graficki rad

A.) GLOBALNA KVANTITATIVNA ANALIZA OPTERE ĆENJA

A.1) STALNO OPTEREĆENJE (osnovno opt.)

— OD OBLOGA:

sopstvena težina krovnog pokrivača gkp=0.40 KN/m2 o.

NAPOMENA : Ova težina očitana iz tablica proizvođača panela obuhvata težinu krovne ploče od durisola 250x50x8 cm sa hidroizolacijom, distancere i sredstva za vezu. Zbog malog nagiba krovne ravni (10%~6º) usvojeno je da je gkp/cos 𝛼 =g kp.

sopstvena težina od fasadne obloge gfo=0.50 KN/m2 f.

NAPOMENA : U ovu težinu ulaze težine dvostrukog Al-lima sa termoizolacijom, distancere i sredstva za vezu, kao i oko 30% transparentnih površina u vidu fiksnih i otvarajućih prozora sa dvostrukim staklom.

— OD KONSTRUKCIJE NA KROVU :

sopstvena težina rožnjača gkr=0.10 KN/m2 o. sopstvena težina spregova i instalacija gks=0.05 KN/m2 o. sopstvena težina rigli - glavnih vezača ggv=0.15 KN/m2 o.

— OD KOSTRUKCIJE FASADA :

sopstvena težina fasadnih rigli gfr=0.10 KN/m2 f. sopstvena težina fasadnih stubova gfs=0.10 KN/m2 f. sopstvena težina spregova i instalacija gfsi=0.05 KN/m2 f. sopstvena težina glavnih vezača - stubova ggs=0.25 KN/m2 f.

— OD NOSAČA DIZALICE :

sopstvena težina dizalice sa šinom gnd=1.70 KN/m’ n.d. sopstvena težina dela sprega za bočne udare gbu=0.30 KN/m’ n.d.

A.2) OPTEREĆENJE OD SNEGA (osnovno opt.)

s=0.75 KN/m’ s=1.0 KN/ m’ o.

NAPOMENA : Nepisano je pravilo da se za naše prostore i za lake krovne konstrukcije usvaja s=1.0 KN/ m’ (o.), usled pojave mokrog snega, takođe ovo povećanje obuhvata u sebi i lokalno nagomilavanje snežnih nanosa.

A.3) KORISNO OPTEREĆENJE OD MOSTNIH DIZALICA

Usvaja se mostna dizalica tipa “IVO LOLA RIBAR” SEMD2K1-UP čija se gruba šema prilaže:

Q=100 KNA=18.0 mL=4600 mmE=F=1475 mm

Koeficijenti udara i izravnanja (za noseću konstrukciju): 𝜑=1.3 𝜓=1.1A.4) OPTEREĆENJE OD VETRA (dopunsko)

Lokacija: Paraćin kt=1.0

𝜌=1.225 kg/m3

𝜐=19.0 m/s Objekat: Industrijski kT=1.0 Teren: Ravan Sz=1.0 Kategorija terena: B h≤15.0 m

Kz=1.120 Dinamički koeficijent: Gz=2.0 Koeficijenti sile (koeficijenti pritiska ili oblika) :

Mogu se izvući zaključci o merodavnim vrednostima (konvencija o znaku je takva da „+“ označava prtisak NA posmatranu površinu, a „-“ označava sisajuće dejstvo vetra koje deluje OD posmatrane površine).

