gradjansko vaspitanje

istraživanja

Izvorni naučni rad PEDAGOGIJA LXVI, 3, 2011.

UDK: 37.035:172, 371.3::37.035

Dr Zorica STANISAVLJEVIĆ PETROVIĆ Filozofski fakultet Niš Marina IVANOVIĆ Filozofski fakultet Beograd

GRAĐANSKO VASPITANJE U SREDNJOJ ŠKOLI I ZNANJA O DEMOKRATIJI

Rezime: Škola kao vaspitno-obrazovna institucija ima značajnu ulogu u procesu transpo-

novanja demokratskih principa mladim generacijama. Sticanje znanja o demokratiji i demokrat-skim vrednostima u našim školama realizuje se u okviru predmeta Građansko vaspitanje. Cilj nastave Građanskog vaspitanja nije samo predavanje i usvajanje pojmovnog znanja o demokra-tiji, obaveštavanje o činjenicama već i razvoj analitičkih sposobnosti učenika, podsticanje nje-govog saznajno-doživljajnog poimanja sveta, uključivanje u tradiciju i savremenost. Imajući u vidu status predmeta i način realizacije nastave smatrali smo da je značajno da ispitamo mišlje-nje učenika o sadržajima predmeta Građansko vaspitanje i funkcionalnosti stečenih znanja.

Rezultati istraživanja obavljenog u srednjim školama na području grada Niša pokazuju da su učenici prethodno informisani o sadržajima nastave Građanskog vaspitanja. Sadržaji ovog predmeta prema mišljenju učenika omogućavaju sticanje novih znanja o građanskom društvu, demokratskim vrednostima, dečjim i ljudskim pravima i slobodama. Iako je značajan aspekt ove nastave funkcionalnost stečenih znanja, rezultati istraživanja pokazuju da je mali broj učenika izvodio neku konkretnu akciju koja ima za cilj promovisanje demokratskih vredno-sti.

Ključne reči: škola, Građansko vaspitanje, sadržaji, demokratija, ljudska prava.

Demokratska orijentacija učenika ispoljava se u načinu mišljenja, kroz međusobne i međugrupne odnose i u ponašanju. Na razvoj demokratske orijentacije utiču porodica, vršnjaci, vaspitno-obrazovne ustanove, sredstva masovnih komunikacija, društveno-poli-

PEDAGOGIJA, 3/11 415

tičke organizacije, kao i celokupna društvena klima. Kada je reč o ulozi škole u vaspita-nju i obrazovanju za demokratiju, škola može da prenese teorijska znanja o demokratiji, da upozna učenike sa Ustavom i zakonima, da razvija pozitivne stavove i uverenja o de-mokratiji, ali i da omogući učenicima »praktikovanje« demokratije. U realizaciji ciljeva koji su u vezi sa vaspitanjem za demokratiju škola treba da ima odgovarajući kurikulum i da sadržaje o demokratiji prezentuje učenicima bilo u okviru posebnog nastavnih pred-meta ili kroz integrativni pristup koji podrazumeva da se sadržaji programa za demokrat-sko i građansko vaspitanje integrišu u ostale predmete koji se bave pitanjima društva i morala.

U srednjim školama u Srbiji znanja o demokratiji i ljudskim pravima i slobodama stiču se u okviru izbornog predmeta Građansko vaspitanje. Nastava ovog predmeta reali-zuje se od 2001/2002. školske godine i zastupljena je sa jednim časom nedeljno, odno-sno trideset šest časova godišnje. Program ovog predmeta postepeno se razvijao, i mada je ukupni fond časova ostao isti, menjao se broj časova predviđenih za realizaciju pojedi-nih tema (neki sadržaji dobili su veći, a neki manji fond časova). Uporedo sa ovim pro-menama odvijala se obuka nastavnika, pa je, tokom godina, posebne programe obuke prošlo nekoliko hiljada nastavnika, profesora i stručnih saradnika. Građansko vaspitanje i demokratija

