenoće, na teškooštećenoj trgovačkoj galiji zvanojGospa iz Mira. Veoma se naginjala najednu stranu, pošto je u oluji izgubilajarbol i pola posade, ali njen kapetannije imao novca da je popravi, pa mu jebilo drago da uzme nekoliko novčića od

Brijene i dozvoli njoj i Podu da podelejednu praznu kabinu.

Noć su proveli nemirno. Brijena setriput budila. Jednom kada je počelakiša, i jednom kada je nešto zaškripalo,pa je pomislila da se to Spretni Dikprikrada da ih ubije. Treći put seprobudila s nožem u ruci, ali je uzbunabila lažna. U tami tesne kabine, bio jojje potreban tren da se priseti da jeSpretni Dik mrtav. Kada je konačnoponovo otplutala u san, sanjala je ljudekoje je ubila. Igrali su oko nje, rugali jojse, štipali je dok je ona izmahivalamačem. Sve ih je isekla na krvavekomade, a ipak su i dalje nadirali nanju... Šegvel, Timeon i Pig, da, ali iRendil Tarli i Vargo Hout i Crveni

Ronet Konington. Ronet je u ruci imaoružu. Kada ju joj je pružio, odsekla muje ruku.

Probudila se oblivena znojem iostatak noći provela sklupčana podplaštom, slušajući kišu kako tuče popalubi iznad njih. Noć je bila burna. Svremena na vreme je čula zvuk dalekegrmljavine, i pomislila na bravoški brodkoji je isplovio na večernjoj plimi.

Sutradan ujutro je ponovo našlaSmrdljivu gusku, probudila prljavuvlasnicu i platila joj za nekoliko masnihkobasica, malo prženog hleba, pola čaševina, krčag kuvane vode i dve čiste čaše.Žena je škiljila u Brijenu dok jepristavljala vodu na vatru. „Ti si onavelika što je otišla sa Spretnim Dikom.

Prevario te?“„Nije.“„Silovo?“„Nije?“„Ukro ti konja?“„Nije. Ubili su ga odmetnici.“„Odmetnici?“ Žena je bila više

znatiželjna nego potresena. „Ја sam uvekmislila da će Dik omastiti uže, il’ da ćega poslati na onaj Zid.“

Pojeli su prženi hleb i pola kobasica.Podrik Pejn je hranu zalivao vodom saukusom vina, dok je Brijena polako pilačašu razvodnjenog vina i pitala se zaštoje uopšte došla. Hajl Hant nije bio pravivitez. Njegovo pošteno lice je zapravobilo samo lakrdijaška maska. Ne trebami njegova pomoć, ne treba mi njegova

zaštita, a ne treba mi ni on, reče onasebi. Verovatno neće ni doći. To što mije zakazao sastanak bila je samo jošjedna okrutna šala.

Ustajala je da pođe kada se ser Hajlpojavi. „Moja gospo. Podriče.“ Hitro jepogledao čaše, tanjire i napola pojedenekobasice koje su se hladile u lokvimasti, pa rekao: „Bogovi, nadam se daniste jeli ovdašnju hranu.“

„Ne tiče te se šta smo mi jeli“, rečeBrijena. „Jesi li našao svog rođaka? Štati je rekao?“

„Sendor Klegani je poslednji putviđen u Solanama, na dan napada. Posleje odjahao na zapad, uz Trozubac.“

Ona se namršti. „Trozubac jedugačka reka.“

„Jeste, ali ja mislim da naš pas nećeodlutati predaleko od njenog ušća.Vesteros mu, izgleda, više nijeprivlačan. U Solanama je tražio brod.“Ser Hajl isuka iz čizme svitak od ovčjekože, gurnu kobasice u stranu pa gaodmota. Pokazalo se da je to mapa.„Pseto je pobio tri čoveka svog brata ustaroj krčmi na raskršću, ovde.Predvodio je napad na Solane, ovde.“On prstom kucnu Solane. „Možda je uzamci. Freji su ovde gore u Blizancima,Deri i Harendvor su južno, na drugojobali Trozupca, zapadno ima borbeizmeđu Blekvuda i Brekena, a lordRendil je ovde, u Devojačkom jezeru.Visoki drum za Dol je sada neprohodanzbog snega, čak i kad bi uspeo da se

probije pored planinskih klanova. Kudapas da krene?“

„Ako je s Donderionom...?“„Nije. Alin je u to siguran. I

Donderionovi ljudi ga traže. Razglasilisu da će ga obesiti za ono što je uradio uSolanama. U tome oni nisu učestvovali.Lord Rendil širi glasine da jesu, u nadida će se običan svet okrenuti protivBerika i njegovog bratstva. Nikada nećeuhvatiti Gospodara Munju sve dok gakmetovi štite. A tu je i ta druga družina,koju predvodi ta Gospa Kamenog Srca...ljubavnica lorda Berika, po jednoj priči.Navodno su je Freji obesili, ali ju jeDonderion poljubio i vratio u život, isada ona ne može da umre, isto kao ion.“ Brijena osmotri mapu. „Ako je

Klegani poslednji put viđen u Solanama,to bi bilo mesto da mu nađeš trag.“

„Alin kaže da u Solanama nema višenikoga sem starog viteza koji se krije uzamku.“

„Ipak, odatle bih mogla da počnem.“„Postoji jedan čovek“, reče ser Hajl.

„Obrednik. Prošao je kroz moju kapijudan pre nego što si se ti pojavila.Meribold se zove. Na reci se rodio iodrastao i tu je služio čitavog života.Sutra kreće u obilazak, a uvek staje i uSolanama. Možemo da pođemo s njim.“

Brijena naglo diže pogled. „Mi?“„Idem s vama.“„Ne ideš.“„Ра, idem sa obrednikom

Meriboldom u Solane. Ti i Podrik

možete da idete kuda god vam se hoće.“„Је li ti to lord Rendil ponovo

naredio da me pratiš?“„Naredio mi je da te se klonim. Stav

lorda Rendila je da bi tebi najvišekoristilo jedno dobro, žestokosilovanje.“

„Ра zašto onda hoćeš da pođeš samnom?“

„Ili to, ili čuvanje kapije.“„Ako ti je tvoj gospodar

zapovedio...“„On mi više nije gospodar.“To ju je iznenadilo. „Napustio si

njegovu službu?“„Lord me je obavestio da mu moj

mač više ne treba, kao ni moja drskost.Svodi se na isto. Od sada ću uživati u

pustolovnom životu viteza lutalice...mada, ako nađemo Sansu Stark,pretpostavljam da ćemo biti bogatonagrađeni.“

Zlato i zemlje, eto šta on vidi uovome. „Ја nameravam da devojkuspasem, ne da je prodam. Zaklela samse.“

„Ne sećam se da sam ja učinio isto.“„Zato i nećeš poći sa mnom.“Pošli su sutradan ujutro, dok je sunce

izlazilo.Beše to čudna povorka: ser Hajl na

doratastom viteškom paripu i Brijena navisokoj sivoj kobili, Podrik Pejn na ragiulegnutih leđa i obrednik Meribold kojije kraj njih hodao sa štapom, vodećimalog magarca i velikog psa. Magarac

je nosio toliki tovar da se Brijena bojalada će mu pući leđa. „Hrana za siromašnei gladne u rečnim zemljama“, rekao imje obrednik Meribold na kapijiDevojačkog jezera. „Seme, orasi i suvovoće, ovas za kašu, brašno, ječmenihleb, tri kotura žutog sira iz krčme krajLudine kapije, slani bakalar za mene,slana ovčetina za Psa... da, i so. Luk,mrkva, repa, dva džaka s pasuljem,četiri s ječmom i devet s narandžama.Slab sam na narandže, priznajem. Ovesam dobio od jednog mornara, i bojimse da će biti poslednje koje ću probatido proleća.“

Meribold beše obrednik bezobredišta, u hijerarhiji Vere tek korakiznad brata prosjaka. Takvih kao on bilo

je na stotine, odrpana družina čija jedužnost bila da se vuku od jednog dodrugog sićušnog zaseoka, vrše sveteslužbe, sklapaju brakove i razrešujuljude grehova. Očekivalo se da će galjudi koje posećuje hraniti i pružati musklonište, ali je većina bila siromašnakao on, i zato Meribold nije mogao da sedugo zadrži na jednom mestu a da neizazove nemaštinu kod svojih domaćina.Dobroćudni krčmari bi mu ponekaddozvoljavali da spava u njihovimkuhinjama ili štalama, a bilo je samotištai utvrda, pa čak i ponekog zamka gde jeznao da će mu poželeti dobrodošlicu.Tamo gde takvih mesta nije bilo, spavaoje pod drvećem ili živicama. „U rečnimzemljama ima mnogo dobrih živica“,

rekao je Meribold. „Najbolje su onestare. Nema ničeg boljeg od stoletneživice. U takvoj čovek može da spavaušuškan kao u krčmi, a i da se manje bojibuva.“

Obrednik nije umeo ni da čita ni dapiše, što je veselo usput priznao, ali jeznao stotinu različitih molitava i umeoda po sećanju navodi dugačke odlomkei z Sedmokrake zvezde, a u selima mudrugo nije ni trebalo. Imao je izborano,vetrom opaljeno lice, čupavu i gustuprosedu kosu, boriće u uglovima očiju.Mada krupan čovek, šest stopa visok, uhodu se nekako grbio, pa je delovaomnogo niži. Šake mu behu velike i grube,s crvenim zglavcima prstiju iprljavštinom pod noktima, a imao je

najveća stopala koja je Brijena u životuvidela, bosa, crna i orožala.

„Dvadeset godina ima kako nisamobuo cipele“, rekao je on Brijeni. „Prvegodine sam imao više žuljeva negoprstiju, a tabani su mi krvarili kao dasam po britvama gazio kada god bihhodio po kamenu, ali sam se molioObućaru na nebesima da mi uštavikožu.“

„Ne postoji Obućar na nebesima“,pobuni se Podrik.

„Postoji, momče... mada ga ti moždazoveš nekim drugim imenom. Reci mi,koga od sedam bogova najviše voliš?“

„Ratnika“, odgovori Podrik neoklevajući ni trena.

Brijena se nakašlja. „U Večernjem

dvoru je obrednik mog oca uvek govorioda postoji samo jedan bog.“

„Jedan bog sa sedam vidova. Takoje, moja gospo, i u pravu si što toističeš, ali prost svet teško shvatatajanstvo Sedmoro Koji Jesu Jedno, a ija sam prost i ništa drugo, pa zato igovorim o sedam bogova.“ Meribold seponovo okrenu Podriku. „Nikada nisamupoznao dečaka koji nije voleo Ratnika.Ja sam, međutim, star, i zato volimKovača. Bez njegovog truda, šta biRatnik branio? Svaka varoš imakovačnicu, i svaki zamak. Tamo seprave plugovi koji nam trebaju daposejemo letinu, ekseri kojima gradimobrodove, potkovice da sačuvamo kopitanaših vernih konja, blistavi mačevi za

naše gospodare. Niko ne sumnja uvrednost kovača, i zato imenujemojednog od Sedmoro njemu u čast, alismo isto tako mogli da ga nazovemo iSeljak ili Ribar, Drvodelja ili Obućar.Nije bitno šta on stvara. Bitno je dastvara. Otac vlada, Ratnik se bori,Kovač radi, i zajedno vrše sve štočoveku priliči. Baš kao što je Kovačjedan vid božanstva, Obućar je jedanvid Kovača. On je čuo moju molitvu izalečio mi stopala.“

„Bogovi su milostivi“, reče ser Hajlsuvo, „ali zašto si mu dodijavao kada siprosto mogao da ostaneš u cipelama?“

„Da hodam bos, to je bila mojapokora. Čak i sveti obrednici mogu bitigrešnici, a meni je telo bilo slabo da

slabije ne može biti. Bejah mlad i punživotnog soka, a cure... obrednik ume daizgleda čudesno kao vitez, ako je jedinitebi poznat čovek koji je putovao daljeod milje od tvog sela. Govorio sam imstihove iz Sedmokrake zvezde. Devičinaknjiga je najbolje delovala. O, bejahporočan čovek pre nego što sam baciocipele. Sramota me da pomislim na svedevice koje sam razdevičio.“

Brijena se nelagodno promeškolji usedlu, prisećajući se logora podzidinama Visokog Sada i opklade kojusu sklopili ser Hajl i ostali da vide ko ćeje prvi odvući u krevet.

„Mi tražimo jednu devicu“, poveri sePodrik Pejn. „Plemenitog je roda, tri ideset leta stara, kestenjaste kose.“

„Mislio sam da tražite odmetnike.“„I njih“, priznade Pod.„Većina putnika gleda da po svaku

cenu takve ljude izbegne“, reče obrednikMeribold, „а vi ih ipak tražite.“

„Tražimo samo jednog odmetnika“,reče Brijena. „Pseto.“

„То mi je ser Hajl i rekao. Neka teSedmoro štite, dete. Priča se da onostavlja za sobom trag od poklaneodojčadi i obeščašćenih devica. BesniPas iz Solana, tako sam čuo da ga zovu.Šta dobri ljudi hoće od takvogstvorenja?“

„Devica koju je Podrik spomenuomožda je s njim.“

„Zaista? Onda se moramo moliti zasiroto dete.“

I za mene, pomisli Brijena, moli se iza mene. Zatraži od Starice da dignesvoju svetiljku i povede me do lediSanse, i od Ratnika da mi da snage rucida je odbranim. Nije to, međutim, reklanaglas; ser Hajl je u blizini i možda ćejoj se rugati zbog ženske slabosti.

Pošto je obrednik Meribold išaopeške, a njegov magarac nosio tolikitovar, tog su dana sporo putovali. Nisukrenuli glavnim drumom na zapad,drumom kojim je Brijena nekada jahalasa ser Džejmijem kada su naišli izsuprotnog smera i zatekli Devojačkojezero opljačkano i puno leševa. Umestotoga su pošli na severozapad, pratećiobale Zaliva kraba vijugavom stazom,tako uzanom da je nije bilo ni na jednoj

od dragocenih ser Hajlovih mapa.Strmih bregova, crnih ritova i borovihšuma Rta slomljenih klešta nije bilo naovoj strani Devojačkog jezera. Zemljekojima su putovali behu niske i vlažne,divljina od peščanih dina i slanihmočvara podno ogromnog plavosivognebeskog svoda. Drum je s vremena navreme nestajao među trskom i slanimjezercima samo da bi se ponovo pojaviomilju kasnije; Brijena je znala da bi sebez Meribolda sigurno izgubili. Tlo ječesto bilo meko, tako da bi na nekimmestima obrednik otišao ispred njih,lupkajući štapom da proveri je libezbedan. Miljama naokolo nije bilodrveća, već samo more, nebo i pesak.

Brijena nije mogla da zamisli zemlju

različitiju od Oporja i njegovih planina ivodopada, visokih livada i senovitihdolova, a ipak je i ovo mesto imalosvoju lepotu. Prešli su desetak sporihpotoka koji su vrveli od žaba izrikavaca, gledali morske laste kakojedre visoko iznad zaliva, slušali zovšljuke između dina. Jednom im je putprešla lisica, na šta je Meriboldov pasbesno zalajao.

A bilo je i ljudi. Neki su živeli međutrskama u kućama podignutim od blata islame, dok su drugi ribarili po zalivu utrščanim čunovima opšivenim kožom iiznad dina dizali sojenice na klimavimdrvenim stubovima. Većina kao da ježivela sama, daleko od svake drugeljudske naseobine. Delovali su

uglavnom kao stidljiv soj, ali je okopodneva pas ponovo zalajao, i tri ženesu nikle iz trske da daju Meriboldupletenu košaru punu školjki. On jesvakoj zauzvrat poklonio po narandžu,mada je u tom svetu školjki bilo kaoblata, a narandže su bile retke i skupe.Jedna žena je bila veoma stara, jednauveliko trudna, a treća devojka sveža ilepa kao proletnji cvet. Kada ih jeMeribold poveo u stranu da ih ispovedi,ser Hajl se zasmejuljio i rekao: „Izgledada nas bogovi prate... bar Devica, Majkai Starica.“ Podrik je delovao takozapanjeno da je Brijena morala da mukaže da ne brine, da to nisu bogovi, većsamo neke tri žene iz ritova.

Kasnije, kada su nastavili put,

okrenula se obredniku i rekla: „Ovi ljudižive na manje od dan jahanja odDevojačkog jezera, a ipak ih rat nijedotaknuo.“

„Imao bi malo šta da dotakne, mojagospo. Blaga su im školjke, kamenje ikožni čunovi, najbolje oružje noževi odzarđalog gvožđa. Rađaju se, žive, vole,umiru. Znaju da lord Muton vladanjihovim zemljama, ali ga je retko ko odnjih video, a Brzorečje i Kraljeva lukasu za njih samo imena.“

„ A ipak poznaju bogove“, rečeBrijena. „То je, rekla bih, tvoje delo.Koliko već godina hodaš po rečnimzemljama?“

„Uskoro će biti četrdeseta“,odgovori obrednik, a pas mu glasno

lanu. „Od Devojačkog jezera doDevojačkog jezera, krug me vodi na popola godine, a često i duže, ali neću rećida poznajem Trozubac. Zamkove velikihlordova vidim tek iz daljine, ali znampijačne varoši i sitne utvrde, selapremala da imaju ime, živice i bregove,potočiće gde će se žedan čovek napiti ipećine gde će naći sklonište. I drumovekoji običan narod koristi, krivudaveblatnjave puteljke kojih nema namapama s pergamenta, i njih znam.“ Tuse nasmeja. „Kako i ne bi. Moje noge suprešle svaki njihov pedalj, i to bar desetputa.“

Sporednim putevima se koristeodmetnici, a pećine su dobra skrovištaza progonjene ljude. Iznenadna sumnja

natera Brijenu da se zapita koliko tačnoser Hajl poznaje tog čoveka. „То morabiti usamljenički život, obredniče.“

„Sedmoro su uvek sa mnom“, rečeMeribold, „а imam i svog vernog slugu iPsa.“

„Kako ti se pas zove?“, upita PodrikPejn.

„Nekako se zove“, reče Merbiold,„ali nije on moj pas. Nikako.“

Pas zalaja i mahnu repom. Bilo je tokrupno, čupavo stvorenje, bar pedesetoka teško, ali dobre naravi.

„Ра kome onda pripada?“, upitaPodrik.

„Sebi, kome bi drugome, i Sedmoro.A što se imena tiče, nije mi rekao kakoono glasi. Ja ga zovem Pas.“

„Oh.“ Pod očigledno nije znao šta damisli o psu zvanom Pas. Dečak je o tomerazmišljao neko vreme, pa rekao: „I jasam imao psa kada sam bio mali. Zvaosam ga Junak.“

„I je li bio?“„Šta je li bio?“„Junak.“„Nije. Ali je ipak bio dobar pas.

Posle je uginuo.“„Pas me čuva na drumovima, čak i u

ovako teška vremena. Ni vuk niodmetnik se ne usuđuju da me napadnukada je Pas uz mene.“ Obrednik senamršti. „Vukovi su u poslednje vremepostali užasni. Ima mesta gde jeusamljenom putniku najpametnije da zaspavanje potraži drvo. Najveći čopor

koji sam u životu video brojao je manjeod tuce vukova, ali veliki čopor kojilovi oko Trozupca sada broji nastotine.“

„Jesi li lično na njega naišao?“, upitaser Hajl.

„Toga sam bio pošteđen, Sedmorome spasli, ali sam ih čuo noću, i to nejednom. Toliko glasova... zvuk da sečoveku sledi krv u žilama. Čak je i Paszadrhtao, a Pas je ubio tuce vukova.” Onpočeška pseću glavu. „Neki će ti reći dasu to zlodusi. Kažu da čopor predvodičudovišna vučica, tiha senka, mračna,siva i ogromna. Reći će ti da je samaobarala divlje bivole, da je nikakvazamka neće zadržati, da se ne boji ničelika ni vatre, da ubija svakog vuka

koji pokuša da je uzjaše, i da jede samoljudsko meso.“

Ser Hajl Hant se nasmeja. „Е, sadasi uspeo, obredniče. Sirotom Podrikuoči samo što nisu iskočile iz glave.“

„Е baš nisu“, reče Podrik uvređeno.Pas zalaja.

Te noći su se ulogorili između dina.Brijena je poslala Pođrika da prođeobalom i nađe naplavljeno drvo zavatru, ali se on vratio praznih šaka,blatnjav do kolena. „Oseka je, ser. Mojagospo. Nema vode, samo kaljuga.“

„Kloni se blata, dete“, posavetovaobrednik Meribold. „Blatu stranci nisudragi. Kročiš li na pogrešno mesto,otvoriće se pa će te progutati.“

„То je samo blato“, pobuni se

Podrik.„Sve dok ti ne napuni usta i ne pocuri

u nozdrve. Onda je smrt.“ Osmehnuo seda ublaži svoje reči. „Obriši to blato iuzmi krišku narandže, momče.“

Naredni dan beše isti. Doručkovalisu usoljenog bakalara i još kriškinarandže i pošli su pre nego što je suncesasvim izašlo, s ružičastim nebom iza, apurpurnim ispred njih. Pas je predvodio,njuškajući svaki bokor trske i zastajući svremena na vreme da se na neki ispiša;činilo se da put poznaje jednako dobrokao Meribold. Krici morskih lastadrhtali su kroz jutarnji vazduh dok jeplima hitro nadolazila.

Negde oko podneva zastali su usićušnom selu, prvom na koje su naišli,

gde se osam sojenica dizalo iznadpotočića. Ljudi su bili otišli u ribarenjeu čunovima od pruća, ali su se žene idečaci spustili niz lestvice od užadi iokupili oko obrednika Meribolda da sepomole. Posle službe on ih je razrešiogrehova i ostavio im nešto repe, džakpasulja i dve svoje dragocene narandže.

Pošto su se vratili na drum, obrednikreče: „Biće nam bolje da večerasčuvamo stražu, prijatelji. Seljani kažu dasu videli tri odmetnika kako se šunjajupo dinama, zapadno od stare kulemotrilje.“

„Samo trojica?“ Ser Hajl seosmehnu. „Trojica su mačji kašalj zanašu mačevojčuru. Sigurno se nećeusuditi da napadnu naoružane ljude.“

„Osim ako su gladni“, reče obrednik.„U ovim ritovima ima hrane, ali samo zaone koji imaju oči da je vide, a ti suljudi ovde stranci, preživeli iz nekebitke. Priđu li nam, molim te, prepusti ihmeni.“

„Šta ćeš ti da im uradiš?“„Nahraniću ih. Tražiću da ispovede

grehe, da bih im oprostio. Pozvaću ih dapođu s nama na Tiho ostrvo.“

„То je jednako kao da ih pozoveš danas prekolju na spavanju“, odgovoriHajl Hant. „Lord Rendil ima boljasredstva za odmetnike - čelik ikonopljano uže.“

„Ser? Moja gospo?“, upita Podrik.„Da li je odmetnik razbojnik?“

„Manje-više“, odgovori Brijena.

Obrednik Meribold se nije slagao.„Više manje nego više. Ima mnogo vrstaljudi van zakona, baš kao što ima mnogovrsta ptica. I šljuka i morski orao imajukrila, ali nisu isti. Pevači vole da pevajuo dobrim ljudima prinuđenim da prekršezakon da bi se borili protiv nekogrđavog lorda, ali je većina razbojnikapre nalik na to pobesnelo Pseto nego naGospodara munja. To su zli ljudi,vođeni pohlepom, pokvareni zlobom,preziru bogove i stalo im je samo dosebe. Odmetnici više zaslužuju našesažaljenje, mada mogu biti jednakoopasni. Gotovo svi su prostog roda,obični ljudi koji nikada nos nisupromolili iz sela u kome su rođeni, svedok ih jednog dana neki lord nije

pokupio i odveo u rat. Slabo odeveni islabo obuveni, stupaju pod njegovimbarjacima, često naoružani tek srpom ilinaoštrenom motikom, ili topuzom koji susami napravili tako što su trakama koževezali kamen za motku. Braća stupaju sbraćom, sinovi s očevima, prijatelji sprijateljima. Naslušali su se pesama ipriča, i zato odlaze željnog srca,snevajući o čudesima koja će videti, obogatstvu i slavi koje će steći. Ratizgleda kao lepa pustolovina, najvećakoju će većina njih ikada doživeti.

A onda iskuse bitku.Za neke je samo taj jedan susret s

bitkom dovoljan da se odmetnu. Druginastavljaju godinama, sve dok izguberačun o svim bitkama u kojima su se

tukli, ali čak i čovek koji je preživeostotinu bojeva može da se odmetne poslestotinu i prvog. Braća gledaju braćukako ginu, očevi gube sinove, prijateljigledaju prijatelje kako trpaju crevanazad u trbuh pošto ih je rasporilasekira.

Vide lorda koji ih je vodio kakopada posečen, a neki drugi lord viče dasu sada njegovi. Budu ranjeni, a dok imprva rana još nije zarasla, budu ranjeniopet. Nikada nema dovoljno hrane,cipele im se raspadaju od marševa,odeća im je odrpana i natrula, apolovina njih sere u gaće zato što su pilizagađenu vodu.

Ako hoće nove čizme ili topliji plaštili možda zarđalu kacigu, moraju da je

uzmu s nekog leša, i uskoro počinju dakradu i od živih, od kmetova na čijim sezemljama bore, ljudi veoma nalik na njihsame kakvi su nekada bili. Kolju imovce i kradu im piliće, a odatle je samomali korak potreban da počnu da imodnose i kćeri. A jednog se dana osvrnuoko sebe i shvate da su im svi prijatelji irođaci nestali, da se bore pored stranacai pod barjakom koji jedva daprepoznaju. Ne znaju gde su niti kako dase vrate kući, a lord za koga ginu ne znanjihova imena, a ipak dolazi, urla im dase postroje, da naprave zid od kopalja ikosa i naoštrenih motika, da odbijunapad. A vitezovi jurišaju na njih, ljudibez lica, svi u čeliku, i gvozdenagrmljavina njihovog juriša kao da

ispunjava čitav svet...I čovek se odmetne.Okreće se i beži, ili posle otpuzi po

leševima izginulih, ili se odšunja podokriljem noći, i nađe neko skrovište. Dotada su sve misli o domu nestale, akraljevi, lordovi i bogovi mu značemanje od komada trulog mesa koje ćemu omogućiti da preživi još jedan dan,ili mešine lošeg vina u kome će na nekisat utopiti strahove. Odmetnik živi oddanas do sutra, od jela do jela, više zvernego čovek. Ledi Brijena je u pravu. Uovakva vremena putnik mora da se paziodmetnika, i da ih se boji... ali treba i daih sažaljeva.“

Kada Meribold zaćuta, na maludružinu se spusti duboka tišina. Brijena

je čula vetar kako šuška kroz šumarakiva, a dalje i tihi zov gnjurca. Čula jePsa kako tiho dahće dok isplaženogjezika skakuće kraj obrednika i magarca.Tišina se protezala i protezala, sve dokBrijena napokon ne upita: „Koliko ti jegodina bilo kada su te odveli u rat?“

„Ра, nisam bio stariji od ovog tvogmomčića“, odgovori Meribold.„Iskreno, premlad bejah za takve stvari,ali su sva moja braća išla, a ja nisamhteo da jedini ostanem. Vilijem je rekaoda ću mu biti štitonoša, mada Vil nijebio vitez, već samo sudopera skuhinjskim nožem koji je ukrao iz nekekrčme. Umro je na Stepenicama a da niudarac nije zadao. Groznica mu je došlaglave, kao i mom bratu Robinu. Ovenu je

buzdovan smrskao glavu, a njegovdrugar Džon Šuga je obešen zbogsilovanja.“

„Rat kraljeva za devet groša?“, upitaHajl Hant.

„Tako su ga zvali, mada ja kraljanikada nisam video, a nisam zaradio nigroša. Međutim, bio je rat. To je bio.“

SEMVELSem je stajao pred prozorom,

uznemireno se njišući dok je poslednjasunčeva svetlost nestajala iza nizašiljastih krovova. Sigurno se ponovonapio, pomisli on mračno. Ili jeupoznao neku novu žensku. Nije znaoda li da kune ili da plače. Dareon jetrebalo da mu bude brat. Reci mu dapeva, i nema boljeg. Reci mu da uradibilo šta drugo...

Večernje magle počeše da se dižu,pružajući sive prste uza zidove zgradananizanih na rubu starog kanala.

„Obećao je da će se vratiti“, rečeSem. „I ti si ga čula.“

Fili ga pogleda zakrvavljenim inatečenim očima. Kosa joj je visila okolica, neoprana i umršena. Podsećala jena neku opreznu životinju koja viri krozžbunje. Već danima nisu imali vatre, alije divljanka ipak volela da čuči poredognjišta, kao da se u hladnom pepelu joškrije neka toplota. „Ne dopada mu seovde s nama“, reče ona tiho, da neprobudi dete. „Ovde je tužno. On volitamo gde ima vina i smeha.“

Da, pomisli Sem, a vina ima svugde,samo ne ovde. Bravos beše pun krčmi,pivnica i bordela. A ako je Dareonudraža vatra i čaša kuvanog vina odbajatog hleba i društva uplakane žene,debele kukavice i bolesnog starca, komože da ga krivi? Ja mogu. Rekao je da

će se vratiti pre sutona; rekao je da ćenam doneti vina i hrane.

Ponovo je pogledao kroz prozor,uprkos svemu se nadajući da će videtipevača kako žuri kući. Tama je padalana Tajni grad, puzala po uličicama i nizkanale. Dobri građani Bravosa uskoroće zatvoriti kapke na prozorima i navućireze na vratima. Noć je pripadalabravoškim kavgadžijama i kurtizanama.Dareonovim novim prijateljima,pomisli Sem jetko. U poslednje vreme jepevač samo o njima pričao. Pokušavaoje da napiše pesmu o jednoj kurtizani,ženi zvanoj Mesečeva Senka koja ga ječula kako peva pored Mesečeve fontanei nagradila ga poljupcem. „Trebalo je dajoj zatražiš srebra“, bio je rekao Sem.

„Novac nam treba, a ne poljupci.“ Pevačse, međutim, samo nasmejao. „Nekipoljupci su vredniji od žeženog zlata,Ubico.“

I to ga je razbesnelo. Dareon nijetrebalo da sastavlja pesme okurtizanama. Trebalo je da peva o Zidu ijunaštvu Noćne straže. Džon se nadao daće njegove pesme možda ubeditiponekog mladića da obuče crno. On jeumesto toga pevao o zlatnim poljupcima,srebrnoj kosi i crvenim, crvenimusnama. Niko nikada nije obukao crnozarad crvenih, crvenih usana.

A ponekad bi njegovo sviranjeprobudilo i dete. Onda bi ono počelo daurla, Dareon bi se na njega izdrao daućuti, Fili bi plakala, a pevač bi izjurio

napolje i ne bi se vraćao danima. „Odtog silnog plača mi dođe da jeošamarim“, žalio se, „а od njenogjecanja ne mogu da spavam.“

I ti bi plakao da si izgubio sina,umalo ne reče Sem. Nije mogao da kriviFili zbog njenog jada. Umesto toga jekrivio Džona Snežnog i pitao se kada seto Džonovo srce pretvorilo u kamen.Jednom je meštru Emonu postavio topitanje, kada je Fili otišla do kanala povodu. „Kada si ga uzdigao na mestolorda zapovednika“, odgovorio jestarac.

Čak i sada, dok je trulio u ovojledenoj sobi u potkrovlju, Sem jednimdelom svog bića nije želeo da poverujekako je Džon uradio ono što je meštar

Emon mislio da jeste. Ipak, sigurno jeistina. Zašto bi inače Fili tolikoplakala? Bilo bi dovoljno samo da jepita čije to dete doji, ali nije imaohrabrosti. Bojao se odgovora koji bimogao dobiti. Još sam kukavica, Džone.Kuda god da se dene u ovom širokomsvetu, strahovi su ga pratili.

Iznad krovova Bravosa odjeknupotmula tutnjava, poput dalekegrmljavine; Titan je na drugom krajuzatona označavao da je noć stigla. Bukaje bila dovoljno glasna da probudi dete,a njegov iznenadni krik probudi meštraEmona. Kada Fili pruži dečaku dojku,starčeve oči se otvoriše i on se slabašnopromeškolji u svom uzanom krevetu.„Jaje? Mračno je. Zašto je tako

mračno?“Zato što si slep. Emonov um je sve

više lutao otkako su stigli u Bravos.Nekih dana kao da uopšte nije znao gdeje. Nekih dana bi se izgubio dok neštopriča, pa bi nastavio da govori o svomocu ili bratu. Stotinu su mu i dvegodine, podseti Sem sebe, ali je on biojednako star i u Crnom zamku, a tamo mumisli nikada nisu toliko lutale.

„Ја sam“, morao je da kaže. „SemvelTarli. Tvoj kućeupravitelj.“

„Sem.“ Meštar Emon obliznu usne pazatrepta. „Da. A ovo je Bravos. Oprostimi, Seme. Da li je jutro stiglo?“

„Nije.“ Sem opipa starčevo čelo.Koža mu beše vlažna i hladna na dodir,a svaki dah mu je slabašno šištao. „Noć

je, meštre. Spavao si.“„Predugo. Ovde je hladno.“„Nemamo ogreva“, reče mu Sem, „а

krčmar neće više da nam da, dok mu neplatimo.“ Već su tri ili četiri puta vodiliovaj isti razgovor. Trebalo je da parepotrošim na ogrev, prekorevao je Semsamog sebe svaki put. Trebalo je daimam pameti i da ga zgrejem.

Umesto toga je poslednje srebroprotraćio na jednog vidara iz Kućecrvenih šaka, visokog bledog čoveka uodori izvezenoj uskovitlanim crveno-belim prugama. Za sve to srebro sudobili pola čuture snovina. „То ćemožda ublažiti njegov odlazak“, rekao jeBravošanin, i to ne grubo. Kada ga jeSem upitao zar ne može ništa više da

uradi, ovaj je odmahnuo glavom.„Balsama imam, napitaka i čajeva,masti, otrova i obloga. Mogao bih da mupustim krv, da ga iščistim, da mu stavimpijavice... ali čemu? Nema te pijavicekoja će ga podmladiti. On je starac ismrt mu je u plućima. Daj mu ovo i pustiga da spava.“

I pustio ga je, čitavu noć i čitav dan,ali se sada starac s mukom pridizao dasedne. „Moramo dole do brodova.“

Ponovo brodovi. „Previše si slab dabi izlazio“, morao je da kaže. MeštarEmon se prehladio na putu i sada mu sebolest spustila na pluća. Kada su stigli uBravos, bio je tako slab da su na kopnomorali da ga iznesu. Tada su još imalidebelo džakče srebra, pa je Dareon

zatražio najveći krevet u krčmi. U onomekoji su dobili moglo je da spavaosmoro, pa je zato krčmar zahtevao daim toliko i naplati.

„Ujutru možemo na dokove“, obećaSem. „Moći ćeš da se raspitaš i nađeškoji sledeći brod isplovljava zaStarigrad.“ U bravoškim lukama čak i ujesen ima mnogo brodova. Kada jednomEmon ojača za put, lako će naći pogodnulađu da ih preveze. Plaćanje puta će većići mnogo teže. Brod iz Sedamkraljevstava će im biti najboljauzdanica. Neki trgovac iz Starigrada,možda, koji ima rođake u Noćnoj straži.Sigurno još postoje ljudi koji cene onešto hodaju po Zidu.

„Starigrad“, prošišta meštar Emon.

„Da. Sanjao sam Starigrad, Seme.Ponovo sam bio mlad, a moj brat Jaje jebio sa mnom, zajedno sa onim ogromnimvitezom koga je služio. Pili smo u jednojstaroj gostionici gde prave strahotnosnažno jabukovo pivo.“ Ponovo jepokušao da ustane, ali je to bio preveliknapor za njega. Tren kasnije je opetlegao. „Brodovi“, ponovi . „Tamo ćemonaći odgovor. O zmajevima. Moram daznam.“

Ne, pomisli Sem, hrana i toplotatebi treba, pun stomak i vatra štopucketa u ognjištu. „Jesi li gladan,meštre? Ostalo nam je nešto hleba ikomadić sira.“

„Ne sada, Seme. Kasnije, kada sebudem osećao snažnije.“

„Kako ćeš postati snažniji ako nejedeš?“ Niko od njih nije jeo mnogo zavreme plovidbe, pogotovo posleSkagosa. Jesenje bure su ih progonilepreko čitavog Uzanog mora. Ponekad sudolazile s juga, kotrljajući se sgromovima, munjama i crnim kišamakoje su padale danima. Ponekad sudolazile sa severa, ledene i mračne, sažestokim vetrovima koji su sekli dokostiju. Jednom je bilo tako hladno da seSem probudio i video kako je čitav brodokovan ledom i svetluca blistavo kaobiser. Kapetan je spustio jarbol iprivezao ga za palubu, da putovanjeokonča samo uz pomoć vesala. Kada suugledali Titana, više niko nije jeo.

Međutim, kada se našao na kopnu,

Sem je ogladneo kao vuk. Isto je bilo ikod Dareona i Fili. Čak je i dete počeložustrije da sisa. Emon, međutim...

„Hleb je bajat, ali mogu u kuhinji dazamolim da mi daju malo moče, da ganatopim“, reče Sem starcu. Krčmar bešetežak čovek, hladnih očiju i sumnjičavprema tim u crno odevenim strancimapod njegovim krovom, ali mu je kuvarbio bolji.

„Ne. Ipak, možda gutljaj vina?“Vina nisu imali. Dareon je obećao da

će ga kupiti za novac zarađen pevanjem.„Vino ćemo posle“, morao je Sem dakaže. „Ima vode, ali nije dobra.“ Dobravoda je stizala preko lukova velikogciglenog akvadukta koji su Bravošanizvali slatkovodna reka. Bogati su je

sprovodili u svoje domove; siromašni supunili vedra i lavore na javnimčesmama. Sem je slao Fili da je donese,zaboravivši da je divljanka čitav životprovela u Krasterovoj utvrdi i da nikadanije videla ni neku pijačnu varoš.Bravos, kameni lavirint ostrva i kanala,bez trave i drveća i prepun stranaca kojisu joj se obraćali na jeziku koji nijerazumela tako ju je preplašio da jeizgubila mapu, a potom se izgubila isama. Sem ju je našao uplakanu poredkamenih stopala nekog davno pokojnogmorskog lorda. „Imamo samo vodu izkanala“, reče on meštru Emonu, „alikuvar može da je prokuva. Ima isnovina, ako ga hoćeš još.“

„Zasada sam dovoljno snevao.

Poslužiće i voda iz kanala. Pomozi mi,molim te.“

Sem pridiže starca i prinese čašunjegovim suvim, ispucalim usnama. Ipakje pola vode iscurilo na meštrove grudi.„Dosta“, zakašlja se Emon poslenekoliko gutljaja. „Udavićeš me.“Zadrhtao je u Semovom naručju. „Zaštoje soba tako hladna?“

„Nemamo više drva.“ Dareon jekrčmaru platio dvostruko za sobu sognjištem, ali niko od njih nije shvatioda će drvo ovde biti tako skupo. UBravosu drveće nije raslo, sem udvorovima i vrtovima velikaša. ABravošani nisu sekli ni borove koji suprekrivali ostrva oko njihove velikelagune i služili da zaustave vetrove i

zaštite grad od oluja. Umesto toga, drvoza ogrev se donosilo barkama, uz reke ipreko zatona. Ovde je čak i balega bilaskupa; Bravošani su umesto konjakoristili čamce. Ništa od toga ne bi bilobitno da su pošli za Starigrad kao što susmerali, ali to se pokazalo kaonemoguće, zbog slabosti meštra Emona.Još jedna plovidba pučinom bi ga ubila.

Emonova šaka zapuza prekopokrivača, tražeći Semovu ruku.„Moramo na dokove, Seme.“

„Kada ojačaš.“Starac nije bio u stanju da se nosi s

prskanjem talasa i vlažnim vetrovima naobali, a Bravos je sav bio u obalama.Na severu se nalazila Purpurna luka, gdesu se privezivali bravoski trgovci,

podno kupola i kula Palate morskoglorda. Zapadno je ležala Krpareva luka,prepuna brodova iz drugih Slobodnihgradova, sa Vesterosa, Ibena i čudesnih,dalekih zemalja istoka. A svugde drugdesu bili mali pristani i stari sivi molovigde su lovci na rakove i krabe i ribaripristajali posle rada na blatištima iušćima reka. „То bi za tebe bio preveliknapor.“

„Onda idi ti umesto mene“, reče muEmon, „i dovedi mi nekoga ko je videote zmajeve.“

„Ја?“ Sema ovaj predlog ispuniočajem. „Meštre, to je samo priča.Mornarska priča.“ Dareon je i za to biokriv. Pevač im je donosio svakakvečudne priče iz pivnica i bordela.

Nažalost, bio je pripit kada je čuo zazmajeve, i nije mogao da se prisetipojedinosti. „Dareon je možda sveizmislio. Takvi su pevači. Svaštaizmišljaju.“

„Tako je“, reče meštar Emon, „aličak se i u najmaštovitijoj priči moždakrije zrnce istine. Nađi mi tu istinu,Seme.“

„Ne bih znao koga da pitam, nitikako da ga pitam. Visokovalirijski znamtek pomalo, a kada mi govore nabravoskom, ne razumem ih ni pola. Tigovoriš više jezika od mene, kada budešojačao, možeš...“

„Kada ću ja ojačati, Seme? Reci mito.“

„Uskoro. Ako se odmaraš i jedeš.

Kada stignemo u Starigrad...“„Neću ponovo videti Starigrad. To

sada znam.“ Starac jače stegnu Semovuruku. „Uskoro ću biti sa svojom braćom.Neki su mi bili braća po krvi, a neki pozakletvi, ali su svi bili moja braća. Amoj otac... on nikada nije ni pomislio daće naslediti presto, pa ipak jeste. Imaoje običaj da kaže kako je to kazna zbogudarca od koga je poginuo njegov brat.Molim se da je u smrti našao spokoj kojiu životu nije. Obrednici pevaju oslatkom počinku, odlaganju bremena iputovanju u lepšu zemlju gde ćemo sesmejati i voleti i gostiti do kraja dana...ali šta ako takva zemlja svetlosti i medane postoji, već iza zida zvanog smrtčekaju samo hladnoća, tama i bol?“

On se boji, shvati Sem. „Ti neumireš. Samo si bolestan, to je sve.Proći će.“

„Ovog puta neće, Seme. Sanjaosam... u noćnoj tami čovek postavlja svapitanja koja se po danu ne usuđuje. Menije ovih poslednjih godina preostalosamo jedno. Zašto su mi bogovi oduzelivid i snagu, a ipak me osudili da tolikodugo trajem, sleđen i zaboravljen?Kakvu korist vide od jednog starog ioronulog čoveka kao što sam ja?“Emonovi prsti zadrhtaše, grančicepresvučene pegavom kožom. „Pamtim,Seme. Još pamtim.“

Nije mu bilo jasno o čemu govori.„Šta pamtiš?“

„Zmajeve“, prošapta Emon. „Jad i

slava moje kuće behu oni.“„Poslednji zmaj je umro pre tvog

rođenja“, reče Sem. „Kako možeš da ihpamtiš?“

„Vidim ih u snovima, Seme. Vidimcrvenu zvezdu kako krvari na nebu. Jošpamtim crveno. Vidim njihove senke nasnegu, čujem udare kožnih krila, osećamnjihov vreo dah. I moja braća su sanjalao zmajevima, i ti snovi su ih pobili, bašsve. Seme, mi drhtimo na oštrici napolazaboravljenih proročanstava, čudesa iužasa koja nijedan živi čovek ne možeda razume... ili...“

„Ili?“, upita Sem.„...ili možda nije tako.“ Emon se tiho

nasmeja. „Ili sam ja star čovek,grozničav i na samrti.“ Umorno je

sklopio bele oči, a onda se naterao da ihponovo otvori. „Nije trebalo da odem saZida. Lord Snežni nije to mogao da zna,ali sam ja morao da predvidim. Vatraguta, ali hladnoća čuva. Zid... ali sada jekasno da se pobegne nazad. Pred mojimvratima čeka Stranac, a on se ne možeizbeći. Kućeupravitelju, verno si meslužio. Učini za mene ovo poslednjehrabro delo. Idi dole do brodova, Seme.Saznaj sve što možeš o tim zmajevima.“

Sem izvuče ruku iz starčevog stiska.„Hoću. Ako želiš. Samo.... Nije znao štaviše da kaže. Ne mogu da ga odbijem.Potražiće i Dareona, po Krparevoj luci.Prvo ću naći Dareona, pa ćemozajedno otići do brodova. A kada sevratimo, donećemo hranu, vino i drva.

Založićemo vatru i skuvaćemo neštolepo i toplo. Ustao je. „Dobro. Idemonda. Ako tako želiš. Fili će biti ovde.Fili, zabravi vrata kada odem.“ Predvratima čeka Stranac.

Fili klimnu glavom privijajući detena grudi, očiju punih suza. Ponovo ćezaplakati, shvati Sem. To ne bi mogaoda podnese. Pojas za mač mu je visio skuke na zidu, pored starog napuklog rogakoji mu je Džon dao. On ga skinu pa gaopasa, a onda prebaci crni vuneni plaštpreko mekanih, pogrbljeniih ramena, pabezvoljno prođe kroz vrata i spusti seniz drveno stepenište koje je škripalopod njegovom težinom. Krčma je imaladvoja ulazna vrata, jedna za ulicu, adruga za kanal. Sem izađe na prva, da

izbegne glavnu prostoriju, gde bi mukrčmar sigurno uputio otrovan pogledkoji je čuvao za goste koji više nisudobrodošli.

U vazduhu se osećala hladnoća, alinoć nije bila ni izbliza maglovita kaoneke druge. Sem je bar na tome biozahvalan. Ponekad je magla bila takogusta da čovek nije video ni sopstvenenoge. Jednom zamalo nije upao u kanal.

Sem je kao dečak čitao istorijuBravosa i sanjario je da će ga jednogdana videti. Želeo je da vidi Titana kakose strog i strašan diže iz mora, da klizikanalima u čamcima u obličju vodenihzmija, pored svih palata i hramova, igleda bravoske kavgadžije kako igrajusvoj vodeni ples, dok im sečiva blistaju

pod svetlošću zvezda. Ali sada kada senašao tu, želeo je samo da ode i nastaviza Starigrad.

Dignute kapuljače i zavijorenogplašta, krenuo je kaldrmom premaKrparevoj luci. Pojas je pretio da će muspasti oko nogu, tako da je morao da gau hodu povlači nagore. Držao se užih,mračnijih ulica gde je bilo manje izgledada će na nekoga naići, a ipak bi mu srcezalupalo kada god bi naleteo na nekumačku... a Bravos je bio prepun mačaka.Moram da nađem Dareona, pomisli on.On je čovek Noćne straže, moj zakletibrat; zajedno ćemo dokonati šta daradimo. Meštar Emon je na izmakusnaga, a Fili bi ovde bila izgubljena čaki da je bol ne slama, ali Dareon... Ne

treba o njemu loše da mislim. Možda jepovređen, pa se zato nije vratio. Moždaje mrtav, leži u nekom sokaku u lokvikrvi, ili pluta licem nadole u kanalu.Noću su se kavgadžije i kicoši šepuriligradom u svojoj raznobojnoj, raskošnojodeći, samo čekajući priliku da dokažuveštinu s tim svojim tankim mačevima.Neki bi se tukli bilo kojim povodom,neki sasvim bez povoda, a Dareon jeimao dug jezik i prgavu narav, posebnokada popije. To što čovek ume da pevao bitkama ne znači da ume da se bije.

Najbolje pivnice, krčme i bordelinalazili su se blizu Purpurne luke iliMesečeve fontane, ali se Dareonu višesviđalo u Krparevoj luci, gde su gostičešće govorili zajednički jezik. Sem

započe svoju potragu u Krčmi zelenejegulje, kod Crnog čamdžije i kodMorogoa, na mestima gde je Dareonranije svirao. Ni najednom ga nije bilo.Pred Kućom magle nekoliko vitkihčamaca bilo je privezano i čekalo jegoste, i Sem je pokušao da upitačamdžije da li su videli pevačaodevenog sasvim u crno, ali nijedan odnjih nije razumeo njegovvisokovalirijski. Ili možda nisu hteli daga razumeju. Sem je virnuo u bednujazbinu pod drugim lukom Nabovogmosta, jedva dovoljno veliku da primideset ljudi. Nijedan od njih nije bioDareon. Probao je i u Izgnaničkoj krčmi,Kući sedam svetiljki i bordelu zvanomMačja kuća, gde su ga samo čudno

gledali, ali mu nisu pomogli.Na izlasku je, pod crvenim fenjerom

Mačje kuće, skoro naleteo na dvamladića. Jedan je bio tamnoput a drugisvetlokos. Crnomanjasti reče nešto nabravoskom. „Oprosti“, morao je Sem dakaže. „Ne razumem.“ Oprezno se udaljiood njih, uplašen. U Sedam kraljevstavasu se plemići odevali u somot, svilu isaten u stotinu nijansi, dok su se kmetovii drugi prosti ljudi oblačili u sirovu vunui smeđe grubo sukno. U Bravosu je bilodrugačije. Ulični kavgadžije su sešepurili kao paunovi, gladeći mačeve,dok su se velikaši odevali u tamnosivo iljubičasto, plavo koje je prelazilo skorou crno i crno tamno kao noć bezmesečine.

„Moj drugar Tero kaže da mu sepovraća od tvoje debljine“, rečesvetlokosi kavgadžija, čija je bluza bilaod zelenog somota s jedne, a odsrebrnog platna s druge strane. „Mojdrugar Tero kaže da ga od čegrtanja tvogmača boli glava.“ Govorio jezajedničkim jezikom. Onaj drugi,crnomanjasti kavgadžija u brokatu bojevina i žutom plaštu, koji se, izgleda,zvao Tero, primetio je nešto nabravoskom i njegov svetlokosi prijateljse nasmejao, pa rekao: „Moj drugarTero kaže da se ne oblačiš prikladnosvom položaju. Jesi li ti neki veliki lord,pa da nosiš crno?“

Sem požele da pobegne, ali da je toučinio, sapleo bi se o pojas za mač. Ne

dodiruj mač, reče on sebi. Čak i prst nabalčaku može biti dovoljan da jedan odkavgadžija to shvati kao izazov. Pokušaoje da smisli reči koje bi ih umirile.„Nisam.“ Bilo je sve što je uspeo dakaže.

„Nije lord“, ubaci se dečji glas. „Onje u Noćnoj straži, glupani. SaVesterosa.“ Na svetlo izađe devojčicakoja je gurala kolica puna morskih trava;odrpano, mršavo stvorenje raščupane,neoprane kose, s velikim čizmama. „Enojoš jednog dole u Veseloj Luci, pevaMornarevoj Ženi“, obavesti ona dvojicukavgadžija. Semu reče: „Ako te pitaju koje najlepša žena na svetu, odgovori da jeNoćna Lasta, inače će te izazvati nadvoboj. Hoćeš da kupiš ostrige?

Čančice sam sve prodala.“„Nemam para“, odgovori Sem.„Nema para“, izrugnu se svetlokosi.

Njegov crnomanjasti drugar se iskezi ireče nešto na bravoskom. „Mom drugaruTeru je hladno. Budi nam dobar debeliprijatelj pa mu daj svoj plašt.“

„Nemoj ni to da uradiš“, rečedevojčica s kolicima, „inače će onda dati traže čizme, pa ćeš uskoro završitigo.“

„Male mačke koje preglasno mjaučuzavrše u kanalima“, upozori svetlokosikavgadžija.

„Ne, ako imaju kandže.“ I iznenadase u devojčicinoj levici pojavi nož,sečiva tankog kao ona sama. Kavgadžijazvani Tero reče nešto svom svetlokosom

drugu i njih dvojica krenuše dalje,smejuljeći se.

„Hvala ti“, reče Sem devojčici kadaovi odoše.

Njen nož nestade. „Ako noću nosišmač, to znači da možeš biti izazvan. Jesili hteo da se boriš protiv njih?“

„Nisam.“ To je izrečeno takopiskavo da se Sem stresao.

„Jesi li stvarno iz Noćne straže?Nikada ranije nisam videla nekog crnogbrata kao što si ti.“ Devojčica mahnu kakolicima. „Uzmi poslednje ostrige akohoćeš. Pao je mrak, sada ih više nikoneće kupiti. Putuješ li na Zid?“

„U Starigrad.“ Sem uze jednu pečenuostrigu pa je smaza. „Čekamo na sledećibrod.“ Ostriga je bila odlična. On

pojede i drugu.„Kavgadžije nikada ne diraju ljude

bez mačeva. Ne rade to čak ni glupavekamilje pizde kao što su Tero i Orbelo.“

„Kо si ti?“„Niko.“ Smrdela je na ribu. „Nekada

sam bila neko, al’ više nisam. Zovi meKet ako hoćeš. Ko si ti?“

„Semvel, od kuće Tarlija. Govorišzajednički jezik.“

„Otac mi je bio zapovednik veslačana Nimeriji. Jedan bravoski kavgadžijaga je ubio zato što je rekao da je mojamajka lepša od Noćne Laste. Ne jednaod ovih kamiljih pizda koje si video,već pravi bravoski mačevalac. Jednogdana ću ga preklati. Kapetan je rekao daNimeriji ne trebaju male devojčice, pa

me je izbacio. Brusko me je primio i daomi kolica.“ Ona diže pogled ka njemu.„Na kom ćete brodu otploviti?“

„Platili smo putovanje na GospiAšanori .“

Devojčica se sumnjičavo zaškilji unjega. „Ona je otišla. Zar ne znaš?Isplovila je pre mnogo dana.“

Znam, mogao je Sem da kaže. On iDareon su stajali na doku i gledali kakose njena vesla dižu i spuštaju dok jehitala ka Titanu i pučini. „Ра“ rekao jepevač, „ta priča je gotova.“ Da je Sembio hrabriji čovek, gurnuo bi ga u vodu.Kada je posredi bilo nagovaranjedevojaka da se razodenu, Dareon jeimao meden jezik, a ipak je ukapetanovoj kabini nekako samo Sem

pričao, pokušavajući da ubediBravošanina da ih sačeka. „Tri dana samja čekao tog starca“, bio je rekaokapetan. „Štiva mi je puna, a mojimornari su pojebali svoje žene za srećanput. S vama ili bez vas, moja Gospaisplovljava s plimom.“

„Molim te“, preklinjao je Sem.„Samo još neki dan, ne tražim ništa više.Da meštar Emon povrati snagu.“

„Nema on snage.“ Kapetan jeprethodne noći došao u krčmu da ličnovidi meštra Emona. „Star je i bolestan ineću da umre na mojoj Gospi. Ostanite snjim ili ga ostavite, meni je svejedno. Jaisplovljavam.“ Još i gore, odbio je daim vrati novac za put koji su mu platili,srebro koje je trebalo da im posluži da

stignu do Starigrada. „Zakupili ste mojunajbolju kabinu. Evo je, čeka vas. Akonećete da je zauzmete, ja za to nisamkriv. Zašto da trpim gubitak?“

Sada bismo već bili kod Senodola,pomisli Sem žalostivo. Možda bismočak stigli i do Pentosa, uz dobar vetar.

Ali ništa od toga ne bi bilo bitnodevojčici s kolicima. „Rekla si da sividela pevača...“

„ U Veseloj luci. Venčaće se sMornarevom Ženom.“

„Venčaće se?“„Ona ide u krevet samo sa onima

koji se s njom venčaju.“„Gde je ta Vesela lика?“„Preko puta Lakrdijaške lađe. Mogu

da ti pokažem put.“

„Znam put.“ Sem je već videoLakrdijašku lađu. Dareon ne može da sevenča! Zakleo se! „Moram da idem.“

Potrčao je. Bio je to dugačak putpreko klizave kaldrme. Uskoro sezadihao, a veliki crni plašt je bučnolepetao za njim. Morao je da drži jednuruku na pojasu dok je trčao. Ono maloljudi što je sreo čudno su ga gledali, ajedna mačka se nakostrešila i zafrktalana njega. Kada je stigao do broda,teturao se. Vesela luka se nalazilaodmah preko puta.

Čim je ušao, zajapuren i bez daha,neka jednooka žena ga je obgrlila okovrata. „Nemoj“, reče joj Sem, „nisamovde radi toga.“ Ona odgovori nabravoškom. „Ne govorim taj jezik“, reče

Sem na visokovalirijskom. Okolo je biloupaljenih sveća, a u kaminu je pucketalavatra. Neko je škripao na violini, i onvide kako dve devojke igraju oko jednogcrvenog sveštenika držeći se za ruke.Jednooka žena pribi svoje grudi uznjegove. „Nemoj to da radiš! Nisam raditoga došao!”

„Seme!“, odjeknu poznati Dareonovglas. „Ina, pusti ga, to je Sem Ubica.Moj zakleti brat!“

Jednooka žena se odlepi od njega,mada je šaku zadržala na njegovoj ruci.Jedna plesačica viknu: „Može mene daubije ako hoće“, a druga reče: „Mislišda će me pustiti da mu pipnem mač?“ Izanjih je na zidu bio naslikan ljubičastigaleon čiju su posadu činile žene

odevene u visoke čizme i ništa više.Jedan tiroški mornar se beše obeznaniou uglu, hrčući u dugačku grimiznu bradu.Malo dalje je starija žena ogromnihgrudi okretala domine sa ogromnimLetnjoostrvljaninom u crno-grimiznomperju. Usred svega toga sedeo jeDareon, njuškajući po vratu ženu kojamu je sedela u krilu. Na sebi je imalanjegov crni plašt.

„Ubico“, viknu pevač pripito, „dođida upoznaš moju gospu ženu.“ Kosa muje bila boje peska i meda, osmeh topao.„Pevao sam joj ljubavne pesme. Kada japevam, žene se tope kao maslac. Kakosam mogao da odolim ovakvom licu?“On joj poljubi nos. „Ženo, poljubiUbicu, on je moj brat.“ Kada devojka

ustade na noge, Sem vide da je ispodplašta naga. „Nemoj sad da si mi vatoženu, Ubico“, reče Dareon kroz smeh.„Ali ako hoćeš neku njenu sestru, samonapred. Mislim da još imam dovoljnonovca.“

Novca za koji smo mogli da kupimohranu, pomisli Sem, novca za koji smomogli da kupimo drvo, da se meštarEmon zgreje. „Šta si to uradio? Ti nemožeš da se oženiš. Zakleo si se, istokao i ja. Zbog ovoga mogu da ti skinuglavu.“

„Venčali smo se samo za ovu noć,Ubico. Čak ni u Vesterosu ti niko zbogtoga neće skinuti glavu. Zar nikada nisiišao u Krtičnjak da tražiš zakopanoblago?“

„Nisam.“ Sem pocrvene. „Ја nikadane bih...“

„А ona tvoja mala divljanka?Sigurno si je karao bar jednom ili triput.Sve one noći u šumi, sklupčani podtvojim plaštom, nemoj da mi kažeš da ganijednom nisi umočio.“ Mahnuo jerukom ka stolici. „Sedi, Ubico. Uzmičašu vina. Uzmi kurvu. Uzmi oboje.“

Sem nije hteo čašu vina. „Obećao sida ćeš doći pre sutona. Da doneseš vinai hrane.“

„Jesi li tako ubio Tuđina? Na smrt siga ugnjavio?“ Dareon se nasmeja. „Onami je žena, a ne ti. Ako nećeš da piješ učast moje ženidbe, odlazi.“

„Pođi sa mnom“, reče Sem. „MeštarEmon se probudio i hoće da čuje o tim

zmajevima. Priča o krvavim zvezdama ibelim senkama i snovima i... akosaznamo nešto više o tim zmajevima,možda će mu biti lakše. Pomozi mi.“

„Sutra. Ne prve bračne noći.“Dareon se pridiže, uze svoju nevestu zaruku i krenu prema stepenicama, vukućije za sobom.

Sem mu stade na put. „Obećao si,Dareone. Rekao si reči. Trebalo bi dami budeš brat.“

„U Vesterosu. Je l’ ti ovo liči naVesteros?“

„Meštar Emon...“„...umire. Onaj prugasti vidar na

koga si bacio sve naše srebro lepo ti jeto rekao.“ Dareonova usta se ružnostegoše. „Uzmi neku curu ili odlazi,

Seme. Kvariš mi svadbu.“„Otići ću“, reče Sem, „ali ti ideš sa

mnom.“„Ne. S tobom sam završio. S crnim

sam završio.“ Dareon strgnu plašt sasvoje nage neveste i baci ga Semu u lice.„Na. Baci ovu krpu na starca, možda ćeda ga malo ugreje. Meni više ne treba.Uskoro ću se odevati u somot. Dogodineću nositi krzna i jesti...“

Sem ga udari.Nije o tome razmišljao. Ruka mu se

digla, stegla u pesnicu i tresnula upevačeva usta. Dareon opsova, njegovanaga žena vrisnu, a Sem se baci napevača i odgurnu ga unazad prekojednog niskog stola. Bili su skorojednaki rastom, ali je Sem bio dvostruko

teži, a za promenu je bio previše besanda bi se plašio. Udario je pevača u lice itrbuh, a onda počeo da ga obema rukamamlati po ramenima. Kada ga Dareonzgrabi za šake, Sem ga udari glavom irazbi mu usnu. Pevač ga pusti, a on garaspali po nosu. Negde se neki čoveksmejao a žena psovala. Tuča kao da seusporila, kao da su dve crne muve kojese bore u jantaru. Onda neko odvučeSema s pevačevih grudi. I tu je osobuudario, a onda mu nešto tvrdo tresnu oglavu.

Sledeće čega se sećao beše da jenapolju, da glavačke leti kroz maglu. Natren vide crnu vodu pod sobom. Ondakanal polete ka njemu i pljusnu ga u lice.

Sem potonu kao kamen, kao stena,

kao brdo. Voda mu uđe u oči i nos,tamna, hladna i slana. Kada pokuša dazove u pomoć, proguta je još. Ritajući sei grcajući, on se okrenu i iz nosa muizbiše mehurići. Plivaj, reče sebi,plivaj. So mu zapeče oči kada ih otvori,zaslepivši ga. Izbio je na površinu samona tren, udahnuo i očajnički zapljeskaojednom rukom dok je druga grebala pozidu kanala. Ali kamenje je bilo klizavoi sluzavo i nije imao za šta da se uhvati.On ponovo potonu. Kako mu je vodanatapala odeću, Sem je osećao hladnoćuna koži. Pojas za mač mu je skliznuo iupetljao se oko nogu. Udaviću se,pomisli on u slepoj crnoj panici.Mlatarao je rukama pokušavajući da sedomogne površine, ali mu umesto toga

lice udari o dno kanala. Naopačke sam,shvati on, davim se. Nešto se pokrenupored jedne razmahane ruke, jegulja iliriba, pa mu kliznu kroz prste. Ne smemda se udavim, meštar Emon će umretibez mene, a Fili neće imati nikoga.Moram da plivam, moram...

Začu se snažan pljusak i nešto seobmota oko njega, ispod ruku i okogrudi . Jegulja, pomisli on u prvomtrenutku, jegulja me je uhvatila, ima dame odvuče dole. Otvorio je usta davrisne i nagutao se još vode. Udaviosam se, beše mu poslednja misao. O,smilujte se bogovi, udavio sam se.

Kada je otvorio oči, ležao je naleđima, a ogromni crni Letnjoostrvljaninga je mlatio po trbuhu pesnicama

velikim kao šunke. Prestani, boli me,pokuša Sem da vrisne. Umesto rečiizbacio je vodu, pa udahnuo. Drhtao jemokar na kaldrmi, u jezercetu kanalskevode. Letnjoostrvljanin ga ponovo udariu trbuh, i još vode mu brižnu iz nosa.„Prestani“, prodahta Sem. „Nisam seudavio. Nisam se udavio.“

„Nisi.“ Njegov spasilac se nagnu nadnjim, ogroman, crn i mokar. „DuguješKsondu mnogo pera. Voda je upropastilalepi Ksondov plašt.“

Jeste, vide Sem. Perjani plašt jepolegao po širokim ramenima crnogčoveka, mokar i prljav. „Nisam hteo.

„Nisi hteo da plivaš? Ksondo jevideo. Previše pljuskanja. Debeli ljuditreba da plutaju.“ On zgrabi Semov

dublet ogromnom crnom pesnicom pa gadiže na noge. „Ksondo kapetanovzamenik na Cimetnom vetru. Mnogojezika on govori, pomalo. Unutra seKsondo smeje, kad te vidi da udarašpevača. A Ksondo i čuje.“ Širok beliosmeh mu ozari lice. „Ksondo zna tezmajeve.“

DŽEJMI„Nadala sam se da će ti do sada

dojaditi ta nesrećna brada. Od tih silnihdlaka počinješ da ličiš na Roberta.“Njegova sestra više nije na sebi imalacrninu, već smaragdnozelenu haljinu srukavima od srebrne mirske čipke.Smaragd velik kao golubije jaje visiojoj je oko vrata na zlatnom lancu.

„Robertova brada je bila crna. Mojaje zlatna.“

„Zlatna? Ili srebrna?“ Sersei čupnudlaku s njegovog podbratka pa je diže.Bila je seda. „Sva boja bledi iz tebe,brate. Postao si avet onoga što si nekadabio, bled i obogaljen stvor. I tako

beskrvan, uvek u belom.“ Bacila jedlaku u stranu. „Više mi se sviđašodeven u grimiz i zlato.“

A ti se meni više sviđaš odevena usunčeve zrake, s kapljicama vode nagoloj koži. Želeo je da je poljubi, da jeodnese u spavaću odaju, baci na krevet...tucala se s Lanselom, OzmundomKetlblekom, Mesečevim dečakom...„Predlažem ti pogodbu. Oslobodi meove dužnosti, i moj brijač će ti biti nausluzi.“

Usta joj se stegnuše. Pila jezačinjeno kuvano vino i mirisala je naoraščiće. „Dozvoljavaš sebi da secenjkaš sa mnom? Treba li da tepodsećam, zakleo si se na poslušnost.“

„Zakleo sam se da štitim kralja.

Mesto mi je uz njega.“„Mesto ti je tamo kuda te on

pošalje.“„Tomen udara pečatom po svakoj

hartiji koju pred njega gurneš. Ovo jetvoje maslo, i uz to budalaština. Zašto siimenovala Davena za zaštitnika zapadaako u njega nemaš poverenja?“

Sersei sede ispod prozora. Iza njeDžejmi vide pocrnelu ruševinuDesničine kule. „Zašto toliko oklevaš,ser? Da sa šakom nisi izgubio ihrabrost?“

„Zakleo sam se ledi Stark da višenikada ne dignem oružje protiv Starka iliTulija.“

„Pijano obećanje dato dok ti je mačbio pod grlom.“

„Kako da štitim Tomena kada nisamuz njega?“

„Tako što ćeš poraziti njegoveneprijatelje. Otac je uvek govorio da jehitar udarac mačem bolja odbrana odsvakog štita. Priznajem, za većinuudaraca mačem potrebna je šaka. Ipak,čak i osakaćen lav može da izazovestrah. Hoću Brzorečje. Hoću BrindenaTulija u lancima ili mrtvog. A neko morai da dovede Harendvor u red. Hitno namje potreban Vilis Menderli, podpretpostavkom da je još živ i zatočen,ali posada nije odgovorila ni na jednogmog gavrana.“

„U Harendvoru su ti Gregoroviljudi“, podseti je Džejmi. „Planina ih jebirao da budu svirepi i glupi.

Najverovatnije su pojeli tvojegavranove, zajedno s porukama.“

„Zato te i šaljem. Po svoj prilici će itebe pojesti, ali možda ćeš bar da imizazoveš gorušicu.“ Sersei popravihaljinu. „Hoću da u tvom odsustvuKraljevom gardom zapoveda serOzmund.“

„...tucala se s Lanselom iOzmundom Ketlblekom, čak možda i sMesečevim dečakom... „Tu odluku nedonosiš ti. Ako budem morao da odem,ser Loras će zapovedati umesto mene.“

„Ti se to meni rugaš? Znaš štamislim o ser Lorasu.“

„Da nisi poslala Belona Svona uDornu.“

„Potreban mi je tamo. Tim

Dornjanima se ne može verovati. Onacrvena zmija se borila za Tiriona, zar sito zaboravio? Neću da prepustim svojukćer njima na milost i nemilost. I nećudozvoliti da Loras Tirel zapovedaKraljevom gardom.“

„Ser Loras je triput bolji čovek odser Ozmunda.“

„Tvoje predstave o muškarcima suse pomalo promenile, brate.“

Džejmi oseti kako mu bes narasta.„Tačno, Loras ne zvera u tvoje sise kaoser Ozmund, ali mislim da ne...“

„Razmisli o ovome.“ Sersei gaošamari.

Džejmi nije pokušao da zaustaviudarac. „Vidim da mi treba gušća brada,da me zaštiti od milovanja moje

kraljice.“ Želeo je da joj pokida haljinui udarce pretvori u poljupce. Radio je toranije, dok je imao obe šake.

Kraljičine oči behu zeleni led.„Bolje da odeš, ser.“

...Lansel, Ozmund Ketlblek iMesečev Dečak...

„Da nisi i gluv a ne samo sakat?Vrata su iza tebe, ser.“

„Biće tvoja volja.“ Džejmi se okrenuu mestu i ode.

Bogovi su se negde smejali. Serseinikada nije umela da trpi ničijesuprotstavljanje, to je dobro znao. Blažereči bi je možda ubedile, ali je uposlednje vreme bilo dovoljno samo daje vidi, pa da se razbesni.

Donekle se radovao što će ostaviti

Kraljevu luku iza sebe. Nije mu prijalodruštvo čankoliza i budala koji suokruživali Sersei. „Najmanje veće“,tako su ih zvali u Buvljoj rupi, rekao jeAdam Marbrend. A Kiburn... moždajeste spasao Džejmiju život, ali je idalje bio Krvavi lakrdijaš. „Kiburnsmrdi na tajne“, upozorio je Sersei. Toju je samo nasmejalo. „Svi mi imamotajne, brate“, odgovorila je.

... tucala se s Lanselom i OzmundomKetlblekom, čak možda i s Mesečevimdečakom...

Četrdeset vitezova i isto tolikoštitonoša čekalo ga je pred štalomCrvene tvrđave. Polovina su bilizapadnjaci, zakleti na vernost kućiLanistera, a ostali donedavni neprijatelji

koji su preko noći postali sumnjiviprijatelji. Ser Dermot od Kišegore ćenositi Tomenov barjak, Crveni RonetKonington beli barjak Kraljeve garde.Jedan Pedž, jedan Pajper i jedanPekldon će imati čast da budu štitonošelorda zapovednika. „Prijatelje drži izaleđa, a neprijatelje tamo gde ih vidiš“,savetovao ga je nekad Samner Krejkhol.Ili je to bio otac?

Putni konj mu je bio krvavocrveniriđan, ratni at veličanstveni sivi pastuv.Prošle su mnoge godine otkako jeDžejmi dao ime nekom svom konju;previše ih je video kako ginu u bitkama,a to mu je teže padalo kada bi im daoime. Ali kada ih je mali Pajper prozvaoČast i Slava, nasmejao se i prihvatio ta

imena. Slava je na sebi imao lanisterskigrimiznu ukrašenu ormu; Čast je imaobeli pokrovac Kraljeve garde. DžosminPekldon je držao riđanove uzde dok jeser Džejmi uzjahivao. Štitonoša bešemršav kao koplje, dugih ruku i nogu,masne, mišjesmeđe kose i obrazaobraslih mekim paperjem. Plašt mu bešelanisterski grimizan, ali mu je donjiogrtač prikazivao deset ljubičastihzvezdica njegove kuće, poredanih nažutom polju. „Moj gospodaru“, upitamomče, „hoćeš li svoju novu ruku?“

„Stavi je, Džejmi“, posavetova gaser Kenos od Kejsa. „Maši kmetovima,da imaju šta da jednog dana pričajuunucima.“

„Ipak ne.“ Džejmi nije hteo da

pokaže gomili zlatnu laž. Neka videpatrIjak. Neka vide bogalja. „Ali tislobodno nadoknadi moj nedostatak, serKenose. Maši obema rukama, a mlataraji nogama, ako ti je po volji.“ Uhvatio jeuzde levicom i okrenuo konja. „Рејnе“,doviknu dok su se ostali postrojavali,„jahaćeš pored mene.“

Ser Ilin Pejn se probi do Džejmija.Delovao je kao prosjak na balu.Verižnjača mu beše stara i zarđala, anosio ju je preko prljavog tvrdogkožuha. Ni čovek ni njegov konj nisu nasebi imali nikakav grb; štit mu beše takoizudaran da je bilo teško odrediti kakveje boje nekada bio. Mračnog licaduboko usađenih, praznih očiju, ser Ilinje ličio na samu smrt... a to je godinama

i bio.Više, međutim, nije. Ser Ilin je bio

polovina Džejmijeve cene da progutanaređenje svog dečaka-kralja kao dobrimali lord zapovednik. Druga polovina jebio ser Adam Marbrend. „Potrebni sumi“, bio je rekao sestri, a Sersei se nijeopirala. Verovatno joj je drago što ćeih se otarasiti. Ser Adam je bioDžejmijev drug iz dečačkih dana, a tihiglavoseča je pripadao njihovom ocu,ako je nekome uopšte i pripadao. Pejn jebio kapetan Desničine garde kada su gačuli kako se hvali da lord Tivin zapravovlada nad Sedam kraljevstava i govorikralju šta da radi. Eris Targarjen mu jeza to iščupao jezik.

„Otvaraj kapiju“, reče Džejmi, a

Delivepar gromoglasno viknu:„OTVARAJ KAPIJU!“

Kada je Mejs Tirel izmarširao krozBlatnu kapiju uz zvuke bubnjeva i frula,hiljade su stajale na ulicama da mukliču. Mali dečaci su se pridružilipovorci, marširali su kraj tirelskihvojnika visoko dignutih glava, dok su imnjihove sestre slale poljupce s prozora.

Danas nije bilo tako. Nekoliko kurviih je pozivalo dok su prolazili, aprodavač pita s mesom je hvalio svojurobu. Na Obućarskom trgu dva odrpanavrapca žustro su propovedala prednekoliko stotina varošana, prizivajućipropast za bezbožnike i one koji seklanjaju demonima. Gomila se razmaklada propusti povorku. I vrapci i obućari

su ih pratili tupim pogledima. „Mirisruža im prija, ali lavove ne vole“,primeti Džejmi. „Mojoj sestri bi bilopametno da to ne zaboravi.“ Ser Ilin nijeodgovor i o . Savršeno društvo zadugačak put. Uživaću u razgovoru snjim.

Veći deo njegovog odreda čekao gaje van gradskih zidina; ser AdamMarbrend sa svojim izviđačima, serStefon Svift i komora, Sveta stotinastarog ser Bonifera Dobrog, Sarsfildovistrelci-jahači, meštar Galijan sa četirikaveza puna gavranova, dve stotineteških konjanika pod zapovedništvomser Flementa Breksa. Sve u svemu, nijeto bila velika vojska; ukupno manje odhiljadu ljudi. Brojčana snaga je kod

Brzorečja bila najmanje potrebna.Lanisterska vojska je već opsela zamak,zajedno s još većom silom Freja;poslednjom pticom koja im je stiglajavljeno im je da opsadnici zamka imajuvelikih nevolja s pribavljanjem hrane.Brinden Tuli je potpuno ogolio zemljupre nego što se povukao u zamak.

Mada neko posebno ogoljavanje inije bilo potrebno. Po onome što jeDžejmi video u rečnim zemljama, jedvada neko polje nije bilo spaljeno, gradopljačkan, devica obeščašćena. A sadame moja mila sestra šalje da dovršimposao koji su započeli Ejmori Lorč iGregor Klegani. To mu je ostavilogorak ukus u ustima.

Tako blizu Kraljeve luke, Kraljev

drum je bio onoliko bezbedan koliko jeu takva vremena mogao biti, a ipak jeDžejmi poslao Marbrenda i njegoveljude u izvidnicu. „Rob Stark me jeiznenadio u Šaputavoj šumi“, rekao je.„То se neće ponoviti.“

„Imaš moju reč da neće.“ Marbrenduje vidno laknulo što je ponovo u sedlu išto na leđima ima tamnosivi plašt svojekuće umesto zlatne vune Gradske straže.„Ako se neki dušmanin približi na desetliga, ti ćeš saznati za njega pre nego onza tebe.“

Džejmi je najstrože naredio da nikone sme da napusti povorku bez njegovedozvole. Znao je da će inače nekimmladim lordovima biti dosadno, pa će setrkati po poljima, rasterujući stoku i

gazeći useve. U blizini grada još sumogle da se vide krave i ovce; jabuke nadrveću i bobice na žbunju, njive podječmom, ovsom i ozimom pšenicom,taljige i zaprege na drumu. Malo daljeništa više neće biti tako ružičasto.

Dok je jahao na čelu svoje vojskepored ser Ilina, Džejmi je osećao neštonalik na zadovoljstvo. Sunce mu jegrejalo leđa, a vetar mu je prolazio krozkosu poput ženskih prstiju. Kada MaliLu Pajper dojuri do njega s kacigompunom kupina, Džejmi pojede punu šakui reče momku da ostatak podeli s drugimštitonošama i ser Ilinom Pejnom.

Pejnu je ćutnja, izgleda, jednakoprijala kao zarđala verižnjača i tvrdakoža. Kloparanje kopita njegovog

škopca i škripa mača u koricama kadagod bi se promeškoljio u sedlu behujedini zvuci koji su ga pratili. Mada jenjegovo rošavo lice bilo mračno a očihladne poput ledom okovanog jezera,Džejmi je osećao da mu je drago što jep o š a o . Pružio sam mu mogućnostizbora, podseti on sebe. Mogao je dame odbije i ostane kraljeva pravda.

Postavljenje ser Ilina bilo jesvadbeni poklon Roberta Barateonanjegovom tastu, udoban položaj koji ćemu pružiti kakvu-takvu nadoknadu zajezik koji je izgubio služeći kućuLanistera. Bio je sjajan glavoseča.Nikada nije pokvario pogubljenje, aretko mu je trebao drugi udarac. A neštou njegovoj tišini je budilo užas. Malo je

koji čovek bio toliko prikladan za ulogukraljeve pravde.

Kada je Džejmi odlučio da gapovede, otišao je u ser Ilinove odaje nakraju Izdajničke promenade. Viši spratzdepaste, polukružne kule bio jepodeljen na ćelije za zatočenike kojimaje pružana nekakva udobnost, zarobljenevitezove i sitne lordove koji čekajuotkup ili razmenu. Ulaz u same tamnicebio je u prizemlju iza jednih vrata odkovanog gvožđa, i još jednih od sivog,ispucalog drveta. Na prvom spratu bilesu sobe glavnog tamničara, lordaispovednika i kraljeve pravde. Pravda jebio glavoseča, ali je po običajimatakođe rukovodio tamnicama i ljudimakoji su ih čuvali.

A za taj zadatak je ser Ilin Pejn bioizuzetno neprikladan. Pošto nije mogaoda čita, piše ili govori, ser Ilin jeupravljanje tamnicama prepustio svojimpodređenima, kakvi god bili.Kraljevstvo međutim nije imalo lordaispovednika još od drugog Derona, aposlednji glavni tamničar je bio trgovacplatnom koji je taj položaj kupio odMaloprstića za vreme Robertovevladavine. Bez sumnje je nekolikogodina ostvarivao priličnu dobit, svedok nije pogrešio tako što se urotio snekim drugim bogatim budalama dapredaju Gvozdeni presto Stanisu.Prozvali su se „Rogati ljudi“, tako da imje Džof zakucao jelenske rogove zaglave pre nego što ih je bacio preko

gradskih zidina. Zato je ReniferuDugovodnom, glavnom tamničaruiskrivljene kičme koji je umeo užasno dadavi o „kapi zmajske“ u sebi, zapalo daotvori Džejmiju vrata od tamnice ipovede ga uzanim stepenicama do mestagde je Ilin Pejn proživeo poslednjihpetnaest godina.

Odaje su smrdele na trulu hranu, arogozina je vrvela od gamadi. Džejmiumalo ne zgazi pacova kada uđe. Pejnovdvoručni mač bio je naslonjen na sto,pored brusa i masne voštane krpe. Čelikje bio savršen, oštrica je plavo treperilana bledoj svetlosti, ali su inače gomileprljave odeće bile razbacane po podu, araštrkani komadi oklopa crveneli se odod rđe. Džejmi nije mogao da izbroji

razbijene vrčeve za vino. Ovoga nezanima ništa sem ubijanja, pomisli onkada se ser Ilin pojavi iz spavaće odajekoja je smrdela na prepune nokšire.„Veličanstvo mi je naredilo da povratimrečne zemlje“, reče mu Džejmi. „Hoćuda pođeš sa mnom... ako nekako uspešda se rastaneš od ove divote.“

Odgovor je bila tišina, i dugačak,netremičan pogled. Ali taman kada sespremio da pođe, Pejn mu je klimnuoglavom. I evo ga sada. Džejmi hitropogleda svog saputnika. Možda ipakima neke nade za nas obojicu.

Te noći su se ulogorili pod zamkomHejforda, koji se dizao na vrhu brda.Kada je sunce zašlo, stotinu šatora nikloje u podnožju, uz obalu potoka koji je

tekao kraj brda. Džejmi je sam postaviostražare. Tako blizu gradu nije očekivaonevolje, ali je njegov ujak Stafordjednom mislio da je siguran naVologazu. Najbolje je ništa ne prepuštatislučaju.

Kada mu je iz zamka stigao poziv davečera sa zapovednikom odbrane lediHejford, Džejmi je sa sobom poveo serIlina, kao i ser Adama Marbrenda, serBonifera Hastija, Crvenog RonetaKoningtona, Delivepra i desetak drugihvitezova i vlastelinčića. „Pretpostavljamda bi trebalo da stavim šaku“, rekao jePeku pre nego što su pošli uzbrdo.

Momak ju je smesta doneo. Šakabeše izlivena od zlata, veoma verno, sausađenim noktima od sedefa i blago

povijenim palcem i prstima da biskliznuli oko nožice pehara. Ne mogu dase borim, ali mogu da pijem, pomisliDžejmi dok je momak pritezao uzicekoje su je vezivale za patrljak. „Ljudi ćete od danas zvati Zlatna Ruka, mojgospodaru“, uveravao ga je oružar kadaju je prvi put namestio na Džejmijevč l a na k. Nije bio u pravu. BićuKraljeubica do smrti.

Zlatna šaka je izazvala mnogodivljenja za večerom, bar dok Džejminije oborio pehar vina. Onda ga jestrpljenje napokon izdalo. „Ako ti seprokletinja toliko sviđa, odseci sebidesnicu, pa je nosi“, rekao je FlementuBreksu. Posle toga više nije bilo priče onjegovoj ruci, i mogao je da na miru

popije malo vina.Gospodarica zamka bila je lanisterka

po braku, punačko detešce udato zanjegovog brata od strica Tireka pre negošto je navršila godinu dana. LediErmesandu su uredno izveli da im jeprikažu, svu umotanu u haljinicu odzlatotkanog platna, sa okomitom zelenomvijugavom prugom preko kariranogzlatno-zelenog polja kuće Hejforda,izrađenom od sićušnih smaragda.Međutim, devojčica je uskoro počela dakmeči, na šta ju je dojilja brže-boljeodnela u krevet.

„Zar nema vesti o našem lorduTireku?“, upitao je njen zapovednikodbrane kada je poslužena pastrmka.

„Nikakvih.“ Tirek Lanister je nestao

u nemirima u Kraljevoj luci dok jeDžejmi još bio sužanj u Brzorečju.Momku bi sada bilo četrnaest godina,pod uslovom da je živ.

„Lično sam predvodio potragu, ponaređenju lorda Tivina“, reče AdamMarbrend dok je odvajao kičmu od ribe,„ali nisam otkrio ništa više od onoga štomi je Bajvoter ispričao. Momak jeposlednji put viđen u sedlu, kada jepritisak rulje probio lanac zlatnihplaštova. Posle... pa, njegov konj jepronađen, ali ne i jahač. Najverovatnijesu ga svukli s konja i ubili. Ali, ako jetako, gde je telo? Rulja je ostale leševeostavila gde su pali, zašto to nije učinilai s njegovim?“

„Više bi vredeo živ“, primeti

Delivepar. „Svaki Lanister je vredanpoprilične otkupnine.“

„Nema sumnje“, složi se Marbrend,„а ipak zahtev za otkupninu nikada nijestigao. Momak je jednostavno nestao.“

„Momak je mrtav.“ Džejmi je popiotri čaše vina i zlatna šaka je svakimtrenom postajala sve teža i trapavija.Kuka bi mi jednako dobro poslužila.

„Ako su shvatili koga su ubili,sigurno su ga bacili u reku iz straha odsrdžbe mog oca. U Kraljevoj luci dobroznaju za nju. Lord Tivin je uvek plaćaosvoje dugove.“

„Uvek“, složi se Delivepar, i tu dođekraj toj priči.

A ipak, kasnije, kada je ostao sam usobi kule koja mu je ponuđena da u njoj

prenoći, Džejmi se zamislio. Tirek jeslužio kralja Roberta kao štitonoša,zajedno s Lanselom. Znanje može bitidragocenije od zlata, smrtonosnije odbodeža. Tada je pomislio na Varisa,osmehnutog i namirisanog lavandom.Evnuh je imao doušnike i uhode počitavom gradu. Njemu bi bilo lako dasredi Tirekovu otmicu u opštoj gužvi...pod uslovom da je unapred znao da ćerulja pobesneti. A Varis je znao sve, ilije bar želeo da u to verujemo. Pa ipaknije upozorio Sersei na tu bunu. Niti jeodjahao do luke da isprati Mirselu.

Otvorio je kapke. Noć je postajalahladna, a mlad mesec je jezdio nebom.Šaka mu je mutno svetlela na mesečini.Nije dovoljno vešta za davljenje

evnuha, ali je dovoljno teška dapretvori taj ljigavi osmeh u krvavukašu. Želeo je nekoga da udari.

Džejmi nađe ser Ilina kako oštri svojdvoručni mač. „Vreme je“, reče mu.Glavoseča ustade pa krenu za njim, anjegove ispucale kožne čizme grebale supo strmim kamenim stepenicama dok suse spuštali. Malo dvorište je vodilo uarsenal. Džejmi u njemu nađe dva štita,dve plitke kacige i dva tupa turnirskamača. Jedan pruži Pejnu, a drugi uzelevicom, dok je desnu ruku provukaokroz remenje štita. Zlatni prsti su mu bilidovoljno zakrivljeni da se zakače, alinisu mogli da stežu, tako da je štit držaolabavo. „Nekada si bio vitez, ser“, rečeDžejmi. „Baš kao i ja. Da vidimo šta

smo sada.“Ser Ilin umesto odgovora diže mač, i

Džejmi smesta pređe u napad. Pejn bešezarđao kao njegova verižnjača, i slabijiod Brijene, ali je ipak mačem dočekaosvaki udarac, ili podmetnuo štit. Plesalisu pod mesečevim srpom dok su tupimačevi pevali svoju čeličnu pesmu. Tihivitez je prihvatio da Džejmi vodi plesneko vreme, ali je napokon počeo da naudarac odgovara udarcem. Kada jekonačno prešao u napad, dohvatio jeDžejmija po butini, ramenu, podlaktici.Tri puta je Džejmiju zazvonilo u ušimaod pogodaka u kacigu. Jedan zamah muje strgao štit s desne ruke i skoropokidao vezice koje su spajale zlatnušaku i patrljak. Kada su spustili štitove,

bio je izubijan i isprebijan, ali je vinoizvetrilo i glava mu se izbistrila.„Plesaćemo ponovo“, obećao je serIlinu. „Sutra i prekosutra. Svakog danaćemo plesati, sve dok s levicom nebudem jednako dobar kao što sam bio sdesnicom.“

Ser Ilin otvori usta i ispusti nekakavkreštav zvuk. Smeh, shvati Džejmi.Nešto mu se zgrči u utrobi.

Ujutro niko nije imao hrabrosti daspomene njegove modrice. Kao da nikonije čuo zvuke noćnog mačevanja.Međutim, kada su se spustili dole ulogor, Mali Lu Pajper je postaviopitanje na koje se vitezovi i lordovi nisuusudili. Džejmi mu se iskezi. „U domuHejforda ima požudne ženskadije. Ovo

su ti ljubavni ugrizi, momče.“Posle još jednog vedrog i vetrovitog

dana usledio je jedan oblačan, pa ondatri kišna. Nisu se obazirali na vetar ikišu. Povorka nije usporavala, grabila jena sever Kraljevim drumom, a svakenoći je Džejmi nalazio sebi nekoskrovito mesto da zaradi još ljubavnihugriza. Borili su se u štali dok ih jegledala jednooka mazga i u podrumukrčme među buradima vina i piva. Borilisu se u čađavim razvalinama velikogkamenog ambara, na šumovitoj adi uplitkom potoku i na širokom polju gdeim je kiša tiho dobovala po kacigama ištitovima.

Džejmi je uvek imao izgovor zasvoje noćne izlete, ali nije bio glup pa

da smatra da mu veruju. Adam Marbrendje znao šta je posredi, a neki druginjegovi kapetani su sigurno podozrevali.Ali niko nije govorio u njegovojblizini... a pošto je glavnom svedokunedostajao jezik, nije morao da se bojida će neko saznati koliko je Kraljeubicapostao nesposoban mačevalac.

Uskoro su se tragovi rata videli nasve strane. Korov, trnje i kržljavodrveće rasli su do visine konjske glavena mestima gde bi trebalo da zri jarapšenica, na Kraljevom drumu nije biloputnika, a umornim svetom su vladalivukovi od sumraka do svitanja. Većinazveri je bila dovoljno oprezna da se držipodalje, ali je konj jednogMarbrendovog izvidnika odbegao i

nastradao kada je ovaj sjahao da piša.„Nijedna zver ne bi bila tolikoodvažna“, objavio je ser Bonifer Dobri,večito strogog i tužnog lica. „То sudemoni u vučjim krznima, poslani da naskazne zbog naših greha.“

„То je onda bio jedan vanrednogrešan konj“, reče Džejmi stojeći iznadostataka sirote životinje. Naredio je dase ostatak lešine iseče i usoli; meso ćeim možda zatrebati.

Kod mesta zvanog Krmačin rogzatekli su žilavog starog viteza po imenuser Rodžer Hog kako tvrdoglavo čuči ukuli sa šest pešaka, četiri samostrelca idvadesetak seljaka. Ser Rodžer je biokrupan i nakostrešen, kao što mu jeprezime kazivalo{1}, i ser Kenos je

primetio da je on možda nekizaboravljeni Krejkhol, pošto je njihovgrb šareni crno-beli vepar. Delivepar je,izgleda, u to poverovao i proveo jedobar sat vremena ispitujući serRodžera o njegovim precima.

Džejmija je više zanimalo šta će Hogreći o vukovima. „Imali smo nevolja sjednom družinom onih vukova s belomzvezdom“, rekao mu je stari vitez.„Došli su njuškajući za tobom, mojgospodaru, ali smo ih rasterali, a trojicusmo sahranili dole kod repe. Pre njih jenaišao čopor prokletih lavova, soproštenjem. Vođa im je imao mantikoruna štitu.“

„Ser Ejmori Lorč“, nagađao jeDžejmi. „Moj gospodar otac mu je

naredio da hara po rečnim zemljama.“„А mi nismo njihov deo“, reče ser

Rodžer Hog odlučno. „Ја sam zaklet navernost kući Hejforda, a ledi Ermesandasavija svoje kolence Kraljevoj luci, iliće bar to činiti kada prohoda. To sam mui rekao, ali taj Lorč nije bio raspoloženda sluša. Poklao mi je pola ovaca i tridobre koze muzare i pokušao da mespali u kuli. Moji su zidovi, međutimkameni i osam stopa debeli, pa je, poštoje vatra zgasla, odjahao, kada mu jezabava dosadila. Vukovi su došli posle,oni četvoronožni. Pojeli su ovce koje mije mantikora ostavila. Zauzvrat sam uzeonekoliko dobrih krzana, al’ njih čovek nemože da jede. Šta da radimo, mojgospodaru?“

„Sadite“, odgovori Džejmi, „i molitese da bude još jedne žetve.“ Tajodgovor nije ulivao mnogo nade, alidrugi nije mogao da da.

Povorka je sutradan prešla potokkoji je predstavljao granicu izmeđuzemalja zakletih Kraljevoj luci iBrzorečju. Meštar Galijen je pogledaomapu i rekao da te bregove drže braćaVod, dva viteza posednika zakleta navernost Harendvoru... ali njihovi dvoribehu od zemlje i drveta, i sada su odnjih ostale samo čađave grede.

Nijedan Vod se nije pojavio, nitinjihovi kmetovi, mada su se nekirazbojnici sklonili u podrum ispodutvrde drugog brata. Jedan od njih je bioodeven u propao grimizni plašt, ali ga je

Džejmi obesio zajedno sa ostalima. Tomu je prijalo. To je bila pravda. Nek tito pređe u naviku, Lanisteru, pa će temožda jednog dana ljudi ipak prozvatiZlatna Ruka. Zlatna Ruka Pravde.

Što su se više približavaliHarendvoru, svet je postajao sivlji.Jahali su pod nebom boje škriljca, krajvoda koje su svetlucale staro i hladno,poput ploče kovanog čelika. Džejmishvati da se pita je li Brijena projahalaistim ovim putem pre njega. Ako jepomislila da je Sansa Stark krenula zaBrzorečje... Da su sreli druge putnike,možda bi zastao da ih pita jesu li videlilepu devicu kestenjaste kose ili jednukrupnu s licem da se čovek uplaši. Alina drumovima nije bilo nikoga sem

vukova, a u njihovom zavijanju nijenalazio odgovore.

Preko kalajnih voda jezera napokonsu se pojavile kule suludog zaveštanjaCrnog Harena, pet izvitoperenih prstijuod crnog, izobličenog kamena koji sugrabili ka nebu. Mada je Maloprstić bioproglašen za gospodara Harendvora,činilo se da ne žuri da zauzme svojenovo sedište, tako da je DžejmijuLanisteru zapalo da „sredi“ Harendvorna putu za Brzorečje.

A da ga srediti treba, u to nije ninajmanje sumnjao. Gregor Klegani jepreoteo ogromni, sumorni zamak odKrvavih lakrdijaša pre nego što ga jeSersei pozvala u Kraljevu luku. Nemasumnje da Planinini ljudi još čangrljaju

unutra kao zrnca pasulja u oklopu, alioni nisu baš najprikladniji soj da vratekraljev mir na Trozubac. Jedini mir kojisu ser Gregorovi ljudi nekome pružilibio je mir groba.

Ser Adamovi izvidnici su javili dasu kapije Harendvora zatvorene. Džejmije postrojio svoje ljude pred njima inaredio ser Kenosu od Kejsa da seoglasi Herokovim rogom, crnim ivijugavim i okovanim starim zlatom.

Kada su tri zova odjeknula od zidina,začuli su škripu gvozdenih šarki, i kapijase polako otvori. Zidine suludogzaveštanja Crnog Harena behu takodebele da je Džejmi prošao ispoddesetak rupa za sipanje vrelog ulja prenego što je izašao na iznenadnu sunčevu

svetlost, u dvorište gde se ne tako davnooprostio od Krvavih lakrdijaša. Korovje nicao iz ugažene zemlje, a muve suzujale oko konjske lešine.

Šačica ser Gregorovih ljudi izađe izkula da ih gleda kako sjahuju; svi su bililjudi hladnih očiju i surovih usta. Imoraju da budu, da bi jahali sPlaninom. Najbolje što se oGregorovim ljudima moglo reći jeste danisu bili baš onoliko pogana i nasilnarulja kao Hrabri drugari. „Jebo me ti,eno Džejmija Lanistera“, izlete jednomsedokosom pešadincu. „То jeKraljeubica, momci. Jebo me tikopljem!“

„А ko bi izvoleo biti ti?“, upitaDžejmi.

„Ser me je zvao Govnousti, ako je povolji mom gospodaru.“ On pljunu u šakepa obrisa obraze, kao da će zbog togaizgledati pristojnije.

„Ljupko. Jesi li ti ovde zapovednik?“„Ја? Kurac. Moj gospodaru. Jebo me

ti krvavim kopljem.“ Govnousti je ubradi imao dovoljno mrvica da nahraniposadu zamka. Džejmi je morao da senasmeje. Čovek je to shvatio kaoohrabrenje. „Jebo me ti krvavimkopljem“, reče ponovo, pa stade i on dase smeje.

„Čuo si ga“, reče Džejmi Ilinu Pejnu.„Nađi lepo dugačko koplje, pa mu ganabij u dupe.“

Ser Ilin nije imao koplje, ali mu jeĆosavi Džon Betli rado bacio jedno.

Pijani smeh Govnoustog naglo stade.„Drž’ tu prokletinju dalje od mene.“

„Odluči se“, reče Džejmi. „Kо jeovde zapovednik? Da li je ser Gregorimenovao svog zamenika?“

„Poliver“, reče jedan drugi čovek,„samo ga je Pseto ubijo, moj gospodaru.Njega i Golicača obojicu, a i onogmalog Sarsfilda.“

Ponovo Pseto. „Sigurni ste da je tobio Sendor? Videli ste ga?“

„Nismo mi, moj gospodaru. Krčmarnam je ispričo.“

„То se desilo u krčmi na raskršću,moj gospodaru.“ Govorio je neki mlađičovek s čupavom pepeljastoplavomkosom. Oko vrata je nosio lanac odnovčića koji je nekada pripadao Vargu

Houtu; novčići su poticali iz desetinadalekih gradova, srebrni i zlatni, bakarnii bronzani, četvrtasti novčići i okruglinovčići, trouglovi i prstenje i komadikosti. „Krčmar se zakleo da je čovekujedna strana lica bila spaljena. Kurve surekle isto. Sendor je imao nekog dečakasa sobom, neko odrpano seljače.Iskasapili su Polija i Golicača paodjahali niz Trozubac, tako su namkazali.“

„Jeste li poslali ljude za njima?“Govnousti se namršti, kao da ta

misao boli. „Nismo, moj gospodaru.Jebo nam pas mater, nismo.“

„Kada pas pobesni, treba ga zaklati.“„Ра“, reče čovek, „ја ono govno

Polija nikad nisam nešto volo, a pas, on

ti je Serov brat, pa...“„Mi nismo mačji kašalj“, ubaci se

čovek koji je nosio novčiće, „ali bimorao da budeš lud da izađeš na megdanPsetu.“

Džejmi ga osmotri. Smeliji odostalih, a i nije toliko pijan kaoGovnousti. „Uplašili ste ga se.“

„Ne bih baš rekao uplašili, mojgospodaru. Rekao bih da smo gaprepustili boljima od sebe. Nekome kaošto je Ser. Ili ti.“

Ja, kada sam imao obe šake. Džejmise nije zavaravao. Sendor bi gasavladao bez po muke. „Imaš li ime?“

„Raford, ako je po volji. Većina mezove Raf.“

„Rafe, okupi čitavu posadu u

Dvorani stotinu ognjišta. I sužnje. Hoćuda ih vidim. Kao i one kurve s raskršća.O, i Houta. Veoma me rastužilo kadasam čuo da je umro. Voleo bih da muvidim glavu.

Kada su mu je doneli, ustanovio jeda su Jarčeve usne odsečene, zajedno saušima i većim delom nosa. Vrane su sepogostile njegovim očima. Ipak je idalje bilo jasno da je to Hout. Džejmi bitu bradicu prepoznao bilo gde;besmisleno uže od vlasi dugačko dvestope, koje se njihalo o šiljatimvilicama. Inače se za Kohoraninovulobanju držalo još samo nekolikouštavljenih komada mesa. „Gde jeostatak?“, upita on.

Niko nije hteo da mu kaže. Napokon,

Govnousti obori pogled pa promrmlja:„Istrulelo, ser. I pokrkalo se.“

„Jedan sužanj je uvek moljakaohranu“, prizna Raford, „ра mu je serposlužio pečenog jarca. Kohoraninmeđutim nije na sebi imao mnogo mesa.Ser mu je prvo odsekao šake i stopala,pa onda ruke i noge.“

„Ona debela pizda je najvišepoždrala“, dodade Govnousti, „ali jeSer naredio da svi sužnji moraju daprobaju. I Hout takođe, sam sebe. Tajkurvin sin je baš balavio kad smo garanili, a mast mu curila niz tu njegovutanku bradicu.“

Oče, pomisli Džejmi, oba tvoja psasu pobesnela. Počeo je da se prisećapriča koje je prvi put čuo kao dete u

Livačkoj steni, o ludoj ledi Lotston kojase kupala u kadama punim krvi ipriređivala gozbe od ljudskog mesa izaistih ovih zidina.

Osveta je nekako izgubila slast.„Nosite ovo i bacite u reku.“ Džejmibaci Houtovu glavu Peku, pa se okrenuda se obrati posadi. „Dok lord Petir nedođe da preuzme svoje sedište,Harendvor će u ime krune držati serBonifer Hasti. Ko od vas želi, može damu se pridruži, ako on bude želeo da vasprimi. Ostali jašu sa mnom zaBrzorečje.“

Planinini ljudi se zgledaše. „Dugujunam“, reče jedan. „Ser nam je obećo.Bogate nagrade, tako je kazo.“

„Baš tim rečima“, složi se

Govnousti. „Bogate nagrade, za svakogko jaše sa mnom.“ Desetak drugihzažagoriše u znak odobravanja.

Ser Bonifer diže ruku u rukavici.„Kо god ostane ovde, dobiće sto jutarazemlje da obrađuje, drugih sto kada seoženi i trećih sto kada mu se rodi prvodete.“

„Zemlje, ser?“ Govnousti pljunu.„Serem se ja na to. Da smo ’teli dariljamo zemlju, jebi ga, mogli smo i kućida ostanemo, s oproštenjem, ser. Bogatenagrade, reko je Ser. Što će kaz’tizlato.“

„Ako hoćeš da se žališ, idi uKraljevu luku i iznesi svoj slučaj predmoju milu sestru.“ Džejmi se okrenuRafordu. „Sada ću videti te sužnje.

Počevši od ser Vilisa Menderlija.“„То je onaj debeli?“, upita Raford.„Najskrušenije se molim da jeste. I

nemoj da mi ispričaš neku tužnu priču otome kako je umro, inače mnogo vas imada pođe za njim.“

Sve nade da će u tamnicama moždanaći Šegvela, Piga ili Zola brzo sunestale. Činilo se da su baš svi Hrabridrugari napustili Varga Houta. Od ljudiledi Vent preostalo je samo troje - kuvarkoji je ser Gregoru otvorio bočnukapiju, pogrbljeni oružar zvani BenCrnopalac i devojka po imenu Pija, kojani izbliza nije bila lepa kao kada ju jeDžejmi poslednji put video. Neko joj jeslomio nos i izbio pola zuba. Devojkapade Džejmiju pred noge kada ga

ugleda, jecajući i stežući mu nogu shisteričnom snagom sve dok jeDelivepar ne odvoji. „Sada te više nikoneće mučiti“, rekao joj je, ali je ona nato samo još glasnije zaridala.

Prema drugim sužnjima se boljepostupalo. Među njima je bio i ser VilisMenderli, zajedno sa još nekolikovisokorođenih severnjaka koje jePlanina Koja Jaše zarobio u borbama nagazovima Trozupca. Korisni taoci, svakivredan dobre otkupnine. Svi su redombili odrpani, prljavi i zarasli, a neki suimali sveže modrice, slomljene zube ipo neki prst manjka, ali su im rane bileoprane i previjene, a niko nije gladovao.Džejmi se pitao imaju li bar nekupredstavu šta su to jeli, i odlučio je da je

bolje da se ne raspituje.Ni u jednom više nije bilo prkosa;

posebno ne u ser Vilisu, bačvi salačupavog lica s tupim očima i žućkastim,mlitavim podvoljcima. Kada mu jeDžejmi rekao da će biti otpraćen doDevojačkog jezera a tamo ukrcan nabrod za Bela sidrišta, ser Vilis se srušiona pod i jecao duže i glasnije od Pije.Četiri čoveka su morala da ga dignu nanoge. Previše pečenog jarčevog mesa,pomisli Džejmi. Bogovi, kako ja mrzimovaj prokleti zamak. Harendvor je za tristotine godina video više užasa negoLivačka stena za tri hiljade.

Džejmi naredi da se zapale vatre uDvorani stotinu ognjišta i posla kuvarada otšepa do kuhinje i pripremi toplo

jelo za ljude iz njegovog odreda. „Bilošta, samo ne jarčetinu.“

On je večerao u Lovčevoj dvorani saser Boniferom Hastijem, ozbiljnimčovekom veoma nalik na rodu, koji jeobičavao da začini svoj govor molbamaupućenim Sedmoro. „Neću nijednog serGregorovog sledbenika“, objavio je dokje sekao krušku uvelu kao on sam, da muslučajno njen nepostojeći sok ne biumrljao besprekorni ljubičasti dublet sbelom kosom prugom njegove kuće.„Neću takve grešnike u svojoj službi.“

„Moj obrednik je govorio da su sviljudi grešnici.“

„Bio je u pravu“, priznade serBonifer, „ali su neki gresi crnji oddrugih, i više smrde pod nozdrvama

Sedmoro.“A tebi je nos slabiji nego što je bio

mom malom bratu kada su mu gaodsekli, inače bi se od mojih grehazagrcnuo tom kruškom. „Dobro. Uzećuti Gregorovu rulju.“ Borce je uvekmogao da upotrebi. Ako ništa drugo, njihće prve poslati uz merdevine bude limorao da zauzme Brzorečje na juriš.

„Povedi i kurvu“, dodade serBonifer. „Znaš na koju mislim. Devojkuiz tamnica.“

„Piju.“ Kada je poslednji put bioovde, Kiburn mu je poslao devojku ukrevet, misleći da će ga to odobrovoljiti.Ali Pija koju su izveli iz tamnica bila jedrugačije stvorenje od one umiljate ipriproste kikotave devojke koja mu se

uvukla ispod pokrivača. Zgrešila je štoje progovorila kada je ser Gregor želeotišinu, pa joj je Planina smrskao zubeoklopljenom pesnicom, a priđe joj islomio lepi nosić. Uradio bi joj i gore,bez svake sumnje, da ga Sersei nijepozvala u Kraljevu luku da se suoči skopljem Crvene Kobre. Džejmi za njimneće žaliti. „Pija je rođena u ovomzamku“, reče on ser Boniferu. „On jejedini dom koji je ikada imala.“

„Ona je izvor greha“, reče serBonifer. „Neću dozvoliti da bude blizumojih ljudi i šepuri se svojim...delovima.“

„Rekao bih da su njeni danišepurenja prošlost“, reče on, „ali ako titoliko smeta, povešću i nju.“ Valjda će

moći da joj da posao pralje. Njegovimštitonošama nije smetalo da mu dižušator, timare konja ili čiste oklop, ali imse staranje o njegovoj odeći činilo kaonemuževan zadatak. „Možeš li da držišHarendvor samo sa svojom Svetomstotinom?“, upita Džejmi. Zapravo bitrebalo da se zovu Svetih osamdesetšestorica, pošto su četrnaest ljudiizgubili na Crnobujici, ali će ser Boniferbez sumnje popuniti svoje redove čimnađe dovoljno pobožne regrute.

„Ne očekujem teškoće. Starica ćenam osvetliti put, a Ratnik će dati snagenašem oružju.“

Ili će možda Stranac doći po svevas. Džejmi nije bio siguran ko jeubedio njegovu sestru da proglasi ser

Bonifera za zapovednika odbraneHarendvora, ali je sve smrdelo naOrtona Merivedera. Kroz maglu seprisećao da je Hasti nekada služioMerivederovog dedu. A riđokosi sudnikje bio baš onakva budala kakva bipomislila da je čovek koga zovu„Dobri“ pravi lek za rane koje su urečnim zemljama ostavili Ruz Bolton,Vargo Hout i Gregor Klegani.

A opet, možda i nije pogrešio. Hastije poticao iz olujnih zemalja, tako da naTrozupcu nije imao ni prijatelja nineprijatelja; nije imao krvnih zavada,nikome ništa nije dugovao, nije moraoda nagrađuje svoje ljude. Bio je trezven,pravedan i vredan, a njegova Svetaosamdeset šestorica su bili

disciplinovani kao retko koji vojnici uSedam kraljevstava, i bili su veoma lepprizor dok su paradirali na svojimvisokim sivim škopcima. Maloprstić sejednom našalio da je ser Bonifer sigurnouškopio i jahače, toliko im je ugled biobesprekoran.

Džejmi je sumnjao u vojnike koji supoznatiji po svojim lepim konjima negopo dušmanima koje su posekli.Pretpostavljam da se lepo mole, aliumeju li da se bore? Na Crnobujici senisu osramotili, koliko je čuo, ali se nisuni proslavili. Ser Bonifer je u mladostiobećavao kao vitez, ali mu se neštodesilo, neki poraz ili sramota ili blizaksusret sa smrću, i posle toga je zaključioda su turniri pusta taština i zauvek je

odložio koplje.Harendvor, međutim, mora biti

odbranjen, a ovaj ovde Budalina Belorje čovek koga je Sersei odabrala da gabrani. „Ovaj zamak je na lošem glasu“,upozori ga on, „i to s dobrim razlogom.Priča se da Haren i njegovi sinovi jošnoću hodaju hodnicima, u plamenu. Kogod ih vidi, i sam se zapali.“

„Ја se seni ne bojim, ser. USedmokrakoj zvezdi je zapisano daduhovi, utvare i aveti ne mogu da naudebogobojažljivom čoveku, dokle god muje njegova vera oklop.“

„Onda se obavezno oklopi verom, aliobuci i verižnjaču, za svaki slučaj. Kogod drži ovaj zamak, loše završi.Planina, Jarac, čak i moj otac...“

„Oprosti mi što ću to reći, ali oninisu bili bogobojažljivi ljudi kao štosmo mi. Ratnik nas brani i pomoć jeuvek blizu ako neki strašni dušmaninzapreti. Meštar Galijan će ostati sasvojim gavranovima, lord Lansel jenedaleko u Deriju sa svojom posadom, alord Rendil drži Devojačko jezero. Nastrojica ćemo zajedno progoniti i uništitisve razbojnike koji se šunjaju ovimkrajevima. Kada to jednom obavimo,Sedmoro će povesti narod nazad unjihova sela da oru, seju i ponovograde.“

Bar one koje Jarac nije pobio.Džejmi zakači zlatne prste oko nožicevinskog pehara. „Ako ti neki HoutovHrabri drugar padne šaka, smesta mi

javi.“ Stranac je možda odneo Jarca prenego što je Džejmiju pao šaka, ali debeliZolo je još negde, zajedno sa Šegvelom,Rordžom, Vernim Arzvikom i ostalima.

„Da bi ih prvo mučio a onda ubio?“„Ti bi im na mom mestu sigurno

oprostio?“„Ako bi se iskreno pokajali za svoje

grehe... da, zagrlio bi ih kao braću imolio bih se s njima pre nego što ihpošaljem na panj. Grehovi se moguoprostiti. Zločini zahtevaju kaznu.“ Hastisklopi vrhove prstiju, što Džejmijaneprijatno podseti na oca. „Ako naiđemona Sendora Kleganija, šta želiš dauradim?“

Da se usrdno pomoliš, pomisliDžejmi, i zbrišeš. „Pošalji ga njegovom

voljenom bratu i budi srećan što subogovi stvorili sedam paklova. Jedan nebi bio dovoljno velik za obojicuKleganija.“ Nespretno se pridigao.„Berik Donderion je nešto drugo. Akoga zarobiš, drži ga do mog povratka.Hoću da ga sprovedem u Kraljevu lukusa užetom oko vrata, da mu ser Ilin tamoodseče glavu pred čitavimkraljevstvom.“

„А mirskog sveštenika koji jaše snjim? Priča se da na sve strane širi lažnuveru.“

„Ubij ga, poljubi ga ili se sa njimmoli, kako ti drago.“

„Ne želim da ga ljubim.“„Ne sumnjam da bi on isto rekao za

tebe.“ Džejmijev osmeh se pretvori u

zev. „Oprosti. Moram da te napustim,ako nemaš ništa protiv.“

„Ništa, moj gospodaru“, reče Hasti.Sigurno je hteo da se moli.

Džejmi je hteo da se bije. Preskakaoje po dve stepenice, pa izašao napolje,gde je noćni vazduh bio hladan i oštar. Ubakljama osvetljenom dvorištuDelivepar i ser Flement Breks sunavaljivali jedan na drugoga dok ih jebodrio krug pešadinaca. Ser Lajl ćenadjačati, znao je. Moram da nađemser Ilina. Prsti su ga ponovo svrbeli.Koraci ga odvedoše od buke i svetla.Prošao je ispod pokrivenog mosta pakroz Dvorište istopljenog kamena prenego što je shvatio kuda je krenuo.

Dok se približavao jami za medveda,

video je fenjer i njegovo belo zimskosvetlo kako se preliva preko strmihnizova kamenih sedišta. Izgleda da jeneko došao pre mene. Jama bi bilaodlično meste za ples; možda ga je serIlin preduhitrio.

Međutim, vitez koji je stajao iznadjame bio je krupniji; snažan, bradatčovek u crveno-belom ogrtačuukrašenom grifonima. Konington. Šta ontraži ovde? Dole se lešina medveda jošpružala na pesku, mada su od nje sadaostale samo napola zatrpane kosti iotrcano krzno. Džejmija probode naletsažaljenja prema zveri. Bar je poginuou borbi. „Ser Ronete“, viknu on, „da nisizalutao? Znam da je ovo velik zamak.“

Crveni Ronet diže fenjer. „Želeo sam

da vidim gde je medved igrao sa ne-baš-lepom devicom.“ Brada mu je sijala nasvetlosti kao da gori. Džejmi je nanjušiovino u njegovom dahu. „Је l’ istina da sedevojčura tukla gola?“

„Gola? Ne.“ Pitao se kako li je samota pojedinost dodata priči. „Lakrdijašisu je odenuli u ružičastu svilenu haljinu igurnuli joj turnirski mač u ruke. Jarac jehteo da njena smrt bude favavna.Inače...“

„...inače bi medved prestravljenpobegao da je video Brijenu golu.“Konington se nasmeja.

Džejmi nije. „Govoriš kao dapoznaješ gospu.“

„Bio sam s njome veren.“To ga je iznenadilo. Brijena nikada

nije spominjala veridbu. „Njen otac jojje našao priliku...“

„Tri puta“, reče Konington. „Ја sambio drugi. Zamisao mog oca. Bio samčuo da je cura ružna, pa sam mu to irekao, ali mi je on odgovorio da su svežene iste kada utrneš sveću.“

„Tvoj otac.“ Džejmi odmeri ogrtačCrvenog Roneta, gde su dva grifonagledali jedan u drugoga na crveno-belompolju. Grifoni koji plešu. „On je našempokojnom desnici bio... brat, zar ne?“

„Nerođeni. Lord Džon nije imaorođene braće.“

„Nije.“ Svega se prisetio. DžonKonington je bio drug princa Regara.Kada je Meriveder onako jadno propaou pokušaju da uguši Robertovu bunu, a

princa Regara nigde nisu mogli da nađu,Eris se okrenuo onome ko mu je bio priruci i uzdigao Koningtona na položajdesnice. Ali Ludi Kralj je neprestanosekao svoje desnice. Lorda Džona jeodbacio posle Bitke kod zvona,oduzevši mu počasti, zemlje i bogatstvoi oteravši ga preko mora, u izgnanstvo,gde je ovoga piće brzo oteralo u grob.Njegov rođak - otac Crvenog Roneta -stao je, međutim, na stranu ustanika i zanagradu posle Trozupca dobioGrifonovo gnezdo. Mada, samo zamak;Robert je zadržao zlato, a veći deozemalja Koningtona razdelio gorljivijimpristalicama.

Ser Ronet je bio vitez s posedom,ništa više. Za takvog čoveka bi Devica

od Oporja bila veoma slatka voćka.„Kako to da se niste venčali?“, upita gaDžejmi.

„Ра, otišao sam na Oporje i video je.Bio sam šest godina stariji od nje, a ipakje cura bila moje visine. Prava krmača usvili, mada većina krmača ima krupnijesise. Kada je pokušala da priča, umalose nije zadavila sopstvenim jezikom.Dao sam joj ružu i rekao da je to sve štoće ikada dobiti od mene. Medved je biomanje dlakav od tog čudovišta, moguda...“

Džejmijeva zlatna šaka ga raspali poustima tako snažno da se vitez sruši nizstepenice. Fenjer mu ispade i razbi se, aupaljeno ulje se razli. „Govoriš ovisokorođenoj gospi, ser. Nazovi je po

imenu. Nazovi je Brijena.“Konington četvoronoške ustuknu od

plamena što se širio. „Brijena. Ako jepo volji mom gospodaru.“ Onda ispljunukrv Džejmiju pred noge. „LepoticaBrijena.“

SERSEIUspon na vrh Visenijinog brda bio je

spor. Dok su se konji s mukom penjali,kraljica se oslonila na mekan crvenijastuk. Spolja je dopirao glas serOzmunda Ketlbleka. „Sklanjaj se sputa. Raščisti ulicu. Sklanjaj se s putanašem veličanstvu kraljici.“

„Marger i stvarno ima živopisnupratnju“, govorila je ledi Meriveder.„Tu su žongleri, lakrdijaši, pesnici,lutkari...“

„Pevači?“, upita Sersei.„Tušta i tma, veličanstvo. Harfista

Hamiš joj svira dvaput mesečno, aponekad nas Alarik od Ejsena zabavlja

uveče, ali joj je miljenik Plavi Bard.“Sersei se prisetila barda s Tomenove

svadbe. Mlad i lepog lika. Može li tubiti nečega? „Čujem da ima i drugihmuškaraca. Vitezova i dvorana.Obožavalaca. Reci mi iskreno, mojagospo. Misliš li da je Margeri jošdevica?“

„Ona kaže da jeste, veličanstvo.“„Kaže. A šta kažeš ti?“Tenine crne oči vragolasto su iskrile.