ZA KROV (lokalno) ZA ZIDOVE (lokalno)

vetar spolja : Cpe,max= -0.5 Cpe,max= +0.9Cpe,min= -0.6 Cpe,min= -0.5

vetar iznutra : Cpi,max= +0.2 Cpi,max= +0.2Cpi,min= -0.2 Cpi,min= -0.2

Osrednjeni aerodinamički pritisak vetra (jedinstven za objekat kao celinu)

Aerodinamički pritisak vetra (u ovom primeru, zbog učinjenih aproksimacija, takođe je jedinstven za ceo objekat) :

Opterećenje vetrom (računa se za svaku pojedinačnu situaciju):

A.5) OPTEREĆENJE BOČNIM UDARIMA (dopunsko)

Uzima se da deluje samo na jednoj strani i to „iznutra“ ka „napolje“ – upravno na pravac nosača dizalica (posledica konstrukcije točkova) i to kao par sila čiji su intenziteti 1/10 maksimalnih pritisaka po točku (bez udarnog koeficijenta), a deluju u visini GIŠ-a. U ovom slučaju:

A.6) OPTEREĆENJE OD KOČENJA (dopunsko)

Uzima se da deluju u visini GIŠ-a – podužno odnosno u pravcu nosača dizalice, sa intenzitetom koji je jednak 1/7 pritiska po pogonskom točku (bez udarnog koeficijenta i ne manje od 50% točkova). U ovom slučaju se usvaja:

A.7) OPTEREĆENJE OD TEMPERATURNIH PROMENA (dopunsko)

Za najčešće situacije (kao što je i ova – konstrukcija je zaštićena od direktnih spoljnih uticaja). Može se usvojiti da su temperaturne promene u konstrukciji:

A.8) OPTEREĆENJE OD SEIZMIČKIH UTICAJA (izuzetno)

Seizmički uticaji, po pravilu, nisu merodavni za ovakvu vrstu objekta i nepisano je pravilo da se ne uzimaju u obzir pri proračunu prizemnih industrijskih hala. Pravilno bi, ipak, bilo sprovesti dokaznicu.

Kategorija objekta Ko=1.0 Lokalni uslovi tla II Kd=1.0 Zona seizmičnosti VIII Ks=0.050 Koeficijent duktilnosti: - za poprečni pravac Kp=1.0

- za podužni pravac Kp=1.3 Ukupni koeficijent seizmičnosti:

- za poprečni pravac K1=0.05- za podužni pravac K2=0.065

Merodavna masa objekta u nivou krova (venca).(za potrebe ove, grube, analize najpodesnije je ukupnu merodavnu masu gornje polovine objekta svesti po kvadratu osnove (krova))

Seizmička sila u poprečnom pravcu

Seizmička sila u podužnom pravcu

B.) GLOBALNA KVALITATIVNA ANALIZA OPTERE ĆENJA

B.1) ANALIZA MOGUĆNOSTI ALTERNATIVNOG KROVNOG OPTEREĆENJA (odizanja krova)

Minimalno stabilizirajuće dejstvo

Maksimalno destabilizirajuće dejstvo

Nema opasnosti od alternativnog opterećenja krova

B.2) MERODAVNE REAKCIJE KRANSKIH NOSAČA NA KONZOLE GLAVNOG NOSAČA

Situacija i položaj za iz tablica

Situacija i položaj za iz tablica

sopstvena težina dizalice + opterećenje od tereta Q=100 t

Udeo u pritiscima po točku samo od tereta (iz šeme 1)

Određivanje

Konačna šema opterećenja od mostne dizalice

Merodavno opterećenje na konzole glavnog nosača

UTICAJNA LINIJA – za reakcije nosača kranske staze

B.3) ANALIZA MERODAVNOSTI OPTEREĆENJA OD SEIZMIČKIH UTICAJA

- Grubo svođenje poprečnog vetra na ekvivalentne sile u vrhu stuba

- Grubo svođenje podužnog vetra na ekvivalentne sile u vrhovima vertikalnih spregova u podužnim zidovima

- Poprečni pravac (glavni vezač)

Ekvivalentni koeficijenti sigurnosti Za kombinacije sa vetrom (II slučaj opterećenja)Za kombinacije sa seizmičkim silama (III slučaj opterećenja)

⇒ seizmika nije merodavna

- Podužni pravac (vertikalni spreg u podužnom zidu)

Ekvivalentni koeficijenti sigurnostiZa uticaje od vetra (I slučaj opterećenja)Za seizmiče sile (III slučaj opterećenja)

⇒ seizmika nije merodavna

Iz prethodnog je očigledno da se seizmički uticaji mogu zanemariti pri analizi opterećenja i dimenzionisanju noseće čelične konstrukcije.