Moderna demokratija je rođena na Zapadu i građansko vaspitanje i obrazovanje treba da afirmišu demokratska znanja i vrednosti zapadnoevropskih kultura. Društva u tranziciji, u koja spada i naše društvo, od demokratizacije vaspitno-obrazovnog sistema očekuju rešavanje nagomilanih problema iz prethodnog perioda, kvalitetno znanje kao uslov aktivnog života i demokratski preobražaj naroda. Znanja koja se usvajaju u ovom procesu odnose se na građansko društvo, društvenu i političku ulogu građana, ljudska prava i njihovu zaštitu, toleranciju, nenasilno rešavanje konflikata. Prema navodu Z. Avramović »[...] vaspitanje označava ugrađivanje ideja, osećanja i navika u indivi-dualna mentalna i duhovna stanja. Razvoj demokratije ne podrazumeva samo promenu institucija već i promenu načina mišljenja i karaktera ličnosti, njegovu novu komunika-ciju« (Avramović, 2003). Građanin kao pojedinac treba da samostalno odlučuje o pro-blemima sa kojima se suočava i potrebno je da se osposobi za kompetentno i odgovor-no učestvovanje u životu zajednice.

Tolerancija je strukturni element koncepcije obrazovanja i vaspitanja za demo-kratiju i uslov bez koga nema demokratije. Ukoliko je suštinska odlika demokratske di-skusije u uzajamnom razumevanju i poštovanju drugog, onda demokratsku toleranciju karakteriše strpljenje u razgovoru, poštovanje razlika u mišljenju i ponašanju, odbaci-vanje crno-bele slike sveta (Avramović, 2003). Tolerancija jeste jedan od ključnih pojmova za određenje demokratske ličnosti i preduslova demokratskog ponašanja. Jok-simović (Joksimović, 2005) navodi podatke ispitivanja stavova učenika srednjih škola, koji govore da stepen tolerancije, odnosno netolerancije, varira u zavisnosti od toga prema kome ili prema čemu se tolerancija ispoljava, kao i od pojedinih karakteristika samih ispitanika. Dok na jednoj strani veliki broj mladih ne prihvata uopštenu tvrdnju o manjoj vrednosti pripadnika nekih rasa i nacija i poriče nesimpatiju prema neisto-mišljenicima i ljudima koji se ponašaju drugačije od ostalih, dotle na drugoj strani, istovremeno mnogi pokazuju netoleranciju prema pojedinim socijalnim grupama (du-ševno obolelim, ljudima sa smetnjama u razvoju, bolesnima, ili pripadnicima pojedinih


veroispovesti). Može se pretpostaviti da su, pored opšte društveno-političke klime u kojoj su odrastale današnje generacije mladih, njihovoj manjoj toleranciji doprinele i ograničene mogućnosti putovanja, pogotovu u inostranstvo, čime su smanjene mo-gućnosti susreta i upoznavanja pripadnika drugih naroda, vera ili rasa.

Vrednosti demokratskog društva, kako je istakao još Džon Djui, mogu se školo-vanjem preneti na mlade, ukoliko postoji odgovarajući stepen kontinuiteta između društva u celini i načina života u školi. Prema Djuiju, učenje u školi treba da se nado-vezuje na učenje izvan škole jer tako škola postaje oblik društvenog života u sadejstvu sa drugim oblicima iskustva izvan škole. Da bi mladi mogli da budu nosioci demokrat-skih vrednosti i društvenih promena treba ih podsticati na aktivnost i samostalnost, raz-viti njihovu sposobnost da misle. Djuijeva pedagoška koncepcija vezana za demokrati-zaciju položaja učenika u vaspitno-obrazovnom procesu ima dosta sličnosti sa koncep-cijom nastave građanskog vaspitanja. Demokratizacija se u vaspitno-obrazovnom pro-cesu ogleda u poštovanju ličnosti deteta, njegovih interesovanja i potreba, u isticanju značaja individualnih razlika, naglašavanju značaja spontanosti, inicijativnosti, samo-stalnosti i samoaktivnosti (prema navodu Avramović, 1997 / Djui, 1970).