„Kada se udavala za lorda Renlija uVisokom Sadu, ja sam posle gozbepomogla da se on razodene. Lord je biolepo građen muškarac, i pohotan. Videlasam dokaz kada smo ga gurnule u bračnupostelju, gde ga je nevesta čekala nagakao od majke rođena, ljupko crveneći

ispod pokrivača. Ser Loras ju je ličnoodneo uz stepenice. Margeri može dapriča da lord Renli nikada nije ostvariobračna prava, da je popio previše vinana svadbenoj gozbi, ali jamčim ti, onajkomad između njegovih nogu nijedelovao nimalo umorno kada sam gaposlednji put videla.“

„Jesi li možda videla bračnu posteljusutradan ujutro?“, upitala je Sersei. „Dali je bilo krvi?“

„Čaršav nam nije pokazan,veličanstvo.“

Šteta. Ipak, to što nije bilo krvavogčaršava samo po sebi ne znači mnogo.Čula je da proste seljančice prve bračnenoći krvare kao preklane svinje, ali tonije važilo za visokorođene device

poput Margeri Tirel. Lordova kći će preizgubiti devičnjak zbog konja nego zbogmuža, tako se pričalo, a Margeri jejahala još otkako je prohodala. „Čini mise da mala kraljica ima mnogoobožavalaca među našim domaćimvitezovima. Blizanci Redvini, serTalad... ko još, reci mi, molim te?“

Ledi Meriveder slegnu ramenima.„Ser Lambert, budala koja krije zdravooko pod povezom. Bejard Norkros.Kortni Grinhil. Braća Vudrajt, ponekadPortifer, a često Lukantin. O, ivelemeštar Piseli je čest posetilac.“

„Piseli? Zaista?“ Da taj izlapeli crvnije zamenio lava ružom? Ako je tako,zažaliće. „Kо još?“

„Letnjeostrvljanin s perjanim

plaštom. Kako sam njega mogla dazaboravim kada mu je koža crna kaomastilo? Drugi dolaze da se udvarajunjenim rođakama. Elinor je obećanamalom Embrouzu, ali je namiguša, aMega svake dve nedelje ima novogudvarača. Jednom je poljubila malogsudoperu u kuhinji. Čula sam priče onjenoj udaji za brata ledi Balver, ali akoMega bude mogla sama da bira, pre ćese odlučiti za Marka Malendora, u tosam sigurna.“

Sersei se nasmeja. „Onaj leptirić odviteza koji je izgubio ruku naCrnobujici? Kakva korist od polačoveka?“

„Mega smatra da je mio. Tražila jepomoć ledi Margeri da mu pronađe

majmuna.“„Majmuna.“ Kraljica nije znala šta

na to da kaže. Vrapci i majmuni.Kraljevstvo je zaista poludelo. „Šta je snašim hrabrim ser Lorasom? Kolikočesto on posećuje sestru?“

„Više od svih ostalih.“ Kada se Tenanamršti, sićušna bora joj se pojaviizmeđu tamnih očiju. „Dolazi svakogjutra i svake večeri, osim ako gadužnosti ne ometu. Brat joj je posvećen,sve dele sa... oh...“ Na tren je Mirankadelovala skoro preneraženo. Onda jojosmeh ozari lice. „Sinula mi je krajnjeopaka misao, veličanstvo.“

„Bolje je zadrži za sebe. Brdo jeprekriveno vrapcima, a svi znamo da sevrapci užasavaju svega opakog.“

„Čula sam da se užasavaju i sapuna ivode, veličanstvo.“

„Možda čovek od suviše molitavaizgubi čulo njuha. Postaraću se da pitamnjegovu presvetost.“

Zavese od grimizne svile sezanjihaše. „Orton mi je rekao daprvoobrednik nema imena“, reče lediTena. „Је li moguće da je to istina? UMiru svi imamo imena“

„Imao je on ime nekada. Svi ihimaju.“ Kraljica prezrivo odmahnurukom. „Čak i obrednici plemenitogporekla imaju samo jedno ime nakon štoizreknu svoje zavete. Kada jedan od njihbude uzdignut u prvoobrednika, on seodriče i tog imena. Vera će ti reći danjemu ljudsko ime više nije potrebno,

pošto je postao ovaploćenje bogova.“„Kako razlikujete jednog

prvoobrednika od drugog?“„Teško. Čovek mora da kaže: ’Onaj

debeli’, ili ’onaj pre onog debelog,’ ili’onaj stari što je umro u snu’. Uvekmožeš da iščeprkaš njihova prava imenaako ti je stalo, ali će se uvrediti ako ihupotrebiš. Podseća ih da su se rodili kaoobični ljudi, a to im se ne sviđa.“

„Moj gospodar muž mi kaže da seovaj novi rodio s prljavštinom podnoktima.“

„Pretpostavljam da je tako.Najpobožniji po pravilu uzdižu jednog izsvojih redova, ali je bilo izuzetaka.“Velemeštar Piseli ju je obavestio oistoriji, što je potrajalo i bilo veoma

zamorno. „Za vladavine kralja BeloraBlagoslovenog za prvoobrednika jeizabran jedan prost kamenorezac. Takoje čudesno oblikovao kamen da je Belorshvatio kako je on zemaljskootelotvorenje Kovačevo. Čovek nijeumeo ni da čita ni da piše, niti je pamtioreči ni onih najjednostavnijih molitava.“Neki još tvrde da ga je Belorovadesnica otrovao, da poštedi kraljevstvosramote. „Pošto je taj umro, uzdignut jejedan osmogodišnji dečak, ponovo nanavaljivanje kralja Belora. Dečak je biočudotvorac, tvrdilo je veličanstvo, madanjegove ručice što leče nisu spasleBelora kada je poslednji put postio.“

Ledi Meriveder se nasmeja.„Osmogodišnjak? Možda moj sin može

da postane prvoobrednik. Skoro mu jesedam godina.“

„Da li se mnogo moli?“, upitakraljica.

„Radije se igra mačevima.“„Pravi dečak, znači. Ume li da

nabroji svih sedam bogova?“„Mislim da ume.“„Onda ću morati da ga uzmem u

obzir.“ Sersei nije sumnjala da imamnogo dečaka koji bi više počastvovalikristalnu krunu od nesrećnika kome su jenajpobožniji namenili. Eto šta se dešavakada pustiš budale i kukavice da samiodlučuju. Sledeći put ću im ja izabratigospodara. A na sledeći put se nećedugo čekati ako novi prvoobredniknastavi da je ljuti. Belorova desnica u

tim stvarima nije imao čemu da naučiSersei Lanister.

„Sklanjaj se s puta!“, vikao je serOzmund Ketlblek. „Mesta za kraljevskoveličanstvo!“

Nosiljka poče da usporava, što jemoglo samo da znači kako se bliže vrhubrda. „Trebalo bi da dovedeš tog svogsina na dvor“, reče Sersei lediMeriveder. „Nije premali sa šestgodina. Tomenu treba društvo vršnjaka.Zašto jedan od njih ne bi bio tvoj sin?“Džofri nikada nije imao bliskih drugovasvojih godina, toga se sećala. Sirotidečak je uvek bio sam. Ja sam kao deteimala Džejmija... i Melaru, sve dok nijepala u bunar. Džofu je Pseto bio drag,naravno, ali to nije bilo prijateljstvo.

Tražio je oca koga u Robertu nikada nijenašao. Mali brat po odrastanju jemožda baš ono što će Tomena odvućiod Margeri i njenih kokošaka. Svremenom će se možda zbližiti kaoRobert i njegov drug iz detinjstva, NedS ta r k. Budala, ali odana budala.Tomenu će trebati odani prijatelji damu štite leđa.

„Veličanstvo je ljubazno, ali Raselnikada nije upoznao drugi dom semDugog stola. Bojim se da se ne bi snašaou ovom velikom gradu.“

„U početku“, priznade kraljica, „aliće on to ubrzo prerasti, baš kao što sam ija. Kada me je otac poslao na dvor,plakala sam a Džejmi je besneo, sve dokme tetka nije posela u Kamenom vrtu i

rekla mi da u Kraljevoj luci nema nikogakoga bi trebalo da se bojim. ’Ti silavica’, rekla je, ’i manje zveri trebatebe da se plaše.’ I tvoj sin će stećihrabrost. Sigurno bi ti bilo draže da tibude blizu, da ga viđaš svaki dan? On tije jedinac, zar ne?“

„Zasada. Moj gospodar muž jezatražio od bogova da nas blagoslovejoš jednim sinom, za slučaj...“

„Znam.“ Pomislila je na Džofrijakako grabi svoje grlo. U poslednjimtrenucima ju je pogledao sa očajničkommolbom, i iznenadna uspomena jojzaustavi srce; kap crvene krvi što šiština plamenu sveće, kreštavi glas kojigovori o krunama i pokrovima, o smrtiod valonkarove ruke.

Van nosiljke ser Ozmund je neštovikao, a neko mu je vikom uzvraćao.Nosiljka se uz trzaj zaustavi. „Zar ste svigluvi?“, zaurla Ketlblek. „Smesta sesklanjajte s puta!“

Kraljica povuče ugao zavese i pozvaser Merina Trenta. „U čemu je stvar?“

„Vrapci, veličanstvo.“ Ser Merin jepod plaštom imao beli oklop od krljušti.Kaciga i štit su mu visili sa sedla.„Logoruju na ulici. Nateraćemo ih da sepomere.“

„Naterajte ih, ali blago. Ne želim dadoživim još jedne nemire u gradu.“Sersei pusti da zavesa padne. „Ovo jesuludo.“

„Jeste, veličanstvo“, složi se lediMeriveder. „Prvoobrednik je trebalo da

dođe tebi. A ovi nesrećni vrapci...“„On ih oblači, tetoši, blagosilja. A

ipak neće da blagosilja kralja.“Blagosiljanje je bio samo prazan ritual,znala je to, ali rituali i ceremonije imajusnage u očima neukih. Egon Osvajač jepočetak svoje vladavine računao oddana kada ga je prvoobrednikmiropomazao u Starigradu. „Ovajnesrećni pop će se pokoriti, ili će naučitikoliko je i dalje slab i smrtan.“

„Orton kaže da on zapravo hoćezlato. Da namerava da uskrati blagoslovsve dok kruna ne nastavi sa isplatama.“

„Vera će dobiti svoje zlato čimbudemo imali mir.“ Obrednik Torbert iobrednik Rejnard su bili izuzetno punirazumevanja za njene nevolje... za

razliku od nesrećnog Bravošanina, kojije tako nemilorsrdno progonio sirotoglorda Džajlza da je ovaj pao u postelju,iskašljavajući krv. Moramo da imamote brodove. Nije mogla da se zamornaricu osloni na Senicu; Redvini suprebliski s Tirelima. Potrebna joj jesopstvena pomorska sila.

A kada dromoni budu isplovili nareku, ona će je i imati. Njenzapovednički brod će imati dvostrukoviše vesala od Buzdovana kraljaRoberta. Oran je zatražio dozvolu da muda ime Lord Tivin, što je Sersei sazadovoljstvom odobrila. Jedva je čekaladan kada će čuti ljude da ime njenog ocaizgovaraju bez strahopoštovanja. Drugibrod će biti nazvan Mila Sersei, i imaće

pozlaćenu figuru na pramcu, izrađenu dapodseća na nju, odevenu u oklop i lavljukacigu, s kopljem u ruci. Na pučinu će ihpratiti Hrabri Džofri, Gospa Džoana iLavica, zajedno s Kraljicom Margeri,Zlatnom ružom, Lordom Renlijem,Gospom Olenom i PrincezomMirselom. Kraljica je pogrešila i reklaTomenu da on može imenovatiposlednjih pet. Zapravo je za jednogodabrao ime Mesečev Dečak. Tek kadaje lord Oran nagovestio da ljudi moždaneće hteti da služe na brodu imenovanompo ludi, dečak je preko volje pristao daoda počast svojoj sestri.

„Ako taj odrpani obrednik misli daću od njega kupiti Tomenov blagoslov,brzo ću ga naučiti pameti“, reče ona

Teni. Kraljica nije imala nameru dapopušta pred čoporom popova.

Nosiljka ponovo stade, tako naglo daSersei polete napred. „Е, od ovoga ćustvarno da poludim.“ Ponovo se nagnulanapolje i videla da su stigli na vrhVisenijinog brda. Pred njima se uzdizaloVeliko obredište Belorovo, sveličanstvenom kupolom i sedamsvetlucavih tornjeva, ali između nje imermernih stepenika prostiralo senamrgođeno ljudsko more, smeđe,odrpano i neoprano. Vrapci, pomisli onanjuškajući, mada nijedan vrabac nijesmrdeo tako gadno.

Sersei je bila zgrožena. Kiburn joj jedonosio izveštaje o njihovoj brojnosti,ali slušati o njima bilo je jedno, a videti

ih nešto sasvim drugo. Stotine su seulogorile na trgu, a još stotine udvorištu. Njihove vatre su ispunjavalevazduh dimom i smradom. Šatori odgrubog sukna i bedne čatrlje od blata iodbačenog drveta kaljale su besprekornibeli mermer. Čučali su čak i nastepeništu, ispod ogromnih vrata Velikogobredišta.

Ser Ozmund dokasa do nje. Porednjega je jahao ser Ozfrid, na pastuvuzlatnom kao što mu je bio plašt. Ozfridje bio srednji Ketlblek, tiši od svojebraće, više raspoložen da se mršti negoda se osmehuje. A i svirepiji, ako jeverovati pričama. Možda je njegatrebalo da pošaljem na Zid.

Velemeštar Piseli je želeo nekog

starijeg čoveka, „iskusnijeg u vođenjurata“, da zapoveda zlatnim plaštovima, inekoliko većnika se s njim složilo. „SerOzfrid je sasvim dovoljno iskusan“,rekla im je ona, ali ih čak ni to nijeućutkalo. Kevću na mene kao čopormalih, dosadnih pasa. Njeno strpljenjeza Piselija bilo je na samom izmaku. Bioje čak dovoljno drzak da se pobuni štose novi kaštelan dovodi iz Dorne,rekavši da će tako možda uvreditiTirele. „ A zašto misliš da to inačeradim?“, upitala ga je prezrivo.

„S oproštenjem, veličanstvo“, rečeser Ozmund. „Moj brat poziva jošzlatnih plaštova. Prokrčićemo put, ništase ne boj.“

„Nemam vremena. Nastaviću peške.“

„Molim te, veličanstvo.“ Tena jeuhvati za ruku. „Plaše me. Ima ih nastotine i strašno su prljavi.“

Sersei je poljubi u obraz. „Lav se neboji vrapca... ali lepo od tebe što brineš.Znam da me iskreno voliš, moja gospo.Ser Ozmunde, budi ljubazan pa mipomozi da siđem.“

Da sam znala da ću morati dahodam, tako bih se i obukla. Na sebi jeimala belu haljinu sa ukrasnimprorezima kroz koje se videlo zlatnoplatno, čipkastu ali smernu. Poslednjiput ju je oblačila pre nekoliko godina, isad je ustanovila da joj je neprijatnotesna u struku. „Ser Ozmunde, serMerine, vi ćete me pratiti. Ser Ozfride,postaraj se za sigurnost moje nosiljke.“

Neki vrapci su delovali dovoljnoispošćeno i usukano da joj pojedu konje.

Dok je prolazila kroz odrpanomnoštvo, pored njihovih vatri, kola igrubih skloništa, kraljica shvati da sepriseća jedne druge gomile koja senekada okupila na ovom trgu. Na dankada se udala za Roberta Barateona,hiljade su došle da im kliču. Sve žene subile odevene u najlepše ruho, a polamuškaraca je na ramenima nosilo decu.Kada je izašla iz obredišta, držeći zaruku mladog kralja, gomila je zagrmelatako snažno da se verovatno čulo i uLanisgradu. „Dopadaš im se, mojagospo“, prošaptao joj je Robert na uho.„Vidi, svi se osmehuju.“ Na taj jedankratak tren bila je srećna u braku... sve

dok nije pogledala Džejmija. Ne,prisećala se da je mislila, ne baš svi,moj gospodaru.

Sada se nije osmehivao baš niko.Pogledi koji su joj vrapci upućivalibehu tupi, mrki, neprijateljski.Nevoljno su se sklanjali s puta. Da suzaista vrapci, razleteli bi se na povik.Stotinu zlatnih plastova s motkama,mačevima i topuzima rasturilo bi ovurulju očas posla. Tako bi postupio lordTivin. On bi ih pregazio umesto daprođe kroz njih.

Kada je videla šta su uradili BeloruVoljenom, kraljica je zažalila što imatako meko srce. Velika mermerna statuakoja se stotinu godina blaženoosmehivala nad trgom bila je do pojasa

uronjena u gomilu kostiju i lobanja. Zaneke lobanje još su se držali komadimesa. Vrana je sedela na jednoj takvoj,uživajući u suvoj, žilavoj gozbi. Na svestrane su letele muve. „Šta ovo znači?“,upita Sersei svetinu. „Hoćete li to dasahranite Blagollovenog Belora podbrdom strvina?“

Napred zakorači jednonog čovek,oslonjen na drvenu štaku. „Veličanstvo,ovo su kosti svetih ljudi i žena,postradalih za veru. Obrednici,obrednice, braća smeđa, mrka i zelena,sestre bele, plave i sive. Neki suobešeni, neki rasporeni. Obredišta suokaljana, device i majke su silovalibezbožnici i oni što se demonimaklanjaju. Čak su i tihe sestre

zlostavljane. Majka na nebesima plačeod tuge. Doneli smo njihove kosti izčitavog kraljevstva, da budu svedocimukama svete Vere.“

Sersei je osećala težinu pogleda nasebi. „Kralj će saznati za te zločine“,odgovori ona ozbiljno. „Tomen će bitijednako zgrožen kao i vi. Ovo je deloStanisovo i njegove crvene veštice, idivljih severnjaka koji se klanjajudrveću i vukovima.“ Diže glas. „Dobriljudi, vaši mrtvi će biti osvećeni!“

Nekolicina zaklica, ali samonekolicina. „Ne tražimo mi osvetu zanaše mrtve“, reče jednonogi, „već samozaštitu za žive. Za obredišta i svetinje.“

„Gvozdeni presto mora da braniVeru“, zareža ogroman prostak sa

sedmokrakom zvezdom oslikanom načelu. „Kralj koji ne štiti svoj narod nijepravi kralj.“ Oko njega se raširi žagorodobravanja. Jedan čovek je biodovoljno drzak da uhvati ser Merina zaruku i kaže: „Vreme je da se svimirosani vitezovi odreknu svetovnihgospodara i brane našu svetu Veru. Staniuz nas, ser, ako ljubiš Sedmoro.“

„Sklanjaj ruke s mene“, reče serMerin otrgnuvši se.

„Čujem vas“, reče Sersei. „Moj jesin mlad, ali snažno ljubi Sedmoro. Onće vas zaštititi, baš kao i ja.“

To nije umirilo čoveka sa zvezdomna čelu. „Ratnik će nas braniti“, reče on,„а ne taj debeli kralj-dečak.“

Merin Trent se maši mača, ali ga

Sersei zaustavi pre nego što je stigao daga isuče. Imala je samo dva viteza umoru vrabaca. Videla je štapove isrpove, močuge i toljage, nekolikosekira. „Neću da se krv proliva na ovomsvetom mestu, ser.“ Zašto su svimuškarci tolika deca? Poseci ga, iostali će nas žive rastrgnuti. „Svi smomi Majčina deca. Hajde, njegovapresvetost nas očekuje.“ Ali dok seprobijala kroz gomilu ka stepeništuobredišta, čopor naoružanih ljudi stadeispred vrata. Na sebi su imali verižnjačei kožne oklope, a tu i tamo i po kojikomad ulubljenog, punog oklopa. Nekisu bili naoružani kopljima, a nekidugačkim mačevima. Većina je držalasekire, a na izbledelim ogrtačima imali

su ušivene crvene zvezde. Dvojica subila toliko drska da ukrste koplja izapreče im put.

„Zar se ovako dočekuje vašakraljica?“ upita ih ona. „Gde su Rejnardi Torbert, moliću?“ Nije ličilo na tudvojicu da propuste priliku da joj seulaguju. Torbert je uvek pravio velikupredstavu tako što bi kleknuo da jojopere noge.

„Ne znam za ljude o kojimagovoriš“, reče jedan čovek s crvenomzvezdom na ogrtaču, „ali ako su od Vere,nema sumnje da će valjano služitiSedmoro.“

„Obrednik Rejnard i obrednikTorbert pripadaju najpobožnijima“,reče Sersei, „i biće besni kada saznaju

da ste mi stali na put. Nameravate li toda mi onemogućite ulaz u Belorovosveto obredište?“

„Veličanstvo“, reče jedan sedobradistarac guravog ramena. „Ovde sidobrodošla, ali tvoji ljudi moraju daotpašu mačeve. Unutra je zabranjenosvako oružje, po naređenjuprvoobrednika.“

„Vitezovi Kraljeve garde ne odlažusvoje mačeve, čak ni u prisustvu kralja.“

„U kraljevom domu, kraljeva rečmora biti zakon“, odgovori stari vitez,„ali ovo je dom božji.“

Obraze joj obli rumenilo. Dovoljnoje da kaže samo jednu reč Merinu Trentui sedobradi grbavac će se susresti sasvojim bogovima ranije nego što bi

želeo. Ipak, ne ovde. Ne sada. „Čekajteme“, reče ona kratko kraljevskimgardistima. Sama se uspe uz stepenište.Kopljanici razdvojiše koplja. Drugadvojica upreše u vrata, i ona se otvorišeuz glasnu škripu.

U Dvorani svetiljki, Sersei zatečedvadesetak obrednika na kolenima, alise nisu molili. Imali su vedra sapunjavevode i ribali su pod. Sersei je zbogodora od grubog platna pomislila da suvrapci, ali onda jedan diže glavu. Licemu je bilo crveno kao cvekla, a našakama je imao krvave plikove.„Veličanstvo.“

„Obredniče Rejnarde?“ Kraljicaprosto nije mogla da poveruje svojimočima. „Šta to radiš na kolenima?“

„Čisti pod.“ Progovorio je čovekniži od kraljice za pola glave i mršavkao drška od metle. „Rad je oblikmolitve, najugodniji Kovaču.“ Onustade, s četkom u ruci. „Veličanstvo.Očekivali smo te.“

Čovekova brada je bila sivo-smeđa ikratko potkresana, kosa zategnuta učvrsto vezanom čvoru na potiljku. Odoramu je bila čista, ali izlizana i iskrpljena.Za ribanje je zavrnuo rukave do lakata,ali mu je ispod kolena platno bilomokro. Lice mu je bilo oštro, dubokousađenih očiju, smeđih poput blata. Bosje, shvati ona zbunjeno. Stopala su mubila odvratna, tvrda i rožnata, s debelimžuljevitim tabanima. „Ti si njegovapresvetost?“

„Jesmo.“Oče, daj mi snage. Kraljica je znala

da bi trebalo da klekne, ali je pod biomokar od sapunice i prljave vode i niježelela da upropasti haljinu. Hitro jepogledala starce na kolenima. „Ne vidimsvog prijatelja obrednika Torberta.“

„Obrednik Torbert je zatvoren upokajničku ćeliju, na hlebu i vodi.Grešno je da čovek bude tako gojazankada kraljevstvo gladuje.“

Sersei je dovoljno trpela za jedandan. Dozvolila je da vidi njen bes.„Tako me dočekuješ? S mokrom četkomu ruci? Znaš li ti ko sam ja?“

„Veličanstvo je kraljica namesnicaSedam kraljevstava“, odgovori čovek,„ali u Sedmokrakoj zvezdi je zapisano

da se ljudi klanjaju svojim gospodarima,a gospodari svojim kraljevima, akraljevi i kraljice se moraju klanjatipred Sedmoro koji je su jedno.“

Da li mi to on govori da kleknem.Ako je tako, onda je ne poznajedovoljno. „Trebalo je da me dočekaš unajsvečanijoj odori, s kristalnom krunomna glavi.“

„Mi nemamo krunu, veličanstvo.“Namrštila se još više. „Moj

gospodar otac je tvom prethodnikudarivao krunu izuzetne lepote, izrađenuod kristala i kovanog zlata.“

„А na tom daru mu zahvaljujemo unašim molitvama“, reče prvoobrednik,„ali sirotinji treba hrana u trbusima višenego što nama treba zlato i kristal na

glavi. Kruna je prodata. Kao i sve ostaleiz naše riznice, i sve naše prstenje, našezlatotkane i srebrotkane odore. Vuna jedovoljna da zagreje čoveka. Zato su namSedmoro dali ovce.“

On je potpuno lud. I najpobožniji subili ludi kada su uzdigli ovo stvorenje...ludi ili prestravljeni od prosjaka nasvojim vratima. Kiburnovi šaptači sutvrdili da je obredniku Luseonunedostajalo devet glasova za uzdignućekada su vrata popustila i vrapci pohrliliu Veliko obredište sa svojim vođom naramenima i sekirama u rukama.

Prostrelila je čovečuljka ledenimpogledom. „Postoji li neko mesto gdemožemo da razgovaramo nasamo,presvetosti?“

Prvoobrednik prepusti četku jednomnajpobožnijem. „Hoće li veličanstvopoći za nama?“

Poveo ju je kroz unutrašnja vrata, usamo obredište. Koraci su im odjekivalipo mermernom podu. Trunčice prašinelebdele su na zracima šarenog svetlakoji su koso padali kroz raznobojnostaklo velike kupole. Tamjan je začiniovazduh, a kraj sedam oltara sveće susijale poput zvezda. Hiljade su treperilepred Majkom i skoro isto toliko predDevicom, ali su se one kod Strancamogle nabrojati na prste dve ruke.

Vrapci su čak i tu provalili. Desetakodrpanih vitezova lutalica klečali supred Ratnikom, tražeći da im blagosiljamačeve koje su mu položili pred

nogama. Kod Majčinog oltara, jedanobrednik je predvodio molitvu stotinuvrabaca, a glasovi su im bili daleki kaotalasi na obali. Prvoobrednik povedeSersei do mesta gde je Starica dizalasvoju svetiljku. Kada je kleknuo predoltarom, ona nije imala izbora do daklekne pored njega. Srećom, ovajprvoobrednik nije bio blagoglagoljivkao onaj debeli. Bar bi zbog togatrebalo da sam zahvalna.

Presvetost nije ustao kada je molitvazavršena. Činilo se da će morati darazgovaraju klečeći. To su trikoviniskog čoveka, pomisli ona.„Presvetosti“, reče, „ovi vrapci plašegrad. Hoću da odu.“

„А kuda to da odu, veličanstvo?“

Postoji sedam paklova, svaki će bitidovoljno dobar. „Tamo odakle su došli,recimo.“

„Došli su odasvud. Kao što jevrabac najskromnija i najprostija ptica,oni su najskromniji i najprostiji ljudi.“

Prosti jesu, tu se bar slažemo. „Jesili video šta su uradili sa statuomBlagoslovenog Belora? Zagadili su trgsvojim svinjama, kozama i izmetom.“

„Izmet je lakše oprati nego krv,veličanstvo. Ako je trg okaljan, onda jeokaljan pogubljenjem koje je na njemuizvršeno.“

Usuđuje se da mi zamera zbog NedaStarka? „Svi žalimo zbog toga. Džofri jebio mlad, i ne onoliko mudar koliko jetrebalo da bude. Lord Stark je trebalo da

bude pogubljen na nekom drugom mestu,iz poštovanja prema BlagoslovenomBeloru... ali on jeste bio izdajnik, nezaboravimo.“

„Kralj Belor je opraštao onima kojisu kovali zavere protiv njega.“

Kralj Belor je utamničio rođenesestre, a jedini zločin im je bio što subile lepe. Kada je Sersei prvi put čula tupriču, otišla je u Tirionovu dečju sobu iuštinula malo čudovište tako da jevrisnulo. Trebalo je da mu uštinem nos inabijem mu čarapu u usta. Na silu seosmehnula. „I kralj Tomen će oprostitivrapcima, čim se vrate svojimdomovima.“

„Većina je domove izgubila. Patnjaje svugde... i bol, i smrt. Pre nego što

sam došao u Kraljevu luku, obišao samdesetine zaselaka premalih da imajusopstvenog obrednika. Hodao sam odjednog do drugog, sklapao brakove,davao oprost grešnicima, imenovaonovorođenu decu. Ta sela više nepostoje, veličanstvo. Korov i trnje rastugde su nekada bujale bašte, a kosti surasute kraj drumova. “

„Rat je nešto užasno. Ti zločini sudelo severnjaka i lorda Stanisa injegovih demonopoklonika.“

„Neki moji vrapci pričaju očoporima lavova koji su ih poharali... io Psetu, koji je bio tvoj zakleti mač. USolanama je ubio ostarelog obrednika iobeščastio dvanaestogodišnju devojčicu,nevino dete obećano Veri. Bio je u

oklopu dok ju silovao i njeno nežno teloje gvozdenim oklopom kidano ilomljeno. Kada je završio, dao ju jesvojim ljudima, koji su joj odsekli nos ibradavice.“

„Veličanstvo ne može biti odgovornoza zločine svakog čoveka koji je nekadaslužio kuću Lanistera. Sendor Klegani jeizdajnik i zločinac. Šta misliš, zašto samga otpustila iz službe? On se sada boriza razbojnika Berika Donderiona, a neza kralja Tomena.“

„Ti tako kažeš. A ipak, mora sepostaviti pitanje - gde su bili kraljevivitezovi kada se to dešavalo? Zar se nijeDžeheris Pomiritelj jednom zakleo naGvozdenom prestolu da će kruna uvekštititi i braniti Veru?“

Sersei nije imala pojma šta seDžeheris Pomiritelj zaklinjao. „Jeste“,složi se ona, „а prvoobrednik ga jeblagoslovio i miropomazao za kralja.Običaj nalaže da svaki noviprvoobrednik blagoslovi kralja... a ti siipak odbio da blagosloviš kraljaTomena.“

„Veličanstvo greši. Nismo odbili.“„Nisi došao.“„Čas još nije sazreo.“Jesi li ti sveštenik ili piljar? „А šta

bih mogla da učinim da postane...zreliji?“ Usudi li se da spomene zlato,obračunaću se s njim kao sa onimprethodnim, pa ću naći nekog pobožnogosamdesetogodišnjaka da nosikristalnu krunu.

„Kraljevstvo je puno kraljeva. Da biVera uzdigla jednog iznad ostalih,moramo biti sigurni. Pre tri stotinegodina, kada je Egon Zmaj pristao ispodovog brda, prvoobrednik se zaključao uZvezdanom obredištu u Starigradu isedam dana i sedam noći se molio,živeći samo na hlebu i vodi. Kada jeizašao, objavio je da se Vera nećeprotiviti Egonu i njegovim sestrama, jerje Starica digla svoju svetiljku da mupokaže šta nas sve čeka. Da se Starigraddigao na oružje protiv Zmaja, Starigradbi goreo, a Visoka kula, Citadela iZvezdano obredište bili bi srušeni iuništeni. Lord Hajtauer je bio pobožančovek. Pošto je čuo proročanstvo, nijeposlao vojsku, već je otvorio gradske

kapije Egonu kada je ovaj stigao. Anjegova presvetost je miropomazaoOsvajača sa sedam ulja. Ja moram daučinim isto kao on pre tri stotine godina.Moram da se molim i postim.“

„Sedam dana i sedam noći?“„Koliko god bude potrebno.“Sersei je pucala od želje da ošamari

to ozbiljno i pobožno lice. Mogla bih jada ti pomognem u postu, pomislila je.Mogla bih da te zatvorim u neku kulu, ida se postaram da ti niko ne donosihranu sve dok bogovi ne progovore.„Ti lažni kraljevi hvale lažne bogove“,podseti ga ona. „Samo kralj Tomenbrani svetu Veru.“

„А ipak su obredišta na sve stranespaljena i opljačkana. Čak su i tihe

sestre bile silovane, vapeči u bolu doneba. Veličanstvo je videlo kosti ilobanje naših svetih mrtvaca?“

„Jesam“, morala je da kaže.„Blagoslovi Tomena, i on će okončati testrahote.“

„А kako će to da učini, veličanstvo?Hoće li poslati viteza da hoda drumomsa svakim bratom prosjakom? Hoće linam dati ljude da čuvaju obredišta odvukova i lavova?“

Pretvaraću se da nisi spomenuolavove. „U kraljevstvu besni rat.Veličanstvu je potreban svaki čovek.“Sersei nije nameravala da protraćiTomenovu snagu glumeći dojiljuvrapcima ili čuvajući smežurane pičkehiljada kiselih obrednica. Pola njih se

ionako verovatno nada dobromsilovanju. „Tvoji vrapci imaju motke isekire. Neka se brane sami.“

„Zakoni kralja Megora to zabranjuju,što veličanstvo sigurno zna. Po njegovojnaredbi je Vera odložila mačeve.“

„Tomen je sada kralj, ne Megor.“ Štanju briga šta je Megor Okrutni narediopre tri stotine godina? Umesto da uzmemačeve iz ruku vernih, trebalo je da ihiskoristi za svoje potrebe. Pokazala jeka Ratniku, koji je stajao na svom oltaruod crvenog mermera. „Šta to on drži?“

„Mač.“„Zaboravio je kako da ga koristi?“„Megorovi zakoni...“„...mogu biti poništeni.“ Ostavila je

te reči da vise u vazduhu, čekajući

prvovrapca da zagrize mamac.Nije je razočarao. „Vaskrsenje

Verničke vojske... to bi bio odgovor natri stotine godina molitava, veličanstvo.Ratnik bi ponovo digao svoj blistavimač i očistio ovo grešno kraljevstvo odsveg zla. Ako mi veličanstvo dozvoli daobnovim drevne blagoslovene redoveMača i zvezde, svaki pobožni čovek uSedam kraljevstava znaće da je on našpravi i istinski gospodar.“

To je bilo lepo čuti, ali je Serseipazila da ne izgleda previše spremno daprihvati. „Presvetost je malopre govorioo praštanju. U ova nemirna vremena,kralj Tomen će biti veoma zahvalan, akose postaraš da dug krune bude oprošten.Čini mi se da dugujemo Veri nekih devet

stotina hiljada zmajeva.“„Devet stotina hiljada šeststo

sedamdeset četiri zmaja. Zlato koje binahranilo gladne i obnovilo hiljaduobredišta.“

„Znači, zlato želiš?“, upita kraljica.„Ili hoćeš da taj prastari Megorov zakonprestane da važi?“

Prvoobrednik se nakratko zamisli.„Kako hoćeš. Dug će biti oprošten, akralj Tomen će biti blagosloven.Ratnikovi sinovi će me otpratiti donjega, blistavi u slavi svoje vere, dok ćemoji vrapci poći da brane krotke ismerne u ovoj zemlji, vaskrsli kaoSirotani iz davnina.“

Kraljica ustade i popravi haljinu.„Pripremiću hartije, a veličanstvo će ih

potpisati i udariti kraljevski pečat.“ Akose Tomenu nešto dopadalo u kraljevanju,bilo je to igranje pečatom.

„Sedmoro spasli veličanstvo. Nekadugo vlada.“ Prvoobrednik spoji vrhoveprstiju i diže oči ka nebu. „Neka grešnicidrhte!“

Čuješ li ovo, lorde Stanise? Serseije morala da se osmehne. Čak ni njengospodar otac ne bi ovo bolje izveo.Jednim udarcem je oslobodila Kraljevuluku pošasti vrabaca, obezbedilaTomenov blagoslov i umanjila dug kruneza skoro milion zmajeva. Srce joj jeponosno tuklo dok ju je prvoobrednikpratio iz Dvorane svetiljki.

Ledi Merivder je bila jednakooduševljena kao kraljica, mada ona

nikada nije bila čula za Ratnikovesinove ili Sirotane. „Oni potiču izvremena pre Egonovog osvajanja“,objasnila joj je Sersei. „Ratnikovisinovi su bili red vitezova koji su seodrekli svojih zemalja i zlata, i mačevezakleli na vernost njegovoj svetostiprvoobredniku. Sirotani... oni su biliskromnijeg porekla, mada mnogobrojniji. Jedna vrsta braće prosjaka,mada su umesto zdela nosili sekire.Lutali su drumovima, pratili putnike odobredišta do obredišta i od varoši dovaroši. Grb im je bila sedmokrakazvezda, crvena na belom, tako da su ihkmetovi prozvali Zvezde. Ratnikovisinovi su imali plaštove duginih boja isrebrne oklope sa intarzijama preko

košulja od kostreti, a u jabukamamačeva kristale u obliku zvezda. Oni subili Mačevi. Sveti ljudi, askete,jurodivi, čarobnjaci, zmajoubice,demonolovci... mnoge su se priče onjima pričale. Ali se svi slažu da su bilineumoljivi u mržnji prema svimneprijateljima svete Vere.“

Ledi Meriveder je odmah shvatila.„Prema neprijateljima kao što su lordStanis i njegova crvena čarobnica, naprimer?“

„Ра da, igrom slučaja“, reče Sersei,kikoćuči se kao devojčica. „Daotvorimo vrč likera i na putu kućinazdravimo žaru Ratnikovih sinova?“

„Žaru Ratnikovih sinova i blistavojpameti kraljice namesnice. Za Sersei,

prvu svoga imena!“Liker je bio sladak i ukusan kao

Serseina pobeda, i činilo se dakraljičina nosiljka prosto lebdi nazad ugrad. Ali u podnožju Egonovog visokogbrda naišli su na Margeri Tirel i njenerođake, koje su se vraćale s jahanja.Prati me kuda god da krenem, pomislirazdraženo Sersei kada ugleda malukraljicu.

Iza Margeri je nailazila dugačkapovorka dvorana, stražara i slugu, odkojih su mnogi bili natovareni korpamasvežeg cveća. Svaku njenu rođaku jepratio po jedan obožavalac; štrkljastištitonoša Alin Embrouz jahao je sasvojom verenicom Elinor, ser Talad sastidljivom Alom, jednoruki Mark

Malendor s Megom, punačkom inasmejanom. Blizanci Redvini su pratilidruge dve Margerine gospe, MereditKrejn i Džanu Fosovej. Sve žene suimale cveće u kosi. Džalabar Kso setakođe pridružio društvu, kao i serLambert Ternberi s povezom na oku inaočiti pevač zvani Plavi Bard.

A malu kraljicu, naravno, mora daprati vitez Kraljeve garde, i to je,naravno, Vitez od Cveća. U belomoklopu od krljušti optočenim zlatom, serLoras je prosto sijao. Mada više nijedavao sebi pravo da obučava Tomena soružjem, i dalje je provodio previševremena u kraljevom društvu. Kad godbi se dečak vratio posle popodnevaprovedenog sa svojom malom ženom,

imao je neku novu priču o ser Lorasovimrečima ili delima.

Margeri ih je pozdravila kada su sedve povorke susrele i prišla kraljičinojnosiljci. Obrazi joj behu rumeni, smeđekovrdže su joj slobodno padale poramenima, igrajući na svakom naletuvetra. „Brali smo jesenje cveće uKraljevoj šumi“, reče im ona.

Znam gde si bila, pomisli kraljica.Njeni doušnici su je odličnoobaveštavali o Margerinom kretanju.Baš nemirna devojka, naša malakraljica. Retko je prolazilo više od tridana a da ne ode na jahanje. Nekih danabi jahala drumom za Rozbi da tražiškoljke i ruča pored mora. Drugih bipovela svoju pratnju preko reke da

popodne provedu u sokolarenju. Malakraljica je volela da plovi čamcima, dajedri po Crnobujici bez nekog posebnograzloga. Kada se osećala pobožno,odlazila bi iz zamka da se moli uBelorovom obredištu. Posećivala jedesetinu različitih švalja, dobro su jepoznavali gradski zlatari, a odlazila ječak i na riblju pijacu pored Blatnekapije da vidi kakav je bio dnevni ulov.Kuda god bi pošla, narod je pred njompuzio, a ledi Margeri je davala sve odsebe da to obožavanje dodatno potpiri.Uvek je davala milostinju prosjacima,kupovala pite s pekarskih kolica izaustavljala se da porazgovara s prostimzanatlijama.

Da se ona pitala, i Tomen bi radio

sve to. Neprekidno ga je pozivala daprati nju i njene kokoške u njihovimpustolovinama, a dečak je neprekidnomoljakao majku da mu to dozvoli.Kraljica je nekoliko puta popustila,samo da bi ser Ozni mogao da provedenekoliko sati više u Margerinom društvu.Koliko god to uzaludno bilo. Ozni sepokazao kao veliko razočaranje. „Sećašli se dana kada je tvoja sestra otplovilaza Dornu?“, upitala je Sersei svog sina.„Sećaš se kako je rulja zavijala dok smose vraćali u zamak? Sećaš li sekamenica, kletvi? „

Ali kralj je zahvaljujući svojoj malojkraljici bio potpuno gluv za njene reći.„Ako se mešamo sa običnim svetom,više će nas voleti.“

„Rulja je toliko volela debelogprvoobrednika da su ga živog rastrgli, aon je bio sveti čovek“, podsetila ga jeona. Na to se samo nadurio na nju. A toMargeri i želi, mogu da se kladim.Svaki dan pokušava da mi ga preotmena sve moguće načine. Džofri biprozreo osmeh male smutljivice ipokazao bi joj gde joj je mesto, ali jeTomen je bio lakoverniji. Znala je da jeDžof prejak za nju, pomisli Serseiprisećajući se zlatnika koji je Kiburnnašao. Jer ako kuća Tirela želi davlada, on je morao da bude uklonjen.Prisetila se kako su Margeri i njenaogavna baba nekada smerale da udajuSansu Stark za sakatog brata malekraljice, Vilasa. Lord Tivin je to

osujetio tako što ih je preduhitrio i udaoSansu za Tiriona, ali je veza bila tu. Svisu upleteni u to, shvati ona iznenada.Tireli su podmitili tamničare daoslobode Tiriona, i odveli ga Ružinimdrumom da se pridruži svojoj poganojnevesti. Do sada su oboje verovatno nasigurnom u Visokom Sadu, skriveni izazida od ruža.

„Trebalo je da pođeš s nama,veličanstvo”, brbljala je malaspletkašica dok su se penjali uz EgonovoVisoko brdo. „Bilo bi nam tako lepozajedno. Drveće je odeveno u zlatnu,crvenu i narandžastu boju, a cveća imana sve strane. I kestenja. Pekli smo ih upovratku.“

„Nemam ja vremena za jahanje po

šumi i branje cveća“, reče Sersei.„Moram da vladam kraljevstvom.“

„Samo jednim, veličanstvo? Kovlada nad ostalih šest?“ Margeri seveselo nasmeja. „Nadam se da ćeš mioprostiti na šali. Znam koliko bremenosiš. Trebalo bi da me pustiš da i japreuzmem jedan njegov deo. Sigurno ti unečemu mogu pomoći. To bi stišaloglasine da smo ti i ja suparnice u borbiza kraljevu naklonost.“

„Zar se to priča?“ Sersei seosmehnu. „Kakve budalaštine! Ja tenikada nisam doživljavala kaosuparnicu, ni na tren.“

„Neizmerno mi je drago što točujem.“ Devojka kao da nije shvatila daje sasečena. „Ti i Tomen morate sledeći

put poći s nama. Znam da bi veličanstvoto volelo. Plavi Bard nam je svirao, aser Talad nam je pokazao kako se borištapom, onako kao što to rade kmetovi.Šuma je divna u jesen.“

„I moj pokojni muž je voleo šume.“Na početku njihovog braka, Robert ju jeneprestano moljakao da pođe u lov snjim, ali se Sersei uvek izvlačila. Dok jeon bio u lovu, imala je vremena zaDžejmija. Zlatni dani i srebrne noći.Bila je to opasna igra, naravno. UCrvenoj tvrđavi ima očiju i ušiju nasvakom koraku, a nikada nisu bili sigurnikada će se Robert vratiti. Zbogopasnosti je vreme koje su provodilizajedno bilo još uzbudljivije. „Ipak,lepota nekada ume da prikrije smrtne

pretnje“, upozorila je malu kraljicu.„Robert je život izgubio u šumi.“

Margeri se osmehnu ser Lorasuumilnim sestrinskim osmehom, punimnežnosti. „Hvala veličanstvu što strahujeza mene, ali me brat dobro štiti.“

Idi i lovi, savetovala je SerseiRoberta, desetine puta. Moj brat medobro štiti. Prisetila se šta joj je Tenarekla ranije, i sa usana joj se otrgnusmeh.

„Veličanstvo se tako lepo smeje.“Ledi Margeri je upitno pogleda. „Moguli da znam čemu?“

„Saznaćeš“, reče kraljica. „Jamčimti, hoćeš.“

PLJAČKAŠBubnjevi su tukli borbeni ritam dok

j e Gvozdena pobeda jurila napred, anjen pramac prosecao nemirne zelenevode. Manji brod pred njim se okretao,vesla su tukla po moru. Ruže su vijoriles njegovih barjaka; na pramcu i krmibela ruža na crvenom štitu, na jarboluzlatna na polju zelenom kao trava.Gvozdena pobeda udari bokom u njegovbok tako da pola jurišnog odredapopada. Vesla pukoše, što je bilamilozvučna muzika za kapetanove uši.

Preskočio je preko ograde i dočekaose na palubi dok mu je zlatni plaštlepršao na leđima. Bele ruže se

povukoše, kao što to ljudi uvek činekada ugledaju Viktariona Grejdžojaoklopljenog i naoružanog, lica skrivenogsipinom kacigom. Stezali su mačeve,koplja i sekire, ali je tek svaki desetiimao oklop, a i to su tek bile tek košuljes našivenim metalnim krljuštima. Ovonisu gvozdenljudi, pomisli Viktarion.Još se boje utapanja.

„Navalite!“, viknu jedan. „Sam je!“„NAVALITE!“, zagrme on. „Dođite

da me ubijete, ako možete.“Ružini ratnici krenuše sa svih strana,

sa sivim čelikom u rukama i užasom uočima. Strah im beše tako snažan da gaje Viktarion osećao na jeziku.Razmahnuo je levo i desno, odsekavšiprvom čoveku ruku u laktu, prosekavši

rame drugome. Treći zari svoju sekiru umeku borovinu Viktarionovog štita. Onnabi štit budali u lice, obori ga s nogu paga ubi kada ovaj pokuša da ustane. Dokje cimao sekiru iz mrtvačevih rebara,koplje ga ubode između plećki. Kao daga je neko potapšao po leđima.Viktarion se okrenu i zakuca sekiru ukopljanikovu glavu, osetivši udarac uruci kada čelik probi kacigu, kosu ilobanju. Čovek se na tren zanjiha, a ondagvozdeni kapetan iščupa svoj čelik i lešse mlitavo zatetura preko palube,delujući više pijan nego mrtav.

Tada su već gvozdenrođeni skočiliza njim na palubu probijene dugačkelađe. Čuo je Jednouhog Vulfa kako urlakada se bacio na posao, ugledao

Ragnora Hridnog u zarđalom oklopu,video Bricu Nuta kako baca sekiru ipogađa jednog čoveka pravo u grudi.Viktarion ubi još jednog čoveka, pa jošjednog. Ubio bi i trećeg, ali ga Ragnorprvi poseče. „Dobar udarac“, zagrmeViktarion na njega.

Kada se okrenu da nađe novu žrtvuza svoju sekiru, primeti drugog kapetanana suprotnoj strani palube. Beli ogrtačmu beše isprskan krvlju, ali je Viktarionvideo simbol na grudima, belu ružuunutar crvenog štita. Čovek je imao istiznak i na štitu, na belom polju s crvenimzupčastim rubom. „Ti!“, viknu gvozdenikapetan kroz zvuke pokolja. „Ti sružom! Jesi li ti gospodar Jugoštita?“

Čovek diže vizir i pokaza golobrado

lice. „Njegov sin i naslednik. SerTolbert Seri. A ko si ti, sipo?“

„Tvoja smrt.“ Viktarion se zalete nanjega.

Seri skoči da ga dočeka. Mač mubeše od dobrog, u zamku kovanogčelika, i mladi vitez ga natera da peva.Prvi zamah mu beše nizak i Viktarion gaodbi sekirom. Drugi dohvati gvozdenogkapetana po kacigi pre nego što je stigaoda podigne štit. Viktarion odgovoribočnim udarcem sekire. Serijev štit muse ispreči. Iverje se razlete i bela ružapuče po sredini uz oštar, milozvučanprasak. Dugački mač mladog viteza gaudari u butine, jednom, dvaput, triput,vrišteći o čelik. Ovaj dečak je brz,shvati kapetan. Tresnuo je štitom Serija

u lice, pa se ovaj zatetura i nalete leđimana ogradu. Viktarion diže sekiru izamahnu svom svojom snagom, daraspori dečka od grla do učkura, ali seSeri izmače. Sekira proseče ogradu,iverje polete, i ona ostade zaglavljenakada je pokušao da je iščupa. Paluba muse zaljulja pod nogama, i on pade nakoleno.

Ser Tolbert odbaci slomljeni štit izamahnu mačem odozgo. Viktarionu seštit u padu okrenuo na ruci. On uhvatiSerijevo sečivo gvozdenom pesnicom.Preklopljeni čelik se zgužva i bol ganatera da zastenje, ali Viktarion nijepuštao. „I ja sam brz, dečko“, reče kadaiščupa mač iz vitezove ruke pa ga baci umore.

Ser Tolbertove oči se razrogačiše.„Moj mač...“

Viktarion uhvati krvavom pesnicommomka za grlo. „Idi po njega“, reče prenego što ga baci u crvene vode.

To mu je obezbedilo predah daoslobodi sekiru. Bele ruže su sepovlačile pred gvozdenom plimom. Nekisu pokušali da pobegnu u potpalublje,dok su drugi molili za milost. Viktarionje osećao toplu krv kako mu curi nizprste pod oklopom, ali to nije bilo ništa.Oko jarbola se zbijen grozd dušmana jošodupirao, stajali su rame uz rame uprs tenu. Evo, napokon, muškaraca.Radije će poginuti nego da se predaju.Viktarion će nekima od njih uslišiti tuželju. On udari sekiram o štit pa jurnu.

Utopljeni bog nije sazdao ViktarionaGrejdžoja da se bori rečima nazakraljenjima, niti da ratuje protivpodmuklih, kukavičkih dušmana ubeskrajnim močvarama. Radi ovoga jeon došao na svet; da stoji odeven u čeliksa sekiram crvenom i mokrom u ruci isvakim udarcem seje smrt.

Udarali su ga spreda i pozadi, alinjihovi mačevi su mogli da budu vrbiniprutovi, koliko su mu štete naneli.Nijedno oružje nije moglo da prosečekroz puni oklop Viktariona Grejdžoja, aon dušmanima nije dao vremena da nađuslabe tačke na zglobovima, gde su gaštitili samo tvrda koža i žičana mreža.Neka ga napadnu trojica, ili četvorica,ili petorica; svejedno. Ubijao ih je

jednog po jednog, znajući da će ga čelikzaštititi od ostalih. Kako bi jedanprotivnik pao, usmeravao je svoju jarostna sledećeg.

Poslednji čovek koji je stao prednjega sigurno je bio kovač; imao jeramena kao bik, jedno mnogo mišićavijeod drugog. Oklop mu je bio od metalnihkrljušti sa zakivcima, a kapa od tvrdekože. Jedini udarac koji je zadaodokrajčio je Viktarionov štit, ali mu jeudarac kojim je kapetan uzvratioraspolutio glavu. Kada bih samo mogaoda se sa Vranookim tako jednostavnoobračunam. Kada je oslobodio sekiru,kovačeva lobanja kao da puče. Kost, krvi mozak se razleteše na sve strane, i lešpade napred, na Viktarionove noge.

Prekasno je sada da se moli za milost,pomisli Viktarion dok se oslobađaomrtvaca.

Do tada je paluba već bila klizavapod nogama, a mrtvi i umirući ležali su ugomilama na sve strane. Bacio je štit iduboko udahnuo. „Lorde Kapetane“,začu Bricu kraj sebe, „pobedili smo.“

Svuda oko njih more je bilo punobrodova. Neki su goreli, neki tonuli,neki su bili razneti u iverje. Oko trupovaje voda bila gusta kao čorba, punaleševa, slomljenih vesala i ljudi koji suse držali za krhotine. U daljini, pet-šestjužnjačkih dugačkih lađa bežalo je kaVijugavici. Neka ih, pomisli Viktarion,neka pronesu priču. Kada čovek jednompodvije rep i pobegne od bitke, on

prestaje da bude čovek.Oči su ga pekle od znoja. Dvojica

veslača mu pomogoše da otkopča kaciguu obliku sipe kako bi je skinuo.Viktarion obrisa čelo. „Taj vitez“,progunđa on, „vitez s belom ružom. Je l’ga neko od vas izvukao?“ Lordovski sinće vredeti dobre otkupnine; od oca, akoje lord Seri preživeo. Od njegovogsizerena u Visokom Sadu, ako nije.“

Međutim, niko od njegovih ljudi nijevideo šta se desilo s vitezom pošto jeodleteo u more. Najverovatnije seudavio. „Neka piruje kao što se borio, uvodenim dvorima Utopljenog boga.“Mada su ljudi sa Ostrva štitova zvalisebe moreplovcima, plovili su u večitomstrahu, a u bitku su stupali lagano

oklopljeni jer su se plašili utapanja.Mladi Seri je bio drugačiji. Hrabarčovek, pomisli Viktarion. Skorogvozdenrođen.

Predao je zarobljeni brod RagnoruHridnom, prozvao desetak ljudi da mubudu posada, pa se vratio na svojuGvozdenu pobedu. „Oduzmitezarobljenicima oružje i oklop i previjteim rane“, rekao je Brici Nutu.„Samrtnike pobacajte u more. Ako nekimoli za milost, prvo ga zakoljite.“Prema takvima je gajio samo prezir:bolje je udaviti se morskom vodom negokrvlju. „Hoću da prebrojim brodovekoje smo zauzeli kao i sve vitezove ilordove koje smo zarobili. Hoću injihove barjake.“ Jednog dana će ih

obesiti u svojoj dvorani, da se, kadpostane star i nemoćan, priseća svihdušmana koje je posekao dok je biomlad i snažan.

„Biće tako.“ Nut se iskezi. „Ovo jevelika pobeda.“

Jeste, pomisli on, velika pobeda zaVranookog i njegove čarobnjake. Drugikapetani će ponovo vikati ime njegovogbrata kada vesti stignu do Hrastoštita.Juron ih je zaveo svojim veštim jezikomi osmehnutim okom i vezao ih uz sebeplenom iz stotina dalekih zemalja;zlatom i srebrom, kićenim oklopima,zakrivljenim sabljama s pozlaćenimjabukama, bodežima od valirijskogčelika, prugastim krznima tigra i kožamapegavih mačaka, žadnim mantikorama i

drevnim valirijskim sfingama,sanducima oraščića, karanfilića išafrana, slonovim kljovama i rogovimajednoroga, zelenim, narandžastim i žutimperjem s Letnjih ostrva, balama finesvile i svetlucavog srebrotkanog atlasa...a ipak je sve to bilo ništavno, upoređenju sa ovim. Sada im je daoosvajanje, i njegovi su za vjeki vjekov,pomisli kapetan. Osećao je gorčinu uustima. Ovo je bila moja pobeda, nenjegova. Gde je on? Tamo uHrastoštitu, lenčari u zamku. Ukrao mije ženu i ukrao mi je presto, a sada mikrade slavu.

Poslušnost je Viktarionu Grejdžojubila prirodna, urođena. Pošto je stasao usenci braće, pratio je Belona u svemu

što je ovaj činio. Kasnije, kada su seBelonu rodili sinovi, odrastao je uuverenju da će jednog dana i pred njimaklečati, kada neki od njih zauzme očevomesto na Stolici od morskog kamena.Ali Utopljeni bog je pozvao Belona injegove sinove u svoje vodene dvore, aViktarion nije mogao da Jurona nazove„kraljem“ a da ne oseti žuč u grlu.

Vetar je jačao, a njemu je žeđbesnela. Posle bitke je uvek želeo vina.Prepustio je palubu Nutu i otišao dole. Usvojoj tesnoj kabini blizu pramcatamnoputa žena je bila vlažna i spremna;možda je bitka i njoj zagrejala krv. Uzeoju je dvaput, brzo. Kada su završili, krvjoj je bila razmazana po grudima,butinama i trbuhu, ali je to bila njegova

krv, od posečenog dlana. Tamnoputažena mu je isprala isekotinu kuvanimsirćetom.

„Plan je bio dobar, to mu morampriznati“, reče Viktarion dok je onaklečala kraj njega. „Vijugavica nam jesada otvorena, kao u stara vremena.“Bila je to lenja reka, široka, spora iopasna zbog debala koja štrče iz vode ipeščanih sprudova. Većina morskih lađanije se usuđivala da plovi iza VisokogSada, ali su dugački brodovi plitkoggaza mogli da uzvodno stignu čak doLjute ćuprije. U drevna vremena,gvozdenrođeni su bez straha jedrili porečnom putu i pljačkali po čitavojVijugavici i njenim pritokama... sve dokkraljevi zelenih zemalja nisu naoružali

ribare sa četiri mala ostrva blizu ušćaVijugavice i proglasili ih za njegovečuvare.

Dve hiljade godina je prošlo, ali ukulama stražarama po stenovitoj obalistarci su još čuvali drevnu stražu. Čim biugledali dugačke lađe, palili bi vatre nasvetionicima, i poziv bi leteo s brda nabrdo i sa ostrva na ostrvo. Strahota!Dušmani! Pljačkaši! Pljačkaši! Kada biribari ugledali vatre u visovima,odlagali bi svoje mreže i plugove idohvatali se mačeva i sekira. Njihovilordovi bi pojurili iz zamkova, u pratnjivitezova i oklopljenih pešaka. Ratnirogovi bi zaječali nad vodom, odZelenštita do Sivoštita, od Hrastoštita doJugoštita, i njihovi dugački brodovi bi

isplovili iz mahovinom pokrivenihkamenih skloništa uz obale, a vesla bibleštala dok bi vrveli preko zaliva dazatvore Vijugavicu i progone napadačeuzvodno, u propast.

Juron je poslao Trulozubog Torvoldai Crvenog Veslača uz Vijugavicu sadesetak hitrih dugačkih brodova, tako dagospodari Ostrva štitova krenu da ihprogone. Kada je glavna flota pristigla,tek je šačica boraca ostala da štiti samaostrva. Gvozdenrođeni su stigli navečernjoj plimi, tako da ih je sunce nazalasku sakrilo od staraca u kulamastražarama sve dok nije bilo prekasno.Vetar im je duvao u leđa, kao i čitavimputem sa Starog Vika. Po floti sešaputalo da su tu Juronovi čarobnjaci

umešali svoje prste, da je Vranookiumilostivio Olujnog boga žrtvom u krvi.Kako bi se inače usudio da otplovitoliko daleko na zapad, umesto da pratiobalu, kao što je običaj?

Gvozdenrođeni su nasukali brodovena šljunkovita žala i pohrlili u ljubičastisuton sa svetlucavim čelikom u rukama.Do tada su već vatre gorele u visovima,ali je malo ljudi ostalo da se lati oružja.Sivoštit, Zelenštit i Jugoštit su pali prezore. Hrastoštit je izdržao dan duže. Akada su muškarci Četiri štita prekinulipoteru za Torvoldom i CrvenimVeslačem i krenuli nizvodno, na ušćuVijugavice ih je čekala Gvozdena flota.

„Sve se desilo baš kako je Juronpredvideo“, reče Viktarion tamnoputoj

ženi dok mu je previjala šaku. „Za to suse sigurno postarali njegovi čarobnjaci.“Imao ih je trojicu na Tišini, poverio muje Kvelon Hambl šapatom. Čudni su toljudi bili, i užasni, ali ih je Vranookipretvorio u robove. „Ipak mu još trebamda vodim njegove bitke“, uveravao jesebe Viktarion. „Čarobnjaci moždanečemu vrede, ali krv i čelik donosepobedu u ratu.“ Rana ga je od sirćetapekla više nego pre. Odgurnuo je ženu istegao pesnicu, užasno namršten.„Donesi mi vina.“

Pio je u tami, mračno razmišljajući ob r a tu. Ako ne udarim sopstvenomrukom, hoću li ipak biti rodoubica?Viktarion se nije bojao nijednog živogčoveka, ali mu pomisao na kletvu

Utopljenog boga nije davala mira. Akoga neko drugi ubije po mom naređenju,hoće li njegova krv ipak biti na mojimrukama? Eron Mokrokosi bi znaoodgovor, ali je sveštenik bio negde naGvozdenim ostrvima, još se nadao da ćedići gvozdenrođene protivnovokrunisanog kralja. Brica Nut možeda obrije čoveka sekirom sa dvadesetkoračaja. A nijedan Juronov mešanacne može da se nosi s Vulfom Jednouhimi Andrikom Neosmehnutim. Svako odnjih bi mogao to da obavi. Ipak je znaoda su ono što čovek može da uradi i onošto će uraditi dve potpuno različitestvari.

„Juronova svetogrđa će na sve nasprizvati gnev Utopljenog boga“,

prorokovao je Eron, tamo na StaromViku. „Moramo ga zaustaviti, brate. Mijoš jesmo Belonova krv?“

„I on je“, bio je odgovorio Viktarion.„Ne sviđa mi se to ništa više nego tebi,ali Juron je kralj. Tvoje zakraljenje ga jeuzdiglo i ti si ga lično krunisao krunomod naplavine!“

„Stavio sam mu krunu na glavu“,rekao je je sveštenik dok mu je izmorskih trava u kosi kapalo, „i rado ćuje opet skinuti da bih krunisao tebe.Samo si ti dovoljno snažan da mu sesuprotstaviš.“

„Utopljeni bog ga je uzdigao“, rečeViktarion. „Neka ga Utopljeni bog iskrši.“

Eron mu uputi zlokoban pogled,

pogled od koga su se trovali bunari ažene postajale jalove. „Nije to bogprogovorio. Zna se da Juron na onomsvom crvenom brodu drži čarobnjake ipogane volšebnike. Bacili su na nas nekučin, pa nismo čuli more. Kapetani ikraljevi behu pijani od svih tih priča ozmajevima.“

„Pijani, i prestravljeni od onog roga.Čuo si kakav je zvuk stvarao. Sada jesvejedno. Juron nam je kralj.“

„Meni nije“, objavi sveštenik.„Utopljeni bog pomaže smelim ljudima,a ne onima koji se kriju pod palubomkada oluja stiže. Ako ti nećeš da sepotrudiš da ukloniš Vranookog saStolice od morskog kamena, tu dužnostmoram preuzeti ja.“

„Kako? Nemaš brodova, nemašmačeva.“

„Imam svoj glas“, odgovorisveštenik, „а bog je sa mnom. Moja jesnaga mora, snaga s kojom Vranookinikada neće moći da se nosi. Talasi semožda krše o planinu, ali ipak dolaze,jedan za drugim, i na kraju samo šljunakostane tamo gde je nekada stajalaplanina. A uskoro more proguta išljunak, da ga melje na dnu za čitavuvečnost.“

„Šljunak?“, progunđa Viktarion.„Lud si ako misliš da svrgnešVranookog pričama o talasima išljunku.“

„Gvozdenrođeni će biti talasi“, rečeMokrokosi. „Ne veliki i moćni, već

prost svet, što ore zemlju i ribari morem.Kapetani i kraljevi su digli Jurona, aliće ga običan narod skršiti. Otići ću naVeliki Vik, na Harlou, na Orkmont, nasamu Hrid. U svakoj varoši i selu će sečuti moje reči. Bezbožnik ne možesedeti na Stolici od morskog kamena!“Zatresao je čupavom glavom i krupnimkoracima otišao nazad u noć. Kada jesutradan sunce granulo, Eron Grejdžoj jenestao sa Starog Vika. Čak ni njegoviutopljeni ljudi nisu znali kuda je pošao.Rekli su da se Vranooki samo nasmejaokada je za to čuo.

Ali mada je sveštenik nestao,njegova strašna upozorenja su ostala.Viktarion shvati da se priseća i rečiBelora Blektajda. „Belon je bio lud,

Eron je luđi a Juron je najluđi odsvih.“ Mladi lord je pokušao da otplovikući posle zakraljenja, odbivši daprihvati Jurona za svog gospodara.Međutim, Gvozdena flota je bilazatvorila zaliv, poslušnost je bilapreviše duboko usađena u ViktarionaGrejdžoja, a Juron je na glavi imaokrunu od naplavine. Noćni letač jezarobljen, a lord Blektajd u lancimaizveden pred kralja. Juronovi mutavci imešanci su ga isekli na sedam delova,da nahrane sedam bogova zelenihzemalja kojima se klanjao.

Kao nagradu za vernu službu,novokrunisani kralj je dao Viktarionutamnoputu ženu, uzetu s nekog brodatrgovaca robovima na putu za Lis. „Neću

tvoje otpatke“, rekao je on bratuprezrivo, ali kada mu je Juron rekao daće žena biti ubijena ako je ne uzme,popustio je. Jezik joj je bio iščupan, alije inače bila neoštećena, a uz to ilepotica, kože smeđe kao nauljenatikovina. A ipak, ponekad kada bi jepogledao, prisetio bi se prve žene kojumu je brat dao, da od njega napravičoveka.

Viktarion je želeo da ponovoiskoristi tamnoputu ženu, ali nije višemogao. „Donesi mi još jednu mešinuvina“, reče joj on, „a onda odlazi.“Kada se vratila s mešinom kiselogcrnog, kapetan je iznese na palubu, gdeje mogao da udiše čisti morski vazduh.Popio je pola mešine, a ostatak izlio u

more, za sve ljude koji su poginuli.Gvozdena pobeda je satima čekala

na ušću Vijugavice. Pošto je veći deoGvozdene flote krenuo za Hrastoštit,Viktarion je zadržao Jad, LordaDagona, Gvozdeni Vetar i Devičinoprokletstvo uz sebe, kao zaštitnicu.Izvlačili su preživele iz mora i gledalik a k o Tvrdoruki sporo tone, vučenolupinom koju je proburazio. Kada jesasvim nestao pod vodom, Viktarionu jestigao izveštaj koji je zatražio. Izgubioje šest brodova, a zarobio osam itrideset. „Može“, rekao je Nutu. „Zavesla. Vraćamo se u Varoš lordaHjuita.“

Njegovi veslači upreše u vesla ipovedoše ih ka Hrastoštitu, a gvozdeni

kapetan se ponovo vrati u potpalublje.„Mogao bih da ga ubijem“, rečetamnoputoj ženi. „Mada je velik grehubiti svog kralja, a još veći ubiti svogbrata.“ Namrštio se. „Aša je trebalo dami da svoj glas.“ Kako je uopšte moglada se nada da će pridobiti kapetane ikraljeve, ona sa svojim šišarkama irepama? U njoj je Belonova krv, ali jeipak samo žena. Posle zakraljenja jepobegla. One noći kada je Juronkrunisan krunom od naplavine, ona injena posada su se odšunjali. Viktarionuje krišom pomalo zbog toga bilo i drago.Ako mala ima bar trun pameti, udaće seza nekog severnjačkog lorda i živeće snjim u njegovom zamku, daleko odmora i Jurona Vranookog.

„Gospodaru kapetane, Varoš lordaHjuita“, viknu jedan mornar.

Viktarion ustade. Vino je ublažilobol u ruci. Možda će pozvati Hjuitovogmeštra da je pogleda, ako nije poginuo.Vratio se na palubu dok su obilazili rt.Položaj zamka lorda Hjuita poviše lukepodsetio ga je na Gospodluku, mada jeova varoš bila dvostruko veća. Vodamapred lukom krstarilo je dvadesetakdugačkih brodova, a zlatne sipe su im segrčile na jedrima. Stotine drugih behunasukani na žalo ili privezani za molovenačičkane po luci. Kod kamenog molastajale su tri velike koge i desetakmanjih, u koje su utovarivali plen izalihe. Viktarion naredi da Gvozdenapobeda baci sidro. „Spremite mi

čamac.“Varoš je delovala čudno mirna dok

su se približavali. Većina dućana iradnji bila je opljačkana, o čemu susvedočila razvaljena vrata i razbijenikapci, ali je samo obredište spaljeno.Ulice su prekrivali leševi, a oko svakogse tiskalo malo jato vrana lešinarki.Nekoliko namrgođenih preživelihrasterivalo je crne ptice i bacalomrtvace u kola, da bi ih sahranili. Kadato vide, Viktarion oseti gađenje. Nijedanpravi sin mora ne želi da truli podzemljom. Kako će onda naći vodenedvore Utopljenog boga, da pije i pirujeza čitavu večnost?

Tišina je bila među brodovima kojesu prošli. Viktarionov pogled privuče

gvozdena figura na pramcu, devica bezusta, s vetrom u kosi i pruženom rukom.Njene sedefaste oči kao da su ga pratile.Imala je usta kao svaka druga žena, svedok ih Vranooki nije zašio.

Kako su se približavali obali,primetio je niz žena i dece isteranih napalubu jedne velike koge. Neki su imaliruke vezane iza leđa, a svima je okovrata bila prebačena omča odkonopljanog užeta. „Kо su oni?“, upitačoveka koji mu je pomogao da privežečamac.

„Udovice i siročići. Biće prodani uroblje.“

„Prodani?“ Na Gvozdenim ostrvimanije bilo robova, već samo uznika. Uznikje bio obavezan da služi, ali nije bio

stoka. Deca su mu se rađala slobodna, ipod uslovom da budu data Utopljenombogu. A uznici nisu kupovani i nisudavani za zlato. Čovek je za uznikeplaćao gvozdenu cenu, ili ih nije imao.„Trebalo bi da budu uznici, ili slanežene“, pobuni se Viktarion.

„Kralj je tako odlučio“, reče čovek.„Jaki su uvek uzimali od slabih“,

reče Brica Nut. „Uznici ili robovi,svejedno je. Njihovi muškarci nisumogli da ih zaštite, zato su sada naši, das njima radimo šta nam je volja.“

To nisu Stari običaji, mogao je dakaže, ali nije bilo vremena. Vest onjegovoj pobedi već je stigla, i ljudi suse okupljali da mu čestitaju. Viktarion ihpusti da mu se ulaguju, sve dok jedan ne

poče da hvali Juronovu odvažnost.„Odvažno je jedriti daleko od obale, danikakav glas o našem dolasku ne stignedo ovih ostrva pre nas“, režao je on, „alipreći pola sveta u potrazi za zmajevima,to je nešto sasvim drugo.“ Nije sačekaona odgovor, već se probio kroz gomilu ikrenuo ka utvrdi.

Zamak lorda Hjuita beše mali ali jak,s debelim zidovima i okovanomhrastovom kapijom koja je podsećala nadrevni grb njegove kuće, hrastov štit sgvozdenim zakivcima na polju kosihtalasastih plavih i belih pruga. Međutim,iznad zelenih krovova njenih kula sadaje vijorila džinovska sipa kućeGrejdžoja, a velika kapija beše spaljenai razvaljena. Po zidinama su hodali

gvozdenrođeni s kopljima i sekirama,kao i poneki Juronov mešanac.

U dvorištu Viktarion zateče GoroldaGudbradera i starog Drama kako tihorazgovaraju s Rodrikom Harlouom.Brica Nut uskliknu kada ih vide.„Čitaču“, viknu on, „zašto si tako obesionos? Strahovi su ti bili uzaludni. Pobedaje naša, a i plen!“

Usta lorda Rodrika se skupiše.„Misliš na ove stene? Sve četiri zajednonisu velike kao Harlou. Osvojili smošačicu stena, drveća i tričarija, ineprijateljstvo kuće Tirela.“

„Ruža?“ Nut se nasmeja. „Kakva toruža može da naudi sipi iz dubina?Oduzeli smo im štitove i razbili ih uparamparčad. Ko će sada da ih brani?“

„Visoki Sad“, odgovori Čitač.„Uskoro će se sva moć Hvata okupitiprotiv nas, Brico, a onda ćeš moždasaznati da neke ruže imaju čeličnotrnje.“

Dram klimnu glavom, jednom rukomoslonjen na balčak Crvenog dažda.„Lord Tarli nosi veliki mač Vadisrce,iskovan od valirijskog čelika, a on jeuvek prethodnica lorda Tirela.“

Viktarionova glad se rasplamsa.„Neka dođe. Uzeću mu taj mač da budemoj, kao što je tvoj predak uzeo Crvenidažd. Neka svi dođu, a nek povedu iLanistere sa sobom. Lav je na kopnumožda opasan, ali na moru vladadžinovska sipa.“ Dao bi pola svojihzuba za priliku da oproba sekiru protiv

Kraljeubice ili Viteza od Cveća. Takvebitke ga nisu zbunjivale. Rodoubica jeproklet i pred bogovima i pred ljudima,ali je ratnik počastvovan i obožavan.

„Ništa se ti ne boj, lorde kapetane“,reče Čitač. „Doći će oni. Veličanstvo toi želi. Zašto bi nam inače zapovedio dapustimo Hjuitove gavrane da odlete?“

„Ti previše čitaš a premalo sebiješ“, reče Nut. „Umesto krvi imašmleko.“ Ali Čitač se napravi kao da tonije čuo.

U dvorani je u toku bila burna gozbakada Viktarion uđe. Gvozdenrođeni suispunjavali stolove, pili, urlali i guralise, hvalisali se ljudima koje su pobili,podvizima koje su izvršili, plenom kojisu osvojili. Mnogi su se nakitili onim što

su opljačkali. Levoruki Lukas Kod iKvelon Hambl su strgnuli tapiserije sazidova i ogrnuli ih kao plaštove.Džermund Botli je preko svogpozlaćenog lanisterskog prsnika imaonisku bisera i granata. AndrikNeosmehnuti se teturao noseći dve ženepod miškama; mada se i dalje nijeosmehivao, imao je prstenje na svakomprstu. Umesto s komada bajatog hleba,kapetani su jeli sa srebrnih pladanja.

Brica Nut pomodre od besa kada seosvrnu oko sebe. „Vranooki nas pošaljeu susret dugačkim brodovima doknjegovi ljudi zauzimaju zamkove i sela igrabe plen i žene. Šta je nama ostavio?“

„Naša je slava.“„Slava je dobra“, reče Nut, „ali je

zlato bolje.“Viktarion slegnu ramenima.

„Vranooki kaže da ćemo imati čitavVesteros. Senicu, Starigrad, VisokiSad... tamo ćeš naći svoje zlato. A saddosta priče. Gladan sam.“

Po pravu krvi, Viktarion je mogao dasedne za sto na podijumu, ali nije hteoda jede s Juronom i njegovimstvorenjima. Umesto toga je odabraomesto kraj Hromog Ralfa, kapetanaLorda Kvelona. „Velika pobeda, lordekapetane“, reče Hromi. „Pobeda vrednalordovske titule. Trebalo bi da dobiješostrvo.“

Lord Viktarion. A što da ne? To nijeStolica od morskog kamena, ali neštojeste.

Hoto Harlou je sedeo preko puta,glođući kost. Bacio ju je u stranu inagnuo se napred. „Vitez će dobitiSivoštit. Moj rođak. Jesi li čuo?“

„Nisam.“ Viktarion pogleda prekodvorane, ka mestu gde je ser HarašHarlou pio vino iz zlatnog pehara; visokčovek, dugog lica i strog. „Zašto biJuron baš njemu dao ostrvo?“

Hoto pruži prazan vinski pehar ibleda mlada žena u haljini od plavogsomota i zlatne čipke mu ga napuni.„Vitez je sam zauzeo Turobnik. Zabio jezastavu ispod zamka i izazvao Grimoveda mu izađu na megdan. Jedan je došao,pa još jedan i još jedan. Sve ih jeposekao... dobro, ko da jeste, dvojica suse predala. Kada je sišao i sedmi,

obrednik lorda Grima je presudio da subogovi progovorili, pa je predaozamak.“ Hoto se nasmeja. „On će bitigospodar Sivoštita, i neka mu. Sada japostajem Čitačev naslednik.“ Udario sepeharom po grudima. „Grbavi Hoto,gospodar Harloua.“

„Sedmorica, kažeš.“ Viktarion sepitao kako bi se Suton poneo protivnjegove sekire. Nikada se nije borioprotiv čoveka naoružanog valirijskimčelikom, mada je mladog HarasaHarloua mnogo puta izmlatio dok su bilimladići. Harlou je kao dečak bionerazdvojan drugar Belonovognajstarijeg sina Rodrika, koji je poginuopod zidinama Vodogleda.

Gozba je bila dobra. Vino je bilo od

najbolje sorte, a iznesen je i pečeni vo,krvav, kao i punjene patke i vedra svežihkraba. Kapetan je morao da primeti dasu cure koje su služile odevene u finuvunu i mek somot. Pomislio je da su tosudopere u odeći ledi Hjuit i njenihgospa, ali mu Hoto reč da to jesu lediHjuit i njene gospe. Vranookog jezabavljalo da mu one služe i sipaju. Biloih je osam: gospa sama, još privlačnamada pomalo punačka, i sedam mlađihžena, od dvadeset pet do deset godina,njene kćeri i snahe.

Sam lord Hjuit je sedeo nauobičajenom mestu na podijumu, odevenu najsvečanije ruho. Ruke i noge su mubile vezane za stolicu, a ogromna belarotkva nabijena u usta, da ne bi mogao

da govori... mada je mogao da vidi ičuje. Vranooki je zauzeo počasno mestodesno od lorda. Lepa, bujna devojka odsvojih sedamnaest ili osamnaest godinasedela mu je u krilu, bosonoga irazdrljena, obgrlivši ga oko vrata. „Kоje to?“, upita Viktarion ljude oko sebe.

„Lordovo kopile“, nasmeja se Hoto.„Pre nego što je Juron zauzeo zamak,ona je ostale služila za trpezom, a samajela sa slugama.“

Juron joj prisloni plave usne na vrat,i devojka se zakikota i šapnu mu neštona uho. Osmehnut, on je ponovo poljubiu vrat. Njena bela put beše pokrivenacrvenim belezima od njegovih usta;stvarali su ogrlicu od ruža po njenomgrlu i ramenima. Još jedan šapat na uho,

i ovog puta se Vranooki glasno nasmejai lupi peharom o sto da zatraži tišinu.„Dobre gospe“, pozva on visokorođeneslužavke, „Falija se brine za vaše lepehaljine. Ne želi da se uprljaju od masti,vina i prljavih pohotnih prstiju, poštosam joj obećao da će posle gozbeodabrati odeću za sebe iz vašihgarderoba. Zato se bolje skinite.“

Velikom dvoranom se zaorigromoglasan smeh, a lice lorda Hjuitatoliko se zacrvene da Viktarion pomislikako će mu srce otkazati. Žene nisuimale izbora do da poslušaju. Najmlađaje malo plakala, ali ju je majka utešila ipomogla joj oko vezica na leđima. Poslesu nastavile da služe kao pre, hodajućiizmeđu stolova s punim vrčevima vina

da napune svaki prazni pehar, samo su tosada radile nage.

Sramoti Hjuita kao što je nekadasramotio mene, pomisli kapetanprisećajući se kako je njegova ženajecala dok ju je udarao. Znao je da seljudi sa Četiri štita često međusobnovenčavaju, isto kao što to gvozdenrođeničine. Jedna od ovih golih služavki lakomože biti žena ser Tolberta Serija.Jedno je dušmanina ubiti, drugo ga jeosramotiti. Viktarion stegnu pesnicu.Šaka mu je bila krvava tamo gde mu jerana procurila kroz zavoj.

Na podijumu Juron odgurnu svojudrocu i pope se na sto. Kapetani počešeda treskaju peharima i udaraju nogama opod. „JURON!“, vikali su. „JURON!

JURON! JURON!“ Zakraljenje seponavljalo.

„Zakleo sam se da ću vam datiVesteros“, reče Vranooki kada larmazamre, „а ovo vam je bilo tek koliko daokusite. Zalogajčić, ništa više... alićemo, pre nego što padne noć, imatigozbu!“ Baklje uza zidove jarko susvetlele, isto kao i njegove plave usne iplavo oko. „Džinovska sipa ne pušta onošto uhvati. Ova ostrva su nekada bilanaša, i sada su ponovo... ali nam trebajusnažni ljudi da ih drže. Zato ustani, serHaraše Harlou, gospodaru Sivoštita.“Vitez ustade, s jednom rukom na ahatnojjabuci Sutona. „Ustani, AndričeNeosmehnuti, gospodaru Jugoštita.“Andrik baci svoje žene i teško ustade,

poput planine koja se naglo diže iz mora.„Ustani, Marone Volmarče, gospodaruZelenštita.“ Golobradi dečak od šest ideset leta, Volmark ustade oklevajući,više nalik na gospodara zečeva. „Iustani, Brico Nute, gospodaruHrastoštita.“

Nutove oči postadoše oprezne, kaoda se bojao da je meta neke okrutne šale.„Gospodar?“, zakrešta on.

Viktarion je očekivao da ćeVranooki dati lordovske titule svojimstvorenjima, Stounhendu, CrvenomVeslaču i Levorukom Lukasu Kodu.Kralj mora biti velikodušan, pokuša dakaže sebi, ali drugi glas prošaputa:Juronovi darovi su otrovani. Kada je otome razmislio, jasno je video. Vitez je

bio Čitačev izabrani naslednik, aAndrik Neosmehnuti je snažna desnaruka Danstana Drama. Volmark jebalavac, ali je po majci i krv CrnogHarena. A Brica...

Viktarion ga zgrabi za podlakticu.„Odbij ga!“

Nut ga pogleda kao da je sišao suma. „Da ga odbijem? Zemlju iplemićko zvanje? Hoćeš li me tiproizvesti u lorda?“ On otrgnu ruku iustade, da uživa u klicanju.

A sada krade moje ljude, pomisliViktarion.

Kralj Juron viknu ledi Hjuit da musipa još vina, pa diže pehar visoko iznadglave. „Kapetani i kraljevi, dignite čašeza lordove četiri štita!“ Viktarion ispi sa

ostalima. Nema vina slađeg od onogaotetog dušmaninu. To mu je neko davnorekao. Njegov otac, ili njegov bratBelon. Jednog dana ću ja piti tvojevino, Vranooki, i uzeću ti sve što ti jedrago. Ali ima li bilo čega što je Juronudrago?

„Sutra se ponovo spremamo zaplovidbu“, govorio je kralj. „Napunitenam buriće svežom vodom, ponesitesvaki džak žita i cerek govedine, i kolikogod ovaca i koza možemo da ponesemo.Ranjenici koji to mogu veslače. Ostaliće ostati ovde, da pomognu novimgospodarima u odbrani ovih ostrva.Torvold i Crveni Veslač će se uskorovratiti sa još zaliha. Palube će nam naputu za istok smrdeti od svinja i pilića,

ali ćemo se vratiti sa zmajevima.“„Kada?“ Glas je pripadao lordu

Rodriku. „Kada ćemo se vratiti,veličanstvo? Za godinu? Tri? Pet? Tvojizmajevi su na drugom kraju sveta, ajesen nam je stigla.“ Čitač krenu napred,nabrajajući sve opasnosti. „MoreuzRedvina galije čuvaju. Obala Dorne jesuva i gola, četiristo liga virova, litica iskrivenih sprudova, skoro bez ijednogsigurnog pristaništa. Iza čekajuStepenice, s olujama i gnezdima liških imirskih gusara. Ako isplovi hiljadubrodova, tri stotine će možda stići nadrugu obalu uzanog mora... a onda šta?Lis nam neće poželeti dobrodošlicu, kaoni Volantis. Gde ćeš naći svežu vodu,hranu? Prva oluja će nas raštrkati po

čitavom svetu.“Osmeh zaigra na Juronovim plavim

usnama. „Ја sam oluja, moj gospodaru.Prva oluja, i poslednja. Vodio samTišinu na duža putovanja od ovoga, imnogo opasnija. Zar si zaboravio?Plovio sam Zadimljenim morem i videoValiriju.“

Svi su znali da Usud još vladaValirijom. Tamo je i samo more ključaloi dimilo, a zemlju su preplavili demoni.Pričalo se da mornar koji makar na trenugleda vatrene planine Valirije kako sedižu iznad talasa uskoro umire strašnomsmrću, a ipak je Vranooki bio tamo, ivratio se.

„Stvarno?“, upita Čitač, sasvim tiho.Juronov plavi osmeh nestade.

„Čitaču“, reče on u tišini, „bilo bi tibolje da nos držiš u knjigama.“

Viktarion je osećao nelagodu udvorani. Pridigao se. „Brate“, zagrme.„Nisi odgovorio na Harlouova pitanja.“

Juron slegnu ramenima. „Сеnаrobova raste. Prodaćemo naše robove uLisu i Volantisu. Zajedno s plenom kojismo ovde uzeli imaćemo dovoljno zlatada kupimo zalihe.“

„Zar smo sada postali trgovcirobovima?“ upita Čitač. „I zašto? Zaradzmajeva koje nijedan čovek ovde nijevideo? Zar ćemo na kraj sveta juriti zapričama pijanih mornara?“

Njegove reči izazvaše žagorodobravanja. „Zaliv trgovaca robovimaje predaleko“, viknu Hromi Ralf. „А

preblizu Valiriji“, dodade KvelonHambl. Fraleg Snažni reče: „Visoki Sadje blizu. Ja kažem: da potražimo tamozmajeve. Zlatne zmajeve.“ Alvin Šarpupita: „Zašto ploviti oko sveta kada jeVijugavica pred nama?“ Crveni RalfStounhaus skoči na noge. „Starigrad jebogatiji, a Senica još bogatija.Redvinova flota nije tu. Treba samo dapružimo ruku pa da uberemo najsočnijuvoćku Vesterosa.“

„Voćku?“ Kraljevo oko je izgledaloviše crno nego plavo. „Samo bikukavica krala voćku kada može dauzme čitav voćnjak.“

„Senicu mi želimo“, reče CrveniRalf, a drugi ljudi prihvatiše poklič.Vranooki pusti da buka zamre. Onda

skoči sa stola, zgrabi svoju drocu zaruku i odvuče je iz dvorane.

Pobegao, kao pas. Juronova vlastnad Stolicom od morskog kamenaiznenada nije delovala tako sigurno kaopre nekoliko trenutaka. Neće poći zanjim u Zaliv trgovaca robovima. Moždai nisu takvi psi i budale kao što sammislio. To beše tako vesela pomisao daje Viktarion morao da je zalije. Iskapioje pehar s Bricom, da mu pokaže kakomu ne zamera na lordovskoj tituli, makardošla i iz Juronove ruke.

Napolju je sunce zašlo. Tama sezgušnjavala iza zidina, ali su unutrabaklje gorele rumenim sjajem, a njihovdim se skupljao pod krovnim gredamapoput sivog oblaka. Pijani ljudi

započeše igru prstiju. U jednom trenutkuLevoruki Lukas Kod odluči da želi jednukćer lorda Hjuita, pa je i uze na stolu,dok su njene sestre vrištale i jecale.

Viktarion oseti dodir na ramenu.Jedan Juronov sin-mešanac stajao je izanjega, dečak od desetak godina, kosenalik runu i kože boje blata. „Moj otachoće da razgovara s tobom.“

Viktarion nesigurno ustade. On je biokrupan čovek i umeo je da popije, ali jeipak popio previše. Svojim sam jerukama na smrt prebio, pomisli, ali juje Vranooki ubio kada se u nju zario.Nisam imao izbora. Pratio je malokopile kroz hodnik pa uz zavojitokamenito stepenište. Zvuci silovanja iveselja zamirali su dok su se penjali,

sve dok na kraju ne ostade samo tihostruganje čizama po kamenu.

Vranooki je uzeo spavaću odajulorda Hjuita zajedno s njegovomnezakonitom kćerkom. Kada je ušao,devojka je tiho hrkala, izvaljena nakrevetu. Juron je stajao kraj prozora,pijući iz srebrnog pehara. Na sebi jeimao plašt od samurovine koji je uzeood Blektajda, povez za oko od crvenekože i ništa više. „Kad sam bio dečak,sanjao sam da umem da letim“, poče on.„Kada bih se probudio, nisam tomogao... ili je bar tako meštar tvrdio.Ali šta ako je lagao?“

Viktarion je kroz otvoreni prozorosećao miris mora, mada je sobasmrdela na vino, krv i sparivanje.

Hladni slani vazduh je pomogao da muse razbistri glava. „Šta hoćeš da kažeš?“

Juron se okrenu ka njemu, a modreusne se izviše u osmejak. „Moždamožemo da letimo. Svi mi. Kako ćemoto saznati osim ako ne skočimo s nekevisoke kule?“ Vetar nalete kroz prozor ipomeri plašt od samurovine. Bilo jenečeg ogavnog i uznemirujućeg unjegovoj golotinji. „Nijedan čovek nemože zaista znati šta je sve u stanju daučini, sve dok se ne usudi da skoči.“

„Evo ti prozora. Skoči.“ Viktarionnije imao strpljenja za ovo. Ranjenaruka ga je mučila. „Šta hoćeš?“

„Svet.“ Svetlost vatre je treperila uJuronovom oku. Njegovom osmehnutomoku. „Jesi li za pehar vina lorda Hjuita?

Nema vina slađeg od onoga otetogdušmaninu.“

„Neću.“ Viktarion skloni pogled.„Pokrij se.“

Juron sede i povuče plašt da pokrijeprepone. „Zaboravio sam koliko su mojigvozdenrođeni sitan i svadljiv narod. Jahoću da im dam zmajeve, a oni kukaju zagrožđem.“

„Grožđe je stvarno. Čovek grožđamože da se najede. Sok mu je sladak, adaje i vino. Šta daju zmajevi?“

„Jad.“ Vranooki otpi iz srebrnogpehara. „Jednom sam držao zmajevo jajeu ruci, brate. Taj mirski čarobnjak mi sezakleo da će ga izleći ako mu damgodinu dana i sve zlato koje je tražio.Kada su mi njegovi izgovori dojadili,

ubio sam ga. Dok je gledao kako mucreva ispadaju kroz prste, rekao je: ’Alinije prošla godina.’“ On se nasmeja.„Znaš, Kregorn je umro.“

„Kо?“„Čovek koji je dunuo u moj zmajski

rog. Kada ga je meštar otvorio, pluća sumu bila ugljenisana, crna kao čađ.“

Viktarion se strese. „Pokaži mi tozmajevo jaje.“

„Bacio sam ga u more kada mejednom skolilo mračno raspoloženje.“Juron slegnu ramenima. „Shvatam da jeČitač bio u pravu. Prevelika flota nemaizgleda da se održi na okupu na tolikomputu. Putovanje je predugo, preopasno.Samo naši najbolji brodovi i posademogu da se nadaju da će otploviti do

Zaliva trgovaca robovima i nazad.Gvozdena flota.“

Gvozdena flota je moja, pomisliViktarion. Nije rekao ništa.

Vranooki napuni dva pehara čudnimcrnim vinom koje je teklo gusto kaomed. „Pij sa mnom, brate. Probaj ovo.“On pruži jedan pehar Viktarionu.

Kapetan uze pehar koji Juron nijeponudio, pa sumnjičavo njušnu njegovusadržinu. Pogledana izbliza, tečnost jeizgledala više plavo nego crno. Bila jegusta i uljasta, a mirisala na trulo meso.On otpi mali gutljaj, pa ga smestaispljunu. „Ovo je odvratno. Je l’ tohoćeš da me otruješ?“

„Hoću da ti otvorim oči.“ Juroniskapi svoju pa se osmehnu. „Noćna sen,

volšebničko vino. Našao sam jedno burekada sam zauzeo izvesni galeon blizuKarta, zajedno s nešto karanfilića ioraščića, četrdeset bala zelene svile ičetiri volšebnika koji su mi ispričalizanimljivu priču. Jedan se usudio da mipreti, pa sam ga ubio i dao ostaloj trojicida ga jedu. U početku su odbili da jedumeso svog druga, ali kada su dovoljnoogladneli, predomislili su se. Ljudi sumeso.“

Belon je bio lud, Eron je luđi, aJuron je najluđi od svih. Viktarion seokretao da pođe kada Vranooki reče:„Kralj mora imati ženu, da mu danaslednike. Brate, potreban si mi. Hoćešli poći u Zaliv trgovaca robovima idovesti mi moju voljenu?“

I ja sam nekada imao voljenu.Viktarionove pesnice se stegoše i kapkrvi pade na pod. Trebalo bi da teudaram dok ne pocrniš i bacim tekrabama, isto kao što sam i nju. „Imašsinove“, reče on svom bratu.

„Nezakoniti mešanci, koje su rađalekurve i ojađenice.“

„Tvoji su.“„Moja je i sadržina mog nokšira.

Nijedan nije dostojan da sedi na Stoliciod morskog kamena, a kamoli naGvozdenom prestolu. Ne, da bih začeonaslednika koji će ga biti dostojan, trebami drugačija žena. Kada se džinovskasipa venča sa zmajem, neka se čitav svetčuva.“

„Kakvim zmajem?“ upita Viktarion

mršteći se.„Poslednjim svoje loze. Kažu da je

najlepša žena na svetu. Kosa joj jesrebrnozlatna, a oči poput ametista... alitu moraš da mi veruješ na reč, brate. Idiu Zaliv trgovaca robovima, vidi njenulepotu, i dovedi mi je.“

„Zašto bih to uradio?“, upitaViktarion.

„Iz ljubavi. Iz dužnosti. Zato što tikralj to naređuje.“ Juron se zasmejulji.„I zbog Stolice od morskog kamena.Tvoja je, kada ja jednom zasednem naGvozdeni presto. Pratićeš me kao štosam ja pratio Belona... a tvoji zakonitisinovi će jednog dana pratiti tebe.“

Moji sinovi. Ali da bi imaozakonitog sina, čovek prvo mora da ima

ženu. Viktarion nije imao sreće saženama. Juronovi darovi su otrovani,podseti on sebe, ali ipak...

„Sam biraš, brate. Živi kao uznik iliumri kao kralj. Usuđuješ li se dapoletiš? Ako ne skočiš, nikada nećešsaznati.“

Juronovo osmehnuto oko je iskriloporugom. „Ili previše tražim od tebe?Strašno je ploviti iza Valirije.“

„Mogao bih da otplovim sGvozdenom flotom u pakao akozatreba.“ Kada Viktarion otvori šaku,ona beše crvena od krvi. „Ići ću u Zalivtrgovaca robovima, da. Naći ću tuzmajsku ženu, i dovešću je.“ Ali ne zatebe. Ti si ukrao moju ženu i okaljao je,pa ću ja uzeti tvoju. Najlepša žena na

svetu, za mene.

DŽEJMIPolja pred zidinama Derija ponovo

su se obrađivala. Spaljena letina jepreorana, a ser Adamovi izvidnici sujavili da su videli žene u brazdama kakopleve korov, dok je volovska zapregakrčila rub obližnje šume. Desetakbradatih ljudi sa sekirama ih je čuvalodok su radili.

Kada Džejmi i njegova povorkastigoše do zamka, svi behu pobegliunutar zidina. Deri je pred njim biozatvoren, isto kao i Harendvor. Hladnadobrodošlica od moje vlastite krvi.

„Duni u rog“, naredi on. Ser Kenosod Kejsa uze Herokov rog pa se oglasi.

Dok je čekao na odgovor iz zamka,Džejmi odmeri barjak koji se smeđ igrimizan vijorio iznad kapijske kulenjegovog brata od strica. Činilo se da jeLansel podelio svoj grb načetvoro, i nadva polja stavio lanisterskog lava, a nadva orača Derija. Slutio je da je u to bioumešan njegov stric, kao i u Lanselovizbor neveste. Kuća Derija je vladalaovim zemljama otkako su Andali srušiliPrve ljude. Nema sumnje da je serKevan shvatio kako će njegovom sinubiti lakše ako ga seljaci vide kaonastavak stare loze, čoveka koji tezemlje drži po bračnom pravu, a nesamo po kraljevskom ukazu. Kevan bitrebalo da bude Tomenova desnica.Haris Svift je čankoliz, a moja sestra je

budala ako misli drugačije.Kapija zamka se sporo otvori. „Moj

braca neće imati mesta da primi hiljaduljudi“, reče Džejmi Delivepru.„Ulogorićemo se ispod zapadnog zida.Hoću da se oko logora iskopaju šanci ipobode kolje. Naokolo još imarazbojničkih družina.“

„Bili bi ludi da napadnu ovolikusilu.“

„Ludi ili gladni.“ Sve dok bolje neproceni te razbojnike i njihovu snagu,Džejmi nije nameravao da se kocka sodbranom. „Šance i kolje“, reče ponovopre nego što potera Čast prema kapiji.Ser Dermot je jahao kraj njega skraljevskim jelenom i lavom, a ser HugoVens s belim barjakom Kraljeve garde.

Džejmi je Crvenom Ronetu poverio daodvede Vilisa Menderlija u Devojačkojezero, da ne mora više da ga gleda.

Pija je jahala s Džejmijevimštitonošama, na škopcu koga joj je našaoPek. „Ovaj zamak je kao igračka“, čuoju je Džejmi kako govori. Ona nijeznala drugi dom sem Harendvora,pomisli on. Svi zamkovi u kraljevstvu ćejoj izgledati mali, osim Stene.

Džosmin Pekldon je govorio isto.„Ne smeš da sudiš po Harendvoru. CrniHaren ga je sagradio prevelikog.“ Pijaje slušala ozbiljno kao petogodišnjadevojčica koju podučava njenaobrednica. A to ona i jeste, maladevojčica u telu žene, uplašena i punaožiljaka. Peku se ipak dopala. Džejmi je

pretpostavljao da momak nikada nijeimao ženu, a Pija je još bila priličnolepa, pod uslovom da ne otvara usta.Ništa loše ako je odvuče u krevet,valjda, pod uslovom da i ona to želi.

Jedan Planinin čovek je pokušao dasiluje devojku u Harendvoru i činilo seda je iskreno zaprepašćen kada jeDžejmi naredio Ilinu Pejnu da muodseče glavu. „Imao sam je i pre, stoputa“, ponavljao je dok su ga obarali nakolena. „Sto puta, moj gospodaru. Svismo je imali.“ Kada je ser Ilin pokazaoPiji njegovu glavu, osmehnula se krozuništene zube.

Deri je u borbama nekoliko putaprelazio iz ruke u ruku, a zamak jejednom bio spaljen i opljačkan bar

dvaput, ali Lansel očigledno nije gubiovreme, već je počeo sve da popravlja.Kapija zamka je bila nova, od sirovihhrastovih dasaka ojačanih gvozdenimzakivcima. Nova štala se gradila namestu gde je stara izgorela. Stepeništedo utvrde je zamenjeno, kao i kapci namnogim prozorima. Pocrnelo kamenje jepokazivalo gde su plamenovi lizali, aliće vreme i kiša to obrisati.

Sa unutrašnje strane zidina,samostrelci su hodali po bedemima, nekiu grimiznim plaštovima i lavljimkacigama, drugi u plavom i sivom kućeFreja. Dok je Džejmi kasao dvorištem,pilići su bežali od kopita Časti, ovce sublejale, a kmetovi zurili u njih tupimočima. Naoružani kmetovi, primetio je.

Neki su imali srpove, neki motke, nekinaoštrene motike. Videle su se i sekire, aprimetio je nekoliko bradatih ljudi scrvenim sedmokrakim zvezdamazašivenim na odrpane, prljave tunike.Još prokletih vrabaca. Odakle li samoizviru?

Od strica Kevana nije video ni traga.A ni od Lansela. Samo je meštar izašaoda ga pozdravi, odeven u sivu odorukoja mu je lepršala oko mršavih nogu.„Lorde zapovedniče, Deri jepočastvovan ovom... neočekivanomposetom. Molim te da nam oprostiš štonismo spremni. Mislili smo da si krenuoza Brzorečje.“

„Deri mi je bio na putu“, slagaDžejmi . Brzorečje nikuda neće da

pobegne. A ako se kojim slučajemopsada okonča pre nego što stigne dozamka, neće morati da diže oružje protivkuće Tulija.

Sjahavši, prepustio je Častkonjušaru. „Hoću li ovde naći svogstrica?“ Nije rekao kog. Ser Kevan muje bio poslednji preostali stric,poslednji preživeli sin Titosa Lanistera.

„Ne, moj gospodaru. Ser Kevan nasje ostavio posle svadbe.“ Meštar cimnulanac oko vrata, kao da mu je postaopreuzak. „Znam da će se lord Lanselradovati kad vidi tebe i... i sve tvojehrabre vitezove. Mada s bolompriznajem da Deri ne može da hranitoliko mnoštvo.“

„Imamo svoje zalihe. Ti si?“

„Meštar Otomor, ako je po voljimom gospodaru. Gospa Amereji je htelada ti lično poželi dobrodošlicu, alitrenutno nadgleda pripremanje gozbe utvoju čast. Nada se da ćete nam se ti itvoji glavni vitezovi i kapetani večeraspridružiti za trpezom.“

„Topla večera će nam veoma prijati.Dani su bili hladni i mokri.“ Džejmi seosvrnu po dvorištu i po bradatim licimavrabaca. Previše ih je. I previše Freja.„Gde ću naći Kremena?“

„Stigle su nam vesti o razbojnicima sone strane Trozupca. Ser Harvin jepoveo pet vitezova i dvadeset strelacada se obračuna s njima.“

„А lord Lansel?“„On se trenutno moli. Lord nam je

naredio da ga nikada ne uznemiravamokada se moli.“

On i ser Bonifer bi se baš leposlagali. „Dobro.“ Kasnije će bitidovoljno vremena da porazgovara sasvojim bratom od strica. „Pokaži mimoje odaje i naredi da se donese kada.“

„Ako je po volji mom gospodaru,smestićemo te u Oračevu utvrdu.Pokazaću ti put.“

„Znam put.“ Džejmi nije bio prvi putu ovom zamku. On i Sersei su tu biligosti već u dva navrata, jednom na putuu Zimovrel s Robertom, i ponovo napovratku u Kraljevu luku. Mada mali upoređenju s drugim zamkovima, bio jeveći od gostionice, a uz reku se dobrolovilo. Robert Barateon se nikada nije

ustručavao da isprobava gostoprimstvosvojih podanika.

Utvrda je bila onakva kakvu ju jepamtio. „Zidovi su još goli“, primetiDžejmi dok ga je meštar vodiohodnikom.

„Lord Lansel se nada da će ih jednogdana pokriti tapiserijama’, reče Otomor.„Pobožnim i bogougodnim prizorima.“

Pobožnim i bogougodnim. Jedva seuzdržao od smeha. Zidovi su bili goli iprilikom njegove prve posete. Tirion jeprimetio četvorougaonike tamnijegkamena na mestima gde su tapiserijenekada stajale. Ser Rejmun je mogao daukloni tapiserije, ali ne i tragove koje suostavile. Bauk je kasnije ćušnuo šakujelenova jednom Derijevom slugi u

zamenu za ključ od podruma u kome sutapiserije bile skrivene. Pokazao ih jeiskežen Džejmiju na svetlosti sveće;tkane portrete svih Targarjenskihkraljeva, od prvog Egona do drugogErisa. „Ako kažem Robertu, možda ćemene da proglasi gospodarom Derija“,rekao je je kepec gušeći se od smeha.

Meštar Otomor povede Džejmija navrh kule. „Verujem da će ti ovde bitiudobno, moj gospodaru. Tu je nužnik,kada priroda pozove. Prozor ti gleda nabogošumu. Spavaća odaja se nadovezujena gospinu, a ćelija za sluge je između.“

„Ovo su bile lične odaje lordaDerija.“

„Jesu, moj gospodaru.“„Moj brat od strica je previše

ljubazan. Ne nameravam da izbacimLansela iz njegove spavaće sobe.“

„Lord Lansel spava u obredištu.“Spava s Majkom i Devicom, a topla

žena ga čeka odmah iza vrata? Džejminije znao da li da se nasmeje ili dazaplače. Možda se moli da mu se digne.U Kraljevoj luci se šuškalo da je odpretrpljenih rana Lansel postaonesposoban. Ipak, trebalo bi da imapameti pa da proba. Vlast njegovogbrata od strica nad novostečenimzemljama neće biti obezbeđena sve dokmu njegova žena, i sama tek napola Deri,ne rodi sina. Džejmi je počeo da žalizbog poriva koji ga je tu doveo.Zahvalio je Otomoru, podsetio ga nakadu, pa rekao Peku da ga isprati.

Lordova spavaća odaja se promenilaod poslednje posete, i to ne nabolje. Podje prekrivala stara, izgažena rogozinaumesto finog mirskog saga koji je tu biopre, a sav nameštaj je bio nov i grubonapravljen. Krevet ser Rejmuna Derijaje bio velik za šestoro, sa smeđimsomotskim baldahinom i hrastovimstubovima s lozom i lišćem u duborezu;Lanselov je bio neravna slamaricapostavljena ispod prozora, gde će gaprvi jutarnji zrak svetlosti sigurnoprobuditi. Drugi krevet je sigurno biospaljen, polomljen ili ukraden, pa ipak...

Pošto je kada stigla, Mali Lu pomožeDžejmiju da izuje čizme i skine zlatnušaku. Pek i Garet su donosili vodu, aPija mu je našla nešto čisto u čemu će

večerati. Devojka ga stidljivo pogledadok mu je istresala dublet. Džejmi je bioneprijatno svestan obline grudi i bedarapod njenom grubo tkanom smeđomhaljinom. Počeo je da se priseća Pijinihšapata u Harendvoru, one noći kada ju jeKiburn poslao u njegov krevet. Ponekadkada sam s nekim muškarcem, rekla je,sklapam oči i zamišljam da si to ti nameni.

Laknulo mu je kad se kada dovoljnonapunila da prikrije njegovu uzbuđenost.Dok se spuštao u vrelu vodu, prisetio sejednog drugog kupanja, onog s Brijenom.Bio je grozničav i slab od gubitka krvi, aod vreline mu se toliko zavrtelo u glavida je govorio ono što je bolje prećutati.Ovog puta nije bilo takvih izgovora.

Zapamti svoje zavete. Piji je pre mestou Tirionovom krevetu nego u tvom.„Donesi mi sapun i oštru četku“, rekaoje Peku. „Pija, možeš da odeš.“

„Razumem, moj gospodaru. Hvala,moj gospodaru.“ Pokrivala je usta dok jegovorila, da sakrije slomljene zube.

„Želiš je?“, upita Džejmi Peka poštoje otišla.

Štitonoša pocrvene kao cvekla.„Ako i ona tebe hoće, uzmi je.

Naučiće te ponečemu što će ti koristitiprve bračne noći, u to ne sumnjam, auzgred ti neće dati kopile.“ Pija jeraširila noge pred pola vojske njegovogoca a nikada nije zanela; devojka jegotovo sigurno jalova. „Ali ako jeodvedeš u krevet budi dobar prema

njoj.“„Dobar, moj gospodaru? Kako...

kako da...?“„Slatke reči. Nežni dodiri. Ne želiš

da je uzmeš za ženu, ali dokle god ste ukrevetu ponašaj se prema njoj kao da tije nevesta.“

Momak klimnu glavom. „Mojgospodaru, kuda... kuda da je povedem?Nikada nema mesta da... da...“

„...da budete sami?“ Džejmi seiskezi. „Na večeri ćemo provestinekoliko sati. Slama deluje kvrgavo, aliće da posluži.“

Peku se razrogačiše oči. „Lordovkrevet?“

„I ti ćeš se osećati kao lord kadabudeš završio, ako Pija zna šta radi.“ A

nek bar neko ima koristi od ove bedneslamarice.

Kada se te noći spustio za gozbu,Džejmi Lanister je na sebi imao dubletod crvenog somota sa ukrasnimprorezima kroz koje je provirivalozlatotkano platno, i zlatni lanac ukrašencrnim dijamantima. Stavio je i zlatnušaku, uglačanu do visokog sjaja. Ovonije bilo pravo mesto da nosi belo. UBrzorečju ga je čekala dužnost; ovamoga je dovela jedna mračnija potreba.

Derijeva Velika dvorana bila jevelika samo po imenu. Grubi drvenistolovi su je ispunjavali čitavomdužinom, a tavanske grede su bile crneod čađi. Džejmiju je dato mesto napodijumu, desno od Lanselove prazne

stolice. „Zar moj brat neće večerati snama?“, upitao je dok je sedao.

„Moj gospodar radije posti“,odgovori Lanselova žena, ledi Amereji.„Bolestan je od tuge zbog sirotogprvoobrednika.“ Bila je dugonoga,zgodna devojka velikih grudi, od nekihdeset i osam godina; zdrava cura, reklobi se po izgledu, mada je njeno kiselolice uvučene brade podsećalo Džejmijana njenog pokojnog i nimalo žaljenogrođaka Kliosa, koji je uvek nekako ličiona lasicu.

Posti? Još je veća budala nego štosam mislio. Njegov brat od strica bitrebalo da se zanima pravljenjem malognaslednika lasičjeg lika svojoj udoviciumesto što se na smrt izgladnjuje. Pitao

se šta ser Kevan ima da kaže o novomžaru svog sina. Da nije to razlog za nagliodlazak njegovog strica?

Uz zdele čorbastog pasulja saslaninom, ledi Amereji je ispričalaDžejmiju kako je njenog prvog mužaubio ser Sendor Klegani dok su se Frejijoš borili za Roba Starka. „Preklinjalasam ga da ne ide, ali je moj Pejt bio, oh,tako hrabar, i zakleo se da je on čovekkoji će ubiti to čudovište. Želeo je da seproslavi.“

Svi to želimo. „Kada sam bioštitonoša, rekao sam sebi da ću ja biti tajkoji će ubiti Osmehnutog Viteza.“

„Osmehnutog Viteza?“ Zvučala jezbunjeno. „Kо je bio to?“

Planina mog detinjstva. Dvaput

manji ali dvaput luđi.„Razbojnik, odavno mrtav. Gospa ne

mora da brine zbog njega.“Amerejina usna zadrhta. Suze joj

kliznuše iz smeđih očiju.„Molim te da oprostiš mojoj kćeri“,

reče jedna starija žena. Ledi Amereji jesa sobom u Deri dovela dvadesetakFreja; sestru, strica, očevog polubrata,razne rođake... i majku, koja je rođenakao Deri. „Još tuguje za ocem.“

„Razbojnici su ga ubili“, zajecala jeledi Amereji. „Otac je samo otišao daotkupi Petira Bubuljicu. Doneo im jezlato koje su tražili, ali su ga ipakovesili.“

„Obesili, Ami. Tvoj otac nije biotapiserija.“ Ledi Marija se ponovo

okrenu Džejmiju. „Verujem da si gapoznavao, ser.“

„Nekada smo zajedno bili štitonoše,u Krejkdvoru.“ Nije hteo da ode takodaleko i kaže da su bili drugovi. Kada jeDžejmi stigao, Meret Frej je bio glavnisiledžija u zamku i kinjio je sve mlađedečake. Onda je pokušao da kinji mene.„On je bio... veoma snažan.“ Bila je tojedina pohvala koja mu je pala na pamet.Meret je bio spor, nespretan i glup, alijeste bio snažan.

„Zajedno ste se borili protivBratstva Kraljeve šume“, šmrknu lediAmereji. „Otac mi je pričao o tome.“

Hoćeš da kažeš da ti je otac lagao ihvalisao se. „Jesmo.“ Frej je borbidoprineo uglavnom tako što je zaradio

boleštinu od jedne pratilje logora iuspeo da padne u zarobljeništvo BeleSrne. Razbojnička kraljica mu ježigosala dupe svojim grbom pre nego štoga je za otkup vratila SamneruKrejkholu. Meret dve nedelje nijemogao da sedne, ali je Džejmi sumnjaoda usijano gvožđe nije ni upola tolikobolelo kao gomile govana kojima su gadrugi štitonoše zasipali po povratku.Dečaci su najokrutnija stvorenja nasvetu. Obuhvatio je vinski pehar zlatnomšakom i digao ga. „Za uspomenu naMereta“ rekao je. Bilo je lakše piti zanjega nego o njemu razgovarati.

Posle zdravice ledi Amereji prestades plakanjem i razgovor pređe na vukove,one četvoronožne. Ser Danvel Frej je

tvrdio da ih naokolo ima više nego što ječak njegov deda pamtio. „Više se uopštene boje ljudi. Čopori su napadali našukomoru dok smo putovali iz Blizanaca.Naši strelci su morali da izbušenekolicinu pre nego što su se ostalirazbežali.“ Ser Adam Marbrend jepriznao da je i njegova povorkadoživela iste nevolje na putu iz Kraljeveluke.

Džejmi se usredsredio na hranu predsobom, otkidajući komade hleba levomrukom a desnom šeprtljajući oko vinskogpehara. Gledao je Adama Marbrendakako očarava devojku pored sebe,gledao Stefona Svifta kako prikazujebitku za Kraljevu luku uz pomoć hleba,oraha i mrkve. Ser Kenos je privukao

jednu služavku na krilo, nagovarajući jeda mu opipa rog, dok je ser Dermotzabavljao neke štitonoše pričama oviteškim pustolovinama u Kišegori.Malo dalje niz sto Hugo Vens je sklopioo č i . Razmišlja o tajanstvima života,pomisli Džejmi. Ili to, ili drema izmeđuposluženja. Vratio se ledi Mariji.„Razbojnici koji su ubili tvog muža...oni su bili iz družine lorda Berika?“

„Tako smo u početku mislili.“ Madaje ledi Marija posedela, još je bilanaočita žena. „Ubice su se raštrkalepošto su otišle iz Starikama. LordVipren je jednu družinu pratio doLepitrga, ali im je tamo izgubio trag.Crni Valder je poveo pse i lovce uVeštičje blato za drugima. Kmetovi su

poricali da su ih videli, ali posle malooštrijeg ispitivanja otpevali su drugačijupesmu. Govorili su o jednookom čovekui jednom sa žutim plaštom... i ženi, uplaštu i s kapuljačom.

„Ženi?“ Pomislilo bi se da je BelaSrna naučila Mereta da se drži podaljeod razbojnica. „I u Bratstvu Kraljevešume je bila jedna žena.“

„Čula sam za nju.“ Kako i ne bi,govorio je njen glas, kada je ostavilasvoj trag na mom mužu? „Bela srna je,kažu, bila mlada i lepa. Ova žena skukuljicom nije ni jedno ni drugo.Kmetovi bi hteli da poverujemo kako jojje lice iskidano i puno ožiljaka, a očipreviše užasne da se pogledaju. Tvrdeda ona predvodi razbojnike.“

„Predvodi?“ Džejmiju je bilo teškoda u to poveruje. „Berik Donderion icrveni sveštenik...“

„...nisu viđeni.“ Ledi Marija jezvučala ubeđeno.

„Donderion je mrtav“, rečeDelivepar. „Planina mu je zario nož uoko, imamo ljude koji su to svojimočima videli.“

„То je jedna priča“, reče AdamMarbrend. „Drugi će ti reći da lordBerik ne može biti ubijen.“

„Ser Harvin tvrdi da su te pričelaži.“ Ledi Amereji je oko prsta nosilapletenicu. „Obećao mi je glavu lordaBerika. On je veoma odvažan.“Rumenela je ispod suza.

Džejmi pomisli na glavu koju je dao

Piji. Skoro da je čuo svog malog bratakako se kikoće. A šta je bilo s davanjemcveća ženama?, upitao bi Tirion. Imaobi i pokoju biranu reč za Harvina Plama,mada odvažan ne bi bila jedna od njih.Plamova braća su bili krupni, mesnatimomci debelih vratova i rumenih lica;glasni i pohotni, brzi da se nasmeju, brzida se razbesne, brzi da oproste. Harvinje bio drugačiji Plam; hladnook i ćutljiv,sasvim nespreman da prašta... ismrtonosan s buzdovanom u ruci. Dobarčovek da zapoveda posadom zamka, aline i čovek koji može da se zavoli.Mada... Džejmi se zagleda u lediAmereji.

Sluge su iznosile ribu, rečnu štuku skoricom od bilja i mlevenih oraha.

Lanselova gospa ju je probala, klimnulaglavom i naredila da se prvi tanjirposluži Džejmiju. Dok su mu prinosiliribu, nagnula se preko muževljevogmesta i dodirnula mu zlatnu ruku. „Ti bimogao da ubiješ lorda Berika, serDžejmi. Ti si ubio tog SmešljivogViteza. Molim te, moj gospodaru,preklinjem te, ostani i pomozi nam okolorda Berika i Pseta.“ Njeni bledi prstigladili su njegove zlatne.

Nije valjda da misli da to osećam?„Jutarnji Mač je posekao OsmehnutogViteza, moja gospo. Ser Artur Dejn,bolji vitez od mene.“ Džejmi povučesvoje zlatne prste i ponovo se okrenuledi Mariji. „Dokle je Crni Valderpratio tu ženu s kukuljicom i njene

ljude?“„Njegovi psi su ih ponovo nanjušili

severno od Veštičjeg blata“, reče mustarija žena. „Kune se da nije bio ni poladana iza njih kada su nestali u Vratu.“

„Neka ih, neka istrunu tamo“, objaviser Kenos vedro. „Ako su bogovimilostivi, progutaće ih živi pesak, ili ćeih pojesti gušteri-lavovi.“

„Ili će ih prihvatiti žabojedi“, rečeser Danvel Frej. „Ne bi me čudilo damočvarci štite razbojnike.“

„Da su samo oni takvi“, reče lediMarija. „Neki rečni gospodari su takođekao rod rođeni s ljudima lorda Berika.“

„А i kmetovi“, šmrknu njena kći.„Ser Harvin kaže da ih kriju i hrane, anjega lažu kada ih pita kuda su otišli.

Lažu sopstvene gospodare!“„Iščupajte im jezike“, posavetova

Delivepar.„Onda vam želim mnogo sreće u

dobijanju odgovora“, reče Džejmi. „Akoželite njihovu pomoć, moraće da vaszavole. Tako je to uradio Artur Dejnkada smo jahali protiv Bratstva Kraljevešume. Plaćao je kmetovima za hranukoju smo pojeli, iznosio njihove žalbepred kralja Erisa, proširivao pašnjakeoko njihovih sela, čak se izborio zanjihovo pravo da poseku određen brojstabala svake godine i da u jesen ulovenekoliko kraljevih jelenova. Šumskinarod je gledao u Tojna kao u svogzaštitnika, ali je ser Artur za njih uradioviše nego što je Bratstvo ikada uspelo, i

pridobio ih je za sebe. Posle toga, sveostalo je bilo lako.“

„Lord zapovednik mudro zbori“,reče ledi Marija. „Nikada se nećemootarasiti tih razbojnika sve dok kmetovine zavole Lansela kao što su nekadavoleli mog oca i dedu.“

Džejmi pogleda prazno mesto svogbrata od strica. Lansel, međutim, tuljubav nikada neće steći molitvama.

Ledi Amereji napući usne. „SerDžejmi, molim te, ne napuštaj nas. Momlordu si potreban, a i meni. Ovo suzaista strašna vremena. Nekih noći jedvamogu da zaspim, od straha.“

„Meni je mesto uz kralja, mojagospo.“

„Ја ću doći“, ponudi se Delivepar.

„Kada jednom završimo posao uBrzorečju, neću moći da sačekam novuborbu. Mada Berik Donderion i neće bitineki protivnik. Sećam ga se sa starihturnira. Lepuškast momak s lepimplaštom. Mršav i zelen.“

„То je bilo pre nego što je umro“,reče mladi ser Arvud Frej. „Kmetovikažu da ga je smrt izmenila. Možeš da gaubiješ, ali on neće ostati mrtav. Kako dase boriš protiv takvog čoveka? A tu je iPseto. U Solanama je ubiodvadesetoricu.“

Delivepar prasnu u smeh. „Dvadesetdebelih krčmara, možda. Dvadeset slugušto su se upišali u gaće. Dvadeset braćeprosjaka naoružanih zdelama. Nedvadeset vitezova. Ne mene.“

„U Solanama ima jedan vitez“, nijese dao ser Arvud. „Sakrio se iza svojihzidova dok su Klegani i njegovi besnipsi harali gradom. Nisi video šta je sveuradio, ser. Ja jesam. Kada je izveštajstigao u Blizance, odjahao sam dole sHarisom Hajom, njegovim bratomDonelom i pedeset ljudi, strelaca ioklopnih pešaka. Mislili smo da je todelo lorda Berika, nadali smo se daćemo mu ući u trag. Od Solana je ostaosamo zamak, i stari ser Kvinsi, koji jetoliko prestravljen da nije hteo da namotvori kapiju, već nam je dovikivao sazidina. Ostalo su kosti i pepeo. Čitavavaroš. Pseto je spalio kuće, poklao ljudei odjahao uz grohotan smeh. Žene... ne bipoverovao šta su uradili nekim ženama.

Neću o tome da govorim za stolom.Pozlilo mi je kada sam video.“

„Ја sam plakala kada sam čula“, rečeledi Amereji.

Džejmi otpi gutljaj vina. „Ро čemu sisiguran da je to bio Pseto?“ Ono što suopisivali više je ličilo na Gregorovonego na Sendorovo delo. Sendor jestesurov i divalj, ali je njegov stariji bratistinsko čudovište u kući Kleganija.

„Viđen je“, odgovori ser Arvud. „Таnjegova kaciga se lako uoči i teškozaboravlja, a bilo je nekoliko preživelihda ispričaju priču. Devojka koju jesilovao, neki dečaci koji su se sakrili,žena koju smo našli ispod pocrnelegrede, ribari koji su s čamaca gledalikasape na delu.

„Ne zovi ih kasapima“, reče lediMarija tiho. „То je uvreda za pošteneljude koji se bave tim zanatom. Solanesu bile delo neke paklene zveri uljudskoj koži.“

Ovo i jeste vreme za zveri, pomisliDžejmi, za lavove, vukove i ljute pse, zagavrane i vrane lešinarke.

