Gregori Benford, PLIME SVETLOSTIPrevela Zvezdana Šelmiæ

Prvi deoABRAHAMOVA ZVEZDA

1.Kapetan je voleo da hoda po oplati broda.To je bilo jedino mesto gde je mogao da se oseæa istinski sam. Unutar

'Arga' uvek je vladala gužva, uvek se oseæalo da je èoveèanstvo provelo veædve godine u tesnom, mada prilièno udobnom zatvorenom prostoru svemirskogbroda.

Još gore, dok je bio unutra, uvek bi ga neko prekidao. Porodica jepolako uèila da ga ostavi na miru rano ujutro, to je morao da im prizna.Pažljivo je izgradio mit kako je nakrivo nasaðen kada se probudi, i to jepoèelo da se isplaæuje. Mada su deca još dotrèavala i zasipala ga pitanjima, uposlednje vreme bi se u blizini uvek našao neko od odraslih da odvuèenepristojnog klinca.

Kilin nije voleo što se koristi lažima - ujutro nije bio ništanervozniji nego inaèe tokom dana - ali to je bilo jedino što je uspeo dasmisli kako bi sebi obezbedio malo osame. Zato ga niko nije tražio prekobrodskog koma dok je bio tu napolju. I razume se, nijedan oficir nije seusuðivao da proðe kroz komoru i pokuša da mu se pridruži.

A sada je postojao još bolji razlog da ne izlaze napolje. Šetanje pooplati èinilo je èoveka još boljom metom pod uvek budnim oèima iz visine.

Tamo napolju. Kilin se toliko zamislio nad problemima koje je imao, štomu se èesto dešavalo, da je potpuno zaboravio da uživa u pogledu. Ili dapronaðe neprijateljsku pratnju.

Prvi utisak, kad je podigao glavu i pustio da ga zapljusne svetlost, bioje uskomešano, oblacima prekriveno nebo. Znao je da je to opsena, da ovouopšte nije nebo iznad planete, i da potamnela oplata 'Arga' uopšte nijeobzorje.

Ali ljudski um èvrsto se drži onoga što nauèi kao dete. Blistavi talasi,plavi i ružièasti, boje slonovaèe i pomorandže, nisu oblaci u normalnom smislute reèi. Njihovo svetlucanje potièe od èitavih sunaca koja se u njima kriju.Ne sastoje se od vodene pare, nego od kovitlaca atoma koji se sudaraju.Prosipaju svetlost zato što ih na to silno pobuðuju zvezde koje zaklanjaju.

Nijedan deliæ neba na Snegobaru nikada nije pucketao od suzbijeneenergije koja se hirovito probija izmeðu tih oblaka. Kilin se zagledao u iskruusijano plave svetlosti blizu velike, narandžaste kugle. Njene nepostojaneobline su se zadebljavale, poput rebrastih, izubijanih kobasica. Grèila se,zgušnjavala iskrièave ivice sa zmijolikom obamrlošæu, a onda se rasprskavala uzaslepljujuæe izmuèene deliæe.

Da li je ovo zvezdana klima? Klima na Snegobaru umela je iznenada dapostane opaka, i Kilin je pretpostavljao da se nešto slièno može desiti i umnogo veæim razmerama, meðu suncima. Pošto nije razumeo kako na planetamanastaje vreme, niti je shvatao složeno tkanje plima i strujanja, vazduha ivode, nije mu bilo teško da pretpostavi kako neka slièna misterija može da seprimeni i na goropadne živote zvezda.

Ovim nebom vladao je gnev. Iza njih vrteo se purpurni disk Jedaèa,ogromna usta koja žvaæu. On je proždirao èitava sunca i podrigivao vreli gas.Dok je 'Argo' bežao sa Snegobara, koji je lebdeo blizu Jedaèa, morali su da seprobiju kroz tok usijane prašine kojom se èudovište hranilo. Njegov ogromnidisk podseæao je blizu ivica na prženi šeæer, a ka središtu je postajao svecrveniji. Bliže središtu kovitlalo se jasno žutilo, a još bliže živela jeplavobela sila, veèita plamena lopta.

Zagledan uvis, Kilin je video u najveæim razmerama ono što su mu njegoviAspekti rekli da æe videti. Èitava Galaksija vrebala je kao srebrnasta avetiza suncem opaljenih prašnjavih puteva. I ona je, kao i Jedaè, imala oblikdiska - ali neuporedivo veæeg diska. Kilin je viðao drevne slike oblasti s

druge strane Središta, jezera zvezda. Ali to jezero nije se talasalo nikovitlalo. Ovde su nebom vladale plime svetlosti, kao da je neki bog odabraoSredište za svoje konaèno plameno umetnièko delo. Zvezda ka kojoj su išliokretala se pred njima, mrljica usred otpada i oluje, i sve nade su polagali unju.

A u ovom kovitlacu lebdeo je njihov neprijatelj.Zaèkiljio je, ali ga nije pronašao. 'Argo' se prbiližavao ivici potpuno

crnog oblaka. Daleki brod maška verovatno je ležao negde unutar te tame.Abrahamova Zvezda pokušavala je da se probije kroz debeli pokrivaè. Uskoro æe'Argo' proviriti preko ivice oblaka da bi video kakve su joj planete.

Kilinu je sinula pomisao, ali ju je brzo suzbio, zadubljen u spektaklkoji je vladao svuda unaokolo. Nebesa su se producirala prugastim i trakastimsvetlima, kao da se svetlucave životinje dave u moru mastila.

Kakvi su izgledi, upitao se, da to što sam se pojavio ovde podstaknemašku da me zbriše jednim hicem? To niko nije znao - i zato je, poparadoksalnoj logici voðstva, on morao da pokuša.

Kilin je poèeo šetnje po oplati pre godinu dana, na nagovor jednog odsvojih glavnih Aspekata, zaista drevne liènosti po imenu Ling. Ugledan ipoštovan, Aspekt je stigao kod Kilina dok je u toku bila vrlo ozbiljnasveèanost koju je Porodica priredila u središnjoj sali 'Arga'. Ling je bioposlednji preostali pravi Kapetan svemirskog broda koga je Porodica imala uèipovima. Ovaj mikroum zapovedao je prethodnikom 'Arga' i imao je da prièamnoge uzbudljive, mada èesto nerazumljive prièe.

Da, i isplatilo ti se što si slušao moje savete.Veæ pomisao na Linga bila je dovoljna da se u Kilinovoj glavi zaèuje

Aspektov èvrst, Kapetanski glas. Pustio je da mu licem preleti skeptiènomrštenje, i Ling je to primetio.

Ova štetnja po oplati ima i dodatnu svrhu, pokazuje tvoju liènusmirenost, i da nisi zabrinut što si se suoèio sa neprijateljem.

Kilin nije odgovorio; njegove ozbiljne sumnje svakako æe dokapati doLinga, kao kapi oluje. Zadržao je isti tempo, pazeæi da mu se magnetne èizmedobro prièvrste za oplatu pre nego što podigne drugu nogu. Èak i ako bi sezaista otkaèio od oplate, najverovatnije bi ga niska putanja odvela pravo donekog ispusta ili antene na zadnjem delu broda. To bi ga spaslo sramote kojuje doživeo nekoliko puta kada je poèeo sa ovim obredom. Pet puta je morao dase izvuèe na brod koristeæi baèeno uže sa magnetnim vrhom. Bio je sasvimsiguran da ga je posada svaki put gledala i da su se siti ismejali.

Sad je pazio da uže ne nosi na vidnom mestu, za pojasom, gde bi mu bilonadohvat ruke. Držao ga je u džepu na nozi. Svako ko bi ga pogledao iz velikihagro mahuna bliže krmi, video bi svog Kapetana kako samouvereno šetka pooplati Arga, ne noseæi sigurnosni konopac. Ako svi postanu uvereni da je onsiguran u svoje sposobnosti, to bi moglo da mu koristi u teškim vremenima kojapredstoje.

Kilin se okrenuo da pogleda bledožuti disk Abrahamove Zvezde. Veæmesecima su znali da je to odredište njihovog višegodišnjeg putovanja - zvezdaslièna Snegobarovoj. Šibo mu je rekla da oko nje postoje i planete.

Kilin za sada nije imao pojma kakve bi te planete mogle da budu, niti dali æe moæi da pruže zaklon njemu i njegovoj Porodici. Ali 'Argov' automatskiprogram vodio ih je tamo, upravljajuæi se znanjem mnogo starijim i od njihovihpraotaca. Možda brod zna šta radi.

U svakom sluèaju, dugi odmor Porodice bližio se kraju. Dolazi vremeiskušenja. A Kilin je morao da se uveri jesu li njegovi ljudi spremni.

Uhvatio je sebe kako ubrzava, jedva dodirujuæi oplatu. Misli su gagonile napred, i nije primeæivao glasno dahtanje pod uvek tesnom kacigom.Kiseli zadah sopstvenog znoja uvlaèio mu se u nozdrve, ali nastavio je dalje.Vežba je dobra, to da, ali mu i pomaže da ne misli na nevidljivu pretnju tamou visini. Još važnije, brzi tempo bistrio mu je glavu pre poèetka radnog dana.

Najviše ga je brinula disciplina. Uz Lingovu pomoæ vežbao je i uèioljude, pokušavajuæi da razreši drevne zagonetke 'Arga' i da pomogne oficirimada postanu vešti svemirci.

Uloga mu je zapravo bila dvostruka: bio je Kapetan posade koja je takoðePorodica, što se nije desilo od pamtiveka. Vodili su ga samo suvi savetiAspekata, ili slabijih Lica - drevni glasovi iz razdoblja obeleženih mnogojaèom disciplinom i moæi. Sada je èoveèanstvo bilo samo izmožden ostatak, iborilo se za opstanak po uglovima ogromne mašinske civilizacije koja jezaposela èitavo galaktièko Središte. Oni su bili pacovi u zidovima.

Upravljanje svemirskim brodom potpuno je drugaèiji posao negomanevrisanje po golim, spaljenim ravnicama na dalekom Snegobaru. Sistemi kojesu Porodice uspostavljale stoleæima zvanièno su zasnovani na upravljanjuposadom broda, ali godine provedene na putu pokazale su koliki se jaz stvorio.Kada zagusti, kada posada bude morala da reaguje precizno i trenutno, Kilinnije imao pojma kako æe se ponašati.

A nije znao ni šta æe morati da rade. Nejasni svetovi koji kruže okoAbrahamove Zvezde mogu da obeæavaju beskonaène opasnosti ili mirni raj. Naovaj kurs ih je poslala mašinska inteligencija o èijim su pobudama mogli samoda nagaðaju: Bogomoljka. Možda je rasuta, antologijska inteligencijaBogomoljke rešila da ih pošalje na jednu od retkih planeta koje odgovarajuljudima u èitavom galaktièkom Središtu. A možda ih je uputila na mesto kojeodgovara ko zna kakvim ciljevima mašinske civilizacije.

Kilin se ugrizao za usnu od koncentracije dok je zaokretao oko 'Argove'krme i opet se uputio ka sredini broda. Dah mu je postao oštar i, kao i uvek,poželeo je da može da obriše èelo.

Kockao se sudbinom Porodice u nadi da pred njima leži svet bolji odizmoždenog, iscrpljenog Snegobara. Uskoro æe kocke pasti i znaæe na èemu je.

Dahtao je dok je zaobilazio mehuraste životne zone - velike polukuglekoje su se pomaljale iz vitkih bokova 'Arga', nalik na ogromna, oteèena telaparazita. Prozirni zidovi bili su iznutra orošeni, kapi vlage svetlucale su najedva prst širine od potpunog vakuuma. Ponegde su se zeleni izdanci privijaliuz zidove - prizor koji je isprva plašio Kilina, sve dok nije shvatio dagumasta, ali prozirna materija može da izdrži pritisak žive materije bezpucanja. Mada su biljke unutra bujale, nije bilo opasnosti od prskanja. 'Argo'je održavao ravnotežu izmeðu neprekidnih zahteva života i jednako moænihnareðenja mašina - primirje koje èoveèanstvo nije uspelo da postigne naSnegobaru.

Dok se klizao preko dugaèkih, zakrivljenih zidova životne zone, ponegdebi ga pogledalo spljošteno lice. Èlanica posade prekinula je branje voæa imahnula mu. Kilin joj je odgovorio kratkim, odsutnim oficirskim pozdravom.Žena je visila naglavaèke, pošto životne zone nisu imale istu osu obrtanja kao'Argo'.

On joj je, u svom reflektujuæem odelu, sigurno izgledao kaoèovek-ogledalo koji koraèa neverovatno dugim i sporim koracima, noseæi nazuvkeod brodometala i košulju nalik na kovitlac izgužvanih oblaka i zvezda. Odeæaje poticala iz drevnih skladišta na 'Argu' i imala je neverovatnu sposobnostda izdrži i toplotu i hladnoæu svemira. Jednom je video desetara kako se utakvoj košulji neoprezno naslanja na zapaljenu gasnu baklju, a da kroz njenosrebrnasto tkanje nije osetio ni iskricu ogromne vreline.

Javio se Aspekt Ling:Reflektujuæe odelo takoðe je dobra kamuflaža pred našim saputnikom,

maškom.Ovakva primedba znaèila je da Aspekt opet ima zatvorsku groznicu. Kilin

je odluèio da popusti i upusti se u razgovor; možda æe tako uspeti da izvuèena površinu nejasnu ideju koju je oseæao duboko u umu. "Pre neki dan si rekaoda ih ja svakako ne zanimam."

Jeste, i još tako mislim. Krenula je na nas kao da æe napasti, aliprošlo je veæ više od nedelju dana, a ona nas strpljivo prati na uporednojputanji.

"Izgleda kao da je naoružana."Tako je, ali zasad ne puca. Zato sam ti savetovao da šetaš oplatom kao i

obièno. Posada bi primetila svako oklevanje."Dodatni rizik je glup", gunðao je Kilin.

U ovom sluèaju nije. Poznajem raspoloženja posade, pogotovo kad su uopasnosti. Slušaj me! Komandant mora ispuniti posadu nadom u smrtonosnimuslovima rata. Oni stalno postavljaju sebi ista pitanja: 'Gde je naš voða?Hoæemo li ga videti? Šta æe nam reæi? Da li on deli opasnost sa nama?' Kadaiziðeš na oplatu, posada te posmatra sa poštovanjem.

Kilin je iskrivio lice od Lingovog povišenog, sveèanog glasa. Setio seda je Ling zapovedao brodovima mnogo veæim od 'Arga'. Uostalom, posada jezaista virila kroz orošene zidove životnih zona i gledala svog Kapetana.

Ipak, nervirao ga je Lingov pouèni ton. Zbog dodavanja Lingovog èipamorao je da izgubi nekoliko slabih Lica, pošto u prorezima duž gornjeg delakième nije imao više mesta. Ling se nalazio u starinskom, neobièno velikompetougaonom èipu, i pokazalo se da može da izazove ozbiljne glavobolje - ibukvalno i u prenosnom smislu.

Ponovo je pogledao niti zraèenja koje su se protezale uskomešanim nebom.Udaljena taèkica bila je nepomièna pod veèito pokretnim sjajem. Zagledao se unju, a onda joj besno zapretio pesnicom.

Dobro je. Posada voli Kapetana koji izražava ono što svi oseæaju."Ovo ja oseæam, proklet bio!"Razume se. Zato su takvi gestovi i uspešni."Jel' ti sve unapred proraèunavaš?"Ne - ali želeo si da nauèiš kako da budeš Kapetan. Ovako se uèi.Kilin je, iznerviran, potisnuo Linga nazad u dubine uma. Ostali Aspekti

i Lica su žamorili tražeæi slobodu, kako bi proveli makar trenutak u prednjimrežnjevima uma. Mada su primali odblesak svega što je Kilin oseæao, izgladnelaunutrašnja prisustva uvek su èeznula za pravim oseæajem. Sada nije imaovremena za njih. Nesigurna ideja još mu je izmicala, i shvatio je da je zbognje i dozvolio da ga Ling iznervira.

Ako posada veæ radi, znaèi da je predugo bio napolju. Namerno nijekoristio digitalni meraè vremena na odelu, pošto je bio veoma star i pokazivaoje masu simbola i previše podataka, koje njegom um nije mogao da koristi bezpomoæi iznutra. Umesto toga, proverio je unutrašnji sistem. Tajmer je izbaciogomilu nepotrebnih podataka, a onda mu je rekao da je bio u šetnji više odsata. Nije imao jasnu predstavu o tome koliko traje jedan sat, ali ipak jeimao neku meru vremena, makar štapom i kanapom.

Naglim pokretom otvorio je vrata vazdušne komore, spreman da uðe, ipodigao pogled da još jednom osmotri okolo - i ideja mu je sinula, bez ikakvognapora.

Za trenutak se zamislio nad njom, ispitujuæi svaku pojedinost, i znao jeda je u pravu.

Zagledao se u nebo, prateæi kurs koji æe odvesti 'Arga' ka sve dubljojsenci oblaka. Ako to budu morali, na nebu ima dovoljno pojedinosti da seorijentišu vidom.

Ušao je u komoru, brzo prošao kroz raspršeni tuš nulte gravitacije, iposle nekoliko minuta našao se u hodnicima koji su rotirali sa brodom.

Poruènik Cermo èekao ga je na kontrolnoj taèki u središtu broda.Salutirao je i nije nièim pomenuo Kilinovo kašnjenje, mada je po njegovomosmehu Kilin znao da mu to nije promaklo. Nije mu uzvratio osmeh. "Objavipripravnost", rekao je mirno. Cermov izraz potpunog iznenaðenja ipak ga jenaterao da se nasmeši. Meðutim, Cermo se veæ bio žurno okrenuo da unese šifruu kontrole na ruènom zglobu, i tako je potpuno propustio da primeti koliko senjegov Kapetan zabavlja.

2.Upravljao je napadom stojeæi spolja na oplati - ne toliko zbog Lingovih

naduvenih saveta, mislio je, koliko zato što je na taj naèin imao boljipregled situacije napolju.

I tako je stajao, ukotvljen magnetnim èizmama, kada je stigloiznenaðenje.

Sunèeva svetlost nije naišla sa rotirajuæeg obzorja, nije uslediloširenje oreola jutra. Umesto toga, ova lažna zora svanula je kao postepeno

bledo zraèenje, viðeno kroz debeli, sve gušæi oblak.Kilin je primetio da æe 'Argo' uskoro preæi preko poslednje ivice

zgusnute prašine koja krije od njih Abrahamovu Zvezdu. Svetlost æe postajatisve jaèa kada brod bude gotovo pomraèio vozilo maški koje ih je pratilounutra, prema zvezdi.

- I dalje mi nije jasno zašto se maška ne premesti - rekao je Cermo izkontrolne sobe.

"Premestiæe se. Pitanje je koliko brzo."Kilin se oseæao opušteno, kao da lebdi. Preduzeo je nešto, posle nedelju

dana stalne zabrinutosti. Ako uðu u unutrašnji sistem oko Abrahamove Zvezdepraæeni naoružanom maškom, bila bi dovoljna kratka komanda ko zna odakle i da'Argo' bude uništen. Bolje da ga sad srede. Ako se to pokaže nemoguæim, boljeda što pre saznaju.

Pretražio je osvetljeno nebo u potrazi za odreðenim obrisom.- Prbiližavam se odreðenom putanjom - javila se Ðanini.Džoslin je izabrala mladu ženu da se prbiliži maški. Kilin se seæao da

Ðanini potièe iz Porodice Ruk i da je sposobna èlanica posade. Poštovao jeuobièajenu praksu da poruènici sami odabiraju osoblje za specijalne zadatke;bila im je poznata specifiènost dara i sposobnosti, mnogo više nego njemu.Ðanini se i na Snegobaru borila protiv maški, bila je iskusna i dvaputranjena.

I našao ju je - daleku taèku koja je svetlucala žuto i narandžasto podAbrahamovom Zvezdom koja se probijala kroz oblake, ispunjavajuæi èetvrtinuneba. Ogromna masa menjala je boje od slonovaèe do sive ka ivicama polumeseca.Rasuti prsti zvezdane svetlosti prosecali su prostor oko 'Arga'. Ðanini jeubrzala ka maški, koristeæi nagli skok sjaja iza leða kako bi prikrilapribližavanje.

Taktika. Strategija. Život.Neophodan rizik, pošto je maška bila predaleko da bi je pogodili svojim

oružjem, predviðenim za bitke na tlu. Sam 'Argo' nije imao nikakvo oružje,nikakvu zaštitu.

- Gaðaæu mikrotalasima i infracrvenim, a onda prelazim na nešto jaèe. -Ðaninin glas bio je staložen, gotovo bezbrižan.

Kilin se nije usudio da odgovori i naredio je Cermu da ne dozvolinikakve poruke sa 'Arga', jer bi mogli privuæi pažnju maške. Ðanininoemitovanje unazad, u uskom snopu, nije moglo da uzbuni mašku.

Kao što su i oèekivali, obod Abrahamov Zvezde poèeo je da sija voštanimsvetlom. Zraci su se prelamali kroz Kilinovu kacigu i bacali mu žute prugepreko lica. Uhvatio je sebe kako beskorisno steže i opušta pesnice.

Hajde, pomislio je, sada!- Vatra. -Ukoèio se, ali nije video nikakvu promenu, ni na taèki koja je

predstavljala Ðanini niti na tamnoj mrlji gde se maška kretala na pozadinisjaja molekularnog oblaka.

- Ne vidim nikakav efekat. -Kilin je iskrivio lice. Želeo je da izda nareðenje, makar da bi smanjio

sopstvenu napetost. Ali šta bi mogao da joj kaže? Da se pazi? Glupo, praznozakeranje. A i svako odašiljanje moglo bi da je ugrozi.

- Brzo se prbiližavam. -Ðanini je postajala sve bleða žuta taèka što se više približavala tamnoj

mrlji. Akcija u svemiru je jezivo tiha, i to je nerviralo Kilina. Smrtbalistièki prodire kroz krhke ljuske koje štite vlažni život.

Svetlost zvezda iza njegovih leða je narastala, plamtela i bacala oštresenke preko 'Argove' oplate. Oseæao je koliko je svemir prazan i go, kako sesve što ljudi èine strašno umanjuje u poreðenju sa njegovom beskonaènošæu.Ðanini je samo taèkica u bezbrojnoj zbrci istih takvih taèkica.

Odbacio je tu misao, željan da nešto uèini, da trèi, vièe i puca u nagloiskrsloj bici koju bi mogao da oseti.

Ali taèke su nad njim svetlucale u potpunoj tišini. To je bilo sve. Nijebilo groznice, nièega èvrstog, nikakve opipljive stvarnosti.

Blistava svetlost okupala je èitavu oplatu broda oko njega. Vreme jeodmicalo. Zaèkiljio je ka nebu, pokušavajuæi da nametne nekakvo znaèenje pukomžacanju nasumiènog zraèenja.

- E pa, neka su prokleti svi odreda. -Šta? pomislio je. Srce mu je poskoèilo kad je èuo Ðaninin glas, ali

njene spore, gotovo dokone reèi nisu ništa znaèile.- Ovom ovde su otkinuta jaja. Uništeno je. Sve one antene i lanseri koje

smo videli na velikom uveæanju, seæate se? Izvor energije je potpuno raznet.Ovde ništa ne radi, osim nekoliko pogonskih komora i naduma. To ga je valjda ipokrenulo ka nama. -

Kilin je naglo ispustio dah, èinilo mu se da nije disao èitavu veènost.Odluèio se da rizikuje poruku. "Sigurna si da ne može da puca?"

- Dabre. Nešto ju je dobro opalilo. Ostala je samo zbrka. -"Onda se vrati."- Da prvo sredim nadum? -"Dabre. Postavi mu minu."- Spremam se. -"Izgubi se odatle pre nego što ga razneseš."- Staviæu je sasvim blizu, ne brini. -"Ne diraj ništa, samo je stavi..."Kilinu je u ušima odjeknuo strašni zvuk kola koja odzvanjaju - dugi,

visoki, oscilirajuæi prasak elektriène energije koja curi u svemir, delujuæikao nevoljna antena dok kroz nju teèe sirova energija.

"Ðanini! Ðanini! Javi se!"Ništa. Odzvanjajuæe zavijanje polako se spustilo na niže frekvencije,

jenjavajuæa, žalosna pesma - i nestade."Cermo! Lociraj odelo!"- Ništa ne primam. - Cermov glas bio je èvrst i miran, kao da je mogao

da ostane takav pod bilo kakvim okolnostima."Prokletstvo - nadum."- Misliš da je imao nagaznu minu? -"Stoposto."- I dalje ništa. -"Prokletstvo!"- Možda joj je eksplozija samo pokvarila kom... -"Nadajmo se. Pošalji rezervu."Cermo je naredio pomoænoj ekipi da krene ka maški. Našli su Ðanini kako

lebdi udaljavajuæi se od uništenog broda, raznetih sistema, tela hladnog ikrutog u vakuumu koji nikom ne prašta.

3.Kilin je kruto koraèao kroz keramo-hodnike 'Arga', lica neprozirnog kao

zidovi oko njega. Operacija protiv maške bila je uspešna, u smislu da jemoguæa pretnja po brod uklonjena. Aktivirali su mine koje je Ðanini postavilana mašku, i brod se raspao u desetine komada.

Ali on, zapravo, nije predstavljao nikakvu opasnost, a Kilin je izgubioèlanicu posade da bi to otkrio.

Dok je ponavljao u sebi razgovor sa njom, bio je siguran da nije mogaoništa više ni da kaže ni da uèini, ali ishod je ipak bio isti - trenutaknepažnje, neko nepotrebno približavanje nadumu broda, spržili su Ðanini. Ilišili su Porodicu Bišop jednog nezamenljivog pojedinca.

Pošto ih je bilo manje od dve stotine, bili su opasno blizu minimalnombroju genotipova potrebnih za koloniju. Ako još koji od njih nestane, narednapokolenja poèeæe da zaostaju, optereæena genetskim nedostacima.

Kilin je to znao nagonski, nije morao èak ni površno da poznaje naukukoja se time bavila. 'Argovi' kompjuteri sadržali su i nešto što se zvalo'Baza podataka za operacije sa DNK'. Postojala je laboratorija zabioinženjering. Meðutim, Porodica Bišop nije imala Aspekte viène kalemljenjugena. Osnovni bioinženjering nije im bio preko potreban. Nije imao ni vremenani sklonosti da se trudi oko toga.

Ali Ðanini, nestala Ðanini - nije mogao tek tako da izbriše seæanje nanju, da je smatra samo za važnog nosioca genetskih informacija. Ona je bilapuna života, vredna, sposobna - a sada se pretvorila u ništavilo. Pre godinudana prošla je postupak uskladištenja u èipove, pa su njene sposobnosti ostalesaèuvane za buduænost. Ipak, njen avetinjski Aspekt možda stoleæima neæeoživeti.

Kilin nije mogao da je zaboravi. Nije mogao.Dok se kretao brodom po uobièajenom rasporedu - sve je kasnilo zbog

napada - pokušao je da odagna mraène misli. Kasnije æe biti vremena za to.Mudro postupaš. Komandant može da žali i da preispituje svoja nareðenja

- ali to posada ne sme da vidi.Kilin je zaškrgutao zubima. Usta su mu bila puna žuèi i to nije mogao da

ukloni.Njegov Aspekt Ling bio je dobar vodiè u svemu ovom, ali ipak nije voleo

smirenost i samouverenost drevnog Kapetana kada je izlagao propise vezane zakomandovanje. Svet je mnogo složeniji, pun mraènih strujanja, nego što je Lingpristajao da prizna.

Suviše pretpostavljaš. Poznajem sve plime koje te sada zapljuskuju, jeri ja sam bio od krvi i mesa. Ali one èesto samo smetaju, a ne pomažu.

"Meni su potrebne, makar i smetale, mali Aspekte!"Kilin je odgurnuo Linga dublje. Imao je posla, a mali hor mikroumova

koji su mu se obraæali sada mu ne može biti od pomoæi. Poslušao je Lingovsavet i odluèio da nastavi s normalnim aktivnostima na brodu, uprkosdramatiènom napadu. Povratak redovnom rasporedu, kao da su ovakvi dogaðajinormalan deo života na brodu, pomoæi æe posadi da se smiri.

I zato je rekao Cermu da nastavi prema planu. Tek potom je shvatio štaje to znaèilo.

Kilin je zašao za ugao i pošao ka otvorenoj odaji gde je èekala posadaiz jutarnje smene. Na pola puta presreo ga je Cermo. "Vreme za kaznu,Kapetane?"

Kilin je pazio da ne stegne zube dok je klimao, setivši se juèerašnjegprekršaja.

Cermo je uhvatio jednu èlanicu posade u mašinskom odeljenju. Neposavetovavši se prethodno sa Kapetanom, Cermo ju je bez kerefeka izvukao -žilavu, crnokosu ženu po imenu Radanan - u životnu zonu, likujuæi zbog ulova.Prekršaj je postao opšte poznat pre nego što je Kilin imao priliku da svesredi na neki drugi naèin. Bio je primoran da podrži svog oficira, zbogdiscipline; njegov Aspekt Ling mu je to utuvio u glavu.

"Dabre. Nastavi.""Mogao si joj dati još.""Rekao sam da nastaviš."Èvrsto je odluèio da sa oficirima što manje razgovara dok su na

dužnosti. Bio je kao pijanac svestan da ne može da se drži umerenih kolièina.Na sastancima Porodice bar se malo opuštao. Tamo su upuæenost i držanje govoraimali smisla. Znao je da nije dobar govornik, i što je kraæe govorio to jeostavljao bolji utisak. Kako se 'Argo' prbiližavao ovom zvezdanom sistemu,postajao je sve napetiji. Bilo je dana kada bi posada od njega èula samoponeko kratko "a-hmmm" kad bi se namerno nakašljao zbog neèije sitne greške.

Dok su se približavali središnjoj osi, Kilin je pazio da mu lice budekao kamen. Stideo se što ne voli da gleda kažnjavanje. Znao je da jekažnjavanje èlana posade zapravo znak njegovog neuspeha. Trebalo bi da primetipredznake u ponašanju pre nego što doðe do ovako neèeg. Ali kada se stvar veædesi, nije bilo odstupanja.

U ovom sluèaju, Radanan je pokušala da se ušunja u opasnu mašinsku zonudok su usporavali. To bi samo po sebi predstavljalo manji, mada upadljivo glupprekršaj. Meðutim, kada ju je Cermo uhvatio, ona se otimala, besnela, ipozvala je prijatelje upomoæ, pokušavaši da izazove pobunu.

Mudar Kapetan donosi strožije presude od ove.Aspekt Ling se opet javio bez poziva. "Samo je galamila i psovala",

rekao je Kilin u sebi. "I bila je dovoljno glupa da pokuša da udari Cerma.

Pobuna je najgori prestup."Na 'Argu' nije."Ovo æe podstaæi druge, izazvaæe nezadovoljstvo..."Tražila je hranu, to je sitan..."Izgubiæeš kontrolu ako...Kilin je uæutkao ogorèenog Aspekta.Radanan je tražila naèina da se dokopa dodatne hrane, mada Kilinu nije

bilo jasno šta je mislila da æe naæi. Posada je srazmerno èesto pokušavala dakraducka hranu, pošto je Kilin pre godinu dana uveo strogo racionisane obroke.

Stražari su se još malo ispravili kad je Kilin ušao. Radanan se nalazilau središtu velikog kruga, pošto se ovo ticalo i broda i Porodice. Skrušeno jestajala oborenog pogleda. Njene oèi kao da su govorile da je veæ bilaprihvatilaono što su podrazumevale lisice kojima je bila èvrsto vezana za uže.

Cermo je glasno izrecitovao presudu. Dvojica èlanova posade stajala sukraj Radanan, spremna da je drže za laktove ukoliko bi pokušala da se oprepresudi. Tupo je gledala kako Cermo donosi kratku, blistavu motku.

Kilin je pazio da ne zaškrguæe zubima. Morao je da nametne svojapravila, inaèe mu niko više neæe verovati. Sebe je smatrao krivim za ovo. Tažena nije bila preterano pametna. Nekada je pripadala Porodici Ruk.

Po opštem dogovoru, svi koji su odluèili da putuju na 'Argu' obrazovalisu novu Porodicu, sastavljenu od pripadnika Bišopovih, Rukovih i Kingovih.Glasanjem je odluèeno da se i dalje zovu Porodica Bišop, i Kilin još nije biosiguran je li to bilo njemu u èast, ili Bišopima, ili je naprosto tako bilonajzgodnije.

U svakom sluèaju, dok je gledao kako se èvrsta motka spušta naRadananinu stražnjicu, mislio je kako je malo verovatno da æe žena, dovoljnoglupa da se uputi u opasnu oblast u potrazi za hranom, išta nauèiti od takookrutne kazne kao što je batinanje. Ali tradicija je tradicija. Malo šta drugoje moglo da ih vodi u ovoj ogromnoj tami.

Dvanaest udaraca motkom bila je kazna Porodice, i jedan desetar ih jeglasno odbrojavao. Potom je usledilo još dvanaest kao kazna broda. Radanan jeukoèeno istrpela prvih šest, a onda je poèela da se trza, jeèeæi kroz stegnutezube. Kilin bi se najradije okrenuo da je ne gleda, ali naterao je sebe damisli na nešto, bilo šta, dok je Cermo nastavio do dvadeset.

Tada se žena srušila na pod."Dosta!" oštro je rekao Kilin, i grozan posao bio je okonèan. Radanan je

visila na vezanim doruèjima. Tako nešto veæ nije mogao da podnese i imao jepuno pravo da ukine poslednja èetiri udarca.

Groznièavo je tražio šta bi mogao da kaže. "A-hmmm. Vrlo dobro,poruènièe Cermo. Nastavljamo po programu za danas."

Kilin se okrenuo i brzo se udaljio, nadajuæi se da niko nije primetiokoliko se preznojio.

4.Bio je prilièno mraèno raspoložen dok je prolazio hodnicima koji su

povezivali životno odeljenje sa spiralom središnje ose. Bio je besan na sebe,a nije mogao ni na koji naèin sebi da da oduška. Znao je da je trebalo da senavikne na neophodnost kažnjavanja. Osim toga, trebalo je da bude i dovoljnopametan da nekako prevaziðe situaciju u koju ga je gurnulo Cermovo brzodelovanje.

Nabrao je nos od nagoveštaja zadaha. Ubrzao je korak. Èitav treæi nivobio je zapeèaæen. Èak i pored toga nešto taloga uspelo je da se probije uovdašnje otvore za ventilaciju, a posada nikako nije uspevala da sve poèisti.Problem je poèeo pre godinu dana sa zapušenim toaletima. Pri pokušaju popravkeošteæeni su ventili i servoi. Otpad se širio po treæem nivou sve dok radniciodržavanja nisu poèeli da povraæaju, padaju u nesvest i odbijaju da uðu. Kilinje bio primorn da zapeèati èitav nivo, èime je izgubio prodavnice i deokabina.

Nervozno je pozvao Aspekta Linga. "Jesi li siguran da se ne seæaš nièegviše o cevima?"

Ling je odgovorio ledenim glasom:Da. dovoljno èesto sam ti govorio da sam se ja izdigao iz redova

vojnika, a ne inženjera. Da nisi pustio gomilu neznalica da se poigravajuproblemom...

"Nemam inženjere koji se razumeju u to, ni žive ni u èipovima. Ti serazumeš u sve, zašto ne bi..."

Kada bi prouèio dijagrame cevovoda u brodu..."Ne mogu! Suviše su komplikovani. To je kao da pogaðaš šta žena misli

zagledajuæi joj svaku vlas na glavi."Èak i ovakav brod, mnogo savršeniji od onih na kojima sam ja zapovedao,

zahteva inteligenciju pri upravljanju. Da si zapoèeo izuèavanja koja sam tiodavno predložio...

"Da nateram Porodicu da nedeljama sedi i dešifruje?" Kilin se suvonasmejao. "Video si dokle sam s tim dogurao."

Tvoji ljudi su drugaèiji od svih koje sam ja imao pod komandom, sasvimsigurno. Vi potièete iz društva koje je kralo i otimalo da bi preživelo...

"Hoæeš da kažeš, pobeðivali smo maške. Hrana i oprema koje smo dobijalibili su ratni plen."

Zovi to kako hoæeš. Takva obuka nije ni prineti disciplini i veštinipotrebnim da se opravi makar kanalizacija. Ipak, uz dovoljno vremena i valjanuobuku..."

Kilin je odgurao Aspekta Linga naniže; sve ovo je veæ èuo. Ling jepoznavao eru Sveænjaka, kada su ljudi imali velike svemirske gradove. Kapetanisu putovali izmeðu Sveænjaka po godinu dana, boreæi se protiv sve èešæihnapada maški. Ling je u to vreme postojao kao puna, interaktivna Liènost.Porodica više nije mogla da koristi Liènosti, pa je Ling bio na raspolaganjusamo kao manja, skresana projekcija - Aspekt.

Ling je uporno predlagao strogu disciplinu, neophodnu u vreme Sveænjaka.Uz to, postojao je još jedan razlog. Onaj prvi, živi Ling poticao je izlegendarnih Velikih Vremena, ili možda èak i pre toga. Aspektova seæanjaumanjivala su vremenske razmake, pa je bilo teško reæi koji deo Linga govori.Oseæanje da u potiljku poseduje glas iz nezamislivo velièanstvene prošlosti,kada ljudima nisu vladale maške, u Kilinu je stvarlo nelagodnost. Samom sebidelovao je apsurdno što je domaæin liènosti samouverenog Kapetana iz nadmoænihi davnih razdoblja istorije.

Dok se uspinjao osom, pozdravljajuæi posadu u prolazu, bio je neprijatnosvestan mrlja i ošteæenja po zidovima. Ovde je na ulaznim vratima stajala žutafleka. Tamo je neko pokušao da odseèe komad metalne ploèe pa je odustao napola puta, ostavivši metal razrovan zubima testere. Rasejani delovi starihKapetanevera i elektronski paketi bili su razbacani na sve strane i ostavljenièim su se pokazali nekorisnim za ono što je nateralo nekoga da ih išèupa kozna odakle.

'Argovi' sistemi mogu da izdrže gotovo sva ošteæenja, ali ne i upornoneznanje kojim se služila Porodica Bišop. Dugogodišnje navike dozvoljavale suim da kidaju i otimaju, da ostavljaju nepotreban plen, uvereni da æecivilizacija maški bez razmišljanja sve pokupiti i popraviti. Takav talenatteško da je potreban posadi svemirskog broda. Kilinu je trebalo dosta vremena,i nekoliko ozbiljnih javnih batinanja, da ih oduèi od pustošenja sopstvenogbroda.

Moraæe ponovo da naredi opšte spremanje. Kada se ðubre nakupi, posada æese vratiti starim navikama. Poslednje nedelje, uznemiren maškom koja ih jepratila, dozvolio je da stvari izmaknu kontroli.

U tesnoj i pretrpanoj kabini èekao ga je doruèak. Posrkao je vrelu èorbuod ukusnog povræa i poèeo ga žvaæe žilavu žitnu kocku. Današnji raspored radasvetlucao je na stolu - 3D prikaz poslova oko broda koje treba obaviti.

Nije znao kako to radi, niti se trudio da nauèi. Tokom poslednje dvegodine postao je toliko prezasiæen ogromnim znanjem na 'Argu' da se zadovoljiotime da radi ono što mora, a da sve ostalo prepusti posadi. To se posebnoodnosilo na Šibo; ona je imala nepogrešivi instinkt kada je reè bila okontrolnim sistemima broda. Poželeo je da je ona sada s njim, da doruèkuju

zajedno, ali bila je na dežurstvu za kormilom.Zaèulo se kucanje na vratima - Cermo. Kilin je morao da se nasmeši

tolikoj brzini; Cerma su na Snegobaru zvali Sporaæ. Nešto u skuæenosti na'Argu' izazvalo je u tom èoveku preciznost koja se prosto kosila sa njegovimmišiæavim telom. Cermo je imao izraz opreznosti na licu koje je Kilin dugopoznavao kao mirno i vedro. Racionisana hrana izvukla mu je jagodiène kostikroz mišiæe na obrazima.

"Dozvoli da podnesem izveštaj, Kapetane", oštro je zatražio Cermo."Svakako." Kilin mu pokaza da sedne za sto.Dokono se pitao da li je neki od Cermovih Aspekata nekada bio èlan

posade na svemirskom brodu. To bi objasnilo kako se lako ovaj prilagodiobrodskom životu. Cermovo okruglo, glatko lice prosto bi sinulo od osmehaišèekivanja kada bi mu Kilin izdavao nareðenje, kao da se seæa neèeg veomaprijatnog. Kilin mu je zavideo na tome. On se nikada nije dobro slagao sasvojim Aspektima.

Cermo se upustio u pregled sitnih problema kakve donosi svaki dan. Svisu bili pod pritiskom, upravljali su ogromnim meðuzvezdanim brodom koji su imostavili drevni praoci i pramajke. Mada su svi èlanovi posade nosili Aspektenekadašnjih èlanova Porodice - što je moglo da pomogne kada im ustreba nekostaro znanje - problemi su se pojavljivali svakog dana.

Dok je razgovarao sa Cermom, Kilin je odsutno tapkao žitnom kockom pokeramièkom stolu. Pre dve godine, žena zadužena za useve preturala je popoljoprivrednom skladištu. Pogrešno je proèitala neku etiketu, a nije sepotrudila da se posavetuje sa Aspektima. Desilo se da je sluèajno otvorila bašsamozagrevajuæu epruvetu sa smrznutim humusnim crvima. Bili su ružni isluzavi, i žena se toliko iznenadila da je ispustila epruvetu. Pre nego što jestigla da podigne uzbunu, neki su otpuzali u slobodu. U bogatom tlu bašte,pošto nisu nosili samo svoje gene nego i zbirku nižih grinja, poèeli su dastvaraju haos.

Kilin je istresao iz žitne kocke dva mala, izuvijana crva. Odgurnuo ihje i zagrizao tvrdu, ukusnu kocku. Nije imalo smisla ni pokušavati da ihistrebe, sad kad su se namnožili. Osim toga, i dalje je smatrao da sva živabiæa imaju pravo na opstanak. Njihov pravi neprijatelj bile su mašine. Ako jeniži život uspeo da se probije na svoje mesto, zahvaljujuæi ljudskojnespretnosti, to nije bio razlog da ga napadaju. Za Kilina to nije bio moralniprincip, nego oèita èinjenica u njegovom svetu, deo preæutnog znanja Porodice.

Cermo se meškoljio u premaloj stolici, veselo brbljajuæi o kažnjavanjuone žene i svim blagotvornim poboljšanjima discipline koja æe iz togauslediti.

On bi trebalo da nosi Linga, a ne ja, pomislio je Kilin. Ili je moždalakše biti oštar ako znaš da krajnja odgovornost nije na tebi.

Uvideo je to još odavno, u vreme kada je Fani bila Kapetan. Njeniporuènici rado su odreðivali stroge kazne, ali Fani je obièno bila umerenija iopreznija. Imala je na umu posledice svake odluke, jer jedna greška mogla jesve da ih osudi na propast.

Kilinu se èinilo da ga je upravo zbog te neodluènosti Fani polako povelauz piramidu moæi. Možda je pogrešno procenila da je u pitanju oseæanje mere.To mu je bilo smešno, ali brzo se predomislio; Fani je umela da procenjujemnogo boje nego on, bolje nego iko koga je poznavao, izuzev Abrahama. Kilin jeimao uspeha, uglavnom zahvaljujuæi èistoj sreæi, ali znao je da nije niizdaleka dorastao njenim sposobnostima.

"Rukovi i Kingovi uvek gunðaju zbog batinanja, ako je osuðen neko odnjihovih", rekao je Cermo. "Ali ipak nauèe ponešto."

"Još gunðaju zbog naèina na koji sam birao poruènike?"Za svoje direktne podreðene odabrao je Cerma i Džoslin, oboje Bišopove.

Poruènik Šibo bila je i pilot i glavni izvršni oficir. Ona je bila poslednjipreživeli iz porodice Najt. Mada je živela sa Rukovima, svi su je smatrali zaBišopa, pošto je bila Kilinova ljubavnica.

Eto od èega nastaje politika. U prvim teškim danima po poletanju saSnegobara, Kilin je pokušao da i Rukove i Kingove proizvede u poruènike.

Jednostavno nisu odgovarali za to. Pitao se da li su omekšali od života najednom mestu. Ipak, uviðao je da nije doneo politièki mudru odluku. Abraham biveæ uspeo da izgladi stvar na neki prefinjeni naèin.

"Dabre", nastavio je Cermo, "ali ništa gore nego inaèe.""Drži uši otvorene. Hoæu da znam šta se prièa.""Važi. Ima ih koji prièaju više nego što rade.""To se tièe samo Porodice.""Svejedno, koristilo bi im malo batina."Iskustvo ga je nauèilo da je najbolje pustiti Cerma da neko vreme

neometano prièa, kako bi iscrpao temu o disciplini posade. Ipak, bilo mu jekrivo što ne doruèkuje sa Šibo, èije toplo, smireno æutanje predstavljaogromnu utehu. Razumeli su jedno drugo bez beskonaènih razgovora.

"...da ih uvežbam, da prikupe tehno reèi iz brodskih kompjutera.""Miliš da bi mlaði bili bolji za to?" upitao je Kilin."Dabre. Šibo kaže..."Cermo je uvek smišljao nove naèine da poboljša obuku Porodice. Bila je

èinjenica da su svi ogrubeli i da su teško uèili tehnièke stvari. Porodice sutrgovale znanjem i veštinama, ali dugogodišnja tradicija pretvorila ih je uzanatlije, a ne nauènike.

Klimao je glavom, napola slušajuæi zahuktalog Cerma, a zapravo jeosluškivao neprekidne brodske zvuke. Prigušena tutnjava potpetica, grgoljenjeteènosti u cevima, tiho pucketanje paluba i spojeva. No, sada se èuo i dubljiton, od trenja meðuzvezdane prašine o ogromne balone životnih zona.

Drndavi zvuk se tokom proteklih nedelja pojaèao, duboki glas koji jegovorio gotovo podsvesnim basovima o pojavljivanju prizivajuæe žute zvezde.Dok je usporavao, 'Argo' je prodirao u sve gušæe oblake prašine koji suzaklanjali ovu stranu nailazeæeg sunca. Nakupljeni oblaci, potpuno crni,zaklanjali su im pogled na unutrašnje planete.

Duboki, rezonantni bas ton zadržao je svoju visinu koja je išla naživce.Ponekad mu se u snu èinilo da mu se obraæa spori, ozbiljni glas, reèimapretvorenim u duboko jeèanje koje predskazuje propast. Ponekad bi u snu èuopijanog diva koji nerazumljivo zapliæe jezikom, a telo mu se pri tom trese.

Smesta je odbacio nejasna priviðenja; Kapetan ne sme da se bavi mraènimi iracionalnim mislima. Ipak, brujanje je sada oseæao i u dlanovima koji supoèivali na stolu. Kao deèak, nije znao da su zvezde takoðe sunca. Veèiti tokgasova i prašine oko galaktièkog Središta èinio mu se nebitan, veèit, tih idalek.

Sada se prašina trla o 'Argo' kao sve brži vetar pokretan galaktièkimtoèkom. 'Argo' je nekako uspevao da ga ukroti, to je znao, da obuzdanevidljivu dinamiku. Teške, prašnjave struje zaklanjale su i sunca i planete,rekao mu je Aspekt Artur. Jeèanje koje je odjekivalo èitavim brodom kao da jenaricalo za mrtvim svetovima, zamrznutim vremenom, za uništenim vizijamaizgubljenih rasa za koje nikada neæe saznati.

Površina stola iznenada je sinula. Pojavile su se oštre crte Šibinoglica, spljoštene i izoblièene zbog neobiènog ugla. "Pardon", rekla je kad jeugledala poruènika Cerma. "Sada imamo jasan pogled, Kapetane."

"Vide li se unutrašnji svetovi?""Da, imamo jedan novi. Prašina ga je pre krila.""I detalji se vide?""Da, Kapetane", rekla je Šibo, a sjaj u njenim oèima odao je njeno

oduševljenje. Da su bili nasamo, verovatno bi dodala neku mraènu šalu.Kilin je naterao sebe da natenane završi tanjir zelenog gulaša i da

popije i poslednju kap èaja. Govorio je polako, gotovo olako. "Imaš dobarpogled, korisitla si sve detektore?"

"Naravno", odgovorila je Šibo, a blago povijanje u uglovima usanapokazalo je da shvata da je predstava uprilièena radi Cerma.

"Brzo æu doæi", rekao je Kilin bez ikakvog uzbuðenja. Gledao je svog ocakako se isto tako ponaša, davno, u Citadeli.

Cermo se nervozno meškoljio u stolici. Svi su želeli da saznaju dokakvog sveta ih je dovelo dvogodišnje putovanje. Mnogi su još smatrali da ih

je Bogomoljka poslala ka nekom jedrom, zelenom svetu. Kilin nije spadao u te.Nije verovao nijednoj maški. I dalje se seæao koliko je uživao kada su priuzletanju razbili Bogomoljku izduvnim gasovima 'Arga'.

Polako je dovršavao èaj, koristeæi vreme da razmisli o moguæimreakcijama Porodice ukoliko im se oèekivanja ne ispune. To bi bilo priliènoozbiljno.

Pomislio je da uzme još jednu šolju èaja. Ne, to bi bilo preteranomuèenje za Cerma - mada je dotièni poruènik jutros izgleda veoma uživao usliènom postupku prema Radanan.

Preskoèio je èaj, ali je ipak obukao punu uniformu i pošao sporije negoinaèe oko brodske ose, pa na gornji nivo.

Oficiri su se veæ okupili u kontrolnoj sobi. Svi su zurili u velikiekran, pokazujuæi prstom i šapuæuæi. Kilin je znao da pravi Kapetan nedozvoljava gužvu u kontrolnoj sobi, uprkos èinjenici da je to potpuno prirodnareakcija posle dugog putovanja.

"Šta?" oštro je rekao. "Niko nema posla? Poruènièe Džoslin, kakonapreduje krpljenje u suvoj zoni? Faldez, jesu li cevi u agro odeljku jošzapušene?"

Njegov strogi glas ih je trgao. Svi su se pokupili, bacivši preko ramenajoš po koji pogled na ekran. Želeo je da svi vide kako se nije uopšteudostojio da pogleda u sliku, nego se prvo pobrinuo za posao na brodu.

Nisu mogli da znaju da je namerno držao glavu tako da ga iskušenje nenavede da makar krajièkom oka pogleda sliku na ekranu. Razmenio je jošnekoliko reèi sa oficirima koji su odlazili, kako bi bio siguran da sushvatili šta je hteo. Tek tada se okrenuo, stegavši usne kako bi spreèio izraziznenaðenja koji bi mu se mogao pojaviti na licu, i pogledao pravo u sudbinukoja ih je èekala.

5.Kapetan Kilin se pre dve godine trgao kada je ugledao uništenu, smeðu

površinu svoje rodne planete, Snegobara, sa koje je 'Argo' uzleteo.Sada je sa olakšanjem posmatrao svetlucavu sliku pred sobom koja nije

nimalo lièila na onu izmoždenu ljušturu. Oko polova su se na sivim ledenimkapama videle plavièaste mrlje koje su se širile ka ekvatoru. Ali to jeshvatio tek posle onog najbitnijeg:

"Pogrešne boje", rekao je, zapanjen.Šibo je odmahnula glavom. "Ne sve. Led je taman, dabre. Ali sredina je

zelena, šumovita - vidiš velika jezera?""Beli prostori izmeðu izgledaju mrtvi.""Nema mnogo bilja", složila se Šibo."Šta je moglo da izazove...?" Kilin se mrštio, shvatajuæi da mu

nedostaje znanje o planetarnoj evoluciji, povrh svega ostalog."Možda zbog oblaka?" upitala se Šibo. "Prašina ubija biljke, prlja led,

postaje siv."Kilin je osetio da ne bi bilo mudro pokazati dubinu svog neznanja pred

Cermom, koji je ostao unutra."Može biti. Prašine je stvarno puno. Zato se i približavamo pod oštrim

uglom." Kilin se zagledao u osvetljeni srp planete, tragajuæi za znacimapostojanja ljudi. Noæna strana bila je potpuno tamna, ali i da su se videlasvetla, mogla su isto tako pripadati gradovima maški.

"Kapetane", bojažljivo je poèeo Cermo, "ne razumem..."U normalnim okolnostima nije dobro objašnjavati podreðenima zašto

donosiš neku odluku, to mu je Aspekt Ling èesto govorio. Ali bilo je dobrouèiti ih; predstojeæi dani biæe puni opasnosti, i ako Kilin strada, njegovnaslednik æe morati da zna mnogo toga.

"One male crne mrlje - vidiš?" pokazao mu je dok je uveæanje na ekranuraslo, tako da se sada nazirao i vreli disk matiène zvezde. Iza nje suprostrani, trakasti srpovi dve srebrnaste gasovite planete visili nasvetlucavom tkanju molekularnih oblaka. Sitne mrlje kvarile su sliku, iskrekoje su nastajale i nestajale svakog dana.

"Ova zvezda pocepala je oblak u prolazu. U nivou planeta ima dostaovakvih krhotina."

Kilin je zastao. Bilo mu je lako da razume trodimenzionalnu geometrijuna simulacijama koje su mu pokazivali Aspekti, ali sada je bilo teško snaæi seu dvodimenzionalnom prikazu.

"Zato sam odabrao oštar ugao", rekao je, "kako bih prošao što brže kroztu ravan. Tako neæemo naleteti na manje oblake koje možda nismo videli. 'Argo'ne bi izdržao ako bi ga koji od njih zaslepio."

Sa ljubavlju je gledao kako Šibin spoljašnji kostur bruji dok njene šakeprelaze preko kontrolnih ploèa. Polikarbonska mreža pravila je glatke, èvrstepokrete. Kilin je utoliko više uživao u sporom obrtanju 'Arga' što je Šibomehanièku pomoæ koristila samo za vrlo brze i precizne pokrete. Pod teškomgravitacijom Snegobara morala je da je koristi stalno samo da bi se održala.Genetski poremeæaj joj je dao samo normalnu ljudsku snagu, što je bilo mnogomanje od Porodiènog nivoa.

Ipak, veæ sam pogled na nju naterao ga je da se nasmeši. Dan mu je istogèasa postao lep.

Prizivala je na ekran potpuno razlièite slike planetnog sistema, obojenedreèavo crveno, tamno zlatno, hladno plavo. Kilin je znao da je to zbograzlièitih spektara, ali nije znao kako. Videle su se sitne taèkice u orbitiizmeðu planeta - sitne èvornovate nakupine kakve su se javljale svuda okozvezda u Središtu Galaksije. Ove je privukla Abrahamova Zvezda i sada sunemilosrdno zasipale njene planete.

"Kladim se da je nebo tamo dole puno ovoga", zamišljeno je rekla Šibo.Prizvala je svetlucavo narandžastu sliku koja je jasno pokazala pet repovakometa. Sve su ležale iznad ili ispod ravni planetnih orbita, blještavimlazevi upereni ka unutra kao prsti što optužuju.

Kilin ju je shvatio. "Svejedno", rekao je sa lažnom uverenošæu, "neverujem da je prašina mogla da uništi život. Ova planeta je i ranije nailazilana prašinu. Vidi se da su šume opstale. I dalje æe moæi da nam pruži zaklon."

Šibo ga je sumnjièavo pogledala. Ponekad mu je pružala ovakvenagoveštaje, pomažuæi mu da uoèi probleme pre nego što bi se zaista pojavili.U laganom stvaranju posade od velike je pomoæi, pomislio je Kilin, ako seKapetan i prvi oficir vole. Odupro se želji da se nasmeši, jer bio je siguranda bi mu Cermo pogodio misli.

"Vide li se meseci?" mirno je upitao."Za sada ne", odgovorila je Šibo. "Ali ima nešto drugo..."Njene vitke šake preletale su preko kontrola, pozivajuæi funkcije koje

Kilin nije mogao ni da prati. U daljini se pojavio grumen bronzane boje."Postaja", odgovorila je na neizgovoreno pitanje.Cermo je zinuo. "Sveænjak...?""Ne vidi se dovoljno dobro. Mogao bi biti.""Možemo li da vidimo bolje?" upitao je Kilin. "Ako budemo èekali da se

približimo, moglo bi da bude opasno."Šibo se zamislila i pritisnula nekoliko dugmadi. "Ne, ovako ne možemo.

Ali postoji još jedan sistem za fokusiranje. Treba ga ruèno montirati spolja.""Uradi tako", naredio je Kilin. "Ko je na dužnosti pod odelom?" upitao

je Cerma."Besen", rekao je Cermo. "Ali ona je mlada. Mogao bih...""Koristi posadu po rasporedu. Besen je brza i pametna.""Da, Kapetane, ali...""Nikada ništa neæe nauèiti ako se ne budu suoèavali sa problemima."

Kilin se seæao kako je njegov otac rekao isto to, odbijajuæi da zaštiti Kilinaod teških poslova dok je bio deèak.

Zagledao se u bronzanu taèkicu, a onda je zatražio od Šibo da vratinormalno osvetljenje. Pod bojama ljudskog spektra postaja je svetlucala toplokao dragulj, ali ni pod najveæim uveæanjem nije mogla da se razaberestruktura.

Sasvim je moguæe da je to ljudsko delo. Kilin je osetio nalet uzbuðenja.Možda je to zaista drevni Sveænjak, legendarno delo kristalnog savršenstva.

Jednom je kroz teleskop, sa Snegobara, video jedan, toliko dalek da sedetalji nisu razabirali. Video je samo svetlucavo postojanje, obeæanje lepoteizvan domašaja. Moguænost da naðu nešto naèinjeno ljudskom rukom, ovde nauskomešanom tamnom nebu, bila je dovoljna da Kilin opet oseti dubokopoštovanje i divljenje prema drevnim majstorima koji su naèinili 'Argo' i jošstarije Sveænjake. Pomisao da bi mogao da vidi jedan izbliza - nagna ga da senagne ka ekranu, kao da želi da ga natera da mu pruži odgovore.

Stigla je Besen, mlada žena èvrstog pogleda i mekih, senzualnih usana.Držala se kao pravi èlan posade i stala mirno èim je ušla. "Kapetane, ja..."

Kilinov sin, Tobi, upao je kroz vrata pre nego što je stigla da završi.Bio je raskalašan, za èitavu glavu viši od Besen, i sav zadihan. "Ja... èuosam da treba raditi spolja na koritu."

Kilin je zatreptao. Sin mu je bio rumen od uzbuðenja, oèi su mupoigravale. Ali Kapetan ne sme da dozvoli takvo ponašanje.

"Desetaru! Nisi pozvan ovamo. Sad...""Èuo sam poziv za Besen. Pusti mene...""Stani mirno i umukni!""Tata, samo sam hteo...""Stani mirno i ne landaraj jezikom. Ti si èlan posade, a ne moj sin -

jasno?""Ja... da... samo...""Stani na prste", odluèno je naredio Kilin. Zabacio je ruke na leða i

isturio bradu na nedisciplinovanog mladiæa u koga se pretvorio njegov sinèiæ."Š-šta?""Jesi li gluv? Stajaæeš na prstima dok ne završim sa izdavanjem

nareðenja desetaru Besen. Onda æemo naæi odgovarajuæu kaznu za tebe."Tobi je zažmirkao, zaustio da odgovori, a onda se ipak predomislio.

Progutao je knedlu i stao na prste, sa opuštenim rukama."A sada", polako je rekao Kilin Beseni, koja je sve vreme ostala u stavu

mirno, gledajuæi pravo pred sebe - mada joj je na pominjanje landaranjajezikom preko lica preleteo brz osmeh. "Verujem da poruènik Šibo ima za tebezadatak. Izvrši ga što brže možeš."

6.Besen se pokazala dorasla poslu pronalaženja potrebne optike u omotaèu

korita broda i pravilnom montiranju. Pratili su je preko glavnog monitora.Kilin je izribao Tobija pred Cermom i Šibo, znajuæi da æe Cermo proneti prièupo brodu brže nego da je emitovana preko kom-mreže. Tobi je sve vreme morao dastoji na prstima, èak i kada je lice poèelo da mu se grèi od bola, oblivenoznojem. U ovom nadmetanju oca i sina mogao je da bude samo jedan pobednik - tosu zahtevali tradicija Porodice i potrebe broda - ali Tobi se držao koliko godje mogao. Konaèno, usred namerno opširnog Kilinovog predavaja o potrebipokoravanja naredbama, Tobi se zateturao i srušio na palubu.

"Vrlo dobro. Lekcija je gotova", rekao je Kilin, i opet se okrenuo kaglavnom ekranu.

Besen je vešto podešavala vlaknasta, prozirna soèiva, suviše osetljivada bi bila stalno na otvorenom. Nagnula je njihovo postolje tako da su gledalau siæušnu, svetlucavu planetu koja je ležala zaklonjena prašnjavim prstimaekliptiène ravni zvezde.

Šibo je brzo dobila sliku. Kilin je gledao kako se vodenasta svetlostrazreðuje, a Tobi je ustao i poruènik Cermo mu je naredio da se vrati na svojpoložaj. Kilinu je ovo teško palo, ali bio je siguran da je u pravu, a AspektLing se složio sa njim. Neizbežni sukobi koji se javljaju prilikomkomandovanja posadom koja je istovremeno i Porodica zahtevaju da seproblematièni trenuci ne preæutkuju.

"Šta... šta je ono?" upitao je Cermo, zaboravivši da ne valja ispitivatiKapetana. Kilin je oæutao, pošto je isto pitanje mogao da postavi i sam.

Na taèkastoj pozadini lebdela je neobièna biserno bela stvar, diskprobijen debelom šipkom kroz sredinu. Sa šipke su se pod raznim uglovimaodvajali neobièni izraštaji. Kilin je nagonski znao da to nije Sveænjak. Nije

imao ništa od legendarne velièanstvenosti i kristalno prepletene lepote."Tehno maški, može biti", rekao je.Šibo je klimnula. "Kruži nad istom taèkom na planeti.""Postoji li naèin da se približimo planeti tako da ovo bude uvek sa

druge strane?" upitao je Kilin.I dalje je tek neodreðeno poimao orbitalnu mehaniku. Aspekt Artur mu je

pokazao mnogo pokretnih slika brodova i zvezda, ali Kilin je malo šta shvatio.Takve stvari su veoma daleko od iskustva èoveka koji je živeo bežeæi imanevrišuæi po izrovašenim ravnicama.

Jednom, kada je Kilin upitao može li brod da stalno orbitira iznad,recimo, jednog pola planete, Ling mu se nasmejao - vrlo neobièno oseæanje, jersiæušni glasiæ kao da je donosio odjeke drugih Aspekata koje Kilin nije niprizvao. Potrajalo je dok je shvatio zašto je takva orbita nemoguæa.Gravitacija bi privukla nepokretni brod.

"Mogu pokušati se niskom putanjom. Ali to nas je verovatno veæ videlo.""Ipak æemo ga izbegavati, poruènièe Šibo. Daj mi nagnutu orbitu, kako

satelit ne bi mogao da nas dobro vidi."Šibo je klimnula, ali po njenom brzom, blistavom pogledu znao je da je

razumela njegov stvarni razlog. Uskoro æe morati da odluèi hoæe li uopštezastati u ovom sistemu. Bogomoljka, bezoseæajna mašinska inteligencija saSnegobara, poslala ih je ovamo. Ali ako se pokaže da planetom pod njimavladaju maške, Kilin æe ih povesti dalje, što brže bude mogao. Ali kada æebiti vreme da se donese kljuèna odluka? Nikakvo iskustvo, nikakvo znanjePorodice nije mu govorilo kako da odluèi, niti kada.

Napustio je kontrolnu sobu i pošao kroz 'Argove' spiralne hodnike.Predstojala je inspekcija, i obavio je to natenane. Pazio je da mu korak budeodmeren, ne dozvoljavajuæi da se primeti koliko je obuzet nagaðanjima; tako jeposada videla jednog nimalo zabrinutog Kapetana kako obavlja svakodnevniposao.

Svuda se oseæalo narastajuæe išèekivanje dok su napredovali ka svojojzvezdi. Uskoro æe saznati jesu li stigli u raj ili na još jedan svet maški.Neobièno, bezbojno lice planete nije ništa nagoveštavalo, i moraæe da izbegavapitanja èlanova Porodice koji oèajnièki žele da ih umiri.

Dok je išao kroz boèni hodnik, zaèuo je tiho grebuckanje iz ventilacionecevi. Smesta je priskoèio, sklonio rešetku i zavirio unutra. Ništa.

Zvuk, nalik na tapkanje siæušnih nožica, polako je zamro. Mikromaška,nesumnjivo.

Ma koliko se trudili, nisu uspeli da unište sve maške koje je Bogomoljkaostavila na 'Argu'. Preostale mašine bile su uglavnom nevažne, predviðene zaèišæenje i manje opravke. Ipak, njihovo prisustvo smetalo je Kilinu. Znao jekoliko inteligencije može da se smesti u prostor velièine nokta na malomprstu; na kraju krajeva, duž kième je nosio èipove koji su sadržali èitaveliènosti. Šta li su u stanju da uèine èak i tako male maške?

Nije bilo naèina da to sazna. Tokom putovanja dešavale su seuznemirujuæe stvari, kada su problemi tajanstveno nestajali. Kilin nikada nijesaznao da li se brod sam popravlja pomoæu dubokih, skrivenih podsistema, ilito èine mikromaške, u ko zna koje svoje svrhe.

Nijedan Kapetan ne voli da njegov brod kontroliše neko drugi, i Kilin jeznao da neæe biti miran dve dok ne išèeznu sve mikromaške. Meðutim, osim nekogdrastiènog rešenja, nije bilo naèina da ih se mirno otarasi.

Uznemiren, odluèio je da odvoji jedan trenutak za sebe pa se zaustavio umaloj odaji tik kraj spiralnog hodnika. To je bila jedina soba na 'Argu'posveæena iskljuèivo vezi sa prošlošæu. Bila je dovoljno prostrana zasveèanosti povodom venèanja ili smrti, što je Kilin otaljavao ove dve godine,i u njoj su se na naspramnim zidovima nalazile dve ploèe, tamne kao gvožðe.

To je bilo Nasledstvo, rekao je 'Argov' kompjuter. Bile su prekrivenepauèinastim crtežima koji su svetlucali u svim bojama kada bi ih obasjalasvetlost. To je svakako bio digitalni jezik, ali u simbolima koje èak ni'Argovi' programi nisu mogli da razotkriju. Brod je imao stroga uputstva daèuva te ploèe, ugraðene u keramo-zidove. Oèito su predstavljale neku

nerazumljivu vezu sa poreklom èoveèanstva u Središtu, a možda i sa mnogo èimdrugim - ali Kilin nije imao pojma kojim putem da poðe od njih.

Umesto toga, došao je ovamo da posedi na klupi i razmisli.Velièanstveno, ozbiljno prisustvo blizanaèkog Nasleða davalo mu je neobiènoumirujuæe oseæanje povezanosti sa ljudskom prošlošæu, nepoznatom pa ipakvelièanstvenom. Ljudi su u drevna vremena gradili ovakve brodove, jedrilislabašnim strujama izmeðu zvezda, i dobro su živeli, bez satiruæeg prisustvaneizmerno nadmoænih biæa.

Kilin je zavideo ljudima iz tog vremena. Sada je zastao da bi prevukaodlanovima preko glatke površine Nasleða, kao da bi na njega mogao da preðedeliè prastare mudrosti.

Otkako su mu zapali u deo mnogi kapetanski problemi, èesto je mislio naAbrahama i na sve one koji su živeli pre njega. Vodili su nevoljno odstupanjepred maškama. Sve su izgubili.

Kilinu i Bišopovima sudbina je poklonila deliæ nade. Novi svet, novevizije. Mogao je da oslobodi svoj narod, ili da izgubi u poslednjem bacanju.

A ta moguænost je stigla samo jedno pokolenje prekasno. Abraham bi sadaznao šta mu je èiniti. Umeo je da nareðuje lako i bez ikakvog vidljivognapora. Kilinu je otac sada nedostajalo mnogo više nego neposredno posleAbrahamovog nestaka u Propasti, kada je Citadela Bišop pala. Stalno se pitaošta bi sada uèinio njegov otac...

Uzdahnuo je i ustao. Ponovo je prešao dlanom preko Nasleða. Potom seokrenuo i izišao, sa taèkasto smeðom slikom planete u desnom oku, kako bimogao da prouèava nove slike kako budu stizale.

Toliko se zamislio da nije èuo zvuk trèanja u spiralnom hodniku. Neko muje naleteo pravo na rame, tolikom silinom da se okrenuo u polukrug.

Pridržao se za zid, boreæi se za dah. Sin mu se zagledao u lice. "Tata,dobro si?"

"Ja... nisam èuo... da dolaziš."Dotrèali su Besen i još troje drugih, i vatrena potera za Tobijem se

prekinula èim su ugledali Kapetana."Mi smo samo, znaš, malo igrali šutlopte", plašljivo je rekao Tobi,

držeæi malu crvenu kuglu."To je jako zabavno, na osi", rekao je drugi mladiæ."Dabre, veselije je u malom ge", dodala je Besen. Oèi su joj bile vesele

i blistave.Kilin je klimnuo. "Drago mi je što održavate kondiciju", rekao je.

Znaèajno je pogledao ostale, i to je bilo dovoljno da ga ostave nasamo saTobijem.

"Prièao si šta se desilo u kontrolnoj sobi?"Tobi se ugrizao za usnu, videlo se da je uznemiren. "Ne vidim što si

morao da me tlaèiš.""Neæu sad da ti prièam o disciplini, ali...""E, to mi je milo. U poslednje vreme si mi samo o tome prièao.""Nisi mi dao drugog izbora.""A ti meni nisi dao nikakvu šansu.""Kako misliš?"Tobi je nervozno slegnuo ramenima. "Stalno me tlaèiš.""Samo kad me ti teraš na to.""Slušaj, ja se stalno trudim.""Možda i previše.""Dosadilo mi je da samo sedim. Hoæu nešto da radim.""Tek kad ti narede.""Tako? Ne...""I ima da zavežeš kad ti se kaže."Tobi je frknuo. "To govori onaj tvoj matori Aspekt Ling, je li? Šta

znaèi 'zavežeš'?""Znaèi da æutiš. A moji Aspekti su...""Otkako si ga dobio, èini mi se da on izdaje nareðenja.""Savetuje me, razume se..."

"Meni se èini da matori kreten vodi 'Argo', a ne ti.""Ja svoje Aspekte držim pod kontrolom." Kilin je shvatio da mu je glas

strog i zvanièan, pa je nastavio sa više topline. "Znaš i ti kako je toponekad. Imaš dva Lica - koliko dugo? Godinu?"

Tobi je klimnuo. "Dobri su mi.""Sigurno. Ne prave probleme?""Retko. Dobri su mi za tehno.""Ali vidiš da sada neke stvari drugaèije posmatraš.""Dosadilo mi je da samo sedim okolo i popravljam stvari.""Kada doðe vreme..."Tobi se iskezio od oèajanja. "Mi i ostali, i Besen, svi mi - hoæemo da

uèestvujemo u svemu.""I hoæete. Samo mirno èekajte, dobro?"Tobi je uzdahnuo i sa lica mu je polako nestala napetost. "Tata, kao da

više... kao da više nikada nismo...""Samo nas dvojica?"Tobi je klimnuo, progutavši knedlu."Bolje da zapamtiš, ja sam Kapetan mnogo èešæe nego što sam tvoj otac."Tobi je stegao vilice. "U poslednje vreme si se baš okomio na mene."Kilin se zamislio, pokušavajuæi da utvrdi je li to taèno. "Možbit.""Ja se trudim.""I ja", tiho je rekao Kilin."Neæu ništa da propustim kad budemo sleteli.""Neæeš. Svi æe nam biti potrebni.""Nemoj me izostaviti samo zato što sam ti... što sam tvoj...""Sin? Pa, to neæeš nikada prestati da mi budeš, ali možda æeš poželeti

da nisi.""Nikad.""Nemoj misliti da æeš imati povlastice.""Ne mislim.""Sine... ovo ne menja ono što smo, da znaš.""Valjda." Tobi je opet delovao napeto. "Samo... nije kao nekada.""Kada smo bežali da spasemo goli život? Mislim da je ovako mnogo bolje.""Da, ali... znaš...""Teška vremena izgledaju lepa samo kada ih se seæaš u dobra vremena."Tobijevo lice se malo opustilo. "Valjda.""Meðu nama neæe biti nikakve razlike.""Valjda."

7.Tobi se vratio igri šutgola duž spiralne ose. Kilin ih je upozorio da

budu oprezni i da paze da ne smetaju posadi na dužnosti, ali nije ni pomislioda im zabrani igru. Koliko je on znao, èoveèanstvo je i nastalo u pokretu,uvek goneæi neku malu divljaè koja je skakala na sve strane baš kao lopta, inije hteo da ometa osnovne ljudske nagone. Posada je tako održavala kondiciju,a pomagalo je i da se izglade nesporazumi.

Ali ne svi. Dok je prolazio kraj prolaza za održavanje, naišao je nadesetak èlanova Porodice zbijenih oko male vatre od kukuruznih klipova iljuski. Kilin ni malo nije voleo garave mrlje koje je ovaj obièaj ostavljao pobrodskim zidovima, ali razumeo je potrebu za zajednièkom vatrom. Pucketavižuti plamenovi poigravali su u polumraku kao podivljale aveti, bacajuæilelujave senke preko lica zadubljenih u razgovor.

Oèekivao je da æe sada biti sve više razgovora; brod je odjekivao odrasprava i ogovaranja. Iznenadio se kad je u skupini badavadžija ugledaoporuènika Džoslin.

"Kapetane!" pozdravila ga je. Bila je žilava, sredoveèna žena brzih,lukavih oèiju. Nosila je kombinezon pogodan za brodske poslove, prekrivendžepovima i nimalo izgužvan. Porodiène veštine šivenja i oblikovanja metaladošle su do punog izražaja tokom poslednje dve godine puta sa Snegobara, pa jesvaki pripadnik Porodice dobio dovoljno èvrste odeæe od organotkanja i od

biljnih vlakana iz životne zone.Kilin je odgovorio polusalutiranjem, pozdravom koji je davno usavršio.

To je bilo dovoljno kao pozdrav, ali je i podseæalo da je on Kapetan, a nesamo još jedan èlan Porodice. Veæ je hteo da poðe dalje kad mu se Džoslinobratila. "Spremamo se da zauzmemo onu postaju, jel'bre?"

Kilin se iznenadio. "Kako..." poèeo je, a onda se predomislio. Ne smepokazati koliko se zaèudio što je vest o postaji tako brzo obigrala brod.Ogovaraèke moguænosti su neiscrpne. "...znaš?" završio je.

Znao je da bi po pravilima starog, zvaniènog jezika trebalo da koristipunu reèenicu, "kako to znaš", jer dugi sati provedeni sa Aspektima uèinili sumu taj jezik gotovo normalnim, i namerno ga je koristio da bi naglasio svojpoložaj. Ali u ovom trenutku bi možda bilo bolje da koristi svakodnevni jezikposade.

"Èujemo da nas èeka veliki satelit maški", polako je rekao neko."Vesti se šire", priznao je Kilin, spustivšii se na pete. To je bio

drevni položaj, koga je Porodica usvojila dok je bila stalno u pokretu, uvekspremna da skoèi i poðe u sluèaju iznenaðenja. Ovde je bio besmislen, razumese, ali je naglašavao njihovu zajenièku prošlost i jednakost. Svi oko vatretakoðe su èuèali, neki su držali boèice mirisne vode. Jedan desetar je ponudiosvoju Kilinu i ovaj je otpio: bogati ukus kajsije, voæa koje je dobro uspevalou životnim zonama.

"Dabre", rekla je Džoslin. "Hoæemo imati skup?""Što bi?" oprezno je odgovorio Kilin."Plan bitke!" glasno je uzviknuo jedan krupajlija."Kakve bitke?" tiho je odvratio Kilin."Pa sa tim maškogradom", rekao je èovek. Iz grupe je doprlo odobravajuæe

mrmljanje."Siguran si da je maškograd?" blago je upitao Kilin."A šta bi bio?" upitala je jedna žena.Kilin je slegnuo ramenima, pažljivo ih odmeravajuæi. Sve ih je uzbudila

moguænost napada, svi su bili napeti. "Videæemo.""Mogli su ga napraviti ili ljudi ili maške", rekla je Džoslin, "a ljudi

sigurno nisu.""Neæemo napasti nikog dok ga dobro ne odmerimo", rekao je Kilin."Da ga iznenadimo!" promuklo je rekao krupajlija. Kilin je podozrevao da

je ovaj popio i nešto drugo sem mirisne vode. I zaista, na nekoliko licaprimetio je sjaj, nesigurno podrhtavanje oèiju ili kapaka, što mu je mnogogovorilo. Jasno narušavanje propisa. Ali znao je da nije pravi trenutak zaoptužbu. Dešavalo se nešto ozbiljno i morao je da sazna o èemu je reè.

"Da se obrušimo na njega sa crnog neba - to je iznenaðenje?" nasmejaose.

"Pobili smo maške na brodu!" uzvratio je krupajlija."Tada smo im priredili pravo iznenaðenje. Nisu oèekivale napad pri

uzletanju. Imali smo samo tu šansu da oèistimo brod, i iskoristili smo je."Kilin je odmahnuo glavom. "Neæemo je imati ponovo."

To je uæutkalo veæinu; poslednjih minuta skupina je uznemireno mrmljala.Kilin i dalje nije shvatao odakle potièu njihove ideje. Veæ duže vreme gledaoje kako Porodica poprima uobièajene loše navike nomadskog naroda primoranog dapredugo obitava u zatvorenom prostoru; bilo je piæa, stimulatora, kockanja,èestih besmislenih svaða.

Osim tih poroka, sa kojima je mogao da se razraèuna na uobièajenenaèine, postepeno se izdvojio jedan ozbiljniji problem. Prièali su jednidrugima soène prièe o davnim bitkama i velikim pustolovinama, po pravilustrašno naduvane. Kilin se odlièno seæao godina provedenih u bekstvu prekoSnegobara - koliko èesto je oseæao ledeni strah, muènu neodluènost, kolikoèesto su morali žurno da se povlaèe posle ponižavajuæih poraza. A u ovimprièama svi su (a pogotovo onaj ko prièa) bili odvažni, vešti, brzi i uporni,pravi tamanitelji maški.

Nisu u pitanju bile samo prazne prièe. Gledao je plamen, a dim mu ještipao oèi što je bilo gotovo prijatno. Miris paljevine donosio je bezbrojna

seæanja na teške noæi koje je provodio piljeæi u vatru, plašeæi se svakogneobiènog zvuka koji bi se zaèuo u tami. Kukuruz je davao prijatniji dim negodrvo, ali skupina je ipak bila obavijena plavièastom zavesom, što jeoznaèavalo koliko zavise jedni od drugih.

Osetio je da nastupa popuštanje pa je namerno produžio æutanje,puštajuæi da se strasti smire. Tek je Džoslin prekinula tišinu. "Kol'ko se jaseæam, Fani je govorila da ne treba ostaviti maškograd za sobom doknapredujemo."

Svi su poèeli da klimaju. Kilin je otpio gutljaj kajsije da bi prikrioiznenaðenje. Znaèi, Džoslin širi te ideje, i to pozivajuæi se na nekadašnjegKapetana, Fani. Fani je bila mrtva veæ godinama, Bogomoljka ju je sasekla naSnegobaru, ali i dalje je uživala veliko poštovanje Porodice. I Kilin ju jeneizmerno poštovao i voleo. Bezbroj puta se, tokom dugog putovanja, pitao: Štabi Fani sada uèinila? i odgovor mu je pomagao da se odluèi.

Ali ovo je bilo drugaèije. Džoslin je koristila uspomenu na Fani kako biizazvala nevolje.

"Takoðe je govorila da ne stvaraš neprijatelje koji ti nisu potrebni."Kilin se polako osvrnuo, zagledavši se svakom ponaosob u oèi. "A pogotovo akosu veæi od tebe."

Zaèulo se odobravajuæe mrmljanje. Džoslin nije gledala Kilina, ali jenastavila. "Ako ne možemo da zauzmemo postaju, kako æemo da sredimo èitavuplanetu?"

Kilin je znao da sada mora da bude oprezan. Vladalo je napetoišèekivanje, kao da je Džoslin izrekla ono što su svi mislili. Ovo je biorazgovor Porodice, a ona je pazila da ne prekoraèi granice brodske discipline.Mogao bi odmah da je prekine, da pokaže bes, ali to bi ostavilo nerazrešenapitanja i nervozu u posadi. Odluèio je da se ne poziva na svoj èin. Umestotoga se nasmejao.

