Genadij Petrovi Malahov

LECENJE DVESTA NAJRASPROSTRANJENIJIH

OBOLJENJA

(PREVOD S RUSKOG)

BEOGRAD 2007.

SADRAJ

OT) R U S K O G IZDAVAA 11 UVOD 13 PRAKTINE P R E P O R U K E ZA PRIMENU LEKOVITIH TERAPIJA., 13 OPTI P O D A C I O L E K O V I T O M BILJU 79 Stanja fitopreparata 79 Terapije leenja 82 RECEPTI I P R E P O R U K E ZA L E E N J E OBOLJENJA 87 A D E N O I D I T I S 87 A D E N O M PROSTATE 90 A F T E 92 A L E R G I J A 93 A N E M I J A ( M A L O K R V N O S T ) 95 A N G I N A 100 ARTRITIS 104 A S T M A 107 ATEROSKLEROZA 108 B E L O PRANJE 110 B E O N A 111 BLEFARITIS 112 B O L U G R L U 113 BOI, U U I M A 114 BOL U JETRI, SLEZ1NI, P O D R E B R I C I I U N O J KESI 115 BOL U E L U C U I C R E V I M A 116 BOL U B U B R L Z I M A I M O K R A N O J

B E I C I BOL U O I M A BRADAVICE BRONHITIS B R O N H I J A L N A ASTMA CIROZA J E T R E CISTA NA JAJNICIMA CISTITIS IR NA E L U C U 1 DVANAESTOPALANOM CREVU DEPRESIJA (MELANHOLIJA) DERMATITIS DIJABETES E K C E M ENCEFALIT1S E N D O M E T R I T I S EROZIJA GRLIA MATERICE FAR1NGITIS FIBROM F U R U N K U L ( I R ) GAJMOR1TIS (MAKSILARNI SINUSITIS) GASTRITIS GINGIVITIS GLAVOBOLJA G L O M E R U L O N E F R I T I S G L U V O A ( G U B I T A K SLUHA) GLJIVINA OBOLJENJA KOE G O J A Z N O S T (L1POMATOZA) G O R U I C A GREVI GREVI U B U B R E Z I M A

GREVI U C R E V I M A 165 GREVI U JETRI 166 GRIP 167 G R O Z N I C A 168 GUBITAK APETITA 169 GUAVOST 170 HEMOROID1 171 HEPATITIS 175 HEPATITIS HRONINI 179 H E R P E S 186 H I P E R T O N I N A B O L E S T 188 HIPOTON1JA 191 HOLECISTITIS 192 INVAZIJA GLISTA 196 IIJAS 199 KAMEN U B U B R E Z I M A (LITIJAZA] 200 KAMEN U UI 202 KAALJ 207 KATARAKTA 209 KIJAVICA(RINITIS) 210 KILA 212 K L I M A K S 213 KOL1TIS 215 KOLPITIS 218 K O N J U K T I V I T I S 220 K O Z M E T I K I DEFEKTI KOE 221 KRATKO V I D O S T 223 KRVARENJA 225 LARING1T1S 226 LIAJ 227 L U P U S 229

117 118 118 122 125 127 129 130

132 135 137 137 141 142 143 144 146 147 149 150 153 155 156

. 157

. 159

. 159

. 160

. 162

. 163

. 164

MALARIJA 2 3 1

M A M U Z E NA PETI 232 M A S N O T K I V O (LIPOM) 235 MASTOPATIJA 236 M E T E O R I Z A M 238 MITHSLRI 240 M U C A N J E 242 N A P R S L I N E N A N O G A M A 244 N E F R I T I S 245 N E K O N T R O L I S A N O M O K R E N J E ( E N U R E Z A ) 247 N E P L O D N O S T 249 NEPRIJATAN Z A D A H IZ USTA 251 N E S A N I C A 252 N E U R O D E R M I T I S 256 OPADANJE KOSE 257 O P E K O T I N E 258 OSPE 259 O S T E O H O N D R O Z A 261 O S T E O P O R O Z A 264 PARALIZE. PAREZE 265 PARAPROCTITIS 266 P A R O D O N T O Z A 268 PIELONEFRIT1S 269 PLEUR1TIS 270 P N E U M O N I J A (UPALA PLUA) 272 P O D A G R A (KOSTOBOLJ A) 276 POLI ARTRITIS 277 POLIPI 278

P O R E M E A J M E N S T R U A L N O G CIKLUSA 281 P R E H L A D A 283 PROLIV 285 PROSTATITIS 286 PSORIJAZA 287 RADIKUL1TIS 289 RAK 291 R A N E 299 RANE OD LEANJA 300 REUMATIZAM 301 S I N D R O M IIRON1NOG UMORA 303 S K L E R O Z A 305 S R A N E M A N E 310 STENOKARD1 JA (ANGINA PEKTORIS) 312 STOMATITIS 313 SVRAB 314 UGA 316 TONZILITIS 317 T R A H O M A 318 T R O M B O F L E B I T I S 320 T U B E R K U L O Z A 322 UJEDI 324 U M O R N O G U 324 UPALA D E S N I 325 UPALA JAJNIKA 326 UPALA M O D A N E O P N E ILI K I M E N E M O D I N E 327 UPALA VAGINE (KOLPITIS. VAGINITIS) 328 VAGINALNE INFEKCIJE 329

VARI K O N O PROIRENJE VENA 331 VITILIGO 335 VRTOGLAVICA 336 ZATVOR 337 Z N O J E N J E 346 Z U B O B O L J A 348 ULJEVI 352 UTICA 352 P R E G L E D LEKOVITOG BILJA 362

OD RUSKOG IZDAVAA Za ljude koji ele da due godina sauvaju zdravlje

i da ive dugoveno, kao i da se oslobode raznih oboljenja, namenjenaje serija knjiga uvenih autora, lekara, narodnih lekara, lekara-fitoterapeuta o leenju vie od 200 najras-pr o s t r a nj enijih obolj e nj a.

uveni autor knjiga o samoozdravljenju G. P. Mala-hov predlae, proverene kroz njegovu viegodinju praksu, recepte leenja urinom, ienjem organizma, lekovitim travama i daje preporuke za leenje razmatranih oboljenja.

Ve vam je poznato kakve mere za izleenje postoje i kako da ih pravilno primenjujete.

U knjizi je korieno iskustvo italaca u leenju raznih oboljenja. Unikatnost se sastoji u tome, to se, s j e d n e strane, u njoj daju najraznovrsniji metodi leenja, a sa druge strane - sadre se preporuke samog autora, koje e vam pomoi da izbegnete greke, da ne ustuknete pred potekoama.

Metodi ienja organizma koji su predloeni upore -do s receptima leenja lekovitim travama, sa karakteristikama individualnih osobina i biolokih ritmova oveka, pomau svakom oveku da izvri korekciju vlastitog programa samoleenja i da postigne najbolji efekat leenja.

Preparati od lekovitih biljaka dokazali su svoju prednost u odnosu na hemijske lekove: pri njihovoj upotrebi u oveji organizam dospeva itav kompleks njemu bliskih (srodnih) bioloki aktivnih materija.

ajevi, odvari, ekstrakti, ulja i masti od biljnih sirovina deluju na organizam blae, bolje ih podnose bolesnici, znatno rede izazivaju sporedne alergijske reakcije. U pos-

lednje vreme lekoviti preparati od biljaka sve vie se prime-njuju u kompleksnom leenju bolesnika. Najefikasnija he-mijska sredstva, leei jedan organ, unitavaju druge organe i, kao posledica. - organizam u eelini. Preparati biljnog porekla, sade jstvuj ui u ogranienom obimu sa elijama organizma i normalizujui njegovu delatnost. ne nanose tetu organizmu.

Svi recepti, koji su prezentirani u knjizi, proraunati su za odraslog oveka. Zbog toga deci do tri godine starosti dozu treba smanjiti od 3 do 5 puta, deci od tri do sedam godina - 2-3 puta, deci od sedam do etrnaest godina -1.5-2 puta.

Po pravilu, ovek esto poinje da obraa panju na svoje lino oseanje (zdravstveno stanje) tek posle toga, kada mu se pojave prvi simptomi oboljenja.

U traenju puta ka ozdravljenju ljudi poinju da se lece sami, i esto prema linom miljenju koriste recepte narodne medicine, zaboravljajui pri lom. da na prvi pogled bezopasna sredstva, mogu biti ne samo korisna, ve i tetna po organizam. Da se to ne bi desilo, potrebno je znati tanu dijagnozu oboljenja. Pre nego pristupite leenju u domaim uslovima. konsultujte se sa lekarom, koji e vam postaviti tanu dijagnozu i tek posle toga ponite da sainjavate vlastiti program samoizleenja. koristei se preporukama i receptima uvenog autora.

Lekovite sile ovejeg organizma zaista su neiscrpne, ubeen je autor. One e vam omoguili da pobedite bolest, da ozdravite, pomoi e vam da ponete novi ivot, pun radosti i veselja. Odlino ete izgledati i uvek ete bili u formi. Moete da se ponovo rodite! elimo vam zdravlja!

UVOD

U toj knjizi uoptio sam moje iskustvo steeno le-enjem najrasprostranjenijih oboljenja, raunajui na lo, da ono moe biti korisno i vama, mojim dragim itaocima. Neki recepti su preuzeti iz vaih pisama, u kojima sa mnom delile radost izleenja i lugu poraza (neuspeha). N a d a m se da e vam recepti i preporuke navedene u knjizi pomoi u sanioizleenju.

PRAKTINE PREPORUKE ZA PRIMENU LEKOVITIH

TERAPIJA

Pristupajui samoleenju, treba uzeli u obzir svoj uzrast, individualnu konstituciju, bioloke ritmove organizma i godinje doba. Praksa pokazuje, da se uspeh samoizleenja u prvom redu sastoji u potpunom i sistematskom ienju organizma, io ini glavne komponente dobrog zdravlja - pravilno razmiljanje, psihiko spokojslvo, normalan dnevni raspored, dovoljna motorna aktivnost, ishrana monolitnim produktima pravilnim redosledom i optimalnim kombinovanjem, odsustvo glupih navika, umerene terapije elienja organizma. Pre svega:

1. Odredite kojem konslilucionom tipu pripadate. 2. Uzmite u obzir svoj uzrast. 3. Usaglasite sve mere leenja sa bioritmolokim fa

ktorima i osobenostima godinjeg doba.

4. Precizirajle. koji su organi aktivni za vreme vaeg leenja, a koji su slabi.

5. Imajte u vidu porodinu mikroklimu, meusobne odnose sa najbliima. Od toga, lakoe. zavisi kvalitet procesa samoizleenja.

Tek posle takvog testiranja" moe se pristupili planiranju, a zatim realizaciji samoizleenja. Ukoliko to ne uradite ili se prema nabrojanim preporukama lakomisleno odnosite, tada moete naneti tetu svom zdravlju.

Pravilno izaberite vreme leenja: Najbolje vreme za leenje bilo kojeg organa je

vreme njegove najvee aktivnosti u toku godine. Na primer, najbolje je istili jetru u vreme njene 72-dnevne aktivnosti tokom godine.

S ciljem profilakse odravajte svoje slabe organe u vremenu njihove najslabije aktivnosti. Na primer, srce podravajte zimi; bubrege - leti; jetru - u jesen; plua - u pro-lee.

istite i obnavljajte organe u vreme njihove najvee aktivnosti. Za jetru je to prolee; za srce - leto; za bubrege - zima; za plua - jesen; za eludac - vreme izmeu godinjih doba (prelaska iz jednog u drugo godinje doba).

Nikada ne stimuliite po prirodi jake organe, jer e po zakonu antagonizma oni jo vie guiti suprotne slabe organe. Na primer, stimulacija bubrega zimi jo vie gui srce i, obrnuto, stimulacija srca leti jo vie gui, u to vreme. slabe bubrege. To se odnosi i na jetru i plua.

Radi sprovodenja nekih zdravstvenih preporuka i terapija trebae vam lunarni kalendar (informaciju o fazama Meseca moete nai u bilo kom kalendaru).

Prva faza lunarnog meseca poinje sa mladim rnese-com i zavrava se prvom etvrtinom. U loj fazi organizam se stee (gri) i tada se moe najbolje fiziki opteretiti.

Druga faza lunarnog meseca poinje sa prvom etvrtinom do punog meseca. U toj fazi organizam se iri i tada je najbolje sprovoditi terapije ienja, vezane za ienje organizma, posebno jetre.

Trea faza lunarnog meseca poinje od punog meseca i zavrava se sa treom etvrtinom. U toj fazi organizam se stee (gri) i moe se najbolje fiziki opteretiti.

etvrta faza lunarnog meseca poinje sa treom etvrtinom i zavrava se u etvrtoj etvrtini. U toj fazi organizam se iri i tada je najbolje primenjivati terapiju ienja debelog creva.

Tokom etiri faze postepeno se aktiviraju odgovarajui organi ovejeg organizma. Zbog loga to svaka faza traje u proeku 7,5 dana, ona se obino deli na tri jednaka vremenska dela (priblino po 2,3 - 2,5 dana), za vreme kojih je aklivan odgovarajui ,,deo*' organizma.