„Zlo delo.“ Delivepar ponovonapuni pehar. „Ledi Marija, lediAmereji, vaše nevolje su me dirnule.Imate moju reč, čim Brzorečje padne,vratiću se da ulovim Pseto i ubijem gaza vas. Mene psi ne plaše.“

Ovaj bi trebalo da te plaši. I jedan idrugi su bili ogromni i snažni, ali jeSendor Klegani bio mnogo brži, i boriose s mahnitošću kojoj Lajl Krejkhol neće

moći da se suprotstavi.Ledi Amereji je, međutim, bila

oduševljena. „Ti si pravi vitez, serLajle, što pomažeš gospi u nevolji.“

Bar nije nazvala sebe devicom.Džejmi se maši pehara, ali ga preturi.Laneni stolnjak upi vino. Njegovipratioci su se pretvarali da ne primećujuširenje crvene mrlje. Odlični maniri,reče on sebi, ali je to ipak imalo ukussažaljenja. Naglo je ustao. „Moja gospo.Molim za izvinjenje.“

Ledi Amereji je delovala povređeno.„Ostavljaš nas? Sada će srnetina, i petaopunjen prazilukom i pečurkama.“

„Veoma ukusno, ne sumnjam, ali nebih mogao da pojedem ni zalogaj više.Moram da vidim svog brata.“ Džejmi se

pokloni i ostavi ih u društvu hrane.Ljudi su jeli i u dvorištu. Vrapci su

se okupili oko desetak vatri da zagrejuruke i gledaju debele kobasice kakocvrče iznad plamenova. Bilo ih jesigurno stotinu. Beskorisna usta. Džejmise pitao koliko je kobasica do sadapotrošio njegov brat od strica i kakonamerava da hrani vrapce kada mu ihponestane. Na zimu će jesti pacove akone požanju još jednu žetvu. Ovakokasno ujesen, izgledi za još jednu žetvubili su slabi.

Obredište je našao u unutrašnjemdvorištu zamka; sedmostrano zdanje bezprozora, sa zidovima od balvana. Vratasu bila ukrašena duborezom, a krov odcrepa. Tri vrapca su sedela na

stepenicama. Kada se Džejmi približi,oni ustadoše. „Kuda ćeš, mojgospodaru?“, upita jedan. Bio jenajsitniji od njih, ali je imao najvećubradu.

„Unutra.“„Unutra je lord, moli se.“„Lord je moj brat od strica.“„Ра, onda, moj gospodaru“, reče

drugi vrabac, ogroman ćelavi čovek sasedmokrakom zvezdom naslikanomiznad oka, „sigurno ne želiš da ometašbrata u molitvi.“

„Lord Lansel traži vodstvo od Ocana nebesima“, reče treći vrabac,golobrad. Dečak, pomislio je Džejmi,ali ga je glas odao kao ženu, odevenu ubezoblične rite i zarđalu verižnjaču.

„Moli se za dušu prvoobrednika i svihdrugih koji su umrli.“

„Oni će i sutra biti mrtvi“, reče jojDžejmi. „Otac na nebesima ima viševremena od mene. Znaš li ti ko sam ja?“

„Neki lord“, reče krupni čovek sazvezdom iznad oka.

„Neki bogalj“, reče onaj sitni svelikom bradom.

„Kraljeubica“, reče žena, „ali minismo kraljevi, već samo Sirotani, a tine možeš ući ako lord to ne odobri.“Držala je močugu sa šiljcima, a sitničovek diže sekiru.

Vrata iza njih se otvoriše. „Pustitemog brata da uđe u miru, prijatelji“, rečetiho Lansel. „Očekujem ga.“

Vrapci se pomeriše u stranu.

Lansel je delovao još mršavije negou Kraljevoj luci. Bio je bosonog iodeven u jednostavnu, grubu tuniku odnebojene vune, u kojoj je izgledao višekao prosjak nego kao lord. Teme mubeše glatko izbrijano, ali mu je bradamalo porasla. Nazvati je paperjem bilabi uvreda za piliće. Veoma je čudnostajala uz belu kosu oko njegovih ušiju.

„Brate“, reče Džejmi kada ostadošesami u obredištu, „jesi li to potpunoizgubio razum?“

„Radije kažem da sam našao veru.“„Gde ti je otac?“„Otišao je. Svađali smo se.“ Lansel

kleknu pred oltar svog drugog Oca.„Hoćeš li da se pomoliš sa mnom,Džejmi?“

„Budem li se lepo molio, hoće li miOtac dati novu šaku?“

„Neće. Ali će ti Ratnik datihrabrosti, Kovač će ti podariti snage, aStarica će ti dati mudrosti.“

„Šaka meni treba.“ Sedam bogova sedizalo iznad oltara u duborezu, tamnodrvo je svetlucalo pod svetlošću sveća.U vazduhu se osećao slabašan miristamjana. „Ovde spavaš?“

„Svake noći ležem pod drugimoltarom, a Sedmoro mi šaljuprikazanja.“

Belor Blagosloveni je nekadadoživljavao prikazanja. Posebno kadaje postio. „Kada si poslednji put jeo?“

„Ne treba mi druga hrana sem mojevere.“

„Vera je kao ovsena kaša. Bolje ideuz mleko i med.“

„Sanjao sam da ćeš doći. U snu siznao šta sam uradio. Kako sam zgrešio.Zbog toga si me ubio.“

„Pre ćeš ti sam sebe ubiti ovimpošćenjem. Zar se nije BelorBlagosloveni postom u grob oterao?“

„Naši životi su plamičci sveća,k a z u j e Sedmokraka zvezda. Svakipovetarac može da nas ugasi. Smrtnikada nije daleko od ovog sveta, agrešnike koji se ne pokaju čeka sedampaklova. Moli se sa mnom, Džejmi.“

„Ako to uradim, hoćeš li pojestizdelu ovsene kaše?“ Kada njegov bracane odgovori, Džejmi uzdahnu. „Trebalobi da spavaš sa svojom ženom, a ne sa

Devicom. Treba ti sin derijevske krviako hoćeš da zadržiš zamak.“

„Gomila hladnog kamenja. Nikada ganisam tražio. Nikada ga nisam želeo.Jedino sam želeo...“ Lansel zadrhta.„Sedmoro me spasli, želeo sam dabudem ti.“

Džejmi je morao da se nasmeje.„Bolje ja nego Blagosloveni Belor.Deriju je potreban lav, braco. Baš kao itvojoj maloj Frejki. Ovlaži se izmeđunogu svaki put kada neko spomeneKremena. Ako već nije legla s njim,uskoro će.“

„Ako ga voli, nek budu radosni jednos drugim.“

„Lav ne bi trebalo da ima rogove.Uzeo si je za ženu.“

„Rekao sam neke reči i dao jojcrveni plašt, ali samo da udovoljim ocu.U braku moraju da se vrše bračnedužnosti. Kralj Belor je morao da seoženi svojom sestrom Denom, ali nikadanisu živeli kao muž i žena, i odrekao jese čim je krunisan.“

„Kraljevstvu bi bilo bolje da jezažmurio i pojebao je. Toliko poznajemistoriju. Bilo kako bilo, tebe niko nećesmatrati za Belora Blagoslovenog.“

„Neće“, priznade Lansel. „On je bioredak duh, čist, hrabar i nevin, zla ovogsveta nisu ga dodirnula. A ja samgrešnik i moram da okajem i previše.“

Džejmi položi šaku na bratovljevorame. „Šta ti znaš o grehu, braco? Ja samubio svog kralja.“

„Hrabar čovek ubija mačem,kukavica mešinom vina. Obojica smokraljeubice, ser.“

„Robert nije bio pravi kralj. Neki bimožda rekli čak i da je jelen prirodniplen lava.“ Džejmi je osećao kosti ispodbratovljeve kože... i još nešto. Lansel jepod tunikom nosio košulju od kostreti.„Šta si još radio kad moraš toliko da sekaješ? Reci mi.“

Njegov brat od strica pognu glavu, asuze mu potekoše niz obraze.

Te suze su Džejmiju bile dovoljanodgovor. „Ubio si kralja“, reče on, „аonda si jebao kraljicu.“

„Nikada nisam...“„...legao s mojom milom sestrom?“

Reci da je tako. Reci!

„Nikada nisam izlio seme u... unjenu...“

„...pičku?“ predloži Džejmi.„...utrobu“, dovrši Lansel. „Nije

izdaja ako ne svršiš unutra. Tešio sam jepošto je kralj umro. Ti si bio sužanj,otac ti je bio u pohodu, a tvoj brat... onaga se bojala, i to s valjanim razlogom.On me je naterao da je izdam.“

„Stvarno?“ Lansel, ser Ozmund i kosve još? Da li je onaj deo o MesečevomDečaku stvarno bio samo ruganje?„Jesi li je prisilio?“

„Ne! Voleo sam je. Želeo sam da jezaštitim.“

Želeo si da budeš ja. Nepostojećiprsti ga zasvrbeše. Onog dana kada jenjegova sestra došla u Kulu belog mača

da ga moli da odbaci zavete, nasmejalase pošto ju je odbio i hvalila time što gaje hiljadu puta lagala. Džejmi je toshvatio kao nespretan pokušaj da gapovredi, kao što je on povredio nju. Toje možda bila jedina istina koju mi jeikada rekla.

„Ne misli zlo o kraljici“, molio jeLansel. „Put je slaba, Džejmi. Nikakvozlo nije proizašlo iz našeg greha.Nikakvo... nikakvo kopile.“

„Nije. Kopilad se retko začinju kadaprskaš po stomaku.“ Pitao se šta binjegov brat rekao kada bi on priznaosvoje grehe, tri izdaje koje je Serseinazvala Džofri, Tomen i Mirsela.

„Posle bitke sam bio besan naveličanstvo, ali je prvoobrednik rekao

da joj moram oprostiti.“„Ispovedio si svoje grehe

presvetosti?“„Molio se za mene kada sam ležao

ranjen. Bio je dobar čovek.“On je mrtav čovek. Zvona su zvonila

za njim. Pitao se da li njegov brat imapredstavu čime su urodile njegove reči.„Lansele, ti si jeziva budala.“

„U pravu si“, reče on, „ali su mojeludosti iza mene, ser. Zamolio sam Ocana nebesima da mi pokaže put, i on je toučinio. Odbacujem ovu lordovsku titulu iovu ženu. Kremen može oboje da ih imaako želi. Sutra se vraćam u Kraljevuluku da zakunem svoj mač na vernostnovom prvoobredniku i Sedmoro. Hoćuda se zakunem i stupim u Ratnikove

sinove.“Momak je pričao besmislice.

„Ratnikovi sinovi su stavljeni vanzakona pre tri stotine godina.“

„Novi prvoobrednik ih je obnovio.Poslao je poziv svim vrlim vitezovimada obavežu svoje živote i mačeve naslužbu Sedmoro. Sirotani će takođe bitiobnovljeni.“

„Zašto bi Gvozdeni presto todozvolio?“ Jedan od prvih targarjenskihkraljeva se godinama borio da uguši tadva ratnička reda, prisećao se Džejmi,mada nije tačno pamtio koji. MoždaMegor, ili prvi Džeheris. Tirion bi znao.

„Njegova svetost piše da se kraljTomen saglasio. Pokazaću ti pismo, akohoćeš.“

„Čak i ako je to istina... ti si lav odStene, lord. Imaš ženu, zamak, zemljekoje treba braniti, narod koji treba štititi.Ako su bogovi milostivi, imaćeš sinovesvoje krvi da te slede. Zašto da odbacišesve to zbog... zbog nekog zaveta?“

„А zašto si ti učinio isto?“, upitaLansel tiho.

Zarad časti, mogao je da kažeDžejmi. Zarad slave. To bi, međutim,bila laž. Čast i slava su imale udela, alije uglavnom to bilo zbog Sersei. Smehmu se otrgnu s usana. „Da li to bežišprvoobredniku ili mojoj miloj sestri?Moli se za odgovor na to pitanje, braco.Moli se žestoko.“

„Hoćeš li se moliti sa mnom,Džejmi?“

Pogledao je po obredištu, u bogove.Majku, punu milosti. Oca, strogogsudiju. Ratnika, s rukom na maču.Stranca u senkama, poluljudskog licaskrivenom kapuljačom ogrtača. Misliosam da sam ja Ratnik a Sersei Devica,ali je ona sve vreme bila Stranac,skrivala je pravo lice od mog pogleda.„Moli se za mene, ako želiš“, reče onsvom rođaku. „Ја sam zaboravio svereči.“

Vrapci su još lepršali oko stepenicakada Džejmi ponovo izađe u noć.„Hvala vam“, reče im on. „Sada seosećam neuporedivo svetije.“

Otišao je da pronađe ser Ilina i dvamača.

Dvorište zamka je bilo puno očiju i

ušiju. Da im umakne, potražio jeDerijevu bogošumu. Tu nije bilovrabaca, samo golog i mračnog drvećačije je crno granje paralo nebo. Steljaod mrtvog lišća krčkala im je podnogama.

„Vidiš li onaj prozor, ser?“ Džejmipokaza mačem. „То je bila spavaćaodaja Rejmuna Derija. Tu je spavaokralj Robert na našem povratku izZimovrela. Kći Neda Starka je pobeglapošto je njen vuk izujedao Džofa,sigurno se sećaš. Moja sestra je htela dadevojčici odseku ruku. Stara kazna, zanapad na nekoga kraljevske krvi. Robertjoj je rekao da je svirepa i luda. Svađalisu se pola noći... zapravo, Sersei sesvađala, a Robert je pio. Negde posle

ponoći, kraljica me je pozvala unutra.Kralj se obeznanio i hrkao je namirskom sagu.

Pitao sam sestru želi li da gaodnesem u krevet. Rekla mi je da bitrebalo nju da odnesem u krevet izbacila haljinu sa sebe. Uzeo sam je nakrevetu Rejmuna Derija pošto samprekoračio Roberta. Da se veličanstvoprobudilo, ubio bih ga na licu mesta. Nebi bio prvi kralj koji je umro od mogmača... ali tu priču znaš, zar ne?“Zamahnuo je na granu drveta, presekavšije nadvoje. „Dok sam je jebao, Sersei jejecala: „Hoću.“ Verovao sam da mislina mene, ali je zapravo htela maluStarkovu, osakaćenu ili mrtvu.“ Šta sveradim zbog ljubavi. „Samo su slučajno

Starkovi ljudi našli devojčicu pre mene.Da sam je ja našao prvi...“

Tragovi boginja na ser Ilinovom licubehu crne rupe na svetlosti baklji, tamnekao Džejmijeva duša. Ispustio je onajkreštav zvuk.

Smeje mi se, shvati Džejmi Lanister.„Sasvim je moguće da si mi i ti jebaosestru, gade rošavi“, ispljunu on.„Dobro onda, začepi gubicu i ubij me,ako možeš.“

BRIJENASamotište je stajalo na strmom ostrvu

pola milje od obale, gde se prostranoušće Trozupca dodatno širilo da poljubiZaliv kraba. Čak i sa obale njegovobogatstvo bilo je očigledno. Obronke suprekrivala terasasta polja, ispod njih subili ribnjaci, a iznad vetrenjače čija suse krila od drveta i platna sporo okretalana povetarcu sa zaliva. Brijena je videlaovce kako pasu na padini i rode kakogacaju po plićaku oko pristaništa zaskelu.

„Solane su odmah preko vode“, rečeobrednik Meribold pokazujući na sever,preko zaliva. „Braća će nas prevesti po

jutarnjoj plimi, mada se bojim onoga štoćemo tamo zateći. Hajde da uživamo udobroj toploj hrani pre nego što se s timsuočimo. Ovdašnja braća uvek imajuneku kost viška za Psa.“ Pas zalaja imahnu repom.

Sada je nailazila oseka, i to brzo.Voda koja je razdvajala ostrvo od obalepovlačila se ostavljajući širok pojassvetlucavog smeđeg mulja, istačkanjezercima koja su na popodnevnomsuncu blistala poput zlatnika. Brijena sepočeša po vratu, gde ju je ujela nekabuba. Bila je podigla kosu i sunce joj jegrejalo kožu.

„Zašto ga zovu Tiho ostrvo?“, upitaPodrik.

„Nastanjuju ga pokajnici, koji traže

iskupljenje za svoje grehe krozmeditaciju, molitvu i ćutnju. Samo staribrat i njegovi nadglednici smeju dagovore, a nadglednici samo svakogsedmog dana.“

„Tihe sestre nikada ne govore“, rečePodrik. „Čuo sam da nemaju jezike.“

Obrednik Meribold se osmehnu.„Majke su plašile decu tom pričom ikada sam ja bio tvojih godina. Tada unjoj nije bilo istine, a nema je ni sada.Zakletva ćutnje je čin pokajanja, žrtvekojom dokazujemo našu odanostSedmoro na nebesima. Kada bi semutavac zakleo na ćutnju, bilo bi istokao da se čovek bez nogu odrekneigranja.“ Poveo je magarca niz padinu,mahnuvši im da ga slede. „Ako hoćete

da noćas spavate pod krovom, morate dasjašete i pređete mulj sa mnom. Stazavere, tako je zovemo. Samo verni moguda je bezbedno pređu. Bezbožnikeproguta živi pesak, ili se utope kadanadođe plima. Nadam se da niko od vasnije bezbožan? Svejedno, ja bih paziokud stajem. Kročite samo tamo gde samkročio i ja, pa ćete stići na drugustranu.“

Staza vere je bila krivudava, moralaje Brijena da primeti. Mada se ostrvodizalo severoistočno od mesta na komesu napustili obalu, obrednik Meriboldnije krenuo pravo ka njemu. Umesto togakrenuo je na istok, prema dubljimvodama zaliva, koje su plavo i srebrnotreperile u daljini. Mek smeđi mulj mu

je šljapkao pod bosim stopalima. Svremena na vreme je zastajkivao u hodu,da štapom ispita tlo pred sobom. Pas sedržao blizu njega, njuškajući svakikamen, školjku i busen morske trave. Zapromenu nije jurio napred niti lutao.

Sledila je Brijena, koja je pazila dase drži linije otisaka koje su ostavilipas, magarac i sveti čovek. Za njom jeišao Podrik a na kraju ser Hajl. Poslestotinu koračaja, Meribold se naglookrenu na jug, tako da su mu leđa skorogledala u samotište. Nastavio je u tompravcu još stotinu koračaja, provevši ihizmeđu dva plitka jezerceta. Pasjegurnuo njušku u jedno i zakevtao kada gaje uštinula kraba. Usledila je kratka aližestoka borba pre nego što je pas

dotrčkarao, mokar i blatnjav, s krabom učeljustima.

„Zar ne treba tamo da idemo?“ viknuser Hajl iza njih, pokazujući kasamotištu. „Kao da idemo u svimmogućim pravcima, samo ne premanjemu.“

„Imaj vere“, posavetova obrednikMeribold. „Veruj, istraj i prati, pa ćemonaći mir za kojim tragamo.“

Mulj je vlažno svetlucao svuda okonjih, išaran desetinama nijansi. Bio jetako tamno smeđ da je delovao skorocrno, ali je bilo i pojaseva zlatnogpeska, isturenih crvenih i sivih stena iumršene crne i zelene morske trave.Rode su gacale kroz jezerca i ostavljaletragove svuda oko njih, a krabe su

milele blizu površine plitke vode.Vazduh je mirisao na slanu vodu i trulež,a tlo im je usisavalo stopala i veoma ihnevoljno puštalo, uz mljackave uzdahe.Obrednik Meribold se neprekidnookretao. Tragove njegovih stopala jeispunjavala voda čim bi krenuo dalje.Kada je napokon tlo postalo čvršće ipočelo da im se diže pod nogama,prehodali su bar milju i po.

Pošto su se uspentrali prekorazbacanog kamenja koje je oivičavaloobalu ostrva, čekala su ih tri čoveka.Bili su odeveni u mrke i sive odorebraće, sa širokim rukavima i šiljastimkapuljačama. Dvojica su obmotalikomade vune oko donjeg dela lica, takoda su im se videle samo oči. Progovorio

je treći brat. „Obredniče Meribolde“,doviknuo je. „Prošla je skoro godina.Dobro došao. Kao i tvoji saputnici.“

Pas zamaha repom, a Meriboldotrese blato sa stopala. „Možemo li vaszamoliti za gostoprimstvo na jednunoć?“

„Da, naravno. Večeras će biti riblječorbe. Hoće li vam ujutro trebati skela?“

„Ako vam nije prevelika muka.“Meribold se okrenu svojim saputnicima.„Brat Narbert je nadglednik reda, takoda mu je dozvoljeno da govori svakogsedmog dana. Brate, ovi dobri ljudi sumi pomogli na putu. Ser Hajl Hant jejunak iz Hvata. Momče je Podrik Pejn,poreklom iz zapadnih zemalja. A ovo jeledi Brijena, poznata kao Devica od

Oporja.“Brat Narbert ustuknu. „Žena.“„Da, brate.“ Brijena pusti kosu, pa je

istrese. „Zar ovde nemate žena?“„Trenutno ne“, reče Narbert. „Žene

koje nas posećuju dolaze bolesne iranjene ili trudne. Sedmoro sublagoslovili našeg starog brata rukamakoje leče. Povratio je zdravlje mnogomčoveku od koga su čak i meštri digliruke, a i mnogoj ženi.“

„Ја nisam ni bolesna ni ranjena, a nitrudna.“

„Ledi Brijena je devica ratnica“,poveri im obrednik Meribold, „u lovu naPseto.“

„Stvarno?“ Narbert je delovaoiznenađeno. „А čemu to vodi?“

Brijena dodirnu balčak Zavetnika.„Ovome“, reče.

Nadglednik ju je proučavao. „Tijesi... snažna za ženu, tačno, ali... moždabi trebalo da te odvedem do starogbrata. Sigurno vas je video kakoprelazite mulj. Hajde.“

Narbert ih povede po šljunkovitojstazi i kroz jabučar do belo okrečeneštale sa šiljastim slamnatim krovom.„Ovde možete da ostavite svoježivotinje. Brat Džilam će se postarati dabudu nahranjene i napojene.“

Skoro tri četvrtine štale bile suprazne. Na jednom kraju je stajalo pet-šest mazgi oko kojih je poslovaokrivonogi mali brat za koga je Brijenapomislila da je Džilam. Na samom

suprotnom kraju, daleko od drugihživotinja, ogroman crni pastuv jezanjištao na zvuk njihovih glasova iritnuo vrata svoje pregrade.

Ser Hajl je s divljenjem pogledaocrnog konja dok je pružao uzde bratuDžilamu. „Lepa životinja.“

Brat Narbert uzdahnu. „Sedmoro namšalju blagoslove, i Sedmoro nam šaljuiskušenja. Lep možda jeste, ali jeLutalica sigurno oždrebljen u paklu.Kada smo pokušali da ga upregnemo uplug, ritnuo je brata Ronija i slomio mucevanicu na dva mesta. Nadali smo seda će mu štrojenje popraviti prgavunarav, ali... brate Džilame, hoćeš da impokažeš?“

Brat Džilam spusti kapuljaču. Imao

je čupavu plavu kosu, obrijano teme ikrvav zavoj preko uva.

Podriku stade dah. „Konj ti jeodgrizao wvo?“

Džilam klimnu glavom i ponovo jepokri.

„Oprosti mi, brate“, reče ser Hajl,„ali ja bih ti odgrizao i drugo kad bi miprišao s makazama.“

Šala se nije dopala bratu Narbertu.„Ti si vitez, ser. Lutalica je domaćaživotinja. Kovač je ljudima dao konje daim pomažu u radu.“ Onda se okrenuo.„Molim vas. Stari brat vas sigurnočeka.“

Padina je bila strmija nego što jeizgledalo sa obale. Da je ublaže, braćasu podigla drveno stepenište koje je

vijugalo preko brda i između zgrada.Posle dugačkog dana provedenog usedlu Brijeni je bilo drago što imapriliku da protegli noge.

Dok su se uspinjali, prošli su krajdesetak braće iz reda; ljudi s mrkim isivim kapuljačama koji su ihljubopitljivo pogledali u prolazu, ali imnisu poželeli dobrodošlicu rečima.Jedan je vodio dve krave muzare premaniskom ambaru s krovom od busenova;drugi je bućkao maslac. Na gornjimobroncima videli su tri dečaka kakoteraju ovce, a još više su prošli poredgroblja gde je jedan brat krupniji i odBrijene s mukom kopao raku. Ponjegovim pokretima je bilo jasno da jehrom. Dok je prebacivao pun ašov

kamenite zemlje preko ramena, slučajnoih je zasuo po nogama. „Pažljivije“,ukori ga brat Narbert. „ObrednikMeribold je mogao da se nagutazemlje.“ Grobar obori glavu. Kada Paspriđe da ga onjuši, on spusti ašov ipočeša ga iza uha.

„Iskušenik“, objasni Narbert.„Za koga kopa grob?“ upita ser Hajl

dok su nastavljali da se uspinju uzdrveno stepenište.

„Za brata Klementa, nek mu Otacpravedno sudi.“

„Је l’ bio star?“, upita Podrik Pejn.„Ako smatraš da je čovek od osam i

četrdeset godina star, onda jeste, ali nisuga godine ubile. Umro je od ranazadobijenih u Solanama. Nosio je nešto

naše medovine tamo na pijacu, na dankada su se razbojnici obrušili na varoš.“

„Pseto?“, upita Brijena.„Jedan drugi, jednako surov. Iščupao

je sirotom Klementu jezik kada je ovajodbio da govori. Pošto se zakleo naćutnju, rekao je pljačkaš, ionako mu netreba. Stari brat će znati više. Najgorevesti iz spoljnog sveta čuva za sebe, dane naruši spokoj samotišta. Mnoga našabraća dolaze ovamo da pobegnu odužasa sveta, a ne da se njima bave. BratKlement nije bio jedini ranjenik međunama. Neke rane se ne vide.“ BratNarbert mahnu desno. „Tamo je našaletnja senica. Grožđe je sitno i kiselo,ali od njega pravimo pristojno vino.Spravljamo i svoje pivo, a naša

medovina i jabukovo pivo su nadalekočuveni.“

„Rat nikada nije stigao ovamo?“,upita Brijena.

„Ovaj rat nije, hvaljeni da suSedmoro. Naše molitve su nas zaštitile.“

„I vaše plime“, dodade Meribold.Pas lanu kao da se slaže.

Vrh brda okruživao je nizak zid odnemalterisanog kamena, unutar koga suzbijene stajale velike zgrade; vetrenjača,čija su krila škripala dok su se okretala,konaci u kojima su braća spavala izajednička trpezarija gde su jeli, drvenoobredište za molitvu i meditaciju.Obredište je imalo prozore od šarenogstakla, široka vrata s duborezom koji jeprikazivao Majku i Oca, i sedmostrani

zvonik sa s kružnim doksatom na vrhu.Iza se nalazio povrtnjak gde su nekastarija braća plevila korov. Brat Narbertpovede posetioce oko stabla kestena dodrvenih vrata usađenih u obronakplanine.

„Pećina s vratima?“, upitaiznenađeno ser Hajl.

Obrednik Meribold se osmehnu.„Zove se Isposnička rupa. Prvi svetičovek koji je našao put ovamo tu ježiveo i stvarao takva čudesa da su mu sei drugi pridružili. To je, kažu, bilo predve hiljade godina. Vrata su postavljenamalo kasnije.“

Pre dve hiljade godina jeIsposnikova rupa možda bila vlažno,mračno mesto, sa zemljanim podom i

puno odjeka od kapanja vode, ali neviše. Pećina u koju su ušli Brijena injeni saputnici pretvorena je u toplo,ušuškano svetilište. Vuneni sagoviprekrivali su zemlju, tapiserije zidove.Visoke voštanice davale su više negodovoljno svetlosti. Nameštaj beše čudanali jednostavan; dugačak sto, klupa,kovčeg, nekoliko visokih polica punihknjiga i stolice. Svi su bili sačinjeni odnaplavljenog drveta, neobičnooblikovani komadi, promućurno spojenii glačani sve dok na svetlosti sveća nisusijali kao tamno zlato.

Stari brat nije bio onakav kakvog gaje Brijena očekivala. Za početak, teškose mogao nazvati starim, dok su braćakoja su plevila korov u vrtu imala

zgurena ramena i pogrbljena leđastaraca, on je stajao prav i visok i kretaose okretno i žustro kao čovek unajboljim godinama. A nije ni imaoblago, dobroćudno lice koje jeočekivala od vidara. Glava mu je bilavelika i kockasta, nos crven i punispucalih žila. Mada mu je teme biloizbrijano, prekrivale su ga grubečekinje, isto kao i vilicu.

Izgleda više kao čovek stvoren dalomi kosti nego da ih leči, pomislila jeDevica od Oporja dok je stari bratprelazio preko prostorije da zagrliobrednika Meribolda i pomiluje Psa.„Uvek je radostan dan kada nas našiprijatelji Meribold i Pas počaste novomposetom“, reče on pre nego što se

okrenu drugim gostima. „ A nova lica suuvek dobro došla. Veoma ih retkoviđamo.“

Pre no što se posadio na klupu,Meribold je uzvratio uobičajenimbiranim rečima. Za razliku od Norberta,stari brat nije delovao zbunjenBrijeninim polom, ali mu je osmehzgasnuo kada mu je obrednik rekao zaštosu ona i ser Hajl došli. „Shvatam“, bešesve što je rekao, pre nego što se okrenuouz reči: „Sigurno ste žedni. Molim vas,uzmite našeg slatkog jabukovog piva dasperete putnu prašinu iz grla.“ Sam im jesipao. Pehari takođe behu izdeljani odnaplavljenog drveta, svaki različit oddrugog. Kada ih Brijena pohvali, onreče: „Moja gospa je previše ljubazna.

Mi samo sečemo i glačamo drvo. Ovdesmo blagosloveni. Na mestu gde se rekasusreće sa zalivom struje i plima se rvu imnoge neobične i čudesne stvari namdoplove i nasuču se na naše obale.Naplavljeno drvo je najmanje od njih.Nalazili smo i srebrne pehare igvozdene šerpe, džakove vune i balesvile, zarđale kacige i blistave mačeve...a i rubine, da.“

To je zanimalo ser Hajla. „Regaroverubine?“

„Možda. Ko to može znati? Bitka sedesila na mnogo liga odavde, ali je rekaneumorna i strpljiva. Nađeno ih je šest.Svi čekamo sedmi.“

„Bolje rubine nego kosti.“ ObrednikMeribold je trljao stopalo, a blato mu se

ljuspalo pod prstom. „Nisu svi rečnidarovi prijatni. Dobra braća sakupljaju imrtve. Utopljene krave, utopljene jelene,mrtve svinje natečene i velike skoro kaopola konja. A i leševe, da.“

„Previše leševa, u poslednje vreme.“Stari brat uzdahnu. „Naš grobar ne znaza odmor. Rečni ljudi, zapadnjaci,severnjaci, svi ovde isplivavaju. Kakovitezovi, tako i zlikovci. Sahranjujemoih jedne pored drugih, Starkove iLanistere, Blekvude i Brekene, Freje iDerije. To je dužnost koju reka od naszahteva u zamenu za sve svoje darove, imi je vršimo što bolje možemo.Ponekad, međutim, nađemo ženu... ili jošgore, malo dete. To su najsurovijidarovi.“ Okrenuo se obredniku

Meriboldu. „Nadam se da ćeš imativremena da nas razrešiš grehova. Otkakosu pljačkaši ubili obrednika Beneta,nismo imali kome da se ispovedimo.“

„Ostaviću za to vremena“, rečeMeribold, „mada se nadam da imateneke bolje grehove nego kada samposlednji put svraćao.“ Pas zalaja.„Vidiš? Čak je i Psu bilo dosadno.“

Podrik Pejn je bio zbunjen. „Misliosam da niko ne sme da priča. Dobro, nebaš niko. Braća. Druga braća, ne ti.“

„Dozvoljeno nam je da narušimoćutnju kada se ispovedamo“, reče staribrat. „Teško je govoriti o grehu znacimai klimanjem glave.“

„Jesu li spalili obredište uSolanama?“, upita Hajl Hant.

Osmeh nestade. „Spalili su sve uSolanama, sem zamka. Samo je on biood kamena... mada je mogao da bude iod maslaca, koliko je dobra učiniogradu. Meni je zapalo da se staram onekim preživelima. Ribari su mi ihdovezli preko zaliva pošto su požarizgasli, i kada su smatrali da je dovoljnobezbedno da pristanu. Jedna sirota ženaje silovana deset puta, a njene grudi. ..moja gospo, ti nosiš muški oklop, zato teneću poštedeti užasa... grudi su joj bileiskidane, izgrizene i pojedene, kao da juje napala neka... okrutna zver. Uradiosam šta sam za nju mogao, mada to nijebilo mnogo. Dok je ležala na samrti,najcrnje kletve nije upućivala ljudimakoji su je silovali, niti čudovištu koje je

gutalo njeno živo meso, već ser KvinsijuKoksu, koji je zatvorio kapije kada surazbojnici ušli u grad i sedeo nabezbednom iza kamenih zidova dok sumu ljudi vrištali i umirali.“

„Ser Kvinsi je star čovek“, rečeobrednik Meribold blago. „Njegovisinovi i zetovi su daleko ili mrtvi, unucisu mu još deca, a ima dve kćeri. Šta jemogao da učini, jedan čovek protivtolikog mnoštva?“

Mogao je da pokuša, pomisliBrijena. Mogao je da pogine. Star ilimlad, pravi vitez je zaklet da zaštitislabije od sebe, ili da pogine to čineći.

„Istinite reči, i mudre“, reče staribrat obredniku Meriboldu. „Kada pređešu Solane, ser Kvinsi će sigurno od tebe

zatražiti oprost. Drago mi je što si tu daga daš. Ja nisam mogao.“ Odložio jedrveni pehar i ustao. „Zvono za večeruće se uskoro oglasiti. Prijatelji moji,hoćete li poći sa mnom u obredište, dase pomolimo za duše dobrog naroda izSolana pre nego što sednemo daprelomimo hleb i podelimo malo mesa imedovine?“

„Draga srca“, odgovori Meribold.Pas zalaja.

Večera u samotištu beše jedna odnajčudnijih u Brijeninom životu, madanimalo neprijatna. Hrana bešejednostavna ali dobra; bilo je veknihrskavog hleba, još toplog od peći,ćupova sveže bućkanog maslaca, medaiz košnica samotišta i guste čorbe od

kraba, mušula i bar tri različite vrsteribe. Obrednik Meribold i ser Hajl supili medovinu koju su spravljala braća, itvrdili su da je odlična, dok se Podrikzadovoljio sa još slatkog jabukovogpiva. A večera nije bila ni mnogoozbiljna. Meribold je izgovorio molitvupre nego što je hrana poslužena, i dok subraća jela za četiri dugačka drvenastola, jedan od njih je svirao na visokojharfi, ispunivši dvoranu tihim, umilnimzvucima.

Kada je stari brat rekao muzičaru dase i on prihvati jela, brat Narbert i jošjedan nadglednik su se smenjivaličitajući iz Sedmokrake zvezde.

Kada je čitanje završeno, iskušenicičija je dužnost bila da služe odneli su

poslednje ostatke hrane. Većinom su tobili Podrikovi vršnjaci, ili mlađi, ali jebilo i odraslih ljudi, a među njima ikrupni grobar koga su susreli na brdu,koji je hodao nezgrapno se teturajući,kao bogalj. Pošto se dvorana ispraznila,stari brat je zamolio Narberta da pokažePodriku i ser Hajlu njihove ležaje ukonaku. „Nadam se da vam ne smeta dadelite ćeliju? Nije prostrana, ali ćetevideti da je udobna.“

„Hoću da ostanem sa serom“, rečePodrik. „Mislim, mojom gospom.“

„Ono što ti i ledi Brijena raditenegde drugde tajna je koja se tiče samovas i Sedmoro“, reče brat Narbert, „alina Tihom ostrvu, muškarci i žene nespavaju pod istim krovom ako nisu

venčani.“„Imamo nekoliko skromnih koliba

odvojenih za žene koje nas posećuju,bile one plemenite gospe ili seoskedevojke“, reče stari brat. „Ne koriste sečesto, ali pazimo da budu čiste i suve.Ledi Brijena, dozvolićeš mi da tipokažem put?“

„Da, hvala ti. Podriče, idi sa serHajlom. Ovde smo gosti svete braće.Pod njihovim krovom, njihova pravila.“

Ženske kolibe su bile na istočnojstrani ostrva, i gledale na širok pojasmulja i daleke vode Zaliva kraba. Tu jebilo hladnije nego na zaštićenoj strani, ai manje pitomo. Brdo je bilo strmije, astaza je krivudala tamo-amo kroz korov ibršljan, vetrom isklesane stene i

izuvijano drveće puno trnja koje setvrdoglavo držalo za kamenitu padinu.Stari brat je poneo fenjer da im osvetliput nadole. Na jednom zavoju je zastao.„Kada je noć vedra, odavde se videvatre iz Solana. Preko zaliva, tačnotamo.“ Pokazao je prstom.

„Sada se ništa ne vidi“, reče Brijena.„Ostao je samo zamak. Čak su i

ribari otišli, oni srećni koji su sezadesili na pučini kada su pljačkašistigli. Gledali su kako im kuće gore islušali krike i vapaje kako plove prekoluke, previše prestravljeni da pristanu.Kada su napokon izašli na kopno, bilo jeto da bi sahranili prijatelje i rođake. Štaoni sada imaju u Solanama sem kostiju igorkih uspomena? Preselili su se u

Devojačko jezero ili druge varoši.“Mahnuo je fenjerom, pa su nastavili dase spuštaju. „Solane nikada nisu bilevažna luka, ali su brodovi tu svraćali svremena na vreme. To su razbojnici ihteli, galiju ili kogu da preplove Uzanomore. Kada ih nisu našli, iskalili su besna varošanima. Pitam se, moja gospo...šta se nadaš da ćeš naći tamo?“

„Jednu devojku“, reče ona.„Visokorođenu devicu od tri i deset leta,lepog lica i kestenjaste kose.“

„Sansu Stark.“ Ime je izgovorio tiho.„Veruješ da je to siroto dete saPsetom?“

„Dornjanin je rekao da je bila naputu za Brzorečje. Timeon. On je bionajamnik, jedan od Hrabrih drugara,

ubica, silovatelj i lažov, ali mislim datad nije slagao. Rekao je da ju je Psetooteo i odneo.“

„Shvatam.“ Staza skrenu i pred njimase ukazaše kolibe. Stari brat ih je nazvaoskromnima. Takve su i bile. Podsećalesu na košnice načinjene od kamena,niske i okruglaste, bez prozora. „Ova“,reče on pokazujući na najbližu kolibu, izčije se rupe u središtu krova dizaopramen dima. Brijena je morala da sesagne da ne bi udarila glavom odovratak. Unutra ju je dočekao pod odnabijene zemlje, slamarica, krzna ićebad da se pokrije, lavor s vodom, vrčjabukovog piva, hleb i sir, vatrica i dveniske stolice. Stari brat sede na jednu paspusti fenjer. „Mogu li malo da

ostanem? Mislim da bi trebalo daporazgovaramo.“

„Ako želiš.“ Brijena otpasa mač iokači ga na drugu stolicu, a onda sedeskrštenih nogu na slamaricu.

„Tvoj Dornjanin nije slagao“, počestari brat, „ali se bojim da ga nisirazumela. Juriš za pogrešnom vučicom,moja gospo. Edard Stark je imao dvekćeri. Sendor Klegani je pobegao saonom drugom, mlađom.“

„Аrјот Stark?“ Brijena je zurilaotvorenih usta, zapanjena. „Ti to znaš?Sestra ledi Sanse je živa?“

„Onda je bila“, odgovori stari brat.„Sada... ne znam. Možda je bila međudecom pobijenom u Solanama.“

Reči su bile nož u njenom trbuhu. Ne,

pomisli Brijena. Ne, to bi bilo previšeokrutno. „Možda je bila... to znači danisi siguran...?“

„Siguran sam da je dete bilo saSendorom Kleganijem u krčmi naraskršću, onoj koju je vodila Maša Hedl,pre nego što su je lavovi obesili.Siguran sam da su krenuli u Solane.Posle toga... ne. Ne znam gde je, a ni dali je živa. Jedno, međutim, znam. Čovekkoga progoniš je mrtav.“

To je bio još jedan udarac. „Kako jeumro?“

„Od mača, kao što je i živeo.“„Siguran si u to?“„Sam sam ga sahranio. Mogu da ti

kažem gde mu je grob ako želiš. Pokriosam ga kamenjem da mu lešinari ne

razvuku kosti, i stavio kacigu na humku,da obeleži njegovo poslednje konačište.To je bila strašna greška. Neki drugiputnik je našao moj beleg i uzeo ga zasebe. Čovek koji je silovao i ubijao uSolanama nije bio Sendor Klegani, madaje verovatno jednako opasan. Rečnezemlje su pune takvih grabljivaca. Nećuih nazvati vukovima. Vukovi suplemenitiji od njih... baš kao i psi, rekaobih.

Malo znam o tom čoveku, SendoruKleganiju. Mnoge je godine bio zakletištit princa Džofrija, i čak su i do ovdedoprle priče o njegovim delima, kakodobrim tako i zlim. Ako je čak polaonoga što smo čuli istina, to je bilaogorčena, izmučena duša, grešnik koji se

rugao i bogovima i ljudima. Služio je,ali se nije ponosio službom. Borio se,ali se nije radovao pobedi. Pio je, dautopi svoju bol u moru vina. Nije voleo,a nisu ga ni voleli. Samo ga je mržnjagonila. Mada je počinio mnoge grehe,nikada nije tražio oprost. Dok drugi ljudisanjaju o ljubavi, bogatstvu ili slavi, tajSendor Klegani je sanjao o tome kako ćeubiti rođenog brata, što je tako užasangreh da zadrhtim samo kada gaspomenem. A ipak je to bio hleb koji gaje hranio, gorivo od koga su buktalenjegove vatre. Koliko god to bilo nisko,nada da će videti bratovljevu krv nasečivu bila je sve za šta je to jadno ibesno stvorenje živelo... a čak mu je i tooduzeto kada je princ Oberin od Dorne

probo ser Gregora otrovanim kopljem.“„Zvučiš kao da ga sažaljevaš“, reče

Brijena.„I jesam. I ti bi ga sažaljevala da si

ga videla na kraju. Naišao sam na njegapored Trozupca, privučen njegovimbolnim kricima. Molio me je za darmilosti, ali sam se ja zakleo da više nećuubijati. Umesto toga sam mu umiogrozničavo čelo rečnom vodom, dao muvina da pije i stavio mu melem na ranu,ali je to sve bilo premalo i prekasno.Pseto je umro tamo, u mojim rukama.Možda si videla crnog pastuva u našojštali. To je bio njegov ratni konj,Stranac. Bogohulno ime. Mi ga radijezovemo Lutalica, zato što je nađen naobali reke. Bojim se da mu je narav ista

kao u bivšeg gospodara.“Konj. Videla je je pastuva, čula kako

se rita, ali nije shvatila. Ratne konjeobučavaju da se ritaju i ujedaju. U ratusu oružje, poput ljudi koji ih jašu. PoputPseta. „Znači, to je istina“ reče onatupo. „Sendor Klegani je mrtav.“

„Našao je mir.“ Stari brat zastade.„Ti si mlada, dete. Ja sam izbrojao četirii četrdeset imendana... pa mi se čini dasam dvostruko stariji od tebe. Da li bi teiznenadilo kad bi saznala da sam nekadabio vitez?“

„Ne. Više ličiš na viteza nego nasvetog čoveka.“ To mu je pisalo nagrudima i ramenima i na jakoj,četvrtastoj vilici. „Zašto si se odrekaoviteštva?“

„Nikada ga nisam ni odabrao. Mojotac je bio vitez, i njegov otac pre njega.Baš kao i sva moja braća. Obučavansam za bitku od dana kada su smatrali dasam dovoljno velik da ponesem drvenimač. I doživeo sam mnoge bitke, i nisamse osramotio. Imao sam i žena, a tu sejesam osramotio, jer sam neke uzeo nasilu. Postojala je jedna devojka kojusam želeo za ženu, mlađa kći sitnoggospodara, ali sam bio treći sin svogoca i nisam imao ni zemalja ni bogatstvada joj ponudim... već samo mač, konja ištit. Sve u svemu, bio sam tužan čovek.Kada se nisam tukao, bio sam pijan.Život mi je bio ispisan crvenim, krvlju ivinom.“

„Kada se promenio?“, upita Brijena.

„Kada sam poginuo u Bici naTrozupcu. Borio sam se za princaRegara, mada on nije znao moje ime. Nemogu ti reći zašto, sem da je lord kogasam služio služio lorda koji je služiolorda koji je odlučio da stane uz zmaja ane uz jelena. Da je taj odlučio drugačije,možda bih bio na drugoj strani reke.Bitka je bila krvava. Pevači bi hteli dapoverujemo kako su se to Regar i Robertborili u reci za ženu koju su obojicatvrdili da vole, ali ja ti jamčim, borili suse i drugi ljudi, a ja sam bio jedan odnjih. Jedna strela me je pogodila ubutinu, druga u stopalo, a konja su miubili poda mnom, a ipak sam se i daljeborio. Još pamtim kako sam očajničkitražio novog konja, jer nisam imao para

da kupim drugog, a bez konja više ne bihbio vitez. Samo sam na to mislio, dabudem iskren. Nisam video udarac kojime je oborio. Čuo sam kopita iza leđa ipomislio sam: konj!, ali pre nego štosam se okrenuo, nešto me je tresnulo uglavu i bacilo u reku, gde je, po svemu,trebalo da se udavim.

Umesto toga, došao sam k sebi ovde,na Tihom ostrvu. Stari brat mi je rekaoda me je plima izbacila na obalu, gologkao od majke rođenog. Mogu samo dapretpostavljam kako me je neko našao uplićaku, skinuo mi oklop, čizme i čakširepa me gurnuo nazad u dublje vode. Rekaje učinila ostalo. Svi se mi rađamo nagi,tako da mislim kako je bilo prikladno dau svoj drugi život kročim baš tako.

Sledećih deset godina sam proveoćuteći.“

„Shvatam.“ Brijena nije znala zaštojoj on sve to priča, a ni šta bi onatrebalo da kaže.

„Stvarno?“ On se naže napred,oslonivši se krupnim šakama na kolena.„Ako je tako, odrekni se te svojepotrage. Pseto je mrtav, a on nije niimao tvoju Sansu Stark. Što se te zverikoja nosi njegovu kacigu tiče, naći će gai obesiti. Ratovi se polako završavaju, ati razbojnici ne mogu da opstanu u miru.Rendil Tarli ih progoni od Devojačkogjezera a Valder Frej iz Blizanaca, a uDeriju je novi mladi lord, pobožančovek koji će sigurno zavesti red usvojim zemljama. Idi kući, dete. Ti kuću

imaš, a mnogi je u ova mračna vremenanemaju. Imaš plemenitog oca koji tesigurno voli. Pomisli na njegov jad akose ne budeš vratila. Možda će mu donetitvoj mač i štit pošto si pala. Možda će ihčak okačiti u svom dvoru i ponosno ihgledati... ali da ga pitaš, znam da će tiodgovoriti kako bi radije imao živu kćernego slomljeni štit.“

„Kćer.“ Brijenine oči se ispunišesuzama. „On to zaslužuje. Kćer koja bimu pevala i krasila dvore i rađala unuke.Zaslužuje i sina, snažnog i hrabrog sinada pronese čast njegovog imena.Galadon se, međutim, udavio kada jemeni bilo četiri a njemu osam godina, aAlisana i Arijana su umrle u kolevci. Jasam jedino dete koje su mu bogovi

ostavili. Ono nakazno, koje nije stvorenoni za sina ni za kćer.“ Tada sve pokuljaiz Brijene, poput crne krvi iz rane;izdaje i veridbe, Crveni Ronet i njegovaruža, lord Renli koji pleše s njom,opklada na račun njenog devičanstva,gorke suze koje je prolila one večerikada se njen kralj oženio Margeri Tirel,borba do poslednjeg kod Ljute ćuprije,plašt duginih boja kojim se silnoponosila, senka u kraljevom šatoru,Renli koji joj umire u naručju, Brzorečjei ledi Kejtlin, putovanje niz Trozubac,dvoboj s Džejmijem u šumi, Krvavilakrdijaši, Džejmi koji viče „Safiri“,Džejmi u kupatilu u Harendvoru dok muse para diže s tela, ukus krvi VargaHouta kada mu je zagrizla uho, jama za

medveda, Džejmi koji skače dole napesak, dugački put u Kraljevu luku,Sansa Stark, zakletva koju je položilaDžejmiju, zakletva koju je položila lediKejtlin, Zavetnik, Senodol, Devojačkojezero, Spretni Dik i Slomljena klešta iŠapati, ljudi koje je ubila...

„Moram da je nađem“, završi ona. „Idrugi je traže, svi žele da je uhvate iprodaju kraljici. Ja moram da je nađempre njih. Obećala sam Džejmiju.Zavetnik, tako je nazvao mač. Moram daje spasem... ili da umrem nastojeći daispunim taj zavet.“

SERSEI„Hiljadu brodova!“ Smeđa kosa

male kraljice bila je razbarušena inečešljana, a pod svetlošću baklji obrazisu joj delovali rumeno, kao da je upravodošla iz zagrljaja nekog muškarca.„Veličanstvo, na to moramo odgovoritižestoko!“ Poslednja reč je odjeknula poogromnoj prestonoj dvorani.

Sersei je sedela na visokom zlatno-grimiznom sedištu pored Gvozdenogprestola i počinjala da oseća kako joj sevrat koči. Moramo, pomisli ona.Usuđuje se da meni kaže „moramo“.Želela je da snažno ošamari maluTirelovu. Trebalo bi da je na kolenima,

da moli za moju pomoć. Umesto toga,dozvoljava sebi da svojoj zakonitojkraljici govori šta mora da radi.

„Hiljadu brodova?“ Ser Haris Sviftje šištao. „Sigurno je posredi greška.Nijedan gospodar ne zapoveda hiljadombrodova.“

„Neka preplašena budala jedvostruko brojala“, složi se OrtonMeriveder. „Ili je to, ili nas vazali lordaTirela lažu, naduvavaju broj dušmana dane bismo pomislili kako su bili previšeopušteni.“

Baklje na stražnjem zidu bacale sudugačke, nazubljene senke Gvozdenogprestola skoro do vrata. Naspramni krajdvorane nestajao je u tami i Sersei nijemogla da se oslobodi utiska da se senke

skupljaju i oko nje. Moji neprijatelji suna sve strane, a moji prijatelji subeskorisni. Bio je dovoljan samo pogledna većnike pa da toga postane svesna;samo su lord Kiburn i Oran Vodeni bilibudni. Druge su iz postelja digliMargerini glasonoše lupom na vratima, isada su stajali tu zgužvani i zbunjeni.Napolju noć beše mračna i mirna. Zamaki grad su spavali. Činilo se da i BorosBlunt i Merin Trent spavaju, samo nanogama. Čak je i Ozmund Ketlblekzevao. Ali ne i Loras. Ne naš Vitez odCveća. On je stajao iza svoje malesestre, bleda senka s dugačkim mačem oboku.

„Polovina tog broja je ipak petstobrodova, moj gospodaru“, reče Vodeni

Ortonu Merivederu. „Samo Senica imadovoljno snage da se suprotstavi tolikojfloti.“

„Šta je s našim novim dromonima?“,upita ser Haris. „Dugački brodovigvozdenljudi sigurno ne mogu da sesuprotstave našim dromonima?Buzdovan kralja Roberta je najsilnijiratni brod u čitavom Vesterosu.“

„Nekada je bio“, reče Vodeni. „MilaSersei će mu biti ravna kada se jednomdovrši, a Lord Tivin će biti dvostrukoveći od oboje. Međutim, tek je polovinaopremljena, a nijedan nema svu posadu.Čak i kada to bude gotovo, bićemoznatno malobrojniji. Običan dugačkibrod je mali u poređenju s našimgalijama, to je tačno, ali gvozdenljudi

imaju i veće brodove. Džinovska sipa iratni brodovi Gvozdene flote sagrađenisu za bitke, a ne za pljačku. Jednaki su snašim manjim ratnim galijama po brzinii snazi, ali većinom imaju bolju posadu ikapetane. Gvozdenrođeni čitav životprovode na moru.“

Robert je trebalo da zatre život naostrvima pošto se Belon Grejdžoj digaoprotiv njega, pomisli Sersei. Razbio imje flotu, spalio im varoši, razvalio imzamkove, ali kada ih je bacio na kolena,dozvolio im je da ponovo ustanu.Trebalo je da napravi novo ostrvo odnjihovih lobanja. To bi njen otac uradio,ali Robert nikada nije imao petlju kojukralj mora da ima ako želi da očuva miru svojoj zemlji. „Gvozdenljudi se nisu

usudili da napadnu Hvat još otkako jeDagon Grejdžoj sedeo na Stolici odmorskog kamena“, reče ona. „Zašto bi touradili sada? Šta ih je ohrabrilo?“

„Njihov novi kralj.“ Kiburn je stajaosa šakama skrivenim u rukavima. „Bratlorda Belona. Zovu ga Vranooki.“

„Vrane lešinarke se goste telimamrtvih i umirućih“, reče velemeštarPiseli. „Ne sleću one na zdrave i čileživotinje. Lord Juron će se nagutati zlatai plena, jeste, ali čim krenemo na njega,povući će se nazad na Hrid, kao što jelord Dagon običavao u svoje vreme.“

„Grešiš“, reče Margeri Tirel.„Pljačkaši nikada nisu toliko brojni.Hiljadu brodova! Lord Hjuit i lordČester su ubijeni, kao i sin i naslednik

lorda Serija. Seri je pobegao u VisokiSad s nekoliko preostalih brodova, alord Grim je zatočenik u sopstvenomzamku. Vilas kaže da je gvozdeni kraljproglasio četiri svoja čoveka za lordoveumesto njih.“

Vilas, pomisli Sersei, bogalj. On jeza ovo kriv. Ona volina Mejs Tirel jeostavio odbranu Hvata u rukamanesrećnog slabića. „Dug je put odGvozdenih ostrva do Štitova“, primetiona. „Kako je hiljadu brodova mogloda ga preplovi a da ih niko ne vidi?“

„Vilas smatra da nisu pratili obalu“,reče Margeri. „Isplovili su na pučinu,daleko na More zalazećeg sunca, pa sunapali sa zapada.“

Verovatnije je da bogalj nije imao

posade u kulama stražarama, a sada seboji da ćemo to saznati. Mala kraljicasamo štiti brata. Serseina usta bila susuva. Treba mi čaša seničkog zlatnog.Ako su gvozdenrođeni odlučili da posleovoga zauzmu Senicu, čitavo kraljevstvoće uskoro ožedneti. „Možda je i Stanisumešan u to. Belon Grejdžoj je momgospodaru ocu bio ponudio savezništvo.Možda ga je njegov brat ponudioStanisu.

Piseli se namršti. „Šta bi lord Stanisdobio time...“

„Dobio bi još jedno uporište. A iplen. Stanisu treba zlato da platinajamnike. Nada se da će nampljačkanjem po zapadu skrenuti pažnjusa Zmajkamena i Krajoluja.“

Lord Meriveder klimnu glavom.„Skretanje pažnje. Stanis je lukavijinego što smo mislili. Veličanstvo jeveoma pametno što je prozrelo tuzamisao.“

„Lord Stanis se trudi da pridobijesevernjake“, reče Piseli. „Ako sesprijatelji s gvozdenrođenima, ne možese nadati...“

„Severnjaci će ga odbiti“, rečeSersei, pitajući se kako toliko učenčovek može biti toliko glup. „LordMenderli je odsekao glavu i šake Vitezuod Praziluka, to smo čuli od Freja, a pet-šest drugih severnjačkih lordova je stalouz lorda Boltona. Neprijatelj mogneprijatelja je moj prijatelj. Komedrugom da se Stanis okrene nego

gvozdenrođenima i divljanima,neprijateljima severa? Ali ako misli daću upasti u tu zamku, veća je budala i odtebe.“ Ponovo se okrenula malojkraljici. „Ostrva Štitovi pripadajuHvatu. Grim, Seri i ostali su zakletiVisokom Sadu. Visoki Sad mora na ovoda odgovori.“

„Visoki Sad će odgovoriti“, rečeMargeri Tirel. „Vilas je poslao glasLejtonu Hajtaueru u Starigrad, da sepostara za svoju odbranu. Garlanprikuplja ljude da ponovo zauzmuostrva. Najveći deo naše snage,međutim, i dalje je s mojim gospodaromocem. Moramo mu poslati glas uKrajoluj. Smesta.“

„Ра da digne opsadu?“ Sersei se

nimalo nije dopadala Margerina drskost.Ona meni da kaže „smesta.“ Zar me tosmatra za služavku? „Ne sumnjam da bise to veoma dopalo lordu Stanisu. Jesi liuopšte slušala, moja gospo? Ako namskrene pažnju sa Zmajkamena iKrajoluja na to kamenje.

„Kamenje?“, s nevericom izgovoriMargeri. „Da li je to veličanstvo reklokamenje?“

Vitez od Cveća položi šaku nasestrino rame. „Ako je po voljiveličanstvu, s tog kamenja gvozdenljudiprete Starigradu i Senici. Sa uporišta naŠtitovima, pljačkaši mogu da plove uzVijugavicu do samog srca Hvata, kao štosu to činili u davnini. S dovoljno ljudimogu da zaprete čak i Visokom Sadu.“

„Zaista?“, upita kraljica veomanedužno. „Ра onda je najbolje da ihtvoja hrabra braća rasteraju s togkamenja, i to hitro.“

„Kako kraljica predlaže da se toizvede, bez dovoljno brodova?“, upitaser Loras. „Vilas i Garlan mogu dadignu deset hiljada ljudi za dve nedelje,a dvaput toliko za mesec dana, ali nemogu da hodaju po vodi, veličanstvo.“

„Visoki Sad leži iznad Vijugavice“,podseti ga Sersei. „Vi i vaši vazalivladate nad hiljadu liga obale. Zar nemaribara na vašim obalama? Zar nemateskela, barki za uživanje, rečnih galija,čamaca?“

„Koliko ti duša ište“, priznade serLoras.

„Čini mi se da su oni više negodovoljni da prevezu vojsku preko tomalo vode.“

„А kada se dugački brodovigvozdenrođenih obruše na našuskrpljenu flotu dok prelazi preko ’tomalo vode’, šta bi onda veličanstvohtelo da uradimo?“

Da se podavite, pomisli Sersei.„Visoki Sad ima i zlata. Imate mojudozvolu da uposlite najamnike s onestrane Uzanog mora.“

„Misliš na gusare iz Mira i Lisa?“,reče Loras prezrivo. „Ološ Slobodnihgradova?“

Jednako je drzak kao sestra. „Žaomi je što to kažem, ali svi mi moramo svremena na vreme da imamo posla s

ološem“ rekla je s otrovnom umilnošću.„Možda imaš neki bolji predlog?“

„Samo Senica ima dovoljno galija dapreotme ušće Vijugavice odgvozdenrođenih i zaštiti moju braću odnjihovih dugačkih brodova dok budupreplovljavali. Preklinjem te,veličanstvo, pošalji glas na Zmajkamen inaredi lordu Redvinu da smesta dignejedra.“

On bar ima pameti da preklinje.Pakster Redvin je imao dve stotineratnih brodova, i pet puta toliko teretnihkaraka, vinskih koga, trgovačkih galija ikitolovaca. Redvin je, međutim, bioulogoren ispod zidina Zmajkamena, aveći deo njegove flote je prevozio ljudepreko Crnog zaliva, radi napada na tu

ostrvsku tvrđavu. Ostatak je patroliraoBrodolomnim zalivom, južno, gde jejedino njihovo prisustvo sprečavalo daKrajoluj bude snabdeven s mora.

Oran Vodeni se nakostreši na serLorasov predlog. „Ako lord Redvinotplovi sa svojim brodovima, kako ćemosnabdevati naše ljude na Zmajkamenu?Bez seničkih galija, kako ćemo održatiopsadu Krajoluja?“

„Opsada se može nastaviti kasnije,nakon...“

Sersei ga preseče. „Krajoluj jestotinu puta vredniji od Štitova, aZmajkamen.. . dokle god je Zmajkamen urukama Stanisa Barateona, onpredstavlja nož pod grlom moga sina.Pustićemo lorda Redvina i njegovu flotu

čim jednom zamak padne.“ Kraljicaustade. „Ovo savetovanje je okončano.Velemeštre Piseli, moramo nakratko daporazgovaramo.“

Starac se trgnu, kao da ga je njenglas probudio iz nekog sna o mladosti,ali pre nego što je stigao da odgovori,Loras Tirel zakorači napred, tako hitroda kraljica prestrašeno ustuknu. Samošto nije viknula ser Ozmundu da je branikada Vitez od Cveća pade na koleno.„Veličanstvo, pusti mene da zauzmemZmajkamen.“

Njegova sestra pokri usta rukom.„Lorase, ne.“

Ser Loras se ne osvrnu na njen vapaj.„Biće potrebna godina ili duže da seZmajkamen glađu natera na predaju, kao

što to lord Pakster namerava da učini.Daj mi zapovedništvo, veličanstvo.Zamak će biti tvoj za dve nedelje, pamakar morao da ga golim rukamasrušim.“

Sersei nije dobila tako lep poklonjoš otkako joj je Sansa Stark dotrčala darazotkrije planove lorda Edarda. Prijalojoj je što vidi da je Margeri prebledela.„Od tvoje hrabrosti mi staje dah, serLorase“, reče Sersei. „Lorde Vodeni,jesu li bar neki novi dromoni spremni zaplovidbu?“

„Мila Sersei jeste, veličanstvo.Hitar brod, i snažan kao kraljica pokojoj je nazvan.“

„Divno. Neka Mila Sersei smestapreveze Viteza od Cveća na Zmajkamen.

Ser Lorase, zapovedništvo je tvoje.Zakuni mi se da se nećeš vratiti sve dokZmajkamen ne bude Tomenov.“

„Kunem se, veličanstvo.“ On ustade.Sersei ga poljubi u oba obraza.

Poljubila je i njegovu sestru iprošaputala: „Imaš neustrašivog brata.“Margeri je bila ili suviše tupa da jojodgovori, ili joj je strah progutao svereči.

Do zore je još bilo ostalo nekolikosati kada Sersei prođe kroz kraljevavrata iza Gvozdenog prestola. SerOzmund je išao pred njom s bakljom, aKiburn je hodao kraj nje. Piseli je smukom održavao korak. „Ako je povolji, veličanstvu“, dahtao je, „mladićisu previše smeli, misle samo na slavu

bitke, a nikada na njene opasnosti. SerLoras... ovaj plan je prepun opasnosti.Zauzimanje zidina Zmajkamena na jurišje...“

„...veoma hrabro.“„...hrabro, da, ali...“„Uopšte ne sumnjam da će naš Vitez

od Cveća biti prvi čovek koji će sepopeti na zidine.“ A možda i prvi koji ćes njih pasti. Rošavo kopile koje jeStanis ostavio da brani zamak nije zeleniturnirski megdandžija već prekaljeniubica. Ako se bogovi smiluju, pružićeser Lorasu slavan kraj za kojim ovaj,izgleda, žudi. Pod uslovom da se momakusput ne udavi. Prošle noći je ponovobesnela oluja, i to žestoka. Kiša jesatima lila kao iz kabla. A zar to ne bi

bilo baš tužno?, razmišljala je kraljica.Utapanje je tako obično. Ser Loras žudiza slavom kao što pravi muškarci žudeza ženama, najmanje što bogovi moguda mu daju jeste smrt koja zavređujepesmu.

Ipak, šta god da se momku desi naZmajkamenu, pobednik će biti kraljica.Ako Loras zauzme zamak, Stanis ćepretrpeti težak udarac, a Redvinova flotaće moći da otplovi u susretgvozdenljudima. Ako ne uspe, ona će sepostarati da glavni teret krivice padne nanjega. Ništa ne prlja junaka više odneuspeha. A ako se vrati na štitu, u krvii slavi, ser Ozni će biti pri ruci da utešinjegovu ožalošćenu sestru.

Smeh više nije mogao da se

obuzdava. Prhnuo je sa Serseinih usana iodjeknuo hodnikom.

„Veličanstvo?“, zatrepta velemeštarPiseli zinuvši. „Zašto... zašto sesmeješ?“

„Zato što bih inače plakala“, moralaje da kaže. „Srce mi puca od ljubaviprema našem neustrašivom ser Lorasu.“

Ostavila je velemeštra na zavojitomstepeništu. Taj je odavno prestao dabude koristan, ako je to ikada i bio,shvati kraljica. U poslednje vreme ju jePiseli samo gnjavio upozorenjima iprimedbama. Suprotstavio se čak injenom sporazumu s prvoobrednikom,zureći u nju mutnim, suznim očima kadamu je naredila da pripremi neophodnehartije, i brbljajući o staroj i mrtvoj

istoriji sve dok ga Sersei nije prekinula.„Vreme kralja Megora je prošlost, aprošlost su i njegove odluke“, rekla jeodlučno. „Ovo je Tomenovo vreme, imoje.“ Bolje bi bilo da sam ga ostavilada istrune u crnim ćelijama.

„Ako ser Loras padne, veličanstvoće morati da nađe dostojnog zamenika zaKraljevu gardu“, reče lord Kiburn doksu prelazili šanac sa šiljcima koji jeopasivao Megorovu utvrdu.

„Nekoga veličanstvenog“, složi seona. „Nekoga mladog, okretnog isnažnog, da Tomen potpuno zaboravi naser Lorasa. Malo viteštva neće biti naodmet, ali u glavi ne sme da imabudalaste zamisli. Znaš li takvogčoveka?“

„Avaj, ne“, odgovori Kiburn. „Naumu sam imao drugačijeg junaka. Onošto mu nedostaje u viteštvu vratiće tidesetostruko odvažnošću. Zaštitiće tisina, pobiće ti neprijatelje, čuvaće tvojetajne, a nijedan živi čovek neće moći damu se suprotstavi.“

„То ti kažeš. Reči su vetar. Kada časstigne, možeš izvesti tog tvog div-junakapa ćemo videti da li je sve ono što siobećao.“

„О njemu će ispevati pesme, kunemti se.“ U uglovima očiju lorda Kiburnapojaviše se boriće od smeha. „Mogu lida pitam za oklop?“

„Poslala sam tvoju narudžbu. Oružarmisli da sam poludela. Tvrdi da nepostoji čovek dovoljno snažan da se

kreće i bori pod tolikom težinom punogoklopa.“ Sersei uputi meštru bez lancapogled pun upozorenja. „Napraviš libudalu od mene, umrećeš vrišteći. Togasi, nadam se, svestan?“

„Uvek, veličanstvo.“„Dobro. Više ni reči o tome.“„Kraljica je mudra. Zidovi imaju

uši.“„Imaju.“ Noću je Sersei ponekad

čula tihe zvuke, čak i u svojim odajama.Miševi u zidovima, rekla bi sebi, ništaviše.

Sveća je gorela kraj njenog kreveta,ali je vatra u ognjištu zgasla i drugogsvetla nije bilo. Soba je bila i hladna.Sersei se skinu i kliznu pod pokrivače,ostavivši haljinu zgužvanu na podu. Na

drugoj strani kreveta, Tena sepromeškolji. „Veličanstvo“, promrmljatiho. „Koji je čas?“

„Čas sove“, odgovori kraljica.Mada je Sersei često spavala sama,

to joj se nikada nije dopadalo. Njenenajstarije uspomene bile su na deljenjepostelje s Džejmijem, kada su još bilitoliko mali da niko nije mogao da ihrazlikuje. Kasnije, kada su ih razdvojili,imala je niz služavki i pratilja, većinomsvojih vršnjakinja, kćeri domaćihvitezova i vazala svog oca. Nijedna jojnije bila po volji, i malo koja je dugoostala. Male smutljivice, sve redom.Isprazna, plačljiva stvorenja koja sustalno lagala i pokušavala da se udenuizmeđu mene i Džejmija. Ipak, bilo je i

noći duboko u crnoj utrobi Stene kadajoj je prijala blizina njihove toplote.Prazan krevet je hladan krevet.

A pogotovo ovde. U ovoj odaji jebilo nekakve jeze, a njen odvratnikraljevski supružnik je umro pod ovimbaldahinom. Robert Barateon, prvi svogimena, nek drugog nikada ne bude.Glupan, pijanac, siledžija. Nek urla upaklu. Tena je grejala krevet jednakokao i Robert, a nikada nije pokušala dana silu raširi Serseine noge. U poslednjevreme je češće bila u kraljičinoj posteljinego u postelji lorda Merivedera.Ortonu to kao da nije smetalo... ilimožda jeste, ali je znao da mu jepametnije da se ne buni.

„Zabrinula sam se kada sam se

probudila i videla da te nema“, prošaptaledi Meriveder pridižući se na jastuke, spokrivačima upetljanim oko struka.„Nešto nije u redu?“

„Ne“, odgovori Sersei, „sve jedobro. Ser Loras će sutra otploviti zaZmajkamen, da osvoji zamak, oslobodiRedvinovu flotu i svima nama dokažesvoju muškost.“ Ispričala je Miranki svešto se dogodilo pod nemirnom senkomGvozdenog prestola. „Bez svogajunačnog brata, naša mala kraljica jeskoro nezaštićena. Ima svoje gardiste, toje tačno, ali viđala sam njihovogkapetana tu i tamo po zamku. Brbljivstarac s vevericom na ogrtaču. Vevericebeže od lavova. Nema on petlju da sesuprotstavi Gvozdenom prestolu.“

„Margeri oko sebe ima i drugemačeve“, upozori ledi Meriveder.„Sklopila je mnoga prijateljstva nadvoru, a ona i njene mlade rođake sveimaju obožavaoce.“

„Ne brinu me nekoliko udvarača“,reče Sersei. „Vojska kod Krajoluja,međutim...“

„Šta nameravaš da uradiš,veličanstvo?“

„Zašto pitaš?“ Pitanje je bilo malopreviše nedvosmisleno za Sersein ukus.„Nadam se da ne razmišljaš oprenošenju mojih dokonih misli našojsirotoj maloj kraljici?“

„Nikada. Nisam ja ona mala Senela.“Sersei nije htela da misli o Seneli.

Na moju dobrotu je uzvratila izdajom.

Sansa Stark je učinila isto. Baš kao iMelara Hederspun i debela DžejnFarmen, kada su sve tri bile devojčice.Nikada ne bih ušla u onaj šator da nijebilo njih. Nikada ne bih dozvolilaKrastači Megi da okuša mojusutrašnjicu u kapi krvi. „Bila bih veomatužna ako ikada izdaš moje poverenje,Tena. Ne bih imala izbora do da tepredam lordu Kiburnu, ali znam da bihzbog toga plakala.“

„Nikada ti neću pružiti razlog daplačeš, veličanstvo. Uradim li to, samoreci jednu reč pa ću se sama predatiKiburnu. Ja hoću jedino da ti budemblizu. Da ti služim, kako god zahtevaš.“

„А kakvu nagradu očekuješ za tuslužbu?“

„Nikakvu. Ja sam zadovoljna kada siti zadovoljena.“ Tena se prebaci na bok,a maslinasta koža joj je svetlucala nasvetlosti sveća. Grudi joj behu krupnijeod kraljičinih, a imale su ogromnebradavice, crne kao rog. Mlađa je odmene. Grudi nisu počele da joj seopuštaju. Sersei se pitala kako bi bilopoljubiti drugu ženu. Ne lagano u obraz,kao što je običaj među gospama visokogroda, već pravo u usne. Tenine usne subile veoma pune. Pitala se kako bi bilosisati te grudi, poleći Miranku na leđa iraširiti joj noge i upotrebiti je kao što bije muškarac upotrebio, kao što bi Robetupotrebio nju kada bi se napio, a onanije mogla da ga isprazni šakom iliustima.

To su bile najgore noći, kada jeležala pod njim dok se on zadovoljavao,smrdljiv od vina, stenjući kao vepar.Obično bi se skotrljao s nje i zaspao čimbi završio, i hrkao je pre nego što bi senjegovo seme osušilo na njenimbutinama. Posle ju je uvek bolelo, peklobi je između nogu a grudi bi joj brideleod njegovih šapa. S njim se ovlažilasamo jednom, prve bračne noći.

Robert je bio sasvim privlačan kadasu se uzeli, visok, snažan i moćan, ali sumu malje bile crne i teške, guste nagrudima i grube oko uda. Pogrešančovek se vratio s Trozupca, mislila biponekad kraljica dok ju je on orao. Uprvih nekoliko godina, dok se još češćepenjao na nju, sklapala bi oči i

zamišljala da je to Regar. Nije mogla dase pretvara da je Džejmi; bio je suvišedrugačiji, suviše stran. Čak mu je mirisbio pogrešan.

Za Roberta se te noći nikada nisudešavale. Ujutro se ničega ne bi sećao,ili je bar želeo da ona tako veruje.Jednom, u prvoj godini njihovog braka,Sersei se sutradan požalila. „Povredio sime“, rekla je. Bio je dovoljno pristojanda deluje posramljeno. „Nisam to bio ja,moja gospo“, rekao je mrzovoljnim,neprijatnim glasom, kao dete koje suuhvatili da krade pitu od jabuka izkuhinje. „Bilo je to vino. Pijem previševina.“ Da zalije to priznanje, mašio seroga s pivom. Dok ga je prinosio ustima,ona ga je iz sve snage udarila svojim

rogom u lice, tako jako da mu je okrnjilazub. Godinama kasnije, čula ga je kakona jednoj gozbi priča služavki da mu jezub stradao u turnirskoj borbi doposlednjeg. Pa, naš brak jeste bioborba do poslednjeg, pomisli ona, takoda nije slagao.

Ostalo su, međutim, sve bile laži. Ons e sećao šta joj je radio noću, u to jebila sigurna. Videla mu je to u očima.Samo se pretvarao da je zaboravio; takomu je bilo lakše nego da se suoči sasopstvenom sramotom. Duboko u sebi,Robert Barateon je bio kukavica. Svremenom su se njegovi nasrtajiproredili. U prvoj godini ju je uzimaobar jednom u dve nedelje; kako se krajpribližavao, to se dešavalo možda

jednom godišnje. Međutim, nikada nijesasvim prestao. Pre ili kasnije bi uvekdošla noć kada bi previše popio i želeoda ostvari svoja prava. Ono čega bi sestideo po danu pružalo mu jezadovoljstvo u tami.

„Moja kraljice?“, upita TenaMeriveder. „Čudan ti je pogled u očima.Nije ti dobro?“

„Samo sam se... prisećala.“ Grlo jojje bilo suvo. „Ti si dobra prijateljica,Tena. Nisam imala pravog prijatelja jošod...“

Neko snažno zalupa na vrata.Ponovo? Zadrhtala je od hitnje u tom

zvuku. Da nas nije napala nova hiljadabrodova? Ogrnula je spavaćicu i otišlada vidi ko je. „Oprosti što te

uznemiravam, veličanstvo“, rečegardista, „ali dole je ledi Stoukvort imoli da je primiš.“

„U ovo doba?“, prasnu Sersei. „Da lije Falisa sišla s uma? Reci joj da samlegla. Reci joj da kolju kmetove naŠtitovima. Reci joj da sam probdelapola noći. Videću je sutra.“

Gardista je oklevao. „Ako je povolji mom veličanstvu, njoj... njoj nijedobro, ako veličanstvo shvata šta hoćuda kažem.“

Sersei se namršti. Pretpostavila je daje Falisa došla da joj javi za Bronovusmrt. „Dobro onda. Moraću da seobučem. Odvedi je da me sačeka umojoj radnoj odaji.“ Kada lediMeriveder ustade da pođe s njom,

kraljica je odbi. „Ne, ostani. Bar jednaod nas da se odmori. Neću dugo.“

Lice ledi Falise je bilo izubijano inatečeno, oči crvene od suza. Donjausna joj je bila rasečena, odeća prljava ipoderana. „Smilujte se bogovi“, rečeSersei kada je uvede u odaju i zatvorivrata. „Šta ti se desilo s licem?“

Falisa kao da nije čula pitanje. „Onga je ubio!“ reče drhtavim glasom.„Smiluj se Majko, on... on...“ Briznula jeu plač, a celo joj se telo treslo.

Sersei nasu pehar vina i donese gauplakanoj ženi. „Ispij ovo. Vino će tesmiriti. Tako je. Sad još malo. Prestani sjecanjem i reci mi zašto si došla.“

Bio je potreban ostatak vrča prenego što je kraljica uspela da izmami

čitavu jadnu priču iz ledi Falise. Kada jeto učinila, nije znala da li da se smeje ilipobesni. „Dvoboj“, ponovila je. Zar uSedam kraljevstava nema nikoga nakoga mogu da se oslonim? Zar sam jajedina u Vesterosu s trunkom mozga?„Kažeš mi da je ser Balman izazvaoBrona na dvoboj?“

„Rekao je da će to biti p-p-prosto.Koplje je viteško oružje, rekao je, a B-bron nije pravi vitez. Balman je rekaoda će ga izbaciti iz sedla i dokrajčiti dokleži o-o-ošamućen.“

Bron nije bio vitez, to je tačno. Bronje bio u bitkama prekaljeni ubica. Tvojmaloumni muž je sam sebi potpisaosmrtnu presudu. „Izvrstan plan. Smem lida upitam kako je pošao po zlu?“

„B-Bron je zario koplje u grudiBalmanovog sirotog k-k-k-konja.Balman, on... slomio je obe noge kada ježivinče palo. Tako je žalosno kukao... „Najamnici nemaju milosti, mogla jeSersei da kaže. „Rekla sam vam daudesite nezgodu u lovu. Zalutalu strelu,pad s konja, besnog vepra... ima tolikonačina na koje čovek može poginuti ušumi. Ni za jedan nisu potrebna viteškakoplja.“

Falisa kao da je nije čula. „Kadasam pokušala da otrčim do mogBalmana, on, on, on me je ošamario.Naterao je mog gospodara da p-p-prizna. Balman je dozivao meštraFrenkena da mu pomogne, ali jenajamnik, on je, on je, on je...“

„Prizna?“ Sersei se nije dopadala tareč. „Verujem da je naš hrabri serBalman ćutao.“

„Bron mu je zario bodež u oko, irekao mi da mi je najbolje da odem izStoukvorta pre zalaska sunca, da se imeni ne desi isto. Rekao je da će me datiposadi, ako me uopšte neki od njih hoće.Kada sam im naredila da uhvate Brona,jedan vitez je bio toliko drzak da mi jerekao kako bi trebalo da poslušam lordaStoukvorta. Nazvao ga je lordomStoukvortom!“ Ledi Falisa stegnukraljičinu ruku. „Veličanstvo mi moradati vitezove. Stotinu vitezova! Isamostrelce, da povratim svoj zamak.Stoukvort je moj! Nisu mi dozvolili niodeću da uzmem! Bron je rekao da je to

sada odeća njegove žene, sva moja s-svila i somot.“

Tvoje krpe bi trebalo da su tinajmanja briga. Kraljica oslobodi prsteiz vlažnog stiska. „Zatražila sam ti dautrneš sveću da bi naš kralj biobezbedniji. Umesto toga si na njuizručila ćup divlje vatre. Da li je tvojblesavi Balman spomenuo moje ime?Reci da nije.“

Falisa obliza usne. „On... bolelo gaje, noge su mu bile slomljene. Bron jerekao da će imati milosti, ali... Šta ćebiti s mojom sirotom m-m-majkom?“

Pretpostavljam da će umreti. „Štamisliš?“ Ledi Tanda je verovatno većmrtva. Bron nije delovao kao čovek kojiima strpljenja da neguje staricu sa

slomljenim kukom.„Moraš da mi pomogneš. Kuda da

idem? Šta da radim?“Možda možeš da se udaš za

Mesečevog Dečaka, zamalo ne rečeSersei. On je skoro jednaka budala kaotvoj pokojni muž. Nije smela da rizikujerat na samom pragu Kraljeve luke, nesada. „Tihe sestre uvek rado primajuudovice“, reče ona. „Njihov život jespokojan, život molitve, meditacije idobrih dela. Donose utehu živima i mirmrtvima.“ A i ne govore. Nije smela dadozvoli ovoj ženi da luta po Sedamkraljevstava i širi opasne priče.

Falisa nije htela da čuje taj razumansavet. „Sve što smo uradili bilo je uslužbi veličanstva. Ponosni što smo

verni. Rekla si.“„Sećam se.“ Sersei usiljeno

osmehnu. „Ostaćeš ovde s nama, mojagospo, dok ne nađemo načina dapovratimo tvoj zamak. Daj da ti naspemjoš jedan pehar vina. Pomoći će ti dazaspiš. Umorna si i srce te boli, to sejasno vidi. Sirota moja draga Falisa.Tako je, ispij.“

Dok je njena gošća dokrajčivala vrč,Sersei ode do vrata i pozva služavke.Rekla je Dorkas da joj nađe lordaKiburna i smesta ga dovede. DžoslinSvift je poslata u kuhinju. „Donesi hlebai sira, pitu s mesom i jabuke. I vina.Žedni smo.“

Kiburn je stigao pre hrane. GospaFalisa je dotle ispraznila još tri pehara, i

glava je počinjala da joj pada, mada bise s vremena na vreme trgla i ponovozajecala. Kraljica povede Kiburna ustranu i ispriča mu za ser Balmanovuludost. „Ne mogu da dozvolim da Falisaširi priče po gradu. Poludela je od tuge.Da li ti još trebaju žene za tvoj... rad?“

„Trebaju, veličanstvo. Lutkari susasvim istrošeni.“

„Onda je vodi i radi s njom šta ti jevolja. Ali kada jednom ode dole u crnećelije... moram li još nešto da kažem?“

„Ne, veličanstvo. Shvatam.“„Dobro.“ Kraljica ponovo na lice

namesti osmeh. „Mila Falisa, stigao jemeštar Kiburn. Pomoći će ti da seodmoriš.“

„Oh“, reče Falisa odsutno. „Oh,

dobro.“Kada se vrata zatvoriše iza njih,

Sersei nasu sebi još jednu čašu vina.„Okružena sam neprijateljima imaloumnicima“, reče. Nije mogla daveruje čak ni svojoj krvi, čak niDžejmiju, koji joj je nekada bio drugapolovina. Trebalo je da mi bude mač ištit, moja snažna desnica. Zašto metoliko uporno jedi?

Bron, naravno, nije bio ništa više odsitne smetnje. Nikada nije istinskiverovala da on skriva Bauka. Njenizopačeni mali brat bi bio previšepametan da dozvoli Lolisi da svomnesrećnom kopiletu nađene ime ponjemu, znajući da će tako sigurno privućikraljičinu srdžbu. Ledi Meriveder je to i

primetila, i bila je u pravu. Ta poruga jesigurno bila najamnikovo maslo. Moglaje da ga zamisli kako s čašom vina u rucii drskim osmehom na licu gleda svogsmežuranog crvenog pastorka dok sisanatečeno Lolisino vime. Kezi se kolikoti drago, ser Brone, jer uskoro ćešvrištati. Uživaj u svojoj slaboumnojgospi i svom otetom zamku dok možeš.Kada dođe čas, ubiću te kao muvu.Možda će poslati Lorasa Tirela da toučini, ako se Vitez od Cveća nekimčudom živ vrati sa Zmajkamena. To bibilo sjajno. Ako su bogovi milostivi,njih dvojica će se međusobno poubijati,kao ser Arik i ser Erik. Što se tičeStoukvorta... ne, muka joj je odrazmišljanja o Stoukvortu.

Tena je ponovo bila zaspala kada sekraljica vratila u spavaću odaju. Vrtelojoj se u glavi. Previše vina a premalosna, reče ona sebi. Nisu je svake noćidvaput budili s tako lošim vestima. Jabar mogu da se probudim. Robert bibio previše pijan da ustane, a kamolida vlada. Na Džona Erina bi palo da sepozabavi svime ovime. Prijala joj jepomisao da je bolji kralj od Roberta.

Napolju je nebo već počinjalo dabledi. Sersei sede na krevet pored lediMeriveder, slušajući njeno tiho disanje,posmatrajući njene grudi kako se dižu ispuštaju. Sanja li Mir?, pitala se. Ilisvog ljubavnika s ožiljkom, opasnogtamnokosog čoveka koji nije pristajaoda bude odbijen? Bila je sasvim sigurna

da Tena ne sanja lorda Ortona.Sersei položi šaku na njenu dojku.

Lagano isprva, jedva dodirujući,osećajući toplotu na dlanu, kožu glatkukao saten. Nežno je stegnu, pa laganopređe noktom preko krupne tamnebradavice, napred-nazad, napred-nazad,sve dok ne oseti da se ukrutila. Kadadiže pogled, Tenine oči bile su otvorene.„Da li ti ovo prija?“, upita.

„Da“, odgovori ledi Meriveder.„А ovo?“ Sersei sada uštinu

bradavicu, snažno je povuče, uvijajućije prstima.

Miranka uzdahnu od bola. „Boli me.“„То je samo vino. Popila sam vrč uz

večeru, i još jedan uz udovicu Stoukvort.Morala sam da pijem da je smirim.“

Uštinula je i drugu Teninu bradavicu,vukući sve dok ova nije zajecala. „Јаsam kraljica. Hoću da ostvarim svojaprava...“

„Radi šta hoćeš.“ Tenine vlasi behucrne kao Robertove, čak i među nogama,a kada je Sersei dodirnu dole, oseti daje ova skroz mokra, dok je Robert biohrapav i suv. „Molim te“, reče Miranka,„nastavi, moja kraljice. Radi sa mnomšta želiš. Tvoja sam.“

Uzalud. Nije mogla da oseti ono štoje Robert osećao onih noći kada ju jeuzimao, šta god to bilo. Nije u tome bilozadovoljstva, ne za nju. Za Tenu, da.Bradavice su joj bile dva crnadijamanta, između nogu je bila klizava ivr e l a . Robert bi te voleo, na sat

vremena. Kraljica kliznu prstima u tumirsku močvaru, onda još jednim,krećući ih napred-nazad, ali kada bi sejednom izlio u tebe, teško da bi se setiokako se zoveš.

Želela je da vidi da li će to sa ženombiti lako kao što je uvek bilo sRobertom. Deset hiljada tvoje decestradalo je u mom dlanu, veličanstvo,pomislila je kliznuvši trećim prstom uMir. Dok si hrkao, polizala bih tvojesinove sa svog lica i prstiju, jednog pojednog, sve te blede lepljive prinčeve.Ostvarivao si svoja prava, mojgospodaru, ali sam u tami ja proždiralatvoje naslednike. Tena zadrhta.Progrcala je neke reči na stranom jeziku,onda ponovo zadrhtala, izvila leđa i

vrisnula. Zvuči kao da je neko para,pomisli kraljica. Na tren pusti sebe dazamisli kako su joj prsti veprove kljove,da para Miranku od prepona do grla.

I dalje uzalud.Uvek je bilo uzalud sa svima osim sa

Džejmijem.Kada je pokušala da skloni ruku,

Tena je uhvati i poljubi joj prste. „Milakraljice, kako da te zadovoljim?“Spustila je ruku niz Serseino bedro idodirnula je između nogu. „Reci mi štaželiš od mene, ljubavi moja.“

„Ostavi me.“ Sersei se okrenu ustranu i navuče čaršave da se pokrije,drhteći. Zora je svitala. Uskoro će jutro,i sve ovo će biti zaboravljeno.

Nikada se nije ni desilo.

DŽEJMITrube su prodorno zatreštale i

zaparale mirni plavi vazduh sutona.Džosmin Pekldon smesta ustade i jurnuka pojasu za mač svoga gospodara.

Dečko ima dobre nagone.„Razbojnici ne duvaju u trube da najavesvoj dolazak“, reče mu Džejmi. „Mač mineće trebati. To je sigurno moj brat odujaka, zaštitnik zapada.“

Jahači su sjahivali kada je izašao izšatora; šestorica vitezova i četrdesetakstrelaca-konjanika i oklopnih pešaka.„Džejmi“, zagrme čupav čovek odevenu pozlaćenu verižnjaču i plašt od lisičjegkrzna. „Tako mršav, i sav u belom! A i

bradu si pustio!“„Ovo? Čisto paperje u poređenju s

tom tvojom grivom, braco.“ SerDavenova nakostrešena brada i gusti brkspajali su se u zaliscima gustim kaoživica, a ovi su prelazili u čupavi žutigustiš na njegovoj glavi, ućeban odkacige koju je upravo skidao. Negdeusred svih tih malja krili su se prćast nosi dva živahna smeđa oka. „Da ti nijeneki razbojnik ukrao britvu?“

„Zakleo sam se da neću poseći kosusve dok ne osvetim oca.“ Za čoveka kojije delovao tako lavovski, DavenLanister je zvučao čudno sramežljivo.„Mladi Vuk je, međutim, prvi uhvatioKarstarka. Oteo mi je pravo na osvetu.“On pruži kacigu štitonoši i prođe prstima

kroz kosu tamo gde je polegla od težinekacige. „Brada mi se dopada. Noćipostaju hladnije, i malo rastinja pomažeda se lice zgreje. Da, a i teta Džena jeuvek govorila da mi je vilica кo cigla.“On stegnu Džejmija za ruke. „Bojali smose za tebe posle Šaputave šume. Čulismo da ti je Starkov jezovuk iščupaogrkljan.“

„Jesi li gorke suze ronio za mnom,braco?“

„Pola Lanisgrada je tugovalo. Ženskapolovina.“ Ser Davenov pogled pade naDžejmijev patrljak. „Znači, istina je.Gadovi su ti uzeli desnicu.“

„Imam novu, i to zlatnu. Život sjednom rukom ima mnoge dobre strane.Pijem manje vina zato što se bojim da ću

ga proliti, a i retko se na dvoru češem podupetu.“

„Da, ima i toga. Možda ću daodsečem i ja svoju.“ Njegov brat odujaka se nasmeja. „Је li ju je odseklaKejtlin Stark?“

„Vargo Hout.“ Odakle samo izvirutakve priče?

„Kohoranin?“ Ser Daven pljunu.„Toliko o njemu i njegovim Hrabrimdrugarima. Rekao sam tvom ocu da ću japredvoditi sakupljanje namirnica, ali meje odbio. Neki zadaci su dostojnilavova, rekao je, ali je sakupljanje hranenajbolje prepustiti jarcima i psima.“

Doslovne reči lorda Tivina, znao jeDžejmi; skoro da je čuo očev glas. „Uđi,braco. Moramo da porazgovaramo.“

Garet je upalio mangale i sjajugljevlja je ispunio Džejmijev šatorrumenom jarom. Ser Daven skinu plašt,pa ga baci Malom Luu. „Ti si Pajper,mali?“, zareža. „Deluješ mi pomalozakržljalo.“

„Ја sam Luis Pajper, ako je po voljimom gospodaru.“

„Jednom sam do krvi isprepucaotvog brata u borbi do poslednjeg.Zakržljala mala budala se uvredila kadasam ga upitao da li mu to njegova sestraigra gola na štitu.“

„Ona je grb naše kuće. Nemamosestru.“

„Prava šteta. Grb vam ima dobresise. Ali kakav se to čovek krije iza goležene? Svaki put kada sam tresnuo štit

tvog brata, osećao sam se krajnjeneviteški.“

„Dosta“, reče Džejmi kroz smeh.„Pusti ga na miru.“ Pija im je kuvalavino, mešajući varjačom po kazančetu.„Moram da znam šta ću zateći kodBrzorečja.“

Njegov brat slegnu ramenima.„Opsada i dalje traje. Crna Riba sedi uzamku, mi sedimo napolju u svojimlogorima. Mnogo je dosadno, ako želišistinu.“ Ser Daven sede na tronožac.„Tuli bi trebalo da izvede neki ispad, danas podseti da još ratujemo. Bilo bi lepoi da malo proredi Freje. Rimena, započetak. Taj je češće pijan nego trezan.O, i Edvina. Nije tako glup kao otac, alije pun mržnje kao čir gnoja. A naš

vlastiti ser Emon... ne, lord Emon,Sedmoro nas spasli, nipošto ne smemoda zaboravimo njegovu novu titulu... našgospodar Brzorečja ne radi ništa sem štomi govori kako se vodi opsada. Hoće dazauzmem zamak a da ga ne oštetim,pošto je sada on njegovo gospodarskosedište.“

„Је li gotovo to vino?“, upita DžejmiPiju.

„Da, moj gospodaru.“ Devojka jepokrila usta dok je odgovarala. Pekposluži vino na zlatnom pladnju. SerDaven skinu rukavice i uze pehar.„Hvala ti, dečko. A ko si ti?“

„Džosmin Pekldon, ako je po voljimom gospodaru.“

„Рек je bio junak na Crnobujici“,

reče Džejmi. „Ubio je dva viteza advojicu zarobio.“

„Sigurno si opasniji nego štoizgledaš, momče. Je l’ ti to brada, ii’ sizaboravio da se umiješ? Žena StanisaBarateona ima gušće brkove od tebe.Koliko ti je godina?“

„Petnaest, ser.“Ser Daven frknu. „Znaš šta je

najbolje kod junaka, Džejmi? Svi umrumladi i ostave više žena za nas ostale.“On baci pehar štitonoši. „Napuni gaponovo do vrha, pa ću te i ja zvatijunakom. Žedan sam.“

Džejmi diže svoj pehar levom rukomi otpi. Toplota mu se raširi grudima.„Govorio si o Frejima koje bi da vidišmrtve. Rimen, Edvin, Emon...“

„I Valder Rečni“, reče Daven, „tajkurvin sin. Mrzi što je kopile i mrzi svekoji to nisu. Ser Pervin, međutim, delujekao pristojan momak, njega bih možda ipoštedeo. I žene. Čujem da ću se nekomod njih oženiti. Tvoj otac je, uzgred,mogao da nađe za shodno da seposavetuje sa mnom u vezi s tim brakom.Moj otac je pre Vologaza pregovarao sPaksterom Redvinom, ne znam da liznaš? Redvin ima kćer s popriličnimmirazom...“

„Desmera?“ Džejmi se nasmeja.„Koliki si ljubitelj pega?“

„Ako moram da biram između Freja ipega, pa... pola nakota lorda Valderaliči na lasice.“

„Samo pola? Onda budi zahvalan. U

Deriju sam video Lanselovu nevestu.“„Kapija Ami, smilujte se bogovi.

Nisam mogao da verujem da je Lanselbaš nju odabrao. Šta nije u redu s timmomkom?“

„Postao je pobožan“, reče Džejmi,„ali nije on birao. Majka ledi Amereji jeod kuće Derija. Moj stric je mislio da ćeona pomoći da Lansel pridobijeDerijeve kmetove.“

„Kako, tako što će sa svima njima dase jebe? Znaš zašto je zovu Kapija Ami?Otvara se za svakog viteza koji naiđe.Lansel bi trebalo da nađe oružara koji ćemu napraviti rogatu kacigu.“

„То neće biti nužno. Naš braca jekrenuo u Kraljevu luku da položizakletvu kao prvoobrednikov mač.“

Ser Daven verovatno ne bi izgledaoviše zapanjen ni da mu je Džejmi rekaokako je Lansel odlučio da postanelakrdijašev majmun. „Nije valjdastvarno? Zavitlavaš me. Kapija Ami jesigurno veća lasica nego što sam čuoako je uspela da momka na to natera.“

Kada se Džejmi oprostio od gospeAmereji, ona je tiho jecala zbog propastisvog braka dok je puštala LajlaKrejkhola da je teši. Njene suze ga nisuni upola toliko brinule kao hladnipogledi na licima njenih rođaka dok sustajali u dvorištu. „Nadam se da ti nenameravaš da položiš zavete, braco“,reče on Davenu. „Freji su vrlo osetljivikada su posredi bračni ugovori. Ne bihvoleo da ih ponovo razočaram.“

Ser Daven prezrivo frknu. „Ја ćusvojom lasicom da se oženim i da jepovalim, nemaj brige. Znam šta sedesilo Robu Starku. Po onome što miEdvin priča, međutim, bolje bi mi biloda odaberem neku koja još nijeprocvetala, inače ću ustanoviti da jeCrni Valder već bio tamo. Kladim se daje imao i Kapiju Ami, i to ne jednom.Možda to objašnjava Lanselovupobožnost i raspoloženje njegovog oca.“

„Video si ser Kevana?“„Jesam. Prošao je ovuda na putu za

zapad. Zamolio sam ga da nam pomogneda zauzmemo zamak, ali Kevan nije hteoni da čuje. Sve vreme ovde je proveomračan i zamišljen. Dovoljno ljubazan,ali leden. Zakleo sam mu se da nikada

nisam tražio da postanem zaštitnikzapada, da je ta počast trebalo dapripadne njemu, a on je izjavio da miništa ne zamera, ali se to po njegovomglasu ne bi reklo. Ostao je tri dana iteško da mi je rekao više od tri reči.Šteta što je otišao, njegovi saveti bi midobro došli. Naši prijatelji Freji se nebi usuđivali da gnjave ser Kevana onakokako gnjave mene.“

„Ispričaj mi“, reče Džejmi.„Hoću, samo ne znam odakle da

počnem. Dok sam ja gradio ovnove iopsadne kule, Rimen Frej je podigaovešala. Svakog dana u zoru izvodiEdmura Tulija, stavlja mu omču okovrata i preti da će ga obesiti ako sezamak ne preda. Crna Riba ne obraća

pažnju na tu lakrdijašku predstavu, paonda uveče lorda Edmura skidaju svešala. Žena mu je trudna, ne znam da liznaš?“

Nije to znao. „Edmur je legao snjom, posle Crvene svadbe?“

„Ležao je s njom za vreme Crvenesvadbe. Rozlin je mala lepotica, nimalonalik na lasicu. A začudo, Edmur joj jeveoma drag. Pervin mi kaže da se molida nosi devojčicu.“

Džejmi razmisli o tome na tren.„Kada se Edmuru rodi sin, Edmur višeneće biti potreban lordu Valderu.“

„Tako i ja to vidim. Naš teča Em...a h , lord Emon, tačnije... on hoće daEdmura smesta obese. Prisustvo jednoglorda Tulija od Brzorečja uznemirava ga

skoro kao i moguće rođenje još jednog.Svakog dana me preklinje da nateramser Rimena da obesi Tulija, nije važnokako. U međuvremenu imam lordaGavena Vesterlinga koji me vuče zadrugi rukav. Crna Riba u zamku držinjegovu gospu ženu, zajedno sa trojenjegovih balavaca. Lord se plaši da ćeih Tuli ubiti ako Freji obese Edmura.Jedna od njih je mala kraljica MladogVuka.“

Džejmiju se činilo da je upoznaoDžejn Vesterling, mada nije upamtiokako izgleda. Mora da je stvarno lepa,čim je bila vredna kraljevstva. „SerBrinden neće ubijati decu“, umiri onsvog rođaka. „Nije on toliko crna riba.“Počinjao je da shvata zašto Brzorečje

još nije palo. „Reci mi kakav ti jeraspored, braco.“

„Zamak smo dobro okružili. SerRimen i Freji su severno od Stenovalje.Južno od Crvenog kraka sedi lord Emon,sa ser Forlijem Presterom i ostacimatvoje stare vojske, kao i rečnimgospodarima koji su nam prišli posleCrvene svadbe. Mrzovoljna družina,moram da primetim. Dobri su za durenjepo šatorima, ali ne i za mnogo šta drugo.Moj logor je između reka, gleda našanac i glavnu kapiju Brzorečja.Prebacili smo lanac preko Crvenogkraka, nizvodno od zamka. Menfrid Ju iRejnard Rutiger su zaduženi za njegovuodbranu, da niko ne bi pobegao čamcem.Dao sam im i mreže, da ribare. To

pomaže da ne gladujemo.“„Možemo li da glađu nateramo

zamak na predaju?“Ser Daven odmahnu glavom. „Crna

Riba je iz zamka izbacio sva nepotrebnausta, a okolnu zemlju je potpunoopustošio. Ima dovoljno zaliha da i konjii ljudi opstanu dve pune godine.“

„А kako smo mi snabdeveni?“„Dokle god u reci ima riba, nećemo

pocrkati od gladi, mada ne znam kakoćemo da hranimo konje. Freji dovozehranu i krmivo iz Blizanaca, ali serRimen tvrdi da nema dovoljno da deli saostalima, tako da mi moramo da sesnalazimo. Ne vraća mi se pola ljudikoje pošaljem da traže hranu. Nekidezertiraju. Druge nađemo kako vise na

drveću, s omčama oko vrata.“„Prekjuče smo naišli na neke“, reče

Džejmi. Otkrili su ih izvidnici AdamaMarbrenda, kako crnih lica vise podstablom divlje jabuke. Leševi su biliskinuti do gola, a svakom čoveku je uzube gurnuta po jabuka. Ni na jednomnije bilo rana; očigledno su se bilipredali. Delivepar se na to razbesneo,zaklevši se krvavom osvetom svimljudima koji bi vezali ratnike da umrukao pečeni prasići.

„То su možda bili razbojnici“, rečeser Daven kada mu Džejmi ispriča tupriču, „а možda i nisu. Naokolo još imasevernjačkih bandi. A ovi gospodari sTrozupca su možda kleknuli, ali mi sesve čini da su im srca još... vučja.“

Džejmi osmotri svoju dvojicu mlađihštitonoša, koji su se muvali oko mangalapretvarajući se da ne slušaju. I LuisPajper i Garet Pedž bili su sinovi rečnihgospodara. Obojicu ih je zavoleo,nikako ne bi želeo da bude prinuđen daih preda ser Ilinu. „Omče meni govore oDonderionu.“

„Taj Gospodar munja nije jediničovek koji ume da zaveže čvor. Bolje dane počinjem o lordu Beriku. Čas je tu,čas je tamo, čas je svugde istovremeno,ali kada pošalješ ljude na njega, isparikao rosa. Rečni gospodari mu pomažu, uto nemoj da sumnjaš. Jebeni krajinskilord, da ne poveruješ. Jednog dana čuješda je mrtav, sutradan govore kako ga nemožeš ubiti.“ Ser Daven odloži vinski

pehar. „Moji izviđači javljaju da noću uvisovima gore vatre. Misle da služe zaprenošenje poruka... kao da smookruženi prstenom osmatrača. A i uselima ima vatri. Neki novi bog...“

Nije nov, star je. „S Donderionom jeToros, debeli mirski sveštenik koji jenekada pio s Robertom.“ Zlatna šaka muje bila na stolu. Džejmi ju je dodirnuo igledao kako zlato svetluca na mutnommangalu. „Obračunaćemo se sDonderionom budemo li morali, ali CrnaRiba je na prvom mestu. Sigurno zna daje osuđen na propast. Jesi li pokušao dapregovaraš s njim?“

„Pokušao je ser Rimen. Odjahao jedo kapija pripit, hvališući se i preteći.Crna Riba se pojavio na bedemima tek

toliko da kaže kako neće da traći dobrereči na pogane ljude. Onda je strelompogodio Rimenovog konja u sapi. Konjse propeo, Frej je pao u blato, a ja samse skoro upišao od smeha. Da sam ja biou zamku, ciljao bih u Rimenovo lažljivogrlo.“

„Nosiću štitnik za vrat kada budempregovarao s njim“, reče Džejmi uzosmejak. „Nameravam da mu ponudimvelikodušne uslove. „Ako uspe da ovuopsadu okonča bez krvoprolića, nikoneće moći da kaže da je digao oružje nakuću Tulija.

„Slobodno pokušaj, moj gospodaru,ali sumnjam da će ovde presuditi reči.Moramo da zauzmemo zamak na juriš.“

Ne tako davno, i Džejmi bi bez

sumnje savetovao isto. Znao je da nemože tu da sedi dve godine da bi glađuisterao Crnu Ribu napolje. „Šta godbudemo odlučili, to mora biti izvedenobrzo“, reče on ser Davenu. „Meni jemesto u Kraljevoj luci, uz kralja.“

„Jeste“, reče njegov brat od ujaka.„Ne sumnjam da si potreban sestri.Zašto je oterala Kevana? Mislio sam daće ga proglasiti za desnicu.“

„Nije hteo to da prihvati.“ Nije biotako slep kao ja.

„Kevan bi trebalo da bude zaštitnikzapada. Ili ti. Nije da sam nezahvalanzbog te počasti, stvarno, ali je tvoj stricdvaput stariji od mene i mnogo iskusnijizapovednik. Nadam se da zna kako ovonikada nisam tražio.“

„Zna.“„Kako je Sersei? Lepa kao i uvek?“„Prosto zrači.“ Kao zubato sunce.

„Zlatna.“ Kao lažno zlato. Sinoć jesanjao kako ju je uhvatio da se tuca sMesečevim Dečakom. Ludu je ubio, asestri smrskao zube zlatnom šakom, baškao što je Gregor Klegani uradio sirotojPiji. U snovima je Džejmi uvek imaodve šake; jedna je bila napravljena odzlata, ali je bila jednako vešta kao idruga. „Čim pre završimo s Brzorečjem,pre ću se vratiti da budem uz Sersei.“ Ašta će tada da uradi, Džejmi nije znao.

Razgovarao je s bratom još satvremena pre nego što je zaštitnik zapadanapokon otišao. Onda je Džejmi staviozlatnu šaku i smeđi plašt da prošeta

između šatora.Ako ćemo pravo, njemu se taj život

dopadao. Osećao se prijatnije međuvojnicima na pohodu nego što se ikadaosećao na dvoru. A i njegovimvojnicima je prijalo njegovo prisustvo.Kod jedne vatre tri samostrelca muponudiše da podele zeca kog su ulovili.Kod druge ga mladi vitez upita za savetkako je najbolje odbraniti se od topuza.Dole pokraj reke gledao je dve praljekako se bore u plićaku, na ramenima dvapešadinca. Devojke su bile pripite irazdrljene, smejale su se i mlatileumotanim plaštovima dok ih je desetakdrugih ljudi bodrilo. Džejmi je staviobakarnu zvezdicu na plavušu koja jejahala Srculenceta Rafa, i izgubio je

kada njih dvoje pljusnuše među trsku.Na drugoj obali reke vukovi su

zavijali, a vetar naletao kroz vrbe, pa suse njihove grane savijale i šaputale.Džejmi nađe ser Ilina Pejna samog prednjegovim šatorom, kako brusom oštridvoručni mač. „Hajde“, reče on i tihivitez ustade, slabašno se osmehujući. Onu ovome uživa, shvati Džejmi. Prija mušto me svake noći ponižava. Možda bimu još više prijalo da me ubije. Voleoje da veruje kako napreduje, ali jenapredak bio spor i skupo ga je plaćao.Ispod čelika, vune i tvrde kože, DžejmiLanister je bio išaran posekotinama,ožiljcima i modricama.

Stražar ih zaustavi dok su vodilikonje iz logora. Džejmi potapša čoveka

po ramenu zlatnom šakom. „Budi naoprezu. Naokolo ima vukova.“ Odjahalisu uz Crveni krak do ruševina spaljenogsela kraj koga su tog popodneva prošli.Tu su plesali ponoćni ples, međučađavim kamenjem i starim, hladnimugarcima. Kratko vreme je Džejmi bio uprednosti. Možda mu se stara veštinastvarno vraća, dozvolio je sebi dapomisli. Možda će noćas Pejn lećimodar i krvav.

Kao da mu je ser Ilin čuo misli.Lenjo je odbio Džejmijev poslednjizamah pa prešao u protivnapad koji jenaterao Džejmija u reku, gde mu ječizma skliznula po blatu. Završio je nakolenima, s mačem tihog viteza na grlu,dok je njegov nestao među trskom. Na

mesečini su ožiljci na Pejnovom licu biliveliki kao krateri. Ispustio je onajkreštavi zvuk koji je mogao biti smeh, papovukao vrh mača uz Džejmijevo grlo,sve dok se nije zaustavio izmeđunjegovih usana. Tek je tada zakoračiounazad i vratio čelik u korice.

Bolje bih prošao da sam izazvaoSrculenceta Rafa, s kurvom na leđima,pomisli Džejmi dok je otresao blato sazlatne šake. Jedan deo njegovog bićaželeo je da otrgne tu stvar i baci je ureku. Ničemu nije služila, a ni levicanije bila mnogo bolja. Ser Ilin se vratiodo konja, ostavivši ga da se sam osovina noge. Bar njih imam dve.

Poslednji dan njihovog putovanjabeše hladan i vetrovit. Vetar je čegrtao

granama u goloj mrkoj šumi i terao rečnutrsku da se duboko klanja uz obaleCrvenog kraka. Čak i ogrnut zimskomvunom Kraljeve garde, Džejmi je osećaogvozdene zube tog vetra dok je jahaokraj brata Davena. Bilo je kasnopopodne kada su ugledali Brzorečjekako se diže sa uzanog rta na mestu gdese Stenovalja spaja s Crvenim krakom.Zamak Tulija je podsećao na velikikameni brod s pramcem usmerenimnizvodno. Njegove zidine od peščarabile su okupane crvenozlatnomsvetlošću, i činile su se višima idebljima nego što je Džejmi pamtio.Ovo će biti tvrd orah, pomisli onmračno. Ako Crna Riba ne bude hteo daga sasluša, neće imati izbora do da

prekrši zakletvu datu Kejtlin Stark.Zakletva kralju je jača.

Lanac preko reke i tri velika logoraopsadne vojske bili su baš onakvi kakveih je njegov rođak opisao. Logor serRimena Freja severno od Stenovalje bioje najveći i najneuredniji. Velika sivavešala dizala su se iznad šatora, visokakao trebušet. Na njima je stajalausamljena prilika sa užetom oko vrata.Edmur Tuli. Džejmi oseti naletsažaljenja. Da ga drži tako dan zadanom, s tom omčom oko vrata... boljeda mu odseče glavu i završi jednom stim.

Iza vešala, širili su se nasumičnorazbacani šatori i vatre. Frejevskigospodičići i njihovi vitezovi digli su

svoje paviljone na pristojnoj udaljenostiuzvodno od nužničkih rovova; nizvodnosu bile blatnjave kolibe, taljige ivolovske zaprege. „Ser Rimen neće damu se momci dosađuju, pa im zato dajekurve i borbe petlova i borbe medveda“,reče ser Daven. „Nabavio je sebi čak iprokletog pevača. Tvoja tetka je izLanisgrada dovela Belozubog Vota,verovao ili ne, pa je i Rimen morao daima pevača. Zar ne bismo mogli lepo dazajazimo reku, pa da ih sve podavimo,braco?“

Džejmi je video strelce kako sekreću između zubaca na bedemimazamka. Iznad njih su vijorili barjaci kućeTulija, srebrna pastrmka prkosna nasvom prugastom crveno-plavom polju.

Ali na najvišem tornju vijorila je drugazastava; dugačak beli steg ukrašenjezovukom Starka. „Kada sam prvi putvideo Brzorečje, bio sam štitonoša zelenkao letnja trava“, reče Džejmi svombratu od ujaka. „Stari Samner Krejkholme je poslao da odnesem neku poruku,za koju se kleo da je ne sme poveritigavranu. Lord Hoster me je zadržao dvenedelje dok je razmišljao o odgovoru, ismeštao me pored svoje kćeri Lize zasvaki obrok.“

„Nije ni čudo što si obukao belo. I jabih isto uradio.“

„О, Liza tada uopšte nije bila takostrašna.“ Zapravo je bila lepa devojka;nežna, s jamicama u obrazima idugačkom kestenjastom kosom. Mada

stidljiva. Sklona zamuckivanju i ćutnji inapadima kikotanja, bez imalo Serseinevatre. Njena starija sestra je delovalazanimljivije, mada je Kejtlin bilaobećana nekom mladom severnjaku,nasledniku Zimovrela... ali u timgodinama, nijedna devojka nijeDžejmija zanimala ni upola kaoHosterov čuveni brat, koji se slavomovenčao boreći se protiv Kraljeva zadevet groša na Stepenicama. Za trpezomse nije osvrtao na sirotu Lizu, dok jegnjavio Brindena Tulija da mu priča oMelisu Čudovišnom i AbonosnomPrincu. Ser Brinden je tada bio mlađinego što sam ja sada, pomisli Džejmi, aja sam bio mlađi od Peka.

Najbliži gaz preko Crvenog kraka

nalazio se uzvodno od zamka. Da bistigli do ser Davenovog logora, moralisu da projašu kroz logor Emona Freja,pored paviljona rečnih gospodara kojisu klekli i bili ponovo vraćeni podokrilje kraljevog mira. Džejmi jeprimetio barjake Ličestera i Vensa, Rutai Gudbruka, žirove kuće Smolforda irazigranu devicu lorda Pajpera, ali sezamislio kada je shvatio čije barjake nevidi. Srebrnog orla Malistera nije bilonigde; baš kao ni crvenog konjaBrekena, vrbe Rigera, upletenih zmijaPedža. Mada su se svi ponovo zakleli navernost Gvozdenom prestolu, niko odnjih nije došao da pomogne u opsadi.Brekeni su se borili protiv Blekvuda,Džejmi je to znao, što je objašnjavalo

njihovo odsustvo, ali ostali...Naši novi prijatelji nam uopšte nisu

prijatelji. Odani su samo na rečima, a ito jedva. Brzorečje se mora zauzeti, i tohitro. Što se duže opsada otegne, to ćeoni nepokorni, poput Titosa Blekvuda,biti bodriji.

Kod gaza je ser Kenos od Kejsadunuo u Herokov rog. To će prizvatiCrnu Ribu na bedeme. Ser Hugo i serDermot povedoše Džejmija preko reke,prskajući kroz blatne crvenosmeđe vodes belim stegom Kraljeve garde iTomenovim jelenom i lavomzavijorenim na vetru. Ostatak povorke jesledio za njima.

Lanisterski logor je odzvanjao odbata drvenih maljeva sa mesta gde se

dizala nova opsadna kula. Dve drugekule već su bile gotove, napolapokrivene sirovom konjskom kožom.Između njih je ležao ovan na točkovima;deblo s vatrom ojačanim šiljkomokačeno na lance pod drvenim krovom.Izgleda da moj braca nije bio dokon.

„Moj gospodaru“, upita Pek, „gdehoćeš da ti bude šator?“

„Tamo, na onoj uzvisini.“ Pokazao jezlatnom šakom, mada ona nije bilanajprikladnija za taj zadatak. „Tamokomoru, a tamo konje. Koristićemonužnike koje nam je moj brat takoljubazno iskopao. Ser Adame, ispitajodbranu logora, da vidiš ima li bilokakvih slabosti.“ Džejmi nije očekivaonapad, ali nije bio očekivao ni Šaputavu

šumu.„Da pozovem lasice na ratno veće?“,

upita Daven.„Prvo da razgovaram s Crnom

Ribom.“ Džejmi pozva Ćosavog DžonaBetlija. „Razvij mirovni barjak i odnesiporuku u zamak. Obavesti ser BrindenaTulija da želim da razgovaram s njim,sutra u zoru. Doći ću do ivice šanca isresti se s njim na pokretnom mostu.“

Pek je delovao uznemireno. „Mojgospodaru, strelci bi mogli...“

„Neće.“ Džejmi sjaha. „Digni mojšator i pobodi moje zastave.“ Pa ćemovideti ko će da dotrči, i koliko brzo.

Nije morao dugo da čeka. Pija jeposlovala oko mangala, pokušavajući dazapali ugalj. Pek ode da joj pomogne. U

poslednje vreme je Džejmi često legaouz zvuke njihovog tucanja u uglu šatora.Dok je Garet otkopčavao Džejmijeveštitnike za cevanice, ulaz u šator seotvori. „Napokon si stigao?“, zagrmenjegova tetka. Ispunila je čitava ulaz, anjen muž Frej je virio iza nje. „Krajnjeje vreme. Zar nećeš da zagrliš svojustaru debelu tetku?“ Pružila je ruke i nijemu ostavila izbora sem da je posluša.

Džena Lanister je u mladosti bilažena bujnih oblina, koja je uvek pretilada će iskipeti iz prslučića. Sada jepostala pre četvrtasta nego obla. Lice jojje bilo široko i glatko, vrat debeoružičasti trupac, poprsje ogromno. Bilaje velika kao dva svoja muža. Džejmi jeposlušno zagrli i sačeka da ga ona uštine

za uho. Štipala ga je za uho otkakopamti, ali se danas uzdržala. Umestotoga ga je sočno poljubila u oba obraza.„Žao mi je zbog tvog gubitka.“

„Napravio sam novu šaku, od zlata.“Džejmi joj pokaza.

„Baš lepo. Hoće li da ti naprave izlatnog oca?“ Glas ledi Džene bešeoštar. „Na Tivina sam mislila.“

„Čovek poput Tivina Lanistera rađase jednom u hiljadu godina“, izjavi njenmuž. Emon Frej je bio uzrujan čoveknemirnih ruku. Možda je težio i svihpedeset oka, ali samo mokar i odeven uverižnjaču. Bio je trska u vuni, saslabašnom vilicom, a zbog izrazitejabučice na grlu ta mana je bila jošsmešnija. Pola mu je kose opalo pre

nego što je napunio trideset godina. Sadamu je bilo šezdeset, i ostalo mu je samonekoliko belih čuperaka.

„U poslednje vreme su nam stigleneke čudne priče“, reče ledi Dženapošto je Džejmi otpustio Piju i štitonoše.„Žena više ne zna u šta da veruje. Je limoguće da je Tirion zaista ubio Tivina?Ili je to neka kleveta koju širi tvojasestra?“

„Istina je.“ Težina zlatne šake počelaje da mu smeta. Krenuo je da petlja okokopči koje su je povezivale s člankom.

„Da sin digne ruku na oca“, reče serEmon. „Čudovišno. Ovo su mračnavremena u Vesterosu. Bojim se za svenas pošto lorda Tivina više nema.“

„Bojao si se za sve nas i kada je bio

ovde.“ Džena smesti svoju pozamašnupozadinu na logorski tronožac, kojiopasno zaškripa pod njenom težinom.„Bratanče, ispričaj nam o našem sinuKliosu i tome kako je stradao.“

Džejmi otkopča poslednju kopču iodloži šaku u stranu. „Napali su nasrazbojnici. Ser Klios ih je rasterao, aliga je to stajalo života.“ Lako je slagao;video je da im to prija.

„Dečak je bio hrabar, uvek sam togovorio. To mu je bilo u krvi.“ Na serEmonovim usnama zablista ružičastapena, od kiselišća koje je žvakao.

„Njegove kosti treba položiti ispodStene, u Dvorani junaka“, objavi lediDžena. „Gde je sahranjen?“

Nigde. Krvavi lakrdijaši su

opljačkali njegov leš i ostavili ga da senjime goste vrane lešinarke. „Poredjednog potoka“, slaga on. „Kada se ovajrat okonča, otići ću na to mesto i poslatiga kući.“ Kosti su kosti; a u poslednjevreme ih je veoma lako naći.