Džoslin to nije oèekivala. Smeh ju je iznenadio."To mora da govori onaj tvoj Aspekt ubica", nasmešio se Kilin. Potom se

obratio ostalima. "Džoslin je lane dobila pet novih èipova sa Aspektima. Jedanod njih je Kapetan koji se specijalizovao za napade na maške - to je verovatnobio jedini manevar koji je znao, ali ni njega nije usavršio, jer nije dugopoživeo. Taj Aspekt daje sjajan savet, zaista - ali uvek isti."

Nekoliko lica se nasmešilo. Èinjenica je da Porodica nikada ne bipreživela ovo putovanje bez ogromnog znanja i èestih saveta Aspekata popitanju ljudskog tehna koji je saèinjavao 'Argo'. Ali njihovo stalno prisustvoèeznulo je da se što èešæe prikljuèuje na puna èula svog domaæina, da segladno nadiše vazduha i nagledaju života. Aspekti nikada nisu sasvimzadovoljni. Potièu iz mnogih razdoblja i èesto daju suprotne savete. Ponekadneko od njih nadjaèa svog domaæina i poène da misli umesto njega. Ponižavajuæeje prepustiti kontrolu jednom Aspektu.

Džoslin je stezala snažne vilice. "Govorim u svoje ime, a ne kao nekiprašnjavi Aspekt", prasnula je.

"Onda bi trebalo da izbegavaš borbu dok god možeš." Kilin je pazio da muglas bude miran i prijazan.

"Kao sada?"Znaèi, shvatila je nagoveštaj, ali je ipak rešila da izazove javni

sukob. Pa dobro. "Sad kad si to pomenula...""Neki od nas misle da èast Porodice zahteva...""Èast je prva stvar koju gubiš u boju", suvo ju je prekinuo Kilin.Smesta je zažalio što ju je prekinuo, jer je Džosliln besno zaèkiljila.

"Treba da sredimo maškograd pre nego što on napadne nas.""Naš cilj je svet, a ne kutija u svemiru", polako je rekao Kilin. Znao

je da æe izgubiti ako joj dopusti da se stvarno naljuti."Ako ga osvojimo, kontrolisaæemo èitavu površinu!" uzbuðeno je rekla

ona."I uzbuniæemo ono što na toj površini živi, pre nego što stignemo da

spustimo 'Argo'", dodao je Kilin."Fani nikada..."

"Poruènièe Džoslin, mani se te prièe o Fani. Sada sam ja Kapetan."To ju je uzdrmalo. Oduvek je znao da je ona najbolja kada može da se

pridržava predviðene taktike. Kada je trebalo promeniti pravac napada, uvek jebila nesigurna. "Da, ovaj, razumem, ali..."

"I kažem da idemo pravo dole. Jasno? Zaobiæi æemo postaju.""Pobogu, ta postaja mogla bi da nam..."- Kapetane!" -Uzvik nije potekaoo iz skupine nego iz Kilinovog pojasa. Trgao ga je

glasiæ koji je progovorio iz komunikatora: Šibo."Dabre", javio se. Džoslin je smesta prestala da ga zanima. Šibo ga je

retko zvala preko brodskog koma. Mora da je nešto važno.- Kontrole - poèela je Šibo, ali Kilin je smesta iskljuèio prekidaè.

Nikada nije dozvoljavao da posada sluša razgovore meðu oficirima, osim ako jenamerno želeo da nešto procuri u javnost.

Ustao je, kratko klimnuo Džoslini i pošao uz spiralu, ka kontrolnojsobi. Nije voleo što ostavlja raspravu sa Džoslin nedovršenu. Taman ju jeuzdrmao, ali jezgro pobune ostalo je nedirnuto. I ambicija.

Kada je prošao kroz vrata, Šibo je stajala neobièno nepokretna izamišljena; obmotala je ruke oko sebe, zakaèivši palèeve za rebra svetlucavogcrnog spoljkostura. Inaèe je neumorno preletala rukama preko kontrola,prizivajuæi 'Argove' energije i mikroumove.

"Kapetane, imam problem. Sasvim nov." Po oèima i usnama videlo se da nepreteruje.

"Postaja?""Možda." Spoljkost se pomerio, nalik na kavez od crnih kostiju, prateæi

njen pokret: nešto izmeðu sleganja ramenima i nemoænog širenja ruku. "Kontrolesu zakoèene. Ne mogu više da odreðujem putanju."

"Zašto?""Nešto je premostilo komande.""Odakle?""Možda bolje pitaj od kada.""Bogomoljka?""Može biti. Sada idemo putanjom koja baš ne odgovara za sletanje na

planetu.""Ne možeš da je premostiš?""Ne."Kada Šibo priznaje poraz, jasno je da je pokušala sve što je u njenoj

moæi. Kilin se nasmrštio. "Kuda sad idemo?""Prema onoj postaji. Protiv naše volje."

8.'Argom' se pronosilo duboko, bas jeèanje, nalik na pesme ogromnih,

naduvenih zveri.Dok je brod usporavao, prašina je brujala i trla se o mehurove životnih

zona. Èinilo se da retka prašina galaktièkog Središta, koja se spiralnouvijala ka obavijenoj zvezdi pred njima, svira na 'Argu' kao na ogormnomžièanom instrumentu. Melodije crvenih munja poigravale su po uglaèanom pramcu.

Kilin je gledao kako se prbiližavaju postaji. Stajao je leðima okrenutokupljenoj posadi i virio kroz prednji prozor. Bilo je jasno kakvom putanjomse kreæu. 'Argo' æe se postaviti paralelno sa velikom kružnom ravni postaje, aneke nevidljive sile æe ga vuæi uzduž. Šibo nije mogla ništa da uèini sa'Argovim' kormilom.

Dozvolio je sebi da se samoprezirno nasmeši. Njegovo ponosno razmetanjeodluènošæu pretvorilo se u promašaj. Džoslinino vešto - i tajno - podbadanjeposade, i javno neslaganje, bili su ga naljutili. Iskoristila je odnose unutarPorodice da napadne njegovu odluku kao komandanta. Sada je, za èudo, njenoprizivanje želje za akcijom poslužilo njegovom cilju.

Morao je da pripremi posadu za napad koji nije obeæavao nikakav uspeh.Napašæe nepoznate protivnike, i to na terenu maški koji nikada nisu videli. Smukom steèena taktika Porodice ovde možda ništa næe vredeti - još gore, možda

æe se pokazati potpuno pogrešnom.Narastajuæi disk pred njima otkrivao je srebrnaste pojedinosti. Pri ovoj

brzini, a postaja ju je nekako smanjivala dok su se približavali, potrajaæeviše od sata do stignu do središnjeg tornja. Ako im je to odredište, imaæevremena za sve pripreme koje je isplanirao. Ako ne, ima jurišni odred, spremanna mestu gde ga maške verovatno ne bi oèekivale.

Kilin je nosio punu sveèanu uniformu, plavo-zlatnu tuniku preko sivogkombinezona, a pod njom pojas pun alata i oružja. Nije želeo da gubi vreme napresvlaèenje ukoliko dogaðaji prekinu sveèanost. Borbeni odredi bili suspremni kraj svakog ulaza u brod, èekajuæi samo znak pa da poðu u napad.Preostala posada, okupljena ovde, bila je samo maska. Kilin nje imao naèina dasazna da li su oni koji upravljaju postajom veæ postavili prisluškivaèe naoplatu broda, dovoljno snažne da uhvate i razgovore. Ali moraæe da pretpostavida se to desilo, pa da ih iskoristi protiv neprijatelja ako uzmogne.

Svetlucavi, savršeno okrugao disk pred njima sada je ispunjavao polovinuneba. Po njemu su se kretali spiralni, fosforescentni talasi, srebrni poivicama a zlatni pri vrhu. Svetlost je lebdela kao magla preko èvrstog metala.Na ivici diska obrazovali su se lukovi, koji su se tu valjali i hitali unasumiènim potoèiæima.

Ko zna kako, taj haos svetlosti se rastakao u jasno ocrtane talase kojisu rasli i svetlucali u svakom naletu, slivajuæi se ka unutra da se stope savrtlogom koji se polako i velièanstveno okretao prema kuli u središtu diska.Oštra središnja osa prikupljala je talase koji su hitali ka unutra i rasipalaih u duginim bojama dok su udarali o njeno rebrasto podnožje.

Svetlošæu optoèeni središnji toranj virio je iznad i ispod diska,kilometrima dugaèak. Bio je sav naèièkan mrežom antena. Jedan kraj tornja bioje zariven u paru strujanja koje se raèvalo i neprekidno plamtelo, nemo ibelièasto na pozadini tamnog oblaka prašine. Drugi kraj lièio je na uglaèanipatrljak.

Izgledalo je da talasi vuku 'Argo' naniže u dugoj, sve nižoj putanjipreko okrugle ravnice. Ploèe oplate su pucketale, a paluba se talasalaglatkim, mišiæavim pokretima, kao da se budi. Kilin se upitao koliko povijanjabrod može da izdrži.

Šibo mu se obratila sasvim tiho, kako okupljena Porodica iza njih ne bimogla da je èuje. "Da poènemo?"

"Još malo. Šta god nas vodilo dole, izgleda da ne preduzima nikakve mereopreza."

"Možda misli da smo maškobrod?""Nadam se." Kilin je posmatrao svetslosna pražnjenja kako se stapaju i

prepliæu u dubini pod njima. Èinilo mu se da plovi ogromnim morem, i setio seda je jednom bio na takvom mestu - u unutrašnjem digitalnom svetu Bogomoljke,u velikom sivom okeanu uma.

"Šta sad?" zahtevala je Šibo."Oni u cik, mi u cak."Okrenuo se kad je osetio da je u odaji zavladao potpuni mir. Poruènici

Cermo i Džoslin postrojili su Porodicu u uredne kolone u stavu mirno.Ovakvu atmosferu je želeo i pažljivo ju je isprogramirao. Ovde je

okupljeno svo èoveèanstvo koje æe on ikada više videti, pomislio je. Najbližabraæa ostala su na Snegobaru, neizmerno daleko. Koliko on zna, ova grupicamožda je jedini preživeli ostatak rase.

"Tata? Ovaj, Kapetane?"Trgao se i okrenuo da pogleda Tobija. "Izišao si iz stroja, vojnièe",

strogo je rekao."Da, ali moram da nosim ovu prokletu spravu, i to zbog tebe." Tobi je

nelagodno izvijao vrat pod kapuljaèom koja mu se spuštala i preko ramena,prièvršæena za kacigu.

"Nosiæeš u bitku opremu koja ti je odreðena", kruto je rekao Kilin."Ali to æe me samo usporavati!""A nama æe dati dobar pregled akcije ispred i oko tebe. Neko mora da

nosi opremu za snimanje okoline." Namerno je upotrebio pun naziv aparata, što

nije spadalo u uobièajeni reènik Porodice, èime je naglasio svoj položajKapetana.

Kod Tobija nije uspeo. "Ti si me osedlao ovim, taèno?""Opremu dodeljuje poruènik Cermo."Tobi je frknuo. "Znao je šta ti želiš.""Cermo odreðuje zadatke i bira najsposobnije", još strože je rekao

Kilin. "Ponosan sam što je procenio da je moj sin sposoban za tako važanposao."

"Tata, biæu spora meta dok nosim ovo èudo, puzaæu tamo dole. Potisnuæeme u drugu liniju."

"Baš tako. Hoæu pogled iz druge linije, a ne iz prve.""Nije pošteno! Hoæu...""Vrati se u stroj, inaèe neæeš ni kroèiti napolje", oštro ga je presekao

Kilin.Tobi je zaustio da se pobuni i Kapetan je morao da doda: "Smesta!"Tobi je naglašeno slegnuo ramenima i vratio se na svoje mesto u treæem

vodu levog krila. Stajao je kraj Besen, mlade crnooke žene; Kilin ih je uposlednje vreme èesto viðao zajedno. Doduše, bili su u istom vodu, ali to jeverovatno više prikrivalo nego objašnjavalo.

Kilin se nadao da ih Porodica nije èula, i da svi misle da su samoporazgovarali. S obzirom na to da je znao da nije u stanju da prikrijeoseæanja kad je u pitanju njegov sin, verovatno nije bio te sreæe. Kao da bida to potvrdi, Besen je iskosa pogledala Tobija i podigla obrvu. Kilin shvatida je svima u prostranoj odaji bilo prilièno jasno kakvu vrstu razgovora njihdvojica mora da su vodili. Savladao je nervoznu grimasu i kruto klimnuo Cermu.Poèela je inspekcija. Kilin je koraèao duž stroja, a korak iza njega išli suporuènici Cermo, Džoslin i Šibo. Pažljivo je zagledao svakog èlana posade.Dobro poznata lica, lica upadljivo zdravija od odmora i bolje hrane. Ali ilica koja su imala vremena da utvrde kako stari sistem odanosti Porodici istara organizacija ne odgovaraju situaciji kada se putuje velikim svemirskimbrodom. Lica koja su nesumnjivo pravila nedoreèene planove kako da sebiolakšaju izbegavajuæi disciplinu broda i Porodice.

Pošto više nije bilo pritiska stalne životne opasnosti, pojedinaèneambicije su našle sebi plodno tle. Hoæe li umeti da uèestvuju u bitkama posledugog nerada? Kilin je znao da mu se u umu skuplja hrpa sitnih utisaka.Kasnije æe ih obraditi, tokom usamljenièke šetnje po oplati broda, kako bistvorio zalihu materijala za poboljšasnje efikasnosti broda - ako ikada opetbudu poleteli sa 'Argom'. Ipak, obred je bio vredan truda.

Porodica je tokom putovanja stekla trideset dvoje dece. Majke su sestarale o bebama u dnu zasvoðene dvorane. Kilin se upitao hoæe li ta decaikada zakoraèiti po tlu sveta duboko ispod njih, ponosna i slobodna. I hoæeli, zapravo, ikada zakoraèiti bilo kojim svetom.

Bilo je vreme. Pre poèetka akcije bilo bi najbolje da ih podseti ko suzaista. Poèeo je da naglas èita Porodièni Ritual.

Aspekt Ling mu je našao tekst iz drevnih vremena. Citadele na površiniSnegobara zanemarile su obrede svemirskih putnika. Ali ovde su se savršenouklopili.

Tekst je bio strog, pun dužnosti, tradicije i strašnih upozorenja nakazne koje æe snaæi svakog èlana Porodice koji ga prekrši.

Mnogi drevni odlomci Kilinu su bili potpuno besmisleni. Proèitao jejedan takav ne dozvolivši da mu licem preleti ni nagoveštaj nerazumevanja."Nijedna Porodica neæe ukloniti niti poliintegrisati više od dva odvojenagenetska indeksa pri svakom roðenju, koristeæi pri tome veštaèka sredstva.Kazna za prekršaj je izgnanstvo oboje roditelja i deteta dok god ugroženo deteživi."

Šta li znaèi poliintegracija? I kako bi neko mogao da utièe na osobinedeteta koje æe se tek roditi? Doduše, Kilin se naslušao nagoveštaja o takvimdrevnim veštinama. Ostale su zakopane u magli porekla èoveèanstva, u VelikimVremenima. Ovaj odlomak je zaobilazno govorio o drevnom postanku Porodica, ipretpostavljao je da to deluje umirujuæe. Ljudski vektor odreðen je tako

davno, a sukob sa maškama takoðe potièe iz nezapamæenih vremena.Nešto u dugom tekstu, punom pravnih izraza i tehno reèi, privuklo mu je

i zadržalo pažnju. Porodica je kruto stajala, vrlo ozbiljnih lica. Dok jeèitao duge, ustalasane reèenice koje su se odnosile na pustošenja maški, i naodvažne napore koje svaki pripadnik Porodice mora preduzeti da bi ih spreèio,svi su se uskomešali. Mladiæ u prvom redu, Loren, imao je ogromne oèi. Sada sumu se ispunile suzama koje su potekle niz lice, neprimeæene. Imao je dalekpogled, možda je sanjao o klasiènim bitkama i odvažnim pobedama koje æeodneti.

Iznenada obuzet gorèinom, Kilin se upitao hoæe li ove drevne, zapetljanereèenice zaštititi Lorena od hitaca maški. Video je mnoge mladiæe pretvorene ucrvenu kašu - ili još gore, uništenog uma, a nekada živahne oèi prazne imrtve.

Uprkos naletu oseæanja, nije propustio ni reè iz govora. Prešao je nazavršetak, pun strogih moralnih pouka, u osnovi ispravnih i efikasnih, iako gaje nagrizala sumnja.

A onda je došao vrhunac:"U nastavku ovih visokih ciljeva, imam da priložim jedno novo ime.

Tradicija daje Kapetanu pravo da imenuje novopronaðeni zvezdani sistem. Ja samto pravo iskoristio. Blistava moguænost pred nama je Abrahamova Zvezda."

Svi su zažamorili sa odobravanjem. Legenda o Abrahamu još je živela."Posada broda ima vekovno pravo da imenuje otkriveni svet. Savet vaših

predstavnika izabrao je ime živo i sveto - Novi Bišop."Time je završio i Porodica je, sledeæi tradiciju, povikala "Dabre!

Dabre! Dabre!" i poèela da galami. Nekolicina je, pomišljajuæi na predstojeæubitku, imala da doda vrlo nepristojne predloge. Neki su bili neverovatnonemoguæi, opisujuæi nepostojeæu seksualnu strast izmeðu maški raznih oblika.

Kilin se povukao, potpuno izdvojen od efekta koji je izazvao. Ljudi nemogu da napadaju bez povišenog adrenalina i hormonske hrabrosti. Maške seprosto ukljuèe, ali ljudi koji æe rizikovati život moraju da imaju u venamamoæni hormonski koktel.

Kilin je postao svestan da je u poslednje dve godine poèeo da razmišljao dužnosti Kapetana kao o masi beskrajnih pojedinosti. Da bi se upravljalobrodom, potrebno je savladati bezbroj sitnih, ali važnih elemenata regulaciježivotnih zona, pritisaka i tokova, servo ureðaja i motora. Samo seæanjaAspekata provela su njega i njegovu posadu kroz masu sitnih misterija kojeomoguæavaju životu da opstane u najopasnijem od svih okruženja.

Ali sada je oseæao da mu se vraæa starije, prvobitno oseæanje onoga štoje potrebno Kapetanu. Odvažna inicijativa protkana ozbiljnim proraèunima.Sposobnost i brzina. Moralna i fizièka hrabrost. Taktièno upravljanjePorodicom koja mu je po brodskim propisima podreðena, ali zapravo predstavljanajdraže ljude koje æe ikada upoznati.

To su bile kljuène osobine. Nadao se da ima makar neke od njih. Tolikotoga zavisi od njega, a njega vode samo seæanja na Fani i Abrahama - èije jeizborano lice sada lebdelo pred njim, ozareno oèinskim osmehom.

Lièna mreža èula odjekivala mu je od nadražaja. Sada je bilo najvažnijedobro odrediti trenutak, a želeo je da prisluškivaèi maški - ako ih ima - èujuljudsko oduševljenje, i da tako ostanu nespremne za ono što æe uslediti.

"Kapetane!" povikao je Cermo.Dok se Porodica razbijala u rasprièane grupice, Kilin se okrenuo ka

Cermu i krajièkom oka uhvatio nagoveštaj pokreta u beskonaènom prizoru spolja.Kretali su se, brzo i glatko, ka središnjoj osi. Disk pod njima bio je

protkan svežim naletima energije. Aktivnost koju je primetio kao da seodvijala na dnu nemirnog okeana, i mogao je da uhvati samo nagoveštaj onogašto se u dubini dogaðalo. Ovalna oblièja brzo su jurila izmeðu èvornovatihuzvišenja. Mašine su žurile po šinama, nešto æoškasto kretalo se nalik na jatasitne ribe - ali sve zajedno ostavljalo je utisak urednog posla, izvoðenog podtrakama svetlosti.

Palubom se pronosio duboki ton. Metal je odzvanjao.Nešto kao da je pokušavalo da dohvati omotaè 'Arga'.

Kilin se prebacio na zatvorenu kom frekvenciju i šapnuo šifru: "Hoja!Hoja!"

Prikljuèio se na vezu sa kontrolnom sobom i Šibo. U levom oku mu seraširio pogled sa površine životnih zona. Nad 'Argovom' potamnelom, ulubljenomoplatom, vlažni, tanki mehurovi životnih zona izgledali su kao zloæudneizrasline. Kroz uzane proreze u njima nazirali su se brzi pokreti. Svi sužurili naniže, kroz nemirne talase elektrosjaja, pod zaštitnu senku diska.

Kilin je dvaput trepnuo i dobio pogled napred. Odnekud su se pojavileduge, cevaste maške, brzo napredujuæi ka ulazima u 'Argo'. Klimnuo je, iako jevideo samo savitljiva oblièja koja su im letela u susret.

Dobro je. Stiæi æe do ulaza za nekoliko trenutaka - svakako ih je poslaomašinski um da iskoriste trenutak dok su ljudi zauzeti sveèanošæu.

Znaèi, maške u postaji znaju nešto o ljudima - barem toliko da ihprepoznaju kao neprijatelje. To bi moglo da bude korisno. Kilin je odBogomoljke nauèio ponešto, izvesne poglede na èoveèanstvo. Maške su mu sadabile nešto razumljivije, mada ih nije manje mrzeo.

Maške sa postaje verovatno izvršavaju Bogomoljkina uputstva, poslata prenego što je 'Argo' i poleteo sa Snegobara. Šta god Bogomoljka smerala kad ihje poslala ovamo, Porodica je bila jedinstvena u jednoj stvari - uništiæesvakoga ko bude pokušao da ih kontroliše. Uništili su male maške na 'Argu'odmah po poletanju. Na najmannji znak uplitanja napašæe postaju. Bilo ih jekoji su smatrali da su Bogomoljkini planovi bezopasni, ali oni supredstavljali manjinu.

Kilin je stajao okružen Porodicom koja se polako umirivala, a video jesamo nemu dramu oko broda.

"Oružje!" šapnuo je preko koma. Odgovorilo mu je opšte škljocanje.Vitki, krivudavi oblici sada su se prbiližili glavnom i boènim ulazima u

'Argo'. Kilin je èekao da ih prvi dodirne. Uvijao se i naèinio omèu oko vrata.Kilin je video male držaèe kako se pomaljaju i zarivaju u 'Argovu' oplatu. Iostali su prišli svaki svojim vratima i namestili se...

"Vatra!" Kraj svakih vrata eksplodirale su ranije postavljene mine.Svaka je stvorila modroplavi oblak koji je prohujao kroz tela maški i zdrobioih.

Kilin je dozvolio sebi da se osmehne. Prvi udarac je dobro ispao, alisada æe na svakom koraku biti u pitanju ljudski životi. Postao je svestan daje odaja oko njega postala tiha, i da ga svi gledaju. Trepnuo je i uklonioprizore spolja. Cermo je stajao kraj njega. Polako je uzdahnuo, ispunjenneobiènim, pulsirajuæim zadovoljstvom što se ponovo, posle toliko vremena,nalazi u srcu akcije.

"Odredi!" povikao je. "Formirajte zvezdu!"

9.Nem i bezvazdušan, metalni predeo širio se na dalekoj pozadini iskrièave

tame kao svetlucavo obeæanje savršenog reda. Dok ga je gledao, Kilin jepomislio da je neobièno što mu je posao da zdrobi nešto tako savršenogeometirjsko, da zavede haos života.

Stajao je u kontrolnoj sobi, kraj Šibo. Ovo je bilo prvi put da zapovedapreciznim pokretima Porodice a da nije zaista tamo, da ne uèestvuje. PorodicaBišop imala je dugu tradiciju Kapetana koji se bore, rizikuju i ginu zajednosa ostalim èlanovima Porodice. Sada, pošto je zapovedao pravim brodom po prviput posle dugog razdoblja, to je bilo nemoguæe. Samo odavde mogao je danadgleda sve male ekipe koje su se roje po tornju, tražeæi nadum.

Promenljiva scena na glavnom ekranu bila je direktna veza sa sve-skanomkoga je nosio Tobi. Kilin je èkiljio u svaki pokret u ravni diska, puštajuæida na svaku sliku odgovaraju duboko usaðeni refleksi. Stezao je šake, pa ihopuštao i ponovo stezao.

Šibo ga je ispitivaèki gledala. "Ti si rekao Cermu da uzme Tobija?""Nebre.""Stvarno?" Kao da se iznenadila."Valjda ga je uzeo jer je brz. Neki u posadi æe misliti da mu je to

usluga. Ali da sam to tražio, da sam pokazao da posebno brinem za Tobija...""Razumem.""To je pogodba. Skaner te usporava, postaješ lakša meta. Ali...""Daje ti šansu da ga upozoriš ako nešto ne primeti."Kilin je nervozno iskrivio usta. "Nebre! Hteo sam da kažem da ostaje u

drugoj borbenoj liniji.""Što je bezbednije.""Pada."Okrenuo se na vreme da vidi Šibin mraèni osmeh. Veæ je nameravao da se

obrecne na nju ali je zastao, naterao sebe da se za trenutak udalji od ulogeKapetana, i smesta je zaèuo sebe kako mrmlja "mmm-hmmm" kao da nehotice neštoodobrava. Šibo ga je savrešeno razumela, i kada su bili nasamo nije ga puštalada stalno bude samo Kapetan. Veæ je hteo da je poljubi - što mu je bilo lakšenego da govori - kad se slika na ekranu izmenila.

Tobi je žurno koraèao preko ravnice, i povremeno je teško nalaziooslonac za obuæu. Bio je na dnu jedne od bezbrojnih 'ulica' koje su krivudalediskom, u ko zna kakve svrhe. Toranj je parao nebo pravo pred njim, tolikoveliki da nije mogao ceo da se vidi.

Kilinovu pažnju privukao je pokret kada je Tobi iskoèio iz 'ulice' kojaga je do tada štitila. Prišao je tornju, uzeo magnetni pripijaè i uz glasan'klong' prilepio se uz metalni zid.

Pridružile su mu se još dve prilike. Trèali su zidom, pazeæi da dobronameste obuæu za svaki korak. Na hirizontu zakrivljenog tornja pojavio seotvor oblika rastavljenih usana. Sve troje su uskoèili unutra. Kilin jeprimetio da je meðu njima Besen; njeni beli zubi bili su jedino što je mogloda se vidi pod kacigom, zbog jakog sunèevog sjaja.

Odjeknulo je šištanje. Nešto je iz boènog prolaza slalo na njihmikrotalase. Maške niže klase uvek su zamišljale da oružje za maške redovnodeluje, uopšte ne shvatajuæi da organski oblici umeju da iskljuèeelektromagnetni spektar pa da i dalje relativno nezavisno funkcionišu.

Kilinu je bilo drago što je pre akcije tražio da iskljuèe prijemnike,osim veze preko Tobijevog sve-skana. Tobi i Besen su jurnuli za kabastimmaškama i izbušili ih urednim rupama.

Odred je zalazio dublje u toranj. Nije bilo razgovora, koji bi maškamadao metu. Snažni žuti sjaj otkrio je uzani tunel naniže i Tobi nije oklevao dase baci niz njega.

Kilin je ustuknuo, bore na licu su mu se produbile, ali ništa nijerekao. Smesta je poèeo da prati ostale odrede i da im izdaje nareðenja zamanevrisanje.

Napad se odvijao izuzetno dobro. Odredi su zaobilazili, izbegavali inapadali spremno i vešto. Maške su bile glupe i nekoordinisane èim im jepoèetni plan propao. Verovatno su planirale da ponize 'Argo' razmeæuæi sesnagom. Ovo su bili stražari, a ne borci.

Ipak, dobro su ureðene. Savetujem ti da budeš oprezan pri napredovanju uunutrašnjost. I spora odbrana ume da privuèe brzog, nepromišljenog napadaèapravo u zamku.

Upadica Aspekta Linga podsetila je Kilina da naredi boènim odredima dauništavaju kom linije gde god ih naðu. Brzo su reagovali i oštetili nekolikovodova koji su oèito bili kom mreža. Kilin se brinuo zbog onih koji se ne videtako lako. Aspekt Ling je iskoristio priliku da se opet javi.

Ispoljavaš sklonost ka suviše brzim i kratkim nareðenjima, primetio sam.Veliki drevni generali umeli su da saèuvaju mirnu glavu, zapamti to, i nisudozvoljavali da haos bitke umanji njihovu pribranost. Na primer, jedan kopnenigeneral iz veoma drevnih vremena, po imenu Gvozdeni Velington, komandovao jeogromnom bitkom nazvanom Vaterlo, i primetio je da vatra preti da prekineliniju njegovih trupa. Poslao im je poruku: 'Vidim da se vatra prenela sastogova sena na krov zamka. Kada zamak bude pao, zauzmite uništene zidoveunutar bašte, pogotovo ukoliko bude bilo moguæe da neprijatelj preðe prekougljevlja do unutrašnjosti zgrade.' Otmeno, uredno - a napisano u sedlu, podneprijateljskom vatrom, usred vojne krize. Tako bi trebalo i ti da radiš.

Kilin je iskrivio lice, a u to se ubacio i Aspekt Artur:Moram da primetim da poruka sadrži pogodbeni naèin, i to u buduæem

vremenu - što je teško valjano koristiti èak i u sasvim mirnim okolnostima.Artur je bio nauènik i matematièar iz ere kasnih Arkologija. Bio je

precizan, sitnièav - i neprocenjivo vredan. Kilin potisnu oba Aspekta. Gledaoje kako Tobijev odred stiže u prostrano udubljenje oivièeno svetlucavimploèama. Kilin ga je prepoznao zahvaljujuæi slikama koje su mu Aspekti ranijepokazali. Starinska zamka sa unakrsnim laserima.

"Bežite napolje!" poslao je uskim snopom.Tobi ga je èuo i bacio se ulevo. Ubrzanje je pretvorilo sliku u

razmazanu mrlju.Ekran je prikazivao brze slike izuvijanih provodnika, bledo narandžaste

table, spletove žica. Munje zaurlaše oko njih odbijajuæi se o metalnepovršine. Sprženo-zlatna elektrièna preoptereæenja luèno su se izvijala isprednjih duž boènih prolaza.

"Mine", poslao je Kilin. "Zapeèatite."Mada je slika nastavila da juri kroz široki tunel, Kilin je èuo tiho

snik kada je Tobijevo odelo zatvorilo sve otvore kroz koje je struja mogla daprodre. Voltaža je vrebala svuda oko njih, èekajuæi u zasedi ljude koji jedvamogu da izdrže istovremeno delovanje Volta i Ampa, toliko im je unutrašnjostosetljiva.

Kilin je proverio nekoliko odreda koji su uspeli da uðu u toranj. Svi sunailazili na istu nespretnu odbranu. Zbog gustog spleta žica i provodnika biloje teško utvrditi gde se nalazi nadum. Niko iz Porodica nikada nije ušao naovakvo mesto. Iskustvo im nije bilo od pomoæi.

Zaèudo, primetili su oèita ošteæenja u nekim prolazima. Ovde je veæ biloborbi. Zaseci su izgledali sveži. Javio se Aspekt Ling:

Možda to objašnjava slab otpor na koji smo naišli."Kako?"Ako je neko veæ zauzeo ovu postaju, možda su na njoj ostavili samo

simboliène snage."Neke druge maške?" Kilin je znao da maškogradovi ponekad meðusobno

zarate, zbog jakog suparništva. Možda je Bogomoljkin odbor za doèek veærasturen?

Moguæe je. Kod naduma æemo možda saznati nešto više.Kilin je gledao 3D projekciju kule, prateæi napredovanje ekipa. Šibo je

unosila sveže podatke kad god bi se ekipe javile. Veliki prazni prostori naslici tornja brzo su se popunjavali.

Kilinu se uèinilo da nazire sistem u vijugavim tunelima. Mnogi hodnici iprolazi na postaji nisu se stapali u središtu ravnice diska. Umesto toga, išlisu ka mnogo višoj taèki, na severnom kraju tornja.

Poslao je nareðenje ekipama da poðu u tom pravcu. Potom je ponovopogledao sliku sa Tobijevog skanera. On je slao najpotpuniju sliku, koju su'Argovi' kompjuteri smesta ugraðivali u 3D mapu.

Tobi je napredovao kroz šestougaoni tunel. Besen je hitala ispred njega.Oboje su se vešto kretali u nultoj gravitaciji, manevrišuæi sa iskustvomsteèenim svakodnevnim vežbama na 'Argu'.

Pred njima je bio još jedan odred, koji je prvi stigao do središta. Veæsu prièvršæivali ulazne vodove na veliku tamnu kocku.

- Nadum, - stigao je signal preko koma."Tako izgleda."- Spremamo se da ga raznesemo, Kapetane. -"Dabre."Tobi je skoèio na gornju površinu kocke, uz glasan udar èizama. Kilin je

gledao kako prièvršæuju žice, kako buše rupe brzim ubodima lasera.U blizini su se pojavile maške, upadljive i nespretne. Smesta su nestale

u blistavom plamenu. Kilin se namrštio. Maške su delovale neuobièajeno sporo iglupo. Jesu li samo nenaviknute na napade ljudi?

Krajièkom oka primetio je pokret. Indeksi su pokazivali poveæanjezraèenja... i spora odbrana ume da privuèe brzog, nepromišljenog napadaèa

pravo u zamku..."Izlazite, smesta!" javio je Tobiju. Umesto da poslušaju, svi su poèeli

žurno da dovršavaju miniranje."Ostavite višak mina!" povikao je Kilin.- Ali spremne su, - javio je Tobi. - Samo da... -"Nema veze. Beži!"Nešto se pojavilo na udaljenom kraju tunela. Bilo je veliko i brzo, ali

Kilinovo upozorenje je veæ pokrenulo odrede. Oblièje nije imalo dobar ugao zavatru.

Dva odreda jurnula su u izlazni tunel."Detonirajte dodatne mine", naredio je Kilin.- Ali one samo lebde, - odgovorio je Tobi. - Neæe nauditi nadumu. -"Uèini to!"Umesto odgovora zaèulo se treštanje udara kroz èitav elektromagnetni

spektar. Kroz buku se probio èudan, sve dublji urlik. Kilin se namrštio. To jelièilo na samrtni krik životinje. Maške nikada ne ispuštaju takve zvuke.

Mora da su uhvatili ono veliko dok je prolazilo kraj naduma. Kilin jepretpostavio da je ono upravljalo postajom. Imali su sreæe što su odrediizbegli na vreme. No, i dalje je ostalo još mnogo opasnosti.

Slike sa Tobijevog skanera pokazivale su da su utrèali u tunel koji jevodio od naduma bez ikakvih skretanja.

"Ne", javio im je Kilin, "naðite tunel koji krivuda. Na ovakvimpreèicama èekaju zasede. Krivine æe blokirati zrake."

U jezivoj produženoj tišini gledao je kako prolaze sekunde. Ekran senjihao i poskakivao dok je Tobi izvlaèio najveæu moguæu brzinu za bestežinskostanje. Deèak je imao savršen oseæaj da maše rukama kao vetrenjaèa i daistovremeno postavlja stopala u pravi položaj da se doèeka i odbije jednimudarom. Slika na ekranu se kovitlala dok se Tobi tumbao po uzanim zatvorenimprostorima. Nazirale su se samo gomile svetlih taèkica od nekakvog tehna maškikoji se pojavljivao iz tame i isto tako brzo nestajao.

Konaèno su stigli u dugaèak tunel na èijem su se dalekom kraju videlezvezde. Tobi je ubrzao ka njima. Ekran je naglo poskoèio.

"Nadum je mrtav", javio mu je Kilin. "To je bio elektromagnetni talas odnjegovog raspadanja."

- Super! - javila se Besen.Kilin se ukoèio. Tobi se bezvuèno tumbao u zjapeæoj tami. Avetinjske

ruke su posezale ka njemu, plave i svetlucave, tražeæi šta mogu da sprže.Kilin je znao da postoje stvari koje se zovu Indukcija, Otpor i Kapacitet,koje igraju tajanstvenu ali smrtonosnu ulogu u ovim elektrodinamiènimhodnicima. Nauèio je da ih koristi, ali njihova srž nije spadala u praktièneprograme koje je prouèavao.

Tobi je skrenuo. Tri odreda su izjurila za njim kroz otvor.Sada je ekran prikazivao samo ledene zvezde i oštro žuto svetlo otvorene

ravnice.Tobi se okrenuo i pogledao nazad. Iz otvora na tornju pojavila se

zgrèena prilika u svetlucavom odelu, puna zraèenja koje je gotovo pogodiloglavnu skupinu.

Kilin je gledao kako se prizor primièe lebdeæem telu. Prepoznao je pooznakama Vohu, ženu poreklom iz Porodice Najt, sada je pripadala Bišopima.Nije se micala.

Polako se obrtala, ozbiljna i nedosežna kao planeta na svojoj putanji.Tobi joj je oprezno prišao. Pod kacigom se videla samo senka.

Kilin je primetio malu, tamnu mrlju na Vohinoj èizmi, možda trag nekoghica tokom napada. Rupa je bila sasvim mala, teško da je prodrla dovoljnoduboko da naruši vakuumsko zaptivanje odela. Ali otvorila je put voltaži i sadje bila optoèena svetlucavim oreolom. Kilin je primetio da je Vohina kaciganekako porasla i deformisana. Sada je znao zašto se pod vizirom ništa ne vidi.Iznutra je bio pokriven slojem sprženog ugljenika. Bilo mu je milo zbog toga,jer nije mogao da vidi unutra, gde je Vohina glava eksplodirala.

10.Seæanja su navrla dok je sedeo za sveèanom veèerom. Voha, dobra èlanica

posade koju je slabo poznavao. Platila je cenu za njegove odluke, a on nikadaneæe saznati da li je cena mogla da bude manja.

Na sreæu, njen genetski materijal i jajašca saèuvani su u laboratorijama'Arga'. Moramo preduzeti korake kako bi osigurali da svi èlanovi Porodicedoprinesu genetskoj raznovrsnosti buduæih pokolenja. Savetujem...

"Umukni!" promrmljao je Kilin. Aspekt Artur uopšte nije imao oseæanje zavreme, mesto niti pristojnost, a Kilin nije bio raspoložen za njegovo hladno,analitièko razmišljanje. Podigao je pogled sa porcije ukusnog peèenogpatlidžana i uverio se da niko nije primetio njegov uzvik, ili su bilidovoljno uètivi da to ne pokažu. Ignorisanje spoljašnjih manifestacijarazgovora sa Aspektima sada je smatrano lepim vaspitanjem. Miran život na'Argu' bare je kultivisao Porodicu.

Nehotice je ponovo preživljavao bitku; tu naviku stekao je tokom godinapovlaèenja po Snegobaru. Porodica je uvek održavala Svedoèenje ako je nekièlan bio ranjen ili ubijen u napadu, a ovog puta stradali su Voha i Liverbrok,oboje pogoðeni elektriènim oružjem. Zato je sazvano Svedoèenje radi žaljenja,a potom se Porodica razbila u manje grupice za obrok koji æe ostaviti mrtveiza njih i polako se pretvoriti u proslavu pobede. Kilin je prisustvovaomnogim ovakvim sveèanostima, kada se uglavnom nije proslavljalo ništa osimbekstva iz još jedne zasede maški ili izbegavanje potere. Bilo je prijatnopredsedavati veèerom kao Kapetan koji je upravo uspešno izvršio svoju prvuakciju i lako odneo pobedu.

"Nadam se da æeš sledeæi put nataæi skaner nekom drugom", rekao je Tobi,dodajuæi mu èiniju zapeèenog karfiola.

Kilin je dozvolio sebi da se nasmeši. "Sitne odluke oko zaduženjapoverene su Cermu", mirno je rekao.

"Ma hajde, tata", pobunio se Tobi. "Samo mi dramiš.""Šta radim?""Dramiš", objasnila je Besen, pažljivo izgovarajuæi reè. "To znaèi

preterivati.""Novi jezik za mlade Turke?" upitala je Šibo.Tobi i Besen su je belo pogledali, ali treæi mladi gost, desetar Loren,

sav je sinuo. "Pa, kan'da imamo k'o neki naš jezik, znate, kad prièamo osvemu."

"Turci?" Tobi je ipak bio uporan."Stari izraz", objasnila je Šibo. "Turci su bili stara Porodica koja je

živela vrlo dinamièno."To je i Kilinu bilo novo, jer ni on nije èuo za to, ali pazio je da se

ne oda. Bio je prilièno siguran da, ako je i postojala Porodica Turci, tosvakako nije bilo na Snegobaru. Možda su obitavali na Sveænjacima, ili èak ina drevnoj Zemlji. Šibo je dobro iskoristila godine putovanja, èesto jerazgovarala sa svojim Aspektima, mnogo je nauèila. Osim što su pomagali okotehna, Aspekti, pa èak i Lica, èesto su brbljali o svojim, davno izgubljenimvremenima i tradiciji.

"Dabre", rekao je Kilin, "Turci su se odvažno borili i brzo bežali."Primetio je Šibin sumnjièavi pogled ali je ipak nastavio. "Ipak, nikada nisuimali lepši dan nego ovaj koji ste nam vi omoguæili."

"Dabre, sredili smo ih", rekao je Loren, blistavih oèiju."Prosto smo poèistili maške", složio se Tobi.Besen je klimnula. "I to novu vrstu maški.""Primetila si", rekla je Šibo sa odobravanjem, dodajuæi joj tacnu

dvopeka sa ukusom senfa.Tobi je delovao uvreðeno. "Razume se. Zar misliš da se ne seæamo, da ne

možemo da razlikujemo servera od Njuške?"Besen je bila umerenija. "To su bile maške Snegobara. Zašto bi ovde bile

iste takve?""Maške su uvek iste", rekao je Tobi.Loren je bio viši od Tobija ali mršaviji, i zato je njegovo oštro

srezano lice uvek imalo izraz usredsreðenosti. "Ko to kaže?"Tobi je frknuo. "Porodièno znanje. Maške su iste po èitavom Središtu

Galaksije.""Možda su prilagoðene za svaku zvezdu", razumno je rekao Loren.Tobi na to nije imao odgovor, ali Besen je bila spremna. "Maške mogu

lako da se prilagode planeti. Živim oblicima je mnogo teže.""Živim?" Tobi je bio uvreðen. "Možemo mi da jurcamo brže od bilo koje

maške.""Ma ne", strpljivo je rekla Besen. "Mislila sam na pravo prilagoðavanje.

Na promene tela i tako to."Kilin je krišom dobacio Šibi pogled odobaravanja. Znali su mnogo više

nego on u njihovim godinama. "Kakve su bile ove maške?""Spore kao sunce", frknuo je Tobi.Loren je bio pronicljiviji. "Delovale su neorganizovano. Nisu mogle da

se saberu.""Nemoj misliti da su to bili ratnici", rekla je Besen."Sasvim dobro su se borile", rekao je Tobi. "Seæam se da si i ti morala

da izbegavaš mnogo udaraca."Kilin se sa zanimanjem nagnuo napred. "Besen, zašto misliš da nisu bile

ratnici?"Zastala je, svesna da ih Kapetan pušta da slobodno iznose svoje

mišljenje, i sada kao da joj je za trenutak bilo neprijatno. "Pa... imale suhvataljke, odvrtaèe, poli-ruke. Radnu opremu."

"Probale su da nas sprže", ljutnuo se Tobi.Besen se nije dala. "Ti mikrotalasni diskovi verovatno su oprema za kom,

a ne oružje.""A ono što nas je gotovo uhvatilo kod naduma?" gnjavio je Tobi.Besen se zamislila. "Nisam sigurna."Kilin ju je pažljivo gledao. Šta god da je vrebalo kod naduma, raspalo

se kada je eksplodirao svežanj mina. Porodica je pronašla samo beznaèajnedeliæe. Bilo je dosta neèega nalik na meso, ali maške su na Snegobaru èestokoristile delove nalik na samoobnavljajuæu hemiju života.

Besen je nastavila. "Mislim da neæemo saznati sve dok ne naðemo maškekoje su napravile postaju."

"Ma 'ajde, izmišljaš babaroge", nasmejao se Tobi."Umem da prepoznam servo maške kad ih vidim", rekla je Besen. "U postaji

su bile samo takve. Maška više klase bila je samo kod naduma.""Ne mož' ti to znati", rekao je Tobi. "Nismo stigli da je pogledamo.""Ali je logièno." Besen je pogledala Tobija sa ljubavlju, ali kao da je

mnogo mlaði. "Postaja je veæ bila ošteæena. Valjda su je jedne maške otele oddrugih. Upali smo pre nego što su stigle da opet organizuju odbranu."

Kilin je gledao Tobija kako se rve s tom idejom. Deèko je bio bistar,ali je puštao da mu oduševljenje utièe na misli - èak i da ih zameni.

"Èak i ako je to bio nadglednik ili tako neka maška", poèeo je Tobi, "mismo bili brži."

"Imali smo sreæe", odgovorila je Besen."Sreæe?" Tobi se uvredio. "Bili smo brzi!""Da nam Kapetan nije rekao da sve bacimo i bežimo, ne bismo bili ovde."Kilinu je bilo drago što Besen nije samo poslušni potvrðivaè svega što

Tobi kaže. U Porodici se javljala žalosna sklonost mladih devojaka daprihvataju mišljenja svojih momaka o svemu. Do toga su dovela mnoga pokolenjamirnog života u Citadelama. Dugo Povlaèenje posle pada Citadele Bišop kao daje to izbrisalo, ali posle samo par godina na 'Argu' izgledalo je da se takviobièaji vraæaju. On bi mnogo više voleo da njegove èlanice posade ne popuštajuuobièajenoj muškoj nadobudnosti, nego da razvijaju sopstvenu sposobnostprocene i voðstva. U sluèaju bitke, njihova pitomost mogla bi da bude pogubna.

Kilin je delio tradicionalno mišljenje Porodice da su žene obiènonajbolji Kapetani. Kad jednom proðu kroz šiparièko-romantiènu fazu, kadpodignu decu, opet dolaze do izražaja njihove sposobnosti, pogotovodiplomatija i sporazumevanje. Lako mogu da preko oficira i pomoænika postanu

Kapetani. Meðutim, Porodica sada nije imala vremena za razvijanje takodugaèkih i tananih i verovatno nepotrebnih metoda. On mora da podstièenezavisno razmišljanje, i doðavola sa prastarim igrama parenja.

"I ja tako mislim", rekao je.Besen je sinula. Tobi kao da se iznenadio, mada je to brzo prikrio

srkanjem krompir èorbe. "Voha i Liverbrok verovatno se ne bi složili."Besen se smraèila. Kilin je smesta zažalio što je bio tako otvoren.

Nikako nije uspevao da obuzda svoju mladu posadu. "Možda imaš pravo. Mislim dasu njih dvoje pogrešili."

Loren je smrknuto klimnuo. "Nisu zastali, nisu zakrpili odelo kad supogoðeni."

"Tako je", složila se i Šibo. Kilin je primetio da ga je krišompogledala i shvatio da mu je pritekla upomoæ iako je videla koliko je trapav."Laseri su im otvorili put do unutrašnjih žica u odelu. Nisu se potrudili dastave zakrpu. Voltaža je ušla unutra."

Kilin još nije bio naèisto u èemu se sastoji razlika izmeðu Volta,moænih duhova što obitavaju u maškama, i Ampa, tajanstvene sile brzog tokakoja nekako pomaže Voltima da traže i kreæu se u svetu mašina. Volti olièavajunameru, a Ampi su trkaèi koji ispunjavaju te namere, boreæi se protiv Oma.Pretpostavljao je da nikada neæe uspeti da savlada to znanje. Èuo je nauènaobjašnjenja, ali nije uspeo da ih rauzme.

Umesto toga, kao i svi u Porodici, ponašao se prema nauènoj osnovi svogsveta kao prema skupini živopisnih duhova i liènosti, kao prema jedinkama èijavolja usmerava dogaðaje koje on nije u stanju da vidi. Kad bi hteo da ihkoristi morao bi da se upusti u dosadno uèenje odgovarajuæih obreda -povezivanje žica, ukucavanje brojeva i komandi, reðanje provodnika, prekidaèai siæušnih èipova - što je izazivalo odgovarajuæe ponašanje jedinki kojenastanjuju beskrajno složenu unutrašnjost 'Arga'.

Oseæao je životne namere u mrtvoj materiji, ali zamišljao je da je za toodgovorno èoveèanstvo koje je oživelo drevni ljudski tehno svežom silom.Mašinski tehno je, opet, bio od poèetka mrtav i za ljude nepojmljiv. Poticaoje iz skorije i više evolucije Galaksije, to je znao, ali ga je prezirao zbogonoga što je uèinio èoveèanstvu - i zbog ravnodušnnosti prema bolu, zbog užasai neobjašnjivog prezira koji ljudi nagonski oseæaju, za razliku od maški kojeu svojoj nemilosrdnoj sigurnosti uopšte nisu za to sposobne.

"Dabre", nastavio je Kilin. "Volti su se krili u hodnicima. Kao mine;maške nemaju projektore. Vohu i Liverbruka ubila je nepažnja."

Ova izjava izazvala je æutanje i ukoèene, oborene poglede duž èitavogstola. Kilin se ugrizao za usnu, požalivši što nije malo pažljivije uoblièioizjavu. Ipak, bolje da se ovo što pre završi, pre nego što utisci izblede. "Itako je to bilo", veselo je rekao. "Ali vas troje - bili ste brzi, sigurni iprokleto dobri."

Podigao je èašu alko-soka i svi su se poveli za njim. Postojala jetradicionalna zdravica na svakoj veèeri posle Svedoèenja, i to mu se èinilokao dobar naèin da se promeni raspoloženje. Svi su odgovorili mrmljanjem. "Ipoèistite sto", rekao je Kilin. Svi su ga zbunjeno pogledali.

"Zar Porodica Najt nije imala takav obièaj?" upitao je Šibo."Da pojedu svu hranu?""Posle Svedoèenja, dabre. To pokazuje poverenje u buduænost, skupljanje

energije za nove bitke i pobede."Šibo je odmahnula glavom. "Porodica Bišop je poznata po jedenju.""Prasiæi, u poreðenju sa Najtovima", bocnuo je Tobi."Pretpostavljam da je to poèelo sa lošim godinama u Citadeli Bišop",

rekao je Kilin. "Bio sam mali, jedva se seæam. Kraj obroka bio je najbolji -slano i krckavo."

Šibo izvi obrve. "Šta to?""Hrana? Bube."Svi su delovali šokirano. Šibo ga je gedala u neverici. "To ste jeli?""Oh, dabre. Ponekad nije bilo ništa drugo.""Jeli ste bube?" zpaanjeno je pitao Tobi.

"Pošteno - pojedeš one koje hoæe da ti pojedu useve, tvoju pravu hranu.Dobar naèin da se uzvrati, dabre?"

Oni su ga i dalje zapanjeno gledali. "Solili smo ih", nastavio je, "ipržili nad Porodiènom vatrom. U velikim korpama, pomešane sa usevom koji suhtele da pojedu."

Loren je s mukom progutao knedlu, a i ostali su se nešto zagledali utanjire. "A sad lepo pojedite do kraja", rekao je Kilin, jedva se uzdržavajuæiod smeha.

Na Šibinim usnama je za trenutak zatreperio osmeh, a onda se opetuozbiljila. Ova glupost im je skrenula misli sa Vohe i Liverbroka. Osim toga,Kilin je znao da æe uskoro èitava posada saznati da je Kapetan jeo bube iradovao se tome. Nije ništa smetalo da brodom kruže prièe o starim vremenima,a time se izgraðivalo i oseæanje zajedništva koje æe im svakako biti potrebno.

Kilin je dokrajèio patlidžan i pasulj. Nije progovarao, mada su ostaliopet poèeli s razgovorom; mraèno raspoloženje ga je ponovo obuzelo bez ikakvogupozorenja.

Uživao je što veèera sa sinom i njegovim drugovima, ali ipak nije uspeoda ostane samo otac. Nije bio u stanju da se otrese uloge Kapetana kad biskinuo tuniku i amblem. Loren i Besen su Tobijevi drugovi ali i èlanoviposade, a dobar Kapetan koristi svaku priliku da obuèava posadu. Ma koliko seopustili tokom dugog putovanja, sada nije više bilo mesta za olako ponašanje.

To što je posmatrao Tobija kako se provlaèi i juri mraènim, tuðinskimprolazima ispunilo je Kilina užasom. Tada ga je suzbio, ali sada mu se svevratilo kroz mraèno raspoloženje koje ga je obuzelo dok su se drugi jošveselili. Nagaðali su koliko je Porodica morala da se prehranjuje groznimjelima u prošlosti - i hoæe li morati i u buduænosti, i znao je da pokušavajuda ga oraspolože. Meðutim, nije mogao da se otrese slika iz borbe.

Za ovo troje desetara što su se veselo gurkali, akcija je bilauzbudljiva pobeda. Za Kilina je predstavljala podseæanje na desetine borbi isav bol koji su one donele. Mladi još nisu nauèili da smrt nije dramatièniishod herojskog juriša. Ne - ona stiže sa naglim zvukom i jedan pripadnikPorodice pada, veæ spržen ili sprašen ili raznesen neprijateljskimprojektilom. Obièno umru a da ni ne znaju šta ih je snašlo. A ko æe bitipogoðen zavisi od hiljadu èinilaca koji se ne mogu unapred proceniti: položaj,teren, brzina, boja opreme, æudi pokreta i nišanjenja kod maški, beskrajnegomile pojedinosti koje se svakog èasa menjaju. Dakle, smrt je sluèajna ibesmislena - to se nauèi u boju. I sva Svedoèenja i sveèane veèere ne mogu daponište tu strašnu èinjenicu.

Kako li je njegov otac izlazio na krjaj sa tim saznanjem? Abraham kao dase nikada nije uzbuðivao zbog gubitaka na pohodima iz Citadele koje je vodio.Èak ni najgori dogaðaji kao da nisu uspevali da ga pogode. Ali svakako jesu.To je razlika izmeðu mene i Abrahama, pomislio je Kilin. Kilin mora da setrudi da uðe u ulogu Kapetana. Abrahamu je to savršeno ležalo. Abraham je bioono pravo.

Primetio je da predugo æuti, i zaustio je da se pridruži razgovoru. Prenego što je stigao da progovori, zaèuo je Cermovu kom šifru na ruènomzviždaèu. Èuli su je svi za stolom i zaæutali, znajuæi da Cermo, koji je ostaona straži, ne bi zvao osim ako je nešto važno.

Kilin je dotakao ruèni zglob. "Izveštaj?"- Kapetane, nešto se dešava na planeti. - Svi su èuli napetost u

Cermovom glasu."Stiže još jedan brod?" Jedan brod je veæ bio stigao sa površine

planete. Porodica je lako savladala dve maške pilota. Brod je bio punmašinskih delova.

- Nebre, to je... to je... bolje da sam vidiš. -"Stižem", rekao je Kilin, ustajuæi. Iznervirao se što mora ovako da

prekine veèeru. "Morao bi da poboljšaš svoje moæi opisivanja", dodao je.Reèenica je nosila u sebi pravu dozu govora iz starih, Kapetanskih vremena, iosetio je zadovoljstvo zbog toga.

- Izvini, Kapetane. - Cermov glasiæ je bio ojaðen. - Kako bi rek'o...

pa, kao nekakav prsten oko planete. I sve je sjajniji. -Kilin je osetio jezu. "U orbiti?"- Nebre. Izgleda kao da... kao da proseca. -"Kroz šta?"- Kroz èitavu prokletu planetu, Kapetane. -

11.Kilin isprva nije poverovao da je slika na velikom ekranu stvarna."Proverio si da nije greška?" upitao je Cerma."Da, Kapetane, prob'o sam..." Cermo se zabrinuto mrštio. Naporno je

radio i mnogo se trudio, ali za njega su komandne ploèe predstavljalenerazrešivu zagonetku. Šibo je preuzela kontrolu, talasavo preleæuæi šakamapreko dugmiæa što se aktiviraju na dodir.

"Sve je u redu", ubrzo je rekla. "Ono tamo je stvarno."Kilin nije želeo da veruje u blistavi krug, koji se pretapao u ogroman

luk u praznom prostoru a dobrom treæinom obima bio zariven u planetu. Nijemorao da ga razume, nagonski je znao da je ovo tehno nezamislive velièine. Akosu maške ovo èinile, stigli su na mesto mnogo opasnije nego u njegovimnajcrnjim košmarima.

"Uveæaj", kruto je rekao. Znao je da ne sme da pokaže strah.Obruè je bio tri puta veæi od Novog Bišopa. Toliko je blistao da je

pomraèivao èak i oštri sjaj Abrahamove Zvezde. Dok je slika rasla, Kilin jeoèekivao da æe ugledati pojedinosti. Ali dok je ivica Novog Bišopa rasla iispravljala se na ekranu, zlatni prsten nije postao ništa deblji, i dalje jepredstavljao samo tanku svetlucavu crtu zagrebanu kroz prostor.

Osim mesta gde je dodirivao površinu planete. Odatle je izvirao kovitlacgustog zraèenja. Kilin je smesta video da se oštre ivice prstena zarivaju uplanetu. Tanki pokrivaè vazduha na Novom Bišopu kovitlao se i hujao oko oštreivice prstena.

"Maksimalno uveæaj", napeto je rekao. "Usmeri u podnožje, gde sedodiruju."

Ne, nije dodirivao planetu. Sekao ju je.Usijano plave iskre koje su izbijale na mestu dodira najavljivale su

ogormnu katastrofu. Izvirali su smeði oblaci. Na oba mesta obrazovao setornado - debeo, rotirajuæi disk, oivièen rastrzanim oblacima. U samomsredištu neka sila podrhtavala je u divljim crvenim mlazevima.

Ali èak i pri ovom uveæanju zlatni obruè ostao je tanka, svetlucavalinija. Ovako približen, izgledao je potpuno prav; jedina kruta geometrija uvrtlogu mraènih oluja i uskovitlane energije.

Tobi, Besen i Loren pošli su za njima do kontrolne sobe i sada sustajali kraj zida. Oseæao je za leðima njihovo prisustvo.

"Pa to se kreæe", zapanjeno je šapnula Besen.Kilin je jedva uspevao da razabere taèku u podnožju koja je progrizala

put kroz planinu. Njen oštri sjaj naišao je na kamenu liticu i jednostavnoskliznuo kroz nju. Duž reza izbili su oblaci sivog dima. Vetar ih je brzorazneo. Potom je obruè prosekao put kroz vrh visoke, snegom pokrivene planine,nimalo ne usporavajuæi.

Pažljivo je zaèkiljio kroz oluju. Štete zapravo i nije bilo; stalnokovitlanje oblaka i vetra ostavljalo je utisak katastrofe, ali sam uzrok mirnoje nastavljao dalje, potpuno ravnodušan prema preprekama.

"Uzmakni", rekao je.Šibo je uèinila da se ekran odmakne od neverovatno oštre linije. Obruè

je mirno napredovao ka središtu Novog Bišopa. Više nije bio savršen krug, negoje postajao sve pljosnatiji na strani koja se probijala unutra.

"Poravnat je sa polom", rekla je Šibo. "Gledaj - napraviæu projekciju."Kraj stvarne slike pojavila se shema.Oèišæena od oblaka, slika planete jasno je sijala. Ravna strana obruèa

bila je paralelna sa osom rotacije Novog Bišopa."Nije prirodna tvorevina", rekao je Cermo.Kilin se jedva savladao da ne prsne u histerièan smeh. Nije prirodna!

Kako ste samo došli do tog zakljuèka, poruènièe Cermo?Ipak, nagonski je uoèavao pojedinosti. Obruè je imao istu glatku

zakrivljenost kao planeta, istu velièinu, istu ogromnu, nehajnu ljupkost.Kilin se trudio da misli na njega kao na nešto planski naèinjeno. Ovaj tehnoprevazilazio je svaku maštu. Znao je da maške mogu da obraðuju i uoblièujuèitave planine u svoje tuðinske, pucketave gradove - ali ovo...

"Kreæe se ka polovima", rekla je Šibo, potpuno mirnim glasom nalik najezero bez talasa.

Obruè je bio sve pljosnatiji i sve blistaviji kako se unutrašnja ivicapribližavala središtu Novog Bišopa. Kilin je sav obamro, sve njegove nade iplanovi nestajali su u zaboravu pred ovom ogromnom, jednostavnom stvari kojaje tako lako prodirala kroz planetu.

"Odakle... odakle je to došlo?"Cermo se uznemireno ugrizao za usnu. "Niotkuda, Kapetane, kunem se. Kad

sam ga prvi put video bio je nejasan, jedva prisutan.""Gde?""Upravo je poèeo da proseca vazduh. Mora da je došao odnekud spolja i

prosto se zario u Novi Bišop."Kilin nije mogao da poveruje. Mrštio se."Zasvetleo je pri dodiru?" upitala je Šibo.Cermo je klimnuo. "Da je sijao, video bih ga ranije.""Znaèi, izvlaèi svetlost iz onoga što radi planeti", zakljuèila je ona,

odsutnog pogleda. "Zato ga nismo ranije primetili."Kilin se za trenutak upitao kako ona može da ostane tako smirena dok

posmatra ovakav dogaðaj. Njegova mašta bila je otupljena. Trudio se da nekakoiziðe na kraj sa dogaðajima upuštajuæi se u pojedinosti. "Ko... koliko je todebelo?"

Šibin pogled mu je otkrio da je i ona primetila neobiènu oštrinu. "Manjeod 'Arga', rekla bih", rekla je, èkiljeæi.

"Tako mali", zamišljeno je rekao Cermo, "a vidi kroz šta sve seèe.""Planeta se ne raspada", rekla je Šibo.Cermo je klimnuo. "Drži se na okupu. Na nekim mestima se vidi gde je ovo

prošlo kroz stenu i ostavilo ožiljak. Ali stene se stapaju iza njega.""Pritisak opet stapa ivice", složila se Šibo."Nikad nisam video takav nož", rekao je Kilin, i smesta zažalio zbog

isprazne izjave. Kada se naðe pred ovakvom pojavom posada mora verovati danjihov Kapetan nije zapanjen koliko i oni. Sigurno su mnogi i iz drugih delovabroda videli zlatni obruè. Može ih baciti u slepu paniku. Kilinova prvapomisao bila je da pobegnu što dalje. To bi verovatno i bilo pametno. Alidošli su tako daleko...

"Šta misliš..." upitao je Tobi. "Možda to uopšte nije nož. Možda jenešto što živi od planeta? Jede ih?"

Ideja je i apsurdna i relativno razumna, pomislio je Kilin. Ovde se netreba oslanjati na logiku.

"Ako jede toliki kamen, kako to da je ostala tanka?" upitao je što jeopuštenije mogao. Besen se vedro nasmejala, i besmislena šala je ipak opustilaèitavu skupinu.

"Zašto bi je maške napravile?" Tobi je bio uporan.Kilin je primetio da niko ni za trenutak nije pomislio da su ljudi

napravili ovako nešto. Svetlucavi Sveænjaci, nalik na dragulje, bili suvrhunac ljudskog preduzetništva, pre bezbroj godina. Zapanjujuæa jednostavnostovog svetlucavog prstena jasno je govorila da ga je stvorio tuðinski um,oslanjajuæi se na velièanstvene perspektive.

Nema ravodušnost ove svetlucave stvari predstavljala je konaènu presuduprotiv svih njih, pomisli Kilin. Njihova beskonaèna razmišljanja i èežnje dalisu njihovom odredištu ogroman znaèaj, a sada je nešto mirno presecalo njihovnovoimenovani svet i time prekidalo sva nagaðanja. Krhko èoveèanstvo ne možeopstati na mestu gde se igraju nepojmljive sile. Pohod se završio propašæu prenego što su uspeli i da stupe nogom na tle svog novog raja.

"Hej, možda 'Argo' zna nešto o toj stvari", zagrejao se Tobi.

Loren mu se pridružio. "Dabre, pitajte sisteme mogu li da prepoznaju ovoovde."

Kilin je morao da se nasmeši, mada nije skidao pogled sa ekrana. Deèaciod šesnaest godina ne poznaju granice, ne mogu da zamisle problem s kojim nebi mogli da izðu na kraj s dovoljno znanja i ogromnom mladalaèkom energijo. Ako je on da im zabrani?

"Probaj", rekao je Šibi.Zadubila se u kontrolne ploèe, lica naboranog od koncentracije. Na kraju

je podigla pogled i odmahnula glavom. "Nema memorije. 'Argo' ne poznaje ovo."Kilin je prizvao sve svoje Aspekte. Bili su sreæni što makar za trenutak

obraæa pažnju na njih, ali samo jedan je imao korisnu ideju. Bila je to Grej,žena iz ere Velikih Arkologija. Njena liènost bila je do izvesne mereskresana, izgubila je sposobnost konstrukcije reèenica zbog neke greške uprenosu pre stotinjak godina. Poznavala je nauène i istorijske podatke iz svogi ranijih vremena. Glas joj je bio isprekidan i šuštav od nakupljenih smetnji,i imala je neobièan naglasak sa druge strane vremena.

Verujem da je... ovo nešto što su... teoretièari nazvali... "kosmièkastruna". Znali su za njih... u eri Sveænjaka... ali samo u teoriji...hipotetièki... prouèavala sam... te stvari... u mladosti...

"Meni izgleda stvarno", promrmljao je Kilin.Verovali smo... da su naèinjene... u najranijim trenucima... nastanka

svemira. Možeš da zamisliš... u to vreme... masu koja se... hladi i širi. Nijeuspela... da bude sasvim... simetrièna i jedinstvena. Mala strujanja sustvorila... defekte u vakuumu... stanje izvesnih elementarnih èestica...

Šta joj to, do ðavola, znaèi? nervozno je pomislio Kilin. Gledao jeobruè kako polako proseca put kroz sivu i bezliènu ravnicu. U kontrolnoj sobije vladala mukla tišina. Javio se Aspekt Artur:

Verujem da bi stvari išle bolje ako bih ja prevodio Grej. Ona imaproblema.

Kilin je osetio oštar, nadureni prizvuk kakav Aspekti ponekad imaju kadasmatraju da su suviše retko pozivani. Setio se kako mu je otac jednom rekao:"Aspekti bolje mirišu ako ih povremeno provetriš", pa je odluèio da ih èešæepušta da se prikljuèe na njegov vid i ostala èula, kako bi ih saèuvao odzatvorske groznice. Poluglasno je pozvao Aspekta da nastavi.

Zamisli led kako se zamrzava na površini bare. Dok se stvara nemadovoljno mesta, možda, pa se pojavljuju kružiæi i pretapanja. Ti slojevigušæeg leda oznaèavaju granice izmeðu podruèja koja su uspela da se glatkosmrznu. Sve greške, da tako kažem, stisnute su u male oblasti. Tako je bilo isa nastankom svemira. Ovi egzotièni ostaci predstavljaju nabore u prostoru,topološke èvorove. Imaju masu, ali ih na okupu drži uglavnom napon. Lièe naužad istkanu od samog smotanog vreme-prostora.

"Pa šta?"Pa, to su izuzetni objekti, vredni divljenja i sami po sebi. Grej mi

kaže da èitavom svojom dužinom ne pružaju nikakav otpor kretanju. To ih èinisuperprovodnicima! - i zato snažno reaguju na magnetna polja. Isto tako, akosu zakrivljeni - kao ovaj ovde - ispoljavaju plimni uticaj na materiju okosebe. Samo na vrlo kratkom rastojanju, doduše - nekoliko metara. Rekao bih dabaš taj plimni talas dozvoljava da vrše pritisak na èvrstu materiju i da jeprosecaju.

"Kao nož?"Upravo tako - najbolji nož je onaj koji je najoštriji, a kosmièke strune

su tanje od jednog atoma. Mogu da proðu izmeðu molekulskih veza."I zato prolaze kroz sve", promrmljao je Kilin.Da, ali - pomisli samo èemu sada prisustvujemo! Greška u kontinuitetu

samih zakona koji vladaju materijom. Priroda ostavlja vrlo malo prostora zaovakve greške, a diskontinuitet stvara napetost sopstvenom prirodom, ubaèenkao klin - napon koji se prenosi duž èitave ose. I zato i možemo da vidimo ovoneuporedivo retko èudo, jer je po dužini veæe od èitave planete.

"I zašto sad ovo seèe Novi Bišop? Je li samo sluèajno naišlo na njega?"Duboko sumnjam da bi ovako neprocenjiv objekat tek tako lutao okolo.

Svakako ne u Središtu Galaksije, gde postoje dovoljno prefinjena biæa kojashvataju korist od njih.

"Neko ga koristi? Za šta?"To ne bih znao.Preko Arturovog glasa prelio se Grejin:Slušala sam o astronomima... koji su posmatrali daleke strune... ali

nije bilo dokaza... o korišæenju. Stvorene su kao... relativistièki objekti...ali usporene... zbog sudara sa... Galaksijama... konaèno se zaustavljaju...ovde... u Središtu...

Kada je zaæutala Artur je nastavio:Pretpostavljam da je rukovanje ovolikom masom veliki tehnièki problem.

Pošto je u pitanju savršeni superprovodnik, držanje magnetnim poljima nemeæese samo po sebi. To bi moglo da se dokaže ukoliko postoje fluktuirajuæamagnetna polja u podruèju oko spoljašnjeg dela obruèa.

Kilin je prepoznao Arturovo uobièajeno ponašanje - objasni, predskaži,potom izigravaj ponizno povlaèenje dok Kilin ili neko drugi ne proveripredviðanje. Slegnuo je ramenima. Zamisao je zvuèala blesavo, ali vredelo jepokušati.

Obratio se Šibi. "Može li 'Argo' da analizira magnetna polja oko testvari?"

Šibo nije odgovorila, nego je poèela da razraðuje problem. Kad bi seskoncentrisala na nešto, Šibo je vrlo retko govorila.

Tobi se nagnuo napred. "Magnetna polja! Pa da, trebalo je da se setim.To je magnetno biæe, je li? Seæaš se na Snegobaru? Još onda nam je reklo -tražite 'Argo', tako je reklo. Misliš da nas je možda pratilo dovde, tata?"

Smesta se oglasio Aspekt Ling:Suoèen si sa ozbiljnom krizom. Ne dozvoli da ti se posada otme kontroli,

jer æeš tako imati još više problema.Kilin je razumeo Tobijevo oduševljenje, ali Ling je bio u pravu:

disciplina je disciplina. "Desetaru, budi ljubazan i æuti.""Da, Kapetane, ali...""Šta to bi?""Uf... razumem, Kapetane. Ali ako je ovo stvarno elektrom...""Stani mirno, desetaru, tamo uza zid." Kilin je video da se Besen i

Loren smejulje što njihov drug izvlaèi deblji kraj. "Sve troje - mirno! Dok nekažem drugaèije."

Okrenuo im je leða baš kad je Šibo završila. "Detektori na 'Argu'prijavljuju postojanje snažnih polja. I brzo se menjaju."

"Ah-ha", neutralno je promljmljao Kilin. Isprièao je Cermu i Šibi,puštajuæi desetare da prisluškuju, šta mu je Artur rekao. Držao sejednostavnih slika, opisujuæi magnetna polja kao pružene ruke koje hvataju istiskaju. Nije bilo potrebno ništa više: nauèna objašnjenja vredela su kolikoi prizivanje duhova. Niko od njih nije imao jasnu predstavu kako magnetnapolja deluju na materiju, niti o geometriji strujanja i potencijalima kojetakva pojava zahteva, niti o komplikovanim pojmovima proizvoda unakrsnihvektora. Magnetna polja su nevidljivi èinioci u svetu koji je ljudimanerazumljiv, isto kao što su nevidljivi vetrovi na Snegobaru donosili promenevremena i mrsili im kosu.

"Ali... ali èemu to služi?" upitao je Cermo."Samo pažljivo gledaj", strogo je odvratio Kilin. Kapetani ne nagaðaju."Možda je to stvorilo ona siva, mrtva podruèja na planeti." Šibo je

pokazala opustošena polarna podruèja, kojima se obruè upravo približavao."Ah-hmmm", neutralno je promrmljao Kilin.Nagonski je oseæao da se ne smeju zadržati na jednoj ideji, nego da

treba da ostanu otvoreni. Ako Novi Bišop nije dobro pribežište za njih, želeoje da bude prokleto siguran u tu èinjenicu pre nego što poðu na novo putovanjeka nekom sluèajnom odredištu na nebu. Sada kad je imao vremena da se pribere,èak ni ovaj ogromni blistavi obruè nije uspeo da mu potpuno sruši nadu da æeuspeti da se izbore za opstanak ovde.

"Zašto se ovo dešava baš sada?" upitala se Šibo.

"Baš kad smo stigli?" Kilin joj je pogodio misli. "Možda nas jeBogomoljka zato i poslala ovamo."

"Nadam se da nije", sarkastièno je rekla Šibo."I do sada nas baš nije pratila sreæa", rekao je Cermo.Šibo se zagledala u kontrole. "Primam još nešto.""Odakle?""Odnekud blizu južnog pola. Brzi signali.""Kakvi?""Kao brod."Kilin je zaèkiljio u ekran. Velièanstveni spljošteni krug zario se malo

dublje u planetu. I dalje je bio postavljen dužom osom paralelno sa rotacijom.Pretpostavljao je da unutrašnja strana neæe stiæi do ose planete još nekolikosati. Što dalje bude napredovala, moraæe da proseca sve više i više kamenja,što æe joj verovatno usporiti napredovanje.

Šibo je promenila sliku, tražeæi podruèje južnog pola. Bela mrljasvetlosti brzo je rasla, prbiližavajuæi im se. Predstavljala je sivu taèkicu uporeðenju sa blistavom kosmièkom strunom.

"Ide ka nama", rekla je."Možda tovar upuæen na postaju, ako još rade kao i obièno." Smesta je

prekinuo; nije vredelo naglas nagaðati. Posada voli da Kapetan bude èvrst iodluèan; setio se kako je Kapetan Fani puštala mlade poruènike da istrtljajusve svoje ideje, a da sama ne kaže šta misli i da se nikada ne povede zanjihovim nagaðanjima.

Obratio se Cermu. "Objavi opštu pripravnost. Zauzmite položaje dazarobite brod gde god se bude pojavio."

Cermo je brzo salutirao i nestao. Mogao je da pozove odrede Porodice iiz kontrolne sobe, ali voleo je da to uèini pešice. Kilin se nasmešio tolikomuživanju u prilici da se nešto radi; i njega je držalo slièno raspoloženje.Otmica transporta maški bila je bezazlena zabava u poreðenju sa nemoænimposmatranjem obruèa koji se zariva u srce njihovog sveta.

Troje desetara žurno je izišlo, i svako se još jednom osvrnuo ka ekranuna kome su lebdele dve potpuno razlièite misterije, svetlucave i preteæe.

12.Kilin je æutke obilazio glatki brod, diveæi se elegantnim linijama i

svrhovitoj ekonomiji. Oplata je bila naèinjena od èvrstog keramo-èelika kojise bez šavova stapao sa ispupèenim motorima na boku. Spoj je bio jednostavan ibesprekoran.

Odred koji ga je zarobio još se motao kraj dve velike vazdušne komore uboku broda. Èekali su ovde, na ulazu u postaju, i samo su spreèili šest malihrobo maški da prikljuèe dovode energije i komandne kablove u spoljašnjeutikaèe na brodu. Bez njih, ostao je da nepomièno lebdi unutar ustave.

Oèito je bio u pitanju transporter tereta. Kilinu je laknulo, ali bio jei pomalo razoèaran. Od ovog broda nije im pretila opasnost, ali æe od njegavrlo malo moæi da nauèe.

Konstrukcija je drevna. Seæam se da su maške koristile ovakve brodovekada su prenosile materijal na Snegobar. Verujem da bih mogao da se prisetimkako se njima upravlja, ukljuèujuæi i probleme ulaska u atmosferu. Bili suvelièanstveno jednostavni. Ljudi iz vremena pre moga èesto su ih otimali da biih sami koristili.

Arturov pedantni, precizni glas nastavio je da brblja dok je Kilinrazgledao ulaz u brod. Artur mu je ukazao na standardni tehno maški. Aspekt jebio od veæe koristi ovde, gde se stari, visoko-vakuumski tehno izgleda nijeizmenio tokom bezbrojnih stoleæa otkako je èoveèanstvo potpuno oterano izsvemira. Maške su se na Snegobaru prilagoðavale brže nego što su ljudi moglida prate, pa su stari Aspekti postajali gotovo beskorisni. Arturovo rastuæesamopouzdanje u okruženju postaje poèelo je u Kilinu da budi optimizam.

Konjici! Vidiš ono?Èlanica posade koja je tragala po postaji u neposrednoj blizini,

sluèajno je uspela da otvori prolaz. Velika ploèa se povukla u stranu,

otkrivšii skladište glatkih brodova sliènih teretnjaku koji su upravozarobili.

To su brzi mali brodovi koji lako mogu da stignu do površine. Dobro ihse seæam. Zvali smo ih Konjici zato što se kreæu lako i vešto i u atmosferi iu dubokom svemiru. Sjajni kada treba izbeæi presretanje. To je bilo pre negošto su Arkologije izgubile kontrolu nad fabrikama u orbiti. Pre nego što sumaške tako èvrsto stegle Snegobar.

Kilin ja naredio da doðe još nekoliko odreda kako bi ispitali skladištei procenili nosivost Konjica. Porodica je dosad istražila samo deliæ postaje,pa nije bilo nikakvo èudo što je ovo odeljenje za prijem i skladištenje dosadpromaklo. Kilin se i nadao da æe se pojaviti nešto slièno; brod koji je došaoprosto im je pokazao pravac.

Preko koma stigao je signal od Šibo. - Nešto se dešava sa obruèem. -Kilin se brzo probio kroz hodnike i tunele do površine postaje. Morao je

da priguši oduševljenje što su našli brodove koji æe moæi da nose skupine napovršinu planete, jer bila je neporeciva èinjenica da nešto ogromno deluje naNovom Bišopu.

Prizor koji ga je doèekao bio je zbunjujuæi. Obruè je gotovo stigao dopolarne ose, to se videlo. Ali sada više nije išao dalje. Umesto toga, kao dase okretao. Njegova unutrašnja ivica, oštra kao brijaè i sada potpuno prava,sekla je oko ose rotacije planete. U simulaciji koju je spremila Šibo video jeobruè kako se okreæe oko zaravnjene ivice.

- Usporio je približavanje osi, - javila se Šibo. - Potom je poèeo darotira. -

"Izgleda da ubrzava", primetio je Kilin.Pauza. - Dabre... magnetna polja su takoðe pojaèana. -"Gledaj, seèe oko ose."- Kao da iseca jezgro iz jabuke.-"Rotira..."- Dabre. Sve brže. -Dok je gledao, obruè je naèinio pun krug oko Novog Bišopa. Zlatni sjaj

se još pojaèao, kao da ta stvar dobija energiju."Prokleto brzo", nepotrebno je rekao Kilin, trudeæi se da shvati kakvu

bi svrhu mogli da imaju takvi ogromni pokreti.Simulacija je postala detaljnija dok je Šibina neprirodna veština sa

'Argovim' kompjuterima dodavala nove podatke."Ona taèkica tamo daleko", zbunjeno je rekao Kilin.- To je naša postaja. Jasno je da smo daleko od strune, - javila se

Šibo."Meni više lièi na kosmièki prsten", rekao je. Venèani prsten, pomislio

je. Venèava se sa planetom... "Da li pogaða nešto?"- Nebre. Nema nièeg u orbiti oko njega. -"Meni izgleda kao nešto u visokoj polarnoj orbiti." Pokupio je malo

žargona od svojih Aspekata, ali i dalje je imao problema sa dvodimenzionalnimslikama kao što je ova simulacija.

- To su sitnice. Predaleko da se dobro vidi. -"A oko sredine?"- Ekvatora? Još sitnica. I èudan signal. U jednom trenutku izgleda jako

veliki, a malo kasnije izgleda mali. -"Gde?"- Blizu. Kao da je na samoj ivici atmosfere. -"Zvuèi kao tehno maški. Zarili smo ruke u osinje gnezdo. Prokletstvo!"- Ima još. Skanirala sam Novi Bišop. Dobijam slabe signale koji

podseæaju na ljudske. -"Ljudi?" Kilin je osetio nalet elementarne radosti. Ljudsko prisustvo na

ovom èudnom mestu... "Super! Možda ipak možemo da živimo ovde."- Ne mogu da otkrijem šta signali kažu. Možda je to neèiji kom navijen

na najjaèe. Kao da neko govori masi. -"Pokušaj da ga uhvatiš jaèe."- Dabre, švaleru. - Veselo se nasmejala, i shvatio je da je preterao sa

oštrim, kapetanskim ponašanjem."Možeš da se osvetiš veèeras u krevetu."- To je nareðenje? -"Ti možeš izdavati nareðenja."- Još bolje. -Nasmejao se i opet zagledao u spektakl.I dalje ga je obuzimalo divljenje. Bilo je neizmerno uobraženo, pomislio

je, nazvati ovo sunce Abrahamovom Zvezdom. U poèast njegovom ocu, to da, aliiznenada ga je obuzela duboka tuga i želja da razgovara sa Abrahamom. Èinilomu se da nikada nije imao dovoljno vremena da uèi od oca, da usvoji onuiskrenu sigurnost koju je Abraham nosio kao drugu kožu.