Prva faza - vreme aktivnosti sledeih organa i sistema:

U prvoj treini aktivni su: mozak, lice, gornja eljust i oi.

U drugoj treini aktivni su: eustahijeva truba, donja eljust, grlo, vrat i vratni prljenovi.

U poslednjoj treini aktivni su: ramena, ruke (do lakata), plua i nervni sistem.

Druga faza - vreme aktivnosti sledeih organa i sistema:

U prvoj treini aktivni su: grudi, deo lela iznad utrobe (trbuha) i lakatni zglobovi.

U drugoj treini aktivni su: srce, grudni deo kime, una kesa i jetra.

Uposlednjoj treini aktivni su: eludac, tanko i debelo crevo i organi trbune duplje.

Trea laza - vreme aktivnosti sledeih organa i sistema:

U prvoj treini aktivni su: bubrezi i deo oko krsta (slabina).

U drugoj treini aktivni su: polne lezde. mokrana beika i pravo crevo.

U poslednjoj treini aktivni su: trtini zglobovi, zadnjica i butne kosti.

etvrta faza - vreme aktivnosti sledeih organa i sistema:

U prvoj treini aktivni su: kotani sistem, kolena i koa.

U drugoj treini aktivni su: lanci nogu, zapea ruku.

U poslednjoj treini aktivni su: stopala nogu. peristaltika creva i lenosti u telu.

Za vreme aktivnosti organa mogu se namenski spro-voditi mere leenja, ozdravljenja i jaanja organizma.

Dnevna aktivnost organa i funkcije organizma vezane za nju:

Jetra 1-3 sala Plua 3-5 sati Debelo crevo 5-7 sati eludac 7-9 sali

Pankreas (guteraa) 911 sali Srce 11-13 sati Tanko crevo 13-15 sati Mokrana beika 15-17 sali Bubrezi 17-19 sati Perikard 19-21 sat Tri grejaa" 21-23 sata una kesa 23-1 sat

Pojam tri grejaa" oznaava funkciju metabolizma U elijama ovejeg organizma. (U elijama organizma dolazi do asimilacije hranljivih materija, koje su upotrebljavane i prevarene u eludano-crevnom traktu.)

Dnevni bioritmovi oveka. Vano je znali, da se maksimum i minimum aktivnosti raznih biolokih procesa vremenski ne poklapa. Tako se. na primer, maksimalne vred-hosti temperature tela i krvnog pritiska uoavaju u 18 sali. lelesne teine - u 20 sali, trenutne zapremine disanja - u 13 sati, leukocita u krvi - u 23 sata. Treba obratiti panju na karakter periodinih (povremenih) promena temperature tela, poto od njih, kao i od ritma disanja zavisi nivo razmene materija. Utvreno je . da smanjenje temperature tela moe da izazove prestrojavanje fiziolokih ritmova i samim tim da povea ivotni vek. Pri poveanju temperature tela (na primer, kod oboljenja od gripa) bioloki sati oveka, obrnuto, poinju da teku bre.

Radna sposobnost organa krvotoka u razliito vreme dana takode je razliita. Dva puta dnevno ona se naglo smanjuje: oko 13 i oko 21 sat. U to vreme nije poeljno pod-

vrgavati se veim fizikim naprezanjima, dejslvu visokih temperatura i nedostatku kiseonika.

Aktivnost organa za stvaranje krvi rasporeena je prema sledeem: kotana sr - u ranim jutarnjim satima, slezina i limfni vorovi oko 17-20 sati. U ranim jutarnjim salima u krvotok dospeva najvea koliina mladih eritrocita. Maksimum hemoglobina u krvi uoava se od 11 do 13 sati, a minimum - od 16 do 18 sati. Maksimum eera u krvi uoava se od 9 do 10 sati ujutro, a minimum - uvee i preko noi.

Karakteristian je dnevni bioritam i za organe probave, lako se u jetri naizmenino stvaraju u i glikogen. U prvoj polovini dana stvara se maksimalna koliina ui i samim tim se obezbeduju optimalni uslovi za probavu hrane (na primer, masti). U drugoj polovini dana jetra nagomilava glikogen i vodu. Pri tom se njene elije zapreminski poveavaju skoro tri puta.

U jutarnjim satima pojaava se peristaltika ereva i motorna funkcija eluca. ienjem creva u organizmu se stvara deficit kuhinjske soli i vode. U to vreme stvara se e-ludani sok najmanje kiselosti.

Uvee je najizraenija funkcija luenja bubrega. Njen minimum je u vremenskom razmaku izmeu 2 sata noi i 5 asova ujutro.

Rukovodei se tim podacima, mogu se regulisati vreme uzimanja hrane, njena koliina i kvalitet. U stvari, u prvoj polovini dana treba da prcovladava hrana bogata belanevinama i masna hrana, a u drugoj - hrana bogata ugljenim hidratima i mlena hrana.

Tokom dana ovek vie puta osea podizanje fizioloke aktivnosti. Danju su to periodi od 10 do 12 i od 16

do 18 sati, kada je organizam maksimalno otporan na kise-oniko gladovanje. To vreme je najpovoljnije za fiziki rad i donoenje odluka.

Nou se fizioloke aktivnosti podiu od ponoi do 1 sat posle ponoi. To vreme esto koriste intelektualci za stvaralaki rad.

Maksimum fizioloke aktivnosti je od 5 do 6 sati ujutro.

Poznavajui bioloke ritmove organizma, dnevne i mesene aktivnosti organa i sistema, moe se pristupali leenju. Bez obzira na to, da ne bi pravili greke pri izboru i da bi pravilno primenili metode leenja treba da odredite svoju individualnu konstituciju. U pojmu ivotnih principa termin zdravlje oveka" oznaava, da su sva tri ivotna principa vetru, ui i sluzi meusobno uravnoteena i dovoljno snana.

ivotni princip vetra. Odgovara za cirkulaciju u organizmu. Ovaj pojam obuhvata itav kompleks pokreta: kretanje vazduha za vreme udisaja i izdisaja, brzina misaonih procesa, kretanje krvi. limfe i drugih tenosti, brzina odvijanja hemijskih reakcija u elijama i biolokih procesa uopte, odstranjivanje ekskrementa, mokrae, slina itd. Zbog toga to se ivotni princip vetra sastoji iz primarnih elemenata - prostora i vazduha, koji nemaju nikakve tvrde niti tene supslance, ali poseduju osobine (kvalitete) suvoe i hladnoe, viak tog principa ima isuujue i ras-hlaujue dejslvo na organizam. Oslonac (osnovni poloaj) log ivotnog principa je donji deo tela: od pupka do slopala nogu (uglavnom pravo crevo).

Ukoliko je veiar u normali - nae razmiljanje je dobro (jasno), imamo mnogo energije, ereva lunkeioniu dobro, sve cirkulacije u organizmu su u harmoniji.

Simptomi poveanju ivotnog principa vatra su sle-deei:

1. Mokraa prozrana, kao voda, jako se peni (pe-nua), posle stajanja ostaje isla;

2. Jezik suv, crven, hrapav, u ustima opor stran ukus: 3. Kaalj sa mutnim ispljuvkom (lajmom), zatvo

ri; 4. Komplikacije vetrovitih poremeaja uoavaju se

leti, a u toku dana - poetkom veernjeg sumraka i pri svitanju;

5. U slabinama, sakrumu (krstima) i zglobnim udub-ljenjima (jamama), a takode i u mnogim drugim zglobovima osea se bol, kao od udaraca (batina);

6. Mravljenje, suvoa koe. jaki. otri bolovi na zatiljku, u grudima i u vilicama;

7. Javlja se elja za kretanjem, disanje konfuzno (nejasno), svest iritirana (razdraljiva);

8. Glava se koi (trne) i javlja se vrtoglavica, um u uima, nesanica, drhtavica i protezanje.

ivotni princip ui. Odgovara za odravanje temperature tela i odvijanje svih fiziolokih reakcija: probava hrane, razmena materija, imunitet itd. To je apstraktna (zamiljena) toplola, odvojena od materijalnog tela. To je vatra organizma.

u se sastoji iz primarnih elemenata - vatre i vode, pa zbog toga predstavlja vruu i vlanu tvorevinu sa preovladavanjem vruih svojstava nad vodenim. Pri preko-

mernom poveanju tog ivotnog principa u organizmu se nagomilava vrelina, podie se temperatura tela, remeti se probava hrane. Oslonac ui je srednji deo tela od dijafragme do pupka.

Simptomi prekomernogpoveanja ivotnog principa ui su slcdei:

1. Mokraa crveno-uta, sa jakim mirisom i parom; 2. Jezik sa debelom naslagom, u ustima kiseo strani

ukus; 3. Ispljuvak (lajm) crveno-ut, prilino slan; ed; 4. Komplikacija unih poremeaja uoava se u

jesen, a u toku dana - u podne i u pono; 5. Glavobolja, telo gori, suvoa u nozdrvama; 6. U oima uto-crveni oblai, iznenadni grevi; 7. Nou nesanica, a danju je nemogue zaspati; 8. Znojenje, zadah od tela.

ivotni princip sluzi. Odgovara za materijalni deo tela, to jest za adheziju (spajanje) molekula i njihovo oblikovanje. Pri lome ovaj princip funkcionie na nivou molekule, elije, organa i tela u celini. To je oslonac organizma.

Sluz se sastoji iz primarnih elemenata - zemlje i vode, pa zbog toga predstavlja hladnu i sluznu tvorevinu. Kod prekomernog poveanja tog ivotnog principa u organizmu se nagomilava hladna sluz, koja se u prvom redu skuplja u gornjem delu t e l a - o d temena do dijafragme. Zato se ta mesla smatraju osloncem ivotnog principa sluzi

Simptomi prekomernog poveanja ivotnog principa sluzi su sledei:

1. Mokraa bela, sa neznatnom parom i zadahom (mirisom);

2. Jezik i desni su beli, u ustima bljutav (neslan) stran ukus;

3. Sline i lajm u grudima i glavi, potitenost, tegobe u telu;

4. Komplikovanje sluznih poremeaja uoava se u prolee (uopte za vreme vlanog, hladnog vremena), u toku dana - uvee ili ujutro;

5. Oni kapci oteeni, oi beliaste: 6. Apetit je naruen, probava hrane oslabljena; 7. Nema toplote, telo otie, pojavljuju se bubuljice

na koi; 8. Bolovi u bubrezima i karlici, zglobovi slabo pok

retni, svrab koe; 9. Slabo pamenje, sanjivost. slabost (malaksalost). U zavisnosti od toga, koji od ivotnih principa preo-

vladava u oveku, formira se njegova konstitucija.

KONSTITUCIJA VETRA

Takvi ljudi (slika 1A) su posrbljeni, suvonjavi, bledi, priljivi, slabo podnose hladnou, pri njihovom kretanju uje se prasak zglobova.

Oni su siromani, nedugoveni, telom mali, vole pesme, smeh, borbu, pucnjavu, daju prednost slatkom, kiselom, vruem, po navikama su slini supovima, jastrebovima i lisicama.

CZud-i

Ljudi sa vrlo izraenom konstitucijom ovog lipa obino su fiziki slabo razvijeni. Imaju spljoten grudni ko, ispod koe se dobro uoavaju vene i tetive (ile). Oni su crnopurasti (mrke boje koe), njihova koa je hladna, gruba, suva i ispucala. Na telu imaju nekoliko mladea tamne boje.

Rastom su ili suvie niski ili visoki, nene su telesne konstrukcije, i dobro im se istiu zglobovi i kosti zbog slabo razvijenih miia. Njihova kosa je retka, kovrdava, trepavice su tanke (fine), oi su bezstrasne. Oi mogu biti upale, male, suve, sa mutnim i suvim spoljanjim i unutranjim opnama (koicama). Nokti su grubi i lomljivi (krhki). Vrh nosa je izvijen i zadignut.

Fizioloki procesi se odvijaju brzo. Cesto se javljaju problemi sa probavom hrane. Vrlo teko se popravljaju (debljaju). Oboavaju slatko, kiselo i slano, vole vrue napitke i alkohol. Stvaranje mokrae je nedovoljno, stolica je suva, oteana i u maloj koliini. Skloni su znojenju (naroito leti) vie. nego drugi tipovi konstitucija. San im je brz, povran i zahteva manje vremena nego kod drugih. Ruke i noge su im esto hladne.

Svojstveni su im entuzijazam i ivost, opreznost i smirenost. Oni hodaju i govore brzo, ali se brzo umaraju.

Psiholoki, oni se karakteriu brzim shvatanjem (percipiranjem), ali slabim pamenjem. Tako, momentalno shvativi neto, oni to mogu brzo zaboraviti. Imaju malu snagu volje sa sklonou ka psihikoj neuravnoteenosti, malodunosti, strpljivosti i smelosti.

A B C

Slika 1.- Osnovne konstitucije ljudi: A - konstitucija vetra; B - konstitucija ui; C - konstitucija sluzi.

Trude se da brzo zarade novac i isto tako brzo ga troe. Vole da se bave onim vrstama sporta u kojima se zahteva brzina sa naizmeninim odmaranjem.

KONSTITUCIJA UI

Ljudi konstitucije ui (slika IB) imaju predispozicije (skloni su) za e i glad; kosa i tela kod njih su ukaste boje, izotrenog su unio. oholi. Znoje se i zaudaraju na znoj.