„Ovaj rat...“ Lord Emon se nakašlja,a jabučica u grlu mu poskoči. „Sigurnosi video opsadne sprave. Ovnove,trebušete, kule. To tako ne može,Džejmi. Daven hoće da sruši mojezidove, da provali moje kapije. Priča ovatrenoj smoli, o paljenju zamka. Mogzamka.“ Mašio se jednog rukava,izvadio pergament i gurnuo ga Džejmijuu lice. „Imam ukaz. Potpisao ga je kralj,Tomen, vidiš, kraljevski pečat, jelen ilav. Ja sam zakoniti gospodar Brzorečja,

i ne dozvoljavam da se pretvori uzgarište i ruševinu.“

„О, sklanjaj tu glupost“, brecnu senjegova žena. „Dokle god Crna Ribasedi u Brzorečju, možeš dupe da obrišeštim papirom.“ Mada je po imenu bilaFrejka već pedeset godina, ledi Džena jei te kako ostala Lanisterka. VelikaLanisterka. „Džejmi će ti dati tvojzamak.“

„Naravno“, reče lord Emon. „SerDžejmi, poverenje koje mi je tvojgospodar otac ukazao bilo je veomaosnovano, videćeš. Nameravam dabudem strog ali pravedan sa svojimnovim vazalima. Blekvudi i Brekeni,Džejson Malister, Vens i Pajper, naučićeoni da u Emonu Freju imaju vrhovnog

gospodara. Isto kao i moj otac, da. On jegospodar Prelaza, ali sam ja gospodarBrzorečja. Sin mora da poštuje oca,jeste, ali vazal mora da poštuje svoggospodara.“

O, smilujte se bogovi. „Ti mu nisigospodar, ser. Pročitaj svoj pergament.Dobio si Brzorečje s njegovim zemljamai prihodima, ništa više. Petir Beliš jevrhovni gospodar Trozupca. Brzorečjeće se pokoriti vlasti Harendvora.“

To lordu Emonu nije bilo po volji.„Harendvor je ruševina, ukleta iprokleta“, pobuni se on, „а Beliš... tajčovek je šićardžija, nije pravi lord,njegovo poreklo...“

„Ako nisi zadovoljan dogovorom, idiu Kraljevu luku i iznesi svoje neslaganje

pred moju milu sestru.“ Sersei bi EmonaFreja proždrala pa čačkala zubenjegovim kostima, u to nije sumnjao.Naravno, pod uslovom da se upravo netuca sa Ozmundom Ketlblekom.

Ledi Džena frknu. „Nema potrebe daometamo veličanstvo takvim glupostima.Eme, zašto ne izađeš napolje da senadišeš svežeg vazduha?“

„Svežeg vazduha?“„Ili da se dobro ispišaš, ako ti je

draže. Moj bratanac i ja imamo darazgovaramo o porodičnim stvarima.“

Lord Emon porumene. „Da, ovde jezagušljivo. Sačekaću napolju, mojagospo. Ser.“ Lord smota svoj pergament,ovlaš se nakloni Džejmiju, pa se odgeganapolje.

Bilo je teško ne osećati prezir premaEmonu Freju. Stigao je u Livačku stenu usvojoj četrnaestoj godini da se oženilavicom upola mlađom od sebe. Tirionje govorio kako mu je lord Tivin zasvadbeni poklon dao grčeve u želucu. Tuje i Džena odigrala ulogu. Džejmi sesećao mnogih gozbi gde je Emon sedeomračno čeprkajući po hrani dok jenjegova žena pričala masne šale s nekimdomaćim vitezom koji bi sedeo levo odnje, a njihov razgovor bi presecaleglasne provale smeha. Dala je Frejučetiri sina, jeste. Bar kaže da sunjegovi. Niko u Livačkoj steni nije imaohrabrosti da tvrdi suprotno, ser Emonnajmanje od svih.

Čim je on otišao, njegova gospa žena

je zakolutala očima. „Moj muž igospodar. Šta li je tvoj otac mislio kadaga je proglasio za gospodaraBrzorečja?“

„Pretpostavljam da je mislio na tvojesinove.“

„I ja na njih mislim. Em će biti jadanlord. Taj će možda biti bolji, ako budeimao pameti da uči od mene a ne odoca.“ Osvrnula se po šatoru. „Imaš livina?“

Džejmi nađe vrč pa joj nasu, jednomrukom. „Zašto si ovde, moja gospo?Trebalo je da ostaneš u Livačkoj stenidok se borbe ne okončaju.“

„Čim je Em čuo da je postao lord,smesta je došao da zauzme svojesedište.“ Ledi Džena otpi pa obrisa usta

rukavom. „Tvoj otac je trebalo da namda Deri. Klios se oženio jednom odoračevih kćeri, sigurno se sećaš.Njegova neutešna devica je besna štonjeni sinovi nisu dobili zemlje njenoggospodara oca. Kapija Ami je Derisamo po majci. Moja snaha Džejn joj jetetka, rođena sestra ledi Marije.“

„Mlađa sestra“, podseti je Džejmi,„а Taj će dobiti Brzorečje, što je većanagrada od Derija.“

„Otrovana nagrada. Muška loza kućeDerija je ugašena, a kuće Tulija nije.Onaj balvan ser Rimen stavlja omču okoEdmurovog vrata, ali neće da ga obesi.A u trbuhu Rozlin Frej narasta pastrmka.Moji unuci nikada neće biti sigurni uBrzorečju sve dok je neki naslednik

Tulija živ.“Džejmi je znao da je ona u pravu.

„Ako Rozlin rodi žensko...“„...možemo je udati za Taja, pod

uslovom da se stari lord Valder složi.Da, pomišljala sam na to. Međutim, idečak je jednako verovatan, a njegovkurčić će sve da zamuti. A ako serBrinden preživi ovu opsadu, možda ćebiti sklon da zatraži pravo na Brzorečjeza sebe... ili za mladog Roberta Erina.“

Džejmi se sećao malog Roberta izKraljeve luke, kako sa četiri godine jošsisa. „Erin neće poživeti dovoljno daostavi potomstvo. A zašto bi gospodaruGnezda sokolovog trebalo Brzorečje?“

„Zašto čoveku s jednim ćupom zlatatreba drugi? Ljudi su pohlepni. Tivin je

trebalo da Brzorečje da Kevanu, a DeriEmu. To bih mu i rekla da se potrudio dame pita, ali kada se to tvoj otacsavetovao s bilo kim sem sa Kevanom?“Duboko je uzdahnula. „Ne krivimKevana što želi sigurnije mesto za svogmalog, pazi. Predobro ga poznajem.“

„Izgleda da Kevan i Lansel želepotpuno različite stvari.“ Ispričao joj jeza Lanselovu odluku da odbaci ženu,zemlje i titulu da bi se borio za svetuVeru. „Ako još želiš Deri, piši Sersei iiznesi joj svoj slučaj.“

Ledi Džena odmahnu peharom. „Ne,taj konj je ostao u dvorištu. Em je utuviou svoju šiljastu glavu da će vladatirečnim zemljama. A Lansel...pretpostavljam da je to odavno trebalo

da naslutimo. Život posvećen zaštitiprvoobrednika na kraju krajeva i nijetoliko različit od života posvećenogzaštiti kralja. Bojim se da će Kevan bitibesan. Jednako besan kao Tivin kada siti uvrteo u glavu da obučeš belo. Kevanbar još ima Martina za naslednika. Možeda ga oženi Kapijom Ami umestoLansela. Sedmoro nas sve spasli.“Njegova tetka uzdahnu. „А kada većspominjem Sedmoro, zašto je Serseidozvolila Veri da se ponovo naoruža?“

Džejmi slegnu ramenima. „Siguransam da je imala razloge.“

„Razloge?“ Ledi Džena ispustiprostački zvuk. „Bolje bi joj bilo da suti razlozi jaki. Mačevi i Zvezde su bilinevolja čak i za Targarjene. Sam

Osvajač se pažljivo ophodio s Verom,da mu se ne bi suprotstavili. A kada jeEgon umro a lordovi ustali protivnjegovih sinova, oba reda bila su usamom središtu te bune. Pobožnijilordovi su ih podržavali, kao i mnoštvoprostog sveta. Kralj Megor je konačnomorao da raspiše ucenu. Plaćao je zmajaza glavu svakog nepokornog ratnikovogsina, i srebrnog jelena za skalp sirotana,ako se dobro sećam časova istorije.Hiljade su pobijene, ali ih je još tolikoprkosno lutalo kraljevstvom, sve dokGvozdeni presto nije ubio Megora, akralj Džeheris pristao da pomiluje sveone koji odlože mač.“

„Skoro sve to sam zaboravio“,priznade Džejmi.

„I ti i tvoja sestra.“ Otpila je jošjedan gutljaj vina. „Је li istina da seTivin osmehivao na odru?“

„Trulio je na odru. Od toga su mu seusta izvila.“

„Samo to i ništa više?“ To kao da juje rastužilo. „Ljudi govore da se Tivinnikada nije osmehivao, ali se osmehivaokada se venčao s tvojom majkom, i kadaga je Eris proglasio za desnicu. Tig tvrdida se osmehivao i kada se Tarbekovdvor srušio na glavu ledi Elin, onepodmukle kučke. A osmehivao se i kadasi se ti rodio, Džejmi, to sam videlasopstvenim očima. Ti i Sersei, rumeni isavršeni, slični kao jaje jajetu... dobro,osim između nogu. Kako si samo bioglasan!“

„Čuj našu riku.“ Džejmi se iskezi.„Uskoro ćeš početi da mi pričaš kako jevoleo da se smeje.“

„Ne. Tivin nije verovao smehu.Previše je ljudi čuo kako se smeju tvomdedi.“ Namrštila se. „Jamčim ti, ovalakrdijaška predstava od opsade nimalomu ne bi bila zabavna. Kako nameravašda je okončaš, sada kada si stigao?“

„Pregovorima s Crnom Ribom.“„То neće uspeti.“„Nameravam da mu ponudim dobre

uslove.“„Za uslove je potrebno poverenje.

Freji su pobili goste pod sopstvenimkrovom, a ti, pa... ne želim da te vređam,ljubavi, ali ti jesi ubio izvesnog kraljakoga si se zakleo da ćeš štititi.“

„ A ubiću i Crnu Ribu ako se nepreda.“ Glas mu je bio grublji nego štoje nameravao, ali nije bio raspoložen damu nabijaju Erisa Targarjena na nos.

„Kako, jezikom?“ Glas joj bešeprezriv. „Ја možda jesam debela i staražena, ali u glavi nemam surutku, Džejmi.A nema je ni Crna Riba. Prazne pretnjega neće uplašiti.“

„Šta mi ti savetuješ?“Ona tromo slegnu ramenima. „Em

hoće da skrati Edmura za glavu. Moždaje jednom i on u pravu. Postali smosmešni zbog ser Rimena i tih njegovihvešala. Moraš da pokažeš ser Brindenuda tvoje pretnje nisu prazna priča.“

„Edmurovo ubistvo možda će samoosnažiti ser Brindenovu odlučnost.“

„Odlučnosti Brindenu Crnoj Ribinikada nije nedostajalo. Hoster Tuli jemogao to da ti kaže.“ Ledi Džena dovršisvoje vino. „Dobro, nisam želela da teučim kako se vodi rat. Znam gde mi jemesto... za razliku od tvoje sestre. Je liistina da je Sersei spalila Crvenutvrđavu?“

„Samo Desničinu kulu.“Njegova tetka prevrnu očima. „Bilo

bi joj bolje da je ostavila kulu i spaliladesnicu. Haris Svift? Ako je ikadapostojao čovek koji zaslužuje svoj grb,onda je to ser Haris. A tek Džajlz Rozbi,Sedmoro nas spasli, mislila sam da je onodavno umro. Meriveder... tvoj otac jenjegovog dedu zvao ’Kikotavac’, tomoram da ti kažem. Tivin je tvrdio da

Meriveder valja jedino za kikotanjekraljevim duhovitostima. Koliko sesećam, lord se otkikotao pravo uizgnanstvo. Sersei je takođe stavila nekokopile u Veće, i lonac {2} u Kraljevugardu. Vera joj se naoružava, aBravošani traže naplatu dugova počitavom Vesterosu. Ništa od toga se nebi desilo da je samo imala malo pameti ipostavila tvog strica za kraljevu desnuruku.“

„Ser Kevan je odbio taj položaj.“„Rekao mi je. Ali nije rekao zašto.

Mnogo šta mi nije rekao. Nije hteo dakaže.“ Ledi Džena iskrivi lice. „Kevanje uvek radio ono što se od njega traži.Ne liči na njega da beži od bilo kojedužnosti. Nešto tu smrdi, osećam to čak

odavde.“„Rekao je da je umoran“. On zna,

bila je rekla Sersei dok su stajali iznadočevog leša. Zna za nas.

„Umoran?“ Njegova tetka napućiusne. „Pretpostavljam da ima na toprava. Kevanu nije bilo lako da čitavživot proživi u Tivinovoj senci. Nijebilo lako nijednom mom bratu. Ta senkakoju je Tivin bacao bila je dugačka icrna, i svi su s mukom nalazili malosunca za sebe. Tiget je pokušao da budesvoj čovek, ali nikada nije mogao da smeri s tvojim ocem, i zato je postajaosve gnevniji kako su godine prolazile.Džerion se sprdao. Bolje je rugati se igrinego igrati i izgubiti. Ali je Kevan ranouvideo kako stvari stoje, pa je zato sebi

našao mesto uz tvog oca.“„А ti?“, upita je Džejmi.„То nije bila igra za devojke. Bila

sam dragocena princeza svog oca... a iTivinova, sve dok ga nisam razočarala.Moj brat nikada nije naučio da prihvatiukus razočaranja.“ Pridigla se. „Reklasam ono zbog čega sam došla, neću da tioduzimam više vremena. Uradi ono štobi Tivin uradio.“

„Jesi li ga volela?“, ču Džejmi sebekako pita.

Tetka ga čudno pogleda. „Bilo mi jesedam godina kada je Valder Frejubedio mog gospodara oca da da mojuruku Emu. Njegovom drugom sinu, čakne ni nasledniku. Sam moj otac je biotreći sin, a mlađa deca čeznu za

naklonošću starijih. Frej je nanjušio tuslabost u njemu, i otac je pristao beznekog posebnog razloga osim da muudovolji. Moja veridba je bilaobjavljena na gozbi kojoj jeprisustvovalo pola zapada. Elin Tarbekse nasmejala, a Crveni Lav je besnoizašao iz dvorane. Ostali su biliprogutali jezike. Samo se Tivin usudioda govori protiv tog braka.Desetogodišnji dečak. Otac je prebledeokao kobilje mleko, a Valder Frej setresao.“ Ona se osmehnu. „Kako da gane volim posle toga? Time ne kažem dasam odobravala sve što je uradio, niti dasam uživala u društvu čoveka koji jepostao... ali svakoj maloj devojčici jepotreban veliki brat da je štiti. Tivin je

bio velik čak i dok sam ja bila mala.“Ona uzdahnu. „Kо će nas sada štititi?“

Džejmi je poljubi u obraz. „Ostavioje za sobom sina.“

„Da, jeste. Toga se, iskreno, najvišei bojim.“

To je bila čudna primedba. „Zašto sebojiš?“

„Džejmi“, reče ona čupnuvši ga zauho, „dušice, znam te još kada si bioodojče na Džoaninim grudima.Osmehuješ se kao Džerion i boriš kaoTig, a ima i nešto Kevana u tebi, inačene bi nosio taj plašt... ali Tirion jeTivinov sin, a ne ti. Jednom sam to reklatvom ocu u lice, pa posle nijerazgovarao sa mnom pola godine.Muškarci su takve bučne i velike budale!

Čak i oni koji se rađaju jednom u hiljadugodina.“

KET SA KANALAProbudila se pre zore, u sobici u

potkrovlju koju je delila s Bruskovimkćerima.

Ket se uvek budila prva. Podćebadima s Taleom i Breom bilo jetoplo i ušuškano. Čula je njihovo tihodisanje. Kada bi se promeškoljila,pridigla i potražila papuče, Brea bi sepospano požalila pa okrenula na drugustranu. Ket bi se naježila od hladnoćesivih kamenih zidova. Hitro se oblačilau tami. Dok je prebacivala tuniku prekoglave, Talea je otvorila oči i viknula:„Ket, budi srce pa mi donesi odeću.“Ona je bila krakata, štrkljasta i mršava

devojka, i uvek se žalila da joj jehladno.

Ket joj donese odeću, i Talea seuvuče u nju pod pokrivačima. Zajednosu izvukle njenu stariju sestru iz kreveta,dok je Brea mrmljala pospane pretnje.

Kada su se sve tri niz lestvicespustile iz potkrovlja, Brusko i njegovisinovi već su bili u čamcu, na malomkanalu iza kuće. Brusko je zarežaodevojkama da požure, kao i svakog jutra.Njegovi sinovi su pomogli Talei i Breida se popnu u čamac. Ketin zadatak jebio da ih odveže od stuba, baci uže Breii čizmom odgurne čamac od doka.Bruskovi sinovi nalegoše na motke. Ketse zalete i preskoči preko sve širegrazmaka između doka i čamca.

Posle toga, nije imala šta da radi semda dugo sedi i zeva dok ih Brusko injegovi sinovi odguruju kroz mrakpraskozorja, vijugajući kroz mrežu malihkanala. Činilo se da će dan biti lep,svež, vedar i svetao. U Bravosu kao dasu postojale samo tri različite vrstevremena; magla je bila loša, kiša gora, aledena kiša najgora. Ali ipak bi svremena na vreme došlo jutro kada bizora svanula ružičasta i plava, a vazduhbio svež i slan. Te dane je Ket najviševolela.

Kada su stigli do širokog i pravogDugačkog kanala, skrenuli su južno nariblju pijacu. Ket je sedela prekrštenihnogu, obuzdavajući zevanje ipokušavajući da se priseti pojedinosti

svog sna. Ponovo sam sanjala da samvučica. Mirise je najbolje pamtila:drveće i zemlju, svoju braću iz čopora,miris konja, jelena i čoveka, svakidrugačiji od ostalih, i oštar, prodornizadah straha, uvek isti. Nekih noći suvučji snovi bili tako živi da je čulazavijanje svoje braće čak i kada bi seprobudila, a jednom je Brea tvrdila daje režala u snu i bacakala se ispodpokrivača. Mislila je da je to nekaglupava zlobna laž sve dok joj i Taleanije rekla isto.

Ne bi trebalo da sanjam vučjesnove, reče devojčica sebi. Sada sammačka, a ne vuk. Ja sam Ket sa kanala.Vučji snovi su pripadali Arji od kućeStarka. A ipak, koliko god se trudila,

nije mogla da se otarasi Arje. Bilo jesvejedno da li spava u hramu ili sobici upotkrovlju s Bruskovim kćerima, vučjisnovi su je i dalje noću pohodili... aponekad i jedan drugi san.

Vučji snovi su bili bolji. U vučjimsnovima je bila hitra i snažna, jurila jeza plenom, a čopor ju je pratio u stopu.Onaj drugi san je mrzela, onaj u komeima dve umesto četiri noge. U njemu jeuvek tražila majku, teturala je krozuništenu zemlju blata, krvi i vatre. U tomsnu je uvek padala kiša, a čula je majkukako vrišti, ali čudovište s psećomglavom joj nije dozvoljavalo da jespase. U tom snu je uvek plakala, kaoprestravljena mala devojčica. Mačkenikada ne plaču, rekla je sebi, baš kao

ni vukovi. To je samo glupavi san.Dugački kanal je odveo Bruskov

čamac pod zelene bakarne kupole Palateistine i visoke četvrtaste tornjevePrestejna i Antariona pre nego što jeprošao ispod ogromnih sivih lukovaslatkovodne reke u četvrt zvanuMuljište, gde su zgrade bile manje iskromnije. Kasnije u toku dana kanal ćezakrčiti vitki čamci i barke, ali su u tamipre svitanja bili skoro sami. Brusko jevoleo da stigne na riblju pijacu baš kadaTitan zagrmi da najavi dolazak sunca.Zvuk bi zatreštao preko zatona, slabašanzbog daljine, ali ipak dovoljno glasan daprobudi usnuli grad.

Kada bi se Brusko i njegovi sinoviprivezali kraj riblje pijace, ona je već

vrvela od prodavača haringi iprodavačica bakalara, ostrigaša, kopačačančica, kućeupravitelja, kuvara,domaćica i mornara s galija, koji su sesvi glasno cenjkali dok su razgledalijutarnji ulov. Brusko bi hodao od čamcado čamca, odmeravajući sve plodovemora, i s vremena na vreme bi kucnuoneki sanduk svojim štapom. „Ovaj“,rekao bi. „Da.“ Kuc kuc. „Ovaj.“ Kuckuc. „Ne, ne taj. Evo.“ Kuc. Nije biomnogo pričljiv. Talea je govorila da jenjihov otac na rečima škrt koliko i naparama. Čančice, ostrige, krabe, mušule,morski puževi, ponekad škampi...Brusko je sve kupovao, u zavisnosti štabi tog dana najbolje izgledalo. Oni sumorali da nose sanduke i bačvice koje je

kucnuo nazad u čamac. Bruska su mučilaleđa, i nije mogao da digne ništa teže odvrča mrkog piva.

Ket je uvek smrdela na more i ribukada bi se odgurnuli da krenu kući.Toliko se na to navikla da je jedvaprimećivala miris. Posao joj nije teškopadao. Kada bi je mišići zapekli odnošenja, ili leđa zabolela od težinesanduka, rekla bi sebi da tako jača.

Kada bi se svi sanduci utovarili,Brusko bi otisnuo čamac, i njegovisinovi bi ih motkama odgurivali nazaduz Dugački kanal. Brea i Talea su sedelekod pramca i šaputale. Ket je znala darazgovaraju o Breinom draganu, zbogkoga se pentrala na krov kada bi im otaczaspao.

„Nauči tri nove stvari pre nego štonam se vratiš“, naredio je Ket dobričovek kada ju je poslao u grad. Stalno jeto radila. Ponekad bi to bile samo trinove reči bravoskog jezika. Ponekad jedonosila mornarske priče, o čudnim ičudesnim događajima iz širokog mokrogsveta iza bravoskih ostrva, ratovima ikišama žaba i rađanju zmajeva. Ponekadbi naučila tri nove šale i tri novepitalice, ili veštine ovog ili onog zanata.A s vremena na vreme, naučila bi i nekutajnu.

Bravos je bio grad stvoren za tajne,grad magle, maski i šapata. Saznala jeda je i samo njegovo postojanje čitavvek bilo tajna; mesto na kome se nalazibilo je skriveno još triput duže. „Devet

slobodnih gradova su deca Valirije kojaje nekada bila“, učio ju je dobri čovek,„ali Bravos je kopile koje je pobeglo odkuće. Mi smo narod mešanaca, sinovirobova, kurvi i lopova. Naši preci su uovo utočište došli iz desetina raznihzemalja, da pobegnu od zmajgospodarakoji su ih porobljavali. Desetine raznihbogova došlo je s njima, ali postojijedan bog koji je svima bio zajednički.“

„Onaj sa Mnogo Lica.“„I mnogo imena“, rekao je dobri

čovek. „U Kohoru je on Crni Jarac, u JiTiju Noćni Lav, u Vesterosu Stranac.Svi ljudi moraju na kraju da mu sepoklone, bez obzira na to veruju li uSedmoro ili Gospodara svetlosti,Mesečevu Majku, Utopljenog boga ili

Velikog pastira. Čitavo čovečanstvonjemu pripada... inače bi negde na svetupostojao narod koji živi večno. Znaš liza neki narod koji živi večno?“

„Ne“, odgovorila bi ona. „Svi ljudimoraju umreti.“

Kada bi se šunjala natrag u hram ponoći bez meseca, Ket je uvek zaticaladobrog čoveka kako je čeka. „Šta znaššto nisi znala kada si otišla od nas?“,uvek bi je upitao.

„Znam šta Slepi Beko stavlja u ljutisos u kome kuva ostrige“, rekla bi.„Znam da će lakrdijaši u Plavom fenjeruizvesti Gospodara žalostivog lica, alakrdijaši u Brodu nameravaju daodgovore sa Sedam pijanih veslača.Znam da knjižar Loto Lornel spava u

kući trgovačkog kapetana MoredaPrestejna kada god časni trgovačkikapetan ode na put, a seli se napoljekada god se Lisica vraća kući.“

„Dobro je sve to znati. A ko si ti?“„Niko.“„Lažeš. Ti si Ket sa kanala, dobro te

znam. Idi i spavaj, dete. Sutra moraš daslužiš.“

„Svi ljudi moraju da služe.“ I stvarnoje to radila, tri dana u svakih trideset.Kada je mesec bio crn, bila je niko,sluga Mnogolikog boga u crno-belojodori. Hodala je pored dobrog čovekakroz mirišljavu tamu, noseći gvozdenifenjer. Prala je mrtve, pretraživalanjihovu odeću i brojala njihove novčiće.Nekih dana je pomagala Umi da kuva,

seckala je velike bele pečurke i čistilaribu. Ali samo kada je mesec bio crn.Ostalo vreme je bila siroče u izubijanimi prevelikim čizmama i smeđem plaštuiskrzane ivice, koje je vikalo „Mušule,puževi i ostrige“ dok gura kolica krozKrparevu luku.

Noćas će mesec biti crn, znala je to;prošle noći je bio tek okrajak. „Šta znašsada što nisi znala kada si otišla odnas?“, upitaće je dobri čovek čim jeugleda. Znam da se Bruskova kći Breanalazi s draganom na krovu kada jojotac zaspi, pomisli ona. Brea ga puštada je dira, kaže Talea, mada je on samopacov s krova, a za pacove s krova sepriča da su svi lopovi. To je, međutim,bilo samo jedno novo znanje. Ket je

morala da pronađe još dva. Nije sebrinula. Dole kod brodova uvek može dase nauči nešto novo.

Kada su se vratili u kuću, Ket jepomogla Bruskovim sinovima daistovare čamac. Brusko i njegove kćerisu podelili morske plodove između trijukolica, polažući ih na slojeve morskihtrava. „Vratite se kada sve prodate“,rekao je Brusko devojčicama, baš kao isvakog jutra, i one su krenule da izvikujusvoju robu. Brea će kolica skrenuti kaPurpurnoj luci, da prodaje bravoskimmornarima čiji su brodovi tamoukotvljeni. Talea se pokušati u uličicamaiza Mesečeve fontane ili će prodavatimeđu hramovima na Ostrvu bogova. Ketje krenula u Krparevu luku, kao što je

radila skoro svakog dana.Samo je Bravošanima bilo

dozvoljeno da koriste Purpurnu luku, odPotopljenog grada do Palate morskoglorda; brodovi iz bratskih gradova iostalog belog sveta morali su da koristeKrparevu luku, siromašniju, opasniju,prljaviju od Purpurne. Bila je i bučnija,pošto su se mornari i trgovci iz desetinazemalja tiskali po dokovima i uličicama,mešajući se sa onima koji su ih služili ikoji su na njih vrebali. Ket je to biloomiljeno mesto u čitavom Bravosu.Volela je buku i čudne mirise, i da gledakoji je brod uplovio na večernjoj plimi,a koji je isplovio. Volela je i mornare;bučne Tirošane gromkih glasova iobojenih zalizaka; svetlokose Lišane,

koji su uvek pokušavali da joj iskamčeniže cene; zdepaste, dlakave mornare izLuke Iben, koji reže psovke dubokim,hrapavim glasovima. Omiljeni su joj biliLetnjeostrvljani, s kožama glatkim itamnim kao tikovina. Nosili su crvene,zelene i žute perjane plaštove, a visokipramci i bela jedra njihovih labuđihbrodova bili su veličanstveni.

A ponekad je bilo i Vesterošana,veslača i mornara s karaka iz Starigrada,trgovačkih galija iz Senodola, Kraljeveluke i Galebova, trbušastih vinskih kogaiz Senice. Ket je znala bravoske reči zamušule, puževe i ostrige, ali je poKrparevoj luci izvikivala svoju robu natrgovačkom jeziku, jeziku dokova ipristana i mornarskih krčmi, gruboj

mešavini rečenica i izraza desetinarazličitih jezika, praćenom znacima igestovima, većinom uvredljivim. Njih jenajviše volela. Ko god bi joj dosađivao,odmah bi video šipak ili čuo da jemagareći đoka ili kamilja pizda. „Moždakamilu nikada nisam videla“, rekla bi imona, „ali znam kamilju pizdu kada jenamirišem.“

Ponekad, veoma retko, to bi nekoganaljutilo, ali je ona za takve slučajeveimala svoj tanki nož. Pazila je da uvekbude oštar, a znala je i kako da gaupotrebi. Crveni Rogo joj je to pokazaojednog popodneva u Veseloj luci dok ječekao da Lana bude slobodna. Naučio juje kako da ga sakrije u rukav i da gaizvuče kada joj zatreba, i kako da

preseče nečiju kesu tako lagano ineosetno da svi novčići budu potrošenipre nego što vlasnik shvati da ih nema.To je bilo korisno znati, čak se i dobričovek slagao; posebno noću, kada izlazekavgadžije i pacovi s krovova.

Ket je u luci stekla prijatelje; nosačei lakrdijaše, užare i jedrare, krčmare,pivare, pekare, prosjake i kurve.Kupovali su od nje ostrige i puževe,pričali joj istinite priče o Bravosu i lažio svojim životima i smejali se njenomizgovoru kada je pokušavala da priča nabravoskom. Nikada nije dozvoljavala daje to naljuti. Umesto toga bi im pokazalašipak i rekla da su kamilje pizde, na štabi se oni gromoglasno smejali. GiloroDotari ju je naučio bezobraznim

pesmama, a njegov brat Gileno joj jepokazao najbolja mesta za hvatanjejegulja. Lakrdijaši iz Broda su jojpokazali kako stoji junak i naučili jegovorima iz Pesme Rojne, Osvajačevedve žene i Trgovčeve pohotne gospe.Pero, čovečuljak tužnih očiju koji jeizmišljao sve bezobrazne lakrdijaškepredstave za Brod, ponudio je da jenauči kako se žene ljube, ali ga jeTaganaro odalamio bakalarom i okončaotu priču. Kosomo Opsenar joj jepokazivao svoje trikove. Umeo je daguta miševe i izvlači ih iz ušiju. „То jemagija“, rekao bi on. „Nije“, rekla jeKet. „Miš ti je sve vreme bio u rukavu.Videla sam kako se mrda.“

„Čančice, ostrige i puževi“, bile su

Ketine čarobne reči, i kao sve čarobnereči mogle su da je odvedu skorosvugde. Penjala se na brodove iz Lisa,Starigrada i Luke Iben i prodavala svojeostrige na palubama. U poneke dane jegurala kolica pored velikaških kula inudila pečene ostrige gardistima nakapijama. Jednom je izvikivala svojurobu na stepeništu Palate istine, a kadaje jedan drugi prodavač pokušao da jeotera, prevrnula mu je kolica i rasula muostrige po kaldrmi. Službenici izCarinske luke su kupovali od nje, baškao i čamdžije iz Potopljenog grada, čijesu potonule kupole i tornjevi virili izzelenih voda laguna. Jednom, kada jeBrea ostala u krevetu zbog mesečevekrvi, Ket je odgurala kolica u Purpurnu

luku da prodaje krabe i škampeveslačima s barke za uživanje morskoglorda, prekrivene od pramca do krmenasmejanim licima. Drugih dana jepratila slatkovodnu reku do Mesečevefontane. Prodavala je razmetljivimkavgadžijama u prugastom satenu ikomornicima i sudnicima u neuglednimsivim i smeđim kaputima. Ali se uvekvraćala u Krparevu luku.

„Čančice, ostrige i puževi“, vikalaje devojčica dok je gurala svoja kolicapo dokovima. „Mušule, škampi ipuževi.“ Prljava narandžasta mačka sešunjala za njom, privučena zvukomnjenih uzvika. Nešto dalje, pojavila sedruga mačka, odrpan sivi stvor kratkogrepa. Mačkama se dopadao Ketin miris.

Nekih dana bi je po desetak njih pratilopred zalazak sunca. S vremena na vremedevojčica bi im bacila ostrigu da vidikoja će je zgrabiti. Najkrupniji mačorisu retko pobeđivali, primetila je; veomačesto je plen pripadao nekoj manjoj,bržoj životinji, mršavoj, opasnoj igladnoj. Kao što sam ja, rekla je sebi.Miljenik joj je bio mršavi stari mačorizgrizenog uha koji ju je podsećao namačku koju je nekada jurila po čitavojCrvenoj tvrđavi. Ne, to je bila nekadruga devojčica, a ne ja.

Dva broda koja su juče bila tu sadasu otišla, vide Ket, ali je pet novihpristalo; mala karaka zvana Bronzanimajmun, ogromni ibenski kitolovac kojije smrdeo na smolu, krv i kitovo ulje,

dve izubijane koge iz Pentosa i vitkazelena galija iz Starog Volantisa. Ket jezastala kod mostića svakog od njih daponudi svoje ostrige i čančice, prvo natrgovačkom, pa onda na zajedničkomjeziku Vesterosa. Mornar s kitolovca juje tako glasno opsovao da je uplašionjene mačke, a jedan pentoški veslač jepitao koliko traži za školjkicu izmeđunogu, ali je na drugim brodovima boljeprošla. Oficir sa zelene galije je pojeotuce ostriga i ispričao joj kako sunjegovog kapetana ubili liski pirati kojisu pokušali da se prekrcaju na njihovbrod u blizini Stepenika. „То je bio onajgad San, sa Sinom stare majke i svojimvelikim Valirjaninom. Uspeli smo da seizvučemo, ali jedva.“

Pokazalo se da je mali Bronzanimajmun iz Galebova, s vesteroskomposadom kojoj je bilo drago što ćeporazgovarati s nekim na zajedničkomjeziku. Jedan je upitao otkud to dadevojčica iz Kraljeve luke prodajemušule u bravoskoj luci, tako da jemorala da ispriča svoju priču. „Ovdećemo provesti četiri dana i četiridugačke noći“, rekao joj je drugi. „Gdeovde čovek može malo da se zabavi?“

„Lakrdijaši u Brodu izvode Sedampijanih veslača“, rekla im je Ket, „а uŠarenom podrumu, dole kraj kapijePotopljenog grada, ima borbi jegulja. Iliako hoćete, možete do Mesečevefontane, gde se noću održavaju dvoboji.“

„Da, to je dobro“, rekao je drugi

mornar, „ali Vot zapravo ’oće žensku.“„Najbolje kurve su u Veseloj luci,

dole gde je privezan lakrdijaški Brod.“Pokazala je prstom. Neke lučke kurve subile opasne, a mornari tek pristigli smora nisu mogli da znaju koje su to.S’vroni je bila najgora. Svi su pričali daje opljačkala i ubila tuce ljudi, a posleim bacila tela u kanal, da hrane jegulje.Pijana kći je umela da bude umilna kadaje trezna, ali ne i kada bi se nalila vina.A Žvalava Džejn je zapravo muškarac.„Tražite Meri. Meralin joj je pravo ime,ali je svi zovu Meri, a ona to i jeste.“{3}

Meri je kupovala po tuce ostriga svakiput kada bi Ket svratila u njen bordel idelila ih je sa svojim devojkama. Svi suse slagali da ima dobro srce. „А i

najveće sise u čitavom Bravosu“, volelaje Meri da se hvali.

I njene devojke su bile dobre;Stidljiva Betani i Mornareva Žena,jednooka Ina koja je umela da tiprorekne sudbinu iz kapi krvi, lepa malaLana, čak i Asadora, Ibenjanka s brkom.Možda nisu bile lepotice, ali su biledobre prema njoj. „U Veselu luku idusvi nosači“, govorila je Ket ljudima sBronzanog majmuna. „’Momci praznebrodove’, kaže Meri, ’a moje devojkeprazne momke koji na njima plove.’“

„A šta je s onim otmenim kurvama okojima pevaju pevači?“, upitao jenajmlađi majmun, riđokosi pegavimomak kome nije moglo biti više od šesti deset. „Jesu li stvarno onako lepe kao

što se priča? Gde da nađem jednu odnjih?“

Drugi mornari su ga pogledali pa senasmejali. „Sedam mu paklova,momče“, rekao je jedan od njih. „Moždabi kapetan mogo sebi da uzme kurtizanu,ali samo ako proda jebeni brod. Takvomeso ti je za lordove i slične, a ne zafukaru ko što smo mi.“

Bravoske kurtizane su bile čuvene učitavom svetu. Pevači su o njima pevali,zlatari i draguljari ih obasipalidarovima, zanatlije molile za čast da imone budu mušterije, trgovački prinčeviplaćali kraljevske otkupnine da ih pratena balovima, gozbama i lakrdijaškimpredstavama, a mačevaoci semeđusobno ubijali u njihovo ime. Dok je

gurala kolica kraj kanala, Ket biponekad nakratko ugledala neku od njihkako plovi, na putu da veče provede sljubavnikom. Svaka kurtizana je imalasopstvenu barku i sluge koji su je vozilina sastanke. Pesnikinja je uvek uza sebeimala knjigu, Mesečeva Senka seodevala samo u belo i srebrno, a MorskuKraljicu nikada nisu viđali bez njenihSirena, četiri mlade device u prvomcvetanju koje su joj držale šlep isređivale kosu. Svaka kurtizana je bilalepša od prethodne. Čak je i Gospa sVelom bila prelepa, mada su joj licevideli samo oni koje je uzimala zaljubavnike.

„Ја sam prodala tri morska pužajednoj kurtizani“, reče Ket mornarima.

„Pozvala me je dok je stupala sa svojebarke.“ Brusko joj je jasno stavio doznanja da se nikada ne obraćakurtizanama ako joj se one ne obrateprve, ali joj se ta žena osmehnula iplatila joj srebrom, deset puta više negošto su puževi vredeli.

„Koja je to bila? Kraljica Puževa, jel’ tako?“

„Crna Perla“, reče im ona. Meri jetvrdila da je Crna Perla najčuvenija odsvih kurtizana. „Ona ti je poreklom odzmajeva“, rekla je ona Ket. „Prva CrnaPerla je bila gusarska kraljica. Jedanvesteroski princ ju je uzeo za ljubavnicui napravio joj kćer, koja je porasla ipostala kurtizana. Njena kćerka jekrenula njenim stopama, pa njena kćerka

za njom, sve do ove. Šta ti je rekla,Ket?“

„Rekla je: ’Uzeću tri puža’, i ’lmaš liljutog sosa, malena?’“, odgovorila jedevojčica.

„А šta si ti rekla?“„Rekla sam: ’Nemam, moja gospo’

i : ’Ne zovi me malena. Zovem se Ket.’Trebalo je da imam ljutog sosa. Beko gaima, a on prodaje triput više ostriga odBruska.“

Ket je ispričala dobrom čoveku i zaCrnu Perlu. „Njeno pravo ime jeBelegeri Oteris“, obavestila ga je. Bilaje to jedna od tri stvari koje je naučila.

„Jeste“, rekao je sveštenik tiho.„Majka joj se zvala Belonara, ali je iprva Crna Perla bila Belegeri.“

Ket je međutim znala da ljude sBronzanog majmuna neće biti briga zaime kurtizanine majke. Umesto toga ih jeupitala za vesti o Sedam kraljevstava iratu.

„Ratu?“ nasmejao se jedan.„Kakvom ratu? Nema rata.“

„Ne u Galebovu“, rekao je drugi.„Ne u Dolu. Mali lord nas je od njegasačuvao, isto kao što je činila njegovamajka.“

Isto kao što je činila njegova majka.Gospa od Dola je bila sestra njenemajke. „Ledi Liza“, reče ona, „danije...?“

„...mrtva?“, dovrši pegavi dečak čijaje glava bila puna kurtizana. „Jeste.Ubio ju je sopstveni pevač.“

„Oh.“ To meni ništa ne znači. Ket saKanala nikada nije imala tetku. Nikada.Ket diže kolica pa ih odgura odBronzanog majmuna, truckajući prekokaldrme. „Čančice, ostrige i puževi“,vikala je. „Čančice, ostrige i puževi.“Prodala je većinu ostriga nosačima kojisu istovarivali veliku vinsku kogu izSenice, a ostatak ljudima koji supopravljali mirsku trgovačku galijuočerupanu u oluji.

Niže na dokovima naišla je naTaganara kako sedi naslonjen na stub zavezivanje brodova, pored Kasa, KraljaFoka. Kupio je nešto mušula od nje, aKaso je zakevtao i dao peraje da serukuju. „Dođi da radiš za mene, Ket“,posavetova je Taganaro dok je isisavao

mušule iz ljuštura. Tražio je novogortaka još otkako je Pijana Kći nožemprobola šaku Malom Narbu. „Davaću tiviše nego Brusko, a nećeš smrdeti naribu.“

„Kasu se dopada moj miris“,odgovori ona. Kralj Foka zakevta, kaoda se slaže. „Zar Narbu šaka nijebolje?“

„Tri prsta se ne savijaju“, požali seTaganaro između mušula. „Kakva koristod secikese koji ne može da koristiprste? Narbo je bio umešan udžeparenju, ali ne tako umešan ukurvanju.“

„Meri isto kaže.“ Ket je bila tužna.Dopadao joj se Mali Narbo, bez obzirana to što je bio lopov. „Šta će sada da

radi?“„Kaže da će postati veslač. Misli da

su za to dovoljna dva prsta, a Morskigospodar uvek traži nove veslače. Ja mukažem: ’Narbo, ne. To more je hladnijeod device i surovije od kurve. Bolje daodsečeš sebi ruku pa da prosiš.’ Kasozna da sam u pravu. Je li tako, Kaso?“

Foka zakevta, i Ket je morala da seosmehne. Bacila mu je još jednog pužapre nego što je nastavila svojim putem.

Dan je bio skoro na izmaku kada jeKet stigla do Vesele luke, na drugojstrani uličice gde je Brod bio usidren.Neki lakrdijaši su sedeli na nagnutomkoritu i dodavali mešinu vina iz ruke uruku, ali kada ugledaše Ketina kolica,siđoše po ostrige. Pitala ih je kako je

prošlo izvođenje Sedam pijanihveslača. Mračni Džos odmahnuglavnom. „Kvens je napokon naišao naAlakva u krevetu sa Sloi. Nasrnuli sujedan na drugoga lakrdijaškimmačevima, i obojica su nas ostavili.Izgleda da će večeras biti samo petpijanih veslača.“

„Potrudićemo se da pijanstvomnadoknadimo ono što nemamo uveslačima“, objavi Mirmelo. „Ја sam,evo prvi, spreman za taj zadatak.“

„Mali Narbo hoće da bude veslač“,reče im Ket. „Ako uzmete njega, imaćetešestoricu.“

„Bolje idi vidi Meri“, reče joj Džos.„Znaš kako se naroguši kada nemaostriga.“

Međutim, kada je Ket ušla u bordel,zatekla je Meri kako zatvorenih očijusedi u glavnoj prostoriji i sluša Dareonakoji svira drvenu harfu. Tu je bila i Ina,uplitala je Laninu finu i dugačku zlatnuko s u . Još jedna glupava ljubavnapesma. Lana je uvek molila pevača dajoj svira glupave ljubavne pesme. Bilaje najmlađa kurva, napunila je samočetiri i deset. Ket je znala da Meri za njutraži triput više nego za ostale devojke.

Razbesnela se što vidi Dareona kakotako drsko sedi tu i pogledava Lanu dokmu prsti igraju po žicama harfe. Kurvesu ga zvale Crni Pevač, ali sada na sebijedva da je imao nešto crnine. S novcemkoji je zarađivala od pevanja, vrana sepreobrazila u pauna. Danas je na sebi

imao raskošan ljubičasti plašt obrubljenveveričjim krznom, prugastu belo-ljubičastu tuniku i raznobojne čakširekavgadžija, ali je imao i svileni plašt ijedan načinjen od somota boje vina,postavljen zlatotkanim platnom. Jedinosu čizme na njemu bile crne. Ket ga ječula kako govori Lani da je sve ostalobacio u kanal. „Završio sam s tamom“,objavio je.

On je čovek Noćne straže, mislila jedok je on pevao o nekoj glupavoj gospikoja se baca s nekog glupavog tornjazato što je njen glupavi princ mrtav.Gospa bi trebalo da ode i pobije onekoji su ubili njenog princa. A pevač bitrebalo da bude na Zidu. Kada seDareon prvi put pojavio u Veseloj luci,

Arja ga zamalo nije upitala hoće li da jepovede sa sobom u Morobdiju, ali ga jeonda čula kako govori Betani da senikada neće vratiti. „Tvrdi kreveti,usoljeni bakalar i beskonačne straže, toti je Zid“, bio je rekao. „Sem toga, uIstočnoj Morobdiji nema nikoga ni upolatako lepog kao što si ti. Kako da teostavim?“ Isto je rekao i Lani, čula jeKet, a i jednoj kurvi iz Mačje kuće, pačak i Noćnoj Lasti one noći kada jesvirao u Kući sedam svetiljki.

Šteta što nisam bila tu one noćikada ga je onaj debeli udario. Merinekurve je taj događaj još terao na smeh.Ina je rekla da je debeli momakpocrveneo kao cvekla svaki put kada gaje dodirnula, ali kada je započeo tuču,

Meri je naredila da ga izbace napolje ibace u kanal.

Ket je razmišljala o debelom momku,prisećajući se kako ga je spasla od Terai Orbela, kada se kraj nje pojaviMornareva Žena. „Lepu pesmu peva“,prošapta ona tiho, na zajedničkom jezikuVesterosa. „Bogovi su ga sigurno volelikada su mu dali takav glas, a i to lepolice.“

Ima lepo lice ali pogano srce,pomisli Arja, ali to ne reče. Dareon sejednom bio oženio Mornarevom Ženom,koja je legala samo s ljudima koji toučine. Vesela luka je ponekih noći imalapo tri ili četiri venčanja. Često jeobredom rukovodio veseli pripiti crvenisveštenik Ezelino. Inače bi to činio

Justis, koji je nekada bio obrednik uObredištu Iza Mora. Ako ni sveštenik niobrednik nisu bili pri ruci, neka kurva biotrčala do Broda da dovede lakrdijaša.Meri je uvek tvrdila da su lakrdijašimnogo bolji sveštenici od sveštenika, aposebno Mirmelo.

Svadbe su bile glasne i vesele, uzpuno pića. Kada god bi Ket naišla skolicima, Mornareva Žena je zahtevalada novi muž kupi malo ostriga, da sepotkrepi za prvu bračnu noć. Umela jeona da tako bude dobra, a i lako sesmejala, ali je ipak Ket mislila da u njojpostoji i nešto tužno.

Druge kurve su govorile daMornareva Žena posećuje Ostrvobogova u dane kada joj cvet procveta, i

da zna sve bogove koji tamo žive, pa čaki one koje je Bravos zaboravio. Govorilisu da ide da se moli za svog prvog muža,pravog muža, koji je nestao na morukada je ona bila devojka, ne starija odLane. „Misli da će možda, ako pronađepravog boga, on poslati vetar i vratiti jojstaru ljubav“, rekla je jednooka Ina, kojaju je najduže poznavala, „ali se ja nadamda se to nikada neće desiti. Njena ljubavje mrtva, to sam joj okusila u krvi. Akojoj se ikada vrati, doći će kao leš.“

Dareonova pesma se napokonzavršavala. Dok su poslednji zvucizamirali u vazduhu, Lana uzdahnu, apevač odloži harfu i privuče je sebi ukrilo. Upravo je počeo da je golica kadaKet glasno reče: „Ima ostriga, ako neko

hoće“, i Merine oči se širom otvoriše.„Odlično“, reče ona. „Donesi ih ovamo,dete. Ina, skokni po hleb i sirće.“

Natečeno crveno sunce stajalo je nanebu iza niza jarbola kada je Ket otišlaiz Vesele luke, s punom kesom novčića ipraznim kolicima, ako se ne računaju soi morske trave. Dareon je takođeodlazio. Obećao je da će te večeripevati u Krčmi kod zelene jegulje, rekaojoj je dok su šetali zajedno. „Svaki putkada sviram u Jegulji, izađem sasrebrom“, hvalisao se, „а nekih noćitamo ima i kapetana, a i brodovlasnika.“Prešli su mostić, pa krenuli vijugavomuličicom dok su se senke danaizduživale. „Uskoro ću svirati uPurpurnoj, a posle toga u Palati morskog

lorda“, nastavio je Dareon. Ketinaprazna kolica tandrkala su po kaldrmi,pevajući sopstvenu čegrtavu muziku.„Juče sam jeo haringe s kurvama, ali zagodinu dana ću jesti carske krabe skurtizanama.“

„Šta ti se desilo s bratom?“, upitaKet. „Onim debelim. Je li uspeo da nađebrod za Starigrad? Rekao je da jetrebalo da isplovi na Gospi Ašanori.“

„Trebalo je svi da isplovimo.Zapovest lorda Snežnog. Rekao samSemu: ostavi matorog, ali debela budalanije htela da me posluša.“ Poslednjizraci sunca na zalasku blistali su mu ukosi. „Ра, sada je prekasno.“

„Baš tako“, reče Ket dok su ulazili umrak vijugave uličice.

Kada se Ket vratila u Bruskovu kuću,večernja magla je počinjala da seskuplja iznad malog kanala. Odložila jekolica, našla Bruska u sobi za brojanje itresnula kesu na sto pred njega. Tresnulaje i čizme.

„Brusko potapša kesu. „Dobro. Ališta je ovo?“

„Čizme.“„Dobre čizme je teško naći“, reče

Brusko, „ali su ove premale za mojenoge.“ Digao je jednu da je odmeri.

„Večeras će mesec biti crn“, podsetiga ona.

„Onda bolje da se moliš.“ Bruskogurnu čizme u stranu i prosu novčiće daih prebroji. „Valar doheris.“

Valar morgulis, pomisli ona.

Magla se dizala svuda oko nje dok jehodala ulicama Bravosa. Počela jepomalo da drhti kada je prošla krozvrata od čuvardrva Kuće crnog i belog.Te večeri je gorelo tek nekoliko sveća,koje su treperile poput zvezda padalica.U tami su svi bogovi bili stranci.

Dole u lagumima, razvezala je Ketinizlizani ogrtač, prevukla preko glaveKetinu smeđu tuniku koja je smrdela naribu, zbacila s nogu Ketine soljuumrljane čizme, iskočila iz Ketinog vešai okupala se u limunovoj vodici da sperei sam miris Ket sa Kanala. Kada jeizašla, izribana i čista, sa smeđomkosom zalepljenom za obraze, Ket jenestala. Obukla je čistu odoru i mekesuknene papuče, pa tiho otišla u kuhinju

da moli hranu od Ume. Sveštenici iiskušenici su već bili jeli, ali je kuvaricaza nju sačuvala lep komad prženogbakalara, kao i pire od žute repe. Sve jesmazala, oprala tanjir, pa onda otišla dapomogne devojčetu u pripremi napitaka.

Njena uloga se mahom sastojala udonošenju i pentranju uz lestvice danađe biljke i lišće koje je devojčezahtevalo. „Slatkisan je najnežniji međuotrovima“, reklo joj je devojče dok ga jetucalo u avanu. „Nekoliko zrna ćeusporiti udaranje srca ili ublažitidrhtanje ruke i pomoći da se čovekoseća smireno i snažno. Prstohvat ćepodariti noć dubokog sna bez snova. Triprstohvata će učiniti da se taj san nikadane okonča. Ukus je veoma sladak, zato je

najbolje koristiti ga u kolačima, pitama izaslađenim vinima. Evo, pomirišislatkoću.“ Pustila ju je da njušne, a ondaje poslala uz lestvice da nađe bocu odcrvenog stakla. „Ovo je okrutniji otrov,ali je bezukusan i bezmirisan, pa ga jelakše prikriti. Suze iz Lisa, tako ga ljudizovu. Rastopljen u vinu ili vodi,progrišće čoveku creva i trbuh, i ubićekao bolest tih delova. Pomiriši.“ Arjanjušnu i ne oseti ništa. Devojče odložisuze na stranu pa otvori debeljuškastkameni ćup. „Ova smeša je začinjenakrvlju baziliska. Daće kuvanom mesuprijatan miris, ali ako se pojede, izazivanasilno ludilo, kako kod životinja tako ikod ljudi. Miš će napasti lava pošto jeokusio baziliskovu krv.“

Arja zagrize usnu. „Hoće li bitidelotvorno kod pasa?“

„Kod svake toplokrvne životinje.“Devojče je ošamari.

Ona diže ruku do obraza, višeiznenađena nego povređena. „Zašto si touradila?“

„То Arja od kuće Starka grize usnukad razmišlja. Jesi li ti Arja od kućeStarka?“

„Ја sam niko.“ Bila je besna. „Kо siti?“

Nije očekivala da će joj devojčeodgovoriti, ali je ovo to ipak učinilo.„Rođena sam kao jedino dete mojedrevne kuće, naslednica mog plemenitogoca“. „Majka mi je umrla kada sam bilamala, nju ne pamtim. Kada mi je bilo

šest godina, moj otac se ponovo oženio.Njegova nova žena je prema menipostupala lepo sve dok nije rodilasopstvenu kćer. Onda je njena željapostala da ja umrem, tako da njena krvnasledi bogatstvo mog oca. Mogla je dazatraži uslugu Mnogolikog boga, ali nijemogla da podnese žrtvu koju bi onzatražio od nje. Umesto toga, pomislilaje da me sama otruje. Zbog toga sampostala ovakva kakvu me vidiš sada, alinisam umrla. Kada su vidari iz Kućecrvenih šaka rekli mom ocu šta jeuradila, došao je ovamo i prineo žrtvu,ponudivši sve svoje bogatstvo i mene.Onaj sa Mnogo Lica je čuo njegovumolitvu. Ja sam dovedena u hram daslužim, a žena mog oca je dobila dar.“

Arja oprezno razmisli o onome što ječula. „Је l’ to istina?“

„Ima u tome istine.“„А i laži?“„Postoji neistina, i jedno

preterivanje.“Posmatrala je devojčetovo lice sve

vreme dok je ova pričala, ali joj ovanije odala nikakav znak. „Mnogoliki bogje uzeo dve trećine bogatstva tvog oca,ne sve.“

„Baš tako. To je bilo mojepreterivanje.“

Arja se iskezi, shvati da se kezi, pase uštinu za obraz. Vladaj svojim licem,reče sebi. Moj osmeh je moj sluga,mora da dolazi samo kada mu naredim.„Koji je deo bio laž?“

„Nijedan deo. Lagala sam da samlagala.“

„Stvarno? Ili lažeš sada?“Ali pre nego što je devojče stiglo da

odgovori, u odaju uđe dobri čovek,osmehnut. „Vratila si nam se.“

„Mesec je crn.“„Jeste. Koje tri nove stvari znaš,

koje nisi znala kada si od nas otišla?“Znam trideset novih stvari, umalo

nije rekla. „Tri prsta Malog Narba nećeda se saviju. On hoće da postaneveslač.“

„Dobro je to znati. I šta još?“Pomislila je na prethodni dan.

„Kvens i Alakvo su se potukli i otišli sBroda, ali mislim da će se vratiti.“

„Da li samo misliš, ili znaš?“

„Samo mislim“, morala je da prizna,mada je u to bila sigurna. Lakrdijašimoraju da jedu kao ostali ljudi, a Kvensi Alakvo nisu bili dovoljno dobri zaPlavi fenjer.

„Baš tako“, reče dobri čovek. „Аtreća stvar?“

Ovog puta nije oklevala. „Dareon jemrtav. Crni pevač koji je spavao uVeseloj luci. On je zapravo bio dezerteriz Noćne straže. Neko mu je prerezaogrkljan i gurnuo ga u kanal, ali mu jeprvo izuo čizme.“

„Dobre čizme je teško naći.“„Baš tako.“ Pokušala je da umiri

lice.„Kо li je mogao to da uradi, pitam

se?“

„Arja od kuće Starka.“ Posmatralamu je oči, usta, mišiće vilice.

„Та devojčica? Ja sam mislio da jeona otišla iz Bravosa. Ko si ti?“

„Niko.“„Lažeš.“ Okrenuo se devojčetu.

„Grlo mi je suvo. Učini mi uslugu idonesi čašu vina za mene i toplo mlekoza našu prijateljicu Arju, koja nam setako neočekivano vratila.“ .

Dok je išla gradom, Arja se pitalašta će joj dobri čovek reći kada muispriča za Dareona. Možda će senaljutiti na nju, ili će možda bitizadovoljan što je dala pevaču darMnogolikog boga. Vrtela je taj razgovorpo glavi desetinu puta, poput lakrdijašau predstavi. Ali nijednom nije pomislila

na toplo mleko.Kada je mleko stiglo, Arja ga ispi.

Mirisalo je malo zagorelo i imalo jegorkast ukus. „Sada idi u krevet, dete“,reče dobri čovek. „Sutra ujutro moraš daslužiš.“

Te noći je ponovo sanjala da jevučica, ali se ovaj san razlikovao odprethodnih. U ovom snu nije imalačopor. Lovila je sama, skačući prekokrovova i tiho se šunjajući pored obalakanala, prateći senke kroz maglu.

Kada se sutradan probudila, bila jeslepa.

SEMVELCimetov vetar je bio labuđi brod iz

Varoši visokog drveća na Letnjimostrvima, gde su ljudi crni, ženerazbludne, a čak i bogovi neobični. Nijeimao svog obrednika da ih povede umolitvama za pokoj, pa je zato tajzadatak pao na Sema Tarlija, negdeblizu suncem spečene južne obaleDorne.

Sem je obukao svoju crninu da kažereči, mada je popodne bilo toplo ivlažno, gotovo bez daška vetra. „Bio jedobar čovek“, poče on... ali čim jeizrekao te reči, znao je da nisu dovoljne.„Ne. On je bio veliki čovek. Meštar iz

Citadele, s lancem i zakletvom, a izakleti brat Noćne straže, uvek veran.Kada se rodio, dali su mu ime po junakukoji je premlad umro, ali mada je živeoveoma dugo, njegov život nije bio ništamanje junački. Nije bilo mudrijeg,pažljivijeg i boljeg čoveka. Na Zidu se,u godinama njegove službe, smeniladesetina lordova zapovednika, ali je onuvek bio tu da ih posavetuje. Savetovaoje i kraljeve. I sam je mogao da budekralj, ali kada su mu ponudili krunu,rekao im je da je daju njegovom mlađembratu. Koliko bi ljudi to učinilo?“ Semje osećao da mu suze naviru na oči, iznao je da ne može još dugo. „Bio je krvzmaja, ali je sada njegova vatra zgasla.Bio je Emon Targarjen. A sada se

njegova straža okončala.“„А sada se njegova straža okončala“,

prošapta Fili za njim, ljuljajući dete unaručju. Kodža Mo ponovi to za njom nazajedničkom jeziku Vesterosa, a onda ina letnjem jeziku, za Ksonda, njenog ocai ostalu okupljenu posadu. Sem oboriglavu i zarida, tako glasno i neutešno damu se čitavo telo zatreslo.

Fili priđe, stade kraj njega i pusti gada joj se isplače na ramenu. I u njenimočima je bilo suza.

Vazduh beše vlažan, topao i sasvimmiran, a Cimetov vetar je plutao podubokom plavom moru, daleko od obale.„Crni Sem je rekao dobre reči“, rečeKsondo. „Sada pijemo za njegov život.“

Viknuo je nešto na letnjem jeziku i

mornari na palubu dokotrljaše bačvuzačinjenog ruma pa je otvoriše, da bi sviiskapili čašu u spomen na starog slepogzmaja. Posada ga je znala veoma kratko,ali su Letnjeostrvljani poštovali stare islavili svoje mrtve.

Sem nikada ranije nije pio rum. Pićeje bilo čudno i opojno; slatko na prvigutljaj, ali bi mu posle zapeklo jezik kaovatra. Bio je umoran, tako umoran. Svakimišić mu je sevao, a bolelo ga je idrugde, na mestima gde nije ni znao daima mišiće. Kolena su mu bila ukočena,šake prekrivene svežim plikovima iodranom, lepljivom kožom gde su stariplikovi pukli. A ipak, kao da su rum ituga zajedno uspeli da rasteraju bol. „Dasmo samo uspeli da ga dovedemo do

Starigrada, arhimeštri bi ga moždaspasli“, rekao je Fili dok su pijuckalirum na visokoj prednjoj palubiCimetnog vetra. „Lekari iz Citadele sunajbolji u Sedam kraljevstava. Nekovreme sam mislio... nadao sam se. “

U Bravosu se činilo da postojeizgledi za Emonov oporavak. Pošto ječuo Ksondovu priču o zmajevima, starackao da je opet postao onaj stari. Te noćije pojeo sve što je Sem stavio prednjega. „Niko nikada nije tražiodevojku“, rekao je. „Princ je bioobećan, ne princeza. Regar, misliosam... dim je bio iz vatre koja jeprogutala Letnje dvore na dan njegovogrođenja, so iz suza isplakanih za onimakoji su umrli. On je verovao u isto dok

je bio mlad, ali je postao ubeđen da ćeto njegov sin ispuniti proročanstvo, jerje kometa primećena iznad Kraljeve lukeone noći kada je Egon začet, a Regar jebio siguran da krvava zvezda značikometu. Kakve smo budale bili što smomislili da smo toliko mudri! Greška sepotkrala u prevodu. Zmajevi nisu nimuški ni ženski, Bart je to dobro uvideo,već su čas jedno a čas drugo,promenljivi poput plamena. Jezik nas jesve zavarao i to je potrajalo hiljadugodina. Deneris je ta, rođena u soli idimu. Zmajevi to dokazuju.“ Kao da jeosnažio od samog izgovaranja tih reči.„Moram da odem do nje. Moram. Dasam samo deset godina mlađi.“

Starac je bio tako odlučan da se čak

sam uspeo uz mostić Cimetnog vetra,pošto je Sem ugovorio njihov prevoz.Već je bio dao svoj mač i koriceKsondu, da plati ogromnom mornaru zaperjani plašt koji je upropastio spasavšiSema od davljenja. Jedino vredno što imje ostalo bile su knjige koje su doneli izpodruma Crnog zamka. Sem se teškasrca rastao s njima. „Trebalo je da idu uCitadelu“, rekao je kada ga je Ksondoupitao šta nije u redu. Kada mu jezamenik preveo te reči, kapetan senasmejao. „Kuhuru Mo kaže da će siviljudi ipak dobiti te knjige“, rekao mu jeKsondo, „samo će ih kupovati odKuhuru Moa. Meštri daju dobro srebroza knjige koje nemaju, a ponekad icrveno i žuto zlato.“

Kapetan je hteo i Emonov lanac, alije to Sem odbio. Za svakog meštra jevelika sramota da preda svoj lanac,objasnio je. Ksondo je to morao tri putada prevede pre nego što je Kuhuru Moprihvatio. Kada je cenjkanje završeno,Semu su ostale čizme, crnina i veš, kao islomljeni rog koji je Džon našao naPesnici Prvih ljudi. Nisam imao izbora,rekao je sebi. Nismo mogli da ostanemona Bravosu, a sem krađe iliprosjačenja, nije bilo drugog načina daplatim za put. Pa ipak bi smatrao da jeprošao jeftino, samo da je meštra Emonaživog doveo u Starigrad.

Plovidbu na jug su, međutim, pratileoluje, a svaka bura je ostavljala traga nastarčevoj snazi i duhu. U Pentosu je

zatražio da ga iznesu na palubu da muSem rečima naslika grad, ali je tadaposlednji put ustao iz kapetanovepostelje. Ubrzo nakon toga, misli suponovo počele da mu blude. Kada jeCimetov vetar pored Krvave kulezaplovio u tirošku luku, Emon nije višegovorio o nalaženju broda koji će gaprevesti na istok. Umesto toga je ponovogovorio o Starigradu, i arhimeštrima izCitadele.

„Moraš da im kažeš, Seme“, rekaoje. „Arhimeštrima. Moraš ih naterati dashvate. Ljudi koji su bili u Citadeli umoje vreme mrtvi su već pedeset godina.Ostali me nikada nisu upoznali. Mojapisma... u Starigradu sigurno zvuče kaobuncanje starca koji je izgubio razum.

Moraš da ih ubediš, tamo gde ja nisammogao. Reci im, Seme... reci im kako jena Zidu... utvare i beli hodači, hladnoćakoja dolazi...“

„Hoću“, obeća Sem. „Potkrepićutvoju priču, meštre. Obojica ćemo imreći, nas dvojica zajedno.“

„Ne“, odgovori starac. „Moraš sam.Reci im. Proročanstvo... san mog brata...gospa Melisandra je pogrešnoprotumačila znake. Stanis... Stanis u sebiima nešto zmajeve krvi, da. Imala su je injegova braća. Rela, Jajetova mala,preko nje su je nasledili... majkanjihovog oca... zvala me je čika meštardok je bila devojčica. Sećam se toga,zato sam dozvolio sebi nadu... moždasam želeo... svi umemo da se

zavaravamo kada želimo da poverujemo.A rekao bih, Melisandra najviše od svih.Mač je pogrešan, to je morala da zna...svetlo bez toplote... prazna opsena...mač je pogrešan, a lažno svetlo možesamo da nas povede dublje u tamu,Seme. Deneris je naša nada. Reci im to,u Citadeli. Nateraj ih da slušaju. Morajuda joj pošalju meštra. Deneris mora bitisavetovana, podučavana, zaštićena. Sveove godine sam odugovlačio, čekao,posmatrao, a sada, kada je dan napokonsvanuo, prestar sam. Umirem, Seme.“Suze su mu potekle iz slepih belih očijukada je to priznao. „Smrt ne bi trebaloda plaši čoveka starog kao što sam ja,ali nije tako. Zar to nije glupo? Ovdegde sam ja uvek je tamno, pa zašto bih

se onda plašio tame? A ipak, ne mogu ada se ne pitam šta sledi kada miposlednja toplota bude napustila telo.Hoću li večno uživati u gozbi u Očevojzlatnoj dvorani kao što obrednici tvrde?Hoću li ponovo razgovarati s Jajetom,naći Dareona celog i srećnog, čuti mojesestre kako pevaju svojoj deci? Šta akosu zapravo gospodari konja u pravu?Hoću li večno jahati noćnim nebom napastuvu od vatre? Ili moram ponovo dase vratim u ovu dolinu tuge? Ko to možeistinski da kaže? Ko je bio iza zida smrtida vidi? Samo utvare, a mi znamo kakvesu one. Znamo.“

Sem na to nije imao šta da kaže, alije pokušao da uteši starca koliko jemogao. A posle je došla Fili i otpevala

mu uspavanku, besmislenu pesmicu kojuje naučila od neke druge Krasterovežene. Starac se osmehnuo i pomogla muje da zaspi.

To je bio jedan od poslednjih dobrihdana. Posle toga je starac provodio viševremena u snu nego budan, sklupčan podbrdom krzna u kapetanovoj kabini.Ponekad je mrmljao u snu. Kada bi seprobudio, zvao je Sema, uporno tvrdećida ima nešto da mu kaže, ali bi najčešćezaboravio šta je to bilo, kada bi Semstigao. Čak i kada bi se setio, pričao jenepovezano. Govorio je o snovima, anikada nije rekao ko ih je sanjao, ostaklenoj sveći koja ne može da se upalii jajima koja neće da se izlegu. Rekao jeda je sfinga zagonetka, a ne zagonetač,

šta god to značilo. Tražio je od Sema damu čita iz knjige obrednika Barta, čiji suspisi spaljeni za vreme vladavineBelora Blagoslovenog. Jednom seprobudio uplakan. „Zmaj mora da ima triglave“, jecao je, „ali ja sam prestar ipreslab da budem jedna od njih. Trebalobi da budem s njom, da joj pokažem put,ali me je telo izdalo.“

Dok je Cimetov vetar plovio uzStepenike, meštar Emon je počeo dazaboravlja i Semovo ime. Nekih dana gaje mešao sa svojom mrtvom braćom.„Bio je preslab za ovako dugoputovanje“, rekao je Sem Fili naprednjoj palubi, posle još jednoggutljaja ruma. „Džon je to trebalo dauvidi. Emonu su bile stotinu i dve

godine, nije smeo da ga pošalje na more.Da je ostao u Crnom zamku, možda bipoživeo još deset leta.“

„Ili bi ga možda ona spalila. Crvenažena.“ Čak i ovde, hiljadu liga od Zida,Fili je oklevala da glasno izgovori imegospe Melisandre. „Želela je kraljevukrv za svoje vatre. Val je to znala. I lordSnežni. Zato me je naterao da uzmemDalino dete a ostavim svoje umestonjega. Meštar Emon je zaspao da se neprobudi, ali da je ostao, ona bi gaspalila.“

On će ipak goreti, pomisli Semnesrećno, samo to sada moram dauradim ja. Targarjeni su svoje pale uvekpredavali vatri. Kuhuru Mo nije hteo dadozvoli pogrebnu lomaču na Cimetnom

vetru, pa je zato Emonovleš stavljen ubure mornarskog ruma da ga očuva dokbrod ne stigne u Starigrad.

„Noć pre nego što je umro, pitao jesme li da drži dete“, nastavila je Fili.„Bojala sam se da će ga možda ispustiti,ali nije. Ljuljao ga je i tiho mu neštootpevao, i Dalin mali je pružio ručicu idodirnuo mu lice. Pomislila sam da gaboli, po tome kako je izvio usnu, ali sestari zapravo samo smejao.“ Pogladilaje Semovu šaku. „Malog možemo danazovemo Meštar, ako hoćeš. Kadaporaste, ne sada. Možemo.“

„Meštar nije ime. Ali možeš da ganazoveš Emon.“

Fili se zamisli. „Dala ga je rodilausred bitke, dok su mačevi pevali svuda

oko njih. Tako bi trebalo da se zove.Emon Čedo Bitke. Emon Poj Čelika.“

Ime koje bi se dopalo čak i momocu. Ratničko ime. Dečak je ipak bio sinMensa Rajdera i Krasterov unuk. Nijeimao nimalo Semove kukavičke krvi.„Da. Nazovi ga tako.“

„Kada napuni dve godine“, obećaona, „ne ranije.“

„Gde je dečak?“, priseti se Sem dapita. Od ruma i tuge nije primetio da Filine drži dete.

„Kodža ga je uzela. Zamolila sam jeda ga malo pričuva.“

„О.“ Kodža Mo je bila kapetanovakći, viša od Sema i vitka kao koplje,kože crne i glatke kao uglačani ahat.Zapovedala je i brodskim crvenim

strelcima i umela da napne valoviti lukod zlatisrca koji je odapinjao strelučetiri stotine koraka. Kada su ih gusarinapali kod Stepenika, desetak ih jepoginulo od Kodžinih strela, dok suSemove sve padale u vodu. Jedino što jeKodža Mo volela više od svog luka biloje da cupka Dalinog sinčića na kolenu ipeva mu na letnjem jeziku. Divljanskiprinc je postao miljenik svih žena nabrodu, i činilo se da Fili ima poverenjau njih, kao što ga nije imala ni u jednogmuškarca.

„То baš lepo od Kodže“, reče Sem.„U početku sam je se bojala“, reče

Fili. „Bila je tako crna, a zubi su joj bilitako veliki i beli, bojala sam se da jezverobraz ili čudovište, ali nije. Dobra

je. Sviđa mi se.“„Znam.“ Fili je skoro čitavog života

poznavala samo jednog muškarca,užasnog Krastera. Ostatak njenog svetačinile su žene. Muškarci je plaše, ali nei žene, shvati Sem. To je mogao darazume. U Rožnom bregu je i njemužensko društvo bilo draže. Sestre su biledobre prema njemu, i mada su ga drugedevojčice ponekad zadirkivale, surovereči je bilo lakše trpeti nego udarce ićuške koje je dobijao od drugih dečaka uzamku. Čak i sada, na Cimetnom vetru,Sem se osećao prijatnije s Kodžom Monego s njenim ocem, mada je to moždabilo zato što je ona znala zajedničkijezik, a on nije.

„I ti mi se dopadaš, Seme“, prošapta

Fili. „А dopada mi se i ovo piće. Imaukus vatre.“

Da, pomisli Sem, piće za zmajeve.Čaše su im bile prazne, tako da je otišaodo bačve i ponovo ih napunio. Sunce jebilo nisko na zapadu, video je, natekloje i postalo trostruko krupnije negoobično. Od njegovog rumenog svetla iFilino lice je delovalo rumeno i crveno.Ispili su čašu za Kodžu Mo, pa jednu zaDalinog sina i jednu za Filino dete, tamona Zidu. A posla toga je svakako valjaloispiti još po dve za Emona od kućeTargarjena. „Neka mu Otac pravednosudi“, reče Sem šmrčući. Sunce je biloskoro zašlo kada su završili s meštromEmonom. Na zapadnom obzorju sijala jejoš samo dugačka tanka crta crvenila,

poput posekotine na nebu. Fili je reklada se od pića brod vrti ukrug, tako da jojje Sem pomogao da siđe niz lestvice doženskih odaja ispod pramca.

Na samom ulazu u kabinu je visiofenjer, i Sem je uspeo da se udari uglavu dok je ulazio. „Jao“, reče on, aFili upita: „Boli te? Daj da vidim.“Nagnula se blizu....

...i poljubila ga u usta.Sem shvati da joj uzvraća poljubac.

Rekao sam reči, pomisli on, ali su njenešake trgale njegovu crninu i cimale muučkur. Prekinuo je poljubac taman kolikoda kaže: „Ne možemo“, ali Fili reče:„Možemo“, i ponovo mu pokri usnesvojima. Cimetov vetar se vrteo okonjih i Sem je osećao ukus ruma na

Filinom jeziku, a onda su njene grudibile nage i on ih je dodirivao. Rekaosam reči, pomisli Sem ponovo, ali jednanjena bradavica nađe put do njegovihusana. Bila je ružičasta i tvrda, i kadapoče da je sisa, mleko mu ispuni usta,mešajući se sa ukusom ruma, a on nikadaranije nije okusio ništa tako lepo, slatkoi dobro. Ako to uradim, nisam bolji odDareona, pomisli Sem, ali je osećaj biopreviše lep da bi stao. A odjednom muse i kita našla napolju, štrčala je nagoreiz čakšira poput debelog ružičastogjarbola. Izgledala je tako blesavo da muje došlo da se nasmeje, ali ga Fili gurnuna ležaj, zadiže suknju iznad pojasa ispusti se na njega uz tih, jecav zvuk. Toje bilo još bolje od bradavica. Kako je

vlažna, pomisli on dahćući. Nisam imaopojma da žena dole može da bude takovlažna. „Sada sam tvoja žena“,prošaputa ona dok se spuštala na njega iponovo dizala. A Sem je zastenjao ipomislio: Ne, ne, ne možeš da budeš,rekao sam reči, rekao sam reči, ali jejedina reč koju je izustio bila: „Da.“

Posle je zaspala obgrlivši ga, s licemna njegovim grudima. I Semu je san biopotreban, ali je bio pijan od ruma imajčinog mleka i Fili. Znao je da trebada se odvuče do svoje ležaljke u muškojkabini, ali mu je ona, sklupčana uz njega,toliko prijala da nekako nije mogao dase pokrene.

Drugi su ulazili, i muškarci i žene, ion ih je slušao kako se ljube, smeju i

spajaju. Letnjoostrvljani. Oni tako žale.Na smrt odgovaraju životom. Sem je tonegde pročitao, nekada davno. Pitao seda li je Fili to znala, da li joj je KodžaMo rekla šta da uradi.

Udisao je miomiris njene kose izurio u fenjer koji im se njihao iznadglava. Čak ni sama Starica ne bi moglada me izbavi iz ovoga. Najbolje što jemogao da uradi jeste da se krišomiskrade i skoči u more. Ako se udavim,niko ne mora da sazna kako sam seosramotio i prekršio zavete, a Fili možesebi da nađe boljeg čoveka, nekog konije debela kukavica.

Sutradan ujutro se probudio u svojojležaljci u muškoj kabini, uz Ksondovepovike o vetru. „Vetar se diže“,

ponavljao je zamenik. „Budi se i krenina posao, Crni Seme. Vetar se diže.“Ono što je Ksondu nedostajalo ubogatstvu rečnika, nadoknađivao jeglasnoćom. Sem se prevali iz ležaljke nanoge i smesta zbog toga zažali. Činilomu se da će mu glava pući, jedan plik nadlanu mu se preko noći otvorio, a mislioje i da će se ispovraćati.

Ksondo, međutim, nije imao milosti,tako da je Sem morao da obuče svojucrninu. Našao ju je na podu, ispodležaljke, zgužvanu u jednoj mokrojgomili. Onjušio ju je da vidi koliko jeprljava, i udahnuo miris soli, mora ismole, vlažnog platna i buđi, voća, ribe imornarskog ruma, čudnih začina iegzotičnog drveća i teški zadah

sopstvenog suvog znoja. Međutim, nanjima je bio i Filin miris, čisti mirisnjene kose i slatki miris njenog mleka, izato mu je bilo drago što je oblači.Mnogo bi, međutim, dao za tople suvečarape. Između nožnih prstiju su mu sepojavile nekakve gljivice.

Kovčeg s knjigama nije ni izbliza biodovoljan da plati put za četvoro odBravosa do Starigrada. Cimetnom vetruje, međutim, nedostajalo posade, tako daje Kuhuru Mo pristao da ih primi, alipod uslovom da rade na brodu. Kada seSem pobunio da je meštar Emon previšeslab za to, dečak tek odojče, a da se Filiboji mora, Ksondo se samo nasmejao:„Crni Sem je velik debeo čovek. CrniSem će raditi za četvoro.“

Istinu govoreći, Sem je bio takotrapav da je sumnjao hoće li moći daobavlja poslove i za samo jednogvaljanog čoveka, ali se svojski trudio.Ribao je palube i strugao ih kamenjem,vukao je lance sidra, namotavao užad ilovio pacove, ušivao pokidana jedra,krpio rupe u koritu vrelom smolom,čistio ribu i seckao voće za kuvara. IFili se trudila. Bolje se snalazila u snastiod Sema, mada je s vremena na vremeipak morala da zažmuri zbog tolikogvodenog prostranstva.

Fili, pomisli Sem, šta ću da radim saFili?

Dan je bio bio dugačak, vreo ilepljiv, a još duži zbog tutnjave unjegovoj glavi. Sem se zanimao

užadima, jedrima i drugim zadacimakoje mu je Ksondo davao, i trudio se damu oči ne odlutaju do bačve ruma ukojoj se nalazilo telo starog meštraEmona... ili do Fili. Nije sada mogao dase suoči s divljankom, ne posle onogašto su sinoć uradili. Kada bi ona izašlana palubu, on bi otišao u potpalublje.Kada bi ona otišla na pramac, on biotišao na krmu. Kada bi mu seosmehnula, on bi se okrenuo, osećajućise užasno nesrećno. Trebalo je daskočim u more dok je još spavala,mislio je. Uvek sam bio kukavica, ali dosada nikada nisam bio krivokletnik.

Da meštar Emon nije umro, Sem biga pitao šta da radi. Da je na brodu bioDžon Snežni, ili čak Pip i Gren, možda

bi se obratio njima. Ovako je imao samoKsonda. Ksondo ne bi shvatio štagovorim. A ako bi shvatio, samo birekao da je ponovo pojebem. „Jebanje“je bila prva reč zajedničkog jezika kojuje Ksondo naučio, i bila mu je veomadraga.

Imao je sreće što je Cimetov vetartoliko velik. Na Kosu bi ga Fili ulovilaza tili čas. Labuđe brodove, ta velikaplovila s Letnjih ostrva, u Sedamkraljevstava su tako prozvali zbognadutih belih jedara, kao iz zbog figurana pramcima, koje su većinompredstavljale ptice. Koliko god velikibili, samo su oni umeli da tako otmenoseku talase. Uz povoljan, jak vetar,Cimetov vetar bi pretekao svaku galiju,

mada je bez vetra bio bespomoćan. Anudio je i mnogo mesta da se kukavicaskrije.

Kada je Sem skoro završio sve svojedužnosti, napokon se našao sateran ućošak. Spuštao se niz lestvice kada ga jeKsondo uhvatio za okovratnik. „CrniSem ide sa Ksondom“ rekao je, odvukaoga preko palube i bacio pred nogeKodže Mo.

Daleko na severu, na obzorju sevidela izmaglica. Kodža pokaza prstomka njoj. „Tamo je obala Dorne. Pesak,stene i škorpioni, a nema dobrog sidrištana stotinu liga. Možeš da plivaš tamoako hoćeš, pa peške u Starigrad.Moraćeš da pređeš duboku pustinju ipopneš se uz neke planine i preplivaš

Brzak. Ili možeš da odeš kod Fili.“„Ti ne shvataš. Prošle noći smo

mi...“„...počastvovali svoje mrtve, i

bogove koji su vas oboje stvorili.Ksondo je uradio isto. Ja sam čuvaladete, inače bih bila s njim. Svi viVesterošani stvarate sramotu odvoljenja. Nema sramote u voljenju. Akovaši obrednici kažu da ima, vaših sedambogova su sigurno demoni. Na ostrvimami znamo bolje. Naši bogovi su nam dalinoge za trčanje, noseve za mirisanje,ruke da dodirujemo i opipavamo. Kojibi ludi okrutni bog dao čoveku oči pa murekao da zauvek mora da žmuri, i nikadane pogleda svu lepotu sveta? Samočudovišan bog, demon tame.“ Kodža

stavi šaku među Semove noge. „Bogovisu ti i ovo dali s razlogom, za... koja jevaša vesteroska reč?“

„Jebanje“, ubaci Ksondopredusretljivo.

„Da, za jebanje. Za pružanjezadovoljstva i pravljenje dece. U tomenema sramote.“

Sem ustuknu od nje. „Ја sam sezakleo. Neću imati ženu, neću imatidece. Rekao sam reči.“

„Zna ona koje si reči rekao. Ona jepo nečemu dete, ali nije slepa. Zna zaštonosiš crno, zašto ideš u Starigrad. Znada ne može da te zadrži. Hoće te za jošmalo, i to je sve. Izgubila je svog oca isvog muža, svoju majku i svoje sestre,svoj dom, svoj svet. Ti si sve što ima, i

dete. Zato sada idi njoj, ili plivaj.“Sem očajnički pogleda izmaglicu

koja je obeležavala daleku obalu. Znaoje da nema nikakvih izgleda da dotledopliva.

Otišao je do Fili. „Ono što smouradili... da mogu da se oženim, pre bihuzeo tebe nego bilo koju princezu ilivisokorođenu devicu, ali ne mogu. Jošsam vrana. Rekao sam reči, Fili. Otišaosam s Džonom u šumu i izgovorio rečipred drvetom-srcem.“

„Drveće nas čuva“, prošapta Filibrišući mu suze sa obraza. „U šumi, onovidi sve... ali ovde nema drveća. Samovoda, Seme. Samo voda.“

SERSEIDan beše hladan, siv i kišan.

Pljuštalo je čitavog jutra, a čak i kada jekiša po podne stala, oblaci nisu hteli dase raziđu. Sunce uopšte nisu videli.Takvo grozno vreme je bilo dovoljno daobeshrabri čak i malu kraljicu. Umestoda jaše sa svojim kokoškama i njihovompratnjom gardista i obožavalaca, dan jeprovela u Devojačkoj kuli, samo skokoškama, slušajući Plavog Barda kakopeva.

Ni Sersein dan nije bio mnogo bolji,sve do večeri. Kada je sivo nebo počeloda tamni, javili su joj da će Mila Serseiuploviti na večernjoj plimi, a da je Oran

Vodeni pred njenim vratima i da moli daga primi.

Kraljica ga smesta pozva. Čim jeušao u njenu odaju, znala je da su vestidobre. „Veličanstvo“, rekao je uz širokosmeh, „Zmajkamen je tvoj.“

„Divno.“ Uzela ga je za ruke ipoljubila u obraz. „Znam da će i Tomenbiti zadovoljan. To znači da ćemo moćida oslobodimo flotu lorda Redvina iisteramo gvozdenljude sa Štitova.“Novosti iz Hvata su sa svakim gavranompostajale sve strašnije. Gvozdenljudi se,izgleda, nisu zadovoljili samo svojimnovim kamenjem. Snažne pljačkaškedružine harale su i po Vijugavici, anapali su čak i Senicu i manja ostrva okonje. Redvini su u svojim vodama

zadržali tek desetak ratnih brodova, i svisu bili savladani, zauzeti ili potopljeni.A sada je čak bilo izveštaja da taj luđakkoji sebe naziva Juronom Vranookimšalje dugačke brodove uz Šaputavi zalivprema Starigradu.

„Lord Pakster je ukrcavao namirniceza plovidbu kući kada je Mila Serseidigla jedra“, izvesti lord Vodeni.„Pretpostavljam da je do sada glavninanjegove flote isplovila.“

„Nadajmo se da će hitro putovati, ida će ih pratiti bolje vreme nego ovodanas.“ Kraljica povuče Vodenog nasedište pokraj prozora, pored sebe.„Treba li ser Lorasu da zahvalimo naovom trijumfu?“

Osmeh mu nestade. „Neki će tako

govoriti, veličanstvo.“„Neki?“ Uputila mu je upitan pogled.

„Ne i ti?“„Nikada nisam video hrabrijeg

viteza“, reče Vodeni, „ali je pobedukoja se mogla postići bez kapi krvipretvorio u pokolj. Hiljadu ljudi jemrtvo, ili skoro toliko. Većinom naših. Ito ne samo prostih ljudi, veličanstvo,već vitezova i mladih lordova, najboljihi najhrabrijih.“

„А ser Loras?“„On će biti hiljadu i prvi. Odneli su

ga u zamak posle bitke, ali su mu raneteške. Izgubio je toliko krvi da meštričak neće ni da mu stavljaju pijavice.“

„Oh, kako je to tužno. Tomenu ćeprepući srce. On se izuzetno divio našem

neustrašivom Vitezu od Cveća.“„Kao i prost svet“, reče njen

admiral. „Device će plakati u vinskečaše po čitavom kraljevstvu kada Lorasumre.“

Nije grešio, znala je kraljica. Trihiljade ljudi se proguralo kroz Blatnukapiju da isprati ser Lorasa onog danakada je isplovio, a tek je svaki četvrtibio muškarac. Taj prizor ju je samoispunio prezirom. Želela je da zaurla nanjih da su ovce, da im kaže kako je svešto ikada mogu dobiti od Lorasa osmeh icvet. Umesto toga ga je proglasilanajsmelijim vitezom u Sedamkraljevstava, i osmehnula se kada mu jeTomen predao draguljima optočen mačda ga ponese u bitku. Kralj ga je i

zagrlio, što nije bilo deo Serseinihzamisli, ali je sada bilo svejedno. Moglaje sebi da dozvoli velikodušnost. LorasTirel je umirao.

„Reci mi“, naredi Sersei. „Hoću sveda znam, od početka do kraja.“

U sobi se bilo smračilo kada jezavršio. Kraljica je upalila nekolikosveća i poslala Dorkas u kuhinju da imdonese hleba, sira i malo kuvanegovedine s renom. Dok su večerali,zamolila je Orana da joj ponovo ispričapriču, kako bi tačno zapamtila svepojedinosti. „Ipak ne želim da našadragocena Margeri čuje ove vesti odnekog stranca“, rekla je. „Sama ću joj ihpreneti.“

„Veličanstvo je tako pažljivo“, reče

Vodeni uz osmeh. Opak osmeh, pomislikraljica. Oran nije podsećao na princaRegara onoliko koliko joj se u prvi mahučinilo. Ima tu kosu, ali je ima i polakurvi u Lisu, ako je verovati pričama.Regar je bio muškarac. Ovaj je samolukav dečak, ništa više. Mada, na svojnačin, koristan.

Margeri je bila u Devojačkoj kuli;pijuckala je vino i pokušavala dazajedno sa svoje tri rođake pronikne uneku novu igru iz Volantisa. Mada jebilo kasno, gardisti su smesta pustiliSersei unutra. „Veličanstvo“, poče ona,„najbolje je da čuješ novosti od mene.Oran se vratio sa Zmajkamena. Tvoj bratje heroj.“

„Uvek sam to znala.“ Margeri nije

delovala iznenađeno. A zašto bi bila?To je i očekivala od trenutka kada jeLoras zatražio da zapoveda. A ipak,kada je Sersei završila priču, naobrazima mlađe kraljice blistale su suze.„Redvinovi rudari su kopali tunel ispodzidova zamka, ali je to bilo presporo zaViteza od Cveća. Bez sumnje je mislio opatnjama naroda tvoga oca na Štitovima.Lord Vodeni kaže da je naredio juriš nipola dana pošto je preuzeozapovedništvo, pošto je zapovednikodbrane lorda Stanisa odbio da seopsada reši dvobojem između njihdvojice. Loras je prvi jurnuo unutra kadaje ovan provalio kapije zamka. Kažu daje ujahao pravo u usta zmaja, sav ubelom, vitlajući buzdovanom iznad

glave, ubijajući i levo i desno.“Do tada je Mega Tirel već otvoreno

jecala. „Kako je umro?“, upitala je. „Kоga je ubio?“

„Nijedan čovek nije imao tu čast“,odgovori Sersei. „Ser Lorasa je jednastrelica pogodila u butinu, a druga urame, ali je on nastavio da seneustrašivo bori, mada je krv liptala iznjega. Kasnije je pretrpeo udaractopuzom koji mu je slomio nekolikorebara. Posle toga... ali ne, poštedećuvas onog najgoreg.“

„Reci mi“, reče Margeri.„Naređujem ti.“

Naređuješ? Sersei zastade na tren,pa odluči da pređe preko toga.„Branioci su se povukli u unutrašnju

utvrdu kada je spoljni zid zauzet. Lorasje i tamo predvodio napad. Polili su gaključalim uljem.“

Gospa Ala preblede kao kreč i istrčaiz sobe.

„Meštri rade sve što je u njihovojmoći, uverava me lord Vodeni, ali sebojim da je tvoj brat previše opečen.“Sersei zagrli Margeri da je uteši.„Spasao je kraljevstvo.“ Kada jepoljubila malu kraljicu u obraz, osetilaje so njenih suza. „Džejmi će upisati svanjegova dela u Belu knjigu, a pevači ćeo njemu pevati hiljadu godina.“

Margeri se otrgnu iz njenog zagrljaja,tako silovito da Sersei umalo ne pade.„То što umire ne znači i da je mrtav“,reče ona.

„Ne, ali meštri kažu...“„Ako umire, ne znači i da je mrtav!“„Samo sam želela da te poštedim...“„Znam ja šta si ti želela. Izlazi

napolje.“Sada znaš kako sam se osećala one

noći kada je moj Džofri umro.Poklonila se, s maskom hladneljubaznosti na licu. „Mila kćeri. Tako mije žao zbog tebe. Ostaviću te tvomebolu.“

Ledi Meriveder se nije pojavila tenoći, a Sersei je bila previše nemirna zasan. Da me lord Tivin sada vidi, znao bida ima naslednika, naslednika vrednogStene, mislila je dok je ležala u krevetua Džoslin Svift tiho hrkala na drugomjastuku. Margeri će uskoro liti gorke

suze koje je trebalo da lije za Džofrijem.I Mejs Tirel će možda plakati, ali munije pružila povod da razvrgne njihovosavezništvo. Šta je to ona, na krajukrajeva, učinila sem što je počastvovalaLorasa svojim poverenjem? Kleknuo jeda zatraži od nje da zapoveda, i to predpola dvora.

Kada bude umro, moram da munegde podignem spomenik, i priredimsahranu kakvu Kraljeva luka još nijevidela. Prostom svetu će se to dopasti.Kao i Tomenu. Mejs će mi možda čak izahvaliti, siromah. A što se njegovegospe majke tiče, ako su bogovimilostivi, ova vest će je ubiti.

Sersei godinama nije videla lepšiosvit. Tena se pojavila nedugo zatim i

priznala da je noć provela tešećiMargeri i njene gospe, pijući vino,plačući i pričajući o Lorasu. „Margeri jejoš ubeđena da on neće umreti“,izvestila je dok se kraljica oblačila zadvor. „Namerava da pošalje sopstvenogmeštra da ga neguje. Rođake se mole zaMajčino milosrđe.“

„I ja ću se moliti. Sutra ćeš poći samnom u Belorovo obredište, pa ćemoupaliti stotinu sveća za našegneustrašivog Viteza od Cveća.“Okrenula se svojoj služavki. „Dorkas,donesi mi krunu. Onu novu, molim te.“Bila je lakša od stare, bledo kovanozlato ukrašeno smaragdima koji sublistali kada god bi okretala glavu.

„Jutros su četvorica došla u vezi s

Baukom“, reče ser Ozmund kada gaDžoslin primi.

„Četvorica?“ Kraljica je bilaprijatno iznenađena. U Crvenu tvrđavusu neprekidno pristizali doušnici koji sutvrdili da nešto znaju o Tirionu, ali sučetvorica u jednom danu bili neštoneobično.

„Jeste“, reče Ozmund. „Jedan ti jedoneo glavu.“

„Prvo ću njega da primim. Odvedi gau moju radnu odaju.“ Nek ovog puta nebude greška. Nek napokon dobijemosvetu, da Džof može da počiva u miru.Obrednici su rekli da je broj sedam svetbogovima. Ako je tako, možda će sedmaglava biti melem za kojim je njena dušačeznula.

Ispostavilo se da je čovek nekiTirošanin; nizak, debeo i znojav, saulizičkim osmehom koji ju je podsećaona Varisa i račvastom bradom obojenomu zeleno i ružičasto. Sersei se na prvipogled nije dopao, ali je bila spremnada previdi njegove mane ako bi zaistaimao Tirionovu glavu u kovčegu koji jedoneo sa sobom. Bio je od kedrovine, saintarzijama od slonovače u obliku loze icveća, sa šarkama i bravicama odbelogzlata. Lepa stvar, ali je kraljicu zanimalosamo ono što krije u sebi. Bar izgledadovoljno veliko. Tirion je imao nakaznoveliku glavu za nekoga tako malog izakržljalog.

„Veličanstvo“, promumla Tirošaninduboko se klanjajući, „vidim da si lepa

kao što se priča. Čak smo i na drugojobali Uzanog mora čuli o tvojoj velikojlepoti, i bolu koji kida tvoje nežno srce.Nema čoveka koji će ti vratiti tvoghrabrog sina, ali se nadam da ti moguponuditi melem za rane.“ Položio je rukuna kovčeg. „Donosim ti pravdu.Donosim ti glavu tvog valonkara.“

Stara valirijska reč je ispuni jezom,mada joj probudi i plamičak nade.„Bauk više nije moj brat, ako je to ikadai bio“, objavi ona. „Niti ću izgovoritinjegovo ime. To je nekada bilo gordoime, pre nego što ga je on osramotio.“

„U Tirošu ga zovemo Crvenoruki, pokrvi koja mu curi niz prste. Kraljevekrvi, i očeve. Neki kažu da je i majkuubio, da je došao na svet tako što joj je

rasparao utrobu zverskim kandžama.“Kakve gluposti, pomisli Sersei.

„Istina je“, reče ona. „Ako je Baukovaglava u tom kovčegu, uzdići ću te u lordai podariti ti bogate zemlje i utvrde.“Titule su jeftinije od prašine, a rečnezemlje su pune razvaljenih zamkova kojipusti stoje između neobrađenih polja ispaljenih sela. „Moj dvor čeka. Otvorikutiju i daj nam da vidimo.“

Tirošanin teatralno otvori kutiju, paosmehnut zakorači unazad. Unutra jeglava kepeca ležala na mekom plavomsomotu, zureći u nju.

Sersei je dobro osmotri. „То nijemoj brat.“ Osećala je gorčinu u ustima.Pretpostavljam da je bilo previše toočekivati, posebno posle Lorasa.

Bogovi nikada nisu toliko milosrdni.„Ovaj čovek ima smeđe oči. Tirion jeimao jedno crno i jedno zeleno.“

„Oči, baš tako... veličanstvo, očitvog brata su bile... pomalo propale.Dao sam sebi slobodu da ih zamenimstaklom... ali pogrešne boje, baš kao štokažeš.“

To ju je samo dodatno razljutilo.„Tvoja glava možda ima staklene oči,ali ih ja nemam. Na Zmajkamenu imakamenih čudovišta koje više liče naTiriona od ovog stvora. Ćelav je idvostruko stariji od mog brata. Šta mu sedesilo sa zubima?“

Čovek se kupio pred gnevom unjenom glasu. „Imao je lepe zlatne zube,veličanstvo, ali mi... žao mi je...“

„О, još nije. Ali će biti.“ Trebalo bida ga zadavim. Neka se bori za vazduhdok mu lice tamni, isto kao moj mili sin.Reči su joj bile na usnama.

„Greška bez zle namere. Jedan kepecveoma liči na drugoga, a... veličanstvoće da primeti, on nema nos...“

„Nema nos zato što si ga tiodsekao.“

„Ne!“ Znoj na njegovom čelu jeopovrgavao njegovo poricanje.

„Da.“ Otrovna umilnost se ušunjala uSersein glas. „Bar si imao toliko pameti.Poslednja budala je pokušala da meubedi kako mu je nos porastaozahvaljujući nekom čarobnjaku lutalici.Ipak, čini mi se da duguješ ovom kepecunos. Kuća Lanistera vraća svoje dugove,

pa ćeš to učiniti i ti. Ser Merine, odvediovu varalicu Kiburnu.“

Ser Merin Trent uze Tirošanina zaruku pa ga odvuče, mada se ovaj jošbunio. Pošto su otišli, Sersei se okrenuOzmundu Ketlbleku. „Ser Ozmunde,sklanjaj mi ovo s očiju i dovedi ostalutrojicu koji tvrde da nešto znaju oBauku.“

„Razumem, veličanstvo.“Nažalost, trojica samozvanih

doušnika su se pokazala jednakobeskorisnim kao Tirošanin. Jedan jerekao da se Bauk krije u nekomstarigradskom bordelu, gde ustimazadovoljava muškarce. To je bilazabavna slika, ali Sersei nije u njupoverovala ni na tren. Drugi je tvrdio da

je video kepeca u lakrdijaškoj predstaviu Bravosu. Treći je tvrdio da je Tirionpostao pustinjak u rečnim zemljama i daživi na nekom ukletom brdu. Kraljica jesvima isto odgovorila. „Ako budeš takodobar da povedeš moje hrabre vitezovedo tog kepeca, bićeš bogato nagrađen“,obećala je. „Pod uslovom da to jesteBauk. Ako nije... pa, moji vitezovinemaju mnogo strpljenja za prevaru, kaoni za budale koje ih vode u poteru zasenkama. Čovek bi mogao da izgubijezik.“

I tek tako, sva tri doušnika odjednomviše nisu bili sigurni, i priznali su da suto možda videli nekog drugog kepeca.

Sersei nikada ranije nije mislila dapostoji toliko mnogo kepeca. „Zar je

čitav svet preplavljen tim nakaznimmalim čudovištima?“ požalila se dok suizvodili poslednjeg doušnika. „Koliko liih to samo ima?“

„Manje nego što ih je bilo“, reče lediMeriveder. „Mogu li imati čast daotpratim veličanstvo na dvor?“

„Ako možeš da podneseš dosadu“,reče Sersei. „Robert je bio budala ugotovo svakom pogledu, ali je u jednombio u pravu. Vladanje kraljevstvom jezamoran posao.“

„Tužna sam što vidim veličanstvotako umorno. Ja ti kažem, idi negde dauživaš i ostavi kraljevu desnicu dasasluša te zamorne molbe. Mogle bismoda se obučemo kao služavke iprovedemo dan među običnim svetom,

da čujemo šta pričaju o paduZmajkamena. Znam krčmu gde sviraPlavi Bard kada ne peva za malukraljicu, i izvesni podrum gde jedančarobnjak pretvara olovo u zlato, vodu uvino i devojčice u dečake. Možda bimogao da baci svoje čini na nas. Zar nebi veličanstvu bilo zabavno da jednenoći bude muškarac?“

Da sam muškarac, bila bih Džejmi,pomisli kraljica. Da sam muškarac,vladala bih ovim kraljevstvom u svoje,a ne u Tomenovo ime. „Samo ako tiostaneš žena“, reče ona, znajući da toTena želi da čuje. „Opako si stvorenješto me tako kušaš, ali kakva bih to jakraljica bila kada bih prepustilakraljevstvo drhtavim rukama Harisa

Svifta?“Tena napući usne. „Veličanstvo je

previše revnosno.“„Jesam“, priznade Sersei, „i na kraju

dana će mi zbog toga biti krivo.“Uhvatila je ledi Meriveder pod ruku.„Idemo.“

Džalabar Kso je bio prvi molilac togdana, kao što i dolikuje ugledu ipoložaju princa u izgnanstvu. Bez obzirana to što je izgledao veličanstveno uperjanom plaštu živih boja, ipak jedošao da prosi. Sersei ga pusti da iznesesvoju uobičajenu molbu za oružje i ljudekoji će mu pomoći da povrati Dolinucrvenog cveta, pa reče: „Veličanstvo sebori u svom ratu, prinče Džalabare.Trenutno nema ljudi za tebe. Možda

dogodine.“ To mu je Robert uvekgovorio. Dogodine će mu reći nikada,ali ne danas. Zmajkamen je njen.

Lord Halin iz esnafa alhemičaraizašao je pred nju da zatraži dozvolu danjegovi piromanseri izlegu zmajeva jajakoja će možda biti nađena naZmajkamenu, sada kada je ostrvoponovo bezbedno u kraljevskim rukama.„Ako je takvih jaja ostalo, Stanis ih jesigurno prodao da plati troškove svojebune“, rekla mu je kraljica. Uzdržala seda mu kaže da je ta namera suluda. Jošotkako je poslednji targarjenski zmajuginuo, svi takvi pokušaji su seokončavali smrću, propašću ilisramotom.

Nekoliko trgovaca se pojavilo da

moli da se presto zauzme za njih kodGvozdene banke iz Bravosa. Bravošanisu, izgleda, tražili isplatu svihdugovanja, a odbijali nove pozajmice.Potrebna nam je sopstvena banka,shvati Sersei, Zlatna lanisgradskabanka. Možda će, kada Tomenov prestobude osiguran, to i učiniti. Zasada jesamo mogla da kaže trgovcima da plateBravošanima sve što duguju.

Izaslanstvo Vere je predvodio njenstari prijatelj obrednik Rejnard. ŠestRatnikovih sinova su ga dopratili krozgrad; zajedno ih je bilo sedam, svet isrećan broj. Novi prvoobrednik - iliprvovrabac, kako ga je prozvaoMesečev Dečak - na sve je primenjivaosedmice. Vitezovi su nosili pojaseve za

mačeve u sedam boja Vere. Kristali sukrasili jabuke njihovih dugačkih mačevai kreste njihovih kaciga. Nosili su velikeštitove koji su oblikom podsećali nadečje zmajeve, kakvi nisu viđeni još odOsvajanja. Ni grb na njima se vekovimanije video u Sedam kraljevstava: mačduginih boja koji blista na tamnom polju.Skoro stotinu vitezova je već došlo dazavetuju svoje živote i mačeveRatnikovim sinovima, tvrdio je Kiburn,a svakog dana ih još pristiže. Pijani suod bogova, svi zajedno. Ko bi pomislioda ih u kraljevstvu ima toliko?

Većinom su to bili domaći vitezovi ivitezovi lutalice, ali je poneki bio ivišeg roda; mlađi sinovi, sitni lordovi,starci koji žele pokoru za stare grehe. A

tu je bio i Lansel. Mislila je da seKiburn šali kada joj je javio da se njenbudalasti brat od strica odrekao zamka,zemlje i žene i vratio u grad da stupi uplemeniti i silni red Ratnikovih sinova, aipak je stajao tu pred njom u društvuostalih pobožnih budala.

Sersei se to nimalo nije dopadalo. Anije joj prijalo ni beskrajnoprvovrapčevo neprijateljstvo inezahvalnost. „Gde je prvoobrednik?“,upitala je Rejnarda. „Njega sampozvala.“

Obrednik Rejnard odgovorižalostivo. „Njegova presvetost me jeposlao umesto sebe, i rekao mi daporučim veličanstvu kako su ga Sedmoroposlali da se bori protiv greha.“

„Kako? Tako što će propovedatičednost na Ulici svile? Nije valjda damisli kako će pretvoriti kurve u deviceako se bude molio za njih?“

„Naša tela su oblikovali naš Otac inaša Majka da bi smo spajali muško ižensko i začinjali zakonitu decu“,odgovori Rejnard. „Nisko je i grešno dažene prodaju svoje svete delove zanovac.“

Pobožne reči bile bi uverljivije dakraljica nije znala kako obrednikRejnard ima vrlo bliske prijateljice usvakom bordelu na Ulici svile. Nemasumnje da mu je pametnije da ponavljaprvovrapčevo cvrkutanje nego da ribapodove. „Ne daj sebi za pravo da mipropovedaš“, reče mu ona. „Vlasnici

bordela se žale, i to s pravom.“„Ako grešnici govore, zašto da ih

pravednici slušaju?“„Ti grešnici pune kraljevske

kovčege“, reče kraljica otvoreno, „а odnjihovih novčića se izdaju plate zlatnihplaštova i grade galije da nam braneobale. A i trgovina se mora uzeti u obzir.Da u Kraljevoj luci nema bordela,brodovi bi išli u Senodol i Galebovo.Presvetost mi je obećao mir na ulicama.Kurvanje pomaže da se taj mir očuva.Običan svet je sklon da se okrenesilovanju kada nema kurvi. Neka sepresvetost moli u obredištu, gde mu je imesto.“

Kraljica je očekivala da će sepojaviti i lord Džajlz, ali umesto njega

dođe velemeštar Piseli, sivog lica iizvinjavajući se, da joj kaže kako jeRozbi previše slab da ustane iz kreveta.„Nažalost, bojim se da će se uskoro lordDžajlz pridružiti svojim plemenitimprecima. Neka mu Otac pravedno sudi.“

Ako Rozbi umre, Mejs Tirel i malakraljica će ponovo pokušati da minametnu Debelog Garta. „LordaDžajlza taj kašalj muči već godinama, anikada ga ranije nije ubio“, primeti ona.„Prekašljao je pola Robertovevladavine i čitavu Džofrijevu. Ako sadaumire, to je samo zato što neko želinjegovu smrt.“

Velemeštar Piseli zatrepta snevericom. „Veličanstvo? K-ko bi želeosmrt lorda Džajlza?“

„Njegov naslednik, možda.“ Ili malakraljica. „Neka žena koju je nekadaodbacio.“ Margeri, Mejs i Kraljica odTrnja, zašto da ne? Džajlz im stoji naputu. „Neki stari neprijatelj. Neki novi.Ti.“

Starac preblede. „V-veličanstvo sešali. Ja... ja sam iščistio lorda, iskrvarioga, negovao ga oblozima i napicima...kada se spusti magla, malo mu je bolje,a slatkisan ublažava njegov kašalj, ali sebojim da sada uz krv izbacuje ikomadiće pluća.“

„Bilo kako bilo. Vratićeš se lorduDžajlzu i obavestićeš ga da nema mojudozvolu da umre.“

„Ako je po volji veličanstvu.“ Piselise ukočeno pokloni.

Bilo ih je još, i još, i još, svakimolilac dosadniji od prethodnog. Auveče, kada je i poslednji napokonotišao a ona jela jednostavnu večeru udruštvu svog sina, rekla mu je: „Tomene,kada se moliš pre spavanja, reci Majci iOcu da si zahvalan što si još dete.Kraljevanje je težak posao. Jamčim ti,neće ti se dopasti. Kljucaju te kao jatovrana. Svaka hoće komad tvog mesa.“

„Da, majko“, reče Tomen tužnimglasom. Saznala je da mu je malakraljica ispričala za ser Lorasa. SerOzmund je rekao da je dečak plakao.Mlad je. Kada stigne u Džofove godine,neće se ni sećati kako je Lorasizgledao. „Meni ipak to kljucanje ne bismetalo“, nastavi njen sin. „Trebalo bi

da idem s tobom na dvor svaki dan, daslušam. Margeri govori...“

„...previše“, prasnu Sersei. „Dođemi da joj iščupam jezik.“

„Ne govori to“, viknu Tomeniznenada, a okruglo lišće mu pocrvene.„Pusti njen jezik na miru. Nemoj da jediraš. Ja sam kralj, a ne ti.“

Zurila je u njega u neverici. „Šta sito rekao?“

„Ја sam kralj. Moje je da kažemkome će biti iščupan jezik, a ne tvoje.Neću ti dozvoliti da naudiš Margeri.Neću. Zabranjujem.“

Sersei ga uhvati za uho pa ga odvučedo vrata, ne osvrćući se na njegovocičanje. Tamo je stražu čuvao ser BorosBlunt. „Ser Borose, veličanstvo se

zaboravilo. Budi ljubazan pa ga odvediu spavaću odaju i dovedi Pejta. Ovogputa hoću da Tomen sam išiba dečaka. Ito tako da mu oba guza prokrvare. Akoveličanstvo odbije, ili se pobuni makarjednom rečju, pozovi Kiburna i reci muda Pejtu iščupa jezik, pa da veličanstvonauči kolika je cena drskosti.“

„Razumem“, huknu ser Boros,nelagodno gledajući kralja.„Veličanstvo, molim te da pođeš samnom.“

Kada je noć pala na Crvenu tvrđavu,Džoslin je raspalila vatru u kraljičinomkaminu dok je Dorkas palila svećepored kreveta. Sersei otvori prozor dauđe svež vazduh, i ustanovi kako su seoblaci vratili da sakriju zvezde. „Baš

mračna noć, veličanstvo“, prošaputaDorkas.

Jeste, pomisli ona, ali ne takomračna kao u Devojačkoj kuli, ili naZmajkamenu, gde Loras Tirel ležiispečen i iskrvario, ili dole u crnimćelijama ispod zamka. Kraljica nijeznala zašto je na to pomislila. Bila jerešila da na Falisu ne pomisli više nijednom. Dvoboj. Kako je samo moglada se uda za takvu budalu! IzStoukvorta su stigle vesti da je lediTanda umrla od upale pluća, koju jeizazvao slomljen kuk. Tupava Lolisa jeproglašena za gospu od Stoukvorta, saser Bronom kao njenim gospodarom.Tanda je mrtva, a Džajlz umire. Dobroje što bar imamo Mesečevog Dečaka,

inače bi dvor ostao potpuno bez luda.Kraljica se osmehnu dok je legala najastuk. Kada sam je poljubila u obraz,osetila sam njene slane suze.

Sanjala je stari san, o tri devojke usmeđim ogrtačima, smežuranoj starici išatoru koji je smrdeo na smrt.

Staričin šator je bio mračan, svisokim šiljastim krovom. Nije želela dauđe, isto kao što nije želela ni kada jojje bilo deset godina, ali su je drugedevojčice gledale, i zato nije mogla daustukne. U snu ih je bilo tri, baš kao i uživotu. Debela Džejn Farman se držalapozadi, kao i uvek. Bilo je pravo čudošto je i dotle došla. Melara Hederspunje bila smelija, starija i lepša, barljudima koji vole pegice. Umotane u

grube plaštove i s navučenimkapuljačama, njih tri su se iskrale izkreveta i prešle turnirsko polje dapotraže čarobnicu. Melara je čulaslužavke kako šapuću da ona ume daprokune čoveka i da ga natera da sezaljubi, da prizove demone i predskažebudućnost.

U životu su devojke bile bez daha,opijene uzbuđenjem, šaputale su jednadrugoj dok su išle, jednako uzbuđenekoliko i uplašene. San je drugačiji. Usnu su šatori počivali u senkama, avitezovi i sluge kraj kojih su prolazilebili su od magle. Devojke su dugo lutalepre nego što su našle staričin šator. Atada su već sve baklje gasnule. Sersei jegledala devojčice kako se pribijaju

jedna uz drugu i sašaptavaju. Vratite se,pokušala je da im kaže. Bežite. Nema tuničega za vas. Ali mada je pokretalausta, nikakve reči se nisu čule.

Kći lorda Tivina je ušla prva, aMelara odmah za njom. Džejn Farman jebila poslednja, i pokušala je da sesakrije iza druge dve, kao što je uvekčinila.

Unutrašnjost šatora je bila punamirisa. Cimet i oraščić. Biber, crveni,beli i crni. Bademovo mleko i crni luk.Karanfilić, limunova trava, skupocenišafran i još čudniji začini, još ređi.Jedino svetlo je dopiralo iz gvozdenihmangala u obliku baziliskove glave,mutno zeleno svetlo od koga su zidovišatora izgledali hladni, mrtvi i truli. Da

li je tako bilo i u životu? Sersei nijemogla da se priseti.

Čarobnica je u snu spavala, kao štoje nekada spavala u životu. Pustite je namiru, poželela je kraljica da vikne.Budale male, nikada ne budite usnulučarobnicu. Bez jezika, mogla je samo dagleda kako devojčica skida plašt, udaranogom veštičin krevet i govori: „Budise, hoćemo da nam prorekneš sudbinu.“

Kada je Krastača Megi otvorila oči,Džejn Farman je prestrašeno ciknula ipobegla iz šatora, glavačke u noć. Malazdepasta glupa i strašljiva Džejn, sbledim licem, debela i preplašena odsvake senke. A ipak je ona bilanajpametnija. Džejn je još živela naLepom ostrvu. Udala se za jednog vazala

svog gospodara brata i okotila tucedece.

Staričine oči su bile žute, skorene odnekakvog odvratnog krmelja. ULanisgradu se pričalo da je bila mlada iprelepa kada ju je muž doveo sa istokauz tovar začina, ali su godine i zloostavili traga na njoj. Bila je niska,zdepasta i puna čireva, s gromuljastim,zelenkastim podvoljkom. Zube jeodavno izgubila, a sisurde su joj visiledo kolena. Ko bi se previše približio,namirisao bi na njoj bolest, a kada jeprogovorila, dah joj je bio čudan, snažani gadan. „Gubite se“, rekla jedevojčicama škripavim šapatom.

„Došli smo da nam proričeš“, reklajoj je mlada Sersei.

„Gubite se“, zakreštala je starica podrugi put.

„Čuli smo da možeš da vidišbudućnost“, rekla je Melara. „Samohoćemo da znamo za koga ćemo seudati.“

„Gubite se“, zakreštala je Megi, potreći put.

Poslušajte je, viknula bi kraljica daje imala jezik. Još imate vremena dapobegnete. Bežite, budale male!

Devojčica sa zlatnim uvojcima sepodbočila. „Prorekni nam, ili ću otićimom gospodaru ocu, pa će te on išibatizbog neposlušnosti.“

„Molim te“, preklinjala je Melara.„Samo nam reci šta nas čeka ubudućnosti, pa ćemo otići.“

„Ovde ima nekih koji nemajubudućnost“, promrmljala je Megi svojimužasnim dubokim glasom. Povukla jeodoru na ramena i mahnula devojčicamada priđu bliže. „Dođite, ako nećete daodete. Budale. Dođite, da. Moram davam osetim krv.“

Melara je prebledela, ali ne i Sersei.Lavica se ne boji žabe, koliko god ovabila stara i ružna. Trebalo je da ode,trebalo je da posluša, trebalo je dapobegne. Umesto toga je uzela bodežkoji joj je Megi pružila i prešlavijugavim gvozdenim sečivom prekopalca. Onda je to uradila i Melari.

U mutnom zelenom svetlu šatora, krvje izgledala više crno nego crveno.Megina bezuba usta zadrhtala su kada su

je videla. „Ovamo“, prošaptala je, „dajje ovamo.“ Kada joj je Sersei pružilaruku, posisala je krv desnima mekim kaou novorođenčeta. Kraljica se jošprisećala kako su joj čudna i hladna ustabila.

„Tri pitanja možeš da postaviš“,rekla je starica kada se napila. „Mojiodgovori ti se neće dopasti. Pitaj, iliodlazi.“

Odlazi, pomisli usnula kraljica, držijezik za zubima i beži. Ali devojčicanije imala dovoljno pameti da se boji.

„Kada ću se udati za princa?“ upitalaje.

„Nikada. Udaćeš se za kralja.“Pod zlatnim uvojcima, devojčino lice

se naboralo od zbunjenosti. Godinama

kasnije je smatrala da te reči znače kakose neće udati za Regara sve dok njegovotac Eris ne umre. „Biću kraljica, je litako?“, upitala je mlada Sersei.

„Hoćeš.“ Zloba je iskrila u Meginimžutim očima. „Kraljica ćeš biti... svedok ne dođe druga, mlađa i lepša, da tesruši i otme sve što ti je drago.“

Bes je blesnuo preko detinjeg lica.„Ako samo pokuša, reći ću mom bratuda je ubije.“ Čak ni tada nije htela dastane, kakvo je svojeglavo dete bila.Imala je pravo na još jedno pitanje, jošjedan pogled u život koji ju je čekao.„Hoćemo li kralj i ja imati dece?“upitala je.

„О, da. Šest i deset on, a tri ti.“To je Sersei zvučalo besmisleno.

Palac ju je boleo gde ga je posekla, akrv joj je kapala na tepih. Kako je tomoguće?, želela je da upita, ali jezavršila sa svojim pitanjima.

Starica, međutim, nije završila snjom. „Zlatne će im biti krune i zlatnipokrovi“, rekla je. „А kada te suze buduugušile, valonkar će ti stegnuti ruke okobelog grla i utrnuti tvoj život.“

„Šta je valonkar? Neko čudovište?“Zlatnoj devojčici se nije dopadalo toproročanstvo. „Ti si lažljivica i krastavažaba i smrdljiva stara divljakuša, i neverujem ti ni reč. Idemo, Melara. Ništapametno ne možemo od nje da čujemo.“

„I ja imam prava na tri pitanja“, nijese dala njena drugarica. A kada ju jeSersei povukla za rukav, otrgnula se i

okrenula starici. „Hoću li se udati zaDžejmija?“, izletelo joj je.

Glupo dete, pomisli kraljica, čak isada besna. Džejmi čak ne zna ni dapostojiš. U ta vremena je njen brat živeosamo za mačeve, pse i konje... i za nju,svoju bliznakinju.

„Ni za Džejmija, ni za nekog drugogčoveka“, rekla je Megi. „Crvi će tebiuzeti devičanstvo. Tvoja smrt je večerasovde, malena. Osećaš li njen zadah?Veoma je blizu.“

„Jedini zadah koji osećamo jestetvoj“, rekla je Sersei. Pored njenog laktaje na stolu stajala tegla nekog gustognapitka. Ona je uze i baci starici u oči. Uživotu je starica urlala na njih na nekomčudnom stranom jeziku, i proklinjala ih

dok su bežale iz šatora. Ali joj se u snulice rastopilo, rasplinulo u trake sivemagle dok na kraju nisu ostale samožmirkave žute oči, oči smrti.

Valonkar će ti stegnuti šake okovrata, čula je kraljica, ali glas nijepripadao starici. Neke ruke su izronile izmagle njenog sna i stegnule joj se okovrata; debele ruke, i snažne. Iznad njih jelebdelo njegovo lice, kezilo joj se igledalo raznobojnim očima. Ne, pokušada krikne kraljica, ali kepečevi prsti jojse zariše duboko u vrat, ugušivši njenekrike. Ritala se i vrištala, ali uzalud.Uskoro je počela da ispušta isti zvuk kaonjen sin, užasno tanko šištanje koje jepropratilo Džofov poslednji zemaljskidah.

Probudila se zadihana u tami, spokrivačem omotanim oko vrata. Serseiga tako silovito strgnu da je ovajizgreba, pa se pridiže, zanjihanih grudi.San, reče ona sebi, stari san i upetljanipokrivač, to je bilo sve.

Tena je ponovo provodila noć smalom kraljicom, i zato je pored njespavala Dorkas. Kraljica grubo prodrmadevojku za rame. „Budi se i nađi miPiselija. Sigurno je kod lorda Džajlza.Smesta ga dovedi ovamo.“ Još napolausnula, Dorkas se istetura iz kreveta iotrča preko odaje po odeću, šuškajućibosim stopalima po rogozinama.

Posle čitave večnosti, velemeštarPiseli uđe vukući noge, i stade prednjom oborene glave, trepćući očima

teških kapaka i s mukom potiskujućizevanje. Izgledao je kao da ga težinaogromnog meštarskog lanca oko usahlogvrata vuče ka podu. Piseli je bio starotkako Sersei pamti, ali je nekada bio iveličanstvena pojava: raskošno odeven,dostojanstven, izuzetno učtiv. Zbogogromne bele brade delovao je veomamudro. Tirion mu je, međutim, obrijaobradu, a ono što je ponovo izraslo biloje žalosno, nekoliko raštrkanih čuperakaretkih, krtih dlaka koje su slaboprikrivale mlitavu ružičastu kožu naopuštenom podbratku. Ovo nije čovek,pomisli ona, već ruševina čoveka. Crnećelije su mu oduzele ono malo snagešto mu je bilo preostalo. One, iBaukova britva.

„Koliko ti je godina?“, upita Serseinaglo.