Setio se njegovog ostarelog ali veselog lica, njegovog širokog osmeha itoplog pogleda. Abraham je znao kolika je vrednost jednostavnih vremena, tihihdana provedenih u radu sopstvenim rukama, ili u obiènoj šetnji po zelenimnjivama koje su okružavale Citadelu.

Ali Abraham nije bio roðen u jednostavno vreme, i zato je postao majstoru veštinama koje su bile potrebne èoveèanstvu. Kilin je usvojio od njegaznanja potrebna da se preživi kada napadaju na maške, ali nije to bilo onoèega se najbolje seæao. Umorno, nasmešeno lice, sa izrazom koji obeæava ljubavi pomoæ, pogled kakav otac upuæuje sinu kada oseti u svom nasledniku deliæsebe - to je ostalo sa Kilinom posle mnogih godina krvi i straha koje susprale najveæi deo blagih slika iz Citadele. Majke nije mogao da se seti niizbliza tako dobro, možda zato što je umrla dok je još bio veoma mlad.

A šta bi Abraham rekao, sada kad je njegov sin dao njegovo ime zvezdikoja predstavlja kovitlac ogromnih sila, u poreðenju sa kojima je èoveèanstvosamo trunka koja smeta? Jaka mi je to obeæana zemlja! Kilin je iskrivio usne.

Obruè je završio prvi krug i poèeo drugi, ubrzavajuæi. Unutrašnja ivicanije ležala taèno na osi Novog Bišopa, nego je bila malo pomerena.

Dok je Kilin gledao, kosmièki prsten završio je i drugi krug, kreæuæi seprimetno sve brže i brže. Obruè je izgledao kao deo nekog ogromnog motora kojise okretao ka nepoznatom cilju. Blistao je jakim, bockavim sjajem dok su sekroz njega pronosili sveži impulsi - æilibarni, ledeno plavi, sažeženonarandžasti - a svi su se stapali i stanjivali u bogatu, medno zlatnu boju.

- Uhvatila sam promene u magnetnim poljima, - javila je Šibo.Smesta se javio i Aspekt Artur:To je induktivni signal usled obrtanja kosmièke strune. Ona se ponaša

kao kalem žice u ogromnom motoru."Zbog èega?" upitao je Kilin, stegnutog grla. Mada nije stupio nogom na

njega, smatrao je da Novi Bišop pripada njemu, Porodici, i da ne sme da budeigraèka neke groteskne gargantuovske naprave. Pozvao je Aspekta Grej:

Ne mogu da... razumem. Oèito se kreæe... u skladu sa potrebama... nekenevidljive ruke... nikada nisam èula... da maške rade nešto ovako... niti dakoriste kosmièku strunu... sigurna sam... strune bi morale... po ljudskimteorijama... da budu... veoma retke. Trebalo bi da se kreæu... brzinom blizusvetlosne. Ova mora da se... sudarala sa mnogim zvezdama... i oblacima... kojisu je usporili. Neko ju je uhvatio... i zarobio magnetnim poljima.

Javio se i Artur:Vema težak zadatak, razume se, izvan moæi bilo èega ljudskog - ali, u

principu, nije nemoguæe. Potrebna je jedino sposobnost upravljanja magnetnimpoljima neverovatne velièine...

"Šta hoæeš da kažeš?" upitao je Kilin. Mada su reèi Aspekata proletalekroz njegov um zaslepljujuæom brzinom, nije imao strpljenja da slušaizveštaèen, nalickan ton Arturovih predavanja. U levom oku su mu se nizalejednaèine. I njih je slao Artur; ili je Aspekt mislio da æe ga te glupostifascinitrati. Kilin je iskrivio lice. Aspekt je sada usvojio Grejina seæanja iradio je sa njima. Grejino prašnjavo prisustvo izbledelo je kada je Arturotresito nastavio:

Vrlo jednostavno, ovde je kosmièka struna iskorišæena kao sredstvo ugraðevinskom smislu. Šibo je otkrila snažna indukciona elektromagnetna poljastvorena njenom rotacijom, ali to svakako nije glavni cilj. Ne, to je sporedni

efekat."Zašto da seku kada rez smesta zaceljuje?"Zaista. Prava zagonetka. Ipak, moram da se divim ovom objektu i zbog

same njegove lepote. Grej mi kaže da je i samo stvaranje Galaksija, pa èak ièitavih galaktièkih jata, pripisivano kosmièkim strunama, u praskozorjevaseljene. Prstenovi su nekada bili istinski, kosmološki ogromni. Galaksije suse stvarale od turbulencije njihovog prolaska, kao virovi iza reènog broda.Kako je vreme teklo, kosmièke strune su se uvijale same oko sebe, prekidajuæise na mestima ukrštanja. Kružne strune su to ponavljale, pretvarajuæi se unizove petlji - što je, oèito, bio sluèaj i sa ovim velièanstvenim fosilom.

"Pogledaj malo, šta ta stvar radi?"Pomalo uvreðen, Artur je hladno odgovorio:Oèito æemo morati da o njenoj funkciji zakljuèujemo na osnovu oblika.

Pogledaj kako se potpuno prava unutrašnja ivica obruèa zaustavlja samo malodalje od ose planete. To ne može biti greška, pogotovo kod ovako sposobnihinženjera. To pomeranje je oèito namerno.

Obruè je rotirao sve brže. Preko Šibinog koma èulo se iz daljinevump-vump-vump magnetnih detektora iz kontrolne sobe.

"Zašto je poravnat sa polovima?" bio je uporan Kilin.Usudio bih se da pretpostavim da ovo brzo obrtanje izaziva pritisak oko

èitave polarne ose. Što se brže struna okreæe, pritisak se ravnomernijerasporeðuje. Time seèe stenu u okolini ose. Time oslobaða cilindar unutrašnjegjezgra koji je opsekla, i više nije vezan sa masom planete. Mada rezultat togajoš ne mogu da vidim.

"Uff" frknuo je Kilin. "Javi mi kad budeš imao neku ideju."

13.Vratio se u lavirint hodnika postaje. Preko koma je pozvao još dva

odreda da ispitaju Konjice. Sreli su se na ulazu, pa im je dao uputstva dapokušaju da ožive brod. Možda æe Porodica uskoro morati da beži. Doduše, nijeimao pojma kako bi prošli pored pokretnog obruèa pre nego što dosegnu NoviBišop. Možda æe kosmièka struna otiæi. Možda æe se zaustaviti. Jedino je mogaoda se postara da Porodica bude u stanju da krene brzo, a potom da se moli daiskrsne neka pogodna prilika.

Oko njega su desetari i posada žurili, tragajuæi za odgovarajuæimkablovima, oštro zahtevajuæi preko koma podatke iz 'Argove' drevnekompjuterske memorije. Preuzimanje kontrole nad tehnom maški oduvek je bilonesiguran, opasan posao.

Kilin je video da je prvi odred uspeo da otvori novodošli brod.Izbacivali su pakete tereta. Nije bilo vremena da se vidi šta je u njima;naredio je da se prostor rašèisti ukoliko im brzo bude potreban. Bio jeneprijatno svestan da su zauzeli postaju u neobièno sreænom trenutku. Nekiogroman eksperiment dešavao se oko Novog Bišopa, a oni su se ušunjali dok jepažnja bila usmerena na to. Šta god upravljalo ovim zvezdanim sistemom, imaloje druga posla. Ali dokle?

Kilin je prionuo da pomogne jednoj skupini oko istovara. Uživao je upravom radu, u korišæenju ruku, i to mu je izbistirlo um za neka uznemirujuæapitanja.

Da li je odreðivanje putanje 'Arga' uzelo u obzir ovu kosmièku strunu?Setio se da je Bogomoljka, pre više godina, razgovarala sa tek oživljeniminteligencijama pohranjenim na 'Argu' - mašinskim umovima koje su programiraliljudi, umovima koji su neosporno odani èoveèanstvu. Da li je Bogomoljkaodabrala ovaj kurs za 'Argo' znajuæi da æe stiæi baš kada zlatni obruè bude nadelu?

To mu se èinilo fantastiènim, tako odreðeno predviðanje na tolikojrazdaljini, nalik na opisivanje izgleda oblaka nad odreðenim planinskim vrhomkroz pet godina - ali pretpostavljao je da nije ni sasvim nemoguæe. Takvasposobnost, ukoliko postoji, samo je ponovo naglašavala nedosežne visinemašinske inteligencije. Kilin je to prihvatao bez razmišljanja; nije nipoznavao vreme kada nadmoæ maški nije bila oèita.

Odbacio je nagaðanja. Dogaðaji pogoduju onima koji su pripremljeni, a onje nameravao da deluje.

"Hajde", pozvao je jedan od tek pridošlih odreda. "Ovi brodovi -probajte da ih prokljuvite." Poveo ih je ka Konjicu koji je tek stigao. Odredkoji ga je istovarivao morao je da ga prikljuèi na energetske kablove postaje,kako bi mogli da otvore vrata za istovar.

"Kapetane, zaduži mene", obratila mu se Džoslin. "Udesiæu da ovaj radiza nas."

U oèima joj se video usmereni pogled bespogovorne discipline. Ona jejedan od oficira na koga se može osloniti da æe obaviti posao na vreme i bezgreške. Vitka i snažna, godine na 'Argu' nisu je omekšale. Predstavjala jeproblem tek kad bi se upustila u razgovor sa ostalima.

"Dobro", rekao je. "Hoæu da u pogonu bude što više Konjica.""Dovoljno da ponesu èitavu Porodicu?" upitala je."Dabre." Veæ je pogodila njegove namere. Ovde su suviše izloženi.

Postaja je neka vrsta tranzitne pošte u ekonomskoj šemi koju nije mogao darazabere, ali znao je da ih ono što zaista upravlja stanicom neæe dugo trpeti.Pobeda nad ono malo maški radnika bila je uzbudljiva, ali suviše laka.Inteligencija koja zaista vlada nalazi se negde drugde.

Kao da je želela da to potvrdi, Šibo se javila preko koma. - Hvatam jošjedan brod koji dolazi ovamo. Brz je. I mnogo veæi. -

"Vreme da se plati gajdašu", rekao je Kilin, ponavljajuæi tajanstveniizraz koji je koristila njegova odavno mrtva majka. Poslednji muzièari nestalisu iz Porodice pre stotinu godina.

Džoslin je takoðe èula poruku preko koma. "Misliš da je to odbor zadoèek, Kapetane?" oštro je upitala.

"Uhh-mmm", rekao je Kilin. Nije voleo da ga posada požuruje, pogotovokada su u pravu.

"Možemo ih zarobiti ovde, kada doðu u komoru", rekla je.Kilin je odmahnuo glavom. "Neæe biti tako glupi, ko god da su. Èak i

obiène odbrambene maške, jedva bolje od servera, lako bi to uvidele.""Možemo ih uhvatiti kad se pojave nad diskom", bila je uporna ona."Ako doðu tuda. Šta ako pristanu uz tornjeve?""Tamo?" Namrštila se. "Dotle još nismo ni stigli. Nisam pomislila... ali

èemu bi služilo da se pristan postavi tako daleko?""Za korišæenje u sluèaju nevolja ovde dole, eto zašto", nervozno je

rekao Kilin. Nije voleo da raspravlja o taktici sa posadom, èak ni saoficirima, jer mu je to smetalo da izbaci iz uma sve nametnute ideje. Morao jeda se usmeri, da odluèi gde su najbolje šanse u bitci za koju je znao dapredstoji. Ne bi bilo nikakvog smisla da drugi, veæi brod priðe istom putanjomkoju je koristio Konjic.

"Je li prvi brod u funkciji?" upitao je."Uf..." Džoslin je dotakla levu slepooènicu i proverila preko koma svoje

odrede. "Dabre, Kapetane. Za druge Konjice æe nam biti potrebno još vremena.Znaš veæ - premostiti, proveriti, i tome slièno."

"Ali ovaj prvi...?""Spreman je.""Dobro. Hajde da ga izvezemo iz postaje."Džoslin je zapanjeno žmirnula. "Uf, a što?"Kilin joj se hladno nasmešio. "Samo ti to uradi.""Ne razu...""Uradi, poruènièe.""Dabre!" Kilin je uskoèio u Konjica baš kad su vrata poèela da se

zatvaraju. Želeo je da ima pregled èitave postaje, a ovo je bio najbži naèin.Potrajaæe neko vreme - proverio je kod Šibo i dobio taènu brojku, 1,68 èasova- do dolaska velikog broda.

Želeo je da proveri šta može da koristi za manevrisanje, kako postajamože da posluži kao odbrambena tvrðava. Ogromne pucketave energije koje sudelovale na površini diska verovatno neæe ometati ljude dok se budu kretali ipucali na nadolazeæeg protivnika, pošto nisu reagovale ni kada se 'Argo'

približavao. Ali ni u šta nije smeo da bude siguran.Probio se kroz uzane, mraène prolaze i uskoro se našao u tesnoj

kontrolnoj sobi, geometirjski preciznom cilindru gusto oivièenom elektronskomopremom.

Džoslin je lebdela kraj nekog komplikovanog tehna maški. "Baš završavampremošæavanje, Kapetane", rekla je, a onda se nešto iznenada pomerilo. Kilinje oseæao brze signale preko èulne mreže.

Konjic se pomerio pod njim."Šta...?"Džoslin je iskolaèila oèi. "Ja... pojmatija. Brod se kreæe - ali nisam

ga ja..."Kilin je skoèio do kraja dugog cilindra. Bio je proziran i pokazivao je

prostrano pristanište... koje se polako udaljavalo."Izlazimo.""Ali ja nisam...""Znam. Neko drugi je."Pristanište se sve više udaljavalo i shvatio je da idu unazad kroz ulaz.

Konjic je zujao i pucktao pod njima, tražeæi pravi put.Kilin je prešao na opšti kom. "Iskljuèite sve Konjice!"Odgovorio mu je hor voða ekipa."Ko nam ovo radi?" upitala je Džoslin, pritiskajuæi komande na ruènom

zgobu. Nije bilo efekta."Onaj veliki brod što ide ka nama. On je premostio sve što smo mi

uèinili.""Možda možemo da iziðemo." Džoslin je pokušala da otvori teretna vrata.

Ništa."U zamci smo", rekao je Kilin. Brzo je premišljao o moguænostima. Da li

brod koji dolazi zna da ovde ima ljudi?Mora postojati izlaz za sluèaj opasnosti, nešto što se otvara ruèno.

Konstrukcija Konjica bila je tuðinska, nije se ni nazirala dvostrana simetrijakoju je nagoveštavao spoljašnji izgled broda. Moraæe sve pažljivo da pregledai da vidi može li nešto da sazna.

Šta god da im se prbiližava, verovatno æe otvoriti Konjica da vidi kakvase to gamad uvukla unutra. Za trenutak je ugledao sebe i Džoslin, kako ihizvlaèi i prema svetlu zagleda nešto ogromno i grozno.

Džoslin je zurila napolje, bleda i prepadnuta. Izišli su iz pristaništai Konjic se spretno okrenuo. Sada je ubrzavao sve dalje od postaje, koja sepretvorila u srebrnastu meseèinu.

Džoslin je škrgutala zubima, ali nije se predala uzbuðenju. Dobar je onaoficir. Kilin je znao da ona smatra da bi trebalo da bude Kapetan. Porodicuobièno predvode žene, a Džoslin je bila Fanin najbolji poruènik.

Ali ipak, njen obièno oštar glas podrhtavao je kad mu se obratila."Zašto... zašto oni žele ovog Konjica?"

"Saznaæemo", odgovorio je Kilin.

Drugi deoZVEZDOROJCI

1.Zveèeæiškljocajuæitrzajuæi se,Kvat je koraèala razrovanom zemljom.Poslednji breg nalazio se izmeðu nje i Sifona. Kvat se široko uzglobila,

noge su joj greble, zevnula je - i prešla je preko vrha.Kameni vrh joj je zadrhtao pod trbuhom i odronio se uz oštro škripanje.

Kvat je prigušila krik razderanog metala, iako je oseæala da legura sazreva.Skladišni ulaz se otvorio i sumporna smeša pokuljala je napolje.

Provirila je napred. Tamo æe, u zlatnim mlazevima ka nebu, procvetatiSifon.

#Gde si, usko oko?# zaèula je Nimfur'tonin gorko-slatki glas.#Dolazim da te naherim, jednonoga#, odbrusila je Kvat, mada joj se u

glasu oseæalo šištanje toplog prijateljstva kako bi umanjila uvredljivostizraza. Nazvati nekoga jednonogim bila je velika, mada prema obièajima ipoložaju dozvoljena uvreda. Ali slika neèega što skakuæe na jednoj nozi bilaje dovoljno smešna da predstavlja šalu meðu prijateljima.

#Spotaæi æeš se, pašæeš, zakasniæeš.##Rekla si mi da æeš biti daleko od Sifona. A sad vidim da si ispred

mene.##Stigni me!##Suviše si blizu!##Za tebe možda. Za mene nisam.#Kvat je gunðala, približavajuæi se mestu na kome æe se pojaviti Sifon.

Oblaci su se na tom mestu veæ kovitlali, crveni i bolni. Zlatna režuæa linijaveæ je jednom prošla preko obzorja. Uskoro æe se ponovo pojaviti, bacajuæioštre senke. Ako Kvat i Nimfur'ton priðu preblizu, spržiæe ih.

#Tukar'ramin nas je izrièito upozorila! Mlazevi mogu da skrenu kanapolje.#

Kad su se ona i Nimfur'ton razmetale i izazivale jedna drugu da doðu èakovamo, obe su bile veoma hrabre. Sada je Kvat oseæala plašljive nijanse usopstvenom govoru, koji su poticali od podumova. Oni su uvek bili oprezni -zahtevali su neprekidno savetovanje. Od njih su se bas sumnje i oklevanjajavili i pod njenim noseæim talasom. Ovog èasa mrzela je te neželjene dokazenjene unutrašnje prirode koji su skliznuli kroz njene filtere, omoguæavajuæida je svako lako proèita.

#To su samo statistièke nestabilnosti, nisko-æopava moja#, smireno jerekla Nimfur'ton. #Povratna stabilizacija uhvatiæe ispupèenje i ututkati ganazad u mama-vreæu.#

Kvat je zastala da odmeri položaj, koristeæi za to dva obližnja vrha.Oko ovog sveta nisu kružili meseci; radi lakše navigacije, potražila je visokupostaju koju je njen rod oteo od maški. Svetlucavi ratni plen prijao jeKvatinim podumovima, kao simbol gromoglasnog uspeha na ovom svetu. Vešto supridavili nadzornike postaje; Horda Nogavaca sruèila se na njih potpunoneoèekivano i sa zadivljujuæom hrabrošæu. Kvat se ponosila time što jeuèestovala u odvažnom proboju u unutrašnjost podruèja maški.

Krenula je nizbrdo - klateæi se, zveèeæi, zvoneæi - puštajuæi da jojnoge same nalaze uporište na nesigurnom kamenju. Usmerila se na Nimfur'toninopištavo crvenilo. Javila se mirno, ne propuštajuæi nikakvu boju u æurlikanje:#Ipak, jako smo blizu...#

#Jednonoga, eto šta si ti. Prestani da brineš!#Kvati se svest na trenutak ukoèila kad je osetila kako joj servo usijano

zavija - eeeeeii - u prednjoj nozi. Pomislila je na Tukar'ramin kako bezbednoradi u Košnici, daleko od vrelog grebena. I ona i Nimfur'ton trebalo bi da sutamo, i da slave sa ostalim rodom Košnice.

Kvat je mnoge dane provela obilazeæi ove bregove sa Nimfur'ton dok suradile zajedno. Borile su se sa prenosnicima flukscevi. Nimfur'ton jeprelomila nožnu kost kada se tovar prevrnuo. Mogla je da hoda samo uz ogromnebolove dok joj Kvat nije donela veštaèku zamenu.

Nimfur'tonina nova noga radila je bolje od prvobitne, organske, kao iobièno. Kvat joj je zavidela na novoj nozi, jer postala je brža; sada joj višenije ostala nijedna prirodna. Nimfur'tonino dugo, bodljikavo telo blistalo jeod usmerenosti, gotovo èitavo prekriveno metalnim kuæištima.

Košnica je smatrala za shodno da opremi i Kvat i Nimfur'tonnajsavremenijim kibertehnom, èitavim podsistemima lepih, samoenergetskihorgana, udova i antena. Bile su poèastvovane što su baš njih odabrali, ali toih nije lišilo mladalaèke odvažnosti.

#Jesi li izgubila pamæenje, Kvat? Zarekle smo se da æemo pobeæi isastati se, da gledamo divlju energiju i pratimo kako plazma igra nadbregovima!#

#Ovaj... da... ali...#

#Košèice su ti prenapregnute od ovog malog puta?# pitala je Nimfur'tonoštrim štektanjem. Istovremeno je pustila i rugalicu, Ovaj-da-ali,ovaj-da-ali, u kiselom boènom registru nosaèa, rugajuæi se.

#Ne, ja... ja...##Postala si pravi cmizdravi zemljo-rovac, popac-Kvat. Tvoj toraks se

nadima, ali u trenutku spuštanja...##Dosta, cistoljubice! Brzo æu te stiæi!#Kvatina hrabrost zvuèala je lažno. Kao i èitava njena rasa zemljokopaèa,

plašila se visine. A letenja još više. Podumovi su joj podivljali od straha.Prikupila je svu hrabrost.

Kvat je poklekla i snela ružièasto vatreno jaje. Odbila se od granitnelitice. Tokom èitavog Nimfur'toninog ruganja Kvat je planirala i odmeravala.Sada, potrošivši sve rezerve u jednom mlazu, Kvat je savladala kameni zid i -okružena crnom maglom izduvnih gasova, zagušenih raketa - zagrebla po stenjuna vrhu.

Šèepala je.Zateturala se na ivici.Ispustila mlaz plavog vazduha......i zadržala se.- Žitititi-tiii - krèala je veza, ali Kvat se uspentrala u bezbedost,

oseæajuæi prijatnu toplotu kad joj se težište našlo u valjanom položaju iznadèvrstog tla. Užasni strah pretopio se u ponos.

#Vidi ovo!# uzviknula je.#Kako si...? Ah, istisnula si poslednji grumen goriva. Nije ti to

mudro.# Nimfur'ton se videla kao èuèeæi disk duboko u dolini.#Ti prièaš o mudrosti? Ti, koja si me ubedila da se uputimo ovamo?#Kvat se na ovako visokom mestu oseæala izuzetno izloženom. Oseæala je

svetlucave zavese kako lebde u vazduhu - blizu, opasno blizu.Nimfur'tonin talasavi signal sada je odavao i prizvuk sumnje.#Stvara se Sifon#, uzviknula je Kvat.Iz dalekih brda pokuljala je žuta para. Na tom grebenu su se nalazile

zgrade od blata, privremeno sklonište za one koji su stvarali flukscev.#Siði sa druge strane, Kvat. Skloni se dalje od Sifona.#Kvat je pošla nizbrdo, odronjavajuæi stenje odbojnicima. #A ti? Moramo

da požurimo.##Preæi æu preko ove ravnice. Naæi æemo se u onom udubljenju tamo#,

Nimfur'ton poslala je sliku sa vektorskom mrežom, #pa da gledamo Sifon.#Kvat je zastenjala, poveæavajuæi stepen prenosa.Nimfur'ton je i dalje bila odvažna. #Zaslužile smo dobar pogled na

njega. Ovo nam je prvi put, nismo kao neki matori mnogonožac kome je sve todosadno. Naporno smo radile da ovo postignemo.#

Kvat je preèula silna opravdanja i usmerila se na obilaženje gomilestenja koja se pojavila pred njom, trèeæi i skaèuæi nizbrdo. Nije bio trenutakda se naðe zatrpana pod gomilom šljunka, nikako. Preskoèila je jednu hrpu,kontrolisano skliznula u stranu...

#Kvat - ovde ima životinja!##Nemoguæe. Èitavo podruèje je pažljivo spaljeno.##Ne, uznemirila sam ih svojim koracima. Izviru iz jazbina.#Kvat se okrenula i locirala Nimfur'ton na ravnici. Oko njenog sivobelog

diska rojile su se taèkice. #Letaèi. Ptice.##Ne, nego Ništaci. Oni su najgori. Gamad, svuda se zavlaèe.# Nimfur'ton

bacila je plamen ka taèkama. Ove su pocrnele i popadale.#Sigurna si da nisu maške?# Kvat je osetila istinski strah. Uništili su

glavne snage, ali pojedinaène maške su i dalje lutale brdima.#Ne, nisu tako opasni. Ali ipak - toliko ih je!##Kreni! Imamo vrlo malo vremena!##Ne. Oseæam da ovde ima još gamadi. Šta ako se uvuku u flukscevi? Mogli

bi da pokvare Sifon.##Mani sad njih. Trèi!# Kvat je pošla punom brzinom niz usku jarugu.#I sada oseæam njihovo brujanje#, uzviknula je Nimfur'ton. #Ima ih

mnogo. Idu u dugim kolonama.##Traže hranu. Preživari. Ali moraš napustiti tu otvorenu dolinu.

Smesta.# Škripeæi i zveèeæi, sasuljala se niz strmu liticu.#Moramo se javiti Tukar'ramini. Ova gamad se može zavuæi èak i u sam

fluks...##I onda æe biti spržene. Budi razumna! Ne možemo pozvati Tukar'ramin.

Jesi li zaboravila da smo ovde bez dozvole?##Ah, evo - spalila sam i poslednje. Ako ih ima još...##Mani njih!##Imaš pravo. Dolazim.#Nebo se naboralo. Zlatni vrtlog peo se sve više.#Žuri! Nema vremena...#"Žurim. Samo da spalim...#Nebesa su se zaljuljala.Kvat se zaustavila, kližuæi se, ukopala se nogama i - klik! - zatvorila

sve ulaze. Jonizovano plavi vetar jurio je oko nje.Iza niskih bregova napredovao je zlatni zid. Bistava linija išla je ka

severu, rotirajuæi sve brže. Veliki kosmièki Krug rotirao je sve brže,pretvarajuæi se u mrlju boje. Rotacija je stvarala stalan pritisak prosecanja.Sada se zlatni zid kretao dalje od pola, kao gotovo savršeni cilindar koji jestajao uperen ka nebu.

Obližnja fluks postaja odaslala je niz tandrkavih magnetnih kolutova,koji su dosegli daleku nit u prolazu i povukli je ka sebi. Hiljade sliènihpostaja zajedno vukle su i gurale pauèinastu, brzu liniju putanjom okoplanetnog pola.

Ova cev razigrane svetlosti, Sifon, bacala je boje u tamno nebo, odružièaste preko crvene do narandžaste. Vetar je zavijao oko Kvat i ljuljao je,kao da je pokušavao da je prevrne. Kvat se žurno prikljuèila na kanal roda, dapozove pomoæ. Umesto toga, zapljusnuo ju je pogled sa dalekog grebena,namenjen èitavom rodu.

Flukscev je rasla, prava i istinska, iz podnožja bregova. Zarila se usloj oblaka i isparila ih u blesku purpura. Tamne mrlje rojile su se uvis,uvis - i vrelina je rašèistila belièaste oblake za nekoliko trenutaka.

Sada se pojavilo crnilo vakuuma, taèka koja se obrazovala visoko gore,meta koja se stvarala dok je strela veæ letela ka njoj. Zvezde su svetlucale unjoj.

Gornja veza stvarala se dok se cev otvarala u èisti vakuum svemira. Kvatse zagledala u uskovitlane æilibarne i sive mrljice, èkiljeæi u èudu. Rod jeposlao aplauz, pucketavu i zujeæu pesmu.

*Komletirano!* javio se Tukar'raminin topli signal.Sada je Sifon brujao od novog života, duboko u steni. Zidovi cevi

odupirali su se pritisku èvrste stene sa svih strana - osim u samom jezgru.Tamo su ogromni pritisci pri svakom obrtaju uterivali novi metal u cev. Dužzidova cevi pronosili su se ogromni pritisci. Cev je brujala i grizla,odvajajuæi od matiènog sveta cilindar kamena. Gornji kraj nalazio se uvakuumu, a dole su osloboðeni pritisci gurali odvojeni kamen naviše.

*Tok postoji*, zaèuo se, bez žurbe, meki Tukar'raminin glas - i flukscevse iznenada napunila.

Biserno beli, prozirni zidovi postali su sivi. Kamen je poèeo da istièenapolje.

#Nimfur'ton!# povikala je Kvat kroz urlanje oluje. Vetar ju je zasipaošljunkom. #Nimfur'ton!#

#Tu sam. Spustila sam se, ali sam izložena.##Drži se dobro!#Preko bregova jurnuo je kotrljajuæi udar. Flukscev je zablistala.

Cilindar se ispunio, zlatan, pa crven, pa beo.#Jezgro!#I onda je linulo.Njihovo koplje doprlo je do blaga ovog sveta. Ulaz u cev bio je vešto

uoblièen, blago se proširivao dok se ispunjavao belim usijanim metalom.

Kuljanje rastopljenog metala teklo je od ogromnih pritisaka u jezgru ka ponorusvemira. Obilje se izlivalo naviše i napolje, uzmièuæi od ogromne mase.

Kvat je zažmurila. Sjaj zidova flukscevi nanosio je bol njenim brojnimoèima. Prikljuèila se na Tukar'raminin pogled.

Precizne pruge, zelene i æilibarne, poigravale su u fluksu - dragocenimetali, jedino blago koje je posedovao ovaj siromašni svet. Tukar'ramininpogled se nagnuo, prateæi crnu mrlju neèistoæe uz narastajuæu cev, kazvezdama, u ponor, visoko izvan domašaja vazduha.

Tamo su savitljiva magnetna polja ljuštila pruge, nalazeæi orbitu zarastopljeni metal. Požuteli, uzdrhtali fluid, osloboðen zagrljaja gravitacije,jurio je ka ledenoj hladnoæi. Vraæen u prostor kome je nekada pripadao, metalse stvrdnjavao i pegaveo, pokorica je postajala smeða od neèistoæa.Narastajuæa nit pucketala je i jeèala dok se formirala. Ponegde je pucala, alije i dalje glatko tekla duž svoje blage orbite.

Dok se hladila, postajala je siva.Sive niti su se namatale.#Kvat! Nešto...#Ošamuæena, locirala je Nimfur'ton. Ali signal se prekinuo.Kroz buku i zbrku, poslala je signal Košnici. Dobila je zvukèni odgovor,

i pogled roda smesta se nagnuo niz blistavu nit metala, spuštajuæi se kaniskim brdima. Orkanski vetar rašèistio je vazduh. Jezivo svetlo metala izjezgra prekrilo je dolinu senkama. Ali nešto se njihalo...

Cev. Uvijala se, brujala, smotala se u krug, opet se ispravila. Zidovisu se oblili svetlom.

Pojavilo se ispupèenje. I raslo.Kvat je gledala sliku, opèinjena. Sve deblja flukscev se talasala.

Povijala se. I iznenada se izvila, brže nego što je pogled mogao da prati.Metalna èorba se izlila. Zaslepljujuæe bela lopta je kapnula, cepajuæi stenje,šireæi se.

Siva palaèinka - Nimfur'ton - èuèala je u plitkom udubljenju. Stena nadnjom zabrujala je kada ju je dotakla kljuèala teènost. Plima je zastala, aonda se prelila, pržeæi, pržeæi, pržeæi sve.

#Nimfur'ton!#Sada su slike stizale prebrzo da bi se pratile.Noge su se povile. Užasan vrisak. Stopala se tope u dodiru sa kljuèalom

belinom. Nimfur'ton se okreæe, a noge joj pucaju. Koža se otvara. Utroba seizliva - i smesta biva spržena u smeði dim.

Nimfur'tonine donje noge se polako tope. Gornje panièno posežu ka nebu,kao da pokušava da se izvuèe.

Narandžasti plamen zahvata gornji deo glave. Ruke grèevito udaraju poplamenu. Žuti jezici proždiru. Glava se raspada. Komadi lete na sve strane.

Tako æe Kvat pamtiti Nimfur'ton. Prizor je potro sva ostala seæanja.Dugo, jezivo dugo Kvat je videla samo užasni trenutak smrti. Optièki ulaziregistrovali su i druge podatke, ali um ih je odbacivao. Ukoèeno je stajala.Æutala je. Poèela je da drhti.

2.Sifon je narastao. Ogromni magnetni èvorovi su ga povijali. Blistavi zid

pritiska opet se pretvorio u usamljenu kosmièku strunu, sa zlatnom lepotomoštrice koja je visila na polovima planete. Vratio se mir. Daleko goreorbitirala je tamna mreža ohlaðenog metala iz jezgra. U novostvorenomlavirintu kretale su se prilike, glaèajuæi, sekuæi, preraspodeljujuæi.

Otkrivena je spiralna nestabilnost. Zaista su se primeæivali tragoviuplitanja Ništaka.

Radne ekipe pošle su ravnicom ka postajama fluksa. Nosile suNimfur'tonine ostatke, uredno složene, nazad u Košnicu. Samo nekolicinaobratila se Kvat, ne zato što su smatrali da je osramoæena - pregledNimfur'toninog tragaèa pokazao je da je sama odgovorna za rizik - nego zatošto su bili suviše zauzeti obnavljanjem projektora flukscevi, koji su serastopili i pretvorili u šljaku.

Dok su ekipe radile, Kvat se oteturala nazad u Košnicu. Zglobovi išavovi su je boleli usled manjih povreda. Dani'ver, Tukar'raminin pomoænik zaobuku, slala je pištava pitanja tokom Kvatinog marša, podrobno se raspitujuæio tome kako su njih dve stigle tako blizu; zahvaljujuæi šturim odgovorima,osetila je oblak koji se spuštao na Kvat.

Usledilo je razdoblje odmora koje je Kvat pokušala da prihvati. Nijeuspela. Kroz zidove je oseæala brujanje kretanja ostalih mnogonožaca, koji senisu odmarali. Slušala je groznièave, žurne nizove podataka koji joj nisu dalida zaspi.

Petljasta nestabilnost predstavljala je zastoj, i ozbiljno im jeuzdrmala raspored rada. Daleko u svemiru, iza Kosmièkog Kruga, orbitirale sulegije njihovih sastruènika. Oèekivali su delove metala kako bi otpoèelitkanje. To je znaèilo da se tempo Košnice mora ubrzati. Konaèno je uspela dauæutka dosadne glasove svojih podumova. Zapala je u dremež obuzetazahvalnošæu, podavijenih nogu spregnutih gustom mrežom; jer nešto tamno ju jegonilo.

Kvat se probudila dašæuæi, prepletenih nogu, a traheje su joj svetlucalecrveno, žuto, pa opet crveno, u brzom ritmu. Kroz zasvoðeno odeljenje zujao jepoziv za nju. Kvat se javila i zatekla poziv od Dani'ver.

Smesta je sišla, obuzeta strepnjom. U umu joj je vladao zbunjeni haos.Hidraulika joj se zgrèila, ispunjena pritiskom i bolom.

Žurno je razmazala kap želudaènog soka preko kisele spore. Èim je topojela, zaæopala je napred, štedeæi nogu na kojoj je povredila koleno. Šepalaje kroz odaje pune žamora i rada. Jedan petonožac ju je pozdravio, ali inaèeniko nije obraæao pažnju na nju. To nije bilo ništa novo, i danas joj je bašto i trebalo. Težina koja se spustila na nju nije želela društvo.

#Shvataš li da si kriva?# zazujala je Dani'ver sa ulaza u središnjiponor.

#Na žalost.##Tvoj napredak æe biti usporen.##Da.##Dodatak ruci, koji bi te uèinio# - Dani'ver se zagledala u ploèicu,

umesto da pogleda pravo u Kvat - #petonošcem, biæe odložen.##Da.##Dobro je što se tako lako pokoravaš. Neki nemaju tu sposobnost, makar

bili i mnogonošci.##Da.#Dani'ver je otvorila ulaz u svojoj debeloj koži. Vlažno je posmatrla

Kvat nekoliko trenutaka pre nego što je nastavila. #Uprkos tvojoj grešci,Tukar'ramin æe uæi u tebe.#

Kvat je osetila da prostori u njoj kljuèaju. Strah je potekao napolje.Zapanjenost joj je stegla stigme toliko da je vazduh jedva zviždao kroz njih.Posramljena, bila je sigurna da æe Dani'ver to primetiti. Jedan zid serazdvojio uz tihu tutnjavu, koja je prigušila Kvatino napregnuto disanje. Kvatje kruto pošla napred. Znala je da æe je sada videti onakvu kakva jeste.

*Muèi te strah.*Blistava misao naišla je sama dok je zurila naviše, naginjuæi glavu da

odmeri visinu. U mreži se kretalo ogromno oblièje. Oblaci vlage lebdeli su uvisini. Masivni kameni lukovi davali su zbijenom vazduhu ogromnu težinu.

#Igumanijo#, poèela je Kvat, #oseæam bezdanu tugu...#*Ne pokušavaj da objasniš svoje unutrašnje ja. Vidim te.*Jasno svetlo poigravalo je preko Tukar'ramininog tela, koje se držalo

gornjeg dela ponora. Kvat nikada nije bila nasamo sa tako uzvišenim biæem.Trudila se da se smiri. Ogromno prisustvo blistalo je od bezbroj nogu.

Osetila je prodiranje. Fine žice preplitale su se kroz njenu blatnjavuunutrašnjost. Tupo je osetila priviðenje kako poigrava i vrti se - a onda jenestalo, isparilo.

*Ne muèi tebe Nimfur'tonina smrt.*Reèi su hladno odzvanjale, mada su lebdele slobodno i prijateljski u

Tukar'ramininom toplom moru.

#Ne. Bojim se neke... neke...#*Prestani. Težina koju nosiš mora se postepeno skidati. Pomoæi æe ti

uranjanje u naš Put.*#Poznajem veæ Put.#*Nijedan višenožac ne može da prati više od jedne ili dve grane Puta,

Kvat'jut'kal'ton. Ne dodaj svojim greškama i uobraženost.*#Ja...# Pritisak straha opet je navro i Kvat je naglo udahnula vazduh da

uzvikne.*Vidim. Znam. Ali moraš putovati kroz tu mahovinu.*#Ali, ja...#*Faktotum æe ti pokazati Hronike do dubine koju nisi videla. Istraži ih.

Naði naš trag. To æe ti pomoæi.*Kvat se povukla, spotièuæi se na nesigurnim nogama, a stigme su joj se

uznemireno otvarale i zatvarale.

3.U Hronikama, vreme je progutalo Kvat.Faktotum - pipav i sparušen - ostavio ju je nasukanu u lepljivoj mreži

koja je zaudarala na prisustvo mnogih dvonožaca. Ovo mesto obièno se koristiloza osnovno obrazovanje vrlo mladih, po pravilu priglupih.

Kvat se jedva seæala te faze. Tada je bila potpuno prirodna, bezmašinski poveæanih sposobnosti. Slaba, meka, glupa. Nauèila je Istinu izHronika, razume se. Sada joj se sve to èinilo beskorisnim. Izgubila je veru.

I tako se vratila ovamo. Meðu zadahe mladosti. Pod kacigom, povreðenihèula.

I pred njenim oèima odvijala se ogromna prièa.Znala je osnovne obrise, nauèila ih je ni ne razmišljajuæi o tome. Pred

njom su lebdele slike iz davnine. Za drevne višenošce život je bio bezbrižno,slatko skakutanje. Èak i mnogonošci su uživali na raskošnim, lepljivim nitima.Sunèali su se, opijeni pulpom.

Vremenom, rasa se raširila po matiènom svetu. Nauka i filozofija tihdavnih vremena bili su otupljeni od sveprisutne mlitavosti.

Nošci nisu uvek bili takvi. Najraniji crteži prikazivali su divlje,davno istrebljene životinje sa bodežima u grlu, kako se strašno otimaju, azatim se umiruju. Ma koliko lenji, drevni preci oèistili su svoj svet od takvegamadi.

Bez novih izazova, rasa je tavorila i uživala. Meðutim, njihova matiènazvezda zašla je u unutrašnje oblasti Galaktièkog Središta. Maške su poèele dazalaze u oblast nožaca. Postalo je jasno da one nameravaju nešto ogromno.Nošci su samo groznièavim razmnožavanjem uspevali da se bore protiv širenjamaški.

Oživeo je nekadašnji duh. Potom su usledila nauèna otkriæa koja su dalasmisao svemu.

Šta ti je cilj? Faktotum je bio uvek budan, spreman da hrani Kvatbujicom podataka, uèaurenih u hormonalne zvuke i filigranski rad.

#Ja... došla sam zbog Tukar'ramin...#Želiš li možda neki obrazovni oblik Hronike?#Odlièno.#Kvat je obuzelo æudljivo raspoloženje. Um joj je poigravao na površini

suze koja je svetlucala kao planeta, a površinski napon ju je izazivao da sekliže po njenom ledenom sjaju. Pribrala se kad su pažljivo usklaðeni mirisipoèeli da pevaju 'Uprezanje kolabirane zvezde'.

Uvod je davao kratak pregled uobièajenog znanja. Duboke vatre svakogsunca moraju da zgasnu. Gotovo sagorele zvezde implodiraju, a njihova lomaèaje blesak koji se vidi u èitavoj Galaksiji. Manje zvezde ostavljaju za sobomjezgra od èistih neutrona. Pošto i dalje rotiraju, a polarne kape izabacujuèestice, one postaju svetiljke, postojano pulsirajuæi: galaktièki svetionici.Koristan izvor energije.

Kada se obrtanje uspori, nošci mogu da im priðu. Ekipe sastruènikazatvaraju izlaz èesticama, kanališu energiju, uæutkavaju pulsar i pretvaraju

ga u nešto korisno.Ustanovili su da pulsari privlaèe i maške, ne samo zbog obilja energije

nego i radi džinovskih nauènih eksperimenata. Svrha ogromnih radova koje oneizvode na polovima pulsara pošto zatvore elektronsko-pozitronsku plazmu,ostala je nepoznata.

Maške su stimulisale sunca da postanu supernove u èitavoj oblasti okoGalaktièkog Središta - oèito zato da bi dobile pulsare. Postavljanjem zamki zamaške kod obližnjih pulsara, nošci su požnjneli svoje prve vojne uspehe.

Bez ikakvog upozorenja, iz nje je stao da kulja užasan strah. Kvat ga jepo prvi put upoznala gledajuæi slike što su lebdele pred njom.

Nebula je svetlucala nežno ružièastom bojom zvezda koje se raðaju. Neštobliže sijao je pulsar, nadgrobni kamen pobeðenog sunca.

Preko tankog sloja svetlosti lebdeo je oblak prašine, zaklanjajuæi licenebule - istinska slika smrti koja oèekuje sve nošce, sva biæa, sve i svakog.

Nimfur'ton - prvo spržena a potom spaljena, sa mesom koje otpada, prvosmeðe pa potom crno.

Nimfur'ton sada nije postojala, nestala je. Kvat je osetila tugu zasvojom sastruènikom, za duhom koji se tako lepo dopunjavao sa njenim uKošnici. Ali ta tuga bila je samo zaklon za zver koja je vrebala u dubini, zaono što Kvat nije smela da prizna sebi sve do ovog èasa, kada je prašinazamraèila ljupko svetlucanje nebule.

Prašina. Tama. Sveproždiruæa smrt.Kvat je osetila jezu straha, ne za Nimfur'ton nego za sebe.Potražila je Faktotuma.Da? Tvoja uputstva nisu potpuna...#Mani sad to. Hoæu opet Hronike. Prièaj mi o Uplitaèima.#Uobièajene istorije bilo je u obilju. Kako je poèeo dugi rat sa maškama.

Kako je rasa uvidela izazov. Kako su najviši od svih nožaca, Prosvetljeni,shvatili šta je predeo nauke podrazumevao: sveti kosmièki pogled.

Ali nisu se svi složili. Jeretici nazvani Uplitaèi suprotstavili su seSintezi. Besnele su rasprave. Na kraju su sva neslaganja išèezla, oslobodivšitime energiju rase. A onda, znajuæi istinu, rasa je nastavila da...

Kvat je otkliknula standardnu prièu.Da?#Uplitaèi - i njihova uèenja. To nije pomenuto.#To obièno niko ne traži.#Sada ja tražim.#Je li postojalo oklevanje? Pa, valjda...Opet gomila istorije. Datumi, mesta, èinjenice - planete i eoni, sada

svi izbledeli. A onda, probijajuæi se napred, Kvat se iznenada našla usredgledišta Uplitaèa, citiranih po njihovim tekstovima.

Smrt pojedinca je èinjenica, tvrdili su oni, gruba i neizbežna. Nijebilo ponovnog roðenja ni za koje nošce. U nauci nema skrivenih poruka.

Duboki, svilasti glas pevušio je iz nekog drevnog budoara:NAŠA JE SUDBINA DA ŽIVIMO PO ZAKONIMA KOJI SU NAM OMOGUÆILI POSTOJANJE,

ALI SAMI PO SEBI NE NUDE NIKAKVU SVRHU NITI OBEÆANJE, PA NI TRIJUMF VRSTI KAOTAKVOJ. SVEMIR NAM OSTAVLJA MESTO U SVOM SISTEMATSKOM POSTOJANJU, ALI NJEMU JESTALO SAMO DO SAMOG SISTEMA, A NE DO NAS.

Kvat je jeknula što vidi otvoreno izreèene takve stavove.Ipak, osetila je kako na to odgovara strahom, narastajuæim oseæanjem

dobrodošlice. Do ovih zamisli i sama je došla. Sažižuæi trenutak Nimfur'toninesmrti izvukao je na površinu takve misli. Više nikada neæe potonuti u dubinu.Slušala je dalje blagi, samouvereni glas koji je opisivao konaènu istinu:

ÈAK I OVAKAV NAÈIN IZNOŠENJA ISTINE NAVODI NA POGREŠAN PUT. SVET IZVANNAS ZAPRAVO JE NESPOSOBAN ZA OSEÆANJA. MI POSTOJIMO KAO SLUÈAJNI DOGAÐAJI USVETU KOJI SE ÈVRSTO DRŽI SVOJIH ZAKONA, ALI BEZ IKAKVOG PLANA OSIM ÈVRSTOGDELANJA DINAMIKE.

Kvat je ustuknula, kao da se jestiva nit naglo uvila i pretvorila uzmiju.

Eto, upravo ono èega se plašila. Sada je to postalo èvrsto i nepokretno,

opipljiv deo istorije. I drugi nošci videli su isti taj ogromni, pohlepniambis. Svet je trulo, šuplje mesto. Samo jedan dodir i sve æe se raspasti.

Srca su joj nepravilno udarala; oseæala je svako kako potiskuje teènostrazlièitim cevima. Zapljuskivali su je hormoni, dodajuæi mirise i ukuse suvomdrndanju istorije.

Jeretici su zaèas pobili Sintezu po kojoj je Kvat dosad živela.Istorija, rezana drugaèijim nožem, postala je neprepoznatljiva. Pominjala severska manija izazvana nemilosrdnim, beskrajnim ratovima protiv maški.

Ali Sinteza nije religija, pobunila se Kvat u sebi, to je filozofskootkriæe. Religije su se i ranije javljale i nestajale. Nijedna nije navelanošce da se ujedine i dignu.

Hormonima prožeta logika i nehotice se odvijala dalje, uprkos Kvatinomprotivljenju. Prosvetljeni su u to pradavno vreme dospeli u punoæu postojanja.Njihova gvozdena pravila su prevladala.

Sijale su slike, jedna po jedna: vretenasti nošci uništavaju gnezda iseku niti. Nevernici, rasporeni i ostavljeni da vrište, viseæi i umiruæi podnepoznatim suncima.

Sinteza je govorila o racionalnim nošcima koji tragaju za svetlom, takosu uèili Kvat. Ali sada nije mogla da obuzda misli. Zar ovo izgleda kaologièno delovanje? Kako je Sinteza mogla da bude toliko uverena u svojepretpostavke?

Naglo se otrgla. Faktotum mora da ju je pažljivo posmatrao. Odlaziš?#Da, da#, ljutito je odbrusila Kvat. #Pa šta?#Nije završeno. Nikakvo dobro ne dolazi od... i Faktotum se upustio u

buðavo, ustajalo govorništvo.#Svakako, Faktotume, svakako#, prekinula ga je. #Uznemirile su me ove

jeretièke laži, to je sve. Zaboravi sve što sam rekla.#Shvatila je da æe Faktotum bukvalno razumeti njene reèi i izbrisati

èitav razgovor. Možda je tako i bolje. Siroto stvorenje ionako nije moglo dase nosi sa takvim pojmovima.

Možda nijedan nožac ne može, mraèno je pomislila Kvat.Zašto onda ona oseæa takvo optereæenje?

4.Bek'dal je škljocala kraj nje, kreæuæi se brzo i spretno.#Uskoro æe poèeti slivanje#, doviknula je.#Šta?# Kvat je podigla pogled sa robota koji joj je popravljao povreðenu

nogu.#Slivanje za Nimfur'ton, usko oko.#Bek'dal je povila prednje noge unazad sa lakoæom i ljupkošæu, a boje na

grudima i u oèima poigravale su od mraènog humora. Dlaèice oko oèiju talasavosu se širile prema spolja, pokazujuæi drugarstvo sastruènika. #Nisi valjda veæzaboravila?#

Kvat je plamtela od stida. Kad god bi pomislila na Nimfur'ton, upornikošmar bi preplavio sva ostala seæanja. #Razume se da nisam. Neki žale uosami.#

#Dobro reèeno. Vidimo se tamo.#Kvat je odluèila da prikrije zbunjenost veštim podbadanjem. #Doduše,

nisam primetila mnogo javnog žaljenja.#Bek'dal je shvatila nameru. #Znaèi, mi svi treba da radimo ono što ti

neæeš?# Nabrala je analnu šupljinu u želji da pojaèa zajedljivost svojeprimedbe.

#Ja se bar nisam trudila da me prebace u orbitalno tkanje.##Znaèi nisi. Dobra ideja. Suviše si neiskusna.##Oèi ti postaju zamrljane#, odbrusila je Kvat. #Pogrešno procenjuješ ovu

ošteèenu nogu. Ja sam èetvoronožac, baš kao i ti.##A pošto si dugo takva, sigurno æeš uskoro dobiti još.##I meni to ponekad padne na pamet.##Odlièno.# Bek'dal se spustila povivši kolena, škriip, škriip. #Misliš

da æu i ja skoro?#

#Došla si ovamo sa èetiri. Ja sam prešla manje prostora od tebe, to jetaèno, ali imala sam èetiri noge. I još ih imam. Svi mi želimo da radimoorbitno tkanje, razume se, ali tvoje uobraženo ponašanje...#

#Stvarno si gruba. Moja istinska želja je da zamenim samu Tukar'ramin.#Kvat je ispravila dlaèice oko oèiju i pustila da kroz njih kaplje crveni

sok kako bi pokazala da jedva savladava bes. #Neverovatno!##Ne baš. Samo nisam prizeman tip kao ti.#Kvat je pobesnela. Svako pominjanje straha od visine i letenja zarivalo

joj se u telo kao trn. #Košmaru jedan. Sad æeš mi još reæi da želiš dapostaneš Prosvetljena.#

Bek'dal se iznenadila. #Govoriš ðubre! Pazi se. Prosvetljeni su uvek okonas. Neko bi mogao da te èuje.#

#Oni potièu od sliènih nama#, rekla je Kvat.#Da, ali izdigli su se daleko iznad našeg kraljevstva.##Niko nije nedodirljiv.##Istina, ali pametnije je pretvarati se da su takvi.##Ja hoæu istinu, ma kakva da je#, obrecnula se Kvat. #Neæu ništa da

izigravam.#Pauza. #Nešto te muèi? Govoriš hrabre reèi ali tvoje dlaèice i spektar

tvog toraksa govore drugaèije.#Kvat je obuzeo nemir. Zar Bek'dal može da vidi šta ona zaista oseæa? Zar

Bek'dal zna za njene sumnje? Otkrivanje bi moglo da uništi Kvatinu buduænost.Poèela je da smišlja otrovnu primedbu, a onda se predomislila. #Moje

misli pripadaju samo meni.##Odlièno. Nadam se da æe tvoje dragoceno ja ostati smireno, èak i kada

budem unapreðena pre tebe.# Bek'dal je zaèegrtala trepljama u izazivaèkomskladu, luèeæi žuèni sok iz korena, ispunivši tunel smrdljivim dimom.

#Ako smo suparnice, hajde da se ne pretvaramo da nismo!# Izišla je,njišuæi zadnjim trapom.

Kvat je odgurnula pacolikog robota popravljaèa koji je glancao svojedelo, Kvatinu novu nogu. Bek'dal je bila sposoban suparnik, u to nije bilosumnje. Kvat je na trenutak poželela da joj se poveri. To bi bila greška. Nikone može da joj pomogne. Ali ipak... kad bi mogla da naðe makar neki gest, nekureè...

Buèno trupkajuæi kroz tunel kako bi isprobala popravljenu nogu,odzvanjajuæi i škljocajuæi, primetila je izlaz podataka na keramièkom zidu.Nešto ju je grickalo, nešto duboko iz kljuèale jeze koja je vrebala u njoj.Zatražila je Opšte podatke, ukucala indekse i dobila sledeæi tekst:

SINTEZA: (1)SHVATANJE DA POSTOJI KONTINUITET IZMEÐU INERTNE MATERIJE,PREKO VELIÈANSTVENOG SKLOPA RANE VASELJENE, I DANAŠNJEG INTELIGENTNOG ŽIVOTA.SADA OPŠTE PRIHVAÆENA, OVA KOSMIÈKA PERSPEKTIVA MOŽE SE UZETI KAO KULMINACIJASVIH DREVNIH RELIGIJA, MADA JE, RAZUME SE, PODIGNUTA NA ÈVRSTIM TEMELJIMANAUÈNOG...

Kontinuitet. To znaèi da sve traje dalje. Tako jasno izreèeno, strogim iobjektivnim reèima, zvuèalo je vrlo snažno.

Vrlo mala pukotina, ali Kvat je u njoj potražila utoèište.

5.Nošci su se okupili radi slivanja u peæini duboko ispod Košnice.

Izdubili su je èim su stigli ovamo, još dok su uništavali i pržili èitaveodrede maški. Ova peæina podseæala je na njihovo drevno poreklo. Vodenasteslike nožaca koji se šetaju i æaskaju odražavale su se sa zasvoðenih,uglaèanih zidova. Larve su ulaštile grubu stenu gamižuæi i igrajuæi se.

Na ulazu u oltar slivanja pojavila se Dani'ver. Izgovorila je obrednipoziv, a slogovi su odjekivali od zasvoðene tavanice.

Za ovu priliku niko nije nosio sivo, grubo radno odelo. Umesto toga, svisu imali raskošne štitnike. Neki su imali ružièaste frizure. Na sve stranetalasale su se živahne treplje. Talasi miomirisnih duginih boja slivali su sesa vešto ureðenih kapaka. Neobièni izraštaji na trahejama i oklopi èeliènoplavog sjaja predstavljali su ponos svojih vlasnika. Bilo ih je koji su se

poigravali sedefastim kastanjetama od životinjskih kostiju na svakom zglobu.Stari mnogonošci nosili su sveže ukrase od liskuna ili peèenog plovuèca.

Oni koji su nedavno unapreðeni imali su priliku da prikažu blistavunovosteèenu nogu, uglaèanu i sjajnu meðu ostalim zamrljanim ekstremitetima.Drugi su mahali zveckavim bakarnim antenama. Ili velikim kljovama od abonosa.Nova kvarcna soèiva luèila su spektar nalik draguljima u ulju. Oni sa svežimorganima za varenje isticali su velike mešine pune tek naèete hrane.

Spori nošci rojili su se po lestvicama od mreže, ulazeæi u salu zaslivanje. Dok su se spuštali u položaj povijenih kolena, nad njima se stvorilaslika Nimfur'ton. Poèelo je tradicionalno prizivanje. Zvuèni glas zahvalio seradnicima što su prekinuli sa poslom da bi došli i odali poèast palomsastruèniku. Kvat se sva usredsredila na to, mada su neki nošci u blizinizujali i ogovarali. A onda - neverovatno! - visoko nad Nimfur'ton pojavila seTukar'ramin.

Svi su zinuli. Tukar'ramin nikada se nije udostojila da se pojavi predsvima. #Šta! Zašto?# promucao je neko.

Naizgled nesvesna šoka koji je izazvala, Tukar'ramin je ispunilaakustiènu odaju svojim zvuènim glasom. Izgovarala je Istine. Kvat je napetoslušala drevnu prièu, pokušavajuæi da u njoj naðe neko novo znaèenje.

Litanija je bila, razume se, istinska i velièanstvena. Govorila je otome kako su strujanja pokrenula lopte uskovitlanog gasa, koje su se vremenomspljoštile u Galaksije. Jezgra mladih Galaksija urušila su se i usplamtela:kvazari. Te posmrtne baklje plamtele su kao svetionici preko ponora tolikoprostranih da ih je udaljenost pretvarala u taèkice zraèenja. Ali nošci suipak zakljuèili da u njihovom središtu vrebaju ogromne crne rupe, sa masommilijardu zvezda ili više, èvrsto držeæi okolnu uskovitlanu prašinu.

Tako je bilo u svim Galaksijama, ukljuèujuæi i njihovu. *Crne rupe obræuse i sisaju, obræu i sisaju*, govorila je Tukar'ramin.

Tako je tekla evolucija materije. Oko crnih rupa kretale su se priraslidiskovi. Plimne sile mlele su zvezde u prašinu. Induktivna elektrodinamièkapolja izvlaèila su iz tih diskova mlazeve èestica, nalik na gejzire. Samo umirnim spoljašnjim podruèjima galaksije vladali su uslovi dovoljno blagi zanastanak organskog života.

*I tako mi naziremo preko zakrivljenosti univerzuma samo lomaèe ogromnihdrevnih katastrofa. Plamen same materije. Groblja sunaca.* Tukar'ramin jeuèinila da se prizor odvija pred njima. Galaksije su tinjale, plamtele iumirale preko zidova ponora.

Ali to je ipak bio samo uvod u veliku dramu. U mirnim, nevidljivim,rotirajuæim diskovima obiènih Galaksija, Istina je tekla dalje. Zvezde sustvarale teške elemente. Ugljenik se spajao sa kiseonikom, fosforom, azotom,vodonikom. I bujao je. Pojavile su se planete. A na njima život.

Ovom procvatu prirodnog delanja suprotstavile su se maške. Upustile suse u surov, veèiti rat protiv života.

Kvat je uhvatio dremež. Mnoge noge su se nestrpljivo meškoljile.Višenošci su poèeli da prièaju na svojim liènim talasnim dužinama. Tukar'raminih je sigurno èula, ali je prièala dalje. Prièa je bila svima poznata:

Ništaci. Život koji je dao Ništake nadvladao je izvore energije na svomsvetu. To su bile proste, nimalo prefinjene rase. Prva faza. Božanskaevolucija odredila je da Ništaci moraju da odu sa pozornice. Njihova zemljapostala je osnova za drugu fazu.

Prvci. Život koji je dostigao fazu Prvaca èitave zvezde preobražava unešto korisno: to je drugi nivo. Njihova dela mogu se videti širom ogranakaGalaksije, tih bezdana tame i zbrke. Takve rase upisuju svoje ime velikimslovima u otvorene tablice tupe, prazne materije.

Nošci su sada svakako Prvci - toliko su se uzdigli. Oni znaju šta im jecilj.

Zvezdorojci. To je cilj nožaca. Zvezdorojci su savladali džinovskeenergetske izvore same Galaksije.

Tolika sila, upotrebljena kao signal preko ponora izmeðu Galaksija, možeposlati poruku nožaca èitavoj vaseljeni. To je njihova sudbina: da budu

Zvezdorojci.Ako nošci uspeju da savladaju energiju u središtu svoje, relativno mirne

i beznaèajne Galaksije, znaèi da æe još moæi da igraju ulogu i na najveæoj odsvih pozornica, u pevajuæem razgovoru uzmeðu velikih zvezdanih jezera. Tako æemoæi da požanju znanja drevnih vremena i da podele sudbinu ostalihZvezdorojaca.

Uslediæe Sumacija, stapanje svega što je najbolje u vaseljeni.Tukar'ramin je izgovarala drevni tekst, onako kako su im ga ostavili

Prosvetljeni:*...svi sastruènici, daleko i blizu, ravni i tanki, kiseli i zaèinjeni.

Svi æe lizati sa tog izvora. Taj vrhunski trenutak svakako æe doæi, kada æe umkonaèno nadvladati materiju i predati je ciljevima Rojaca. Trka kaentropijskoj smrti biæe prekinuta. Vladaæe èist um. Kao što su atomi našihtela i metala zakuvani u prvim zvezdama, tako æemo se ponovo stopiti sasvemirom i...*

U Kvat se nešto uskomešalo. U spiralnim ograncima što su plamteli odblistavo narandžastih supernova nije videla zvezde kako se pojavljuju izništavila, nego crnu prašinu kako sve proždire, neumornu plimu prljavštinekoja potapa æilibarno crvena sunca...

#Ali šta je sa nama?#Njen glas prekinuo je Istine. Sveèanost slivanja pretvorila se u

zapanjeno æutanje. Kvat se iznenadila kad je utvrdila da je ispravila kolena ida uspravno stoji.

*Imaš li pitanje? To je ispravno, sastruènice moja.*Ali na slivanjima niko nije postavljao pitanja, nikad, i to su svi

znali.#Zašto kažeš da æemo svi uèestvovati u Sumaciji?#*Sve živo æe se ponovo roditi.*#A gde æemo biti dotle?#*Èekaæemo.*#Hoæemo li to znati?#*Na neki naèin.*#Èak i ako smo mrtvi? Kao Nimfur'ton?#*To æe biti kao vreme spavanja.*Tukar'ramin je bila visoko, ogromna i blistava, ukotvljena na lakim

nitima. Kvat je èula oko sebe nezadovoljno mrmljanje. Ali bila je uporna:#Svi mi, zajedno?#*U vaseljeni informacije nikada zapravo ne nestaju, ako možemo da

izbegnemo zjapeæe ralje entropije. To je naš cilj.*#Ali nismo ga postigli! Tek poèinjemo da postajemo Zvezdorojci.#*Kvat'jut'kal'ton...* Izgovarajuæi Kvatino puno ime, Tukar'ramin je

spustila rilo prošarano plodnim senzorima, ispitujuæi. Treplje su joj sezabrinuto talasale. *Bolje je gledati na Sumaciju kao na nešto mnogo veæe odpojedinca. Jer ona je takva.*

#Svakako, znam, ali...#*Mi nastavljamo da živimo u svojim delima. Živi ono što jesmo. Suma

naših vektora zauvek opstaje u vaseljeni.*#Ali jesmo li mi svesni toga?#*To je, koliko ja znam, nepoznato.*#Ali u tome i jeste stvar!#*Ne bih rekla.*Ovo svoðenje glavnog pitanja na... na neèije lièno mišljenje potpuno je

zbunilo Kvat. Bez tog oslonca, èitava konstrukcija se urušila.#Hoæe li Prosvetljeni veèito živeti?#*To nam nije dato da znamo.*Nekoliko postarijih mnogonožaca slalo je Kvati diskretne signale niske

frekvence, zahtevajuæi da prekine. Drugi nošci su mrmljali i meškoljili se.*Seæaš se, naša suština je ta koja se razmnožava.*Opet propoved. Kvat je iznenada osetila stid što je tako izložena. Svi

su nemo prihvatili, svi koliko ih ima. Svi su æutali. Što je znaèilo da niko

istinski ne veruje. Samo je glupa, slepa Kvat morala da postavlja pitanja.*Ovo je bio plodan razgovor. Jesu li tvoje nedoumice razrešene?*#Ovaj... da.#*Pretpostavljam da te je Nimfur'tonina smrt uznemirila više nego nas

ostale. Znaj da te razumemo.*#Ovaj... znam.# Da bi prikrila strah i zbunjenost, iskoristila je

obredno #duboko zahvaljujem.# Polako je povila kolena, škriip, škriip.Okolni nošci su sa prebacivanjem širili treplje. Bek'dal se otvoreno

kezila.Unfalum, zajednièka sveta hrana, prelazio je od klešta do klešta. Kvat

je tupo prihvatila nit, presekla komad i poèela da izvlaèi lepljivu materiju uniti. Hvataljke u ustima vukle su slatke konce i širile ih u ploèe,poveæavajuæi im površinu. Druge hvataljke su ih pritiskale na kvržice za ukus,kako bi pojaèale utisak. Kvat je sedela i žvakala, kao i ostali.

Zašto samo nju optereæuju sumnje? Ipak, nije mogla da ih se otrese.Slivanje se završilo pesmom i mljackanjem dok su dovršavali unfalum.

Kvat je namerno ispupèila toraks, ali ma koliko tanko razmazala unfalum,nikako nije uspevala da ga proguta, nije mogla da zaista upije srž zajednièkevizije.

6.To veèe izišla je daleko iz Košnice, koja je lebdela kao senka nad

isušenom ravnicom. Lutala je bregovima severno od Sifona. Sutra æe se vratitigroznièavom radu, ali sada ju je nešto vuklo izvan bezbednog obitavališta.

Zemlja je podrhtavala kao da planeta diše. Ako je tako, nemirno jerazmišljala Kvat, uskoro æe stiæi do poslednjeg izdisaja. Ko zna zašto, taslika ju je uznemirila.

Nad glavom joj je lebdeo sloj oblaka, trbuha plavih od kiše. Nejasniodsjaj zalazeæeg sunca obojio je predeo u sanjivo narandžasto i crveno. Kvatse prebacila na transoptiku i videla Kosmièki Krug u orbiti, nepokretan itaman bez dodira sa magnetnim poljima nožaca.

Èeznula je da radi tamo gore, da pomaže u zarivanju neverovatne oštrineKruga u grudi ove umiruæe blatne grudve. To je bila slava, èast, sudbina.

Krug je bio najdragoceniji od svih prirodnih bogatstava njene rase.Imena nožaca koji su našli i zarobili Krug zauvek æe odzvanjati kroz istoriju.Posedovanje Kruga pružilo je nošcima moguænost da preseku grkljan èitavimsvetovima. Koristili su ga i protiv maški koje su se suprotstavljale njihovomnapredovanju kroz Galaktièko Središte.

Krug se mogao usmeriti ka maškama neverovatnom brzinom. Pošto bi samleobrodove, postojao je naèin da se navede da zraèi nagle i ogromne kolièineelektromagnetnih talasa pomoæu kojih je mogao da sprži sve nezaštiæne maške uèitavom zvezdanom sistemu. Majstori Kruga bili su dobroèinitelji i ratnici bezpremca u èitavoj istoriji nožaca. Kvat je bila ponosna što hoda tlom ispodnjihovog dela.

Na ovoj izrovanoj ravnici jaruge su bile pune ostataka maški. Zdrobljenefabrike maški zjapile su kao truli zubi. Lešine maški još su se dimile odposlednjih bitaka. Nošci su poskidali sve korisne delove, tako da su ostalasamo kuæišta. Kvat se nadimala od ponosa zbog uništenja koje je izvela njenarasa.

Èak i ovaj slabo branjeni svet zahtevao je ogromne napore nožaca. Naišlisu na njega dok su lokalne maške bile zauzete meðusobnim trvenjima.Prosvetljeni su uoèili znake izuzetno snažnog sukoba izmeðu gradova maški. Tamudra biæa naredila su Košnici da se spusti. Èim su osigurali dovoljnoprostora za gradnju magnentih postaja, u igru je uveden Kosmièki Krug. Pobedakoju su ovde odneli otvorila je moguænost za prodiranje u zvezde-tvrðave maškijoš bliže izazovnom jezgru uskovitlane Galaksije.

Krdo životinja na paši primetilo je Kvat i razbežalo se u neredu. Èak iza životinje, bile su glupe i trapave. Kad samo pomisli da je Nimfur'tonizgubila dragoceno vreme, zbog tako primitivnih biæa! Ovo je bila grubaplaneta, nesposobna da iznedri išta više od Ništaka u haosu mora i neba.

Nekoliko rasutih Ništaka ostalo je ovde - obièna biæa vezana za planetu,sa grubim alatkama. Nošci su ih primetili tek pošto su porazili maške. Kadaraspore njihov svet, dokrajèiæe i ta prosta biæa.

Meðutim, bilo je nožaca koji su stradali od njihovih napada. Èak i takvaniža biæa umela su da bace nošce u tamu za koju je Kvat sada znala da svudavreba, iza svakog naizgled èvrstog predmeta.

Kao što je progutala Nimfur'ton, tako æe, neizbežno, progutati Kvat,Tukar'ramin, sve, sve i svakoga, grubo se rugajuæi kontinuitetu.

Kvat je nervozno podigla komad stene i bacila ga uvis, usmerivši ga kadalekom krdu tupavih preživara. Kamen je pao izbušivši velike rupe u njima dokse odbijao, i ubio ih je nekoliko. Manje životinje upanièeno su poskakale izsvojih rupa. Stopile su se sa sumrakom i Kvat se okrenula, umorna, nazad kaalabasternoj planini Košnice.

Sifon je ponovo parao nebo. Ovog puta Kosmièki Krug èvrsto se držaoputanje i Sifon nije vijugao u stranu. Usijana magma nije padala, nego jesukljala naviše u urednom stubu.

Nošci su bili posebno pažljivi sa ovim prvim uspešnim pokušajem. Krug sesavršeno obrtao, milovan snažnim poljima. Moraæe da ponove ovu vežbu još mnogoputa pre nego što napuste ovaj mali svet, a svaki put æe im biti sve teže zbogpromene pritiska u dubini, jer æe se omotaè planete urušavati.

Kvat je našla utoèište u radu. Prijavila se za dodatnu dužnostnadgledanja povratne sprege. Naguta napred da bi osetila talasavu zelenusliku, prepliæuæi razlièite ulaze, oseæala je kako se pritisak šupljeg životapolako umanjuje. Ako nema materijalnog pribežišta, postojalo je ovo:groznièava aktivnost prikriva èinjenicu da ta aktivnost, u osnovi, nemaznaèaja.

Dok je Sifon održavao tok metala iz jezgra, Košnica se podigla više.Kvat je to posmatrala iz mehura za nadgledanje. Tlo se ugibalo i lomilo,ispuštajuæi vodoskoke prašine. Zemlja je jeèala. Šljunak je tutnjao po donjojstrani mehura. Životinje su panièno bežale dok su se bregovi rušili. Podnogama su im se otvarali ponori.

Kvat je osetila da se niti za odmaranje zatežu i okrenula se, odvrativšipogled od haosa napolju. Bek'dal se spretno kretala mrežom. #Lepa predstava#,rekla je.

#Da.##Mislim da sutra poèinjemo rudarenje.#Kvat je za trenutak odmerila Bek'dalino ogormno, maljavo telo. #Jedva

èekaš?##Kao i svi. To je prilika da pokažeš šta možeš sama da uradiš.#Kvat nije tako razmišljala o rudarenju, ali Bek'dalino samopouzdanje

èinilo je to oèiglednim. Sa svakim izvlaèenjem Sifona kora planete puca,otkrivajuæi nove žile retkih minerala. Mnoge rude potrebne su u tkanju koje seodvija u orbiti. Za predenje velikih traka ohlaðenog nikl-gvožða potrebne susmese za vezivanje i zavarivanje, pa su nosaèi neprekidno donosili sa planetenove i nove kolièine mešavine sirovina.

Zarobljeni brodovi maški i velika orbitalna postaja bili su im odpomoæi. I Kvat i Bek'dal imale su priliku da upravljaju brodovima dozarobljene postaje maški, i to je bilo najbliže što su stigle do orbitalnogtkanja.

Sada nije bilo nade da æe dobiti taj, najveæi od svih poslova. Svi nošcizaposleni na površini sada moraju u potragu za otvorenim rudnim žilama. Ko godje mogao, postao je istraživaè.

#To je dosadan posao#, rekla je Kvat.#Tako kažu oni koji ga ne rade dobro.##Više bih volela da usmeravam Sifon.##To je samo rešavanje zagonetki. Nema u tome prave veštine.##Intelektualno je mnogo teže...##Oh, nikada nisam dovodila u pitanje tvoje intelektualne sposobnosti.#

Bek'dal je sarkastièno nabrala rilicu, ispustivši malo želudaènog soka.

#Pogotovo posle onog divnog unakrsnog ispitivanja Tukar'ramin.#Kvat je raširila treplje. #Tragala sam za odgovorima.##Na vrlo glupa pitanja. Kakve veze ima sve to?# Bek'dal je izvukla

grinju iz vlažne niti za hranu.#To je najvažnije.##Prièe, prazne prièe. Mi smo ovde da radimo.##Ali èemu sve to, ako...#Bek'dal se ljupko nagla napred, a hidraulika joj je brujala. #Svrha je,

usko oko, stiæi u orbitu. Tkati, a ne da èuèiš dole kao rovac.#Kvat je zaustila da odgovori, a onda joj je sinulo da æe Bek'dal uspeti.

Bek'dalino mirno, uspešno, bezobzirno ponašanje potpuno je prirodno zato štoje u dodiru sa dubljim izvorima, oseæa stvari onakve kakve zaista jesu. A utom jasnom svetu Sinteza je reè a Sumacija obeæani slatkiš kojim se umirujudeca, a ne nešto što nošci ozbiljno shvataju. Taj svet je stvaran. Nemilosrdnostvaran.

7.Poziv okupljanja, zaèulo se zujanje, prekidajuæi Kvatinu koncentraciju.

Kleèala je na nesigurnom šljunku i tražila srebrnasto zelene pruge.Poziv okupljanja.Zavukla je iglu u srebrno-zelene ljuspice, izmerila i besno zaèegrtala

trepljama. To nije bila palazinija. Kad bi našla žilu palazinije, najreðesmeše za vezivanje, to bi bio pun pogodak. Ova pruga je lažno svetlucala -Kvat ju je šutnula - i bila je bezvredna.

Poziv okupljanja.Javila se, strepeæi.Dobro došla! Plemenita Bek'dal je našla duboku žilu...Ljutito je iskljuèila poruku. Nove poèasti za Bek'dal.Ovo je bilo peto važno otkriæe otkako je poèelo traganje i rudrenje, i

sva su bila Bek'dalina. Veæina ostalih nožaca bila je zauzeta iskopavanjemBek'dalinih otkriæa, ostavljajuæi joj slobodan prostor da ih naðe još, da sejoš više istakne. Kvat je pomišljala da prekine sa istraživanjem - nije bilavešta u traganju; neodluèno se vrtela i njuškala tamo odakle bi trebalo da sepovuèe, kao da beži od tvora, i zavirivala u svaku pukotinu - i da postanerudar. Ali nešto duboko u njoj teralo ju je da nastavi, da pokuša da budebolja od Bek'dal. Neæe tako lako odstupiti. Kad bi samo...

Kvat'jut'kal'ton. Poziv!#Zadržala sam se. Nastavljam ka...#Ne. Ne idi na skup. Vrati se u Košnicu. Kod Tukar'ramin.

Tukar'ramin je skliznula niz sluzave niti, velika blistava masauglaèanog èelika i zrnastog kuæišta. Kroz Kvat su se pronosili talasi toplogblagostanja dok su pipci polako ulazili u njen um, oseæajuæi sve. Nestala je inervozna, trzava napetost.

*Raduj se, malena.*#Svi slave u tvom prisustvu.#*Bez zvaniènih izraza, molim te; oni optereæuju um svojim nazovi

znaèenjima. Raduj se, jer više ne moraš da puziš po razrovanoj zemlji. Znam dato ne voliš.*

#Zar je bilo toliko... oèito?#Tukar'ramin je privukla Kvat bliže, zapljuskujuæi je utehom i

opraštanjem.*Tvoje sumnje ogledaju se u svakom koraku koji naèiniš.*#Trudila sam se da obavim zadatak.# Reèi su zvuèale kruæe nego što je

nameravala, ali Kvat je zbog oseæanja dostojanstva morala da izgovori oveštalufrazu.

*Moraš li uvek da budeš tako ozbiljna?*#Ja...# Zastala je. Kako da kaže ovom najvišem od svih biæa koje poznaje

da je èitava vaseljena vrtlog koji sve usisava u ništavilo? #Ja sam obièanèetvoronožac i sklona usamljenosti.#

*I Bek'dal je sklona usamljenosti. Sama traži retke minerale. Njene nogese ne spotièu kao tvoje.*

Opet Bek'dal! #Svako ima svoj naèin#, rekla je Kvat što je uètivijemogla.

*Ali niko od nas nije sam!* Blaga, ali preteæa ozlojeðenost. *Sve nasvezuje veliki, konaèni zadatak. Mreže koje tkamo oko ove zvezde èvrsto æeuhvatiti njenu plamteæu energiju. Drugi nošci æe uskoro zauzdati pucketavuelektrodinamiku Središta Galaksije koje besni oko nas. Uskoro æemo moæi daspojimo sve te energije. Kada budu na okupu, a maške nestanu - a ko bi isumnjao u to, posle naše velike pobede ovde? - upotrebiæemo pripitomljenu siluda komuniciramo sa drugim Zvezdorojcima u dalekim Galaksijama.*

#Shvatam ja to u potpunosti, ali...#*Po ukusu bih rekla da ne shvataš. Premošæujemo Galaksiju da materiji

damo znaèenje. Ne samo u našem umu - koji je tvrðava smisla - nego i u samimzvezdama.* Naèinila je znak sa osam nogu.

Kvat se promeškoljila, ne znajuæi kako da odgovori.*Oseæam da tvoja nelagodnost i dalje traje.*Kvat je poslala oštro nareðenje jednom od podumova, zahtevajuæi da

nervozno pocupkivanje prestane. #Ne, nemam vektor.#Kada je Tukar'ramin ponovo progovorila, snažni hormonski talasi dodali

su težinu zvuènim reèima. *Ti si primer osobine vrlo retke u našoj vrsti,Kvat'jut'kal'ton.*

Uplašena od optužbe, Kvat je požurila da odgovori. #Moje sumnje su samoprivremene...#

*Ne. Sada æu ti otkriti tajnu koja se krije iza naše ekspanzije izmatiènog sistema. Veoma davno sreli smo rasu malih biæa koja su objasnilaprirodu nadolazeæe invazije maški. Naše tadašnje voðe shvatile su da æemo zbogprirodne lenjosti svakako postati plen maški. Zato smo pomešali genetskimaterijal sa tim malim biæima, kako bi pojaèali svoju agresivnost.*

#Mora da su bili stvarno siloviti.#*Jesu. Ne znam kakav im je bio fizièki oblik, ali bili su lukavi i

uporni. Pri izdvajanju tih mentalnih osobina iz njihove DNK - jer taj osnovnispiralni nosaè bio nam je zajednièki - morali smo da usvojimo i još nekenjihove osobine. Jedna od njih bila je sposobnost sumnje, dovoðenja upitanje.*

#Imam ja i njihovu žestinu#, rekla je Kvat s lažnom odvažnošæu.*Možda. Ali ti si svakako redak primer onoga što se naziva Filozof.

Uobièajena mudrost Sinteze, onakva kakvu su nam je predali Prosvetljeni,veæini je sasvim dovoljna. Èak i oni koji ne veruju - kao Bek'dal - dobro sesnalaze na toj osnovi. Ali voðstvo naše rase zavisi od Filozofa.*

#Voðstvo?#*U krajnjoj liniji, da - ako se pokaže da poseduješ znatiželjan um kakav

je nama potreban.*#Ja... ja...#*Ta duboka osobina bacila te je u oèajanje posle Nimfur'tonine smrti.

Donosi ti bol, ali može da ti donese i mudrost.*#Prokleto nasleðe#, gorko je rekla Kvat.Na Tukar'ramininoj ogromnoj, naboranoj koži blesnula je hormonalna

šifra. *Poveæaæemo te. Mali dodatak za tvoj novi posao.*#Istraživanje...#*To ti duhovno ne odgovara. Nedostaju nam radnici u samoj Košnici, jer

svi su morali u rudare. Ovde æu te bolje oseæati dok budeš radila. Evo - imašli šifru? Prijavi se Faktotumu da ti ugradi novi alat.*

Pokretom je pokazala da je Kvatina audijencija završena. Kvat se brzopovukla. Osloboðena od istraživanja! I proširenje...!