U procesu vaspitanja i obrazovanja za demokratiju škola treba da prenosi teorij-ska i praktična znanja o demokratiji. U školama u Srbiji ova znanja se stiču u nastavi izbornog predmeta Građansko vaspitanje. Cilj Građanskog vaspitanja nije samo preda-vanje i usvajanje znanja o demokratiji i obaveštavanje o činjenicama, već i razvoj ana-litičkih sposobnosti učenika, podsticanje saznajno-doživljajnog poimanja sveta, uklju-čivanje u tradiciju i savremenost. Ovakvim programom obrazovanja za demokratiju škola osposobljava učenika da misli o stvarnosti i položaju čoveka u društvu, da zau-zme stavove, da se orijentiše u mnoštvu podataka i da aktivno učestvuje u javnim po-slovima društva i države. Takođe, škola utiče i na formiranje nekih osobina ličnosti učenika, koje podržavaju vrednosti demokratije.

Sadržaji predmeta Građansko vaspitanje i znanja o demokratiji i ljudskim pravima

Opšti cilj predmeta Građansko vaspitanje jeste da učenici srednjih škola steknu sa-znanja, razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj ličnosti. Osim toga, cilj je i osposobljavanje za kompetentan, odgovoran i angažo-van život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnov-nih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama. Ciljevi i zadaci Građanskog vaspi-tanja u srednjoj školi formulisani su u skladu sa svetski prihvaćenim modelom obrazov-nog trougla: znanja – veštine – vrednosti i stavovi. Značajno je da su ciljevi i sadržaji ovog predmeta u skladu sa Nacionalnim planom akcije za decu kao strateškim dokumen-tom Republike Srbije (Pavlović, 2005).

U srednjim školama u okviru nastave Građanskog vaspitanja, u skladu sa uzra-stom učenika, planirani su sadržaji kojima se podstiču i promovišu vrednosti demokrati-je. Ovi sadržaji većim delom se odnose na znanja o slobodi i ljudskim pravima. U drugom razredu srednje škole odnose se na razumevanje prirode i načina uspostavljanja društvenih, etičkih i pravnih normi, razumevanje pojma prava i upoznavanje sa Konven-cijom o pravima deteta. Sadržaj predmeta obuhvata prava i odgovornosti prema ključ-nim međunarodnim dokumentima, vrste prava i odnosi među pravima, kršenje i zaštitu


prava, planiranje i izvođenje akcije u korist prava. Realizacija ovih sadržaja predstavlja osnovu za participaciju učenika u školskom životu.

U trećem razredu su zadaci građanskog vaspitanja usmereni na upoznavanje uče-nika sa bazičnim pojmovima iz sledećih oblasti: demokratija, građansko društvo, politi-ka i ljudska prava. Ishodi predmeta odnose na sticanje znanja o institucijama demokrat-skog društva i ulozi građana u demokratskom društvu, razvijanje sposobnosti kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja, kako u školi, tako i u širem okruženju, i ovladavanje veštinama neophodnim da se stečeno znanje primeni u smislu pokretanja konkretnih akcija. U trećem razredu sadržajem su obuhvaćene sledeće teme: građanska i politička prava, odnos civilnog društva i države, pravo na građansku inicijativu i pravo na samoorganizovanje.

Sadržaj Građanskog vaspitanja odnosi se na izvođenje konkretnih akcija u vezi sa dečjim i ljudskim pravima u drugom i građanskim i političkim pravima u trećem razre-du. Ove tematske celine pripremaju i podstiču učenike na aktivno učešće u životu škole i zajednice i omogućavaju sistematizaciju i praktičnu primenu naučenog u ovom predme-tu. Učenici identifikuju njima važne i bliske probleme, izrađuju plan akcije kojom bi te problemi mogli da se reše i izvode akciju u školi ili lokalnoj sredini.