„Četiri i osamdeset, ako je po voljiveličanstvu.“

„Mlađi čovek bi mi bio više povolji.“

Njegov jezik zapalaca po usnama.„Bile su mi dve i četrdeset kada me jeKonklava pozvala. Ketu je biloosamdeset kada su ga izabrali, aElendoru skoro devedeset. Brige togpoložaja su ih smlavile, i obojica suumrla za manje od godinu dana otkako suizabrani. Sledio je Merion, sa samo šesti šezdeset, ali je umro od prehlade naputu za Kraljevu luku. Posle toga je kraljEgon zatražio od Citadele da mu pošaljumlađeg čoveka. On je bio prvi kralj

koga sam služio.“A Tomen će biti poslednji. „Treba

da mi daš napitak. Nešto za san.“„Čaša vina pre spavaća će čest...“„ Ј а pijem vino, budalo maloumna.

Treba mi nešto jače. Nešto što neće datida sanjam.“

„Ve... veličanstvo ne želi da sanja?“„Šta sam upravo rekla? Jesu li ti uši

otkazale kao i kita? Možeš li da minapraviš takav napitak ili moram danaredim lordu Kiburnu da ispravi jošjedan tvoj nedostatak?“

„Ne. Nema potrebe mešati tog...mešati Kiburna. San bez snova. Dobićešnapitak.“

„Dobro. Slobodan si.“ Međutim,kada se okrenuo ka vratima, pozvala ga

je nazad. „Još nešto. Šta Citadela uči oproročanstvima? Može li se našasudbina predskazati?“

Starac je oklevao. Jedna izboranaruka je slepo grabila po grudima, kao daželi da pogladi nepostojeću bradu.„Može li se naša sudbina predskazati?“,ponovio je polako. „Možda. Ima nekihčini u starim knjigama... ali veličanstvomože umesto toga da pita: ’Treba li našasudbina da se predskaže?’ A na to ćuodgovoriti: ’Ne.’ Neka vrata je najboljene otvarati.“

„Postaraj se da moja zatvoriš kadaodeš.“ Mogla je znati da će njegovodgovor biti beskoristan kao što je i onsam.

Sutradan ujutro je doručkovala s

Tomenom. Dečak je delovao mnogopokornije; izgleda da je kažnjavanjePejta imalo dejstva. Jeli su pržena jaja,prženi hleb, slaninu i crvenepomorandže koje su upravo stigle lađomiz Dorne. Njen sin je bio u društvumačića. Dok ih je gledala kako se igrajuoko njegovih nogu, Sersei se osetilamalo bolje. Tomenu se ništa ružno nećedesiti dokle god sam ja živa. Pobila bipola lordova Vesterosa i sav prostnarod, ako to bude potrebno da gazaštiti. „Idi sa Džoslin“, rekla je dečakupošto su jeli.

Onda je pozvala Kiburna. „Da li jegospa Falisa još živa?“

„Živa je, jeste. Možda joj nije baš...najprijatnije.“

„Shvatam.“ Sersei se na tren zamisli.„Taj Bron... nikako mi se ne dopadapomisao da imam neprijatelja tako blizu.Sva njegova moć potiče od Lolise. Akoistaknemo njenu stariju sestru...“

„Avaj“, reče Kiburn. „Bojim se dagospa Falisa nije više sposobna davlada Stoukvortom. Tačnije, nijesposobna ni sama da se hrani. Od njesam naučio mnogo, drago mi je što moguda kažem, ali ti nauci su imali svojucenu. Nadam se da nisam prekršionaređenja veličanstava.“

„Nisi.“ Šta god da je nameravala,sada je prekasno. Nije bilo smislarazmišljati o takvim stvarima. Bolje jeako umre, reče ona sebi. Ionako ne bivolela da živi bez svog muža. Kolika

god da je bio volina, glupača ga je,izgleda, volela. „Postoji još nešto.Prošle noći sam usnila užasan san.“

„То muči sve ljude, s vremena navreme.“

„San se ticao veštice koju samposetila kao dete.“

„Šumske veštice? To su većinombezopasna stvorenja. Znaju ponešto obilju i umeju da budu babice, aliinače...“

„Ova je bila više od toga. PolaLanisgrada je išlo kod nje po amajlije inapitke. Bila je majka jednog sitnoglorda, bogatog trgovca koga je moj dedauzdigao na više mesto nego što mupripada. Lordov otac ju je pronašao dokje trgovao na istoku. Neki čak kažu da je

na njega bacila čini, mada je verovatnijejedina potrebna čin bila među njenimnogama. Nije oduvek bila nakazna, ilibar tako kažu. Ne sećam se njenogimena. Bilo je nešto dugačko,istočnjačko i sumanuto. Prost svet ju jezvao Megi.“

„Megi?“„Tako ti to izgovaraš? Žena bi

posisala kap krvi s tvog prsta i rekla tišta ti krije budućnost.“

„Krvna mađija je najtamnija vrstačarobnjaštva. Neki kažu i da jenajmoćnija.“

Sersei nije htela to da čuje. „Ovamegi je izgovorila neka proročanstva. Upočetku sam im se smejala, ali...predskazala je smrt jedne moje

prijateljice. Tada je devojčici bila jednai deset, bila je zdrava kao konjče i nabezbednom u Steni. A ipak je pala ubunar i udavila se.“ Melara ju jepreklinjala da nikada više ne pričaju oonome što su čule u meginom šatoru.Ako nikada o tome ne pričamo, brzoćemo zaboraviti, a onda će to biti samokao neki ružan san, bila je reklaMelara. Ružni snovi se nikada neostvaruju. Obe su bile tako mlade da jeto zvučalo skoro mudro.

„Još tuguješ za tom svojomdrugaricom iz detinjstva?“, upita Kiburn.„То te muči, veličanstvo?“

„Za Melarom? Ne. Jedva se sećamkako je izgledala. Samo... megi je znalakoliko ću dece imati, i znala je za

Robertovu kopilad. Godinama pre negošto je prvo napravio, ona je znala.Obećala mi je da ću biti kraljica, ali jerekla da će doći još jedna kraljica...“Mlađa i lepša, rekla je. „...još jednakraljica, koja će mi oduzeti sve štovolim.“

„А ti želiš da osujetiš toproročanstvo?“

Više od svega na svetu, pomisli ona.„Može li ono biti osujećeno?“

„О, da. U to nemoj da sumnjaš.“„Kako?“„Mislim da veličanstvo zna kako.“Znala je. Znala sam to oduvek,

pomislila je. Čak i u šatoru. „Ako samopokuša, reći ću mom bratu da je ubije.“

Znati šta treba da se uradi, to je,

međutim, bilo jedno; znati kako to da seuradi - nešto sasvim drugo. Na Džejmijaviše nije mogla da računa. Iznenadnabolest bi bila najbolja, ali su bogoviretko tako uslužni. Kako onda? Nož,jastuk, čaša srcomora? Svaki od tihnačina je imao nedostataka. Kada staracumre u snu, niko ništa ne sumnja, ali kadbi šesnaestogodišnja devojka naprasnopreminula u snu, izrodila bi se neprijatnapitanja. Sem toga, Margeri nikada nespava sama. Čak i pošto je ser Lorasumro, oko nje ima mačeva u svako dobadana i noći.

Mačevi, međutim, imaju dve oštrice.Baš oni koji je čuvaju mogu poslužitida je unište. Dokazi će morati da budutoliko očigledni da čak ni Margerin

rođeni otac nema izbora sem dapristane na njeno pogubljenje. To nećebiti lako. Njeni ljubavnici nećepriznati, pošto to znači da će i njimaverovatno otići glava, a ne samo njoj.Osim ako...

Sutradan je kraljica u dvorištu prišlaOzmundu Ketlbleku, dok je vežbao sjednim Redvinovim blizancem. S kojim,nije znala; nikada nije uspevala da ihrazlikuje. Neko vreme je gledalamačevanje, a onda pozvala ser Ozmundana stranu. „Prošetaj se malo sa mnom“,reče ona, „i kaži mi iskreno. Sada nećuprazna hvalisanja, niti priče o tome kakoje jedan Ketlblek trostruko bolji odsvakog drugog viteza. Mnogo zavisi odtvog odgovora. Tvoj brat Ozni. Koliko

je dobar s mačem?“„Dobar je. Videla si ga. Nije snažan

kao ja ili Ozfrid, ali ume da brzo zadaodlučujući udarac.“

„Ako dođe do toga, da li bi mogaoda savlada ser Borosa Blunta?“

„Borosa Trbušinu?“ Ser Ozmund seveselo nasmeja. „Koliko je njemugodina, četrdeset? Pedeset? Stalno jepripit, a debeo je čak i kad je trezan.Ako je ikada voleo borbu, to ga je davnoprošlo. Da, veličanstvo, ako ser Borosatreba ubiti, Ozni će to lako da obavi.Zašto? Da Boros nije počinio nekakvoizdajstvo?“

„Nije“, odgovori ona. Ali Ozni jeste.

BRIJENANa prvi leš su naišli na milju od

raskršća.Visio je pod granom suvog drveta

čije je pocrnelo deblo još nosilo ožiljkeod groma koji ga je usmrtio. Vranelešinarke su mu kljuvale lice, a vukovisu se nahranili nogama, koje su visileblizu zemlje. Ispod kolena su ostalesamo krpe i kosti... zajedno s jednomdobro izglodanom cipelom, pokrivenomblatom i buđi.

„Šta to ima u ustima?“ upita Podrik.Brijena je morala da stegne petlju da

bi pogledala. Lice mu je bilo sivo,zeleno i užasno, usta otvorena i

iskrivljena. Neko mu je među zube nabiooštar beo kamen. Kamen, ili...

„So“, reče obrednik Meribold.Pedeset koraka dalje, ugledaše drugo

telo. Strvinari su ga strgli s grane, takoda su ostaci ležali razbacani po zemljiispod prekinutog užeta prebačenog prekograne bresta. Brijena bi možda projahalai ne bi ga primetila da ga Pas nijenanjušio i skočio u grmlje da izblizaomiriše.

„Šta to imaš tamo, Psu?“ Ser Hajlsjaha, krenu za psom, i vrati se s plitkomkacigom. Unutra je još bilo delovalobanje, zajedno sa nešto crva i buba.„Dobar čelik“, proceni on, „а nije nipreviše ulubljena, mada je lav izgubioglavu. Pode, je l’ hoćeš kacigu?“

„Neću tu. Ima crva unutra.“„Crvi se isperu, momče. Gadljiv si

kao curica.“Brijena se namršti na njega.

„Prevelika mu je.“„Porašće.“„Neću“, ponovi Podrik. Ser Hajl

slegnu ramenima i baci ulubljenu kacigunazad u žbunje, sa sve lavljom krestom.Pas zalaja i ode da digne nogu uz drvo.

Posle toga su nailazili na novi lešgotovo na svakih stotinu koraka. Visilisu pod jasenom i jovom, bukvom ibrezom, arišom i brestom, starimvrbama i dostojanstvenim kestenovima.Svaki je oko vrata imao omču i njihao seo konopljanom užetu, a svakom su ustabila puna soli. Neki su imali sive, plave

ili grimizne plaštove, mada su od kiše isunca tako izbledeli da je bilo teškorazlikovati boje. Drugi su na grudimaimali zašivene grbove. Brijena je videlasekire, strele, nekoliko lososa, bor,hrastov list, bube, petliće, veprovuglavu, pet-šest trozubaca. Odmetnici,shvati ona, talog desetina vojski, otpacilordova.

Neki mrtvaci su bili ćelavi a nekibradati, neki mladi a neki stari, nekiniski, neki visoki, neki debeli, nekimršavi. Natekli u smrti, izgrizenih iistrulelih lica, svi su ličili jedan nadrugoga. Na vešalima su svi ljudibraća. To je Brijena pročitala u nekojknjizi, ali se nije sećala u kojoj.

Na kraju je Hajl Hant uobličio u reči

ono što su svi shvatili. „Ovo su ljudikoji su opljačkali Solane.“

„Neka im Otac strogo sudi“, rečeMeribold, koji je bio drug sa starimobrednikom iz te varoši.

Brijenu nije toliko brinulo ko su oni,već ko ih je obesio. Pričalo se da jeomča omiljeni metod za pogubljenjeBerika Donderiona i njegoverazbojničke družine. Ako je tako,takozvani Gospodar munja je možda ublizini.

Pas zalaja i obrednik Meribold seosvrnu, pa se namršti. „Da ubrzamomalo? Sunce će uskoro zaći, a leševi sunoću rđavo društvo. Ovo su za životabili mračni i opasni ljudi. Sumnjam daće ih smrt poboljšati.“

„Tu se ne slažemo“, reče ser Hajl.„Ovo su upravo momci koje smrt veomapoboljša.“ Ipak je mamuznuo konja pa sukrenuli malo brže.

Dalje je drveće počelo da seproređuje, mada ne i leševi. Šume suustuknule pred blatnjavim poljima, granedrveća pred vešalima. Oblaci vrana suse glasno dizali s tela dok su se putnicipribližavali, pa se ponovo spuštali kadabi ovi prošli. To su bili zli ljudi, podsetise Brijena, ali ju je ipak taj prizorrastužio. Naterala je sebe da pogledasvakog čoveka redom, tražeći poznatalica. Učinilo joj se da je nekolicinuprepoznala iz Harendvora, ali zbognjihovog stanja nije mogla da budesigurna. Nijedan nije imao kacigu u

obliku pseće glave, ali je retko kojiimao bilo kakvu kacigu. Većini su prevešanja bili skinuti oružje, oklop ičizme.

Kada je Podrik upitao za ime krčmeu kojoj su se nadali da će prenoćiti,poče naširoko da mu pripoveda, moždada im odvrati misli od jezivih belegakraj puta. „Stara krčma, tako je nekizovu. Na tom mestu je krčma stajalamnogo stotina godina, mada je ovakrčma dignuta tek za vladavine prvogDžeherisa, kralja koji je sagradioraskršće. Priča se da su Džeheris injegova kraljica tu spavali na svojimputovanjima. Neko vreme se krčmanjima u čast zvala Dve krune, sve dokjedan krčmar nije sagradio zvonik i

promenio joj ime u Zvonareva krčma.Kasnije je pripala jednom obogaljenomvitezu zvanom Dugi Džon Hedl, koji jepočeo da se bavi kovačkim zanatomkada je postao prestar za ratovanje.Iskovao je novi znak za dvorište,troglavog zmaja od crnog gvožđa, iokačio ga na drvenu gredu. Zver je bilatako velika da je morala da se sastavi izdesetak komada, povezanih užetom ižicom. Kada je vetar duvao, ona ječegrtala i zveckala, tako da je krčmapostala nadaleko čuvena kao Zveckavizmaj.“

„Da li je taj znak još tamo?“, upitaPodrik.

„Nije“, odgovori obrednik Meribold.„Kada je kovačev sin zašao u starost,

kopile četvrtog Egona digao je bunuprotiv svog zakonito rođenog polubrata iza grb je uzeo crnog zmaja. Ove zemljesu tada pripadale lordu Deriju, a on jebio žestoko odan kralju. Pogled na crnogzmaja ga je razgnevio, pa je posekaogredu, iskidao znak na komade i bacio ihu reku. Jedna zmajeva glava je isplivalana Tihom ostrvu mnogo godina kasnije,mada je dotle već bila crvena od rđe.Krčmar nikada više nije istakao znak,tako da su ljudi zaboravili zmaja i mestopočeli da zovu Rečna krčma. U tavremena je Trozubac tekao odmah izanjenih stražnjih vrata, a pola soba je bilopodignuto iznad vode. Priča se da sugosti mogli da kroz prozor zabace udicui pecaju pastrmke. Odatle je polazila i

skela, pa su putnici mogli da pređu doVaroši lorda Haroveja i Belizida.“

„Trozubac smo ostavili južnoodavde, a jahali smo na sever i zapad...ne prema reci, već od nje.“

„Jeste, moja gospo“, reče obrednik.„Reka se pomerila. To se desilo presedamdeset godina. Ili beše osamdeset?Onda kada je krčmu držao deda MašeHedl. Ona mi je ispričala čitavu istoriju.Dobra žena, Maša, volela je kiselišće imedene kolače. Kada nije imala sobu zamene, puštala me je da spavam poredognjišta i nikada mi nije davala da odembez hleba, sira i ponekog bajatogkolača.“

„Је li ona sada krčmarica?“, upitaPodrik.

„Nije. Lavovi su je obesili. Pošto suoni otišli, čuo sam da je jedan njensestrić pokušao da ponovo otvori krčmu,ali je putovanje drumom zbog ratapostalo previše opasno za običan svet,tako da je imao malo mušterija. Doveoje kurve, ali ga čak ni to nije spaslo. Injega je, čujem, ubio neki lord.“

Ser Hajl se suvo osmehnu. „Nisanjao nisam da je držanje krčme takosmrtonosno opasan posao.“

„Opasno je biti niskog roda kada sevelika gospoda igraju svoje igreprestola“, reče obrednik Meribold. „Zarnije tako, Psu?“ Pas zalaja da se slaže.

„Dakle“, reče Podrik, „је l’ imakrčma sada ime?“

„Kmetovi je zovu Krčma na

raskršću. Stari brat mi je rekao da su jedve sestričine Maše Hedl ponovootvorile.“ Digao je štap. „Ako su bogovimilostivi, onaj dim što se diže izaobešenih ljudi potiče iz njenihdimnjaka.“

„Mogli su da je nazovu i Krčma kodvešala“, reče ser Hajl.

Kako god da se zvala, krčma je bilavelika; dva sprata su se dizala iznadblatnjavih drumova, zidovi, kule idimnjaci su bili od lepog belog kamenakoji je bledo i avetinjski svetlucaonaspram sivog neba. Južno krilo je bilopodignuto na teškim drvenim stubovimaiznad ispucale i ulegnute zemljepokrivene korovom i svelom smeđomtravom. Štala slamnatog krova i zvonik

bili su spojeni sa severnom krilom. Sveje to okruživao nizak zid od grubogbelog kamenja obraslog mahovinom.

Bar je niko nije spalio. U Solanamasu zatekli samo smrt i pustoš. Kada suBrijena i njeni saputnici prešli s Tihogostrva, preživeli su već bili pobegli, amrtvi predati zemlji, ali je ostao lešvaroši, posiveo i nepokopan. Vazduh jejoš smrdeo na dim, a krici galebova kojisu jedrili po nebu zvučali su skoroljudski, poput tužbalica izgubljene dece.Čak je i zamak izgledao očajno inapušteno. Siv kao pepeo varoši koja gaje okruživala, sastojao se od četvrtasteutvrde opasane zidom, podignute tako danadgleda luku. Bio je zatvoren dok suBrijena i ostali vodili konje sa skele, na

zidinama se nije pokretalo ništa sembarjaka. Bilo je potrebno da Pas laje aobrednik Meribold lupa štapom naglavnu kapiju četvrt sata pre nego što seiznad njih pojavila neka žena da ih pitašta hoće.

Do tada je već skela otišla a kišapočela da pada. „Ја sam sveti obrednik,dobra gospo“, viknuo je Meribold, „аovo su pošteni putnici. Tražimo zaklonod kiše, i mesto da prenoćimo kraj tvojevatre.“ Ženu njegova molba nije dirnula.„Najbliža krčma je na raskršću,zapadno“, odgovorila je. „Ovde nećemostrance. Odlazite.“ Kada je nestala, niMeriboldove molitve, ni lavež Psa ni serHajlove kletve nisu mogli da je ponovodozovu. Na kraju su noć proveli u šumi,

pod zaklonom napravljenim od upletenihgrana.

U krčmi na raskršću je, međutim,bilo života. Čak i pre nego što su stiglido kapije, Brijena je čula zvuk: udarcečekića, slabe ali ravnomerne. Čelično suodzvanjali.

„Kovačnica“, reče ser Hajl. „Ili sunašli sebi kovača, ili duh starog krčmarapravi novog gvozdenog zmaja.“Mamuznuo je konja. „Nadam se da imajui avetinjskog kuvara. Svet bi mnogolepše izgledao uz jedno reš pečenopile.“

Dvorište krčme bilo je more smeđegblata koje je usisavalo konjska kopita.Tu je zveket čelika postao glasniji, aBrijena je videla crveni sjaj kovačnice

dole iza štale, pored volovskih kola saslomljenim točkom. Videla je i konje uštali, a neki dečačić se ljuljao nazarđalim lancima starih vešala koja suse dizala u dvorištu. Četiri devojčice sustajale na tremu krčme i posmatrale ga.Najmlađa nije imala više od dve godine,a bila je gola. Najstarija, kojoj je bilodevet ili deset, zaštitnički je obgrlilamalecku. „Devojčice“, viknu im serHajl, „trčite i dovedite majku.“

Dečak skoči s lanca i jurnu ka štali.Četiri devojčice su stajale i premeštalese s noge na nogu. Onda jedna reče:„Nemamo majku“, a druga dodade: „Јаsam je imala, al’ su je ubili.“ Najstarijazakorači napred, gurnuvši malecku izasuknje. „Kо ste vi?“, upita ona.

„Pošteni putnici koji traže sklonište.Ja se zovem Brijena, a ovo je obrednikMeribold, koga dobro znaju u rečnimzemljama. Dečak je moj štitonoša,Podrik Pejn, a vitez je ser Hajl Hant.“

Udarci čekića naglo prestadoše.Devojčica na tremu ih odmeri, opreznakao što to samo jednadesetogodišnjakinja može biti. „Ја samVrba. Hoćete krevete?“

„Krevete, i pivo i vruću hranu“, rečeser Hajl kada sjaha. „Ti si krčmarica?“

Ona odmahnu glavom. „То je mojasestra Džejn. Ona nije ovde. Za jeloimamo samo konjsko meso. Ako stedošli radi kurvi, njih nema. Moja sestraih je oterala. Ali imamo kreveta. Neki superjani, ali su većina slamarice.“

„ A svi imaju buve, u to nesumnjam“, reče ser Hajl.

„Imate li novca da platite? Srebra?“Ser Hajl se nasmeja. „Srebra? Za

prenoćište i komad konjetine? Je l’ ti tohoćeš da nas opljačkaš, dete?“

„Hoćemo srebro. Inače možete daspavate u šumi s mrtvacima.“ Vrbapogleda ka magarcu i burićima isvežnjevima na njegovim leđima. „Је l’to hrana? Odakle vam?“

„Iz Devojačkog jezera“, odgovoriMeribold. Pas zalaja.

„Ovako ispitujete sve svoje goste?“,upita ser Hajl.

„Nemamo toliko gostiju. Ne kao prerata. U poslednje vreme drumovimaputuju uglavnom vrapci, ili gori ljudi.“

„Gori?“, upita Brijena.„Lopovi“, reče dečački glas iz štale.

„Pljačkaši.“Brijena se okrenu i ugleda duha.Renli. Nijedan udarac pravo u srce

ne bi je presekao ni upola tako snažno.„Moj gospodaru?“, promuca ona.

„Gospodaru?“ Dečak skloni pramencrne kose koji mu je pao preko čela. „Јаsam samo kovač.“

On nije Renli, shvati Brijena. Renlije mrtav. Renli je umro u mom naručju,čovek od jedne i dvadeset. Ovo je samoneki momak. Momak koji izgleda kaoRenli nekada, kada je prvi put došao naOporje. Ne, mlađi je. Vilica mu ječetvrtastija, obrve čupavije. Renli jebio suv i okretan, dok je ovaj dečak

imao snažna ramena i mišićavu desnuruku, što se često viđa kod kovača. Nasebi je imao dugačku kožnu kecelju, alisu mu ispod nje prsa bila gola. Obraze ibradu su mu pokrivale tamne čekinje, akosa mu je bila gusta, čupava i padalamu je kraj ušiju. Kosa kralja Renlija jebila ista, crna kao ugalj, ali uvek opranai očešljana. Ponekad bi je šišao nakratko, a ponekad je puštao da mu padana ramena, ili bi je vezivao pozadizlatnom trakom, ali mu nikada nije bilačupava, ućebana ili znojava. A mada sumu oči bile iste tamnoplave boje, očilorda Renlija su uvek bile tople isrdačne, pune smeha, dok su iz očijuovog momka izvirali bes i sumnjičavost.

To je video i obrednik Meribold.

„Ne želimo vam zlo, momče. Dok jeMaša Hedl bila vlasnica ove krčme,uvek je imala medenih kolača za mene.Ponekad mi je čak davala i krevet, akokrčma nije bila puna.“

„Ona je mrtva“, reče momak.„Lavovi su je obesili.“

„Vešanje je vama u ovim krajevima,izgleda, omiljena zabava“, reče ser HajlHant. „Kad bih samo imao ovde komadzemlje! Posejao bih konoplju i obogatiose prodajući užad.“

„Sva ova deca“, reče Brijena malojVrbi. „Jesu li to tvoje... sestre? Braća?Rod?“

„Ne.“ Vrba je zurila u nju, njojdobro znanim pogledom. „Oni su samo...ne znam... vrapci ih ponekad dovode

ovamo. Ostali sami dođu. Ako si tižensko, zašto si obučena kao muškarac?“

Odgovorio je obrednik Meribold.„Gospa Brijena je ratnica na svetomzadatku. Sada joj, međutim, treba suvapostelja i topla vatra. Kao i svima nama.Moje stare kosti kažu da će uskoro opetkiša. Imate li sobe za nas?“

„Ne“, reče mladi kovač. „Da“, rečedevojčica Vrba.

Prostrelili su jedno drugo pogledom.Onda Vrba udari nogom u zemlju. „Imajuhrane, Džendri. Maleni su gladni.“ Onazviznu, i pojavi se još dece, kao nekimčudom; odrpani dečaci nepodšišanihuvojaka išunjaše se ispod trema, astidljive devojčice se pomoliše naprozorima koji su gledali na dvorište.

Neki su stezali samostrele, napete inapunjene.

„Mogli biste da je nazovete Krčmakod samostrela“, predloži ser Hajl.Krčma kod siročića bi bilo prikladnije,pomisli Brijena.

„Vote, pomozi im oko konja“, rečeVrba. „Vile, pusti taj kamen, nisu došlida nam naude. Vrbena, Pejte, otrčite podrva za vatru. Džone Groše, ti pomoziobredniku oko zavežljaja. Ja ću ihodvesti u sobe.“

Na kraju su uzeli tri spojene sobe,koje su sve mogle da se pohvaleperjanim dušecima, nokširima iprozorima. Brijenina soba je imala ikamin. Platila je još nekoliko novčića dadobije drva. „Hoću li spavati u tvojoj

sobi, ili u ser Hajlovoj sobi?“, upitaPodrik dok je otvarala kapke. „Ovo nijeTiho ostrvo“, reče mu ona. „Možeš daostaneš sa mnom.“ Nameravala je dasutradan ujutro njih dvoje krenu svojimputem. Obrednik Meribold je išao uLešnikovo, Okuku i Varoš lordaHaroveja, ali Brijena nije videla zaštobi ga dalje pratila. Imao je Psa da mupravi društvo, a stari brat ju je ubedioda Sansu Stark neće naći oko Trozupca.„Hoću da ustanem pre zore, dok ser Hajljoš spava.“ Brijena mu nije oprostila zaVisoki Sad... a kao što je sam i rekao,Hant nije položio nikakvu zakletvu uvezi sa Sansom.

„Kuda ćemo da idemo, ser? Mislim,moja gospo?“

Brijena nije imala spreman odgovor.Došli su na raskšće, i to bukvalno; mestogde se ukrštaju Kraljevski drum, rečnidrum i Visoki drum. Visoki drum bi ihodveo istočno kroz planine do Erinovogdola, gde je tetka ledi Sanse vladala presvoje smrti. Zapadno je išao Rečnidrum, koji je pratio tok Crvenog krakado Brzorečja i strica Sansine majke, kojije bio pod opsadom, ali još živ. Moglisu da Kraljevim drumom krenu na sever,pored Blizanaca i kroz močvare i ritoveVrata. Ako bi uspela da prođe krajKejlinovog šanca i onih koji ga sadadrže, Kraljev drum bi ih doveo sve doZimovrela.

Ili bih mogla da krenem Kraljevimdrumom na jug, pomisli Brijena. Mogla

bih da se dovučem do Kraljeve luke,priznam svoj neuspeh ser Džejmiju,vratim mu mač i nađem brod koji će meprevesti na Oporje, kao što me jesavetovao stari brat. Ta misao bešegorka, ali je deo nje ipak čeznuo zaVečernjim dvorom i njenim ocem, adrugi se pitao da li bi je Džejmi utešiokad bi mu zaplakala na ramenu. Tomuškarci žele, zar ne? Mekanebespomoćne žene koje traže njihovuzaštitu?

„Ser? Moja gospo? Pitao sam, kudaidemo?“

„Dole u prizemlje, da večeramo.“Velika soba u prizemlju bila je

prepuna dece. Brijena je pokušala da ihizbroji, ali nisu mirovali ni na tren, tako

da je neke računala dvaput, neke triput, aneke uopšte i nije, pa je na krajuodustala. Deca su spojila stolove u tridugačka niza, a stariji dečaci sudovlačili klupe. Stariji je značilo da imje bilo deset ili dvanaest godina.Džendri je bio nešto najbliže odraslommuškarcu, ali je naređenja izvikivalaVrba, kao da je kraljica u svom zamku, adruga deca tek sluge.

Da je visokorođena, naređivanje bijoj bilo urođeno, kao i njima pokornost.Brijena se pitala da li je Vrba moždanešto više nego što na prvi pogledizgleda. Devojčica je bila premlada ipreviše neugledna da bi bila SansaStark, ali je bila pravih godina da budemlađa sestra, a čak je i ledi Kejtlin bila

rekla da Arja nije lepa kao sestra.Smeđa kosa, smeđe oči, mršava... da lije moguće? Kosa Arje Stark je bilasmeđa, prisećala se, ali Brijena nije bilasigurna u boju očiju. Smeđe i smeđe, jeli tako bilo? Da li je moguće da ipaknije poginula u Solanama?

Napolju je bledela poslednjasvetlost dana. Unutra je Vrba naredila dase zapale četiri lojanice i rekladevojčicama da dobro raspale ognjište.Dečaci su pomogli Podriku Pejnu daskine teret s magarca i unese usoljenogbakalara, ovčetinu, povrće, orahe ikoturove sira, dok se obrednik Meriboldpovukao u kuhinju da se postara zaovsenu kašu. „Avaj, narandži mi jeponestalo, i sumnjam da ću pre proleća

videti još neku“, rekao je jednomdečačiću. „Jesi li ikada probaonarandžu, momče? Iscedio je i popioonaj lepi sok?“ Kada je dečak odmahnuoglavom, obrednik mu razbaruši kosu.„Onda ću ti doneti jednu na proleće, a tićeš sad biti dobar i pomoći ćeš mi damešam kašu.“

Ser Hajl je skinuo čizme da zagrejestopala kraj vatre. Kada Brijena sedepored njega, on klimnu glavom kadaljem kraju prostorije. „Tamo na podu,gde Pas njuška, ima tragova krvi. Nekoih je oribao, ali se krv upila duboko udrvo i ne može se isterati.“

„Ovo je krčma gde je SendorKlegani ubio trojicu ljudi svoga brata“,podseti ga ona.

„Jeste“, složi se Hant, „ali ko možereći da su oni prvi ljudi ovde ubijeni...ili da će biti poslednji.“

„Bojiš se nekoliko dečaka idevojčica?“

„Četvoro bi bilo nekoliko. Desetorobi bilo previše. Ovo je ludnica. Decu bitrebalo umotati u pelene i okačiti nakuku u zidu sve dok devojčicama neporastu grudi, a dečaci ne počnu da sebriju.“

„Meni ih je žao. Svi su izgubilimajke i očeve. Nekima su ubijeni nanjihove oči.“

Hant prevrnu očima. „Zaboravio samda razgovaram s jednom ženom. Imašmnogo meko srce. Da li je moguće?Negde u mačevojčuri se krije majka koja

čezne da rodi. Ono što tebi zapravotreba jeste slatko ružičasto detence nagrudima.“ Ser Hajl se iskezi. „А čuosam da to ne ide bez muškarca. Pomogućstvu muža. Zašto da to ne budemja?“

„Ako se još nadaš da ćeš dobiti onuopkladu...“

„Hoću da dobijem tebe, jedino živodete lorda Selvina. Znam ljude koji su seženili maloumnicama i novorođenčadi zamiraz deset puta manji od Oporja.Priznajem da nisam Renli Barateon, alime krasi vrlina da sam još među živima.Neki bi rekli da mi je to jedina vrlina.Brak bi nam oboma poslužio. Menizemlje, a tebi zamak pun ovoga.“Mahnuo je rukom ka deci. „Sposoban

sam, u to te uveravam. Koliko znam, dosada sam napravio bar jedno kopile. Neboj se, njega ti neću dovesti. Kada samposlednji put otišao da je vidim, njenamajka me je polila kazanom čorbe.“

Rumenilo joj se pelo uz vrat. „Momocu su tek četiri i pedeset. Nije prestarda se ponovo oženi i dobije sina snovom ženom.“

„То jeste opasnost... ako se tvoj otacponovo oženi i ako njegova žena budeplodna i ako dete bude muško. Kockaosam se ja i s lošijim izgledima.“

„I gubio. Igraj svoju igru s nekimdrugim, ser.“

„Tako govori devica koja nikada nijeigrala ni sa kim. Kada to jednom budešučinila, promenićeš mišljenje. U tami bi

bila lepa kao svaka druga žena. Usne suti stvorene za ljubljenje.“

„То su samo usne“, reče Brijena.„Sve su usne iste.“

„А sve usne su stvorene zaljubljenje“, složi se Hant vedro. „Ostavivečeras vrata otključana, pa ću ti seušunjati u krevet i dokazati istinitostsvojih reči.“

„Učiniš li to, otići ćeš kao evnuh.“Brijena ustade i ode od njega.

Obrednik Meribold je pitao može lida se pomoli s decom, ne obazirući sena malu devojčicu koja je gola puzila postolu. „Da“, pristala je Vrba, zgrabivšidetence pre nego što je stiglo do kaše. Itako su oborili glave i zahvalili Ocu iMajci na darovima... svi sem crnokosog

momka iz kovačnice, koji je prekrstioruke na grudima i namršten sedeo dok suse drugi molili. Nije samo Brijena toprimetila. Kada se molitva okončala,obrednik Meribold je pogledao prekostola i rekao: „Zar ti bogovi nisu dragi,sine?“

„Tvoji bogovi nisu.“ Džendri nagloustade. „Imam posla.“ Izašao je a dahranu nije ni okusio.

„Da li mu je neki drugi bog drag?“,upita Hajl Hant.

„Gospodar svetlosti“, skviknu jedanmršavi dečkić, kome nije bilo ni šestgodina.

Vrba ga udari varjačom. „JezičinoBene! Ima hrane. Trebalo bi da je jedeš,a ne da pričom smetaš gospodi.“

Deca su se bacila na večeru kaovukovi na ranjenog jelena, otimala su seoko bakalara, kidala ječmeni hleb nakomade i prskala kašom na sve strane.Čak ni ogromni kotur sira nije dugopreživeo. Brijena se zadovoljila ribom,hlebom i mrkvom, dok je obrednikMeribold davao Psu dva zalogaja nasvaki koji bi sam pojeo. Napolju jepočela kiša. Unutra je pucketala vatra, avelikom prostorijom razlegali su sezvuci žvakanja i Vrbine varjače kojomje pljeskala decu. „Jednog dana će ovamala devojčica nekome biti užasnažena“, primeti ser Hajl. „Najverovatnijeonom sirotom šegrtu.“

„Neko bi trebalo da mu odnese hranepre nego što sve ode.“

„Ti si neko.“Umotala je u komad platna krišku

sira, okrajak hleba, suvu jabuku i dvaparčeta prženog bakalara. Kada Podrikustade da krene napolje za njom, ona mureče da sedne i jede. „Neću dugo.“

Kiša je u dvorištu pljuštala. Brijenapokri hranu skutima plašta. Neki konjizanjištaše na nju dok je prolazila poredštale. I oni su gladni.

Džendri je bio u svojoj kovačnici,golih grudi pod kožnom keceljom. Tukaoje po maču kao da mu je dušman, aznojava kosa mu je padala na čelo. Natren ga je posmatrala. Ima Renlijeve očii Renlijevu kosu, ali nije građen kaoon. Lord Renli je bio više vitak negomišićav... za razliku od svog brata

Roberta, čija je snaga bila čuvena.Džendri je ugleda tek kada je zastao

da obriše čelo. „Šta ti hoćeš?“„Donela sam ti večeru.“ Odmotala je

platno da vidi.„Da sam hteo hranu, jeo bih.“„Kovač mora da jede da održava

snagu.“„Jesi li mi ti majka?“„Nisam.“ Spustila je hranu. „Kо ti je

bila majka?“„Što to tebe zanima?“„Rođen si u Kraljevoj luci.“ Po

njegovom izgovoru je u to bila sigurna.„Ја i još mnogi drugi.“ Gurnuo je

mač u bure kišnice da ga prekali. Vreličelik besno zašišta.

„Koliko ti je godina?“ upita Brijena.

„Је li ti majka još živa? A tvoj otac, koje on bio?“

„Previše zapitkuješ.“ Odložio jemač. „Majka mi je mrtva, a oca nikadanisam upoznao.“

„Ti si kopile.“To je shvatio kao uvredu. „Ја sam

vitez. Taj mač će biti moj kada gajednom dovršim.“

Zašto bi vitez radio u kovačnici?„Imaš crnu kosu i plave oči, a rodio sise u senci Crvene tvrđave. Zar ti nikonikada nije govorio o tvom licu?“

„Šta nije u redu s mojim licem? Nijetako ružno kao tvoje.“

„U Kraljevoj luci si sigurno viđaokralja Roberta.“

On slegnu ramenima. „Ponekad. Na

turnirima, izdaleka. Jednom uBelorovom obredištu. Zlatni plaštovi sunas razgurali da on prođe. Drugi put samse igrao blizu Blatne kapije kada se onvratio iz lova. Bio je tako pijan da me jenjegov konj skoro pregazio. Bio jedebela pijandura, ali bolji kralj od ovihnjegovih sinova.“

Oni mu nisu sinovi. Stanis je govorioistinu onog dana kada se susreo sRenlijem. Džofri i Tomen nisuRobertovi sinovi. Ovaj dečak,međutim... „Slušaj me“, poče Brijena.Onda začu Psa kako laje, glasno imahnito. „Neko dolazi.“

„Prijatelji“, reče Džendri nimalozabrinuto.

„Kakvi prijatelji?“ Brijena priđe

vratima kovačnice da se zagleda krozkišu.

On slegnu ramenima. „Uskoro ćeš ihupoznati.“

Možda ne želim da ih upoznam,pomisli Brijena kada prvi jahači uletešekroz bare u dvorištu, prskajući na svestrane. Kroz dobovanje kiše i lavež Psa,čula je slabašno zveckanje mačeva ioklopa ispod njihovih odrpanihplaštova. Brojala ih je kako su pristizali.Dva, četiri, šest, sedam. Neki su biliranjeni, sudeći po tome kako su jahali.Poslednji je bio ogroman, velik kaodvojica drugih. Konj mu je bio krvav ina izmaku snaga, posrtao je podnjegovom težinom. Svi jahači su se odnemilosrdne kiše zaštitili kapuljačama,

sem njega. Lice mu je bilo široko ićosavo, bledo kao crv, okrugli obraziprekriveni gnojavim ranicama.

Brijena usisa vazduh i isukaZavetnik. Previše ih je, pomisli uzzačetak straha, ima ih previše.„Džendri“, reče tiho, „uzmi mač i oklop.Ovo nisu tvoji prijatelji. Ovo nisu ničijiprijatelji.“

„О čemu to pričaš?“ Dečak priđe istade kraj nje s čekićem u ruci.

Munja blesnu negde južno dok sujahači skakali s konja. Tama se na trenpretvori u dan. Sekira blesnusrebrnastoplavo, svetlo zatreperi naverižnjači i oklopu, a pod tamnomkapuljačom prvog jahača Brijena ugledagvozdenu njušku i niz iskeženih čeličnih

zuba.I Džendri je to video. „Оn.“„Nije on. Njegova kaciga.“ Brijena

je pokušala da obuzda strah u glasu, alisu joj usta bila suva kao piljevina. Imalaje prilično dobru predstavu ko nosiPsetovu kacigu. Deca, pomisli.

Vrata krčme se uz tresak otvoriše.Vrba zakorači na kišu sa samostrelom uruci. Devojčica je vikala na jahače, alise dvorištem razleže grmljavina inadjača njene reči. Kada je utihnula,Brijena ču čoveka sa Psetovom kacigomkako govori: „Odapni strelicu na menepa ću ti nabiti taj samostrel u pičku injim te dobro izjebati. Onda ću tiiskopati oči i naterati te da ih pojedeš.“Jarost njegovog glasa je naterala Vrbu

da uzdrhtala zakorači unazad.Sedmorica, pomisli Brijena ponovo,

očajna. Znala je da nema izgleda protivsedmorice. Nema izgleda, a nema niizbora.

Zakoračila je na kišu, sa Zavetnikomu ruci. „Pusti je na miru. Ako hoćešnekoga da siluješ, probaj mene.“

Razbojnici se okrenuše kao jedan.Jedan se nasmeja, a drugi reče nešto najeziku koji Brijena nije poznavala. Onajogromni sa širokim belim licemzloslutno zasikta. Čovek sa Psetovomkacigom stade da se smeje. „Ružnija sinego što pamtim. Radije bi’ silovo tvogkonja.“

„Konje, to ’oćemo“, reče jedanranjenik. „Sveže konje i nešto hrane.

Razbojnici nas gone. Dajte nam svojekonje, pa ćemo otići. Nećemo vamnauditi.”

„Ма jebeš ti to.“ Razbojnik saPsetovom kacigom cimnu bojnu sekirusa sedla. „’Oću da joj otfikarim noge.Postaviću je na patrljke da gleda kakojebem ovu malu sa samostrelom.“

„Čime?“, izrugnu se Brijena. „Šegvelje rekao da su ti muškost odsekli zajednos nosom.“

Nameravala je da ga izazove, i utome je i uspela. Ričući kletve, on jurnuna nju, prskajući crnom vodom na svestrane. Ostali su se zadržali pozadi dagledaju predstavu, kao što se i molila dabude. Brijena je stajala mirna kao kameni čekala. Dvorište beše tamno, blato

klizavo pod nogama. Bolje da on priđemeni. Ako su bogovi dobri, okliznuće sei pašče.

Bogovi nisu bili toliko dobri, alinjen mač jeste. Pet koraka, četirikoraka, sada, brojala je Brijena iZavetnik se diže da dočeka njegov juriš.Čelik se sudari s čelikom kad njenosečivo proseče kroz krpe i raspori muverižnjaču, u trenutku dok se njegovasekira obrušavala na nju. Ona se izvi ustranu, zamahujući mu ka grudima dok sepovlačila.

On ju je pratio, teturajući se ikrvareći, urlajući od besa. „Kurvo!“,grmeo je. „Nakazo! Kučko! Daću tesvom psetu da te jebe, kučko krvava!“Sekira mu je zamahivala u ubilačkim

lukovima, surova crna senka koja jepostajala srebrna svaki put kada bimunja sevnula. Brijena nije imala štit dadočeka udarce. Mogla je samo da sepovlači od njega, da se izmiče levo idesno kada bi glava sekire poletela kanjoj. Jednom joj je peta proklizala krozblato i skoro da je pala, ali se nekakoispravila, mada joj je sekira okrznulalevo rame i ostavila za sobom bolan sev.„Imaš kučku!“, viknuo je jedan odostalih, a drugi je rekao: „Da je vidimokako će od toga da otpleše.“

A ona je plesala, s osećanjemolakšanja što oni gledaju. Bolje to negoda se umešaju. Nije mogla da se boriprotiv sedmorice, ne sama, čak i ako sujedan ili dvojica ranjeni. Stari ser

Godvin je odavno u grobu, a ipak ga ječula kako joj šapuće na uho. Muškarciće te uvek potceniti, govorio je, a zboggordosti će želeti da te brzo savladaju,da se ne bi posle govorilo kako ih ježena namučila. Nek potroše snagu ujarosnim napadima, dok ti svoju čuvaš.Čekaj i gledaj, devojko, čekaj i gledaj.Ona je čekala, gledajući, krećući sebočno, onda unazad, pa ponovo bočno,zamahnuvši mu sad u lice, sad u noge,sad u ruku. Njegovi udarci postajali susve sporiji kako mu je sekira otežavala urukama. Brijena ga je okrenula tako damu kiša pada u oči, a onda načinila dvahitra koraka unazad. On je opet teškodigao sekiru, psujući, i bacio se za njom,a jedna noga mu je proklizala kroz

blato......a ona je skočila da dočeka njegov

nalet, sa obe ruke na balčaku mača.Njegov sumanuti juriš ga je nateraopravo na vrh, a Zavetnik probi tkaninu,verižnjaču, kožu i još tkanine, zari seduboko u njegovu u utrobu i izbi na leđa,zaškripavši kada mu ogreba kičmu.Sekira mu pade iz mlitavih prstiju, i njihdvoje se sudariše. Brijenino lice sepriljubi uz pseću kacigu. Osetila jehladni vlažni metal na obrazu. Kiša jetekla niz čelik u potočićima, a kadamunja ponovo sevnu ona kroz proreze zaoči vide bol, strah i golu nevericu.„Safiri“, šapnu mu ona kada snažnouvrnu svoje sečivo, od čega se on strese.Njegova težina je mlitavo pritisnu, i

odjednom je to leš grlila, tamo, na crnojkiši. Ona zakorači i pusti ga da padne...

...a Grizač nalete na nju, vrišteći.Obrušio se na nju kao lavina vlažne

vune i mlečnobelog mesa, digao je uvis itresnuo na zemlju. Pala je u baru, uzpljusak koji joj je poterao vodu u nos ioči. Izbio joj je sav vazduh, a glava jojje uz snažan prasak udarila u nekipoluzakopani kamen. Imala je vremenasamo da kaže „Ne“, pre nego što sebacio na nju, a njegova težina jeprikovala dublje u blato. Jedna njegovaruka bila joj je u kosi i vukla joj glavuunazad. Druga joj je grabila grlo.Zavetnik je nestao, izleteo joj je iz ruke.Mogla je da se brani samo golimrukama, ali kada mu je zarila pesnicu u

lice, bilo je to kao da udara grudvuvlažnog belog testa. On siknu na nju.

Udarila ga je ponovo, ponovo,ponovo, zabila mu koren šake u oko, alion kao da nije osećao njene udarce.Zagrebala mu je po člancima, ali njegovstisak kao da je samo ojačao, mada muje krv potekla iz ogrebotina. Mrvio ju je,gušio. Gurnula ga je u ramena da gaskine sa sebe, ali je on bio težak kaokonj, nemoguće ga je bilo pomeriti.Kada je pokušala da ga udari kolenomizmeđu nogu, pogodila ga je samo utrbuh. Stenjući, Grizač joj iščupa punušaku kose.

Moj bodež. Brijena se očajna uhvatite misli. Utisnula je ruku dole izmeđunjih dvoje, prsti su joj tražili pod

njegovim kiselim, smradnim mesom,tražili sve dok konačno nisu napipalidršku. Grizač joj je stegao obe šake okovrata i počeo da udara njenom glavom ozemlju. Munja ponovo sevnu, ovog putau njenoj lobanji, ali prsti joj se nekakostegoše, isukaše bodež iz korica. Poštoje ležao na njoj, nije mogla da dignesečivo da ubode, zato ga je samo snažnoprevukla preko njegovog trbuha. Neštotoplo i vlažno joj brižnu među prstima.Grizač ponovo siknu i pusti joj vrattaman toliko da je tresne po licu. Ona čukako kosti pucaju i bol je na trenutakzaslepi. Kada pokuša da ga ponovoposeče, on joj ote bodež iz ruke i slomijoj podlakticu kolenom. Onda je ponovozgrabi za glavu i nastavi da joj je čupa iz

ramena.Brijena je čula Psa kako laje, i ljudi

su svuda oko nje vikali, a između gromaje čula i zveket čelika. Ser Hajl, pomisliona, ser Hajl je stupio u borbu, ali jesve to bilo daleko i nevažno. Njen svetnije bio veći od ruku na njenom vratu ilica koje se nadvijalo nad njom. Kiša muje tekla s kapuljače dok joj se unosio ulice. Dah mu je smrdeo kao istruleli sir.

Brijenina pluća su gorela, a iza očijujoj je besnela oluja od koje je oslepela.Kosti su u njoj strugale. Grizačeva ustase otvoriše, nemoguće široka. Ona videnjegove zube, žute i krive, oštrozašiljene. Kada su se sklopili oko mekogmesa njenog obraza, jedva da je toosetila. Tonula je u tamu. Ne smem još

da umrem, rekla je sebi, još neštomoram da uradim.

Grizačeva usta se otrgoše, puna krvii mesa. On pljunu, iskezi se, pa ponovozari zašiljene zube u njeno lice. Ovogputa je sažvakao i progutao. On me jede,shvati ona, ali nije više imala snage damu se odupire. Osećala se kao da lebdiiznad sebe, gleda taj užas kao da sedešava nekoj drugoj ženi, nekoj glupojdevojci koja je umislila da je vitez.Uskoro će biti gotovo, reče ona sebi.Onda neće biti bitno ako me pojede.Grizač zabaci glavu i ponovo otvoriusta, zavijajući, pa joj isplazi jezik. Bioje šiljast i obojen krvlju koja je s njegakapala, duži nego što bilo čiji jezik smeda bude. Klizao je iz njegovih usta,

napolje i napolje i napolje, crven ivlažan i svetlucav, i beše to ogavanprizor, i bestidan. Jezik mu je stopudugačak, pomisli Brijena pre nego što jetama obuze. Ha, izgleda skoro kao mač.

DŽEJMIBroš koji je držao plašt ser Brindena

Tulija bio je crna riba od ahata i zlata.Verižnjača mu beše mutna i siva. Prekonje je imao štitnike za cevanice, vrat,podlaktice, ramena i kolena, sve odzacrnjenog čelika, ali ništa od toga nijebilo ni upola mračno kao izraz nanjegovom licu dok je čekao DžejmijaLanistera na kraju pokretnog mosta, samu sedlu viteškog riđana s crvenoplavimpokrovcem.

Nisam mu drag. Tuli je imao oštrolice, duboko izborano i vetrom opaljeno,pod čekinjastom crnom kosom, ali jeDžejmi ipak mogao da vidi velikog

viteza koji je nekada opčinjavao jednogštitonošu pričama o Kraljevima za devetgroša. Kopita Časti su topotala podaskama pokretnog mosta. Džejmi jedugo razmišljao da li da za ovaj susretobuče zlatni ili beli oklop; na kraju seodlučio za kožni prsluk i grimizni plašt.

Zaustavio se na korak od serBrindena i kratko se poklonio starijemčoveku. „ Kraljeubico“, reče Tuli.

To što se odlučio da mu prva rečbude baš ta već je samo po sebigovorilo mnogo, ali je Džejmi bio čvrstoodlučio da obuzda svoju narav. „CrnaRibo“, odgovori on. „Hvala ti što sidošao.“

„Pretpostavljam da si se vratio daispuniš zakletve koje si dao mojoj

bratanici“, reče ser Brinden. „Koliko sesećam, obećao si Kejtlin njene kćeri uzamenu za slobodu.“ Usta mu se stegoše.„А ipak ne vidim devojčice. Gde su?“

Mora li da me natera da to kažem?„Nemam ih.“

„Šteta. Želiš li da se vratiš utamnicu? Tvoja stara ćelija te još čeka.Stavili smo svežu rogozinu na pod.“

I lepu novu kofu da u nju kenjam,nimalo ne sumnjam. „То je pažljivo stvoje strane, ser, ali bojim se da moramda odbijem. Draža mi je udobnost mogšatora.“

„Dok Kejtlin uživa u udobnostigroba.“

Ja nisam kriv za smrt ledi Kejtlin,mogao je da kaže, a njene kćeri su

nestale pre nego što sam stigao uKraljevu luku. Bilo mu je na vrh jezikada ispriča za Brijenu i mač koji joj jedao, ali ga je Crna Riba gledao isto kaošto ga je Edard Stark gledao kada ga jezatekao kako sedi na Gvozdenomprestolu s krvlju Ludog Kralja na oštricimača. „Došao sam da govorimo oživima, a ne o mrtvima. O onima koji nemoraju da umru, ali hoće...“

„...ako ti ne predam Brzorečje. Sadaćeš mi zapretiti da ćete obesitiEdmura?“ Ispod čupavih obrva, Tulijeveoči behu kamen. „Moj bratanac jeobeležen za smrt šta god ja uradio. Zatoga obesite i završite više s tim. Rekaobih da je Edmuru jednako dojadilo dastoji pod tim vešalima kao što je i meni

dojadilo da ga tamo gledam.“Rimen Frej je prokleta budala.

Njegova lakrdijaška predstava saEdmurom i vešalima je samo pomoglada Crna Riba postane tvrdoglaviji, to jebar bilo jasno. „Držiš ledi SibeluVesterling i troje njene dece. Vratiću tibratanca u zamenu za njih.“

„Kao što si vratio kćeri lediKejtlin?“

Džejmi nije dozvolio sebi da budeizazvan. „Starica i troje dece za tvogsizerena. To je bolja trampa nego što sise nadao.“

Ser Brinden se ledeno osmehnu. „Tisi uvek imao petlju, Kraljeubico.Međutim, pregovarati s verolomnicimaisto je što i graditi kuću na živom pesku.

Ket je pogrešila što je verovala nekomkao što si ti.“

Tirionu je verovala, umalo ne rečeDžejmi. A Bauk ju je prevario. „Mojaobećanja ledi Kejtlin bila su iznuđenamačem.“

„А zakletva Erisu?“Osetio je da mu se nepostojeći prsti

grče. „Eris sa ovim nema veze. Hoćeš lizameniti Vesterlinge za Edmura?“

„Ne. Moj kralj mi je poverio načuvanje svoju kraljicu, i zakleo sam seda ću je štititi. Neću je predati omčiFreja.“

„Devojka je pomilovana. Ništa joj seneće desiti. Imaš moju reč.“

„Tvoju časnu reč?“ Ser Brinden dižeobrvu. „Znaš li ti šta je uopšte čast?“

Jedan konj. „Zakleću se čime godhoćeš.“

„Poštedi me, Kraljeubico.“„То i želim. Spusti barjake i otvori

kapije, i jamčiću za živote tvojih ljudi.Oni koji žele da ostanu u Brzorečju uslužbi lorda Emona mogu to da učine.Ostali će biti slobodni da pođu kuda godžele, mada ću zahtevati da predajuoružje i oklop.“

„Pitam se koliko li će dalekonenaoružani stići, pre nego što ihrazbojnici zaskoče. Nećeš se usuditi daim dozvoliš da se pridruže lordu Beriku,obojica to znamo. A ja? Hoćete li mevodati kroz Kraljevu luku da umrem kaoEdard Stark?“

„Dozvoliću ti da obučeš crno.

Kopile Neda Starka je lord zapovednikna Zidu.“

Crna Riba suzi oči. „Da li je tvojotac i to sredio? Kejtlin tom momkunikada nije verovala, koliko se sećam,baš kao što nije verovala ni TeonuGrejdžoju. Čini mi se da je bila u pravuza obojicu. Ne, ser, čini mi se da nećuprihvatiti. Umreću na toplom, ako ti jepo volji, s mačem u ruci, crvenim odlavlje krvi.“

„Krv Tulija je jednako crvena“,podseti ga Džejmi. „Ako ne predašzamak, moram ga zauzeti na juriš.Stotine će umreti.“

„Stotine mojih. Hiljade tvojih.“„Tvoja posada će izginuti do

poslednjeg.“

„Znam tu pesmu. Pevaš li je uzmelodiju ’Kiša nad Kastamirom’? Mojiljudi će radije ginuti na nogama borećise nego na kolenima pod glavosečinomsekirom.“

Ovo uopšte ne ide dobro. „Ovajprkos ničemu ne služi, ser. Rat jeokončan, a tvoj Mladi Vuk je mrtav.“

„Ubijen uprkos svim svetimzakonima gostoprimstva.“

„Delo Freja, a ne moje.“„Zovi to kako hoćeš. Smrdi na

Tivina Lanistera.“Džejmi to nije mogao da porekne. „I

moj otac je mrtav.“„Neka mu Otac pravedno sudi.“E, to je već jeziva pomisao. „Ubio

bih Roba Starka u Šaputavoj šumi, da

sam do njega stigao. Neke budale su mistale na put. Da li je bitno kako je dečakstradao? Nije ništa manje mrtav, anjegovo kraljevstvo je umrlo s njim.“

„Mora da si slep koliko i sakat, ser.Digni pogled, pa ćeš videti kako jezovukjoš vijori iznad naših zidina.“

„Video sam ga. Deluje mi usamljeno.Harendvor je pao. Vodogled iDevojačko jezero takođe. Brekeni suklekli i sabili Titosa Blekvuda uGavrangranu. Pajper, Vens, Muton, svitvoji vazali su se predali. Ostalo jesamo Brzorečje. Ima nas dvadeset putaviše od vas.“

„Dvadeset puta više ljudi zahtevadvadeset puta više hrane. Kako stesnabdeveni, moj gospodaru?“

„Dovoljno dobro da sedimo ovdedok je sveta i veka, bude li trebalo, dokvi umirete od gladi iza zidina.“ Slagaoje što je drskije smeo i nadao se da galice nije odalo.

Crna Riba nije bio obmanut. „Dok jevašeg sveta i veka, možda. Naše zalihesu obilne, mada se bojim da nismomnogo šta ostavili na poljima zaposetioce.“

„Možemo da donosimo hranu izBlizanaca“, reče Džejmi, „ili preko brdasa zapada, ako do toga dođe.“

„Ako ti tako kažeš. Daleko bilo dasumnjam u reč tako časnog viteza.“

Džejmi se nakostreši na prezir unjegovom glasu. „Postoji i brži način dase ovo reši. Dvoboj. Moj megdandžija

protiv tvog.“„Pitao sam se kada ćeš to

predložiti.“ Ser Brinden se nasmeja.„Kо će to da bude? Delivepar? AdamMarbrend? Crni Valder Frej?“ Nagnuose napred. „Zašto ne ti i ja, ser?“

To bi nekada bila sjajna borba,pomisli Džejmi, pravo nadahnuće zapevače. „Kada me je ledi Kejtlinoslobodila, naterala me je da sezakunem kako više nikada neću dićioružje protiv Starka ili Tulija.“

„Veoma zgodna zakletva, ser.“Lice mu potamne. „Zoveš li me to

kukavicom?“„Ne. Zovem te bogaljem.“ Crna Riba

klimnu glavom ka Džejmijevoj zlatnojšaci. „Obojica znamo da sa tim ne možeš

da se boriš.“„Imam dve šake.“ Hoćeš li da baciš

život zbog ponosa?, prošaputa glas unjemu. „Neki bi možda rekli da subogalj i starac ravnopravni protivnici.Oslobodi me od zaveta ledi Kejltin, paću ti se suprotstaviti mačem. Akopobedim, Brzorečje je naše. Ako meubiješ, dižemo opsadu.“

Ser Brinden se ponovo nasmeja.„Koliko god bi me obradovala prilikada ti otmem taj zlatni mač i iščupam ticrno srce, tvoja obećanja su bezvredna.Tvojom smrću ne bih dobio ništa, osimzadovoljstva što sam te ubio, a za toneću da rizikujem svoj život... kolikogod to mali rizik bio.“

Bilo je dobro što Džejmi nije imao

mač; inače bi ga istrgao iz korica, a akoga ser Brinden ne bi ubio, to bi sasvimsigurno uradili strelci na zidinama.„Postoje li neki uslovi koje biprihvatio?“, upita on Crnu Ribu.

„Od tebe?“ Ser Brinden slegnuramenima. „Ne.“

„Zašto si onda uopšte došao dapregovaraš sa mnom?“

„Opsada je smrtno dosadna stvar.Želeo sam da vidim taj tvoj patrljak i dačujem kakve si izgovore smislio zasvoja najnovija zločinstva. Slabiji sunego što sam se nadao. Stalnorazočaravaš, Kraljeubico.“ Crna Robaokrenu kobilu i otkasa nazad kaBrzorečju. Rešetka se hitro spusti, anjeni gvozdeni šiljci se duboko zariše u

blatno zemljište.Džejmi okrenu Čast da pređe dugi

put do lanisterskih opsadnih linija.Osećao je poglede na sebi; Tulijevihljudi na zidinama, Freja preko reke. Akonisu slepi, znače da je pljunuo na mojuponudu. Moraće da zamak zauzme najuriš. Pa, šta je Kraljeubici još jednaprekršena zakletva? Samo još govana ukofi. Džejmi je odlučio da bude prvičovek na bedemima. A sa ovom mojomzlatnom rukom, verovatno ću i prvi sanjih pasti.

Kada je stigao u logor, Mali Lu muje pridržao uzde, a Pek mu je pružio rukuda sjaše. Zar misle da sam toliki bogaljda ne mogu sam da sjašem? „Kako siprošao, moj gospodaru?“, upita njegov

brat od ujaka ser Daven.„Niko mi nije ustrelio konja. To na

stranu, nisam prošao ništa bolje od serRimena.“ On se namršti. „Zato će sadCrveni krak postati crveniji.“ Sam si zato kriv, Crna Ribo. Nisi mi ostavionikakav izbor. „Sazovi ratno veće. SerAdama, Delivepra, Forlija Prestera, tenaše rečne gospodare... i naše prijateljeFreje. Ser Rimena, lorda Emona, kogagod još žele da dovedu.“

Brzo su se okupili. Lord Pajper i obalorda Vensa došli su da govore u imelordova pokajnika s Trozupca, koji ćeuskoro imati prilike da dokažu svojuodanost. Zapad su predstavljali serDaven, Delivepar, Adam Marbrend iForli Prester. Lord Emon Frej im se

pridružio, sa svojom ženom. Ledi Dženaje sela na tronožac, a izraz njenog lica jeizazivao muškarce da joj kažu kako jojtu nije mesto. Niko to nije učinio. Frejisu poslali ser Valdera Rečnog, zvanogKopile Valder, i ser Rimenovog prvencaEdvina, bledog, mršavog čoveka šiljatognosa i mlitave tamne kose. Pod plavimplaštom od jagnjeće vune, Edvin je imaoprsluk od fino obrađene teleće kože skićenim vezom. „Ја govorim za kućuFreja“, najavi on. „Moj otac se jutros neoseća dobro.“

Ser Daven frknu. „Је li pijan, ilisamo mamuran od sinoćnjeg vina?“Edvin je imao hladna, zlobna ustaškrtice. „Lorde Džejmi“, reče, „moramli da trpim ovakvo nepoštovanje?“

„Је li to istina?“, upita ga Džejmi.„Је li tvoj otac pijan?“

Frej stegnu usne i odmeri ser IlinaPejna, koji je stajao kraj ulaza u šator uzarđaloj verižnjači, s mačem koji mu ještrčao iznad jednog koštunjavog ramena.„On... mog oca muči stomak, mojgospodaru. Crno vino mu pomaže davari.“

„Onda sigurno vari prokletogmamuta“, reče ser Daven. Delivepar senasmeja, a ledi Džena se zakikota.

„Dosta“, reče Džejmi. „Čeka naszamak koji moramo da osvojimo.“ Kadaje njegov otac sazivao veća, puštao jesvoje kapetane da prvi govore. Odlučioje da postupi isto. „Kako ćemo dalje?“

„ D a obesimo Edmura Tulija, za

početak“, posavetova lord Emon Frej.„То će pokazati ser Brindenu daozbiljno mislimo. Ako pošaljemo serEdmurovu glavu njegovom stricu, moždaćemo ga naterati da se preda.“

„Brindena Crnu Ribu nije tako lakonaterati na bilo šta.“ Karil Vens,gospodar Namernikovog predahadelovao je setno. Beleg boje vina mu jepokrivao pola vrata i jednu stranu lica.„Rođeni brat nije mogao da ga natera dalegne u bračnu postelju.“

Ser Daven zavrte čupavom glavom.„Moramo da izvršimo juriš na zidove,kao što sam i govorio još od početka.Opsadne kule, lestvice za penjanje, ovanda provali vrata, to nama ovde treba.“

„Ja ću predvoditi juriš“, reče

Delivepar. „Da damo ribi malo čelika ivatre, eto šta ja savetujem.“

„То su moji zidovi“, pobuni se lordEmon, „а to moju kapiju hoćeš daprovališ.“ Ponovo je izvadio pergamentiz rukava. „Kralj Tomen mi je ličnodao...“

„Svi smo videli tvoj papir, striče“,brecnu se Edvin Frej. „Zašto ne odeš paza promenu njime mašeš Crnoj Ribi?“

„Juriš na zidine će biti krvavarabota“, reče Adam Marbrend.„Predlažem da sačekamo noć bezmesečine i pošaljemo desetak biranihljudi preko reke u čamcima s veslimaumotanim u krpe. Mogu da se popnu uzzidove uz pomoć užadi s kukama iotvore kapiju iznutra. Ja ću ih

predvoditi, ako veće želi.“„Ludost“, izjavi kopile Valder

Rečni. „Ser Brinden nije čovek kod kogaprolaze takve smicalice.“

„Crna Riba je prepreka“, složi seEdvin Frej. „On na kacigi ima crnupastrmku, zbog čega je lako uočljiv iizdaleka. Predlažem da približimoopsadne kule, napunimo ih strelcima iodglumimo napad na kapiju. To ćesigurno dovesti ser Brindena na zidine,sa sve krestom. Neka svaki strelacnamaže strele izmetom i gađa u krestu.Čim ser Brinden umre, Brzorečje jenaše.“

„Moje“, ubaci lord Emon.„Brzorečje je moje.“

Beleg lorda Karila potamne. „Hoćeš

li doprineti sopstvenim izmetom,Edvine? Ne sumnjam da je tosmrtonosan otrov.“

„Crna Riba zaslužuje plemenitijusmrt, a ja sam čovek koji će mu jepružiti.“ Delivepar tresnu pesnicom postolu. „Izazvaću ga na dvoboj.Buzdovan, sekira ili mač, menijesvejedno. Iskasapiću starca.“

„А zašto bi on pristao na tvoj izazov,ser?“, upita ser Forli Prester. „Šta bidobio takvim dvobojem? Hoćemo lipodići opsadu ako izgubiš? Ne verujem.A ne veruje ni on. Dvoboj ništa ne bipostigao.“

„Znam Brindena Tulija još otkakosmo zajedno bili štitonoše, u službilorda Derija“, reče Norbert Vens, slepi

gospodar Atrante. „Ako je po voljimojim gospodarima, pustite me darazgovaram s njim i pokušam da muobjasnim koliko mu je položajbeznadežan.“

„Odlično on to razume“, reče lordPajper. On je bio nizak, okruglast,krivonog čovek sa žbunom čupave riđekose na glavi, otac jednog Džejmijevogštitonoše; sličnost s momkom je bilaočigledna. „Nije on nimalo glup,Norberte. Ima oči... i previše pameti dase preda ovakvima.“ Napravio jeprostački gest u pravcu Edvina Freja iValdera Rečnog.

Edvin se nakostreši. „Ako mojgospodar Pajper hoće da nagovesti...“

„Ništa ja ne nagoveštavam, Freju. Ja

jednostavno govorim šta mislim, kaopošten čovek. Ali šta ti znaš opostupcima poštenih ljudi? Ti siprevrtljiva lažljiva lasica, kao i čitavtvoj soj. Radije bih popio krčag pišaćkenego da verujem reči nekog Freja.“Nagnuo se preko stola. „Gde je Mark,odgovori mi to? Šta ste uradili s mojimsinom? On je bio gost na vašoj krvavojsvadbi.“

„I ostaće naš uvaženi gost“, odgovoriEdvin, „sve dok ti ne dokažeš svojuodanost veličanstvu kralju Tomenu.“

„Pet vitezova i dvadeset pešadinacaje otišlo s Markom u blizance“, rečePajper. „Jesu li ti i oni gosti, Freju?“

„Neki vitezovi možda. Ostali sudobili samo ono što su zaslužili. Bilo bi

ti bolje da paziš na izdajnički jezik,Pajperu, ako ne želiš da ti naslednikbude vraćen u komadima.“

Veća moga oca nikada nisu bilaovakva, pomisli Džejmi kad Pajperskoči na noge. „Reci to s mačem u ruci,Freju“, zaurla mali čovek. „Ili se borišsamo uz pomoć govana?“

Frejovo kiselo lice preblede. Porednjega ustade Valder Rečni. „Edvin niječovek od mača... ali ja jesam, Pajperu.Ako imaš još nešto da kažeš, izađinapolje pa mi reci.“

„Ovo je ratno veće, a ne rat“, podsetiih Džejmi. „Sedite, obojica.“ Nijedan senije pomerio. „Smesta!“

Valder Rečni sede. Lorda Pajperanije bilo tako lako smiriti. Promrmljao

je kletvu i izašao iz šatora. „Dapošaljem ljude da ga dovuku nazad, mojgospodaru?“, upita ser Daven Džejmija.

„Pošalji ser Ilina“, posavetovaEdvin Frej. „Treba nam samo njegovaglava.“

Karil Vens se okrenu Džejmiju.„Lord Pajper je govorio iz jada. Markmu je sin prvenac. Vitezovi koji su gapratili u Blizance svi su bili njegovibratanci i sestrići.“

„Izdajnici i buntovnici, hoćeš dakažeš“, reče Edvin Frej.

Džejmi ga hladno pogleda. „Blizancisu takođe bili stali uz Mladog Vuka“,podseti on Freje. „А onda ste ga izdali.Po tome ste dvostruki izdajnici u odnosuna Pajpera.“ Uživao je dok je gledao

kako Edvinov slabašni smeh gasne.Istrpeo sam dovoljno saveta za jedandan, shvati on. „Gotovi smo.“ Počnite spripremama, moji gospodari. Napadamou zoru.“

Vetar je duvao sa severa dok sulordovi izlazili iz šatora. Džejmi jeosećao smrad logora Freja izaStenovalje. Preko vode je Edmur Tulistajao sam na sivim vešalima, sa užetomoko vrata.

Njegova tetka je poslednja otišla,praćena mužem. „Moj gospodaru“, buniose Emon, „taj napad na moje sedište... nesmeš to da uradiš.“ Kada je progutao,jabučica mu je zaigrala gore-dole. „Nesmeš. Ja... ja to zabranjujem.“ Ponovo ježvakao kiselišće; ružičasta pena mu je

svetlucala na usnama. „Zamak je moj,imam pergament. Potpisao ga je kralj,mali Tomen. Ja sam zakoniti gospodarBrzorečja, i..

„Nisi, sve dok je Edmur Tuli živ“reče ledi Džena. „On je mekog srca ikratke pameti, znam, ali je živ i jošpredstavlja opasnost. Šta ćeš povodomtoga da uradiš, Džejmi?“

Crna Riba je opasnost, a ne Edmur.„Prepusti Edmura meni. Ser Lajle, serIline. Za mnom, molim vas. Vreme je daobiđemo ta vešala.“

Stenovalja je bila dublja i hitrija odCrvenog kraka, a najbliži gaz se nalazioligama uzvodno. Skela je upravo bilakrenula s Valderom Rečnim i EdvinomFrejom kada Džejmi i njegovi ljudi

stigoše na reku. Dok su čekali njenpovratak, Džejmi im reče šta želi. SerIlin pljunu u vodu.

Kada njih trojica zakoračiše sa skelena severnoj obali, pijana pratilja logoraponudi da ustima zadovolji Delivepra.„Evo, zadovolji mog druga“, reče serLajl, gurnuvši je ka ser Ilinu. Žena se uzsmeh nagnu da poljubi Pejna u usta, aonda mu vide oči, pa pobeže.

Staze između vatri behu golo smeđeblato, mešano s konjskom balegom,izrovano i kopitima i čizmama. Džejmije na sve strane video kule blizance kućeFreja na štitovima i barjacima, plave nasivom, zajedno s grbovima manjih kućazakletih Prelazu: čaplje Erenforda, vileHaja, tri grančice imele lorda Čarltona.

Kraljeubičin dolazak nije prošaoneprimećeno. Neka starica koja jeprodavala prasiće iz korpe zastala izapiljila se u njega, neki vitez čijeg selica nejasno prisećao klekao je na jednokoleno, a dva pešadinca koji su pišali ujarak okrenuli su se i ispolivali jedandrugog. „Ser Džejmi“, viknu neko zanjim, ali je on koračao ne okrećući se.Oko sebe je video lica ljudi koje jesvojski pokušavao da ubije u Šaputavojšumi, gde su se Freji borili podjezovukom Roba Starka. Zlatna šaka muje teško visila kraj boka.

Veliki četvrtasti paviljon RimenaFreja bio je najveći u logoru; njegovizidovi od sivog platna bili su sašiveniod pravougaonika da podsećaju na

kameni zid, a dva šiljka su podsećala naBlizance. Ser Rimenu ne da nije bilološe već je uživao u zabavi. Iz šatora jedopirao pijani ženski smeh, pomešan sazvucima harfe i pevačevim glasom. Stobom ću se obračunati kasnije, ser,pomisli Džejmi. Valder Rečni je stajaopred svojim skromnim šatorom,razgovarajući sa dva pešadinca. Njegovštit je prikazivao grb kuće Freja sazamenjenim bojama i crvenom kosomprugom preko kula. Kopile se namrštikada ugleda Džejmija. U životu nisamvideo hladniji i sumnjičaviji pogled.Ovaj je opasniji od sve svoje zakonitorođene braće.

Vešala su bila dignuta deset stopa odzemlje. U dnu stepenica stajala su dva

kopljanika. „Ne smeš gore bez dozvoleser Rimena“, reče jedan Džejmiju.

„Ovo kaže da smem.“ Džejmi kucnuprstom balčak svog mača. „Pitanje samoglasi: hoću li morati da prekoračim tvojleš?“

Kopljanik se skloni u stranu.Na vešalima je gospodar Brzorečja

stajao i zurio u kapak pod sobom.Stopala su mu bila crna i ulepljenablatom, noge gole. Edmur je na sebiimao prljavu svilenu tuniku, s crvenim iplavim prugama Tulija, i omču odkonopljanog užeta. Na zvuk Džejmijevihkoraka, digao je glavu i liznuo suve,ispucale usne. „Kraljeubico?“ Ondavide i ser Ilina, pa mu se oči raširiše.„Bolje mač nego uže. Hajde, Pejne.“

„Ser Iline“, reče Džejmi. „Čuo silorda Tulija. Hajde.“

Tihi vitez stegnu veliki mač obemarukama. Dugačak i težak on beše, oštarkoliko to običan čelik može biti.Edmurove ispucale usne su se micalebez glasa. Kada ser Ilin diže sečivo, onsklopi oči. Pejn je zamahnuo svomsnagom.

„Ne! Stanite. NE!“ Stiže zadihaniEdvin Frej. „Dolazi moj otac. Što bržemože. Džejmi, moraš...“

„Moj gospodaru mi više odgovara,Freju“, reče Džejmi. „А bilo bi ti boljeda zaboraviš na reč moraš kada mi sesledeći put budeš obratio.“

Ser Rimen se pojavi pod vešalima udruštvu neke plavokose droce, jednako

pijane kao i on. Haljina joj se vezivalanapred, ali je neko razdrešio uzice dopupka, pa su joj grudi ispadale. Bile sukrupne i teške, s velikim smeđimbradavicama. Na glavi joj je nakrivostajala krunica od kovane bronze, saurezanim ranama i malim crnimmačevima. Kada ugleda Džejmija, onase nasmeja. „Kо je u sedam paklova sadpa ovaj?“

„Lord zapovednik Kraljeve garde“,odgovori Džejmi s ledenom ljubaznošću.„Mogao bih tebe isto da pitam, mojagospo.“

„Gospo? Nisam ja gospa. Ja samkraljica.“

„Moja sestra bi se iznenadila kada bito čula.“

„Lord Rimen me je sam krunisao zasebe.“ Ona mrdnu bujnim kukovima. „Јаsam kraljica kurvi.“

Ne, pomisli Džejmi, i ta titulapripada mojoj sestri.

Ser Rimenu se vrati moć govora.„Začepi gubicu, droljo, lord Džejmineće da sluša tvoje budalaštine.“ OvajFrej je bio nabijen čovek širokog lica,sitnih očiju i mekanih, mesnatihpodvoljaka. Dah mu je smrdeo na vino icrni luk.

„Proglašavaš kraljice, ser Rimene?“,upita Džejmi tiho. „Glupo. Glupo kaoovo s lordom Edmurom.“

„Upozorio sam Crnu Ribu. Rekao daće Edmur umreti ako se zamak ne preda.Sagradio sam vešala, da im pokažem

kako ser Rimen Frej ne preti u prazno.Kod Vodogleda je moj sin Valder uradioisto s Patrekom Malisterom i lordDžejson je kleknuo, ali... Crna Riba jehladan čovek. Odbio nas je, i zato...“

„...zato si obesio lorda Edmura?“Čovek pocrvene. „Moj gospodar

deda... ako ga obesimo, nećemo imatitaoca, ser. Zar nisi na to pomislio?“

„Samo budala preti nečim što nijespreman da ispuni. Ako ti ja zapretim daću te udariti ako ne začepiš gubicu, a tise usudiš da progovoriš, šta misliš da ćuuraditi?“

„Ser, ti ne raz...“Džejmi ga udari. Bio je to udarac

nadlanicom zlatne šake, ali od njegovesiline ser Rimen se zatetura i pade u

naručje svoje kurve. „Imaš debeluglavurdu, ser Rimene, a i debeo vrat.Ser Iline, koliko zamaha bi ti bilopotrebno da ga prosečeš?“

Ser Ilin dodirnu svoj nos jednimprstom.

Džejmi se nasmeja. „Praznohvalisanje. Ja kažem tri.“

Rimen Frej pade na kolena. „Nisamništa uradio...“

„...sem pijančenja i kurvanja. Znam.“„Ја sam naslednik Prelaza. Ne

možeš...“„Upozorio sam te da ne pričaš.“

Džejmi ga je gledao kako bledi. Pijanac,budala i kukavica. Lordu Valderu jebolje da ovog nadživi, inače su Frejipropali. „Slobodan si, ser.“

„Slobodan?“„Čuo si me. Odlazi.“„Ali... kuda da idem?“„U pakao ili kući, kako ti drago.

Postaraj se da ne budeš u logoru kadasunce zađe. Možeš povesti svojukraljicu kurvi, ali ne i tu njenu krunu.“Džejmi se okrenu od ser Rimena kanjegovom sinu. „Edvine, prepuštam tizapovedništvo tvog oca. Pokušaj da nebudeš toliko glup kao on.“

„То ne bi trebalo da bude velikateškoća, moj gospodaru.“

„Pošalji glas lordu Valderu. Krunazahteva sve njegove sužnje.“ Džejmimahnu zlatnom šakom. „Ser Lajle,dovedi ga.“

Edmur Tuli se sruši ničice kada ser

Ilinov mač preseče uže. Stopa konopljejoš mu je visila sa omče oko vrata.Delivepar je zgrbi i povuče ga na noge.„Riba na povocu“, reče on kroz smeh.„Tako nešto do sada još nisam video. „

Freji se razmaknuše da ih propuste.Ispod vešala se okupila gomila,uključujući i desetak razdrljenih iraspasanih pratilja logora. Džejmiprimeti jednog čoveka s drvenomharfom. „Ti. Pevaču. Polazi sa mnom.“

Čovek dodirnu kapu. „Razumem, mojgospodaru.“

Niko nije rekao ni reč dok su sevraćali ka skeli, praćeni ser Rimenovimpevačem. Ali kada su se otisnuli ikrenuli ka južnoj obali Stenovalje,Edmur Tuli zgrabi Džejmija za ruku.

„Zašto?“Lanister uvek plaća svoje dugove,

pomisli on, a drugog novca sem tebenemam. „Smatraj to svadbenimpoklonom.“

Edmur je zurio u njega opreznimočima. „Svadbenim poklonom?“

„Čuo sam da ti je žena lepa. Sigurnojeste, pošto si s njom ležao dok su tiubijali sestru i kralja.“

„Nisam imao pojma.“ Edmur liznuispucale usne. „Pred spavaćom sobomsu bili muzičari...“

„А ledi Rozlin ti je odvlačilapažnju.“

„Ona... naterali su je da to uradi,lord Valder i ostali. Rozlin nije želela...plakala je, ali sam mislio da je to

zbog...“„Pogleda na tvoju raspaljenu

muškost? Da, siguran sam da bi zbogtoga svaka žena zaplakala.“

„Ona nosi moje dete.“Ne, pomisli Džejmi, to tvoja smrt

raste u njenom trbuhu. Pošto se vratio usvoj šator, otpustio je Delivepra i serIlina, ali ne i pevača. „Uskoro će mimožda zatrebati pesma“, rekao mu je.„Lu, zagrej mome gostu vodu za kupanje.Pija, nađi mu čistu odeću. Ništa slavovima, molim te. Pek, vina za lordaTulija. Jesi li gladan, moj gospodaru?“

Edmur klimnu glavom, ali su mu očijoš bile sumnjičave.

Džejmi se smesti na tronožac dok seTuli kupao. Prljavština se polako

rastapala i mutila vodu. „Pošto budešjeo, moji ljudi će te otpratiti uBrzorečje. Šta će posle biti, zavisi samood tebe.“

„Šta hoćeš da kažeš?“„Tvoj stric je star čovek. Neustrašiv,

da, ali je najbolji deo njegovog životaprošlost. Nema nevestu da za njimtuguje, nema dece da ih brani. Dobrasmrt je sve čemu se Crna Riba nada... alipred tobom su, Edmure, godine. Zakonitinaslednik kuće Tulija si ti, a ne on. Tvojstric služi po tvojoj volji. SudbinaBrzorečja je u tvojim rukama.“

Edmur je blenuo. „SudbinaBrzorečja...“

„Predaj zamak i niko neće poginuti.Tvoji ljudi mogu da odu u miru ili da

ostanu i služe lorda Emona. SerBrindenu će biti dozvoljeno da obučecrno, zajedno sa svim vojnicima izposade koji odluče da mu se pridruže.Isto važi i za tebe, ako te Zid privlači. Ilimožeš da odeš u Livačku stenu kao mojsužanj i tamo uživaš u svim udobnostimai ljubaznosti koje dolikuju taocu tvogporekla. Poslaću ti ženu da ti se pridruži,ako hoćeš. Ako rodi muško, služiće kućiLanistera kao paž i štitonoša, a kadazasluži da postane vitez, daćemo muneke zemlje. Bude li ti Rozlin podarilakćer, postaraću se da ima dobar mirazkada stasa za udaju. Ti ćeš možda čakdobiti i pomilovanje, kada se rat okonča.Sve što treba da uradiš jeste da predašzamak.“

Edmur diže šake iz kade i pogledakako mu voda curi između prstiju. „Аako ga ne predam?“

Zašto me teraš da to kažem? Pija jestajala pored ulaza u šator s naručjempunim odeće. I njegove štitonoše suslušale, kao i pevač. Neka čuju, pomisliDžejmi. Neka čitav svet čuje. Svejednoje. Osmehnuo se na silu. „Video sikoliko nas je, Edmure. Video si lestvice,kule, trebušete, ovnove. Dovoljno jesamo da naredim i moj brat od ujaka ćepremostiti tvoj šanac i razvaliti tvojukapiju. Stotine će izginuti, većinom tvojiljudi. Prvi talas napada biće sastavljenod tvojih bivših vazala, tako da ćeš danzapočeti ubijanjem očeva i braće ljudikoji su za tebe ginuli u Blizancima.

Drugi talas će činiti Freji, njih imam zabacanje. Moji zapadnjaci će krenutikada tvojim strelcima ponestane strela, avitezovi ti se toliko umore da jedva dižumačeve. Kada zamak padne, svi u njemuće biti pogubljeni. Tvoja stada će bitipoklana, tvoja bogošuma posečena,tvoje utvrde i kule spaljene. Srušiću tizidine i skrenuti tok Stenovalje prekoruševina. Kada budem završio, nikoneće znati da je tu nekada stajao zamak.“Džejmi ustade. „Tvoja žena će se moždaokotiti pre toga. Siguran sam da ćeš htetisvoje dete. Poslaću ti ga kada se buderodilo. Trebušetom.“

Posle njegovog govora usledila jetišina. Edmur je sedeo u kadi. Pija jestezala odeću na grudi. Pevač je zatezao

žicu na harfi. Mali Lu je izdubio veknubajatog hleba da napravi sebi zdelu,pretvarajući se da nije čuo. Trebušetom,pomisli Džejmi. Da mu je tetka ovde, dali bi i dalje govorila da je TirionTivinov sin?

Edmur Tuli napokon dođe do glasa.„Mogao bih da ustanem iz ove kade iubijem te na mestu, Kraljeubico.“

„Mogao bi da pokušaš.“ Džejmi ječekao. Kada Edmur ne pokuša da ustane,on reče: „Ostaviću te da uživaš u hrani.Pevaču, sviraj našem gostu dok jede.Siguran sam da znaš pesmu.“

„Onu o kiši? Da, moj gospodaru,znam je.“

Edmur kao da je tek tada ugledaopevača. „Ne. Neću ga. Sklanjaj ga

odavde.“„Što, pa to je samo pesma“, reče

Džejmi. „On sigurno nema baš toliko lošglas.“

SERSEIVelemeštar Piseli je bio starac još

kada ga je prvi put upoznala, ali sečinilo da je za poslednje tri noći ostariojoš stotinu godina. Bila je potrebnačitava večnost da savije svoje škripavokoleno pred njom, a kada je to jednomučinio, nije mogao da ustane sve dok gaser Ozmund nije cimnuo na noge.

Sersei ga je nezadovoljnoproučavala. „Lord Kiburn me je izvestioda je lord Džajlz otkašljao svoje.“

„Da, veličanstvo. Dao sam sve odsebe da mu olakšam poslednje časove.“

„Stvarno?“ Kraljica se okrenu lediMeriveder. „А ja sam rekla da želim

Rozbija živog, zar ne?“„Jesi, veličanstvo.“„Ser Ozmunde, sećaš li se tog

razgovora?“„Naredila si velemeštru Piseliju da

ga spase, veličanstvo. Svi smo to čuli.“Piselijeva usta su se otvarala i

zatvarala. „Veličanstvo mora da zna,uradio sam za sirotog čoveka sve što jebilo moguće.“

„Kao što si uradio i za Džofrija? I zanjegovog oca, mog voljenog muža? OdRoberta nije bilo snažnijeg čoveka uSedam kraljevstava, a ipak si dozvolioda ga odnese vepar. O, da, nezaboravimo ni Džona Erina. Nemasumnje da bi ubio i Neda Starka, da samti ga poverila na duže. Reci mi, meštre,

da li si to u Citadeli naučio da kršiš rukei izmišljaš izgovore?“

Starac ustuknu od njenog glasa.„Niko nije mogao više da učini,veličanstvo. Ja... ja sam uvek vernoslužio.“

„Kada si savetovao kralju Erisu daotvori kapije dok se vojska mog ocapribližavala, da li je to bila tvojapredstava o vernoj službi?“

„То... pogrešno sam procenio.“„Da li je to bio dobar savet?“„Veličanstvo sigurno zna...“„ Ј а znam da si se pokazao

beskorisnijim od Mesečevog Dečakakada je moj sin bio otrovan. Ja znam daje kruni očajnički potrebno zlato, a našrizničar je mrtav.“

Matora budala se uhvati za to.„Pripremiću... pripremiću spisak ljudipogodnih da zauzmu mesto lorda Džajlzau Veću.“

„Spisak.“ Sersei je njegova drskostbila zabavna. „Odlično mogu dazamislim kakav bi mi ti spisak doneo.Sedobrade starce, lakome budale iDebelog Garta.“ Usne joj se stegoše. „Uposlednje vreme si često u društvu lediMargeri.“

„Da. Da, ja... kraljica Margeri jeneutešna zbog ser Lorasa. Spravljamveličanstvu napitke za spavanje i...druge lekarije.“

„Ne sumnjam. Reci mi, da li ti jenaša mala kraljica naredila da ubiješlorda Džajlza?“

„U-ubijem?“ Oči velemeštra Piselijase razrogačiše kao kuvana jaja.„Veličanstvo sigurno ne bi verovalo...njemu je kašalj došao glave, svih mibogova, ja... veličanstvo ne bi... ona niježelela zlo lordu Džajlzu, zašto bikraljica Margeri želela njegovu...“

„...smrt? Pa zato da posadi još jednuružu u Tomenovo veće. Jesi li ti slep ilipodmićen? Rozbi joj je stajao na putu,zato ga je smestila u grob. A ti si joj utome pomogao.“

„Veličanstvo, kunem ti se, lordDžajlz je umro od kašlja.“ Usta su mupodrhtavala. „Ја sam oduvek bio verankruni, kraljevstvu... kući Lanistera.“

Tim redom? Piselijev strah je bioopipljiv. Zreo je. Vreme je da iscedimo

voćku i okusimo sok. „Ako si tako odankao što tvrdiš, zašto me onda lažeš? Netrudi se da porekneš. Počeo si daobigravaš oko Device Margeri pre negošto je ser Loras poslan na Zmajkamen,zato me poštedi daljih bajki o tome kakosamo tešiš moju snahu. Šta te tako čestovodi u Devojačku kulu? Sigurno neisprazni razgovori s Margeri? Da se neudvaraš onoj njenoj rošavoj obrednici?Cupkaš malu ledi Balver? Ili si postaonjen uhoda, javljaš joj šta radim da bibolje tkala svoje spletke?“

„Ја... ja samo izvršavam šta mi sekaže. Meštar se zaklinje na službu...“

„Velemeštar se zaklinje da služikraljevstvu.“

„Veličanstvo, ona... ona je

kraljica...“„Ја sam kraljica.“„Mislio sam... ona je kraljeva žena,

i...“„Znam ja ko je ona. Ono što hoću da

znam jeste zašto si joj ti potreban. Damojoj snahi nije loše?“

„Loše?“ Starac čupnu ono što jenazivao bradom, te retke bele dlake kojesu nicale iz njegovih mlitavih ružičastihpodvoljaka. „N-nije loše, veličanstvo,ne tek tako. Moje zakletve mi zabranjujuda otkrivam...“

„Tvoje zakletve će ti biti slaba utehau crnim ćelijama“, upozori ga ona.„Hoću istinu, inače ćeš u lance.“

Piseli se sruši na kolena.„Preklinjem te... ja sam bio čovek tvog

oca, a i tvoj prijatelj u stvari koja se tičelorda Erina. Ne bih preživeo tamnice, neponovo...“

„Zašto te Margeri zove?“„Ona želi... ona... ona...“„Reci!“On se sav skupi. „Mesečev čaj“,

prošapta on. „Mesečev čaj, za...“„Znam za šta služi mesečev čaj.“ To

je to. „Vrlo dobro. Diži se s tih mlitavihkolena i pokušaj da se prisetiš šta značibiti muškarac.“ Piseli poče da se smukom pridiže, ali mu je bilo potrebnotoliko vremena da je morala da kažeOzmundu Ketlbleku da ga ponovo cimne.„Što se lorda Džajlza tiče, nema sumnjeda će mu Otac na nebesima pravednosuditi. On nije imao dece?“

„Nije imao svoje rođene dece, ali jetu štićenik...“

„...koji nije njegova krv.“ Sersei tusmetnju odbaci odmahnuvši rukom.„Džajlz je znao koliko nam očajničkitreba zlato. Nema sumnje da ti jepoverio svoju želju da zavešta sve svojezemlje i bogatstvo Tomenu.“ Rozbijevozlato će joj pomoći da bar malo ispunikovčege, a Rozbijeve zemlje i zamakmogu se darovati nekom njenom kaonagrada za odanu službu. LorduVodenom, možda. Oran je nagoveštavaoda mu je potrebno sedište; lordovskatitula je bez njega bila samo praznapočast. Sersei je znala da je bacio okona Zmajkamen, ali je tu ciljao previsoko.Rozbi će više ići uz njegovo poreklo i

položaj.„Lord Džajlz je voleo veličanstvo

svim svojim srcem“, govorio je Piseli,„ali... njegov štićenik...“

„...bez sumnje će shvatiti kada tebude čuo kako govoriš o samrtnoj željilorda Džajlza. Idi i obavi to.“

„Ako je po volji veličanstvu.“Velemeštar Piseli se skoro saplete osvoju odoru u žurbi da ode.

Ledi Meriveder zatvori vrata zanjim. „Mesečev čaj“, reče ona i okrenuse kraljici. „Kako je budalasta! Zašto bito uradila, toliko rizikovala?“

„Mala kraljica ima prohteve koje jeTomen premlad da zadovolji.“ To jeuvek opasnost kada se odrasla ženaudaje za dete. A posebno sa udovicama.

Može ona da tvrdi da je Renli nije nipipnuo, ali ja u to ne verujem. Žene pijumesečev čaj samo iz jednog razloga;device za njim nemaju nikakvu potrebu.„Moj sin je izdan. Margeri imaljubavnika. To je veleizdaja, koja sekažnjava smrću.“ Nadala se samo da ćematora veštica s licem kao suva šljiva,majka Mejsa Tirela, poživeti dovoljnoda vidi suđenje. Zahtevajući da seTomen i Margeri smesta venčaju, lediOlena je osudila svoju dragocenu ružicuna glavosečin mač. „Džejmi je odveoser Ilina Pejna. Izgleda da ću morati danađem novu kraljevu pravdu da jojotfikari glavu.“

„Ја ću to da uradim“, ponudi seOzmund Ketlblek uz opušten kez.

„Margeri ima lep mali vrat. Dobar oštarmač će da ga proseče iz prve.“

„Hoće“, reče Tena, „ali postojitirelska vojska kod Krajoluja i još jednau Devojačkom jezeru. I oni imaju oštremačeve.“

Preplavljena sam ružama. To ju jeljutilo. Mejs Tirel joj je još trebao, akoveć ne i njegova kći. Ali kako da seotarasi kćeri a da ne izgubi oca?„Veleizdaja je veleizdaja“ reče ona, „alimoramo da imamo dokaz, neštoopipljivije od mesečevog čaja. Ako sedokaže da je neverna, čak će i njengospodar otac morati da je osudi, ili ćesramota biti i njegova.“

Ketlblek je grickao kraj jednog brka.„Moramo da ih uhvatimo na delu.“

„Kako? Kiburn je nadzire i danju inoću. Njene sluge primaju moj novac,ali nam donose samo sitnice. A ipakniko nije video tog ljubavnika. Uši prednjenim vratima čuju pesmu, smeh,ogovaranje, ništa korisno.“

„Margeri je previše lukava da bi sedala tako lako uhvatiti“, reče lediMeriveder. „Njene žene su njene zidinezamka. Spavaju s njom, oblače je, molese s njom, čitaju s njom, šiju s njom.Kada ne sokolari ili jaše, igra se dođi-u-moj-zamak s malom Alisanom Balver.Kada god okolo ima muškaraca, s njomje njena obrednica, ili njene rođake.“

„Mora da se svojih kokošaka barnekad otarasi“, bila je uporna kraljica.Onda joj sinu misao. „Osim ako i njene

gospe nisu deo zavere... možda ne sve,ali neke.“

„Rođake?“ Čak je i Tena zvučalasumnjičavo. „Sve tri su mlađe od malekraljice, i nedužnije.“

„Bludnice skrivene pod devičanskibelim haljinama. Zato je njihov greh jošstrašniji. Imena će im živeti u sramoti.“Iznenada je kraljica to gotovo mogla daoseti na jeziku. „Tena, tvoj gospodarmuž je moj sudnik. Vas dvoje morate davečerate sa mnom, već večeras.“ Želelaje da se to obavi brzo, pre nego štoMargeri dune u glavicu da se vrati uVisoki Sad ili da otplovi na Zmajkamenda bude uz ranjenog brata na pragusmrti. „Narediću kuvarima da namispeku vepra. A naravno, moramo da

imamo i muziku, da nam pomognevarenju.“

Tena je bila veoma bistra. „Muzika.Baš tako.“

„Idi i reci svom gospodaru mužu dase postara za pevača“, požurivala ju jeSersei. „Ser Ozmunde, ti ostani. Imamomnogo šta da raspravljamo. Trebaće mii Kiburn.“

Nažalost, u kuhinji nisu imali divljegvepra, a nije bilo dovoljno vremena dase pošalju lovci. Umesto toga, kuvari suzaklali jednu krmaču iz zamka i poslužiliim šunku nadevenu karanfilićem izalivenu medom i suvim višnjama. Tonije bilo ono što je Sersei želela, ali jezavršilo posao. Posle su imali pečenejabuke sa starim belim sirom. Ledi Tena

je uživala u svakom zalogaju. Ali ne iOrton Meriveder, s čijeg okruglogbledog lica crveni pečati nisu nestajaliod supe do sira. Mnogo je pio i krišompogledavao u pevača.

„Prava šteta za lorda Džajlza“, rečeSersei napokon. „ A ipak bih rekla daniko od nas neće zažaliti za njegovimkašljanjem.“

„Ne. Ne, rekao bih da neće.“„Treba će nam novi lord rizničar. Da

u Dolu nije tako nemirno, vratila bihPetira Beliša, ali... čini mi se da ćuisprobati ser Harisa na tom položaju.Sigurno neće biti gori od Džajlza, a barne kašlje.“

„Ser Haris je kraljeva desnica“, rečeTena.

Ser Haris je talac, i to slabašan.„Vreme je da Tomen ima jaču desnicu.“

Lord Orton diže pogled sa svogvinskog pehara. „Jaču. Naravno.“Oklevao je. „Kо...?“

„Ti, moj gospodaru. To ti je u krvi.Tvoj deda je zauzeo mesto mog rođenogoca kao Erisova desnica.“ ZamenaTivina Lanistera Ovenom Merivederompokazala se mudrom kao zamenaviteškog ata magarcem, naravno, aliOven je bio star i propao čovek kada gaje Eris uzdigao, srdačan ali nesposoban.Njegov unuk je bio mlađi, i... Pa, imasnažnu ženu. Šteta što Tena nije moglada služi kao desnica. Bila je trostrukoveći muškarac od svog muža, a i dalekozabavnija. Uz to je, međutim, bila

poreklom iz Mira i žensko, tako da će iOrton morati da posluži. „Nimalo nesumnjam da si sposobniji od serHar i sa .“ Sadržina mog nokšira jesposobnija od ser Harisa. „Pristaćeš daslužiš?“

„Da... da, naravno. Veličanstvo mičini ogromnu čast.“

Veću nego što zaslužuješ. „Dobro sime služio kao sudnik, moj gospodaru. Inastavićeš tako kroz ova... teškavremena pred nama.“ Kada je videla daje Meriveder shvatio šta ona to hoće dakaže, kraljica se okrenula da se osmehnepevaču. „ A i ti moraš biti nagrađen, zasve milozvučne pesme koje si namsvirao dok smo jeli. Bogovi su ti poslalidar.“

Pevač se pokloni. „Veličanstvo jeljubazno što to govori.“

„Nisam ljubazna“, reče Sersei, „većsamo iskrena. Tena mi kaže da te zovuPlavi Bard.“

„Jeste, veličanstvo.“ Pevačeve čizmesu bile od mekane plave teleće kože,čakšire od fine plave vune. Tunika je nanjemu bila od svetloplave svile kroz čijese ukrasne proreze video svetlucaviplavi saten. Otišao je čak toliko dalekoda je i kosu obojio u modro, kao što seradi u Tirošu. Dugačka i kovrdžava,padala mu je na ramena i mirisala kaoda ju je prao ružinom vodicom. Odplavih ruža, nema sumnje. Bar su muzubi beli. Bili su to lepi zubi, baš nimalokrivi.

„Nemaš drugo ime?“Na obrazima mu se pojavi primesa

ružičastog. „Kao dečaka su me zvaliVot. Dobro ime za malog seljaka, manjeprikladno za pevača.“

Oči Plavog Barda bile su iste bojekao Robertove. I to je bilo dovoljno daga zamrzi. „Lako je videti zašto similjenik ledi Margeri.“

„Veličanstvo je ljubazno. Ona kažeda joj pružam zadovoljstvo.“

„О, u to sam sigurna. Mogu li davidim tvoju lautu?“

„Ako je po volji veličanstvu.“ Ispodljubaznosti primećivao se prisenaknelagode, ali je ipak predao lautu.Kraljičini zahtevi se ne odbijaju.

Sersei okinu žicu i osmehnu se na

zvuk. „Umilan i tužan kao ljubav. Recimi, Vote... prvi put si legao sa Margeripre nego što se udala za mog sina, iliposle?“

Na trenutak kao da nije shvatao.Onda mu se oči razrogačiše.„Veličanstvo je neko obmanuo. Kunem tise, nikada...“

„Lažove!“ Sersei tresrtu lautom upevačevo lice tako snažno da se obojenodrvo razbi u paramparčad. „LordeOrtone, pozovi moje gardiste i vodi ovuspodobu u tamnicu.“

Lice Ortona Merivedera beše vlažnood straha. „Ovo... o, kakva podlost...usudio se da zavede kraljicu!“

„Bojim se da je bilo obrnuto, ali jeipak izdajnik. Neka peva lordu

Kiburnu.“Plavi Bard preblede. „Ne.“ Krv mu

je kapala iz usne koju je pokidala lauta.„Nikada nisam...“ Kada ga Merivederuhvati za ruku, on vrisnu: „Majko smilujse, ne!“

„Ја ti nisam majka“, reče mu Sersei.Čak i u crnim ćelijama su od njega

dobili samo poricanja, molitve ipreklinjanje za milost. Nije prošlo dugo,a krv mu je lila niz bradu od svihpolomljenih zuba, tri puta se pomokrio uplave čakšire, ali je ipak istrajavao ulažima. „Da li je moguće da imamopogrešnog pevača?“, upita Sersei.

„Sve je moguće, veličanstvo. Ne bojse. Priznaće pre nego što svane.“ Tudole u tamnicama, Kiburn se oblačio u

grubu vunu i kožnu kovačku kecelju.Plavom Bardu je rekao: „Oprosti što sugardisti bili grubi prema tebi. Žalosnokoliko im je pristojno ophođenjestrano.“ Glas mu je bio pažljiv, zabrinut.„Od tebe hoćemo samo istinu.“

„Rekao sam vam istinu“, projecapevač. Gvozdeni okovi su ga držalipribijenog uz hladni kameni zid.

„Mi znamo da nije tako.“ Kiburn je uruci imao britvu, čija je oštrica slabašnosvetlucala pod svetlom baklji. Rasecaoje odeću Plavog Barda, sve dok ovajnije ostao sasvim go, samo u visokimplavim čizmama. Malje među nogama sumu bile smeđe, primetila je Sersei uzosmeh. „Reci nam kako si zadovoljavaomalu kraljicu“, naredi ona.

„Nisam... pevao sam, to je sve,pevao sam i svirao. Gospe će ti reći.Uvek su s njom. Njene rođake.“

„Koliko si njih telesno spoznao?“„Nijednu. Ja sam samo pevač.

Molim vas.“Kiburn reče: „Veličanstvo, možda je

ovaj siroti čovek samo svirao zaMargeri dok je bila s drugimljubavnicima.“

„Ne. Molim vas. Ona nikada nije...ja sam pevao, samo sam pevao...“

Lord Kiburn pređe šakom PlavomBardu preko grudi. „Da li ti uzimabradavice u usta u ljubavnoj igri?“ Onuhvati jednu palcem i kažiprstom, pauvrnu. „Neki muškarci uživaju u tome.Bradavice su im osetljive kao ženama.“

Britva blesnu, pevač kriknu. Nanjegovim grudima je vlažno crveno okoplakalo krv. Sersei pozli. Deo nje ježeleo da zatvori oči, da se okrene, da toprekine. Ali ona je bila kraljica, a ovoje veleizdaja. Lord Tivin se ne biokrenuo.

Na kraju im je Plavi Bard ispričaočitav svoj život, od samog rođenja. Otacmu je bio bačvar, a Vot je učio taj zanat,ali je kao dečak ustanovio da je veštiji upravljenju lauta nego buradi. Kada jenapuno dvanaest godina, pobegao je sdružinom muzičara koje je čuo kakosviraju na jednom vašaru. Obišao jepola Hvata pre nego što je stigao uKraljevu luku, u nadi da će stećinaklonost na dvoru.

„Naklonost?“ Kiburn se zakikota.„Zar žene to sada tako nazivaju? Bojimse da si je našao i previše, druže moj... ito od pogrešne kraljice. Ona prava stojipred tobom.“

Da. Sersei je za ovo krivila MargeriTirel. Da nije bilo nje, Vot bi moždaproživeo dugačak i plodan život, pevaobi svoje pesmice i legao s pastiricama inapoličarskim kćerima. Njene spletke sume primorale na ovo. Okaljala me jesvojim izdajstvom.

Pre nego što je stigla zora, pevačevevisoke plave čizme bile su pune krvi, aon im je ispričao kako se Margeridodirivala dok je gledala svoje rođakekako ga zadovoljavaju ustima. U drugimprilikama joj je pevao dok je ona

utaživala pohotu drugih svojihljubavnika. „Kо su bili oni?“, pitala jekraljica, a nesrećni Vot je imenovao serTalada Visokog, Lamberta Ternberija,Džalabara Ksoa, blizance Redvine,Oznija Ketlbleka, Hjua Kliftona i Vitezaod Cveća.

To joj nije bilo po volji. Nije seusuđivala da ocrni ime junaka saZmajkamena. Sem toga, niko ko jepoznavao ser Lorasa ne bi u topoverovao. Ni Redvini nisu mogli dabudu deo te priče. Bez Senice i njeneflote, kraljevstvo ne bi imalo izgleda dase obračuna s tim Juronom Vranookim injegovim prokletim gvozdenljudima.„Samo nam izbacuješ imena ljudi koje siviđao u njenim odajama. Hoćemo

istinu!“„Istinu.“ Vot ju je gledao jednim

plavim okom koje mu je Kiburn ostavio.Krv mu je izbijala u mehurićima krozrupe gde su mu nekada stajali prednjizubi. „Možda sam... pogrešno upamtio.“

„Horas i Hober nisu učestvovali utome, zar ne?“

„Nisu“ priznade on. „Oni nisu.“„Što se tiče ser Lorasa, sigurna sam

da se Margeri dobro trudila da od svogbrata sakrije ono što se dešavalo.“

„Jeste. Sada se sećam. Jednom sammorao da se sakrijem ispod kreveta kadaje ser Loras došao da je poseti. Onnikada ne sme da sazna, rekla je.“

„Ova pesma mi se više sviđa.“Najbolje je ne mešati velike lordove.

Ostali, međutim... ser Talad je vitezlutalica, Džalabar Kso izgnanik iprosjak, Klifton samo jedan gardistamale kraljice. A Ozni je šlag na torti.„Znam da ti je laknulo pošto si rekaoistinu. I nipošto to nećeš zaboraviti kadaMargeri budu izveli na suđenje. Akoponovo počneš da lažeš...“

„Neću. Reći ću istinu. A posle...“„...posle će ti biti dozvoljeno da

obučeš crno. Imaš moju reč.“ Sersei seokrenu Kiburnu. „Postaraj se da mu ranebudu očišćene i previjene, i daj mumakovog mleka protiv bolova.“

„Veličanstvo je milosrdno.“ Kiburnbaci krvavu britvu u vedro sa sirćetom.„Margeri će se možda pitati kuda je bardotišao.“

„Pevači dolaze i odlaze, poznati supo tome.“

Sersei se zadihala od uspona tamnimkamenim stepenicama iz crnih ćelija.Moram da se odmorim. Iznalaženjeistine je bilo zamoran posao, aužasavala se onoga što sledi. Moram dabudem snažna. Ovo što ću uraditi jesteza dobrobit Tomena i kraljevstva. Štetašto je Krastača Megi mrtva. Pišam se jana tvoje proročanstvo, starice. Malakraljica je možda mlađa od mene, alinikada nije bila lepša, a uskoro će bitimrtva.

Ledi Meriveder ju je čekala uspavaćoj sobi. Bilo je gluvo doba noći,bliže zori nego sumraku. Džoslin iDorkas su obe bile usnule, ali ne i Tena.

„Da li je bilo užasno?“, upita ona.„Ne možeš ni da naslutiš. Moram da

spavam, ali se bojim snova.“Tena joj pogladi kosu. „То je sve

bilo radi Tomena.“„Jeste. Znam da jeste.“ Sersei se

strese. „Grlo me peče. Budi dobra pa minaspi vina.“

„Ako ćete to zadovoljiti. Samo toželim.“

Lažljivice. Znala je ona šta Tenaželi. Neka tako i bude. Ako je ženazaljubljena u nju, to će samo pomoći daona i njen muž ostanu odani. U svetutako punom izdajstava, to vredi nekolikopol j ubaca . Nije gora od većinemuškaraca. A bar nema opasnosti da ćus njom zatrudneti.

Vino je pomoglo, ali ne dovoljno.„Osećam se prljavo“, požali se kraljicadok je stajala kraj prozora, s peharom uruci.

„Kupanje će ti pomoći, mila moja.“Ledi Meriveder je probudila Dorkas iDžoslin i poslala ih po vrelu vodu. Dokse kada punila, pomogla je kraljici da serazodene, razvezujući vezice veštimprstima i skidajući joj haljinu s ramena.Onda je skinula i svoju haljinu i pustilaje da padne na pod.

Kupale su se zajedno, Sersei jeležala u Teninom naručju. „Tomen morabiti pošteđen najgorih pojedinosti svegaovoga“, rekla je Miranki. „Margeri gajoš vodi u obredište svakog dana, damole bogove za isceljenje njenog brata.“

Ser Loras nikako nije hteo da umre, štojoj je išlo na živce. „I njene rođake sumu drage. Teško će mu pasti da ih sveizgubi.“

„Možda nisu sve tri krive“, predložiledi Meriveder. „Znaš, sasvim jemoguće da jedna od njih nije u tomeučestvovala. Ako je posramljena izgrožena onim što je videla...“

„...možda ćemo je ubediti da svedočiprotiv drugih. Da, vrlo dobro, ali koja jenevina?“

„Аlа.“„Ona stidljiva?“„Tako izgleda, ali je zapravo više

lukava nego stidljiva. Prepusti je meni,mila moja.“

„Rado.“ Priznanje Plavog Barda

samo po sebi nikako nije dovoljno.Pevači, na kraju krajeva, žive odlaganja. Ala Tirel bi bila od velikepomoći, ako Tena kod nje postigneuspeh. „Ser Ozni će takođe priznati.Ostali moraju biti naterani da shvate daće samo putem priznanja dobiti kraljevumilost, i Zid.“ Džalabaru Ksou će istinabiti privlačna. Za ostale nije bila tolikosigurna, ali Kiburn ume da bude veomaubedljiv...

Zora je svitala nad Kraljevom lukomkada su izašle iz kade. Kraljičina koža jebila bela i smežurana od dugognatapanja. „Ostani sa mnom“, rekla jeTeni. „Neću da spavam sama.“ Čak se ipomolila pre nego što se uvukla podpokrivače, tražeći lepe snove od Majke.

Bilo je uzaludno; kao i obično,bogovi su bili gluvi. Sersei je sanjala daje ponovo u crnim ćelijama, samo jeovog puta ona bila prikovana za zidumesto pevača. Bila je gola, a krv joj jekapala s vrhova grudi, gde joj je Baukodgrizao bradavice. „Molim te“,preklinjala je, „molim te, nemoj mojudecu, nemoj da naudiš mojoj deci.“Tirion joj se samo cerio. I on je bio go,pokriven grubim maljama zbog kojih jeviše ličio na majmuna nego na čoveka.„Videćeš ih krunisane“, rekao je, „ividećeš ih mrtve.“ Onda je uzeo jednukrvavu dojku u usta i počeo da sisa, ibol ju je prosekao kao usijan nož.

Probudila se uzdrhtala, u Teninomnaručju. „Ružan san“, rekla je slabašno.

„Vrištala sam? Izvini.“„Snovi se na svetlosti dana

pretvaraju u prašinu. Opet je to biokepec? Zašto te on toliko plaši, tajblesavi čovečuljak?“

„On će me ubiti. To mi jepredskazano kada mi je bilo desetgodina. Želela sam da znam za koga ćuse udati, ali je ona rekla...“

„Ona?“„Megi.“ Reči pokuljaše iz nje. Još

je čula Melaru Hederspun kako tvrdi dase proročanstva neće ostvariti akonikada o njima ne pričaju. U bunaru,međutim, nije bila tako ćutljiva.Vrištala je i urlala. „Tirion jevalonkar“, rekla je. „Koristite li tu reč uMiru? Visokovalirijska je i znači mali

brat.“ Pitala je obrednicu Saranelu zareč pošto se Melara udavila.

Tena je uze za šaku pa je pogladi.„Ta je žena bila puna mržnje, stara,bolesna i ružna. Ti si bila mlada iprelepa, puna života i ponosna. Ona ježivela u Lanisgradu, rekla si, pa je zatoznala za kepeca i da ti je on ubio majku.To stvorenje se nije usudilo da te udari,zbog onoga što si bila, zato je htelo da terani svojim zmijskim jezikom.“

Da li je moguće? Sersei je želela dau to poveruje. „Melara je međutimumrla, baš kao što je ova predskazala.Nikada se nisam udala za princa Regara.A Džofri... kepec mi je ubio sina namoje oči.“

„Jednog sina“, reče ledi Meriveder,

„ali imaš i drugog, milog i snažnog, anjemu se ništa loše neće desiti.“

„Nikada, dokle god sam živa.“Glasno izgovorene reči su joj pomogleda u to poveruje. Snovi se na svetlostidana pretvaraju u prašinu, da. Napoljuje jutarnje sunce sijalo kroz izmaglicuod oblaka. Sersei ustade iz kreveta.

„Doručkovaću s kraljem. Hoću davidim svog sina.“ Sve što radim, radimzbog njega.

Tomen joj je pomogao da se sabere.Nikada joj nije bio dragoceniji nego togjutra, dok je čavrljao o svojim mačićimai kapao med na komad vrućeg crnoghleba, koji je stigao pravo iz peći. „SerSkakutalo je ulovio miša“, rekao joj je,„ali mu ga je Gospa Brka ukrala.“

Ja nikada nisam bila tako mila inevina, pomisli Sersei. Kako će onjednog dana vladati ovim okrutnimkraljevstvom? Majka u njoj je želelasamo da ga zaštiti; kraljica u njoj jeznala da on mora da očvrsne, inače će gaGvozdeni presto sigurno progutati. „SerSkakutalo mora da nauči da brani svojaprava“, reče mu ona. „U ovom svetuslabi su uvek žrtve jakih.“

Kralj razmisli o tome dok je lizaomed s prstiju. „Kada se ser Loras vrati,naučiću da se borim kopljem, mačem ibuzdovanom, isto kao on.“

„Naučićeš da se boriš“, obećakraljica, „ali ne od ser Lorasa. On seneće vratiti, Tomene.“

„Margeri kaže da hoće. Mi se

molimo za njega. Tražimo Majčinumilost, i da mu Ratnik da snage. Elinorkaže da je ovo sad ser Lorasova najtežabitka.“

Ona mu pogladi kosu, mekane zlatneuvojke koji su je toliko podsećali naDžofa. „Popodne ćeš provesti sa ženomi njenim rođakama?“

„Ne danas. Rekla je da mora da postida se pročisti.“

Post i pročišćenje... o, za Devičindan. Prošle su godine otkako je Serseiposlednji put morala da pazi na tajpraznik. Triput je udavana, a ipak biželela da verujemo da je još devica.Čedna u belom, mala kraljica će povestisvoje kokoške do Belorovog obredištada upale visoke bele sveće pred

Devičinim stopalima i stave joj venceod pergamenta oko svetog vrata. Barnekoliko njenih kokošaka. Na Devičindan je udovicama, majkama i kurvamazabranjeno da ulaze u obredišta, zajednos muškarcima, da ne skrnave svetepesme nevinosti. Samo device smeju...

„Majko? Da nisam rekao neštopogrešno?“

Sersei poljubi sina u čelo. „Rekao sinešto veoma mudro, dušice. Sada trči dase igraš s mačićima.“

Posle je pozvala ser OznijaKetlbleka u svoju radnu odaju. Došao jeznojav od vežbi u dvorištu, razmetljivoghoda, a kada je kleknuo, skidao ju jepogledom, kao što je uvek činio.

„Ustani, ser, i sedi pored mene.

Jednom si mi učinio odvažnu uslugu, alisada sam ti spremila jedan tvrđi orah.“

„Da, a i ja za tebe imam neštotvrdo.“

„То mora da sačeka.“ Lagano jeprešla preko njegovih ožiljaka vrhovimaprstiju. „Sećaš li se kurve koja ti je ovoostavila? Daću ti je kada se budeš vratiosa Zida. To bi ti se dopalo?“

„Tebe ja hoću.“Taj je odgovor i želela da čuje.

„Prvo moraš da priznaš svoju izdaju.Grehovi će otrovati čovekovu dušu akoostanu da se gnoje. Znam da ti je teškoda živiš sa onim što si učinio. Krajnje jevreme da se oslobodiš svoje sramote.“

„Sramote?“ Ozni je zvučao zbunjeno.„Rekao sam Ozmundu, Margeri samo

flertuje. Nikada me ne pušta da uradimnešto više nego..

„Viteški je što je štitiš“, prekide gaSersei, „ali si previše dobar vitez da biživeo sa svojim zločinom. Ne, moraš jošove noći da odeš u Veliko obredišteBelorovo i da razgovaraš sprvoobrendikom. Kada su čovekovigresi tako crni, samo njegova presvetostmože da ga spase od muka paklenih.Ispričaj mu kako si legao sa Margeri injenim rođakama.“

Ozni zatrepta. „Šta, i sa rođakama?“„Megom i Elinor“, reče ona, „ali

nikada sa Alom.“ Zbog te sitnepojedinosti će čitava priča bitiuverljivija. „ Ala bi sedela i plakala, ipreklinjala ostale da prestanu s

gresima.“„Samo Mega i Elinor? Ili i

Margeri?“„Margeri, sasvim sigurno. Ona je

stajala iza svega.“Rekla mu je sve što je imala na umu.

Dok je Ozni slušao, na licu mu sepostepeno videlo da shvata. Kada jezavršila, on reče: „Pošto joj odsečešglavu, hoću onaj poljubac koji mi nikadanije dala.“

„Dobićeš poljubaca koliko godželiš.“

„А onda Zid?“„Samo nakratko. Tomen je milosrdan

kralj.“Ozni počeša ožiljke na obrazu.

„Obično kada lažem o nekoj ženi,

govorim kako je nikada nisam tucao, aone govore da jesam. Ovo... nikadaranije nisam lagao nekogprvoobrednika. Mislim da se za to ide uneki pakao. Jedan od onih gorih.“

Kraljica je bila zatečena. Poslednješto je očekivala bila je pobožnost odjednog Ketlbleka. „Odbijaš da meposlušaš?“

„Ne.“ Ozni dodirnu njenu zlatnukosu. „Stvar je u tome da najbolje laži usebi kriju zrnce istine... da buduukusnije, što će se reći. A ti hoćeš daodem i kažem kako sam jebaokraljicu...“

Skoro da ga je ošamarila. Skoro.Ipak, otišla je predaleko, i previše jebilo na kocki. Sve što radim, radim za

Tomena. Okrenula je glavu i uhvatila serOznijevu šaku, poljubila mu prste. Bilisu grubi i tvrdi, žuljeviti od mača.Robert je imao takve ruke, pomisli ona.