Bogatstvo i telo su im proseni. Skloni su slatkom, gorkom, oporom, prohladnom. Po navikama su slini tigrovima, majmunima i jakasima (demonima).

ud-i

Ti ljudi su srednjeg rasta, vitki, elegantni. Njihov grudni ko je iri nego kod ljudi konstitucije vetra. Kod njih su manje izraene vene i tetive. Prema nekim podacima imaju mnogo mladea i pega, plaviastih ili braonkasto-crvenih po boji. Miii su im srednje razvijeni, zbog ega je njihov kostur manje izraen u poredenju sa ljudima vetra.

Boja lica im moe bili ukasta, crvenkasta, sa nijansom boje meda, a moe biti i svetla. Koa im je meka, topla i prijatna pri dodiru. Kosa je tanka (fina), svilenkasta, rida ili braonkasta, sa tendencijom da rano sedi i opada. Njihove oi mogu biti sive, zelene ili meeno-braonkaste; pogled im je otar, prodoran, a one jabuice umereno isturene. Konjuktiva (venjaa) ovih ljudi je vlana, crvenkasta, a nokti meki; oblik nosa zaotren, vrh nosa sa tendencijom da pocrveni.

Fizioloki procesi u organizmu odvijaju se bolje nego kod lica sa konstitucijom vetra. Razmena materija je uglavnom aktivna, creva dobra, to se ispoljava kroz odlian apetit. Lica sa ovom konstitucijom su sklona uzimanju vee koliine hrane i napitaka. Vole hranu slatkog, gorkog i oporog ukusa, u prohladnom stanju, a takodc hladne napitke. San im je srednje duine i normalan. Oni stvaraju veliku koliinu mokrae i ekskrementa (uglavnom ute boje i tenog). Skloni su znojenju. Temperatura tela im je malo poviena (u smislu kone pokrivke), ruke i noge su im obino tople (ak i pri jakom mrazu). Ne podnose mnogo sunevu svetlost. ne vole vruinu (kupanje u parnom kupatilu) i izbegavaju teak rad.

Ljudi sa navedenom konstitucijom su asloljubivi, inteligentni, otroumni, skloni su da budu dobri govornici. Svoju emocionalnost ispoljavaju burno, naroito emocije

gncva, mrnje i zlobe (po navikama su slini tigrovima, majmunima i demonima"').

Oni vole da demonstriraju svoj materijalni procvat, iako ne raspolau velikim bogatstvom. Vole da se bave onim vrstama sporta u kojima se ispoljavaju individualne osobine linosti (lepota tela, osobine volje, misaone sposobnosti, kultura): boks, auto trke, tenis, umelniko klizanje, ah.

KONSTITUCIJA SLUZI

Kod ljudi konstitucije sluzi (slika 1C) tela je prohladno, zglobovi i kosti se ne istiu, oni .su mesnati i beti. Po obliku su okrugli. Glad, e, patnje podnose lako.

Tela su kod njih krupna, ive dugo, bogato, imaju vrst san. Imaju iroku duu, po prirodi imaju dobru narav. Slini su po navikama lavovima i bivo/ima.

Czud-i

Telo kod ljudi ove konstitucije je dobro razvijeno. Grudni ko im je irok, vene i tetive se ne vide, muskulatura je dobro razvijena, kosti se ne ispoljavaju. Skloni su debljanju.

Njihova lica su vesela, ivahna i svella, koa meka. blistava, masna (moe biti hladna i bleda). Kosa je gusta, meka, tamne boje. Oi su im plave ili braon, beonjae vrlo velike, bele i privlane, a konjukliva (venjaa) bez tendencija za crvenilom.

Fizioloki procesi u organizmu ovih ljudi se odvijaju usporeno, apetit je umeren. Oni vole hranu ljutog, gorkog i oporog ukusa (nemaju nita protiv da popiju alkohol i popue). Stolica im je meka, blede boje, evakua-

ci ja se odvija polako. Znojenje je kod njih umoreno, san zdrav i drugotrajan. Ruke su na dodir prohladne i vlane. Oni imaju veliku ivotnu sposobnost, raspolau dobrom samokontrolom. Vole terapije vezane za toplotu: parna kupatila, masae. Prema mnogim liavanjima. nestaicama (ivotnim, u ishrani) i tekom radu odnose se suzdranije, nego prethodni tipovi. Obino su zdravi, sreni i miroljubivi.

Psiholoki su skloni strpljenju, spokojnosti, pratanju i ljubavi. Ali umeju da budu lakomi (gramzivi), privreni sopslvenom posedu. Njihovo shvatanje je sporije nego kod prethodnih tipova konstitucija, ali zato kada jednom neto shvate, oni to pamte celog ivota.

Umeju da zarauju pare i da ih razumno troe. Kao rezultat toga, uspevaju da se obogate.

Fizikom kulturom i sportom slabo se bave, vie vole da posmatraju sa sirane.

MEOVIT1 TIPOVI K O N S T I T U C I J A

1. uni + sluzni lip. Ti ljudi objedinjuju u sebi sve prednosti i nedostatke ovih tipova. Visoki su rastom, prekrasne telesne konstrukcije. Upravo takva kombinacija omoguava da se dugotrajnim radom zadovolji svoja sujeta (oholost).

2.uni+ vetroviti tip. Uglavnom su to ljudi srednjeg rasla (ogromna veina stanovnitva), lako se oduevljavaju, ali dalje od svoje etvrti ili graa oni ne ele nita da znaju. Zadovoljavaju se malim i trenutnim stvarima.

3. Vetroviti + sluiti tip. Po pravilu, to su jake linosti, na promenu situacije reaguju brzo, nepokolebljivo, sprovode svoju liniju, dre situaciju u svojim rukama.

4. Uravnoteeni tip. Drevni mudraci su ga smatrali najboljim, poto su kod njega ivotni principi vetra. ui i sluzi priblino isti. To su, po pravilu, dugoveni ljudi, koji intuitivno oseaju Prirodu, Kosmos, vole harmoniju u svemu i ne zapadaju ni u kakve krajnosti. Mnogi duhovni uitelji oveanstva pripadali su tom tipu konstitucije.

Kako istiti organizam. Svako leenje treba poeti od ienja organizma. Ponekad je dovoljno samo oistiti organizam da bi ovek ozdravio.

Organizam treba poeti istiti od debelog creva.

IENJE DEBELOG CREVA

Od davnina klistiri se smatraju najefikasnijim i naj-prislupanijim sredstvom za ienje ne samo debelog creva, ve i celog organizma. Oni pomau oveku da se izbavi od 80 posto oboljenja, pa zbog toga ne polcenjujte taj jednostavan (prost) i efikasan nain obnavljanja zdravlja.

Klistiri za proiavanje stimuliu debelo crevo da se prazni. Oni se rade sa gumenim krukama (irigatorima) zapremine 50-100 grama. Priprema tenosti za klistiranje: u 50-100 grama tople vode rastvoriti jednu kafenu kaiicu kuhinjske soli, ili ulja. ili sapuna. Za klistiranje se moe koristili i sve ili ukuvan urin.

U sluaju upornih zatvora rade se klistiri samo sa uljem. Radi toga zagrejati 50-200 mililitara biljnog ulja (sLincokretovog, maslinovog, sezamovog, lanenog, konop-

ljanog itd.) do temperature tela i pomou gumene kruke uneti u debelo crevo.

Lekoviti klistiri lece ne samo sluzokou debelog creva, ve i, upijajui se u krv, podstiu ozdravljenje celog organizma. Radi dobijanja lekovitih sastava u toplu vodu dodaju se razne materije, odvari od trava.

U tom sluaju najbolje je koristiti lekovile klistire sa malom zapreminom tenosti - od 50 do 200 grama. Klistiranje se obino vri uvee.

Na primer, ekstrakt kamilice spreava stvaranje gasova u debelom crevu i ispoljava blago koagulaciono dej-slvo na sluzokou. Kamilica se ukuvavapo proraunu: supe-na kaika cvetova kamilice na 200 grama vode od ega se 4-6 aa ekstrakta koristi za jedno klistiranje.

Kod hroninog kolitisa primenjuje se rastvor per-mangana (voda treba da bude bledo roze boje).

Za izbacivanje polipa i parazita primenjuju se klistiri sa ukuvanim urinom do jedne treine ili jedne etvrtine prvobitne zapremine. Kod baklerijsko-sluzne patologije najbolje je primenjivali ivu vodu" (vodu sa alkalnim svojstvima).

Kako pravilno primeniti klistir za ienje

Potrebno vam je lone Esmarha i gumena kruka (iri-gator) zapremine najmanje 100 grama. Klistiranje je poeljno vriti posle pranjenja debelog creva ujutro ili uvee.

Nalili 1-1,5 litar urina u lone Bsmarha (termo* for), obesili na visinu najmanje 1,5 metar iznad poda. Na lone privrstiti gumeno crevo. iji slobodan kraj namazati uljem ili vazelinom. Gumeno crevo presaviti da voda ne bi isticala (ukoliko imate slavinicu. zatvoriti je) . Zauzeti pozu

na kulenima i laklovima (karlica mora bili iznad ramena), uvui gumeno crevo u debelo crevo na dubinu 10-25 centimetara, otpustiti crevo (odvrnuti slavinicu) i postepeno putati tenost u debelo crevo.

Posle toga treba lei na leda i malo podii karlicu. Korisno je napraviti stoj na ramenima ili zabaciti noge iza glave. U takvom poloaju ostati 30-60 sekundi. Zatim mirno odleati na leima ili desnom boku 5-15 minuta, ukoliko ne budete imali jakih potreba za nudom. im se pojavi nuda idite u toalet.

Mikroklistiri

Kod energetskog razbalansiranja organizma (dehid-riranost. suvoa i smanjivanje toplotnih sposobnosti) prime-njuju se klistiri sa mlekom i uljem.

Sastav za mikroklistiranje se u toplom stanju, pomou gumene kruke, uliva u debelo crevo (terapiju je preporuljivo primenjivati na zalasku sunca). Zatim treba malo odleati. Po pravilu, organizam sam dri u sebi taj sastav onoliko vremena, koliko mu je potrebno. Rezultat terapije je da se asimiluje i neutralise supstanca suvoe i hladnoe, koja je izazvala navedene poremeaje. Suvoa i vrstoa (tvrdoa) neutralist! se vlagom mleka i smekavaju uljem, a hladnoa - toplotom, koja se sadri u mleku i dodatno javlja pri njegovom kvarenju. Po pravilu, posle 2-3 takva mikroklistira stolica postaje meka, laka i poprima oblik kobasice. Osim toga, prirodno se normalizuje mikroflora creva.

Prvi sastav, mleko - 100 grama, pretopljeni maslac - 20 grama. Sastav se koristi protiv zatvora, ovjeg ekskre-menta. stvaranja gasova, suenja i dehidracije organizma.

Drugi sastav: osnova, kao kod prvog (mleko i pretopljeni maslac), kojoj se dodaje prslovet dumbira ili bibera. odnosno mlevene crvene paprike. Taj sastav dopunski neutralise sluz u organizmu i poveava toplotne sposobnosti organizma, pa se zato moe preporuiti gojaz-nim, flegmatinim ljudima.

Trei sastav: osnova, kao kod prvog, dodati pola kafene kaiice (5-10 grama) kuhinjske soli. To pojaava dejslvo prvog sastava.

etvrti sastav: osnova, kao kod prvog, dodati pola ili jednu supenu kaiku zasienog odvara pelina ili pola kafene kaiice isitnjenog belog luka. To pomae kod poremeaja u ui.

Isprobajte sve varijante i odaberite najpovoljniju za

vas.

IENJE J E T R E

ienje jetre pomou trava Osim maslinovog ulja i l imunovog soka za ienje

jetre primenjuju se prako vi na bazi trava. Prvi dan (dan uoi leenja): do 21 sat pripremiti pra

ak od semena sledeih komponenata u jednakim delovima (po jednu ka lenu kaiicu): mirodija, mora, korijanar. kim i anis. Semena sipati u mlin za kalu i samleti u prah. Ukoliko ne naete seme moraa, umesto njega uzmite

dve doze mirodije (mora ima jae ejslvo od mirodije). Samleveno seme sipajle u aicu.

Mirodija, mora, korijandar, kim i anis su biljke koje imaju izrazita svojstva vetra"". To znai da oni dodaju, pobuuju u organizmu obrtno-oscilirajuu energiju. Upravo je la energija potrebna da bi u postala tonijom i da bi se primorala jetra i una kesa da vre snanije kontrakcije - izbacuju u, a sa njom i neistoe.

Seme tih biljaka ima izraena fitoncidna svojstva i snano deluje na patogene mikroorganizme, koji ive u cluano-crevnom traktu, jetri, unom mehuri i u samoj ui.

Uzeti 5 kafenih kaiica listova sene (Cassia acu-tifolia Delile). samleti u mlinu za katu i sipati u drugu aicu.

Uzeli 8 kafenih kaiica korenja revnik (Rheum palmatum). samleti u mlinu za katu i sipali u treu aicu. Koren revnika moe se zameniti sa 8 kafenih kaiica kru-ine.