Građansko vaspitanje u četvrtom razredu srednje škole ima veći broj zadataka među kojima su: upoznavanje sa mogućnostima koje Zakon o slobodnom pristupu infor-macijama pruža u ostvarivanju ljudskih prava i sloboda i upoznavanje sa pravima i od-govornostima značajnim za profesionalni razvoj i traženje posla. U procesu traženja posla često dolazi do narušavanja ljudskih prava, te je, čak i u zemljama s jasnom za-konskom regulativom, potrebna veština odgovaranja na pitanja koja predstavljaju krše-nje ljudskih prava, a da se pri tom ne umanji mogućnost zapošljavanja. Dosadašnja istraživanja

Kod nas je realizovan mali broj istraživanja u veza sa građanskim vaspitanjem i vaspitanjem za demokratiju. Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije je, u sarad-nji sa međunarodnim institucijama, realizovalo projekat evaluacije nastave Građanskog vaspitanja u periodu januar – jul 2002. godine u osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Rezultati ove evaluacije pokazali su da učenici smatraju da predmet Građansko vaspita-nje značajno doprinosi boljem poznavanju prava i obaveza. Efekti Građanskog vaspita-nja u vezi sa usvajanjem demokratskih vrednosti takođe su pozitivni: učenici ukazuju na veću ličnu zrelost, tolerantnost, na viši stepen poštovanja sebe i drugih, bolje postupanje prema ljudima, na lakše rešavanje problema i konflikata, bolje snalaženje u svakodnev-nim životnim situacijama (Joksimović, 2003).

U zemljama sa dužom tradicijom i iskustvom u oblasti obrazovanja za demokra-tiju, ispitivani su efekti određenih programa obrazovanja za dečja prava koja su obuhva-ćena Konvencijom o pravima deteta. Kovel i Hov (Covell & Howe, 2001) navode rezul-tate istraživanja koje su sproveli Dekoen i Dekok u Belgiji (prema Covell & Howe, 2001) sa decom uzrasta od 3 do 12 godina koja su bila uključena u program obrazovanja za dečja prava. Istraživanjem je utvrđena povezanost između učešća u ovom programu i povećanog uvažavanja prava, veće tolerancije i vidljivijeg ispoljavanja multikulturali-zma. Rezultati studije obrazovanja koju su sproveli Kovel i Hov među decom uzrasta 11 i 12 godina, koja su učestvovala u posebno dizajniranom kurikulumu o Konvenciji o pravima deteta, pokazali su da je taj kurikulum imao uticaj na veće prihvatanje dece iz


manjinskih zajednica, kao i na bolje opažanje vršnjačke podrške i podrške od strane na-stavnika. U novijem istraživanju, Kovel i Hov (2001) su obuhvatili grupu od 89 adole-scenata, prosečnog uzrasta od 14 godina, koji su učili o svojim pravima definisanim Konvencijom o pravima deteta. Rezultati su pokazali da su ovi adolescenti izrazili viši nivo samopoštovanja, više nivoe opažanja vršnjačke podrške i podrške od strane nastav-nika i da su izražavali više podrške pravu drugih, kao i bolje razumevanje pojma »pravo«. Zajednički rezultat svih tih istraživanja jeste da obrazovanje za dečja prava podstiče i olakšava razvijanje tolerancije i poštovanja prema drugima (prema navodu Pavlović, 2005: Covell & Howe, 2001). Metodološki okvir istraživanja

Rezultati koje u ovom radu predstavljamo deo su obimnijeg istraživanja obavlje-nog u srednjim školama na teritoriji grada Niša. Centralni problem ovog istraživanja odnosi se na sadržaje Građanskog vaspitanja i znanja o demokratiji. Cilj nam bio je da saznamo mišljenja učenika o tome da li predmet Građansko vaspitanje značajno dopri-nosi sticanju znanja o demokratiji i ljudskim pravima. Zadaci izvedeni iz cilja istraži-vanja jesu: 1) utvrditi da li su učenici informisani o sadržajima izbornih predmeta; 2) ispitati da li učenici smatraju da sadržaji Građanskog vaspitanja značajno doprinose sti-canju znanja o građanskom društvu i demokratskim vrednostima; 3) ispitati da li učeni-ci smatraju da sadržaji građanskog vaspitanja značajno doprinose sticanju znanja o dečjim i ljudskim pravima i slobodama; 4) utvrditi da li učenici u okviru nastave Gra-đanskog vaspitanja primenjuju stečena znanja o demokratiji i ljudskim pravima.