C.) ELEMENTI HALE

C.1) Rožnjače

C.1.1. Analiza opterećenja

- sopstvena težina krovnog pokrivača gkp=0.40 KN/m 2 o.- sopstvena težina spregova i instalacija gks=0.05 KN/m2 o.- sopstvena težina rožnjače gkr=0.10 KN/m2 o.- sneg s=1.0 KN/m’ o.

Σgr=g

kp+g

ks+g

kr+s=1.55 KN/m

2

- vetar

Objekat se nalazi u II zoni vetra, visine H>10.0m i može se smatrati izloženim, te je

osnovno dejstvo vetra .

spoljno dejstvo vetra :

untrašnje dejstvo vetra :

C.1.2. Presečne sile

Za statički sistem rožnjače usvaja se kontinualna greda.

C.1.2.1. Opterećenje upravno na krovnu ravan - opt. koje izaziva savijanje (Mx)

o Za prvi slučaj opterećenja

o Za drugi slučaj opterećenja

o Odnos opterećenja:

merodavan je II slučaj opterećenja.

C.1.2.2. Opterećenje u ravni krova - opt. koje izaziva savijanje (My)

o Za oba slučaja opterećenja je:

C.1.3. Nastavak rožnjače

Nastavljanje rožnjača vrši se u blizini svakog oslonca tj. vezača. Udaljenje tog nastavka od oslonca je obično 0.15 l1 do 0.20 l2. Nastavak se izvodi preko čeone ploče zavrtnjevima ili čeonim zavarivanjem.

C.1A. Poklapača kalkanskog zida

C.1A.1 Analiza opterećenja (univerzalna – na strani sigurnosti u ovom slučaju)

- sopstvena težina krovnog pokrivača gkp=0.40 KN/m2 o.- sopstvena težina spregova i instalacija gks=0.05 KN/m2 o.- sopstvena težina rožnjače gkr=0.10 KN/m2 o.- sopstvena težina rigli - glavnih vezača ggv=0.15 KN/m2 o.- sneg s=1.0 KN/m’ o.

Σgpk

=gkp

+gks

+gkr

+s=1.70 KN/m2

- vetar nije merodavan

k.p.

Merodavan je I slučaj opterećenja. Uticajna širina za poklapaču 𝜆pk=3.0

Analiza opterećenja (tačna za ovaj slučaj)merodavne krajnje reakcije od rožnjača (od gkp+gks+gkr+s) 9.20 KNsopstvena težina poklapače ( ) 0.45 KN/m

Usvajaju se poklapače statičkog sistema proste grede i predpostavlja se da direktno „nose“ samo opterećenja sa krova.

C.2. Fasadne rigle

Usvajaju se fasadne rigle sistema proste grede i pretpostavlja se da, pored vetra, nose i sopstvenu težinu pripadajućeg dela fasade.


- stalno opterećenje (gfo+gfr)- sopstvena težina od fasadne obloge gfo=0.50 KN/m2 f.- sopstvena težina fasadnih rigli gfr=0.10 KN/m 2 f.

Σqfr=0.60 KN/m

2

- vetark.p.

Merodavan je I slučaj opterećenja.

Uticajna širina za fasadnu riglu 𝜆fr=2.0m

qmer, fr=1.20 KN/m

wmer, fr=0.968 KN/m

wmer, fr=0.968 KN/m

Fasadna rigla u poduznom zidu 𝜆fr, p=3.0 m

Fasadna rigla u kalkanskom zidu 𝜆fr, k=4.4m

qmer, fr=1.20 KN/m

C.3. Fasadni stubovi


- stalno opterećenje (gfo+gfr+ gfi+ gfs)- sopstvena težina od fasadne obloge gfo=0.50 KN/m2 f.- sopstvena težina fasadnih rigli gfr=0.10 KN/m2 f.- sopstvena težina fasadnih stubova gfs=0.10 KN/m2 f.- sopstvena težina spregova i instalacija gfsi=0.05 KN/m 2 f.