U svojim knjigama vie puta sam ukazivao na to, da je glavna tajna uspenog ienja jetre - snano prolerivanje (proliv). Kod nekih ljudi, iz raznih razloga, nema dovoljno energije za snano proterivanje. dok kod drugih energija ne moe da se pravilno usmeri - nadole.

Primenjujui senu i revnik - biljna purgalivna sredstva, mi ne samo da slinui/ieino energiju, ve je i pravilno usmeravamo nadole - prema izlazu. Rezultat zajednike primene (ih biljnih sredstava je da stimuliemo potrebnu energiju u organizmu, razraujemo u. ubijamo kolonije mikroba, sve to otkidamo i snano izbacujemo iz organizma.

Praak iz tri aice dobro promeati, ponovo samleti u mlinu za kalu. sipali u au i pokriti.

U 21 sat uzeli jednu kafenu kaiicu praka i razmutiti u 50 miligrama svee vode i odmah popiti. Zatim popiti jo 50 miligrama svee vode.

Navedena koliina praka dovoljna je za tri oveka. Ukoliko jetru isti jedan ovek, ostatak praka treba sauvati. Ukoliko imate zatvor, moete ga uzimati uvee po jednu kafenu kaiicu.

Drugi dan leenja. Ceo dan ne jesti. Ujutro posle stolice primenili klislir za ienje sa 1-1,5 liter tople vode. Zatim piti praak, po jednu kafenu kaiicu na 50 miligrama svee vode, prema sledeoj emi: u 08.00, 10.30, 13.00 i 15.30 sati. U 17 sati popiti topli odvar (aj) od semena trava, kojeg treba pripremiti ujutro:

Kora kru ine- jedna kafena kaiica. list eukaliptusa - jedna kafena kaiica, cvetovi kamilice - jedna supena kaika, smilje - jedna supena kaika. Tu smesu trava posle uzimanja praka, tj. u 08.00 sati, preliti sa 400 miligrama kljuale vode, kuvati na blagoj vatri 5 minuta, skinuti sa vatre, umotati u debeli pekir i ostaviti da odstoji do 17 sati. Posle proeediti i popiti.

Cvetovi kamilice i smilje su trave koje blagotvorno deluju na jetru i podstiu njenu funkciju. Kora kruine -stimulie proliv i peristaltiku creva. List eukaliptusa, zahvaljujui svojim posebnim svojstvima, razreuje u, otvara une kanale i ubrzava tok tenosti.

U 18 sati popili 120-150 miligrama toplog maslinovog ulja i odmah zatim popiti sok od gejpfruta ili l imuna (koliko elite). Zatim na deo tela oko jetre privezati toplu grejalicu (vrua se ne preporuuje) i lei na desni bok.

U 23 sala ponoviti sve to je uraeno u 18 sati (maslinovo ulje 120-150 miligrama, sok i grejalica). Na lome se zavrava terapija za taj dan. Leite da spavate.

Trei dan - oporavak. Ujutro, posle stolice, uraditi klistir za ienje i ponoviti ga 2-3 puta svakog drugog sata. Ukoliko je stolica spontana, tada posle svake stolice. To podstiee bolje ienje i smanjuje intoksikaciju na raun povratne asimilacije une ljake (neistoa).

Posle prvog klistiranja popiti 150-200 miligrama soka od krompira (najbolje iz neoienog roze krompira) i 30 minula odleali mirujui. (Sok od krompira piti ujutro jo 67 dana.) Po elji moe se piti sok od argarepe ili smesa soka od jabuke i soka od cvekle u odnosu 5:1.

U 14 sati moete poeti da jedete, pridravajui se sedmonevne ograniene dijele: kae, sokovi, krompir pire. kiselo-mleni produkti, supe od povra, biljno ulje i drugo.

Prvog dana oporavka moe se piti aj od trava sa medom.

Tokom nedelje posle ienja jetre organizam treba odmoriti. Prekinuti sa svim terapijama. Probava hrane treba sama da se normal i zuje.

Dvostruko ienje jetre

To ienje jetre vri se na isti nain kao i obino ienje, ali se ponavlja sledeeg dana. Na primer, danas istile jetru pomou maslinovog ulja i l imunovog soka i sledeeg dana ponavljate isto ienje.

Prvu terapiju ienja poeti uvee oko 19 sati. Radi toga pomou grejalice dobro zagrejati jetru i produiti i dalje

grejati. Toga dana do 14-15 sati jesti lake salate i malo kae na vodi i pili svee isccdene sokove.

Sledeeg dana, ujutro, uraditi klistir za ienje (mogu i dva), da bi se oistilo debelo crevo. itav dan piti sokove u bilo kojim koliinama, ali samo svee pripremljene. Mogu se jesti i salate od povra. Bilo koji drugi produkti, ak i kae. nisu poeljni.

Tokom tog dana produiti zagrevanje jetre pomou grejalice i u 19 sati ponovo piti maslinovo ulje i l imunov sok. Sledeeg dana, ujutro, klistir za proiavanje i prelazak na uobiajenu ishranu.

Da bi prekinuli suvie jak proliv posle ienja jetre, jedite riu i kuvani krompir. Opor ukus tih namirnica zaustavlja proces proliva. Toga dana uzimajte to manje povra, voa i sokova.

Efekat dvostrukog ienja jetre je mnogo bolji.

ldeomotorno ienje jetre

Jetra se moe istiti pomou ideomotornih pokreta. Najpovoljnije vreme za ideomolomo ienje jetre

je vreme njene maksimalne aktivnosti: od 23 do 3 sata (vreme aktivnosti une kese je od 23 do 1 sal, a jetre od 1 do 3 sata). Meutim, dobar efekat ienja moe se postii i od 20 do 22 sata.

Uspeh idomotornog ienja jetre i une kese um-nogom zavisi od prethodne pripreme, koja se sprovodi svakodnevno tokom itavog perioda ienja (oko 2 nedelje).

U prethodnu pripremu spadaju: promena Ishrane smanjivanjem belanevinasle i masne hrane i poveanjem koliinepovra i voa u dnevnom obroku hrane; svakodnevno

zagrevanje gtejalicom (termoforom i slino) dela lola oko jetre (oko 20-30 minuta) pred seansu ideomotornog ienja; stiskanje stomaka posle zagrevanja grejalicom; svakodnevno uzimanje smesa od trava za izbacivanje ui.

Samo ideomotorno ienje jetre odvija se ovako: posle prethodne pripreme ukljuiti muziku, zauzeti udobnu pozu i opustiti se. Koncenlrisati se na jetru i u svesti stvorili jasnu sliku, koju nakalemiti" na jetru.

Zamiljeni lik jetre treba da se skuplja i iri prema laktu muzike. U poetku skupljanje i irenje ide u smeru . .gore-dole , , i traje oko 8 minuta. Zatim krai odmor i produiti sa skupljanjem-irenjem u smeru desno-levo", lakode 8 minuta.

Zavrni deo ideomotornog ienja jetre i une kese sastoji se u tome, da posle kraeg odmora (2-3 minuta) zamiljate, oko 6 minuta, prilivni talas" u jetri, koji u smeru toka kroz une kanale izlazi iz. jetre i une kese. Na laj nain, lo, to se slreslo" bie blagovremeno isprano u dva-naestopalano crevo i dalje napolje kroz debelo crevo.

Ideomotorno ienje jetre treba raditi dve nedelje, svakoga dana po pola sata.

Za vreme terapije ienja mogu se javiti slabiji bolovi u predelu jetre ili oseaj munine - to je prirodna reakcija organizma.

Tokom dvonedeljnog perioda ienja jetre u eks-krementu se moe videti uno kamenje zelene, tamnosive i crne boje, kao i stara u koja podsea na mazut. Kada se kamenje prestane pojavljivati u ekskremenlu, ekskremenl poprimi svezu utu boju, to ukazuje da treba zavriti sa ienjem.

Po zavretku dvonedeljnog ienja jetre, s ciljem profilakse, treba je istiti svakog drugog, treeg ili etvrtog dana po 20 minuta. To e odravati jetru u dobrom stanju.

ienje jetre leti

ienje jetre pomou maslinovog ulja i l imunovog soka je grubo" ienje - iste se samo uni kanali i una kesa od vrstih (kompaktnih) tvorevina. Jetru je poeljno oistiti i na elijskom nivou. Najbolje sredstvo za lo je gladovanje, ali se to moe uradili i pomou biljaka i njihovih sokova. Leto je upravo najpovoljnije vreme za takvo ienje.

Salate i sok od maslaka sa lucerkom su dobri anti-oksidanti i obnavljai tkiva jetre. To je odlino sredstvo za ienje i leenje hepatitisa i kamenja u ui. Kamilica i grozninica (Scutellaria galericulata) nezamenjivi su kod trovanja alkoholom i lekovima. Takode je korisno lie od maline, nana, lie od umske jagode, kovrdavi kiseljak (Rumex crispus), hajduka trava, alfija, blagovanj (Hvsso-pus officinalis), rumarin, iris, delelina, poljski 1 j uti (Ranunculus polyantliemus) i maj Oran (Origanum ma/orana). Moe se pili koncentrovani ekstrakt od petrovca, heloneje i razlika (sve zajedno) svakoga dana po dve supene kaike 23 puta dnevno. Perun odstranjuje zaguenje jetre, a lie maline ili umske (domae) jagode - pojave zastoja u njoj. Koren lincure zajedno sa rotkvom stimulie rad jetre, poboljava apetit i probavu. Petrovac je koristan kod utice.

Samo ienje jetre zasniva se na leenju sokovima tokom odreenog vremenskog perioda. Treba poeti sa trodnevnom dijetom na jabukama ili cilrusima, a zatim

prei na svee produkte. Kao dopunu njima jesti kuvane bobove (graak, soju i slino) i pasulj. Izbegavati hranu koja sadri tetne materije, ne puiti i ne konzumirati alkoholne napitke. Pijte koliko elite istog jabukovog i soka od argarepe, j ednom u nekoliko dana ujutro popijte au soka od evekle malim gutljajima, polako. Ukoliko se pojavi svrab na koi, ujutro popijte au vrue vode sa sokom od polovine limuna.

Sema petodnevne terapije sokom za ienje jetre (trudite se. kao stoje ve navedeno, da pijete samo proti-jevu ili namagnelisanu vodu):

Prvi dan - 300 grama soka od argarepe, po 100 grama soka od evekle i krastavaca.

Drugi elan - po 300 grama soka od argarepe i spa-naa.

Trei dan - 500 grama soka od argarepe. etvrti dan - 100 grama soka od evekle i 300 grama

soka od argarepe. Peti dan - po 60 grama soka od celera i peruna i

300 grama soka od argarepe. Radi ubrzanja procesa ienja klistirajte se sa obi

nim i ukuvanim urinom. Za vreme petodnevne kure ienja svakoga dana

ili svakog drugog dana primenjujte proiavajue-smek-avajue kupke, dodajui u toplu vodu po pola do jednog litra ukuvanog urina. Trudile se da celo lelo bude pod vodom i da u kadi ostanete 25-30 minuta. Za vreme kupke moete oselili muninu, ali e se ona izgubiti do kraja kupke, pa zato ne izlazite iz kade pre vremena. Zatim se dobro obriite i odleite u postelji jedan-dva sata, da bi se dobro preznojili. Izvesno vreme oseaete slabost. Preko noi moete staviti

oblogu sa ricinusovim uljem ili urinom na stomak i jetru. To e stimulisati creva na ienje.

Za obloge, kupke i pripremanje ulja za masau koristite elarska ulja kamilice (razne vrste), smilja, limuna, limunske vrbene, lipe, hajduke trave i moraa. Isparljive materije tih ulja kroz kou lako prodiru u organizam i podstiu izbacivanje neistoa iz jetre. To podstiu i eliksiri od cvetova.

Eliksir od cvetova malo podstie ienje jetre od neistoa. Maslaak i enjenj jaaju jetru, podstiu obnavljanje tkiva, a eukaliptus pomae kod upalnih procesa u jetri.

Za vreme ienja jetre trudite se da se to manje razdraujete. Jetra je mesto gde se stvara energija gneva i mrnje, koja kvari krv, stvara mnogo une ljake (neistoa) i izaziva zastoj energije. Nauite se da kontroliete svoje emocije i zapamtite, da one u prvom redu unitavaju vas.

IENJE KRVI

ienje jetre treba poeti sa trodnevnom terapijom sokovima (moe se produiti i do 5-7 dana). Koriste se svee iscedeni sokovi od voa i povra crvene boje: sok od vinje, kljukve {pyococcus microcarpus), evekle, groa, kupine, crvenog kupusa itd.

Sokovi crvene boje stimuliu reprodukciju krvi, zasi-uju organizam spektrom crvene boje, koja izbacuje patologiju, kao i bioloki aktivnim materijama.

Prirodna, aktivirana voda, koja u organizam dospe-va sa sokovima, omoguava da se brzo izbacuje rastvorena ljaka iz krvi.

Da bi pomogli organizmu da to bolje izbacuje toksine, primenjujte klistire.

Terapija ienja krvi moe se pojaati odlaskom svakog drugog dana u saunu. Posle saune odmah popiti udarnu dozu soka. Ukoliko vas posle toga protera, to znai da se jetra uspeno isti.