Sersei ga zagrli. „Neću da se pričakako sam te naterala da lažeš“,prošaputa dubokim glasom. „Daj mi satvremena, pa dođi u moju spavaću sobu.“

„Dovoljno smo dugo čekali.“ Gurnuoje prste u prslučić njene haljine icimnuo, i svila se poderala uz takoglasan zvuk da je Sersei pomislila kakoga je čulo pola Crvene tvrđave. „Skidaji ostalo, pre nego što i to pokidam“, rečeon. „Krunu zadrži. Dopadaš mi se skrunom.“

PRINCEZA UKULI

Njeno zatočeništvo nije bilo teško.Arijanu je to tešilo. Zašto bi se njen

otac toliko trudio da joj pruži svuudobnost u zatočeništvu ako je čeka smrtizdajnice? Sigurno neće da me ubije,ponavljala je sebi stotinu puta. Nije unjegovoj prirodi da bude tako okrutan.Ja sam njegova krv i seme, njegovanaslednica, njegova jedina kći. Akobude potrebno, baciće se pod točkovenjegove stolice, priznaće svoju krivicu imoliće ga za oproštaj. I plakaće. Kadavidi suze kako joj se rone niz lice,

oprostiće joj.Nije bila toliko sigurna da će

oprostiti sama sebi.„Аrео“, preklinjala je čoveka koji ju

je zarobio na dugom, suvom putu odZelenkrvi do Sunčevog koplja, „nisamželela da se devojčici desi bilo štanažao. Moraš da mi veruješ.“

Hotah joj nije odgovorio, osim što jezabrundao. Arijana je osećala njegovbes. Tamna Zvezda mu je umakao,najopasniji iz njene zavereničke družine.Bio je brži od svih progonilaca i nestaoje u dubokoj pustinji, krvavog sečiva.

„Kapetane, ti me poznaješ“, govorilaje Arijana dok su se lige nizale. „Znao sime još dok sam bila mala. Uvek si mečuvao, kao što si čuvao moju gospu

majku kada si došao s njom iz VelikogNorvosa da joj budeš štit u nepoznatojzemlji. Sada si mi potreban. Potrebna mije tvoja pomoć. Nikada nisam htela...“

„Šta si htela, to nije bitno, malaprincezo“, rekao je Areo Hotah. „Većsamo ono što si uradila.“ Izraz njegovoglica bio je kamen. „Žao mi je. Prinčevoje da zapoveda, Hotahovo da izvršava.“

Arijana je očekivala da će je izvestipred visoko sedište njenog oca, podkupolom od obojenog stakla u Sunčevojkuli. Umesto toga, Hotah ju je odveo uKulu koplja, na staranje domostrojiteljunjenog oca Rikasu i ser ManfrijuMartelu, zapovedniku odbrane zamka.„Princezo“, rekao je Rikaso, „орrоstićešstarom i slepom čoveku ako se ne popne

sa tobom. Ove noge nisu više dorasletolikim stepenicama. Pripremljena ti jeodaja. Ser Manfri će te otpratiti, dačekaš prinčevu volju.“

„Prinčevu zlovolju, hoćeš da kažeš.Hoće li i moji prijatelji biti ovdezatočeni?“ Arijana je posle hvatanja bilarazdvojena od Garina, Dreja i ostalih, aHotah nije hteo da joj kaže šta će s njimabiti. „То će da odluči princ“, bilo je svešto je kapetan hteo o tome da kaže. SerManfri je bio malo otvoreniji.„Odvedeni su u Daščare, a odatle ćelađom biti prebačeni u Suru grozu, gdeće sačekati da princ Doran odluči onjihovoj sudbini.“

Sura groza je bio ruševni stari zamakna vrhu jedne stene u Dornskom moru,

mračan i jeziv zatvor gde se najgorizločinci šalju da istrunu i umru. „Zarmoj otac hoće da ih ubije?“ Arijana nijeu to mogla da poveruje. „Sve što suučinili, učinili su iz ljubavi prema meni.Ako moj otac hoće krv, neka ona budemoja.“

„Kako ti kažeš, princezo.“„Hoću da razgovaram s njim.“„То je i očekivao.“ Ser Manfri je uze

za ruku i povede uz stepenice, sve više iviše, dok joj nije ponestalo daha. Kulakoplja je stajala stotinu i po stopavisoka, a njena ćelija je bila skoro nasamom vrhu. Arijana je odmeravala svavrata kraj kojih su prolazili, pitajući seda li je neka Peščana zmija zaključanaiza njih.

Kada su njena vrata zatvorili izaključali, Arijana je počela da istražujesvoj novi dom. Ćelija joj je bilaprostrana, provetrena i imala je sveudobnosti. Bili su to mirski sagovi napodu, crno vino za piće, knjige začitanje. U jednom uglu je stajala kićenatabla za sivas s figurama izrezbarenimod slonovače i oniksa, mada nije imala skim da igra, čak i da je bila za toraspoložena. Imala je perjani dušek dana njemu spava i nužnik s mermernimsedištem i korpom bilja, da zamiriševazduh. S te visine pogled je bioveličanstven. Jedan prozor je gledao naistok, tako da je mogla da posmatra kakose sunce rađa iznad mora. Drugi joj jeomogućavao da gleda dole na Kulu

sunca, Vijugave zidine i Trostrukukapiju iza njih.

Istraživanje je potrajalo kraće negošto bi trajalo vezivanje sandala, ali jebar poslužilo da neko vreme zadrži suze.Arijana je našla lavor i vrč hladne vode,pa se umila i oprala ruke, ali nikakvotrljanje nije moglo da je očisti od tuge.Aris, pomisli ona, moj beli vitez. Suzejoj ispuniše oči, i odjednom je plakala,čitavo telo su joj potresali jecaji. Sećalase kako je Hotahova teška sekiraprosekla kroz njegovo meso i kost, kakoje glava odletela kroz vazduh. Zašto sito uradio? Zašto si odbacio svoj život?To nisam tražila od tebe, to nikadanisam htela, samo sam želela... želelasam... želela...

Te noći je zaspala plačući... prvi put,ali ne i poslednji. Mir nije nalazila čakni u snovima. Sanjala je Arisa kako jemiluje, kako joj se osmehuje, govori jojda je voli... ali su sve vreme strelicebile u njemu, a rane su mu plakale,bojile mu belu odeću u crveno. Jedandeo nje znao je da je to košmar, čak idok ga je sanjala. Ujutru će sve ovo danestane, govorila je princeza sebi, alikada je jutro stiglo, još se nalazila ućeliji, ser Aris je još bio mrtav, aMirsela... ni to nikada nisam želela.Nisam želela da joj se desi ništa loše.Samo sam želela da postane kraljica.Da nas nisu izdali...

„Neko je progovorio“, rekao jeHotah. Još bi se razbesnela kada bi se

toga prisetila. Nije htela da se ostavi temisli, ona je pothranjivala plamen unjenom srcu. Bes je bolji od suza, boljiod tuge, bolji od griže savesti. Neko jeprogovorio, neko kome je verovala. ArisOukhart je zbog toga poginuo, ubijenkoliko izdajničkim šapatom toliko ikapetanovom sekirom. Krv koja je linulapreko Mirselinog lica, i ona jeizdajnikovo delo. Neko je progovorio,neko koga je volela. To je bilanajokrutnija rana.

Ispred kreveta je stajao kovčeg punnjenih stvari, pa je skinula od putaprljavu odeću u kojoj je spavala, iodabrala najizazovniju haljinu koju jemogla da nađe, tanke komadiće svilekoji su pokrivali sve a nisu skrivali

ništa. Princ Doran se možda prema njojodnosi kao prema detetu, ali je onaodbijala da se tako oblači. Znala je daće zbog takve odeće njenom ocu bitineprijatno kada bude došao da je grdizato što je pobegla s Mirselom.Računala je na to. Ako budem morala dapuzim i plačem, neka i njemu budeneprijatno.

Očekivala ga je istog dana, ali kadasu se vrata napokon otvorila, ispostavilose da su to samo sluge s njenimpodnevnim obrokom. „Kada ću moći davidim oca?“, upitala je, ali niko od njihnije hteo da odgovori. Jare je bilopečeno s limunom i medom. Uz njega sustigle i sarmice od vinove loze punjenemešavinom suvog grožđa, crnog luka,

pečuraka i ljutih zmajskih papričica.„Nisam gladna“, rekla je Arijana. Njeniprijatelji će jesti brodski dvopek iusoljenu govedinu na svom putu za Surugrozu. „Nosite ovo i dovedite mi princaDorana.“ Ali oni su ostavili hranu, anjen otac nije došao. Posle nekogvremena, glad joj je oslabila odlučnost,tako da je sela i jela.

Kada je hrane nestalo, Arijana višenije imala šta da radi. Šetkala je posvojoj kuli, dvaput i triput i tri puta potriput. Sela je pored table za sivas idokono pomerila jednog slona.Sklupčala se na sedištu pod prozorom ipokušala da čita knjigu, sve dok joj sereči nisu zamutile pred očima, i dok nijeshvatila da ponovo plače. Arise, mili

moj, moj beli viteže, zašto si to uradio?Trebalo je da se predaš. Pokušala samda ti kažem, ali su mi reči zastale ugrlu. Ti neustrašiva budalo, nisamželela da pogineš niti da Mirsela... o,smilujte se bogovi, ta mala devojčica...

Napokon je otpuzala nazad na krevet.Svet se smračio, i nije imala šta drugoda radi do da spava. Neko jeprogovorio, pomislila je. Neko jeprogovorio. Garin, Drej i Šarena Silvasu joj bili prijatelji iz detinjstva,jednako dragi kao i sestra od stricaTijena. Nije mogla da poveruje da bi jeoni potkazali... ali to je ostavljalo samoTamnu Zvezdu, a ako je on izdajnik,zašto je okrenuo mač na sirotu Mirselu?On je pre hteo da je ubije nego da je

kruniše, to je i sam rekao u Mahnitojsteni. Rekao je da ću tako dobiti onošto želim. Ali nije se uklapalo da jeDejn izdajnik. Ako je ser Džerold biocrv u jabuci, zašto je okrenuo svoj mačna Mirselu?

Neko je progovorio. Da li je mogućeda je to bio ser Aris? Da li je grižasavesti belog viteza nadjačala njegovustrast? Da li je voleo Mirselu više odnje i izdao svoju novu princezu da bi seiskupio za izdajstvo stare? Da li ga jetoliko bila sramota onoga što je učinioda je na Zelenkrvi odbacio svoj životpre nego da se suoči sa sramotom?

Neko je progovorio. Kada otac dođeda je vidi, saznaće ko. Princ Doran,međutim, nije došao ni sutra. Ni

prekosutra. Princeza je ostavljena sama,da se šetka, plače i liže svoje rane. Zadana je pokušavala da čita, ali su knjigekoje su joj ostavili bile smrtno dosadne:debele stare istorije i zemljopisi, mape sbeleškama, studija o dornskim zakonima,suva kao drenovina. Sedmokraka zvezdai Životi prvoobrednika, neka ogromnaknjiga o zmajevima u kojoj su nekakobili nezanimljivi kao daždevnjaci.Arijana bi mnogo šta dala za primerakDeset hiljada brodova ili Ljubavikraljice Nimerije, za bilo šta što bi jojzaokupilo misli i omogućilo da na sat ilidva pobegne iz kule, ali takva zabava jojje bila uskraćena.

Sa sedišta pod prozorom, bilo jedovoljno samo da proviri napolje pa da

vidi veliku kupolu od zlata i obojenogstakla dole pod sobom, gde je njen otacsedeo i vladao. Uskoro će me pozvati,govorila je sebi.

Nije imala druge posetioce semslugu; Borsa s čekinjastom bradom,visokog, veoma dostojanstvenog Timota,sestara More i Melei, lepe male Sedre,stare Belandre koja je nekada bilasobarica njene majke. Donosili su jojhranu, menjali joj posteljinu i praznilinokšir pod njenim nužnikom, ali nikonije hteo da sa njom razgovara. Kada jezatražila još vina, Timot bi joj ga doneo.Ako je želela neku omiljenu hranu,smokve, masline ili paprike punjenesirom, trebalo je samo da kaže Belandri,i ona bi se pojavila. Mora i Melei su

odnosile njenu prljavu odeću i donosileje čistu i svežu. Svakog drugog danadonosili su joj kadu, i stidljiva malaSedra bi joj nasapunjala leđa i pomoglajoj da iščetka kosu.

A ipak joj niko od njih ništa nijegovorio, a nisu hteli ni da odgovorekada bi ih ona pitala šta se dešava usvetu van njenog kaveza od peščara. „Dali je Tamna Zvezda uhvaćen?“, upitala jeBorsa jednog dana. „Da li još tragaju zanjim?“ Čovek joj je samo okrenuo leđa iotišao. „Jesi li ogluveo?“, besno jeviknula. „Vraćaj se ovamo i odgovorimi. Naređujem ti.“ Jedini odgovor je biozvuk vrata koja se zatvaraju.

„Timote“, pokušala je, jednogdrugog dana, „šta je bilo s princezom

Mirselom? Nisam želela da joj se desiništa loše.“ Drugu princezu je poslednjiput videla dok su jahali ka Sunčevomkoplju. Preslaba da sedi na konju,Mirsela je putovala u nosiljci, glaveumotane svilenim zavojima preko mestagde ju je Tamna Zvezda isekao, zelenihočiju blistavih od groznice. „Reci mi danije umrla, preklinjem te. Kakve bi štetebilo ako to saznam? Reci mi kako jojje.“ Timot nije odgovorio.

„Belandra“, rekla je Arijananekoliko dana kasnije, „ako si ikadavolela moju gospu majku, sažali se nanjenu sirotu kćer i reci mi kada moj otacnamerava da dođe da me vidi. Molim te.Molim te.“ Ali i Belandra kao da jeprogutala jezik.

Zar otac ovako želi da me muči? Nevrelim gvožđem niti na točku, većjednostavnom tišinom? To je bilo takonalik na Dorana Martela da je Arijanamorala da se nasmeje. Misli da jeprefinjen, a zapravo je samo slab.Odlučila je da uživa u tišini, da iskoristivreme da se zaleči i osnaži za ono štosigurno sledi.

Znala je da nema svrhe beskonačnorazmišljati o ser Arisu. Umesto toga jenaterala sebe da misli o Peščanimzmijama, posebno o Tijeni. Arijana jevolela sve svoje sestre kopilanke, odprgave Obare do male Loreze, najmlađe,kojoj je bilo tek šest godina. Tijenu jeipak oduvek najviše volela; bila joj jekao rođena sestra koju nikada nije imala.

Princeza nikada nije bila bliska sasvojom braćom; Kventin je bio tamo uGvozd-šumi, a Tristan je bio premali.Ne, uvek su to bile ona i Tijena, sGarinom, Drejom i Šarenom Silvom.Nim bi im se ponekad pridružila uzabavi, a Sarela se uvek gurala tamo gdejoj nije mesto, ali su uglavnom bilipetočlano društvo. Prskali su se ubazenima i fontanama Vodenih vrtova, ijahali u bitku sedeći jedni drugima nagolim ramenima. Ona i Tijena suzajedno naučile da čitaju, zajednonaučile da jašu, zajedno naučile daplešu. Kada im je bilo deset godina,Arijana je ukrala vrč vina i zajedno suse napile. Delile su hranu, postelju inakit. Delile bi i svog prvog muškarca,

ali se Drej previše uzbudio i isprskaoTijenine prste čim ga je izvadila izčakšira. Ruke su joj opasne. Na tuuspomenu se osmehnula.

Što je više mislila o svojim sestramaod strica, to su joj više nedostajale.Sasvim je moguće da su odmah ispodmene. Te noći je Arijana pokušala daudara po podu petom svoje sandale.Kada joj niko nije odgovorio, nagnula sekroz prozor i zagledala dole. Videla jedruge prozore, manje od svog, nekeuzane kao strelnice. „Tiјеnа!“, viknulaj e . „Tijena, jesi li tu? Obara, Nim?Čujete li me? Elarija? Ima li koga?TIJENA?“ Princeza je pola noći provelaviseći na prozoru, dozivajući dok je grlonije zabolelo, ali joj uzvikom nije

uzvraćeno. To ju je uplašilo više negošto je mogla da izrekne. Ako su Peščanezmije zatočene u Kuli koplja, sigurno sučule njeno dozivanje. Zašto onda nisuodgovorile? Ako im je otac naudio,nikada mu neću oprostiti, nikada, reklaje sebi.

Kada je prošla i druga nedelja,strpljenje joj se sasvim istanjilo. „Sadaću razgovarati s ocem“, rekla je Borsusvojim najzapovedničkijim glasom.„Odvešćeš me do njega.“ Nije je odveodo njega. „Spremna sam da vidimprinca“, rekla je Timotu, ali se onokrenuo kao da je nije čuo. Sutradanujutro je Arijana sedela pored vratakada su se otvorila. Jurnula je poredBelandre, izbivši joj iz ruku tanjir sa

začinjenim jajima koji se razbio o zid,ali su je stražari uhvatili pre nego što jeprešla tri koraka. I njih je poznavala, alisu ostali gluvi na njeno preklinjanje.Odvukli su je nazad u ćeliju, neobazirući se na njeno vrištanje i ritanje.

Arijana je shvatila da mora bitilukavija. Sve nade je polagala u Sedru;devojka je bila mlada, neiskusna ilakoverna. Garin se hvalio da je jednomlegao s njom, prisećala se princeza.Sledeći put kada se kupala, dok joj jeSedra sapunjala leđa, raspričala se osvemu i svačemu. „Znam da vam jenaređeno da sa mnom ne razgovarate“,rekla je, „ali meni niko nije rekao da nerazgovaram s vama.“ Pričala je odnevnoj jari, i šta je sinoć večerala i

kako sirota Belandra postaje spora iukočena. Princ Oberin je svoje kćerinaoružao, da nikada ne budu nezaštićene,ali Arijana Martel nije imala oružja semsvog lukavstva. I tako se osmehivala iumiljavala, i za uzvrat od Sedre nijetražila ništa, ni reč ni klimanje glavom.

Sutradan za večerom ponovo jepričala devojci dok ju je ova služila.Ovog puta je spomenula i Garina. Sedraje na spomen njegovog imena stidljivodigla pogled i umalo nije prosula vinokoje je sipala. Znači, tako stvari stoje,pomislila je Arijana.

Za vreme sledećeg kupanja, pričalaje o svojim zatočenim prijateljima,posebno o Garinu. „Za njega se najvišebojim“, poverila se sluškinji. „Siročići

su neukrotive duše, žive da bi lutali.Garinu je potrebno sunce i svež vazduh.Ako ga zaključaju u nekoj vlažnojkamenoj ćeliji, kako će da preživi? USuroj grozi neće izdržati ni godinudana.“ Sedra nije odgovorila, ali joj jelice bilo skroz bledo kada je Arijanaustala iz vode, i tako je snažno stezalasunđer da je sapunica kapala na mirskisag.

Pa ipak, prošla su još četiri dana idva kupanja pre nego što je devojkapostala njena. „Molim te“, prošaptala jenapokon Sedra, pošto je Arijanaživopisno dočarala kako će se Garinbaciti s prozora svoje ćelije, da presmrti poslednji put okusi slobodu.„Moraš da mu pomogneš. Ne dozvoli da

umre, molim te.“„Ništa ne mogu da učinim dok sam

ovde zaključana“, uzvratila je onašapatom. „Moj otac neće da me vidi. Tisi jedina koja može da spase Garina.Voliš ga?“

„Da“, prošaputala je Sedra ipocrvenela. „Ali kako ja mogu dapomognem?“

„Možeš da krišom izneseš jednopismo“, odgovorila je princeza. „Hoćešli to da učiniš? Hoćeš li da rizikuješ...radi Garina?“

Sedrine oči se raširiše. Klimnula jeglavom.

Sada imam gavrana, pomislila jeArijana slavodobitno, ali kome da gapošaljem? Jedini zaverenik koji je

izmakao mreži njenog oca bio je TamnaZvezda. Međutim, sasvim je moguće daje i ser Džerold u međuvremenuuhvaćen; ako nije, sigurno je pobegao izDorne. Onda je pomislila na Garinovumajku i siročiće sa Zelenkrvi. Ne, nenjima. To mora biti neko ko imastvarnu moć, neko ko nije učestvovao unašoj zaveri a ipak ima razloga da nambude naklonjen. Pomislila je da seobrati sopstvenoj majci, ali je lediMelarija bila daleko, u Norvosu. Semtoga, princ Doran već godinama nijeslušao svoju gospu ženu. Ni njoj.Potreban mi je neki lord, dovoljno velikda natera mog oca da me pusti.

Najmoćniji dornski lord bio jeAnders Ironvud, Krv kraljeva, gospodar

Gvozd-šume i zaštitnik Kamenog druma,ali je Arijana znala da je besmisleno dapomoć traži od čoveka koji je podigaonjenog brata Kventina. Ne. Drejov bratser Dezijel Dolt je nekada želeo da seoženi njom, ali je bio previše poslušanda bi se suprotstavio princu. Sem toga,premda Vitez od Limunšume može dazastraši nekog sitnog lorda, ipak nemasnage da utiče na princa od Dorne. Ne.Isto je važilo i za oca Šarene Silve. Ne.Arijana je napokon shvatila da ima samodve prave nade: Harmena Alera,gospodara Paklengaja, i FrenklinaFaulera, gospodara Nebohvata izaštitnika Prinčevog prevoja.

Polovina Alera su napola ludi,glasila je izreka, a druga polovina su

još gori. Elarija Peščana je bilavanbračna kći lorda Harmena. Ona injena dečica su zatočene zajedno saostalim Peščanim zmijama. To jesigurno razbesnelo lorda Harmena, aAleri su opasni kada se razbesne.Možda i previše opasni. Princeza niježelela da ugrozi još tuđih života.

Lord Fauler je možda sigurniji izbor.Stari Soko, tako su ga zvali. Nikada senije slagao sa Andersom Ironvudom; zlakrv među njihovim kućama trajala je većhiljadu godina, još otkako su se uNimerijinom ratu Fauleri opredelili zaMartela a ne za Ironvuda. BlizanciFauleri su takođe bili čuveni prijateljiledi Nim, ali koliko će to uticati naStarog Sokola?

Danima se Arijana kolebala dok jesastavljala svoje tajno pismo. „Dajčoveku koji ti ovo donese stotinusrebrnih jelenova“, počela je. To ćeobezbediti da poruka bude isporučena.Napisala je gde je, i molila za spas.„Kada se budem udavala, nećuzaboraviti onoga ko me izbavi iz ovećelije.“ To će naterati junake da dolete.Ako je princ Doran nije razbaštinio, idalje je ona zakoniti naslednik Sunčevogkoplja; čovek za koga se bude udalajednog će dana vladati Dornom uz nju.Arijana je samo mogla da se moli da jojspasilac bude mlađi od staraca koje jojje otac nudio tokom godina. „Hoćupratioca koji ima zube“, rekla mu jekada je odbila poslednjeg.

Nije se usudila da traži pergament,da ne bi probudila sumnje svojih čuvara,pa je zato pismo napisala u dnu straneiscepane iz Sedmokrake zvezde, iutisnula ga Sedri u šaku prilikomsledećeg kupanja. „Pored Trostrukekapije postoji mesto gde se karavanisnabdevaju pre nego što krenu naprelazak preko dubokog peska“, reklajoj je Arijana. „Nađi nekog putnika kojiide za Prinčev prevoj, i obećaj mustotinu srebrnih jelenova ako stavi ovo uruke lorda Faulera.“

„Hoću.“ Sedra je sakrila poruku uprslučić. „Naći ću nekoga pre nego štosunce zađe, princezo.“

„Dobro“, rekla je ona. „Sutra ćeš miispričati kako je prošlo.“

Međutim, devojka se sutra nijevratila. Ni prekosutra. Kada je došlovreme za Arijanino kupanje, Mora iMeleji su joj napunile kadu, i ostale dajoj operu leđa i iščetkaju kosu. „Da senije Sedra razbolela?“, upitala ih jeprinceza, ali nijedna nije htela daodgovori. Uhvatili su je, samo je touspela da pomisli. Šta bi drugo mogloda bude? Te noći jedva da je okasklopila, zbog straha od onoga što ćeuslediti.

Kada joj je Timot narednog jutradoneo doručak, Arijana je zatražila davidi Rikasa, a ne oca. Očigledno nijemogla da natera princa Dorana da jojdođe, ali jedan običan domostrojiteljsigurno neće odbiti poziv zakonite

naslednice Sunčevog koplja.A ipak jeste. „Jesi li preneo Rikasu

šta sam rekla?“, upitala je kada jesledeći put videla Timota. „Jesi li murekao da mi je potreban?“ Kada ječovek odbio da joj odgovori, Arijana jeuzela vrč crnog vina i izlila mu ga naglavu. Sluga se povukao sav mokar, smaskom povređenog dostojanstva nal i c u. Moj otac namerava da ovdeistrunem, shvatila je princeza. Ili kujeplanove da me uda za neku odvratnumatoru budalu i želi da me drži podključem dok ne dođe vreme za prvubračnu noć.

Arijana Martel je odrasla očekujućida će se jednog dana udati za nekogvelikog lorda koga će izabrati njen otac.

Za to princeze i služe, tako su je učili...mada je, mora se priznati, njen stricOberin imao drugačije stavove. „Akoćete da se udajete, udajte se“, rekao jeCrvena Kobra svojim kćerima. „Akonećete, nalazite zadovoljstvo gde godvam se sviđa. Ionako ga na svetupremalo ima. Ipak, birajte dobro. Ako sezakačite za neku budalu ili siledžiju, neočekujte od mene da vas izbavljam. Daosam vam alatke da same to učinite.“

Slobodu koju je princ Oberin davaosvojim nezakonitim kćerima zakonitanaslednica princa Dorana nikada nijeimala. Arijana je morala da se uda; to jeprihvatila. Drej ju je želeo, to je znala;isto kao i njegov brat Dezijel, Vitez odLimunšume. Demon Peščani je čak

otišao toliko daleko da zatraži njenuruku. Demon je, međutim, bio kopile, aprinc Doran nije nameravao da je uda zanekog Dornjanina.

Arijana je i to prihvatila. Jednegodine je u posetu došao brat kraljaRoberta i ona je dala sve od sebe da gazavede, ali je bila još skoro devojčica injeni pokušaji su lorda Renlija višezabavljali nego uzbuđivali. Kasnije,kada ju je Hoster Tuli zamolio da dođe uBrzorečje i upozna njegovog naslednika,upalila je sveće u znak zahvalnostiDevici, ali je princ Doran odbio tajpoziv. Princeza bi možda čak uzela uobzir i Vilasa Tirela, bez obzira nasakatu nogu, ali je njen otac nije hteo daje pošalje u Visoki Sad da ga upozna.

Pokušala je da ode uprkos njemu, uzTijeninu pomoć... ali ih je princ Oberinuhvatio kod Vejta i vratio ih nazad. Istete godine, princ Doran je pokušao da jeveri s Benom Bizberijem, sitnim lordomkome nije moglo biti manje odosamdeset godina, i koji je bio i slep ibezub.

Bizberi je umro nekoliko godinakasnije. To joj je sada pružalo kakvutakvu utehu; neće je primorati da se udaza njega. A gospodar Prelaza se ponovooženio, tako da je i od njega bezbedna.Međutim, Elden Estermont je još živ ineoženjen. Kao i lord Rozbi i lordGrendison. Grendisona su zvaliSivobradi, ali kada ga je upoznala,brada mu je već bila bela kao sneg. Na

gozbi za dobrodošlicu, zaspao je izmeđuposluženja ribe i mesa. Drej je rekao dato i te kako ima smisla, pošto mu je grbusnuli lav. Garin ju je izazvao da muveže bradu u čvor a da ga ne probudi, alije Arijana odbila. Grendison je delovaokao pristojan čovek, manje svadljiv odEstermonta i snažniji od Rozbija. Ipak,nikada se neće udati za njega. Čak ni daHotah stoji iza mene sa sekirom.

Niko nije došao da se oženi njom nisutra, ni prekosutra. A ni Sedra se nijevratila. Arijana je pokušala da na istinačin pridobije Moru i Meleji, alibezuspešno. Možda bi imala neku naduda je s jednom od njih uspela da ostanenasamo, ali su zajedno sestre bile zid.Dotle je već princeza bila spremna i da

rado prihvati dodir usijanog gvožđa, iliveče provedeno na točku. Usamljenost juje izluđivala. Zaslužila sam glavosečinusekiru za ono šta sam uradila, ali onneće ni to da mi pruži. Radije bi da mezatvori i zaboravi da sam ikada živela.Pitala se da li meštar Kaleoti većsastavlja proglas kojim će se njen bratKventin imenovati za naslednika Dorne.

Dani su dolazili i prolazili, jedan zadrugim, toliko mnoštvo da je Arijanaizgubila račun koliko je već dugozatočena. Shvatila je da provodi sveviše i više vremena u krevetu, sve doknije došlo dotle da uopšte više nijeustajala, sem da ode do nužnika. Obrocikoje su sluge donosile hladili su senetaknuti. Arijana je spavala i budila se

i ponovo spavala, a ipak se osećalapreumorno da ustane. Molila se Majci zamilost i Ratniku za hrabrost, a ondaspavala još. Sveži obroci su zamenjivalistare, ali ni njih nije jela. Jednom, kadase osećala posebno snažno, odnela jesvu hranu do prozora i bacila je udvorište, da je ne izaziva. Taj napor juje iscrpao, tako da se posle odvukla ukrevet i prespavala pola dana.

A onda je došao dan kada ju jeprobudila nečija gruba ruka koja ju jedrmusala za rame. „Mala princezo“,rekao je glas dobro poznat iz detinjstva.„Ustaj i oblači se. Princ te je pozvao.“Nad njom je stajao Areo Hotah, njenstari drug i zaštitnik. Govorio joj je.Arijana se pospano osmehnula. Bilo je

lepo videti to izborano lice punoožiljaka i čuti taj grubi, duboki glas iteški norvoski naglasak. „Šta ste uradilisa Sedrom?“

„Princ ju je poslao u Vodenevrtove“, odgovorio je Hotah. „On će tiispričati. Prvo moraš da se opereš i dajedeš.“

Sigurno je izgledala jadno. Arijanaje ispuzala iz kreveta, slaba kao mače.„Reci Mori i Meleji da pripreme kadu“,kazala mu je, „i reci Timotu da midonese hranu. Ništa teško. Malo hladnesupe, komad hleba i voće.“

„Razumem“, rekao je Hotah. Uživotu nije čula lepši zvuk.

Kapetan je čekao napolju dok seprinceza okupala, očešljala i pojela

malo sira i voća koje su joj doneli.Popila je i malo vina, da umiri stomak.Bojim se, shvatila je, prvi put u životuse bojim svog oca. Na to se nasmejalatako da joj je vino pošlo na nos. Kada jedošlo vreme da se obuče, odabrala jejednostavnu haljinu od lana bojeslonovače, s lozom i ljubičastimgrožđem izvezenim oko rukava i naprslučiću. Dragulje nije stavila. Morambiti čedna, smerna i pokorna. Moramda mu se bacim pred noge i molim zaoproštaj, inače možda neću više nikadačuti ljudski glas.

Suton se već bio spustio kada sespremila. Arijana je mislila da će jeHotah otpratiti do Kule sunca da čujeočevu presudu. Umesto toga ju je odveo

do prinčeve radne odaje, gde su zatekliDorana Martela kako sedi iza table zasivas, s gihtavim nogama na stočiću sjastucima. Igrao se slonom od oniksa,okrećući ga pocrvenelim, natečenimšakama. Princ je izgledao gore negokada ga je poslednji put videla. Lice muje bilo bledo i natečeno, zglobovi takoupaljeni da ju je bolelo samo da ihpogleda. Gledajući ga tako, Arijanupreplavi snažna toplina prema njemu...ali ipak nekako nije mogla da se naterada klekne i moli, kao što je nameravala.„Oče“, rekla je umesto toga.

Kada je digao glavu da je pogleda,tamne oči su mu bile zamagljene bolom.Da li je to zbog gihta?, upitala seAri jana. Ili zbog mene? „Čudan i

prefinjen narod, Volantišani“,promrmljao je i odložio slona. „Jednomsam video Volantis, na putu za Norvos,gde sam upoznao Melariju. Zvona suzvonila, a medvedi su igrali postepenicama. Areo se sigurno seća togdana.“

„Pamtim“, reče Areo Hotah svojimdubokim glasom. „Medvedi su igrali,zvona zvonila, a princ je bio obučen ucrveno, zlatno i narandžasto. Moja gospame je pitala ko to tako blistavo sija.“

Princ Doran se slabašno osmehnu.„Ostavi nas, kapetane.“

Hotah udari krajem dugačke sekirepo podu, okrenu se na peti pa ode.

„Rekao sam im da ti u odaji postavetablu za sivas“, rekao je njen otac kada

ostadoše sami.„Sa kim je trebalo da igram?“ Zašto

priča o igri? Da mu nije od gihtapopustio um?

„Sa sobom. Ponekada je najboljeproučavati igru pre nego što pokušaš daje igraš. Koliko dobro poznaješ igru,Arijana?“

„Dovoljno dobro da je igram.“„Ali ne i da pobediš. Moj brat je

voleo borbu radi nje same, ali ja igramsamo one igre u kojima mogu dapobedim. Sivas nije za mene.“ Dugo jeposmatrao njeno lice pre nego što jeupitao: „Zašto? Reci mi to, Arijana.Reci mi zašto.“

„Zbog časti naše kuće.“ Očev glas juje razbesneo. Zvučao je tako tužno, tako

izmoždeno, tako slabo. Ti si princ!želela je da vikne. Trebalo bi da besniš!

„Tvoja krotkost sramoti čitavuDornu, oče. Tvoj brat je otišao uKraljevu luku umesto tebe, a oni su gaubili!“

„Misliš da to ne znam? Oberin je samnom svaki put kada sklopim oči.“

„I bez sumnje ti govori da ih otvoriš“Sela je za tablu za sivas, naspram svogoca.

„Nisam ti dao dozvolu da sedneš.“„Onda pozovi Hotaha da me izbičuje

zbog drskosti. Ti si princ od Dorne.Možeš to da učiniš.“ Dodirnula je jednufiguru za sivas, teškog konja. „Jesi liuhvatio ser Džerolda?“

Odmahnuo je glavom. „Kamo sreće.

Glupo si postupila što si ga u toumešala. Tamna Zvezda je najopasnijičovek u Dorni. Ti i on ste nam svimastrašno naudili.“

Arijana se skoro bojala da upita.„Mirsela. Je li...?“

„...mrtva? Nije, mada se TamnaZvezda potrudio. Sve oči su bile uprte ubelog viteza, tako da niko nije siguranšta se tačno dogodilo, ali je, izgleda,njen konj ustuknuo u poslednjemtrenutku, inače bi joj on otkinuo polalobanje. Ovako joj je udarac rasekaoobraz do kosti i odsekao desno uho.Meštar Kaleoti je uspeo da joj spaseživot, ali nikakav melem ili napitak nećepovratiti njeno lice. Ona je bila mojaštićenica, Arijana. Verena s tvojim

rođenim bratom i pod mojom zaštitom.Sve si nas osramotila.“

„Nisam joj želela zlo“, bila jeuporna Arijana. „Da se Hotah nijeumešao...“

„...ti bi krunisala Mirselu za kraljicu,da digne bunu protiv svog brata. Umestouha, izgubila bi život.“

„Samo ako bismo izgubili.“„Ako? Prava reč je kada. Dorna je

najslabije naseljena zemlja u Sedamkraljevstava. Mladom Zmaju je prijaloda predstavi naše vojske kao brojnijekada je pisao onu svoju knjigu, da binjegovo osvajanje delovalo slavnije, anama je prijalo da zalivamo seme kojeje on posadio i puštamo naše dušmaneda misle kako smo moćniji nego što

zaista jesmo, ali bi jedna princezatrebalo da zna istinu. Hrabrost sama nemože da se meri s brojčanomnadmoćnošću. Dorna nema izgleda u ratuprotiv Gvozdenog prestola, ne sama. Aipak si nam baš to možda dala. Jesi liponosna?“ Princ joj nije dao vremena daodgovori. „Šta da radim s tobom,Arijana?“

Oprosti mi, nešto je u njoj želelo dakaže, ali su očeve reči predubokozasekle. „Kako šta, radi ono što uvekradiš. Ništa.“

„Otežavaš čoveku da proguta svojbes.“

„Onda prestani da ga gutaš, da se nezagrcneš.“ Princ nije odgovorio. „Recimi kako si saznao za moje planove.“

„Ја sam princ od Dorne. Ljudi tražemoju naklonost.“

Neko je progovorio. „Znao si, a ipaksi dozvolio da pobegnemo s Mirselom.Zašto?“

„То je bila moja greška, i pokazalose da je užasna. Ti si moja kći, Arijana.Devojčica koja mi je nekada trčala kadabi ogrebala koleno. Bilo mi je teško dapoverujem da si skovala zaveru protivmene. Morao sam da saznam istinu.“

„Sada si je saznao. Hoću da znam kome je potkazao.“

„I ja bih, da sam na tvom mestu.“„Hoćeš li mi reći?“„Ne vidim nijedan razlog da to

učinim.“„Misliš da sama neću otkriti istinu?“

„Slobodna si da probaš. I da ondapostaneš nepoverljiva prema svimanjima... a malo nepoverljivosti je dobroza jednu princezu.“ Princ Doranuzdahnu. „Razočaravaš me, Arijana.“

„Reče vrana gavranu. Ti menerazočaravaš već godinama, oče.“ Nijenameravala da bude tako gruba premanjemu, ali su reči same pokuljale. Eto,sada sam to rekla.

„Znam. Suviše sam krotak, slab ioprezan, suviše popustljiv prema našimneprijateljima. Sada mi se, međutim,čini da je tebi potrebna ta mojapopustljivost. Trebalo bi da mepreklinješ za milost umesto što se trudišda me dodatno izazoveš.“

„Milost tražim samo za svoje

prijatelje.“„Veoma plemenito.“„Sve što su uradili bilo je iz ljubavi

prema meni. Ne zaslužuju da umru uSuroj grozi.“

„Vidiš, tu se slažem. Sem TamneZvezde, tvoji zaverenici nisu bili ništaviše od budalaste dece. A ipak, ovo nijebezopasna igra sivasa. Ti i tvojiprijatelji ste se igrali veleizdaje. Mogaosam da im poskidam glave.“

„Mogao si, ali nisi. Dejn, Dalt,Santagar... ne, nikada se ne bi usudio daizazoveš neprijateljstvo takvih kuća.“

„Usuđujem se ja više nego što tisanjaš... ali ostavimo to zasada. SerAndrej je poslat u Norvos da služitvojoj gospi majci na tri godine. Garin

će sledeće dve godine provesti u Tirošu.Od njegovih rođaka među siročićimauzeo sam novac i taoce. Ledi Silvunisam kaznio, ali je bila stasala za udaju.Otac ju je otposlao na Zelenkamen da seuda za lorda Estermonta. Što se ArisaOukharta tiče, on je sam odabrao svojusudbinu, i hrabro se s njom suočio. VitezKraljeve garde... šta si mu to bilauradila?“

„Jebala sam se s njim, oče. Kolikose sećam, naredio si mi da zabavljamnaše plemenite goste.“

Lice mu pocrvene. „Zar je dovoljnobilo samo to?“

„Jednom sam mu rekla da ćeMirsela, kada postane kraljica, datidozvolu da se venčamo. Hteo je da mu

budem žena.“„А ti si, siguran sam, učinila sve što

ti je bilo u moći da ga sprečiš da pogazisvoje zakletve“, reče njen otac.

Sada je na nju došao red dapocrveni. Za zavođenje ser Arisa joj jebilo potrebno pola godine. Mada jetvrdio da je poznavao druge žene prenego što je obukao belo, nikako nijesticala takav utisak po njegovomponašanju. Milovanja su mu bilatrapava, poljupci nemirni, a prvi putkada su legli, prosuo je svoje seme ponjenim butinama dok ga je rukomuvodila u sebe. Još i gore, nagrizala gaje sramota. Da je samo dobila zmaja zasvaki put kada je prošaptao: „Ne bitrebalo ovo da radimo“, bila bi bogatija

od Lanistera. Da li je jurišao na AreaHotaha u nadi da će me spasti?, pitalase Arijana. Ili je to učinio da bi odmene pobegao, da sopstvenom krvljuspere okaljanu čast? „On me je voleo“,čula je sebe kako govori. „Umro je zamene.“

„Ako je tako, moguće je da je samoprvi od mnogih. Ti i tvoje sestre stehtele rat. Možda ćete ga i dobiti. Jedandrugi kraljev gardista se upravopribližava Sunčevom koplju. Ser BelonSvon mi donosi Planininu glavu. Mojivazali su ga usporavali, da mi daju jošmalo vremena. Vili su ga zadržali u lovui sokolarenju osam dana na Koštanomdrumu, a lord Ironvud ga je gostio dvenedelje, kada se spustio s planina.

Trenutno je u Čuki, gde je ledi Džordejnu njegovu čast priredila igre. Kadastigne u Brdo duhova, videće da je lediToland spremna da je nadmaši. Pre ilikasnije, međutim, ser Balon mora stići uSunčevo koplje, a kada stigne, želeće davidi princezu Mirselu... i ser Arisa, svogzakletog brata. Šta da mu kažemo,Arijana? Da mu ispričam da je Oukhartstradao prilikom nesreće u lovu, ili sesapleo i pao niz stepenice? Možda da jeAris otišao da pliva u Vodenimvrtovima, okliznuo se o mermer, udarioglavu i udavio se?“

„Ne“, reče Arijana. „Reci da je umrobraneći svoju malu princezu. Reci serBelonu da je Tamna Zvezda pokušao daje ubije i da je ser Aris stao između njih

i spasao joj život.“ Tako je trebalo daginu beli vitezovi Kraljeve garde, dajućisvoj život za one koje su se zakleli da ćeštititi. „Ser Belon će možda sumnjati,kao što si ti sumnjao kada su ti Lanisteriubili sestru i decu, ali neće imatidokaza...“

„...sve dok ne porazgovara sMirselom. Ili i to hrabro dete mora dadoživi tragičnu nezgodu? U tom slučajubismo imali rat. Nikakva laž neće spastiDornu od kraljičinog gneva ako joj kćistrada dok je pod mojom zaštitom.“Potrebna sam mu, shvati Arijana. Zatome je pozvao.

„Mogla bih da kažem Mirseli šta daispriča, ali zašto to da učinim?“

Besan grč zaigra na licu njenog oca.

„Upozoravam te, Arijana, nemam višestrpljenja.“

„Za mene?“ To je tako nalik nanjega. „Za lorda Tivina i Lanistere siuvek imao obzir Belora Blagoslovenog,ali za svoju krv nikada.“

„Mešaš strpljenje i obzir. Na paduTivina Lanistera sam radio od dana kadasu mi javili za Eliju i njenu decu. Želeosam da mu otmem sve što mu je najdražepre nego što ga ubijem, ali me je,izgleda, njegov sin kepec lišio togzadovoljstva. Nalazim malu utehu uspoznaji da je umro okrutnom smrću odruke čudovišta koje je sam okotio. Sadje svejedno. Lord Tivin urla dole upaklu... gde će mu se pridružiti jošhiljade ako tvoja ludost dovede do rata.“

Njen otac se namršti, kao da ga rečibole. „Da li to želiš?“

Princeza nije dozvoljavala da jezastraši. „Hoću slobodu za svoje sestre.Hoću osvetu za svog strica. Hoću svojaprava.“

„Tvoja prava!“„Dornu.“„Dornu ćeš dobiti kada ja umrem.

Zar toliko žuriš da me se otarasiš?“„Trebalo bi da ja tebi postavim to

pitanje, oče. Ti već godinama pokušavašda se otarasiš mene.“

„То nije istina.“„Nije? Da pitamo mog brata?“„Tristana?“„Kventina.“„Šta s njim?“

„Gde je on?“„S vojskom lorda Ironvuda na

Koštanom drumu.“„Zaista dobro lažeš, oče, to moram

da ti priznam. Nisi ni trepnuo. Kventin jeotišao u Lis.“

„Odakle ti ta pomisao?“„Prijatelj mi je rekao.“ I ona je

mogla da ima tajne.„Prijatelj te je slagao. Imaš moju reč,

tvoj brat nije otišao u Lis. Kunem ti sesuncem, kopljem i Sedmoro.“

Arijanu nije bilo tako lako prevariti.„Onda u Mir, znači? Tiroš? Znam da jenegde na drugoj obali Uzanog mora, iokuplja najamnike da mi preotme onošto mi po pravu pripada.“

Lice njenog oca potamne. „Takvo

nepoverenje ti ne služi na čast, Arijana.Protiv mene bi zavere trebalo da kujeKventin, a ne ti. Poslao sam ga od kućekada je bio tek dete, premali da shvatipotrebe Dorne. Anders Ironvud mu jebio više otac nego ja, a ipak je tvoj bratveran i poslušan.“

„Zašto ne bi bio? Miljenik ti je iuvek je to bio. Izgleda kao ti, misli kao tii nameravaš da mu predaš Dornu, netrudi se da to porekneš. Pročitala samtvoje pismo.“ Reči su u njenompamćenju još gorele svetlo kao vatra.„’Jednog dana ćeš ti sedeti na mommestu i vladati čitavom Dornom’, takosi mu pisao. Reci mi, oče, kada si toodlučio da me razbaštiniš? Onog danakada se rodio Kventin, ili onog dana

kada sam se rodila ja? Šta sam učinilada me toliko mrziš?“ Razbesnelo ju ješto su joj na oči navirale suze.

„Nikada te nisam mrzeo.“ Glasprinca Dorana beše tanak kao pergamenti pun boli. „Arijana, ne shvataš.“

„Poričeš li da si napisao te reči?“„Ne. To je bilo kada je Kventin prvi

put otišao u Gvozd-šumu. Nameravaosam da me sledi, da. Za tebe sam imaodruge planove.“

„О, da“, reče ona prezrivo, „silneplanove. Džajlz Rozbi. Slepi BenBizberi. Sivobradi Grendison. To su bilitvoji planovi.“

Nije mu dala vremena da odgovori.„Znam da mi je dužnost da obezbedimnaslednika Dorne, to nikada nisam

zaboravila. Udala bih se, i to rado, ali suprilike koje si mi dovodio bileuvredljive. Sa svakim od njih si pljuvaona mene. Ako si prema meni osećaoimalo ljubavi, zašto si me nudio ValderuFreju?“

„Zato što sam znao da ćeš ga odbiti.Svi su morali da vide kako pokušavamda ti nađem pratioca kada si došla uodređene godine, inače bi bilo sumnji,ali se nisam usuđivao da ti dovedemčoveka koga bi prihvatila. Ti si obećana,Arijana.“

Obećana? Arijana je zurila u njega snevericom. „Šta to govoriš? Da li je tojoš jedna laž? Nikada nisi rekao...“

„Sporazum je sklopljen u tajnosti.Nameravao sam da ti kažem kada

dovoljno odrasteš... kada postanešpunoletna, mislio sam, ali..“

„Tri su mi i dvadeset, već samsedam godina odrasla žena.“

„Znam. Ako sam te toliko dugo držaou tami, to je bilo samo da bih te zaštitio.Arijana, tvoja priroda... za tebe, tajna jesamo sočna priča koja se šapuće Garinui Tijeni, noću u krevetu. Garin brbljakao što to samo siročići umeju, a Tijenaništa ne krije od Obare i ledi Nim. A dasu one saznale... Obara previše volivino, a Nim je previše bliska sblizancima Faulerima. A kome moguFauleri da se povere? Nisam smeo darizikujem.“

Bila je izgubljena, zbunjena.Obećana. Bila sam obećana. „Kо je to?

Za koga sam bila verena, sve ovegodine?“

„То više nije važno. On je mrtav.“Od tih reči još se više zbunila nego

pre. „Starci su veoma krhki. Da li jestradao od slomljenog kuka, prehlade iligihta?“

„Od ćupa istopljenog zlata. Miprinčevi pažljivo kujemo svoje planove,a onda ih bogovi razbiju uparamparčad.“ Princ Doran je umornoodmahnuo bolnom crvenom šakom.„Dorna će biti tvoja. Imaš moju reč da jetako, ako ti moja reč još nešto znači.Tvog brata Kventina čeka teži put.“

„Kakav put?“ Arijana ga sumnjičavoodmeri. „Šta to kriješ? Sedmoro mespasio, muka mi je od tajni. Ispričaj mi

ostalo, oče... ili proglasi Kventina zasvog naslednika i pošalji Hotaha posekiru, da umrem kraj svojih sestara.“

„Da li stvarno misliš da bihpovredio decu svoga brata?“ Njen otacse namršti. „Obara, Nim i Tijena imajusve osim slobode, a Elarija i njena decasu srećno smeštene u Vodenim vrtovima.Dorea se šetka i buzdovanom skidanarandže s grana, a Elija i Obela supostale strah i trepet u bazenima.“Uzdahnuo je. „Nije bilo tako davno kadasi se ti igrala u tim bazenima. Jahala sina ramenima jedne starije devojke...visoke devojke sa svilenom plavomkosom...“

„Džejn Fauler, ili njena sestraDženelin.“ Prošle su godine otkako je

Arijana poslednji put pomislila na to.„О, i Frina, njen otac je bio kovač. Kosajoj je bila smeđa. Garin mi je ipak bionajdraži. Kada sam jahala Garina, nikonije mogao da nas pobedi, čak ni Nim iona zelenokosa Tirošanka.“

„Та zelenokosa devojčica je bilaarhontova kći. Trebalo je da te pošaljemu Tiroš na njeno mesto. Služila biarhonta kao peharnica i krišom bi senašla sa svojim verenikom, ali je tvojamajka pretila da će nauditi sebi ako jojukradem još jedno dete, i ja nisam...nisam mogao to da joj učinim.“

Priča mu postaje sve čudnija. „Zarje tamo Kventin otišao? U Tiroš, da seudvara arhontovoj zelenokosoj kćeri?“

Njen otac uze figuru za sivas.

„Moram da znam kako si saznala da jeKventin preko mora. Tvoj brat je pošaos Klitusom Ironvudom, meštromKedrijem i tri najbolja mlada vitezalorda Ironvuda na dugačak i opasan put,u susret nesigurnoj dobrodošlici. Otišaoje da nam donese ono za čim naše srcenajviše žudi.“

Suzila je očima. „А šta je to?“„Osveta.“ Glas mu beše tih, kao da

se boji da ih neko možda sluša.„Pravda.“ Princ Doran utisnu zmaja udlan svojim natečenim, gihtavim prstimapa prošapta: „Vatra i krv.“

ALEJNAOkrenula je metalni prsten i jedva

primetno otškrinula vrata. „Vrapčiću?“pozvala je. „Mogu li da uđem?“

„Samo pažljivo, moja gospo“,upozori je stara Grečel kršeći ruke.„Lord je gađao meštra nokširom.“

„Onda nema čime da gađa mene. Zarnemaš nečim da se zanimaš? A ti,Medi... zar su svi prozori zatvoreni i svikapci navučeni? Je li sav nameštajpokriven?“

„Sav, moja gospo“, reče Medi.„Bolje proveri da li je tako.“ Alejna

kliznu u zatamnjenu spavaću sobu. „Тоsam samo ja, Vrapčiću.“

Neko šmrknu u tami. „Jesi sama?“„Jesam, moj gospodaru.“„Onda dođi bliže. Samo ti.“Alejna čvrsto zatvori vrata za

sobom. Bila su od hrastovine, debelačetiri palca; Medi i Grečel su mogle daprisluškuju koliko hoće, ali ništa nećečuti. Tako je bilo bolje. Grečel je umelada ćuti, ali je Medi besramno torokala.

„Је l’ te to poslao meštar Kolmon?“upita dečak.

„Nije“, slaga ona. „Čula sam da jemoj Vrapčić bolestan.“ Posle susreta snokširom, meštar je dojurio ser Lotoru, aBrun je došao po nju. „Ako moja gospabude mogla da ga lepim izmami izkreveta“, rekao je vitez, „ја neću moratida ga izvlačim na silu.“

To ne smemo da dozvolimo, rekla jesebi. Kada bi prema Robertu bili grubi,postojali su dobri izgledi da doživinapad. „Gladan si, moj gospodaru?“,upitala je malog lorda. „Da pošaljemMedi dole po kupine i pavlaku, ili topaohleb i maslac?“ Prekasno se setila danema toplog hleba; kuhinja je bilazatvorena, peći hladne. Ako time uspemda izmamim Roberta iz kreveta,vredeće da upalimo vatru, reče sebi.

„Neću da jedem“, reče mali lordpiskutavim, ćudljivim glasom. „Danasću da ostanem u krevetu. Možeš da mičitaš ako hoćeš.“

„Ovde je pretamno za čitanje.“ Zbogteških zavesa navučenih na prozore, uodaji je bilo mračno kao da je noć. „Da

li je moj Vrapčić zaboravio koji jedanas dan?“

„Nisam“, reče on, „ali neću da idem.Hoću da ostanem u krevetu. Možeš da mičitaš o Krilatom Vitezu.“

Krilati Vitez je bio ser Ertis Erin.Legende su govorile da je on isteraoPrve ljude iz Dola i odleteo na vrhDžinovog koplja na ogromnom sokolu,da ubije kralja grifona. Postojale sustotine priča o njegovim pustolovinama.Mali Robert ih je sve znao naizust, ali jeipak voleo da mu ih čitaju. „Dušice,moramo da idemo“, rekla je dečaku, „aliobećavam da ću ti pročitati dve priče oKrilatom Vitezu kada stignemo uMesečevu kapiju.“

„Tri“, reče on smesta. Šta god da mu

se ponudi, Robert je uvek tražio više.„Tri“, složi se ona. „Mogu da pustim

malo sunca unutra?“„Ne. Od svetla me bole oči. Dođi u

krevet, Alejna.“Ona je ipak otišla da prozora,

pažljivo obilazeći slomljeni nokšir. Zato je više koristila njuh nego vid. „Nećuda ih otvorim jako široko. Tek toliko davidim lice mog Vrapčića.“

On šmrknu. „Ako baš moraš.“Zavese su bile od mekane plave

svile. Ona malo povuče jednu, pa jesveza. Trunčice prašine su igrale nazracima blede jutarnje svetlosti. Okancaje zamaglio mraz. Alejna jedno protrljašakom, dovoljno da ugleda blistavoplavo nebo i blesak beline s planinskog

vrha. Gnezdo sokolovo je obavijaoledeni ogrtač, a Džinovo koplje iznadnjega beše do pojasa zavejano snegom.

Kada se okrenula, Robert Erin ju jeposmatrao, oslonjen na jastuke.Gospodar Gnezda sokolovog i branilacDola. Vuneno ćebe ga je pokrivaloispod pojasa. Iznad njega je bio nag,bled dečak s kosom dugačkom kao udevojčice. Robert je imao dugačke imršave ruke i noge, mekane, ulegnutegrudi, ispupčen trbuščić i oči koje suuvek bile crvene i suzne. Nije on krivšto je takav. Rođen je sitan i bolešljiv.„Izgledaš veoma snažno ovog jutra, mojgospodaru.“ Voleo je da mu se govorikako je snažan. „Da kažem Medi iGrečel da ti donesu vodu za kupanje?

Medi će da ti oriba leđa i opere kosu, dabudeš čist i gospodstven za putovanje.Zar to ne bi bilo lepo?“

„Ne. Mrzim Medi. Ima čir na oku, iboli me kada me riba. Kada me je mamaribala, nikada me nije bolelo.“

„Reći ću Medi da ne riba mogVrapčića tako jako. Osećaćeš se boljekada budeš lep i čist“

„Neću da se kupam, rekao sam ti,glava me užasno boli.“

„Da ti donesem toplu krpu za čelo?Ili čašu snovina? Malecnu. Mia Kamenačeka dole u Nebu, biće joj krivo ako seuspavaš pa joj zakasniš. Znaš koliko teona voli.“

„ A ja ne volim nju. Ona je samodevojka koja vodi mazge.“ Robert

šmrknu. „Osetio sam da mi je MeštarKolmon sinoć u mleko stavio neštoodvratno. Rekao sam mu da hoću slatkomleko, ali mi ga nije doneo. Čak ni kadasam mu naredio. Ja sam gospodar, onmora da radi šta mu kažem. Niko ne radiono što ja kažem.“

„Razgovaraću s njim“, obeća Alejna,„ali samo ako ustaneš iz kreveta.Napolju je prelepo, Vrapčiću. Suncesija, savršen dan za silazak s planine.Mazge čekaju dole kod Neba s Miom...“

Usta mu zadrhtaše. „Mrzim tesmrdljive mazge. Jedna je jednompokušala da me ugrize! Reci toj Mii daostajem ovde.“ Zvučao je kao da ćezaplakati. „Niko mi ništa ne može doklegod sam ovde. Gnezdo sokolovo je

neosvojivo.“„Ра ko bi to želeo nešto nažao mom

Vrapčiću? Tvoji lordovi i vitezovi teobožavaju, a kmetovi kliču tvoje ime.“On se boji, pomisli ona, i to s valjanimrazlogom. Otkako mu je gospa majkapala, dečak nije hteo ni da stoji nabalkonu, a put od Gnezda sokolovog doMesečeve kapije bio je dovoljno opasanda svakoga uplaši. Alejni je srce bilo upetama kada se penjala s ledi Lizom ilordom Petirom, a svi su se slagali da jesilazak još i teži, pošto se sve vremegleda dole. Mia je pričala o velikimlordovima i smelim vitezovima koji suna planini prebledeli i okvasili veš. Aniko od njih nije patio od napadadrhtavice.

Ipak, tako neće moći. Na dnu dolinejesen se još zadržala, topla i zlatna, alije zima opkolila planinske vrhove.Izdržali su tri mećave i jednu ledenuoluju koja je zamak na dve nedeljepreobrazila u kristal. Gnezdo sokolovomožda jeste neosvojivo, ali će uskoropostati i nepristupačno, a put dole jesvakog dana bivao sve opasniji. Većinaslugu i vojnika već je sišla. Zadržalo ihse možda još desetak, da se staraju olordu Robertu.

„Vrapčiću“, rekla je nežno, „silazakće biti baš veseo, videćeš. Ser Lotor ćeići s nama, i Mia. Njene mazge su sepenjale i spuštale po ovoj planinihiljadu puta.“

„Mrzim mazge“, bio je uporan on.

„Mazge su bezobrazne. Rekao sam ti,jedna je pokušala da me ugrize kada sambio mali.“

Znala je da Robert nikada nijenaučio da valjano jaše. Mazge, konje,magarce, svejedno; za njega su sve tobile strašne zveri, užasne poput zmajevaili grifona. Doveden je u Dol kada mu jebilo šest godina, s glavom skrivenommeđu majčinim mlečnim grudima, i odtada nikada nije otišao iz Gnezdasokolovog.

Ipak, morali su da pođu pre nego štoled trajno okuje zamak. Nije se mogloznati koliko će još da potraje lepovreme. „Mia će paziti da mazge negrizu“, rekla je Alejna, „а ja ću jahatiodmah iza tebe. Ja sam samo devojka,

nisam ni hrabra ni snažna kao ti. Ako jato mogu, znam da možeš i ti, Vrapčiću.“

„Mogu“, reče lord Robert, „aliodlučio sam da neću.“ Obrisao je slinavinos nadlanicom. „Reci Mii da ću ostati ukrevetu. Možda ću sići sutra, ako mibude bolje. Danas je napolju previšehladno, a mene boli glava. I ti možeš dadobiješ slatko mleko, a reći ću Grečelda nam donese saće da jedemo.Spavaćemo i ljubićemo se i igraćemose, a moći ćeš i da mi čitaš o KrilatomVitezu.“

„Hoću. Tri priče, kao što samobećala... kada stignemo u Mesečevukapiju.“ Alejni je ponestajalo strpljenja.Moramo da idemo, podsetila je sebe,inače ćemo ostati iznad snega kada

sunce zađe. „Lord Nestor je pripremiogozbu tebi u čast, supu od pečuraka,srnetinu i kolače. Nećeš da ga razočaraš,je li tako?“

„А je l’ su kolači od limuna?“ LordRobert je voleo kolače od limuna,možda zato što ih je volela i Alejna.

„Limunasti najlimunastiji kolači odlimuna“, uveravala ga je ona, „а moćićeš da ih pojedeš koliko ti je volja.“

„Stotinu?“, upita on. „Је l’ ću moćida pojedem stotinu?“

„Ako želiš.“ Sela je na krevet ipogladila mu dugačku, meku kosu.Stvarno ima lepu kosu. Ledi Liza ju jelično češljala svake noći i skraćivala jekada je bilo potrebno. Posle njenog padaRobert bi doživeo užasne napade

drhtanja kada god bi mu neko prišao sasečivom, pa je Petir naredio da ga nešišaju. Alejna omota uvojak oko prsta,pa reče: „А sad, hoćeš da ustaneš i danas pustiš da te obučemo?“

„Hoću stotinu kolača od limuna i petpriča!“

Dala bih ja tebi stotinu šiba i petšamara. Ne bi se ti usudio da se ovakoponašaš da je Petir ovde. Mali lord jenavukao zdrav strah od svog očuha.Alejna se usiljeno osmehnu. „Kako mojgospodar želi. Ali ništa dok se ne umiješi ne obučeš za silazak. Hajde, pre negošto prođe čitavo jutro.“ Čvrsto ga jeuzela za ruku i izvukla iz kreveta.

Međutim, pre nego što je uspela dapozove sluge, Vrapčić ju je zagrlio

mršavim rukama i poljubio. Bio je todečački poljubac, i trapav. Sve što jeRobert Erin radio bilo je trapavo. Akosklopim oči, mogu da se pretvaram daje on Vitez od Cveća. Ser Loras jejednom dao Sansi Stark crvenu ružu, alije nikada nije poljubio... a nijedan Tirelnikada neće poljubiti Alejnu Kamenu.Koliko god bila lepa, rođena je iznezakonite veze.

Kada dečakove usne dodirnušenjene, ona shvati da razmišlja o jednomdrugom poljupcu. Još je pamtila tajosećaj, kada su se njegova okrutna ustapriljubila uz njena. Došao je Sansi utami dok je zelena vatra ispunjavalanebo. Uzeo je pesmu i poljubac, i nijemi ostavio ništa sem krvavog plašta.

Svejedno. Taj dan je prošlost, kao iSansa.

Alejna odgurnu malog lorda. „Dosta.Možeš ponovo da me poljubiš kadabudemo stigli u Kapije, ako održiš reč.“

Medi i Grečel su čekale napolju sMeštrom Kolmonom. Meštar je opraoizmet iz kose i presvukao se. Robertovištitonoše su se takođe pojavili. Terans iDžajlz su uvek umeli da nanjuše nevolje.

„Lord Robert se oseća bolje“, reklaje Alejna sluškinjama. „Donesite mutoplu vodu za kupanje, ali pazite da gane ošurite. I nemojte da ga čupate kadaga češljate, to mrzi.“ Jedan štitonoša sezakikota, ali ga ona preseče i reče:„Teranse, prostri gospodarovu jahaćuodeću i njegov najtopliji plašt. Džajlze,

ti počisti razbijeni nokšir.“Džajlz Grafton iskrivi lice. „Nisam

ja čistačica.“„Uradi kao što ti zapoveda ledi

Alejna, da ne bismo morali da zovemoLotora Bruna“, reče meštar Kolmon.Krenuo je za njom niz hodnik i zavojitestepenice. „Zahvalan sam što si seumešala, moja gospo. Ti umeš s njim.“Oklevao je. „Jesi li primetila drhtanjedok si bila u sobi?“

„Prsti su mu malo poigravali kadasam ga uhvatila za ruku, to je sve. Kažeda si mu stavio nešto odvratno u mleko.“

„Odvratno?“ Kolmon zatrepta na nju,a jabučica u vratu mu zaigra gore-dole.„Samo sam... da li krvari iz nosa?“

„Ne.“

„Dobro. To je dobro.“ Lanac mu jetiho zveckao dok je klimao glavom,nasađenom na vrh smešno dugačkog imršavog vrata. „Ovaj silazak... mojagospo, možda će biti najsigurnije dalordu smešam malo makovog mleka. MiaKamena bi mogla da ga usnulog veže zamazgu s najsigurnijim korakom.“

„Gospodar Gnezda sokolovog nemože da siđe sa svoje planine vezan kaodžak ječma.“ U to je Alejna bila sigurna.Ne smeju dozvoliti da se pune razmereRobertove slabosti i kukavičlukapreviše pročuju, upozorio ju je otac.Zašto on nije ovde. On bi znao šta daradi.

Petir Beliš je, međutim, bio nadrugoj strani Dola, na svadbi lorda

Lionela Korbreja. Četrdesetogodišnjiudovac, i to bez potomstva, lord Lionelse ženio zanosnom šesnaestogodišnjomkćeri jednog bogatog trgovca izGalebova. Petir je brak lično ugovorio.Pričalo se da od nevestinog miraza stajedah; sigurno je tako, pošto je prostogroda. Tamo će biti Korbrejevi vazali, slordovima Vakslijem, Graftonom,Linderlijem, nekom sitnom gospodom ivitezovima posednicima... i lordomBelmorom, koji se odnedavno pomirio snjenim ocem. Očekivalo se da ostalilordovi Objavnici neće doći nasvadbene svečanosti, pa je zato biloizuzetno važno da se Petir pojavi.

Alejna je to dobro shvatala, ali jezbog toga teret spuštanja Vrapčića niz

planinu pao na nju. „Daj lordu čašuslatkog mleka“, rekla je meštru. „То ćezaustaviti drhtanje na putu dole.“

„Popio je čašu pre samo tri dana“,pobuni se Kolmon.

„ A hteo je još jednu prošle noći, alisi ti odbio.“

„Bilo je prebrzo. Moja gospo, neshvataš. Kao što sam rekao lorduzaštitniku, kap slatkisana će sprečitidrhtanje, ali on nikada ne napušta telo, is vremenom...“

„Vreme neće biti bitno ako lorddobije napad i padne s planine. Da jemoj otac ovde, znam da bi ti rekao daumiriš lorda Roberta po svaku cenu.“

„Pokušavam, moja gospo, ali njegovinapadi postaju sve silovitiji, a krv mu je

tako retka da se bojim da mu je puštam.Slatkisan... sigurna si da nije krvario iznosa?“

„Šmrkao je“, prizna Alejna, „alinisam videla krv.“

„Moram da razgovaram s lordomzaštitnikom. Ova gozba... da li je tomudro, pitam se, posle napornogsilaska?“

„Neće to biti velika gozba“,uveravala ga je ona. „Ne više odčetrdeset gostiju. Lord Nestor i njegovodomaćinstvo, Vitez od Dveri, nekolikomanjih lordova i njihovi ljudi...“

„Lord Robert ne voli strance, todobro znaš, a biće i pića, buke... muzike.Muzika ga plaši.“

„Muzika ga umiruje“, ispravi ona, „а

posebno zvuk harfe. Pevanje ne može datrpi, otkako mu je Marilion ubio majku.“Alejna je tu laž ispričala toliko puta daje te događaje sve češće tako i pamtila;ona druga priča bila je tek ružan san kojiju je ponekad budio noću. „Lord Nestorna gozbi neće imati pevača, samoflautiste i gudače za ples.“ Šta će ona dauradi kada muzika zasvira? Bilo je toteško pitanje, na koje su njena glava injeno srce različito odgovarali. Sansa jevolela da pleše, ali Alejna... „Samo mudaj čašu slatkog mleka pred polazak, ijoš jednu na gozbi, i neće biti nikakvihnevolja.“

„Vrlo dobro.“ Zastali su u podnožjustepeništa. „Ali ovo mora biti poslednjiput. Za sledećih pola godine, ili duže.“

„О tome je najbolje da razgovaraš slordom zaštitnikom.“ Prošla je krozvrata i prešla preko dvorišta. Alejna jeznala da Kolmon želi samo najboljesvom štićeniku, ali ono najbolje zadečaka Roberta i ono najbolje za lordaErina nije uvek bilo isto. Petir je to irekao, i to je bila istina. MeštruKolmonu je, međutim, stalo samo dodečaka. Otac i ja imamo i krupnijebrige.

Stari sneg je prekrivao dvorište, aledenjače su s terasa i kula visile poputkristalnih kopalja. Gnezdo sokolovo jepodignuto od belog kamena, a odzimskog ogrtača postalo je još belje.Tako je lepo, pomislila je Alejna, takoneosvojivo. Nije mogla da voli to mesto,

koliko god se trudila. Čak i pre nego štosu se stražari i sluge spustili, zamak jebio prazan kao grobnica, a još i višeotkako je Petir Beliš otišao. Tu posleMariliona niko nije zapevao. Niko senije ni glasno nasmejao. Čak su i bogovibili tihi. Gnezdo sokolovo je moglo dase pohvali obredištem, ali bezobrednika; bogošumom, ali bez drveta-srca. Ovde nema odgovora na molitve,često je mislila, mada je nekih dana bilatoliko usamljena da je morala da pokuša.Samo joj je vetar odgovarao, beskrajnouzdišući oko sedam vitkih belih kula ilupajući mesečevim vratima svaki putkada bi naleteo. Zimi će biti još gore,znala je. Zimi će ovo biti ledeni belizatvor.

A ipak ju je pomisao na odlazakplašila skoro jednako kao Roberta. Onaje samo to bolje prikrivala. Njen otac jerekao kako nije sramota plašiti se, većsamo pokazati strah. „Svi ljudi žive sastrahom“, rekao je. Alejna nije bilasigurna da li u to veruje. Petira Belišaništa nije plašilo. Rekao je to samo dabi me ohrabrio. Ona će morati da budehrabra da ode tamo dole, gde su izgledida je raskrinkaju neuporedivo veći.Petirovi prijatelji s dvora javili su muda je kraljica poslala ljude da tražeBauka i Sansu Stark. Ostaću bez glaveako me nađu, podsetila je sebe dok sespuštala niz ledene stepenice. Moram dabudem Alejna sve vreme, i u sebi ispolja.

Lotor Brun je bio u sobi s čekrcima,pomagao je tamničaru Mordu i dvojicislugu da utovaruju kovčege odeće i baleplatna u šest ogromnih hrastovih vedara,svako dovoljno veliko da primi tričoveka. Veliki čekrci s lancima bili sunajlakši način da se stigne do usputnekule zvane Nebo, šest stotina stopaispod njih; inače bi morali da sespuštaju prirodnim kamenim oknom izpodruma. Ili da odemo kao Marilion, iledi Liza pre njega.

„Dečko je ustao?“, upita ser Lotor.„Kupaju ga. Biće spreman za sat

vremena.“„Bolje bi nam bilo da bude. Mia

neće čekati posle podneva.“ Soba sčekrcima se nije grejala, tako da mu se

dah maglio sa svakom rečju.„Čekaće“, reče Alejna. „Mora da

čeka.“„Ne budi tako sigurna, moja gospo.

Ona ti je i sama napola mazga. Mislimda bi nas sve ostavila da pocrkamo odgladi pre nego što bi izložila opasnostite svoje životinje.“ Osmehnuo se kada jeto rekao. Uvek se osmehuje kada govorio Mii Kamenoj. Mia je bila mnogomlađa od ser Lotora, ali kada je Alejninotac ugovarao brak između lordaKorbreja i trgovačke kćerke, kazao jojje da su mlade devojke uvek najsrećnijesa starijim muškarcima. „Nevinost iiskustvo daju savršen brak“, bio jerekao.

Alejna se pitala šta Mia misli o ser

Lotoru. Sa slomljenim nosem,četvrtastom vilicom i kudravom sivomkosom, Brun nije mogao da se opiše kaonaočit, ali nije bio ni ružan. To jeobično ali iskreno lice. Mada seuzdigao do viteške titule, ser Lotorovoporeklo bilo je veoma skromno. Jednenoći joj je ispričao da je rođak sBrunima od Mrkopukline, stare viteškeporodice sa Rta slomljenih klešta.„Otišao sam kod njih kada mi je otacumro“, poverio se, „ali su se posrali namene, pa sam rekao da ja nisam njihovakrv.“ Nije hteo da priča o onome što sedesilo posle, osim što je rekao da ooružju nije iz knjiga učio. Trezan, bio jetih ali snažan čovek. A Petir kaže da jeodan. Malo je ljudi kojima toliko

veruje. Smatrala je da bi Brun bio dobraprilika za kopile poput Mie Kamene.Možda bi bilo drugačije da ju je otacpriznao, ali on to nikada nije učinio. AMedi kaže da nije ni devica.

Mord uze svoj bič pa njime puče, iprvi par volova krenu ukrug, okrećućičekrk. Lanac se odmatao, čegrćući dokje grebao po kamenu, a hrastova buradsu se njihala dok su počinjala dugi spustka Nebu. Siroti volovi, pomisli Alejna.Mord će ih zaklati pre nego što ode, iostaviti ih za sokolove. Ono štopreostane kada se Gnezdo sokolovoponovo otvori biće ispečeno naprolećnoj gozbi, ako se dotle ne pokvari.Dobra zaliha zaleđenog mesapredskazuje leto obilja, tvrdila je stara

Grečel.„Moja gospo“, reče ser Lotor, „biće

bolje da znaš. Mia se nije sama popela.Ledi Miranda je s njom.“

„Oh!“ Zašto bi se popela skroz uzplaninu, samo da se odmah spusti?Miranda Rojs je bila kći lorda Nestora.Jedini put kada je Sansa posetilaMesečevu kapiju, na putu za Gnezdosokolovo s tetka Lizom i lordomPetirom, ona nije bila tamo, ali je Alejnao njoj čula mnogo šta od vojnika islužavki iz Gnezda sokolovog. Majka jojje davno umrla, tako da je ledi Mirandabila domaćica očevog zamka; sudeći poglasinama, bio je to mnogo živahnijidvor kada je ona bila kod kuće. „Pre ilikasnije moraš da upoznaš Mirandu

Rojs“, upozorio ju je Petir. „ A tadabudi oprezna. Ona voli da izigravaveselu ludu, ali je zapravo promućurnijaod oca. U njenom društvu pazi na jezik.“

Hoću, pomisli ona, ali nisam znalada ću morati tako rano da počnem.„Robertu će biti drago.“ Njemu seMiranda Rojs dopadala. „Sada meizvini, ser. Moram da završimpakovanje.“ Popela se stepenicama usvoju sobu po poslednji put. Na prozoresu bili navučeni kapci, nameštajpokriven. Nešto njenih stvari već jeodneseno, a ostalo je sklonjeno. Svasvila i somot ledi Lize biće ostavljeni.Njeno najtananije rublje i najmekšisomot, bogati vez i fina mirska čipka;sve će ostati. Tamo dole Alejna će

morati da se odeva skromno, kao što ipriliči devojci niskog porekla. Ionako jesvejedno, reče ona sebi. Čak se ni ovdenisam usuđivala da oblačim najboljuodeću.

Grečel je skinula posteljinu s krevetai prostrla ostatak njene odeće. Alejna jeveć na sebi imala dugačke vunenečarape ispod sukanja, preko dvostrukogsloja donjeg veša. Sada je obukla igornju tuniku od jagnjećeg runa i krzneniplašt s kapuljačom, prikačivši galakiranim drozdom koga je dobila na darod Petira. Tu je bio i šal, i par kožnihrukavica obrubljenih krznom, koje su jojse slagale uz jahaće čizme. Kada je sveobukla, osećala se debelo i krznato, kaomeče. Na planini će mi biti drago što

sam sve to obukla, morala je da podsetisebe. Poslednji put je pogledala sobupre nego što je krenula. Ovde sam bilana sigurnom, pomislila je, ali tamodole...

Kada se Alejna vratila u sobu sčekrkom, našla je Miu Kamenu kakonestrpljivo čeka s Lotorom Brunom iMordom. Sigurno se popela u buretu davidi šta nas toliko zadržava. Vitka ivretenastih udova, Mia je delovalažilavo kao kožne jahaće čakšire koje jenosila ispod srebrnaste žičane košulje.Kosa joj je bila crna kao gavranovokrilo, tako kratka i čupava da je Alejnapodozrevala da je ova seče nožem. Nanjoj su najlepše bile oči, krupne i plave.Mogla bi da bude lepa, kad bi se

obukla kao devojka. Alejna shvati da sepita da li se ona ser Lotoru sviđa ugvožđu i koži, ili sanja o njoj odevenoj učipku i svilu. Mia je volela da govorikako joj je otac bio jarac a majka sova,ali je Alejna čula pravu priču od Medi.Da, pomislila je, pogledavši je sada, tosu njegove oči, a ima i njegovu kosu,gustu crnu kosu koju je imao i Renli.

„Gde je on?“, upita kopilanka.„Lorda kupaju i oblače.“„Mora da požuri. Sve je hladnije, zar

ne osećate? Moramo da se spustimoispod Snega pre nego što sunce zađe.“

„Kakav je vetar?“, upita Alejna.„Mogao bi da bude i gori... a i biće

kada padne mrak.“ Mia skloni pramenkose sa očiju. „Ako se bude predugo

kupao, ostaćemo zarobljeni ovde čitavezime, a za hranu ćemo imati samo jednidruge.“

Alejna nije znala šta na to da kaže.Srećom, nije morala da odgovori, zatošto je stigao Robert Erin. Mali lord jebio odeven u nebeskoplavi somot, slancem od zlata i safira i ogrnut belimmedveđim krznom. Njegovi štitonoše sumu držali skute, da se ne vuku po podu.Meštar Kolmon ih je pratio u izlizanomsivom plaštu obrubljenom veveričjimkrznom. Grečel i Medi nisu mnogozaostajale.

Kada je osetio ledeni vazduh na licu,Robert se zgrčio od straha, ali su izanjega bili Terans i Džajlz, pa nije mogaoda pobegne. „Moj gospodaru“, reče

Mia, „hoćeš li da jašeš dole sa mnom?“Previše je gruba, pomisli Alejna.

Trebalo je da ga pozdravi osmehom, damu kaže kako snažno i hrabro izgleda.

„Hoću Alejnu“, reče lord Robert.„Ići ću samo s njom.“

„U buretu ima mesta za sve troje.“„Hoću samo Alejnu. Ti si smrdljiva,

kao mazga.“„Biće tvoja volja.“ Miino lice nije

odavalo nikakva osećanja.Neki lanci su bili vezani za pletene

korpe, drugi za čvrstu hrastovu burad.Najveće od njih bilo je više od Alejne, sgvozdenim obručima koji su obuhvatalimrke duge. Pa ipak, srce joj se spustilo upete dok je uzimala Roberta za ruku ipomagala mu da uđe. Kada se kapak

zatvorio za njima, drvo ih je okruživalosa svih strana. Samo je poklopac biootvoren. Tako je najbolje, rekla je sebi,da ne možemo da gledamo dole. Ispodnjih su bili samo Nebo i nebo. Šeststotina stopa neba. Na tren se pitalakoliko je bilo potrebno njenoj tetki dapadne, i koja joj je bila poslednja misaodok joj je planina jurila u susret. Ne, nesmem o tome da mislim. Ne smeml

„AJDE!“, začu se ser Lotorov povik.Neko snažno gurnu bure. Zanjihalo se,zagrebalo po podu, a onda propalo. Čulaje prasak Mordovog biča i zveckanjelanca. Počeli su da se spuštaju, upočetku sa zastajkivanjem i cimanjem, aonda ravnomernije. Robertovo lice biloje bledo, a oči natečene, ali su mu ruke

bile mirne. Gnezdo sokolovo sesmanjivalo iznad njih. Zbog nebeskihćelija na nižim nivoima zamak je,posmatran odozdo, podsećao na saće.Saće od leda, pomisli Alejna, zamak odsnega. Čula je vetar kako zviždi okobureta.

Stotinu stopa niže, vetar iznenadanalete. Vedro se zanjiha u stranu, zavrtese u vazduhu a onda snažno udari u liticuiza njih. Zasuše ih sneg i ledenekrhotine, a hrastovina zaškripa izastenja. Robert kriknu i pribi se uz nju,zarivši joj lice među grudi.

„Moj gospodar je hrabar“, rečeAlejna kada oseti da se on trese. „Ја samse toliko uplašila da jedva govorim, aliti nisi.“

Osetila je da on klima glavom.„Krilati Vitez je bio hrabar, a takav sami ja“, hvalisao se njenom prslučiću. „Јаsam jedan Erin.“

„Hoće li moj Vrapčić da me čvrstozagrli?“, upita ona, mada ju je već tolikostiskao da je jedva disala.

„Ako baš hoćeš“, prošapta on. Idržeći se čvrsto jedno za drugo,nastavili su pravo prema Nebu.

Nazvati ovo zamkom isto je što inazvati lokvu na podu nužnika jezerom,pomisli Alejna kada su otvorili bure daizađu unutar kule. Nebo je bilo tekpolukružni zid od starog nemalterisanogkamena, koji je štitio kameni ispust irazjapljena usta pećine. Unutra su bilaspremišta i štale, dugačka prirodna

dvorana i uklesani useci za ruke koji suvodili gore u Gnezdo sokolovo. Napoljuje zemlju prekrivalo izlomljeno kamenjei stene. Zemljani nasipi su se pružali dozida. Šest stotina stopa više, Gnezdosokolovo bilo je tako malo da je moglarukom da ga zakloni, ali se daleko doleDol prostirao zelen i zlatan.

U kuli ih je čekalo Dvadeset mazgi,zajedno s dvojicom vodiča i gospomMirandom Rojs. Ispostavilo se da je kćilorda Nestora niska, mesnata devojka,vršnjakinja Mie Kamene, ali gde je Miabila mršava i žilava, Miranda je bilamekana i mirisna, širokih kukova, punogstruka i izuzetno bujnih grudi. Njeni gustikestenjasti uvojci uokviravali suokruglaste rumene obraze, sitna usta i

dva živahna smeđa oka. Kada je Robertnesigurno izašao iz bureta, ona je kleklana sneg da mu poljubi šaku i obraze.„Moj gospodaru“, rekla je, „tako sinarastao!“

„Stvarno?“ upita Robert zadovoljno.„Uskoro ćeš biti viši od mene“, slaga

gospa. Ustala je i otresla sneg sa suknje.„А ti si sigurno kći lorda zaštitnika“,dodade dok se bure uz škripu vraćalogore u Gnezdo sokolovo. „Čula sam dasi lepotica. Sada vidim da je to istina.“

Alejna načini kniks. „Moja gospa jeveoma dobra što to kaže.“

„Dobra?“ Starija devojka senasmeja. „Kako bi samo to bilodosadno! Ja se trudim da budembezobrazna. Moraš mi ispričati sve

svoje tajne dok se budemo spuštali.Mogu li da te zovem Alejna?“

„Ako želiš, moja gospo.“ Ali odmene tajne nećeš čuti.

„Ја sam ’moja gospa’ u Kapijama,ali ovde na planini možeš da me zovešRanda. Koliko ti je godina, Alejna?“

„Četiri i deset, moja gospo.“Odlučila je da Alejna Kamena ne budestarija od Sanse Stark.

„Randa. Čini mi se da sam ja imalačetiri i deset pre stotinu godina. Kakosam samo naivna bila! Jesi li ti jošnaivna, Alejna?“

Ona pocrvene. „Ne bi trebalo... da,naravno.“

„Čuvaš se za lorda Roberta?“,zadirkivala je ledi Miranda. „Ili neki

očarani štitonoša sanja o tvojimčarima?“

„Ne“, reče Alejna, istovremeno kad iRobert, koji dodade: „Ona je mojadrugarica. Terans i Džajlz ne mogu da jedobiju.“

Do tada je već stiglo drugo bure imeko se prizemljilo na zamrznuti sneg.Meštar Kolmon je izašao sa štitonošamaTeransom i Džajlzom. Sledeće bure jeisporučilo Medi i Grečel, koje su sevozile s Miom Kamenom. Kopile jeodmah preuzelo stvar u svoje ruke.„Nećemo da se naguramo uz planinu“,rekla je drugim vodičima. „Ја ću povestilorda Roberta i njegove pratioce. Osi, tispusti ser Lotora i ostale, ali mi daj satvremena prednosti. Mrkvo, tvoji su

kovčezi i kutije.“ Okrenula se RobertuErinu, a crna kosa joj je vijorila. „Kojumazgu hoćeš danas da jašeš, mojgospodaru?“

„Sve isto smrde. Hoću onu sivu, saodgrizenim uvetom. I hoću da Alejnajaše sa mnom. I Miranda.“

„Tamo gde bude dovoljno široko.Hajde, moj gospodaru, da uzjašeš svojumazgu. Sluti na sneg.“

Prošlo je još pola sata pre nego štosu bili spremni da pođu. Kada su sviuzjahali, Mia Kamena je zvonkouzviknula, i dvojica pešadinaca iz Nebaotvoriše kapije. Mia ih povede, a lordRobert je išao odmah iza nje, umotan umedveđe krzno. Sledile su Alejna iMiranda Rojs, onda Grečel i Medi, pa

za njima Terans Linderli i DžajlzGrafton. Meštar Kolmon je bio nazačelju i vodio drugu mazgu natovarenunjegovim kovčezima s biljem inapicima.

Iza zida, vetar je naglo postajaooštriji. Na toj visini drveće više nijeraslo, i nije bilo ničega da ih zaštiti.Alejni je bilo drago što se tako toploobukla. Plašt joj je bučno lepršao izaleđa, a iznenadni nalet vetra joj skidekapuljaču, Nasmejala se, ali se nekolikokoraka ispred nje lord Robert zgrčio irekao: „Previše je hladno. Treba da sevratimo i sačekamo dok bude toplije.“

„U dolini će biti toplije, mojgospodaru“, reče Mia. „Videćeš kadsiđemo.“

„Neću da vidim“, reče Robert, ali seMia nije na njega obazirala.

Njihov put je bio vijugav nizkamenih stepenica uklesanih u stenu, alisu mazge poznavale svaku njegovustopu. Alejni je zbog toga bilo drago. Tui tamo je kamen bio napukao odbeskrajnog smenjivanja godišnjih doba,silnih zamrzavanja i otopljavanja. Snegse držao za stenu sa obe strane staze,zaslepljujuće beo. Sunce je biloblistavo, nebo plavo, a iznad njih sukružili sokolovi, jezdeći na vetru.

Tu gore, gde je bilo najstrmije,stepenice su vijugale napred-nazad,umesto da se obrušavaju pravo nadole.Sansa Stark se uz planinu popela, aliAlejna Kamena niz nju silazi. Bila je to

čudna pomisao. Sećala se kako ju je Miaupozorila da ne skreće pogled sa stazepred sobom dok su se penjali. „Gledajgore, a ne dole“, rekla je... ali toprilikom spuštanja nije bilo moguće.Mogla bih da zažmurim. Mazga znaput, ja joj nisam potrebna. Ali to sečinilo više kao nešto što bi učinilaSansa, preplašena devojčica. Alejna jebila odrasla žena, i hrabra kao svakopilad.

U početku su jahali jedno iza drugog,ali nešto niže staza se dovoljno širila dadvoje jašu naporedo, i Miranda Rojs jojpriđe. „Stiglo nam je pismo od tvogoca“, reče ona, opušteno kao da sede saobrednicom i vezu. „Krenuo je kući, inada se da će uskoro videti svoju dragu

kćer. Piše da je Lionel Korbrej, izgleda,veoma zadovoljan svojom nevestom, ajoš zadovoljniji mirazom. Iskreno senadam da će lord Lionel zapamtiti skojim od to dvoje treba da legne. LediVejnvud se na svadbi pojavila s Vitezomod Devet zvezda, kaže lord Petir, na sveopšte zaprepašćenje.“

„Аnја Vejnvud? Stvarno?“ Izgledada je broj lordova Objavnika sa šestspao na tri. Onog dana kada je krenuo splanine, Petir Beliš je bio ubeđen da ćepridobiti Simonda Templtona, ali ne iledi Vejnvud. „Је li bilo još nešto?“,upita ona. Gnezdo sokolovo je bilo takosamotno mesto da je čeznula za svimvestima iz belog sveta, ma koliko sitnimili beznačajnim.

„Od tvog oca ne, ali su nam stigle idruge ptice. Rat i dalje traje, na svestrane sem ovde. Brzorečje se predalo,ali Zmajkamen i Krajoluj i daljepripadaju lordu Stanisu.“

„Ledi Liza je bila veoma mudra štonas je sačuvala od svega toga.“

Miranda joj uputi lukav osmejak.„Da, ona je bila sušta mudrost, ta dobragospa.“ Promeškoljila se u sedlu. „Zaštomazge moraju da budu tako koštunjave iprgave? Mia ih ne hrani dovoljno. Bilobi mnogo prijatnije jahati zgodnudebeljuškastu mazgu. Izabran je i noviprvoobrednik, jesi li čula? O, da, a novizapovednik Noćne straže je dečak, nekokopile Edarda Starka.“

„Džon Snežni?“ izlete njoj, pošto ju

je ovo iznenadilo.„Snežni? Da, pretpostavljam da se

preziva Snežni.“Odavno nije pomislila na Džona. On

joj je bio samo polubrat, ali ipak... poštosu Rob, Bren i Rikon mrtvi, Džon Snežnijoj je bio jedini preostali brat. A i jasam sada kopile, baš kao on. O, kako bibilo lepo da ga opet vidim. Ali,naravno, to se nikada neće desiti. AlejnaKamena nije imala ni braće nipolubraće.

„Naš rođak Bronzani Jon priredio jeborbu do poslednjeg u Kamenu runa“,nastavi Miranda Rojs, „malu, samo zaštitonoše. Namera je bila da NaslednikHari pobedi, pa se to i desilo.“

„Naslednik Hari?“

„Štićenik ledi Vejnvud. HaroldHarding. Pretpostavljam da sadamoramo da ga zovemo ser Hari.Bronzani Jon ga je proizveo u viteza.“

„Oh.“ Alejna je bila zbunjena. Zaštobi štićenik ledi Vejnvud bio njennaslednik? Ona ima sinove. Jedan jeVitez od Krvavih dveri, ser Donel. Nije,međutim, htela da izgleda glupo, pa jesamo rekla: „Molim se da se dokaže kaovredan vitez.“

Ledi Miranda prezrivo frknu. „Ја semolim da dobije kugu. Znaš, ima kopiles nekom prostom devojkom. Mojgospodar otac se nadao da će me udatiza Harija, ali ledi Vejnvud za to nijehtela ni da čuje. Ne znam da li sam joj jabila neprikladna, ili samo moj miraz.“

Uzdahnula je. „Ne treba mi drugi muž.Imala sam jednog, ali sam ga ubila.“

„Stvarno?“, upita Alejna,preneražena.

„О, da. Umro je na meni. U meni,ako ćemo pravo. Nadam se da znaš štase dešava u bračnoj postelji?“

Pomislila je na Tiriona i na Pseto, ikako ju je poljubio, pa je klimnulaglavom. „То mora da je bilo užasno,moja gospo. To što je umro. Tamo, hoćuda kažem, dok je... dok je“

„...dok me je tucao?“ Ona slegnuramenima. „Nije bilo prijatno, svakako.Da ne spominjemo da nije bilo nidolično. Nije imao čak ni tolikopristojnosti da mi ostavi dete. Starciimaju slabo seme. I evo me sada,

udovica sam, ali malo korišćena. Hari bimogao da prođe mnogo gore. Rekla bih ida hoće. Ledi Vejnvud će ganajverovatnije oženiti nekom svojomunukom, ili nekom unukom BronzanogJona.“

„Kako ti kažeš, moja gospo.“ Alejnase priseti Petirovog upozorenja.„Randa. Hajde, možeš ti to daizgovoriš. Ran. Da.“

„Randa.“„Tako je već bolje. Bojim se da

moram da ti se izvinim. Mislićeš da samjeziva droca, znam, ali sam bila legla saonim lepotančićem Marilionom. Nisamznala da je čudovište. Prelepo je pevao,i prstima je umeo da izvede čudesnestvari. Nikada ga ne bih odvela u krevet

da sam znala da će gurnuti ledi Lizu krozMesečeva vrata. Držim se pravila da neležem s čudovištima.“ Proučavala jeAlejnino lice i grudi. „Ti si lepša odmene, ali ja imam veće grudi. Meštrikažu da velike grudi ne proizvode višemleka od malih, ali ja u to ne verujem.Jesi li ikada videla dojilju s malimsisama? Tvoje su dobre za devojkutvojih godina, ali pošto su kopilanskegrudi, neću dozvoliti da me brinu.“Miranda približi svoju mazgu. „Verujemda znaš da naša Mia nije devica?“

Znala je. Debela Medi joj je tošapnula, kada im je jednom Mia donelazalihe. „Medi mi je rekla.“

„Naravno. Usta su joj velika kaobutine, a butine su joj ogromne. Mičel

Redfort je bio taj. Nekada je služio kaoštitonoša Lina Korbreja. Pravi štitonoša,ne kao onaj mali prostak koji je sadaštitonoša ser Linu. Njega je, kažu, uzeosamo zbog novca. Mičel je bio najboljimladi mačevalac u Dolu, a i veomaplemenit... ili je bar tako sirota Miamislila, sve dok se nije oženio sajednom kćeri Bronzanog Jona. Sigurnasam da mu lord Horton nije dao mnogoizbora, ali je to ipak bilo okrutno premaMii.“

„Ser Lotoru je draga.“ Alejnapogleda dole ka mazgarki, dvadesetakkoraka niže. „Više nego draga.“

„ Lo to r u Brunu?“ Miranda dižeobrvu. „Zna li ona za to?“ Nije sačekalana odgovor. „Nema on izgleda, siromah.

Moj otac je pokušao da nađe Miipriliku, ali ona nikoga neće. Ona ti jestvarno napola mazga.“

I protiv svoje volje, Alejna shvati dajoj se starija devojka dopada. Nijeimala drugaricu za ogovaranje još odsirote Džejn Pul. „Šta misliš, da li se serLotoru dopada ovakva, u verižnjači ikoži?“, upitala je stariju devojku, koja jedelovala tako iskusno. „Ili sanjari o njojumotanoj u svilu i somot?“

„On je muško. Sanja o njoj goloj.“Ponovo pokušava da me natera da

pocrvenim.Ledi Miranda kao da joj je čitala

misli. „Umeš tako lepo da porumeniš!Kada ja pocrvenim, podsećam najabuku. Mada, nisam pocrvenela već

godinama.“ Nagnula se bliže.„Namerava li tvoj otac ponovo da seženi?“

„Moj otac?“ Alejna nikada nije otome razmišljala. Osetila je nekakvunelagodu na tu pomisao. Shvatila je kakose priseća izraza na licu Lize Erin dok jepadala kroz Mesečeva vrata.

„Svi znamo koliko je bio odan lediLizi“, reče Miranda, „ali ne možezauvek da bude u žalosti. Potrebna mu jelepa mlada žena da prebrodi bol.Pretpostavljam da bi mogao da biraizmeđu pola plemenitih devica u Dolu.Ko bi bio bolji muž od našeg odvažnoglorda zaštitnika? Mada bih volela da imabolje ime nego Maloprstić. Koliko muje mali, je l’ znaš?“

„Njegov prst?“ Opet je pocrvenela.„Ne znam... nikada nisam...“

Ledi Miranda se tako glasnonasmejala da se Mia Kamena osvrnulada ih pogleda. „Nemoj da brineš,Alejna, sigurna sam da mu je veliktaman koliko treba.“

Prošli su ispod izvajanog luka, gdesu dugačke ledenjače visile s bledogkamena i kapale na njih. Na drugoj stranise staza sužavala i strmo padala nekihstotinu stopa ili dublje. Miranda jemorala da se povuče iza nje. Alejna jepustila mazgu da sama bira put. Strminaovog dela puta naterala ju je da sečvrsto pripije uz sedlo. Stepenici su biliizlizani potkovicama svih mazgi koje sutuda prošle, i sada su podsećali na niz

plitkih kamenih zdela. Voda ih jeispunila i zlatno treperila napopodnevnom suncu. Sada je voda,pomisli Alejna, ali će se večeraspretvoriti u led. Shvatila je da zadržavadah, pa ga je ispustila. Mia Kamena ilord Robert su skoro stigli do kamenogtornja gde je nagib opet postajao blaži.Pokušala je da gleda njih i samo njih.Neću pasti, rekla je sebi. Miina mazgame neće izneveriti. Vetar je pištao okonje dok se truckala naniže, korak pokorak. To kao da je potrajalo čitavuvečnost.

A onda se odjednom našla na dnu sMiom i svojim malim gospodarom,ispod izuvijanog, kamenitog tornja. Prednjim se pružao visok kameni most, uzan i

leden. Alejna je čula krike vetra i osetilakako je cima za plašt. Sećala se togmesta. Plašilo ju je kada se penjala, aplašilo ju je i sada. „Šire je nego štoizgleda“, govorila je Mia lordu Robertuveselim glasom. „Korak u širinu i neviše od osam koraka u dužinu, to nijeništa.“

„Ništa“, reče Robert. Ruka mu setresla.

O, ne, pomisli Alejna. Samo ne sada.Ne ovde.

„Bolje je da prevedem mazgepreko“, govorila je Mia. „Ako je povolji mom gospodaru, prvo ću daprevedem svoje, pa ću se vratiti potvoje.“ Lord Robert nije odgovorio.Zurio je u uzani ispust zakrvavljenim

očima. „Neću dugo, moj gospodaru“,obeća Mia, ali je Alejna sumnjala da jedečak uopšte čuje.

Kada je kopilanka izvela mazgu izazaklona kamenog tornja, vetar je ošinupravo u lice. Plašt joj se podiže izamlatara po vazduhu. Mia se zatetura, ina tren se činilo kao da će odleteti uambis, ali je ipak nekako uhvatilaravnotežu i nastavila.

Alejna uze Robertovu ruku u rukavicida bi zaustavila drhtanje. „Vrapčiću“reče, „ја se bojim. Drži me za ruku dami pomogneš da pređem. Znam da se tine bojiš.“

On ju je pogledao, a ženice su mubile sitne tamne tačke u očima velikim ibelim kao kuvana jaja. „Stvarno?“

„Ti ne. Ti si moj krilati vitez, serVrapčić.“

„Krilati Vitez je umeo da leti“,prošapta Robert.

„Više od planina.“ Ona mu stegnušaku.

Ledi Miranda im se pridružila krajtornja. „Umeo je“, ponovi ona kada videšta se dešava.

„Ser Vrapčić“, reče lord Robert, iAlejna je znala da se ne usuđuje dasačeka Miin povratak. Pomogla jedečaku da sjaše i držeći se za rukezakoračili su na goli kameni ispust, aplaštovi su im vitlali i pucali za leđima.Svuda oko njih su bili praznina i nebo,čvrsto tlo je naglo nestajalo sa obestrane. Pod nogama im je bio led i

slomljeno kamenje koje je samo čekaloda izvrne nečiji članak, a vetar ježestoko zavijao. Zvuči kao vuk, pomisliSansa. Avetinjski vuk, velik kao planine.

A onda su se našli na drugoj strani iMia se smejala i dizala Roberta da gazagrli. „Pažljivo“, reče joj Alejna.„Može da te povredi kada mlatararukama. Možda ti se ne čini da je tako,ali može.“ Našli su mesto za njega,useklinu u steni da ga zaštiti od ledenogvetra. Alejna ga je pazila dok drhtavicanije prošla, a Mia se vratila da pomogneostalima da pređu.

U Snegu su ih čekale sveže mazge itopla čorba od jaretine i crnog luka. Jelaje s Miom i Mirandom. „Znači, ti si ihrabra koliko i lepa“, reče joj Miranda.

„Nisam.“ Od te pohvale jepocrvenela. „Stvarno nisam. Užasno samse plašila. Mislim da ne bih smela dapređem bez lorda Roberta.“ Okrenula seMii Kamenoj. „Ti zamalo nisi pala.“

„Grešiš. Ja nikada ne padam.“ Mii sekosa razbarušila i pala preko lica,skrivajući jedno oko.

„Zamalo, rekla sam. Zar se nisibojala?“

Mia odmahnu glavom. „Sećam sejednog čoveka koji me je bacao uvazduh kada sam bila veoma mala. Stojivisok kao nebo i baca me tako da mi sečini da letim. Oboje se smejemo,smejemo se toliko da jedva dišem, i nakraju se toliko smejem da se upiškim, alise zbog toga on samo još glasnije smeje.

Nikada se nisam bojala kada me je onbacao. Znala sam da će uvek biti tu dame uhvati.“ Sklonila je kosu s lica.„Onda jednog dana više nije bio tu.Muškarci dolaze i odlaze. Lažu ili umiruili te ostave. Planina, međutim, nijemuškarac, a kamen je planinina kći. Javerujem svom ocu, i verujem svojimmazgama. Neću pasti.“ Položila je šakuna oštru izbočinu stene i ustala. „Boljeda završimo. Čeka nas još dugačak put, anamirisala sam oluju.“

Sneg je počeo da pada kada sukrenuli iz Kamena, najvećeg i najnižegod tri usputna zamka koji su branilipristup Gnezdu sokolovom. Suton je dotada već stizao. Ledi Miranda jepredložila da se vrate, prenoće u

Kamenu i silazak nastave kada izađesunce, ali Mia za to nije htela ni da čuje.„Sneg će dotle možda biti pet stopadubok, a stepenice opasne čak i za mojemazge“, rekla je. „Bolje nam je danastavimo. Ići ćemo polako.“

I stvarno jesu. Ispod Kamena sustepenici bili širi i manje strmi, vijugalisu među visokim borovima isivozelenim stražarikama koje supokrivale niže obronke Džinovog koplja.Miine mazge su, izgleda, poznavalesvaki koren i kamen na putu dole, a akosu neki i zaboravile, kopilanka ih sesećala. Pola noći je prošlo kada su krozsneg ugledali svetla Mesečeve kapije.Poslednji deo njihovog putovanjaprotekao je skoro mirno. Sneg je

ravnomerno padao, odevajući čitav svetu belo. Vrapčić je zaspao u sedlu,njišući se napred-nazad s koracimamazge. Čak je i ledi Miranda počela dazeva i da se žali na umor. „Spremili smovam odaje“, rekla je Alejni, „ali akoželiš, možeš da noćas deliš postelju samnom. Dovoljno je velika za četvoro.“

„Biće mi čast, moja gospo.“„Randa. Smatraj da imaš sreće što

sam ovoliko umorna. Samo želim da sesklupčam i zaspim. Kada gospe dele samnom postelju, obično moraju da seigraju poreza na jastuke i da mi pričaju osvim bezobraznim stvarima koje suradile.“

„А šta ako nisu radile ništabezobrazno?”

„Prosto, onda moraju da priznaju svebezobrazne stvari koje žele da rade. Tine, naravno. Vidim kako si vrla samo potim tvojim rumenim obrazima i krupnimplavim očima.“ Ponovo je zevnula.„Nadam se da su ti stopala topla. Mrzimdružbenice u krevetu kojima su hladna.“

Kada su napokon stigli do zamkanjenog oca, ledi Miranda je dremala, aAlejna je sanjarila o njenom krevetu.Sigurno će imati perjani dušek, rekla jesebi, mekan, topao i debeo, a prekonjega brdo krzna. Sanjaću lep san, akada se probudim, čuću lavež pasa, ženekako ogovaraju kraj bunara, zvonmačeva u dvorištu. A onda će doćigozba, s muzikom i plesom. Poslemrtvačke tišine Gnezda sokolovog,

žudela je za vikom i smehom.Međutim, dok su jahači sjahivali s

mazgi, iz utvrde se pojavi jedan Petirovgardista. „Ledi Alejna“, reče on, „lordzaštitnik te čeka.“

„Vratio se?“, upita ona, iznenađena.„Sa zalaskom sunca. Naći ćeš ga u

zapadnoj kuli.“Čas je bio bliži zori no sumraku, i

većina stanovnika zamka je bila usnula,ali ne i Petir Beliš. Alejna ga je zateklakako sedi kraj rasplamsale vatre i pijevruće kuvano vino s trojicom ljudi kojenije poznavala. Svi su ustali kada jeušla, a Petir se toplo osmehnuo. „Alejna!Dođi da poljubiš oca.“

Poslušno ga je zagrlila i poljubila uobraz. „Žao mi je ako smetam, oče. Niko

mi nije rekao da imaš društvo.“„Ti nikada ne smetaš, dušice. Upravo

sam pričao ovim dobrim vitezovimakako imam pažljivu ćerku.“

„Pažljivu i prelepu“, reče otmenimladi vitez kome je gusta plava grivapadala dobrano preko ramena.

„Jeste“, reče drugi vitez, snažančovek guste brade prošarane sedima,crvenim nosom nateklim od ispucalihžilica i čvornovatim šakama velikim kaomaljevi. „То si zaboravio da namspomeneš, moj gospodaru.“

„Ја bih postupio isto da je reč omojoj kćeri“, reče poslednji vitez, nizak,žilav čovek suvog osmeha, šiljastognosa i čekinjaste riđe kose. „Posebnokada su tu propalice kao što smo mi.“

Alejna se nasmeja. „Vi stepropalice?“, upita izazovno. „А jamislila da ste tri plemenita viteza.“

„Vitezovi jesu“, reče Petir. „Njihovaplemenitost tek treba da se dokaže, alismemo da se nadamo. Dozvoli mi da tiprestavim ser Bajrona, ser Morgarta iser Šadrika. Vitezovi, ledi Alejna, mojavanbračna i izuzetno pametna kći... skojom moram nakratko da seposavetujem, ako ćete biti tako dobri danas izvinite.“

Tri viteza se pokloniše i odoše, alijoj je onaj plavokosi prvo poljubio ruku.

„Vitezovi lutalice?“, upita Alejnakada se vrata zatvoriše.

„Vitezovi gladnice. Mislio sam da jebolje da oko sebe imamo još poneki

mač. Vremena postaju sve zanimljivija,mila moja, a kada su vremenazanimljiva, mačeva nikada dovoljno.Kralj srdela se vratio u Galebovo, istari Ozvel je imao mnogo priča.“

Znala je da ne treba pitati kakvih topriča. Da je Petir želeo da ona zna, sambi joj rekao. „Nisam te očekivala takobrzo“, rekla je. „Drago mi je što sidošao.“

„То nikada ne bih znao po tvompoljupcu.“ Privukao je bliže sebi,uhvatio joj lice šakama i sočno jepoljubio. „Е, ovo je već poljubac kojigovori dobro došao kući. Postaraj se dasledeći put budeš bolja.“

„Da, oče.“ Osećala je kako crveni.Nije joj zamerio na njenom poljupcu.

„Ne bi poverovala ni u pola onoga štose dešava u Kraljevoj luci, dušice.Sersei srlja iz jedne ludosti u drugu,potpomognuta većem gluvih, glupih islepih. Oduvek sam očekivao da ćeupropastiti kraljevstvo i uništiti samusebe, ali nisam očekivao da će to učinitako brzo. To me poprilično jedi. Nadaosam se da ću imati četiri ili pet mirnihgodina da posadim neko semenje ipustim neke voćke da sazru, ali sada...dobro je što se ja odlično snalazim kadazavlada metež. Bojim se da ono malomira i reda što su nam ostavili petkraljeva neće dugo nadživeti trikraljice.“

„Tri kraljice?“ Nije shvatala.A ni Petir nije nameravao da objasni.

Umesto toga se osmehnuo i rekao:„Doneo sam poklon mojoj milojdevojčici.“

Alejna se jednako obradovala iiznenadila. „Haljinu?“ Čula je da uGalebovu ima dobrih švalja, a bilo jojje dojadilo da se oblači prosto.

„Nešto bolje. Pogađaj ponovo.“„Dragulje?“„Nema tih dragulja koji bi se

poredili sa očima moje kćeri.“„Limunove? Našao si mi limunove?“

Obećala je Vrapčiću kolač s limunom, aza kolač s limunom su neophodnilimunovi.

Petir Beliš je uhvati za ruku i povučesebi u krilo. „Sklopio sam ti bračniugovor.“

„Brač...“ Grlo joj se steglo. Niježelela ponovo da se udaje, ne sada, averovatno i nikada više. „Ја ne... ja nemogu da se udam. Oče, ja...“ Alejnapogleda ka vratima, da bude sigurna dasu zatvorena. „Ја jesam udata“,prošaputa. „Ti to znaš.“

Petir joj stavi prst na usne da jeutiša. „Kерес se oženio kćerkom NedaStarka, a ne mojom. Nije bitno. Ovo jesamo veridba. Brak mora da sačeka dokSersei ne završi svoj posao i Sansa nepostane udovica. A ti moraš da upoznašmomka i stekneš njegovu naklonost. LediVejnvud neće da ga oženi protiv njegovevolje, tu je bila sasvim odlučna.“

„Ledi Vejnvud!“ Alejna je jedvaverovala sopstvenim ušima. „Zašto bi

ona oženila jednog svog sina jednim...jednim...“

„...kopiletom? Za početak, ti sikopile lorda zaštitnika, to nemoj dazaboraviš. Vejnvudi su veoma stari iveoma gordi, ali ne tako bogati kao štobi se pomislilo, što sam otkrio kada sampočeo da otkupljujem njihove dugove.Naravno, ledi Anja nikada ne bi prodalasina za zlato. Štićenika, međutim... mladiHari je samo dalji rođak, a miraz kojisam ponudio gospi bio je čak i veći odonoga koji je Lionel Korbrej upravodobio. Morao je i da bude, da bi onarizikovala gnev Bronzanog Jona. Ovo ćeda mu poremeti sve planove. Ti siobećana Haroldu Hardingu, dušice, poduslovom da osvojiš njegovo dečačko

srce... što, za tebe, ne bi trebalo da budeposebno teško.“

„Naslednik Hari?“ Alejna jepokušavala da se priseti šta joj je onjemu Miranda rekla na planini.„Upravo je proizveden u viteza. A ima ikopile s nekom devojkom prostog roda.“

„А drugo je na putu, s drugom curom.Hari ume da bude priličan zavodnik, u tonema sumnje. Meka svetlosmeđa kosa,tamnoplave oči, a na obrazima mu sepojavljuju jamice kada se osmehuje. Ačujem i da je veoma plemenit.“Zadirkivao ju je osmehom. „Kopile iline, dušice, kada se ova veridba objavi,zavideće ti svaka visokorođena devica uDolu, a i poneka iz rečnih zemalja iHvata.“

„Zašto?“ Alejna je bila zbunjena.„Da li je ser Harold... kako to da je onnaslednik ledi Vejnvud? Zar ona nemarođene sinove?“

„Trojicu“, priznade Petir. Osećala jevino u njegovom dahu, karanfilić ioraščić. „Kao i kćeri, i unuke.“

„Zar oni nemaju prvenstvo u odnosuna Harija? Ne shvatam.“

„Shvatićeš. Slušaj.“ Petir je uze zašaku i pređe lagano prstom po njenomdlanu. „Lord Džasper Erin, počni s njim.Otac Džona Erina. Imao je troje dece,dva sina i kćer. Džon je bio najstariji, pasu Gnezdo sokolovo i lordovsko zvanjeprešli ne njega. Njegova sestra Alisudala se za ser Elisa Vejnvuda, stricasadašnje ledi Vejnvud.“ Na licu mu se

pojavi suv osmeh. „Elis i Alis, zar tonije slatko? Mlađi sin lorda Džaspera,ser Ronel Erin, oženio se jednomdevojkom iz kuće Belmora, ali je u njuzaronio samo jednom ili dvaput pre negošto je umro od pokvarenog stomaka.Njihov sin Elbert se rađao u jednomkrevetu baš kada je siroti Ronel umiraou drugom, malo dalje niz hodnik. Da lipaziš, dušice?“

„Da. Postojali su Džon, Alis i Ronel,ali je Ronel umro.“

„Dobro. Dakle, Džon Erin se ženiotri puta, ali mu prve dve žene nisupodarile dece, tako da je mnogo godinanaslednik bio njegov sinovac Elbert. Umeđuvremenu je Elis vrlo redovno oraoAlis, i ona se kotila jednom godišnje.

Rodila mu je devetoro dece, osamdevojčica i jednog dragocenog dečkića,novog Džaspera, posle čega je,iscrpljena, umrla. Mali Džasper je,krajnje nezahvalan prema junačkomtrudu uloženom u njegovo začeće,postigao da ga konj ritne u glavu kadamu je bilo tri godine. Kuga je nedugozatim odnela dve njegove sestre, pa ih jeostalo šest. Najstarija se udala za serDenisa Erina, dalekog rođaka gospodaraGnezda sokolovog. Po Dolu je raštrkanonekoliko ogranaka kuće Erina, svi sujednako gordi koliko i siromašni, semErina iz Galebova, koji su, što je pravaretkost, imali pameti da udaju kćeri zatrgovce. Oni su bogati, ali nimalopristojni, pa o njima niko ne priča. Ser

Denis je poticao iz jednog od tihsiromašnih, ponosnih ogranaka... ali jetakođe bio i čuven turnirski borac,naočit, hrabar i prosto je vrcao oddobrih manira. A pratila ga je i čarolijaimena Erina, zbog čega je bio savršen zanajstariju kćer Vejnvuda. Njihova decaće biti Erini, i sledeći naslednici Dolaako nešto zlo zadesi Elberta. Pa, igromslučaja, Elbert je ubrzo stradao. Tupriču znaš?“

Znala je. „Ubio ga je Ludi KraljEris.“

„Tačno tako. A nedugo zatim, serDenis je ostavio svoju trudnu ženuVejnvudicu i odjahao u rat. Poginuo u jeBici kod Zvona, od preteranog viteštva isekire. Kada su to javili njegovoj gospi,

ona je preminula od tuge, a za njom jeuskoro krenuo i njen prvenac. Nije bitno.Džon Erin je u ratu sebi našao mladuženu, za koju je imao razloga da verujeda je plodna. Bio je pun nade, siguransam, ali ti i ja znamo da je od Lizedobijao samo mrtvorođenčad, pobačajei sirotog Vrapčića.

Što nas dovodi do pet preostalihkćeri Elisa i Alis. Najstarija je ostalaužasno unakažena od iste kuge koja joj jepobila sestre, pa je postala obrednica.Drugu je zaveo neki najamnik. Ser Elisju je isterao, i ona je stupila u tihe sestrekada joj je kopile umrlo u kolevci.Treća se udala za gospodara Bradavica,ali se pokazalo da je nerotkinja. Četvrtaje bila na putu za rečne zemlje da se uda

za nekog Brekena kada su je odneliOpečeni. Tako je ostala samo najmlađa,koja se udala za jednog viteza sposedom, zakletog na službuVejnvudima, podarila mu sina po imenuHarold, pa izdahnula.“ Okrenuo je njenušaku i lagano joj poljubio podlakticu.„Dakle, reci mi, dušice - zašto je Harinaslednik?“

Oči joj se razrogačiše. „On nijenaslednik ledi Vejnvud. On je Robertovnaslednik. Ako Robert umre...“

Petir diže obrvu. „Kada Robertumre. Naš siroti hrabri Vrapčić je takobolešljiv dečak da je to samo pitanjevremena. Kada Robert umre, NaslednikHari postaje lord Harold, branilac Dolai gospodar Gnezda sokolovog. Vazali

Džona Erina mene nikada neće voleti,kao ni našeg blesavog, bolesnogRoberta, ali će voleti svog MladogSokola... a kada se okupe na svadbi, a tise pojaviš s tom tvojom dugačkomkestenjastom kosom, odevena u beli isivi devičanski plašt s jezovukom naleđima... pa, svaki vitez u Dolu ćezakleti svoj mač da ti povrati ono što tipo rođenju pripada. Znači, to su ti mojidarovi, mila moja Sansa... Hari, Gnezdosokolovo i Zimovrel. A to vredi jošjednog poljupca, zar ne?“

BRIJENAOvo je ružan san, pomisli ona. Ali

ako sanja, zašto je toliko boli?Kiša je prestala da pada, ali je čitav

svet bio mokar. Plašt joj je bio težak kaooklop. Užad kojima su joj bile vezaneruke bila su potpuno mokra, ali su sezbog toga samo još više stezala. Kolikogod Brijena okretala šake, nije mogla dase oslobodi. Nije shvatala ko ju jevezao, ni zašto. Pokušala je da pitasenke, ali one joj nisu odgovorile.Možda je nisu ni čule. Možda nisu bilestvarne. Pod slojevima vlažne vune izarđalog oklopa, koža joj je bila vrela igrozničava. Pitala se da sve to nije samo

bunilo.Bila je na konju, ali se nije sećala da

je uzjahala. Ležala je licem nadolepreko njegovih sapi, kao džak ovsa.Ruke i noge su joj bile vezane zajedno.Vazduh je bio vlažan, zemlja ogrnutamaglom. Glava joj je sevala sa svakimkorakom. Čula je glasove, ali je moglada vidi samo zemlju pod konjskimkopitima. Nešto je u njoj bilo slomljeno.Osećala je da joj je lice natečeno, obrazlepljiv od krvi, a od truckanja joj je krozruku sevao užasan bol. Čula je Podrikakako je doziva, iz velike daljine. „Ser?“,ponavljao je. „Ser? Moja gospo? Ser?Moja gospo?“ Glas mu je bio slab ijedva čujan. Onda je ostala samo tišina.

Sanjala je da je u Harendvoru, opet u

jami za medvede. Ovog puta je naspramnje stajao Grizač, ogroman, ćelav i beokao crv, sa otvorenim ranicama poobrazima. Go je jurnuo, poigravajući sesvojim udom, škrgućući zašiljenimzubima. Brijena je pobegla od njega.„Moj mač“, viknula je. „Zavetnik.Molim vas.“ Posmatrači nisu odgovorili.Renli je bio tu, sa Spretnim Dikom iKejtlin Stark. Šegvel, Pig i Timeon sudošli, kao i leševi s grana, usukanihobraza, natečenih jezika i praznih očnihduplji. Brijena je zakukala od užasakada ih je ugledala, a Grizač ju jezgrabio za ruku i privio je uza sebe iotkinuo joj komad lica. „Džejmi“, čulaje sebe kako vrišti, „Džejmi.“

Bol je bio tu, čak i u dubinama sna.

Lice joj je pulsiralo. Rame joj jekrvarilo. Disanje je bolelo. Bol joj jesevao rukom kao munja. Dozivala jemeštra.

„Nemamo meštra“, rekao je glasdevojčice. „Samo mene.“

Tražim devojčicu, prisetila seBrijena. Visokorođenu devojčicu od tri ideset leta, plavih očiju i kestenjastekose. „Moja gospo?“, reče ona. „LediSansa?“

Neki čovek se nasmeja. „Misli da siti Sansa Stark.“

„Neće moći još mnogo dalje.Umreće.“

„Jedan lav manje. Neću pustiti suzu.“Brijena ču kako se neko moli.

Pomislila je na obrednika Meribolda, ali

su reči bile pogrešne. Noć je mračna ipuna užasa, a takvi su i snovi.

Jahali su kroz tamnu šumu, vlažno,mračno tiho mesto gde su se borovigusto zbijali. Zemlja je bila meka podkopitima njenog konja, a tragovi koje jeostavljala punili su se krvlju. Pored njesu jahali lord Renli, Dik Krab i VargoHout. Krv je tekla iz Renlijevog grla. IzJarčevog pokidanog uha curio je gnoj.„Kuda idemo?“, upita Brijena. „Kudame to vodite?“ Niko nije hteo daodgovori. Kako mogu da odgovore? Svisu mrtvi. Znači li to da je i ona mrtva?

Lord Renli je bio ispred nje, njenmili osmehnuti kralj. Vodio je njenogkonja između stabala. Brijena viknu damu kaže koliko ga je volela, ali kada se

on okrenu da se namršti na nju, ona videda to uopšte nije Renli. Renli se nikadanije mrštio. On je za mene uvek imaoosmeh, pomislila je... osim...

„Hladno“, rekao je njen kralj,zbunjen, a senka se kretala a da je nijebacao nijedan čovek, i krv njenog miloggospodara je linula kroz zeleni čeliknjegovog štitnika za vrat da joj natopiruke. On je bio topao čovek, ali mu jekrv bila hladna kao led. Ovo nijestvarno, reče ona sebi. Ovo je još jedankošmar, i uskoro ću se probuditi.

Njen konj se iznenada zaustavi.Zgrabiše je grube šake. Videla je zrakecrvenog popodnevnog svetla kroz granekestena. Konj je tražio kestenje poopalom lišću, a ljudi su se kretali

naokolo, tiho razgovarajući. Deset,dvanaest, možda više. Brijena nijeprepoznavala njihova lica. Bila jepružena po zemlji, leđima oslonjena nastablo. „Popij ovo, moja gospo“, rekaoje glas devojčice. Prinela je čašuBrijeninim usnama. Ukus je bio snažan ikiseo. Brijena ispljunu. „Vode“,prodahta. „Molim te. Vode.“

„Voda neće ublažiti bol. Ovo hoće.Malo.“ Devojka ponovo prinese čašuBrijeninim usnama.