Σqfs=0.75 KN/m

2

f.

- vetar

qmer, fsp=2.25 KN/m wmer, fsp=1.45 KN/m

k.p.

Merodavan je I slučaj opterećenja.

Uticajna širina za fasadne stubove

podužni zid 𝜆fsp=3.0m

kalkanski zid 𝜆fsk=4.4m

Fasadni stub u podužnom zidu

C.3.2. Fasadni stub u kalkanskom zidu koji nije predviđen za produženje hale

qmer, fsk=3.30 KN/m wmer, fsk=2.13 KN/m

C.3.3. Fasadni stub u kalkanskom zidu koji je predviđen za produženje haleOčigledno je da je ova pozicija analogna predhodnoj osim što nema vertikalnog opterećenja sa poklapače. Sve ostalo je isto.

C.3.2.A. „Ugaoni“ stub u kalkanu koji se na predviđa za produženje.

Uticajne površine krova i fasada

Konstrukciono oblikovanje

„Granični uslovi“ ugaonog stuba sa opterećenjima

Rfsp=1.93 KN

C.4) Spregovi

C.4.1. Podužni krovni spreg – analiza opterećenja i presečne sile

Rpod, ks=0.965 KN

600 cm

C.4.1A. Kontrola rožnjače kada „radi“ i kao pojas podužnog krovnog sprega

Za samu međurožnjaču, koja je dimenzionisana (usvojen presek, provereni nponi, stabilnost, i deformacija) za I slučaj opterećenja (gkp+gsi+gkr+s) već i sam rad u okviru podužnog krovnog sprega predstavlja dopunsko dejstvo (II slučaj opterećenja). Osim toga, podužni krovni spreg „radi“ (opterećen je) samo pri dejstvu vetra - sile koje su dobijene kao merodavne odnose se na uticaje spoljnjeg vetra na čelo uvećane za dejstvo unutrašnjeg sišućeg dejstva (koeficijent oblika C=Ce+Ci=0,9+0,2=1,1) – kada postoji ova kombinacija dejstva vetra javlja se i sišuće (odižuće) rezultujuće dejstvo vetra na krov koje rasterećuje krov u odnosu na uticaje koji su bili merodavni za dimenzionisanje (koficijent oblika „rasterećujućeg“ vetra na krov je C= Ce-Ci= -0,6+0,2= -0,4

Dokaz se, prema tome, svodi na dokaz rožnjače prema JUS U.E7.098 za Mx,red, My i Omax pri čemu je (aproksimativno, ali ovde dovoljno tačno i na strani sigurnosti).

Mx,red≈kred·Mmax – ranije već sračnati uticaji redukovani koeficijentom kred koji je jednak odnosu „novog“ i „starog“ opterećenja, odnosno u ovom slučaju,kred=(gkp+gsi+gkr+s-0,4·qg,T,z)/(gkp+gsi+gkr+s)

My – ranije već sračunati uticaji savijanja u ravni krova (vetar koji je upravan na krovnu ravan ne menja ove uticaje)Omax – maksimalna sila pritiska u pojasu podužnog krovnog spregalik=600 cm – dužina izvijanja oko „jače“ oseliy=300 cm – dužina izvijanja oko „slabije“ ose (rastojanja između zatega)

(u izrazima iz JUS U.E7.098 koeficijent υ=σD/σv=1,0 za slučajeve kada postoji savijane oko obe glavne ose inercije – ne uzima se u obzir bočno izvijanje nosača)

C.4.2. Poprečni krovni spreg – analiza opterećenja i presečne sile

Poprečni krovni spreg je prosta greda raspona jednakog širini hale B. Jedan pojas je vezač glavnog nosača u kalkanu, a drugi je kruta zatega između rigli i drugog glavnog vezača. Vertikale sprega su rožnjače. Ovaj spreg prima gornje reakcije fasadnog stuba u kalkanskom zidu, merodavna je reakcija srednjeg stuba, koji je najopterećeniji.