Osim unapreðenja, što je znaèilo novu nogu, proširenje je najveæa poèastkoju nožac može da dobije. Moæi æe da se šepuri po Košnici i da se razmeæeproširenjem a da ga ni ne pominje. To æe joj svakako biti plus. Odmah seoraspoložila.

Proškljocala je kraj Dani'ver i požurila ka najbližem terminalu. Ukucala

je šifru i saèekala vest, dok su joj servo ureðaji zadovoljno brujali. O onomešto je saznala o svojoj prirodi ramzišljaæe kasnije, kad bude imala vremena.Na kraju krajeva, ona je Filozof - šta god ta èudna reè znaèila.

Ekran je zasvetlucao i prikazao sliku njenog proširenja.U Kvat se otvorio ponor, toraks joj je zasvetlucao ozlojeðenom plavom.

Na ekranu je treperio pneumatski èekiæ. Proširenje toliko prosto da jepredstavljalo uvredu.

8.Dani su prolazili sa tupim bolom u svakom satu.Kvat je utvrdila da je èekiæ prilièno koristan, kada je trebalo

prièvrstiti mašine i nosaèe na zidove Košnice sa skupinom robota kojima jenareðivala. Mala stvorenja Košnice cièala su i cvrèala svojim mucavimminijezikom. Kvat je oseæala stid kad god bi kraj nje prošao neki poznanik.

Ali vremenom je sve izbledelo. Na kraju krajeva, radila je, kao i svinošci, i postepeno je poèela da oseæa da joj ovo mesto sasvim odgovara.Èinjenice jesu bolne, ali mogu se prespavati.

Nije joj smetalo što su neki mnogonošci prestali da obraæaju pažnju nanjene reèi. Uvek je mogla da pronaðe sa kim æe razgovarati. Mnogonošci suionaki daleki i dosadni; važni su im samo njihovi mnogobrojni mehanièkiukrasi, i misle samo kako da steknu još koji.

Pre mnogo eona to je sigurno bila dobra ideja, razmišljala je Kvat;proširivati nošce kada ostare, kako bi mogli da iskoriste nakupljeno iskustvoi poštede ostarele organe. Ali sada su ti prošireni mamuti više vremenatrošili na udešavanje nego na posao. A Kvat koju su prezirali, èetvoronožackoga nisu ni primeæivali kako radi sa skupinom glupih robota - ta Kvat jeznala da æe i ti velièanstveni mnogonošci na kraju zauvek nestati, bez obzirakoliko puta zamenili isušene mišiæe i zaèepljene vene.

Kvat je jedno veèe prošla kraj skupine istraživaèa i rudara dok sevraæala u zajednièku mrežu, sama, kroz prazne sive arterijske hodnike. Nekojoj je doviknuo: #Hodi, ukaži poštovanje!#

#Kome?# umorno je upitala.#Bek'dali! Tukar'ramin je dodelila našoj prijateljici šestu nogu!##Zbog èega?# Kvat nije èula vesti.#Podsmevaš se, ti što bušiš rupe po zidovima.##Ne. Zbog èega?##Danas je našla bogatu žilu palazinije.##Razumem. Sreæan nalaz.##Nije to sreæa! Veština! Treplje koje umeju da nanjuše retkost. To idemo

da proslavimo!#Pojavila se i Bek'dal. Pratilo ju je troje nožaca. Nova noga je

srebrnasto blistala dok se Bek'dal klanjala ka njima, dobro usklaðena, saprelivima boja oko grla koji su gotovo ubedljivo pokazivali skromnost. Ali oèisu joj lutale, zamagljene, bez dodira sa prezasiæenim mozgom. #Hodi sa nama,Kvat'jut'kal'ton.# Glas joj je bio promukao od preteranog slavlja.

#Prilièno sam umorna...##Zar ne želiš da slaviš?# povikao je jedan èetvoronožac. #Bek'dal je

dvaput unapreðena, popèe. Retka èast!##Razumem.##Zujava si zato što je Bek'dal sada šestonožac, dok si ti ostala sa

èetiri. Zato si takva, je li?##Zaista nisam raspoložena...##Glupost! Ti si pokvareni popac!# Prilièno nesiguran na nogama,

èetvoronožac se preteæi nagnuo ka Kvat.Kvat se brzo odmakla. Neko je prezrivo prdnuo za njom, šireæi smrdljivi

žuti oblak. Bek'dal je glumila ravnodušnost, zagledana u sive zidove.Kvat je pobegla u boèni prolaz, što dalje, u vlažno tkanje zajednièke

spavaonice, da spava.Da spava.Ali san joj je bio nemiran, protkan vrelim munjama iza kapaka.

Kvat se bacakala i grèila pod glatkim tkanjem postelje. Povremeno sebudila i onda je usledilo dugo Vreme Sna dok su putovali sa matiènog svetabrzinom daleko ispod svetlosne. Visili su u uznjihanim sedefastim vreæama iputovali u nesnu, usporenih tela, a umovi su im plutali meðu zamagljenimvizijama koje je kasnije najbolje zaboraviti...

Daleki zvuci Bek'daline proslave zamrli su tek pred zoru. Kvat jeoèekivala da æe najzad duboko zaspati. Umesto toga, brzo se probudila,uzdrhtalih pipaka, uznemirena vizijom.

Tukar'ramin, naborana i stara, držala je predavanje. Ne ona trajna,sveprisutna Tukar'ramin kakvu je poznavala, nego matori, usukani nožac koji jeponavljao trulu mudrost iz mrtve prošlosti. Uprkos tehnièkoj magiji koja jedozvoljavala da Tukar'ramin premosti ponor izmeðu umova, i da leèi, i dalje jebila samo drevni nožac, i ništa više od toga.

U snu je Tukar'ramin opisivala kako æe maške pasti pred nošcima injihovim Kosmièkim Krugom, kako æe ih zbrisati pobedonosni život.

U snu je Kvat uzviknula: Znaš da je naša misija šuplja! i Tukar'ramin,šokirana, pala je, lomeæi se u mesing, keramiku i izjedene, izbeljene kosti.Toraks i antene èegrtali su po podu. Padala je i padala i padala - beskonaèno,a vlast se pretvorila u ništavilo pod drobeæom težinom nemilosrdnog vremena.

Kad se probudila, Kvat je u trenutku svetlosti uvidela da njenaopsednutost smræu sadrži i kljuè. Nekako se odnosila na sve dogaðaje ovde uSredištu Galaksije. Ali kako? Sitni tragovi Filozof u tragovima koji jepoèivao u njoj nije joj pružao odgovor.

9.Sifon je ponovo snažno povukao. Opet se ljuštura planete ustalasala i

izbacila ogromne oblake smeðe prašine.Sreæom, ovaj svet nije imao velike okeane, inaèe bi sa svakim

ukljuèivanjem Sifona bilo potopljeno veliko parèe kore, spreèavajuæirudarenje. Baš zato su i izabrali ovaj svet za tkanje. Nedostatak okeananadjaèao je nedostatak meseca, èijim drobljenjem bi se dobio odgovarajuæigraðevinski materijal. Štaviše, oko ekvatora kružio je èudan, drevni orbitalniaparat, koji æe nošcima možda kasnije biti od koristi.

Stigla je vest o smetnjama. Nošci su zarobljenu orbitalnu postaju maškikoristili kao taèku pretovara. Nešto se sad uvuklo tamo, usporavajuæitransport. Vest se utopila u gužvi rada u Košnici. Kvat se nije zamajavalatako velikim problemima, mada je i dalje žudela da radi u orbiti, daleko iznadkomešanja prašine i gravitacije. Obavljaja je svoje poslove i nalazila utehu udivljenju onome što je uèinjeno izvan Košnice.

Nošci su veæ zarobili mali deo svetlosti ove žute zvezde. Tkanje uorbiti se lagano nastavljalo pregrupisavanjem èitavih ravni ispresecanihfotosenzitivnim silikonom. Kada se završi, tkanje æe biti samo okvir, razumese, za kasnije ekspedicije. Tada æe pretvoriti planete u materijal koji upijasvetlost - težak posao - pripremajuæi se da uhvate i obuzdaju svo zraèenjezvezde.

Kvat je pretpostavljala da æe do tada biti odavno mrtva, i da æe san oZvezdorojcima koji stupaju u vezu izmeðu Galaksija u Sumaciji za nju bitiobièna prašina. Ostali nisu tako mislili, ili im nije bilo stalo. Jedno jeznati, sasvim apstraktno, da æeš umreti, a sasvim je drugo probuditi se usrednoæi i slušati kako ti srca tuku. Kopati po podreðenim mozgovima i oseæatibockavi kiseonik kako ulazi u krvne sudove, slušati tiho, sluzavo brujanjeobnavljanja tkiva, hidraulièni pritisak tamo gde se titanijum dodiruje sarskavicama, tamno narandžasto sagorevanje kalorija... i znati da æe sve toprestati i da æeš nestati u tami.

Vremenom je, zbog mnogih ponavljanja, to mraèno oseæanje izgubilo naoštrini. Kvat je poèela da misli o sebi kao o jednostavnom biæu, poniznom predgrubim èinjenicama života. Radila je sa pacolikim robotima, koristeæi masivnipneumatski èekiæ kada je bila potrebna velika snaga, slušala je nareðenja idržala se izdvojeno. Iz govorkanja i prenosa po hodnicima Košnice znala je zaBek'daline uspehe. Bek'dal se uzdiže, govorili su mnogonošci. Kao da je

Bek'dal nekakvo testo za kolaèe, puno kvasca, i kao da su oni kuvari. Kvat seodavno navikla na to i više je nije bolelo. I zato joj nije smetalo što ju jeTukar'ramin, kada su radne grupe preraspodeljene, odredila da prati Bek'dalkao nosaè opreme. To što je neko mladi Filozof ne oslobaða ga od ovozemaljskihmuka.

Napred je tutnjala masivna Bek'dal, grebuæi nogama po stenju.Njeni fosforni polumeseci sijali su kao mrljice dana usred noæi. Kvat se

vukla za njom, trzajuæi se od svakog podrhtavanja tla iz straha da poèinjenovo sleganje planetne kore. Nad njima je lebdeo Kosmièki Krug, taman dok sene koristi. Oštre zvezde su bile kao oèi što zure iz halapljivog ambisa.

#Požuri. Hoæu da ispitam ovaj izdan.# Bek'dal je slala samo kratke,efikasne poruke.

Kvat je teško koraèala pod teretom akustièkih senzora. Tukar'ramin jedala Bek'dali èitavu analitièku postaju, kako bi izvodila testove na terenu. Ato je bilo kabasto. Kvat je takoðe nosila i Bek'daline dodatne pogonskerakete, za sluèaj bekstva pred izlivanjem magme preko niskih bregova.

#Brzo - diferencijalni spektrometar.#Kvat ga je pružila. Polako je svitalo, i sunce se probijalo kroz sve

tanje oblake. Kvat je pomislila na Nimfur'ton i kako su skakutale po ovojzemlji, tada prošaranoj zelenilom. Tako davno.

Iza kamene kosine pojavilo se stado životinja. Èudno, pomislila je Kvat,što su preživele pomeranja tla. Sledeæi niz ukljuèivanja Sifona svakako æedokrajèiti život na ovom svetu.

Nešto je zazujalo na gornjem delu Bek'dalinog kuæišta.#Ne gaðaj me.##Nisam.##Rekla sam...#Životinje su se brzo sakrile meðu kamenim gromadama. Nešto je tresnulo o

Bek'dalin bok. Noga joj se grèevito savila.#Oni to bacaju kamenje?# upitala je Bek'dal.#Ne. To je oružje.# Kvat je osetila vreli bol.Još jedan hitac odbio se od Bek'dalinog bronzanog kuæišta.#Nisu to obiène životinje.##Razumna pretpostavka#, mirno je odvratila Kvat.#Ali Tukar'ramin je rekla da ovde nema znaèajnijih Ništaka! Nema

civilizacije. Nema graðevina. Samo maške.##Tako je rekla.#Dva brza hica zakaèila su Kvat po boku. Brzo je uvukla ošteæenu pulpu.

Ipak je iscurilo malo slanog rastvora.#Izviðanje je oèito bilo traljavo#, mirno je rekla Kvat.#Ti bedni pauku! Pa oni imaju oružje!##Da, i to sa priliènim ubrzanjem mase. Jednostavno je, ali...#Kroz vazduh se prolomio Bek'dalin piskavi krik. Peta noga joj se

rascepila i poèela da se dimi.#Ranjena sam! Ranjena! Pomozi mi da uzletim.##To je samo malo ošteæenje.##Malo? Oseæam bol.##Probušen ti je sistem eliminacije otpada.##Daj mi dodatne rakete!#Kvat se naglo sagnula. Zadnji deo kuæišta zapucketao joj je oko dve

vrele rupe.#Diži se na noge! Daj rakete!##E-evo.#Bek'dal je prièvrstila plave valjke. Od oklopa su joj se zvuèno odbijali

oštri hici.#Kad se naðeš nad tim Ništacima#, polako je govorila Kvat, #preði

izduvnim mlazom preko tla. Plamen æe...##Da manevrišem tako da mogu da me pogode u trbuh?# Kratak smeh. #Zaista

si glupa.##Pa onda ostani. Možda æemo moæi da preðemo preko njih i zdrobimo...#

#Beži, budalo! Ovo nije naš posao. Rašèišæavanje Ništaka zahteva pravooružje.# Bek'daline infracrvene antene su se njihale i povijale uz buènostruganje. #Au! Kakav bol! Odlazim.#

#A ja... ja sam ovde zarobljena.##Idem napred, da pozovem pomoæ. Ti... skoèi koliko god daleko možeš, i

èekaj.# Žurno je dovršila reèenicu dok se pripremala. Jedan hitac ih je zamalopogodio.

Kvat je oseæala u treæoj nozi pulsiranje bola. Sive životinje - ne, negoNištaci, popravila se - prišli su bliže. Raširili su se. U rukama su imblistali komadiæi metala.

Kada je Kvat opet pogledala uvis, Bek'dal je bila žuta taèka na putu kadalekoj Košnici. Kvat je znala da bi, èak i da ima rakete, izgubila dragocenovreme nadvladavajuæi sopstvene podumove. Njihov strah od letenja bio je gotovonesavladiv.

Pomirena sa sudbinom, okrenula se da pogleda Ništake, bez ikakvog oružjakojim bi ih zadržala. Sitne kuglice zarivale su joj se u kožu - cak! ping!.Pripremila je svoje male rakete i ubacila ih u ležišta, stresavši se kad godbi je Ništaci pogodili. Mali su, a tako ih je mnogo.

Dok je podešavala teleskopsku ruku, nešto joj je privuklo pažnju. Najutarnjoj svetlosti blesnuo je njen pneumatski èekiæ.

Bedni èekiæ koji zariva dvokrake eksere u kamen košnice. Bedno oružje...Kvat je poèela da trèi. A onda se zaustavila. Ništaci mogu za njom. Ako

ostane saèuvaæe makar dostojanstvo, ako veæ život ne može.Okrenula se i suoèila se da talasom pištavih Ništaka. Nešto u njoj je to

i priželjkivalo.Podigla je èekiæ i pogledala niz njega sa tri oka. Jedan Ništak dospeo

je u žižu. Opalila je. Ekser je razneo stenu, promašivši Ništaka. Popravila jenišan. Opet je opalila. Ponovo promašaj.

Kvat je osetila èudnu, prijatnu smirenost. Jedan hitac joj je odneo deopipka. Smireno je podešavala i ciljala. Èekiæ se trgao. Ništak se zgrèio i paou jarugu.

Naredna siva meta poskakivala je i njihala se. Kvat je uraèunala i to iuhvatila je u treæem hicu, raznevši je na dvoje. Ispod sive ljuske potekla jeteènost.

Od Ništaka su dopirali pištavi, panièni dozivi. Mnogi su potražilizaklon iza stenja. Kvat je na brzinu pogodila troje.

Njihovo oružje ju je i dalje pogaðalo, bockajuæi je i kvareæi jojkoncentraciju. Uspela je da ubije još pet.

Sada su se svi okupili, pužuæi kao crvi od jednog do drugog skloništa.Ekseri su se zabijali u meke Ništake - nisu nosili oklop.

Osetila je rupu u boku, iz koje se širio vreli talas bola. Zgrèila se,dašæuæi. Iz dve noge isticalo je ulje. Hidrauèlièni ciindri sa daljinskomkontrolom nisu reagovali. Sada je bila zarobljena.

Bacila se u stranu da izbegne njihov juriš, i nekontrolisano tresnula ostenu. Soèiva su joj se zamaglila. Procesori kiseonika su jeèali. Plameniprsti su joj stezali utrobu.

Evo ga, pomislila je. Sreli smo se. Tama se sklapala oko nje.Lebdela je...Plivala...Nadolaizla je tama... polako... polako.Ali vreme je i dalje teklo.Kroz zbrkana èula Kvat je osetila struju hladnog vazduha, nalik na vetar

plazme koji podiže oblake prašine izmeðu sunaca. Pred oèima su joj lebdelerazmazane slike. Oksidisala je šeæere sa azotnom kiselinom, žurno otvarajuæiunutrašnje rezerve sluzi da ubrza reakciju. Napela se...

Rakete su se aktivirale, žuti stubovi su zabrujali. U njoj je planulahladna, divlja radost.

Nesigurno se prizemljila. Ništaci su se rojili za njom. Mirno sepostavila u dobar položaj i nanišanila. I opalila.

Dvokraki ekseri zarivali su se u Ništake. Škripala je, brujala i zveèala

- ali kretala se; opet je poletela, pucajuæi u pokretu.Ništaci u sivoj odeæi eksplodirali su kada bi ih ekseri dokaèili. Utroba

se prosipala po zdrobljenom stenju.Kvat je zahvatila prijatna groznica dok su padali pod njenim ekserima,

dok su vrištali bednim glasiæima, boreæi se da poslednji put udahnu vazduh.Kvat ih je potiskivala preko ravnice. Njihova pucnjava je jenjala i

prestala. Poèeli su da beže. Kvat je žurno tražila preostale sive taèke.Èuèali su u svojim rupama, užasnuto skièeæi, jedva bolji od životinja.

Svaki se pretvarao u mali detalj koji je Kvat rešavala brzimaktiviranjem pneumatskog èekiæa. Svaki je skonèavao sa krikom, kao da se èudišta ga je snašlo.

Kada je probušila i poslednjeg, Kvat je ostala sama, dašæuæi, ošamuæena.Dobacila je kuku sa konopcem do tela jednog Ništaka koji je ostao u komadu idovukla ga da ga bolje pogleda. U potpunoj tišini bojnog polja njen vuèniservo je škripao, zahtevajuæi podmazivanje. Zglobovi su joj drhtali od napora.Telo Ništaka se okrenulo na kuki. Kvat je èupnula sivu kožu. Bila je tolikotanka da se odmah pokidala.

Sivo odelo je zaèas bilo poderano, baš onako kako æe uskoro proæi i ovaplaneta. Ništak je bio slobodan.

Kvat je u prvi mah videla samo landarave dodatke sa èudnim, rascepljenimkrajevima. Dva za hodanje, dva za držanje. Zglobovi su bili donekle obrtni, isvakako nisu mogli da izdrže veliko optereæenje.

Dok je prouèavala to stvorenje, mogla je da po naborima i zadebljanjimana koži nasluti kakav je život vodilo. Deblji slojevi na srednjem zglobukraæih udova znak su trošenja. Mahovinasti izraštaji iznad i ispod oèiju, dazadrže toplotu oko malog mozga. Naredna tamna mrlja, znatno niže, da zaklonihrpicu opreme.

Prouèavala je fine bore po telu, svakako trag koji je ostavila voda dokje stvorenje plivalo. Divan dizajn. Znaèi, ovaj Ništak i pliva i hoda, uizvesnom smislu.

Stegla je lobanju i poèela da je okreæe dok nije èula klik u vratnomzglobu. Potom je zapljusnula telo podzvuènim brujanjem. Pažljivo je podiglalobanju. Kostur je izišao za njom, klizeæi napolje iz mesa.

Kvat je ovaj pokret doneo nov i èudesan prizor. Kreènjaèke kosti nisubile grube i teške. Delovale su precizno podešene, sa dobrim zaptivanjem -tanke tamo gde bi težina usporavala životinju, snažne tamo gde su bilauporišta za mišiæe.

U sredini se nalazio precizno istkan kavez od kalcijumskih šipki. Rebra.Stapala su se u èvrsto i precizno podešeno tkanje, prava pesma pažljivogdizajna i divnog reda od koga je Kvat osetila uzbuðenje u mrežastim spojevima.

A ovaj Ništak je samo štetoèina. Puže po zemlji i verovatno nikada nijeni primetio zvezde. U najboljem sluèaju, savladao je bedne energetske izvoresvog jadnog malog sveta. Njegovo grubo oružje jedva je bolje od zuba i kopitaglupih životinja.

Kvat je okretala kostur, diveæi se. U njoj su se tihi, sumnjièaviglasovi polako stapali u hor. Odgurnula je èitav snop uskogrude logike istrahova koji su dotad vladali u njoj.

Ovde se konaèno pokazivala istina. Vratila joj se vera.Ovde vlada razum. Vaseljena koja se toliko trudi oko odvratnih,

beskorisnih Ništaka svakako ne bi sve to uèinila nepotrebnim odbacujuæi nakraju sve, puštajuæi da tama sve proguta, puštajuæi da Kvat'jut'kal'ton ikadapadne, padne i umre.

Treæi deoPITANJE UBRZANJA

1.Kilin je tresnuo dlanom po tuðinskom brodu. "Prokletstvo!"Zaèuo je Džoslin kako se vraæa i naterao sebe da duboko uzdahne i smiri

se. Nikada ne valja dopustiti da oficir, èak i tako disciplinovan kao Džoslin,

vidi Kapetana obuzetog èistim i uzaludnim besom."Ništa", izvestila je ona. "Koliko ja vidim, nigde na brodu se ništa ne

dešava."Kilin je klimnuo. Ionako je bio siguran da brod neæe reagovati na

njihova nareðenja, ali morali su da provere svaku mogænost. Malo šta korisnosu ionako mogli da rade.

Setio se kako je tokom napada na postaju žalio što, kao Kapetan, višenije u središtu zbivanja. Eto, želja mu se ispunila...

Konjic je putovao veæ više od sata. Stalno brujanje motora davalo jeblagi potisak prema krmi. U ovim neobiènim šestougaonim odeljcima to je bilaposebno nezgodna orijentacija, oèito je služila ko zna kakvom naopakom ciljumaški.

Džoslin se vešto prebacila preko zbrke cevi što su se pomaljale iz podai spajale sa spoljašnjom oplatom. Kilin je piljio u masu žica i tajanstvenihelektronskih spojeva koje je otkrio pod jednom ploèom na podu. Prizvao jeAspekte - Artura za elektroniku iz vremena Arkologija, nekadašnjeg KapetanaLinga za poznavanje zvezdanih brodova, hiljadu godina pre njega, i èak i Grej,smirenu i prefinjenu, toliko daleku da je bila gotovo nedostupna. Ma kojupozvao, nijedna drevna liènost nije imala da predloži ništa korisno. Ling jedao najpribližnije objašnjenje.

Sredstva kojima spoljašnja biæa kontrolišu ovaj brod veoma supodmukla... jesi li primetio da sve vaše predostrožnosti nisu spreèileBogomoljku da ipak bude po njenom, èim ste stigli ovamo. Samo ste zamišljalida vladate 'Argom'.

"Hoæeš da kažeš da nismo imali šanse ni za šta", gorko je rekao Kilin,"i da neæemo ni imati."

Veoma davno, pre mog vremena, pre Grejinog, èak i pre epohe velikihSveænjaka, prièalo se da su naši preci jednom izazvali maške. Viša biæa bilasu primorana da priznaju naše postojanje, umesto da prepuste naše uništavanjenižim mehanizmima kakve ste znali na Snegobaru.

Kilinu je bilo teško da zamišlja biæa poput Bogomoljke kao 'niža', madaje i sama Bogomoljka rekla da je tako. Nije mogao ni da pojmi velièinu o kojojje govorio Ling - velièinu nekadašnjeg èoveèanstva, pre nego što je poèeo dug,bolan pad.

Što se tièe tvog trenutnog problema, postoji jednostavno rešenje. Naèinda spreèiš spoljašnja biæa da kontrolišu ovaj brod.

"Koji naèin?"Uništenje njihovih sredstava za prijem nareðenja. Iziði i polomi antene.Kilin se nasmejao, tako divlje da je Džoslin podigla pogled sa

beskorisnog posla ispod ploèa na podu. "To sam veæ pokušao. Ne možemo daiziðemo napolje!"

Pre nego to je Ling stigao da odgovori, odgurao je dosadnog Aspekta udubinu uma. Opet je pokušao da preko koma dobije Šibo.

Prijem se popravio do poslednjeg pokušaja, mada je i dalje bilo mnogosmetnji, i njen glas se pojaèavao i utišavao. Njemu je svejedno zvuèalo divno.

- Kako vam ide? - upitala je Šibo, napeta od brige."Preživljavamo. Nedostajete mi ti i Tobi. Kako je on?"- Tobi je dobro. Tu je na mostu sa mnom i Cermom. Pratimo te. -

Nastupila je pauza. - Kurs vam je i dalje ka brodu što dolazi. Grozno je samosedeti ovde. Ne možemo da pokrenemo 'Argo' i doðemo za tobom. -

"Jeste li pokušali da prebojite oplatu izolatorom? To bi moglo da spreèipristizanje tuðih naredbi."

- Dabre. Ne uspeva. Ti Bogomoljkini programi koji su nas ovde ukopalisuviše su duboko usaðeni. - Ni njen mirni glas nije mogao da prikrije kolikoje uznemirena. - Izgleda da je to ipak upalilo kod ostalih Konjica. Sada susvi pod našom kontrolom. Uskoro æemo ih sasvim spremiti. -

Mada neizgovorena, podrazumevala se èinjenica da nijedan brod neæe bitispreman na vreme da spase Kilina i Džoslin. Džoslin je na tu vest pljunula nazid kabine.

"U redu", rekao je Kilin. "Šibo, hoæu da okupiš Porodicu. Podeli

sledovanje. Puna ratna oprema."- Za šta? -"Za napuštanje postaje. Povedite Porodicu dalje."- Ali 'Argo'! -"Moraæemo da napustimo i 'Argo'. Otkaèite agro kupole. Razgovarali smo o

tome. One su samodovoljne. Vucite ih za sobom. Ali treba da krenete najkasnijekroz dvadeset sati."

- Ali možemo da branimo postaju! - Bio je to Tobijev glas, pun gneva."Sine", rekao je Kilin. "Ne upliæi se u komandni kom."- Rekao sam da možemo da sredimo proklete maške! -Pre nego što je Kilin stigao da ga uæutka, javila se Šibo.- Dabre. Ostaæemo sa 'Argom' i boriti se, ma šta došlo ovamo. - Glas joj

je bio pun silovite odanosti. To ga je dirnulo, ali se nervirao što ne može daje natera da shvati.

Pridružio im se snažni glas poruènika Cerma.- Da se borimo sa višim maškama? Ovako nepokretni? Ludost! Nebre! -Šibo više nije bila tako sigurna. - Namamiæemo ih unutra, pa zaskoèiti.

-- To æe i oèekivati! - Cermo je govorio glasnije nego što je potrebno.- Maške su glupe! - opet je upao Tobi. - Lako æemo ih srediti. -Cermo je bio ogorèen. - Ovde su bili samo noæni èuvari. Saèekaj dok se

pokažu maške Maroderi. Kažem ti da se ne možemo boriti protiv njih. Pogotovodok smo ovako nepokretni. Neko bi trebalo da nam pomogne, kao Bogomoljkaonomad. -

- Bogomoljka, pa Bogomoljka! - besneo je Tobi. - Mislili ste da æe nasovde doèekati njene maške. Pa gde su? Neko drugi ih je pobio pre nego što smomi stigli. -

- To ti i govorim! Šta god pobilo Bogomoljkine saveznike, uskoro æe sevratiti ovamo. Veæ su se dokopali Kapetana. -

"Cermo je u pravu", javio se Kilin, zadovoljan što njegov drugi poruènikpokazuje zdrav razum. Veæ je hteo da ga pohvali kada je Cermo skrenuo upotpuno neoèekivanom pravcu.

- Hvala, Kapetane. Zato ja kažem da treba odmah da krenemo ka boljemuporištu. Tamo gde znamo kako da se borimo, kao u stara vremena, i gde možemomi da naðemo saveznike. -

"Ne misliš valjda..."- Dabre! Na planetu. -"Ne! Krenite Konjicima napolje! Možete stiæi do èetvrte planete. Na njoj

ima leda i ugljenika. Imamo Aspekte koji se seæaju takvog života. Možete dapostavite kupole."

Ali Cermo ga je opet presekao.- 'Argo' je imao razloga da nas dovede ovamo, Kapetane. Neki od nas kažu

da treba da siðemo i otkrijemo koji je to razlog. -"Ali ti razlozi su možda prastari! Verovatno i jesu, ako su Bogomoljkini

saveznici izgubili rat. Uostalom, šta je sa ostatkom Porodice? Sa onima kojine veruju Bogomoljki?"

To je oduvek obuhvatalo veæinu posade. Kilin je odavno raèunao nanjihovu podršku kako bi prevazišao misticizam, ili naivnost, grupe spremne dapoveruje obeæanjima jedne maške, makar bila i 'drugaèija' i neobièna, kaoBogomoljka. Bio je siguran da æe malo pritiska navesti Cerma da se urazumi.

Meðutim, Šibine reèi su mu izbile oslonac.- Veæina kaže da treba da ostanemo i borimo se za postaju - rekla je

tihim, ogorèenim glasom koji se jedva razabirao. - Ali Kapetan me je ubedio dato ne možemo. Prema tome, Cermo je u pravu. -

"Ne! Uzmite 'Argo'. Bežite!"- Ako uzmemo Konjice, možda bismo kasnije mogli da vas potražimo. -"Ne verujem da æemo toliko poživeti. Neko želi da razgleda Džoslin i

mene. Ne verujem da je to prijateljsko zanimanje."- Kapetane - rekao je Cermo, - glasali smo da siðemo. -"A ja kažem da ne smete."

- Bogomoljka... -"Mi smo gospodari svojih života, prokletstvo!" povikao je Kilin.- Bogomoljka je nešto imala na umu - mirno je nastavio Cermo."Pa šta? Misliš da je planirala ovu kosmièku strunu? Šibo! Šta to sad

radi?"Umesto odgovora, u levom oku mu je zaigrala simulacija.Obrtanje obruèa zaklonilo je èitavu planetu. Kroz mali otvor duž ose

izbijale su tamne pruge debjine olovke. Iz oba pola kuljali su mlazevimaterije. Žuta lava upadala je u vakuum i eksplodirala u oblake magle. Iz paresu izlazile duge, tanke niti.

"Izgleda kao da se nešto gradi", rekao je Kilin.- I pri tom isisavaju planetu, - složila se Šibo."Uradiæete kao ja naredim", oštro je rekao Kilin. "Šibo, jesi li

objavila pripravnost?"- Dabre, - nevoljno je odgovorila Šibo."Dobro. A sad..."- Spremili smo i Konjice. Podešeni su za lako programiranje odredišta.

Našla sam to u memoriji 'Arga'. Pripremula sam putanju prbiližavanja planeti.-

Kilin je s gorèinom uvideo da je ona sve pažljivo isplanirala. Verovatnoje mogla sve i da sprovede. Šibo je bila pravo èudo kada je trebalo išèeprkatikako funkcioniše svet maški. "Nebre! Dole se nešto grozno dogaða. Bežite!"

- Žalim, ljubavi. Nadglasan si. - Šibo je to izgovorila šaljivo, alioseæao je njenu napetost.

"Kao Kapetan..."- Ako baš hoæeš sve po propisima, slušaj ovo, - oštro ga je prekinula

Šibo. - Ti si odseèen. Kao najviši oficiri, mi izvršavamo odluke Porodice. -"Nebre! Ne možeš..."- Slušaj! - Glas joj je odjednom bio pun iskrenog gneva. Mogao je da je

zamisli, raširenih oèiju i stegnutih zuba. Onako smirena, retko je pokazivalaoseæanja, ali onda je to bilo utoliko efektnije, kao kada priroda podivlja. -Pokušaæemo da vas spasemo. Ali držaæemo se onoga o èemu smo sanjali. -

"Šibo, hoæu..."- Ljubavi, znaš da ja ne mogu da sedim ovde i ništa ne radim. -Kilin je naterao sebe da oæuti. Treba da bude besan na ono što je otelo

brod, a ne na najdražu od svih žena koje je poznavao. "Pa... dobro. Ionako nemogu nièim da vas spreèim, zar ne?"

- Nebre. Nikako, - odgovorio je Cermo sa neobiènom toplinom."Kuda æete?"Pauza. Zamislio je Šibo kako se i sama savladava. Tanka nit koja ih je

povezivala prosto je brujala od neizgovorenih reèi. - Seæaš se onog signala saNovog Bišopa? -

"Dabre. Lièio je na ljude, tako si rekla."- Sad sam ga bolje uhvatila. To su glasovi. Blizu polutara. Pokušaæemo

tamo. -"Pa..."- Tamo dole ima ljudi. To je ubedilo veæinu. Ako ne možemo da branimo

'Argo', idemo dole da se pridružimo našima. -Zvuèalo je logièno. Kilin je morao da prizna da Šibo i Cermo imaju na

svojoj strani i logiku i ljudskost."Ali struna!" povikao je, udarajuæi po zidu. "Kako æete proæi pored

nje?"- Ona se okreæe dan ili dva, a onda stane, - rekla je Šibo. - Zauzeæemo

formaciju. Kada se zaustavi, upadamo u atmosferu. -"Suviše rizièno."- Ljubavi... -Izvesno vreme vladao je muk. Zujanje tihih smetnji gotovo je lièilo na

prigušeni hor moænih, neizgovorenih misli."Kada... kada kreæete?"- Uskoro. Još malo pa smo gotovi. Pokušaæemo... da vas... pokupimo...

sklonite se... šta god bilo... u brodu... ako možemo... da priðemo... inaèe...-

Glas joj se gubio i vraæao. Kilin je napeto slušao. Kad su ostale samosmetnje, iskljuèio je kom i shvatio da je zadržavao dah.

Džoslin ga je gledala sa išèekivanjem. Kilin nije imao nikakvu ideju, anije hteo da joj to pokaže. Stegao je vilice, znajuæi da mu to daje strogizraz, ali ovog puta mu je posebno prijalo jer mu je pomagalo da suzbijebespomoæno oseæanje gneva.

"Hoæe da nas drže ovde unutra dok..." Džoslin oèito nije znala kako dadovrši reèenicu.

"Dabre. Dok ne budu mogli da nas isperu i zgaze.""Ipak, daleko nas vuku, možda hoæe da vide šta smo pre nego što uðu u

postaju.""Zvuèi razumno. Maške su oprezne.""Èak i mrtvi možemo im mnogo reæi", mirno je rekla Džoslin."Dabre." znao je šta je mislila."Bolje da iziðemo pre nego što stignemo."U Kilinu je kljuèao gnev. Morao je da razmišlja, ali bes mu je gotovo

oduzeo kontrolu. Ruke su ga svrbele od želje da lomi i cepa.Tog trenutka mu je sinuo nagoveštaj ideje. Nemo nasleðe evolucije,

hormoni, naterali su ga da pobesni, i možda je to zapravo ona prava reakcija.Hajde da iskoriste taj bes.

"Hajde da se malo zabavimo", rekao je, smešeæi se."A?""Ovaj brod svakako nosi i nekakav um, makar mi ne mogli da ga naðemo.

Hajde da mu zadamo problem. Veliki problem."Podigao je metalnu šipku koju je istrgao iz sistema za utovar. U talasu

radosti spustio ju je svom snagom na cevi iz poda. Jedan, dva, tri udarca - icev se ugnula. Prsla. Slomila i ispustila zeleni gas.

"Zapeèati se!" uplašeno je povikala Džoslin. Oboje su jednim okretomzatvorili kacige dok je gas ispunjavao brod sve gušæom smaragdno zelenommaglom.

U daljini su se zaèule sirene, zamagljujuæi Kilinu èula. Mahnuo jeDžoslini da krene za njim i pošao što je brže mogao kroz izuvijane tuneleKonjica. Postojao je mali boèni izlaz koga ranije nisu uspeli da otvore, alisada, ako su dovoljno zbunili interne sisteme broda...

Izlaz su bila obièna mala vrata sa velikom mehano rezom. Potrošili sudosta vremena pokušavajuæi da je podignu, a sada je Kilin jednostavno tresnuopo njoj onom metalnom šipkom. Uspeo je da odlomi vrh sa jedne strane. Džoslinje shvatila šta namerava i brzo našla polugu od teškog, žutog metala. Bacilase na rezu sa uživanjem, kezeæi se.

Posle prvog naleta gneva Kilin je primetio da im ovo barem razbistravaglave. Trošili su više kiseonika, ali ionako nije verovao da æe doživeti daistroše èitavu zalihu. Znao je da je grdno pogrešio i da æe morati da platizbog toga.

Kroz èula su mu odjeknuli novi alarmi, elektromagnetni šiljciuznemirenosti maški. Kilin je stigao do energetskih kablova i pokidao ih.Iskoèile su varnice. Nosio je gumene rukavice, kako bi izbegao uobièajenestrujne klopke, ali ovo ga je ipak zaslepilo - ogromni narandžasti prstipružali su se ka podu, ispunjavajuæi vazduh. Zeleni gas postajao je sve gušæi.Kilin je zdrobio kontrolnu ploèu, otkrivši gomilu žica koje je smesta pokidao.

I vrata su se otvorila. Kilin je zurio u njih. Pojavile su se blistavezvezde. Imao je samo trenutak pre nego što ga je ogromni svuuuš izlazeæegvazduha povukao na glavaèke prema otvorenim vratima.

Poèeo je iz sve snage da mlatara rukama. Tako je uspeo da do zjapeæihvrata stigne okrenut postrance, tako da nisu uspela da ga progutaju. Džoslinmu je tresnula o noge. Trgao se u stranu. Time ju je povukao preko poda, pa jemogla da dohvati prag.

Ali spasavajuæi nju izgubio je dragoceno uporište na ivici vrata.Zahvatila ga je sve jaèa oluja. Pokušao je da sedne. Ogromna ruka ga je grubo

gurnula nazad. Sitna usta su mu isisavala ruke, noge, glavu...Nešto ga je bolno tresnulo po vratu i sledeæeg trenutka našao se u

vratima, lomatajuæi se kroz zelenkastu tamu......i bio je napolju, slobodan, tumbajuæi se sve dalje od blistave oplate

Konjica.Prevrtao se i vrteo.Trudio se da se orijentiše kako bi prekinuo suvišno kretanje. Hrpa

pojedinosti poèela je da poprima smisao.Lebdeo je nad osvetljenom stranom Novog Bišopa, daleko od postaje. Bio

je negde oko pola. Daleko pod njim, ružièasto svitanje bacalo je senke planinapreko izjedenih sivih ravnica. Bliže polutaru, zeleni život još je opstajao uudolinama i ravnicama, gde su bujale šume.

A sve to ležalo je iza neugasivog zlatnog sjaja kosmièke strune.Okretala se sa beskrajnom energijom. Jedna ivica spuštala se pravo kapolovima. Druga se pružala daleko u prostor, oko polutara planete.

Obruè se okretao brže nego što je pogled mogao da prati. Lebdeæatapiserija protezala se nad èitavim svetom. Samo je oblast oko polova bilaèista. Kilin nije video sukljanje tamnog metala. Ali blistava alatka još jebila tu.

Sada æe moæi da pogleda izbliza. Nalazio se gotovo taèno nad polom.Negde daleko, gotovo na obzorju, izvijala se ogromna siva mreža. To jeverovatno proizvod od nedavno izvuèenog metala jezgra, pomislio je.

Sve to je primetio samo krajièkom oka, nesposoban da reaguje - jer neštoogromno nadvilo se nad njim, rastajuæi dok mu se prbiližavalo.

Brod je bio mnogo veæi od Konjica maški, koji je sada lebdeo kaobespomoæna buba pred grabljivom pticom, dok letelica usporavala i zaustavljalase. Kilinu je to poreðenje sinulo zbog izvesnih upadljivih oblika na veæembrodu. Imao je raširena krila od prepletenih petougaonika, kao da su naèinjenaod jedne jedine žice. Prednji deo trupa bio je zadebljan nalik na oteèenivrat. Pocrneli potisnici na zadnjem kraju još su pucketali. Javio se pribraniAspekt Artur:

Konjic je primer krutosti maški, ali ovaj veliki brod izgleda da jeizvajan u skladu sa neèijom telesnom simetrijom. Aspekt Grej mi kaže da je toodlika organske inteligencije, a ne maški. Ipak, bojim se da ovo nisuuobièajeno bilateralni oblici kakve stvaraju ljudi.

"Džoslin! Ovde napolju ima neèega. Sakrij se!"- Dabre, - stigao je njen tihi odgovor. - Konjic se ionako gotovo

zaustavio. -Brodovi su sada lebdeli jedan kraj drugog. Kilin se upitao da li je ovo

bilo predviðeno odredište. Ako jeste, verovatno je svo njihovo razaranje pobrodu uspelo da ga oslobodi samo nekoliko trenutaka ranije, jer Konjicu jebilo dozvoljeno da izbaci smetnju.

Pošao je u krug oko Konjica, raèunajuæi na to da æe veliki brod možda daga previdi u masi otpada koji je pokuljao kroz vrata. Ako bi nekako uspeo daostane slobodan, možda bi uspeo da otkrije kakva biæa lete u tom neobiènooblikovanom brodu.

Nagaðanja su bila uzaludna. Iz tamnog, ovalnog otvora u boku brodapojavilo se nešto tamno, mnogo brže od bilo kog èoveka. Uputilo se ka njemu.

Kilin je pokušao da pobegne. Nije imao kuda, ali neka je proklet akosamo bude èekao da ga ta prokleta stvar uhvati. Kada se okrenuo, ponovo jeugledao pol i zlatni sjaj pokretnog obruèa. Svetlucanje je pokrivalo èitavNovi Bišop osim malog cilindra nad polovima.

Kilin je pokušao da skrene i naðe kakav-takav zaklon iza Konjica.Pogledao je preko ramena i ustanovio da se progonitelj prbiližava. Naglo jeskrenuo.

Pri svakom skretanju ona stvar prilazila je bliže, prateæi ga sa gotovoprezrivom lakoæom. Sada je bila toliko blizu da je Kilin video ispupèeni metalnaèièkan izraštajima. Izmeðu izuvijanih bakarnih delova videla se gruba,ljuspasta materija koja kao da se uvijala i napinjala.

Odjednom je shvatio da je to živo. Videlo se talasanje mišiæa. Šest nogu

bilo je povijeno odozdo, a završavale su se velikim kandžama.A glava - video je oèi, bilo ih je više nego što je mogao da izbroji,

kako se nezavisno kreæu na peteljkama. Kraj njih su se okretali mikrotalasneantene. Imalo je i teleskopske ruke usaðene u blistavi èelik. Završavale su separovima èvrstih hvataljki.

Èitavo biæe bilo je barem dvadeset puta veæe od èoveka. Pod ljuspastom,sivozelenom kožom pulsiralo je ogromno grlo. Zadnji deo bio je uveæan, kao dakrije potisne cevi. A imalo je i žute i smeðe prstenove, nalik na živo biæe.

Pretpostavljao je da je nešto ovakvo bilo i kod naduma u postaji. Samošto je to bilo mnogo manje. Ovo je nova vrsta biæa, koje sjedinjuje oblikemaški i života.

Samo je to stigao da pomisli pre nego što su ga raširene hvataljkestegle u grub, ali èvrst zagrljaj. Prinele su ga hrpi pokretnih oèiju, koje suga dugo zagledale. Kilin je bio toliko opèinjen narandžastim ovalnim oèima daje tek malo kasnije primetio postojano ubrzanje.

Biæe ga je nosilo. Ne nazad ka svom brodu, nego prema polu. Prebacivaloga je iz jedne grupe hvataljki u drugu, puštajuæi da se tumba nekoliko sekundipre nego što ga ponovo šèepa.

Kao maèka kad se igra sa mišem,žalosno je rekao Aspekt Artur."Šta je to... maèka?"Drevna životinja, poštovali su je zbog mudrosti. Èuo sam od Grej.Kilinu se vrtelo u glavi, nije oseæao ni užas ni gnev.Oseæao je samo daleko, bolno žaljenje za svime što æe ostaviti za sobom

- Tobijev smeh, Šibinu svilastu ljubav, Cermov široki iskreni osmeh, èitavotoplo okruženje Porodice koju je izneverio, i sada æe umreti u besmislenomžrtvovanju neèemu izvan ljudskog iskustva.

Pokušao je da se istrgne iz grubih crnih klješta. Kao da su bila svuda.Ogromna težina ga je drobila. Borio se za vazduh, dugo i muèno.

Odsutno se pitao kako æe ga ta stvar ubiti. Hoæe li ga zdrobiti stiskom,ili mu išèupati noge, ili elektrošokom...

Iznenada obuzet besom, pokušao je da šutne hvataljke. Uspeo je dapodigne koleno i pritisne, udarajuæi rukama postrance...

...i oslobodio se. Neverovatno, poèeo je da se udaljava velikom brzinomod dugog, bodljikavog oblièja saèinjenog od èelika i naboranog smeðeg tkiva.Nije ga pratilo.

Okrenuo se da se orijentiše, ali nije video ništa osim jakog sjaja. Bioje blizu obruèa. Ne, ne samo blizu - bio je okružen njime.

Osvrnuo se. Daleko nad njim, sve manji tuðinac lebdeo je na iviciblistave cevi koja se produžavala, produžavala i sužavala pred Kilinovimoèima.

Padao je sve brže niz cev koju je stvorilo obrtanje obruèa. Oko njega sestapalo blistavo zraèenje.

Ispravio se i ukljuèio mlaznice. Tuðinac ga je gurnuo velikom brzinomniz cev obruèa. Ako bi uspeo da se odupre na vreme...

Ali blistavi zidovi su se sve više približavali.Upotrebio je puno ubrzanje da bi se zaustavio, makar time dobijao manju

efikasnost od utrošenog goriva. Potisnici u odelu bili su mali i slabi,predviðeni samo za manevrisanje u slobodnom padu.

Padao je pravo naniže. Tuðinac je tako pažljivo primenio ubrzanje daKilin uopšte nije skretao ka zidovima. Padao je taèno prema polu Novog Bišopa.Kroz poluprozirne svetlucave zidove video je nejasne obrise planete,avetinjske kao u zaboravljenom snu.

Potisnici su se zagrcnuli, još trenutak radili, a onda su zamrli. Padaoje u iznenadnoj, jezivoj tišini.

Bio je vrlo glup kad je pomislio da æe ga tuðinski sklop tela i èelikaubiti na neki oèigledan naèin. Umesto toga, iz nekog velikog i naopakograzloga, uputilo ga je putanjom kroz otvor ove ogromne mašine uništenja.

Pretpostavljao je da æe se cev svakog èasa ispuniti teènim metalom. Toæe ga istog trenutka pretvoriti u dim.

Uzalud je naprezao èula. Nije bilo ni traga od ljudi. Iskrivio je usta,sve brže dišuæi pod znojem orošenom kacigom.

Svetlucavi zidovi su se sve više primicali. Gotovo mu se èinilo da bimogao da ih dodirne, ali pazio je da mu ruke budu spuštene. Padao je nogamanapred, gledajuæi malu žutu taèku izmeðu stopala kako polako raste. Odnekud sejavila Aspekt Grej:

Ovo je... èudesno delo... nikada nisam... naišla na tako nešto... možese porediti... sa sklapanjem... samih maški... u davna vremena...

To je podstaklo i Artura:Nalazimo se unutar šupljine cevi koja se proteže duž polarne ose.

Nadajmo se da je èitava cev ispražnjena tokom rudarskih operacija tuðinaca.Izgleda da imamo vrlo preciznu putanju. Tuðinac nas je poslao pravo duž obrtneose Novog Bišopa. Verovatno æemo padati kroz èitavu planetu.

Kilin je pokušao da razmišlja. "Koliko æe to trajati?"Saèekaj da proraèunam. Da, preuzeo sam podatke o Novom Bišopu koje je

javila Šibo... što iznosi... izvodim analitièki dinamièki integral...Preko Kilinovog vidng polja se pojavilo:Vreme potrebno da proðemo na drugu stranu planete je 36,42 minuta.

Savetovao bih ti da ukljuèiš štopericu.Kilin je prizvao u desno oko vremenski meraè, postavio ga na nulu i

zagledao se u žute brojke kako se menjaju. Nisu mu ništa znaèile; nikada uživotu mu nije trebalo više od grube procene broja minuta - a i to samo kadasu planirali poèetak napada. Neka se time bavi Aspekt Artur. Vreme nije odnekog znaèaja kada je ishod tako ogoljeno jasan.

2.Kvat'jut'kal'ton se nadimala od ponosa.Moæno ubrzanje pritisnulo ju je u èvrstu mrežu. Pevala je u sebi o

predstojeæoj pustolovini, o prvom plodu njenog novog položaja u Košnici.#Pogledaj tkanje!# uzviknula je Bek'dal.Kvat je mogla i da se prikljuèi na elektroauru broda, ali odluèila je da

se nagne napred i gleda preko optièkog ulaza. Nalazili su prilièno visokoiznad glatke plavièaste kugle ovog sveta. Kosmièki Krug nepomièno je lebdeo udaljini, siv i miran. Uskoro æe opet poèeti da se okreæe. Biæe potrebno jošmetala iz jezgra... pretraživala je zvezdanu tamu. Eno!

Termotkanje je predstavljalo tamnu mrežu, gotovo nevidljivu. Pojedineniti bile su gotovo dovršene, vezane na presecima sedefastim lepljivimgrumenovima velièine planine. Ukupna dužina imala je izvesno zakrivljenje, idalja ivica ležala je iza obzorja.

Kvat je suzila vidno polje. Sada je videla nošce kako rade na ogromnimcevima i svodovima - oblikujuæi, sekuæi, glaèajuæi. Uskoro æe termotkanje bitispremno da zauzda izlivanje solarne energije obližnje zvezde, i misija Kvatinerase nastaviæe se ogromnim ubrzanjem.

Ali prvo je trebalo rašèistiti neke sitnice. Kvat i Bek'dal poslate su uovom malom brodu da se postaraju za sitnu neprijatnost koja je pogodilapostaju što je nekada pripadala maškama.

Za Kvat je to bila velika èast. Istakla se u bitci sa Ništacima. Najvišisudija Košnice, Tukar'ramin, bila je svedok Bek'dalinog kukavièkog bekstva.Zato je Kvat odlikovana brojnim divnim dodacima, ukljuèujuæi i dve nove noge.Po hodnicima se govorilo o Kvat Groznoj i Onoj Koja Se Bori.

A sad ovo: misija da unište zarazu u orbiti. Èast! Moguænost!Neka gadna gamad zauzela je postaju, ubivši jednog èuvara. Radnici u

orbiti bili su suviše zauzeti da bi se bavili time, pa su prepustili zadataknošcima nižeg ranga, sa zemlje. Ipak, to je svakako bilo više nego što je Kvati sanjala da bi mogla da postigne, veoma visoka nit u društvenoj mreži.

#Izvukla sam mali brod maški i povela ga putanjom prema nama#, rekla jeBek'dal.

Kvat se iskezila. #Više bih volela da napadnemo pravo na postaju.##Ne sumnjam. Jurnuti bez razmišljanja, ne znajuæi šta te èeka.##Hrabrost æe nas održati!#

#Ja više volim da procenim rizik.# Bek'dal je i dalje bila osetljivazbog sramote pretprljene u sukobu sa Ništacima.

#Izveštaji zarobljenih maški potvrðuju da su se u postaju zavukli obièniNištaci#, lukavo je rekla Kvat. #Opreznost je svakako nepotrebna kada trebasamo zgaziti obiène...#

#Ja odluèujem šta je ovde potrebno.#Kvat je shvatala Bek'daline namere. Želela je da povrati ugled. Brz

obraèun bi joj svakako vratio dobar glas. Možda je Tukar'ramin zato i poslalabaš njih dve u misiju.

Kvat se uznemirila. Podrazumevala je da je ona bila poèastvovana. Sadajoj se èinilo da je Tukar'ramin želela da oèuva Bek'dalin položaj, a Kvat jeposlata samo kao èuvar. U sluèaju da Bek'dal uprska stvar, Kvat Ubica Ništakamože da spase situaciju.

#Dovoljno je reæi da želim da idem sigurnim i stalnim kursom#, rekla jeBek'dal.

Kvat je oklevala. Na kraju krajeva, akcija u orbiti je velika poèast.Zasvetlucala je dlaèicama oko pora kako bi pokazala slaganje. #Šta ja daradim?#

#Uskoro æemo presresti brod maški. Naredila sam mu da iziðe iz postaje ipoðe prema nama, da ga pregledamo. Unutrašnji signali pokazuju da u njemu imaNištaka. Uzeæemo im meru.#

#Ah!# Tukar'ramin je veoma cenila uništavanje Ništaka još od kako suoštetili postaje magnetog fluksa. Možda je i Nimfur'ton izgubila život zbognjihovog varvarstva, koje je izazvalo skretanje Sifona. Kvat je uživala uprilici da uništi još tih patuljastih neprijatelja.

Preletele su preko planete. Kosmièki Krug se zanjihao na dalekom obzorjui poèeo ponovo da se obræe, postojano i ljupko. Blistao je èitavom dužinom,pretvarajuæi deliæ mase jezgra u svoju energiju.

Kvat ga je posmatrala u poniznom èudu. Shvatila je da æe presresti brodblizu pola, odakle su mogli lepo da vide rad Kosmièkog Kruga.

Nadala se da æe mu priæi, osetiti njegovu cikliènu moæ. Meðu nošcimapostojala je legenda da Krug, njihova najmoænija alatka i oružje, zraèièarobnu auru. Nošci koji se usude da mu priðu sasvim blizu žive mnogo duže.

Kvat je znala da je to najverovatnije samo prazna prièa, ali nije bilasasvim sigurna. Zašto da ne isproba? Na kraju krajeva, ona je Filozof.

Prelazak na duboko uverenje u sopstvenu besmrtnost, koji joj je došaokao zaslepljujuæe otkrovenje na bojnom polju, sada joj je odjekivao kroz èitavživot. Više nije dovodila u pitanje potpunu pravednost i središnji položajnožaca, niti svoje mesto u vaseljeni. Umirujuæe delovanje preobraæenjapretvorilo se u veèitu radost.

Pa ipak, zaèudo, kada je to poverila Tukar'ramini, to ogromno biæe nijebilo dirnuto.

Kvat je posmatrala kako se prbiližavaju brodiæu maški. Ukoèila se oduzbuðenja kad je èula Bek'dalino nareðenje: #Ti možeš da razgledaš Ništake.Upravo ih oslobaðam. Ja æu za to vreme spremiti oružje za napad.#

Kvat je zveckala i strugala dok je prolazila kroz vazdušnu ustavu. Svirezervoari i kondenzatori bili su joj puni do vrha. Telo ju je svrbelo odželje za uništavanjem.

Iskoèila je kroz ustavu u hladni zagrljaj potpunog vakuuma. Prijatnitalasi zapljuskivali su joj grubu kožu, originalni organski pokrov sa kojim serodila. Pomišljala je da je pokrije telesnim oklopom ili nekim korisnimdodatkom, ali šarm pravog tela nadvladao je korisnost. Bila je nostalgièna zasvojim ranijim, potpuno organskim oblièjem. Izbrisati svu zavisnost od njegabilo bi preveliko otkidanje od prošlosti, i prerano. Biæe dovoljno vremena ikasnije, kada se uspne do viših niti u životu. Samo su Prosvetljeni, govorilose, potpuno prošireni. Ta ogromna, mudra biæa postigla su konaènu sintezu telai mehanizma.

Brod maški lebdeo je u blizini. Kvat je odmah videla da se od malogulaza na boku polako širi oblak otpada. Meðu uskovitlanim stvarima nalazio sei jedan srebrnasti Ništak.

Jurnula je ka njemu. Da, ista ona dosadna dvonožna vrsta kakvih se domile volje naubijala u boju. Gornji sloj kože, nalik na ogledalo, govorio je ovisoko kvalitetnoj tehnologiji, jer delovao je kao izolator. Možda je Ništakto ukrao iz skladišta nožaca u orbitalnj postaji. Ta sumnja ju je poterala dapožuri. Krenula je da preseèe bedno sporu putanju Ništaka.

Lako ga je uhvatila; otimao se, ali toliko slabo da je bilo smešno.#Koje je vrste?# upitala je Bek'dal.#One od koje si pobegla, seæaš se?##Ne izazivaj me, upozoravam te. Izvesti!##Oèito slab nivo tehnologije, mada je odelo na visokom nivou. Kreæe

udovima kao da hoda na dva a ostalima radi. Ne vidim nikakvo proširenje.Verovatno sirova životinjska vrsta.#

#Trebalo bi da ih lako istrebimo.##Da. Da li da oljuštim odelo, da ga podrobno proverimo?##Ne volim da gledam odvratne oblike životinja, Kvat#, frknula je

Bek'dal. #To mi je ispod èasti.##Oh, veoma žalim.# Kvat je uspela da ne bude podsmešljiva.#Dobro, onda završi. Dosta je bilo inspekcije.##Možemo li malo da gledamo Sifon, Bek'dal? Vidi, svetluca sasvim blizu.##Ne vidim nikakvu svrhu...#Kvat je osetila kako joj iz jednog poduma izranja ideja. #Èekaj! Ovaj

Ništak nam je napravio nevolje, da?#Bek'dalin glas odavao je zanimanje. #Šta s tim?##Plemenita Bek'dal, imam na umu zanimljivu igru...#

3.Kilin je padao.Bile su mu potrebne godine da se potpuno navikne na oseæanje slobodnog

pada, a to je bilo izvan 'Arga', u nemom prostranstvu otvoreng svemira. Tadaje mogao da ubedi svoje reflekse kako je to neka vrsta letenja, lakog iplutajuæeg, bez obaziranja na surove zakone gravitacije.

Ali ovde... Ovde je padao naniže izmeðu prošaranih i blistavih zidovakoji su hujali kraj njega vrtoglavom brzinom. Oseæao je srebrnastu ivicu NovogBišopa kako mu juri u susret, dok se planeta izravnavala u ravnicu. Naboraneplanine su rasle, svakog trenutka pojedinosti su postajale sve vidljivije.Kroz prozirni sjaj zakovitlane kosmièke strune gledao je kako planeta raste.

U polarnoj oblasti još su se razabirale belièaste pruge, sneg od onogašto je nekada bilo ledena kapa. Zemlja je izgledala gola, siva i pusta, kao daje tek nedavno otkrivena. Pružala se u daljinu, ispunjavajuæi polovinu nebaoko blistavih, prozirnih zidova obruè-cevi. Po pustolini su tekle nove rekešto su se izlivale iz udubljenja. Video je grubo proseèene puteve, širokepruge stvrdnutog blata.

Zemlja je hitala ka njemu, kao ogromna šaka koja poseže, i nagonski setrgao. Jurio je ka velikom brdu...

...spremio se za udar...

...i nije osetio ništa.Sledeæeg trenutka uleteo je u tamno zlatni svet, potpuno sam.Blistavi zidovi ispuštali su nešto svetlosti, ali nije video ništa kroz

njih. Daleko dole, izmeðu èizama, videla se blistava žuta taèka. Zaèuo jeArturov glas:

Raspravljao sam sa Grej. Ona, na žalost, ne zna o ovome ništa više odmene. Možemo samo da uèeno nagaðamo. Ova cev je potpuno prazna, nema èak nivazduha. Sada se nalazimo unutar planete. Procenjujem da nam brzina iznosi oko934 metra u sekundi.

Tamni pegavi oblici jurili su kraj njega i neèujno nestajali iza zidova."Kuda smo se uputili?"

Ako su tuðinski kiborzi konstruisali ovo èudesno sredstvo za bušenjeplanete sa preciznošæu kakvu bih oèekivao od njih, pretpostavljam da æemoproæi kroz èitavo središte i izaæi sa druge strane.

"Šta je kiborg?" upitao je Kilin, kako bi usmerio misli. Zaèuo je dalek

odgovor Aspekta Grej:Polu-organska biæa... polu mašine... ne mogu da utvrdim... taèan

odnos... na osnovu tako kratkog posmatranja... istorijski zapisi... govore otakvoj rasi... u samom poèetku... Velikih Vremena...

"Preskoèi to! Kako da iziðem?"Odgovorio mu je Artur:Nikako. Smeštanjem kosmièke strune u neposrednu blizinu planetne ose,

kiborzi su osigurali da u cevi nema obrtanja. Na materiju koja navire izjezgra - ili upada spolja, kao mi - ne utièe nikakvo strujanje, tako da nedodiruje zidove. Osim toga, što sistem èini jedinstvenim, nema ni Koriolisovihsila koje bi nas skrenule.

Kilin nije mogao da prati tehnièke izraze, ali shvatio je da su vestisve odreda loše.

Uprkos blistanju zidova, postajalo je sve mraènije.Pokušavao je da savlada narastajuæu paniku. Deo straha poticao je od

proste èinjenice da pada sve veæom i veæom brzinom, i èist životinjski užaspretio je da ga proguta. Borio se protiv toga kao èovek koji balansira natamnom talasu što se penje sve više. Gubio je dah. Primorao je grlo da seotvori i pluæa da prekinu grèevito trzanje.

Kraj njega su i dalje jurili zrnasti, nejasni oblici. To su bilerazlièite stene, osvetljene tankom skramom rotirajuæeg obruèa.

Žuti sjaj u dubini narastao je do diska. Sada je kroz èula oseæao dokostiju dubok bas vuuumm-vuuumm-vuuumm-vuuumm od obrtanja magnetnih polja.

"Možda... možda bih mogao da dosegnem zidove. Postoji li ikakav naèin dausporim?"

Osetio je Arturov oštar, prodoran smeh. U levom oku ugledao je krug.Narastao je u sferu - planetu - sa crvenom linijom povuèenom duž ose rotacije.Mala plava taèka kretala se ka unutra u gornjem delu ose, tik ispod površine.

Sada smo dostigli brzinu od 1.468 metara u sekundi. Materijal od koga jenaèinjen obruè, seti se, veoma je gust - mnogo miliona tona po kilometru. Asve je sabijeno u nit širine jedva jednog atoma, što se sve zajedno okreæeogromnom brzinom. Ako bi dodirnuo tu materiju pri ovoj brzini, ruka bi tiisparila.

Kilin je brzo, grèevito disao. "Šta ako su ubacili ovamo metal izjezgra, pa naiðemo na njega?"

Verujem da tu moguænost ne treba da ti analiziram."I meni se èini."Kilin je tragao za nekakvom idejom, nekom nejasnom nadom. Zidovi su sada

bili gotovo crni, jer je stena s druge strane na neki naèin upijala zraèenjeobruæa. Kraj njega su promicali narandžasto-smeði klinovi - lava zarobljena upodzemnim šupljinama, ogromni okeani živog, usijanog kamena.

Rekao bih da obruè-cev povremeno ostaje prazna. Kiborzi sada možda vršeneke sitnije opravke. Ili samo prave pauzu da bi ekipe u orbiti mogle daobrade prvi turnus isporuèenog metala. U svakom sluèaju, ako pretpostavimo danas onaj kiborg nije ubacio samo da bi video kako æemo sagoreti u dodiru sausijanim gvožðem, èeka nas drugaèija sudbina.

Kilin je pokušavao da se smiri i usmeri na Arturove reèi. Dok je padao,zidovi kao da su se prbiližavali, cev pod njim se sužavala. Držao se uspravnoi ukoèeno, sa rukama uz bokove, nogama naniže ka žutom disku u dubini koji jeneprekidno rastao. Žmirkao je da odagna znoj i pokušavao da vidi bolje.

Verujem da smo prošli koz pokoricu i da sad ubrzavamo kroz unutrašnjiomotaè. Obrati pažnju kako mestimièna jezera lave postaju sve veæa i brojnija.Ovde temperatura raste za oko 10 stepeni Celzijusa sa svakim kilometrompadanja. To æe se nastaviti sve dok temperatura ne premaši taèku topljenjajednostavnih silikatnih stena. Tada æemo - prema prouèavanjima sliènih planeta- uæi u sve gušæe usijano jezgro. U tom trenutku stenje æe biti teèno, natemperaturi od oko 2.800 stepeni Celzijusa.

"Kako to da stenje nije ispunilo ovu cev?"

Pritisak obruèa, koji je zaista ogroman. Grej procenjuje..."A vrelina? Da li obruè zaustavlja i nju?" upitao je Kilin, tražeæi

umirenje, mada je veæ podozrevao kakav æe biti odgovor.Vrelina je infracrveno elektromagnetno zraèenje. Obruè je propustljiv za

nju. Svo svetlo prolazi kroz njega - zato sada vidimo tamne stene. Ali uskoroæe silikati poèeti da svetlucaju svojom toplotom kompresije.

"Šta æemo tada?"Toplotno zraèenje predstavlja pritisak. Ali simetrièan, naravno, jer

deluje jednako u svim pravcima. Zato neæe moæi da nas gurne ka jednom zidu iliudalji od drugog. Meðutim, skuvaæe nas prilièno temeljno.

"Koliko... koliko dugo?"Prolaz kroz jezgro... oko 9,87 minuta."Moje odelo - srebrno je, zaštitiæe me."Taèno, veæ te štiti. Proraèunao sam da bismo mogli da preživimo jedan

prolazak ako se potpuno zapeèatimo, zatvorimo vizir na kacigi, zatvorimo sveulaze. Možda je kiborg znao za to; možda zna mnogo šta o našoj tehnologiji.Da, da... poèinjem da shvatam njegovu ðavolsku logiku.

Kilin je smesta iskljuèio sve spoljašnje ulaze u odelo. Ostavio je samomali optièki ulaz preko jednog vlakna. Površina odela je odražavala mutnosvetlo oko njega baš kao ogledalo. Zidovi koji su jurili oko njega postajalisu rumeni, potuljeni. "Gde smo sad?"

Mora da se prbiližavamo granici na kojoj se topi gvožðe. Ovo crveniloverovatno oznaèava prelazak sa unutrašnjeg omotaèa u spoljašnje jezgro. Sadamožemo da oèekujemo variranja magnetnih polja, pošto je ovo podruèje - premateoriji - gde se raða planetno polje. Velike struje rastopljenog metala sevrtlože, noseæi elektriène struje, kao velike žice u generatoru. RotacijaNovog Bišopa služi za njihovo namotavanje, pri èemu se stvaraju strujnivrtlozi, koji opet izazivaju magnetne virove.

"Prokletstvo, veæ postaje vruæina."Spoljašnja temperatura je 2.785 stepeni Celzijusa.Kilin je zatvorio vizir. Našao se u potpunom mraku. Pitao se može li da

izdrži vrelinu u potpunoj izolaciji, dok propada sve brže, sve brže...Opet se borio da uspori disanje. Ako treba da preživi makar narednih

nekoliko minuta, moraæe jasno da misli. Tama bi mogla da pomogne, dok god budemogao da saèuva svoje prirodne reakcije.

Na sreæu, dodatna brzina koju nam je dao kiborg provešæe nas kroz ovomnogo brže. Beležim spoljašnju temperaturu od preko 3.000 stepeni Celzijusa.Evo - jedno optièko vlakno iz odela daæe nam prbiližnu sliku, a to je sve štonam treba na ovakvom mestu.

"Begajbre, misli!"To i radim. Jednostavno ne vidim nikakav naèin da se izvuèemo iz ove

dileme."Mora postojati neki naèin..."Postojanje dobro definisanog problema ne podrazumeva postojanje rešenja."Proklet bio!"Pre više godina, Kilin je uspeo da suzbije svoje Aspekte kada su

zapretili da ga nadvladaju. Sada je oseæao koliko je to bilo opasno. Artur jepredstavljao nezavisnu inteligenciju, služio je kao obièan savetnièki um. Bezprirodnih primitivnih podsticaja na uzbunu, kao što je adrenalin, Artur jeostajao uvek miran. Ipak, njegova hladnoæa spreèavala je manje korišæeneAspekte i Lica da utièu na Kilina svojom panikom.

"Slušaj, kad proðemo sve ovo, biæemo napolju, dabre?"Da. Ali u tome je ðavolska priroda trika onog kiborga. Uèestvujemo u

drevnom školskom zadatku - prolaz kroz planetu, sa nama kao harmoniènooscilirajuæom test masom.

"Šta..."Kilin je iznenada shvatio na šta je mislio Artur. Gledao je u svom oku

plavu taèku kako prolazi kroz jezgro i nastavlja dalje, izlazi napolje krozdrugi kraj crvene cevi. Podizala se ka površini, njena brzina se smanjivalausled gravitacije, a onda se našla slobodna nad površinom, sve više

usporavajuæi. Posle trenutka oklevanja na vrhu putanje, poèela je opet dapada, da izvrši još jedan dugi prolaz kroz srce probušene planete.

Ovaj jedan prolaz bismo možda mogli da preživimo. Ali još jedan, i jošjedan...? I tako do u beskraj?

"Mora postojati naèin da se izvuèem."Kilin je rekao to potpuno ubeðeno mada nije imao pojma o fizici na kojoj

je poèivala Arturova šarena simulacija. Èak i ako je ogromni tuðinac ovozamislio kao sažižuæu klopku za pacove, možda je naèinio neku grešku, možda jeostavio neki mali, neprimetan izlaz.

Morao je da veruje u to inaèe bi ga obuzela panika od koje mu se ionakostezalo grlo. Umreæe kao glupa životinja, nabijen na tuðinski ražanj i ispeèendo pepela. Završiæe u obliku ugljevlja, beskonaèno prolazeæi kroz središnjupeæ.

Možda bismo mogli da pokušamo nešto na najvišoj taèki putanje, kadaobruè poèinje da se zakrivljuje daleko iznad pola. Tamo bi trebalo da sezaustavimo za trenutak.

"Dobro. Dobro. Možda bih mogao da ispumpam malo ove teènosti štohladi..."

Klimatizaciona teènost, da, razumem. Da je prebaciš u potisnike. Ali tone bi bilo dovoljno da stignemo u orbitu.

"A šta sa obruèem? Možda bih mogao da se odbijem od njega tamo gore,tamo gde se okreæe. Mogao bih da steknem neki vektor, da se oslobodim."

Oseæao je Arturovo neobièno apstraktno prisustvo kako se kreæe,razmišlja, razgovara sa Lingom i Grej i nekim Licima, kao da je to samo noviproblem od prolaznog znaèaja. Padajuæi kroz potpunu tamu, oseæao je da mu seželudac grèi. Èvrsto je stegao grlo i progutao puna usta kisele žuèi.

Sada je zaèuo èudan zvuk. Ispod stalnog vuuumm-vuuumm-vuuumm obrtanjaobruèa èuo je bas klokotanje i odzvanjanje pucketanja.

Sada èujemo kovitlanje magnetnog polja planete u jezgru. Veoma lièi nazvuke orgulja.

Dugi, brujeæi, šuplji zvuci zaokupili su Kilina. Èinilo mu se da ga tovelièanstveni glasovi prizivaju k sebi, da ga mame u najveæe dubine ovogsveta...

Ne. Stresao se, jeknuo i ukljuèio sliku sa optièkog vlakna u levo oko.Zidovi su blistali od neugasive jare, crveni kao višnja. Ponegde su

gorele gromade mnogo svetlije boje."Prestani da raèunaš! Daj mi odgovor."Vrlo dobro. Ideja je samo marginalno moguæa. Ne mogu taèno da procenim.

Meðutim, potrebno je da se dovoljno prbiližimo zidu koga stvara obruè. Kiborgnas je postavio taèno u središte ove cevi, koliko mogu da procenim. Moramo dapreðemo stotinjak metara pre nego što se naðemo unutar talasa pritiska obruèakoji rotira.

"Koliko je to daleko?"Otprilike onoliko, uf, koliko možeš da se baciš kamenom."To nije teško. Prebaciæu deo onoga što hladi..."Samo probaj i umreæemo za dve sekunde."Bogamu. Dobro, uradiæu to kad iziðemo."To je primamljivo, ali bojim se da ne bi bilo efikasno. Cev se otvara

kako se prbiližava površini. Ovde je široka koliko da dobaciš kamen. Dotrenutka kada iziðemo iz jezgra, zidovi æe biti predaleko da bi ih dosegao navreme - osim ako ne poènemo smesta da se kreæemo.

"Dabre, dabre - kako?"Èak i sasvim mali pritisak bi nam u ovom trenutku dao dovoljno ubrzanja

da dosegnemo zid tokom izlaska."Pritisak..."Kilin se namrštio. Klaustrofobièno odelo ispunilo se zvukom njegovog

dahtanja, oštrim znojem, neprijatnim zadahom straha. Oseæao je samo strašnuprazninu veènog pada, bestežinsku strepnju. Zaèkiljio je u siæušnu sliku kojaje stizala preko optièkog vlakna.

Spoljašnji zidovi kupali su se u vatri. Jezgro od gvožða i nikla tik iza

njih besnelo je i sukljalo stravièno belim talasima pritiska. Prišao je blizujasno ružièastim vrtlozima što su se protezali desetinama kilometara, anestali su posle nekoliko sekundi oštrog sjaja. Neprekidnovuuumm-vuuumm-vuuumm odjekivalo mu je u zubima i vilici uporno i bolno.

Za trenutak se prisetio sliènog trenutka, još davno, na Snegobaru. Pošaoje na letenje sa svojom nevestom, Veronikom, i sa Abrahamom. Blizu Citadelenalazio se drevni tunel kroz planinu, iskopan tokom razdoblja VelikihArkologija. Oštri pustinjski vetar duvao je pravo kroz njega i u tunelu sesmesta pretvarao u orkan. Tamo gde je tunel naglo skretao uvis vetar je mogaoda ponese èoveka opremljenog krilima. Bacio se u divlji vazduh i poèeo dakruži iznad širokog ovalnog otvora tunela. Veronika ga je pratila, smešeæi se,raširenih oèiju. Nagnuvši krila, mogli su da poniru i dižu se i da kruže jednooko drugog. Abraham se obrušio naniže, glasno podvriskujuæi kroz vetar. Borilisu se protiv jakog vetra i uživali u kratkim pauzama pritiska, veselo kružeæijedni oko drugih, svesni samo tog trenutka...

Sve je nestalo, sve je zauvek izgubljeno...Sada...Jezik kao da mu je otekao u ustima. U nozdrve mu je udarao oštri vetar.

Odelo je bilo na ivici pregrevanja. Shvatio je da se približava trenutku kadaæe izgubiti kontrolu nad sobom. Uèiniæe neku glupost da izbegne toplotu iumreæe.

Ali u umu mu se vrtelo nešto što je Artur rekao. Èak i mali pritisak..."Svetlo. Rekao si nešto da nas ono gura."Da, svakako ali to deluje jednako u svim pravcima."Neæe ako skinemo deo srebra."Šta? To bi... o, razumem. Ako malo smanjimo posrebrenost na prednjem

delu, smanjivši dovod energije tom delu autokola... da, tada æe svetlo slabijeda se odbija. Svetlo koje dolazi sa leða poguraæe nas napred.

"Hajde da to uradimo. Nema mnogo vremena."Ali vrelina! Smanjenje refleksije poveæava apsorpciju.Kilin je to veæ pogodio. "Pokaži mi kako da smanjim srebro na grudima."Ne, neæu... temperatura napolju je 3.459 stepeni Celzijusa! Neæu... ne

mogu..."Pokaži. Smesta." Kilin je pazio da èvrsto kontroliše um. Ovo je bio

jedini naèin, bio je sasvim siguran, a bile su u pitanju sekunde.Ne sada, ne! Ja... smisliæu nešto... nešto što æe uspeti... da, uspeæe

kada iziðemo iz jezgra. Pregledaæu rezervne memorije, pa æu..."Ne. Sada."Oseæao je Aspektov strah kako navire, gotovo podjednako jak kao njegov

sopstveni. Znaèi, i um iz èipa konaèno je popustio, otkrio je ostatke svojenekadašnje ljudskosti.

Pažljivo je posegnuo u sebe i uklonio Arturovo protivljenje. Ostalo jesamo tiho, oèajno cvilenje. Kilin je ponovo posegnuo i vratio Artura u prviplan.

"Sada."

4.Bek'dalini rebrasti otvori plamteli su dubokom, ljutitom žutom bojom.#Ništaci veæ beže!#Kvat je brzo pogledala napred, koristeæi oštro infracrveno. Od obrisa

sve bliže postaje na sve strane su se razletele mušice. #Vrlo su dosetljivi.##Ne, nego smo mi spore i glupe!##Izgleda da su dovoljno brzo pronikli u mehanizam ovih brodiæa.##Imali su vremena, jednonoga! Ti si se igrala svoje glupe igre!#Kvat se nakostrešila. #Obe smo uèestvovale u maloj zabavi.##Ja sam želela da nastavimo sa zadatkom.#Kvat je odgovorila što je mirnije mogla. #Onda nije trebalo da mi

pomogneš da proraèunamo taènu brzinu i ugao pod kojim da ubacim malogNištaka.#

#Ja... uvuèena sam. Nisam imala pojma da æemo imati toliko kašnjenje, i

da æe nam gamad pobeæi. Treba da uzmemo uzorke, zar si zaboravila?#Kvat je gledala brodiæe kako se udaljavaju, šireæi se kao deliæi posle

eksplozije. Lep beg. Neki su se veæ prikrili pod sjajem kosmièke strune, kojase polako obrtala probe radi, da se ispitaju novi magnetni generatori na obapola. Test æe potrajati još sasvim kratko, i neæe se izvlaèiti metal iz jezgraosim ako doðe do greške u pritisku. Struna æe spreèiti Ništake da stignu doatmosfere, ali brodiæi su se pred njenim oèima stopili sa velikim ploèamasmrzavanjem oblikovanog gvožðe-nikla koji je èekao u visokoj orbiti.

Mudra gamad! Žudela je da ih zdrobi.U toj zbrci zaliha moæi æe dobro da se sakriju, i svakako su to i

planirali. To nisu obièni prizemni Ništaci, nikako. Èim kosmièka strunauspori, zavuæi æe se u atmosferu i poèeti da usporavaju. Sa svakim pokretanjemSifona planetu obuzimaju zemljotresi, ali to teško da bi spreèilo sletanje.Kad se jednom naðu dole, lako æe naæi sklonište u izrovanim predelima.

#Jasno æu izneti razlog ove glupe greške#, preteæi je rekla Bek'dal.#A ja æu se pozvati na meraè vremena koji æe pokazati da smo

bespredmetno kratko vreme provele u igri.##Neæeš valjda...?##Razume se da hoæu.# Takva mera verovatno ne bi proizvela utisak kod

nadreðenih u Košnici, ali Kvat je bila rešena da pokuša.Bek'dal je zaæutala, oèito premišljajuæi. Njihov brod je i dalje lebdeo

putanjom približavanja. Postaja je sada delovala neaktivno. Ulazi su zjapiliprazni, brodova nije bilo.

Sa kontrolne ploèe pred Kvat zaèuo se signal maški. Blizu postaje lebdeoje veliki brod, verovatno je pripadao Ništacima.

#Možemo da pretražimo onaj sklepani brod#, rekla je Bek'dal.#Sumanjam da je na njemu ostalo Ništaka#, rekla je Kvat.#Ipak...##A izgleda mi kao tesan, tanak brod. Moraæemo da se udenemo u njegovu

utrobu i podrobno ga pretražimo.##Možda bih mogla da iz drugog ugla da razmotrim celu ovu stvar#,

znaèajno je rekla Bek'dal.#Nadam se.##Na kraju krajeva, oslobodile smo postaju od gamadi, zar ne?##Taèno - i to bez ispaljenog metka.##Možemo izvestiti Košnicu da su se Ništaci razbežali èim su nas videli

da dolazimo, poplašeni našim divljim bojnim poklièima.##Ne seæam se da sam ispuštala poklièe.##Ja jesam. I tako æu i izvestiti.#Kvat je odluèila da se ne kaèi za tako malu laž. #Misliš da æe nam

poverovati?##Svakako!#Kvat se malo opustila. Gledala je jedan od brodiæa na obzorju, kako

zauzima orbitu iznad aure Kosmièkog Kruga. Naglo se stresla. #To je brod kogasmo presrele!#

Bek'dal je u neverici zaèegrtala nogama. #Ne! Trebalo je da gapreuzmeš!#

#I jesam", oèajno je uzviknula Kvat.#Znaèi da je unutra bio još jedan Ništak. Sad je on preuzeo brod.#

Bek'dalina elektro-aura pucketala je od zlobe.Kabinu su ispunili smrdljivi hormoni dok su obe nehotice ispoljavale

stid. Njihova tela pohitala su da oslobode limfne komore od korozivnihhemikalija stvorenih iznenadnim oštrim oseæanjima.