Na osnovu ovih zadataka postavljene su sledeće hipoteze istraživanja: 1) učenici su prethodno informisani o sadržajima koje će izučavati iz izbornih predmeta; 2) učeni-ci smatraju da sadržaji Građanskog vaspitanja značajno doprinose sticanju znanja o građanskom društvu i demokratskim vrednostima; 3) učenici smatraju da sadržaji Gra-đanskog vaspitanja značajno doprinose sticanju znanja o dečjim i ljudskim pravima i slobodama; 4) učenici u okviru nastave Građanskog vaspitanja primenjuju stečena znanja o demokratiji i ljudskim pravima.

Znanja učenika o demokratiji predstavljala su zavisnu varijablu, dok su sadržaji predmeta Građansko vaspitanje, pol i razred učenika, činili nezavisnu varijablu. U istraživanju je korišćen prigodan uzorak, koji čini 201 učenik od I do IV razreda sred-njih škola u Nišu, koji pohađaju nastavu iz predmeta Građansko vaspitanje. Ispitiva-njem su obuhvaćene četiri srednje škole: dve gimnazije (»Bora Stanković« i »Stevan Sremac«) i dve stručne škole (Medicinska škola »Dr Milenko Hadžić« i Pravno-po-slovna škola u Nišu). Istraživanje je transferzalno, uz korišćenje deskriptivne metode i tehnike anketiranja. Instrument istraživanja je upitnik posebno konstruisan za ovo istra-živanje. Dobijeni podaci su kvantitativno obrađeni u SPSS programu, a pitanja otvore-nog tipa su obrađena kvalitativno.

Ukupan broj ispitanih učenika je 201, od čega je 138 (68,7%) ženskog i 63 (31,3%) muškog pola (tabela 2). Veća zastupljenost devojaka je odraz realne situacije u školama u kojima je vršeno istraživanje. Od ukupnog broja učenika obuhvaćenih ovim ispitivanjem (tabela 3), 47 (23,4%) pohađa prvi razred, 41 (20,4%) drugi, 65 (32,3%) treći, a 48 (23,9%) četvrti razred srednje škole.


Tabela 1: Uzorak istraživanja

Srednja škola f % Medicinska škola »Dr Milenko Hadžić« Niš 57 28,4

Gimnazija »Bora Stanković« Niš 39 19,4 Gimnazija »Stevan Sremac« Niš 62 30,8 Pravno-poslovna škola u Nišu 43 21,4

Ukupno 201 100

Tabela 2: Struktura uzorka prema polu

Pol učenika f % Muški 63 31,3 Ženski 138 68,7

Ukupno 201 100

Tabela 3: Struktura uzorka prema razredu učenika

Razred učenika f % I razred 47 23,4 II razred 41 20,4 III razred 65 32,3 IV razred 48 23,9 Ukupno 201 100

Rezultati istraživanja i interpretacija

Imali smo nameru da saznamo koliko prethodna informisanost o sadržajima predmeta Građansko vaspitanje utiče na učenike pri odabiru izbornog predmeta u sred-njoj školi. Od ispitanih učenika 23,9% je prethodno bilo upoznato sa sadržajima pred-meta Građansko vaspitanje, 62,2% je delimično imalo uvid u ove sadržaje, dok njih 13,9% nije znalo koje će sadržaje izučavati na časovima Građanskog vaspitanja. S obzi-rom na to da je izračunata vrednost χ2= 78,29 (tabela 5 i 5.1.) veća od graničnih vredno-sti 5,991 i 9,210, za broj stepeni slobode df = 2, na oba nivoa statističke značajnosti 0,05 i 0,01 može se reći da se raspodela odgovora na ovo pitanje u upitniku značajno razlikuje od raspodele jednake verovatnoće javljanja rezultata u pojedinim modaliteti-ma. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da je prva hipoteza, koja se odno-si na prethodnu informisanost učenika o sadržajima izbornih predmeta, delimično po-tvrđena. Smatra se da je informisanost učenika o sadržajima izbornih predmeta moguće povećati kroz neke dodatne aktivnosti u školi, na primer tako što će na početku svake školske godine učenici starijih razreda putem prezentacije i razmene iskustva upoznati svoje mlađe drugove sa sadržajima koje su usvojili na časovima građanskog vaspitanja.