IENJE B U B R E G A

ienje bubrega jelovim uljem

l o j e , moda, najprostiji i najefikasniji nain ienja bubrega. Sastoji se iz dve uzastopne etape: jednu nedelju piju se diuretici, a sledee nedelje njima se dodaje 5 kapi jelovog ulja i sve to pije se 3 puta dnevno, na 30 minuta pre jela. im se u mokrai pojavi talog (obino 3-4 dana), ponite primenjivati dopunske preporuke za izbacivanje kamenja i peska kroz mokrane kanale. Posle dve nedelje ienja odmorite organizam (1-2 nedelje) i ponovite istu kuru leenja, i dalje ponavljajte sve dotle, dok ne postignete eljeni rezultat.

Upozorenje. Smesu diuretika i je lovog ulja treba piti kroz slamicu, jer moe da rastvori emajl na zubima! Neki ljudi sipaju ga u kapsule od lekova i gutaju.

Originalno ienje bubrega

U 50-70 grama svee mokrae rastvorili 5 kapi jelovog ulja. Zatim 1-2 minuta snano mukati da se sve dobro izmea i popili u jednom gutljaju. Obratite panju da

smesa ne dodiruje zube. Moete piti i kroz slamicu. Da bi zatitili zube, prethodno moete isprati usta biljnim uljem.

Smesu mokrae sa jelovim uljem piti prema ranije opisanoj emi (ienje bubrega jelovim uljem) ili 3 puta dnevno 15-20 minuta pre jela. Kura leenja traje od 5 do 7 dana. Posle pauze od 2-3 dana ponoviti kuru. Tako sprovesti od 2 do 5 kura. Po potrebi moete ponoviti posle 1-2 meseca.

ienje bubrega semenom lana

To je sredstvo za ienje bubrega kojeg su viestruko proverili ruski seoski lekari. Uzeti kafenu kaiicu semena lana na au vode i skuvati.

Dva dana piti po pola ae odvara od semena lana, svakog drugog sata.

Poto je od var od lana dosta gust, pre uzimanja treba ga razblaiti toplom vodom (poeljno je da se voda prethodno magnetise - bolje isti). Ukoliko vam se uini da odvar od lana ima neprijatan ukus. moete u njega dodati limunov sok.

Jednostavno ienje bubrega odvarom od trava

Pripremite odvar od troskota, listova breze i isit-njenih plodova ipka. Po 2-3 supene kaike svake komponente sipajte u litarsku teglu. Sadraj prelijte kljualom protijevom vodom, teglu zatvorite i postavile je u lonac sa kljualom vodom, a ispod nje stavite neku tkaninu. Lonac drite na slaboj vatri 15-20 minuta, skinite sa vatre i ostavite da odstoji.

Uvee popili 2 ae kao aj, a u preostalom od varu rastvoriti 2 supene kaike soli i u tom rastvoru natopiti vunenu tkaninu. Tkaninu ocediti i du celih lea staviti kao zagrevajuu oblogu. Dopunski na deo tela oko bubrega staviti grejalicu (lermofor). Oblogu drali preko noi.

U poetku mokraa moe da vam bude mutna, a alim e postati prozrana i ista. Istovremeno e se istiti zglobovi i kima, prestae bolovi, oistie se svaka elija organizma.

S obzirom da su komponente ekstrakta nekodljive, primcnjujle ekstrakt dok ne postignete eljeni rezultat - to jest istu mokrau.

ienje bubrega pomou lubenice

Ta prijatna terapija ienja primenjuje se leti, u sezoni lubenica. Treba stvoriti zalihe lubenica i hleba od proklijale penice. elite da jedete - lubenica, elite da pijete - lubenica, mnogo ste gladni - lubenica sa hlebom. Za vreme ienja poeljno je prisustvo ukuana, zbog toga, to e vam moda biti potrebna pomo kada pone da izlazi pesak i kamenii. Ko ima slabo srce, treba unaprcd da pripremi korvalol. validol, niador (amonijak). Poeljno je stalno primenjivati kupku sa toplom vodom i pripremljenim odvarom od trava. Zapamtite, to je - mala operacija bez noa.

Tu terapiju ienja moete kombinovati sa drugim sredstvima za ienje organizma od kamena: pijenjem svee isceenih sokova, fizikim vebama i drugim. Takvo ienje traje 2-3 nedelje do postizanja zadovoljavajuih rezultata.

IENJE O R G A N I Z M A OD SOLI

ienje od soli pomou lovorovog lista

U 300 grama kljuale vode spustiti 5 grama lovorovog lia, kuvati 5 minula, skinuti sa vatre i sipali u lermos da odstoji. Rastvor procediti i piti s prekidima tokom celog dana u manjim gutljajima. Ne srne se popiti sve odjednom, jer mogu nastupiti komplikacije. Terapiju ponavljati tri dana. Posle pauze od nedelju dana kura se moe ponoviti.

Nemojte se uditi, ukoliko vam mokraa bude ruiasta i budete mokrili skoro svakih pola sata. Stvar je u tome, to soli poinju tako intenzivno da se rastvaraju, da nadraLiju mokranu beiku.

Da se soli veoma dobro rastvaraju moete se uveriti posle dve nedelje. Ukoliko vas ne budu boleli i izvrtali se zglobovi, prestanu bolovi koji su vas muili cele godine, videete da sve postaje dovoljno pokretljivo i bolovi nestaju.

ienje organizma sisanjem biljnog ulja

Uzeti jednu kafenu kaiicu (najvie do supene kaike) biljnog ulja (najbolje od suncokreta), staviti u prednji deo usta i sisati, kao bombonu. Ulje se ne srne gutati. Terapija se sprovodi lako, slobodno, bez naprezanja i traje 15-20 minula. Ulje je u poetku gusto, zatim je teno (idko), kao voda, posle ega ga treba ispljunuti. Ispljunuta tenosl treba da bude bela, kao mleko. Ukoliko je uta, proces sisanja nije

doveden do kraja. Ispljunuta leenost je inficirana i mora se ispljunuti u klozetsku solju.

Za vreme sisanja organizam se oslobaa od mikroba, toksina, pojaava se razmena gasova, aktivira se i normal i zuje razmena materija. Tu terapiju treba prime-njivali jednom dnevno, najbolje natate, moe uvee pred spavanje.

Upozorenje, prilikom primene datog metoda mogu se pojaviti privremene komplikacije, posebno kod ljudi koji boluju od vie oboljenja. To je rezultat slabljenja arita oboljenja. Koliko puta i kako dugo primenjivati tu terapiju svaki ovek odluuje sam, polazei od stanja vlastitog zdravlja. Akutna oboljenja lce se lako i brzo, za dve nedelje. Leenje hroninih oboljenja moe potrajati mnogo due.

I E N J E O R G A N I Z M A OD PARAZITA

ienje od parazita pomou trojke"

To je ekstrakt od ljuske oraha, trave pelina i praka od karanlilia. Istovremenim uzimanjem te tri komponente u organizmu se unitavaju svi odrasli paraziti, njihove larve i jajaca, kao i patogeni mikroorganizmi i gljivice.

1. Ekstrakt od oraha Prvi dan: 1 kap kapnite u pola ae vode (to je prib

lino 100 mililitara). Poeljno je uzimati na gladan eludac, na primer pre jela.

Drugi dan: 2 kapi u 0,5 - 1 ae vode. Trei dan: 3 kapi u 0,5 - 1 ae vode. etvrti dan: 4 kapi u 0,5 - 1 ae vode.

Peti dan: 5 kapi u 0,5 - 1 ae vode. esti dan: 2 kafene kaiice istovremeno u 1 ai

vode. Posle nalivanja ekstrakta u vodu saekati 15 minuta.

Ukoliko vam je telesna teina preko 70 kilograma, moete uzeti dve i po kafene kaiice na au vode.

Ne treba sipali ekstrakt od oraha u vruu vodu jer to unitava njegovu protivparazitnu jainu.

2. Uzimanje pelina (u prahu) Prvi dan: uzmite prstohvat pre jela (sa vodom). Drugi dan: 1/4 kafene kaiice pre jela (sa vodom). Trei dan: 1/3 kafene kaiice pre jela. etvrti dan: 1/2 kafene kaiice. Produite da poveavate dozu do 14. dana, kada mo

ete uzimati po pola supene kaike. Ne morate uzeti svu dozu istovremeno, moete je uzeti u 2-3 puta pre jela.

Tokom 6 dana uzimajte po pola supene kaike, a zatim po pola supene kaike jednom nedeljno.

3. Karanfilie (u prahu) Prvi dan: 1/5 kafene kaiice 3 puta dnevno pre jela. Drugi dan: 1/4 kafene kaiice 3 puta dnevno pre

jela. Treeg do desetog dana: 1/3 kafene kaiice 3 puta

dnevno pre jela. Posle desetog dana: kafena kaiica j ednom nedelj

no.

Vano je shvatiti, da se u poetku treba leili protiv parazita sa tri navedene komponente, a dalje sa ciljem profilakse uzimati njihove udarne doze jednom nedeljno tokom itavog ivota.

Ruska varijanta trojke". U trojku" ulazi: povratio (cvetria koarica), trava od pelina i praak od karanliliea. Jedna doza praka od cvetova povratia je 1 gram, a dnevna - do 3 grama. Za pelin - doza je 200-300 miligrama i do 1 grama dnevno, a za sve praak karanliliea - 0,5 i 1,5 gram.

Poeljno je uzeti sve tri komponente odjednom (pov-rati, pelin i karanlili), u kapsulama za lekove.

Panjal Kod ira na elucu i erozivnih gastritisa ne preporuuje se uzimanje trojke1 '. Oprezno primenj i vati ovu terapiju kod hipertonije, jer karanlili poveava arterijski pritisak. Ne poinjali navedeno leenje za vreme menstruaeije - ovi preparati izazivaju obilne menstruacije. Ovo leenje je kontraindikativno za trudnice jer moe izazvati abortus.

Ruska trojka*1 uzima se na sledei nain. Prvi dan - 1 kapsulu (jedna doza) na pola sata pre

jela. Drugi dan - 1 kapsulu pre doruka i pred ruak. Trei dan i itavu narednu nedelju - 1 kapsulu (por

ciju) trojke" 3 puta dnevno: pre doruka, pre ruka i pre veere.

Dalje, uzimati trojku" jednom nedeljno do kraja ivota.

v

ienje pomou pelina

Pomou pelina vri se potpuno ienje od protozoa. Organizam treba postepeno privikavali na pelin. U poetku, prvog dana, stavljati po jedan suvi cveti na jezik, natopiti pljuvakom i sa pljuvakom progutati, a moe se uzeti i sa

vodom. 1 tako svaka 2 sata od jutra do veeri. Drugog dana se ve mogu gutati po 2 cvelia i za 4 dana dozu poveati do pune kalene kaiice pelina. Od petog dana uzimati pelin 3 puta dnevno pre jela i uvee (4. put) tokom 14 dana, ak se moe uzimati i do 30 dana (samo ga ne smeju uzimati lica sa individualnom konstitucijom vetra"), dovodei dozu sa pune kafene kaike do 1/4 - 1/3 kalene kaiiee. Sada se ona moe vakati i drati u ustima, jer deziniikuje zube, desni i usnu duplju. (Kod nekih ljudi moe pucati emajl na zubima, to ukazuje na prepobudenost ivotnog principa vetra1 1. Posle prestanka uzimanja pelina emajl se moe obnovili.)

Klistiranje poeti od drugog dana kursa leenja i primenjivati ih 7 dana uvee. U poetku obian klistir sa 2 litra vode, poevi sa pola litra, sa toplim ekstraktom pelina (42-43C). Posle pranjenja debelog creva uradili drugi mikroklistir sa 50-100 grama odvara od pelina, koji se zadrava preko noi. Istovremeno sa klistirima treba poeti sa ispiranjem (pricom) vagine i uretre 2 puta dnevno, ujutro 1 uvee, toplim od varom pelina (42-43C).

Odvar od pelina priprema se na sledei nain: 1 kal'ena kaika pelina na 1 litar vode. Kuvati ne vie od 30 sekundi i ostavili da odstoji 7-10 minuta. Treba se ispirali 2 puta dnevno prve nedelje, jednom druge nedelje, i lako do 30 dana sa istovremenim zakapavanjem u nos, oi i ui. Ispiranje produiti do prestanka svih simptoma infekcije mokranih kanala. Posle toga prolilaktiki primenjivati terapiju obavezno 2 puta godinje, u prolee i jesen, od 14 do 30 dana.

Ako se uslcd primenc pelina bude pobuivao veta.", treba ga smirivati" pomou toplih kupki i mazanjem tela maslinovim uljem.

I E N J E O R G A N I Z M A GLADOVANJEM

Jakim dejslvom ienja gladovanje unitava u organizmu sve patoloke procese.

Kada su velikom specijalisti za gladovanje G. A. Vojtoviu postavili pitanje, moe li se gladovati samostalno u domaim uslovima, on je odgovorio: Drevna civilizacija nije imala bolnice. Zbog toga se leenje, izmeu ostalog i leenje gladovanjem, sprovodilo u domaim uslovima".