#Ovo je duboko poniženje#, mraèno je rekla Kvat.#Da, a ti si kriva.##To ne iskljuèuje tebe, plemenita lizaljko limfe.#Bek'dal je shvatila Kvetinu pretnju. Glava joj se zbunjeno njihala,

zadobivši ljubièastu boju. #Obe æemo biti odgovorne?##Svakako.#Sada je èitava Bek'dal postala gorko ljubièasta. #Mora postojati neki

naèin da to popravimo.##Možemo jednostavno da ne pominjemo misiju#, rekla je Kvat. #Ukoliko smo

ispunile minimum zadataka, možda niko neæe ni obratiti pažnju. Na krajukrajeva, ovo je mali zadatak.#

#Moramo da dovezemo neke štetoèine radi analize, zar si zaboravila?#gorko je upitala Bek'dal.

#Ah...# trgla se Kvat. U trenutku kad su primale nareðenje, na to gotovoda nije obratila pažnju. #Da se vidi jesu li to isti Ništaci kao oni koji sunam smetali dole.#

#I pritom me gotovo ubili#, oštro je dodala Bek'dal. Izgleda da je tubitku i dalje shvatala kao liènu uvredu.

#Tukar'ramin voli da u svemu bude sigurna#, diplomatski je odgovorilaKvat. #A takva opreznost se i te kako isplati, u ovakvim sluèajevima. OviNištaci su lukavi, ako su isti kao ona skupina koju sam ja pobila.#

Bek'dal se narogušila. #Samo hoæu da iskljuèim svaki moguæi razlogprebacivanja.#

Ni Kvat se nije dopadala moguænost da jure za malim, brzim brodom, zatimda ga obiju i preturaju po unutrašnjosti u potrazi za uzorkom Ništaka. Pritombi lako mogle sve lako da ih zdrobe, pa da moraju da ganjaju drugi brod. I sveto pred pogledima orbitnih ekipa koje pripremaju ogromne metalne planine.Postoji li neki drugi naèin...? Tragala je po podumovima za bilo kakvimnagoveštajem koji bi mogao da pomogne. Svaki je odgovarao svojim deliæemslike.

#Sasvim sam sigurna#, poèela je Bek'dal, #da je uzimanje uzorka nebitnastvar. Košnica nam svakako neæe zameriti zbog tako zanemarive...#

#Èekaj#, sinula je Kvat. #Èekaj, imam ideju.#

5.Usijano beli pakao protezao se daleko iznad Kilinove glave. Iz zidova se

prosto cedila crvena boja, ali i to je bilo olakšanje posle neugasivog ognjakoji je sada jenjavao, jer plameni disk se smanjivao nad njim kao mutno,veèito gnevno sunce.

Kilin je dahtao, mada mu to izgleda nije pomagalo. Oseæao je talasebockanja po èitavom telu, a od toga ga je sve svrbelo. Pluæa su mu senepravilno trzala. Ruke su mu se tresle. Mišiæi i nervi vodili su svaki svojrat i pobunu.

Ali uspeo je da zadrži ruke i noge ispravljene. Svetlosni pritisak ganeæe poneti u jednom pravcu ako se bude okretao ili prevrtao.

Je li bilo dovoljno? Dugi minuti u jezgru su se otezali, donoseæi mubolne udisaje sprženog vazduha.

Sada je plamen pomalo jenjavao.Mi smo, na kraju krajeva, takoðe telo koje zraèi. Možemo da snizimo

svoju temperaturu samo ako je emitujemo u obliku infracrvenih talasa. Zatomoramo saèekati hladniju okolinu pre nego što ova nepodnošljiva toplota budemogla da se smanji.

Aspekt Artur delovao je upadljivo smireno, s obzirom na histeriju kojaga je spopala pre samo nekoliko minuta. "A šta... šta sa onim za hlaðenje?"

Misliš na erkondišn? On fukcioniše izbacujuæi višak toplote u hladnijuokolinu. A verovatno vidiš da trenutno nema hladnije okoline.

"Znaèi, èekaæemo da iziðemo?" To mu se èinilo neverovatno dugo. Izmeðustopala je video crnilo planetnog omotaèa, hiljade kilometara mrtve stene krozkoje moraju da proðu pre nego što se vrate u tamu svemira. A ovaj pokušaj immora uspeti, inaèe æe usporiti, zastati, pa ponovo jurnuti dole. Ponovo jezažalio što nije saèuvao gorivo za potisnike. Oni bi mu dali malo slobode,izvesnu nadu da neæe biti samo bespomoæna, tupa test èestica u grotesknomeksperimentu.

Imamo neke teènosti koje bi mogli da istisnemo, ali..."Šta ali? Slušaj, sve æemo probati. Inaèe nema nikakve nade."Teènosti za hlaðenje. Možemo da ih dovedemo na visoku temperaturu, pa da

ih ispustimo kroz ventil.

"Misliš da æe to mnogo pomoæi?"Ako ostane bez hlaðenja, neæe imati nikakve šanse ako nešto poðe

naopako, pa opet upadne u cev. Tada æe se zasigurno spržiti.Ne mogu da odredim koliko ubrzanja smo dobili takvim manevrom. Guranje

velike mase kao što smo mi samo blagim pritiskom...Kilin se kreštavo nasmejao. "Ja sam masa - ti nemaš nikakvu težinu. I

nemoj se muèiti da proraèunavaš šta æe se desiti. Doæi æe vreme, na vrhu overupe, i zgrabiæu šta god budem video. Leteæeš u mom džepu, a ne na nekojjeb... jednaèini."

Znaèi, da ispustim teènost za hlaðenje?"Naravski. Sve ili ništa!" Kilin je osetio ledene potoèiæe kako mu teku

vratom dok je puštao Artura da preuzme delimiènu kontrolu nad njegovimunutrašnjim sistemima.

Sada grejem poli-ksenon."A kad je budeš ispuštao, koristi leðne ventile. To æe nas pogurati u

pravom smeru. Moglo bi mnogo da znaèi."Ah, razumem. Nisam pomislio na tu moguænost."Problem sa vama Aspektima je što ne možete da izmislite ništa ako to

veæ niste videli."Hajde da ne raspravljamo baš sada o mojim svojstvima. Napredujemo ka

površini i moraš biti spreman. Verujem da je zid pred tobom sada bliži.Primeæuješ iskrice?

"Dabere. Šta je to?"To su mesta na kojima stena omotaèa usled boènog pritiska biva gurnuta

ka prolazeæoj kosmièkoj struni. Pri sudaru se dezintegriše. Ne znam je li naneki naèin biva uvuèena u strunu, ili jednostavno biva potisnuta unazad. Usvakom sluèaju, to drži stenu. Kiborzi oèito moraju na neki naèin da umanjetaj pritisak, dole u jezgru, kako bi ispunili cev teènim gvožðem koje smoranije videli.

"Možda ga samo malko uspore? Puste gvožðe da malèice curne unutra prenego što struna opet naiðe?"

Usred tehnièih detalja osetio je da prelazi na deminutive kakve jekoristio u detinjstvu, u Citadeli. Pažljivo izgraðivan ugled Kapetana nestajaoje pod pritiskom dogaðaja. Kilin je nespretno podešavao kontrole za hlaðenjeodela. Znao je da mora što bolje da razume obruè.

Verovatno. Oèigledno je da rotirajuæa struna ispušta veliki pritisak nate stene.

Posmatrao je bleskanje zidova. Kad može da vidi iskre, mora biti da suogromne, jer ovom brzinom prolazi pored kilometara i kilometara usijanocrvenog kamena svake sekunde. Nije imao fizièko oseæanje brzine, ali je izArturove 3D simulacije u levom oku znao da se diže ka površini, usporavajuæipod uticajem gravitacije.

Morao je da naðe naèina da pobegne iz cevi, ai nije imao nikakvu ideju.Nije imao šta da baci kako bi stekao ubrzanje. Mlaz teènost za hlaðenjepulsirao je iza njega, ali u poreðenju sa ogormnom brzinom zidova nije mogaoda proceni koristi li mu to išta. Sinulo mu je da æe, ukoliko bude suvišeuspešan, tresnuti o pokretni zid i smesta biti rastrgnut. Apstraktna prirodaèitavog problema, suvo, daleko oseæanje nauke, još ga je više uplašilo.

Cev se širi. Približavamo se jednoj strani, ali ne mogu dobro daprocenim brzinu. Dok se dižemo, obruè se povlaèi u stranu da bi naèinio onajveliki luk upolje. To je stvarno velièanstveno. Nikakav tehno maški za kojisam ja èuo nije ni prineti ovome. Grej kaže da istorijski podaci govore i oveæim radovima od ovog u blizini Jedaèa.

"Mani to. Šta da radim?"Pokušavam da vidim kako da iskoristimo situaciju, ali moram reæi da mi

rešenje i dalje izmièe. Dinamika..."Prbiližavamo se. Hajde!"Stena oko njega veæ je prestala da blista. Iza zidova je ležala potpuna

tama. Nije mu bilo jasno kako je mogao da se podiže iz središta Novog Bišopa,a da mu se i dalje èini da pada. Nije bitno; nauka je za njega predstavljala

niz pravila, a ovo je bilo samo još jedno pravilo koje nije razumeo.Tunel se širio. Svetlucavi zlatni prolaz postepeno se širio kad god bi

pogledao izmeðu stopala u opiljke svetlosti koji su hitali ka njemu. Ponovovelika jezera lave što su svetlucala gnevno crvenom bojom. Rana duž èitave osegrubo je zgurala zajedno veliku masu, pa su zidovi oko njega plamtelinarandžastim gnevom naružene planete.

Opet je pomislio šta æe se desiti ako tamo gore ništa ne uspe. Hladnalogika dinamike, rekao je Artur, povuæi æe ga natrag u jezgro. U narednomprolazu vrelina æe ga ubiti. Ili æe ga možda samo obeznaniti, pa æe doèekatijoš jedan ciklus, pa još jedan, i još i još... Veèito æe padati, pretvoren uoštar žar koji se pokorava jednostavnim, ali neizbežnim zakonima.

Sledeæeg trenutka zapljusnula ga je svetlost.Pod nogama su mu blistale zvezde. Pokrov od blistavog gasa i sunaca

otkrivao mu se dok je izmicao zagrljaju planete, tik iznad zone sumraka. Poslestrašne tame, ovo nebo bilo je divan prizor boja i kontrasta.

Napolju, slobodan!Oseæao je kako mu se odelo hladi, zraèeæi toplotu u hladno nebo. Èulo se

ping i pop kako su se spojevi povijali. Talasasta brda pojavila su mu se nadglavom, predeo se proširivao dok se udaljavao. I ovde je sve delovaloogoljeno, kao da je polarni led nestao tek nedavno.

Zlatni zidovi udaljavali su se s jedne strane, ali zraèenje pred njimnije bledelo niti jenjavalo. Tu je zid bio mnogo bliži. Znaèi, uspeo je dastekne znaèajnu brzinu.

Ali sada ju je gubio. Gledao je kako se planeta nad njegovom kacigompretvara u ogromnu srebrnastu èiniju. Linija svitanja presekla je èiniju napola. Ružièasti nebeski sjaj oblaka prašine i zvezda bio je jaèi od bledogdana.

Dok se podizao, zakrivljenost planete mu je otkrila pogled na dalekuliniju šuma i oštrih, strmih planina. U plitkim dolinama zadržali su sepaperjasti beli oblaci.

Brzina uspinjanja se smanjivala. Daleki kraj obruè-cevi sve se višepovijao. Sjaj pred njim bio je još jaèi. Trebalo mu je nekoliko trenutaka dase uveri kako i on skreæe zajedno sa zidovima obruèa. Je li zaista primetiotreperenje pokreta strune koja se brzo okreæe? Poèeo je da zidove smatraèvrstim, i tek sada je ponovo postao svestan njihove tanušnosti.

Kosmièka struna može da vrši pritisak samo kada je veoma blizu tebe.Procenjujem da neæeš zaista udariti u samu kosmièku nit.

"Mislio sam da si rekao da bi mi to odnelo ruku."Savetovao sam se sa Grej. Ona veruje da bi struna normalno funkcionisala

kao srp. Meðutim, ova visoko magnetisana struna je drugaèija. Sve do sada sise u odnosu na nju kretao velikom brzinom. Sada æeš imati malu relativnubrzinu, ali samo u kratkom trenutku. Pri takvoj brzini, magnetna polja æe teodbiti, zbog metalnog odela i obuæe.

"Uf." Kilin je pretpostavljao da je to dobra vest, ali Aspekt je govoriokao da je to samo još jedan apstraktni problem iz fizike. "Slušaj, jesi liostavio malo onog za hlaðenje?"

Da, oèekivao sam da æe nam biti potreban još jedan skok. Ali imamo jošvrlo malo. Ostalo mi je bilo potrebno da spreèim da izgubimo svest tamo dole,i zato...

"Spremi se."Veæ sad nije mogao da primeti dalje širenje uništene površine Novog

Bišopa u dubini. Mora da je blizu vrhunca svoje putanje."Sad!"Osetio je pritisak za leðima. Blistava obruè-cev podvila se kao da se

otvara. Iza nje video je pauèinastu površinu koju je stvarala kosmièka strunašto premošæuje planetu. Odavde je izgledalo kao da je èitavu planetu uhvatilau trakastu zamku.

Potisak za leðima zagrcnuo se i nestao.Vuuumm-vuuumm-vuuumm, bujao je magnetni rotor.Jasan, dubok sjaj širio se svuda oko njega. Poèeo je da mlatara rukama

kako bi se okrenuo nogama ka zlatnoj površini. Pulsirala je od energije.Oseæao se kao da je krhka ptica, uzalud mašuæi krilima iznad lista

prozirnog, mekog zlata. Padao je ka njemu. Izvodio je svoj eksperiment...Udar ga je dobro protresao. Poèeo je od nogu kao grub, satiruæi udarac.

Èuènuo je, kako bi noge umanjile ubrzanje. Potom je iznenada poèeo da kliziduž površine.

Površina prenosi na tebe deo ubrzanja, infitezimalni deliæ svojeenergije obrtanja.

Kilin je osetio da se blago podiže. Potom se ponovo spustio ka površini.Klizao je poboèke, sve dalje od polarne ose, tangentnom putanjom kao novèiæbaèen sa vrteške.

Opet je udario. Ovog puta je istegao èlanak. Kao da ga je neka rukazgrabila, pa popustila stisak. Ali dobio je novo ubrzanje - ka napolju.

Procenjujem da iz ovih sudara zadobijaš znaèajno ubrzanje. Teško jeproraèunati, ali...

Kilin nije slušao siæušnog, pištavog Aspekta. Èlanak ga je boleo. Je liga slomio?

Nije imao vremena da se sagne i opipa ga. Svetlucava ravnica ponovo sepodizala ka njemu, tvrda i ravna.

Zastenjao je od bola. Doèekao se na jednu nogu i odbio se pod oštrimuglom, obuzet strašnim bolom.

Moraæeš da budeš pažljiviji dok se spuštaš na nju. Možeš da poèneš darotiraš, i ako ti ubrzanje nije usklaðeno sa strunom doæi æe do kombinacijevektora, pa...

"Umukni!" Nije želeo da se ponovo spusti na zlatnu površinu, naavetinjsku zavesu koja može da ga zgužva i slomi kao prut.

Ali ubrzanje koje je dobio od poslednjeg udara ponelo ga je u stranu, ane naviše. Samo mahanje rukama ga je držalo iznad svetlucavog zraèenja. Ako seoklizne, spotakne, padne na tu prokletu stvar dok se nekontrolisano obræe...

Svetlucava zlatna površina jurnula je ka njemu.Èvrsto je udario. Ovog puta mu je leva noga zajeèala od naprezanja i

jedva je uspeo da se odgurne. Sjaj je bio svuda oko njega. Video je da æeponovo udariti.

Mlatarao je rukama. Ovog puta udar nije bio tako jak, ali mišiæi u levojnozi su odgovorili užasnim grèem.

Žmirkajuæi da rastera znoj, oseæao je da ga obuzima umor. U ušima mu jezvonilo. Umorno se opet okrenuo, sada sporije jer ga je noga bolela odkretanja.

Oèekivao je da udari brže, ali trzaj nikako da doðe. Pogledao je naniže,ali nije mogao da proceni udaljenost. Sjaj je jenjao. Potrajalo je dok nijeshvatio da se površina sve više udaljava, povijajuæi se da prati zakrivljenostplanete.

Bio je slobodan. Napolju. U èistom, nemom prostoru.Nalazimo se u visokoj, eliptiènoj orbiti, koliko vidim. Odneæe nas pod

znaèajnim uglom u odnosu na ovu ravan obruèa. Ne mogu da proraèunam detalje,pa se može desiti i da se vratimo unutar nje.

"Nije važno", prodahtao je Kilin.Ipak, biæe nam potrebni podaci, i..."Sumnjam. Pogledaj gore."Opsednut svojom matematikom, Aspekt je iznenaðeno zapištao kad je

shvatio šta Kilin gleda.Nad njima je lebdelo glatko metalno telo kiborga.

6.Kvat se oprezno kretala kroz polumraène hodnike.Posle prostranog svoda svemira, ovi tuneli i tesni hodnici su je

pritiskali, vazduh joj se èinio zagušljiv i smrdljiv. Oko nje su bezbrojninošci vredno radili, vezani svojim neumornim zadacima, u žurbi škljocajuæi isudarajuæi se meðu sobom. Niža biæa, sa riðim hrapavim kuæištima, motala su sesvima oko nogu, zauzeta svojim ropskim poslovima. Bila su ugraðena u tela

ovdašnjih životinja, kako bi Košnici uštedela zalihe. Genetski programirana,radila su fanatièno, kao da su svesna koliko im je život kratak.

Kvat je išla polako. Prisustvo u njoj je pulsiralo. Ništak se ritao iotimao, a ti slabaèki udarci suviše su je nervirali da ih ne bi primeæivala.Keramièki senzori su ga stalno registrovali kao plamenu masu infracrveng,duboko u njenoj utrobi.

Ali nije taj mali parazit nervirao Kvat. Znala je šta je èeka, i zato jeodugovlaèila, glancajuæi treplje kao da se èisti. Prišli su joj sitniodržavaoci i Kvat je pustila da joj uglaèaju kuæište. Hvatali sumikroparazite, koji predstavljaju neizbežnu neprijatnost na tuðim svetovima;lokalne bube koje su veæ nauèile da se goste na vlažnim zglobnim ležajima iporoznim omotaèima nožaca.

Ubrzo potom, suviše brzo, Tukar'raminina velika blistava peæina otvorilase pred njom. Mraèni ulaz kao da je progutao svu Kvatinu uverenost.

*Dobro uraðen posao*, pozdravila ju je Tukar'ramin iz svoje visokemreže.

Kvat je uživala u komplimentu sa ukusom rubina, sve dok nije ugledalaBek'dal koja je istovremeno ušla kroz jedan od bezbrojnih tunela što su seotvarali u Tukar'raminino stanište. Bek'dal je vešto zaplesala svojimmnogobrojnim nogama, prihvatajuæi Tukar'raminine reèi kao da se odnose samo nanju.

#Uradili smo smo ono što nam je bilo naloženo#, rekla je Kvat, govoreæiu množini iz uètivosti. Potom je, da bi iznervirala Bek'dal, prešla najedninu. #A ja sam uhvatila jednog od drskih Ništaka koji su napali postaju.#

*Kojoj vrsti Ništaka pripada?*#Onima sa mekom kožom i dve noge. Vešti su, za svoju velièinu.#*Nesumnjivo, pošto su uspeli da zauzmu stanicu i pokore tamošnje maške.

Mislila sam da tamo imamo potpunu kontrolu. Pa ipak, ti Ništaci su se useliliponižavajuæe lako.*

Po gramatièkoj konstrukciji hormona, imperativnog perfekta, bilo jejasno da se i Kvat i Bek'dal ubrajaju u te ponižene.

Kvat je suzbila potrebu da povije noge u položaj potpunog izvinjavanja imolbe za milost. Umesto toga, brzo je poslala niz slika i pojedinosti o onojstvari. Sve je snimljeno kad su joj skinuli odelo i oružje, po povratku ubrod.

#Pogledaj, molim, iz tvoje velike perspektive#, ponizno je govorila.#Ova stvar ispoljava nesumnjive znake nedavne evolucije. Pogledaj dlake - samona vrhu glave i oko genitalija. Prvo je, verujem, radi zaštite od sunca. A ovodrugo - možda nekakav primitivan naèin za sakupljanje privlaènog mirisa okopodruèja koje bi ostali trebalo najviše da poštuju?#

*Svakako je nešto takvo. Nedostatak krzna pokazuje postojanje visokogsenzornog života, pošto se time ostavljaju slobodni nervni završeci.*

#Prljave spodobe!# zasiktala je Bek'dal.#Ali su i efikasni.# Kvat je iskoristila priliku da se pokaže što

oštroumnijom. #Verujem da su pošli brodom ka Sifonu da bi ga ispitali.##Glupost!# frknula je Bek'dal. #Uputila sam taj brod da napusti postaju,

èim su unutrašnji sistemi pokazali da su se u njemu našli Ništaci. Bio nam jepotreban uzorak.#

*Ne možemo biti suviše oprezni*, rekla je Tukar'ramin polako. *TajNištak možda poseduje inteligenciju i veštinu koje prevazilaze spoljašnjuslabunjavost.*

#Slažem se.# Kvat se odvažila da ispusti miris uverenosti, protkanlebdeæim, krhkim primesama zrele zabrinutosti. Spremala se da doda kako jezadržala uzorak Ništaka radi daljih prouèavanja, ali je Tukar'ramin zamišljenonastavila, oèito previdevši Kvatine reèi.

*Dobro je što ste ih sve uništile. Oni su neobièno sposobni. Èak i jedanbi mogao da nam napravi velike nevolje.*

I Kvat i Bek'dal su æutale. Kvat je groznièavo tražila naèin da sesloži, a da pri tom ne izbegne istinu, tako da joj je bilo milo kada jeBek'dal prva progovorila. #Pobegli su pred nama kao zrna prašine! Nemilosrdno

smo ih gonile do gornje atmosfere, gde su sagoreli zauvek.#Žestina ove izjave nije mogla da prikrije prizvuk sumnje koji je Be'dal

luèila iz nepristojnih zadnjih žlezda.*Znaèi, vratili su se u plamen?*#Da, veæina. Nisam mogla sve da ih izbrojim.#Kvat se narogušila što Bek'dal kaže 'ja', mada su obe tragale. Ali odmah

se osetila bolje, jer Tukar'ramin je silovito rekla: *Trebalo je svi da budupobijeni!*

Bek'dal se užasnuto zagrcnula i prdnula smrdljivi oblak narandžastogstraha. #Ja, to jest, mi...# jedva je uspela da zapoène.

*Ti si bila nadreðena, Bek'dal. Možeš li da mi dokažeš da su ti Ništaci,koji možda imaju èak i moæ da putuju izmeðu zvezda, zaista uništeni?*

#Takvi dokazi su potpuno nemoguæi, uèiteljice života mog.#To je bio vešt diplomatski potez, pomešan sa pobožnim isparenjima

poniznog ulja. Meðutim, to Bek'dali nije mnogo pomoglo.*Onda zadatak treba da se okonèa.*#Svakako. Hoæe li to biti naš zadatak ili samo moj?#*Ti si starija po iskustvu. Obe imate po šest nogu. Kvat izgleda brzo

uèi. Mislim da možeš da se osloniš na njenu pomoæ. Dobro se ponela - moždabolje od tebe.*

Sprženo-žuti talasi jedva suzbijenog straha/strepnje pronosili su seBek'dalinim toraksom, ali glas joj je ostao krut i zvanièan. Kvat je,zadovoljna, primetila plavozeleni preliv zavisti na Bek'dalinim belièastimtrepljama na rilici.

#Pretpostvljam da mogu da nastavim svoja plodna rudarska istraživanja,kada se postaram za ovaj sitan problem?# upitala je Bek'dal.

*Šta? Šta?*Kvat je odmah videla da se Bek'dal preraèunala. Od Tukar'ramin su se

širili talasi nepoznatog oseæanja. *Tražite Ništake! Zaboravi rudarenje.Dobila sam vest da su i sami Prosvetljeni primetili dogaðaje ovde.*

I samo pominjanje tih uzvišenih biæa umirilo je ledeni vazduh u velikojkamenoj peæini.

*Bek'dal, ne pokušavaj da se tašto uveæavaš dok te èeka misija odvitalnog znaèaja.*

#Uveravam te, poštovana, da nisam...#*Možeš poèeti sa zadatkom donekle riziènim, pošto su tvoje greške i

izazvale ovu nevolju. Gledaj...*U Kvat se pojavila slika postaje. Kraj nje, sada èvrsto unakrsno

ukotvljen, nalazio se brod Ništaka.#Možemo...# poèela je Bek'dal.Sazvuèja ozlojeðene brige zazvuèala su kroz prazan prostor slike,

uvlaèeæi i Kvat u Tukar'raminino raspoloženje.*Ovaj mali brod je njihovo sklonište. Vi ste ga zanemarile. Možda se

neki još kriju u njemu. Posao vam je da oèistite taj brod. Inspekcija,analiza! Naðite mu unutrašnje umove. Otvorite ih da ih ja pregledam.*

Prepadnuta bujicom smrdljivih-naredbi i jetkim seèenjem-vazduha, Bek'dalje pokušala da se pobuni. #Ja, mi, ne možemo da savladamo sve veštine potrebneza...#

*Polazi! Smesta!*Iznenadni jed-zeleni Tukar'raminin gnev prepao je i Kvat. Bilo joj je

milo što je žuto-beli mlaz koji joj je gotovo spržio èula bio upravljen naBek'dal. Bek'dal, izložena punom udaru, poèela je da uzmièe na drhtavimnogama.

Tukr'ramin ih nije otpustila, zapravo je prestala da primeæuje dveprepadnute prilike. Oteturale su se napolje dok se Tukar'ramin podizala uzblistave, vlažne niti u meku tamu.

Kvat je oseæala Bek'dalinu smetenost i zbrkanost dok su se udaljavale.Preko podkanala joj je veæ slala preliminarne misli o logistici, naèinupotrage, oružju - vrlo brzo smišljeno, s obzirom na to kroz kakvo je ribanjeupravo prošla Bek'dal.

Kvatine misli potonule su ispod narastajuæe uznemirenosti. Odvojila seod Bek'dal i uskoèila u usko okno, puštajuæi da je obujmi blag, svež vazduhdok su kraj nje promicala odeljenja. Zaèudo, parališuæi strah od visine nijeje pogaðao u ovom tesnom prostoru. Visine na otvorenom, ili, još gore, letenje- užasavali su njenu rasu. Bek'dal je to prevazišla, što je bio još jedanrazlog da je prezire.

Aktivirala je magnetne koènice. Hranljivi oblak kraj koga je prošlaispunio joj je oèi bockavim èesticama - ali i dalje se oseæala kao da lebdi usnu.

Nije primeæivala ništa, obuzeta neizgovorenom laži koju je sada nosila usebi. Tukar'ramin i Bek'dal i svi nošci podrazumevali su da je ubila Ništakapošto je uzela uzorke sa njega. Oèekivaæe da dobiju delove kože i mozga, kakobi bolje razumeli štetoèine.

Ali Ništak je grebao po njenim unutrašnjim èeliènim oblogama. Lupao je itrzao se i ispuštao grozne zadahe. Možda je èak i ispustio otpad u njoj.Koliki rizik, i to sve zbog jednog Ništaka!

Spustila je ruke i poèela da otvara najunutrašnjiji džep kako bi izvuklaNištaka... ali usporila je, iznenaðena nagoveštajem sumnje.... i zaustavilase.

Ta bedna stvar od iste je vrste kao Ništaci koje je pobila u odvažnomboju, braneæi Bek'dal. U trenucima posle pobede prouèavala je leš jednogtakvog Ništaka. To joj je pomoglo da odbaci strah od smrti.

I stoga se oseæala neobièno povezana sa ovim poslednjim Ništakom.Isprva, tokom povratka iz orbite, govorila je sebi da je održavanje Ništaka uživotu samo naèin da osigura svežinu uzoraka. Ali kada se našla u zadimljenim,tesnim obitavalištima, poèela je da oseæa neobiène misli, èudne deliæepercepcije, nebièan pogled na svoj svet.

To je bio Ništak. Ovako prisno blizu, njeni pokušaji ispitivanjapremostili su Ništakova neobièno složena èula - èinilo joj se da on lièi nakuglasti navoj blistavo obojenih niti, koje se uvijaju kao žive zmije.

Ma koliko pokušavala, nije mogla da prodre kroz èvor. U um joj jeneprekidno prodirala mala, masna struja egzotiènih misli. Nije mogla to daprekine. Ne još.

To što je nosila u sebi preplelo se sa njenom elektro-aurom, prenoseæijoj slike i nedefinisane mirise. Vodili su je sve dublje u lavirintbezvazdušnih hodnika, osvetljenih tek ponegde, zadimljenih, punih tišine,naglih ubrzanja u neoèekivanim pravcima. To malo stvorenje obitavalo je unaopakom svemiru zamagljenom strujanjima, hromonima i mirisima.

Taj èudni svet našao je svoje mesto u Kvat. Oštri klinovi namernoguništenja odzvanjali su u njoj, tvrdi kao kost. Njena nejasna uverenja sad suse raspadala. Ionako nesiguran teren njenog unutrašnjeg mišljenja ugibao se inaginjao.

Ali nije imala izbora, pomislila je. Prosto mora. Tukar'ramin æe jezauvek prognati ako sazna, baciæe je u gladni život teturanja po uništenimzemljama izvan Košnice...

Još gore, nije mogla ni da prizna - sada je bilo prekasno. Kvat jemorala da ubije nemirnu stvar u sebi. Da je sakrije. Da je zdrobi u kašu isabije u porozne zidove gde je niko neæe naæi, ni poznati, ni razumeti.

Hoæe li moæi? Kvat je stajala na ivici.

7.Kilin je jedva mogao da diše.Plivao je u lepljivoj teènosti, ali kad bi otvorio usta da udahne nisu

mu se punila kiselkastim želatinoznim sirupom koji ga je okružavao, davio,otežavao mu svak pokret.

Tumbao se, kao u snu. Plivao je. Besno je lupao po smrdljivom vazduhukoji mu je zaustavljao pesnice mekoæom pauèine, prekidajuæi svaki pokret.

Kao beba u nekom košmarnom inkubatoru, pomislio je. Bespomoæna iuplašena od raðanja.

Koža mu je bila izložena i živa. Opekotine koje je pretrpeo sad su ga

sve više bolele. Pokrivao ga je vreli, bodljikavi sloj, èvrsto, živo tkanje.Prelazio je utrnulim dlanovima preko grudi i butina, i svaki dodir je izazivaobolan ubod od koga su ga obuzimali talasi vreline.

Nešto mu je grebalo po umu.Bodljikavi svrab napredovao je sve dublje. Oseæao je podrhtavanje duž

kième.Hladan, teèni bol. Pokušao je da se odupre iznenadnom napadu.Oklevajuæe, teleskopsko prisustvo skliznulo je kraj njega u mraènu

senku.Blagi topli talasi su ga lizali, razbarušujuæi mu kosu.Oko njega je kružilo nešto ogromno i odluèno. Kretalo se kroz svetlosne

plime, ispresecano poigravanjem senki koje su se lelujale kao sitne, poludeleptice preko okana njegovog uma.

Iznenada više nije bio u tesnom, gumastom vazduhu. Pred njim je izviraloprostrano zraèenje. Crveno i ružièasto, izmešano i pokretno. Podizali su semehuri, zaklanjajuæi jedan drugog kao sluzave planete. Senke su im plavièastopoigravale.

Zaèkiljio je, ili je bar mislio da jeste. Ruke i noge su mu još plivaleu strpljivoj, lepljivoj teènosti koja je spreèavala sve pokrete, ali nanjušioje smrdljivi vetar. Èuo je oštro pucketanje i škripanje. Okusio je krv ihladan, gorak žele. Nazro je zamagljeni tunel koji je vodio dalje od njega,crven, zadimljen i velièanstven.

Shvatio je da se kiborg prikljuèio na njegova èula. Uzimao je uzorke -mogao je da oseti grubo, ledeno, nespretno traganje. Oporo svetlo poigravaloje po obližnjim neravnim zidovima. Negde je svirala ljigava harmonika,vrebajuæi tik izvan domašaja sluha.

A zauzvrat dobio je simetrièni pristup u njegov izopaèeni svetu. Krajnjega je proleteo ispust naèièkan raznolikim izraštajima. Pošto nije mogao daga poredi ni sa èim, nije znao koliko je pokret bio brz, ali muèan pritisak uželucu obaveštavao ga je o velikom ubrzavanju, o naglim zaokretima oko ugla, oskokovima uz naizgled nepristupaène strmine.

Odasvuda su padale smeðe, lepljive kuglice - oble i masne, lebdele su natoplom vetru. Kilin je shvatio da je osetio daleki odjek kiborgove gladi, jerpotekla mu je voda na usta. Ukusna kap udarila je o zid i odskoèila,privlaèna, masna i izazovna.

Kiborg ju je pojeo. Prožeo ga je oštar ukus, ne u ustima nego nekakopreko grudi, a onda je osetio jak udar u udu, i na kraju mu se stražnjicastegla u izvrsnom, nehotiènom refleksu. Kilin je oseæao kako nešto pada kroznjega, nasumce menjajuæi pravac.

Kiborg je ubrzavao. Kilin se oseæao kao da hita, otvorenih usta, kazatupljenom belo-narandžastom cilindru. Kiborg nije usporio i Kilin senagonski ukoèio oèekujuæi sudar - do koga nije došlo.

Umesto toga, cilindar ih je progutao. On što je izgledalo kao isturenivrh zapravo je bio otvor. Dok su hitali kroz šestougaone tunele, odbijajuæi seod boènih zidova centrifugalnom lakoæom, Kilin je poèeo da stièe predstavu ospoljašnjem svetu. Javio se Artur:

Tvoje oèi su videle cilindar kao da je uperen ka nama zbog položajasenki. Grej kaže da su ljudske oèi evoluirale tako da vide pri svetlosti saneba, i zato uvek tako tumaèe senke. Ovde svetlo dopire sa poda, a pomalo i izzidova. Stoga su senke obrnute, i znaèe suprotno od onoga što tvoje automatskereakcije pretpostavljaju.

"Možeš li to da promeniš?"Ne - to je usaðeno duboko u mozak. Pretpostavljam da kiborg gleda

infracrveno. Na uvek oblaènoj planeti tlo je èesto toplije od neba, i zato jepri infracrvenom svetlije. Takav evolucioni položaj objasnio bi zašto su ovituneli osvetljeni odozdo. Pošto dobijamo kiborgove sirove podatke, obraðujemoih po našim pretpostavkama i dobijamo naopak rezultat. Da bi videli kao on,morali bismo da izokrenemo tvoje usaðene navike opažanja.

"Slušaj, kako da se izvuèem odavde?"Razmisli - ovakva sposobnost verovatno znaèi da je originalna vrsta, pre

nego što se kiborgovala, èesto živela pod zemljom. Svakako je tražila hranu ina površini, ali infracrveni vid joj je omoguæio da gleda iza toplih zidovasvojih jazbina. Jednom osloboðena, njihova telesna toplota bi im omoguæilaizvesno blago zraèenje iz zidova. Takva ekološka niša naglašava sposobnostigradnje i trodimenzinalne orijentacije. Možda je to i objašnjenje zašto gradeone ogromne stvari u orbiti.

"Kolju planetu, samo da bi sagradili veæi mravinjak?"Možda; oduvek sam smatrao da je evolucija isto što i sudbina. Ali ima i

drugih znaèenja."Možemo li nešto da iskoristimo?" Kilinu je bilo dosta praznih prièa.Moj prvi zakljuèak je da se nesumnjivo nalazimo pod zemljom. Ako bismo

izišli iz ovog odeljka koji nas nosi, naslepo bismo lutali kroz lavirinttunela. Bojim se da ne bi bilo šanse za beg.

Kilin je mraèno gunðao.Savetujem ti opreznost."Ne vidim zašto bi bilo važno šta radim."Dok ne saznamo zašto te je doneo ovamo, treba da ostanemo fleksibilni.Kilin je pokušao da se odvoji od oseæanja koja su ga zapljuskivala,

pokušavao je da misli. Oèajan, upitao se šta se desilo sa Porodicom. Dobio jedaleki utisak, dok ga je kiborški brod usisavao, da se mnogi brodiæi brzokreæu po nebu. Kom mu je dvaput zazujao ljudskim glasovima, slabim inerazumljivim.

Je li iko preživeo? Jedno je da Kapetan pogine u sluèajnom susretu samaškama, ili sa neèim nalik na ovaj ogromni sklop živih i mašinskih delova, asasvim je drugo ostati odseèen od Porodice, ostati živ dok su svi koje sivoleo i poštovao mrtvi, ubijeni zbog tvoje nesposobnosti.

Naterao je sebe da zamisli moguæosti. Možda se kiborzi nisu potrudili daizvuku Džoslin iz Konjica. Ali ako ona ne dospe na površinu, Cermo æeautomatski postati Kapetan. On nije brz voð za krize. Pokušaæe on, naravno,ali teške odluke æe verovatno morati da donosi Šibo. Ona i Cermo æe održatiPorodicu na okupu u tuðinskoj zemlji.

Ako je iko od njih još živ...

Èetvrti deoTAKVI LJUDI SU OPASNI

1.Komora je zaèegrtala, otvorila se i ispljunula ga napolje.Kilin se borio za dah, kao da je èitavo vreme - danima? nedeljama? držao

isti vazduh u pluæima. Lagana emulzija koja ga je okružavala nekako jeuspevala da mu preko pluæa dovede i vazduh i hranu, jer nije oseæao glad.

Podigao se na kolena, oèekujuæi da ugleda tunele kiborškog staništa.Umesto toga mu je svež, oštar povetarac doneo mirise daleke rðe i prašnjavihbregova. Pogled mu se izbistrio. Nejasni obrisi su se sklopili u oštre slike,svet kao da se širio i približavao mu se.

Stajao je u ravnici punoj zdrobljenog kamena, nesigurno se klateæi.Èlanci na nogama su ga boleli od seæanja na treskanje o sloj magnetskihpritisaka kosmièke strune.

Kiborg se izdizao iza njega kao neverovatna kamena gromada. Ruke sa podva zgloba gladile su šav koji je brzo zarastao.

Beskorisno je bežati, pomislio je. Stresao se da se osuši - mada jevlaga koju je oseæao izgleda bila ispod kože, a ne na njoj - a kiborg ješkljocao, brujao i gledao ga. Bili su sami u pustom predelu. Kilin je udaljini video nešto nalik na deformisani breg, ali smesta je znao da je toulaz u neku graðevinu maški. Bilo je izbušeno kraterima. Delovalo je prazno iporaženo, kao lobanja.

Osetio je peckanje po èitavom telu, kao da mu neko izvlaèi hladne žiceiz tela, ostavljajuæi ruke i noge otromboljene kao meke kobasice mišiæa.Zateturao se.

Kroz um su mu jurile slike - neme, zamišljene, ulepšane. Preseci 'Arga'.

Neobièna slika neèega velikog i blistavo belog, prièvršæenog na sivkaste nitišto se spuštaju.

A onda, kao brz šamar niotkuda, pustilo ga je. Sa uma mu je nestalaolovna, sveprisutna magla. Osetio je kako mu vetar mrsi kosu.

Kiborgovo masivno telo se odmaklo. Imao je dug, gušterski rep koji sezavršavao antenom, kao kožastim cvetom.

Kiborg se jednostavno udaljio, kreæuæi se neobièno brzo. Mnogobrojnenoge su škljocale i brujale.

Kilin je poèeo da hramlje po pustinji, bolan i umoran. Sunce na zalaskubacalo je blagi sjaj na daleku liniju bregova.

Zastao je i pognuo se da zatrese glavom. Nešto mleèno belo mu jeiscurilo iz jednog uveta i sluh mu se izoštrio. Sluz mu je kapala sa odela.

I dalje ga je okružavao oštar, ali slatkast miris kiborgoveunutrašnjosti. Poèeo je da trèi. Uskoro je njegov znoj sprao tuðinski zadah.

Satima je išao preko kamene doline. Kosmièka struna lebdela je tik nadobzorjem, presecajuæi rubinskom krivuljom svetlucanje molekularnog oblaka.Kilin se setio utisaka koje je primio (sluèajno?) od kiborga - neèega u vezisa privremenim zaustavljanjem, umirivanjem kosmièke strune, kako bi gradnjaiskoristila sav raspoloživi gvožðe-nikal formiran u vakuumu. Sada su magnetniprsti držali strunu nepokretnom, nalik na bolan zasek preko neba.

Bez njenog zlatastog sjaja, spori zalazak sunca dozvolio je i dalekimoblastima oko Abrahamove Zvezde da doðu do izražaja. Slabaèki blesci migoljilisu se duboko unutar svetlucavih obala koje su se prostirale s druge straneovog sputanog sunèevog sistema. Brzi blesci šafran-žute boje probijali su sekroz sporo narastanje plavih. Jasno ružièasto obojena energija unutarpokrivaèa od smeðe prašine. Pauèinaste purpurne niti stvarale su se inestajale, i ponovo se nadimale, nalik na kapljice krvi osvetljene zalazeæimsuncem koje sijaju zlom lepotom.

Kilin se upitao da li je to šaroliko kljuèanje što se pronosi kroz tamnepokrove prašine delo maški, ili posledica prirodnog strujanja materije ugalaktièkom Središtu. Ili su i tu na delu nezmaislive alatke nalik na kosmièkunit?

Oprezno se kretao, tražeæi zaklone. Bilo ih je dosta meðu izvrnutimkamenim ploèama i isturenim stenama. Kiborg mu je vratio svu opremu, èak ikratku pušku. Golenice su mu bile pune goriva. Javio se Aspekt Artur:

Zapravo, imaju mnogo veæi kapacitet. Meraèi u tvom odelu kažu da svakigram goriva sadrži više od stotinu kilodžula - mnogo više od svega što jemogla da postigne tehnologija na Snegobaru. Kiborg nas je dobro opremio.

Kilin se oprezno kretao, zanemarujuæi tihe molbe svojih Aspekata. U ovomnepoznatom svetu oslanjao se na instinkte iz mladosti. Njegova lovaèka èulajoš su bila podešena na preciznost potrebnu na Snegobaru. Ovde je svakapojedinost bila pomalo izvrnuta. Automatski je u svakoj jaruzi tražio zamke injuškao povetarac tražeæi primese ulja. Daleka, kupasta planina zagaðivala jevazduh kiselkastim mirisom koji se širio iz dugog, crnog stuba dima.

Ovoj zemlji bio je potreban odmor. Posvuda su se nekada ponosne steneurušile. Slojevi kamena virili su kao špilovi karata koje je razbacaonatmureni div. Prašina je prekrivala svaki ispust i udubljenje, i lebdela jena obzorju u debelim, prljavim oblacima.

Ipak, ponegde su svetlucavi izvori skakutali u vazduhu, nalik na kiæenefontane meðu drevnim, ispreturanim slojevima. Zastao je kraj jednog i pustioda mu voda teèe preko ruku. Pljusnuo se i po licu i osetio je daleki, zarðaliodjek voda koje je pio tako davno, na Snegobaru.

Unutrašnja toplota osloboðena urušavanjem probila se iz jezgra.Pretpostavljam da se duboki slojevi leda tope i oslobaðaju ovu vodu.

"Aha."Kilin nije bio raspoložen za Arturova uèena objašnjenja. Još manje mu je

prijao tanušni Lingov glasiæ. Morao je da pobegne od zagušenih, ozbiljnihdelova sopstvenog uma; kiborg je ostavio u njima vlažan, lepljiv zadah.

A bilo je vreme i da popusti kontrolu koju je tako dugo održavao, dok jekiborg rovao po njemu.

Sve to vreme trudio se da upravlja umom strogo pravolinijski, držeæi uprednjem planu svest, gusti sloj kroz koji niži umovi nisu mogli da prodru.Sada je pustio da se unutrašnji deo liènosti protegne i opusti, polakoobraðujuæi muèno iskustvo i navikavajuæi se na njega. Jednostavna èinjenicaživota, opstanka, bila je veèito èudo. Prepustio se tome. Još iz bitaka naSnegobaru dobro je poznavao to oseæanje i voleo ga je. Bol, tuga, strah, bes -sve to mora da naraste pa da jenja i naðe svoje mesto.

Ošamuæen, oslobodio je Aspekte - Linga, Grej, Artura, èak i manja Lica,kao Bada - i pustio ih da veselo poigravaju u izdvojenom odeljku, nedozvoljavajuæi da mu pištavi glasiæi smanje koncentraciju. Podivljali su kadasu osetili ledeni vazduh Novog Bišopa i nanjušili prašinu. Prièali su jedni sadrugima, siæušna prisustva u njegovoj èulnoj mreži, živa u svojim integralnimèvorovima i uzroèno-poslediènim faktorima.

Koliko toga mu se desilo! Da bi izbegao opasni nered, morao je dadopusti svojim Aspektima i Licima makar delimièno prikljuèenje na svedoživljaje. Bez Porodice, on je samo skitnica što luta ovim uništenimsvetom... ali nije znao da li je Porodica opstala. Morao je da ostane pribrandok ne sazna, makar to trajalo godinama.

Zato se zagledao u uništenu šumu kroz koju je napredovao, u izbušenedoline i izrovane grebene koji su proletali ispod njegovih skoèièizama. Višenije hramao, servo ureðaji su opet reagovali, i sada je bio užasno gladan.

Porodica Bišop uvek je važila za vešte sakupljaèe, i stoga je prizvaojedno staro Lice, ženu, da mu pomogne da naðe jestive bobice i lišæe. Ona jebila gunðav tip, puna krutih saveta. Veæina njenog znanja nije se moglaprimeniti na ovaj svet. Našla je ukusno korenje, ali je preplašeno zacièalapred kiselkastim lišæem i ovalnim voæem koje je on našao. Ipak je probao, ipokazalo se da je i to jestivo.

Probijao se kroz uništenu šumu. Neka neizmerna nemarnaq zlobazapljusnula i rašèereèila drveæe. Mnogo stabala stajalo je suludo naherenosuludo, izlažuæi pogledima utrobu od zmijolikog korenja. Okrugli listoviistovetne, svetlozelene boje bili su nagomilani po isušenim potocima, i sitneživotinje šuškale su po njemu. Vlažne zaravni bile su prekrivene tragovima:troprstim, sedmoprstim, klinastim, i nekim širokim, bez ikakvih drugih odlika.Kilin nikada nije video tragove tako velikih stvorenja, i to ga je ispunilopoštovanjem prema nekadašnjem bogatstvu ovog mesta. Ubacio se Aspekt Artur:

Sve je to delo kiborga, razume se. Oni su ispraznili cev kroz koju smopali. Taj otvor širok èitav kilometar izazvao je obrušavanje zemlje ovde samoza dužinu prsta.

"Je l'? Meni se èinilo, kad izvade toliko kamena i metala, da æe i ovdedoæi do velikih padova."

Nikako; to je pitanje obiène geometrije. Gubitak se širi po mnogo veæojpovršini planete. Gledaj...

Trobojni dijagram koji je sinuo Kilinu u desnom oku imao je smisla, kadga je prouèio, ali ipak... "Propadanje za dužinu prsta uèinilo je sve ovo?"

To se desilo u svim slojevima. Seizmièka podešavanja nisu ravnomerna."I meni se èini."Kilin je prelazio preko èistine. Iznenada je suknuo taman vodoskok,

poprskavši ga vodom i peskom.E da. Hidrostatièke sile i dalje se oslobaðaju. Vibracije su ovdašnje

tle pretvorile u žitki mulj.Talasavi drhtaji nalik na puèinu mora naterali su Kilina da potraži

èvršæe tlo, zaglušivši Aspekta svojim dahtanjem. Našao je jestivo lišæe i sauživanjem ga žvakao. Tlo se i dalje treslo i propinjalo, kao da pokušava dazbaci skramu upornog života.

Sit po prvi put posle mnogo dana, poèeo je da se oseæa bolje èim jeprešao u stalan, skokovit trk. Iza narednog niza bregova ležao je grad maški.Sada je bio raznesen na delove. Eksplozije su uništile ogromne fabrike.Izgledalo je da je najveæi deo uništenja izveden eksplozivom postavljenimiznutra, kao da je neko prokrijumèario bombe.

Na sve strane ležali su smeði leševi maški. Neko je veæ oèerupao sa njih

korisne delove. Verovatno kiborzi.Poèeo je da luta kroz tišinu uništenih ulica. Nije bilo maški koje bi se

trudile da srede nered. Ništa se nije micalo. Na jednoj raskrsnici naišao jena filigranski izraðene tornjeve. Setio se Bogomoljkine umetnosti, ali nijemogao da razabere jesu li ovi vretenasti predmeti imali neku funkciju, ili imje svrha bila da ukrase grad.

Oseæao se nelagodno meðu tolikim tehnom maški, pa nije ni pokušao da uruševinama traži hranu. Ni do sumraka nije uspeo da proðe kroz ogromni grad.Stoga se preko noæi sakrio u nekom skladištu delova i zaspao. Budio senekoliko puta, muèen groznièavim snovima. Vratio se u vreme provedeno unutartuðinca i gušio se u želatinoznom vazduhu, uzalud plivajuæi naviše,zaèepljenih pluæa. Kad god bi se probudio, ruke i noge su mu bile zgrèene kaoda se borio u snu. Onda bi opet zadremao i san bi se vratio.

Pred zoru je zaèuo pokret u blizini. Oprezno je provirio napolje. Velikaživotinja šunjajuæi se približavala. Najveæe stvorenje koje je ikada videobila je matora narandžasta kokoška u Citadeli. Ovo ovde bi je pojelo u jednomzalogaju. Njegovi veliki zubi govorili su Kilinu da bi životinji to verovatnoprijalo.

Oèito ga je nanjušila. Posle mnogo godina lova na maške i izbegavanjamaški lovaca, Kilin nije imao pojma kako da postupi sa životinjom. Dolazila jesve bliže. Priljubila uši. Kilin je spremio pušku. Tiho je izišao kroz vrataskladišta, zastao, zagledao se u nju. Životinja se ukoèila. Dugo su stajalizagledani jedno u drugo. Kilina je nehotice obuzelo oseæanje zajedništva.Životinja ga je gledala blistrim, dubokim žutim oèima.

Polako je svitalo. Životinja je konaèno obliznula usne, naizglednezainteresovano, i udaljila se. Zaustavila se na uglu susednog skladišta,ponovo ga pogledala i konaèno otišla.

Tek kad je krenuo dalje, setio se da mu je puška podešena naelektromagnetni impuls. Na životinju ne bi uopšte delovala.

Mada nije razmišljao ni o èemu odreðenom, oseæao je kako se u njemubude, komešaju i zamiru sukobi. Ispod smirenosti ovog sveta, prirodni život jejasno i glasno slao svoju nemu poruku.

2.Dan je bio hladan i vedar. Našao je bobice i jestivo lišæe i nastavio

dalje. Nejasni zvuci iz narednog uništenog grada maški naterali su ga daskrene i potraži drugi put.

Razoreni bedemi su ga izdaleka podsetili na poslednji pogled na Citadelukakvu je poslednji put video, posle Propasti. Bezbroj puta je u snovima ponovoproživeo taj dan. Setio se kako je izgledalo da se i sam vazduh širi ikovitla. Talasava svetlost zapljusnula je oblake èak i pre nego što su maškenapale Citadelu Bišop, upozorvši ih na neki naèin. Ali ni to nije bilodovoljno, jer su maške upotrebile ogromnu silu u napadu na njih. Njegov otacbio je u središtu odbrane Citadele. Uprkos oèajanju koje ih je sve obuzelokada su stigli prvi izveštaji, svi odreda loši, Abraham je ostao miran inastavio je bez žurbe. Kilin se našao u blizini kada su maške probile zidCitadele. Abraham je vodio efikasan boèni napad na uljeze. Kilin nije nishvatio cilj maški, a njegov otac je veæ vešto odsekao vodeæu skupinu iostatak zdrobio u deliæe.

Ali onda je izgubio oca iz vida u haosu višestrukih napada. Letelicamaški bombardovala je središte Citadele i bedemi su pali.

Kilin je pomagao u nošenju minicije za protivvazdušne topove kada su senebesa ispunila èudnim svetlom. Svi su osetili nevidljivo prisustvo nadbitkom.

Kada je Kilinova žena, Veronika, poginula, prestao je da mnogoprimeæuje. Osetio je njenu smrt u èulima, pošto su bili povezani. Alipotrajalo je dugo i bilo je haotièno dok nije uspeo da je pronaðe, da budesiguran.

Stajao je na dalekom brdu, zamišljeno zagledan u grad maški. Nešto unjemu uživalo je u prizoru poraza moænih neprijatelja. Nešto drugo seæalo se

Citadele, i ne samo zbog grada. Nebo u daljini poèelo je da se kreæe utalasima blede svetlosti, što ga je podsetilo na Propast. Svetlost je bila usamom vazduhu, nije predstavljala bledu igru boja u molekularnim oblacima.Osetio je jezu.

Ali setio se i kako se na Snegobaru susreo sa biæem koje je nekakogovorilo preko magnetnih polja same planete. Ta stvar mu je govorila neštonerazumljivo o Abrahamu, i o stvarima koje Kilin nije mogao da prati. Setivšise toga, upitao se da li je magnetsko biæe prisustvovalo i Propasti, da li jeosvetlilo nebo svojim prisustvom. Zašto bi tako ogromna stvar marila za onošto se zbivalo sa malom, nebitnom rasom? Odgovora nije bilo.

Kilin se konaèno oslobodio mraènog raspoloženja i pošao dalje. Obujmilaga je tišina prirodnog sveta.

A onda mu je nozdrve ispunio oštar, sumporni zadah. Šupalj bas tonpoigravao mu je na ivici èula. Trag maški?

Imao je i nekakav neobièan sladunjavi prizvuk, drugaèiji od svih maškikoje je znao. Njegova èula su elektromagnetne oznake prevodila u mirise jer jeto ljudsko èulo direktno povezano sa centrima memorije; kratak udisajneobiènog mirisa donosi odavno zakopana seæanja, èesto vrlo korisna.

Kilin je skliznuo meðu oborena debla drveæa koja su nekako uspela daisteraju nove izdanke. Zemlja se urušavala, ali korenje se pokazalo otpornimèak i na to. Brzo se provukao kroz masu bilja i provirio napred.

Siiggg! - nešto je brzo proseklo vazduh blizu njega. Bacio se u isušenipotok, pokušavajuæi da èulima ispita put pred sobom. Prožimali su ga vrelimirisi.

Pošao je duž obale i brzi, tanak pisak još tri puta je rascepio tišinu.Nešto ga je gaðalo, ali ne precizno. Èetvrti pucanj ga je malo zakaèio i uspeoje da nanjuši mikrotalasni zrak. Taj je imao sposobnost da raznese unutrašnjestrukture po imenu Diode, èiju funkciju nije shvatao. Oseæao je kako senjegove Diode zatvaraju, štiteæi se.

Tišina. Diode su se polako otvarale. Èula su mu se ispunila bojama iperspektivama. Oprezno se uspentrao uz obalu i isturio optièko vlakno kako biprovirio preko.

Sa druge strane litice pela se usamljena maška. Debeli oklop bio jeizbrazdan dubokim ožiljcima. Udari su odneli èitave komade èelika. Bila jeæoškasta, drugaèija od svega što je Kilin video na Snegobaru.

Bez razmišljanja je naciljao i pogodio je pravo u antene. Za trenutak sezaustavila. Kilin nije video nikakvu štetu, pa je opalio ponovo. Ovog putamaška je oèito blokirala udar. Elektromlaz se odbio u purpurnom plamenu kojije za trenutak osvetlio èitav prizor u sve gušæem sumraku.

Javio se Apsekt Ling:Ovo je potpuno nepotreban rizik! Beži dok možeš."Dosta sam bežao", progunðao je Kilin.Bio je nejasno svestan toga da mora da napadne nešto, bilo šta.

Iznanedan susret sa maškom rasplamsao je sav suzbijeni bes u njemu.Viðao je i ranije ovako preciznu odbranu. Ništa od oružja Porodice Bišop

nije moglo da je probije. Maškine gusenice stigle su do vrha grebena.Zaokrenula je, kako bi projektorima na boku mogla da gaða pravo u njega.

Kilin se pognuo, znajuæi da ivica širokog mikrotalasnog polja može da gazahvati èak i ispod grebena. Zgrèio se, èvrsto stežuæi zube kako bi naložiosvojim podsistemima da se zatvore

Ali nije se desilo ništa. Do njega nije dopro èak ni šapat.Rizikovao je da proviri. Maška se prevrnula i sad je gorela. Kroz

uskovitlani crni dim video je kako dolazi kiborg, èije telo se sastojalo oddvostrukih spojenih šestaugaonih blokova. Debela smeða koža nabirala se ipružala dok je napredovao iz uništene doline. Pucanj je rasporio mašku. Boènokuæište od ugljoèelika raspuklo se u izuvijane latice, jasan znak da je kiborgnekako uspeo da otvori unutrašnju rezervu energije.

Kilin je odluèio da se krije. Kiborg je verovatno deo ekipe odreðene daoèisti èitavo podruèje od preostalih maški ili ljudi. Ako pokuša da pobegne,lako bi ga stigao. Jedina mu je nada bila da kiborg možda nije registovao

njegovu bednu, beskorisnu pucnjavu.Opet je zatvorio sve sisteme i pošao udesno, nizbrdo, tražeæi bolji

zaklon. Plamteæa maška bila je toliko blizu da je i bez akustiènog pojaèavanjaèuo pucketanje, a potom snažan prasak kad je nešto eksplodiralo. Nepomiènostojeæi i dašæuæi, uèinilo mu se da èuje približavanje kiborga; šuškanje iškljocanje pri pokretanju ugljoèeliènih udova.

Kiborgovi zvuci nadjaèali su pucketanje i šištanje plamena. Mora da jesad stigao do maške. Ali zvuci nisu prestali. Umesto toga, stalni ritam kao daje išao ulevo, obilazeæi plamen maške.

I usporavajuæi. Zaobilazio ga je da mu priðe odozgo.Kilin se pažljivo povlaèio dalje nizbrdo. Kiborg možda ne zna šta je iza

grebena; biæe oprezan.Smeo je da se osloni samo na šunjanje. Možda æe uspeti da se vrati preko

grebena dok ga kiborg bude prelazio, stalno pognut kako ga protivnik ne biprimetio. Potom æe imati nekoliko trenutaka za trk. Napinjao se da èuješaputavi zvuk savijanja kiborgove debele kože.

Eno - upravo se penje uz poslednju kamenu strminu pre vrha grebena.Kilin se polako povlaèio. Vreme kao da je stalo i èuo je svaki kiborgov korak,svako škljocanje i podešavanje oslonaca koji su tražili uporište na strmojsteni.

Tuðinac je sada bio blizu vrha. Klin nije mogao da proceni udaljenost. Uogromnoj tišini, prekidanoj samo pucketanjem zapaljenog ulja maške, èak injegov uroðeni sluh kao da je pojaèavao svaki zvuk dajuæi mu duboko znaèenje.Negde iza grebena skotrljao se kamièak. Klin ga je èuo pre nego što je videokako se odbija od stene i seje po tlu sitne komadiæe.

Pratio je pogledom verovatnu putanju kamena unazad do prevoja na kome jebila isturena stena. To je nekada bio prirodan vodeni tok, i pretpostavljao jeda odatle vodi strmo reèno korito, šireæi se sa druge strane grebena. Što jeznaèilo da je kiborg zastao na vrhu, možda da se odmori a verovatnije dasaèeka, oprezno pregledajuæi èitav spektar pre nego što se izloži sa drugestrane.

Prevoj nije bio daleko. Ako je u pravu, kiborg je odmah sa druge strane.Ali nije se usuðivao da ukljuèi èulnu mrežu kako bi to proverio.

Kilin se pripremio i u brzom skoku se prebacio preko najbliže stene.Prevrnuo se preko vrha i sruèio u šljunak. Podigao se na noge, oseæajuæi seizloženo i trapavo bez unutrašnjih sistema. Teturavo je potrèao nizbrdo,bolnih zglobova, tražeæi zaklon.

Osvrnuo se. Kiborgova repna antena upravo je nestajala iza prevoja kadje ovaj krenuo nizbrdo sa druge strane. Ali neæe mu mnogo biti potrebno dashvati kako stoje stvari.

Kilin je žurno trèao, spotièuæi se o kamenje; nekoliko puta zamalo dapadne. Nije bilo skloništa. Grèenje planete oslobodilo je ovu padinu velikihstena, a jaruge su bile suviše plitke. Tražio je makar malu pukotinu u litici,ali ono malo peæina se urušilo. Veæ je protrèao kraj zapaljene maške kada muje sinula ideja.

Maška je bila slomljena i spaljena, razneta unutrašnjim eksplozijama.Plamen je poèeo da jenjava. Gust, mastan dim lizao je uz kamenu strminu.

Kilin je odabrao pukotinu u kuæištu tik iznad teških gusenica. Osvrnuose ka prevoju. Nešto se tamo kretalo, i nije želeo da gubi vreme proveravajuæišta kiborg radi. Bacio se u otvoreni deo zapaljenog leša maške. Smesta senašao okružen zbrkom delova i smradom.

I dalje nije bilo znakova da ga je kiborg primetio. Pošto nije imaoèula, uobièajeni sistemi napada maški - mikrotalasi, infracrveno zasiæenje,hiper polja - neæe ga nièim upozoriti pre nego što ga pogode.

Sakriven u smrdljivom neredu uništene maške, oseæao je kako u njemupolako narasta bes. Gonili su ga, ranjavali i ponižavali, i neka bude prokletako dozvoli da se tako nastavi. Nije mogao da èeka da kiborg ode - pod uslovomda ne reši da se svrati i završi plevljenje korisnih delova sa maške. Alinešto ga je nateralo da proviri, željan da krupajlija iziðe na otvoreno, kakobi barem jednom mogao da ga dobro nacilja. Linga je na to obuzeo strašan bes.

Kilin je smesta potisnuo Aspekta.Napeto je sluškivao, ali ovako blizu plamena nije mogao ništa da

razabere. Moraæe da se izloži kako bi utvrdio šta se dogaða.Kada se pažljivije zagledao u leš maške, prepoznao je kuæišta, vodove i

delove kakve je èupao iz uništenih maški još na Snegobaru. Spoljašnji omotaèèudno je izgledao, ali bilo je oèito da sve maške u galaktièkom Središtukoriste iste osnovne principe konstrukcije.

Oprezno je provirio. Veæina maški ima vizuelne detektore koji registrujubrze porete, a kiborg je izgledao dovoljno opremljen da ima i to. Primetio jepokret na prevoju. Smrdljivi dim mu je pekao oèi, zamagljujuæi mu vid. Poèeoje da se pita je li bilo baš tako pametno sakriti se tu. Kiborg je trebalosamo da priðe i prevrne mašku, pa da...

Bez ikakvog upozorenja, kiborg mu se pojavio u vidnom polju, razlivenaslika prekrivena ljutim dimom. Vešto je prelazio neravnim tlom, njišuæiantenama. Ali nije išao ka njemu. Umesto toga, pošao je iznenaðujuæom brzinompreko isušenog reènog korita. Parabolièna antena se okrenula i Kilin je osetiou vratu tiho zujanje. Èak i sa umrtvljenim èulima, èipovi koje je nosio dužkième primili su kiborgov pucanj.

Nemoguæe da je tako moæan mlaz služio samo za komunikaciju. Kiborg jepucao u nešto. Nešto što ga je ozbiljno zabrinulo, jer sada je išao napred,žurno povijajuæi dvozglobe udove, a oslonci su mu povremeno proklizavali ponesigurnom tlu.

Kilin se ugrizao za usnu da se obuzda, ali bezuspešno. Duge godine obukei nedavno ponižavajuæe zarobljeništvo stopili su se i naterali ga da izvuèepušku, istu onu koju je nasledio od oca i dede, i da ubaci u nju dragocenupatronu. Oslonio se o aluminijumski patrljak i pažljivo i polako nanišanio uprednje komunikacijsko kuæište kiborga. Pritisnuo je obaraè. Pogodio je osnovuvelike, kružne, mrežaste antene i razneo je. Kiborg se primetno zateturao.

Kilin je znao da u normalnim prilikama ne bi imao šansu da tako lakopuca. Kiborg mora da je bio u ozbiljnoj nevolji i pre nego što mu se pojaviopred oèima. Što je znaèilo da ga neko goni. Nove maške. Ovaj kiborg bio jedovoljno baksuzan da potpuno sam naiðe na velike snage.

Kilin je jedva naterao sebe da vrati pušku u pregradak na odelu. Iskalioje bes, i veæ mu je bilo žao. Ponekad se oseæao èudno povezan se kiborgom kojiga je doneo iz orbite i na kraju ga oslobodio. Tom kiborgu je dugovaozahvalnost, možda. Ali gnev ga je ubedio da želi osvetu, po zakonu staromkoliko i èoveèanstvo, i sada je to i ispunio.

Vratio se u svoju šupljinu, nadajuæi se da niko nije primetio odakle jedošao pucanj. Kiborg je nastavio da se tetura nizbrdo. Veæ mu je gotovo nestaosa vidika kada se kraj njega zario hitac, podigavši oblak smeðe prašine. Kilinje žmirnuo. Maške retko koriste balistièko ouržje. Više vole èistija, lakša ipreciznija elektromagnetna sredstva.

Drugi hitac pogodio je kiborga posred srede. To mu je izgleda presekloosnovne mentalne funkcije, jer se dugo telo zgrèilo, trzajuæi se ritmièno,gotovo kao u polnom žaru.

Kiborg se okrenuo ka progoniteljima. To je delovalo oèajnièki. Kilin jeu njegovim pokretima osetio tvrdoglavost, gotovo fatalizam. Grèevito je pružioruke, kao da ljutito preti sa svih šest pesnica.

Poèeo je da puca iz svih oružja po neèemu što Kilin nije video. Alibitka je veæ bila izgubljena. Okrenuo se u stranu i primio još jedan punpogodak. Iz njega je pokuljao dim. Sitni udarci zasuli su originalno, organskotelo, ostavljajuæi u gruboj koži plitke crvene kratere.

Kilin je bez ikakvog zadovoljstva gledao kako stvorenje umire. Kiborzisu, ma koliko nemarno grubi i potpuno tuði, zasnovani na prirodnim biæima,potièu od organskog sveta. Oseæao je nekakvo èudno poštovanje prema onome kojiga je poštedeo i spustio na ovu ugroženu planetu. Nije mu bilo milo što gledakako jednog od njihovih ubijaju maške, makar i on uèestvovao u tome.

Kad je to pomislio zaèuo je tihi poziv, i isprva ga nije ni primetio.Tek kada su mu u vidno polje utrèale sitne ljudske prilike, pobedonosno mašuæijadnim oružjem, poèeo je da shvata.

3.Šator je bio istanjen, otrcan i flekav. Kilin se upitao da li je to zbog

kamuflaže, pošto se dobro uklapao u neravan teren.Tokom èitavog puta ovamo njegovi pratioci nisu izustili ni reè osim

strogih nareðenja. Nije se zaèudio što, bez obzira na drugaèiji naglasak, možeda ih razume; nikada nije ni pomislio da bi ljudi mogli da govore razlièitimjezicima.

Proveli su ga kroz uskomešani logor od prastarih šatora i skrpljenihnadstrešnica, kraj više ljudi nego što je Kilin ikada video na jednom mestu.Èak ni u Citadeli nije bilo toliko Bišopovih. Lepršave zastave sa nepoznatimoznakama govorile su da je ovo èitavo Pleme. Tako velièanstven skup nije seodržao na Snegobaru otkako iko živi pamti.

Žena u sivom odelu izjedna povukla je u stranu šatorsko krilo a neko jeKilina šutnuo u tur. Ušao je, dugim i brzim koracima kako bi izbegao još jedanudarac, i da bi zadržao makar malo dostojanstva.

Šator je iznutra delovao veæi, sa uzvišenjem obasjanim fosforescentnomkuglom boje slonovaèe. Duž dijagonala šatora gorele su uljane lampe, bacajuæižute pruge preko glava desetina ljudi. Stajali su okupljeni u savršenom redu,sa poštovanjem udaljeni od èoveka u samom središtu šatora.

Prostorijom je dominirao crni pisaæi sto od polikeramike. Kilin seupitao da li ti ljudi vuku toliki teret sa sobom. Delovao je kao tehno maški,fino uglaèan i tako uoblièen da su krivine privlaèile pogled ka sitnom èovekuza njim, zavaljenom u laku metalnu stolicu.

Sam èovek nije izgledao toliko impresivno da bi zaslužio zaèaranu,napetu pažnju svih prisutnih. Bio je nizak, nabijen, sa kosom crnom koliko isto. Nosio je crveni ožiljak od desne slepooènice, preko mrke kože, sve do dnavilice. Verovatno je malo nedostajalo da izgubi oko, jer se ožiljak završavaou èupavim obrvama.

Desetak muškaraca i žena okružavalo je sto kao straža. Svi su æutali.Svi su gledali èoveka kako jede veliku, zelenu voæku. Sok mu je tekao nizbradu i kapao na belu krpu koju je imao na grudima. Nosio je tamnoplavuuniformu, od lakog, naizgled udobnog materijala kakav Kilin nikada nije video.Èovek je olizao usne. Posvetio je punu pažnju jelu, kao i svi ostali.

Dugo æutanje se produžavalo. Kilin je upitao da li je ova predstavauprilièena njega radi i zakljuèio da nije, jer je na licima oko sebeprimeæivao izraze napete pažnje. Ovo je neka vrsta audijencije za povlašæene,drugaèija od svih sastanaka Kapetana i Porodice za koje je Kilin ikada èuo.Èovek koji je jeo nije nosio nikakvu oznaku. Ljudi oko njega imali suimprovizovane uniforme od grube tkanine, sa oznakama pomalo sliènim porodiènimamblemima sa Snegobara. Izrazi njihovih lica, mada pomalo ošamuæeni, krili suu sebi izvestan nagoveštaj autoriteta. Neki su imali male medalje odpotamnelog, neravnog srebra. Da li su to Kapetani legija koje je videonapolju?

Èoveèuljak je konaèno isisao neravne zube, olizao usne i bacio prekoramena ogrizak.

Dok je neko prilazio da ga podigne, èovek se zavalio u stolici iprotegnuo, zevajuæi, i dalje ne gledajuæi nikoga posebno. Tada kao da jeprimetio Kilina i odmerio ga neèitljivim, praznim oèima. "Pa?" upitao je.

"Ovaj, ja se zovem...""Kolena!" povikao je èovek.Kilin je žmirnuo. "Šta? Ja..."Neko ga je udario, oštro ali precizno, iza kolena, i Kilin je izgubio

oslonac, pao napred i udario o pod, jedva uspevši da se održi na kolenima."Položaj", šapnuo je neki glas kraj njega."Dolazim iz Porodice Bišop. Poštujem ove zemlje... zemlje..." Kilin je

poèeo drevni pozdrav u nadi da æe mu sinuti neka ideja, ali sada je morao daubaci ime Porodice.

"Špila!" javio se šapat."...Špila, tražeæi pomoæ u trenutku velike potrebe, protiv pustošenja i

muèenja naših zajednièkih...""Okovi!" povikao je èovek za stolom.Kilina su smesta zgrabile nevidljive ruke i brzo mu vezale šake iza

leða. Nije se pobunio, jer primetio je nešto u èovekovom pogledu dok jeizdavao nareðenja. Prazne oèi iznenada su sinule od plamena, u grèu divljegzadovoljstva.

Èovek je ustao. Oznake èina njihale su se sa širokog purpurnog pojasakoji mu je uredno delio plavo odelo napola. "Je li razoružan?"

"Da, Vaša Vrhovnosti", odgovorio mu je šapat."Da li razume svoj položaj u ovome?"Šapat kraj Kilina je malo oklevao pre nego što je odgovorio. "On je

Kapetan, Vaša Vrhovnosti, i nismo se oseæali ovlašæenim da ga upuæujemo."Ovaj providan pokušaj izbegavanja odgovornosti izgleda da je uspeo, jer

je tamnoputi èoveèuljak hladno klimnuo i raširio ruke ka Kilinu, kao daobjašnjava problem. "Znaèi, moraæu ja." Iznenada se namrštio na Kilina. "TvojaPorodica?"

"Bišop.""Nema takve.""Nismo sa ove planete.""Nikad èuo.""Došli smo u potrazi za utoèištem od maški.""Ha! Dobro ste odabrali. Ovde smo ih mi zbrisali.""To vidim.""Vidiš samo ono što ja odredim", razložno je rekao èoveèuljak. "To æeš

razumeti.""Ja, ovaj...""Sada se borimo protiv ðavolskih Kibera. I oni æe popustiti pred našom

hrabrošæu, žarom i vatrom.""Kiberi?"Njegova Vrhovnost je klimnuo, opet praznog pogleda. Nabrao je usne u

izrazu oèekivanja, kao da osluškuje neki daleki glas. Potom se opet vratio imišiæi na licu su mu se raširili pod tamnom kožom, koja je sijala pod belomsvetlošæu što je padala pravo na njega. Blistava lopta taèno nad njim bacalaje beli krug na pod, sa tamnoputim èoveèuljkom u samom središtu. Okupljeni sudržali rastojanje, prilazeæi samo do mesta gde je dopirao blaži sjaj uljanihlampi.

Naglo je nastavio, kao da nije bilo pauze. "Oni seku zemlju svojimvelikim maèem. Baš kada smo postigli pobedu, kad su maške poèele da beže prednašim napadima, te ogromne stvari su pale sa neba na nas. Oduzet nam jetrijumf. Ali pobediæemo!"

To je izazvalo glasne uzvike slaganja svih prisutnih u šatoru.Èovek je sa oèekivanjem pogledao Kilina. "Ova akcija je, razume se,

poèast mojoj besmrtnoj prirodi. Poslali su protiv mene ono najgore što su zlai naopaka nebesa mogla da iznedre."

Ostavio je Kilina i preleteo pogledom po prostoriji, pažljivo gledajuæijedno po jedno lice pod uljanim žutim svetlom. Usne su mu se ispupèile kao dajedva izdržavaju veliki pritisak.

"To je poèast! Poslali su svoje najgroznije i najmoænije, sad kada maškežurno beže da ih ne zgazimo. Ukazali su nam èast! I umreæe."

Naglo se okrenuo ka mestu gde je kleèao Kilin, i blistavi, narastajuæibes nestao je u dubokom uzdahu. Trepnuo je i oèi su mu opet postale prazne.

"I drago mi je", blago je rekao, "što si došao da mi pomogneš u trenutkupotrebe."

"Ja sam sada sam, gospodine", oprezno je rekao Kilin. "Moja...""Vrhovnosti!" žurno se javio šapat."Sam sam, Vrhovnosti, moja Porodica...""Bišopovi, tako si rekao?" uviðavno je upitao èoveèuljak."Dabre, oni...""Mislio sam da lažu. Nikada nisam èuo za takvu Porodicu, i mislio sam da

su otpadnici pobunjenih Dvojki ili Keèeva."

Kilin se uzbudio. "Bišopovi? Ovde?""Svakako razumeš, um usmeren na odbranu naše rase primoran je da

pojedinosti prepusti drugima. Vreme èuvam za razgovor sa duhom koji se kreæepreko nas, u nama i kroz nas."

"Oni su ovde, Vrhovnosti?"Guste, tamne obrve izvile su se u izrazu zadovoljnog zanimanja. "Našli

smo ih kako lutaju. Složili su prièu kako su se spustili u brodovima maški iizbegli vazdušne napade Kibera koje smo videli prethodnog dana. Mislio sam daje to samo laž. Sad kad si ti došao - Kapetan si, vidim po oznakama - to jeobjašnjenje."

"Koliko njih?"Èovekovo lice se zamrzlo i Kilin je shvatio da je napravio nekakvu

grešku. Ali kakvu? Da li je pitanje bilo suviše direktno? Potpuna tišina okonjega govorila je da bi mogao da se popravi.

"Vaša Vrhovnosti, molim vas - otkrijte mi broj onih koji su preživeli."Vrhovnost je malo olabavio izraz lica i za trenutak pogledao jednu ženu

levo od sebe."Preko stotine", stigao je odgovor.Kilinu je zastao dah. Veæina Bišopovih se izvukla."Uèiniæu da budu osloboðeni", velièanstveno je rekao Njegova Vrhovnost,

šireæi ruke. U šatoru se zaèuo opšti žagor divljenja, kao da je to neštonezapamæeno, kao da je ovaj èovek koji je dodelio sebi glupu titulu neèimspasao živote Bišopovih.

Èoveèuljkovo tamno lice zgrèilo se u zamišljenu grimasu i zagledao senekuda pod krov šatora. "Smatrao sam ih za bedne kukavice, bednike iz unišenihŠpilova u Porodicama. Kao takvi, bili su nedostojni uloge u našim predstojeæimvelikim napadima, pa ih je trebalo iskoristiti za rad. Borba u okviru našegnepobedivog Plemena èast je koja se ne dodeljuje olako. To svakako razumeš."

"Uf, dabre."Guste obrve su se namrštile."Dabre, Vaša Vrhovnosti."Obrve i lice su se opustili, ali oèi su opet postale prazne. "Sada mogu

da uèestvuju u predstojeæim herojskim poduhvatima. Oèekujem da æeš opetpreuzeti komandu nad njima, Kapetane."

"Dabre, Vrhovnosti, èim...""A biæe potrebne i žrtve."Kilin ga je pažljivo pogledao, ali nije shvatio o èemu je reè.Njegova Vrhovnost je dao znak i Kilinu su odvezali ruke. Da li da

ustane? Nešto u držanju tamnoputog èoveèuljka, sa rukama na kukovima iukoèenih nogu, govorilo mu je da treba i dalje da kleèi.

Njegova Vrhovnost je nabrao usne, opet lutajuæi pogledom. "Pošto samsveobuhvatan, razumem tvoju zbunjenost. Doputovali ste ovamo iz nekog drugogodeljka ljudskog delovanja, baš kao što sam poželeo. Krenuli ste kao odgovorna moje nareðenje, iako to niste znali i tapkali ste u mraku. Ja sam bionevidljiva sila koja vas je povela preko noænih kanjona koji razdvajajusvetove. Ja sam to poželeo i poslao svoj duh da vas vodi."

Njegov govor propratilo je mrmljanje. U šatoru su se zaèuli prigušeniuzvici divljenja.

"Sada ste se našli na pozornici ljudske sudbine."Govor je zvuèao nauèeno. "Ah, dabre... Vrhovnosti.""Ja sam bogomdan. Ti si u ovom razgovoru èesto bio na ivici nepoštovanja

prema meni." Obrve su se namrštile. "Možda je to zbog neznanja. Ako jeste,sada je potrebno da ti otkrijem svoju najdublju prirodu."

"Dabre", oprezno je rekao Kilin. U šatoru se se zaèuli tihi zvuciišèekivanja. Neko je pritulio lampe i senke su ispunile gotovo ceo šator.Napeto išèekivanje pronelo se meðu muškarcima i ženama kao iznenadan vetar.

"Gledaj!"Èoveèuljak je raširio ruke i odjednom mu je èitavo telo zasvetlucalo i

sinulo. Na plavoj tkanini pojavio se žuti kostur, kao drugo biæe koje obitavaunutar èoveka. Kretao se sa njim, kosti i rebra i karlièni pojas pomerali su

se i obrtali kako je Njegova Vrhovnost išao prvo u jednu stranu, pa u drugu.Na vrhu izvijene kième kezila se lobanja, ponosno se okreæuæi. Kosti su glatkoklizale, kao da je biæe saèinjeno od èiste, èvrste materije i da može da hodai upoznaje svet, opremljeno izdržljivošæu i snagom. Po šatoru se od njegaširilo blago svetlo, prosecajuæi tamu duboku kao u nedirnutim prostorimaizmeðu zvezda. U dubokim pokretnim senkama, uz povetarac koji je landaraošatorskim krilima i proizvodio zvuk nalik na daleki aplauz, mreža oštrogsvetla èinila je sve prisutne novom rasom, neranjivim biæima, èvršæim odèoveka.

Jasno žute vilice škljocale su na nevidljivim zglobovima kad je NjegovaVrhovnost progovorio. "Ja sam srž èoveèanstva, došao sam da svetim i spasavam.Moja ljudska sudbina ispisaæe manifest. Maške i Kiberi biæe zbrisani."