Tabela 4: Informisanost učenika o sadržajima Građanskog vaspitanja

f %

Kumulativni procenti

Jesam 48 23.9 23.9 Samo delimično 125 62.2 86.1 Ne, nisam 28 13.9 100.0 Ukupno 201 100.0

Tabela 5: Informisanost učenika o sadržajima Građanskog vaspitanja

Opaženo N

Očekivano N

Stavovi učenika o tome da li nastavni sadržaji Građanskog vaspitanja značajno

doprinose sticanju određenih saznanja o građanskom društvu i demokratskim vrednosti-ma prikazani su u tabeli 6. Najveći broj ispitanih učenika, 80,6%, slaže se sa tvrdnjom da časovi Građanskog vaspitanja značajno doprinose da saznaju nešto što ranije nisu znali o građanskom društvu i demokratskim vrednostima, a 19,4% se sa ovom tvrdnjom ne slaže.

Tabela 6: Da li nastavni sadržaji građanskog vaspitanja značajno doprinose sticanju znanja o građanskom društvu i demokratskim vrednostima

f %


Da 162 80.6 80.6 Ne 39 19.4 100.0 Ukupno 201 100.0

Tabela 7: Da li nastavni sadržaji građanskog vaspitanja značajno doprinose sticanju znanja o građanskom društvu i demokratskim vrednostima

RezidualHi - kvadrat 78.299 df 2

Jesam 48 67.0 –19.0 Značajnost .000 Samo delimično 125 67.0 58.0 Ne, nisam 28 67.0 –39.0 Ukupno 201

Opaženo N Očekivano N Rezidual Hi - kvadrat 75.269 Da 162 100.5 61.5 df 1 Ne 39 100.5 -61.5 Značajnost .000 Ukupno 201


S obzirom na to da je izračunata vrednost χ2= 75,26 (tabela 7 i 7.1.) veća od

graničnih vrednosti 3,841 i 6,635, za broj stepeni slobode df = 1, na oba nivoa statistič-ke značajnosti 0,05 i 0,01. može se reći da se raspodela odgovora na ovo pitanje u upit-niku značajno razlikuje od raspodele jednake verovatnoće javljanja rezultata u pojedi-nim modalitetima. Na osnovu dobijenih rezultata može se konstatovati da je potvrđena i druga hipoteza koja se odnosi na stavove učenika o doprinosu sadržaja Građanskog vas-pitanja za sticanje znanja o demokratskom društvu i građanskim vrednostima.

Učenici na časovima Građanskog vaspitanja stiču potrebna znanja o različitim te-mama u vezi sa demokratsko društvo i ljudska prava. U ovom istraživanju ispitani su i stavovi učenika srednjih škola o tome da li Građansko vaspitanje značajno doprinosi da nauče više o dečjim i ljudskim pravima i slobodama: 69,7% učenika složilo se sa ovom tvrdnjom (što potkrepljuje odgovore na pitanje o času koji je na njih ostavio utisak), 27,9% ispitanika se delimično slaže sa ovom tvrdnjom, a svega 2,5% učenika se ne sla-že, što u velikoj meri pokazuje da učenici smatraju da se na časovima građanskog vas-pitanja usvajaju potrebna znanja o dečjim i ljudskim pravima i slobodama.

Tabela 8: Da li nastavni sadržaji Građanskog vaspitanja značajno doprinose sticanju

znanja o dečjim i ljudskim pravima i slobodama

f %


Slažem se 140 69.7 69.7 Delimično se slažem 56 27.9 97.5

Valid

Ne slažem se 5 2.5 100.0 Ukupno 201 100.0

Tabela 9: Da li nastavni sadržaji građanskog vaspitanja značajno doprinose sticanju

znanja o dečjim i ljudskim pravima i slobodama

Opaženo N Očekivano N Rezidual Hi - kvadrat 138.716 Slažem se 140 67.0 73.0 df 2 Delimično se slažem 56 67.0 –11.0 Značajnost .000 Ne slažem se 5 67.0 –62.0 Ukupno 201