C.4.3. Horizontalni spreg do kalkana – analiza opterećenja

Rmax=83.5 KNTmax=83.5 KN

C.4.4. Vertikalni spreg u podužnom zidu – analiza opterećenja

9∙Rfsk, s=16.70 KNRfsk, s / 2=8.35 KN

Rfsk, s / 2=8.35 KN

≃100.0 cm

≃2200.0 cm

4,60 6,00 Pbu,1l= 8.9 KNPbu, 2l= 9.3 KN

±Rmax= 10.22 KN

6,00 m

6,00 m

R= 37.43 KN

1.95 m

C.4.5 Spreg za prijem bočnih udara od mosne dizalice – analiza opterećenja

Mmax se određuje za par pokretnih sila, plus se dodaje moment od reakcije fasadnog stuba u podužnom zidu – PR.35 zbirka.

C.4.6 Spreg za prijem sila kočenja mosne dizalice – analiza opterećenja i presečne sile

Dmax=37.43/cos𝛼=52.93 KN

Rpod,ks= 0.965 KN

C.4.6 A Vertikalni spreg u kalkanu

„Uticajne“ površine (dejstva sa indirektne uticajne površine se prenose preko reakcija podužnog krovnog sprega i sprega za bočne udare)

REAKPITULACIJA UTICAJA („STVARNI“)

Direktna uticajna površinaIndirektna uticajna površina

W =0.726 KN/m

REAKPITULACIJA UTICAJA („ALTERNATIVNO“)

C.5. Glavni nosač

C.5.1 Analiza opterećenja

Po krovu (uticajna širina 𝜆 gv=6.0 m)

- sopstvena težina krovnog pokrivača gkp=0.40 KN/m2 o.- sopstvena težina spregova i instalacija gks=0.05 KN/m2 o.- sopstvena težina rožnjače gkr=0.10 KN/m2 o.- sopstvena težina rigli - glavnih vezača ggv=0.15 KN/m 2 o.

gkp

+gks

+gkr

+ggv

=0.70 KN/m2

- stalno po krovnoj rigli

- sneg

- vetar spolja

- vetar iznutra

Po fasadi (uticajna širina 𝜆 gs=3.0 m)

- sopstvena težina od fasadne obloge gfo=0.50 KN/m2 f.- sopstvena težina fasadnih rigli gfr=0.10 KN/m 2 f.- sopstvena težina fasadnih stubova gfs=0.10 KN/m2 f.- sopstvena težina spregova i instalacija gfsi=0.05 KN/m2 f.- sopstvena težina glavnih vezača - stubova ggs=0.25 KN/m 2 f

gfo

+gfr+g

fs+g

fi+g

gs=1.0 KN/m

2

- stalno po glavnom stubu

Po fasadi (uticajna širina 𝜆 gs=6.0 m)

- vetar spolja

- vetar iznutra

UTICAJNA POVRŠINA ZA KROV I ZA VETAR NA FASADU

UTICAJNA POVRŠINA ZA GRAVITACIONO SA FASADU

Po konzoli za nosač dizalice (uticajna dužina 𝜆 nd=6.0 m)

- sopstvena težina dizalice sa šinom gnd=1.70 KN/m’ n.d.- sopstvena težina dela sprega za bočne udare gbu=0.30 KN/m’

n.d.

gnd

+gbu

=2.0 KN/m

- stalno po konzoli

- pokretno po konzoli

Bočni udari

- na strani sa Rmax

- na strani sa Rodg

stalno opterećenje G

sneg S

mostna dizalica levo Q

bočni udar ulevo BL

bočni udar ulevo BD

vetar spolja sleva WSL

vetar spolja sdesna WSD

vetar iznutra WI

graficki rad

Documents