U gustom, senovitom vazduhu kostur je pulsirao od života. Kroz kosti suse, dok su se kretale, pronosile nijanse boja, èvornovati zglobovi su se veštokretali u okolnom mraku.

"Smrtnik?" uzviknuo je. "Ne. Smrtnost leži u meni, ali ja nisam smrtan.Ja sam obznana! Ja sam Bog lièno!"

Kilin je pretpostavljao da je ovaj tehno trik trebalo da ga zadivi. Zatoje namestio na lice izraz zaprepašæenja dok je pokušavao da vidi kako su rebrai noge nacrtani na tkanini.

"Ja sam unutrašnji duh èoveèanstva, dar Velikog Boga! U èasu najtežem inajgorèem za èoveèanstvo, velièanstvena je istina da sam ja obdaren božanskomcelokupnošæu. Ja jesam Bog! Evo zašto æe me Pleme pratiti do svoje sigurnesudbine. Evo zašto æeš ti, Kapetane izgubljenih Bišopa, uložiti sve napore umoj cilj, u cilj istinskog Boga èoveèanstva!"

4.Skup ljudi u dolini bio je brojan i impresivan. Kilina su kroz grupice

Porodica vodile dve žene. Obe su bile Kapetani, ali Kilin ih ništa nije pitao.Pustio je da ga vode kroz ogromni logor, jer su oni koji su ga našli to

zahtevali. Ali sva njegova èula vikala su Oprez! Ovi ljudi bili su mraèni iæutljivi, a razgovor sa Njegovom Vrhovnošæu ozbiljno je uznemirio Klina. Setiose oèevog gorkog saveta: "Kod tuðinaca je najbitnije što su tuði". To bi mogloda se primeni i na ovu daleku mrvicu ljudi.

Sumrak je bacao žuækaste zrake preko izmoždene zemlje, za trenutakizdvajajuæi pojedinosti za prolazne æilibarne trenutke.

Prošao je zaduvani starac, vukuæi saonice koje su ostavljale duboketragove u zemlji. Mladi parovi držali su se za ruke oko dimljivih vatri,èuèeæi zajedno sa svojim bebama. Kraj treptave narandžaste lampe, punaèkamatrona sa besnim izrazom lica cenjkala se sa trgovcem oko plastiènog džakažita. Deca su se jurila oko oslanjaèa, ciljajuæi i pucajuæi jedni u drugeštapovima i uzvikujuæi Porodiène bojne povike promuklim, uzbuðenim glasovima.Muškarci su sveèano sedeli predano proveravajuæi i podmazujuæi oružje;svetlucavi delovi bili su pažljivo poreðani na dronjavim krpama, a oni sudržali izgrebana kuæišta meðu snažnim, èvornovatim kolenima. Mlada žena senaslonila na oteti transporter maški, dokono svirajuæi laku, lepršavu melodijuna maloj harfi. Imala je na sebi èizme i golenjaèe, pneumatske manžetne su jojsveltucale èvrsto stegnute oko èlanaka; oèito je još bila u pripravnosti. Alimuzika se njihala na povetarcu, obeæavajuæi vedrinu koje nigde nije bilo.

Ponegde su se videle nesigurne kolibe i šupe naèinjene od šipki iplatna. Masne vatre u njima bacale su crvenkasto svetlo na tanke zidove,pojaèavajuæi svaki unutrašnji pokret u dramatiènu pantomimu senki. Oko vatribile su okupljene povelike skupine, i Kilin na njihovim licima nije videoiscrpljenost kakvu je oèekivao, nego èvrstu, nemu, neiscrpnu snagu. Bavili suse tehnom, koristeæi poslednje zrake sunca.

Ekipe su istovarivale nosaèe maški. Imali su i èitavu gomiluautokamiona. Iznenadio ga je visok nivo njihove otimaèine; ovo jeprevazilazilo sve što je ikada video na Snegobaru. Na sve strane su se videlidelovi maški, kao i mnoštvo rezervnih delova.

Kilin je upitao za imena Porodica, pa su ih žene izgovarale dok su

prolazili kroz logore: Trice, Dvice, Duple-Nule, Devetaci, Sermice, Petice,Pubovi, Keèevi. Kad god bi prišli nekoj skupini, zaustavljao bi ih stražar, aone su odgovarale lozinkom.

U logoru je postojao èvrst raspored, mada je u prvi mah izgledalo da jeu pitanju sluèajno grupisanje. Svaka Porodica imala je za sebe odseèak kruga,sa dalekometnim oružjem okrenutim upolje kako bi branili deo oboda. Prošao jeveliki odseèak Porodice Devetak, okupljene ispod cevi uperenih naviše.

"Nebeske munje", odgovorila je jedna pratilja na njegovo pitanje.Šmrktala je, prehlaðena, i oèi su joj bile crvene. "Mogu da obore maške."

"Kako?""Elektromagnetski.""Koji raspon? Mikrotalasi? Infracrveno?"Njeno preplanulo lice sumnjièavo se ukoèilo. "Porodièna stvar.""Ti si Devetak?""Nebre. Porodice drže svoj tehno za sebe.""I tvoja Porodica?""Jakako. Ja sam Kapetan Sermica. Veruj mi, ima razloga.""Kojih?""Stari obièaj, iz vremena kada Porodice nisu imale toliko problema sa

maškama.""Mislio sam da smo svi ujedinjeni pod Vrhovnošæu.""Njegovom Vrhovnošæu.""Dabre, dabre. Slušaj, gde se Sermice uklapaju sa ostalim Porodicama?

Nisam još èuo imena svih, pa...""Ima stara izreka, Sermica na Keca. Samo Keèeva nije ostalo mnogo. Maške

su ih strašno sasekle. Ono što je ostalo udesili su Kiberi."Ženin glas podseèao je na èegrtanje šljunka što pada kroz cev. Kilin je

ipak osetio prizvuk autoriteta kakav je imala Fani. "Svejedno", oprezno jerekao, "kad smo ujedinjeni, što ne delimo tehno?"

"Onda ne bi bio tajna.""Pomoglo bi kad bi svi poznavali svaèije oružje.""Kakobre?""Ako zagusti, može da ga koristi više Porodica."Žena je odmahnula glavom. "Ako ne zadržiš znanje za sebe, izgubiš ga.""Ali..." Naèin na koji je žena odmahivala glavom pokazao je Kilinu da tu

ne vredi dalje èaèkati. Promenio je temu. "Mora da je teško vuæi toliku opremuna leðima."

"Bilo je i gore.""Dobro je kad si na jednom mestu, u Citadeli, ali...""Vi ste imali Citadelu?"To je bio prvi znak ièijeg zanimanja za njegovo poreklo. Kilin se upitao

koliko bi njega to zanimalo dok je po Snegobaru bežao od maški; verovatno nepreviše. "Dabre, veliku. Sa dobrom vazdušnom odbranom."

"I mi smo imali veliko oružje. Zadržavalo je maške dovoljno dugo, pa smomogli da ih rastavimo i nosimo delove na saonicama."

Kilin je pretpostavljao koliko je koštala takva akcija zadržavanja,negde usred divljeg kovitlaca bitke, praæene sveprisutnim naletima loše sreæe."To mora da vas usporava kad idete u kratke napade."

"Protiv maški, da. Protiv Kibera moraš imati tešku opremu, inaèe tezgrome. Kiberi su gadniji."

"Kakobre?""Mogu odmah da ti proèitaju tehno. Osetiš golicanje u glavi i sve je

otišlo.""Misliš, upadnu ti u èula, uzmu ti znanje? Ali to bi te ubilo.""Ne mora." Promuklo se nakašljala i izbacila smeði ispljuvak tik kraj

desne èizme, ne usporivši."Tamo odakle sam ja", rekao je Kilin, "maške rade isto to, ali te pritom

i ubiju."Žena je klimnula, opet se zakašljavši. Uz stazu je došlo petnaestak

ljudi, noseæi neki deo tehna maški koga Kilin nije prepoznao. Troje se

sklonilo s puta da ih propusti."Seæam se kad su maške to radile", rekla je žena. "Ali prestale su kad

smo poèeli da ih nadjèavamo.""Njegova Vrhovnost reèe da ste ih pobedili.""Za neko vreme", progunðala je žena."Kako?""Malo smo saraðivali sa nekim maškogradovima. Pomogli smo im da srede

suparnike."Kilin se iznenadio. "Druge maške?""Dabre. Njegova Vrhovnost se dogovarao sa njima.""Tamo odakle sam ja, imali smo Porodice koje su to probale. Ali opasno

je. Pogodbe nikad ne traju dugo.""Naša je trajala. Prokrijumèarili bismo se u transportere maški. Vidiš,

jedan maškograd bi nam dao lažni teret. Tako napravljen da je lièio na pravi.Mi bismo se uvukli unutra, ukrcali ga u konvoj iz neke fabrike u veliki grad."

"Zanimljivo", rekao je Kilin sa poštovanjem. "Kako?""Nismo nosili metal. Pored detektora smo išli jako polako.""Zvuèi gadno.""I bilo je. Ali to nas je držalo u životu.""I sve to je sredio Njegova Vrhovnost?""Dabre. Poèeo je sa pogodbama samo za svoju Porodicu. Maške za koje je

radio poèele su da ih štite. Kad smo videli kako im ide, èitavo Pleme im seprikljuèilo."

"Video sam lepo udešene maškogradove.""To smo mi radili. Prošvercovali bismo bombe i postavili ih gde treba.""Opasan posao.""Uz pomoæ maški, mogli samo da zaobiðemo zamke.""Mi to nikad nismo nauèili", rekao je Kilin, nadajuæi se da æe žena

nastaviti da prièa."Lako je, kad jednom nauèiš. Zgrabili bi skupe stvari, opremu. Volela

bih da je tako ostalo.""Šta se desilo?""Odjednom su maške nestale. Ostalo ih je mnogo manje. Kao da su otišle

gore u orbitu. Viðali smo ih noæu...""Možda su imale važnija posla. Sa Kiberima.""I mi smo pogodili.""Kad je to bilo?""Nedavno, pre možda pola godine - mada nismo imali nikakvo leto, oblaci

su uglavnom stalno zaklanjali sunce.""A vi ste udesili maške", podstakao ju je Kilin. Ona je poèela

uznemireno da se osvræe, navika koju nikada ne gubiš ako si proveo godinebežeæi po otvorenom, znao je Kilin.

"Njegova Vrhovnost je rekao da nam je to velika šansa. Poèeli smo samida napadamo maškogradove. Sad smo znali za štos."

"Ah", rekao je Kilin sa divljenjem."Dobro smo ih sredili. Baš kad je izgledalo da je gotovo, pet noæi

zaredom ogromne vatrene lopte gorele su tamo", mahnula je èvornovatom šakom kanebu. "A èula se i grmljavina. Na sve strane nebom, uši da ti probije."

Prolazili su kraj ogromne vatre, oko koje su bile okupljene stotineljudi. Kilin je oseæao vrelinu plamena. U okolnoj tami, dok su nestajali iposlednji tragovi sumraka poèela je da se širi žalopojka. Bila mu jenepoznata, ali ipak je imala duboku, žalosnu ozbiljnost koja ga je podsetilana Citadelu, nekad davno, i pesme Porodice koje godinama nije èuo.

Kapetan Sermica koja je išla kraj njega naèinila je pokret rukom, odramena do kuka, pa preko trbuha i nazad na drugo rame, oèito znak poštovanja.Skupina je zatvorila put, pa su se zaustavili.

"I tako više nešto ne viðamo maške", rekla je šapatom. "Ali Kibera imakoliko hoæeš."

"Jeste li ih viðali pre toga?""Nebre. Porodica Pub kaže da su se nekad davno borili sa njima, ali moj

èovek Alfer kaže da Pubovi uvek dižu dreku o stvarima o kojima nemaju pojma. Iu pravu je." Na licu joj se pojavio napet izraz. "Ne da kažem išta protivdruge Porodice ujedinjene pod Vrhovnošæu, znaš veæ."

Kilin je klimnuo. "Znaèi, Kiberi su pobedili maške, misliš?""Tako izgleda."Kilin je razmišljao da li da joj kaže šta je doživeo u gnezdu Kibera,

ali je zakljuèio da se ni sam nije dovoljno razabrao u tome, pa ne bi imalosmisla. Umesto toga, poèeo je da zaobilazi zbijenu skupinu. Svi su pevali, uritmu, prekidajuæi pesmu dubokim kricima od kojih mu se koža ježila. Sva licabila su okrenuta ka pucketavom plamenu, a oèi su im bile pune suza. Kilin jeosetio ozbiljnost ovog Porodiènog obreda, ali nije mu bio ni izdaleka poznat.Krupna crvena oznaka na ramenu jednog èoveka govorila je da pripadaju OsmiciSrce.

Njih troje zaobiðoše dotiènu skupinu i ponovo izbiše na stazu baš kad suse iz sumraka pojavile male taljige koje je vuklo šest žena. Kilin im sesklonio sa puta baš u èasu kad je skupina primetila da dolaze. Zaèuo se opštiuzdah. Kroz polumrak su se proneli duboki, bolni uzvici.

Oko taljiga je išla poèasna straža, sa oružjem u rukama. Ljudi supohrlili napred, pribivši Kilina uz taljige. U njima je video tri tela,položena sa rukama uz bokove. Sva su zurili praznim oèima u noæno nebo, licamirnih i bezizražajnih. Dvoje su bile žene - usukane, ispucale kože. Obe suimale veliku modricu od kljuènjaèe do trbuha.

Odmah je video da to nije prava modrica. Oko nje se širilo rumenilo kagrudima žena, odižuæi ivice požutelog mesa. Ivica rane bila je naborana, kaoda je nešto iznutra pokušalo da iziðe probivši se kroz rebra, pa nije uspelo,i sada èeka, postepeno razmièuæi rebra i pretvarajuæi pluæa i utrobu u velikiplik od vodenaste, prozirne teènosti.

Muški leš izmeðu njih ležao je nièice, i èupava kosa mu je potpunosakrivala glavu. On je imao ispupèenje na leðima, ispod pocepane uniforme.Opet kao plik, ogroman i naduven. Oko njega je ostala smeða pokorica, nalik naosušeno blato.

Sve troje su ležali zbijeni zajedno, tako da truckanje nije moglo daprobije zategnute, svetlucave, užasno naduvene rane.

Kilin je osetio da ga obuzima muènina. Okrenuo se, groznièavo udišuæivazduh kroz zube kako bi odagnao užasan miris. Polako je poèeo da se probijakroz okupljene, kraj oèiju koje su zurile kroz njega. Na stazi su ga èekaležene. "Šta... od èega je..." šapnuo je.

"Kiberi", rekla je prièljivija žena. "Oni to rade ponekad, kada mogu dapriðu blizu."

"Ali... šta...""Ti ljudi su zaraženi. Njegova Vrhovnost kaže da takvi moraju da budu

oèišæeni. Da imaju pravo na to.""Ovaj... hajdemo."Ona je odmahnula glavom, a crni uvojci su joj se njihali kao živi

konopci. "Ako odemo, znaèilo bi da nemamo poštovanja."Skupina je ponovo pošla ka vatri, ponevši i njega. Opet se zaèula spora

žalopojka. Gledao je ruke u rukavicama kako skidaju sa taljiga ukoèena,prljava tela. Nežno su ih položili na tle, muškarac je i dalje bio u sredini ilicem okrenut ka tlu. Svakom su na glavu položili crveno srce od komada krpe.Potom je progovorila visoka žena sa oznakama Kapetana, dobro artikulisanim,uvežbanim i snažnim glasom.

Kilin je nije slušao. Gledao je tela. Kako ih je zahvatala mrtvaèkaukoèenost, ruke i noge su im se blago trzale, kao da rade ono što Porodiceuvek moraju - da beže, kao veèiti nomadi - èak i s one strane smrti.

Potom je Kapetan prišla prvoj ženi, naèinila obredni pokret dugim nožemi zarila ga u prozirni plik. Ovaj se rascepio uz jasan prasak. Iz njega jepokuljala mleènobela teènost, preko lica leša, preko otvorenih oèiju, prekonogu. Izgledalo je da je ima užasno mnogo, a kada je istekla, zjapeæi plik jepopucao i slomio se pod narednim udarcima nožem.

Potom je zavukla oštricu dublje. Vrh noža tragao je za neèim i telo se

iznenada streslo, iznutra, uz vlažan i mljackav zvuk. Nešto se unutra otimalo,tresuæi telo, trzajuæi se, gurajuæi slomljena rebra sve više upolje. Još jedangrè, a onda se telo potpuno umirilo. Rebra su se vratila unutra.

Mrtva žena delovala je isceðeno, prazno. Našavši konaèni mir, njeno licelièilo je na ostala lica èlanova Porodic okupljenih oko nje, sa oštrim nosemizmeðu isturenih jagodica. Oèi kao da su utonule pod potamnele kapke. Iz jednenozdrve izišla je siæušna buba i zaustavila se na beskrvnoj usni.

Kapetan je izvukla oštricu noža. Na vrhu se nalazila nabodena stvar,tvrda i smeða, i još se divlje otimala. Bila je èvrsta ali nekako nedovršena,kao da su noge i glava još morali da rastu izmeðu vlažnih, spojenih èlanaka.Pokušavala je da se uvijanjem spase noža. A onda je život nestao iz nje ipotpuno je omlitavela.

Gomila je ustuknula. Kapetan je bacila smeðu masu na tlo. Smesta jeiskoèila jedna žena i zgazila je obema èizmama. Uzviknula je nešto što Kilinnije uspeo da razume, krik pun gneva, tuge i oèajanja. Potom se vratila meðuostale. Ljudi oko nje su je tapšali po ramenu, grlili i tešili je tihimmrmljanjem.

Kapetan je i drugu ženu obradila na isti naèin. Kilin je posmatrao,potpuno obamro. Ovog puta smeðu stvar zdrobio je muškarac. Krcnula je kao dasu joj se slomili zglobovi. Èovek je pritom jecao, i stalno je ponovo i ponovogazio smeðu stvar pre nego što se vratio meðu ostale.

Otok na leðima muškarca bio je veæi nego kod žena. Videlo se kako seistanjuje i postaje sve prozirniji. Koža je blago pulsirala - na jednom mestuudubljenje, na drugom ispupèenje, i èitava leða èoveka kao da su oživela.Oblik tela sada se nije mogao prepoznati, osim rebara koja su zjapila otvorenaoko mesnatog ispupèenja koje je pulsiralo.

Kapetan Osmice Srce brzo je zamahnula nožem, izgovarajuæi neke obrednereèi. Pre nego što je stigla da ga zarije, otok je poèeo da puca. Pokuljala jemleèna teènost. Sa vrha su se proširile tanke pukotine.

Nešto malo i zdepasto poèelo je da se pomalja na svetlosti vatre.Pokušalo je da pobegne. Kapetan nije oklevala. Zarila je nož u njega dok jehitalo niz èovekovu nogu. Siæušne nožice su se otimale, hvatajuæi se zaoštricu. Ali nož je bio èvrsto zariven.

Iz mase se zaèuo opšti uzdah. Tri tela sada su bila potpuno mirna.Njihovi najbliži srodnici - jer svi prisutni su bili nekakav rod, ma kolikodalek - prišli su da uèestvuju u sahrani.

Kilin se, ukoèenih kolena, jedva udaljio od plamteæe, pucketave vatre.Kad su se vratili na stazu, promuklo se obratio Kapetanu Sermica. "To Kiberirade? Poseju u nas svoje, svoje seme? Ne puštaju nas ni da mirno umremo?"

"Dabre", odvratila je preplanula žena. "Samo te male stvari uopšte nisuKiberi."

"Pa šta su?""Neki mali puzaèi. Videla sam kao rade sitne poslove, pomažu Kiberima.

Ponekad se penju po njima i èaèkaju im zglobove.""Kao buve?""Valjda.""Koriste nas da im ležemo buve", rekao je Kilin u neverici."Ostavljaju èoveka da leži, a par sati kasnije iziðu ti mali. Ili ubiju

odmah, izdaleka, ako nemaju vremena.""Za šta koriste maške?""Pojmatija. Možda za delove."Kilin je grizao usnu da savlada muèninu. "Kiberi su gori od maški",

rekla je žena, "mnogo gori."Druga žena, koja sve do sada nije progovorila, javila se sa gorèinom.

"Prokleto taèno, ali mi æemo pobediti. Ovo je volja Božja, iskušenje."Nastavili su kroz sve gušæu tamu prošaranu samo dimljivim vatrama. Nebo

nad njima je zjapilo, pulsirajuæi.

5.Izraz na Džoslininom licu Kilinu je odjednom bio neizmerno smešan.

Zinula je, a oèi i usta su se pretvorili u tri velika O.Potom su se zagrlili, a ostali Bišopi, koji su èuèali oko male

zaklonjene vatre poskakali su i okupili se oko njih, galameæi.Cermo ga je pljesnuo po turu i zagrlio ga, a ostalo se pretvorilo u niz

razlivenih slika. Lica i smeh ispunili su prohladni noæni vazduh groznièavomradošæu dok se vest širila, a uzvici odzvanjali izmeðu pogrbljenih prilikakoje su skakale od okolnih vatri i dotrèavale, glasova podignutih oduzbuðenja, neverice i radosti. Potom se pojavio Tobi, lica izmoždenog i sivogèak i pod toplim sjajem plamena - koji je neko veæ pojaèao, prizvavšidobrodošli nalet toplote i pucketave svetlosti - i Kilin je podigao sina uvis,okreæuæi ga oko sebe u naglom naletu radosti, èudeæi se deèakovoj težini.

"Šta, zašto, kako..." pitali su glasovi, ali Kilin je odmahivao glavom,stegnutog grla i zamagljenih oèiju. Tobiju objašnjenja nisu bila potrebna,samo je podvriskivao i smejao se kao pre mnogo godina, pre nego što su gauhvatili nemiri odrastanja. Kilin se divlje smejao i okretao da vidi što više- velièanstveni skup Bišopovih, bujicu umesto oèekivane barice - kako seokupljaju, probijajuæi se kroz poslednju dnevnu svetlost. Grlo ga je bolelo odoseæanja da je ponovo u središtu svega što istinski voli - da je uvuèen uPorodicu koja se sliva ka njemu iz tame. Zasipala su ga pitanja, ne kao znakradoznalosti nego kao naèin Porodice da ga ponovo pripoji. A onda je usvetlosti vatre, usred bezbroj reèi i uzvika, ugledao nju. Držala se pozadi,ruku na leðima kako ne bi pokazala oseæanja, poluzatvorenih oèiju da bi sesavladala, usta izvijenih od unutrašnje radosti, vlažnih oèiju, Šibo.

Nije ga zasipala pitanjima kao ostali. Pozvala se na drevni obièajBišopovih, prema kome žena može da odvede svog èveka od Porodice ukoliko jeranjen ili uznemiren. Kilin nikada nije èuo da se to primenjuje i na Kapetana,ali nije se protivio. Pustio je da ga Šibo povede ka èetvrastom šatoruneobiènog oblika, i tamo kao da je upao u toplo, mirišljavo blato.

Sve ga je bolelo. Strah i bes koje je suzbijao nataložili su se umišiæima i u èulima kao granitni šljunak u sloju peska. Svaka nakupina èekalaje samo popuštanje kontrole da bi objavila svoj bol. Šibo je malo govorila,samo je poèela da peva blagu, lebdeæu pesmu o drevnim delima, skidajuæi muodeæu i obavijajuæi toplotom njegovu štrokavu kožu. Nanela je teško namirisanaulja i poèela da ih struže, koristeæi kamenu oštricu. Koža mu je vrištala odtakvog èišæenja, ali smesta je poèela i da prijatno bridi.

Nagnula se nad njega, prozirna, avetinjska i laka, tako da je prièanevoljno potekla iz njega, isticuæi kroz njegovu kožu koja je reagovala nadodir njenih šaka. Èula su mu podrhtavala i zapetljavala se od njenog vlažnogdaha, od njene brzine. Oseæao je njeno oèajanje u praznim danima kako seproteže kroz vazduh izmeðu njih i stapa se sa njihovom željom. Bili su zajednona novom mestu, u zoni dokle nikada nisu dospeli jer je njihov život veægodinama bio blag, miran i nesposoban da prodre dublje. Sada su se pribijali ipribijali. Tonuli su jedno u drugo, kost u kost. Kilin se ljutio na tvrdoglavotelo koje se kao mazga opiralo stapanju; rvao se sa lenjom okorelošæu njihovihtela. Šibo ga je grickala, vukla i potezala, i pretvorili su se u tankeklinove zarivene jedan u drugi. Ostavili su tela za sobom. Zajedno su lebdeliu beskrajnim prostorima.

Nastupilo je dugo razdoblje bez otkucavanja vremena.Potom je Kilin postao svestan neèijeg dalekog, tihog razgovora. Zazvonio

je metal u neèijim rukama. Pucketala je vatra. Deca su se umorno kikotala.Svet se ponovo pokrenuo."Ah", rekla je Šibo, polusklopljenih oèiju. "Eto."Ležali su zagrljeni i smejali se. Kilin je oseæao nagoveštaj bola u

krstima i znao je da nije izgubio prošlost, da nikada ni neæe.Vratili su se iz nemih prostora. Obuzeo ga je prazan, ali zahtevan

pritisak.Èinjenice, èinjenice, da. Uvek ogromna masa èinjenica.Bili su zarobljeni u uništenoj zemlji, okruženi sa dve vrste

neprijatelja. Porodica je bila u okruženju neobiène loze èoveèanstva.Njegovi planovi za Novi Bišop zauvek su propali. Beg je bio jedino

rešenje, ali - ako je dobro shvatio lepljivo, meko vreme koje je proveo uunutrašnjosti tuðinca - 'Argo' je bio zarobljen i izgubljen.

Kilin se sklupèao uz Šibo i utonuo u njen miris, tražeæi još jedantrenutak zaborava.

6.Kapanje kiše mu je pomraèilo raspoloženje. Bleda jutarnja svetlost

probijala se kroz masu purpurnih oblaka. Kilin se skupio ispod oslanjaèa,zaklonjen komadom tkanine što je lepršao na vetru koji kao da je prethodiooluji.

"Izgleda da se razvedrava", rekao je Džoslini, koja je èuèala tu blizu.Ona je pažljivo pogledala dugu, neravnu dolinu u kojoj su desetine vatri

za doruèak slale niti dima u nebo, nošene vetrom. "Nadam se. Grozno je trèatipo ovom blatu."

"I ja sam o tome razmišljao. Kako to da ovako logoruju, èitavo Plemediše jedni drugima za vrat?"

"Tako je rekao Njegova Vrhovnost." Lice joj je bilo bezizražajno, a nipogled ništa nije odražavao.

Kilin je zagrizao žitnu kocku. Unutra je našao crviæa. I na 'Argu' ih jebilo; štetoèine su neuništive. Ali ovde su i ljudi štetoèine.

"Maške bi zdrobile ovo mesto", rekao je, "kad bi znale koliko nas je naokupu."

"Koliko ja vidim, maške nisu bitne. Imaju dosta problema i sa Kiberima",rekla je Džoslin.

"Dobro, a šta je sa Kiberima? One vatre od sinoæ su nas odale. Kako toda nisu napali ovoliku gomilu na okupu?"

"Nije njihov stil.""Ko kaže?""Njegova Vrhovnost.""A šta je pa on? Sinoæ je napravio predstavu, jedva sam uspeo da ostanem

ozbiljan."Džoslin se namrštila sa neodobravanjem. "Ne smeš ga nipošto ismevati.""Svi su ludi kao on?""Hodi da vidiš."Kilinu se uopšte nije batrgalo po blatu, ali nešto u Džoslininom glasu

nateralo ga je da poðe. Oseæao je svaki zglob i servo kao teške, vlažneklinove u nogama. Juèe je dugo trèao, a sa skupinom koja ga je dovela morao jei da se dosta pentra. Na 'Argu' je vežbao koliko i posada da bi održao mišiænitonus. Bio je optimista i oèekivao je da æe mu manja gravitacija ove planetepomoæi. Nije bilo tako. Od kiše je oseæao tup bol u cevanicama i krstima,usled koga je šepao, ukoèen i mraèan, pogrbljen kao starac. Gunðao je dok sepentrao za Džoslin do ivice strme jaruge. Nije bio spreman za ono što je videosa druge strane.

Velika èelièna rešetka bila je zabijena u tlo, gotovo uspravno. Za njuje bila vezana žena, naglavaèke. Ljubièasti jezik joj je visio izmeu iskeženihzuba, a oèi su joj bile iskolaèene. "Oh, m-m-molim vas..." zašištala je.

Kilin je pošao ka njoj, izvlaèeæi nož."Ne." Džoslin mu je brzo stavila šaku na rame."Samo je takni i u nevolji si. Svi æemo biti u nevolji.""Oh, molim... vas... ruke... Bože..."Ruke su joj bile oteèene i modre tamo gde ih je žica vezivala za

rešetku. Na nogama se žica usecala u užasno oteèene èlanke, a stopala su jojbila tamna od zaustavljene krvi. "Ne mogu da pustim..."

"Jasno nam je reèeno. Njegova Vrhovnost kaže da æe svako ko im pomogneproæi isto ovako." Džoslinin glas bio je pažljivo kontrolisan.

"Zašto su je...?""Ona je 'nevernik', kako se ovde kaže.""Nevernik u šta?""U Njegovu Vrhovnost. I njihovu neizbežnu pobedu, rekla bih.""Pa ovo je..." Kilina je glas izdao kada je pogledao iza ženinog

preklinjuæeg, crvenog lica. U uzanoj jaruzi bile su još tri rešetke, zabijeneu tlo i poduprte kamenjem. Na svakoj je visilo telo, glavom naniže. Iznenadase setio 'umetnosti' koju mu je pre više godina pokazala Bogomoljka. Ljudskadela. Ovi grubi spomenici ljudskoj okrutnosti neobièno su lièili na to.

Pošao je nekoliko koraka prema njima pre nego što je primetio da okotela zuje rojevi insekata. Ipak je prišao najbližem, sav ukruæen, jedvasposoban da poveruje u stotine muva koje su vrvele po izokrenutom telu.Ljutito su zazujale kada je prišao i sagnuo se da pogleda potpuno crno lice.

"Pa ovo je Anedlos!" uzviknuo je.Džoslin ga je povukla da se skloni. "Ne gledaj. Stavili su ga tu pre

nekoliko dana. Juèe je umro. Ostalo dvoje su iz Plemena - iz Špila."Kilin je jedva uspeo da progovori. "Anedlos - Anedlos je bio dobar

zanatlija. On je... on je...""Nije hteo da uèestvuje u njihovoj verskoj službi. Raspravljao se sa

Njegovom Vrhovnošæu.""I zato su ga..." Kilin je naglo zaæutao, pokušavajuæi da razmišlja.

"Šta si ti uradila?""Molila sam Njegovu Vrhovnost, ali...""Molila si? Samo to?""A šta sam mogla da uradim?" poèela je da se brani Džoslin."Mogla si da kažeš tom manijaku da niko ne sudi Porodici Bišop osim

Porodice Bišop.""To... ovde se tako ne može.""Nikakva odluka Plemena ne može da se vrši mimo prava Porodice, to

znaš."Džoslin je nemoæno raširila ruke. "Stara pravila ovde ne važe. Njegova

Vrhovnost kaže da je otelotvoreni Bog i ono što on kaže je zakon.""On je lud.""Dabre, ali ima mnogo, mnogo Porodica koje veruju da je on Bog.""Ne postaje se Bog ubijanjem maški."Džoslin je slegnula ramenima. "Ove Porodice su uvek imale nekakve Bogove

i tome slièno. Njegova Vrhovnost je sve to samo na neki naèin objedinio."Kilin se setio Aspekta Nialdija koga je nosio pre više godina, vatrenog

vernika. Nialdi nikada nije bio od ozbiljnije koristi, mada je vekovimapomagao Kapetanima. Èim je postao Kapetan, koji može da rasporeðuje Aspekte,Kilin je vratio Nialdija u skladište.

Verska groznica... obièno nastaje u vreme... nemira i promena. Krajrazdoblja Sveænjaka... bio je takav... Nialdi potièe... iz tog vremena...izgleda da Njegova Vrhovnost... nosi nekoliko takvih liènosti... koje mudaju... moæ nad Plemenom...

Aspekt Grej se jedva èula. Kilin je ipak shvatio. Nialdi je oèite istinesvog vremena uvek primenjivao i na sadašnjicu. Njegova Vrhovnost radi isto to.Možda mu je štos sa iznajmljivanjem svojih ljudi gradovima maški dobaviodovoljno moæi da bi u igru ušli dotle potisnuti moæni Aspekti.

"Svejedno", rekao je, "ne možemo pustiti...""Slušaj", prekinula ga je Džoslin, "sve sam probala. Njegova Vrhovnost

me je odredio za glavnu, jer smo mislili da si mrtav. Sve što sam mogla dauradim bilo je da nabavljam hranu. Bilo nam je prilièno gadno kad smo sespustili. Ovi ljudi su nas primili. Imali smo sreæe..."

"Ako se udružiš sa ludacima, stradaæeš", rekao je Kilin.Ponovo je prišao ženi i izvukao alatku da odmota žice. Išlo je teško,

jer su se žice usekle duboko u zglobove. Pre nego što je završio, primetio jeda joj iz usta teèe crna krv, prskajuæi po sivom blatu i mešajuæi se sa kišomkoja je padala u jarugu. Bila je mrtva.

Kad se vratio u logor Bišopovih, okupio je Cerma, Džosiln i Šibo da ihispita. Poèeo je od bekstva.

Šibo je predvodila odlazak iz postaje. Èak je uspela da povrati Konjicau kome se krila Džoslin. Kiberi koji su zarobili Kilina ostavili su letelicuna miru. Èim su se udaljili i oslobodili je svoje kontrole, Šibo ju je povelada se pridruži rasutoj floti Konjica koja je nosila Porodicu.

Imali su mnogo sreæe. Kada je kosmièka struna prestala da se okreæe Šiboje iskorisitla priliku. Vešto rukujuæi mikroumovima brodova, povela ih jestrmom putanjom ka atmosferi. Jedan brod se raspao, sa èetvoro Bišopovih unjemu. Ostale je spustila, dosta grubo, na dan marša odavde. Spustili su senoæu. Ovdašnja straža poslala je trkaèa da vidi ko su.

"Pitanje je ko su oni", primetio je Kilin."Pleme Karata. Imaju ploèe kojima igraju igre, a na njima su imena

Porodica", rekao je Cermo. Lice mu je bilo upalo i prekriveno bradom."Ah. Èudno zvuèi, obrazovati Porodice prema nekoj igri", rekao je Kilin.

"Ali imamo samo njih.""Jedan Devetak mi je rekao da su naše porodice dobile imena po igri",

rekla je Šibo.Kilin je frknuo u neverici. "Bišopovi, Kingovi, Rukovi?"Šibo je slegnula ramenima. "Sigurno su izmislili", rekao je Cermo. "Samo

zato što smo mi mislili da je smešno što su njihova imena iz karti.""Ipak imamo mnogo zajednièkog", zamišljeno je rekao Kilin. "Plemena,

Porodice, ista pravila.""Mora da potièemo sa istog mesta", rekla je Šibo.Džoslin je klimnula. "Njegova Vrhovnst kaže da smo svi sa istog

Sveænjaka.""Otkud on zna?" upitao je Cermo."Od Aspekata", odogovirla je Džoslin. "Valjda su nas Aspekti saèuvali da

budemo isti. Pravila i tako to - Aspekti su jaki u tome.""I u prièi", rekao je Kilin. "Aspekti uvek vole prièu.""To bi objasnilo kako to da još razumemo ove Karte", rekla je Šibo."Logièno zvuèi", složila se Džoslin. "Da nam se jezik menjao, ne bismo

razumeli Aspekte. Niti bismo mogli da ih trampimo sa ovim Kartama.""Ko kaže da æemo to da radimo?" oprezno je upitao Kilin."Njegova Vrhovnost.""Zašto?""Da nauèe naš tehno.""Kapetan Sermica nije delovala zainteresovano.""Njegova Vrhovnost kaže da želi da proveri Aspekte koje koriste oficiri

Bišopovih."Zgledali su se."Možda misli da nemamo dovoljno pobožnih Aspekata?" upitala je Šibo."Ja znam samo ono što mi je rekao Njegova Vrhovnost", rekla je Džoslin."Što baš nije mnogo", primetio je Cermo."Mogu ja sa njim", ponosno je rekla Džoslin. "Dobila sam hranu i šatore

za sve."Kilin se setio kako je, godinama pre napuštanja Snegobara, Porodica bila

iznenaðena usred noæi, pa su morali da ostave svu posteljinu i mnogo opreme zakuvanje. Mada su se našli daleko od divnih, hipnotièki èarobnih udobnosti'Arga', bilo mu je drago što se Porodica brzo prilagodila teškoæama.

Nedaleko odatle metalo-veštak pravio je saonice od neke cevi maški.Logor Bišopovih brujao je od rada, stare veštine opet su ulazile u igru, iKilin je na licima primeæivao ponovo steèenu samouverenost, posledicu otkriæada su stari metodi još ono pravo.

Proverio je kakve je dogovore Džoslin sklopila sa Plemenom, pojedinostioko snabdevanja hranom. Odredio je pedeset Bišopovih da pomažu u svakodnevnimpohodima, koji su bili organizovani daleko od Plemena. Trebalo je raspravitimnogo šta. Kilin je morao da odluèi kako da popuni lanac izdavanja nareðenjaunutar Porodice, pošto su izgubili èetvoro iz brodiæa i, razume se, Anedlosa.Dok je odreðivao nove položaje, gunðao je kroz stegnute zube. "Neæemo trpetitakvo ponašanje. Ali valja nam da dobro gledamo dok bolje ne shvatimo stvari."

Poruènici su klimali. I kada je prešao na raspravu o drugim stvarima,znao je da nema toga što bi mogao da kaže èime bi probudio njihovo pouzdanje.Èinjenièko stanje njihovog teškog položaja govorilo je samo za sebe. Èuèali suu goloj ravnici kao i pre, spremni da skoèe i beže na najmanji znak. Izgubilisu sve, i 'Argo' i svoje snove, i to za samo nekoliko dana.

Šibo je prva to rekla glasno. "Ako bude prilike, kažem da se vratimo na'Argo'."

"Voleo bih da si zadržala kontrolu nad njim", blago je rekao Kilin."Mogli ste da odete."

"Nebre", odvratila je. "Onaj brod Kibera koji te je uhvatio - išli sumnogo brže od 'Arga'. Lako bi nas stigli."

"Pošli su za mnom. Uhvatili su me sa druge strane proklete planete.""Tek pošto smo veæ izišli u Konjicima", odvratila je Šibo."Valjda su mene hteli", olako je rekao Kilin, pokušavajuæi da se izvuèe."Zbog èega?" upitala je Džoslin."Da me pogledaju i puste.""I to je sve?" pažljivo ga je pogledala.Da li je pokušavala da probudi sumnju? "Ne mogu da objasnim. Preživeo

sam, eto."Džoslin je poèela da se poigrava zatvaraèem odela, æuteæi. Kilin je

osetio smanjenje nesigurnosti kod svojih oficira. Prisustvo dobrog voðe veæ jepomagalo.

Nauèio je od Fani koliko je važno ostaviti za sobom ranije greške irasprave. Abraham je u tome bio genije. Kilinu je nedostajala oèeva lakoæaponašanja u ovakvim trenucima.

Da bi promenio rapsoloženje, srknuo je toplu smeðu teènost iz šolje - ismesta je ispljunuo. "Pošaljite malu skupinu, petoro sa najboljim nosevima",rekao je. "Vidite ima li na ovom mestu Bogu iza leða grmova jodharana. Barbismo mogli da kuvamo pristojno piæe."

Cermo je progutao svoje. "Nije ovo tako loše."Kilin je nabrao nos. "Ima ukus kao maškopiš.""Dabre", složio se Cermo. "Ali ima i dobrih strana.""Kojih?""Ovaj, ne možeš da postaneš ovisan."Za trenutak su piljili jedni u druge, a onda se Cermo tiho nasmejao, pa

se Džoslin zagrcnula, a onda su svi poèeli da se smeju, kikoæuæi se kao daispuštaju neke duboke unutrašnje pritiske, napolju na kišu i hladnoæu kao malatopovska zrna, eksplozivne naprave, male projektile protiv loše sreæe.

7.Sutrašnje svitanje donelo je urlièuæu pešèanu oluju koja je prosecala

ledeni vazduh. Poèela je baš kad i pripreme za doruèak. Vatra Porodice Devetakizmakla je kontroli. Olujni vetar ju je nosio u besnim naletima. Plamen jezahvatio šatore, a zatim i retku suvu travu. Zavesa od dima kotrljala se prekopodruèja Porodice Bišop, i Kilin je požurio da sakupi ekipu.

Niko nije hteo da poðe, razume se. Vetar je odnosio njegova nareðenja ito je bio dobar izgovor da ga ne èuju. Vatra je bila krivica Devetaka, ali toneæe biti bitno kada ih zahvati. Morao je desetak ljudi i žena da odvuèe zakragnu.

Pošli su prema središtu plamena, èupajuæi travu pre nego što je zahvatežuti jezici koji su napredovali zapanjujuæom brzinom. Nisu mogli da ihsavladaju. Povezali su se sa odredom Devetaka koji su se uglavnom trudili dasklone šatore i opremu od požara.

Kilin se upustio u raspravu sa njihovim poruènikom, ali ništa nijepostigao. Nije se usuðivao da napusti svoju skupinu i potraži KapetanaDevetaka, jer bi se moglo desiti da za to vreme veæina Bišopovih vrati daspasava svoje dragocenosti. Strašna prašina olakšavala je iskradanje u jarugesa šljunkom koje su opasivale logor kao velike, smeðe, prljave životinje. Nijebilo valjanog rešenja, pa je Kilin poslao trkaèa sa nareðenjem za okupljanjeèitave Porodice, a sam se dao na posao.

Svim raspoloživim alatom kopali su širok jarak ispred plamena. Bilo jenemoguæe stajati licem ka vetru, jer nosio je i plamen i pesak. Zaustavii supožar tik ispred grupice osušenog drveæa, išèupanog i mrtvog, koje bi planuloodjednom, šireæi ugljevlje na sve strane.

Vetar je zamro naglo kao što je i došao. Izgazili su zaostale plamièke i

vratili se u logor, gde su ustranovili da se prašina zavukla svuda. Svakasiæušna pukotina u šatoru propustila je masu peska. Kilin i Šibo su bašèistili svoj mali šator kada je naišao Tobi, ruku zavuèenih u džepove.

"Znao sam da æe mi biti milo što spavam na otvorenom", veselo je rekao."Dabre, video sam da si se zavukao pod tuð zaklon juèe, kad je padala

kiša", iskezio se Kilin."Sad je sve suvo.""A ti samo spavaš u vreæi?""Nemam vreæu, ne treba mi. Greje me odelo." Tobi je nosio punu opremu za

trèanje - aluminijumski držaè karlice, servo na golenicama i teške skoèièizmeod ugljoèelika.

"Mora da se umoriš dok to vuèeš okolo.""Sviða mi se", rekao je Tobi, pa je seo i poèeo da podešava kompresore.

"Trampio sam za to deo moje opreme.""Šta si dao?""Neke rezervne èipove koje sam nosio u ramenu.""Ti èipovi pripadaju Porodici."Tobi se unervozio. "Ovaj...""Jesu li tražili stare, verske Aspekte?""A? Ne, ništa slièno."Kilin je osetio olakšanje. Bio je siguran da æe Njegova Vrhovnost

svakako pokušati da dobije èipove Bišopovih, jer znanje predstavja moæ. Sadruge strane, ne sme svaki sitan incident posmatrati kao objavu rata.

"Šta si dao?" ponovio je."Ajde, tata, nosim tehno èipove koji nikada nikome neæe trebati."Kilin je pazio da mu glas ostane miran. "Koje?""O gradnji. O podizanju zidova od delova maški, i tako to.""To bi nam moglo zatrebati.""Kada? Ovde nemamo šta da gradimo."Kilina je glas ipak izdao, postao je oštar. "Naæi æemo neko mesto.

Izgradiæemo Citadelu, veæu od poslednje. I bolju - samo neæemo znati kako, jersi ti trampio znanje."

"Kad doðe to vreme, trampiæu se ponovo. Ako se budemo skuæili, neæe mimi biti potrebna trkaèka oprema."

"Naæi æeš toga kome si dao èipove...""Dvojica Devetaka. I pošteno sam se trampio, nisam ih dao...""...i trampiæeš se nazad. Vrati èipove po svaku cenu.""Tata!" Tobi je skoèio uvis, nošen kompresorima. "Ne mogu tek tako

da...""Otiæi æeš. Svojina Porodice ostaje u Porodici.""Slušaj, i drugi se trampe. To je prirodno.""Ko?""Kako misliš da steknemo trkaèku opremu, šatore, kuhinj...""Napravite, kao na Snegobaru. Ko?""Ovde nema toliko otpada maški. A uoblièavanje bi trajalo...""Video sam delove kod logora Devetaka. Pokupi malo, sedi i poèni da

koristiš znanje uskladišteno u tebi. Ko još?"Kada mu je Tobi rekao još èetiri imena, pozvao je Džoslin i naredio joj

da ih pronaðe i povrati opremu koju su trampili. Prema naèinu na koji jestegla usne video je da joj se to ne dopada, ali otišla je bez reèi.

Kilin je stajao i gledao Tobija kako odmièe ka logoru Devetaka. Bio jenejasno svestan da je ovo mogao i bolje da obavi. Prišla mu je Šibo i zavuklamu ruku pod mišicu, nemo ga mazeæi po obrazu.

Poèeo je da gunða. "Teško je od Kapetana opet postati otac."Ona je klimnula. "Tobi se boji, kao i svi mi. Treba mu nešto za

ohrabrenje.""To mi je jasno, ali...""Svi se oporavljamo. Izgubili smo 'Argo', treba nam novi smer.""Tobi mi deluje sasvim stabilno.""On i Besen pomažu jedno drugom."

"Hoæeš da kažeš...?"Klimnula je i naèinila gest koji oznaèava ljubav, romansu, udvaranje."Oh." Kilin je žmirnuo. "Nisam primetio.""Sa roditeljima je èesto tako", nasmešila se ona."Ovaj, ja..."Kilin se trudio da kaže nešto mudro i mirno, i odustao je - iznutra ga

je zahvatio kovitlac. Znao je da je to glupo, ali prva reakcija na vest biloje strašno oseæanje gubitka. Kad bi to rekao, uvredio bi Šibo - i dalje jeimao nju. A Tobi je svakako morao da odraste.

Rekao je sebi da ga je možda ova kriza uèinila ranjivim, i da je bolkoji je osetio posledica ozbiljnijih briga koje ga muèe. Dok je pokušavao dase sredi, video je kako Šibo jedva savladava smeh, i shvatio je da ga jeproèitala. Na kraju je morao da se nasmeje i podigne ruke.

"Moralo je da se desi jednom. A to je sjajna devojka.""Drago mi je da si se konaèno probudio", veselo je rekla Šibo. Poljubio

ju je.Javio se strogi Aspekt Ling:I dalje ti ne bih savetovao javno iskazivanje oseæanja. Suoèen si sa

ozbiljnim teškoæama, i svako narušavanje strukture komande...Kilin je odgurao Aspekta nazad na mesto, uživajuæi u tome. Sad kad su se

vratili na èvrsto tlo, mogao je da veruje svojim nagonima.Ostavio je Šibo i pošao kroz logor Bišopovih, pitajuæi se kakve mere da

preduzme kako bi umanjio narastajuæe oseæanje opasnosti. Naišao je na Besen,koja je sedela na prirodnoj stepenici i uoblièavala neki maškometal u držaèopreme.

"Tobi je pokunjio nos", rekla mu je kad je seo kraj nje."Kao i svi", odvratio je.Oduvek mu je bilo lako da razgovara sa Besen. Sad kad je malo razmislio,

postepeno mu je sinulo da je ta 'devojka' zapravo žena, smirena i samouverena.Njeno košèato lice imalo je izraz èvrste pouzdanosti.

"Neki kažu da nam je gore nego na Snegobaru", rekla je."Može biti.""Kažu da je struna spremna da krene svaki èas. Nikada se neæemo vratiti

kroz nju.""Osim ako shvatimo kada se kreæe", rekao je na to."Kako?""Pojmatija", iskezio se Kilin.Besen se nasmejala. "Pa, sad kad si se vratio bar nisu svi smrknuti.""A?""Ništa od nas ne bi bilo. Svi su samo sedeli i zurili u prazno dok se

nisi pojavio."To ga je zaista iznenadilo. "Zašto?""Džoslin je pokušala da nas prizove svesti. Nije vredelo."Kilin je æutao, pa je nastavila. "Pratili smo te jer si imao san u koji

smo verovali. To je jedini razlog da se napusti dom.""Sna više nema.""Dabre, znamo. Nismo glupi." Strogo ga je pogledala, nabranih usana."A Kiberi su gori od maški.""Imaš ti još koji san u sebi."To ga je opet iznenadilo. "Šta?""Smisliæeš neki naèin. Znamo."Nije znao šta da kaže, pa je žurno ustao. "Hajde, doði da me provedeš

okolo."Njena velika usta jedva su uspevala da prikriju veselost zbog njegove

nespretnosti. "Razumem", ozbiljno je rekla.Po svemu što je Kilin ikada nauèio, lenstvovanje u ovako ogromnom

logoru, svakako vidljivom èak i iz orbite, bilo je izuzetno glupo. Noænevatre, dim danju, pravilan raspored šatora - maške su sve to dobro poznavale.A verovatno i Kiberi.

Prošao je kraj prokopanih jaraka Bišopovih, veæ su se pomalo oseæali, i

isprobao šipku za držanje duž jedne strane. Više puta je, kao deèak, èuèaokraj jaraka koji je nisu imali pa je izgubio ravnotežu. Ova šipka bila je dugaalu-keramièka ruka nekog tehna maški, uèvršæena raèvastim štapovima sa obakraja. Podnela je njegovu punu težinu dok je èuèao i obavljao svakodnevniobred, kao i uvek posle doruèka. Bišopovi su odavno izgubili stidljivost okoovakvih stvari i nisu podigli nikakav zaklon oko jarka; èak i u davnoizgubljenoj Citadeli privatnost je bila nebitna. Pošao je preko prevojanajbližeg niskog grebena i ustanovio da ovo Pleme misli drugaèije. Neki suimali sklopive paravane, jedni èak i krov. Ali dole niz dolinu video sepotoèiæ, nabujao od nedavne kiše, kako služi prvo za pijaæu vodu a potom,nizvodno, kao kanalizacija.

"Vrlo glupo", rekla je Besen."Reka?" upitao je."Dabre. U nekim Porodicama veæ ima dizenterije. U ovako velikim

logorima, kad se neko razboli, to se brzo širi.""Ima li znakova?""Èula sam prièe.""Javi mi ako èuješ još nešto.""Teško je izvuæi nešto od njih.""Kakoto?""Puni su prièe o svom pravu i kako æe, ako budu sledili pravi put, sve

ispasti dobro, i tome slièno.""Možda ih malo tlaèe Aspekti."Besen se zagledala u dolinu. "Dabre. Izgleda iz vremena Velikih

Arkologija."Kilin je osetio neobièno zadovoljstvo. "Veæina mladih ne mari mnogo za

istoriju i ne pamti takve stvari."Okrenula se da ga pogleda u lice. "Kako da ne mariš? To je jedini naèin

da u svemu ovome naðeš neki smisao.""Da - ako imaš vremena. Sada smo u priliènoj hitnji."Namrštila se. "Ako zaboravimo ko smo, ima li smila da nastavljamo

dalje?""Tako je." Kilin je bio èudno ponosan na njenu mirnu silovitost. Ovo

Pleme je možda potèinjeno Njegovoj Vrhovnosti, ali Bišopi nikada neæe bititakvi.

"Besen... drago mi je što si sa Tobijem. On i ja se u poslednje vreme neslažemo baš..."

"Svima je teško", nasmešila se ona."Vreme kada se deèak odvaja i polazi svojim putem, to je...""Znam.""Ovaj... hvala na pomoæi", nespretno je završio."Ne ide ti baš tako loše", rekla je i vratila se svom poslu. Kilin je

stajao zagledan u dolinu i zadubljen u misli. Ovo je u osnovi jednostavnasituacija. Kapetan poštuje nareðenja Plemena. Ali oseæao je u ovome nekuduboku opasnost.

"Raportiram, Kapetane", zvanièno je rekla Džoslin. Nije je èuo dadolazi.

"Postarala si se za èipove?""Malo sam ih ispreskakala, biæe sve u redu.""Dobro je. Kako stojimo sa zalihama?""Ne baš." Pritisnula je nekoliko dugmadi na doruèju i u Kilinovom desnom

oku pojavio se spisak raspoloživih namirnica.Zagledao se u brda. U jarugama je bilo guste šume. Mnoge su bile

zagušene blatom. Dosta drveæa veæ je bilo sivo i mrtvo. "Kladim se da æemobrzo opustošiti ovaj kraj", rekao je. "Neæe ništa ostati."

"Videæu da li Porodice imaju skladišta hrane."Kilin je mahnuo ka potoku koji je krivudao kroz prašnjavu dolinu. "Voda

neko vreme neæe biti problem. Ipak, ako neko bude testirao vodu nizvodno,znaæe da smo ovde."

"Kiberi?"

Kilin se namrštio, posmatrajuæi Porodice nemarno rasute po dolini."Verovatno. Pitanje je šta dobijamo boreæi se protiv njih."

Džoslin se zagledala u njega. Upitao se da li išta podozreva.Isprièao je Šibi koliko je umeo o vremenu provedenom unutar Kibera.

Složila se da je bolje da ne prièa Porodici o tome, barem dok sam ne uspe dashvati šta se desilo.

Na pitanja Porodice odgovarao je, zapravo ne lažuæi, da se našaozarobljen u kuæištu jednog Kibera i da je nekako uspeo da pobegne iz podzemnoggnezda kad mu se ukazala prilika. Nije mogao ni da poène da objašnjavaneobièna oseæanja koja su ga spopala unutar Kiberovog tela. Od tih seæanjasada se gadljivo stresao. Slike su ga progonile u snovima. Juèe je namernoèitav dan radio u nadi da æe mu umor doneti zaborav u snu. Ali vrebajuæi,lebdeæi snovi opet su ga progonili. Jutrošnji požar ga je probudio iz užasnogoseæanja gušenja u sunðerastom vazduhu koji mu je prodirao u pluæa kad god bipokušao da udahne èist vazduh. Naæi se u stvarnom svetu, èak i uz pobesnelipožar koji treba gasiti, bilo je pravo olakšanje.

"Imamo li izbora?" upitala je Džoslin, zabrinuto ga gledajuæi. Kilin seupitao da li Porodici izgleda èudno; Džoslin se svakako ponašala prema njemunespretno i preterano zvanièno. I Šibo je bila oprezna otkako se vratio, kaoda je krhak i nepouzdan. Uostalom, možda i jesam, pomislio je.

"Valjda nemamo. Izgleda da Kibere najviše zanima da iscede planetu, a neda koriste površinu."

Pokazao je uvis, gde je tanak sloj oblaka delimièno zaklanjao dalekusivu mrlju. Deliæi konstrukcije Kibera nalazili su se u polarnoj orbiti,daleko na obzorjuu. Dugi luk kosmièke niti sada je bio samo bleda, žutaogrebotina preko neba. Nešto se okretalo na ivici vidnog polja. Usmerio se nato, ali video je samo slabašni trag slike koja se kretala ekvatorijalnomorbitom. Kiberi su gospodari prostora, ali iz nekog razloga ne pokušavaju daih napadnu iz vazduha. Zašto?

"Kad isisaju jezgro", rekla je Džoslin, "kad uzmu sav metal, ostaæe namsamo ljuska. To æe ubiti sve bijke, a verovatno i nas."

Kilin je oslušnuo Artura pre nego što je odgovorio. "Moji Aspekti kažuda neko vreme neæe biti veæih promena temperature. Problem æe bitizemljotresi."

"Njegova Vrhovnost kaže...""Slušaj, ne treba mnogo verovati èoveku koji misli da je Bog.""Ja mislim da bi trebalo da verujemo u njega.""Da mu verujemo, ili da verujemo u njega?"Džoslin je postala oprezna. "Posmatrala sam ga nekoliko dana duže neog

ti. On je veoma dobar. Na kraju krajeva, mi smo pali pravo sa neba i poèeli dazahtevamo svašta od njegovih Porodica - hranu, zaklon. Pomogao nam je da sesklonimo od brodova, pre nego što su ih Kiberi našli. On je roðeni voða!"

"Slušaj, seæaš se kakva je bila Fani? To je pravi voða. Ovaj tip...""Koristi nove metode", bunila se Džoslin. "Ovo su užasna vremena, stari

sistemi ne pomažu.""Imamo samo njih.""E pa, prema zajednièkim zakonima, on je kao Starešina trebalo da odredi

novog Kapetana. Ti si nestao, najverovatnije mrtav. Da se držao zakona, ti sadne bi bio Kapetan."

Ah, pomislio je Kilin. "Ko bi bio?"Oklevala je pre odgovora. "Njegova Vrhovnost je zamolio mene i ja sam

preuzela postavljanje logora. Pregovarala sam sa drugim Porodicama.""Zaslužuješ pohvale. To je sve za sada", rekao je Kilin i nemarno je

pozdravio. Namerno joj je okrenuo leða da bi se ponovo zagledao u dolinu.Misli mu je prekinuo Aspekt Ling:Taj oficir voli ukus komandovanja. Prema mom iskustvu, èak ni opasna

vremena ne utažuju tu žeð.Kilin je šutnuo kamen, uživajuæi u prijatnom klonk kada je pao niz

liticu.

8.Šator Njegove Vrhovnosti bio je pun slatkog tamjana i oštrog znoja.

Petnaest Kapetana stajalo je u polumesecu pred velikim crnim stolom, u stavumirno. Nad glavama im je lebdeo oblak plavièastog dima. Lepljivi zadah gušioje Kilina, nateravši ga da se zakašalje. Njegova Vrhovnost se namrštio na tajzvuk i ponovio nareðenje.

"Sve Porodice uložiæe istu snagu u ovaj napad. Napadamo istovremeno. Svirizikujemo, svi trijumfujemo."

A ako izgubimo, neæe biti nikoga u zaštitnici, pomislio je Kilin, nikonam neæe èuvati leða. Ali nije se usudio da to i kaže.

"Koristiæemo istu, pobedonosnu taktiku - pravu akciju koja nas je doveladovde. Posle napada moramo uništiti što više zgrada Kibera."

Kilin je progovorio pre nego što ga je opreznost spreèila: "Veoma žalim,ali ja ne poznajem odgovarajuæu taktiku."

Njegova Vrhovnost se gotovo lenjo okrenuo da pogleda Kilina pravo u oèi.Èoveèuljak je sve do sada govorio oèiju prikovanih za plavièasti oblak, kao dau njemu lebde ko zna kakve tajne.

"Mislio sam da æeš nauèiti revolucionarni razvoj taktike koji sam jasmislio."

"Video sam vaše oružje. Veoma je moæno, ima i takvog za koje nikad nisamèuo, ali..."

"Kapetane Bišopovih - taj špil još ne poznajem, ali spreman sam daprimim nove pobožne podanike - razumem tvoje neznanje. Kada sam predskazaodolazak tvoje Porodice, rekao sam da æe pomoæ koja nam padne sa neba bitipotrebno uoblièiti. Ja i moji oficiri spremni smo da vas prilagodimo mojimciljevima, budi siguran."

"Pa, gospodine, hvala. Mojoj Porodici biæe potrebno...""Možda nisi primetio da me niko, kada mi se obraæa, ne oslovljava kao

obiènog 'gospodina'."Kilin je brzo uèinio pokret koji je video da koriste drugi Kapetani -

naklonio se, uzmakavši za korak i opustivši ruke do poda. To je izgledaznaèilo potpuno podreðivanje.

Njegova Vrhovnost je klimnuo kao da mu je to izuzetno dosadno."Koristili ste frontalni napad, tamo, na toj planeti odakle ste?"

"Na Snegobaru, dabre - ali retko, jer su maške imale topovske lafete nadobodima perimetrima. Brzo su gaðale..." Jedva je uspeo da završi kako treba,"Vaša Vrhovnosti."

"Iznašao sam fantastièan novi naèin za frontalne napade. Svaki put jejedna Porodica odreðena za vrhunske ratnike, koji æe se otkriti rano, kako biprivukli vatru. Potom druga skupina iznenadi neprijatelja iskoèivši izzaklona. Zatim glavnina napada gnezdo."

"Ta druga skupina - gde se oni kriju... Vrhovnosti?""U tunelima divljih gnezda Kibera."Kilin se namrštio i oæutao. Èoveèuljak u blistavoj uniformi ga je

pogledao sa prebacivanjem. "Moraš još mnogo da nauèiš, Kapetane. Moje otkriæeovog sjajnog metoda donelo nam je mnogo pobeda. Više nismo okruženi senkamanesigurnosti."

Kilin nije znao šta da kaže, pa je samo klimnuo."Predviðam pobedu, nošenu na krilima Božjim, i mojim ramenima. Vidiš,

Kapetane Bišopovih, ja sam se uzdigao meðu Bogove. Kao predstavnik OsnovneVolje prirode, svakako sam božanski sam po sebi."

Nnjegova Vrhovnost mu je to objašnjavao kao da govori sa bistrim, alineukim detetom. Kilin je imao mnogo pitanja ali nešto u neobièno praznompogledu Njegove Vrhovnosti nateralo ga je da oæuti.

Njegova Vrhovnost je klimnuo kao da je zadovoljan, a onda je iznenadapovikao: "Objavite skup! Moram da pripremim Porodice za naredni korak kasudbini!"

Kapetani i oficiri požurili su da okupe svoje Porodice. Skupinanaoružanih muškarca i žena se pokrenula, blistajuæi u punoj trkaèkoj opremi.Škljocali su i brujali dok su pratili Njegovu Vrhovnost napolje, nadvisujuæi

ga zahvaljujuæi svojim skoèièizmama.Kilin je brzo poslao poruke Džoslini, Šibo i Cermu. Okupljanje u dolini

veæ je gotovo bilo okonèano, a Bišopovi su bili postrojeni u pravougaonik nadesnom krilu. Kratko obraæanje Njegove Vrhovnosti Kapetanima jedva da je imaloikakavih dodirnih taèaka sa onim što je Kilin znao da predstavlja obièajPlemena. Veæina mu je bila potpuno nerazumljiva. Sada æe se Njegova Vrhovnostobratiti èitavom Plemenu.

Pleme se sastojalo od svih preživelih Porodica u ovom delu Novog Bišopa.Niko nije pominjao druga Plemena koja žive na istoj planeti. Oèito sumaškogradovi u poslednje vreme poèeli da koriste ljude u meðusobnimobraèunima. Mada je i na Snegobaru bilo toga, Kilinova Porodica smatrala je dasu sukobi meðu maškama nalik na kresanje i orezivanje nepoželjnih grana naplodnom drvetu. Meðutim, ovde su maške baš zaratile meðusobno. Da li su Kiberitako tempirali napad da to iskoriste?

Kilin je pošao kroz dolinu sa Kapetanom Trica. Popodnevno sunce jedva seprobijalo kroz oblake. Potražio je kosmièku strunu, ali nije je bilo navidiku. Ako poène da se okreæe i priprema novo isisavanje iz jezgra, Kilin jerešio da povede svoju Porodicu na ravno, bez obzira šta Pleme bude preduzelo.

Èinilo mu se vrlo davno vreme kada ga je Kapetan Trica vodila iz šatoraNjegove Vrhovnosti, kraj užasne pogrebne sveèanosti. Pomenuo joj je to. "Biloih je još", rekla je Kapetan Trica. "Kiberi su iza susednog planinskog lanca -ili onoga što je od njega ostalo. Par Kibera zaskoèio je neke Sermice, iostavio tela sa onim jajima u utrobi."

"Kiberi bi mogli još štošta da ubace u tela", oprezno je rekao Kilin.Kapetanovo izborano, bezizražajno lice se malo probudilo. "Šta to?""Bipere. Da nas tako naðu."Žena je odmahnula glavom. "Ne mare oni. Samo pucaju u nas kad im se

naðemo na putu. Nisu kao maške - bar zasad.""Radili ste za maške.""Naravski - jedini naèin da se preživi.""Tamo odakle sam ja nismo toliko verovali maškama.""Poludele su. Poèele su da ubijaju jedne druge.""Pitanje koje sam postavio tamo unutra..." oprezno je rekao Kilin.

"Nisam razumeo sve što mi je rekao.""Samo integriši elektromagnetne oznake svojih ljudi, uzmi šifre i javke,

i tako to.""Da, ali planiranje...""Idemo odvojeno, èim ekipa prodre u tunele.""A vatrena podrška?""Organizujte je sami. Svaka Porodica podržava svoje.""Bilo bi bolje da..."Kapetan Trica ga je pogledala umorno i sarkastièno. "Meni se ovako

sviða. Njegova Vrhovnost kaže da radimo tako, pa dobro. Tako mogu brzo daizvuèem svoju Porodicu ako stvari loše krenu."

"Ali koordinacija...""Slušaj, ovaj plan je delo Božje."Rekla je to iznenada ravnim glasom, kao obiènu èinjenicu. Kilin je

zaustio da odgovori oštrom šalom, ali primetio je da iza njih ide trojeoficira. Kada je pogledao preko ramena, uèinilo mu se da ih jako zanima njegovodgovor. Zato je umuknuo i kruto klimnuo.

Stigao je do Bišopovih tik pred poèetak govora Njegove Vrhovnosti. Reèisu dopirale do njih preko opšteg koma, prenošene preko troje oficira povezanihu trougao, na malom uzvišenju tik ispod Njegove Vrhovnosti.

Mada je Kilinu reèeno da Pleme broji preko dve hiljade osoba, prizortolikih ljudi svrstanih u skupine, koji gotovo prekrivaju èitavu dolinu, bioje fantastièan. Nije video toliki skup još od velikog praznika u Citadeli,kada je bio mlaði nego Tobi sada. Tada je povod bila sveèanost; sada jevladalo ozbiljno, mraèno raspoloženje. Porodiène zastave lepršale su ipucketale na vetru, iskrpljene i izbledele od sunca.

Njegova Vrhovnost poèeo je prièom o istoriji punoj odvažnih bitaka,

toliko punom imena i titula da Kilin nije mogao da je prati. U svakom sluèajunije saznao kako se Porodice bore, i poèeo je da podozreva kako NjegovaVrhvnost ne mari mnogo za osnovne èinjenice manevrisanja i komandovanja. To jedošlo do izražaja malo kasnije, kad je èoveèuljak poèeo da divlje maše rukama,opisujuæi zle neprijatelje, lica izoblièenog od gneva. Kiberi ne lièe sluèajnona demone pakla, ni sluèajno - a uskoro æe se vratiti tamo, poraženi.

"Èekaju ih poniženje i prezir! Poraz i kazna!"Njegova Vrhovnost se uspravio i, mada je Kilin ostao hladan i skeptièan,

osetio je da ga obuzima njegov žar."Smrt nam se svima bliži! Ali ne može nam ništa. Grobovi ne mogu da

pobede! Nas èeka nagrada."Okupljena masa poèela je da se meškolji dok su ih zapljuskivale duge,

talasave reèenice. Kilin je osetio da ga obuzima uspavljujuæi ritam, gotovonalik na napev. Po prvi put je shvatio kako Njegova Vrhovnost uspeva da održina okupu Pleme koje je pretrpelo strašne poraze, a sada je suoèeno sanerazumljivim neprijateljem, užasno surovim.

"...koji dolaze, da sude svemu što postoji, stajaæu uz desno koleno..."Kao da je i vazduh poèeo da pucketa od napetosti, vetar je nosio vrele

niti."...pokoriæemo i metal i meso! Ovo æe biti poslednja istorijska bitka

protiv nas! Jer mi potièemo od prirodne materije vaseljene, i jedno smo sanjom, i uživamo njene plodove bez ujdurmi ili korupcije duha. Mi smo rezultatevolucije samog Boga. Èudovišta neæe padati sa neba da preotmu svete nagrade,ako posvetimo imena predaka."

Daleka tutnjava, kao da se planine taru o sirovo nebo."...jer posle konaènog osloboðenja poæi æemo dalje. Pozvaæemo

najsvetijeg, velièanstvenog Nebeskog Sejaèa i biæemo nahranjeni i povedenidalje!"

Kroz oblake se pronosila svetlost. Visoko gore talasalo se neštosrebrnasto.

"...da nas izbavi sa ovog zlog mesta. Proždiraèi svetova æe pasti, kaošto su maške pale pre njih. Verni meni..."

Ciklonski vetar razdvojio je tamne oblake. Kilin je osetio da je masapoèela da primeæuje.

"...na Zemlji... kao i... na nebesima!"Plavièaste pruge poèele su da se spuštaju, izvijajuæi se u duge lukove.

U vazduhu se oseæala napetost. Nalet vreline jurnuo je sa neba koje kao da seispraznilo. Kilinova èula podrhtavala su od blede, hitre promene.

"Neka bude carstvo tvoje. Neka bude volja tvoja. Pakost usmerenanadmoænom voljom, preklinjemo te..."

Sve gušæa prisutnost zahvatala je Kilinova èula - ali u vazduhu su sevidele samo prozirne, peckave niti. Kilin se iznenada setio da je jednom veævideo takvo ogromno svetlucanje. Ispunilo je daleka nebesa one noæi kada ga jekiborg oslobodio.

"Šta... šta?" zakreštao je Njegova Vrhovnost. Izgubio je ritam i zijao usliku nad sobom.

A onda je dolepršao Kilinu poznati glas, isprva gotovo izgubljen ušaputanju vetra:

Tražim odreðeno ljudsko biæe. Daj mi znak ako možeš da me primiš.Govorim na magnetnim krilima, i donosim plime iz samog središta ove oblasti.

Prolomio se glas Njegove Vrhovnosti, pun iskrenog iznenaðenja i radosti."Ovde sam! Doneo sam tvoju reè maèem i odvažnim..."

Ne, nisi to ti. Naloženo mi je da prenesem ovo samo ciljnom èoveku. Mojastopala su zaglibljena u plazmi, a ove ruke se pružaju èak i u vašenajledenije zone. Naðite mi onog po imenu Kilin. Govorim u ime njegovog oca.

9.Kroz dolinu se proneo talas nemira. Strojevi okupljenih Porodica su se

zanjihali. Stopala su se nervozno premeštala, kroz prašinu koja se podizalakao vidljiva reakcija. Glave su se zabacivale, pokušavajuæi da razaberu

senovitu prikazu koja je poigravala preko neba, laka kao pero."Šta?" Glas Njegove Vrhovnosti bio je slab i prenapet u poreðenju sa

punoæom i zvuènošèu moæi koja se prolamala iz vazduha. "Je li to... Bog? Boggovori na taj naèin?"

Tražim biæe iz klase za koju vidim da se ovde okupila. Pretraživao samovaj svet mnogo više nego što mi je obaveza, i našao sam prilièno malo vasmalih stvorenja. Tako niski oblici su obièno brojni, ali vi ste retki meðuzaklonjenim enklavama koje sam ispitivao - tim grubim, hladnim planetama odnezanimljive, spore materije.

"Ja ovde govorim u ime èoveèanstva", povikao je Njegova Vrhovnost.Kilinovim èulima se èinilo da je ljudski glas zaglušen talasavim

njihanjem glatkih talasa. Glavna masa zvuka predstavljala je rešetku koja seispupèavala i klizala. Setio se matematièki generisanog okeana kojim je ploviounutar Bogomoljkinog uma.

Jesi li ti taj koga tražim? Emituješ snažan zadah, slièan njegovom, tovidim. Ali tvoja srž je manje uglasta, i obojena je dubljim prelivima vrelihgasova. Ne, nisi ti taj. Odlazi.

Njegova Vrhovnost zgrèio je usta u strašnom gnevu. "Ti nisi Bog! Dolazišod Kibera. Sigurno! Priznaj! Ti odlazi, zli demone!"

Kilin je oklevao, bio je nesiguran. Ovaj isti glas mu se obratio previše godina, na Snegobaru. Savetovao mu je da ne gradi ponovo Citadelu Bišop,nego da traži 'Argo'. Pošto su Bišopovi našli 'Argo' zakopan pod prastarimbrdom, Kilin je oèekivao da æe mu se glas ponovo javiti sa novim nareðenjima -ali tokom dve godine putovanja na 'Argu' nije se desilo ništa slièno. Strašnoje želeo da se javi.

Ali ovde? Glas æe èuti svi, i svi æe znati šta Kilin treba da radi.Pokušao je da pogodi šta bi iz toga pokušao da izvuèe Njegova Vrhovnost,

pogotovo što je njegovo crveno lice veæ bilo zgrèeno od besa. Ako bi ovdeprimio poruku možda ne bi mogao da deluje na osnovu nje, ako Njegova Vrhovnostmože nekako da preokrene poruku u svoju korist.

Toliko ima vas malih, a svaki ima drugaèiji ukus i oblik. Zaèudno!Stvaranje je raznovrsno, ali trivijalno - otkuda potreba za tolikomrazlièitošæu, za toliko beskonaèno ponavljanim senkama i pojedinostima? Biæeda vi ipak niste delo prave veštine. To mi samo otežava zadatak.

"Beži, izaslanièe zla - ili æemo te uništiti!" Njegova Vrhovnost uložioje u uzvik svu svoju nimalo zanemarivu snagu glasa.

Usuðuješ se da mi pretiš? Da uništiš biæe saèinjeno od najfinijih polja?Moji magnetni skuti mogu da te pretvore u prašinu, mali dosadni prostaèe.Oslobaðanje moje najdokonije misli donelo bi strašno uništenje hiljadamatakvih kao ti. Ali nije bitno - ne mogu da se gnjavim odreðivanjem neprijatnihmirisa i pogrešnih uglova od kojih je saèinjena tvoja jadna rasa. Ne mogu dapretražujem toliki broj, samo da bih preneo nekakvu poruku. Odlazim.

Svetlucavo talasanje na nebesima poèelo je da jenjava. Pritisak uKilinovim èulima poèeo je da nestaje.

"Ne! Èekaj!"Skoèio je uvis, mašuæi rukama kao da bi da zgrabi plavièaste linije

visoko nad sobom. "Ja sam Kilin! Evo me!"Sporo kretanje zraèenja zastalo je i ponovo se ustalasalo. Klin je

gledao kako se spuštaju nove niti, sledeæi luène magnetne linije planete.I jesi. Oseæam tvoj ravan miris i iskoèenu liènost. Dobro - umorio sam

se od ove potrage, ove obaveze. Primio sam je od moæi koja obitava dubljeunutar Jedaèa, dublje èak i od mene. Moja glava doduše može da dopre u hladnapodruèja, do ovako sporih svetova, ali moja mnoga stopala stoje na oštroodreðenoj ravni olujama oblikovane plazme, na disku koji vrelo hrani apetitJedaèa. Pitanja koja æu ti sada postaviti potièu daleko ispod mog nemirnogpodruèja.

Kilin je gledao Njegovu Vrhovnost dok su se reèi slivale ka njemu.Èoveèuljkov gnev je jenjao, ali oèi i usne su mu ostali iskolaèeni. Kao da jenešto žvakao. Nije izdavao nareðenja. Kilin se izdvojio od svoje Porodice kakobi mu èula bila što slobodnija.

"Reci mi - poslednji put si rekao nešto kao da je tamo moj otac. Šta..."Prvo pitanje. Kako je Tobi?Ako je Kilin i sumnjao u poreklo ove poruke, pre više godina, sada je to

išèezlo. Ko bi, sem Abrahama, prvo pitao za unuka?"Dobro je - raste kao trava. Evo ga kraj mene. Pokušaj da uhvatiš

njegovo..."Primam slabiju auru, da, donekle sliènu tvojoj. Preneæu je natrag, preko

magnetnih linija koje okružuju Središte. Biæe prelomljena u zamršenugeometriju gde nešto mraèno èeka. Blizu mojih nogu postoji tok antimaterije,koji potièe iz nekog veštaèkog izvora, i zato ne mogu da garantujem preciznoprenošenje tako nejasnih podataka kao što su vaše siæušne aure.

"Moj otac je tamo sa tobom? Reci mu da nam treba..."Nije tu sa mnom, ne; ja oseæam samo postojanje neèega što je živelo u

veæoj dubini, neèega što se kovitla u vremenskim virovima."Živelo? Da li živi i sada?" Kilinu se grlo steglo.Izgleda da tamo obitavaju oblièja slièna tebi, u svrhe koja mi nije

poznata. Ne mogu ti reæi da li i dalje postoji upravo dotièna jedinica.Tamošnje prisustvo tako nebitnih, primitivnih biæa je veæa misterija od svegau vašim porukama, mali ume, ali neæu da te uznemiravam stvarima koje ne bimogao da shvatiš. Pazi sada: Sledeæa poruka je Primeni brodske šifre 'Arga' naNasledstvo.

"Na Nasledstvo? Ali mi smo izgubili..."Tišina, mali ume."Naš brod je nestao."Elektromagnetno biæe se nemirno talasalo u visini. Bacalo je svetlucavo

zelene prelive po okolnim oblacima, odbijajuæi ih sve dok se nije otvoriloèitavo nebo. Cirusni slojevi u visini su zijali kao da æe zagristi u neboiznad njih.

Poruke koje su mi date da prenesem nisu obiène izjave, nego premikroskopske inteligencije - deliæi uma koji ih je poslao. Stoga moram daèekam da oni smisle neki odgovor za tebe. Sada kažu, Onda ste izgubljeni.

"Ali, to je...""Kapetane Bišopovih!" povikao je Njegova Vrhovnost. "Nareðujem ti da se

povuèeš. Razgovor sa izaslanikom izopaèenosti uneæe zbrku u èitavo Pleme isvima æe nam doneti propast."

Kilin je pogledao Njegovu Vrhovnost i odmahnuo rukom, pokušavajuæi darazmišlja. Njegov otac...

"Upozoravam te!" Glas Njegove Vrhovnosti je postajao sve zlobniji."Kontakti sa..."

"Cermo! Formirajte obodnu zvezdu!"Bišopovi su pokvarili stroj i formirali preciznu falangu uperenu upolje.

Vazduh je brujao dok su se njihova èula udruživala, brišuæi prepletena poljaostalih Porodica.

"Neæu trpeti ometanje", mirno je rekao Kilin. "Ovo nije ni ðavo nibog-ubica. Ostavite nas!"

"Nareðujem..." Ali Njegova Vrhovnost je zaæutao kad je osetio pritisakèvrstog, stopljenog polja Bišopovih.

Oružje je spušteno sa ramena, ukljuèeno, upereno u primarne mete - poèevod Njegove Vrhovnosti.

"Mi Bišopovi zahtevamo malo vremena. Slušaj me! Pozivam se na drevnapravila, od kojih je prvo i najviše poštovano pravilo o privantosti Porodice."

Dolina je brujala od nelagodnosti. Ostale Porodice nisu se pokretale.Njegova Vrhovnost je stegao pesnice, ali samo je gledao Kilina dok je ovajponovo usmeravao èula naviše.

Nisam mogao da oslobodim znaèenja dok se ne oslobodite okruženjamehanièke inteligencije. Zato ti se nisam obratio dok si bio na brodu. On jenastanjen mehanièkim oblicima koji ne smeju da prime kljuè za Nasledstvo.

"Na 'Argu' ima maški?" Kilin je znao da su neke sitne maške izbegleuništenje i posle uspešne pobune ljudi na Snegobaru, ali mislio je da suostale nemoæne i nevažne.

Mehanièka biæa su uporna. Oni su prašina koja lebdi izmeðu sunaca.U dubokom glasu gotovo da je bilo saoseæanja dok je odjekivao kroz

Kilinova èula."Slušaj, može li moj otac nekako da nam pomogne? Ovde smo u klopci. Neki

drugi životni oblik razara èitavu planetu. Nema naèina da se oslobodimo, osimuz pomoæ nekoga moænog."

Ja sam glasnik, a ne spasilac."Reci mom ocu, ako je još živ. Pošalji nam pomoæ!"Mali um koga dodirujem šalje ti zvuke žaljenja, ako ti je to neka uteha.

Ali ništa drugo. Moje moæi mu svakako nisu na raspolaganju.Šarene niti su poèele da blede."Ne ostavljaj nas ovde!"Zbogom."Ne!"Ali veæ je nestalo.Kilin se skljokao na zemlju, potpuno iscrpljen. Obuzela ga je duboka

potištenost, nalik na oblak, i dahtao je kao da je trèao. Iz sveta je nestaloboje.