Poređenjem izračunatog χ2= 138,71 (tabela 9 i 9.1.) sa graničnim χ2 vrednostima 5,991 i 9,210, za broj stepeni slobode df = 2, na oba nivoa statističke značajnosti 0,05 i 0,01, gde je χ2 veći od graničnih vrednosti, može se reći da se raspodela odgovora na ovo pitanje u upitniku značajno razlikuje od raspodele jednake verovatnoće javljanja rezultata u pojedinim modalitetima. Na osnovu dobijenih rezultata može se konstatova-ti da je potvrđena hipoteza koja se odnosi na stavove učenika o doprinosu sadržaja Gra-đanskog vaspitanja za sticanje znanja o dečjim i ljudskim pravima i slobodama.

Jedan od zadataka istraživanja odnosio se na praktičnu primenu znanja iz pred-meta Građansko vaspitanje u smislu planiranja i realizacije akcija kojima bi se doprino-silo razvoju veština prezentovanja demokratskih vrednosti. Rezultati su prikazani u ta-beli 10: svega 7% ispitanih učenika odgovorilo je da je učestvovalo u realizaciji neke


akcije, dok 93% nije učestvovalo ni u jednoj školskoj akciji povezanoj sa građanskim vaspitanjem, što govori da učenici uglavnom nisu imali prilike da realizuju usvojene sadržaje izbornog predmeta.

Tabela 10: Učešće učenika u akciji u okviru Građanskog vaspitanja

f %

Kumulativni pro-centi

Da 14 7.0 7.0 Valid Ne 187 93.0 100.0

Ukupno 201 100.0

Tabela 11: Učešće učenika u akciji u okviru Građanskog vaspitanja

Opaženo N Očekivano N Rezidual Hi - kvadrat 148.900 Da 14 100.5 –86.5 df 1 Ne 187 100.5 86.5 Značajnost .000 Ukupno 201

S obzirom na to da je izračunata vrednost χ2= 148,9 (tabela 11 i 11.1.) veća od

graničnih vrednosti 3,841 i 6,635, za broj stepeni slobode df = 1, na oba nivoa statistič-ke značajnosti 0,05 i 0,01, može se reći da se raspodela odgovora na ovo pitanje u upit-niku značajno razlikuje od raspodele jednake verovatnoće javljanja rezultata u pojedi-nim modalitetima. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da hipoteza koja se odnosi na praktičnu primenu znanja iz predmeta Građansko vaspitanje nije potvrđena.

Zaključak

Teorijskim razmatranjem i istraživanjem stavova učenika o sadržaju Građanskog vaspitanja, kao dela reforme obrazovanja, želeli smo da saznamo mišljenja učenika o tome da li ovaj predmet značajno doprinosi sticanju znanja o demokratiji i ljudskim pravima. Rezultati istraživanja pokazali su da učenici smatraju da Građansko vaspita-nje značajno doprinosi da učenici usvoje nova znanja o građanskom društvu, demokrat-skim vrednostima, dečjim i ljudskim pravima i slobodama. Utvrdili smo da su učenici delimično upoznati sa sadržajima koje će izučavati iz izbornih predmeta. Informisanost učenika o sadržajima izbornih predmeta može se povećati tako što će na početku svake školske godine učenici starijih razreda prezentacijom upoznati učenike nižih razreda sa sadržajima koje su usvojili na časovima Građanskog vaspitanja.

Što se praktične primene znanja o demokratiji i ljudskim pravim tiče, rezultati pokazuju da je veoma mali broj učenika izveo neku konkretnu akciju. Stiče se utisak da se ne poklanja dovoljno pažnje građanskom vaspitanju, na šta posebno ukazuje neade-kvatna vremenska organizacija časova Građanskog vaspitanja u školama koji se uglav-nom realizuju u međusmeni.