Kada je leenje gladovanjem kontraindikativno: Kod ena - druga polovina trudnoe i dok traje

dojenje. Poodmakli stadij um tuberkuloze sa nepokretnou

oveka. Poodmakli stadijum zloudnih tumora (metastaza)

sa nepokretnou oveka. Poodmakli stadijum zloudnih oboljenja krvi sa

nepokretnou oveka. Poodmakli stadijum dil'uznih oboljenja vezivnog

tkiva sa nepokretnou oveka. Niz psihiko-nervnih oboljenja u poodmaklom

sladijumu sa nepokretnou oveka ili s laboumnou (se-nilnou).

Difuzni (rasprostranjeni) gnojni procesi unutranjih organa (abscesi, gangrena i drugi).

Kod svih oboljenja zabranjeno je gladovanje ukoliko je ovek, usled bolesti, nepokretan. Ali to ne znai da se kod njih ne moe postii pozitivni efekat leenja gladovanjem. U sluaju, kada su svi metodi i sredstva iscrpljeni, celishono je primeniti gladovanje, ak i u nepokretnom slanju. Pri tome se moe postii ubedljiv pozitivni efekat terapijama ienja, obinom masaom i masaom urinom.

Rokovi gladovanja i efekat ozdravljenja

Gladovanje u trajanju 1-3 dana aktivira centralni nervni sistem po principu stresa zbog nedostatka hranljivih materija; rastereuje probavni sistem, omoguava mu da predahne, isti krv i donekle meuelijsku tenost i podstie aktivnost limfocila.

Gladovanje u trajanju 3-7 dana, pored navedenog, dobro isti meuelijsku tenost; obnavlja epitclno tkivo tankog creva i eluca; suzbija razne upale; ispoljava blagotvorno dejstvo na obnavljanju sluzokoe enskih pol-nih organa.

Gladovanje od 7 do 14 dana, pored navedenog, potpuno isti i obnavlja epite eludano-crevnog trakta (ukoliko u njemu nema ozbiljne patologije); delimino isti jetru i vezivno tkivo (telo postaje elastinije); regulie rad srano-vaskularnog sistema; dobro rastereuje sve elije organizma od ljake (neistoa); moe da resorbuje neke infiltrate, tumore, ciste, nestaju polipi.

Gladovanje od 14 do 21 dan, pored navedenog, potpuno isti i obnavlja elije jetre i bubrega, kao i vei-

ne lezda unutranje sekrecije; moe podstai izbacivanje kamenja iz une kese i mokrane beike, resorbovali glavni deo nataloene soli i presovane sluzi, kao i raznih tumora (dojke, polnih organa itd.); odlino isti i obnavlja vezivno tkivo i kou; delimino isti kotano tkivo.

Devet pravila gladovanja

Svaki razuman ovek moe samostalno gladovati. Radi toga treba se pridravati 9 pravila, do kojih sam doao na osnovu linog iskustva i razmatranja preporuka i iskustava drugih ljudi.

Klasino"gladovanje u trajanju 2030 dana. Prvo pravilo. Radi boljeg zapoinjanja gladova

nja uzeti veu dozu nekog purgativa (magnezijuma ili so Barbara'* u koliini najmanje 60 grama, rastvoriti u 3 0 0 -400 mililitara vode i popili u jednom obroku). Purgativ se uzima pre odustajanja od hrane, imajui u vidu sledee ciljeve:

Prvo, pri ienju eluca i creva bre se ukljuuju mehanizmi za prebacivanje na kvalitetni unutranji reim ishrane.

Drugo, bre se gubi oseaj gladi. Kod ljudi, koji nisu potpuno oistili creva, jo 2-3

dana zadrava se oseaj gladi. U retkim sluajevima purgativ se moe ponovo

uzeti posle 2-3 dana gladovanja, ukoliko ovek koji gladuje u ekskremcntu uoava veliki koliinu ekskrementnog kamenja. Ponovno uzimanje purgativa bez posebne potrebe nije poeljno, ' lb moe za izvesno vreme naruiti jonsku raz-

menu u ovejem organizmu, izazvati muninu, pa ak i povraanje.

Moje preporuke: ukoliko ne elite da uzimate purgativ, zaponite gladovanje pomou nekoliko (2-3) dvoli-tarskih klistira za ienje ili uradite ank Prakalanu sa 2-4 litra vode.

Drugo pravilo. Reim pijenja. Za vreme klasinog** gladovanja dnevno treba piti najmanje dva litra vode. Voda se moe poeti piti odmah im pone da deluje purgativ. Dejstvo purgativa podstie izbacivanje natrij uma i vode iz ovejeg organizma kroz creva. Ukoliko su kod oveka koji gladuje izraeni otoci, prva dva dana moe ograniili uzimanje vode do litra. Otoci, koji su ak otporni na leenje tekovima, postepeno nestaju.

Ograniavanje koliine vode celishodno je i u sluajevima kada ovek gladuje s povienom telesnom temperaturom. U lom sluaju temperatura e se prirodno, bez dopunskih terapija i sredstava, sniavati i za 2-3 dana, po pravilu, normalizovali.

Kod normalne telesne temperature reim pijenja je potreban radi kvalitetnijeg razlaganja masti. Za vreme gladovanja moe se piti i vie od dva litra vode, na primer, 5-6 litara i vie, i u lom sluaju voda se ne zadrava u organizmu. Jednostavno e vas vie terati da mokrite i mokraa e bili svetlija.

Obino se pije sveza voda sa izvora ili esme (filtrirana). Moe se piti prokuvana voda, deslilovana, od otopljenog snega (ukoliko je sneg ist), prolijeva, vrua i hladna. Nisu uoene neke bitne razlike u postizanju lekovi to-proiilaklikog efekta pri promeni sastava vode, iako mnogi

istiu da otopljenu vodu piju sa velikim zadovoljstvom, a da deslilovana bolje cisti organizam od neistoa.

Od 3-4 dana gladovanja ljudima, koji teko podnose stadijum narastajue acidoze, preporuujem da u reim pijenja ukljue jo pola litra mineralne vode. Ugljen dioksid (CO.) U organizmu se nalazi u pel osnovnih varijanti, medu kojima su i bikarbonati. kojih ima u mineralnoj vodi. Bikar-bonati, kao bui'eri (odbojnici), ublaavaju razvoj acidoznog vrhunca.

Pijte tenosti po potrebi, ali ne suvie. Pijte vodu takve temperature, koja vam je najprijatnija.

Tree pravilo. Reim kretanja. Treba se kretati na sveem vazduhu u proeku 15-20 kilometara dnevno. Prvenstveno etati van grada u umi. na planinama, oko reka, jezera, mora itd. U gradskom paklu etati na mestima gde ima manje transporta, gde se nalaze zone odmora, parkovi, skverovi i umarci.

Osobe sa malom telesnom teinom treba da reim kretanja ogranie do 5-10 kilometara dnevno.

Potpuna nepokretnost je relativna kontraindikacija (zabrana) za gladovanje, poto se, u tom sluaju, kod ljudi mogu stvoriti ekskremenlni epovi, koji u znatnom stepenu spreavaju antitoksini efekat lekovitog gladovanja. Ljudi koji gladuju pri tom se ne oseaju komotno. Kod njih se uoava slabost, lupanje srca i drugi simptomi intoksikacije, ali nemaju nikakvih drugih komplikacija.

U lelnje doba preporuuje se etnja na vazduhu u lakoj odei, po mogunosti u kupaim kostimima. Kada je prohladno vreme treba obui topliju odeu. Poeljno je etali takvim tempom da se blago oznojile, a jo je bolje

dobro se oznojiti. To je teko postii, poto se za vreme gladovanja sui koa i sluzokoe.

Reim kretanja prilagodite svom linom osea-nju. Svako sledee gladovanje sprovodiete po-novom, i to niste mogli postii ranije, postiele za vreme sledeeg gladovanja. Ukoliko ste prvih dana gladovanja samo leali, sledeih - umereno etali, u daljem loku gladovanja moete aktivno vebali fizike vebe.

etvrto pravilo. Vodene terapije. Radi boljeg izbacivanja neistoa iz organizma kroz kou, jaanja kone barijere i borbe protiv suvoe koe i sluzokoa preporuuje se tuiranje ili kupka najmanje jednom dnevno. Dobro je primenjivati konlrastno tuiranje, smenjujui naizmenino toplu i hladnu vodu. Za gojazne osobe dobar je tu arko, kojim se istovremeno masira trup i udovi. Jednom u 57 dana preporuuje se pariti u banji ili sauni.

Za vreme lekovitog gladovanja sauna nije kontra-indikalivna kod ishemije i niza drugih oboljenja srca.

Za vreme primene vodenih terapija ne treba esto upotrebljavali sapun. Dovoljno g a j e koristiti j ednom u 7 10 dana. Moe se izvriti svojevrsno masiranje - istrljati likom od lipe svaki deo tela dok nc pocrveni.

U zavisnosti od individualne konstitucije odaberite za vas najprihvatljivije vodene terapije.

Peto pravilo. Klistiri za ienje. Klistirati se treba priblino nakon 24 sata posle dejstva purgativa.

Klistiranje se vri na uobiajen nain. Esmarhovo lone napunili sa lilar i po prokljuale vode. Temperatura vode ne srne prelaziti 36 C. U vodu dodati 2-3 kristalia hipermangana tako da voda poprimi svetloroze boju. Dalje se postupak odvija kao to je ve opisano. Ukoliko su se

stvorili ekskrementni epovi, poeljno je ponovili klistiranje i to sa veom koliinom vode. Ukoliko bolesnik ima hemoroide, erozije, polipe ili gnojne rane (ir) na crevima, u vodu za klistiranje umesto hipermangana dodaje se rastvor kamilice ili nane. kantariona i niza drugih trava. Obino se klistiranje vri pred primenu vodenih terapija.

Da li se klistirati ili n e - z a v i s i od duine trajanja gladovanja, zagaenosti organizma, individualne konstitucije i teine oboljenja. U krajnjoj meri. j ednom u dva do tri dana klistirajte se sa rastvorom soli ili urinom. Na osnovu izbaenog sadraja creva odluite se, treba li da ponovite sledeeg dana ili ne. Ukoliko iz vas izlazi mnogo neistoa, klistirajte se dvaput dnevno - ujutro i uvee. Ukoliko ih je malo. tada svaki drugi, pa ak i trei dan.

esto pravilo. Masaa i samomasaa. Ujutro i uvee u trajanju od 30 minula preporuuje se masirati krvne sudove, masirajui naizmenino razne delove gornjih i donjih ekstremiteta (udova), naizmenino golenice i ramena, kukove sa podramenieama, zatim kruna masaa stomaka. Masiranje grudnog koa treba da vri maser ili neko od ukuana. Izmeu lopatica i nie u trajanju 10-15 minuta masiranje vriti pritiskanjem grudnog koa pesnieama ili prstima.

Masirajte se ukuvanim urinom. Efekat je bolji. Sedmo pravilo. Higijena usne duplje. Za vreme

gladovanja ogromna koliina neistoa (ljake) odstranjuje se gornjim putem" - kroz nos i usta. Jezik je jako obloen. Pojavljuju se naslage u usnoj duplji. Kroz usnu duplju iz maksilarnih i eonih sinusa moe slobodno izlazili gnoj, kao i iz zuba, obolelih od paradentoze. Ciste se od gnojnih sadraja krajnici, ukoliko u njima postoje gnojne kesice i

epovi. Kadi odstranjivanja tih neistoa preporuuje se naizmenino ispiranje usne duplje hladnom vodom, odva-rima od trava i rastvorom sode bikarbona. Ispiranje usne duplje treba vriti pre svakog pijenja vode, to jest najmanje 6-7 puta dnevno.

Osino pravilo. Za vreme gladovanja ne preporuuje se nosili sintetiku odeu.

Deveto pravilo. Ne kontaktirati sa hranom. Naruavanje tog pravila smanjuje lekovito-prolilaktiki efekat gladovanja za oko 50%.

Kao najbolje vreme za gladovanje preporuio bih vani vreme poslova. Ima ih etiri. Birajte koji vam je najpogodniji i gladujle 1, 2, 3 ili 4 puta godinje od 7 do 30 dana.

Prethodna priprema pre gladovanja

Pomou raznih terapija ienja rasteretite svoj organizam od neistoa.

Klisliranjem oistite debelo crevo od ekskremen-tnog kamenja i druge patologije. Za vreme gladovanja vie nee bili snanih pranjenja iz njega, to e vam utedeti energiju za drugi lekoviti rad u organizmu.

ienje jetre omoguie vam da izbegnete krizna stanja za vreme gladovanja.

Primenom parnih terapija odslraniete veliki deo toksina iz tenih sredina organizma.

Terapija sokovima dopunski e isprali vezivno tkivo i izleiti bubrege.

Preporuujem da promenite ishranu i uzimate to vie biljne hrane. Odrecite se veslakih (torte, kolai, oko-

lade, bombone i slino) i meovitih produkata (sendvii, pie, kaurma, krompir s mesom i slino). Postavite sebi pravilo da ne jedete nou i ne pijete posle jela. U tom sluaju za vreme gladovanja nee biti jakih pranjenja i lako ete podneti gladovanje, odmah poeti istiti organizam na elij-skom nivou.