Šibo ga je povukla na noge. Neko ga je pridržao. Tobi ga je zagrlio okoramena i poveo ga napred. Bišopovi su zadržali odbrambenu formaciju. U vazduhuse oseæala napetost dok su ih druge Porodice zagledale, pazeæi da im oružjebude na dohvat ruke.

"Vratiæe se. Nemoj odustati", rekla je Šibo.Kilin je zurio oko sebe, po praznoj, prašnjavoj dolini i strojevima

ostatka èoveèanstva. "Tako je. Tako je", automatski je rekao, ne verujuæi usvoje reèi.

Prolomio se glas Njegove Vrhovnosti. "Oterali smo ga, budite sigurni.Biæe je pobeglo pred našim jedinstvom!"

Kilin je odmahnuo glavom i oæutao. Oèekivao je odmazdu NjegoveVrhovnosti istog èasa, ali èoveèuljak ga je samo besno gledao. Oèi su mu opetpostale prazne i staklaste.

Njegova Vrhovnost se okrenuo od Bišopovih i nastavio svoju drevnulitaniju. Kilin je dao znak Bišopovima; rasformirali su zvezdu i opet sepostrojili. Ali napetost, mada prigušena, nije nestala.

"Taj tip ne zaboravlja", šapnuo je Tobi."Možda ga je to sa neba poplašilo, rekla je Besen. "Mene jeste.""Teško je poplašiti èoveka koji je veæ Bog", mraèno je rekla Šibo.Kilin je tupo odslušao ostatak službe; reèi su klizile kraj njega kao

kišne kapi po prozorskom staklu.Kada je sveèanost završena, poveo je Bišopove iz ravnice. Živahno su

hodali, mada su im oèi bile uznemirene i zamišljene. Èuo je mrmljanje u drugimPorodicama. Poneko je dobacivao i izazove i pretnje. Pravio se da ih ne èuje.Seæao se oèevog lica.

Dok su prolazili kraj skupine oficira oko Njegove Vrhovnosti, èoveèuljakga je pažljivo pogledao, zaèkiljivši mraènim oèima. "Kasnije æu razgovarati satobom, Kapetane", jedino je rekao. Potom se oštro okrenuo i udaljio se.

Javila se Aspekt Grej:Taj Vrhovnost... izgleda prazan i gladan. Takvi ljudi su opasni...

govorili su drevni.Kilin je klimnuo, ali u poreðenju sa onim što su Bišopovi upravo

izgubili, mišljenja obiènih ljudi delovala su prilièno beznaèajno.

Peti deoNEBESKI SEJAÈ

1.Poslednji zraci sunca probijali su se kroz mraène oblake, bacajuæi pruge

blede svetlosti po brdu kojim se povlaèila Porodica Bišop. Kilin se zaustavioda se osvrne. Zaštitnica je upravo stigla da podbrða ovog skljokanogplaninskog lanca i tu æe se zaustaviti da im èuva leða.

"Drži se dok stignemo do vrha", javio je Cermu.- Dabre, - odgovorio je Cermo preko minimalnog koma. Pazili su da poruke

budu retke i tihe, kako bi izbegli da ih otkrije potera Kibera. - Ponestajenam puce. -

Kilin nije odgovorio jer nije mogao ništa da uèini. Ni glavninaPorodice, gde se on nalazio, nije imala mnogo municije. Pošto su Kiberi moglida napadnu iz svakog pravca, nije bilo smisla pojaèavati ni prethodnicu nizaštitnicu.

Cermo je morao da koristi ruke i energetske zalihe da poskida male,cevaste stvari koje su pratile Porodicu. Bile su velièine psa, nalik namalecke Kibere, sa crvenkastim kuæištem i aluminijumskim nogama. Iakonenaoružane, pratile su Porodicu još od propasti kod postaja za generisanjemagnetnih polja. A pokazale su se i pametne; držale su se pozadi i razilazilekad bi Cermo poslao ljude da ih pobiju, time još više usporavajuæi Porodicu.

Èak i jedan kiborgovani insekt mogao je da oda njihov položaj, a udolini koju su upravo napustili bilo je hiljade dobrih skrovišta.

Nastavio je uzbrdo. Stopala su mu bila u plikovima i pokušavao je damalo poštedi levo, pa je hramao. Kroz nogavice na butinama ušlo mu je malovode i ucedilo se u mrežaste èarape. Nikakav tehno èizama i kompresora nijemogao da umanji pritisak na bolno, zapaljeno tkivo njegovih peta.

Voda je došla iz gejzira koji su iznenada izbijali iz peskovitogkanjona. Prelazili su ga punom brzinom odmah posle bitke. Nije bilo vremena dase stane i proveri, i sada su desetine pripadnika Porodice hramali zbog istepovrede.

- Našla sam Džoslinin biper, - javila je Šibo. Ona je veæ prešla prekovrha, vodeæi predvodnicu. Kilin je poslao kratak zvižduk umesto odgovora,nadajuæi se da æe to biti manje upadljivo od ljudskog glasa ako Kiberi slušajukom.

Poruka je izazvala slabašno veselje. Džoslin je vodila drugu porodicePorodice, odseèenu tokom bitke. Znaèi, rezervni plan za povlaèenje jefunkcionisao; Džoslin je našla put preko paralelnih grebena i kroz niskekanjone iza njih, ostavivši oznaku, prema planu. To je znaèilo da njenaskupina nije morala da zaobilazi Kibere, što je opet znaèilo da tuðinci moždauopšte ne jure Bišopove. Slabaèak dokaz, ali Kilin je dozvolio sebi malo nade.U ovom trenutku nada je bila neophodna koliko i energija.

Ali Šibo je nastavila, - Još mrtvih, - i Kilin se opet smraèio.Zagrabio je iz rezervne snage i preskoèio poslednju liniju neravnog

kamena pred samim vrhom. Crveni zalazak sunca se za trenutak probio kroz gusteoblake, bacajuæi oštre senke u daleke plitke jaruge. Stigao je na vrh, savzadihan. Za trenutak je raširio èula i uhvatio Šibinu zelenu taèku. Zumirao jei video da se njena skupina širi u stranu, zauzimajuæi odbrambene položaje.

Ukljuèio je punu snagu i spustio se nizbrdo u nizu skokova. Kompresorisu mu brujali, pa je pustio da veæinu udara primaju potkolenice, ali stopalasu mu urlikala od bola.

Jaruge su bile ispunjene biljem neobièno nežnih listova. Usporio je dabi se probio. Bodljikavo drveæe stvaralo je gust krov nad njim dok je prolaziopored èlanova Porodice u senkama. Debela, obrasla debla i dalje su se držalanesigurnog tla i veæ su poèela ponovo da se uspravljaju, pokušavajuæi dadosegnu nebo duž novih vertikala. Mada su se u tihoj, zaèaranoj šumi videlesveže èistine i novi potoci, izgledalo je da je život u stanju sve da istrpi.Oštri otisci šapa govorili su o opstanku velikih životinja, mada ih je Kilinretko viðao sem izdaleka. Podjednako su se plašile maški, Kibera i ljudi.

Zatekao je Šibo kako sedi u podnožju padine, zagledana uvis. Pratio jenjen pogled i ugledao telo kako visi sa velikog, èvornovatog drveta. "Nekonaš?" upitao je.

"Nebre. Izgleda kao Pub", rekla je ona.Nekoliko èlanova Porodice takoðe se približilo drvetu. Ženino èvornovato

telo njihalo se na užadima od èvrstog tkanja, vešto prepletenim. Èitave grudii stomak ispupèili su se od onakvog staklastog, prozirnog plika kakav je Kilinveæ imao prilike da vidi. Ovom je sa vrha veæ curila mleènobela teènost.

"Izgleda spreman. Uskoro æe da prsne", rekla je Šibo."Jeste. Koliko davno je Džoslin prošla ovuda?" upitao je Kilin."Par sati. Biper je veæ bio prilièno tih.""Gde je bio?""Tu gde sam sedela.""Znaèi, ili ga je ostavila da bi mi videli ovo...""Ili ga je neko ostavio tu zbog bipera.""Dabre - pošto je ona otišla."Šibo ga je pogledala, a jagodiène kosti kao da su joj zatezale potamnelu

kožu. "Koje?" nesigurno je upitala.Kilin je pokušao da razabere kako Kiberi razmišljaju. "Zašto bi nam

Džoslin pokazivala ovo? Verovatnije je da bi želela da zaobiðemo."Šibo je klimnula. "Znaèi, neki kiber je našao biper i ostavio ovo."Kilin je zakoraèio unazad i zagledao se u mrave što su se rojili preko

lica leša koji se polako okretao na vetru. "Možda je ostavljen da naszaplaši."

"Vidiš ono?" pokazala je Šibo.Ruke i noge bile su probušene. Iz krvavih rana virile su zelene

stabljike sa velikim žutim pupoljcima. Cveæe kao da je raslo iz žene.Kilin je osetio da ga zahvata jeza muènine, jer setio se Bogomoljkinih

grotesknih skulptura. Ista užasna tema. "Zašto bi Kiber to uèinio?""Kombinovao je biljku i životinju", rekla je Šibo."Nekakva poruka?""Èemu?""Za tuðince je bitno što su tuði." Besno je pljunuo na zemlju. Zašto i

Bogomoljka i Kiberi stvaraju ovakvu 'umetnost' spajajuæi ljude i cveæe?Jedan muškarac je prišao i ispružio šaku sa nožem da preseèe užad."Ne!" Kilin ga je brzo udario po šaci."Samo sam hteo...""Ne diraj.""Da ga skinem, da ubijem tu stvar što raste unutra.""Verovatno je ozvuèena. Skineš je, zazvoni alarm, Kiberi se sjure

ovamo."Èovek je bio besan. "Ostavi da raste, izaæi æe napolje i postaæe još

jedan Kiber!""Nebre", rekla je Šibo. "U nama sade neke svoje pomoænike, a ne njih

lièno."Èovek je žmirnuo, prebledeo i udaljio se. Kilin se zagledao u šumu, gde

su se Bišopovi skupljali posle dugog povlaèenja. Samo bi se skljokali, netrudeæi se èak ni da se oslone o drveæe, i ležali su sa rancem pod glavom.

"Iscrpljeni smo", zemišljeno je rekao."Ne smemo ovde da stanemo", odgovorila je Šibo. "Kiberi znaju ovo

mesto."Klimnuo je. "Mogli bi da se vrate."Pitao se da li je Kiberima možda teže da se kreæu i tragaju po mraku.

Verovatno nije, jer setio se da se njihova uroðena optika zasniva nainfracrvenom. Što znaèi da sve gušæi sumrak neæe Bišopovima doneti nikakvuprednost.

Pošao je u sredinu skupine i seo sa olakšanjem jer je time dosta pomogaosvojim stopalima. Zemljotresi su stresli veæinu neobiènog, trouglastog lišæana zemlju, pružajuæi im veoma udoban ležaj za odmor. Nadolazeæi Bišopoviuopšte se nisu èuli, a zalazeæe sunce bacalo je na sliku blagu, umirujuæusvetlost.

Stopala su mu vrištala od želje za odmorom, ali nije se usuðivao daskine èizme iz straha da kasnije, kad mu stopala oteknu, neæe moæi ponovo daih obuje. Bio je u iskušenju da raširi èula i na brzinu vidi brojno stanje,ali obešeno telo

ga je nateralo da bude oprezan kada je bio u pitanju èak i najslabijeelektromagnetno zraèenje.

U svakom sluèaju, znao je otprilike koliki su im gubici. Porodica Bišop

bila je spoljašnje krilo u napadu, relativno manje opasan položaj s obzirom naotvoren put za povlaèenje. Ušli su u bitku pošto su prednje jedinice iskoèileiz skrovišta u tunelima Kibera. Bitka se odigravala na ravnici ispod zgradamagnetnog generatora. Skrivene jedinice su se pojavile taèno usred Kibera.

Kilin je bio svedok sudbine tih odvažnih Porodica. Odnos snaga mora daje bio bar jedna Porodica na jednog Kibera. Prvi juriš je oborio dva Kibera isve je izgledalo dobro. A onda su muškarci i žene poèeli da padaju po ravnicikao da ih je oduvao nekakav bezvuèni vetar. Kilin nije uspevao da uhvatinikakav trag mikrotalasa, optièkog, pa èak ni kinetièkog oružja. Ljudi supadali usred koraka, kao da ih je uhvatio i tresnuo o tlo neki nevidljivi div.

Juriš se naglo prekinuo. Porodice su se pregrupisale iza oborenih,zadimljenih Kibera. Èak i tamo ih je neko oružje pogaðalo, jednog po jednog.Pokušali su da se probiju prema magnetnim generatorima koji su se nadvijalinad njima nalik na praovugaone, blatom obojene bregove - i izginuli nadesetine, a samrtni krici odzvanjali su preko koma.

Bišopi su odgovorili na znak za napad Njegove Vrhovnosti. Još Porodicapohrlilo je preko dalekih bregova. Raširili su se i pošli u kratkim trkovimaizmeðu zaklona u jarugama, izmeðu drveæa i iza stena. Bojno polje bilo je sivapustopoljina, nastala posle nedavnog izlivanja magme koje je uništilo savživot. Kilin nije znao je li to bila sluèajnost ili namera. Kiberi su veæizbušili tunele u tek ohlaðenom jezeru lave. Pukotine u pokorici pružale sukakav-takav zaklon dok je Pleme silazilo i zasipalo vatrom èetiri preostalaKibera.

Da su to bile maške, direktni pogoci bi im otkinuli noge i spržiliantene. Ovako se nije dešavalo ništa. Kiberi bi zastali, kao da procenjujusituaciju, a onda bi nastavilli da pogaðaju ljudske mete, kao da po njima nepada ništa ozbiljnije od dosadne letnje kiše.

Kilin je trèao usred Porodice. Video je kad su prvi Bišopi pali inaredio je da svi naðu zaklon. Zasuli su zajednièkom vatrom najbližeg Kibera,i uspeli su da mu raznesu nekoliko dodataka. Ali èak i prirodna, naborana kožaodbijala je sve hice.

Kilin nije poverovao u to dok nije sam tri puta uzastopce pogodioizloženi trbuh stvorenja. Tek posle tri neuspeha, jer zraci su se pretvorilisamo u plavièasto svetlucanje u vazduhu, primetio je blago talasanje vazduhaoko Kibera i osetio u èulima pucketanje jonizovanog vazduha.

Tada je naredio povlaèenje. Njegova Vrhovnost se smesta ubacio u Kilinovkom i prokleo ga, zahtevajuæi novi napad svim snagama. Kilin je za trenutakoklevao, a Bišopi su umirali svuda oko njega. Haos bojnog polja besneo mu je uèulima, zaslepljujuæi ga samrtnim kricima i molbama za pomoæ.

Morao je da se odupre stoleæima dugoj tradiciji Porodica, apsolutnompravilu prema kome Starešina Plemena mora da se sluša u svemu, naroèito u žarubitke. Zastao je, u agoniji, i tog trenutka ugledao je Lorena, deèakaTobijevih godina, kako eksplodira. Deèak se jednostavno raspao na delove.Nešto ga je pogodilo u grudi i pretvorilo ga u krvavi cvet. Iako se Lorennalazio u naizgled dobrom zaklonu unutar pukotine lave, ni kamen nije uspeo dazaustavi oružje Kibera, kakvo god da je.

Tada je naredio povlaèenje. Èinilo mu se da èuje tiho ponavljanjesliènog nareðenja i preko koma, znaèi od drugih Kapetana, ali nije mogao dabude siguran. Obezbedio je nekakvo pokrivanje vatrom za glavninu Bišopovih,ali oštro je naredio da niko ne sme ni pokušati da povrati tela palih.Izgubili su jedanaestoro povlaèeæi se iz ravnice, i još nekoliko provlaèeæi sekroz jaruge i preko grebena. Sve vreme se pravio da ne èuje besne, ludaèkekletve Njegove Vrhovnosti.

Jedino dobro u svemu bilo je što su deca, trudnice i starci ostali sakolonom za snabdevanje. To je bilo poboljašanje u odnosu na sukobe sa maškamana Snegobaru. Ipak, sposobnosti Kibera to su višestruko nadoknaðivale.

Kilin se za trenutak upitao šta æe biti kad sledeæi put vidi NjegovuVrhovnost. Hoæe li èoveèuljak narediti da Kilina razapnu, kao one nesreænikekoje je video u logoru Plemena? Bilo je sasvim verovatno. Ipak, Porodica Bišopmorala je da stigne na predviðenu taèku okupljanja. Bez Plemena, Porodica æe

loše proæi na otvorenom; suviše malo su znali o ovom svetu da bi dugo opstaliu njemu.

Kilin je trenutak odmeravao svoju liènu sudbinu u poreðenju sa potrebamaPorodice. Veæ je sasvim dovoljno upoznao taktiku Njegove Vrhovnosti.Primenjena na Kibere donosila je propast, a verovatno ni protiv maški nijebila mnogo efikasnija. Pobede Njegove Vrhovnosti odnesene su samo uz pomoæsavezništva sa maškama. A posle Kilinove neposlušnosti na bojnom polju,Njegova Vrhovnost æe svakako Bišopove ubuduæe stavljati u prve redove, kako bimogao bolje da ih kontroliše - bez obzira da li æe Kilin i dalje biti živ daih vodi.

Uzdahnuo je, a Šibo, koja je ležala pored njega, pogledala ga jeprodorno i sa razumevanjem. Znala je šta ga muèi, ali oæutala je. Kilin jeizvadio žitnu kocku i zagrizao je. Pristigao je i Cermo sa zaštinicom. Kilinse namrštio na njega, što je bio uobièajeni znak da nije raspoložen za prièu.Morao je da razmisli.

U svakom sluèaju morao je da ih povede do taèke okupljanja. Bila jepredviðena na planinskom vrhu, koji je izgleda imao neke veze sa lokalnimverskim simbolom. Tamo æe ih èekati i kolona sa zalihama. Potom, ako odluèe danapuste ludaèko voðstvo Njegove Vrhovnosti, mogu da se izvuku sa punim rancimai trbusima. Radi toga je vredelo rizikovati sopstveni život; na kraju krajeva,nijedan pravi Kapetan ne bi drugaèije odluèio.

Javio se Aspekt Artur:Logièno je oèekivati versku groznicu, èak i zagriženi fundamentalizam,

pred propašæu kakvu je pretrpeo ovaj narod. Imaj na umu da njihov stav govorio dubokom strahu koga jedva savladvaju. Oterani su iz svojih domova...

"Kao i mi", promrmljao je Kilin.Da, ali mi smo godinama živeli u udobnosti na 'Argu'."Nismo poludeli, èak ni u gorim vremenima na Snegobaru."A Sekira? Zar on nije bio neuravnotežen?Kilin se setio zatvorenog, napetog izraza na Sekirinom licu. "Nebre -

samo je bio prost i zao. Mislio je da može da se pogaða sa maškama, a one suga sve vreme koristile, i planirale su da naprave zoološki vrt od nas."

Ne bih se upuštao u pojedinosti. Ali zapamti da je Pleme ipak zabeležilopobede nad maškama, kada su im meðugradski sukobi pružili prednost. Doduše,potom je usledio silovit napad Kibera. Plus uništenje èitave planete. Njihovasnažna reakcija, njihova potreba za savršenim voðom koji otelotvoruje njihovenade, koji im kaže da govori u ime Boga - takva reakcija je sasvim u okviruljudskog.

"Pravdaš ga? Pa on kaže da je Bog!"Samo ukazujem na to da Pleme i dalje može da bude efikasno, i da za

Porodicu možda ne bi bilo dobro da ga napusti.Kilin je besno prizvao Aspekta Linga. "Šta ti kažeš?"Mudar Kapetan koristi slabosti svojih nadreðenih. Ja..."Kako slabosti?"Manje karakterne mane. Disciplina posade je najvažnija, i ne bih mogao

da krivim komandanta koji kazni Kapetana...Kilin je sabio njegov glasiæ nazad u komoru i ustao. Treba da krenu pre

nego što svetlosti sasvim nestane. Od odmora stopala su mu postala jošosetljivija. Moraæe da maršira neko vreme dok opet ne utrnu.

Izborana lica su ga posmatrala sa zanimanjem. Pogotovo jedno, ženaTelamud, kao da je plamtela od energije. Ustala je i ukoèeno pošla, krutihkolena. Raširila je oèi i poèela da trepæe, osvræuæi se. Nagnula se u stranu,a onda èuènula, kao da isprobava skoèièizme. Potom je ponovo pošla, isplazivšijezik kao da liže vazduh, i ubrzano dišuæi. I drugi su je primetili. Ustao jejedan muškarac i upitao je da li je dobro. Telamud se osvrtala kao da ih nikadranije nije videla. Poèela je da drhti. Kilin se uplašio da æe je zahvatitioluja Aspekata, da æe je male nošene inteligencije potpuno obuzeti. Drhtala jesve jaèe, a iz otvorenih usta dopiralo je duboko krkljanje. Potom je pala,potpuno mlitava.

Telamudini prijatleji su je pregledali, šamarali je, pokušavali da je

osveste. Polako je došla k sebi, bleda i izmuèena. Nije mogla da govori, aliizgledala je sposobna da hoda dalje.

Dok se Kilin osvrtao, kroz slojeve lišæa i granja probile su se kapikiše. Bila je svetlozelena, tuðinska i hladna, i kretala se u slojevima, nalikna finu èipku izmeðu drveæa.

Porodica je ležala kao da su svi mrtvi. Neki su veæ izvadili hranu, kaoda se spremaju za noæenje.

"Hejbre, kiša", zbunjeno je rekao neko."Nikad ne bih rek'o da æu mrzeti kišu", odgovorio je drugi glas. "Na

Snegobaru je nikad nije bilo dosta. Ali sada...""Voda gore, voda dole", rekao je Kilin. "Imam je više u žuljevima nego

što nebo može da iscedi.""Bar æe Kiberi odustati od izlaska", dobacio je neko.Kilin je odmahnuo glavom. Ovo pametovanje bilo je bez osnove, ali u

glasu se oseæala duboka iscrpljenost. Prisetio se starih prièa. "Seæate seIsusa?" upitao je. "Velikog Kapetana? E, pa ja sam još veæi, jer hodam po viševode nego on."

Šala je izazvala smeh, i nekolicina je i ustala. Bili su preumorni da semnogo opiru, ali Kilin je znao da æe uskoro potrošiti sve rezerve. Onda æebiti spremni na pravu pobunu.

"Ajdebre", pozvao je. "Hodajte ponosno! Veèeras imamo duplo sledovanje."Raspoloženje se malo popravilo i kolona je polako zašla u sve gušæu

tamu.

2.Kvat je progonula Ništake obuzeta neobiènim raspoloženjem.Uživala je u brzim udarima koje je mogla da izvede, jureæi od jedne

skupine upanièenih Ništaka do druge, sekuæi ih, pržeæi i bušeæi. Bio je tovrhunac njenog plana, i velika radost.

Ipak, prožimala su je neobièna oseæanja. Oseæala je bol zbog svakogumiruæeg Ništaka. Kad bi preplašeno pobegli, oseæala je trenutak groznièavogdrhtanja.

To ju je uznemirilo, malo joj usporilo ruke, pomerilo nišan. Odmah sejavila Bek'dal. #Prebaèaji! Unesi korekciju!#

#Da, da#, odgovorila je Kvat, nadajuæi se da nošci neæe primetiti kolikoje uzdrmana.

#Gonite ih!# zaèuo se gromki pokliè naoružanih nožaca. Kvat sepridružila jurišu.

Uz neravne grebene, kroz sive ruševine maški i poèupane zelene šume, papreko uništenih stepa ovog ošteæenog mesta, gonili su glupe, bezumne Ništake.

Kvatin vešti plan potpuno je uspeo. Njen zarobljeni Ništak, pušten uoblasti gde su primeæena najveæa stada Ništaka, smesta je potražio sebisliène. Siæušan aparat prièvršæen na Ništaka davao je nekoliko puta dnevnosignal za lociranje. Kvat ih je pratila i pogodila je da nameravaju ponovo danapadnu neke od magnetnih postaja koje kontrolišu kretanje Kosmièkog Kruga.

A sada se klopka koju im je postavila zatvorila, uhvativši hiljadeštetoèina. Dok je žurila kroz fabriku maški, tragajuæi za skrivenim Ništacima,u njenu auru probio se gromki Tukar'raminin glas.

*Ti si zaista lukava i vešta*, rekla je. *Pratila sam odvijanje tvogplana. Ipak, pazi da ne rizikuješ mnogo u ovim obraèunima.*

#Pojaèani smo oružjem, velika. Ne strahuj#, odgovorila je Kvat.*Imam za tebe i lepe vesti. Druga šifrovana ploèa, od dve koje si donela

sa broda Ništaka, sada je dešifrovana koliko se moglo. Veoma je vredna.*Kvat je osetila kako se Bek'dal, koja se penjala obližnjom padinom, puši

žuækastom ljubomorom. Pravila se da je ne primeæuje. #O? Onda sam dvostrukosreæna. Ali... ko ih je preveo?#

*Prosvetljeni.*Kvatini podumovi poèeli su nekontrolisano da brbljaju od zaprepašæenja.*Vešto su prošli kroz guštaru sabijenog znaèenja u tim ploèama.*#Zar ovde obitavaju i Prosvetljeni?#

*Te dve ploèe bave se velikim pitanjima.*#Govoriš direktno sa njima... sada?#*Da, preko mora sunaca. Primila sam uputstva od svih onih Prosvetljenih

koji se nalaze dovoljno blizu u ovom sistemu da poruka može da stigne od njih,s obzirom na ogranièenu brzinu svetlosti. Dvoje ih je ovde, nadgledaju našugradnju u orbiti. Èak i sada raspravljaju meðu sobom.*

#Da li Prosvetljeni znaju odgovore na ono što me toliko muèi?# požurilaje Kvat.

*Kvat...*#Šta je sa smræu? Ima li znaèenja u ovome što radimo, znaèenja mimo

naših konaènih dostignuæa? Šta je sa...#*Odgovore u koje svi mi verujemo - Sumaciju - dali su sami Prosvetljeni.

Ta mudrost je istinski drevna. Oni se više ne bave ttm pitanjima. Pokušavajuda ostvare naš veliki cilj. Seæaš li se šta sam ti ranije otkrila, ono otvojoj prirodi?*

Kvat je, zbunjena, zastala da razmisli. Upravo se probijala kroz šumuizuvijanog drveæa, sa èijih debala je bila oguljena kora (jesu li je pojeliNištaci? upitala se). Tražila je mete. Ali Bek'dal je veæ sredila dvojeNištaka koje je Kvat pratila, i sada je glasno objavljivala svoju bednupobedu, iz èiste uobražnosti. Kvat se okrenula i sjurila niz padinu. #Razumese, seæam se svega što mi je otkrila Tukar'ramin. Ja sam Filozof, tako sirekla.#

*Odnosiš se prema toj temi sa oklevanjem?*#Da... pitam se zašto sam baš ja izdvojena.#*Tako su odluèili geni. U nama se nalaze deliæi one drevne rase; veèito

izbijaju na površinu u nama.*#Više bih volela da budem èist, žestok borac!#*Ništa ne možeš biti èisto, Kvat. Takvo je nasleðe one izgubljene vrste

- da se svi aspekti života prepliæu.*#Ali meni se to ne dopada!#*Nije bitno. Tvoj bol, tvoja neodluènost, tvoje postavljanje pitanja èak

i posle konaènih odgovora - to je tvoje iskušenje, tvoj posao i tvojasudbina.*

#Više bih volela da budem sigurna!#*Sigurnost pripada onima koji ne postavljaju pitanja. Takvi su gotovo

svi nošci. Savladali smo materijalni svet, razumemo kako deluje. Ali nepostavljamo pitanja kao ti, Kvat.*

"Volela bih da sam kao ti!# povikala je Kvat obuzeta èudnimusamljenièkim gnevom.

*Kao Filozof, sada bi veæ trebalo da znaš da su davno usaðene genetskeosobine u tebi izazvale posledice koje su nepredvidljive i uznemirujuæe.Štaviše, vremenom æe se pojaèavati. Možda æeš steæi prirodu tih drevnih biæa,ili æeš imati kombinaciju njihovih i naših osobina.*

#Ne vidim naèina da saznam odgovore na moja pitanja.#*Ima i drugih pitanja, Kvat, možda i važnijih. O tome ti donosim vesti.

Ploèe koje si mi donela sadrže dovoljno podataka da Prosvetljeni zamisleodvažnu pustolovinu, nešto što se nošci nikada nisu usuðivali da pokušaju:putovanje do samog središta Galaksije.*

#Ali svi tekstovi kažu da je to nemoguæe - i sama si to rekla. Mašketamo drže ogromne snage.# Kvat se gegala kroz blatnjavu moèvaru, ispresecanujarugama. Veliki potresi ozbiljno su razorili ove planine.

*Ploèe govore u vremenu kada su organska biæa - možda oni sa kojima smospojili svoje gene - prišla blizu crnoj rupi u samom središtu. Možda postojinaèin da se uðe, bez uplitanja maški. To æe, doduše, zahtevati sve našesnage.*

Kvat je stala pred provalijom. Sa druge strane bili su ljudi koje jetražila. Oznaka koju je postavila blesnula je za mikrosekundu; i njen Ništakse nalazio u ovoj družini. Ali sada nije mogla da misli na lov.

#Prijavljujem se, telom i dušom, za takav poduhvat.#*To æe možda zaista biti potrebno.*

Nešto u Tukar'ramininom glasu nateralo je Kvat da pita dalje. #Možemoli.... mnogo da nauèimo u središtu Galaksije?#

*Nadajmo se. Maške kriju svoje aktivnosti u nekoliko unutrašnjihsvetlosnih godina. Prosvetljeni su milenijumima nagaðali razloge njihoveveèite trke za pulsarima i njihovih skrivenih opita. Ne možemo se ni nadati daiskorenimo ta stvorenja dok ne saznamo njihove najdublje, možda najopasnijesposobnosti.*

#Moje sposobnosti su osrednje. Ne znam ništa o...#*Imaš nešto što je nama neophodno.*#Šta? Kako je to moguæe?#*Tvog Ništaka.*#Ja... ja ga ne...#*Osetila sam tvog malog putnika još dok si bila u Košnici.*#Ovaj... nameravala sam da...#*Znaj da ja razumem tvoja unakrsna strujanja i tamna raspoloženja, Kvat.

Odavno nismo imali Filozofa u Košnici. Odluèila sam da te pustim da pratišsvoj unutrašnji kompas.*

#Moj Ništak...#*Možda si ga zadržala kao ljubimca; nošci su veæ radili takve stvari. To

nije zloèin. Zapravo, upravo tvoje tajno zadržavanje jednog štetoèine dokaz jetajanstvene mudrosti koju Filozofi èesto imaju. Èak i nehotice. Dobro sestaraj o svom ljubimcu.*

#Ne, ja...#*Da?*#Nemam ga više.#*Šta?*#Koristim ga da otkrivam druge Ništake.#Kroz Tukar'ramininu projektovanu auru proneo se alarm. *Sami

Prosvetljeni ga žele! On je bio zapovednik broda kojim su došli ovamo - brodakoji moramo osvojiti.*

#Ali, ja...#*Naði ga!*Posle tog nareðenja Tukar'raminina aura je izbledela i nestala kao da ju

je odneo vetar. Kvat je oseæala da Tukar'ramin žuri kako bi prenela podataknekuda daleko.

Trebalo bi da oseæa oduševljenje zbog ovakvog preokreta. Ploèe koje sunašle ona i Bek'dal sada su se pokazale važnijim nego u velièanstvenom snu.Njen Ništak je nekako ispao kljuè za njih zbog broda. Kvatin prekršaj - što jekrila Ništaka i što je preæutala o njemu u razgovoru sa Tukar'ramin - kao danije ni primeæen.

Ali ipak je bila ozbiljna i zamišjlena dok je žurila ka šumi. AkoProsvetljeni ne znaju da odgovore na njena pitanja, ko meðu nošcima može? Jeli moguæe da je užasna vizija potpuno praznog i besmislenog svemira taèna, èaki na najvišem nivou?

Nemirno je raširila auru, nadajuæi se da æe osetiti oštar ukus svogNištaka. Neæe biti lako da ga naðe oslanjajuæi se samo na nekoliko brzihbleskova njegovog oznaèivaèa. Ubacila ga je u njegovu grubu opremu, uelementarna pojaèanja nalik na grubu karikaturu moænih aparata nožaca.

Nikad nije ni pomislila da æe morati opet da pronaðe baš tog Ništaka,nego samo stado kome se pridruži. Kakva gužva!

Uhvatila je elektro-miris Ništaka raširenih po gustoj, lisnatoj masišume. Ovako na otvorenom bilo je teško utvrditi da li je meðu njima i njen.Pojaèala je ulazne signale - i jeknula.

Na sve strane ružne horizontale i vertikale. Nepromenljivo, prigušenosvetlo. A uz njih kovitlaci snažnih plima.

Neme nijanse iscrpljenosti i bola. Gorko crveni zadasi straha. Žutisram.

Grebuckavi ponos. Glasna, treskajuæa zbunjenost. Smrdljiva zavist, gorkazloba i nerazumljive, blatnjave èežnje.

I sve se to kuvalo, nerazumljivo, pod uljastim mrljama èula. Bilo je

teško poverovati da su Ništaci toliko beslovesni!Kroz njihove umove lebdeo je èudan polurazum. Neprekidno su ih muèila

rastrzana èula. Èitav tok misli stalno su im prekidale poruke o okolini, ogladi, o veèitom polnom signaliziranju (èak i tako iscrpljeni!) - njihovipretrpani, naopaki, mali svetovi.

Kvat je nesigurno uperila auru ka jednom Ništaku koji je ležao nekolikobregova dalje. Je li to njen?

Nije mogla da razabere, zapljusnuta brzim talasanjem kratkih, grubihopažaja. U ovoj lepljivoj moèvari nije èak uspevala da izdvoji njegovepodumove. Potrudila se da mu se mišiæi ukoèe, kako bi ustao sa mesta gde jeèuèao. Da li joj je to bilo poznato?

Jedan od njegovih gornjih udova pritiskao je neku meku stvar na lice.Ne, u lice. Užasan slankasti nalet rekao joj je da su to bila usta, moždanjegova glavna. Nema sumnje da je uživao u neviðeno uveæanom sistemu ukusa,jer je hrana slala prodorne nalete kao lava tople pljuvaèke preko celeunutrašnjosti usta.

Ostali su zurili u tog Ništaka. Primetila je da bi ih uznemirilopljuvanje hrane na zemlju, gde bi možda oštetila bilje. Ovi Ništaci su mršavi;traæenje hrane izazvalo bi podozrenje. Ne sme ih poplašiti pre nego što naðesvog Ništaka, inaèe æe pobeæi u panici. Kvat je naterala stvorenje da progutahranu, samo da bi se oslobodila ukusa.

Šta rade ovako primitivni oblici? Nije ovako ušla u svog Ništaka;postajala je veštija. Radoznalost ju je gurala dalje.

Naterala je Ništaka da stane na jednu nogu, pa na drugu. Oseæanjedvonožne nestabilnosti bilo je neobièno i uzbudljivo. Naterala ga je dazakoraèi, da se zadrži kad se zateturao da padne, a potom je privukla drugunogu do prve. Oseæanje opasnosti koja vreba, opasnosti od pada i povrede,donosilo joj je divno uzbuðenje.

Zakoraèila je ponovo, pa ponovo. Udari od hodanja pronosili su se uznoge, i brzo je nauèila da ih kompenzuje preko trapavih kolena. Imala jeutisak da jedina, èvornovata kièma leži na tapaciranom jastuèetu kukova istražnjice.

Još gore, donji deo leða je boleo. Tu su mišiæi bili èvrsto zgrèeni, kaoda im je to trajno stanje. Kakav jadan dizajn! A toliko su nemaštoviti daprosto trpe te strašne bolove!

Okrenula je glavu i ugledala iznenaðujuæe veliki deo onoga što je inaèeznala da se nalazi oko Ništaka - ali nije bilo sitnozrnaste strukture, i sveje bilo obojeno prelivima oseæanja.

Ovaj Ništak nije mogao ništa da pogleda bez direktne reakcije. Prošao jekraj niskog žbuna sa siæušnim crvenim bobicama i odmah je osetio glad. Tamnonebo trebalo je pregledati u potrazi za opasnošæu. Vlažni povetarac uvukao seu primarne nozdrve i pojavilo se upozorenje na kišu. Obližnje lice probudiloje seæanje na sreænija vremena, na smeh, toplu vatru...

Kvat je primetila da to lice prilazi i emituje zvuke koji su uznemiriliNištaka domaæina. Na licu su se videli znaci uznemirenosti. Naboranost ispodgornjeg krzna. Jedina usta su se otvorila i usne su pocrvenele, izlažuæi zube.Kratki èuperci krzna iznad oèiju približili su se jedan drugom.

Kvat oèito nije dobro upravljala ovim Ništakom, uprkos uzbudljivomotkriæu dvonožnog hodanja. Èinilo joj se da je sasvim vešta. Koliko spretnouopšte i može da se kreæe tako primitivna konstrukcija?

Ovaj novi Ništak rekao je nešto nerazumljivo. Glavna poruka je ležala uakustici govora, u glasu koji se podizao sve više dok su udari akustikepostajali sve brži. Kvat nije želela da uplaši èitavo stado pre nego što gapretraži. Osim toga, u njima je postojalo nešto duboko, element koga nijemogla da razluèi. Do sada bi se pojavili èak i skriveni podumovi. Mora da suukljopljeni na neki èudan naèin.

Ostavila je to za kasnije i odluèila da napusti Ništaka. Nema potrebe dauznemirava ostale. Glatko se iskljuèila. Sledeæeg èasa nalazila se usopstvenoj elektro-auri.

Kiša je padala po njoj, topla i neobièno prijatna. Podseæala ju je na

primamljive tokove hrane u Košnici. Uživala je u mekom milovanju vetra ivazduha. Potom je polako pošla dalje. Ova potraga za njenim Ništakom možepostati problem. Požalila je što mu nije stavila stalni, jasan signal. Plašilase da bi èak i tako tupo stvorenje moglo da ga primeti. Pa dobro; nastavila jeda se probija kroz sve jaèu kišu.

3.Ponovo je zalazilo sunce kada su prešli poslednje uzvisine i dokopali se

same planine.Kilin je gledao crvenkasto sunce kako tone iza narednog vrha u

planinskom lancu koji se protezao ka jugu. Presporo je podešavao èula na ovuplanetu, koja je imala godišnja doba blaža nego na Snegobaru. Manjagravitacija i duži dani poremetili su mu ritmove. To se videlo na svima,pomislio je dok je posmatrao zaštitnicu Bišopovih kako polako napreduje uzpadinu od crnog granita. Posle noæašnje kiše došao je ledeni vetar,otežavajuæi marširanje. Kad im je voda prodrla u obuæu, ništa nije išlo kakotreba - trebalo bi negde da se zaustave i podese opremu. A za to nije bilovremena. Kilin ih je ubeðivao, nareðivao i æuškao, održavajuæi Bišopove upokretu kroz klizavo blato i uništene šume.

Opet se osvrnuo, tražeæi poteru Kibera. Stopala su mu èeznula zaizuvanjem, i pristao je da sedne na stenu i popusti kopèe na skoèièizmama.Najradije bi uzdahnuo od olakšanja, ali baš je prolazio Cermo a Kilinovooseæanje discipline nateralo ga je da oæuti.

Zemljotresi su preoblikovali èitav predeo. Reka u dubini vredno jekopala novo korito, pošto je bila izbaèena iz starog. Geologija izgleda da jesilno ubrzala tempo, kao da se plašila novih katastrofa. Kiša je ispunilabezbroj novih potoka blatom, pa su se širili preko ravnice kao ruke sazmijolikim prstima, puneæi smeða jezera. Potopljene grupice bodljikavog drveæavirile su iz vode, a sunce je bacalo iskošene zrake na krošnje osuðene nasmrt.

Nalazimo se blizu ekvatora, tako da bar nismo osetili hlaðenje kojeizaziva kosmièka nit. Izgleda da je uklonila deo atmosfere, te je smanjenaizolacija od hladnoæe svemira.

"Mislio sam da æe urušavanje zemlje zagrejati stvari", rekao je AspektuArturu.

Gubitak vazduha ima veæi trenutni efekat. Duboka toplota mora da se širiiz unutrašnjosti. Ipak, uskoro možemo oèekivati nova izvlaèenja iz jezgra.Pogledaj kako struna pulsira od sveže energije.

Kilin je zaèkiljio u sve tamnije nebo i ugledao oštricu linije napozadini prigušenh boja meðuzvezdanih oblaka. Bila je nepomièna na nebuèitavog dana, što je znaèilo da je Kiberi pomeraju zajedno sa planetom. Akopoène da se okreæe, moraæe da se pripreme na zemljotrese, ili i nešto gore.

Zemljotresi su opasnost samo za stanovnike Citadela ili gradova. Naotvorenom æe najveæi rizik biti klizišta, a mislim da je veæina slobodnog tlaveæ stresena.

"Možbit, sem ako èitava ova planina odluèi da æe joj biti bolje udolini."

Èuo je šljunak kako se kotrlja niz obližnju padinu, kao upozorenje, iokrenuo se taman da vidi Šibo kako pristiže iz prethodnice.

"Pleme je pravo pred nama", izvestila je. Nisu koristili kom otkako suizbili na planinu, jer bi pravolinijski predajnici mogli izdaleka da ihprimete. To je znaèilo znatno usporavanje toka podataka, ali Kilin se i beztoga oseæao dovoljno izloženo. Svaki kamièak može biti predajnik Kibera, kojièeka da ga neko nagazi ili makar okrzne.

"Puni poredak", naredio je. "Nek nas vide kako marširamo u pravojformaciji, sa opremom na mestu."

Bio je ponosan na Bišopove dok su prolazili duž strojeva Plemena,uputivši se ka vrhu planine. Porodice su bile rasporeðene na neravnim ploèamasrebrnastog granita ispod vrha, ali Kilin se nije zaustavio da podigne logor.Poveo je Bišopove pravo u središte, gde je veæ bio podignut veliki šator,

lepršajuæi na hladnom vetru. Kilin je dao znak poruènicima da ga prate i nijeusporio korak sve dok nisu stigli do èistine pod samim vrhom, gde je šatorglasno lepršao.

Njegova Vrhovnost je izišao da ih doèeka. Stajao je kraj svojih oficira,i dok je Kilin salutirao zurio je u njega sa kamenim izrazom lica i praznim,bezizražajnim oèima.

"Povukao si se bez mog nareðenja", rekao je, ne uzvraæajuæi pozdrav."Video sam da æe moja Porodica biti uništena", odgovorio je Kilin."Ko može da uništi one koji tako brzo podvijaju rep?""Pretrpeli smo velike gubitke. Osam...""Sve Porodice su imale gubitke", rekao je Njegova Vrhovnost. Potom je to

glasno ponovio, naglašavajuæi svaku reè. Ljudi su ga èuli i poèeli da pristižutrkom.

Kilin je gledao kako ogromna masa Plemena opkoljava Bišopove. Sporemalase predstava.

"To je naèin... koji moramo da poštujemo... ako želimo da pobedimo taèudovišta." Njegova Vrhovnost je izgovarao dugu reèenicu uživajuæi u njoj kaou zvuku fanfara. Izraz blaženstva mu je potpuno izmenio lice kada se obratioKilinu. "Druge Porodice nisu cvilele nad svojim mrtvima. Jednostavno sahranesvoje junake i nastave dalje, poslušno."

"Mi nikog nismo sahranili", oprezno je rekao Kilin. "Ostavili smo mrtvena polju."

"Ha! Devetaci su doneli desetak poginulih.""A koliko ih je izginulo da bi to izveli?"U masi je poèelo meškoljenje. Njegova Vrhovnost se namrštio."Ne smatramo da su ti gubici drugaèiji. Svi padaju u ime istog

plemenitog cilja.""Radije bih da poginem u napadu, nego tegleæi mrtvace.""Ne sumnjam, Kapetane. Primetio sam da imaš vrlo malo poštovanja prema

našim oprobanim metodama. Niti si uopšte svestan koliko grešiš."Kilin je zaustio da odgovori, ali se uzdržao. Ovo æe biti javno

poniženje. Ili i gore od toga. Pokušao je da smisli naèin da omekša èoveèuljkastaklastog, opèinjenog pogleda.

"Osim toga, primetio sam da si stalno na ivici nepoštovanja prema MojojSvetosti. Sve do ovog èasa bio sam dovoljno ljubazan da to pripisujem tvomèudnom poreklu sa neke daleke zvezde."

Kilin nije mogao da odoli. "Dabre, to je možda pravi razlog."Pogled Njegove Vrhovnosti izgubio je bezizražajnost. Oèi su mu potamnele

i pretvorile se u uske proreze. "Možda misliš da Božja pravila ne važe zastrane Porodice?"

Kilinu su se vilice ukoèile od napora da oæuti oštar odgovor. Jedva jeuspeo da progovori. "Svakako ne. Vaš jezik se razlikuje od našeg. Teško mi jeda govorim njime, i možda štošta pogrešno kažem. Veoma dugo smo bilirazdvojeni. Kako..." Stegao je vilice još jednom pre nego što je smogao snageda nastavi. "Kako bi iko mogao i da pomisli da ne poštujem Njegovu Vrhovnost?Taj najveæi um u istoriji naše rase!"

Debeljuškasti èoveèuljak je klimnuo kao da je taj preterani komplimentsamo opštepoznata èinjenica. Kilin je osetio olakšanje što se laskanje primabez ikakve sumnjièavosti. Takav naèin govora verovatno je svakodnevna stvar zaovog èoveka koji misli da je Bog lièno.

"Na èudan naèin pokazuješ svoje poštovanje, Kapetane. Bitka se odvijaladobro."

"Ubijali su nas kao muve.""Svaka bitka ima cenu - u tome i jeste velièina! Samo velikim žrtvama

možemo da odnesemo velike pobede. To je èinjenica koja je izmicala Starešinamai Kapetanima pre mene, a otkrilo ju je Božansko prisustvo, to jest ja lièno."

"Razumem, Vaša Vrhovnosti.""Naša žestina, naš sveti gnev, naša božanska odvažnost pred smrtnim

ranama, èak i pred smræu, podiže nas iznad èudovišta i demona koji su opselinaš rodni svet!"

To je izmamilo uzvik oduševljenja Plemena. Svima su sijale oèi, kezilisu se, okupljeni su bili kao zaèarani. Širili su nozdrve u išèekivanju. Kilinse pridružio ovacijama, kao i njegovi poruènici. Ali Njegova Vrhovnost jeprimetio oklevanje i brzo podigao ruke, uæutkavši gomilu.

"Vidim da si spor, Kapetane. Oklevaš da slediš nareðenja Moje SveteLiènosti."

"Nebre, ja..."Èoveèuljkove oèi su sevnule. "Nebre?""Ovaj, ja...""Bog Svetog Gneva ne voli reè nebre. Pogotovo od Kapetana koji beži.

Mislim da je isuviše èesto izgovaraš. Kolena!"Oficiri su istog èasa vešto udarili Kilina iza kolena tako da je pao na

zemlju. Neko mu je stegao ruke iza leða i podigao ih, tako da se i protivsvoje volje naklonio. Podigao je pogled ka privescima koji su se njihali saširokog purpurnog pojasa Njegove Vrhovnosti. Jedan je bila malecka ljudskaglava, sa širokim osmehom. Drugi je lièio na deliæ kuæišta maške, izdeljan dabude nalik na dugu stabljiku sa semenkama.

"Shvataš li da tela ostavljena na bojištu koriste Kiberi?""Dabre." Kilin se nije usuðivao da kaže ništa više; suviše lako bi

postao sarkastièan."Zagaðuju naše junaèke mrtve jajima. Demonskim jajima!""Dabre.""A ipak, iako si to znao, rešio si da ne poslušaš.""Oh, mislio sam samo na bezbednost svoje Porodice.""A kako æeš se oseæati kad budeš video demone kako pužu po brdima,

demone roðene iz tvojih napuštenih mrtvih?"Kilin nije mogao da smisli nikakav odgovor, pa je samo pognuo glavu."Deo moje božanskosti zahteva da budeš kažnjen zbog ovoga. Mogao bih da

naredim da te razapnu, da ostaneš tako sve dok izopaèene telesne teènosti neiziðu iz tebe."

Masa je poèela da mrmlja u životinjskom išèekivanju. Kilin je primetiokako Tobi polako primièe šaku oružju. Gotovo neprimetno je odmahnuo glavom.Njegov sin je sa oklevanjem spustio ruku. Kilin je potom uhvatio Šibin pogledi primetio u njemu nešto što neæe moæi da umiri. Stajala je mirno izamišljeno, na naèin koji je tako dobro poznavao.

"Mi Bišopovi", žurno je rekao, "svim srcem smo uz vas.""Žestoko? Uprkos nebeskom demonu koga smo svi videli?""Srcem i dušom. Dabre, dabre." Naterao je sebe da povièe. "Pokaži nam

pravednost."Iz mase su se zaèuli glasni uzvici odobravanja.Preko lica njegove Vrhovnosti preleteo je izraz zbunjenosti i oèi su mu

postale prazne. Usne su mu drhtale i pogledao je uvis kao da traži savetodozgo. Masa je èekala. Ledeni vetar duvao je sa planinskog vrha.

Njegova Vrhovnost je konaèno progovorio. "Velikodušnost je ponekadmudra. Sposoban sam za milosrðe koliko i za kažnjavanje, Kapetane."

Masa je poèela razoèarano da gunða."Ipak, ne mogu dozvoliti da Porodica pati pod voðstvom takvog Kapetana."Kilin je zaustio da kaže nešto, pa se predomislio. Èovek je toliko brzo

menjao rapsoloženja da nije mogao da ga prati."Tako! Odrediæu novog Kapetana Bišopovih. U vremenu iskušenja - a ovo je

svakako takvo - imam to pravo. Ti", pokazao je Džoslin, "ti æeš biti noviKapetan. Istupi!"

Džoslin je iskoraèila i vešto salutirala.Ruke su pustile Kilina i pomogle mu da ustane."Oèekujem u svemu trenutnu poslušnost.""Dabre!""Odmah poèinjemo planiranje naredne bitke, velikog boja koji æe okrenuti

plimu protiv èudovišnih legija. A ovog puta æe voditi Bišopovi.""Vrlo dobro, Vaša Vrhovnosti", rekla je Džoslin. "Poèastvovani smo.""Pripremite se, Bišopovi!" povikao je Njegova Vrhovnost. "A veèeras

slavite sa ostalima iz Plemenom pobede koje æe doæi!"Dao joj je znak da se povuèe. Pošla je natraške, klanjajuæi se. Masa je

s poloviènim oduševljenjem pozdravila dogaðaj i poèela da se razilazi.Bišopovi su se zgledali sa nelagodnošæu.

Džoslin je stigla do Kilina, koji je nepokretno stajao. Tek kad je stalapred njim u stavu mirno shvatio je da treba da se vrati u stroj. Æutke sezateturao i pošao. Iza njega je Njegova Vrhovnost nastavio objavivši proslavunekog verskog dogaðaja. Pomisao na sveèanost te veèeri, posle strašnihgubitaka u svim Porodicama, izazvao je u Kilinu gorèinu. Pripadnici Porodice,zaprepašæeni naglom promenom Kapetana, zurili su u njega dok je prolazio krajpravilno postrojenih odreda. Poneko mu je krišom salutirao, a svi su sapoštovanjem klimali. Svet mu se èinio nov i svež dok je tako hodao na bolnimtabanima.

4.Kvat je hitala uz strminu. Ne bi smela toliko da se izlaže, ali morala

je da pretraži planinske prolaze u potrazi za svojim Ništakom. Èinilo joj seda mu je za petama, a onda je naišla na veliko stado i morala je da se sklonikako je ne bi otkrili.

Tukar'ramin se složila da ne sme uznemiriti stada Ništaka sve dok nebude sigurna da je nanjušila pravog Ništaka, onog koji poznaje kako radinjihov drevni brod. Da bi spreèili da njen Ništak strada u zasedama kojeostali nošci postavljaju štetoèinama u bekstvu, Tukar'ramin je zaustavila svenapade. Sada je sva pažnja bila usmerena na Kvatinu potragu.

Ali gde je taj Ništak? Njegova oznaka se nije javila na vreme. Verovatnoje ošteæena.

Nova komplikacija je iznervirala Kvat. Daleko je izbacila svojuelektro-auru i uhvatila miris Ništaka pomešan sa planinskim senzo-vazduhom.Da, skupljali su se tamo. Kakva prilika! Nošci bi mogli da potamane velikibroj te gamadi èim Kvat bude uhvatila svog Ništaka.

Sa položaja na kome se nalazila, visoko na kamenoj padini, imala jedobar pregled neravnih, oštrih vrhova u èitavom planinskom lancu. Prigušila jenarastajuæu paniku podumova zbog velike visine. Samo èvrsta kontrola spasla juje da se ne preda dubokom strahu od visine.

Zaèudo, ovde na ekvatoru, efekat Sifoniranja samo je još podigaoizmuèenu koru planete. Bazaltni slojevi su se zdrobili, otvarajuæi velikepukotine i zarivajuæi ih u utrobu planina. U daljini je videla pravilnu, obluplaninu kako bljuje mastan dim u vazduh ionako pun crne prašine. Pošast jeprosekla široke useke kroz šume i ravnice. Rudnici maški su se urušili. Ipruge su izlomljene i zatrpane.

Baš dobro, ali ruševine su pružale štetoèinama bezbroj moguæihskloništa. Kvat je balansirala sa šest nogu na samom vrhu planine. Glavni skupNištaka bio je za jedan vrh dalje, i nadala se da su im èula tupa koliko i ubitci, inaèe bi mogli da otkriju njeno prisustvo.

*Kvat!* zaèula je Tukar'raminin poziv. *Imam tužne vesti.*#Moj Ništak?# uzbuðeno je odgovorila Kvat. #Neko ga je ubio?#*Ne, mnogo gore. Nastupio je sukob meðu Prosvetljenima.*#Šta...? Kako...?# U Kvat je zavladao haos. #Ali oni poseduju najviša

znanja naše vrste!#*Da.*#Kako mogu da se ne slažu?#*Ni meni nije jasno, malena, a mnogo sam mudrija od tebe. Ovo je prvi

put da sam ikada prikljuèena na saopštenja Prosvetljenih. Ukljuèiti se u deliætog toka, to je kao da oseæaš ogromne, pokretne spojeve, plime u samoj duši.Ne traži da ti opisujem, jer ne umem. Sukob besni meðu njima kao da se suncasudaraju na mom nebu. Ja... još se oporavljam i vraæam poremeæenu ravnotežu.*

#Razumem#, rekla je Kvat, mada nije razumela. Tukar'raminini signalisadržali su duboku, usisavajuæu struju sumnje i sivog straha.

*Neki Prosvetljeni ne žele nikakvo zalaženje u Galaktièko Središte.Strašno se opiru.*

#Ali... zašto?# Kvat je drhtala od sopstvene odvažnosti da ispituje takoveliko biæe kao što je Tukar'ramin o još veæim velièinama, o Prosvetljenima.

*Oseæaju da iza toga postoji neko veæe ustrojstvo. Možda je to delomaški, kako bi nas privukle u središte.*

#Ali to je naš istorijski cilj, tako si mi rekla.# Kvat je opreznoformulisala prigovor reèima same Tukr'ramin.

*I meni su tako rekli, i do ovog èasa nisam sumnjala u to. Ti siFilozof, Kvat - ne možeš shvatiti kakav divan zaklon imamo mi, obièneinteligencije...*

Kvat je naslutila treptaj onoga što oseæa Tukar'ramin. Mora da je užasnokad tu sigurnost protrese prizor Prosvetljenih koji se meðu sobom ne slažu.Saoseæala je sa Tukar'ramin - a onda je shvatila koliko se izmenila od oneKvat koja je živela u Košnici. Pre samo nekoliko dana ne bi mogla ni dazamisli da oseæa prema Tukar'ramin išta drugo sem divljenja i poštovanja.

*Drugi Prosvetljeni misle da je naša istinska, istorijska sudbina daiskoristimo ove bedne Ništake, koji su neverovatnom sluèajnošæu doneli kljè zaunutrašnje oblasti.* Tukar'raminine prigušene frekvence bile su ozbiljne,zamuæene, prošarane iskricama bledunjave sumnje.

#Kakvo ustrojstvo Prosvetljeni vide u svemu ovome?#*Ne slažu se. Prouèavali su sve ove dogaðaje i neki smatraju da su

Ništaci poslati ovamo kao deo velikog plana.*#Kakvog plana?#*Još ga ne razumemo sasvim. Neke maške rade neobjašnjive stvari.

Nazivaju to 'Umetnost'. Takva dela naizgled nemaju nikakvu svrhu.*#Znaèi, nas ne treba da brinu#, Kvat je sve gledala sa praktiène strane.*Ne baš. Neki Prosvetljeni misle da su Ništaci došli u svojoj drevnoj

letelici kao pomoæ u stabilizovanju napetosti izmeðu gradova maški.*#Znaèi da su nam neprijatelji.#*Možda. Maške, kao i mi, koriste hijerarhijsko komandovanje. Biæa koja

su pre našeg dolaska kontorlisala ovaj svet bila su vrlo nisko na lestvicipoložaja kod maški. Ovo je bio obièan ogranak, operacija na ivici zanimanjamaški.*

Kvat je savladala šok zbog novosti. Sve do sada podrazumevala je da sunjihovi napori ovde veoma znaèajni, da šire užas meðu svim postojeæim maškama.

*U takvim sluèajevima, kontrola se prenosi na lokalni nivo, i dopušta sevelika kolièina stimulacije preko suparništva izmeðu podjedinica.*

#Molim objašnjenje#. Kvat je poslala prizvuke zbunjenosti.*Efikasnost potièe iz pažljivo regulisanog sukoba. Seti se koliko si

bila efikasnija u svojim naporima, malena, kada te je stimulisalo suparništvosa tvojom sestrom, Bek'dal.*

Tukar'ramininoj pažnji zaista ništa ne izmièe! Zar je projektovala svakupojedinost Kvatinog života?

*Ovakvo korišæenje meðusobnog suparništva je sveprisutno. Maške su zaovaj svet primenile uobièajenu shemu. Pojedini gradovi i fabrike dobili sudozvolu - èak su podsticani - da se takmièe oko sirovina, oko vodeæe uloge.Èak i æelije unutar živog biæa ponašaju se tako, gurkaju jedna drugu, tražebolje hranljive materije i veæe poslove. Osetljiva hemijska ravnoteža drži tajproces pod kontrolom. Kada sve ide dobro, èitav organizam napreduje.*

#Maške na ovoj planeti bile su slabe. Znaèi li da proces ovde nijeuspeo?# Kvat se setila brojnih i upadljivih znakova meðugradskih bitaka napovršini planete. Takvi ožiljci nisu spadali u 'dobru regulaciju'.

*Tako je. Kod maški, kao i kod živih biæa, postoji opasnost od takvogprocesa. Napetost može suviše narasti i poèeti da se širi. To se naziva tumor.Divlje narastanje ega - slepa agresija pojedinaènog dela protiv velike celine.Umovi maški srednjeg nivoa na ovom svetu poèeli su da se sve ozbiljnijesukobljavaju. Poèele su da koriste novo, sve opasnije oružje jedne protivdrugih.*

Kvat je osetila da shvata. #Ništaci!#Osetila je tutnjavu Tukar'ramininog zadovoljstva, a uz to i još nešto...

možda trunèica poštovanja?

*Zaista, malena. Veština tvog uma je prijatna. Ništaci su odavnonaselili kulturu maški kao obièna gamad, a povremeno su ih manje maškekoristile za sitne poslove - mada su ih najèešæe uništavale kao štetoèine.Tumor je poèeo da raste. A onda su se pokazali kao veoma korisni zaraæenimstranama. Rezultat je bio poguban. Njihovo savezništvo oslabilo je moæ maški uovom sistemu.*

#A to smo iskoristili mi.#*Upravo tako. Zato su Prosvetljeni rizikovali da pošalju našu

ekspediciju, sa dragocenom Velikom Niti, na ovo mesto tako blizu oboda moæimaški.*

Kvat je osetila da poèinje da shvata deo razmera ove prièe. Bila jeogromna, beskrajna.

#Zar nisu veæi umovi maški, bliže Jezgru, primetili šta se dešava?#*Svakako. Ali tumor se širio tako brzo, a naša sila se spustila na ovaj

sistem tako vešto, da smo uspeli da se smestimo pre nego što su oni stigli dauklone tumor. Pošto smo imali strunu, porazili smo sve ekspedicije poslate da'izleèe' ovu zastranjenu koloniju maški. A Prosvetljeni su procenili da æeekonomija spreèiti ozbiljnije protivudare. Ova ispostava suviše je nevažna dabi se isplatili veæi poduhvati oko nje.*

#Prosvetljeni su neizmerno mudri.#*Svakako. Druge maške mora da su želele da pošalju pomoæ svojoj sabraæi

ovde na neki prefinjeni naèin, da upotrebe lukavu taktiku kako biprokrijumèarili lek kroz naše straže.*

Kvat je osetila da joj se sve otvara. #Drugi Ništaci! Oni koji su došlimalim brodom. Oni su poslati kao lek?... da pobede tumor?#

*Tako veruju neki Prosvetljeni - oni koji brodiæ smatraju za smrtonosniprojektil, koga su uputili našu neprijatelji, da donese sredstva koja æe namanauditi. Zato sam dobila nareðenja da ih sažežem. Zato sam, u prvi mah,poslala tebe i tvoju sestru na njih, kako bi ih zauvek uništili.*

Tukar'ramin je zastala, a onda je nastavila mirnijim glasom.*Ali sada drugi Prosvetljeni smatraju da su ti èudni novi Ništaci važni

na sasvim drugi naèin. Da je njihova sudbina nekako prepletena sa našom. Sveje još jako zbrkano. Dokazi sa njihovog broda podržavaju obe teorije. Ubrodskim progamima i projektovanoj putanji jasan je uticaj maški. Ali onedrevne ploèe koje si našla navele su mnoge Prosvetljene da veruju kako je jošmnogo toga u pitanju.*

Kvatini podumovi kovitlali su se od bezbroj moguænosti. To ju jepodsetilo na èudna, suprotna oseæanja koja su je obuzela dok je lovila Ništakepo površini planete. #Ovaj... šta onda treba da èinim?#

Otkrila je da Tukar'ramin jasno emituje odjek njene sopstvenezbunjenosti, i to ju je uznemirilo više od svega drugog.

*Ovakvu krizu nisam videla tokom èitavog svog dugog života, mala Kvat.Pokoravam se mišljenju veæine Prosvetljenih koji su nam u dometu. Pošto je ièitava ova misija pustolovna, ta veæina se sastoji od nekolicine koji veruju uizazove, u delovanje, u brzo korišæenje moguænosti skrivenih u drevnimploèama.*

#Ali, zašto...?#Tukar'ramin se stresla, onako ogromna, odbacujuæi pitanje pre nego što

je i izgovoreno.*Ono što znam je kako. Grubi zakon materije i svetlosti, osnovne

mehanike i tananih termiodinamièkih tokova.*#Da, razume se. A ti ih duboko poznaješ.#*Ne znam zašto. To nije jaka strana naše rase, što si do sada svakako

shvatila, mali Filozofe.*#Strahuješ od divljih vetrova neodluènosti?#*Svakako. Nekad si ih se i ti plašila. Ali primetila sam gene drevne,

mrtve rase kako se pojavljuju u tebi, okupljaju se, usmeravaju. Ti æeš boljeznati šta da radiš u ovom velikom vrtlogu haosa.*

#U sukobu leži poraz. Ako se nošci podele kao Prosvetljeni...#*Da. Onda smo propali. Zahvaljujuæi samo našoj jednosmernoj žestini

uspeli smo da obezbedimo vlast nad ovim i drugim svetovima.*#Bez toga æe nas maške pobediti#, rekla je Kvat, potpuno uverena.*Onda hajde da odluèimo pre nego što nas opsedne strašna oluja sumnje!

Naði svog Ništaka, pa da završimo s time.*Kvat je odgovorila odvažnim pevajuæim basom, jasnim i oštrim. Sveèani

zvuk je bio savim zvanièan. Ipak, bilo joj je èudno - èak i sada, kada jeznala koliko su lažni svi ti gestovi pred ogromnim pitanjima koja okružujunošce, koja obuhvataju sav život.

Ponovo odluèna, požurila je uz uzanu jarugu. Našla je pukotinu blizusamog vrha, onoliko blizu koliko je mogla da se približi skupu Ništaka a da sene otkrije.

Vešto je pretraživala tamu. Osetila je slabi zadah maškomisli. Preplitaose sa bolom i prigušivali su ga zbunjenost i agonija. Verovatno je toposlednja maška u èitavom podruèju, pomislila je. Izgledalo je da je blizu,možda takoðe posmatra Ništake. Njeni tipièni isprekidani i krivudavi sistemibili su nekako prepleteni sa nejasnim mislima Ništaka, pa je bilo teškolocirati je. Postaraæe se za nju kasnije.

Ponovo je potražila. Glasovi, bleda glad, blaga muzika - i iznenada senjena elektro-aura našla u polju jednog Ništaka. U osnovi je lièio na njenogNištaka, ali Kvat nije bila sigurna da je to baš isti taj. Imao je nežnu kožu,osetljivu, sa taèkama bola rasporeðenim duž tela. Imalo je iste zdepaste alivešte ruke, èvornovatu kièmu, neobièno dugaèke noge sa neverovatno malimjastuèiæima za ravnotežu. Zraèio je tonovima oseæanja od kojih je vazduhtreperio, i Kvat je iznenada shvatila.

Ovaj je imao isti ukus kao njen Ništak jer je bio istog pola. Kakoneverovatno èudno, imati toliko razlièite polove. Èemu to? Ovaj je bio viši,teži, a odnos mišiæa prema telesnoj masi bio je 1,8 puta veæi nego kodprethodnog Ništaka u koga je ušla. Je li to razlog - specijalizacija funkcijepreko izmenjenih tela?

Ne, smesta je osetila da su te razlike posledica prirodnog poreklaNištaka. Kakav pritisak selekcije bi izazvao toliku razliku izmeðu polova?Kakvu prednost bi time mogli da dobiju? Kvat je odmah uvidela sve sukobe kojeto izaziva. Nikada joj nije palo na pamet da snažni ukusi Ništaka imaju vezesa razlikama izmeðu polova - a vazduh je prosto treperio od toga.

Znaèi, pobrkala je ovog Ništaka sa svojim, jer su oba bili izrazitimužjaci.

Pazila je da zadrži njegove mišiæe u poluukoèenom stanju, jer to jeizgleda i on želeo. Uz malo napora navela je nepotrebno komplikovane sklopovekostiju i mišiæa da se kontrahuju i opuštaju, uspešno prinevši licu alatku.Mirisi su ispunili šupljine unutar glave, a iskre prepoznavanja javile su setoplim uzvicima dobrodošlice.

Prepusitla je poluautomatskim sistemima unutar Ništaka da unesu hranu uprimarna usta. Pustila ga je da žvaæe. U Kvatinoj elektro-auri eksplodirali suoset-zvuci, i bila je sigurna da je to oseæanje ukusa onoga u èemu biæe uživa.Bilo je obuzeto uživanjem u gnjeèenju hrane, u njemu su se stvarale notepodmelodija, tvoreæi malu simfoniju zahvalnosti.

U blizini ih je bilo još troje od iste vrste. U središtu male skupinesvetlela je primitivna, otvorena oksidacija. Ništak je uživao u njenominfracrvenom zraèenju.

Kroz Ništakovu glavu prolazili su zvuèni signali. Kvat je uvidela da imje to jedini naèin komunikacije u kratkom dometu. Jesu li to zadržali kaonostalgièno podseæanje na svoje poèetke? Ili su - zapanjujuæa pomisao - idalje bili toliko primitivni?

Kvat je pokušala da potraži podumove ovog Ništaka, ali nije ih našla.Gde su kuæišta podreðenih inteligencija? Unutrašnja zbrka bila je tolika da juje bilo teško razabrati. Vratila se praktiènim pitanjima.

Ništak nije mogao da progovori ako Kvat ne preuzme na sebe još veæukontrolu. Kako treba formulisati drevnu akustièku šifru?

Polako je oslobodila usta. Izvila je usne. Povila je debeli, meki jezikkoji je - sad kad se usmerila na njegovu kontrolu - odjednom nekako ispunio

èitava usta."Dobra hrana", rekao je Ništak.Kvat je pazila da reèi budu sasvim jednostavne. Tako ima manje prilike

za grešku. Ove dve reèi su se prirodno pojavile u Ništakovom mozgu, izviruæiiz moèvare uma. Kvat ih je pažljivo ispitala dok je Ništakov nervni sistempoèinjao da prenosi uputstva ustima kako bi emitovala zvuke.

Dve reèi, gotovo najjednostavnija moguæa poruka. Dobar poèetak. Bile suu skladu sa zakržljalim gramatièkim pravilima tog jezika, neverovatnojednodimenzionalnog, gotovo bez ikakve moguænosti da se dodaju preliviznaèenja u paralelnim dimenzijama. Gotovo kao da razgovara sa crvom èistaèem uKošnici.

Ipak, ovaj pokušaj kao da je izazvao izraze zabrinutosti na licimaostalih Ništaka. Požurila je da prikrije grešku, ma kakva bila.

"Usta nekako pogrešna", izvestio je Ništakov um. Da li nešto ne valja saKvatinom kontrolom? Ostali Ništaci su raširili oèi, malo otvorili usta ipokazali one neobiène, arhaiène bele zube.

"Vatra je dobra", naterala je Ništaka da kaže. Možda æe malo složenijareèenica srediti stvar. Posebno je pazila da usne i jezik dobro obave svojposao.

Ipak, ispod mlitave kože njegovih pratilaca Kvat je ponovo primetilaklizanje mišiæa i tetiva. To je odavalo napetost, ali nije znala kako da ihprecizno protumaèi. Oko oèiju su se pojavila udubljenja u koži. Mišiæi okousta su se neobièno grèili. Da, nedostatak simetrije verovatno pokazujezabrinutost. Ili bes, a možda i pretnje? Sve ju je zbunjivalo.

A onda su poèeli da govore, a akustika je imala toliko raznovrsne šifreda Kvat nije bila sigurna ni govore li isti jezik kao Ništak u koga je ušla.

"Ne oseæam se baš dobro", naterala je Ništaka da kaže.Podigla ga je na one bedne dve noge i udaljila ga od ostalih. Ovi nisu

odmah pošli za njima. Dobro je. Kvat nije želela da ova prosta biæa naslutešta se dešava.

Akustièka zbrka koja ju je pratila potvrdila je Kvatine sumnje. Svakipojedinac iz ove skupine govorio je sopstvenim idiosinkretskim jezikom. Ustasu im tako neelegantno i nestruèno naèinjena da svaki i najmanji pomak i grèmišiæa ili hrskavice drugaèije uoblièuje reèi.

Kako je to neefikasno! Svaka reè se mora posebno stvoriti i oznaèiti uumu, udružiti sa zapamæenim reèima odreðene jedinke, a potom integrisati sadrugim reèima u njihovim primitivnim linearnim reèenicama - a sve to da bi seprenelo znaèenje.

To zauzima ogroman prostor u podumovima. Nikakvo èudo da nisunapredovali dalje od jednodimenzionalnog jezika!

Poèinju na poèetku niza reèi i moraju bespomoæno da napreduju kraj svakeskupine zvukova pre nego što uspeju da shvate celinu. Ali to je neophodno,pošto veæ moraju da se upuštaju u nevolje kako bi profiltrirali i prevelibeskrajnu raznolikost izgovora koja im zapljuskuje smešno male uši. Kakva jesvrha u dozvoljavanju tolikih promenljivosti?

Bez obzira na razlog, Ništaci su i dalje bili zabrinuti. Jedan od njihje ustao i povikao za Ništakom koga je Kvat zaposela. Kvat je odluèila da nepokušava da sredi situaciju, nego da napusti to biæe.

Ali kada je pokušala da iziðe iz malog uma, veze su odbile da seprekinu.

Povukla je jaèe. Ništa.Još jaèe. Nije uspevala da se oslobodi!Neko nejasno opažanje pokušavalo je da se probije iz njenih podumova u

prednju svest. Nije bilo vremena za to. Mora da se oslobodi pre nego štoNištaci shvate. Mogli bi da, u svom smešnom besu, oštete ovog Ništaka. AkoKvat još bude u njemu, trauma bi mogla da se vrati duž elektro-aure i nanesepovredu i njoj.

Morala je da se uz pomoæ neèega otrgne od neobièno lepljive, uporne aureNištaka. Naterala je ruke da skliznu duž tela, tražeæi neko korisno oruðe. Ah,eto ga.

Sinula joj je vrlo dobra ideja. Brzo ju je izvela.

5.Kao obièan èlan Porodice, Kilin se smesta pridružio onima koji su

podizali logor. Kolona sa plemenskim zalihama dovela je mršave zalihe dogranitnih padina, a svaka Porodica je morala da prenese svoj deo do logora.Vetar je jaèao, sve hladniji kako je padala noæ. Šator Njegove Vrhovnostidominirao je širokim kamenim platoom pri vrhu planine, a njegova garda je prednjim podizala nekakav oltar.

Kilin i Šibo podigli su svoj mali šator u pukotini u zavetrini. Tobi iBesen bili su u blizini. Izmeðu sebe su podelili sledovanje hrane i zajednièkismislili kako da skuvaju neobièno zaèinjene sastojke.

Veæina plemenskih zaliha bila je ukradena iz skladišta maški. Glavnahrana bila je lepljiva i zelena; Kilin je pretpostavljao da su i maške njomehranile i podmazivale svoje organske komponente. Zaèini æe je uèiniti jedvajestivom. Slaba nagrada za èitav dan ubrzanog marša. Kada su se Bišopovipobunili, oficiri Plemena tajanstveno su rekli da æe kasnije tokom noæi bitijoš hrane. Èitava padina planine veæ je bila prošarana malim vatrama. Kilinuse to nije dopadalo i rekao je svojima da prestanu.

"Šta to radiš?" upitala je Džoslin.Kilin je odgovorio bez razmišljanja. "Veoma smo visoko. Svako može da

uhvati infracrveno zraèenje ovih vatri, èak i iz doline. Jasno æe se ocrtavatina nebu."

"Njegova Vrhovnost je veèeras dozvolio vatre. Predstoji slavlje.""I dalje mislim...""Ti više nisi Kapetan", kruto je rekla Džoslin."Ovaj... slušaj, oboje znamo da je imenovanje Kapetana stvar Porodice.

Taj ludak nema moæ nad...""On je Starešina. Èuo si ga, pozvao se na vanrednu situaciju. I ima da

radiš šta ti se kaže." Džoslin je prekrstila ruke i hladno se nasmešila.Kilin je po njenom izrazu lica pretpostavio da je veæ dobrovoljno

prihvatila neke naroèite 'sveštenièke' èipove sa Aspektima koje je NjegoveVrhovnost i njemu bio ponudio èim su stigli. Trebalo je da oni nadoknada onošto je voða nazvao 'nebitnim' Aspektima iz skorije prošlosti. Nošenje Aspekataje toliko lièno, po drevnoj tradiciji, da èak ni mesijanski Starešina nijemogao ništa drugo sem da 'toplo preporuèi' ovu zamenu. Kilin je uspeo uètivoda ih odbije. Razgovori sa drugim Kapetanima ubedili su ga da ti èipovipodstièu fanatizam kod sledbenika Njegove Vrhovnosti.

Da li Džoslin i ovog èasa sluša nove, snažne glasove koji je podstièu daveruje i pokorava se? Ako je tako, koliko æe potrajati dok takvi Aspekti buduugraðeni u svakog èlana Porodice Bišop? Koliko njih æe tada imati snage dazadrže slobodan tok misli? Po svemu sudeæi, lokalnim Porodicama to je teškouspevalo.

Kada ju je samo pogledao, Džoslin se naljutila. "I hvala što æeš predatisistemske èipove sa taktikom."

To je barem bilo razumno. Kapetan nosi te èipove u bitku. "Hoæeš ihsada?"

"Poslaæu tehnièara da ih uzme."Kilin ju je gledao kako odlazi, oseæajuæi kako mu se utroba grèi.Lišavanje osobe zapovedništva može da ima ozbiljne psihièke posledice...Besno je odgurao Linga, pre nego što je drevni kapetan zvezdanog broda

uspeo da završi tužbalicu nad ovim neprijatnim razvojem dogaðaja. Kilin jeimao i druge aveti da to rade.

Seo je na kamen, èekajuæi tehnièara da doðe i oduzme mu poslednjaovlašæenja. Mraèno se priseæao drugih Kapetana Bišopovih koje je poznavao.Fani - tako sigurna i sposobna - koja mu je umrla na rukama. Stara Sal - kojase èasno i pošteno povukla kako bi oslobodila mesto roðenom voði... Abrahamu.

Da, samom Abrahamu. Onom koji se opušteno smešio. Onom èiji smeh je biozdrav i zarazan. Onom èije pouzdanje ništa nije moglo da uzdrma. Onom koji jevodio Porodicu Bišop kroz vremena strašnog siromaštva, vešto prozrevši sve

trikove maški istrebitelja, pokazavši im kako da zadrže napredovanje pustinje,predvodeæi sve poslove Porodice sve dok njihova Citadela nije postala ponosSnegobara.

Abraham nije privlaèio pažnju civilizacije maški, jer je predvodioprecizne, efikasne pohode koji su uzimali od maški samo onoliko koliko je biloneophodno. Uzimao je taman toliko da održi nivo koji je - iako mnogo niži negou vreme Arturovih Visokih Citadela - svima dozvoljavao da zadrže dostojanstvo.Èak ni luksuz im nije bio nepoznat. Kilin se seæao kako nikada nije propuštaopravo, mirišljavo kupanje na roðendan. Sve dok mu je otac bio živ.

Nepravedno. Propast je bila tako nepravedan kraj za Abrahama i sve štoje stvorio. Jer nisu uèinili ništa, ništa neuobièajeno, èime bi privuklitolike snage maški! A ipak su se ogromne snage sruèile na njih da ih unište.

Zašto? Zašto? Pitanje je veæ godinama muèilo Kilina. Tog dana su sedešavale stvari koje Kilin nije razumeo. Oseæanja... neobiène boje na nebu.Brzi oblaci i svetlucanje kakvo nije video ni pre ni posle toga. Kao da sepriroda pridružila napadu maški.

Ali Abraham se ipak borio. Nije posustajao. Zraèio je ohrabrenjem. Nikonije izgubio poverenje u njega, èak ni u poslednjim trenucima, kada je èvrstodržao odstupnicu, puštajuæi poruènika Fani da povede preživele u izgnanstvo.

Niko nikada nije izgubio poverenje u mog oca. Reèi su odjekivale unjemu. Èak i u porazu, bio je onakav kakav èovek treba da bude.

Ojaðen, Kilin je zagnjurio glavu u dlanove. Nanjušio je smrdljivi dim, iznao je da to nije od današnjih borbi. Pre æe biti da je od onog davnog dana.Dana kada je želeo da umre uz svog oca. Njegova èula nehotice su povezalaseæanje sa mirisom.

Zašto... tako uporno... misliš da je mrtav?Kilin je naglo podigao glavu, delom od iznenaðenja što Aspekt Grej može

da se pojavi, nepozvana, i to sa liènom primedbom. Zažmirkao je....Magnetno biæe je reklo...Odmahnuo je glavom. "Verujem u ono što sam video. Video sam kako ono što

je ostalo od Citadele nestaje u blesku. Sve je nestalo istog trenutka. Abrahamje mrtav. A uskoro æemo biti i mi."

Shvatio je da poluglasno mrmlja. Brzo se osvrnuo i primetio da ga Tobigleda. Sina radi, naterao je sebe da se ispravi. Pokušao je da namesti smirenizraz lica, i delimièno je i uspeo u tome do èasa kada je došao mršav mladiæsa instrumentima i hladnim rukama da mu izvadi komandne èipove. Mirno jesedeo, pazeæi da se ne pokrene dok mu je tehnièar otvarao zadnji deo vrata ivadio èipove koji su mu postali poznati koliko i sopstvene ruke. Kad suizvaðeni, i dalje je oseæao prazna mesta.

Bio je na dobrom mestu tako da je video kada je Džoslin došla uzbrdo dakazni jednog Bišopa, Ahmeda. Vezali su mu ruke i Džoslin ga je izbièevala.Kilin je od tehnièara èuo da je Ahmed rekao nešto nepristojno jednom Sermaku ida je Njegova Vrhovnost to èuo.

Preko takve stvari bi se u normalnim okolnostima mirno prešlo. Bilo jejasno da Bišopi imaju problema.