Bolelo ju je čak i da pije. Vino joj jecurilo niz bradu i kapalo na grudi. Kadaje čaša ostala prazna, devojka je napuniiz mešine. Brijena je pila sve dok se nijezagrcnula. „Dosta.“

„Još. Ruka ti je slomljena, a nekoliko

rebara naprslo. Dva, možda tri.“„Grizač“, reče Brijena prisećajući se

njegove težine, i kako ju je njegovokoleno udaralo u grudi.

„Da. Taj je bio pravo čudovište.“Sve joj se najednom vratilo; munja

gore i blato dole, kiša koja tiho dobujepo tamnom čeliku Psetove kacige,stravična snaga u Grizačevim rukama.Odjednom nije mogla više da trpi dabude vezana. Pokušala je da se oslobodiužadi, ali se samo još izgrebala. Ruke sujoj bile previše stegnute. Na konoplji sevidela sasušena krv. „Је li mrtav?“Zadrhtala je. „Grizač. Je li mrtav?“Prisetila se njegovih zuba kako sezarivaju u njeno lice. Od pomisli da jemožda još negde, da diše, Brijeni dođe

da vrisne.„Mrtav je. Džendri mu je zario

koplje kroz potiljak. Ispij, moja gospo,ili ću ti sipati u grlo.“

Ona ispi. „Tražim jednu devojku“,prošaputala je, između gutljaja. Umalonije rekla svoju sestru. „Visokorođenudevicu od tri i deset leta. Ima plave oči ikestenjastu kosu.“

„То nisam ja.“Nisi. Brijena je to videla. Devojčica

je bila mršava, delovala je skoroizgladnelo. Smeđu kosu je uplela upletenicu, a oči su joj bile starije odnjenih godina. Smeđa kosa, smeđe oči,običnog lica. Vrba, šest godina starija.„Ti si sestra. Krčmarica.“

„Možda.“ Devojčica zaškilji. „Šta

ako jesam?“„Imaš li ime?“, upita Brijena. U

stomaku joj zakrča. Bojala se da će seizbljuvati.

„Hedl. Isto kao Vrba. Džejn Hedl.“„Džejn. Odveži mi ruke. Smiluj se.

Užad mi seku kožu. Krvarim.“„Nije dozvoljeno. Bićeš vezana sve

dok...“„...ne staneš pred moju gospu.“ Renli

je stajao iza devojčice, sklanjajući crnukosu s čela. Ne Renli. Džendri. „Mojagospa hoće da odgovaraš za svojezločine.“

„Moja gospa.“ Od vina joj se vrtelou glavi. Bilo joj je teško da misli.„Gospa Kamenog Srca. Na nju misliš?“Lord Renli je govorio o njoj, tamo u

Devojačkom jezeru. „Gospa KamenogSrca.“

„Neki je tako zovu. Drugi je zovudrugim imenima. Tiha sestra. MajkaNemilosrdna. Omča.“

Omča. Kada je Brijena sklopila oči,videla je leševe kako se njišu pod golimsmeđim granama, lica crnih i natečenih.Iznenada je obuze užasan strah. „Podrik.Moj štitonoša. Gde je Podrik? I ostali...ser Hajl, obrednik Meribold. Pas. Štaste uradili sa Psom?“

Džendri i devojka se zgledaše.Brijena pokuša da ustane, i uspe dasavije jedno koleno pre nego što svetpoče da se vrti. „Ti si ubila psa, mojagospo“, ču Džendrija kako govori, prenego što je tama ponovo proguta.

Onda se opet obrela u Šapatima,stajala je među ruševinama i gledalaKlarensa Kraba. Bio je ogroman istrašan, jahao je divljeg bivolačupavijeg od njega samog. Zver jejarosno kopala zemlju, rijući dubokebrazde. Krabovi zubi su bili zašiljeni ioštri. Kada Brijena pokuša da isučemač, shvati da su joj korice prazne.zavapi ona kada ser Klarens jurnu. Nijebilo pošteno. Nije mogla da se bori bezsvog čarobnog mača. Ser Džejmi joj gaje dao. Od pomisli da će ga izneveritikao što je izneverila lorda Renlija dođejoj da zaplače. „Moj mač. Molim vas,moram da nađem moj mač.“

„Devojčura hoće da joj vratimomač“, reče nečiji glas.

„А ja hoću da mi ga Sersei Lanisterposisa. Pa šta.“

„Džejmi ga je nazvao Zavetnik.Molim vas.“ Ali glasovi nisu slušali, iKlarens Krab se stuštio na nju i otkinuojoj glavu. Brijena pade u još dubljutamu.

Sanjala je da leži u čamcu, s glavomu nečijem krilu. Senke su bile svuda okonjih, ljudi u verižnjačama i koži, skukuljicama na glavama, prevozili su ihpreko maglom pokrivene reke uz pomoćvesala umotanih u krpe. Bila jenatopljena znojem, gorela je, a ipaknekako i drhtala. Magla beše puna lica.„Lepotice“, šaputale su vrbe na obali,ali su trske odgovarale: „Nakazo,nakazo.“ Brijena se strese. „Prekinite“,

reče. „Neka ih neko ućutka.“Kada se sledeći put probudila, Džejn

je prinosila šolju vruće supe njenimusnama. Čorba od luka, pomisli Brijena.Popila je koliko je mogla, sve dok jojkomadić mrkve ne ulete u dušnik, pa sezagrcnu. Kašljanje ju je rastrglo od bola.„Lakše“, reče devojka.

„Džendri“, prošišta ona. „Moram darazgovaram s Džendrijem.“

„On je kod reke udario nazad, mojagospo. Vratio se u svoju kovačnicu, Vrbii mališanima, da ih čuva.“

Niko ne može da ih čuva. Ponovo sezakašljala. „Ма pusti je neka se zadavi.Da uštedimo uže.“ Jedan od ljudi-senkigurnu devojku u stranu. Na sebi je imaozarđalu verižnjaču i kaiš s metalnim

zakivcima. O pojasu su mu visilidugački mač i bodež. Žuta kabanica mubeše polegla po plećima, mokra iprljava. Iznad vrata mu se dizala čeličnapseća glava, besno iskeženih zuba.

„Ne’, zastenja Brijena. „Ne, mrtavsi, ubila sam te.“

Pseto se nasmeja. „То si skrozpomešala. Ja ću ubiti tebe. Uradio bih toodmah, ali moja gospa hoće da te vidiobešenu.“

Obešenu. Od te reči je preseče strah.Pogledala je devojčicu, Džejn.Premlada je da bude tako surova.„Hleb i so“, prodahta Brijena. „Krčma...obrednik Meribold je nahranio decu...prelomili smo hleb s tvojom sestrom...“

„Gostinska prava ne znače više

toliko kao nekad“, reče devojčica. „Neotkako se moja gospa vratila sa svadbe.Neki od oni’ što vise pored reke su istomislili da su gosti.“

„ A mi smo mislili drukčije“, rečePseto. „Oni su ’teli krevete. Mi smo imdali grane.“

„Ali imamo još drveća“, ubaci jednadruga senka, jednooka pod zarđalomplitkom kacigom. „Uvek imamo jošdrveća.“

Kada je došlo vreme da se ponovouzjaše, navukli su joj kožnu kapuljaču nalice. Nije bilo proreza za oči. Koža jeprigušila zvuke oko nje. Ukus crnog lukajoj je još bio na jeziku, oštar kaospoznaja o neuspehu. Oni hoće da meobese. Pomislila je na Džejmija, na

Sansu, na svog oca tamo na Oporju, ibilo joj je drago zbog kapuljače.Skrivala je suze koje su joj navirale naoči. S vremena na vreme je čularazbojnike kako govore, ali nije moglada razabere reči. Posle nekog vremenase prepustila umoru i sporim,ravnomernim pokretima svog konja.

Ovog puta je ponovo sanjala da jekod kuće, u Večernjem dvoru. Krozvisoke zasvođene prozore dvora svoggospodara oca videla je kako je sunceupravo zašlo. Ovde sam bila bezbedna.Bila sam bezbedna.

Bila je odevena u svileni brokat,haljinu podeljenu na plave i crvenečetvrtine i ukrašenu zlatnim suncima isrebrnim polumesecima. Na nekoj

drugoj devojci to bi možda bila lepahaljina, ali ne i na njoj. Imala jedvanaest godina, nespretna i nezgrapna,čekala je da upozna mladog viteza skojim je njen otac ugovorio brak, momkašest godina starijeg od nje, koji ćejednog dana sigurno biti čuveni junak.Užasavala se njegovog prispeća. Grudisu joj bile premale, šake i stopalapreveliki. Kosa joj je štrčala na svestrane, a bubuljica se ugnezdila upregibu pored nosa. „On će ti donetiružu“, obećao joj je otac, ali od ruženema nikakve koristi, ruža je nećezaštititi. Mač je htela. Zavetnik. Moramda pronađem devojčicu. Moram dapronađem njegovu čast.

Napokon su se vrata otvorila, i njen

verenik je ušao u dvoranu njenog oca.Pokušala je da ga pozdravi kao što joj jerečeno, ali joj iz usta pokulja krv.Pregrizla je jezik dok je čekala. Pljunulaje pred noge mladom vitezu i videlagađenje na njegovom licu. „LepoticaBrijena“, rekao je on podrugljivo.„Video sam krmače lepše od tebe.“Bacio joj je ružu u lice. Dok je odlazio,grifoni na njegovom plastu su zatreperilii zamutili se i pretvorili se u lavove.Džejmi!, poželela da je da vikne.Džejmi, vrati se po mene! Ali joj jejezik ležao na podu pored ruže,potopljen krvlju.

Brijena se probudila naglo, boreći seza dah.

Nije znala gde se nalazi. Vazduh

beše hladan i težak, i mirisao je nazemlju, crve i plesan. Ležala je podbrdom ovčjih koža, a iznad glave joj jebilo kamenje i korenje koje je virilokroz zidove. Jedino svetlo dopiralo jeod sveće koja se dimila u jezercetuistopljenog voska.

Zbacila je ovčje kože sa sebe.Videla je da joj je neko skinuo odeću ioklop. Bila je odevena u smeđi vunenihaljetak, tanak ali nedavno opran.Podlaktica joj je, međutim, bila uvezanaizmeđu daščica i previjena platnom.Osećala je da joj je jedna strana licavlažna i ukočena. Kada se dodirnula,ustanovila je da joj obraz, vilicu i uhoprekriva nekakav vlažni oblog. Grizač...

Brijena ustade. Noge su joj bile

slabašne, u glavi joj se vrtelo. „Ima likoga ovde?“

Nešto se pomeri u jednoj tamnoj nišiiza sveće; sedi starac odeven u krpe.Ćebad koja su ga pokrivala skliznuše napod. Pridigao se i protrljao oči. „GospoBrijena? Uplašila si me. Sanjao sam.“

Ne, pomisli ona, to sam radila ja.„Kakvo je ovo mesto? Tamnica?“

„Pećina. Poput pacova, moramo dabežimo u svoje rupe kada nas psi pojure,a pasa je svakim danom sve više.“ Bioje odeven u odrpane ostatke nekakvestare odore, ružičaste i bele. Kosa mubeše dugačka, seda i umršena, a mlitavukožu na obrazima i bradi pokrivale sugrube čekinje. „Gladna si? Da li bimogla da popiješ čašu mleka? Možda

malo hleba i meda?“„Hoću moju odeću Moj mač.“

Osećala se nago bez oklopa, a želela je iZavetnika uza sebe. „Izlaz. Pokaži miizlaz odavde.“ Pod pećine bio je odzemlje i kamena, grub pod tabanima.Čak i sada je osećala vrtoglavicu, kaoda lebdi. Treperavo svetlo je bacaločudne senke. Duhovi poginulih, pomisliona, svi plešu oko mene, kriju se kadase okrenem da ih pogledam. Na svestrane je videla rupe, pukotine i prolaze,ali nije bilo načina da utvrdi koji vodenapolje, koji će je odvesti dublje upećinu, a koji ne vode nikuda. Ni izjednog nije dopirao ni tračak svetla.

„Smem li da ti opipam čelo, mojagospo?“ Šaka njenog tamničara bila je

puna ožiljaka i tvrda od žuljeva, alizačudo nežna. „Groznica je prošla“, rečeon glasom u kome je bilo prizvukaSlobodnih gradova. „Odlično. Kolikojuče mi se na dodir činilo da goriš.Džejn se plašila da ćemo te izgubiti.“

„Džejn. Visoka devojčica?“„Baš ona. Mada nije tako visoka kao

ti, moja gospo. Duga Džejn, tako jemuškarci zovu. Ona ti je namestila ipovezala ruku, dobro kao bilo kojimeštar. Učinila je šta je mogla i za tvojelice, isprala je rane kuvanim pivom daspreči zagađenje. Pa ipak... ljudski ujedje prljav. Siguran sam da je groznica odnjega.“ Sedi čovek joj dodirnu zavijenolice. „Morali smo da isečemo neštomesa. Bojim se da ti lice neće biti lepo.“

Nikada nije ni bilo. „Ožiljci, hoćešda kažeš?“

„Moja gospo, to stvorenje ti jeodgrizlo pola obraza.“

Brijena se i nehotice trgnu. Svakivitez ima ožiljke iz bitaka, upozorio juje ser Gudvin kada ga je zamolila da jenauči maču. Da li to želiš, dete? Njenstari kaštelan je, međutim, govorio oposekotinama od mača; sigurno nijeočekivao Grizačeve šiljaste zube. „Zaštoste mi namestili kosti i oprali rane akohoćete da me obesite?“

„Stvarno, zašto?“ Pogledao je sveću,kao da više ne može da podnese dagleda nju. „Kažu mi da si se hrabroborila u krčmi. Lim nije trebalo da ode sraskršća. Rečeno mu je da ostane blizu,

skriven, da smesta dođe čim vidi dim izdimnjaka... ali kada mu je stigao glas daje Besni Pas iz Solana viđen kako ide nasever uz Zeleni krak, zagrizao je mamac.Tu družinu smo toliko dugo lovili... ipak,trebalo je da bude pametniji. Ovako jeprošlo pola dana pre nego što je shvatioda su lakrdijaši iskoristili potok dazametnu trag i da su se vratili istimputem iza njega, a onda je izgubio jošvremena zaobilazeći povorku Frejovihvitezova. Da nije bilo tebe, možda bisamo leševi ostali u krčmi kada su seLim i njegovi ljudi vratili. Zato ti je,može biti, Džejn previla rane. Šta goddrugo da si uradila, ove rane si časnostekla, plemenitim delom.

Šta god drugo da si uradila. „Šta

misliš da sam to uradila?“, upita ona.„Kо si ti?“

„Mi smo bili kraljevi ljudi kada smopočeli“, reče joj čovek, „ali kraljeviljudi moraju da imaju kralja, a mi ganemamo. Bili smo i braća, ali je sadanaše bratstvo rastureno. Ne znam ko smomi, ako ćemo pravo, niti kuda to idemo.Samo znam da je put mračan. Vatre minisu pokazale šta čeka na njegovomkraju.“

Znam šta čeka na kraju. Videla samleševe na drveću. „Vatre“, ponoviBrijena. Odjednom je shvatila. „Ti sisveštenik iz Mira. Crveni čarobnjak.“

On pogleda svoju odrpanu odoru ižalostivo se osmehnu. „Ružičastisamozvanac, bolje reći. Ja sam Toros,

nekada iz Mira, da... loš sveštenik i jošgori čarobnjak.“

„Ti jašeš s Donderionom.Gospodarom munjom.“

„Munja dođe i ode i onda je višenema. Tako je i s ljudima. Bojim se daje vatra lorda Berika nestala sa ovogsveta. Mračnija senka nas vodi umestonjega.“

„Pseto?“Svešteni napući usne. „Pseto je

mrtav i pokopan.“„Videla sam ga. U šumi.“„Bunilo, moja gospo.“„Rekao je da će me obesiti.“„Čak i snovi umeju da lažu. Moja

gospo, koliko je prošlo otkako siposlednji put jela? Sigurno si

izgladnela?“Stvarno jeste, shvati ona. Osećala je

rupu u stomaku. „Hrana... hrana bi biladobrodošla, hvala ti.“

„Da pojedemo nešto, znači. Sedi.Razgovaraćemo još, ali prvo nešto dapojedemo. Čekaj me ovde.“ Toros upaližižak s rastopljene sveće, pa nestade ucrnoj rupi podno kamenog ispusta.Brijena ostade sama u maloj pećini. Alikoliko još dugo?

Prošetala se odajom u potrazi zaoružjem. Svako oružje bi poslužilo:motka, toljaga, bodež. Našla je samokamenice. Jedna joj je lepo legla uruci... ali se onda setila Šapata, i šta sedesilo kada je Šegvel pokušao da sekamenom suprotstavi nožu. Kada je čula

korake crvenog sveštenika, pustila je dakamen padne na pod pećine i vratila sena svoje mesto.

Toros je doneo hleba, sira i zdelučorbe. „Žao mi je“, rekao je. „Preostalomleko se ukiselilo, a meda više nemamo.Ponestaje nam hrane. Ipak, ovo će tezasititi.“

Čorba je bila hladna i masna, hlebtvrd, sir još tvrđi. Brijena u životu nijeprobala ništa ni upola tako dobro. „Jesuli moji saputnici ovde?“, upitala jesveštenika dok je dovršavala čorbu.

„Obrednik je pušten da ode svojimputem. Od njega nikome ne pretiopasnost. Ostali su ovde, i čekaju nasuđenje.“

„Suđenje?“ Ona se namršti. „Podrik

Pejn je samo dečak.“„On kaže da je štitonoša.“„Znaš kako se dečaci hvališu.“„Baukov štitonoša. Po sopstvenom

priznanju, borio se u bitkama. Ako mu jeverovati, čak je i ubijao.“

„Dečak“, ponovi ona. „Imajtemilosti.“

„Moja gospo“, reče Toros. „Ја nesumnjam da dobrota, milost i praštanjejoš mogu da se nađu negde u ovih Sedamkraljevstava, ali ne traži ih ovde. Ovo jepećina, a ne zamak. Kada ljudi morajuda žive kao pacovi, u tami pod zemljom,ubrzo im ponestane milosti, isto kaomleka i meda.“

„А pravda? Može li se ona naći upećinama?“

„Pravda.“ Toros se slabašnoosmehnu. „Sećam se pravde. Imala jeprijatan ukus. Pravda je bila naš cilj doknas je Berik vodio, ili smo bar takogovorili sebi. Bili smo kraljevi ljudi,vitezovi i junaci... ali neki vitezovi sumračni i puni užasa, moja gospo. Rat nassve pretvara u čudovišta.“

„Govoriš mi da ste čudovišta?“„Govorim da smo ljudi. Nisi ti

jedina ranjena, gospo Brijena. Nekamoja braća su bila dobri ljudi kada jesve ovo počelo. Neki su bili... manjedobri, da tako kažemo? Mada ima onihkoji kažu da nije bitno kako čovekpočinje, već samo kako završava.Pretpostavljam da isto važi i za žene.“Sveštenik ustade. „Bojim se da je našem

druženju došao kraj. Čujem da mojabraća dolaze. Naša gospa te zove.“

Brijena je čula njihove korake ividela treptaj baklji u hodniku. „Rekaosi mi da je otišla u Lepitrg.“

„I jeste. Vratila se dok si spavala.Ona sama nikada ne spava.“

Neću se bojati, reče ona sebi, ali zato beše prekasno. Neću im dati da videmoj strah, obeća sebi umesto toga. Bilasu četvorica, tvrdi ljudi izmučenih lica,odeveni u verižnjače, gvozdene krljušti ikožu. Jednog je prepoznala; jednookičovek iz njenih snova.

Najkrupniji od njih četvorice imao jena sebi odrpan žuti plašt. „Uživaš uhrani?“ upita on. „Nadam se da uživaš.To ti je poslednje što ćeš u životu

okusiti.“ Bio je smeđokos, bradat,snažan, sa slomljenim nosom koji je lošezacelio. Znam ovog čoveka, pomisliBrijena. „Ti si Pseto.“

On se iskezi. Zubi su mu bili grozni;krivi i smeđi od truleži. „Valjda jesam.Pogotovo što je moja gospa ubila onogprethodnog.“ Okrenuo je glavu i pljunuo.

Prisetila se bleska munje, blata podnogama. „Rordža sam ubila. On je uzeokacigu s Kleganijevog groba, a ti si jeukrao s njegovog leša.“

„Nisam čuo da se žali.“Toros pometeno huknu. „Da li je to

istina? Mrtvačevu kacigu? Zar smotoliko nisko pali?“

Ljudeskara se namršti na njega. „Тоje dobar čelik.“

„Nema ničega dobrog u toj kacigi,niti u ljudima koji je nose“, reče crvenisveštenik. „Sendor Klegani je biomučenik, a Rordž zver u ljudskoj koži.“

„Ја nisam oni.“„Zašto onda svetu pokazuješ njihovo

lice? Divlje, režeće, iskrivljeno... zar toželiš da budeš, Lime?“

„Kada ga vide, moji neprijatelji ćese bojati.“

„Ја se bojim kada ga vidim.“„Onda žmuri.“ Čovek sa žutim

plaštom odsečno mahnu rukom. „Voditekurvu.“

Brijena se nije opirala. Njih su bilačetvorica, a ona slaba i ranjena i nagaispod vunenog haljetka. Morala je dasagne glavu da se ne udari dok su je

provodili kroz krivudav hodnik. Put senaglo dizao, onda dvaput skrenuo prenego što je izašao u mnogo veću pećinupunu odmetnika.

U sredini je bila iskopana rupa zavatru i vazduh se plaveo od dima. Ljudisu se tiskali uz plamenove, grejući se uhladnoći pećine. Drugi su stajali uzazidove ili sedeli prekrštenih nogu naslamaricama. Bilo je i žena, a čak je iponeko dete virilo iza majčinih skuta.Jedino lice koje je Brijena znalapripadalo je Dugoj Džejn Hedl.

Grub drveni sto beše postavljennasred pećine, u udubljenju u steni. Zanjim je sedela žena sva u sivom, splaštom i kukuljicom. U rukama joj jebila kruna, bronzani prsten s gvozdenim

mačevima. Proučavala ju je, prstimaprelazeći preko sečiva, kao da imisprobava oštrinu. Oči su joj sevaleispod kukuljice.

Siva je bila boja tihih sestara,sluškinja Strančevih. Brijena oseti kakojoj se jeza penje uz leđa. GospaKamenog Srca.

„Moja gospo“, reče ljudeskara. „Evoje.“

„Da“, dodade jednooki.„Kraljeubičina kurva.“

Ona se trgnu. „Zašto me takonazivaš?“

„Da imam srebrnog jelena za svakiput kada si viknula njegovo ime, bio bihbogat kao tvoji prijatelji Lanisteri.“

„То je bilo samo... ne shvatate.“

„Nije valjda?“ Ljudeskara senasmeja. „Reko’ bi’ da shvatamo.Smrdiš mi na lava, gospo.“

„То nije istina.“Jedan drugi razbojnik zakorači

napred, mlađi čovek u masnom gunju odovčje kože. U ruci mu je bio Zavetnik.„Ovo kaže da jeste.“ Glas mu je bioleden od naglaska severa. Isukao je mačiz korica i stavio ga pred GospuKamenog Srca. Na svetlu vatre crveni icrni talasići u sečivu skoro kao da su sekretali, ali je žena u sivom imala očisamo za jabuku: zlatnu lavlju glavu, srubinskim očima koja su sijala kao dvecrvene zvezde.

„Postoji i ovo.“ Toros od Miraizvadi pergament iz rukava i položi ga

pored mača. „Na sebi ima pečat kraljadečaka i kaže da nosilac dokumentaputuje po kraljevom poslu.“

Gospa Kamenog Srca odloži mač dapročita pismo.

„Mač mi je dat s dobrim razlogom“,reče Brijena. „Ser Džejmi se zakleoKejtlin Stark...“

„...to je sigurno bilo pre nego što sujoj njegovi prijatelji prerezali vrat“,reče ljudeskara sa žutim plaštom. „Svimi znamo za Kraljeubicu i njegovezakletve.“

Ne vredi, shvati Brijena. Moje rečiih neće ubediti. Nastavila je, uprkostome. „Obećao je ledi Kejtlin njenekćeri, ali kada smo stigli u Kraljevuluku, one su već bile nestale. Džejmi me

je poslao da tražim ledi Sansu...“„...а kada je nađeš“, upita mladi

severnjak, „šta je trebalo s njom dauradiš?“

„Da je zaštitim. Da je odvedemnekud na sigurno.“

Ljudeskara se nasmeja. „Kuda to? USerseinu tamnicu?“

»Ne.“„Poriči koliko hoćeš. Taj mač govori

da lažeš. Treba li da poverujemo kakoLanisteri dele zlatne i rubinske mačeves v o j i m neprijateljima? Da jeKraljeubica hteo da sakriješ devojčicuo d njegove rođene bliznakinje? Ahartija s pečatom dečaka kralja je samoza slučaj da moraš da obrišeš dupe? A tuje i tvoje društvo...“ Ljudeskara se

okrenu, redovi razbojnika se razdvojiše,i izvedoše još dvojicu sužanja. „Dečakje bio Baukov lični štitonoša, mojagospo“, reče on Gospi Kamenog Srca.„Drugi je jedan od domaćih vitezovaKrvavog Rendila Tarlija.“

Hajl Hant je bio tako divljačkipretučen da mu je lice nateklo doneprepoznatljivosti. Teturao se dok suga gurali i skoro da je pao. Podrik gauhvati za ruku. „Ser“, reče dečaknesrećno kada ugleda Brijenu. „Mojagospo, hoću da kažem. Izvini.“

„Nemaš zašto da se izvinjavaš.“Brijena se okrenu Gospi Kamenog Srca.„Kakvo god misliš da sam izdajstvopočinila, moja gospo, Podrik i ser Hajl unjemu nisu imali udela.“

„Lavovi su“, reče jednooki. „То jedovoljno. Ja kažem: neka vise. Tarli jepovešao dvadesetak naših, krajnje jevreme da neki njegovi omaste uže.“

Ser Hajl se slabašno osmehnuBrijeni. „Moja gospo“, reče on, „trebaloje da se udaš za mene kada sam tezaprosio. Sada se se bojim da ćeš tiumreti kao devica, a ja kao siromah.“

„Pustite ih“, zamoli Brijena.Žena u sivom nije odgovarala.

Proučavala je mač, pergament, krunu odbronze i gvožđa. Napokon se uhvatila zavrat, ispod vilice, kao da želi da sezadavi. Umesto toga je progovorila...Glas joj beše isprekidan, prigušen,izmučen. Zvuk kao da je dopirao pravoiz njenog grla, delom kreštanje, delom

šištanje, delom samrtnički ropac. Jezikprokletih, pomisli Brijena. „Nerazumem. Šta je rekla?“

„Upitala je kako ti se zove mač“,reče mladi severnjak u gunju od ovčjekože.

„Zavetnik“, odgovori Brijena.Žena u sivom siknu kroz prste. Oči

joj behu dve crvene jame što su gorele usenci. Ponovo je progovorila.

„Ne“, kaže ona. Nazovi gaVerolomnik, kaže. Sačinjen je zaizdajstvo i ubistvo. Ona mu daje imeLažni prijatelj. Isto kao što si ti.“

„Kome sam ja to bila lažniprijatelj?“

„Njoj“, reče severnjak. „Zar jemoguće da je moja gospa zaboravila da

joj se zaklela na službu?“Postojala je samo jedna žena kojoj

se Devica od Oporja u životu zaklela naslužbu. „То nije moguće“, reče ona.„Ona je mrtva.“

„Smrt i gostinska prava“, promrmljaDuga Džejn Hedl. „Nijedno ni drugoviše ne znače kao nekada.“

Gospa Kamenog Srca spustikukuljicu i odmota sivi vuneni šal s lica.Kosa joj je bila suva i krta, bela kaokost. Čelo joj je bilo sivkasto izelenkasto, prošarano smeđom truleži. Slica su joj, od očiju do vilice, visilepokidane trake kože. Neke razderotinesu bile pokrivene skorenom krvlju, ali sudruge zjapile i kroz njih se videlalobanja.

Njeno lice, pomisli Brijena. Njenolice je bilo tako snažno i lepo, kožatako glatka i meka. „Ledi Kejtlin?“Suze joj ispuniše oči. „Rekli su... reklisu da si mrtva.“

„I jeste“, reče Toros od Mira. „Frejisu je preklali od uva do uva. Kada smoje našli pored reke, bila je mrtva već tridana. Harvin me je preklinjao da jojdam poljubac života, ali je prošlopreviše vremena. Nisam hteo to dauradim, pa je lord Berik umesto meneprislonio svoje usne uz njene, i plamenživota je s njega prešao na nju. I... ona jeustala. Neka nas Gospodar svetlasačuva. Ustala je.“

Da li ja to još sanjam?, pitala seBrijena. Da li je ovo još jedan košmar

izazvan Grizačevim zubima? „Ја njunikada nisam izdala. Reci joj to. Kunemse Sedmoro. Kunem se svojim mačem.“

Stvor koji je nekada bio KejtlinStark ponovo se uhvati za grlo, prstistegoše stravičnu posekotinu na vratu iistisnuše još zvuka. „Reči su vetar, kažeona“, reče severnjak Brijeni. „Kaže damoraš da dokažeš svoju veru.“

„Kako?“, upita Brijena.„Svojim mačem. Zavetnik, tako ga

zoveš? Onda ispuni zavet koji si jojdala, kaže moja gospa.“

„Šta hoće od mene?“„Hoće svog sina živog, ili ljude koje

su ga ubili mrtve“, reče ljudeskara.„Hoće da nahrani vrane, kao što su oniuradili na Crvenoj svadbi. Freji i

Boltoni, da. Njih ćemo joj mi dati,koliko god ište. Sve što od tebe tražijeste Džejmi Lanister.“

Džejmi. Ime je bilo nož, svrdlalo jojje u trbuhu. „Ledi Kejtlin, ja... ti neshvataš, Džejmi... on me je spasao odsilovanja kada su nas Krvavi lakrdijašizarobili, a posle se vratio po mene,goloruk je skočio u jamu za medveda...kunem ti se, on nije čovek koji je nekadabio. Poslao me je da tražim Sansu i da jeodvedem nekud na sigurno, on sigurnonije učestvovao u Crvenoj svadbi.“

Prsti ledi Kejtlin se zariše dublje ugrlo, i reči se iskotrljaše, progrcane iprošištane, mlaz hladan kao led.Severnjak reče: „Kaže da moraš dabiraš. Uzmi mač, i nek padne

Kraljeubica, inače ćeš visiti kaoizdajnica. Mač ili omča, kaže ona.Izaberi, kaže ona. Izaberi!“

Brijena se priseti svog sna, kako je uočevom dvoru čekala momka za koga jetrebalo da se uda. U snu je pregrizlajezik. Usta su mi bila puna krvi. Teškoudahnu pa reče: „Neću da biram.“

Usledi dugačka tišina. Onda GospaKamenog Srca ponovo progovori. Ovogputa Brijena shvati njene reči. Bile susamo dve. „Obesite ih“, zakreštala je.

„Biće tvoja volja, moja gospo“, rečeljudeskara.

Ponovo su joj vezali ruke užetom ipoveli je iz pećine, uz vijugavu kamenustazu, na površinu. Iznenadilo ju je štovidi da je napolju jutro. Koplja bledog

jutarnjeg svetla koso su padala krozdrveće. Mogu da biraju između tolikogdrveća, pomisli ona. Neće moratidaleko da nas vode.

I nisu. Ispod jedne grbave vrberazbojnici joj namakoše omču na vrat,čvrsto je stegnuše, a drugi kraj užetaprebaciše preko grane. Hajlu Hantu iPodriku Pejnu su dodelili brestove. SerHajl je vikao da će on ubiti DžejmijaLanistera, ali ga Pseto udari u lice iućutka. Ponovo je stavio kacigu naglavu. „Ako imate da priznate zločinevašim bogovima, ovo je vreme da toučinite.“

„Podrik vam nije učinio ništa nažao.Moj otac će ga otkupiti. Oporje zovuostrvom safira. Pošaljite Podrika s

mojim kostima u Večernji dvor, idobićete safire, srebro, šta god želite.“

„Ја hoću da mi se vrate žena ikćerka“, reče Pseto. „Može li tvoj otacda mi ih vrati? Ako ne može, nek sejebe. Dečak će da trune pored tebe.Vukovi će vam glodati kosti.“

„Је l’ hoćeš da je obesiš, Lime?“,upita jednooki. „Ili si namerio da kučkupričom udaviš na smrt?“

Pseto ote kraj užeta od čoveka kojiga je držao. „Da vidimo ume li dapleše“, reče on pa cimnu.

Brijena oseti da se uže zateže, zarivau njenu kožu, tera joj bradu naviše. SerHajl ih je rečito psovao, ali ne i dečak.Podrik nijednom nije digao pogled, čakni kada mu se noge odvojiše od zemlje.

Ako je ovo još jedan san, vreme je da seprobudim. Ako je ovo java, vreme je daumrem. Mogla je da vidi samo Podrika,omču oko njegovog tankog vrata, nogekako mu se grče. Usta joj se otvoriše.Pod se ritao, gušio, umirao. Brijenaočajnički usisa vazduh, a uže ju jedavilo. Nikada u životu ništa nije tolikobolelo.

Ona vrisnu reč.

SERSEIObrednica Mela je bila sedokosa

veštica s licem grubim kao kamen iusnama stegnutim u večitomneodobravanju. Kladim se da je ovojdevičnjak još čitav, pomisli Sersei,mada je do sada sigurno postao tvrd ičvrst kao koža za oklop. Pratila su ješestorica prvovrapčevih vitezova, sduginim mačem svog vaskrslog reda navelikim štitovima.

„Obrednice.“ Sersei je sedela podGvozdenim prestolom, odevena u zelenusvilu i zlatnu čipku. „Reci njegovojpresvetosti da smo ljuti na njega.Previše sebi dozvoljava.“ Smaragdi su

joj svetlucali na prstima i u zlatnoj kosi.Oči čitavog dvora i grada bile su uprte unju, i ona je nameravala da vide kćerlorda Tivina. Kada se ova lakrdijaškapredstava okonča, znaće da imaju samojednu istinsku kraljicu. Ali prvo moramoda otplešemo ples, i ne načinimonijedan pogrešan korak. „Ledi Margerije zakonita i voljena žena moga sina,njegova drugarica i pratilja. Njegovapresvetost nema razloga da ugrožavanjenu ličnost, niti da stavlja uzatočeništvo nju i njene mlade rođake,koje su nam toliko drage. Zahtevam da ihoslobodi.“

Strogo lice obrednice ostalo jebezizražajno. „Preneću reči veličanstvanjegovoj presvetosti, ali mi je žao što

moram reći da mlada kraljica i njenegospe ne mogu biti oslobođene dok senjihova nevinost ne dokaže.“

„Nevinost? Pa dovoljno je samo daim pogledaš mila nevina lica pa da vidiškoliko su nevine.“

„Milo lice često krije grešničkosrce.“

Progovorio je lord Meriveder, sasvog mesta za većničkim stolom. „Zakakav su prestup optužene te mladedevice, i ko ih optužuje?“

Obrednica odgovori: „Mega Tirel iElinor Tirel su optužene za bludničenje,razvrat i veleizdajničku zaveru. AlaTirel je optužena da je gledala njihovusramotu i pomagala im da je prikriju. Zaisto je optužena i kraljica Margeri, kao i

za preljubu i veleizdaju.“Sersei položi ruku na grudi. „Reci mi

ko širi takve klevete o mojoj snahi! Neverujem ti ni reč. Moj mili sin voli lediMargeri svim srcem, ona nikada ne bimogla da bude tako okrutna da gaizneveri.“

„Optužio ih je vitez iz tvog vlastitogdomaćinstva. Ser Ozni Ketlblek je ličnoprvoobredniku priznao da je telesnospoznao kraljicu, pred Očevim oltarom.“

Za većničkim stolom Haris Svifthuknu, a velemeštar Piseli se okrenu.Žagor ispuni vazduh, kao da je hiljaduosa uletelo u prestonu dvoranu. Nekegospe s galerije počeše da izlaze,praćene nizom sitnih lordova i vitezovaiz dna dvorane. Zlatni plaštovi ih pustiše

da odu, ali je kraljica naredila serOzfridu da zabeleži ko je sve pobegao.Odjednom tirelska ruža više ne mirišetako zanosno.

„Ser Ozni je mlad i požudan, topriznajem“, reče kraljica, „ali je uprkostome veran vitez. Ako on kaže da jeučestvovao u tome... ne, to je nemoguće.Margeri je devica!“

„Nije. Sama sam je pregledala, nazahtev njegove presvetosti. Devičnjakjoj nije netaknut. Obrednica Aglantina iobrednica Melisenta će reći isto, kao ilična obrednica kraljice Margeri,Nisterika, koja je zatvorena upokajničkoj ćeliji zbog svog udela ukraljičinoj sramoti. Ledi Mega i lediElinor su takođe pregledane.

Ustanovljeno je da su obe rovašene.“Ose su postajale tako glasne da je

kraljica jedva čula sopstvene misli.Iskreno se nadam da su mala kraljica injene rođake uživale u jahanju.

Lord Meriveder udari pesnicom postolu. „Ledi Margeri se svečano zaklelada je devica, našem veličanstvu kraljicii njenom pokojnom ocu. Mnogi su ovdebili tome svedoci. Lord Tirel je takođeposvedočio o njenoj nevinosti, kao i lediOlena, za čiju vrlinu svi znamo da jebesprekorna. Hoćeš da ti verujemo da sunam svi ti plemeniti ljudi lagali?“

„Možda su i oni bili obmanuti, mojgospodaru“, reče obrednica Mela. „Оtome ništa ne znam. Ja mogu samo da sezakunem u istinitost onoga što sam

otkrila kada sam pregledala kraljicu.“Pomisao na tu kiselu matoru vešticu

kako gura smežurane prste u Margerinuružičastu pičkicu bila je tako zabavna dase Sersei skoro nasmejala. „Mizahtevamo da njegova presvetostdozvoli i našim meštrima da pregledajumoju snahu, da odrede ima li i trunkeistine u ovim klevetama. VelemeštrePiseli, ti ćeš poći sa obrednicom Melomu Obredište Belora Voljenog, i vratićešnam se sa istinom o Margerinomdevičnjaku.“

Piseli je prebledeo kao kreč. Navećničkim skupovima bedna starabudala ne zatvara usta, a sada kadanam treba nekoliko njegovih reči,zanemeo je, pomisli kraljica, pre nego

što starac napokon izusti: „Nemapotrebe da ja pregledam... njene stidnedelove.“ Glas mu je podrhtavao. „Bolime što kažem... kraljica Margeri nijedevica. Tražila mi je da joj spravljammesečev čaj, i to ne jednom, već mnogoputa.“

Metež koji je usledio bio je tačnoono što se Sersei Lanister nadala da ćečuti.

Čak ni kraljevski najavljivač nijemogao da utiša buku lupanjem štapom popodu. Kraljica pusti da je buka zapljusnena nekoliko trenutaka, uživajući uzvucima sramote male kraljice. Kada jepotrajala dovoljno dugo, ona ustadekamenog lica i naredi da zlatni plaštoviraščiste dvoranu. Margeri Tirel je

gotova, pomisli ona ushićeno. Njeni belivitezovi se okupiše oko nje dok jeizlazila kroz kraljeva vrata izaGvozdenog prestola; Boros Blunt, MerinTrent i Ozmund Ketlblek, poslednjikraljevi gardisti koji su još ostali ugradu.

Mesečev Dečak je stajao kraj vrata,držeći zvečku u ruci i zureći u metežrazrogačenim očima. On je možda luda,ali svoju glupost nosi pošteno. KrastačaMegi je takođe trebalo da se obuče ukarirano, sudeći po tome koliko je znalao budućnosti. Sersei se nadala da matoravaralica vrišti dole u paklu. Mlađakraljica čiji je dolazak najavila upravoje propala, a ako to proročanstvo možeda propadne, mogu i ostala. Neće biti

zlatnih pokrova, neće biti valonkara,napokon sam slobodna od tvojekreštave zlobe.

Ostatak njenog Malog veća krenu zanjom. Haris Svift je delovao ošamućeno.Zateturao se kroz vrata i možda bi i paoda ga Oran Vodeni nije uhvatio za ruku.Čak je i Orton Meriveder delovaonapeto. „Prost narod voli malu kraljicu“,reče on. „Ovo neće dobro primiti. Bojimse šta će se sledeće dogoditi,veličanstvo.“

„Lord Meriveder je u pravu“, rečelord Vodeni. „Ako je po voljiveličanstvu, porinuću ostatak našihnovih dromona. Kada ih vide naCrnobujici s razvijenim barjakom kraljaTomena, podsetiće se ko ovde vlada, a

tako će biti i na sigurnom, ako ruljaodluči da ponovo podivlja.“

Ostalo je ostavio neizgovoreno; kadase jednom nađu na Crnobujici, njegovidromoni će sprečiti Mejsa Tirela davrati svoju vojsku preko reke, baš kaošto je nekada Tirion sprečio Stanisa.Visoki Sad na ovoj strani Vesterosa nijeimao sopstvenu pomorsku silu. Oslanjalisu se na flotu Redvina, koja se trenutnovraćala na Senicu.

„Mudra mera“, objavi kraljica. „Dokova oluja ne mine, hoću da ti brodovibudu na pučini, s punim posadama.“

Ser Haris Svift je bio tako bled iznojav da je izgledalo kao da će seonesvestiti. „Kada vest o ovome stignelordu Tirelu, njegov gnev neće znati za

granice. Biće krvi na ulicama...“Vitez od žutog pileta, razmišljala je

Sersei. Trebalo bi crva da uzmeš zasvoj grb, ser. Pile je za tebe previšehrabro. Ako Mejst Tirel neće čak niKrajoluj da napadne, kako zamišljaš daće se usuditi da napadne bogove? Kadaje Svift završio s brbljanjem, ona reče:„Ne sme doći do krvi, a ja ću sepostarati da tako i bude. Lično ću otićido Belorovog obredišta da razgovaram skraljicom Margeri i prvoobrednikom.Znam da ih Tomen oboje voli, i da ćeželeti da ih izmirim.“

„Izmiriš?“ Ser Haris potapka čelosomotskim rukavom. „Ako je izmirenjemoguće... to je veoma hrabro od tebe.“

„Nekakvo suđenje će možda biti

neophodno“, reče kraljica, „da seopovrgnu te niske klevete i laži i da sesvetu pokaže kako je naša mila Margerinevina, kao što svi mi to dobro znamo.“

„Da“, reče Meriveder, „ali ovajprvoobrednik će možda želeti da samsudi kraljici, kao što je Vera nekadadavno sudila ljudima.“

Nadam se da hoće, pomisli Sersei.Takav sud neće imati naklonosti premabludnim kraljicama koje šire noge predpevačima i kaljaju Devičine sveteobrede da bi prikrile svoju sramotu.„Sigurna sam da se svi slažemo kako jenajvažnije utvrditi istinu“, reče ona. „Аsada, moji gospodari, molim vas da meizvinite. Moram da odem da vidimkralja. Ne bi trebalo da bude sam u

ovakvom času.“Tomen je pecao mačiće kada se

njegova majka vratila. Dorkas mu jenapravila miša od komadića krzna ivezala ga za dugačku uzicu na krajuštapa za pecanje. Mačići su voleli da gajure, a dečak je obožavao da ga povlačipo podu dok oni to čine. Činilo se da jeiznenađen kada ga je Sersei zagrlila ipoljubila u čelo. „Čemu to, majko?Zašto plačeš?“

Zato što si bezbedan, želela je da mukaže. Zato što ti se ništa ružno nećedesiti. „Grešiš. Lav nikada ne plače.“Kasnije će biti vremena da mu ispriča zaMargeri i njene rođake. „Hoću dapotpišeš neke naloge.“

Kraljica je zarad kraljevog dobra

izostavila imena s naloga za hapšenje.Tomen ih je potpisao na neviđeno, a

onda veselo utisnuo svoj pečat u vrućvosak, kao što je uvek činio. Zatim ga jeposlala da ode sa Džoslin Svift.

Ser Ozfrid Ketlblek je stigao dok semastilo sušilo. Sersei je sama upisalaimena: Ser Talad Visoki, Džalabar Kso,Harfista Hamiš, Hju Klifton, MarkMalendor, Bejard Norkros, LambertTernberi, Horas Redvin, Hober Redvin iVot, koji je sebe prozvao Plavi Bard.

„Toliko ih je.“ Ser Ozfrid prelistanaloge, oprezno posmatrajući reči, kaoda su žohari koji mile po pergamentu.Nijedan Ketlblek nije bio pismen.

„Desetorica. Imaš šest hiljada zlatnihplaštova. To je, rekla bih, dovoljno za

desetoricu. Neki pametniji su moždapobegli, ako su im glasine stigle navreme. Nije bitno ni ako je tako, njihovakrivica će samo delovati očiglednija.Ser Talad je pomalo nedotupavan, pa ćeti se možda suprotstaviti. Postaraj se dane pogine pre nego što prizna, a nemojda naudiš ni ovima drugima. Nekolicinasu možda nedužni.“ Bilo je važno da seustanovi da su Redvinovi blizanci lažnooptuženi. To će dokazati da je suđenjeostalima bilo pošteno.

„Imaćemo ih pre nego što sunceizađe, veličanstvo.“ Ser Ozfrid jeoklevao. „Pred vratima Belorovogobredišta se okuplja gomila.“

„Kakva gomila?“ Sve neočekivanoju je plašilo. Sećala se šta je lord

Vodeni rekao o nemirima. Nisamrazmišljala kako prost svet može daovo doživi. Margeri im je bilamiljenica. „Koliko ih je?“

„Stotinak. Viču prvoobredniku daoslobodi malu kraljicu. Možemo da ihrasteramo, ako hoćeš.“

„Ne. Neka viču dok ne promuknu, toneće uticati na našeg vrapca. On slušasamo bogove.“ Bilo je pomalo ironičnošto njegova presvetost na stepenicamaima besnu rulju, pošto mu je baš takvarulja stavila na glavu kristalnu krunu.Koju je brže-bolje prodao. „Vera sadaima sopstvene vitezove. Neka oni braneobredište. O, i zatvori gradske kapije.Niko neće izaći iz Kraljeve luke bezmoje dozvole, sve dok se sve ovo ne

sredi i ne smiri.“„Razumem, veličanstvo.“ Ser Ozfrid

se pokloni i ode da nađe nekoga ko ćemu pročitati naloge.

Pre nego što je tog dana sunce zašlo,svi optuženi izdajnici bili su pohvatani.Harfista Hamiš se obeznanio kada sudošli po njega, a ser Talad Visoki jeranio tri zlatna plašta pre nego što su gaostali savladali. Sersei je naredila da seblizancima Redvinima daju udobneodaje u kuli. Ostali su bačeni u tamnicu.

„Hamiš ima teškoća s disanjem“,obavestio ju je Kiburn kada je te noćidošao. „Traži meštra.“

„Reci mu da će ga dobiti čim budepriznao.“ Na tren se zamislila. „Prestarje da bi bio jedan od ljubavnika, ali je

sigurno bio nateran da svira i peva dokje Margeri zabavljala druge muškarce.Trebaće nam pojedinosti.“

„Pomoći ću mu da ih se priseti,veličanstvo.“

Sutradan je ledi Meriveder pomagalaSersei da se obuče za posetu malojkraljici. „Ništa previše raskošno ilišareno“, rekla je. „Mora da budeprikladno pobožno i sivo zaprvoobrednika. Verovatno će me teratida se molim s njim.“

Na kraju se odlučila za meku vunenuhaljinu koja ju je pokrivala od grla dopeta, sa samo nekoliko malih lozaizvezenih na prsluku i rukavima, daublaži strogost kroja. Još je i bolje bilošto će prikriti prljavštinu ako bude

morala da klekne. „Dok budem tešilasnahu, ti ćeš razgovarati s njenimrođakama“, reče ona Teni. „Pridobij Aluako možeš, ali pazi šta ćeš reći. Moždate neće slušati samo bogovi.“

Džejmi je uvek govorio da je najtežideo bitke onaj pred sam njen početak,kada se čeka da pokolj počne. Pošto jeizašla napolje, Sersei vide da je nebosivo i sumorno. Nije smela da rizikujeda je uhvati pljusak i da pred Belorovoobredište stigne mokra i raščupana.Moraće da ide u nosiljci. Za pratnju jeodabrala deset lanisterskih domaćihgardista i Borosa Blunta. „Маrgerinarulja možda neće imati dovoljno pametida razlikuje jednog Ketlbleka oddrugog“, rekla je ser Ozmundu, „а ja ne

smem da dozvolim da ti prosečeš putkroz svetinu. Biće bolje da te nekovreme držimo dalje od javnosti.“

Dok su prolazili Kraljevom lukom,Tenu iznenada obuze sumnja. „Ovosuđenje“, reče ona tiho, „šta akoMargeri zatraži da o njenoj krivici ilinevinosti odluči sreća bitke?“

Osmeh okrznu Serseine usne. „Poštoje kraljica, njenu čast mora da branivitez Kraljeve garde. Pa svako dete uVesterosu zna kako je princ EmonZmajvitez bio megdandžija svoje sestrekraljice Neris kada ju je ser Morgiloptužio. Međutim, pošto je ser Lorastako teško ranjen, bojim se da ulogaprinca Emona mora pripasti nekomnjegovom zakletom bratu.“ Slegnula je

ramenima. „Ali kome? Ser Aris i serBelon su daleko u Dorni, Džejmi je kodBrzorečja, a ser Ozmund je brat čovekakoji je optužuje, što nam ostavlja samo...oh, ta nije valjda.

„Borosa Blunta i Merina Trenta.“Ledi Tena se nasmeja.

„Da, a ser Merin se u poslednjevreme oseća loše. Podseti me da mu tokažem kada se budemo vratili u zamak.“

„Hoću, mila moja.“ Tena joj uze rukupa je poljubi. „Samo se molim da ti senikada ne zamerim. Strašna si kada serazgneviš.“

„Svaka majka bi uradila isto dazaštiti svoju decu“, reče Sersei. „Kadanameravaš da dovedeš tog svog dečkana dvor? Rasel, tako se beše zove?

Mogao bi da vežba zajedno sTomenom.“

„Znam da bi ga to oduševilo... aliovde je sada tako nesigurno, mislila samda je bolje da sačekam dok opasnostprođe.“

„Uskoro“, obeća Sersei. „Javi uDugi sto da Rasel spakuje svoj najboljidublet i drveni mač. Novi mladi drug ćebiti od velike pomoći da Tomenzaboravi na svoj gubitak, pošto seMargerina glavica zakotrlja.“

Izašle su iz nosiljke pod statuomBlagoslovenog Belora. Kraljica je bilazadovoljna što je videla da su kosti iprljavština očišćeni. Ser Ozfrid joj jerekao istinu; gomila nije bila ni brojna nineobuzdana kao što su nekad bili vrapci.

Stajali su u malim grozdovima, mračnozreći u vrata Velikog obredišta, ispredkojih je stajala vrsta iskušenika-obrednika s motkama u rukama. Nemačelika, primeti Sersei. To je bilo iliveoma mudro ili veoma glupo, nije tačnobila sigurna šta.

Niko nije pokušao da je zaustavi. Isvetina i iskušenici se raziđoše da onaprođe. Kada je jednom ušla, u Dvoranisvetiljki su je dočekala trojica vitezova,svaki odeven u odore duginih bojaRatnikovih sinova. „Došla sam da vidimsvoju snahu“, reče im Sersei.

„Njegova presvetost te očekuje. Jasam ser Teodan Odani, bivši ser TeodanVels. Neka veličanstvo pođe za mnom.“

Prvovrabac je, kao i uvek, klečao.

Ovog puta se molio pred Očevimoltarom. A nije ni prekinuo molitvu kadamu se kraljica približila, već ju jeostavio da nestrpljivo čeka dok nijezavršio. Tek tada je ustao da joj sepokloni. „Veličanstvo. Ovo je tužandan.“

„Veoma tužan. Imamo li tvojudozvolu da razgovaramo sa Margeri injenim rođakama?“ Odlučila se zakrotak i smeran nastup; s tim čovekom ćeto verovatno biti najdelotvornije.

„Ako to želiš. Posle dođi kod mene,moje dete. Moramo da se zajednomolimo, ti i ja.“

Mala kraljica je bila zatvorena navrhu jedne od vitkih kula Velikogobredišta. Ćelija joj je bila osam stopa

dugačka i šest stopa široka, a odnameštaja je imala samo slamaricu iklupicu za molitve, krčag vode,Sedmokraku zvezdu i sveću za čitanje.Jedini prozor je bio jedva veći odstrelnice.

Sersei je zatekla Margeri kako sebosonoga trese, odevena u grubi haljetaksestre iskušenice. Uvojci su joj biliumršeni, a stopala prljava. „Uzeli su mimoju odeću“, reče mala kraljica kada suostale nasamo. „Imala sam haljinu odbeličaste čipke, sa slatkovodnimbiserima na prslučiću, ali su obrednicestavile ruke na mene i skinule me dogole kože. I moje rođake. Mega jegurnula jednu obrednicu na sveće, pa jojse odora zapalila. Za Alu se najviše

bojim. Prebledela je kao kreč, bila sepreviše uplašila i da vikne.“

„Siroto dete.“ Nije bilo stolica, pa jeSersei sela kraj male kraljice na njenuslamaricu. „Ledi Tena je otišla darazgovara s njom, da joj kaže da jenismo zaboravili.“

„Ne dozvoljava mi čak ni da ihvidim“, besnela je Margeri. „Drži nasodvojene jednu od druge. Dok ti nisidošla, sem obrednica mi nisu bilidozvoljeni posetioci. Jedna dolazi nasvakih sat vremena da pita hoću li dapriznam svoje grehe. Ne daju mi čak nida spavam. Bude me i traže da seispovedim. Prošle noći sam priznalaobrednici Aneli da hoću da joj iskopamoči.“ Prava šteta što to nisi i uradila,

pomisli Sersei. Da si oslepila nekusirotu staru obrednim, sigurno biubedila prvovrapca u svoju krivicu.„Tvoje rođake ispituju na isti način.“

„Proklete bile, onda“, reče Margeri.„Proklete bile u sedam paklova. Ala jenežna i stidljiva, kako ovo mogu da jojrade? A Mega... ona se smeje glasno kaolučka kurva, znam, ali je iznutra samomala devojčica. Sve ih volim, i one volemene. Ako taj vrabac misli da ih naterada lažu o meni.

„Bojim se da su i one optužene. Svetri.“

„Moje rođake?“ Margeri preblede.„Ala i Mega su skoro deca. Veličanstvo,ovo je... ovo je suludo. Hoćeš li nasizbaviti odavde?“

„Kad bih samo mogla.“ Glas joj bešepun tuge. „Njegova presvetost ima svojenove vitezove da vas čuvaju. Da bih vasoslobodila, morala bih da pošaljemzlatne plaštove i ubijanjem oskrnavimovo sveto mesto.“ Sersei uze Margeri zaruku. „Ipak, nisam sedela besposlena.Prikupila sam sve za koje je taj ser Oznitvrdio da su tvoji ljubavnici. Sigurnasam da će oni reći njegovoj presvetostida si nevina, i zakleti se u to na tvomsuđenju.“

„Suđenju?“ U devojčinom glasu jesada bilo istinskog straha. „Mora li dabude suđenja?“

„Kako ćeš drugačije dokazati svojunevinost?“ Sersei stegnu Margerinu šakuda je smiri. „Tvoje je pravo da odlučiš

kakvo će to suđenje biti, naravno. Ti sikraljica. Vitezovi Kraljeve garde suzakleti da te brane.“

Margeri smesta shvati. „Suđenjeborbom? Loras je, međutim, ranjen,inače bi on...“

„On ima šestoricu braće.“Margeri je zurila u nju, a onda

povukla ruku. „Da li je to šala? Boros jekukavica, Merin je star i spor, tvoj bratje osakaćen, ostala dvojica su u Dorni, aOzmund je prokleti Ketlblek. Loras imadva brata, a ne šest. Ako dođe dosuđenja borbom, hoću da mi Garlanbude megdandžija.“

„Ser Garlan nije pripadnik Kraljevegarde“, reče kraljica. „Kada se radi okraljičinoj časti, zakon i običaji nalažu

da njen megdandžija bude jedan odkraljeve zaklete sedmorice. Bojim se daće prvoobrednik tu biti nepopustljiv.“ Aja ću se za to postarati.

Margeri nije odmah odgovorila, alisu joj se smeđe oči sumnjičavo skupile.„Blunt ili Trent“, reče ona napokon.„Morao bi da bude jedan od njihdvojice. To bi ti se dopalo, zar ne? OzniKetlblek bi i jednog i drugi isekao nakomade.“

Sedam mu paklova. Sersei na licenavuče bolan izraz. „Ogrešila si se omene, kćeri. Ja samo hoću...“

„...svog sina, samo za sebe. Onnikada neće imati ženu koju ti nećešmrzeti. A ja ti nisam kći, hvalabogovima. Odlazi.“

„Glupo se ponašaš. Ovde sam samoda ti pomognem.“

„Da mi pomogneš da odem u grob.Zatražila sam da odeš. Hoćeš dapozovem tamničarke da te odvuku, tipogana spletkašice, zla kučko?“

Sersei prikupi suknje i povratidostojanstvo. „Ovo te sigurno izuzetnoplaši. Oprostiću ti te reči.“ Ni ovde, kaoni na dvoru, nije mogla da zna koprisluškuje. „I ja bih se na tvom mestubojala. Velemeštar Piseli je priznao date je snabdevao mesečevim čajem, a tvojPlavi Bard... da sam na tvom mestu,molila bih se Starici za mudrost i Majciza milost. Bojim se da će ti uskoro obojezatrebati.“

Četiri usahle obrednice otpratiše

kraljicu niz stepenište kule. Starice subile jedna krhkija od druge. Kada sustigle u prizemlje, nastavile su dole, usrce Visenijinog brda. Stepenište sezavršavalo duboko pod zemljom, gde jeniz treperavih baklji osvetljavaodugačak hodnik.

Zatekla je prvoobrednika kako ječeka u maloj sedmostranoj primaćojodaji. Soba je bila gola i jednostavna, sgolim kamenim zidovima, grubo tesanimstolom, tri stolice i klupicom za molitvu.Lica Sedmoro bila su uklesana u zidove.Sersei su se učinila grubim i ružnim, alije u njima bilo i nekakve snage, posebnooko očiju, kugli od oniksa, malahita ižutog mesečevog kamena zbog kojih sunekako delovale živo.

„Razgovarala si s kraljicom“, rečeprvoobrednik.

Oduprla se porivu da kaže: Ja samkraljica. „Jesam.“

„Svi ljudi greše, čak i kraljevi ikraljice. I sam sam bio grešnik, ali mi jeoprošteno. Bez ispovesti, međutim, nemože biti ni oprosta. Kraljica neće daprizna.“

„Možda je nevina.“„Nije. Svete obrednice su je

pregledale i svedoče da joj je devičnjakpukao. Pila je mesečev čaj, da u utrobiubije plod bluda. Jedan mirosani vitezse zakleo svojim mačem da ju je telesnospoznao, kao i dve ili tri njene rođake.Kaže da su i drugi legali s njom, inavodi mnoga imena ljudi, i velikih i

neznatnih.“„Moji zlatni plaštovi su ih sve bacili

u tamnicu“, reče mu Sersei. „Do sada jesamo jedan ispitan, pevač zvani PlaviBard. Ono što nam je ispričaouznemirava. Pa ipak, molim se da moždanevinost moje snahe, kada je budu izvelina suđenje, ipak bude dokazana.“Oklevala je. „Tomen toliko voli svojumalu kraljicu, presvetosti, bojim se danjemu i njegovim lordovima neće bitilako da joj pravedno sude. Da moždaVera obavi suđenje?“

Prvovrabac sklopi vrhove tankihšaka. „I ja sam došao na istu misao,veličanstvo. Baš kao što je MegorOkrutni nekada oduzeo mač Veri, takonas je Džeheris Pomiritelj lišio sudske

vage. A opet, ko je istinski dostojan dasudi jednoj kraljici, sem Sedmoro nanebesima i bogu zakleti ljudi na zemlji?Sveti sud sa sedmoro sudija biće sazvanza ovaj slučaj. Troje će biti tvogženskog roda. Devica, majka i starica.Ko bolje da sudi ženskoj opačini?“

„Tako bi bilo najbolje. Naravno,Margeri ima pravo da se o njenojnevinosti i krivici odlučuje i bitkom.Ako tako bude, njen megdandžija morabiti jedan od Tomenove sedmorice.“

„Vitezovi Kraljeve garde su služilikao istinski zaštitnici kralja i kraljice jošod dana Egona Osvajača. Kruna i Vera uovome govore kao jedno.“

Sersei pokri lice rukama, kao da jeophrvana tugom. Kada je ponovo digla

glavu, u oku joj je zaiskrila suza. „Ovosu zaista tužni dani“, reče ona, „ali mi jedrago što vidim da se u toliko pitanjaslažemo. Da je Tomen ovde, znam da biti zahvalio. Ti i ja zajedno moramo daustanovimo istinu.“

„I hoćemo.“„Moram da se vratim u zamak. S

tvojom dozvolom, povešću ser OznijaKetlbleka. Malo veće će hteti da gaispita i lično čuje njegove optužbe.“

„Ne“, reče prvoobrednik.Beše to samo reč, jedna kratka reč,

ali je za Sersei bila poput pljuska ledenevode u lice. Zatreptala je, a njenasamouverenost se poljuljala, tek malo.„Ser Ozni će biti dobro čuvan,obećavam ti.“

„I ovde je dobro čuvan. Dođi.Pokazaću ti.“

Sersei je osećala oči Sedmoro kakozure u nju, oči od žada, malahita ioniksa, i prože je iznenadan drhtajstraha, hladan kao led. Ja sam kraljica,reče ona sebi. Kćer lorda Tivina.Oklevajući, pođe za njim.

Ser Ozni nije bio daleko. Odaja jebila mračna, s teškim gvozdenimvratima. Prvoobrednik izvadi ključ da ihotvori, pa uze baklju sa zida da osvetli.„Posle tebe, veličanstvo.“

Unutra je Ozni Ketlblek visio go stavanice, ljuljajući se okačen o dvateška gvozdena lanca. Bio je išiban.Leđa i ramena su mu bila skoro odrana,a posekotine i podlivi su mu išarali i

noge i dupe.Kraljica je jedva mogla da podnese

da ga gleda. Okrenula se prvoobredniku.„Šta si to uradio?“

„Tražili smo istinu, veoma usrdno.“„On ti je rekao istinu. Došao je

ovamo od svoje volje i priznao svojegrehe.“

„Jeste. To je učinio. Ja sam čuomnoge ljude da priznaju, veličanstvo, alisam retko čuo čoveka koji je tolikozadovoljan što je kriv.“

„Bičevali ste ga!“„Bez bola nema pokore. Niko ne bi

trebalo sebe da poštedi biča, kao štosam rekao ser Ozniju. Retko se osećamtako blizu bogu kao kada me bičuju zboggreha, mada moji najcrnji gresi nisu ni

izbliza tako crni kao njegovi.“„A-ali“, zamuca ona, „ti propovedaš

o Majčinoj milosti...“„Ser Ozni će okusiti to slatko mleko

na onom svetu. U Sedmokrakoj zvezdipiše da svi gresi mogu biti oprošteni, alii da zločini moraju biti kažnjeni. OzniKetlblek je kriv za veleizdaju i ubistvo,a nadnica za veleizdaju je smrt.“

On je samo pop, ne može on ovo daradi. „Nije na Veri da osuđuje čovekana smrt, kakav god mu bio prestup.“

„Kakav god mu bio prestup.“Prvoobrednik lagano ponovi reči,odmeravajući ih. „Čudno je to,veličanstvo, ali što smo prilježnijeprimenjivali bič, to su se prestupi serOznija menjali. Sada hoće da

poverujemo da nikada nije ni pipnuoMargeri Tirel. Zar nije tako, ser Ozni?“

Ozni Ketlblek otvori oči. Kadaugleda kraljicu kako stoji pred njim, onpređe jezikom preko natečenih usana ireče: „Zid. Obećala si mi Zid.“

„On je lud“, reče Sersei. „Oterao siga u ludilo.“

„Ser Ozni“, reče prvoobrednik,čvrstim, jasnim glasom, „jesi li telesnospoznao kraljicu?“

„Jesam.“ Lanci tiho zazvečaše kadase Ozni izvi u okovima. „Ovu ovde. Onaje kraljica koju sam jebao, ona me jeposlala da ubijem starog prvoobrednika.Uopšte nije imao stražara. Samo samušao kada je spavao i pritisnuo mujastuk na lice.“

Sersei se naglo okrenu i jurnunapolje.

Prvoobrednik pokuša da je uhvati,ali je on bio samo stari vrabac, a onalavica od Stene. Gurnula ga je u stranu iproletela kroz vrata, snažno ih zalupivši.Ketlbleci, trebaju mi Ketlbleci, poslaćuOzfrida sa zlatnim plaštovima iOzmunda s Kraljevom gardom, Ozni ćesve poricati kada ga jednom oslobode,a ja ću se ovog prvoobrednika otarasitiisto kao prethodnog. Četiri stareobrednice joj stadoše na put i počeše daje grabe smežuranim rukama. Ona bacijednu na pod, a drugu izgreba po licu pase dokopa stepenica. Na pola puta,prisetila se Tene Meriveder. Od togaizgubi korak, zadihana. Sedmoro me

spasli, molila se. Tena sve zna. Ako inju uhvate, i bičuju je...

Trčala je sve do obredišta, ali nedalje. Tamo su je čekale žene, jošobrednica, a i tihih sestara, mlađih odčetiri starice dole. „Ја sam kraljica“,viknu ona povlačeći se od njih. „Za ovoću vam poskidati glave, svima ću vamposkidati glave. Puštajte me daprođem.“ Umesto toga, one položišeruke na nju. Sersei pobeže ka Majčinomoltaru, ali je tu uhvatiše, njih dvadeset, iodvukoše je dok se otimala uz stepeništekule. U ćeliji su je tri tihe sestre držaledok ju je obrednica zvana Skoleraskidala do gola. Čak joj je i veš uzela.Druga obrednica joj u lice baci grubotkani haljetak. „Ne možete ovo da

radite“, vrištala je kraljica na njih. „Јаsam Lanisterka, puštajte me, moj brat ćevas pobiti, Džejmi će vak rasporiti odgrla do pičke, puštajte mel Ja samkraljica!“

„Kraljica bi trebalo da se moli“,reče obrednica Skolera pre nego što jeostaviše u hladnoj, mračnoj ćeliji.

Ona nije bila krotka Margeri Tirel,da obuče svoj haljetak i pokori setakvom zatočeništvu. Naučiću ih ja štaznači staviti lava u kavez, pomisliSersei. Iskidala je haljetak na stotinukomada, našla krčag s vodom i razbilaga o zid, a onda uradila isto i snokširom. Kada niko nije došao, počelaje da pesnicama udara po vratima. Njenapratnja je bila dole, na trgu: deset

lanisterskih gardista i ser Boros Blunt.Kada budu čuli, doći će da meoslobode, pa ćemo u lancima odvućiprokletog prvovrapca u Crvenutvrđavu.

Urlala je, udarala i zavijala i navratima i na prozoru sve dok je grlo nijezabolelo. Niko nije uzvratio uzvikom,niko nije došao da je spase. U ćelijipoče da se smračuje. Sersei stade dadrhti. Kako mogu ovako da me ostave,čak i bez vatre? Ja sam im kraljica.Počela je da žali što je poderala haljetakkoji su joj dali. Na ležaju u uglu bilo jećebe, izlizano i tanko, od smeđe vune.Bilo je grubo i grebalo je, ali nije imalaništa drugo. Sersei se sklupča pod njimda zaustavi drhtanje, i uskoro potonu u

iscrpen san.A onda ju je drmusala nečija teška

ruka. U ćeliji je bilo mračno kao u rogu,a nad njom je klečala neka ogromnaružna žena, sa svećom u ruci. „Kо siti?“, upita kraljica. „Došla si da meoslobodiš?“

„Ја sam obrednica Anela. Došla samda čujem o svim tvojim ubistvima ibludu.“

Sersei joj gurnu ruku u stranu.„Skinuću ti glavu. Ne dozvoljavaj sebida me dodiruješ. Gubi se.“

Žena ustade. „Veličanstvo, vratiću seza sat vremena. Možda ćeš tada bitispremna da priznaš.“

Sat i sat i sat i sat. Tako je prošlanajduža noć u životu Sersei Lanister,

sem noći Džofrijeve svadbe. Grlo ju jeod vikanja tako peklo da je jedva gutala.U ćeliji je postalo ledeno. Bila jerazbila nokšir, pa je morala da čučne uuglu da pusti vodu, i posle je gleda kakocuri po podu. Svaki put kada bi sklopilaoči, Anela se nadvijala nad njom,drmusajući je i pitajući da li želi daispovedi grehe.

Dan nije doneo olakšanje. ObrednicaMela joj je donela zdelu nekakvevodnjikave sive kaše kada je sunceizašlo. Sersei joj ga je zavitlala u glavu.Pošto su joj doneli svež krčag vode,međutim, bila je toliko žedna da nijeimala izbora sem da pije. Kada su jojdoneli drugi haljetak, siv, tanak i smirisom buđi, obukla ga je na golo telo.

A kada se te večeri Mela ponovopojavila, pojela je hleb i ribu i tražilavino da zalije. Vino nije stiglo, većsamo obrednica Anela, na svakih satvremena, s pitanjem hoće li kraljica dase ispovedi.

Šta li se dešava?, pitala se Serseidok je komadić neba na njenom prozoruponovo počinjao da tamni. Zašto nikonije došao da me odavde izbavi? Nijemogla da veruje da će Ketlblecinapustiti svog brata. Šta radi njenoVeće? Kukavice i izdajnici. Kad izađemodavde, svima ću im poodsecati glave inaći bolje ljude da ih zamene.

Tri puta je tog dana čula daleku vikukako se diže s trga, ali je to ruljaizvikivala Margerino ime, a ne njeno.

Bila je skoro zora drugog dana, iSersei je lizala ostatak kaše sa dna zdelekada se vrata ćelije neočekivanootvoriše i unutra uđe lord Kiburn. Jedvase obuzdala da se ne baci na njega.„Kiburne“, prošapta, „о, bogovi, kakomi je drago što ti vidim lice. Vodi mekući.“

„То neće biti dozvoljeno. Biće tisuđeno pred svetim sudom sedmoro, zaubistvo, veleizdaju i blud.“

Sersei je bila tako iscrpena da su joju prvom trenu te reči zvučalebesmisleno. „Tomen. Reci mi kako jemoj sin. Da li je još uvek kralj?“

„Jeste, veličanstvo. Živ je i zdrav, nasigurnom iza zidova Megorove utvrde,gde ga štiti Kraljeva garda. Međutim,

usamljen je. Uznemiren. Raspituje se zatebe, i za svoju malu kraljicu. Do sadamu niko nije rekao za tvoje... tvoje...“

„...poteškoće?“, predloži ona. „Šta jes Margeri?“

„I njoj će biti suđeno, na istom sudukao i tebi. Plavog Barda sam predaoprvoobredniku, kao što je veličanstvonaredilo. On je sada ovde, negde doleispod nas. Moji šaptači mi javljaju da gabičuju, ali zasada još peva istu umilnupesmu kojoj smo ga naučili.“

Istu umilnu pesmu. Um joj je biootupeo od neispavanosti. Vot, pravo imemu je Vot. Ako su bogovi milostivi, Votće umreti pod bičem, i tako Margerineće moći da opovrgne njegovosvedočenje. „Gde su moji vitezovi? Ser

Ozfrid... prvoobrednik namerava daubije njegovog brata Oznija, njegovizlatni plaštovi moraju...“

„Ozfrid Ketlblek više ne zapovedaGradskom stražom. Kralj ga je smenio spoložaja i na njegovo mesto postaviokapetana Zmajeve kapije, izvesnogHamfrija Vodenog.“

Sersei je bila previše umorna, ništaod ovoga nije imalo smisla. „Zašto biTomen to uradio ?“

„Dečak nije kriv. Kada Veće stavineku odluku ispred njega, on se potpiše ilupi pečat.“

„Moje Veće, ko? Ko bi to uradio?Ne ti?“

„Avaj, ja sam iz Veća izbačen, madami zasada dozvoljavaju da nastavim

svoj rad sa evnuhovim šaptačima.Kraljevstvom vladaju ser Haris Svift ivelemeštar Piseli. Poslali su gavrana uLivačku stenu, s pozivom tvom stricu dase vrati na dvor i preuzme namesništvo.Ako namerava da prihvati, bolje bi mubilo da požuri. Mejs Tirel je prekinuoopsadu Krajoluja i vraća se u grad sasvojom vojskom, a javljaju mi da iRendil Tarli stiže iz Devojačkogjezera.“

„Zar je lord Meriveder pristao nasve to?“

„Meriveder je dao ostavku na mestou Veću i pobegao u Dugi sto sa svojomženom, koja nam je prva donela vesti o...optužbama... protiv veličanstva.“

„Pustili su Tenu da ode.“ To je bilo

najlepše što je čula otkako jeprvovrabac rekao ne. Tena je mogla daje upropasti. „Šta je s lordom Vodenim?Njegovi brodovi... ako izvede posade nakopno, imaće dovoljno ljudi da...“

„Čim su vesti o trenutnim nevoljamaveličanstva stigle do reke, lord Vodenije digao jedra, izbacio vesla i izveosvoju flotu na more. Ser Haris sepribojava da ovaj namerava da sepridruži lordu Stanisu. Piseli veruje daplovi na Stepenice, da okuša sreću kaogusar.“

„Svi moji lepi dromoni.“ Sersei seskoro nasmeja. „Moj gospodar otac jegovorio da su kopilad po prirodiprevrtljiva. Šteta što ga nisam slušala.“Zadrhtala je. „Propala sam, Kiburne.“

„Ne.“ On je uze za ruku. „Ima nade.Veličanstvo ima pravo da svoju nevinostdokaže bitkom. Moja kraljice, tvojmegdandžija je spreman. Nema čoveka usvih Sedam kraljevstava koji bi mogaoda mu se suprotstavi. Ako mi samo dašnaređenje.“

Ovog puta se nasmejala. Bilo je tosmešno, užasno smešno Jezivo smešno.„Bogovi se podsmevaju svim našimnadama i računicama. Imam megdandžijukoga niko ne može da porazi, ali mi jezabranjeno da ga upotrebim. Ja sam imkraljica, Kiburne. Moju čast može dabrani samo zakleti brat Kraljeve garde.“

„Shvatam.“ Osmeh zamre naKiburnovom licu. „Veličanstvo, ne znamšta da kažem. Ne znam šta da ti

savetujem...“Čak i u svom izmoždenom,

uplašenom stanju, kraljica je znala da sene usuđuje da sudbinu prepusti suduvrabaca. Niti je mogla da računa da ćese ser Kevan umešati, posle reči koje surazmenili kada su se poslednji putv i d e l i . Moraće da bude suđenjeborbom. Nema druge. „Kiburne, u imetvoje ljubavi prema meni, preklinjem te,pošalji jednu poruku. Gavranom, ako jemoguće. Jahačem, ako nije. Moraš jeposlati u Brzorečje, mom bratu. Reci mušta se desilo, i piši... piši...“

„Da, veličanstvo?“Ona obliza usne. Tresla se. „Smesta

dođi. Pomozi mi. Spasi me. Sada si mipotreban kao što mi nikada ranije nisi

trebao. Volim te. Volim te. Volim te.Dođi smesta.“

„Biće tvoja volja. ’Volim te’ triputa?“

„Tri puta.“ Morala je da dopre donjega. „On će doći. Znam da hoće.Mora. Džejmi je moja jedina nada.“

„Moja kraljice“, reče Kiburn, „danisi... zaboravila? Ser Džejmi nemadesnu šaku. Ako ti on bude megdandžijapa izgubi...“

Otići ćemo sa ovog sveta zajedno,kao što smo jednom na njega došli.„Neće on izgubiti. Ne Džejmi. Ne kadaje moj život u pitanju.“

DŽEJMINovi gospodar Brzorečja je bio tako

besan da se tresao. „Prevarili su nas“,rekao je. „Taj nas je čovek povukao zanos!“ Ružičasta pljuvačka mu je prskalasa usana dok je upirao prstom u EdmuraTulija. „Skinuću mu glavu! Ju vladam uBrzorečju, po kraljevom ličnomproglasu, ja...“

„Emone“, reče njegova žena, „lordzapovednik zna za kraljev proglas. SerEdmur zna za kraljev proglas. Konjušariznaju za kraljev proglas.“

„Ја sam lord, i ja ću mu odsećiglavu!“

„Zbog kog zločina?“ Koliko god bio

mršav, Edmur je i dalje delovaogospodskije od Emona Freja. Na sebi jeimao postavljen dublet od crvene vune spastrmkom u skoku izvezenom nagrudima. Čizme su mu bile crne, čakšireplave. Kestenjasta kosa mu je bilaoprana i podšišana, riđa brada urednopotkresana. „Uradio sam sve što setražilo od mene.“

„Oh?“ Džejmi Lanister nije spavaootkako je Brzorečje otvorilo kapije, iglava ga je užasno bolela. „Ne sećam seda sam tražio da pustiš ser Brindena dapobegne.“

„Zahtevao si da predam svoj zamak,a ne svog strica. Jesam li ja kriv što sutvoji ljudi dozvolili da promakne krozopsadne linije?“

Džejmiju to nije bilo nimalozabavno. „Gde je on?“, reče, dozvolivšida mu se razdraženost vidi. Njegoviljudi su tri puta pretražili Brzorečje, aod Brindena Tulija nije bilo ni traga.

„Nije mi rekao kuda namerava dapođe.“

„А ti ga nisi pitao. Kako je izašao?“„Ribe plivaju. Čak i one crne.“

Edmur se osmehnu.Džejmi je bio na ivici da ga raspali

preko usta zlatnom šakom. Nekolikozuba manjka bi ga naučilo da se neosmehuje. Za čoveka koji će ostatakživota provesti kao zatočenik, Edmur jebio previše zadovoljan samim sobom.„Pod Livačkom stenom imamo tamničkerupe u koje čovek stane tesno kao u

oklop. U njima ne možeš da se okreneš,da sedneš niti da dohvatiš stopala kadapacovi počnu da ti glođu nožne prste. Dali bi bio ljubazan da ponovo razmisliš otom odgovoru?“

Osmeh lorda Edmura nestade. „Daosi mi reč da će se prema meni postupatičasno, kao što priliči mom rodu.“

„I hoće“, reče Džejmi. „Plemenitijivitezovi od tebe su umrli jecajući u timrupama, a i mnogi veliki lord. Pa čak ijedan ili dva kralja, ako se dobro sećamčasova istorije. Tvoja žena može dadobije jednu pored tebe, ako želiš. Nebih voleo da vas razdvajam.“

„Plivao je“, reče Edmur mračno.Imao je iste plave oči kao njegova sestraKejtlin, i Džejmi vide isto gađenje koje

je nekada video u njenim. „Digli smorešetke na Vodenoj kapiji. Ne do kraja,samo neke tri stope. Dovoljno da ostanerazmak pod vodom, mada se i dalječinilo da je kapija zatvorena. Moj stricje dobar plivač. Kada je pao mrak,provukao se ispod šiljaka.“

A sigurno je tako prošao i ispodlanca. Noć bez mesečine, stražari kojise dosađuju, crna riba u crnoj reci tihopluta nizvodno. Ako je Rutiger ili Ju ilibilo ko od njihovih ljudi čuo pljusak,sigurno ga je pripisao nekoj kornjači ilipastrmki. Edmur je sačekao dobar deodana pre nego što je spustio jezovukaStarka, kao znak predaje. U zbrciprilikom prelaska zamka iz ruke u ruku,Džejmiju su tek sutradan javili da Crna

Riba nije među zarobljenicima.Otišao je do prozora i zagledao se u

reku. Bio je vedar jesenji dan, a sunce jeblistalo na vodi. Do sada je Crna Ribamožda čitavih deset liga nizvodno.

„Moraš da ga nađeš“, bio je uporanEmon Frej.

„Naći ćemo ga mi.“ Džejmi jegovorio sa sigurnošću koju nije osećao.„Imam pse i lovce koji ga već traže.“Ser Adam Marbrend je vodio potragujužno od reke, ser Dermot od Kišegoreseverno. Razmišljao je čak da pošalje irečne gospodare, ali Vens, Pajper injima slični pre bi pomogli Crnoj Ribida pobegne nego što bi mu stavili okove.Sve u svemu, nije gajio velike nade.„Možda će nam neko vreme izmicati“,

rekao je, „ali će napokon negdeizroniti.“

„Šta ako pokuša da mi otme mojzamak?“

„Imaš posadu od dvesta ljudi.“Zapravo i preveliku posadu, ali je lordEmon bio strašljive prirode. Bar će ihlako hraniti; Crna Riba je u Brzorečjuostavio obilne zalihe, baš kao što jetvrdio. „Pošto se toliko potrudio da namode, sumnjam da će se ser Brindenuskoro vratiti.“ Osim na čelurazbojničke družine. Nije sumnjao daCrna Riba namerava da nastavi borbu.

„Ovo je tvoje sedište“, reče lediDžena svom mužu. „Tvoje je da ga držiš.Ako to nisi u stanju, spali ga i beži nazadu Stenu.“

Lord Emon protrlja usta. Ruka mupostade crvena i sluzava od kiselišća.„Naravno, Brzorečje je moje, i nemačoveka koji će mi ga oduzeti.“ Poslednjiput je sumnjičavo odmerio EdmuraTulija dok ga je ledi Džena izvodila izodaje.

„Postoji li još nešto što želiš da mikažeš?“ upita Džejmi Edmura kadaostadoše sami.

„Ovo je bila radna odaja mog oca“,reče Tuli. „Odavde je vladao rečnimzemljama, mudro i dobro. Voleo je dasedi kraj tog prozora. Tu je svetlo bilojako, a kada god bi digao glavu s posla,video je reku. Kada bi mu se očiumorile, zvao je Ket da mu čita.Maloprstić i ja smo jednom sagradili

zamak od drvenih kocaka, tu poredvrata. Nikad nećeš znati koliko mi jemuka što te vidim u ovoj sobi,Kraljeubico. Nikada nećeš znati kolikote prezirem.“

Tu je grešio. „Prezirali su me i boljiod tebe, Edmure“, Džejmi pozvastražara. „Odvedi lorda nazad u kulu ipostaraj se da ga nahrane.“

Gospodar Brzorečja tiho pođe.Sutradan će krenuti na zapad. Ser ForliPrester će zapovedati njegovompratnjom; stotinu ljudi, uključujući idvadeset vitezova. Bolje da toudvostručim. Lord Berik će moždapokušati da oslobodi Edmura pre negošto stignu do Zlatnog zuba. Džejmi niježeleo da po treći put mora da hvata

Tulija.Vratio se u stolicu Hostera Tulija,

privukao mapu Trozupca i poravnao jezlatnom šakom. Kuda bih pošao da samCrna Riba?

„Lorde zapovedniče?“ Gardista jestajao na otvorenim vratima. „Stigle suledi Vesterling i njena kći, po tvomnaređenju.“

Džejmi gurnu mapu u stranu. „Uvedii h. “ Bar devojka nije nestala. DžejnVesterling je bila kraljica Roba Starka,devojka zbog koje je izgubio sve. Smalim vukom u stomaku, mogla je bitiopasnija od Crne Ribe.

Nije izgledala opasno. Džejn je bilavitka devojka, ne starija od petnaest ilišesnaest leta, više nespretna nego ljupka.

Imala je uzane kukove, grudi veličinejabuka, čupave kestenjaste uvojke i toplesmeđe oči srne. Lepuškasta za jednodete, proceni Džejmi, ali ne i žena zbogkoje se gubi kraljevstvo. Lice joj je bilonatečeno, a na čelu je imala ožiljak,napola skriven pramenom smeđe kose.„Šta se to desilo?“ upitao ju je.

Devojka okrenu glavu. „Ništa“, kazanjena majka, žena strogog lika u haljiniod zelenog somota. Ogrlica od zlatnihmorskih školjki visila joj je o dugačkom,tankom vratu. „Nije htela da predakrunicu koju joj je buntovnik dao, a kadasam pokušala da joj je skinem s glave,tvrdoglavo dete mi se suprotstavilo.“

„Bila je moja.“ Džejn zajeca. „Nisiimala prava. Rob ju je za mene

napravio. Ja sam ga volela.“Njena majka zamahnu da je ošamari,

ali Džejmi stade između njih. „То ne“,upozori on ledi Sibel. „Sedite, obe.“Devojka se skupi na stolici kao uplašenaživotinjica, ali njena majka sedeukočeno, visoko dignute glave. „Hoćeteli vina?“, upita ih on. Devojka nijeodgovorila. „Ne, hvala“, reče majka.

„Kako vam drago.“ Džejmi se okrenukćeri. „Žao mi je zbog tvog gubitka.Dečak je bio hrabar, to moram da mupriznam. Postoji jedno pitanje kojemoram da ti postavim. Da li nosišnjegovo dete, moja gospo?“

Džejn skoči iz stolice i pobegla bi izsobe da je stražar na kapiji nije uhvatioza ruku. „Ne nosi“, reče ledi Sibel dok

je njena kći pokušavala da pobegne. „Zato sam se postarala, kao što mi je tvojgospodar otac naložio.“

Džejmi klimnu glavom. TivinLanister nije bio čovek koji bi prevideotakve pojedinosti. „Pusti devojku“, rečeon. „S njom sam zasada završio.“ KadaDžejn jecajući pobeže, on odmeri majku.„Kuća Vesterlinga je dobila svojepomilovanje, a tvoj brat Rolf je postaogospodar Kastamira. Šta još hoćete odnas?“

„Tvoj gospodar otac mi je obećaodobar brak za Džejn i njenu mlađusestru. Obećao je da će se one udati zalordove ili naslednike, ne za mlađesinove ili domaće vitezove.“

Lordove ili naslednike. Nije nego.

Vesterlinzi su bili stara kuća, i gorda, alije ledi Sibel sama rođena kao Spajser,iz loze trgovaca koji su parama stekliplemstvo. Kroz maglu se prisećao da jojje baba bila nekakva suluda veštica saistoka. A Vesterlinzi su bili i siromašni.Kćeri Sibel Spajser su u običnimokolnostima mogle da se nadaju mlađimsinovima, ali će zahvaljujućidebeljuškastom ćupu lanisterskog zlatačak i buntovnička udovica biti privlačnanekom lordu. „Dobićeš svoje brakove“,reče Džejmi, „ali Džejn mora da sačekapune dve godine pre nego što se ponovouda.“ Ako devojka prebrzo nađe novogmuža pa zatrudni, neumitno će bitišaputanja da je otac Mladi Vuk.

„Ја imam i dva sina“, podseti ga ledi

Vesterling. „Rolam je sa mnom, ali jeRejnald vitez i otišao je s buntovnicimau Blizance. Da sam znala šta će se tamodesiti, to nikada ne bih dozvolila.“ Uglasu joj se čuo prisenak prekora.„Rejnald nije znao ništa o... o sporazumus tvojim ocem. Možda je sužanj uBlizancima.“

Ili je možda mrtav. Valder Frejtakođe nije znao za sporazum.„Raspitaću se. Ako je ser Rejnald jošsužanj, mi ćemo platiti otkupninu.“

„Spomenut je i brak za njega.Nevesta iz Livačke Stene. Tvojgospodar otac je rekao da će dobiti nekuDžoj, ako sve prođe kao što smo senadali.“

Čak i iz groba, mrtva ruka lorda

Tivina nas sve pokreće. „Džoj jevanbračna kći mog pokojnog stricaDžeriona. Veridba može da se sredi, akoto želiš, ali će brak morati da sačeka.Džoji je bilo devet ili deset godina kadasam je poslednji put video.“

„Njegova vanbračna kći?“ LediSibel je izgledala kao da je progutalalimun. „Hoćeš da se jedan Vesterlingoženi kopiletom?“

„Ništa više nego što hoću da se Džojuda za sina jedne podle, prevrtljivekučke. Ona zaslužuje bolje.“ Džejmi birado zadavio tu ženu njenom vlastitomogrlicom s morskim školjkama. Džoj jebila milo dete, mada usamljeno; njenotac je bio Džejmijev najdraži stric.„Tvoja kći je deset puta vrednija od

tebe, moja gospo. Sutra ćeš poći saEdmurom i ser Forlijem. Do tada bi tibolje bilo da mi se sklanjaš s očiju.“Viknuo je gardisti i ledi Sibel ode čvrstostegnutih usana. Džejmi se pitao kolikoje tačno lord Gaven znao o spletkamasvoje žene. Koliko mi muškarci ikadaznamo?

Kada su Edmur i Vesterlinzi krenuli,četiri stotine ljudi je izjahalo s njima;Džejmi je u poslednjem trenutku ponovoudvostručio pratnju. Prejahao je s njimanekoliko milja, da porazgovara sa serForlijem Presterom. Mada je na ogrtačuimao glavu bika, a na kacigi rogove, serForli nije mogao manje da liči na bika.Bio je nizak, suv, prekaljen čovek. Sašiljastim nosem, ćelavim temenom i

smeđom prosedom bradom, više je ličiona krčmara nego na viteza. „Ne znamogde je Crna Riba“, podseti ga Džejmi,„ali ako mu se ukaže prilika da oslobodiEdmura, to će i da učini.“

„То se neće desiti, moj gospodaru.“Kao i većina krčmara, ser Forli uopštenije bio glup. „Nastupanje će nam štititiizvidnici i tragači, a noću ćemoutvrđivati logor. Odabrao samdesetoricu ljudi da budu uz Tulija i noćui danju, moje najbolje strelce. Bude liskrenuo s druma samo za stopu, tako ćega nakititi perjem da će rođena majka odnjega pomisliti da je guska.“

„Dobro.“ Džejmi bi radije želeo daTuli bezbedno stigne do Livačke stene,ali bolje mrtav nego na slobodi.

„Postavi i nekoliko strelaca blizu kćerilorda Vesterlinga.“

Ser Forlija je to iznenadilo.„Gavenove male? Ona je...“

„...udovica Mladog Vuka“, dovršiDžejmi, „i dvaput opasnija od Edmuraako uspe da nam pobegne.“

„Razumem, moj gospodaru.Čuvaćemo je.“

Džejmi je morao da prođe poredVesterlinga dok je jahao duž povorkevraćajući se za Brzorečje. Lord Gavenmu je ozbiljno klimnuo glavom uprolazu, ali ga je ledi Sibel pogledalaočima poput ledenih krhotina. Džejn ganije ni videla. Udovica je jahalaoborenih očiju, umotana u plašt skapuljačom. Pod njegovim teškim

naborima, odeća joj je bila fine izrade,ali poderana. Sama ju je poderala, kaoznak žalosti, shvati Džejmi. To sigurnonije obradovalo njenu majku. Shvatio jeda se pita da li bi Sersei poderala svojuhaljinu ako bi čula da je on mrtav.

Nije se vratio pravo u zamak, već jeponovo prešao Stenovalju da posetiEdvina Freja i raspravi o prebacivanjuzatočenika njegovog pradede. Frejevskavojska je počela da se osipa samonekoliko sati posle predaje Brzorečja,pošto su vazali lorda Valdera i konjanicislobodnjaci digli šatore i krenuli kući.Freji koji su preostali rušili su logor, alije Edvina i njegovog strica našao upaviljonu ovog drugog.

Njih dvojica su se žestoko prepirali

nad mapom, ali su prestali kada jeDžejmi ušao. „Lorde zapovedniče“, rečeRečni s ledenom ljubaznošću, ali Edvinuizlete: „Krv mog oca je na tvojimrukama, ser.“

To je pomalo iznenadilo Džejmija.„Kako to?“

„Ti si ga poslao kući, zar ne?“Neko je morao. „Zar se ser Rimenu

desilo nešto loše?“„Obešen je s čitavom svojom

pratnjom“, reče Valder Rečni.„Razbojnici su ih uhvatili dve lige južnood Lepitrga.“

„Donderion?“„On, ili Toros ili ta Gospa Kamenog

Srca.“Džejmi se namršti. Rimen Frej je bio

budala, kukavica i pijanac, i nikomeneće preterano nedostajati, drugimFrejima najmanje od svih. Ako suEdvinove suze nekakav nagoveštaj, čakni rođeni sinovi ga neće dugo žaliti.Ipak... ti odmetnici su se stvarnookuražili ako se usuđuju da obesenaslednika lorda Valdera na nepun danjahanja od Blizanaca. „Koliko je ljudiser Rimen imao sa sobom?“, upita on.

„Tri viteza i tuce oklopnih pešaka“,odgovori Rečni. „Kao da su znali da ćese vratiti u Blizance, i to sa slabompratnjom.“

Edvinova usta se zgrčiše. „Mogu dase kladim da je u to umešan moj brat.Dozvolio je odmetnicima da pobegnukada su ubili Mereta i Petira, a sada je i

jasno zašto. Pošto nam je otac mrtav,samo sam ja ostao između CrnogValdera i Blizanaca.“

„Za to nemaš dokaza“, reče ValderRečni.

„Ne trebaju mi dokazi. Poznajem jasvog brata.“

„Tvoj brat je u Vodogledu“, bio jeuporan Rečni. „Kako je mogao da zna dase ser Rimen vraća u Blizance?“

„Neko mu je rekao“, reče Edvinbesno. „On ima uhode u našem logoru, uto budi siguran.“

A ti ih imaš u Vodogledu. Džejmi jeznao da je neprijateljstvo između Edvinai Crnog Valdera duboko, ali ga nije bilobriga ko će od njih dvojice nasleditinjihovog dedu kao gospodar Prelaza.

„Ako ćete mi oprostiti što vasometam u bolu“, reče on suvim glasom,„moramo da razmotrimo neka drugapitanja. Kada se vratite u Blizance,molim vas da obavestite lorda Valderada kralj Tomen zahteva sve sužnje kojeste uzeli na Crvenoj svadbi.“

Ser Valder se namršti. „Ti sužnji suvredni, ser.“

„Veličanstvo ih ne bi tražilo da subezvredni.“

Frej i Rečni se zgledaše. Edvin reče:„Moj gospodar deda će očekivatinadoknadu za njih.“

I dobiće je, čim meni izraste novaruka, pomisli Džejmi. „Svi mi neštoočekujemo“, reče on mirno. „Reci mi, dali je među tim sužnjima i ser Rejnald

Vesterling?“„Vitez od morskih školjki?“ Edvin se

podrugljivo nasmeja. „Tog ćeš naći kakohrani ribe na dnu Zelenog kraka.“

„Bio je u dvorištu kada su naši ljudidošli da ubiju jezovuka“, reče ValderRečni. „Valen je zatražio njegov mač ion ga je spremno predao, ali kada susamostrelci počeli da gađaju vuka, oteoje Valenovu sekiru i oslobodiočudovište od mreže koju su prebacilipreko njega. Valen kaže da ga jednastrelica pogodila u rame a druga u trbuh,ali je ipak uspeo da stigne do mola ibaci se u reku.“

„Ostavio je krvav trag nastepeništu“, reče Edvin.

„Jeste li posle našli leš?“, upita

Džejmi.„Posle smo našli hiljadu leševa.

Kada jednom provedu nekoliko dana ureci, svi su manje-više isti.“

„Čuo sam da isto važi i za obešeneljude“, reče Džejmi pre nego što ode.

Sutradan ujutro su od logora Frejaostale samo muve, konjska balega i serRimenova vešala, usamljena krajStenovalje. Njegov brat od ujaka je hteoda zna šta s njima da uradi, kao i sasvom opsadnom opremom koju jesagradio, ovnovima, krmačama itrebušetima. Daven je predložio da ihsve odvuku do Gavrangrane i tamoupotrebe. Džejmi mu je rekao da svespali, počevši od vešala. „Samnameravam da se postaram za lorda

Titosa. Neće mi trebati opsadna kula.“Daven se iskezi kroz čupavu bravu.

„Dvoboj, braco? To mi ne deluje nimalopošteno. Titos je star i sed čovek.“

Star i sed čovek sa obe ruke.Te noći su se on i ser Ilin borili tri

sata. Bila je to jedna od boljih noći. Dasu se borili izistinski, Pejn bi ga ubiosamo dvaput. Pet-šest smrti su bilepravilo, a neke noći i gore od toga. „Akoistrajem u ovome još godinu dana,možda ću biti dobar kao Pek“, izjaviDžejmi, a ser Ilin pusti onaj kreštavizvuk koji je značio da mu je zabavno.„Hajde, da pijemo još dobrog crnogvina Hostera Tulija.“

Vino je postalo deo njihovog rituala.Ser Ilin je bio savršen drugar za piće.

Nikada ga nije prekidao, nikada se nijeraspravljao, nikada se nije žalio, tražiousluge ili pričao dugačke, besmislenepriče. Samo je pio i slušao.

„Trebalo je da iščupam jezike svimsvojim prijateljima“, reče Džejmi dokim je punio čaše, „kao i rođacima. TihaSersei bi bila baš dobra. Mada bi minedostajao njen jezik kada bismo seljubili.“ Otpio je. Vino je bilotamnocrveno, slatko i jako. Zagrejalo gaje. „Ne mogu da se setim kada smopočeli da se ljubimo. U početku je bilonevino. A posle nije.“ Dovršio je vino iodložio pehar. „Tirion mi je jednomrekao da većina kurvi neće da se ljubi.Jebaće se do iznemoglosti, rekao je, alinikada svojim usnama nećeš osetiti

njihove. Misliš da se moja sestra ljubi sKetlblekom?“

Ser Ilin nije odgovorio.„Mislim da ne bi bilo u redu da

ubijem sopstvenog zakletog brata.Trebalo bi da ga uštrojim i pošaljem naZid. To su uradili s LukamoromPožudnim. Ser Ozmund, naravno, naštrojenje neće gledati preteranoblagonaklono. A treba uzeti u obzir injegovu braću. Braća umeju da buduopasna. Pošto je Egon Bezvrednipogubio ser Terensa Tojna zato što jespavao s njegovom ljubavnicom,Tojnova braća su dala sve od se sebe daga ubiju. To ipak nije bilo dovoljno,zahvaljujući Zmajvitezu, ali ne zato štose nisu svojski potrudili. Sve lepo piše u

Beloj knjizi. Sve, osim šta da se radi saSersei.“

Ser Ilin pređe prstom preko grla.„Ne“, reče Džejmi. „Tomen je već

izgubio brata, kao i čoveka za koga jesmatrao da mu je otac. Ako mu ubijemmajku, zbog toga će me mrzeti... a onanjegova mila ženica će naći načina da tumržnju okrene u korist Visokog Sada.“

Ser Ilin se osmehnu na način koji seDžejmiju nije dopao. Ružan osmeh.Ružna duša. „Previše pričaš“, reče muon.

Sutradan se ser Dermot od Kišegorevratio u zamak praznih ruku. Kada su gapitali šta je našao, odgovorio je:„Vukove. Stotinu prokletnika.“ Odneli sumu dvojicu stražara. Vukovi su izronili

iz tame i iskasapili ih. „Naoružani ljudiu verižnjačama i tvrdoj koži, a ipak ih sezveri nisu bojale. Pre nego što je umro,Džejt je rekao da je čopor predvodilačudovišno velika vučica. Jezovuk, ponjegovim rečima. „Vukovi su nam ušli imeđu konje. Prokletinje su mi ubileomiljenog riđana.“

„Prsten od vatri oko logora će ihmožda odbiti“, reče Džejmi, mada nijebio tako siguran. Da nije ser Dermotovjezovuk ista zver koja je napala Džofrijakod raskršća?

Bez obzira na vukove, ser Dermot jeuzeo odmorne konje i još ljudi i sutradanujutro ponovo krenuo, da nastavi potraguza Brindenom Tulijem. Tog istogpopodneva, gospodari Trozupca su došli

Džejmiju da zatraže dozvolu za povrataku svoje zemlje. Odobrio im je to. LordPajper je takođe želelo da zna sudbinusvog sina Marka. „Svi sužnji će bitiotkupljeni“, obećao je Džejmi. Dok surečni gospodari odlazili, lord KarilVens se zadržao da kaže: „LordeDžejmi, moraš otići u Gavrangranu.Dokle god mu je Džonos pred kapijom,Titos se nikada neće predati, ali znam daće pred tobom kleknuti.“ Džejmi mu jezahvalio na tom savetu.

Sledeći je otišao Delivepar. Želeo jeda se vrati u Deri, jer je obećao da će seboriti protiv razbojnika. „Prejahali smopola prokletog kraljevstva, a zašto? Dabismo naterali Edmura Tulija da seupiša u gaće? Od tog pesma ne biva. Ja

hoću borbu. Hoću Pseto, Džejmi. Njega,ili krajiškog lorda.“

„Psetova glava je tvoja, ako uspeš damu je skineš“, reče Džejmi, „ali BerikDonderion mora biti uhvaćen živ, dabude odveden u Kraljevu luku. Njegovusmrt mora da vidi hiljadu ljudi, inačeneće ostati mrtav.“ Delivepar je na tomalo gunđao, ali je na kraju popustio.Sutradan je otišao sa svojim štitonošomi pešadincima, kao i Ćosavim DžonomBetlijem, koji je zaključio da je lov narazbojnike bolji od povratka njegovojženi, čuvenoj po ružnoći. Navodno je, zarazliku od Betlija, imala bradu.

Džejmi je još morao da se pozabaviposadom zamka. Svi su se do jednogzakleli da nisu znali ništa o ser

Brindenovim namerama niti tome kudaje otišao. „Lažu“, tvrdio je Emon Frej,ali je Džejmi mislio suprotno. „Akonikome ne poveravaš svoje namere, nikone može da te izda“, primetio je. LediDžena je predložila da se nekolikovojnika ispita. Odbio je. „Dao samEdmuru reč da će posada moći da odeživa i zdrava, pod uslovom da sepreda.“

„То je bilo veoma viteški s tvojestrane“, rekla je njegova tetka, „ali jeovde potrebna snaga, a ne viteštvo.“

Pitaj Edmura koliko je mojeviteštvo, pomisli Džejmi. Pitaj ga zatrebušet. Nekako mu se činilo da gameštri neće pomešati s princom EmonomZmaj vitezom kada budu pisali svoje

istorije. Ipak, osećao je čudnozadovoljstvo. Rat je bio skoro okončan.Zmajkamen je pao, Krajoluj će gauskoro slediti, u to nije sumnjao, aStanis slobodno može da zadrži Zid.Severnjaci ga neće voleti ništa više negoolujni gospodari. Ako ga Ruz Bolton neuništi, zima hoće.

A on je svoj posao u Brzorečjuobavio a da pri tom nijednom nije digaooružje protiv Starkova ili Tulija. Čimpronađe Crnu Ribu, biće slobodan da sevrati u Kraljevu luku, gde mu je mesto.Mesto mi je uz mog kralja. Uz mogsina. Da li bi Tomen želeo da to sazna?Istina bi mogla da dečaka košta prestola.Da li bi radije da imaš oca ili stolicu,momče? Džejmi bi mnogo dao da zna

odgovor na to pitanje. On voli da udarapo hartijama svojim pečatom. Naravno,dečak mu možda čak neće ni poverovati.Sersei bi rekla da je to laž. Moja milasestra, nevernica. Moraće da nađenačina da iščupa Tomena iz njenihkandži pre nego što dečak postane drugiDžofri. A kad smo već tu, moraće damomku nađe i novo Malo veće. AkoSersei nekako bude gurnuta u stranu,ser Kevan će možda prihvatiti da služikao Tomenova desnica. A ako ne - pa,Sedam kraljevstava ima dovoljnosposobnih ljudi. Forli Prester bi biodobar izbor, ili Roland Krejkhol. Akobude potreban neko ko nije zapadnjak,da se umire Tireli, tu je uvek MatisRouen... ili čak Petir Beliš. Maloprstić

je umiljat koliko i pametan, ali previšeniskog roda da ugrozi nekog od velikihlordova, pošto nema sopstvenih mačeva.Savršena desnica.

Tulijevska posada je otišla sledećegjutra, ostavivši prethodno sve oružje ioklope. Svakom čoveku je bilodozvoljeno da ponese hrane za tri dana iodeću na sebi, nakon što se zakleo daviše nikada ne digne oružje protiv lordaEmona ili kuće Lanistera. „Ako budemoimali sreće, svaki deseti će održati reč“,reče ledi Džena.

„Dobro je. Radije bih da se borimprotiv devetorice nego protivdesetorice. Deseti bi možda bio onajkoji će me ubiti.“

„I drugih devet će te ubiti jednako

brzo.“„Bolje i to nego da umrem u

krevetu.“ Ili u nužniku.Dva čoveka su rešila da ne krenu sa

ostalima. Ser Dezmond Grel, starikaštelan lorda Hostera, radije se odlučioda obuče crno. Isto kao i ser RobinRiger, kapetan garde Brzorečja. „Ovajzamak je četrdeset godina bio moj dom“,rekao je Grel. „Kažeš mi da samslobodan da idem, ali kuda? Prestar sami predebeo za viteza lutalicu. Ali na Zidusu ljudi uvek dobrodošli.“

„Kako želiš“, reče Džejmi, mada jeto zapravo predstavljalo priličnuglavobolju. Dozvolio im je da zadržeoružje i oklop i odredio tuce ljudiGregora Kleganija da ih isprate do

Devojačkog jezera. Za zapovednika jepostavio Raforda, onog koga su zvaliSrculence. „Postaraj se da zatočenicičitavi stignu do Devojačkog jezera“,rekao mu je, „inače će ono što je serGregor uradio Jarcu biti prava šalaprema onome što ću ja da uradim tebi.“

Još dana prođe. Lord Emon je udvorištu iskupio čitavo Brzorečje, ljudelorda Edmura kao i svoje, i skoro trisata im govorio o tome šta se od njihočekuje sada kada im je on gospodar. Svremena na vreme bi mahnuo svojimpergamentom, dok su konjušari, služavkei kovači mračno i ćutke slušali, a kišicapadala na sve njih.

I pevač je slušao, onaj koga jeDžejmi uzeo ser Rimenu Freju. Džejmi

ga je našao kako stoji u otvorenimvratima, na suvom. „Lord bi trebalo dabude pevač“, reče čovek. „Ovaj govorje druži od krajiške balade, a mislim danijednom nije zastao da udahne vazduh.“

Džejmi je morao da se nasmeje.„Lord Emon ne mora da diše, samo dokmože da žvaće. Hoćeš li da spevašpesmu o tome?“

„Smešnu pesmu. Nazvaću je’Razgovor s ribama’.“

„Samo nemoj da je sviraš tamo gdemoja tetka može da je čuje.“ Džejmiranije nije obraćao mnogo pažnje napevača. Bio je to sitan momak, odeven uodrpane zelene čakšire i izlizanu tunikusvetlije nijanse zelene, sa smeđimkožnim zakrpama. Nos mu je bio

dugačak i šiljast, osmeh razvučen kaočarapa. Retka smeđa kosa padala mu jena okovratnik, umršena i neoprana. Nijemu manje od pedeset godina, pomisliDžejmi, harfista lutalica, koga životnije mazio. „Zar nisi bio ser Rimenovčovek kada sam te našao?“, upita on.

„Samo dve nedelje.“„Očekivao sam da ćeš otići s

Frejima.“„Onaj tamo gore je Frej“, reče pevač

klimnuvši glavom ka lordu Emonu, „аovaj zamak mi izgleda kao lepoušuškano mesto da se prezimi. BelozubiVot je otišao kući sa ser Forlijem, pasam mislio da probam da preuzmemnjegovo mesto. Vot ima onaj visokiumilni glas kakav ovakvi poput mene

nikada neće moći da dostignu. Ali jaznam dvostruko više masnih pesama odnjega. S oproštenjem, moj gospodaru.“

„Ti ćeš se sjajno slagati s mojomtetkom“, reče Džejmi. „Ako želiš daovde prezimiš, postaraj se da ti svirkabude po volji ledi Dženi. Samo je onavažna.“

„А ne ti?“„Meni je mesto uz kralja. Neću se

dugo zadržati ovde.“„Žao mi je što to čujem, moj

gospodaru. Ja znam bolje pesme od’Kiša nad Kastamirom’. Mogao sam dati sviram... razne stvari.“

„Neki drugi put“, reče Džejmi.„Kako ti je ime?“

„Tom od Sedmopotočja, ako je po

volji mom gospodaru.“ Pevač dodirnukapu. „Ljudi me, međutim, uglavnomzovu Tom Sedmica.“

„Lepo pevaj, Tome Sedmico.“Te noći je sanjao da je u Velikom

obredištu Belorovom, i da još bdi nadočevim lešom. Obredište je bilo mirno imračno, sve dok jedna žena ne izađe u,senki i sporo priđe odru. „Sestro?“, rečeon.

Ali to nije bila Sersei. Bila je sva usivom, tiha sestra. Kukuljica i veo su jojprikrivali lice, ali je video sveće kakogore u zelenim jezercima njenih očiju.„Sestro“, rekao je, „šta hoćeš od mene?“Poslednja reč je odjekivala po čitavomobredištu,menemenemenemenemenemene.

„Ја ti nisam sestra, Džejmi.“ Digla jebledu meku ruku i zabacila kukuljicu.„Zar si me zaboravio?“

Kako da zaboravim nekoga koganikada nisam upoznao? Reči muzastadoše u grlu. Poznavao ju je, ali to jebilo tako davno...

„Zar ćeš zaboraviti i svog gospodaraoca? Pitam se jesi li ga ikada istinski iupoznao.“ Oči joj behu zelene, kosažeženo zlato. Nije mogao da odredikoliko joj je godina. Petnaest, pomisli,ili pedeset. Popela se uz stepenike istala iznad odra. „Nikada nije mogao dapodnese da mu se smeju. To je mrzeoviše od svega.“

„Kо si ti?“ Morao je da je čuje kakoto izgovara.

„Pitanje je: ko si ti?“„Ovo je san.“„Zar?“ Ona se tužno osmehnu.

„Prebroj svoje šake, dete.“Jedna. Jedna šaka, čvrsto stegnuta

oko balčaka mača. Samo jedna. „Usnovima uvek imam dve šake.“ On dižedesnicu i zagleda se, ne shvatajući, uružnoću svog patrljka.

„Svi sanjamo o onome što nemožemo imati. Tivin je sanjao da mu sinpostane veliki vitez, da mu kći postanekraljica. Sanjao je da će biti tako snažni,hrabri i lepi da mu se više niko nikadaneće smejati.“

„Ја jesam vitez“, reče joj on, „аSersei jeste kraljica.“

Suza joj kliznu niz obraz. Žena

ponovo diže kukuljicu i okrenu mu leđa.Džejmi viknu za njom, ali je ona većodlazila, suknja joj je šaputalauspavanke dok se vukla podom. Neostavljaj me, želeo je da vikne, alinaravno, ona ih je ostavila odavno.

Probudio se u tami, uzdrhtao. Soba jepostala hladna kao led. Džejmipatrljkom desnice zbaci pokrivače.Vatra u ognjištu je zgasla, vide on, aprozor se otvorio. Prošao je kroz mrklimrak odaje da povuče kapke, ali kada jestigao do prozora, boso stopalo mu jenaišlo na nešto vlažno. Džejmi odskoči,na tren zatečen. Prvo je pomislio na krv,ali krv ne bi bila tako hladna.

Beše to sneg, koji je padao krozprozor.

Umesto da zatvori kapke, širom ih jeotvorio. Dvorište je dole bilo pokrivenotankim belim pokrivačem, koji je nanjegove oči postajao sve deblji. Zupcina zidinama imali su bele kapice.Pahulje su padale tiho, a nekoliko dolutakroz prozor da mu se otopi na licu.Džejmi je video svoj dah.

Sneg u rečnim zemljama. Ako ovdepada, sasvim lako može da pada i naLanisgrad, kao i na Kraljevu luku. Zimastupa na jug, a pola naših žitnica jeprazno. Svi usevi koji su još na poljimapropašće. Neće više biti setve, neće bitiviše nade u još jednu, poslednju žetvu.Shvatio je da se pita šta će njegov otacučiniti da nahrani kraljevstvo, pre negošto se prisetio da je Tivin Lanister

mrtav.Kada je jutro svanulo, sneg je bio

dubok do članaka, a još dublji ubogošumi, gde su se nanosi nagomilalipod drvećem. Štitonoše, konjušari ivisokorođeni paževi su od njegovehladne bele čarolije ponovo postali decai ratovali su grudvama po dvorištima izidinama. Džejmi je čuo njihov smeh.Ne tako davno i on bi pravio grudve snjima, da gađa Tiriona dok se ovaj gega,ili da ih gurne niz leđa Serseine haljine.Ipak, da napraviš pristojnu grudvu,trebaju ti dve šake.

Neko mu zakuca na vrata. „Vidi koje, Pek.“

Bio je to stari meštar Brzorečja, sporukom stegnutom u izboranoj i usahloj

ruci. Vajmenovo lice beše bledo kaosneg celac. „Znam“, reče Džejmi,„stigao je beli gavran iz Citadele. Zimaje došla.“

„Ne, moj gospodaru. Ptica je stiglaiz Kraljeve luke. Dao sam sebislobodu... nisam znao...“ Pružio jepismo.

Džejmi ga je pročitao na sedištu krajprozora, okupan svetlošću tog hladnogbelog jutra. Kiburnove reči behu sažete ijednostavne, Serseine grozničave imahni te. Dođi smesta, govorila je.Pomozi mi. Spasi me. Sada mi trebaškao što mi nikada ranije nisi trebao.Volim te. Volim te. Volim te. Dođismesta.

Vajmen je čekao kod vrata a Džejmi

je osetio da ga i Pek gleda. „Želi li mojgospodar da odgovori?“, upita meštar,posle dugačke tišine.

Pahulja pade na pismo. Dok setopila, mastilo poče da se razliva.Džejmi ponovo smota pergament, kolikoje to mogao jednom šakom, pa ga pružiPeku. ,.Ne“, reče on. „Baci ovo u vatru.“

SEMVELNajopasniji deo putovanja bio je

poslednji. Moreuz Redvina je vrveo oddugačkih brodova, kao što su ih u Tirošui upozorili. Pošto se glavnina seničkeflote nalazila na drugom kraju Vesterosa,gvozdenljudi su opljačkali Rajamovpristan i zauzeli Vinograd i Luku morskezvezde, da ih koriste kao uporišta izkojih će napadati trgovačke lađe na putuza Starigrad.

Tri puta su osmatrači iz korpeugledali dugačke brodove. Dva su,međutim, bila podaleko, i Cimetov vetarim je ubrzo odmakao. Treći se pojavioblizu zalaska sunca, da ih odseče od

Šaputavog zaliva. Kada su mu videlivesla kako se dižu i spuštaju, ipretvaraju bakarnu vodu u belu penu,Kodža Mo je u brodske kule poslalastrelce s velikim lukovima od zlatisrcakoji su izbacivali strele dalje i tačniječak i od dornske tisovine. Čekala je dase dugački brod približi na dve stotinekoraka pre nego što je naredila daodapnu. Sem je gađao s njima, a ovogputa mu se učinilo da je njegova strelastigla do broda. Jedna salva je biladovoljna. Dugačka lađa. je skrenulajužno, u potrazi za pitomijim plenom.

Tamnoplavi suton se spuštao dok suulazili u Šaputavi zaliv. Fili je stajala napramcu s detetom, zureći u zamak nalitici. „Tri kule“, reče joj Sem, „sedište

kuće Kostejna.“ Ocrtan naspram zvezdabakljama koje su mu treperile izprozora, zamak je izgledaoveličanstveno, ali je njemu bilo žao štoga vidi. Putovanje se bližilo kraju.

„Veoma je visok“, reče Fili.„Čekaj samo da vidiš Visoku kulu.“Dalino dete zaplaka. Fili otvori

tuniku i dade mu da sisa. Osmehivala sedok ga je dojila, i milovala mu mekanusmeđu kosicu. Počela je da ga voli istokao onog što je ostavila, shvati Sem.Nadao se da će bogovi biti milostiviprema oba deteta.

Gvozdenrođeni su se probili čak i uzaštićene vode Šaputavog zaliva. Dok jeCimetov vetar klizio kraj još jednogopljačkanog ribarskog sela, ratna galija

izroni iz magle, sporo veslajući kanjima. Nosila je ime Lovkinja, a napramcu figuru vitke device odevene ulišće koja je izmahivala kopljem. Trenkasnije, dve manje galije se pojaviše sobe njegove strane, poput dva istovetnalovačka hrta koji jure za gospodarevimpetama. Na Semovo olakšanje, imali subarjak kralja Tomena, lava i jelena,iznad starigradske stepenaste bele kule splamenim kruništem.

Kapetan Lovkinje je bio visok čoveku kao dim sivom plaštu obrubljenomplamenovima od crvenog satena.Priterao je svoju galiju uz Cimetovvetar, digao vesla i viknuo da prelazikod njih. Dok su se njegovi samostrelci istrelci Kodže Mo odmeravali preko

uzanog pojasa vode, prešao je sa pet-šest vitezova, klimnuo glavom KuhuruMou i zatražio da vidi skladišta. Otac ikći su se nakratko nešto dogovarali, aonda pristali.

„Oprostite mi“, rekao je kapetankada je završio s pregledom. „Žao mi ješto pošteni ljudi moraju da trpe ovakvoružno ophođenje, ali bolje to negogvozdenljudi u Starigradu. Pre samo dvenedelje su neki od tih prokletih gadovazarobili u moreuzu jednu tiroškutrgovačku lađu. Posadu su pobili,preobukli se u njihovu odeću i upotrebilinađene boje da ofarbaju brade u stotinurazličitih boja. Kada jednom uđu unutarzidina, nameravali su da zapale luku iotvore kapiju dok se mi borimo s

vatrom. Možda bi i uspeli, ali su naletelin a Gospu od kule, a njen zapovednikveslača ima ženu Tirošanku. Kada jevideo sve te zelene i ljubičaste brade,pozdravio ih je na tiroškom jeziku, anijedan od njih nije znao da uzvrati.“

Sem je bio zgrožen. „Nisu valjdamislili da opljačkaju Starigrad?.“

Ka p e ta n Lovkinje ga radoznalopogleda. „То nisu obični pljačkaši.Gvozdenljudi su uvek pljačkali gde sumogli. Udarili bi iznenada s mora,odneli nešto zlata i devojaka paotplovili, ali je retko napadalo više odjednog ili dva dugačka broda, a nikadaviše od pet ili šest. Stotine njihovihbrodova nas sada muče, jedre iz Štitovai nekih njihovih stena oko Senice.

Zauzeli su Školj kamenih kraba, Ostrvosvinja i Sireninu palatu, a imaju i drugagnezda na Potkovici i Kopiletovojkolevci. Bez flote lorda Redvina,nemamo dovoljno brodova da se s njimauhvatimo u koštac.“

„Šta radi lord Hajtauer?“, izleteSemu. „Moj otac je uvek govorio da jeon bogat kao Lanisteri, i da može daokupi triput više mačeva od bilo kogdrugog vazala Visokog Sada.“

„I više, ako počisti gradskepločnike“, reče kapetan, „ali mačevi nevrede protiv gvozdenljudi, osim akoljudi koji njima barataju ne nauče dahodaju po vodi.“

„Visoka kula sigurno nešto radi.“„Naravno. Lord Lejton se zaključao

na vrh kule s Ludom Devicom, i zajednolistaju mađijske knjige. Možda će dićivojsku iz dubina. Ili neće. Belor gradigalije, Guntor zapoveda u luci, Gartobučava nove regrute, a Hamfri je otišaou Lis da unajmi najamnike-pomorce.Ako uspe da iskamči poštenu flotu odone svoje sestre kurve, moći ćemo dapočnemo da gvozdenljudima vraćamomilo za drago. Do tada, najviše štomožemo jeste da čuvamo zaliv i čekamoda kraljica kučka u Kraljevoj luci pustilorda Pakstera s povoca.“

Gorčina kapetanovih poslednjih rečiprenerazila je Sema jednako kao injihovo značenje. Ako Kraljeva lukaizgubi Starigrad i Senicu, čitavokraljevstvo će se raspasti u

paramparčad, pomislio je dok je gledaoLovkinju i njene sestre kako seudaljavaju.