Posle prethodnog ienja organizma ponite da gladujete u dane Bkadai (jedanaesti dan posle punog i mladog meseca) po 24-36 sati, a posle 1-2 meseca prakti-kujte jedno 2-3-dnevno gladovanje u drugoj ili etvrtoj lai lunarnog meseca. Posle 2-3 meseca slinog programa gladovanja biete spremni za 5-7-dnevno gladovanje. Ve ete imati dovoljno vlastitog iskustva.

Kako pravilno gladovati 24-42 sata

Gladovanje u trajanju od 24 sata treba zapoeli posle doruka tekueg dana i gladovati do doruka sledeeg dana. Ne preporuuje se gladovati od veere do veere. Obilna veera smanjie efekat gladovanja jer se time remeti bio-ritam rada organa za probavu.

Za vreme gladovanja uzdravati se od bilo kakvog jela, kao i od sokova od voa i povra.

Za to vreme moete piti obinu, namagnetisanu, prolijevu ili destilovanu vodu. ' l o j e klas ino" gladovanje. Ukoliko se pije urin i voda, ili samo urin - lo je urinsko gladovanje. Ukoliko se uople ne uzima nikakva tenost - lo je suvo" gladovanje.

Slabim i neodlunim osobama moe se dozvoliti jedan izuzetak (samo jedan kod prvog gladovanja) za vreme gladovanja u trajanju od 24 sata. U au destilovane vode

moe se dodali jedna kafena kaiica prirodnog meda ili jedna kafena kaiica soka od limuna. Ti dodaci del uju kao rastvarai toksinih materija i sluzi. To se radi iz razloga da bi voda bila ukusnija i bolje rastvarala sluz i toksine materije.

Gladovanje u trajanju od 36 sati treba poeti posle veere, gladovati ceo sledci dan i zavriti sa dorukom treeg dana.

Gladovanje u trajanju od 42 sata poeti posle veere, gladovati ceo sledei dan i zavriti uzimanjem hrane u 12 sati treeg dana.

Sve preporuke za gladovanje u trajanju 36 i 42 sala analogne su opisanom za gladovanje u trajanju 24 sata.

U zavisnosti od individualne konstitucije moete praktikovati klasino", urinsko ili suvo" gladovanje u trajanju 24, 36 ili 42 sata. nekoliko puta u druge povoljne dane lunarnog ciklusa ili samo u dane Kkadai (dva puta meseno).

Da bi izbacili toksine i neistou iz usne duplje, natrljajte belim lukom koricu hleba, dobro je savaite i ispljunite. Va jezik e se oistiti i postati roze. Opor ukus stimulie funkciju varenja u organizmu. Sada ste spremni za uzimanje hrane.

Pri izlasku iz gladovanja prva brana treba da bude salata od sveeg povra na bazi narendane argarepe i narezanog kupusa (kao zain moe se koristiti l imunov sok). Ta salata e u eludano-crevnom traktu delovati kao metlica. To e postai rad eludano-crevnog trakta. Posle salate treba da sledi jelo od barenog povra. To moe biti kuvana cvekla, malo dinstani kupus.

Ne treba izlaziti iz gladovanja sa hranom kao to su: meso. mleko. sir, maslac, riba, kao i orasi ili semena.

Kod sledeeg obroka hrane uz salatu od povra (zimi povre malo dinstati) jesti hleb od proklijalog zrna (lica konstitucije Sluzi"), a moe i supa od proklijalog zrna (lica konstitucije Vetra").

Ukoliko izaete iz gladovanja sa sokom od argarepe ili sokom od jabuke i evekle. to e vas proterati i dopunski oistiti jetru i mokranu beiku od stare ui. Zamena za sok u zimskom periodu je odvar od trava s medom.

Ukoliko tokom prvog-drugog dana ne budete imali spontanu stolicu ili je ona tvrda, u vidu oraia" i ozleduje anus, namaite itavo telo. posebno oko krsta (slabina), maslinovim uljem. Pre potrebe za stolicom uradite mikro-klislir sa 100 grama obinog ili ukuvanog urina.

Ljudi konstitucije vetra"' treba da skrate rok gladovanja na pola.

Ljudi sa izraenom konstitucijom sluzi" mogu due da gladuju, u zavisnosti od stepena izraenosti te konstitucije. to je ona jae izraena (tj. to je ovek deblji), time ovek lake podnosi gladovanje. Za takve ljude nije problem da gladuju 30-40 dana.

Reim gladovanja. Mravi ljudi starijeg uzrasta najbolje je da gladuju u dane Ekadai - dva puta tokom lunarnog meseca (trajanje lunarnog meseca u proeku je 29 dana). Gladovati na vodi ili limunovoj vodi 24-36 sati. Dva puta godinje gladovali, najbolje leti. po 5-7 dana.

Ljudi srednje lelesne konstrukcije takode treba da gladuju u dane Ekadai po 36-42 sala na vodi. Tri puta godinje - u prolee. leti i u jesen (u dane Velikog, Petrovog i Uspenskog posta) mogu gladovati od 7 do 15 dana.

Ljudi koji su gojazni, krupni mogu gladovali svake nedelje od 24 do 42 sata. Oni mogu gladovali na suvo - bez vode. Jednom u tri meseca mogu gladovati ili po 3-5 dana na suvo. ili sa vodom po 10-15 dana.

Treba imati na umu: to je ovek stariji, lime je krae vreme gladovanja. Stoje hladnije godinje doba. time su rokovi gladovanja krai. to je ovek mraviji, krai je rok gladovanja.

Posle prethodnog ienja organizma leenje se odvija efikasnije.

LEENJE URINOM

U receptima za leenje mnogih oboljenja ja preporuujem primenu urina - pijenje i spolja u vidu masaa, obloga i ulrljavanja. Pri tom, treba da imale jasnu sliku -kada, kako i kakav urin je najbolje upotrebljavali.

Vrste urina i njihove osobine

Vana osobina primene urina je u tome, to postoje mnoge vrste urina i svaka ima. pored optih. samo svoja SVojstva, a shodno tome i odgovarajui uticaj na organizam.

Vrste urina su: Prvi, srednji i poslednji deo mlaza urina pri mok

renju. Parni i neparni broj gutljaja urina. Jutarnji, dnevni, veernji i noni urin. Svee izluen. ohlaen, stari, veoma stari, ukuvani,

zamrznuti, zasien raznim materijama i aktivirani urin.

Urin novoroeneta, deji, muki i enski, trudnica, ljudi zrelog doba, staraki urin.

Na kvalitet i sastav urina utie ishrana i emocionalno stanje.

Prvi, srednji i poslednji deo mlaza urina

Postoji odreeni oblik energije koji stalno ..pothranjuje" program razvoja ovejeg organizma i odrava ga u stabilnom stanju. A. I. Vejnik je taj program nazvao energijom vremena*' (hronalnom energijom). U sutini, to je individualni potencijal ivotne snage ovcka. Svaki ovek ima strogo odreenu koliinu te snage. Gubitkom ivotne snage ovek poinje da stari.

U mokranoj beiei ivotna energija se, odbijajui se od zidova beike, koncentrie u centru. Zato je centralni deo urina, koji se nalazi u mokranoj beiei, najvie zasien ivotnom energijom, koja je odgovorna za zdravlje i duinu ivota oveka. Gubei tu energiju, samim lim gubimo i ivot, ali ukoliko budemo vraali tu energiju (pijenjem urina ili masaom), samim tim prouiemo sebi ivot. Pijenje srednjeg mlaza urina drevni ljudi su nazivali tehnikom, koja donosi uspeh".

U prvom i poslenjem mlazu urina sadri se malo ivotne energije. Jo vie, u njima mogu da se sadre tetne energije, koje su izbaene iz centra beike napolje.

Parni i neparni broj gutljaja urina

Urin treba piti naiskap ili piti neparni broj gutljaja. To je potrebno zbog toga, da bi se sauvala interferencija

(talasni efekat). Sutina interferencije sastoji se u lome. to se dva jednaka talasa nailazei jedan na drugi, mogu meusobno neulralisati ili pojaati. U prvom sluaju efekat primene urina bie ravan nuli, a u drugom - pojaan. Ukoliko ovek pije urin i prekida, sledei gutljaji usled interferencije mogu meusobno da se neutral isu, a ukoliko pije naiskap - nema nikakve neutralizacije.

Jutarnji, dnevni, veernji i noni urin

U zavisnosti od vremena dana mlaz urina ima razliite osobine.

Od 3 do 15 sati u naem organizmu preovlada-va kisela faza, a od 15 do 3 (prema lokalnom vremenu) -alkalna. Ukoliko se koristi prva mokraa, ona bolje zarasla rane, resorbujc tumore, normalizuje unutranju sredinu organizmu. Zato je kod navedenih poremeaja bolje koristili tu vrstu mokrae.

Jutarnja mokraa je najkorisnija jer je zasiena hormonima. Dva sata pre buenja aktivira se hipotalamus, za njim hipofiza, pa zatim sve ostale lezde. Na primer, vrhunac sekrecije glukokortikoida u nadbubrenoj lezdi. aktivnost titaste lezde i pankreasa (guterae) najvea je u rane jutarnje asove. Eto zato je jutarnja mokraa najkorisnija. Nikada ne proputajte priliku da upotrebite taj . .honnonalni koktel". Taj urin posebno je dobar za upotrebu kod enskih oboljenja (pijenje, tamponi), jer on ublaava bolove i bolje zarasla povreene sluzokoe polnih organa.

Jutarnji urin je kontrainikativan (zabranjen) kod nekih vrsta tumora, izazvanih suvinom produkcijom hormona u organizmu.

U drugoj polovini dana i uvee mokraa je zasiena hranlj i vim materijama, produktima dnevnog metabolizma. Ona se moe koristiti kao hranlj ivi produkt. Uvee se lui mokraa bolesti: nju treba koristiti rano ujutro (neparan broj gutljaja) za vlastito leenje.

Aktivnost bubrega je promenljiva tokom dana. Tako. u jutarnjim i dnevnim satima bubrezi lue vodu, elektrolite, produkte azotne razmene; nou - titronove kiseline, amonijak, jone vodonika. Prema tome, za zakiseljavanje organizma bolje odgovara noni urin. koji se uglavnom izbacuje odmah posle sna

Zbog toga, to se u naem organizmu naizmenino smenjuje aktivnost organa, to se odraava na kvantitet i kvalitet sadraja materija u urinu. Na primer, ukoliko je aktivna jetra (od 23 do 1 sat), u to vreme u urinu e biti vie materija koje proizvodi jetra, njenih metabolita: ukoliko je aktivan pankreas (od 9 do 11 sati), tada e biti vie njegovih produkata i metabolita. Zato je radi normalizacije funkcije nekog organa potrebno znati vreme njegovog funkcionisanja. u lo vreme skupiti urin, aktivirati ga (na primer, drati ga izvesno vreme na tamnom i hladnom mestu ili ga dovesti do kljuanja i naglo ohladiti) i upotrebljavati u vreme najvee aktivnosti tog organa. Na primer, boli vas eludac. Vreme njegove najvee aktivnosti je od 7 do 9 sati. Skupljate mokrau koja se izluila u to vreme. stavljate je u friider na temperaturu 2-4 C i ostavljate da tu odstoji 3-4 dana, a zatim je upotrebljavate (podgrejanu do temperature oko 37" C) s ciljem leenja eluca od 7 do 9 sati. 'Iako se moe postupati sa svakim organom, dok se ne izlei.

Svee izlueni, odstajali, stari, veoma stari, ukuvani, zamrznuti, ohlaeni, zasien raznim materijama i

aktivirani urin

Svee izlueni urin koristi se odmah po izbacivanju iz organizma. Postoje dve vrste takvog urina: urin zdravog i bolesnog oveka. Zdravom oveku preporuuje se da upotrebljava taj urin radi profilakse, odravanja hor-monalnog balansa na stabilnom nivou i s ciljem ekonomije energetskih i materijalnih resursa organizma. Bolesnom - k a o univerzalan lek.

Odstajati urin. Pri hlaenju urin gubi niz svojstava, to izaziva gubitak ivotne snage, toplote, tenokristalne strukture itd. Rezultat je da urin gubi i niz korisnih svojstava.

Odstojalim se smatra urin koji je odstojao malo vie od jednog sata posle izbacivanja iz organizma. U njemu se postepeno gubi ivotna snaga. U prvom redu gubi se svetlucanje (fluorescencija) i unutranja struktura se menja. Ukoliko se koristi takav urin (pije, primenjuje za masau itd.) on e prvo prema sebi privlaiti" energiju organizma s ciljem obnavljanja primarnog svetlucanja i strukture.

Odslojali urin moe se i treba ga prikupljati radi uku-vavanja.

Veoma stari urin. Pojava mirisa amonijaka u urinu je znak rastvaranja belanevina u njemu i promene kisele pll na alkalnu.