Literatura

1. Avramović, Z. (1997). Demokratija, vaspitanje, ličnost. Beograd: Institut za pedagoška istraživa-nja.

2. Avramović, Z. (2003). Država i obrazovanje. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja. 3. Joksimović, S. (2003). Uvođenje predmeta Građansko vaspitanje. Beograd: Institut za pedagoška

istraživanja, str. 28–43. 4. Joksimović, S. (2005). Vaspitanje za demokratiju: ciljevi i prepreke. Beograd: Institut za peda-

goška istraživanja, str. 11–29. 5. Pavlović, B. (2005). Obrazovanje za ljudska prava. Nastava i vaspitanje, 4-5, 416–426. 6. Covell, K. & Howe, R. B. (2001). Moral Education through the 3Rs: Rights, Respect and Re-

sponsibility. Journal of Moral Education, 30, 29–41. 7. Građansko vaspitanje za 1. razred srednje škole, vodič za nastavnike (2002). Beograd: Ministar-

stvo prosvete i sporta. 8. Građansko vaspitanje za 2. razred srednje škole, vodič za nastavnike (2002). Beograd: Ministar-



stvo prosvete i sporta.

* * *

CIVIL EDUCATION IN THE HIGH SCHOOL AND KNOWLEDGE ABOUT DEMOCRACY

Summary: A school as a pedagogical-educational institution has an important role in

the process of transferring democratic principles to younger generations. Acquiring knowledge about democracy and democratic values in our schools is realized within the subject civil edu-cation. The aim of the civil education teaching is not only teaching and adopting of the term knowledge about democracy, information about the facts, but it is development of analytical abi-lities of students, encouraging his/her cognitive understanding of the world, including it into the tradition and contemporary world. Considering the fact of the subject status and the ways of te-aching realization, our opinion is that it is important to study the thought of students about the contents of the subject civil education and functionality of the achieved knowledge.

Results of the research done in the high schools in the area of the town of Niš show that students had been previously informed about the contents of teaching civil education. Contents of the subject civil education, according to the thoughts of students, enable gaining new know-ledge on civil society, children’s and human rights and freedom. Although an important aspect of this teaching is functionality of the acquired knowledge, show that there are not a big number of students performing definite actions with the aim of promoting democratic values.

Key words: school, civil educaiton, contents, democracy, human rights.

* * *

GRA@DANOVEDENIE V SREDNEJ {KOLE I ZNANI} O DEMOKRATII

Резюме: {kola igraet va`nuy rolx v processe preda~i molodomu pokoleniy demo-krati~eskih principov. Priobretenie, v na[ih [kolah, znanij o demokratii i demokrati-~eskih cennost]h, su\estvl]ets] na urokah u~ebnogo predmeta - gra`danovedeni]. Celxy gra`danovedeni] ]vl]yts] ne tolxko prepodavanie i prin]tie konceptualxnwh znanij o de-mokratii i informaci] o faktah, a tak`e razvitie analiti~eskih sposobnostej u~a\ihs], poo\renie ih kognitivnogo i <mpiri~eskogo ponimani] mira, ih vkly~enie v tradiciy i sovremennostx. U~itwva] status predmeta i metod prepodavani], mw s~itaem o~enx va`nwm


issledovanie mnenij u~a\ihs] o soderànii predmeta gra`danovedeni] i funkcionalxno-sti priobretennwh znanij.

Rezulxtatw issledovani], provedennwh v srednih [kolah goroda Ni[a, poka-zwvayt, ~to u~a\ies], postupay\ie v srednyy [kolu, o soderànii predmeta gra`danove-deni] predvaritelxno informirovanw. Soderànie gra`danovedeni], po mneniy u~a-\ihs], pozvol]et im polu~atx novwe znani] o gra`danskom ob\estve, demokrati~eskih cen-nost]h, detskih pravah i pravah i svobodah ~eloveka. Hot] va`nwm aspektom <togo predme-ta ]vl]ets] funkcionalxnostx priobretennwh znanij, rezulxtatw issledovani] poka-zwvayt, ~to ~islo u~a\ihs], kotorwe v sosto]nii predprinimatx konkretnwe dejstvi], s celxy bolee uspe[noj podder`ki demokrati~eskim cennost]m — nebolx[oe.

Kly~evwe slova: [kola, gra`danovedenie, soderànie, demokrati], prava ~elove-ka.


gradjansko vaspitanje

Documents