Onda se zapitao da li je i Rožni bregistinski bezbedan. Zemlje Tarlija ležalesu u kopnu, usred brežuljaka pokrivenihgustom šumom, stotinu ligaseveroistočno od Starigrada i daleko odobale. Trebalo bi da budu daleko oddomašaja gvozdenljudi i njihovihdugačkih brodova, čak i pošto je njegovgospodar otac otišao u rečne zemlje daratuje i ostavio zamak slabo branjen.Mladi Vuk je sigurno isto mislio zaZimovrel, sve do one noći kada se TeonVerolomnik uspeo uz njegove zidine.Sem nije mogao da podnese misao da jemožda dopratio Fili i njeno dete čitavim

tim putem da ih zaštiti, a samo ih ostaviousred rata.

Rvao se sa svojim sumnjama dokraja putovanja, pitajući se šta da radi.Pretpostavljao je da može da zadrži Filiuza sebe u Starigradu. Gradske zidine subile mnogo jače od onih oko zamkanjegovog oca, a branile su ih hiljadeljudi, nasuprot šačici koju je lord Rendilsigurno ostavio u Rožnom bregu kada jekrenuo u Visoki Sad da odgovori pozivusvoga lorda sizerena. Međutim, ako touradi, moraće nekako da je sakrije;Citadela nije dozvoljavala svojimpočetnicima da drže žene ili ljubavnice,bar ne otvoreno. Sem toga, ako dužeostanem sa Fili, kako ću smognutisnage da je ostavim? A morao je da je

ostavi, ili da dezertira. Rekao sam reči,podseti Sem samoga sebe. Akodezertiram, izgubiću glavu, a kako ćeto da pomogne Fili?

Razmišljao je da zamoli Kodžu Mo injenog oca da povedu divljanku sasobom na Letnja ostrva. I taj je put,međutim, bio pun opasnosti. KadaCimetov vetar isplovi iz Starigrada,moraće ponovo da pređe MoreuzRedvina, a ovog puta možda neće imatitoliko sreće. Šta ako vetar zamre, iLetnjeostrvljani ne budu mogli daumaknu napadačima? Ako su priče kojeje čuo istinite, Fili bi bila odvedena zauznicu ili slanu ženu, a dete verovatnobačeno u more, jer bi samo bilo smetnja.

To mora biti Rožni breg, napokon

prelomi Sem. Kada jednom stignemo uStarigrad, unajmim kola i konje i ličnoću je tamo odvesti. Tako će moći daoceni kakvo je stanje u zamku i kakva jeposada, pa ako mu se bilo šta što budečuo ili video ne bude dopalo, moći će dase jednostavno okrene i vrati Fili uStarigrad.

U Starigrad su stigli jednog hladnog ivlažnog jutra, kada je magla bila takogusta da se od grada video samosvetionik Visoke kule. Preko zaliva jebio razvučen lanac, koji je povezivaodvadesetak natrulih olupina. Odmah izanjih je plutao niz ratnih brodova, međukojima su bila i tri velika dromona iogromni zapovednički brod lordaHajtauera, sa četiri palube, Čast

Starigrada. Cimetov vetar je ponovomorao da se podvrgne pregledu. Ovogputa se na njega ukrcao Guntor, sin lordaLejtona, u srebrotkanom plaštu i oklopuod sivih lakiranih krljušti. Ser Guntor jenekoliko godina učio u Citadeli igovorio je letnjeostrvljanski, tako da suon i Kuhuru Mo otišli u kapetanovukabinu da nasamo porazgovaraju.

Sem je iskoristio to vreme da objasnisvoje namere Fili. „Prvo Citadela, dapredamo Džonova pisma i kažemo im zasmrt meštra Emona. Očekujem da ćearhimeštri poslati kola po njegovo telo.Onda ću naći konje i kola da te odvedumojoj majci u Rožni breg. Vratiću sečim budem mogao, ali to će možda bititek sutra.“

„Sutra“, ponovi ona, i poljubi ga zasreću.

Posle dugog vremena ser Guntorizađe iz kabine i dade znak da se lanacpovuče i da Cimetov vetar pristane. Semstade uz Kodžu Mo i tri njena strelcablizu mostića, dok se labuđi brodprivezivao. Letnjoostrvljani su biliveličanstveni u perjanim plaštovimakoje su nosili samo na kopnu. Činilo muse da pored njih izgleda odrpano uvrećastoj crnini, izbledelom plaštu ičizmama belim od soli. „Koliko ćete sezadržati u luci?“

„Dva dana, deset dana, ko to možeznati? Koliko god zatreba da istovarimorobu i utovarimo novu.“ Kodža se iskezi.„Moj otac takođe mora da poseti i sive

meštre. Ima neke knjige na prodaju.“„Može li Fili da ostane na brodu dok

se ja ne vratim?“„Fili može da ostane koliko god

hoće.“ Ona bocnu prstom Sema u trbuh.„Ona ne jede toliko kao neki.“

„Nisam više tako debeo kao pre“,reče on braneći se. Za to je bila zaslužnaduga plovidba na jug. Tolike silnedužnosti, a za hranu ništa sem voća iribe. Letnjoostrvljani su mnogo volelivoće i ribu.

Sem je krenuo za strelcima prekomostića, ali su se na obali rastali i svakoje krenuo svojim putem. Nadao se da jošpamti put do citadele. Starigrad je biolavirint, a on nije imao vremena zagubljenje.

Dan je bio kišovit, pa je kaldrma podnogama bila mokra i klizava, uličicemaglovite i tajanstvene. Sem ih jeizbegavao koliko je mogao i držao serečnog puta koji je vijugao poredVinomeda, kroz srce starog grada.Godilo mu je što pod nogama ponovoima čvrsto tlo umesto zaljuljane palube,ali ipak mu nije bilo prijatno. Osećao jepoglede uprte u sebe, kako zure sbalkona i prozora, posmatraju ga iz tameulaza. Na Cimetnom vetru je poznavaosvako lice. Ovde je nailazio na strancekuda god bi se okrenuo. Još je i gorabila pomisao da će ga videti neko ko gazna. Lord Rendil Tarli je u Starigradubio poznat, ali ne i voljen. Sem nije znaošta bi bilo gore: da ga prepozna neki

prijatelj ili neprijatelj njegovoggospodara oca. Digao je kapuljaču iubrzao korak.

Sa obe strane kapije Citadelenalazile su se ogromne zelene sfinge stelima lava, krilima orla i repovimazmije. Jedna je imala muško, a drugažensko lice. Odmah iza njih nalazilo sePisarsko ognjište, kud su Starigrađanidolazili u potrazi za posvećenicima daim napišu zaveštanja ili pročitaju pisma.Petorica-šestorica pisara su sedosađivala za svojim tezgama, čekajućimušterije. Na drugim tezgama su seprodavale i kupovale knjige. Sem stadekod jedne koja je nudila mape, i pogledamapu Citadele da ustanovi najbrži put doDomostrojiteljevog dvora.

Staza se račvala na mestu gde jestatua kralja Derona prvog sedela navisokom kamenom konju, mača dignutogu pravcu Dorne. Jedan galeb se smestiona glavu Mladog zmaja, a još dvojica nasečivo. Sem pođe levim putem, koji jevodio kraj reke. Kod Gata jadikovki jevideo dva posvećenika kako pomažujednom starcu da uđe u čamac, za kratkuplovidbu do Krvave ade. Za njim seukrcala jedna mlada majka, s bebom, nemnogo starijom od Filine, koja joj jekmečala u naručju. Ispod doka nekikuvarski pomoćnici su zagazili u plićak iskupljali žabe. Buljuk početnikaružičastih obraza jurnu kraj njega kasamotištu. Trebalo je da dođem ovamokada sam bio u njihovim godinama,

pomisli Sem. Da sam pobegao i uzeolažno ime, mogao sam da nestanemmeđu drugim početnicima. Otac bi sepretvarao da mu je Dikon jedini sin.Sumnjam da bi me uopšte i tražio, osimda sam odjahao na mazgi. Tada bi meprogonio, ali samo zbog mazge.

Pred Domostrojiteljevim dvorom,nadzornici su stavljali jednog starijegpočetnika u klade. „Krao je hranu izkuhinje“, objasnio je jedanposvećenicima koji su čekali da gađajuzatočenika trulim povrćem. Svi suradoznalo odmerili Sema dok jeprolazio, s crnim plastom koji mu se izaleđa nadimao poput jedra.

Iza vrata je našao dvoranu s kamenimpodom i visokim, zasvođenim

prozorima. Na njenom kraju je čovekkiselog lica sedeo na dignutompodijumu, grebuckajući perom podebeloj knjizi. Mada je na sebi imaomeštarsku odoru, oko vrata nije imaolanac. Sem se nakašlja. „Dobro ti jutro.“

Čovek diže pogled, ali mu se,izgleda, ono što je video nije dopalo..„Smrdiš mi na početnika.“

„Nadam se da ću to uskoro postati.“Sem izvadi pisma koja mu je dao DžonSnežni. „Pošao sam sa Zida s meštromEmonom, ali je on umro na putu. Ako bihmogao da razgovaram sdomostrojiteljem...“

„Tvoje ime?“„Semvel. Semvel Tarli.“Čovek upisa njegovo ime u knjigu i

mahnu perom ka klupi pored zida. „Sedi.Prozvaće te kada budu hteli.“

Sem sede na klupu.Drugi su dolazili i odlazili. Neki su

donosili poruke. Neki su razgovarali sčovekom na podijumu, pa bi im on rekaoda prođu kroz vrata iza njega i uz kružnestepenice. Neki su seli kraj Sema naklupu i čekali da ih prpzovu. Nekolicinaprozvanih su došli posle njega, u to jebio skoro siguran. Kada se to desiločetvrti ili peti put, ustao je i ponovoprišao podijumu. „Koliko još dugomoram da čekam?“

„Domostrojitelj je važan čovek.“„Ја sam doputovao čak sa Zida.“„Onda ti neće biti teško da putuješ

još malo.“ On mahnu perom. „Do one

klupe tamo, ispod prozora.“Sem se vrati na klupu. Prođe još sat.

Drugi su ulazili, razgovarali s čovekomna podijumu, kratko čekali, i onda supuštani da prođu. Sve to vreme čuvarvrata nije ni pogledao Sema. Magla senapolju razilazila kako je dan odmicao, ibleda sunčeva svetlost je koso padalakroz prozore. Počeo je da posmatratrunčice prašine kako plešu na svetlu.Ote mu se zev, pa još jedan. Čačkao jenaprsli plik na dlanu, a onda naslonioglavu unazad i sklopio oči.

Sigurno je zadremao. Sledeće čegase sećao bilo je da čovek za podijumomproziva njegovo ime. Sem skoči na noge,a onda ponovo sede kada shvati da imenije njegovo.

„Moraš da gurneš Lorkasu novčić,inače ćeš čekati ovde tri dana“, rečeglas kraj njega. „Šta to dovodi Noćnustražu u Citadelu?“

Govorio je suv, vitak i naočitmladić, odeven u čakšire od jelenskekože i tesan zeleni prsluk od krljušti sgvozdenim zakivcima. Imao je kožu bojesvetlosmeđeg piva, visoke zaliske iguste crne kovrdže iznad krupnih crnihočiju. „Lord zapovednik obnavljanapuštene zamkove“, objasni Sem.„Treba nam još meštara, za gavranove...novčić, kažeš?“

„Novčić je dovoljan. Za srebrnogjelena će te Lorkas na leđima odnetigore do domostrojitelja. Već pedesetgodina je posvećenik. Mrzi početnike, a

posebno početnike plemenitog roda.“„Otkud znaš da sam ja plemenitog

roda?“„Isto kao što ti znaš da sam ja pola

Dornjanin.“ To je izgovorio uz osmeh,meko otežući po dornski.

Sem potraži novčić. „Ti sipočetnik?“

„Posvećenik. Aleras, ali me nekizovu Sfinga.“

Sem se trže na to ime. „Sfinga jezagonetka, a ne zagonetač“, izlete mu.„Znaš li šta to znači?“

„Ne. Je li to neka pitalica?“„Kada bih samo znao! Ja sam

Semvel Tarli. Sem.“„Drago mi je. A kojim poslom

Semvel Tarli traži arhimeštra

Teobalda?“„Zar je on domostrojitelj?“, upita

zbunjeno Sem. „Meštar Emon je rekaoda se zove Noren.“

„Nije već dve godine. Svake godineimamo novog. Bira se žrebom izmeđuarhimeštara, a većina njih to smatra zanezahvalan zadatak koji ih odvlači odnjihovog pravog rada. Ove godine jecrni kamen izvukao arhimeštar Volgrejv,ali Volgrejvove misli umeju da odlutaju,pa se Teobald javio i rekao da će onodslužiti njegov mandat. On je grub alidobar čovek. Rekao si meštar Emon?“

„Da.“„Emon Targarjen?“„Nekada. Većina ga je zvala samo

meštar Emon. Umro je na putu. Kako to

da ti znaš za njega?“„ A kako ne bih znao? On je bio

mnogo više od najstarijeg živog meštra.Bio je najstariji čovek u Vesterosu, iproživeo je više istorije nego što jearhimeštar Perestan ikada naučio.Mogao je mnogo šta da nam ispriča ovladavini svog oca i svog strica. Kolikomu je bilo godina, da li znaš?“

„Stotinu i dve.“„Šta je u tim godinama tražio na

moru?“Sem se zamisli, pitajući se koliko bi

smeo da oda. Sfinga je zagonetka, nezagonetač. Da li je meštar Emon mislion a ovu Sfingu? To nije izgledalopreterano verovatno. „Lord zapovednikSnežni ga je poslao na put da bi mu

spasao život“, poče on oklevajući.Nespretno je pričao o kralju Stanisu iMelisandri iz Ašaija, nameravajući da tustane, ali je jedno vodilo drugome te jeshvatio da priča o Mensu Rajderu injegovim divljanima, kraljevoj krvi izmajevima i pre nego što je shvatio dase to dešava, i ostalo je samo pokuljalo;utvare na Pesnici Prvih ljudi, Tuđin nasvom mrtvom konju, ubistvo MatorogMedveda u Krasterovom dvoru, Fili injihov beg, Belodrvo i Mali Pol,Hladnoruki i gavranovi, Džonov izbor zalorda zapovednika, Kos, Dareon,Bravos, zmajevi koje je Ksondo video uKartu, Cimetov vetar i sve što je meštarEmon šaputao pri kraju. Zadržao je samotajne koje se zakleo da će čuvati, o

Brenu Starku i njegovim saputnicima, ideci koju je Džon Snežni zamenio.„Deneris je jedina nada“, završio je.„Emon je rekao da Citadela mora smestada joj pošalje meštra, da je dovede kućiu Vesteros pre nego što bude prekasno.“

Aleras je pažljivo slušao. S vremenana vreme je treptao, ali se nijednom nijenasmejao niti ga prekinuo. Kada je Semzavršio, lagano ga je dodirnuo popodlaktici tankom smeđom rukom irekao: „Sačuvaj svoj novčić, Seme.Teobald neće poverovati ni u polovinusvega toga, ali ima onih koji hoće.Hoćeš li da pođeš sa mnom?“

„Kuda?“„Da razgovaraš s jednim

arhimeštrom.“

Moraš im ispričati, Seme, bio jerekao meštar Emon. Moraš da ispričašarhimeštrima. „Dobro.“ Uvek je sutramogao da se vrati domostrojitelju, snovčićem u ruci. „Koliko dalekomoramo da idemo?“

„Ne daleko. Do Ostrva gavranova.“Nije im bio potreban čamac da stignu

do Ostrva gavranova; trošan drvenipokretni most ga je povezivao saistočnom obalom. „Gavranište jenajstarije zdanje u Citadeli“, reče muAleras dok su prelazili spore vodeVinomeda. „U Doba junaka je navodnobilo uporište gospodara gusara koji jeodatle pljačkao brodove koji su ploviliniz reku.“

Zidove su pokrivale mahovina i

puzavice, vide Sem, a gavranovi su sešetkali po zidinama umesto strelaca.Niko nije pamtio kada je pokretni mostposlednji put dignut.

Unutar zidina zamka bilo je hladno imračno. Drevno čuvardrvo jeispunjavalo dvorište, kao i kada je tokamenje prvi put dignuto. Izrezbarenolice na njegovom deblu prekrila je istaljubičasta mahovina koja je teško visilas njegovih belih grana. Činilo se da jepola grana mrtvo, ali je ponegde šuškalojoš po nekoliko crvenih listova, a tu sugavranovi voleli da se šetkaju. Drvo ihje bilo puno, a bilo ih je još i nazasvođenim prozorima iznad njihovihglava, i po čitavom dvorištu. Zemlja jebila istačkana njihovim izmetom. Dok su

išli dvorištem, jedan zamlatara krilimaiznad njih i Sem ču ostale kako kako semeđusobno dozivaju graktanjem.„Arhimeštar Volgrejv ima odaje uzapadnoj kuli, ispod kaveza za belegavranove“, reče mu Aleras. „Beli i crnigavranovi se svađaju kao Dornjani ikrajišnici, tako da ih drže odvojeno.“

„Hoće li arhimeštar Volgrejvrazumeti šta mu govorim?“, pitao seSem. „Rekao si da mu misli čestolutaju.“

„On ima svoje dobre i loše dane“,reče Aleras, „ali nećeš ići k njemu.“Otvorio je vrata severne kule i počeo dase penje. Sem ga je pratio. Odozgo sudopirali zvuci lepetanja i komešanja, apovremeno i poneki besan krik, dok su

se gavranovi žalili što ih bude.Na vrhu stepenica je neki bledi

plavokosi mladić, Semov vršnjak, sedeopred vratima od hrastovine i gvožđa,desnim okom pažljivo zureći u plamensveće. Levo mu je bilo sakriveno podpramenom bledoplave kose. „Šta togledaš?“, upita ga Aleras. „Svojusudbinu? Svoju smrt?“

Plavokosi mladić će okrenu odsveće, trepćući. „Gole žene“, odgovorion. „Kо je to sada?“

„Semvel. Novi početnik, došao je davidi Maga.“

„Citadela nije više ono što je nekadabila“, požali se plavokosi. „Ovih danaprimaju sve i svakoga. Tamnopute pse iDornjane, svinjare, bogalje,

maloumnike, a sada i kita obučenog ucrno. A ja mislio da su levijatani sivi.“Kratak ogrtač sa zelenim i zlatnimprugama bio mu je prebačen prekojednog ramena. Bio je veoma naočit,mada su mu oči bile lukave, a ustaokrutna.

Sem ga je poznavao. „Leo Tirel.“Kada je izgovorio to ime, osetio se kaoda je ponovo sedmogodišnji dečak kojisamo što se nije upiškio u gaće. „Ја samSem, od Rožnog brega. Sin lordaRendila Tarlija.“

„Stvarno?“ Leo ga ponovo pogleda.„Izgleda da jesi. Tvoj otac nam je svimarekao da si mrtav. Ili beše da žali štonisi?“ On se naceri. „Još si kukavica?“

„Nisam“, slaga Sem. Džon mu je

naredio da tako govori. „Išao sam s onestrane Zida i tukao se u bitkama. Zovume Sem Ubica.“ Nije znao zašto je torekao. Reči su same izletele.

Leo se nasmeja, ali pre nego što stižeda odgovori, vrata se iza njega otvoriše.„Ulazi ovamo, Ubico“, zareža čovek navratima. „I ti, Sfingo. Smesta.“

„Seme“, reče Aleras, „ovo jearhimeštar Marvin.“

Marvin je oko bikovskog vrata nosiolanac od mnogih metala. Sem toga, višeje ličio na lučkog siledžiju nego nameštra. Glava mu je bila prevelika zatelo, a po tome kako ju je isturio izramena, zajedno s tom kockastomvilicom, izgledao je kao da će nekomeotkinuti glavu. Mada nizak i zdepast, bio

je širokih grudi i plećat, sa okruglim,kao kamen tvrdim pivskim stomakomkoji je napinjao vezice kožnog gunja kojije na sebi nosio umesto odore. Iz ušiju inozdrva su mu nicale čekinjaste sedevlasi. Imao je čupave obrve, nos mu jebio slomljen više nego jednom, akiselišće mu je obojilo zube u šarenocrvenilo. Imao je najkrupnije šake kojeje Sem u životu video.

Kada je Sem zastao, jedna šaka gazgrabi za ruku i cimnu kroz vrata. Sobaiza njih bila je prostrana i okrugla.Knjige i svici su ležali na sve strane,razbacani po stolovima i naslagani napodu u četiri stope visokim gomilama.Kamene zidove prekrivale su izbledeletapiserije i otrcane mape. Vatra je

gorela u ognjištu, ispod bakarnogčajnika. Šta god da je u njemu bilo,činilo se da je zagorelo. Sem ognjišta,jedino svetlo je dopiralo s visoke crnesveće u središtu sobe.

Sveća je neprijatno svetlo gorela.Bilo je nečega čudnog u njoj. Plamennije treperio, čak ni kada je arhimeštarMarvin tako snažno zalupio vratima dasu se hartije razletele sa obližnjeg stola.Svetlo je takođe činilo i nešto neobičnos bojama. Sve belo je bilo svetlo kaosneg celac, žuto je sijalo kao zlato,crveno se pretvaralo u boju plamena, alisu senke bile tako crne da su izgledalekao rupe u tkanju sveta. Sem shvati dazuri. Sama sveća je bila tri stope visokai vitka kao mač, izbrazdana i izuvijana,

svetlucavo crna. „Da li je to...?“„...opsidijan“, reče drugi čovek u

sobi, nezdravo bled mesnati mladićpogrbljenih ramena, mekih ruku, zbijenihočiju, s mrljama od hrane po odeći.

„Zovu ga zmajstaklo.“ ArhimeštarMarvin se na tren zagleda u sveću. „Goriali ne sagoreva.“

„Šta hrani plamen?“, upita Sem.„Šta hrani zmajsku vatru?“ Marvin

sede na tronožac. „Sva valirijska mađijaimala je koren u krvi ili vatri.Čarobnjaci drevne Slobodne zemlje sumogli da vide preko planina, mora ipustinja uz pomoć jedne ovakve staklenesveće. Mogli su da uđu u čovekovesnove i podare mu prikazanja, irazgovaraju jedan s drugim preko pola

sveta, sedeći ispred svojih sveća. Mislišli da bi to bilo korisno, Ubico?“

„Više nam ne bi trebali gavranovi.“„Samo posle bitaka.“ Arhimeštar

sljušti kiselist sa smotuljka, gurnu ga uusta i poče da žvaće. „Reci mi sve što sirekao našoj dornskoj sfingi. Znam otome mnogo, ali mi je možda neka sitnapojedinost promakla.“

On nije bio čovek kome se može rećine. Sem je oklevao na tren, a ondaponovo ispričao svoju priču dok suMarvin, Aleras i drugi početnik slušali.

„Meštar Emon je verovao da jeDeneris Targarjen ispunjenjeproročanstva... ona, a ne Stanis, nitiprinc Regar, niti kraljević kome su glavusmrskali o zid.“

„Rođena sred soli i dima, podkrvavom zvezdom. Znam proročanstvo.“Marvin se okrenu i izbaci crveniispljuvak na pod. „Mada mu ja neverujem. Gorgan iz Starog Gisa jejednom napisao da je proročanstvopoput varljive žene. Uzme ti ga u usta i tiječiš od zadovoljstva i misliš kao je tolepo, kako fino, kako dobro... a onda jojzubi zagrizu i tvoje stenjanje se pretvoriu vrisak. Takva je priroda proročanstva,rekao je Gorgan. Proročanstva će ti uvekodgristi kitu.“ Neko vreme je žvakao. „Аipak...“

Aleras zakorači pored Sema. „Emonbi joj otišao da je imao snage. Želeo jeda joj pošaljemo meštra, da je savetuje ištiti i dovede kući.“

„Stvarno?“ Arhimeštar Marvinslegnu ramenima. „Možda je dobro štoje umro pre nego što je stigao uStarigrad. Inače bi možda sive ovcemorale da ga ubiju, a zbog toga bi sirotidobri starci mnogo kršili svoje izboraneruke.“

„Da ga ubiju?“, reče Sem,preneražen. „Zašto?“

„Ako ti kažem, možda će morati daubiju i tebe.“ Marvin se jezivo osmehnu;sok kiselišća mu je crven tekao izmeđuzuba. „Šta misliš, ko je prošli put pobiosve zmajeve? Neustrašive zmajoubicenaoružane mačevima?“ On pljunu. „Usvetu koji Citadela stvara nema mesta začarobnjaštvo, proročanstva i staklenesveće, a pogotovo ne za zmajeve. Upitaj

se zašto je Emonu Targarjenudozvoljeno da protraći svoj život naZidu, kada je po svemu trebalo da budeizabran za arhimeštra. Zbog njegovekrvi, eto zašto. Nisu mogli da mu veruju.Baš kao ni meni.“

„Šta ćeš da uradiš?“ upita Aleras,Sfinga.

„Otići ću u zaliv trgovaca robovimaumesto Emona. Labuđi brod koji jeprevezao Ubicu sasvim će mi dobroposlužiti. Sive ovce će, ne sumnjam,poslati svog čoveka na galiji. Uzpovoljan vetar prvi ću stići do nje.“Marvin ponovo pogleda Sema, pa senamršti. „Ti... ti bi trebalo da ostaneš iiskuješ svoj lanac. Da sam na tvommestu, uradio bih to brzo. Doći će vreme

kada ćeš biti potreban na Zidu.“Okrenuo se bledom početniku. „NađiUbici suvu ćeliju. Spavaće ovde ipomagaće ti oko gavranova.“

„A-a-ali“, zamuca Sem, „drugiarhimeštri... Domostrojitelj... šta njimada kažem?“

„Reci im kako su mudri i dobri. Reciim kako ti je Emon naredio da im sestaviš na raspolaganje. Reci im kako sioduvek sanjao da ti jednog dana budedozvoljeno da nosiš lanac i služišopštem dobru, da je služba najveća čast,da je poslušnost najveća vrlina. Ali negovori ništa o proročanstvima izmajevima, osim ako ne želiš otrov uovsenoj kaši.“ Marvin uze prljav kožniplašt s kuke kraj vrata i čvrsto ga

priveza. „Sfingo, čuvaj mi ovoga.“„Hoču“, odgovori Aleras, ali

arhimeštar već beše nestao. Čuli su batnjegovih čizama na stepeništu.

„Kuda je otišao?“, upita Semzapanjeno.

„U luku. Mag nije čovek koji voli dagubi vreme.“ Aleras se osmehnu.„Moram nešto da ti priznam. Mi senismo slučajno sreli, Seme. Mag me jeposlao da te zgrabim pre nego štostigneš da razgovaraš s Teobaldom.Znao je da dolaziš.“

„Kако?“Aleras klimnu glavom ka staklenoj

sveći.Sem je na tren zurio u čudan bledi

plamen, a onda zatreptao i skrenuo

pogled. Napolju je padao mrak.„Ispod moje ćelije u zapadnoj kuli se

nalazi jedna prazna, sa stepenicama kojevode pravo u Volgrejvove odaje“, rečebledi mladić. „Ako ti ne smeta graktanjegavranova, imaćeš dobar pogled naVinomed. Slažeš se?“

„Valjda.“ Morao je negde da spava.„Doneću ti vunene pokrivače.

Kameni zidovi umeju noću da buduhladni, čak i ovde.“

„Hvala ti.“ U tom bledom, mekanommladiću bilo je nečega što mu se nijedopadalo, ali nije želeo da delujeneljubazno, pa je dodao: „Ја se zapravone zovem Ubica. Ja sam Sem, SemvelTarli.“

„Ја sam Pejt“, odgovori momak,

„kao onaj svinjar iz priča.“

A UMEÐUVREMENU,TAMO NA ZIDU...

„Hej, čekaj malo!“, možda sadagovore neki od vas. „Čekaj malo, čekajmalo! Gde su Deni i zmajevi? Gde jeTirion? Jedva da smo videli DžonaSnežnog. Nije moguće da je ovo sve.

Pa i nije. Stiže još. Još jedna knjiga,debela kao ova.

Nisam zaboravio da pišem o drugimlikovima. Daleko od toga. Mnogo sampisao o njima. Silne strane. Poglavlja ipoglavlja. Još sam pisao kada mi je

svanulo da je knjiga postala predebelada bi se objavila u jednom tomu... a daja nisam ni blizu kraja. Da bih ispričaopriču koju sam želeo da ispričam, moraosam da podelim knjigu na dva dela.

Najjednostavniji način da to uradimbio bi da uzmem ono što sam imao,presečem negde na pola i završim sa:„Nastaviće se.“ Što sam više o tomerazmišljao, međutim, to sam više osećaoda će čitaocima više pružiti knjiga kojapriča čitavu priču polovine likova negoknjiga koja priča polovinu priče svihlikova. Zato sam se odlučio za taj put.

Tirion, Džon, Deni, Stanis iMelisandra, Davos Sivort i svi ostalilikovi koje volite ili od srca mrzite stićiće dogodine (iskreno se nadam) u Plesu

sa Zmajevima, koji će se najviše bavitidogađajima na Zidu i preko mora, kaošto se ova knjiga najviše bavilaKraljevom lukom.

Džordž R. R. Martin.Jun 2005.

obrada : Lena

http://www.balkandownload.org

APENDIKSKRALJEVI I

NJIHOVIDVOROVI

KRALJICANAMESNICA

SERSEI LANISTER, prva svog

imena, udovica kralja Roberta IBarateona, kraljica majka, zaštitnicačitavog kraljevstva, gospa od Livačkestene i kra ljica namesnica,

deca kraljice Sersei:KRALJ DŽOFRI I BARATEON,

otrovan na sopstvenoj svadbi kao

dvanaestogodišnji dečak,PRINCEZA MIRSELA

BARATEON, devetogodišnjadevojčica, štićenica princa DoranaMartela u Sunčevom koplju,

KRALJ TOMEN I BARATEON,kralj-dečak od osam leta,

njegovi mačići, SER SKAKUTALO,GOSPA BRKA, ČARAPICA,

braća kraljice Sersei:SER DŽEJMI LANISTER, njen

blizanac, zvani KRALJEUBICA,lordzapovednik Kraljeve garde,

TIRION LANISTER, zvani BAUK,kepec, optužen i osuđen za kraljeubistvoi rodoubistvo,

PODRIK PEJN, Tirionov štitonoša,desetogodišnji dečak,

stričevi, tetke i drugi srodnicikraljice Sersei:

SER KEVAN LANISTER, njen stric,SER LANSEL, ser Kevanov sin,

bivši štitonoša kralja Roberta i bivšiSersein ljubavnik, nedavno proglašen zagospodara Derija,

VILEM, ser Kevanov sin, ubijen uBrzorečju,

MARTIN, Vilemov blizanac,štitonoša,dužnost,

DŽENEI, ser Kevanova kći,trogodišnja devojčica.

LEDI DŽENA LANISTER, Serseinatetka, udata za ser Emona Freja,

SER KLIOS FREJ, Dženin sin, ubiliga razbojnici,

SER TIVIN FREJ, zvani TI, Kliosov

sin,VILEM FREJ, Kliosov sin, štitonoša,SER LIONEL FREJ, drugi sin ledi

Džene,TION FREJ, Dženin sin, ubijen u

Brzorečju,VALDER FREJ, zvani CRVENI

VALDER, najmlađi sin ledi Džene, pažu Livačkoj steni,

TIREK LANISTER, sin Serseinogpokojnog strica Tigeta,

LEDI ERMESANDA HEJFORD,Tirekova devojčica-supruga,

DŽOJ BRDSKA, nezakonita kćiSerseinog nestalog strica Džeriona,jedanaestogodišnja devojčica,

SERENA LANISTER, kći Serseinogpokojnog ujaka Staforda,

MIRIJELA LANISTER, Sereninasestra, Stafordova kći,

SER DAVEN LANISTER, Stafordovsin,

SER DAMION LANISTER, daljirođak, oženjen Sijerom Krejkhol,

SER LUSION LANISTER, njihovsin,

LANA, njihova kći, udata za lordaAntarija Džasta,

LEDI MARGO, daleka rođaka, udataza lorda Titusa Pika,

Malo veće kralja Tomena:LORD TIVIN LANISTER, kraljeva

desna ruka,SER DŽEJMI LANISTER, lord

zapovednik Kraljeve garde,SER KEVAN LANISTER, gospodar

zakona,VARIS, evnuh, gospodar šaptalica,VELEMEŠTAR PISELI, savetnik i

vidar,LORD MEJS TIREL, LORD MATIS

ROUEN, LORD PAKSTER REDVIN,savetnici,

Tomenova Kraljevska garda:SER DŽEJMI LANISTER, lord

zapovednik,SER MERIN TRENT,SER BOROS BLUNT, smenjen pa

vraćen na dužnost,SER BELON SVON,SER OZMUND KETLBLEK,SER LORAS TIREL, Vitez od

Cveća,SER ARIS OUKHART, s princezom

Mirselom u Dorni,Serseino domaćinstvo u Kraljevoj

luci:LEDI DŽOSELIN SVIFT, njena

pratilja,SENELA i DORKAS, njene

sluškinje i sobarice,LAM, CRVENI LESTER, HOUK

zvani KOPITO, KRATKOUHI iPAKENS, gardisti,

KRALJICA MARGERI od kućeTirela, devica od šesnaest leta, udovicakralja Džofrija I Barateona i udovicalorda Renlija Barateona pre njega,

Margerin dvor u Kraljevoj luci:MEJS TIREL, gospodar Visokog

Sada, njen otac,LEDI ALERIJA od kuće Hajtauera,

njena majka,LEDI OLENA TIREL, njena baka,

stara udovica zvana KRALJICA ODTRNJA,

ARIK I ERIK, gardisti ledi Olene,blizanci sedam stopa visoki, zvaniLEVII DESNI,

SER GARLAN TIREL zvani SMELI,Margerin brat,

njegova žena LEDI LEONETA odkuće Fosoveja,

SER LORAS TIREL, njen mlađibrat, Vitez od Cveća, zakleti bratKraljeve garde,

Margerine pratilje:njene rođake MEGA, ALA i

ELINOR TIREL,Elinorin verenik, ALIN EMBROUZ,

štitonoša,LEDI ALISANA BALVER,

osmogodišnja devojčica,MEREDIT KREJN, zvana VESELA,LEDI TENA MERIVEDER,LEDI ALISA GREJSFORD,OBREDNICA NISTERIKA, sestra

Vere,PAKSTER REDVIN, gospodar

Senice,njegovi blizanci, SER HORAS i

SER HOBER,MEŠTAR BALABAR, njegov vidar

i savetnik,MATIS ROUEN, gospodar

Zlatogaja,SER VILAM VITERS, Margerin

kapetan garde,

HJU KLIFTON, naočiti mladigardista,

SER PORTIFER VUDRAJT i njegovbrat SER LUKANTIN

Sersein dvor u Kraljevoj luci:SER OZFRID KETLBLEK i SER

OZNI KETLBLEK, mlađa braća serOzmunda Ketlbleka,

SER GREGOR KLEGANI zvaniPLANINA KOJA JAŠE, umire umukama od otrovne rane,

SER ADAM MARBREND,zapovednik Gradske straže Kraljeveluke („Zlatnih plastova“),

DŽALABAR KSO, princ od Dolinecrvenog cveta, izgnanik sa Letnjihostrva,

DŽAJLZ ROZBI, gospodar Rozbija,

muči ga kašalj,ORTON MERIVEDER, gospodar

Dugog stola,TENA, njegova žena, Miranka,LEDI TANDA STOUKVORT,LEDI FALISA, njena starija kći i

naslednica,SER BALMAN BIRČ, muž ledi

Falise,LEDI LOLISA, njena mlađa kći,

povelikog stomaka ali male pameti,SER BRON OD CRNOBUJICE, muž

ledi Lolise, bivši najamnik,ŠAI, pratilja logora koja je služila

kao Lolisina sobarica, zadavljena upostelji lorda Tivina,

MEŠTAR FRENKEN, u službi lediTande,

SER ILIN PEJN, kraljeva pravda,glavoseča,

RENIFER DUGOVODNI, glavnipodtamničar u tamnicama Crvene utvrde,

RUGEN, podtamničar za crne ćelije,LORD HALIN PIROMANSER,

mudrac iz gilde alhemičara,NOHO DIMITIS, izaslanik

Gvozdene banke iz Bravosa,KIBURN, nekromanser, bivši meštar

iz Citadele, donedavno Hrabri drugar,MESEČEV DEČAK, kraljevska

luda,PEJT, osmogodišnji dečkić koji

dobija šibe namesto kralja Tomena,ORMOND OD STARIGRADA,

kraljevski harfista i bard,SER MARK MALENDOR, koji je u

Bici na Crnobujici izgubio majmuna ipola ruke,

ORAN VODENI, Kopile odPlavikraja,

LORD ALESANDER STEDMON,zvani SREBROLJUBAC,

SER RONET KONINGTON, zvaniCRVENI RONET, vitez od Grifonovoggnezda,

SER LAMBERT TERNBERI, SERDERMOT OD KIŠEGORE, SERTALAD zvani VISOKI, SER BEJARDNORKROS, SER BONIFER

HASTI zvani BONIFER DOBRI,SER HUGO VENS, vitezovi zakletiGvozdenom prestolu,

SER LAJL KREJKHOL zvaniDELIVEPAR, SER ALIN STEKSPIR,

SER DŽON BENTLI, zvani ĆOSAVIDŽON, SER STEFON SVIFT, SERHAMFRI SVIFT, vitezovi zakletiLivačkoj steni,

DŽOSMIN PEKLDON, štitonoša ijunak Crnobujice,

GARET PEDŽ i LU PAJPER,štitonoše i taoci,

narod Kraljeve luke:PRVOOBREDNIK, otac vernih,

zemaljski glas Sedmoro, star i slabčovek,

OBREDNIK TORBERT,OBREDNIK REJNARD, OBREDNIKLUSEON, OBREDNIK OLIDOR, odnajpobožnijih, služe Sedmoro u Velikomobredištu Belorovom,

OBREDNICA MOELA,

OBREDNICA EGLANTINA,OBREDNICA HELISENTA,OBREDNICA UNELA, odnajpobožnijih, služe Sedmoro u Velikomobredištu Belorovom,

„vrapci“, najskromniji ljudi, žestokopobožni,

ČATAJA, vlasnica skupog bordela,ALAJAJA, njena kći,DENSI, MAREI, dve Čatajine

devojke,BRELA, služavka, donedavno u

službi ledi Sanse Stark,TOBO MOT, majstor oružar,HARFISTA HAMIŠ, ostareli pevač,ALARIK OD EJSENA, pevač,

nadaleko putovao,VOT, pevač, prozvao se PLAVI

BARD,SER TEODAN VELS, pobožan

vitez, kasnije prozvan SER TEODANODANI

Barjak kralja Tomena prikazuje

krunisanog jelena Barateona, crnog nazlatnom, i lanisterskog lava, zlatnog nagrimiznom, propete jedan naspramdrugoga.

KRALJ NA ZIDU

STANIS BARATEON , prvi svoga

imena, drugi sin lorda Stefona Barateonai ledi Kasane od kuće Estermonta,gospodar Zmajkamena, samozvani kraljVesterosa,

KRALJICA SELISA od kuće

Florenta, njegova žena, trenutno uIstočnoj Morobdiji,

PRINCEZA ŠIRIN, njihova kći,jedanaestogodišnja devojčica,

ZAKRPA, Širinina maloumna luda,EDRIK OLUJNI, nezakoniti sin

njegovog brata kralja Roberta s lediDelenom Florent, dvanaestogodišnjak,putuje Uskim morem na LudomPrendosu,

SER ENDRU ESTERMONT, rođakkralja Stanisa, zapovednik Edrikovepratnje,

SER DŽERALD GOUER, LUISzvani PILJARICA, SER TRISTON ODRabošbrega, OMER BLEKBERI,kraljevi ljudi, Edrikovi čuvari izaštitnici,

Stanisov dvor u Crnom zamku:LEDI MELISANDRA OD AŠAIJA,

zvana CRVENA ŽENA, sveštenicaR’lora, Gospodara svetlosti,

MENS RAJDER, kralj s one straneZida, na smrt osuđeni sužanj,

Rajderov sin s njegovom ženomDALOM, još neimenovanonovorođenče, „divljanski princ“,

FILI, dečakova dojilja, divljanka,njen sin, još jedno neimenovano

novorođenče, otac mu je bio njen otacKRASTER,

SER RIČARD HORP, SERDŽASTIN MASI, SER KLEJTONSAGS, SER GODRI FARING zvaniDŽINOUBICA, LORD HARVUD FEL,SER KORLIS PENI, kraljičini ljudi ivitezovi,

DEVAN SIVORT i BRIJENFARING, kraljevski štitonoše,

Stanisov dvor u Istočnoj morobdiji:

SER DAVOS SIVORT, zvani VITEZOD PRAZILUKA, gospodar Kišegore,admiral Uskog mora i kraljeva desnaruka,

SER AKSEL FLORENT, strickraljice Selise, prvi među kraljičinimljudima,

SALADOR SAN iz Lisa, pirat iplaćenik, gospodar Valirjanina i flotegalija,

Stanisova posada na Zmajkamenu:SER ROLAND OLUJNI, zvani

KOPILE OD NOĆNE PESME, kraljevčovek, zapovednik odbraneZmajkamena,

MEŠTAR PILOS, vidar, učitelj,savetnik,

„KAŠA“ i „JEGULJA“, dva

tamničara,lordovi zakleti Zmajkamenu:MONTERIS VELARION, gospodar

Plima i despot od Plavikraja,šestogodišnji dečak,

DURAM BAR EMON, gospodarOštrog rta, petnaestogodišnji momak,

Stanisova posada u Krajoluju:SER DŽILBERT FARING,

zapovednik odbrane,LORD ELVUD MEDOUZ, zamenik

ser Džilbertov,MEŠTAR DŽURNI, ser Džilbertov

savetnik i lekar,lordovi zakleti Krajoluju:ELDON ESTERMONT, gospodar

Zelenkamena, ujak kralja Stanisa, deda-stric kralja Tomena, oprezan prijatelj

obojici,SER EMON, sin i naslednik lorda

Eldona, s kraljem Tomenom u Kraljevojluci,

SER ALIN, sin ser Emonov, takođekod kralja Tomena u Kraljevoj luci,

SER LOMAS, brat ser Eldonov, ujaki pristalica kralja Stanisa, u Krajoluju,

SER ENDRU, ser Lomasov sin, štitiEdrika Olujnog na Uskom moru,

LESTER MORIGEN, gospodarVraninog gnezda,

LORD LAKOS ČITERING, zvaniMALI LAKOS, šesnaestogodišnjimladić,

DAVOS SIVORT, gospodarKišegore,

MARJA, njegova žena, drvodeljina

kći,DEJL, ALARD, MATOS, MARIK,

njegova četiri najstarija sina, nestali uBici na Crnobujici,

DEVAN, štitonoša kralja Stanisa uCrnom zamku,

STANIS, desetogodišnjak, s lediMarjom na Besnom rtu,

STEFON, šestogodišnjak, s lediMarjom na Besnom rtu.

Stanis je za svoj barjak uzeo vatreno

srce Gospodara svetlosti; crveno srceokruženo narandžastim plamenovima nažutom polju. U srcu je krunisani jelenkuće Barateona, crn.

KRALJ OSTRVA ISEVERA

Grejdžoji od Hridi tvrde za sebe da

su neposredni potomci Sivog Kralja izDoba junaka. Legende kažu da je SiviKralj vladao samim morem i uzeo sirenuza ženu. Egon Zmaj je okončao lozuposlednjeg kralja Gvozdenih ostrva, alije dozvolio gvozdenrođenima da oživesvoj drevni običaj i odluče koga ćeodabrati za prvog među sobom.

Odabrali su lorda Vikona Grejdžoja odHridi. Grb Grejdžoja je zlatna džinovskasipa na crnom polju. Njihove reči su Mine sejemo.

Prvu bunu Belona Grejdžoja protivGvozdenog prestola ugušili su kraljRobert I Barateon i lord Edard Stark odZimovrela, ali se u metežu nastalomposle Robertove smrti lord Belonponovo proglasio za kralja i poslaosvoje brodove da napadnu Sever.

BELON GREJDŽOJ, deveti svog

imena od Sivog Kralja, kralj Gvozdenihostrva i Severa, kralj soli i stene, sinmorskog vetra i gospodar kosac odhridi, poginuo pri padu,

udovica kralja Belona KRALJICAALANIS, od kuće Harloua,

njihova deca:RODRIK, poginuo u prvoj

Belonovoj buni,MERON, poginuo u prvoj Belonovoj

buni,AŠA, njihova kći, kapetan Crnog

vetra i osvajačica Čardaka šumskog,TEON, samozvani princ od

Zimovrela, severnjaci ga zovu TEONVEROLOMNIK,

braća i polubraća kralja Belona:HARLON, umro mlad od sivih

ljuspi,KVENTON, umro u kolevci,DONEL, umro u kolevci,JURON, zvani VRANOOKI, kapetan

Tišine,VIKTARION, lord kapetan gvozdene

flote, gospodar Gvozdene pobede,ARIGON, umro od zagađene rane,ERON zvani MOKROKOSI,

sveštenik Utopljenog boga,RAS i NORDŽEN, dva njegova

iskušenika, „utopljeni ljudi“,ROBIN, umro u kolevci,domaćinstvo kralja Belona na

Hridi:MEŠTAR VENDAMIR, vidar i

savetnik,HELIJA, domaćica zamka,ratnici i zakleti mačevi kralja

Belona:DAGMER zvani BRAZDIBRADA,

k a p e t a n Penopije, zapovednik

gvozdenrođenih u Torenovom trgu,PLAVOZUBI, kapetan dugačkog

broda,ALER, SKAJT, veslači i ratnici,PRETENDENTI NA STOLICU

MORSKOG KAMENA NAZAKRALJENJU NA STAROM VIKU

DŽILBERT FARVIND, gospodarUsamljenog svetla,

Džilbertovi pobornici: njegovisinovi DŽAJLZ, IGON, JON,

ERIK GVOZDOKOVAC, zvaniERIK STENOLOMAC i ERIKPRAVEDNI, starac, nekada čuvenkapetan i pljačkaš,

Erikovi pobornici: njegovi unuciAREK, TORMOR, DAGON,

DANSTAN DRAM, STARI DRAM,

KOŠTANA RUKA, gospodar StarogVika,

Danstanovi pobornici: njegovi sinoviDENIS i DONEL kao i ANDRIKNEOSMEHNUTI, div od čoveka,

AŠA GREJDŽOJ, jedina kći BelonaGrejdžoja, kapetan Crnog vetra,

Ašini pobornici: KARL DEVICA,TRISTIFER BOTLI i SER HARAŠHARLOU

Ašini kapetani i pristalice: LORDRODRIK HARLOU, LORD BELORBLEKTAJD, LORD MELDREDMERLIN, HARMUND ŠARP

VIKTARION GREJDŽOJ, bratBelona Grejdžoja, zapovednikGvozdene pobede i lord kapetanGvozdene flote,

Viktarionovi pobornici: CRVENIRALF STOUNHAUS, RALF ČOPAVI iNUT BRICA,

Viktarionovi kapetani i pristalice:HOTO HARLOU, ALVIN ŠARP,FRALEG SNAŽNI, ROMNIVIVER, VILHAMBL, MALI LENVUD TONI, RALFKENING, MERON VOLMARK,GOROLD GUDBRADER,

JURON GREJDŽOJ, zvaniVRANOOKI, brat Belona Grejdžoja ikapetan Tišine,

Juronovi pobornici: DŽERMUNDBOTLI, LORD ORKVUD ODORKMONTA, DONOR SOLTKLIF

Juronovi kapetani i pristalice:TORVOLD TRULOZUBI, KISELIDŽON MAJR, RODRIK SLOBODNI,

CRVENI VESLAČ, LEVORUKILUKAS KOD, KVELON HAMBL,HAREN PROSEDI, KEMET HRIDNIKOPILE, KARL UZNIK,KAMENORUKI, RALF PASTIR, RALFOD GOSPODLUKE

Juronovi mornari: KREGORNBelonovi vazali, gospodari

Gvozdenih ostrva:NA HRIDISAVANI BOTLI, gospodar

Gospodluke, udavio ga Juron Vranooki,HAREN, njegov najstariji sin,

poginuo kod Kejlinovog šanca,TRISTIFER, njegov drugi sin i

zakonski naslednik, baštinu mu preoteostric,

SIMOND, HARLON, VIKON

LBENARION, njegovi mlađi sinovi,jednako razbaštinjeni,

DŽERMUND, njegov brat,proizveden u gospodara Gospodluke,

Džermundovi sinovi BELON iKVELON,

SARGON i LUSIMOR, Savanijevapolubraća,

VEKS, nemi dvanaestogodišnjak,Sargonovo kopile, štitonoša TeonaGrejdžoja,

VALDON VINČ, gospodarGvozdene jazbine,

NA HARLOURODRIK HARLOU, zvani ČITAČ,

gospodar Harloua, gospodar Deset kula,Harlou od Harloua,

LEDI GVINESA, njegova starija

sestra,LEDI ALANIS, njegova mlađa

sestra, udovica kralja Belona Grejdžoja,SIGFRID HARLOU, zvani SIGFRID

SREBROKOSI, njegov dedastric,gospodar Dvora Harloua,

HOTO HARLOU, zvani GRBAVIHOTO, od Treperave kule, rođak,

SER HARAŠ HARLOU, zvaniVITEZ, Vitez od Sivog vrta, rođak,

BOREMUND HARLOU, zvaniPLAVI BOREMUND, gospodarVeštičjeg brda, rođak,

vazali i zakleti mačevi lordaRodrika:

MARON VOLMARK, lord odVolmarka,

MAJR, STOUNTRI i KENING,

domaćinstvo lorda Rodrika:TROZUBA, njegova

kućeupraviteljica, starica,NA CRNOPLIMIBELOR BLEKTAJD, gospodar

Crnoplime, kapetan Noćnog letača,SLEPI BEN BLEKTAJD, sveštenik

Utopljenog boga,NA STAROM VIKUDANSTAN DRAM, STARI DRAM,

kapetan Gromovnika,NORN GUDBRADER, od Krš-

kamena,STOUNHAUSTARL, zvani TARL TRIPUT

UTOPLJENI, sveštenik Utopljenogboga,

NA VELIKOM VIKU

GOROLD GUDBRADER, gospodarCepiroga,

njegovi sinovi GREJDON, GREN iGORMOND, trojke,

njegove kćeri GIZELA i GVIN,MEŠTAR MURENMURE, učitelj,

lekar i savetnik,TRISTON FARVIND, gospodar Rta

fokinih koža,SPAR,njegov sin i naslednik STEFARION,MELDRED MERLIN, gospodar

OblutnikaNA ORKMONTUORKVUD OD ORKMONTA,LORD TONI,NA SLANOSTENILORD DONOR SOLTKLIF,

LORD SANDERLINA MANJIM OSTRVIMAI

HRIDIMADŽILBERT FARVIND, gospodar

Usamljenog svetla,STARI SIVI GALEB, sveštenik

Utopljenog boga.

DRUGE KUĆEVELIKE I MALE

KUĆA ERINA

Erini su potomci kralja planina i

dola. Njihov grb su beli soko ipolumesec na nebeskoplavom polju.Kuća Erina se nije umešala u Rat petkraljeva. Reči Erina su Visoko kao čast.

ROBERT ERIN, gospodar Gnezda

sokolovog, branilac Dola, majka gaproglasila za Istinskog zaštitnika Istoka,bolešljiv osmogodišnjak, ponekad zvan iVRAPČIĆ,

njegova majka LEDI LIZA od kuće

Tulija, udovica lorda Džona Erina,gurnuta u smrt kroz Mesečeva vrata,

njegov očuh PETIR BELIŠ, zvaniMALOPRSTIĆ, gospodar Harendvora,vrhovni gospodar Trozupca i zaštitnikDola,

ALEJNA KAMENA, vanbračna kćilorda Petira, devica od tri i deset leta,zapravo Sansa Stark,

SER LOTOR BRUN, najamnik uslužbi lorda Petira, kapetan gardeGnezda sokolovog,

OZVEL, sedokosi pešadinac u službilorda Petira, ponekad zvani iKETLBLEK,

domaćinstvo lorda Roberta u

Gnezdu sokolovom:MARILION, naočiti mladi pevač,

veliki miljenik ledi Lize, optužen zanjeno ubistvo,

MEŠTAR KOLEMON, savetnik,lekar i učitelj,

MORD, surovi tamničar zlatnih zuba,GREČEL, MEDI i MELA, služavke,vazali lorda Roberta, gospodari

Dola:LORD NESTOR ROJS, visoki

kućeupravitelj Dola i zapovednikodbrane Mesečeve kapije,

SER ALBAR, sin i naslednik lordaNestora,

MIRANDA, zvana RANDA, kćilorda Nestora, udovica, ali skoro kaonova,

domaćinstvo lorda Nestora:SER MARVIN BELMOR, kapetan

garde,MIA KAMENA, vodič i gonič

mazgi, vanbračna kći kralja Roberta IBarateona,

OSI I MRKVA, goniči mazgi,LIONEL KORBREJ, gospodar

Srcedoma,SER LIONEL KORBREJ, njegov

brat i naslednik, koji drži čuveni mačNeutešna gospa,

SER LUKAS KORBREJ, njegovmlađi brat,

DŽON LINDERLI, gospodarZmijske šume,

TERANS, njegov sin i naslednik,mladi štitonoša,

EDMUND VAKSLI, Vitez odVikendena,

DZEROLD GRAFTON, gospodarGalebova,

DŽAJLZ, njegov najmlađi sin,štitonoša,

TRISTON SANDERLEND,gospodar Tri sestre,

GODRIK BOREL, gospodar Milesestre,

ROLAND LONGTORP, gospodarDuge sestre,

ALESANDOR TORENT, gospodarMale sestre,

gospodari Objavnici, vazali kućeErina udruženi u odbrani mladog lordaRoberta:

JON ROJS, zvani BRONZANI JON,

gospodar Kamena runa, iz starijegogranka kuće Rojsa,

SER ANDAR, jedini preživeli sinBronzanog Jona, naslednik Kamena runa,

domaćinstvo Bronzanog Jona:MEŠTAR HELIVEG, učitelj, lekar,

savetnik,OBREDNIK LUKOS,SER SEMVEL KAMENI, zvani

SNAŽNI SEM KAMENI, kaštelan,vazali i zakleti mačevi Bronzanog

Jona:ROJS KOLDVOTER, gospodar

Studenpotoka,SER DEMON ŠET, Vitez od

Galebove kule,ATOR TOLET, gospodar Sive

doline,

ANJA VEJNVUD, gospa od zamkaGvozdenhrast,

SER MORTON, njen najstariji sin inaslednik,

SER DONEL, njen srednji sin, Vitezod Dveri,

VOLAS, njen najmlađi sin,HAROLD HARDING, njen štićenik,

štitonoša često zvan i NASLEDNIKHARI,

BENEDAR BELMOR, gospodarSilnopoja,

SER SIMOND TEMPLTON, vitezod Devet zvezda,

ION HANTER, gospodar Strelčevogdvora, nedavno preminuo,

SER GILVUD, najstariji sin inaslednik lorda Iona, sada zvan MLADI

LORD HANTER,SER JUSTAS, srednji sin lorda Iona,SER HARLAN, najmlađi sin lorda

Iona,domaćinstvo mladog lorda Hantera:MEŠTAR VILAMEN, savetnik,

vidar, učitelj,HORTON REDFORT, gospodar

Crvenkule, triput ženjen,SER DŽASPER, SER KREJTON,

SER DŽON, njegovi sinovi,SER MIČEL, njegov najmlađi sin,

novoproizvedeni vitez, oženjen IsilomRojs od Kamena runa,

poglavice klanova iz Mesečevihplanina:

ŠAGA SIN DOLFOV, ODKAMENIH VRANA, trenutno predvodi

družinu u Kraljevoj šumi,TIMET SIN TIMETOV, OD

OPEČENIH,ČELA KĆI ČEJKOVA, OD CRNIH

UŠIJU,KRON SIN KALOROV, OD

MESEČEVE BRAĆE.

KUĆAFLORENTA

Florenti od Bistrovodne utvrde su

vazali Visokog Sada. Na početku Ratapet kraljeva, lord Alester Florent je kaosizeren stao na stranu kralja Renlija, dokje njegov brat ser Aksel odabraoStanisa, muža svoje sinovice Selise.Posle Renlijeve smrti, i lord Alester jeprešao Stanisu, sa svom snagomBistrovodne utvrde. Stanis je proglasio

lorda Alestera za svoju desnicu, i daozapovedništvo nad svojom flotom serImriju Florentu, svom šuraku. I flota iser Imri su nestali u Bici na Crnobujici,a nastojanja lorda Alestera da posleporaza sklopi mir kralj Stanis jeprotumačio kao veleizdaju. Predat jecrvenoj sveštenici Melisandri, koja ga jespalila kao žrtvu R’loru.

Gvozdeni presto je takođe proglasioFlorente za veleizdajnike zbog njihovogstajanja uz Stanisa i njegovu bunu. Svetitule i posedi su im oduzeti, aBistrovodna utvrda je data ser GarlanuTirelu.

Grb kuće Florenta prikazuje lisičjuglavu u cvetnom vencu.

ALESTER FLORENT, gospodarBistrovodne utvrde, spaljen kaoveleizdajnik,

njegova žena LEDI MELARA, od

kuće Krejna,njihova deca:ALEKIN, oduzeta mu titula

gospodara Bistrovodne utvrde, pobegaou Starigrad da potraži utočište u Visokojkuli,

LEDI MELESA, udata za lordaRendila Tarlija,

LEDI REA, udata za lorda LejtonaHajtauera,

njegova braća i sestre:SER AKSEL, kraljičin čovek, u

službi svoje sinovice kraljice Selise u

Istočnoj morobdiji,SER RAJAM, pao s konja i poginuo,SELISA, njegova kćerka, žena i

kraljica Stanisa I Barateona,ŠIRIN BARATEON, njeno jedino

dete,SER IMRI, njegov najstariji sin,

poginuo u Bici na Crnobujici,SER EREN, njegov drugi sin, sužanj

u Visokom Sadu,SER KOLIN, zapovednik odbrane

Svetlovodne utvrde,DELENA, njegova kći, udata za SER

OSMANA NORKROSA,njen vanbračni sin EDRIK OLUJNI,

otac mu je kralj Robert I Barateon,ALESTER NORKROS, njen

najstariji zakoniti sin, devetogodišnji

dečak,RENLI NORKROS, njen drugi

zakoniti sin, trogodišnji dečak,MEŠTAR OMER, ser Kolinov

stariji sin, služi u Starom hrastu,MEREL, ser Kolinov mlađi sin,

štitonoša na Senici,RILENA, sestra lorda Alestera,

udata za ser Ričarda Krejna.

KUĆA FREJA

Freji su vazali kuće Tulija, ali nisu

uvek bili savesni u vršenju svojihdužnosti. Po izbijanju Rata pet kraljeva,Rob Stark je pridobio lorda Freja,obavezavši se na brak s jednom odnjegovih kćeri ili unuka. Kada se umestotoga oženio ledi Džejn Vesterling, Frejisu se urotili s Ružom Boltonom i ubiliMladog Vuka i njegove pratioce. Tajdogađaj je postao poznat kao Crvenasvadba.

VALDER FREJ, gospodar Prelaza, od prve žene LEDI PERE od kuće

Rojsa:SER STEVRON, umro nakon Bitke

kod Vologaza,njegove tri žene:Korena Svon, umrla od sušice,Stevronov najstariji sin, SER

RIMEN, naslednik Blizanaca,Rimenov sin EDVIN, oženjen Dženis

Hanter,Edvinova kći VALDA,

devetogodišnjakinja,Rimenov sin VALDER, zvani CRNI

VALDER,Rimenov sin PETIR, zvani PETIR

BUBULJICA, obešen u Starikamu,oženjen Milendom Keron,

Petirova kći PERA, petogodišnjadevojčica,

Džejn Liden, pala s konja i poginula,Stevronov sin EGON, maloumnik

zvani ZVONCE, ubila ga Kejtlin Starkna Crvenoj svadbi,

Stevronova kći MEGELA, umrla naporođaju, udata za ser Dafina Vensa,

Megelina kći MARIJANA, devica,Megelin sin VALDER VENS,

štitonoša,Megelin sin PATREK VENS,Marsela Vejnvud, umrla na porođaju,Stevronov sin VOLTON, oženjen

Dijanom Harding,Voltonov sin STEFON, zvani

SLATKI,Voltonova kći VALDA, zvana LEPA

VALDA,Voltonov sin BRIJEN, štitonoša,SER EMON, drugi sin lorda

Valdera, oženjen Dženom Lanister,Emonov sin SER KLIOS, ubili ga

razbojnici blizu Devojačkog jezera,oženjen Džejn Deri,

Kliosov sin TIVIN,dvanaestogodišnji štitonoša,

Kliosov sin VILEM, paž uJasenkraju, deset godina,

Emonov sin SER LIONEL, oženjenMelesom Krejkhol,

Emonov sin TION, ubio ga RikardKarstark u Brzorečju,

Emonov sin VALDER, zvani

CRVENI VALDER,četrnaestogodišnjak, štitonoša uLivačkoj steni,

SER ENIS, treći sin lorda Valdera,oženjen Tijanom Vild, umrla naporođaju,

Enisov sin EGON KRVOROÐENI,odmetnik,

Enisov sin REGAR, oženjen DžejnBizberi,

Regarov sin ROBERT,trinaestogodišnji dečak,

Regarova kći VALDA,jedanaestogodišnjakinja, zvana BELAVALDA,

Regarov sin DŽONOS, dečak odosam godina,

PERIJANA, kći lorda Valdera, udata

za ser Leslina Haja,Perijanin sin SER HARIS HAJ,Harisov sin VALDER HAJ,

petogodišnji dečak,Perijanin sin SER DONEL HAJ,Perijanin sin ALIN HAJ, štitonoša,od druge žene LEDI SIRENE od

kuće Svona:SER DŽARED, četvrti sin lorda

Valdera, oženjen Alisom FrejDžaredov sin SER TITOS, posekao

ga Sendor Klegani za vreme Crvenesvadbe, oženjen Zoi Blejntri,

Titosova kći ZIJA, devica odčetrnaest leta,

Titosov sin ZAKERI,dvanaestogodišnji dečak zaklet veri,iskušenik u starigradskom obredištu,

Džaredova kći KIRA, udata za serGarsa Gudbruka, poginuo na Crvenojsvadbi,

Kirin sin VALDER GUDBRUK,devet godina,

Kirina kći DŽEJN GUDBRUK, šest,OBREDNIK LUSEON, u službi u

Velikom obredištu Belorovom,od treće žene, LEDI AMAREI od

kuće Krejkhola:SER HOSTIN, oženjen Belenom

Hovik,Hostinov sin SER ARVUD, oženjen

Rijelom Rojs,Arvudova kći RIJELA, devojčica od

pet godina,Arvudovi blizanci ANDROU i

ALIN, četiri godine,

Arvudova kći HOSTELA,novorođenče,

LITENA, udata za lorda LucijasaViprena,

Litenina kći ELIJANA, udata za serDžona Vilda,

Elijanin sin RIKARD VILD, četirigodine,

Litenin sin SER DEJMON VIPREN,SIMOND, oženjen Betarios od

Bravosa,Simondov sin ALESANDER, pevač,Simondova kći ALIKS, devica od

sedamnaest leta,Simondov sin BRADAMAR,

desetogodišnji dečak, podiže ga naBravosu Oro Tendiris, tamošnji trgovac,

SER DANVEL, osmi sin lorda

Valdera, oženjen Vinafreji Vent,mnoštvo mrtvorođenčadi i pobačaja,MERET, obešen u Starikamu,

oženjen Marijom Deri,Meretova kći AMEREJI, zvana AMI,

udata za ser Pejta od Plavog kraka, ubioga ser Gregor Klegani,

Meretova kći VALDA, zvanaDEBELA VALDA, udata za lorda RuzaBoltona,

Meretova kći MARISA, devica odtrinaest godina,

Meretov sin VALDER, zvani MALIVALDER, osmogodišnjak, štitonoša uslužbi Remzija Boltona,

SER DŽEREMI, utopio se, oženjenKaroleji Vejnvud,

Džeremijev sin SENDOR,

dvanaestogodišnjak, štitonoša,Džeremijeva kći SINTEA, devojčica

od devet godina, štićenica ledi AnjeVejnvud,

SER REJMUND, oženjen BeoniBizberi,

Rejmundov sin ROBERT, učenik uCitadeli,

Rejmundov sin MELVIN,petnaestogodišnjak, šegrt kod jednogalhemičara u Lisu,

Rejmundove bliznakinje SERA iSARA,

Rejmundova kći SERSEI, šestgodina, zvana PČELICA,

od četvrte žene LEDI ALISE od kućeBlekvuda:

LOTAR, dvanaesti sin lorda

Valdera, zvani HROMI LOTAR, oženjenLeonelom Leford,

Lotarova kći TISANA,sedmogodišnja devojčica,

Lotarova kći VALDA, petogodišnjadevojčica,

Lotarova kći EMBERLEI,trogodišnja devojčica,

SER DŽEMOS, trinaesti sin lordaValdera, oženjen Saleji Pedž,

Džemosov sin VALDER, zvaniVELIKI VALDER, osmogodišnji dečak,štitonoša u službi Remzija Boltona,

Džemosovi blizanci DIKON iMATOS, pet godina,

SER VALEN, četrnaesti sin lordaValdera, oženjen Silvom Pedž,

Valenov sin HOSTER, dvanaest

godina, štitonoša ser Dejmona Pedža,Valenova kći MERIJANA, zvana

VESELA, jedanaestogodišnjakinja,MORJA, kći lorda Valdera, udata za

ser Flementa Breksa,Morjin sin ROBERT BREKS, devet

godina, paž u Livačkoj steni,Morjin sin VALDER BREKS,

šestogodišnjak,Morjin sin DŽON BREKS,

trogodišnji dečačić,TITA, kći lorda Valdera, zvana

DEVICA TITA,od pete žene LEDI SARJE od kuće

Venta:bez potomstva,od šeste žene LEDI BETANI od kuće

Rozbija:

SER PERVIN, petnaesti sin lordaValdera,

SER BENFRI, šesnaesti sin lordaValdera, umro od rane zadobijene naCrvenoj svadbi, oženjen Džijanom Frej,rođakom,

Benfrijeva kći DELA, zvana GLUVADELA, trogodišnjakinja,

Benfrijev sin OZMUND, dvogodišnjidečak,

MEŠTAR VILAMEN, sedamnaestisin lorda Valdera, u službi u Strelčevomdvoru,

OLIVAR, osamnaesti sin lordaValdera, bivši štitonoša Roba Starka,

ROZLIN, šesnaest leta, udata zalorda Edmura Tulija na Crvenoj svadbi,

od sedme žene LEDI ANARE od

kuće FaringaARVINA, kći lorda Valdera,

četrnaestogodišnja devica,VENDEL, devetnaesti sin lorda

Valdera, trinaestogodišnjak, paž uVodogledu,

KOLMAR, dvadeseti sin lordaValdera, obećan Veri,jedanaestogodišnjak,

VALTIR, zvani TIR, dvadeset prvisin lorda Valdera, desetogodišnji dečak,

ELMAR, najmlađi sin lorda Valdera,devetogodišnji dečak, nakratko bioveren s Arjom Stark,

ŠIREI, najmlađe dete lorda Valdera,devojčica od sedam godina,

njegova osma žena LEDI DŽOJASod kuće Erenforda,

trenutno u blagoslovenom stanju,vanbračna deca lorda Freja, od

mnogih majki:VALDER REČNI, zvani KOPILE

VALDER,sin Valdera Kopileta SER EMON

REČNI,kći Valdera Kopileta VALDA

REČNA,MEŠTAR MELVIS, u službi u

Rozbiju,DZEJN REČNA, MARTIN REČNI,

RIGER REČNI, RONEL REČNI,MELARA REČNA, i drugi.

KUĆAHAJTAUERA

Hajtaueri od Starigrada spadaju

među najstarije i najponosnije velikekuće Vesterosa i vode svoje proeklo jošod Prvih ljudi. Nekada kraljevi, vladalisu Starigradom i okolinom još od Dobapraskozorja. Andalima se nisu odupirali,već su ih prihvatili, a kasnije su klekli

pred kraljevima Hvata i odrekli se kruneali zadržali sve svoje drevne privilegije.Mada moćni i basnoslovno bogati,gospodari Visoke kule tradicionalnoviše vole trgovinu od bitaka, i retko suigrali veliku ulogu u vesteroskimratovima. Hajtaueri su bili od presudnevažnosti u osnivanju Citadele, te je idan-danas štite. Prepredeni i prefinjeni,uvek su bili veliki pokrovitelji učenja iVere, a govorka se da su se i neki odnjih bavili alhemijom, nekromansijom idrugim čarobnjačkim veštinama.

Grb kuće Hajtauera prikazujestepenastu belu kulu s vatrom na vrhu, napolju boje dima. Njihove reči su Miosvetljavamo put.

LEJTON HAJTAUER , glasStarigrada, gospodar luke, gospodarVisoke kule, branilac Citadele, svetionikjuga, zvani STARIGRADSKI STARAC,

LEDI REA od kuće Hajtauera,

njegova četvrta žena,najstariji sin i naslednik lorda

Lejtona SER BELOR, zvani BELOROZARENI, oženjen Rondom Rouen,

kći lorda Lejtona MALORA, zvanaLUDA DEVICA,

kći lorda Lejtona ALERIJA, udata zalorda Mejsa Tirela,

sin lorda Lejtona SER GART, zvaniSIVI ČELIK,

kći lorda Lejtona DENISA, udata zaser Dezmonda Redvina,

njen sin DENIS, štitonoša,kći lorda Lejtona LEJLA, udata za

ser Džona Kapsa,kći lorda Lejtona ALISANA, udata

za lorda Artura Embrouza,kći lorda Lejtona LINESA, udata za

lorda Džoru Mormonta, trenutno glavnakonkubina Tregara Ormolena iz Lisa,

sin lorda Lejtona SER GUNTOR,oženjen Džejn Fosovej, od Fosovejazelenih jabuka,

najmlađi sin lorda Lejtona SERHAMFRI,

vazali lorda Lejtona:TOMEN KOSTEJN, gospodar Tri

kule,ALISANA BALVER, gospa od Crne

krune, osmogodišnja devojčica,

MARTIN MALENDOR, gospodarGorja,

VARIN BIZBERI, gospodarMedenluga,

BRENSTON KAJ, gospodarSuncokretovog dvora,

narod u Starigradu:EMA, sluškinja u Peru i vrču, gde su

žene rade, a jabukovo pivo strahotnosnažno,

ROUZI, njena kći, devojka od deset ipet leta, za čije će devičanstvo cena bitizlatan zmaj,

arhimeštri Citadele:ARHIMEŠTAR NOREN,

domostrojitelj za godinu na isteku, čijisu prsten, štap i maska elektrum,

ARHIMEŠTAR TEOBALD,

domostrojitelj za nastupajuću godinu,čiji su prsten, štap i maska olovo,

ARHIMEŠTAR EBROUZ, vidar,čiji su prsten, štap i maska srebro,

ARHIMEŠTAR MARVIN, zvaniMARVIN MAG, čiji su prsten, štap imaska valirijski čelik,

ARHIMEŠTAR PERESTAN,istoričar, čiji su prsten, štap i maskabakar,

ARHIMEŠTAR VELIN, zvaniNAMĆOR VELIN, zvezdočatac, čiji suprsten, štap i maska bronza,

ARHIMEŠTAR RAJAM, čiji suprsten, štap i maska žuto zlato,

ARHIMEŠTAR VOLGREJV, staracposustalog uma, čiji su prsten, štap imaska crno gvožđe,

GALARD, KASTOS, ZARABELO,BENEDIKT, GARIZON, NIMOS,SETERES, VILIFER, MOLOS,HARODON, GAJN, AGRIVANI, OKLI,sve arhimeštri,

meštri, posvećenici i početnici uCitadeli:

MEŠTAR GORMON, koji čestosluži umesto Volgrejva,

ARMEN, posvećenik od četirikarike, zvani POSVEĆENIK,

ALERAS zvani SFINGA,posvećenik od tri karike, posvećen vežbis lukom i strelom

ROBERT FREJ, šesnaest godina,posvećenik od dve karike,

LORKAS, posvećenik od devetkarika, u domostrojiteljevoj službi,

LEO TIREL, zvani LENJI LEO,visokorođeni učenik,

MOLANDER, učenik, rođen skrivom nogom,

PEJT, pazi na gavrane arhimeštraVolgrejva, učenik koji malo obećava,

RUN, mlad učenik.

KUĆALANISTERA

Lanisteri od Livačke stene su glavni

zaštitnici prava kralja Tomena naGvozdeni presto. Hvale se poreklom odLana Pametnog, legendarnog varalice izDoba junaka. Zlato Livačke stene iZlatnog zuba načinilo je od njihnajbogatiju od Velikih kuća. SimbolLanistera je zlatni lav na grimiznompolju. Reči Lanistera su Čuj moju riku!

TIVIN LANISTER, gospodar

Livačke stene, štit Lanisgrada, zaštitnikZapada, kraljeva desna ruka, ubio ga unužniku rođeni sin kepec,

deca lorda Tivina:SERSEI, Džejmijeva bliznakinja,

sada gospa od Livačke stene,SER DŽEJMI, Sersein blizanac,

zvani KRALJEUBICA,TIRION, zvani BAUK, kepec i

rodoubica,braća i sestre lorda Tivina i njihovo

potomstvo:SER KEVAN LANISTER, oženjen

Dornom od kuće Svifta,LEDI DŽENA, udata za ser Emona

Freja, sada gospodara Brzorečja,Dženin najstariji sin SER KLIOS

FREJ, oženjen Džejn od kuće Derija,ubili ga odmetnici,

Kliosov stariji sin SER TIVIN FREJ,zvani TI, sada naslednik Brzorečja,

Kliosov drugi sin VILEM FREJ,štitonoša,

drugi ledi Dženin sin SER LIONELFREJ,

treći ledi Dženin sin TION FREJ,mučki ubijen kao sužanj u Brzorečju,

najmlađi ledi Dženin sin VALDERFREJ, zvani CRVENI VALDER, paž uLivačkoj steni,

BELOZUBI VOT, pevač u lediDženinoj službi,

SER TIGET LANISTER, umro od

kuge,TIREK, Tigetov sin, nestao, strahuje

se da je mrtav,LEDI ERMESANDA HEJFORD,

Tirekova devojčica-supruga,DŽERION LANISTER, nestao na

moru,DŽOJ BRDSKA, Džerionova

nezakonita kći, jedanaestogodišnjadevojka,

ostali bliski srodnici lorda Tivina:SER STAFORD LANISTER, njegov

rođak i brat njegove žene, poginuo u bicina Vologazu,

SERENA i MIRIJELA, Stafordovekćeri,

SER DAVEN LANISTER, Stafordovsin,

SER DAMION LANISTER, rođak,oženjen ledi Šijerom Krejkhol,

njihov sin SER LUSION,njihova kći LANA, udata za lorda

Antarija Džasta,LEDI MARGO, rođaka, udata za

lorda Titusa Pika.domaćinstvo u Livačkoj steni:MEŠTAR KREJLEN, lekar, učitelj i

savetnik,VILAR, kapetan garde,SER BENEDIKT BRUM, kaštelan,BELOZUBI VOT, pevač,vazali i zakleti mačevi, gospodari

Zapada:DEMON MARBREND, gospodar

Jasenkraja,SER ADAM MARBREND, njegov

sin i naslednik, zapovednik Gradskestraže Kraljeve luke,

ROLAND KREJKHOL, gospodarKrejkhola,

Rolandov brat SER BERTON, ubiliga odmetnici,

Rolandov sin i naslednik SERTIBOLT,

Rolandov sin SER LAJL, zvaniDELIVEPAR,

Rolandov najmlađi sin SERMERLON,

SEBASTON FARMAN, gospodarLepog ostrva,

DŽEJN, njegova sestra, udata zaSER GARETA KLIFTONA,

TITOS BREKS, gospodar Rogodola,SER FLEMENT BREKS, njegov

brat i naslednik,KVENTEN BEJNFORT, gospodar

Propasnika,SER HARIS SVIFT, tast ser Kevana

Lanistera,ser Harisov sin SER STEFON

SVIFT,ser Stefonova kći DŽOANA,ser Harisova kći ŠIERLI, udata za

ser Melvina Sarsfilda,REDŽENAR ESTREN, gospodar

Vihorišta,GAVEN VESTERLING, gospodar

Litice,njegova žena LEDI SIBELA, od kuće

Spajsera,njen brat SER ROLF SPAJSER,

novoproglašeni gospodar Kastamira,

njen rođak SER SEMVEL SPAJSER,njihova deca:SER REJNALD VESTERLING,DŽEJN, udovica Roba Starka,ELEJNA, dvanaestogodišnjakinja,ROLAM, devetogodišnji dečak,LORD SELMOND STEKSPIR,njegov sin SER STEFON

STEKSPIR,njegov mlađi sin SER ALIN

STEKSPIR,TERENS KENING, gospodar Kejsa,SER KENOS OD KEJSA, vitez u

njegovoj službi,LORD ANTARIO DŽAST,LORD ROBIN MORLAND,LEDI ALISANA LEFORD,LUIS LIDEN, gospodar Bezdanice,

LORD FILIP PLAM,njegovi sinovi, SER DENIS PLAM,

SER PITER PLAM i SER HARINPLAM zvani KREMEN,

LORD GARISON PRESTER,SER FORLI PRESTER, njegov

rođak,SER GREGOR KLEGANI, zvani

PLANINA KOJA JAŠE,SENDOR KLEGANI, njegov brat,SER LORENT LORČ, vitez s

posedom,SER GART GRINFILD, vitez s

posedom,SER LIMOND VIKARI, vitez s

posedom,SER REJNARD RUTIGER, vitez s

posedom,

SER MENFRID JU, vitez sposedom,

SERT TIBOLT HEDERSPUN, vitezs posedom,

MELARA HEDERSPUN, njegovakći, utopila se u bunaru dok je bilaštićenica u Livačkoj steni.

KUĆA MARTELA

Dorna se poslednja od Sedam

kraljevstava zaklela na vernostGvozdenom prestolu. Dornjani se pokrvi, običajima i istoriji razlikuju odžitelja drugih kraljevstava. Po izbijanjuRata pet kraljeva, Dorna se nije mešala,ali nakon veridbe Mirsele Barateon sprincom Tristanom, Sunčevo koplje jeobjavilo da podržava kralja Džofrija.Barjak Martela je crveno sunceprobodeno zlatnim kopljem. Njihove

reči su Nesagnuti, nepokoreni,neslomljeni.

DORAN NIMEROS MARTEL,

gospodar Sunčevog koplja, princ odDorne,

njegova žena MELARIJA, iz

Slobodnog grada Norvosa,njihova deca:PRINCEZA ARIJANA, naslednica

Sunčevog koplja,GARIN, Arijanin brat po mleku i

pratilac, od siročića sa Zelenkrvi,PRINC KVENTIN, novoproizvedeni

vitez, dugo štićenik lorda Ironvuda ofGvozdenluga,

PRINC TRISTAN, veren s Mirselom

Barateon,braća i sestre princa Dorana:PRINCEZA ELIJA, silovana i

ubijena nakon pada Kraljeve luke,RENIS TARGARJEN, njena mala

kći, ubijena nakon pada Kraljeve luke,EGON TARGARJEN, odojče,

ubijen nakon pada Kraljeve luke,PRINC OBERIN, zvani CRVENA

KOBRA, ubio ga ser Gregor Klegani nasuđenju borbom,

ELARIJA PEŠČANA, ljubavnicaprinca Oberina, vanbračna kći lordaHarmena Alera,

PEŠČANE ZMIJE, vanbračne kćeriprinca Oberina:

OBARA, osam i dvadeset godina,kći jedne starigradske kurve,

NIMERIJA, zvana LEDI NIM, pet idvadeset, kći jedne plemkinje izVolantisa,

TIJENA, tri i dvadeset, kći jedneobrednice,

SARELA, devetnaest, kći trgovkinje,kapetan Perjanog poljupca,

ELIJA, četrnaest, kći ElarijePeščane,

OBELA, dvanaest, kći ElarijePeščane,

DOREA, osam, kći Elarije Peščane,LOREZA, šest, kći Elarije Peščane,dvor princa Dorana u Vodenim

vrtovima:AREO HOTAH, iz Norvosa, kapetan

garde,MEŠTAR KALEOTI, savetnik, lekar

i učiteljpedesetak dece, što plemenitog što

običnog roda, sinovi i kćeri lordova,vitezova, siročadi, trgovaca, zanatilja ikmetova, njegovi štićenici,

dvor princa Dorana u Sunčevomkoplju:

PRINCEZA MIRSELABARATEON, njegova štićenica, verenas princom Tristanom,

SER ARIS OUKHART, Mirselinzakleti štit,

ROZAMUNDA LANISTER,Mirselina sobarica i pratilja, dalekarođaka,

OBREDNICA EGLANTINA,Mirselina ispovednica,

MEŠTAR MAJLS, savetnik, lekar i

učitelj,RIKASO, domostrojitelj u Sunčevom

koplju, star i slep,SER MENFRI MARTEL,

zapovednik odbrane Sunčevog koplja,LEDI ALISA LEDIBRAJT,

rizničarka,SER GASKOJN od Zelenkrvi,

zakleti štit princa Tristana,BORS i TIMOT, sluge u Sunčevom

koplju,BELANDRA, SEDRA, sestre

MORA i MELEJI, sluškinje u Sunčevomkoplju,

vazali princa Dorana, lordoviDorne:

ANDERS IRONVUD, gospodarGvozdenluga, zaštitnik Kamenog puta,

Krv kraljeva,SER KLITAS, njegov sin, poznat po

ćoravom oku,MEŠTAR KEDRI, lekar, učitelj i

savetnik,HARMEN ALER, gospodar

Paklengaja,ELARIJA PEŠČANA, njegova

vanbračna kći,SER ALVIK ALER, njegov brat,DELONA ALIRION, gospa od božje

milosti,SER RION, njen sin i naslednik,SER DEMON PEŠČANI, Rionov

vanbračni sin, Kopile od božje milosti,DAGOS MENVUDI, gospodar

Kraljevog groba,MORS i DIKON, njegovi sinovi,

SER MAJLS, njegov brat,LARA BLEKMONT, gospodarica

Crnivrha,DŽINESA, njena kći,PEROS, njen sin, štitonoša,NIMELA TOLAND, gospa od Brda

duhova,KVENTIN KORGAJL, gospodar

Peščara,SER GALIJAN, njegov stariji sin i

naslednik,SER ARON, njegov mlađi sin,SER DEZIJEL DOLT, Vitez od

Limunšume,SER ENDREJ, njegov brat i

naslednik, zvani DREJ,FRENKLIN FAULER, gospodar

Nebohvata, zvani STARI SOKO,

zaštitnik Prinčevog prevoja,DŽEJN i DŽENELIN, njegove

bliznakinje,SER SIMON SANTAGAR, Vitez od

Šarenluga,SILVA, njegova kći i naslednica,

zvana ŠARENA SILVA zbog pegica,EDRIK DEJN, gospodar

Zvezdopada, štitonoša,SER DŽEROLD DEJN, zvani

TAMNA ZVEZDA, Vitez od Visokogisposništva, njegov rođak i vazal,

TREBOR DŽORDEJN, gospodarČuke,

MIRIJA, njegova kći i naslednica,TREMOND GARGALEN, gospodar

slane obale,DAREON VAIT, gospodar Crvenih

dina.

KUĆA STARKA

Starkovi vode poreklo od Brendona

Zidara i Kraljeva zime. Hiljadamagodina su vladali iz Zimovrela kaokraljevi na Severu, sve dok Toren Stark,Kralj koji je kleknuo, nije odabrao da sepokori Egonu Zmaju umesto da zapodenebitku. Kada je lorda Edarda Starka odZimovrela pogubio kralj Džofri,severnjaci su odrekli poslušnostGvozdenom prestolu i proglasili Roba,sina lorda Edarda, za kralja na Severu.U Ratu pet kraljeva, on je pobedio u

svim svojim bitkama, ali su ga izdali iubili Freji i Boltoni u Blizancima, nasvadbi njegovog ujaka.

ROB STARK, kralj na Severu, kralj

Trozupca, gospodar Zimovrela,najstariji sin lorda Edarda Starka i lediKejtlin od kuće Tulija, šesnaestogodišnjimladić zvani MLADI VUK, ubijen naCrvenoj svadbi,

SIVI VETAR, njegov jezovuk, ubijen

na Crvenoj svadbi,njegovi zakoniti braća i sestre:SANSA, udata za Tiriona od kuće

Lanistera,LEDI, njen jezovuk, ubijen u

Derijevom zamku,

ARJA, jedanaestogodišnj devojčica,nestala, smatra se da je mrtva,

NIMERIJA, njen jezovuk, lovi porečnim zemljama,

BRENDON, zvani BREN,devetogodišnji bogalj, naslednikZimovrela, smatra se da je mrtav,

LETO, njegov jezovuk,Brenovi družbenici i zaštitnici:MIRA RID, šesnaestogodišnja

devica, kći lorda Haulenda Rida odSivotočke motrilje,

DŽODŽEN RID, njen brat, trinaestleta,

HODOR, slabouman momak, sedamstopa visok,

RIKON, četvorogodišnjak, veruje seda je mrtav,

ČUPAVKO, njegov jezovuk, crn idivalj,

Rikonova pratilja OŠA, divljanka,nekada sužanj u Zimovrelu,

njegov nezakoniti polubrat DŽONSNEŽNI, iz Noćne straže,

DUH, Džonov jezovuk, beo i tih,Robovi zakleti mačevi:DONEL LOK, OVEN NORI, DEJSI

MORMONT, SER VENDELMENDERLI, ROBIN FLINT, pobijenina Crvenoj svadbi,

HALIS MOLEN, kapetan garde, pratikosti Edarda Starka natrag u Zimovrel,

DŽEKS, KVENT, ŠAD, gardisti,Robovi stričevi, ujaci i drugi

rođaci:BENDŽEN STARK, mlađi brat

njegovog oca, nestao u izvidnici s onestrane Zida, pretpostavlja se da je mrtav,

LIZA ERIN, sestra njegove majke,gospa od Gnezda sokolovog, udovicalorda Džona Erina, gurnuta u smrt,

njen sin, ROBERT ERIN, gospodarGnezda sokolovog i branilac Dola,bolešljiv dečak,

EDMUR TULI, gospodar Brzorečja,njegov ujak, zarobljen na Crvenojsvadbi,

LEDI ROZLIN, od kuće Freja,Edmurova nevesta,

SER BRINDEN TULI, zvani CRNARIBA, stric njegove majke, zapovednikodbrane Brzorečja,

vazali Mladog Vuka, gospodariSevera:

RUZ BOLTON, gospodar Užasnika,izdajnik,

DOMERIK, njegov zakoniti sin inaslednik, umro od pokvarenog stomaka,

REMZI BOLTON bivši REMZISNEŽNI, Ruzov vanbračni sin, zvaniKOPILE OD BOLTONA, zapovednikodbrane Užasnika,

VALDER FREJ i VALDER FREJ,zvani VELIKI VALDER i MALIVALDER, Remzijevi štitonoše,

SMRAD, pešadinac na zlu glasuzbog zaudaranja, ubijen dok je glumioRemzija,

„ARJA STARK“, sužanj lorda Ruza,podmetnuta devojčica, verena sRemzijem,

VOLTON, zvani ČELIČNA

CEVANICA, Ruzov kapetan,BET KASEL, KIRA, REPA, PALA,

BENDI, ŠIRA, PALA i STARA NEN,žene iz Zimovrela zatočene u Užasniku,

DŽON AMBER, zvani VELIDŽON,gospodar Poslednjeg ognjišta, sužanj uBlizancima,

DŽON, zvani MALIDŽON,Velidžonov najstariji sin i naslednik,ubijen na Crvenoj svadbi,

MORS, zvani VRANOJED,Velidžonov stric, zapovednik Poslednjegognjišta,

HOTER, zvani KURVOLOVAC,Velidžonov stric, takođe zapovednikPoslednjeg ognjišta,

RIKARD KARSTARK, gospodarKardoma, odsečena mu glava zbog

veleizdaje i ubistva zarobljenika,EDARD, njegov sin, poginuo u

Šaputavoj šumi,TOREN, njegov sin, poginuo u

Šaputavoj šumi,HARION, njegov sin, sužanj u

Devojačkom jezeru.ALIS, kći lorda Rikarda, devica od

petnaest leta,Rikardov stric ARNOLF,

zapovednik odbrane Kardoma,GALBART GLOVER, gospodar

Čardaka šumskog, neoženjen,ROBET GLOVER, njegov brat i

naslednik,Robetova žena SIBELA od kuće

Loka,njihova deca:

GAVEN, trogodišnji dečak,ERENA, odojče,Galbartov štićenik LARENS

SNEŽNI, vanbračni sin lorda HalisaHornvuda, trinaestogodišnji dečak,

HAULEND RID, gospodarSivotočke motrilje, močvarac,

njegova žena DŽIJANA, odmočvaraca,

njihova deca:MIRA, mlada lovkinja,DŽODŽEN, dečak blagosloven

zelenvidom,VIMEN MENDERLI, gospodar

Belih sidrišta, izuzetno debeo,SER VILIS MENDERLI, njegov

stariji sin i naslednik, veoma debeo,sužanj u Harendvoru,

Vilisova žena LEONA od kućeVulfilda,

VINAFRID, njihova kći,devetnaestogodišnja devica,

VILA, njihova kći, petnaestogodišnjadevica,

SER VENDEL MENDERLI, njegovmlađi sin, ubijen na Crvenoj svadbi,

SER MERLON MENDERLI, njegovrođak, zapovednik posade Belih sidrišta,

MEŠTAR TEOMOR, savetnik,učitelj, lekar,

MEG MORMONT, gospa odMedveđeg ostrva,

DEJSI, njena najstarija kći inaslednica, ubijena na Crvenoj svadbi,

ALISANA, LIRA, DŽORELA,LIJENA, njene kćeri,

DŽEOR MORMONT, njen brat, lordzapovednik Noćne straže, ubili gavlastiti ljudi,

SER DŽORA MORMONT, sin lordaDžeora, bivši gospodar Medveđegostrva, sada osuđeni i prognani vitez,

SER HELMAN TOLHART,gospodar Torenovog trga, poginuo kodSenodola,

BENFRED, njegov sin i naslednik,ubili ga gvozdenljudi na Kamenoj obali,

EDARA, njegova kći, sužanj uTorenovom trgu,

LEOBALD, njegov brat, ubijen uZimovrelu,

Leobaldova žena BERENA od kućeHornvuda, sužanj u Torenovom trgu,

njihovi sinovi BRENDON i BEREN,

takođe sužnji u Torenovom trgu,RODRIK RIZVEL, gospodar

Potočića,BARBRI DASTIN, njegova kći,

gospa od Huma, udovica lorda VilamaDastina,

HARVUD STAUT, njen vazal, sitnilord u Humu,

BETANI BOLTON, njegova kći,druga žena lorda Ruza Boltona, umrla odgroznice,

RODŽER RIZVEL, RIKARDRIZVEL, RUZ RIZVEL, njegovisvadljivi rođaci i vazali,

KLEJ SERVIN, gospodar ZamkaServina, poginuo u Zimovrelu,

DŽONELA, njegova sestra, devicaod dva i trideset leta,

LIESA FLINT, gospa od Udovičinogbdenja,

ONDRU LOK, gospodarStarozamka, starac,

HUGO VAL, zvani ČABRINA,poglavica svog klana,

BRENDON NORI, zvani NORI,poglavica svog klana,

TOREN LIDL, zvani LIDL,poglavica svog klana.

Grb Starka prikazuje sivog jezovuka

u trku preko ledenobelog polja. RečiStarka su Zima dolazi.

KUĆA TULIJA

Lord Edmin Tuli od Brzorečja bio je

među prvim rečnim gospodarima koji suse zakleli na vernost Egonu Osvajaču.Kralj Egon ga je nagradio tako što jedao kući Tulija vrhovnu vlast nad svimzemljama Trozupca. Simbol Tulija jepastrmka u skoku, srebrna na poljuplavih i crvenih talasa. Reči Tulija suPorodica, dužnost, čast.

EDMUR TULI, gospodar

Brzorečja, zarobljen na svojoj svadbi,trenutno sužanj Freja,

LEDI ROZLIN, od kuće Freja,

Edmurova mlada nevesta,LEDI KEJTLIN STARK, njegova

sestra, udovica lorda Edarda Starka odZimovrela, ubijena na Crvenoj svadbi,

LEDI LIZA ERIN, njegova sestra,udovica lorda Džona Erina od Dola,gurnuta u smrt u Gnezdu sokolovom,

SER BRINDEN TULI, zvani CRNARIBA, Edmurov stric, zapovednikodbrane Brzorečja,

domaćinstvo lorda Edmura uBrzorečju:

MEŠTAR VAJMEN, savetnik, lekari učitelj

SER DEZMOND GREL, kaštelan,SER ROBIN RIGER, kapetan garde,DUGI LU, ELVUD, DELP, gardisti,ATERIDIS VEJN, kućeupravitelj

Brzorečja,Edmurovi vazali, gospodari

Trozupca:TITOS BLEKVUD, gospodar

Gavrangrane,LUKAS, njegov sin, ubijen na

Crvenoj svadbi,DŽONOS BREKEN, gospodar

Kamene živice,DŽEJSON MALISTER, gospodar

Vodogleda, zatočenik u sopstvenomzamku,

PATREK, njegov sin, zatočen socem,

SER DENIS MALISTER, stric lordaDžejsona, čovek Noćne straže,

KLEMENT PAJPER, gospodarzamka Rumen-devica,

njegov sin i naslednik, SER MARKPAJPER, zarobljen na Crvenoj svadbi,

KARIL VENS, gospodarNamernikovog predaha,

njegova starija kći i naslednicaLIJENA,

njegove mlađe kćeri RIALTA iEMFIRIJA

NORBERT VENS, slepi gospodarAtrante,

njegov stariji sin i naslednik SERRONALD VENS, zvani LOŠI,

njegovi mlađi sinovi SER HUGO,SER ELERI, SER KIRT i MEŠTAR

DZON,TEOMAR SMOLVUD, gospodar

Zirnog dvora,njegova žena LEDI RAVELA, od

kuće Svona,njihova kći KARELEN,VILIJAM MUTON, gospodar

Devičanskog jezera,ŠELA VENT, razvlašćena gospa

Harendvora,SER VILIS VOD, vitez u njenoj

službi,SER HALMON PEDŽ,LORD LIMOND GUDBRUK.

KUĆA TIRELA

Tireli su se dokopali moći kao

kućeupravitelji kraljeva Hvata, madatvrde da potiču od Garta Zelenorukog,kralja baštovana Prvih ljudi, koji jenosio krunu od loze i cveća, i učinio dazemlja procveta. Kada je poslednji kraljiz kuće Gardenera ubijen na Vatrenompolju, njegov kućeupravitelj HarlenTirel predao je Visoki Sad EgonuOsvajaču. Egon mu je za uzvrat daozamak i vlast nad Hvatom. Mejs Tirel jeobznanio svoju podršku Renliju

Barateonu na početku Rata pet kraljeva idao mu ruku svoje kćeri Margeri. NakonRenlijeve smrti, Visoki Sad je stupio usavez s kućom Lanistera i Margeri jeverena s kraljem Džofrijem.

MEJS TIREL, gospodar Visokog

Sada, zaštitnik Juga, branilac Krajina,visoki maršal Hvata,

njegova žena LEDI ALERIJA, od

kuće Hajtauera iz Starigrada,njihova deca:VILAS, najstariji sin, naslednik

Visokog Sada,SER GARLAN, zvani SMELI, njihov

srednji sin, novoproglašeni gospodarBistrovodne utvrde,

njegova žena LEDI LEONETA odkuće Fosoveja,

SER LORAS, Vitez od Cveća,najmlađi sin, zakleti brat Kraljevegarde,

MARGERI, njihova kći, dvaputudavana, dvostruka udovica,

Margerine pratilje i dvorske dame:njene rođake MEGA, ALA i

ELINOR TIREL,Elinorin verenik ALIN EMBROUZ,

štitonoša,LEDI ALISANA BULVER, LEDI

ALISA GREJSFORD, LEDI TENAMERIVEDER, MEREDIT KREJN,zvana MERI, OBREDNICANISTERIKA, njene družbenice,

Mejsova obudovela majka LEDI

OLENA, od kuće Redvina, zvanaKRALJICA OD TRNJA,

ARIK i ERIK, njeni gardisti, sedamstopa visoki blizanci, zvani LEVI iDESNI,

Mejsove sestre:LEDI MINA, udata za Pakstera

Redvina, gospodara Senice,njihova deca:SER HORAS REDVIN, zvani

UŽASNI, blizanac Hoberov,SER HOBER REDVIN, zvani

SLINAVI, blizanac Horasov,DEZMERA REDVIN, devica od

šesnaest leta,LEDI DŽENA, udata za ser Džona

Fosoveja, njegovi stričevi:brat njegovog oca GART, zvani

DEBELI, lord domostrojitelj VisokogSada,

Gartova kopilad GARS i GARETCVETNI,

brat njegovog oca SER MORIN, lordzapovednik Gradske straže Starigrada,

Morinov sin SER LUTOR, oženjenledi Elin Noridž,

Lutorov sin SER TEODOR, oženjenledi Lijom Seri,

Teodorova kći ELINOR,Teodorov sin LUTOR, štitonoša,Lutorov sin MEŠTAR MEDVIK,Lutorova kći OLENA, udata za ser

Lea Blekbara,Morinov sin LEO, zvani LENJI LEO,

učenik u starigradskoj Citadeli,brat njegovog oca MEŠTAR

GORMON, učenjak u Citadeli,Mejsov rođak SER KVENTIN,

poginuo kod Jasenkraja,Kventinov sin SER OLIMER,

oženjen ledi Lizom Medouz,Olimerovi sinovi RAJMUND i

RIKARD,Olimerova kći MEGA,Mejsov rođak MEŠTAR

NORMUND, u službi u Crnokruni,Mejsov rođak SER VIKTOR, ubio

ga Osmehnuti Vitez od Bratstva Kraljevešume,

Viktorova kći VIKTARIJA, udata zalorda Džona Balvera, umro od letnjegroznice,

njihova kći LEDI ALISANABALVER, osam godina,

Viktorov sin SER LEO, oženjen lediAlisom Bizberi,

Leove kćeri ALA i LEONA,Leovi sinovi LIONEL, LUKAS i

LORENT,Mejsovo domaćinstvo u Visokom

Sadu:MEŠTAR LOMIŠ, savetnik, lekar i

učitelj,IGON VIRVEL, kapetan garde,SER VORTIMER KREJN, kaštelan,SALČIĆ, luda, izuzetno debeo.njegovi vazali, gospodari Hvata:RENDIL TARLI, gospodar Rožnog

brega,PAKSTER REDVIN, gospodar

Senice,SER HORAS i SER HOBER,

njegovi blizanci,lekar lorda Pakstera MEŠTAR

BALABAR,ARVIN OUKHART, gospa od

Starog hrasta,najmlađi sin ledi Arvin SER ARIS,

zakleti brat Kraljeve garde,MATIS ROUEN, gospodar

Zlatogaja, oženjen Betani od kućeRedvina,

LEJTON HAJTAUER, glasStarigrada, gospodar luke,

HAMFRI HJUET, gospodarHrastoštita,

FALIJA CVETNA, njegovanezakonita kći,

OZBERT SERI, gospodar Jugoštita,SER TOLBERT, njegov sin i

naslednik,GUTOR GRIM, gospodar Sivoštita,ORTON MERIVEDER, gospodar

Dugog stola,GOSPA TENA, njegova supruga,

Miranka,RASEL, njen sin, osmogodišnji

dečak,LORD ARTUR EMBROU, oženjen

ledi Alisanom Hajtauer,njegovi vitezovi i zakleti mačevi:SER DŽON FOSOVEJ, od Fosoveja

Zelenih jabuka,SER TENTON FOSOVEJ, od

Fosoveja Crvenih jabuka, Grb Tirela je zlatna ruža na polju

zelenom kao trava. Njihove reči su:

Rastemo snažni.

ODMETNICI IRAZBOJNICIKMETOVI IZAKLETA

BRAĆA

SITNA GOSPODA,LUTALICE,

PROST SVET SER KREJTON LONGBOU i SER

ILIFER GOLJA, vitezovi lutalice,drugovi,

HIBOLD, trgovac strašljiv i škrt,SER ŠADRIK OD SENOVITE

VRTAČE, zvani LUDI MIŠ, vitezlutalica u Hibaldovoj službi,

BRIJENA, DEVICA OD OPORJA,još zvana i LEPOTICA BRIJENA,devica na svetom poslanju,

LORD SELVIN OD VEČERNJEZVEZDE, gospodar Oporja, njen otac,

VELIKI BEN BUŠI, SER HAJLHANT, SER MARK MALENDOR, SEREDMUND EMBROUZ, SER RIČARDFEROU, VIL RODA, SER HJUBIZBERI, SER REJMOND NEJLAND,HARI SOJER, SER OVEN INČFILD,ROBIN POTER, njeni bivši udvarači,

RENFRED RIKER, gospodarSenodola,

SER RUFUS LIK, jednonogi vitez unjegovoj službi, zapovednik Mrke kule uSenodolu,

VILIJEM MUTON, gospodarDevojačkog jezera,

ELINORA, njegova najstarija kći inaslednica, trinaest godina,

RENDIL TARLI, gospodar Rožnogbrega, zapovednik snaga kralja Tomenana Trozupcu,

DIKON, njegov sin i naslednik,mladi štitonoša,

SER HAJL HANT, zaklet na službukući Tarlija,

SER ALIN HANT, ser Hajlov rođak,takođe u službi lorda Rendila,

DIK KRAB, zvani SPRETNI DIK,Krab sa Rta slomljenih klešta,

DŽASTIS BRUN, gospodarJezigrotla,

BENARD BRUN, Vitez odMrkopukline, njegov rođak,

SER RODŽER HOG, Vitez odKrmačinog roga,

OBREDNIK MERIBOLD, bosonogi

obrednik,njegovo kuče KUČE,STARIJI BRAT, sa Tihog ostrva,BRAT NARBERT, BRAT GILAM,

BRAT RONI, braća pokajnici sa Tihogostrva,

SER KVINSI KOKS, Vitez odSolane, podetinjio starac,

u staroj krčmi na raskršću:DŽEJN HEDL, zvana DUGA

DŽEJN, krčmarica, visoka mlada curaod osamnaest leta,

VRBA, njena sestra, stroga svarjačom,

VRBENA, PEJT, DŽON GROŠ,BEN, siročići u krčmi,

DŽENDRI, kovački šegrt i kopilekralja Roberta I Barateona, ne zna za

svoje poreklo,u Harendvoru,RAFORD, zvani SRCULENCE

RAF, GOVNOUSTI, DANSEN, vojniciiz posade,

BEN CRNOPALAC, kovač i oružar,PIJA, služavka, bivša lepotica,MEŠTAR GALIJAN, lekar, učitelj i

savetnik,u Deriju,LEDI AMEREJI FREJ, zvana

KAPIJA EJMI, zaljubljiva mladaudovica, verena s lordom LanselomLanisterom,

majka ledi Amereji LEDI MARIJAod kuće Derija, udovica Mereta Freja,

sestra ledi Amereji MARISA,trinaestogodišnja devica,

SER HARVIN PLAM, zvaniKREMEN, zapovednik posade,

MEŠTAR OTOMOR, lekar, učitelj isavetnik,

u Krčmi kod klečećeg čoveka:ŠARNA, krčmarica, kuvarica i

babica,njen muž zvani MUŽ,DEČKO, ratno siroče,PITULJICA, pekarov šegrt, sada

siroče.

RAZBOJNICI IODMETNICI

BERIK DONDERION, bivši

gospodar Crnobrana, šest puta ubijan,EDRIK DEJN, gospodar

Zvezdopada, dvanaestogodišnji dečak,štitonoša lorda Berika,

LUDI LOVAC, od Kamenogobredišta, njegov povremeni saveznik,

ZELENOBRADI, tiroški najamnik,njegov nepouzdani prijatelj,

ANGISTRELAC, majstor luka istrele iz Dornskih krajina,

MERIT OD MESECGRADA,

MLINAR VATI, MOČVARNA MEG,DŽON IZ LEŠNIKOVA, odmetnici unjegovoj družini,

GOSPA KAMENOG SRCA, žena skukuljicom, ponekad zvana MAJKANEMILOSTIVA, TIHA SESTRA iOMČA,

LIM, zvani LIM LIMUNPLAŠT,bivši vojnik,

TOROS OD MIRA, crveni sveštenik,HARVIN sin Halenov, severnjak,

nekada u službi lorda Edarda Starka odZimovrela,

TALIČNI DŽEK, ucenjena glava,nedostaje mu oko,

TOM OD SEDAMPOTOČJA, pevačsumnjivog ugleda, zvani TOMSEDAMŽICA i TOM SEDMICA,

LEPI LUK, RECKA, MADŽ,ĆOSAVI DIK, razbojnici,

SENDOR KLEGANI, zvani PSETO,bivši zakleti štit kralja Džofrija, kasnijezakleti brat Kraljeve garde, poslednjiput viđen grozničav i na samrti poredTrozupca,

VARGO HOUT iz slobodnog gradaKohora, zvani JARAC, najamničkikapetan frfljavog govora, ubio ga uHarendvoru ser Gregor Klegani,

njegovi Hrabri drugari, takođe zvanii Krvavi lakrdijaši:

ARZVIK, zvani VERNI, njegovzamenik,

OBREDNIK AT, obesio ga lordBerik Donderion,

TIMEON OD DORNE, DEBELI

ZOLO, RORDŽ, GRIZAČ, PIG,ŠEGVEL LUDA, TOG DŽOT sa Ibena,TROPRSTI, raštrkani i u bekstvu,

u Breskvici, bordelu u Kamenomobredištu:

VRBENA, riđokosa vlasnica,ALISA, KAS, LANA, DŽIZENA,

HELI, ZVONČIĆA, neke od njenihbreskvica,

u Žirnom dvoru, sedištu kučeSmolvud:

LEDI RAVELA, nekada od kućeSvona, žena lorda Teomara Smolvuda,

tu i tamo i svugde:LORD LIMOND LIČESTER, starac

odlutalih misli, jednom zadržao serMejnarda na mostu,

njegov mladi staratelj MEŠTAR

RUN,duh Visokog srca,Gospa od lišća,obrednik u Isplesištu.

ZAKLETABRAĆA NOĆNE

STRAŽE DŽON SNEŽNI, kopile od

Zimovrela, devet stotina devedeset osmilord zapovednik Noćne straže,

DUH, njegov beli jezovuk,njegov kućeupravitelj EDISON

TOLET, zvani ŽALOBNI ED, ljudi Crnog Zamka:BENDŽEN STARK, prvi izvidnik,

odavno nestao, pretpostavlja se da je

mrtav,SER VINTON STAUT, ostareli

izlapeli izvidnik,BELOOKIKEDŽ, BEDVIK zvani

DŽIN, MATAR, DIVEN, GARTSIVOPERO, ALMER OD KRALJEVEŠUME, ELRON, PIPAR zvani PIP,GREN zvani DIVLJI BIVO, BERNARzvani CRNI BERNAR, GOUDI, TIMKAMENI, CRNI DŽEK BALVER,DŽOF zvani VEVERICA, BRADATIBEN, izvidnici,

BOUEN MARŠ, lord kućeupravitelj,TROPRSTI HOB, kućeupravitelj i

glavni kuvar,DONAL NOJI, jednoruki oružar i

kovač, ubio ga na kapiji Moćni Mag,OVEN zvani VOLINA, TIM

ČVORJEZIK, MALEJ, KUGEN,DONEL BRDSKI zvani SLATKI

DONEL, LEVORUKI LU, DŽEREN,VIK DELJKALO, kućeupravitelji,

OTEL JARVIK, prvi graditelj,ČIZMA VIŠKA, HALDER, ALBET,

BAČVA, graditelji,KONVI, GEREN, lutajući regruteri,OBREDNIK SELADOR, pijani

duhovnik,SER ALISER TORN, bivši kaštelan,LORD DŽENOS SLINT, bivši

zapovednik Gradske straže Kraljeveluke, nakratko gospodar Harendvora,

MEŠTAR EMON (TARGARJEN),lekar i savetnik, slep, stotinu i dvegodine star,

Emonov kućeupravitelj KLIDAS,

Emonov kućeupravitelj SEMVELTARLI, debeli knjiški moljac,

GVOZDENI EMET, donedavno uIstočnoj morobdiji, kaštelan,

HARET zvani KONJ, blizanciERON i EMRIK, SATEN,SKOČIROBIN, regruti na obuci,

ljudi iz Kule Senki:SER DENIS MALISTER,

zapovednik, Kula senki,njegov kućeupravitelj i štitonoša

VOLAS MEJSI,MEŠTAR MALIN, lekar i savetnik,KORIN POLUŠAKA, glavni

izvidnik, ubio ga Džon Snežni s onestrane Zida,

braća iz Kule senki:

ŠTITONOŠA DOLBRDIŽ, EGEN,izvidnici, poginuli u Prevoju urlika,

KAMENZMIJA, izvidnik, nestaopeške u Prevoju urlika,

ljudi iz Istočne Morobdije:KOTER HRIDNI, zapovednik,MEŠTAR HARMUNI, lekar i

savetnik,KAPETAN SARAGA, zapovednik

Kosa,SER GLENDON HJUET, kaštelan,braća iz Morobdije:DAREON, kućeupravitelj i pevač, u Krasterovoj utvrdi (izdajnici)KAMA, koji je ubio Krastera, svog

domaćina

JEDNORUKI OLO, koji je ubio svoglorda zapovednika Džeora Mormonta,

GART OD ZELENPUTA, MONI,GRABS, ALAN OD ROZBIJA, bivšiizvidnici,

ĆOPAVI KARL, SIROČE OS,MRMLJAVI BIL, bivši kućeupravitelji.

DIVLJANI iliSLOBODNI

NARODMENS RAJDER, kralj s one strane

Zida, sužanj u Crnom zamku, njegova žena DALA, umrla na

porođaju,njihov sin, rođen u bici, još bez

imena,VAL, Dalina mlađa sestra,

„divljanska princeza“, sužanj u Crnomzamku,

divljanske poglavice i kapetani:

HARMA, zvana PSOGLAVA,poginula pred Zidom,

HALEK, njen brat,GOSPODAR KOSTIJU, posprdno

zvan ČEGRTAVA KOŠULJA, pljačkaš ivođa ratne družine, sužanj u Crnomzamku,

IGRIT, mlada kopljanica, ljubavnicaDžona Snežnog, ubijena u napadu naCrni zamak,

RIK, zvani DUGOKOPLJE, iznjegove družine,

REGVIL, LENIL, iz njegove družine,STIR, magnar od Tena, ubijen u

napadu na Crni zamak,SIGORN, Stirov sin, novi magnar od

Tena,TORMUND, medni kralj od

Rumenih dvora, zvani DŽINOUBICA,BAJKOTVORAC, ROGODUVAČ iLEDOKRŠILAC, takođe iGROMPESNICA, MUŽ MEDVEDICA,GOVORNIK S BOGOVIMA i OTACVOJSKI,

Tormundovi sinovi, TOREGVISOKI, TORVIRD PITOMI,DORMUND i DRIN, njegova kćiMUNDA,

PLAČLJIVAC, pljačkaš i vođaratničke družine,

ALFIN VRANOUBICA, pljačkaš,ubio ga Korin Polušaka iz Noćne straže,

OREL, zvani OREL ORAO,zverobraz, ubio ga Džon Snežni uPrevoju urlika,

MAG MAR TUN DOH VEG, zvani

MOĆNI MAG, džin, ubio ga Donal Nojina kapiji Crnog zamka,

VARAMIR, zvani ŠEST KOŽA,gospodar tri vuka, crnog risa i belogmedveda,

JARL, mladi pljačkaš, Valinljubavnik, poginuo u padu sa Zida,

JARAC GRIG, EROK, BODŽER,DEL, VELIKI ČIR, KONOPLJANIDEN, HENK KACIGA, LEN,ŠAKONOGI, divljani i pljačkaši,

KRASTER, gospodar Krasteroveutvrde, ubio ga Kama iz Noćne straže,gost pod njegovim krovom,

FILI, njegova kći i ženaFilin novorođeni sin, još bez imena,DIJA, FERNI, NELA, tri od

Krasterovih devetnaest žena.

PREKO USKOGMORA

KRALJICAPREKO MORA

DENERIS TARGARJEN , prva

svog imena, kraljica Mirina, kraljicaAndala i Rojnara i Prvih ljudi,gospodarica Sedam kraljevstava,zaštitnica čitavog kraljevstva, kalisiVelikog travnatog mora, zvanaDENERIS OLUJROÐENA,NEIZGORELA, MAJKA ZMAJEVA,

njeni zmajevi DROGON,VISERION, REGAL,

njen brat REGAR, princ odZmajkamena, ubio ga Robert Barateonna Trozupcu,

Regarova kći RENIS, ubijena tokompada Kraljeve luke,

Regarov sin EGON, odojče, ubijentokom pada Kraljeve luke,

njen brat VISERIS, treći svog imena,zvani KRALJ PROSJAK, krunisanistopljenim zlatom,

njen gospodar muž DROGO, kalDotraka, umro od zagađene rane,

njen mrtvorođeni sin REGO, ubila gau utrobi megi Miri Maz Dur,

njena Kraljičina garda:SER BARISTAN SELMI, zvani

BARISTAN HRABRI, bivši zapovednikKraljeve garde kralja Roberta,

JOGO, ko i krvorodnik, bič,AGO, ko i krvorodnik, luk,RAKARO, ko i krvorodnik, arak,SNAŽNI BELVAS, evnuh i bivši rob

iz mirinskih arena,njeni kapetani i zapovednici:DARIO NAHARIS, živopisni tiroški

najamnik, zapovednik čete Olujne vrane,BEN PLAM, zvani SMEÐI BEN,

mešanac i najamnik, zapovednik četeMlađi sinovi,

SIVI CRV, evnuh, zapovednikNeokaljanih, čete evnuha pešadinaca,

GROLEO iz Pentosa, bivši kapetanvelike koge Saduleon, sada admiral bezflote,

njene sluškinje:IRI i JIKI, dve Dotrakinje,

šesnaestogodišnjakinje,MISANDEI, pisar i tumač iz Nata,njeni poznati i verovatni

neprijatelji:GRAZDAN MO ERAZ, plemić iz

Junkaija,KAL ONO, bivši ko kala Droga,KAL JAKO, bivši ko kala Droga,MAGO, njegov krvorodnik,NEUMIRUĆI IZ KARTA,

volšebničko bratstvo,PJAT PRI, karćanski volšebnik,ŽALOSNI LJUDI, esnaf karćanskih

plaćenih ubica,SER DŽORA MORMONT, bivši

gospodar Medveđeg ostrva,

MIRI MAZ DUR, božja žena i megi,sluškinja Velikog pastira Lazara,

njeni sumnjivi saveznici, bivši isadašnji:

KSARO KSOAN DAKSOS,trgovački princ iz Karta,

KAITI, maskirana senkovezilja izAšaija,

ILIRIO MOPATIS, magister izslobodnog grada Pentosa, ugovorio njenbrak s kalom Drogom,

KLION VELIKI, kralj kasapin odAstapora,

KAL MORO, bivši saveznik kalaDroga,

ROGORO, njegov sin i kalaka,KAL DŽOMO, bivši saveznik kala

Droga,

Targarjeni su krv zmaja, potomci

visokih lordova drevne slobodne zemljeValirije, što se ogleda u očimaljubičaste, purpurne i indigo boje isrebrnozlatnoj kosi. Da bi očuvaličistotu svoje krvi, Targarjeni su čestovenčavali brata i sestru, bliske rođake,stričeve i bratanice. Osnivač dinastije,Egon Osvajač, uzeo je za žene obe svojesestre i sa obema imao sinove. BarjakTargarjena je troglavi zmaj, crven nacrnom. Tri glave predstavljaju Egona injegove sestre. Reči Targarjena suVatra i krv.

U BRAVOSU FEREGO ANTARION, morski

gospodar Bravosa,KARO VOLENTIN, prvi mač

Bravosa, njegov zaštitnik,BELEGERA OTERIS, zvana CRNA

PERLA, kurtizana, potomak istoimenegusarske kraljice,

GOSPA S VELOM, KRALJICASIRENA, MESEČEVA SENKA, KĆISUTONA, NOĆNA LASTA,PESNIKINJA, čuvene kurtizane,

TERNESIO TERIS, trgovac ikapetan Titanove kćeri,

JORKO i DENIO, dvojica od

njegovih sinova,MORED PRESTEJN, trgovac i

kapetan Lisice,LOTO LORNEL, trgovac starim

knjigama i svicima,EZELINO, crveni sveštenik, često

pijan,OBREDNIK JUSTAS, osramoćen i

raščinjen,TERO i ORBELO, dvojica

bravoskih kicoša i kavgadžija,SLEPI BEKO, prodavač ribe,BRUSKO, prodavač ribe,njegove kćeri TALEA i BREA,MERALIN, zvana MERI, vlasnica

Vesele luke, bordela u Krparevoj luci,MORNAREVA ŽENA, kurva u

Veseloj luci,

LANA, njena kći, mlada kurva,STIDLJIVA BETANI, JEDNOOKA

INA, ASADORA SA IBENA, kurve uVeseloj luci,

CRVENI ROGO, GILORODOTARI, GILENO DOTARI, piskaralozvano PERO, KOSOMO OPSENAR,gosti Vesele luke,

TAGANARO, lučki secikesa ilopov,

KASO, KRALJ FOKA, njegovadresirana foka,

MALI NARBO, njegov bivši ortak,MIRMELO, MRAČNI DŽOS,

KVENS, ALAKVO, SLOI, lakrdijaši,svake večeri izvode predstave na Brodu,

S’VRON, lučka kurva ubilačkihsklonosti,

PIJANA ĆERKA, kurva prgavenaravi,

ŽVALAVA DŽEJN, kurvaneodređenog pola,

DOBRI ČOVEK i DEVOJČE, slugeMnogolikog boga u Kući crnog i belog,

UMA, kuvarica u hramu,LEPI, DEBELI, GOSPODIČIĆ,

STROGI, ŽMIRKAVI i IZGLADNELI,tajne sluge Onoga sa Mnogo Lica.

ARJA od kuće Starka, devojčica sgvozdenim novčićem, takođe znana i kaoARI, NEN, LASICA, VEVERICA,SLANA i KET,

KUHURU MO, iz Grada visokihstabala na Letnjim ostrvima, kapetantrgovačke lađe Cimetov vetar,

KODŽA MO, njegova kći, crveni

strelac,KSONDO DORU, oficir na

Cimetovom vetru.

{1} Engl. hog - krmak, vepar. (Prim.prev.)

{2} Igra reči: prezime je Ketlblek,dok na engleskom kettle znači „lonac“.(Prim. prev.)

{3} Engl. mеrrу - vesela. (Prim.prev.)