Veoma stari urin moe se primenjivati spolja kao sredstvo za jaanje i stimulisanje organizma, na raun njegove promene pH sa slabokiselog na alkalni, za rastvaranje raznih taloga kiselog porekla. Otar miris amoni-

jaka podstie Otvaranje pora na koi i bolje prodiranje urina u oveji organizam. Dopunski, kao to su pokazali rezultati istraivanja naunika, miris amonijaka moe stimulisati radnu sposobnost oveka. Setimo se preporuka drevnih lekara, da je slian urin (sa mirisom amonijaka) dobro koristiti za etoksikaeiju - izbacivanje toksina iz organizma, unitavanje glista, za ienje krvnih sudova, otklanjanje zapuenja. otkidanja trulog tkiva, a sam miris amonijaka slui kao sredstvo za izbacivanje toksina. Rezultat je da se organizam isti.

Nekoliko naina pri me ne veoma starog urina

Za ienje debelog creva od prljavtine i parazita. Primenjivati klistire sa jednim litrom starog urina, sa blagim mirisom amonijaka. Urin treba d a j e odstajao najvie 2-3 dana na temperaturi 20 C. Urin sa jakim mirisom ne odgovara - moe izazvati opekotine na sluzokoi debelog creva.

Za ienje krvnih sudova i odstranjivanje epova. Stavljati obloge od stare mokrae. Ona se moe koristili za ienje rana i drugih povrina na telu slavljenjem obloga na obolela (povreena) mesla. Prvo treba primenili urin sa blagim mirisom amonijaka, a zatim prema stepenu privikavanja - sa ja im mirisom.

Za rastvaranje taloga soli takode stavljati obloge. Sto se so due taloila, time treba primenjivati urin sa to jaim mirisom. Da se ne bi izazvale opekotine, kou prethodno treba namazati tankim slojem maslinovog ili sunco-krelovog ulja.

Diuretik - urin ukuvan do jedne etvrtine prvobitne zapremine. li drevnom indijskom tekstu ivatnbukaljpa preporuuje se korienje ukuvanog urina. Ja sam ga nazvao diuretik povodom njegovog ponovnog otkria posle nekoliko hiljada godina. Diuretik se dobija na sledei nain: u emajliranu, staklenu, ali ne metalnu posudu sipati 400 grama bilo kog urina (sve, stari, deji, pomeani Ltd.), slavili na vatru i kuvati sve dotle, dok ne ostane 100 grama i lo je diuretik. Moete uzeti litar. dva itd. urina, ali pri ukuvavanju treba da ostane jedna etvrtina prvobitne zapremine. Napominjem, najkvalitetniji diuretik se dobija od urina sakupljenog tokom dana, a jo bolje - ukoliko je lo urin deteta do 5 godina starosti.

Diuretik usled osmoze usisava i zadrava u sebi ljaku (neistoe), vodu, sluz. parazite, ali pri tom nita ne narauje, ve obrnuto, pomae da se obnovi. Rastereuje se itav sistem za luenje. Efekat unutranje i spoljanje pri-mene diurelika zapanjuje.

Diuretik menja svoj ukus i boju. Kod obinog oveka on je veoma gorak, a gorak ukus ima posebna svojstva da otkida". To se ispoljava u tome. to pri kontaktu diu-retika. na primer, sa polipima u debelom crevu, elucu, tumorima itd.. elije tih parazilnih degeneracija odumiru i odvajaju se. a paraziti izlaze napolje. Kod mnogih ljudi posle prvih terapija klistiranja izlaze gliste, polipi i drugo, koje ne uznemiravaju klistiri po Yokeru, sa rusom i drugim ingreijentima.

Diuretik se moe i piti. ali se pri tom mora strogo vodili rauna o ishrani. Ukoliko ovek svesno izmeni ishranu i bude jeo kae. voe (suvo voe zimi), povre (bareno zimi), med, ajeve od trava, orahe, bobove (pasulj.

graak Ltd.), u njegovom urinu bie minimalan sadraj soli. Takav urin pri ukuvavanju nema gorak ukus i sadri malo soli. Ukus diuretika malo podsea na preni, boje meda, a miris je sve. prijatan i podsea na balzam (kao tamjan). On slimulie rad srca, a obzirom da ima zlatnu boju deluje na ..lamnif1 patoloku energiju i izbacuje je iz organizma.

Zamrznuti urin

Pored ukuvavanja. urin se moe koncentrovati i zamrzavanjem.

Zamrzavanje mokrae vri se u komori za zamrzavanje u friideru ili u zamrzivau. U komoru za zamrzavanje (zamrziva) stavlja se posuda sa prikupljenom mokraom i zamrzava se sve dotle, dok u njoj ne ostane pola. jedna treina ili jedna etvrtina tenosti, a ostatak se pretvori u led. Da se u komori (zamrzivau) ne bi oseao miris mokrae, posuda se moe prekriti celofanom i dobro zavezati.

Rezultat zamrzavanja je led. Koncentracija mokrae bie dovoljna ukoliko se zamrzne od pola do tri etvrtine tenosti. Led se baca. a preostali teni deo, zasien mineralima, organskim materijama, posebnim kristalima je koncenlrovani deo mokrae. Ona se moe uvati u friideru due vremena. Na nultoj temperaturi ona se moe uvati neogranieno.

Zamrznuta mokraa moe se primenjivati na razne naine i u razliite svrhe. Za smanjivanje i normalizaciju telesne temperature ona se koristi u hladnom stanju stav-janjem obloga i pijenjem. U svim ostalim sluajevima ona se podgreva i kao takva primenjuje. Ne preporuuje se

pogrejavati j e iznad 40-50 C - poinju da se raspadaju prirodne materije.

Zamrzavanjem deje mokrae (od roenja do 10 godina), mokrae trudnica (do 3-5 meseci trudnoe, pa i vie) i jednostavno zdravih ljudi, mogu se pripremati lekoviti hormonalni kokteli", Sto je ete mlade, manje meseci trudnoe, jae je izraen efekat podmlaivanja na organizam starijeg oveka.

Ohlaeni urin

Ako se svee izluen urin dri na hladnom (-3,-4C) i tamnom mestu, tada se u njemu pod ulicajem nepovoljnih uslova, takoe, stvaraju bioloki aktivne materije. Prema tome. to je trea varijanta obijanja bioloki aktivnih materija iz urina, ali je najbolja od njih - ukuvavanje urina.

Urin zasien raznim materijama

Dodavanjem u urin razliitih trava i njihovih sme-sa omoguava da se dopunski povea sastav mikroele-menata u diuretiku, to odgovara za zasiivanje organizma mikroelemenlima. Na primer, pri ukuvavanju urina u posudu sa urinom stavite dve kafene kaiice suvog morskog kupusa. Takav urin koristi se u vidu obloga za pothranjivanje" organizma mineralima. Urin se moe dodati i u vodu za kupku radi podmlaivanja organizma.

Aktivirani urin

Proputajui urin kroz magnetotron, mi ga samim tim punimo energijom, usled ega on postaje aktivniji. Ukoliko bilo koji urin dovedemo do kljuanja, on tada menja svoju unutranju strukturu, da bi kroz sebe propustio veliki tok toplotne energije. Da bi se ta struktura zadrala, a zatim njena poveana energija iskoristila za jaanje organizma, urin treba, posle dovoenja u stanje kljuanja, naglo ohladiti (na primer, ispod protone vode). Rezultat takvog naglog hlaenja je da se steena super struktura zamrzava" i moete je posle toga koristiti. Takav urin treba primeniti odmah posle hlaenja (do temperature oko 36-37 C), inae e se struktura brzo raspasti. Lekovitost aktiviranog urina je nekoliko puta jaa i, za razliku od namagnetisanog, moe se stalno primenjivati.

Namagnetisani urin

Najbolje je koristiti za spoljanj u upotrebu, za kupke, s ciljem poveanja opte energije organizma. To posebno dobro odgovara u sluajevima kada su ljudi nepokretni, dehidriram - on izjednaava opti potencijal organizma.

Naglo ohlaen sve urin

Koristi se za redovno pijenje i stavljanje obloga kod razliitih oboljenja i poremeaja u organizmu.

Mogu se kombinovati razne vrste urina, to poveava dejstvo takvog urina na organizam. Na primer, ukuvali ste urin do jedne etvrtine prvobitne zapremine, naglo

ohladili, odmah propustili kroz magnetotron, natopili njime pamunu tkaninu i stavili oblogu. Takav urin moete naliti u termos, u kome takav urin due vremena zadrava super strukturu, i koristiti ga po potrebi za obloge.

Urin novoroeneta, deji, muki i enski, trudnica, ljudi zrelog doba, staraki urin.

Urin novoroeneta

Zasien je informacijama ivotnih procesa koji se brzo odvijaju. Te osobine urina koriste se za spreavanje procesa trulenja i vrenja, kada je unutranja sredina organizma prema alkalnoj strani i organizam iv trune.

Urin novoroeneta je lekovit. odlino pomae kod gnojnih rana, koje dugo ne zarastaju, gangrene i drugih slinih oboljenja. Moe koristiti kao prirodni diuretik za odstranjivanje vika tenosti iz organizma, za smanjenje pritiska cerebro-spinalne tenosti, unutranjeg lobanjskog i onog pritiska, za leenje bubrega (posebno ako su prisutne razne infekcije); za pojaanje probavnih procesa, spreavanje raznih infektivnih oboljenja; rastvaranje tromba u krvi, spreavanje i smanjivanje zgrunjavanja krvi, a moe se primenjivati i u onkologiji (piti i stavljati obloge).

Deji urin

Njegovo glavno preimustvo (urin deteta od jednog meseca do 12-13 godina) je zasienost imunim telima i programom razvoja.

ovek koji eli da se izlei od infektivnih, virusnih i tumorskih oboljenja, uporedo sa pijenjem dejeg urina, radi podizanja imuniteta, treba da isti vlastiti organizam na elijskom nivou, koristei gladovanje na urinu, ovladavanje svojim oseanjima, umom, da se pravilno hrani i da vodi aktivni nain ivota. Kao dopunsko sredstvo za poveanje imuniteta moe se koristiti sve deji urin za obloge i masae (utrljavanje).

Muki i enski urin

Ima svoje karakteristine osobine koje, u prvom redu, zavise od koliine hormona, kao i od njegove namagnetisanosti" mukim ili enskim komponentama. Zato se i preporuuje da se kao urinski donor" koristi ovek istog pola. U redim sluajevima i za krae vreme moe se koristiti i urin oveka suprotnog pola. Deji urin (deleta od jedne do deset godina starosti) zbog malog sadraja hormona, koji su odgovorni za razliku polova, mogu koristiti osobe suprotnog pola, ali ne due od 1-3 meseca. S t o j e dele mlae - due se uzima urin i obrnuto, to je starije - krae.

Urin trudnica

Posebno koristan i svojevrstan. Na sastav urina i njegova svojstva utiu: rad majinog organizma, funkcionisanje materice kao organa za raanje ece, placente i organizma deteta. Takvog unikatnog izbora materija i zapisanih" funkcija nigde nema.

Urin ljudi zrelog doba

Posebno od 18 do 30 godina, izbalansiran je po energiji i hormonalnom sastavu. Njega je poeljno koristiti za korekciju funkcija ovejeg organizma u uzrastu od 40 godina i starijem. Za leenje oboljenja primenjivati samo vlastiti urin (setite se leenja nozoima). Ukoliko ste se odluili da koristite urinskog donora za stimulaciju vlastitog organizma, tada birajte mladog, zdravog oveka istog pola i vama sline konstitucije. Upoznajte se sa njegovim nainom ivota, navikama i ishranom. Osetite njegovo raspoloenje prema vama. Upoznajte ga sa situacijom.

Staraki urin

Najbolje odgovara ljudima tog uzrasta za leenje vlastitih oboljenja i poremeaja (zbog toga, to ovek u tom uzrastu ivi kao bespolno bie, sa smanjenim imunitetom, razbalansiranim hormonalnim funkcijama itd.). Drugi ljudi ga mogu koristiti samo u sluaju kada treba hitno aktivirati luenje mokrae i slino.

Uticaj ishrane i emocionalnog stanja na kvalitet urina

Urin je najbolji posle uzimanja prirodnih produkata: povra,voa, kaa, oraha, meda, ajeva od trava. U ishrani se mogu jo upotrebljavati u manjim koliinama, pod uslovom pravilne kombinacije, meso, jaja, mleko, krompir, mla kravlji sir. Od rafiniranih, zasoljenih, neprirodnih produkata i meovite ishrane dobija se lo urin. Ukoliko se u ishrani upotrebljavaju produkti koji su bogati belanevinama, one

se razlazu na mokraevinu i veu koliinu azotnih materija, koje se dalje razlazu do amonijaka, koji urinu daje speci lian miris. Zato je dijeta jedan od veoma vanih faktora, koji odreuju ukus i miris urina. Na osnovu vlastitog urina odmah ete shvatiti kakvim produktima treba da se hranite i kako da ih pravilno upotrebljavate. Bez te povratne veze beskorisno je priati oveku o pravilnoj ishrani.

Dobar urin je kada se ovek 23 dana uzastopce hrani hlebom od proklijalog zrna bez ikakvih primesa (zaina), povrem i voem.

Unikatni urin stvara se za vreme gladovanja. U to vreme organizam prelazi na unutranju (endogenu) ishranu, koristei masno tkivo, belanevine u organizmu,