Kilin je nemo gledao kako Džoslin šiba Ahmeda. Setio se koliko je njemuna 'Argu' bilo teško da kažnjava. Nije bilo lakše ni gledati, ali barem nijemorao da se oseæa odgovornim.

Poèeo je da razmišlja o sklapanju pogodbe sa Džoslin, pošto je znaokoliko æe joj biti teško da predvodi Porodicu koja je veæ toliko propatila.Promena Kapetana usred nevolja nije mudar potez, a nihova situacija bila jegora od svega èega se seæao, èak i u poreðenju sa najgorim danima naSnegobaru.

Sada je u njenom blistavom pogledu u stegnutim usnama video ženu koja jeèekala upravo ovakav trenutak, i koju niko neæe moæi da nagovori da podeli sadrugim makar mali deliæ vlasti. Za trenutak se upitao da li bi i sam sliènopostupio da je situacija obrnuta. Uostalom, nije važno.

Tog trenutka osetio je kako ga napušta optereæenje položaja Kapetana,kako mu smanjuje šok i tugu zbog gubitaka. Sada može ponovo da bude samo jedanBišop. Posvetiæe više pažnje Tobiju i Šibo, i možda æe uspeti da izbegne

katastrofu koju je oseæao da dolazi, tamno prisustvo koje èeka u zasedi naovom pustom mestu.

Momak sa hladnim šakama konaèno je završio. Kilin je sa ogromnimolakšanjem ustao i udaljio se.

Šibo i Tobi su kuvali zelenu masu na pucketavoj vatri. Imala je mnogobolji ukus nego što bi iko oèekivao, što je bio sioguran znak da su svi umornii gladni. Kilin je spustio tabane u toplu, meku vodu, nadajuæi se da æe mu toisušiti plikove. Ovaj vodom bogati svet imao je svojih prednosti. Godineprovedene na 'Argu' ozbiljno su mu omekšale noge. Žalosno je pomislio nabrodske udobnosti, na bogatu, egzotiènu hranu, na obiène, ali bitne èinjenicesvetlosti i toplote. Zagledao se u izmoždena lica oko vatre. Kako brzo suzbaèeni sa neba, silom vraæeni u oèajnièko postojanje kakvo su znali naSnegobaru. Šibo ih je održala na okupu, ali snovi su im zauvek uništeni.

Nije se mogao izbeæi razgovor o boju, ali u poèetku pazili su da govoresasvim neutralno. Glasovi su im bili tihi, ozbiljni, svesni težine seæanja,suviše svežih da bi se pomirili sa njima.

Prvo su analizirali odbranu Kibera, što je relativno neutralna tema."Ako znaju odakle dolazi glavni napad", rekla je Besen, "mogu da blokirajunašu vatru."

"Hajde onda da pucamo istovremeno sa svih strana", predložio je Tobi."Teško", rekla je Šibo. "njihovi ekrani se brzo kreæu.""Svejedno, da probamo", kazala je Besen.Kilinu je bilo drago što su Tobi i Besen uspeli da savladaju lekcije

koje se moraju nauèiti bez žurbe. Brzo su odrastali. Posebno æe Besen uskorobiti dobar poruènik. Odluèna je. A Tobi se pod njenim uticajem popravljao.Kilin se setio kako je deèko isprva bio oèaran seksom, i kako je kasnije poèeoda uèi iz toga. Oseæao je mirno zadovoljstvo što se Tobi polako izvlaèi izmoèvare puberteta. I on i Besen dobro su podneli užase bitke.

A onda je Tobi tiho upitao: "Ko je poèeo da beži?" Šibo je pogledalaKilina.

"Kao i uvek, panika je poèela u pozadini", mirno je rekao."Kakoto?" upitala je Besen."Ljudi pozadi imaju bolji pregled, vide šta se zbiva.""Mislila sam da to poèinje napred.""Jedinice pozadi misle da ih niko ne gleda", rekla je Šibo."Niko napred nije poklekao", dodao je Kilin.Tobi je žmirnuo. "Znaèi, Loren nije podvio rep?""Nebre", blago je rekao Kilin. "Baš je išao ulevo, tražeæi bolji ugao da

puca na Kibera."Na Tobijevom licu primeæivalo se olakšanje. "Dobro je. Prièalo se da je

bacio oružje, okrenuo se i pobegao.""Nebre. Kiber ga je ubio na moje oèi, dok je bio u neèemu što je

izgledalo kao dobar zaklon."I Besen i Tobi su uzdahnuli, i izraz napete tuge na njihovim licima malo

se ublažio. Kilin je shvatio da naizgled nebitno pitanje Lorenovog ponašanjapred smrt za njih znaèi isto koliko i sama smrt. Neobièno, ali potpuno ljudskoshvatanje etike bojnog polja štitilo ih je od punog udara tuge; držali su senade da dobro ponašanje znaèi dobru smrt. Zavideo im je na toj odbranimladosti. Ionako im neæe dugo potrajati.

Sedeo je zadubljen u mraène misli kada je Tobi naglo progovorio: "Dobahvana."

Kilin ga je pogledao, pomislivši da govori sa punim ustima."Usta nek-ko pogveša."Kilin ga je ispitivaèki pogledao, oèekujuæi šalu. Šibo i Besen su

izgledale više zabirnute."Vatva je doba." Tobijevim licem su se pronosili grèevi, nalik na olujne

oblake.Tobi je nespretno ustao, a oèi su mu nesigurno treperile. "Ne os-æam se

baš dov-ro."Èudno ukoèenih nogu, nespretno se udaljio od vatre. "Bolje lezi",

doviknuo mu je Kilin. "Ova hrana..."Tobi je opipao nož za pojasom. Bio je vrlo ponosan na njega, oštrica je

bila od savitljivog plavog èelika, dugaèka koliko deèakovo stopalo. Tobi jekrivio usta dok je zurio u oštricu kao da gleda svoj odraz. Potom je krutozakoraèio ka debelom stablu grube kore koje je nahero virilo iz zida jaruge.Ne zastajuæi, potegao je nož desnom rukom, a levu je postavio na drvo, dlanomnaniže.

Kilin je shvatio šta æe se dogoditi jedan dug, usporen trenutak ranije.Skoèio je napred, a u grlu mu se zaèeo uzvik.

Tobi je zario oštricu u sopstvenu ruku, prikovavši je za drvo.Kad je Kilin stigao do njega, Tobi je vrištao iz sve snage. Kad mu je

ponestalo vazduha, udahnuo je i ponovo zavrištao. Kosa i lice bili su mupoprskani krvlju. Tanak crveni mlaz tekao je niz drvo, prateæi pukotine ukori.

Tobijeva desna šaka cimala je dršku noža, ali bezuspešno. Promuklo jevištao, pa dahtao, gutajuæi vazduh, a onda ponovo vrištao - sada užasnuto ibespomoæno.

"Pusti!" povikao je Kilin. Zgrabio je Tobija za desnu šaku, kojom jepokušavao da išèupa nož. Oštrica je bila do pola zarivena u drvo.

"Pusti mene, sine. Ja æu ga izvaditi."Tobi je kroz staklasti, ludaèki sjaj u oèima izgleda prepoznao oca.

Otvorio je usta, dahnuo i ponovo poèeo da vrišti."Kriviš ga!" povikao je Kilin. Od trzanja za dršku Tobi je okretao nož,

još više ranjavajuæi šaku.Crveni mlaz je narastao. Stigao je do tla i poèeo da se pretvara u baru.Kilin je pogledao Šibo. "Drži ga."Ona i Besen su brzo obuhvatile Tobija, koji je poèeo da se njiše

napred-nazad, vrišteæi i dašæuæi. Krik je postajao sve promukliji i Kilin jeznao da æe deèko promuknuti.

Pažljivo je odvojio Tobijeve prste od drške."Bol! Bol!" povikala je Šibo drevnu kletvu u žalosti."Tobi... kako, šta..." poèela je Besen, a onda je poèela da plaèe,

preplašena.Iz Tobijevog grla su se otimali jecaji. Usta su mu se izvijala, ali nije

mogao da govori.Kilin se ukopao u tlo. Skoncentrisao se i jednim pokretom izvukao nož iz

drveta.Tobi se srušio. Žene su ga spustile na prašnjavi šljunak, izbegavajuæi

baru napola skorene krvi.Kilin je bacio nož i brzo doneo svoj ranac. Našao je organiformnu krpu

uguranu u džep i isekao je svojim nožem na trake. Tobi se tresao u naruèjužena, jeèao, gutao, nerazumljivo vikao. Drugi Bišopovi su trkom pristizali.

Kilin je napravio podvez i umotao šaku dok su žene i dalje držaleTobija. Potom je Šibo sve razvezala i opet previla, znatno bolje.

Tobi je ubrzano, glasno dahtao, potpuno siv u licu."Sine... sine", rekao je Kilin. Deèko je zurio u tamu, gde se

crvenskasto svetlo širilo od dalekog molekularnog oblaka izmeðu zvezda. "Sine,šta...?"

Besen je prestala da plaèe dok su mu previjali šaku, a sada je opetpoèela tiho da jeca. Kilinu su usta bila suva, a nikako nije uspevao da iznozdrva odagna bakarni zadah krvi.

"Ja... nešto... sinulo mi. Uradi to." Tobi je jedva govorio krozstegnute, bele usne.

"Tvoja ideja?""Ja... ne znam.""Na šta je lièilo?""Veliko... klizavo. Svetleæe, skoro.""Kako je izgledalo?" upitala je Besen, brišuæi suze."Ja... Veliko, pritiskalo me. Izgledalo...?" Tobi se namrštio, zureæi u

prazno.

"Oh, zašto, zašto..." poèela je Besen.Kilin je podigao šaku da je prekine. Klimnuo je Tobiju. "Dabre, sine.

Kako je izgledalo?""Izgledalo je... svetlucavo. I... bez lica. Sasvim bez lica."

6.Izboèine i provalije u planini ometale su Kvat u bekstvu. Oštri kameni

zubi su je vrebali. Nekoliko puta se spotakla i jedva povratila ranvotežu.Sveža klizišta su se razvila u crne jaruge, osloboðene poslednjim potresom, iivicama joj strugala kuæište. Podumovi su joj brbljali, obuzeti potpunomzbunjenošæu, i jedina reakcija joj je bila da se okrene, pojuri, pobegne.

Bilo je zaista blizu. Gotovo da je ostala uhvaæena i prikovana, uvuèenau um Ništaka koga je opsela.

Ali to je bilo nemoguæe. Njen um je dobro ureðen, višestruk, sposoban daprizove ogromne kolièine znanja, da pretraži mentalne podatke u mikrosekundi,da slojevitom masom nadvlada svaki jednostavan, linearni mozak Ništaka. Dok jenosila u sebi svog Ništaka, samo mu je okrznula um. Bila je prezauzeta, pa jesamo na brzinu pogledala. Zauzimanje drugog Ništaka bilo je sasvim prosto. Alisada je videla da je svaki put padala neka neprimetna barijera.

Nikakvo ottimanje ni udaranje nije uspelo da je oslobodi od oveposlednje, oèito bedne inteligencije. Dok je pokušavala da se izvuèe,ustanovila je da joj je lièna aura potopljena u žitki, pohlepni podsloj. Bioje lepljiv i gust, blatnjavi nanos prepletenih, nesvesnih impulsa, seæanja,nejasnih podsistema.

Tu je taj Ništak istinski živeo. Kvat je osetila njegovo grubo, lepljivoprivlaèenje u trenutku iskrenog iznenaðenja. Gornji slojevi uma bili su blagii poslušni, kao hladni, glatki hodnici ispod linearnih spojeva svesti - dok jeduboko dole, u komorama obloženim i ojaèanim košèatom odluènošæu, vrebaosložen, užasti lavirint neobiène moæi.

Ili umovi. Kvat èak više nije bila sigurna je li ovaj Ništak jedinstvenainteligencija.

Najviši slojevi uma bili su kao pasivna faza, a ne upravljaèka jedinica.Tu, u prostranom, ravnom podruèju nad sirupastim kovitlacem, obitavali sudeliæi podumova. I tu je zijao ambis.

Instinkti su govorili tiho i efikasno, nikada ne prekidajuæi. Oseæanjabi naglo planula - rešetajuæi, ispredajuæi, uvek odvlaèeæi višu inteligencijuod njenih namera.

Poletni hormoni su kuljali - ne da prenesu sklopove slika ili podataka,kao kod Kvat, nego da zapljusnu krvotok hitnim zahtevima.

Organi daleko od mozga reagovali su na te hemijske glasnike, pumpajuæidruge hormone u bubnjavi tok, dodajuæi opštoj zbrci i svoje bazne glasove.

Ideje su izrastale iz te moèvare kao kristalne kule, smirenosvetlucajuæi - ali uskoro su bivale poprskane mirisnim hemijskim blatom, nalikna krv na staklu.

Svi elementi stapali su se i rvali, prave sukobljene armije koje hitajuu juriš, previru, kovitlajuæi se u divljim okršajima. Avetinjske mrljeovenèavale su krhke bedeme analitièkih misli. Klobuèavo blato gladno jeskakalo na ozbiljne grudobrane razuma, podrivajuæi stare temelje istovremenosa gradnjom novih.

Ali ta unutrašnja bitka nije stvarala samo zbrku i potpunu neodluènost.Nekako je uspevao da se pojavi jedinstven, dosledan pogled, držeæi podkontrolom vitalne, najznaèajnije delove. Njegovo delovanje kontrolisalo jebezbrojne uticaje, ne dopuštajuæi da neki od njih predugo nadvladava ostale.

Kvat se divila ogormnoj energiji potrebnoj za neprekidne sudare, aistovremeno je oseæala nekakvu mešavinu prepoznavanja i gaðenja.

Unutrašnji predeli ovog Ništaka bili su daleko složeniji nego što bismeli da budu. Nikakvo èudo da nisu dostigli tehnološku prefinjenost nožaca!Napredovali su korak po korak kroz urlikanje oluje, a svako oštro opažanjesmesta se kvarilo zbog divljih vetrova strasti.

Ali Ništak je umeo da se kliže po površini tih ispucalih, alhemijskih

strujanja. Od toga je sticao nekakvu ravnotežu i èudnu smirenost. To je lièilona naèin na koji hodaju - padaju napred, potom se spasu isturajuæi drugu nogu.To zahteva pokrete njihanja koji odgovaraju nestalnoj prirodi samog biæa.

A nije bio jedan um... a nije bio ni višestruk, sa prepleteniminteligencijama, kao kod Kvat.

Znala je da treba da obavesti Tukar'ramin. Ovo otkriæe je potpunoneoèekivano, a njegove posledice Kvat nije mogla ni da zamisli. Ali za sadnije mogla jasno da misli. Njeni manji umovi zahtevali su razlièite stvari,cièeæi i uvijajuæi se. Uæutkala ih je i donela èvrstu odluku: držaæe sedovoljno daleko od Ništaka da ne mogu da je otkriju. Moraæe da shvati šta suoni zapravo.

Lepljiva pauèina Ništakovog uma još je bila svuda po njoj. Zaklanjalajoj je vidno polje, nalik na svetlucave tragove sumnje. Kao da se i u vazduhuoseæao skeptièni vetar.

Kvat se spoticala dalje, obuzeta potpunom zbunjenošæu.

7.Kilin je bio u dubokom snu kada je planinu protresao prvi snažan trzaj.

Smesta se probudio i iskotrljao iz šatora, podigavši se na noge dok ga je Šibosledila. Drugi udar ga je opet oborio.

Oèima je trebalo nekoliko trenutaka da se prilagode. Automatski suprešle na najosetljiviji sistem, pošto ih je sinoæ ostavio podešene na noænivid. Ali od toga je predeo zaplamteo kao pod podnevnim suncem.

Svetlucanje se obrušavalo, izbleðujuæi boje i senke. Èitava nebeska kapablistala je kao zlato.

Sifon. Kosmièka nit se opet pokrenula, isisavajuæi bogatu rudu izsredišta planete. Obrušavanje stena u dubini slalo je ogromne talase. Oseæaoje kroz stopala lagano talasanje ogromnih pokreta hiljadama kilometara duboko.

"Napolje!" povikao je u kom. "Ostavite jaruge. Iziðite na otvoreno!"I on i Šibo spavali su u punoj opremi. Pokupili su rance i pošli iz

jaruge kada je primetio da Tobi i Besen još sede i obuvaju se."Pustite to!" povikao je. Zemlja je pod njim uzdrhtala, i bilo je teško

ostati na nogama. "Trèite bosi."Tobi je zbunjeno gledao u oca, još se nije bio sasvim razbudio. Dali su

mu ono malo lekova protiv bola i infekcije koje je Porodica još imala.Kilin je zgrabio Tobijev ranac, a Šibo Besenin. "Hajde!" povikala je.Kamen velièine èoveka došao je tutnjeæi kroz klisuru. Prešao je pravo

preko dva šatora nešto iznad njih. Šuplje je tresnuo i projurio. Ivice su sedrobile, i u prolazu ih je zasuo šljunkom. Odneo je i njihove šatore.

Potrèali su uzbrdo dok nisu stigli do zaravni. Kilin je pomagao Tobijuda se tetura preko delova gde je nedavno nanešeni pesak bio klizav. Deèak jejoš bio omamljen i èuvao je levu ruku. Kilin je pazio na kamenje koje seodronjavalo i sklanjao Tobija u stranu.

Jasni sjaj na nebu omoguæavao im je da izbegavaju stenje i otpad koji jetutnjao kraj njih. Nisu svi bili dovoljno brzi ni sretni; iz jaruge sudopirali krici bola i iznenaðenja.

Zaustavili su se kad su izbili na ravnu, otvorenu kamenu ploèu. Visokegranitne padine i neravni prevoj nad njima izgleda da su stresli svo slobodnokamenje. "Usmerite se ovamo!" javio je Kilin preko koma.

- Umukni! - besno je povikala Džoslin. - Bišopovi! Krenite prema mompoložaju! -

"Džoslin, ovde je sasvim èisto", rekao je Kilin.- Mene slušajte! Ne idite ka Kilinu! -Zemlja se tresla, talasala i drhtala. Bišopovi su puzali i trèali uz

prevoj, bežeæi od jaruga kroz koje je tutnjalo kamenje. Kilin više nijeupotrebio kom.

Džoslin se nalazila u blizini, na uzanoj rašèišæenoj strmini. Izgledalaje bezbedno, osim ako se obruši èitava masa planine odozgo. Pridružilo joj senekoliko Bišopovih. Ostali su kako-tako stigli do Kilina. Potresi su polakojenjali. Džoslinino mesto je izdržalo. Posle nekog vremena sišla je niz padinu

i povela svoju grupicu preko prevoja. Izišla je na kamenu ploèu gde je prekostotinu Bišopovih stajalo na velikim razmacima, kako bi mogli da izbegavajuobrušeno kamenje.

"Podrivaš moj položaj", rekla je Džoslin, dašæuæi, èim se približila.Kilin je odmahnuo glavom; nije imao dovoljno poverenja u sebe da bi

progovorio. Odozdo su dopirali tresci i uzvici. Planinom se pronosila duboka,spora tutnjava, kao da se èitava planeta grèi u bolnim uzdasima.

- Okupljanje! Okupljanje! - zaèuo se oštar poziv Njegove Vrhovnosti."Hajdemo!" povikala je Džoslin Bišopovima."Ovde je bezbednije", rekao je Kilin."Radiæeš onako kako naredi Njegova Vrhovnost!" obrecnula se Džoslin.Tobi i Besen su se obuli i sredili ranèeve. Svo èetvoro pošli su preko

granitne ravnice prošarane klizeæim kamenom. Drhtaji su malo jenjali, kao daje glodanje u središtu planete prestalo. Kilin se zagledao u zlatastosveltucanje na nebu, ali nije uspeo ni da nazre izvuèeni metal iz jezgra.Nešto tamno kretalo se visoko gore, obièna ogrebotina u sjaju, ali ništa više.

Kada su stigli na narednu kamenu površinu, Njegova Vrhovnost je veægovorio Porodicama koje su se još postrojavale pred njim. "Ovo je samo jošjedan pokušaj demona i ðavola puštenih na nas, neuspešan pokušaj da nasrazbiju, da pokidaju vezu sa jedinom preostalom niti nade. Nebeski Sejaè æeuskoro doæi, proraèunali su moji Aspekti. Pripremite se!"

Ostale Porodice poèele su da skupljaju èvornovate grane i grmlje zaveliku vatru. Spoticali su se i padali jer se zemlja tresla, ali nastavljalisu. Kilin i ostali su ih posmatrali sa nevericom.

"Pazite!" povikao je Njegova Vrhovnost. "Trenutak je tu!"Kilin je pogledao uvis. Nad planinom je lebdela tanka traka, vidljiva

samo kao crna mrlja u sjaju. Kretala se. Gotovo prava linija polako seskraæivala i širila.

Kilinu se èinilo da gleda u nešto mnogo veæe nego što izgleda na prvipogled. Traka se blago zakrivila, gotovo ljupko. Pauèinasti sjaj iza njepojaèavao je utisak da se traka brzo kreæe, hitajuæi preko neba kao crni prstkoji se ozbiljno i umešno okreæe. Kilinu se èinilo da izgleda kao štap baèentako visoko da, okreæuæi se iz sve snage, nikada neæe pasti.

Potom se zaèuo i zvuk. Kilin je isprva pomislio da èuje onaj duboki baston kroz ðonove èizama, ali brzo je shvatio da spori, teški zvuk dopire saneba. Prolamao se, jedan jedini ton prelomljen u hor nižih zvukova, tonuæi svedublje i dublje u frekvence koje se više oseæaju nego èuju, talasne dužinekoje pulsiraju èitavom dužinom, tako da je slušao èitavim telom. Lièilo je naudare velikih talasa iz same vaseljene, voðenih plimama svetlosti kako bizapljuskivali kamièke planeta i zvezda, prelivajuæi se preko njih upotoèiæima.

Nešto se spuštalo sa neba.Spori, kotrljavi tonovi donosili su davno prisutne strahove. Stena pod

njima prekršila je vekovima staro obeæanje èvrstine, a sada je i èudna, tamnatraka nad njim otvarala svoj ambis sumnje. Kilin se upitao nije li to nekanaprava Kibera, nalik na kosmièku strunu. Ako je tako, onda nema naèina dapobegnu. Oèito se uputila pravo naniže ka njima, na golom, izloženomplaninskom vrhu. Osetio je ogromne razmere te stvari iako nije bio u stanju darazabere nikakve pojedinosti.

Potom je poèeo da èuje brujanje tonova koji su lebdeli u vazduhu.Podizali su se kao zvuk vetra kroz visoko drveæe, kao da orkan nosi tu stvar uvisini, kao da je naèinjena od drveta i lišæa.

Njegova Vrhovnost je vikao nešto, neke verske fraze koje Kilinu nisuništa znaèile.

"Pazite, sejaè je došao da seje. Odabranima æe pružiti saznanje omisterijama carstva nebeskog. A mehanièkim stvarima to neæe biti dato!"

Odjednom je primetio da se traka u visini postepeno širi i polakozakrivljuje, uperivši kraj pravo ka zemlji. Ka njima.

Sad kad je prišla bliže, Kilin je mogao da razabere pojedinosti prisjaju sa neba. Velike tetive, nalik na užad, protezale su se naniže,

isprekidane èvornovatim oteklinama, nalik na pršljenove neke ogromne kième. Ijeèalo je. Jurilo je ka njima preko nebesa, sve glasnije brujeæi. Isruženeèvrste grane ispunjavale su vazduh glasnim pucketanjem. Simfonija krckanja ièudnog šuštanja narastala je do užasne buke...

...i nešto je palo na kamen blizu njih. Zdrobilo se, polivši Kilinamirišljavim sokom koji mu se zadržao u bradi. Trgao se unazad, ali miris jebio prijatan, sladak, privlaèan.

Još jedan udar o planinu, pa još i još. Èitava padina bila je zasuta.Porodice su radosno povikale, bez ikakvog straha, kada su po njima poèela dapljušte krupna, ovalna oblièja.

Kilin je nejasno shvatio da ni sam nije oseæao strah dok je traka hitalaka njima. Na neki naèin odmah je osetio da to ne potièe od Kibera, da nijeopasno.

Pucketanje i šuštanje ih je i dlaje zasipalo, ali sve slabije, a tankalinija, blago zakrivljena, poèela je da se povlaèi. Izgledalo je da se spuštapravo naniže, prosecajuæi nebesa kao da upire optužujuæi prst - ili da pozivanekoga? - na èoveèanstvo zbijeno pod planinskim vrhom.

Zaèuðen, pošao je ka najbližem palom predmetu. Jajasti oblik se razbio,šireæi vlagu na sve strane. Sa sokom su bile pomešane sitne sive kugle. Kilinje podigao nekoliko i onjušio ih - bile su lake i slatke. Bez razmišljanja,zanemarivši uobièajenu opreznost, zagrizao je jednu. Usta mu je ispunioprijatan, uljast ukus.

"Ne! Ne!" zaustavila ga je jedna Trica. "Saèuvaj - za kuvanje."Kilin je gledao èoveka kako podiže slomljeno jaje i odlazi sa njim,

teturajuæi se pod težinom. Ljudi su jurili po èitavoj padini da sve prikupe.Drugi su podsticali sve jaèe vatre. Neki su veæ natakli kugle na štapove ipoèeli da ih peku nad plamenom.

Kilin je pustio da ga slavlje ponese. Plemenu, izmorenom dugimpovlaèenjem i nedostatkom hrane, slavlje je zaista bilo potrebno. Ne pitajuæizašto, znao je da je ova bukvalno nebeska mana dobra i zdrava. Gust, slatkastmiris peèenja obeæavao je uživanje i nosu i ustima. Èak ni stalni potresi kojisu se još oseæali nisu mu više smetali.

Gledao je za tamnom oštricom koja se sve više udaljavala preko neba,polako se zakrivljujuæi dok se pela. Zadržala se za trenutak na najdaljojvidljivoj taèci, lebdeæi nad planinskim vrhom kao da im prenosi blagoslov -što je i uèinila.

8.Kvat je u hladnoj planinskoj noæi osetila spuštanje neèeg krupnog.Našla je zaklon u pukotini iza mesta gde su se sakupili Ništaci. Odatle

je mogla da hvata njihova zraèenja. Oèito su mislili da njihovi mali mehurielektriènog osmatranja, svedeni na minimum, mogu da izmaknu nošcima. Kvat jesa lakoæom prodirala kroz siæušne, slabe kugle, proveravajuæi iskrièavozraèenje u njima.

Meðutim, na ovaj naèin gotovo ništa nije mogla da sazna. Svakako nijenauèila ništa više od onog sažižuæeg otkriæa kada je bila zarobljena uNištaku. Potoèiæi svesti Ništaka klizili su kroz ledeni vazduh i lepili se zaKvatinu elektro-auru, lepršajuæi kao zastavice na povetarcu èula. A znak kogaje ugradila u svog Ništaka i dalje je æutao.

Ipak, oklevala je da se približi samom planinskom vrhu. Novi incident bimogao da ih uzbuni, natera da se razbeže i time otežaju Kvatinu potragu.

Tada je osetila prvi visoki, napeti ton daleko na zapadu. Zvuk je kliziovazduhom, praæen prolamanjem dubokog basa. Zajedno su se kotrljali kao stalnagrmljavina. Izvor zvuka spuštao se brzinom za koju je Kvat u prvi mahpomislila da je privid. Sabijene doplerske slike stizale su suviše brzo.Ponovo su navrli stari strahovi.

Nošci potièu od vrste koja je rila pod zemljom. Visine u njima izazivajustrašnu, grèevitu paniku. Zato nisu lovili neprijatelje iz vazduha, ma kolikoefikasno bi to bilo. Nošcima su bile potrebne hiljade godina da nauèe dapodnose strašno oseæanje pada u orbiti. Tek genetske izmene su im omoguæile

putovanje svemirom... mada nisu izbrisale stalni užas od leta nad nekimpredelom, sa strašnim slikama moguæih vrtoglavih padova. Kvat i ostaliuspevali su da prelaze kratka rastojanja samo ako bi prepustili kontrolupodumu, svodeæi zadatak samo na mehanièke pokrete.

Ali ovo! - poniralo je kao da ni ne primeæuje pritisak vazduha. Nekibrod?

Ne - tamna linija prelazila je èitav kvadrant neba. Otpali deokonsturkcije nožaca? Nemoguæe - bilo je smeðe i zeleno, potpuno razlièito odogromnih sivih lavirinata koji se grade u orbiti.

Spuštalo se sve niže. Kvat je prekinula æutanje i pozvala Tukar'ramin.Ogromna inteligencija smesta se odazvala, svetlucajuæi u hladnom

vazduhu.*Razumem tvoju paniku. Da nisam bila zauzeta veoma ozbiljnim i hitnim

pitanjima, svakako bih te upozorila.*#Hoæe li pasti na mene?# upitala je Kvat, pokušavajuæi da deluje

smireno.*Ne. Neæe uopšte dotaæi tlo.*#Je li to delo maški? Je li njihovo? Pucaæu u...#*Ni ne pokušavaj takvu glupost. Evo.*U Kvatinoj auri planuo je elektrièni pupoljak saznanja, debeo i raèvast.

Brojni, zbijeni podaci.Progutala ih je, pretvorivši rotirajuæu loptu indukcionih struja u

èitljive hormone. Obuzeli su je mirisi i ukusi, nabijeni neverovatnimpojedinostima.

#Tako je bogato!#*Dolazi neproèišæeno od Prosvetljenih.*Kvat je bila zaprepašæena èašæu koju je doživela. Okusila je sa

oklevanjem. Fantastièna središnja èinjenica zapljusnula ju je kao ledenipotok. To u visini bilo je živo.

Istorija mu je bila pohranjena u mutnim oblastima naizgled nebitnihznanja, zaprepastila se Kvat kada je to otkrila. Nošci svakako nisu govorilimnogo o tome. Ipak, dok je skidala slojeve hormonalnih znaèenja, stvar jepostajala sve upeèatljivija.

#Zašto nam ovo nije reèeno?# uzviknula je Kvat dok je kroz nju teklaistorija te stvari, a podumovi vredno razlagali bezbrojne pojedinosti.

*Nismo je smatrali bitnom*, odgovorila je Tukar'ramin. *U svakomsluèaju, to je zanimljiv objekat. Možda æe nam u buduænosti biti od nekekoristi.*

#Od koristi...!# Kvat je bila zapanjena Tukar'ramininom ravnodušnošæu.Utom ju je karakterološki podum podsetio da je ona, ipak, samo nedavnopoveæani èlan Košnice. Njen veliki napredak, otkriæe da sadrži elementeFilozofa - to joj ipak ne daje pravo da dovodi u pitanje Tukar'raminineprocene. Uživala je u neobièno hladnom prisustvu - u glasu samihProsvetljenih.

Stvar nad njom spuštala se kroz grmljavinu i vazdušne vrtloge noæi.

Poèelo je kao semezver, daleko na ivici ovog solarnog sistema.Tada je bilo samo tanka šipka sporog života koji se borio u strašnoj

hladnoæi. Sa nje su se širili izdanci, držeæi pauèinasto ogledalo mnogo veæeod same šipke. Slabaèka sunèeva svetlost odbijena od liskunskog ogledala iusredsreðena ka živom jezgru, dovoljno ga je grejala da se moglo oèuvatimlako, stalno strujanje teènosti.

U ogromnoj tami daleko iza zvezde, šipka je èekala i posmatrala.Molekularni oblaci u prolazu okrznuli bi je prašinom, i taj jadni obrok bio jedovoljan - jedva - da joj pomogne da popravi povremena ošteæenja od kosmièkihzraka.

Filigranska mišiæna vlakna držala su ogledalo u pravom položaju istvarala osnovu za kasniji rast. Èak i tako daleko od zvezde, pritisak sunèevesvetlosti širio je prostranu, tanku strukturu. Blago obrtanje obezbeðivalo jeodržavanje napetosti, preko isprepletanih podupiraèa.

Slabaško ali usmereno svetlo padalo je na fotoreceptore, koji supretvarali energiju u hemijske oblike. Semezver nije morala da se brzo kreæe,pa je taj slabaèki tok energije bio dovoljan da je pošalje u lov.

Nije bilo uma u tom ledeno hladnom, crnom komadu materije. Nije biopotreban... zasad.

Tanko ogledalo imalo je još jednu ulogu. Pošto je sloj receptora sagodinama rastao, proširivala se i slika koju je ogledalo davalo. Kontraktilnavlakna bi se povremeno zgrèila. Gotovo bestežinsko, ogledalo se naginjalo ustranu i pretvaralo u vešto uoblièeni paraboloid. Spore oscilacije prenosilesu se preko njegove površine. Lagane, talasave slike zvezde odlebdele bi kaivicama, šaljuæi kroz uporišta duge talase. Svetlucave površine hvatale suslabo zraèenje i sabijale ga. To je za trenutak davalo receptorima slikusvemira oko samog sunca.

Veoma dugo nije bilo nièeg primetnog u toj raširenoj slici - samo šarenoi lagano sveltucavo zapljuskivanje u molekularnim oblacima u pozadini. Uodnosu na toliko svetlo, plen semezveri zaista je bio teško primetan.

Ipak, životinja je na kraju našla zanimljivu taèkicu svetlosti. Je li tokugla leda? U igru su, nesigurno, ušli drevni nagoni.

Rasli su specijalizovani fotoreceptori, sposobni da analiziraju uskeopiljke spektra koji su dopirali sa daleke, nejasne taèke. Jedan je osetiojonizovane fragmente vodonika i kiseonika. Drugi je proveravao gustišspektralnih šiljkova, tragajuæi za ugljen dioksidom, amonijakom i tragovimajoš složenijih i osetljivijih oblika.

Uspeh nije stigao veæ pri prvom pokušaju, èak ni u desetom. A semezvernije zahtevala od dalekog plena samo nejasne predznake postojanja vode;prekometna glava morala je da se kreæe orbitom koju bi semezver mogla dadosegne.

Konaèno je jedna svetlosna èestica ispunila sve prastare genetskiprogramirane zahteve, i semezver se dala na posao. Poèela je duga, sporapotera. Nebeska mehanika, balistika, donošenje odluka - svi složeni meðuodnosijavljali su se vrlo sporo, omoguæeni stalnim pritiskom sunèeve svetlosti. Izživotinje su izrasla i raširila se velika jedra. Uhvativši fotonski vetar,zver je skrenula i zaplovila.

Proticala su stoleæa. Siæušna slika plena rasla je i smanjivala se kakoje eliptièna potera pratila veèite zahteve gravitacije. Plen je poèeo da rastei pretvorio se u nepravilan, tumbajuæi komad prašine i leda.

Sada je došao kritièan trenutak: kontakt. Podaci su se skupljali uæelijama i vlaknima naèinjenim samo za taj posao. Ugaono ubrzanje, torzionesile, vektori - sve se postepeno svodilo na molekularni nivo, na grupacijejona i membrana. Bolno spora, zver je izvodila proraèune koji su deo prirodesvakog biæa koje se kreæe. Ali ovo je moglo da produži svoje bezgranièno vremetoliko da iskljuèi èak i najmanji postojeæi rizik.

Vitka vlakna su se produžila. Našla su uporište na ledenoj planini štose polako obrtala, i sva su istog trenutka zgrabila predodreðene taèke. Zverje zapoèela lagani ples, namotavajuæi niti i uporišta. Blago centripetalnoubrzanje aktiviralo je davno uspavane hemijske i biološke procese.

U hladnoj šipki probudilo se nešto nalik na glad.Njeno jedro, pretvoreno u ogledalo pomoæu sloja tankih æelija nalik na

liskun, uperilo je u plen svetlost daleke zvezde. Ovo strpljivo kopljesvetlosti razvejalo je oblak ledene magle. Zver je povlaèila niti kako biizbegla da je gas ponese, ali zadržavala je usmerenost mlaza.

Pukotina se produbljavala. Na nekim mestima unutra ostatakradio-aktivnosti rastopio je led do vode, stvorivši male džepove teènosti.Semezver je ispružila šupalj izdanak.

Prvi gutljaj divne teènosti preko izdanka debljine trske doveo jesemezver do vrtoglave radosti - ukoliko mešavina bezumnih æelija koje umeju dase dele uopšte može da spozna tako složenu reakciju.

Preko jaza su se pružili novi izdanci. Prièvrstili su semezver za ledenukuglu i obezbedili osnovu za dalji rast jedra. Svetlucavi, srebrnasti slojslao je blistavo sunèevo svetlo sve dalje u rupu, pretvarajuæi hemijsko

bogatstvo u maglu.Hrana! Obilje! Bila je to nagrada za mnoga stoleæa èekanja.Tanki, prozirni slojevi hvatali su osloboðeni gas. Æelije su bile

spremne da ga upiju. Hranljive materije tekle su ka dubini tela semezveri.Došlo je proleæe posle nezamislivo duge zime.

Konaèno je kupasta rupa u ledu bila dovoljno duboka da pruži zaštitu odmeteorita, pa èak i od veæine kosmièkih zraka. Šipka je izvukla novakontraktilna vlakna. Gnezdo je bilo bezbedno izdubljeno. Polako je pošla tamo.Svaki pokret bio je veoma pažljiv. Bolno oprezni pokreti kontraktilnihizdanaka vodili su gustu, tamnu šipku sve dublje u otvor. Tu æe moæi daobitava zauvek.

Spuštanje središnje šipke, sada veoma narasle, izazvalo je noveodgovore. Zver je razvila nove èvorove iz kojih je propupelo bledo, nežnokorenje. U igru su ušle duboke molekularne konfiguracije. Mada nije posedovalaništa nalik pravim namerama, zver je poèela da se priprema za narednu velikupustolovinu: približavanje suncu.

Još je nije vodila inteligencija. Gruba kora i tamno telo krili susložene genetske šifre, ali ne i um.

Korenje se polako zavlaèilo u led. Složene membrane su treperile, atoplota osloboðena njihovim kretanjem topila je dalji put. Kad bi isisali maloteènosti, gradili su nova tkiva i otvarali nove pukotine. Deliæ sporogbogatstva vraæao se u glavno telo, gde su se otvarale nove šifre umolekularnom velièanstvu.

Korenje koje je rudarilo tragalo je za retkim elementima kako biizgradilo složenije strukture. Jedra su rasla sve veæa. Ledena lopta od kojebi postala obièna kometa trpela je strpljiva, oprezna ispitivanja. Zver jemogla da ne žuri i da pazi, kako ne bi naišla na neku neoèekivanu opasnost.

Preko sivog površinskog leda pružile su se smaragdno zelene pruge.Ledena planina je za stotinjak godina poèela da lièi na potopljeni brod,obrasla pegavim, ljuspastim biljkama koje ne poznaju ogranièenja gravitacije.Sok je lako tekao kroz široke celulozne kanale. Kontrakcije su vodilezagrevajuæu teènost do izdanaka koji su zalazili u senku.

Ova narastajuæa, kožasta šuma povremeno bi se izdigla i zanjihala odnakupljene energije. Pružala je debela stabla visoko u tamu nad sobom. Debelosmeðe drveæe guralo se tražeæi svetlost. Lišæe je bujalo, naborano i jarkozeleno.

Samo su veèno rastuæa jedra mogla da zaustave zarivanje drvenih kopaljau nebo. Kada bi neko stablo zaklonilo jedra, niz izdanke bi prošao signal. Utom stablu bi nestalo soka i prestalo bi da raste.

Stabla nisu bila jednostavna. Rudarski korenovi tražili su unutar ledazalihe ugljenika. Mada su biljke na površini pokazivale neverovatno složeneoblike, to je bila sitnica u poreðenju sa prefinjenom složenošæu namolekularnom nivou rudarskog korenja.

Sakupljalo je atome ugljenika i vezivalo ih u odgovarajuæi raspored,stvarajuæi kristal: grafit. Povremene nesavršenosti u nizovima nadoknaðivanesu masom molekula davalaca i primalaca. Velika grafitna vlakna rasla su polakoi odmereno, savršeno glatka.

Bezbroj drugih molekula nosilo je grafitne niti ispod kore drveta.Prolazile su godine u stapanju i stvaranju strukturnog oslonca daleko jaèegnego što je potreban biljci u odsustvu gravitacije. Vlakna su èekala urezervi, jer obrasli ledeni svet je išao sve više unutra, ka suncu.

Sada je šuma višestruko nadmašivala velièinu nekadašnje ledene kugle.Zvezda pred njima više nije bila samo jarka taèkica. Milenijumi jedrenja nablagom dahu fotona doveli su kometu-zver na domak planeta.

Tempo se ubrzao. Pojavila su se mala, vretenasta stvorenja, izvuèena iznedavno aktiviranih genetskih šifri. Muvala su se po lišæu, obavljajuæibezbroj poslova na gradnji i opravci.

Neka stvorenja lièila su na paukov otporne na vakuum i tapkala su prekovelikih kožastih listova na lepljivim jastuèiæima umesto stopala. Umela su danaðu greške u rastu, ili ošteæenja od meteorita, pod bledom svetlošæu dalekog

sunca. Prema uputstvima sadržanim u svega nekoliko hiljada æelija, te crneživotinjice rešavale su probleme svojim tankim crnim prstima.

Ako bi se pojavila zagonetka koja prevazilazi njihove precizne programe,nalazili bi najbliži bakarni spoj na velikom deblu. To su bila superprovodnavlakna. Paukovi su preko njih mogli da komuniciraju sa zveri u jezgru, grubo,ali bez gubitka signala.

Elektrièna energija neprekidno je tekla kroz niti, puneæi kondenzatore iakumulatore malih paukova. Mada biološki opremljeni za svoje poslove, paukovisu mogli da primaju i skladište i složenija uputstva za rešavanje trenutnihproblema. Velika zver u jezgru bila je samo veæi primerak istog sistema:složena i snalažljiva, ipak još nije predstavljala samostalnu inteligenciju.

Došlo je vreme za ozbiljne manevre. Zver u jezgru je to registrovala iodgovorila reakcijom koju bi neki posmatraè smatrao dokazom velikeoriginalnosti. Na jednom mestu koje biljke nisu obrasle poèeli su da sesakupljaju silikati. Paukovi i ljuspaste gljive zajednièki su gradilikeramièke siske i rezervoare, povezane glinenim cevima. Pažljivo sakupljanikiseonik i vodonik spajali su se u komorama za sagorevanje. Elektrolitskaiskra zapoèela je neprekidnu ekploziju. Kometa-zver opet je pošla ka suncu.

Ipak, nije se uputila ka plamenom središtu. Tamo bi se njeno ledenoutoèište istopilo, i zver bi se raspala. Sunce nikada neæe biti njen blizakprijatelj.

Umesto toga, pošla je spiralnom putanjom. Vremenom je toplota stvarana ugrubom raketnom motoru zapretila da suviše ugreje kometu. Kada je poèelotopljenje, zver se prebacila na male sluzave kugle, koje su rasle kaoparazitski mehurovi na vrhovima najvišeg drveæa. U njima su se kombinovalivodonik peroksid i enzim katalaza, ispuštajuæi nagrizajuæe pare bezbednodaleko od dragocene rezerve leda.

Zver je poèela da goni naroèito bogat asteroid koji su našla solarnaogledala. Blizu fotoreceptora narasle su celuozne vreæe i ispunile se vodom.Ta gusta soèiva davala su oštre slike koje su pomagale kometi-zveri da seprecizno usmerava ka novom plenu.

Razaranje kotrljajuæe planine bogate ugljenikom zahtevalo je više odstotinu godina napornog rada. Pojavili su se veæi paukovi, prizvani dubljiminstrukcijama. Izvlaèili su minerale iz asteroida žestoko kao bušilice. Puzavicrvi nastavljali su lagano, sporo graðenje ogromnih grafitnih niti.

Bezbroj rojeva paukova naèinio je zaštitni ekran od srebrnastihsilikata. Pokretan kontraktilnim vlaknima, odbijao je povremene sunèeve olujevisokoenergetskih protona koji su hitali ka kometi-šumi. Zver je nastavljalaspiralu naniže. Sada joj je glavni zadatak bio zaštita osetljivih izdanaka ispreèavanje gubitka leda.

Zver je sada rasla kombijacijama. Grafitna vlakna preplitala su se saživim tkivom duž jedine ose. Ono što je poèelo kao tanka šipka sada je opetizgledalo tako, ali bilo je mnogo veæe.

Mršava, sivkasta stvar rasla je sporo, ali vredni paukovi pomagali su utkanju. Asteroid je postepeno nestao. Šipka je postala ogromna. Bila jenajdeblja u sredini, u èijoj unutrašnjosti je obitavala zver. Èak ni kosmièkizraci nisu mogli da prodru kroz zaštitne slojeve leda i gvožða i da oštetegenetske šifre.

Potom su iz keramièkih komora ponovo pokuljala hemijska isparenja.Pokrenuo se novi sistem: elektromagnetni pogon. Indukcioni kalemovi ispunilisu se strujom, potisnuvši gvozdene ploèe kroz cev. Ovaj pogon trošio jemateriju koja zveri nije bila potrebna, ispaljujuæi je kao ogromna mašinka.

Sklop je poèeo novo putovanje, za koje je trebalo mnogo manje energije.Ipak, proteklo je mnogo orbita dok nije zatvorena petlja ka novom asteroidu.

Proticala su stoleæa tokom kojih je sve duža šipka proždirala nove inove male kamenite svetove. Solarne peæi naèinjene od srebrnastihreflektujuæih slojeva topile su, pretapale i u vakuumu stvarale neobiène,snažne opasaèe za šipku. Ali osnova svega bilo je neprekidno ispredanjegrafitnih niti, koje su se pridruživale onima što su veæ ležale duž velikešipke.

Prošlo je mnogo hiljada godina pre nego što je poèela poslednja faza usazrevanju ogromne zveri. Poèeli su da se umnožavaju poslednji, najsloženijigeni duboko u poèetnoj biološkoj podlozi. Pred posmatraèem se, konaèno,ukazuje inteligencija. Naredni postupci bi nekome izgledali kao oèiti dokazrešavanja problema i kreativnosti u takvom stepenu, i takvom brzinom, dapotpuno dokazuju delovanje znaèajnog uma.

Možda su æelije koje upravljaju ogromnu šipku-zver sve dalje ka suncu ibile, sada, um. Ovde se razlike odnose na definicije, a ne na podatke.

Zver se odavno odluèila za svoje konaèno odredište: planetu sa obiljemteène vode.

Zver je sada bila ogromna, dosegla je treæinu preènika ciljne planete.Oku stanovnika planete bila je gotovo nevidljiva - jer je ogromna smeðe-crnakonstrukcija bila jedva nešto deblja od nekadašnje komete-zveri. I zaista,ledena lopta i dalje se nalazila u samom središtu ogromnog kabla. Opreznost jenalagala de zver uvek poseduje rezervu.

Ipak, dok je planeta rasla od taèke u disk, iza nje su se stvarala novaogledala - predostrožnost za sluèaj odbrane moguæih stanovnika. Meðutim, nikonije presreo zver. Maške još nisu stigle na svet, a niži životni oblici kojisu tu obitavali verovatno nisu ni primetili tanku, tamnu liniju na noænomnebu.

Ipak, nekoliko manjih asteroida prešlo je preko površine planete. Uvekoprezna, zver je usmerila svoja ogromna ogledala. Èestice koje bipredstavljale smetnju pretvorile su se u šljaku.

Zver se uvek držala razborito. Ipak, tek ju je èekao najveæi rizik.Polako i oprezno, potiskivaèi mase su se aktivirali èitavom njenom

dužinom. Lagano su odbacili poslednje rezerve neiskorišæene šljake, smanjujuæiugaono ubrzanje u orbiti. Ova planeta nije imala mesec, pa zver nije moglaviše puta da proleæe kraj njega kako bi izgubila ubrzanje. Umesto toga, bilesu potrebne decenije oprezne navigacije kako bi prišla bliže svetu.

Konaèno je došao veliki trenutak. Kvrgavi kraj šipke-zveri dodirnuo jeprve atome atmosfere. To je poslalo složene signale duž superprovodljivih nitikoje su obmotavale šipku. Nešto nalik na ushiæenje izazvalo je bržepremeštanje molekula.

Okusila je razreðeni vazduh. Ovo je bilo novo bogatstvo: blagi gasovi,vodena para, ozon. Posebno široko lišæe hvatalo je siæušne kolièine isakupljalo ih u velike vene. Uzorci su stigli do zveri u jezgru i procenjenoje da su dobri.

Zemlja u dubini bila je puna života. Ovo je bio dugo išèekivani raj kojije zver tražila. Sada je poèeo pravi zadatak zrelosti.

Velika šipka poèela je da se obræe.

*Kao što si videla*, Tukar'ramin je prekinula Kvatinu zamišljenost,*Prosvetljeni znaju mnogo o takvim objektima.*

Kvat je upila ogromnu istoriju zveri u deliæu trenutka, brže od treptajaoka. Masivna stvar još je ponirala preko neba, jasno ocrtana na pozadini sjajapokrenutog Kosmièkog Kruga.

#Je li bezbedno? Kosmièki Krug ga neæe ubiti?#*Ne, Krug je mnogo istureniji. Tvoji signali sadrže prizvuk straha,

Kvat. Zašto?##Strahujem za njega!#*Strahuješ?*#Tako je... veliko. A živo je! I leti tako...#*Nemoj se brinuti. Taj objekat je bio tu kada smo došli. Maške nisu

iskoristile tu èudnu, rotirajuæu stvar. Možda nisu shvatile da je živa - inaèebi je ubile.*

#Ko ju je naèinio?#*Ovaj samoobnavljajuæi oblik širi se prirodnim putem meðu zvezdama

Galaktièkog Središta. Ne znamo mu poreklo.*#Tako je veliko! Kakva mu je svrha?#*Ne možemo da je utvrdimo. Šta grubi život zna o svrsi, Kvat?*

#Život uvek ide napred, makar samo da bi se širio.#*Ovo verovatno èini upravo to. Primeæeno je i kraj drugih planeta. Nismo

imali vremena da ih podrobno prouèimo.*#Ali moramo! Velièanstveniji su od ièega što sam ikada videla!#*Svakako grešiš.* Tukar'raminin glas iznenada je postao hladan.#Mislila sam, osim tebe lièno#, brzo se popravila Kvat.*Ne zaboravi Prosvetljene*, rekla je Tukar'ramin reda radi.#Da, razume se. Ali ipak...#Njihov razgovor potrajao je još nekoliko mikrosekundi tokom kojih je

Kvat zapanjeno zurila uvis. #Ovo je... èudesno.#*Ni najmanje*, snishodljivo je rekla Tukar'ramin. #Takve strukture su

samo nebitan element u ogromnim jednaèinama ovog sveta. Imam vesti za tebe...*#Ne! Ti posmatraš samo njegovu velièinu. Ja vidim... velièanstvenost.#Kvat je zapahnula oluja oseæanja. Užas i divljenje koje je u poslednje

vreme toliko oseæala sada su se pretvorili u ogroman talas, potopivši je uiznenadnom, snažnom trzaju. Osetila je, konaèno, šta je odvaja od drugihnožaca. Èuðenje - jednostavno, ali nepodnošljivo ogromno. Potpuno ju jeobuzelo, božanstveno i proèišæujuæe.

*Hajde, Kvat, obrati pažnju. Postoji ozbiljan, dubok rascep meðuProsvetljenima. Neki Prosvetljeni doèepali su se ovdašnjih nožaca.*

#Doèepali? Ali tako uzvišeno prisustvo treba samo da objavi svoju volju,pa da svi nošci rado padnu na kolena, puni ponizne zahvalnosti, i da imsluže.# Kvat je ponovila prastaru, izlizanu frazu dok joj se glavni umkovitlao od dugo suzbijanih impulsa.

Tukar'raminin akusto-magnetni profil poprimio je prelive i ukuse kakveKvat nikad ranije nije osetila. *Postoji sveti sukob. Èak i Prosvetljeni su sepodelili, i bore se meðu sobom.*

Oštre nijanse potvrðivale su ozbiljnost situacije. #Zar su... zaratili?#*Ne razumem šta se dešava. Neki nošci iz naše Košnice ne odgovaraju na

moja nareðenja. Sprovode nešto sa èim nisam upoznata.*#Zbog èega?# upitala je Kvat.*Neki Prosvetljeni smatraju da ne treba da se dalje bavimo ovim ciljem,

da ne treba još da se uputimo ka Galaktièkom Središtu. Kažu da ne smemo da seoslanjamo na nepouzdane podatke dobijene sa primitivnog broda Ništaka.*

#I ti Prosvetljeni su protiv nas?#*Da, tako mi se èini.* Kroz bogati Tukar'raminin spektar odjekivali su

tuga i neverica.#Ko? Gde?#*Mnogi, i svuda.*#I ovde? Uskoro æu uhvatiti Ništaka koga tražimo, samo ako uspem da ga

razaberem u okupljenom stadu. Daj mi vremena...#*Upravo to nemamo. Naði ga! Ali èuvaj se drugih iz tvoje Košnice - oni

sada deluju u ime neèega što ne razumem.*#Hoæu!" spremno je rekla Kvat.Ali ta odvažnost je samo prikrivala kovitlanje koje je zapoèelo u njoj.

Zurila je uvis, u masivno prisustvo i mrmljala za sebe. #Tolika prièa oProsvetljenima, o biæima koja nikada nisam videla - a sada se bore meðu sobom!Po èemu su oni veæi od ove vrtoglave stvari koju jedva mogu da shvatim - èijuvelièanstvenost oseæam svakom svojom porom i membranom? Ne, tu ima nekagreška. Oni vide samo velièinu, i to je osnova njihovog sveta. Ja tragam zaznaèenjem. Za tim èeznem - mnogo više nego za mrskim Ništakom.#

Osetljivi vazduh bio je ispunjen velièanstvenim tonovima.

9.Kilin se probudio podbuo i malaksao. Okrenuo se i utvrdio da leži kraj

Šibo. Smestila se tako da je bila skroz privijena uz njega, i Kilin jedozvolio sebi trenutak dokonog zadovoljstva. Potrajalo je neko vreme dokglasovi Aspekata nisu podrili slatku dokolicu, potežuæi pitanja koja je sinoæostavio za kasnije.

Seme-plod, to je bilo to. Mirisno bogatstvo ga je potpuno obuzelo,

potisnuvši sve druge glasove, izbrisavši davno uvežbane nagone budnosti inervozne opreznosti.

"Dobro je za tebe. Za sve nas", rekla mu je Šibo tokom slavlja. Kada sepoluodsutno složio, veselo se nasmejala i gurnula mu lice u vlažnu ljuskuseme-ploda.

Banket skitnica trajao je satima. Voæe se peklo i pušilo nad vatrama.Pesme su odjekivale po planini. Kraj vatri su se èule i spontane, tužbalice zatek poginulima. Napevi su narastali u gnevu, a potom nestajali u izlivimaskarednih izraza.

Kako se širilo delovanje voæe-semena, pesme su se pretvarale u tihe,blage balade iz starih vremena. Ove Porodice imale su svoja velika razdoblja,gradove posveæene radom i žrtvovnjem, Citadele i jedre njive, sada izgubljenei uništene. A ipak su pevali, pravo u lice novim porazima.

Bilo je i alkohola. Dagocene boèice u kojima su ga nosili lièile su naone koje su Porodice na Snegobaru sa ljubavlju pravile i ukrašavale. Kilin jenaterao sebe da samo dodaje dalje voænu rakiju kad bi došla do njega, iako muje od snažnog mirisa išla voda na usta. Znao je da ga tu vreba ponor.

Njegova Vrhovnost okupio je Porodice tek kad se opšte slavlje-bdenjepretvorilo u pijanstvo i sanjivost. Kilin je napola slušao šta èoveèuljakvièe, nadajuæi se da æe saznati šta se to noæas desilo. Njegova Vrhovnostgovorio je o Nebeskom Sejaèu, i stvarno je bio takav: seme je padalo prisvakom spuštanju.

Ritmièke reèenice Njegove Vrhovnosti bile su prepune verskih izraza.Duge fraze opisivale su Nebeskog Sejaèa kao izvor veze èoveèanstva sa svimsilama prirode. Pleme je smatralo sebe delom životnog ciklusa Nebeskog Sejaèa.Mali, ali odluèan èoveèuljak govorio je o vraæanju obilatih darova, o zrenjubeskonaèno plodnih polja. Simbol života, prepleteno jedinstvo, Sve u Jednom.Bilo je i mnogo glasne, nejasne prièe o Nebeskom Sejaèu kao živoj vezi Plemenasa vremenima Sveænjaka, kao o glasniku Boga, kao o jedinom živom biæu kojemaške ne mogu da unište. Jedenje njegovog semena je verski èin, svetosjedinjenje sa vrhovnim izvorima života.

"Telo i krv ogromnih oblasti dati su nama", vikao je Njegova Vrhovnost,prevræuæi oèima i lica oblivenog sveltucavim znojem. "Uzmite! Jedite! Ispremite se! Za sutrašnji marš! Za nove pobede!"

Vest o predstojeæim bitkama utišala je Porodice i pokvarila ionakobesciljno slavlje. Njegova Vrhovnost ponovo je osvetlio svoj skelet. Uoblaènoj noæi bio je mnogo efektniji nego pod šatorom. Kilin se pitao zašto biiko èuvao elektrièni tehno koji ima tako malu svakodnevnu primenu. Možda je onišao uz neku veæu umešnost.

Ipak, Kilin na Snegobaru nije video toliko ljudskih sposobnosti.Bogomoljka je pokazala nešto od toga kada je Kilin bio privremeno smešten unjena èula. Ovdašnji ljudi mora da su baratali mnogim veštinama u prošlosti,možda su im služile da tradicionalno uveæaju moæ voða. Morao je da prizna kakojasne, svetleæe kosti deluju nekako zapovednièki. Podsetio je sebe da su drugaPlemena nekada èudna kao da su pravi tuðinci.

Kilin je takoðe veoma poštovao nihov odnos prema beskonaènom povlaèenjuisprekidanom sahranama. Pesma kojom je Njegova Vrhovnost završio govor:

Sejaè, plakaè,davaè, uzimaè

govorila je o dugoj i žalosnoj istoriji koja je ukljuèila i NebeskogSejaèa u blagodeti èoveèanstva.

Ove Porodice organizovano su se brinule o ranjenicima, ukljuèujuæi i onekoji su samo zurili u prazno i kojima se stalno moralo govoriti šta da rade. Oranjenicima su se starali starci i deca, svi oni koji ne mogu da se bore uformacijama svojih Porodica. I to je lièilo na taktiku koja je bila stoleæimapoštovana na Snegobaru, na navike usaðene u krv i srž kostiju.

Ležao je na oštrom, hladnom jutarnjem vazduhu i zurio u prašnjave oblakekoji su ostali posle zemljotresa. Kosmièka struna se tokom slavlja zaustavila.

Planina je još pucketala i tutnjala, kao da pokušava da strese sa sebe ljudeštetoèine. Izmeðu mraènih, gustih oblaka naziralo se bledoplavo nebo, ipotražio je na njemu tanku, brzu liniju. Nije je bilo. Zagonetka NebeskogSejaèa i dalje ga je muèila.

Prizvao je Aspekta Grej, a promuklom glasu trebalo je dosta da seodazove.

Verovatno je to... vetrenjaèa, tako su ih zvali... naši istorièari. Živikonopci... koji rastu u meðuplanetnom prostoru... èak i izmeðu zvezda... ili umolekularnim oblacima.

"Kako opstaju u svemiru?"U glasu drevne žene oseæalo se èuðenje i žalost.Legende su... izgubljene... ne znamo zašto su naèinjeni. Neki odlomci

tekstova... izgleda ukazuju... da su evoluirali od... sakupljaèa asteorida...a neki kažu... i od lovaca na komete... znaèi potièu... najmanje iz... vremenaSveænjaka... ili su i stariji.

"A šta radi ovde?"Pretražuje površinu planete... polaže seme... ovo je reproduktivna

faza... mora imati dodira sa biosvetom... komete nisu dovoljne... ili baristorièari tako veruju. To je bilo davno... pre razdoblja... mojih pramajki...

U Kilinovom levom oku naglo se raširila mapa orbite Nebeskog Sejaèa.Osetio jr u tome Arturovu veštinu, ali glas je i dalje bio Grejin.

"Dolazi pravo naniže kroz èitavu atmosferu?" Kilin je jedva mogao dapoveruje u slièice simulacije.

Moram priznati da su mi ovi podaci prilièno sumnjivi. Grej mora da sezabunila. Pomisli samo na teškoæe gradnje kod takvog projekta! Na potrebnusnagu materijala! Osim toga, nijedna planeta nije savršena lopta. Ispupèenjabi privukla takvu užad iz orbite, izazivajuæi klizanje po geografskoj širini idužini. Štaviše, prolaz kroz atmosferu mora da izaziva ozbiljne torzionevibracije. A kako da takav dinamièki sistem izbegne usisavanje atmofere? Ne -zaèas bi se srušio na zemlju.

"Pa kako onda objašnjavaš ovo što smo videli?"Upravo formulišem model. Potrajaæe, razume se."Slušaj, samo uradi proraèune, važibre?"Posle male pauze opet se javio Arturov zlovoljni glas:Ne mogu da osporim ova nejasna seæanja, razume se, ali smatram se

pozvanim da ukažem na to kako bi brzina takve stvari bila više od kilometra usekundi, i to u trenutku ulaska u atmosferu. Takvo...

"Dabre, otuda tutnjava koju smo èuli."Nisi razumeo. Kako da biljka izdrži takvu silu? Jednostavno ne mogu da

poverujem...Kilin je pustio da se probije nejasan, èesto prigušen Grejin glas,

optereæen neobiènim naglaskom.Mnogi istorièari... èak i oni na Sveænjacima... bili su istog mišljenja.

Ali znamo da... zvezdani putnici govore o njima... o vetrenjaèama nadsvetovima punim trava i šuma... pod dalekim suncima...

"Zbog èega?"Koncept motivacije... u biologiji... složen je. Život teži

umnožavanju... da bi ispunio... što više svoje okoline."Ali ovo živi u svemiru."Može da ispuni... èitavu Galaksiju... vremenom..."Mislim da su maške ipak bolje u tome. One mogu da trpe vakuum i

hladnoæu."Istina... i možda je baš zato... neko... nekako... napravio biološke

materijale... koji mogu da prežive... kosmièke zrake... da plutaju meðuzvezdama... da se šire.

"Ko?"Istorièari sa... Sveænjaka... govore o prvim ljudima u Galaktièkom

Središtu... o Velikim Vremenima. Možda su... vetrenjaèe... tada naèinjene."Mogli su da rade takve stvari? Ljudi?"Bili smo... tako velièanstveni... a ne kao u moje vreme... bednih...

grubih... Arkologija... nisu bile veæe od ove planine... obiène sitnice... uporeðenju sa Sveænjacima...

"Uf... valjda." Kilin je pokušao da zamisli grad velièine kamenih ploèakoje su se protezale oko njega. Ako Grej to smatra malim, bednimgraðevinama... "Sveænjaci su, svakako, najveæe što smo ikad naèinili, prematome..."

O, ne nikako... bilo je veæih dela... daleko veæih... ranije... uVelikim Vremenima...

Kilin se upitao treba li da veruje nepovezanim seæanjima malog Apsekta.Možda Grej samo ponavlja stare prièe. Ljudi su odavno svedeni na pljaèkašehrane i velièanstvene lažove.

Odmahnuo je glavom i pošao da ustane, mada su mu se zglobovi bunili.Vreme je da poðe na dužnost. A onda ga je ponovo pogodila jednostavnaèinjenica - da nije više Kapetan. Osetio je istovremeno oduševljenje zbognestanka tereta i depresiju zbog umanjene uloge u Porodici. Sve zajedno,pomislio je, ispada nerešeno.

Što je znaèilo da može na trenutak da zaboravi poslove Porodice: ustaoje ne probudivši Šibo i pošao da vidi kako je Tobijeva ranjena šaka.

10.Kvat je ležala u zasedi, èekajuæi da naiðu nošci. Približavali su se

dugom, neravnom dolinom po kojoj se prostirala prašinasta magla, nalik natamno sivo æebe. Grupice neobiènog, bodljikavog drveæa zaklanjale su njihovoprimicanje, ali Kvat ih je jasno videla po bledim, pulsirajuæim elektro-auramakoje su emitovane pri razgovoru.

Ovde, u podnožju planine, tlo je bilo isprevrtano i razrovano. Svi ljudisu se povukli na veæe visine. Èitavim ovim podruèjem vladala je zlokobnatišina. Ostaci uništenih bregova ostavljali su neprijateljima hiljadeskrovišta.

Ima li ovde veæ nožaca, jesu li sukobljeni Prosvetljeni nekoga veæposlali? Tukar'ramin ju je uzpozorila da æe neki doæi. A onda je njen signalzaklonila zavesa od statièkih smetnji.

#Stoj i lozinku!# oštro je doviknula. Grupa je još bila podaleko, alimorala je da bude oprezna.

#Šta? Ko je to?#Kvat je okusila šiljato zraèenje i prepoznala ga. #Bek'dal! Šalje te

Tukar'ramin?##Da. Rekla je da si u nevolji, jednonoga.##Pratila sam jednog odreðenog Ništaka, i još malo pa æu ga imati.# Kvat

je podigla visoko osetljive senzore. #A ti?##Došla sam da ti pomognem.##A ostali?##Oni su pod mojom komandom.##Tvoje plavièaste treplje mogu da komanduju tolikom skupinom?##Visoko sam se popela. Kao i ti.##Dovoljno visoko da sprovodiš Tukar'raminina nareðenja?##Eto. Možemo doneti svo potrebno oružje.#Kvat je osetila iznenadnu napetost kad su njeni podumovi razumeli

znaèenje Bek'dalinih naizgled nedužnih reèi. Tukar'ramin je bila izvan dometa.Zid tople statike spustio se izmeðu Kvat i velike Košnice na jugu.

#Oružje?# veselo je rekla. #Ja nemam potrebe da ubijam, rovko.##Loviš, zar ne? To je uvek opasno.##Hoæu da zarobim.#Bek'dalin sveltucavi glas postao je bodljikav. #Tako dakle. Možemo da

opkoljavamo stada Ništaka i da ih gonimo ka tebi.##To je suviše opasno#, kruto je rekla Kvat.Bek'dal je ispustila miris suve veselosti. #Za takve kao mi, rovko?##Ne - nego za Ništake. Oni æe radije pomreti nego da se i dalje povlaèe.

Veæ su saterani u ugao.##Ništaci beže pred nama, to je veèito pravilo.#

Bek'dal se pravila važna zbog okolnih nožaca, ili je naizgled dokonauobraženost bila samo lukavstvo.

#Napašæe nas#, rekla je Kvat.#Samo neka izvole!##Seæaš se one prve bitke?# znaèajno je upitala Kvat.#Tada nismo bile spremne.##A Ništaci nisu bili toliko oèajni#, odvratila je Kvat.Bek'dal je odgovorila šiljkom mraène veselosti. #Ništaci su po

definiciji uvek oèajni. A tebi treba samo jedan, taèno? Ostale æemo pobiti.#Kvat se odluèila. #Hodi ovamo, Bek'dal. Gubim tvoj signal. Ima nekih

smetnji.##Da, i ja ih oseæam. Izgleda da u Košnici imaju problema.#Zdepasti obrisi nožaca brzo su se kretali. Izgledalo je da teku oko

ispupèenja i udubljenja po dolini. Kvat je bila u dobrom položaju da ih svevidi. Našla je Bek'dal i nanišanila u starog druga i suparnika.

#Stoj tu!# povikala je Kvat. Ma koliko se trudila, nije mogla da sakrijeoscilirajuæi treptaj koji je prodro u noseæi talas.

#Šta?# Da li to Bek'dalin hormonski miris pokazuje nestrpljenje, ilitamniji prizvuk nekog lukavstva?

#Ako tražite Ništake, treba da idete na zapad.# Kvat se nadala da bimogla da ih zavara.

#Otkrili smo Ništake na vrhu planine, a ne ovde dole.##Te gore sam ja uhvatila. Još jedno veèe prouèavanja i oteæu mog

Ništaka.#To je bila samo delimièna laž. Kvat je èak i sada oseæala slab, brujeæi

ukus svog Ništaka na vrhu planine. Zapravo, nije uspevala da otera uporan,izazovan miris, èak ni sada - pomalo uznemirujuæe. Ali trebalo joj je vremenada precizno locira Ništaka. Tada æe morati da smisli naèin da ga zarobi, a dane izazove bitku u kojoj bi Ništak mogao i da strada.

#Sigurni smo da je tamo gore#, blago je rekla Bek'dal.Ubacio se neko iz Bek'daline skupine. #Pusti nas da proðemo, bradavièavo

grlo! Došli smo da ubijamo, ne da vrebamo.#Kvat je ljutito škljocnula rilicom na uvredu, i brzo je našla u nišanu

ko je to rekao. #Pazi se, èetvoronoga.##Hajde da ih navedemo na tebe, umorna i èasna sastruènice#, pokušala je

ova da se izvuèe.Kvat ih je zasula brzim, smrdljivim prezirom. #Sve mogu da vas

prestignem, balegari. I ne dam da proðete.#Bek'dal je iznenada poslala oštar, žuèan signal: #Pusti nas da proðemo,

sisaljko ciste!##Ne.# Kvat je nanišanila Bek'dal, poèela da puni kondenzatore... i

ustanovila da ju je obuzela neobièna neodluènost.#Uvek si krala plodove mog truda!##Ne idi dalje#, jednostavno je dogovorila Kvat.#Ili si me saplitala s leða!##Više ne upozoravam.#Nošci su se rasporedili u formaciju za napad. #Sad!# divlje je povikala

Bek'dal.Kvat je pokušala da puca u Bek'dalinu sliku koja se približavala... i

nije mogla.Zanjihala je antenama. U vidnom polju joj se pojavila ona što je

vreðala. Poslala je oštar udar pravo u metu. Gornje kuæište se pretvorilo ugomilu opiljaka.

Bek'dal nije èak ni iznenaðeno uzviknula. Skoèila je u udubljenje, kaoda je èitavo vreme oèekivala sukob. Kvat je izgubila sve nošce, jer su sesaginjali, trèali i bacali zbunjujuæe senke aure.

Oduprla se želji da puca na trenutno izložene mete. Tako bi mogli da jenaðu triangulacijom. Ako ostane mirna, moæi æe da ih zadržava. Neæe moæi dastignu do nje, to je znala, jer ima previše otvorenog terena.

Do nje su dopirale uvrede, jer bilo je oèito da su i oni shvatili:

Sfinkterušo! Otvori se za sve!Uvrede su prestale kad ih je prepustila podumu. Ako se prevare i kažu

nešto bitno, mali odeljak æe lako uzbuniti glavnu Kvat.Sada je imala jedan veliki cilj. Žurba ju je obuzela kao nagla, oštra,

neobjašnjiva pešèana oluja na drevnom rodnom svetu nožaca. Nešto primitivnojoj je obuzelo maštu, groznièava želja daleko veæa od dužnosti premaTukar'ramin, pa èak i prema dalekim, tajanstvenim Prosvetljenima. Kvat jemorala da potraži Ništaka.

11."Porodica Bišop æe predvoditi boèni napad", dramatièno je rekao Njegova

Vrhovnost.Jutarnje sunce kao da je upiralo o izbledele zidove velikog šatora.

Danas æe u planini biti vruæina, ali šator je još zadržao noænu svežinu.Kapetani i podoficiri okupljenih Porodica stajali su postrojeni pred NjegovomVrhovnošæu, koji je koraèao gore-dole.

Kilin se setio velikog pisaæeg stola za kojim je sedeo Njegova Vrhovnostkad ga je prvi put video. Svakako ga je kolona za snabdevanje ostavila uz put.Èak ni oteti transporteri maški nisu mogli da ga vuku uzbrdo, a ljudi nisu ustanju da ga guraju tako visoko. Još je manja bila moguænost da nekoganagovore da pokuša.

"Ja æu, razume se, upravljati glavnom skupinom. Pošto Bišopovi privukupažnju neprijatelja, zadaæu poslednji, smrtonosni udarac." Èoveèuljak jezastao, trupnuo nogama i ispitivaèki pogledao oficire. "Jasno?"

Odgovorila je Džoslin, koja je stajala kraj Kilina. "Mi Bišopovipoèastvovani smo što nam je data prilika da prvi udarimo na neprijatelja."

Lice Njegove Vrhovnosti, namršteno od koncentracije, sada se opustilo."Dobili ste priliku da iskupite svoje žalosno uèešæe u poslednjoj akciji."

"Budite uvereni da æemo biti dobri", odgovorila je Džoslin, ovlašpognuvši glavu.

U pogledu Njegove Vrhovnosti videlo se zadovoljstvo. Potom su mu oèipostale prazne i ushiæeno je nastavio. "Ovo je prilika koju smo èekali. Zlidemoni, Kiberi, okupljaju se u prostranoj dolini na istoku, javili su našiizviðaèi. Ako im pažnja bude usmerena niz dolinu, svakako æe se okupiti da binapali Bišopove. Tog trenutka æemo grupisati svoju vatru. Èim izvedemo proboj,èitavo Pleme æe moæi da proðe. Bišopovi onda mogu da se povuku i pridruže namse u susednoj dolini, iza istoènog prevoja."

"Kako da znamo da æemo moæi dovoljno da ih pogodimo?" upitala je KapetanSermica. "Tamo æe biti puno Kibera, i mi bismo..."

"Što više, to bolje", silovito je odgovorio Njegova Vrhovnost. "Biæegusto zbijeni i osetljivi na usmerenu vatru. Još lakše æemo ih gaðati dok sebudemo spuštali sa planine."

"Dabre!" uzviknuo je drugi Kapetan. "Što ih više pogodimo, manje æemomorati da se borimo sa njima kasnije."

Èitav šator se zanjihao od uzvika odobravanja ostalih oficira. NjegovaVrhovnost samo je klimnuo i nagradio ih bledim osmehom. "Ne znamo im broj, aliznamo da je naša stvar sveta. Pobediæemo ih!"

Kilin nije mogao da oæuti. "Ima ih dvadeset osam."Potpuna tišina. Njegova Vrhovnost je podigao obrve. "O? Ispitivao si

dolinu?""Nebre. Ali... mogu da kažem koliko ih je.""Saopšteno ti je voljom Božjom?" Njegova Vrhovnost kao da je pitao

obiènu stvar, kao da je to uobièajen izvor saznanja.Kilin je uhvatio znaèajan pogled žene sa kukastim nosom, Kapetana

Sermica. Jedva primetno je odmahnula glavom."Ne, prebrojao sam ih osmatrajuæi dolinu."Video je prazan pogled u oèima Njegove Vrhovnosti i znao je zašto. Pa da

- ovaj èovek veruje da je on Bog, tako da bi svaka osoba koja tvrdi da je uvezi sa beskonaènošæu odmah postala njegov suparnik. Kilin je pomislio namuškarce i žene razapete i ostavljene na suncu. Možda je neko od njih, na

svoju nesreæu, tvrdio da ima naroèitu ulogu."Vrlo dobro. Ali mislim da èak i osoba sa tako malo iskustva kao što si

ti, bez bojnih veština, mora biti svesna koliko je ta izjava pogrešna. Brojaosi samo neprijatelje koji su se pokazali. Znamo da se demoni èesto ukopavajupod zemlju, prema doktrini, pošto su izaslanici donjeg sveta. Zato si izbrojaosamo njihov mali deo."

"Oh, dabre, Vaša Vrhovnosti", složio se Kilin."Izvinjavam se zbog ispada ovog oficira", ubacila se Džoslin."Razumemo", velikodušno je rekao Njegova Vrhovnost."Budite uvereni, Vrhovnosti, da æemo mi Bišopovi da se borimo èvrsto i

odluèno", dodala je Džoslin."Vrlo dobro. Nema potrebe da ostanemo ovde, opkoljeni demonima. Nebeski

Sejaè se neæe uskoro vratiti na ovu planinu, kažu mi moji raèunski Aspekti. Onširi svoje sveto bogatstvo duž èitave planete, spuštajuæi se po stotinu puta ujednom danu. Pošto smo se okrepili, vreme je da ispunimo naš sveti cilj."

Govorio je kao da se obraæa deci, zagledan u krov šatora."Vrhovnosti, želimo vaš blagoslov pred bitku", rekao je Kapetan

Devetaka, što je bio znak za kraj.Kilin je sa ostalima kleknuo kako bi saslušao prazan, naduvan govor.

Pominjale su se davno izgubljene bitke i pali gradovi, njemu, razume se,beznaèajni ali puni iste tužne istine koju je slušao kao deèak u CitadeliBišop. Nije èudno što se ovo Pleme tako grèevito drži ovog manijaèkogèoveèuljka - njihova patnja je možda èak i veæa nego onih na Snegobaru. Ovdesu ljudi doživeli da pobede maške, da zaista unište njihove gradove - a odmahpotom su stigli još opasniji Kiberi da završe posao umesto njih. Biti uzdignutpa ponovo oboren mnogo je gore nego ne dizati se. Možda je i razumljivo što sunašli utoèište u veri, i u Starešini tiraninu.

Dok je izlazio iz šatora, Kilin je primetio da ga ostali gledaju ispodoka i shvatio je da se izvukao za dlaku. Njegova Vrhovnost ne trpi takmace.

Osetio je potrebu da im objasni kako ga sada veæ neprekidno progoneèudna opažanja. Kao da ga je progutao vlažan, sluzav oblak. Stalno je predsobom video poluproziran predeo. Veliki Kiberi su brzo promicali, sasvetlucavom kožom punom odsjaja. Neki èudan, stakato jezik stalno mu jeodzvanjao u ušima.

Kilin je poznavao dolinu preko koje æe preæi, poznavao ju je duboko, kaoda mu se zavukla pod kožu. I sada bi mogao da zatvori oèi i oseti ukus Kiberakoji se kreæu po njoj. Ali kako to?

Èinilo mu se da zna. Ipak, nije mogao da pogodi šta bi odgovor mogao daznaèi.

Da je o tome govorio pod šatorom, Njegova Vrhovnost bi svakako znao dadobro protumaèi njegove reèi. Božansko otkrovenje, razume se. Kilin bi do sadaveæ stenjao razapet naglavce na ovoj goloj planini.

12.Kvat je znala da bi trebalo da se drži sadašnjice, da ostane ukotvljena

u stvarnosti plitkih jaruga i kamenih gromada. Morala je da pazi na nošce kojeje Bek'dal predvodila kroz dolinu. Stalno su se prikradali sve bliže. Samo suih Kvatini dalekometni hici držali na odstojanju.

Ali svet u njoj bio je isprepleten i ogroman...Našla je pravog Ništaka, sada je bila sasvim sigurna. Privlaèeæi se sve

bliže, lako dodirujuæi siæušne blede kugle njihovih odvojenih liènosti, Kvatje konaèno naišla na onog èiji je miris i ukus prepoznala. Onaj Ništak u kogaje ranije ušla, da, primeæivala se sliènost - ali nije bio isti taj. Osobinasama po sebi znamimjiva, ali nije imala vremena da ispituje bezbroj potoèiæaznaèenja u brojnim podkanalima.

Kvat je sada znala da je u svakom bliskom kontaktu uèila drugi naèinulaska u Ništake. Svaki ulazak donosio je novi uvid. I nove zamke. Vratanjenog Ništaka uvele su Kvat u kužna isparenja.

Isprva je lièilo na tamno zraèenje koje se spušta kroz nejasna seæanja,škriputava od starosti. Požutele èipke trulile su i padale, zavese su se

razdvajale, pauèina se dizala sa svetlucavih, èelièno èvrstih èinjenica...koje su se opet rastakale kao raspevana prašina pod dodirom nemilosrdnogvremena.

Unutar Ništaka, da... ali gde?Kvat se oseæala kao da se kreæe prostranim dvorištem, nalik na veliku

versku salu u Košnici. Zidovi su bacali šarene senke po podu - samo što podnije bio od kamena, nego od kostiju, belih lobanja, razbijenih crvenihkuæišta, grudnih i trbušnih koševa. Sve se lomilo dok se spoticala preko toga,goneæi je sve dalje u daleku, mraènu prošlost. Prazne oène duplje kao da supratile njeno teturavo napredovanje. Šapat i reèi šuštali su po ulici odkostiju. Neki su bili oštri i gorki, išèupani iz grla koja su još želela ièeznula. Nije mogla da razume tako nepravilne, buène zvuke. Iznenada jeshvatila da zapravo potièu iz prošlosti nožaca, da povezuju krv i srž, želje iistoriju u èvrsti zvuèni èvor.

Do maloèas èvrsti oslonac sada je postao mek kao meso. Kvat jebespomoæno klizila, pri svakom uplašenom koraku utonula bi do kolena ulepljivu, mahovinastu prošlost. Odjednom je poèela da pada, da pada - i obuzeoju je užasni strah, pun crvenog bola.

Ne! vrištali su njeni podumovi. Pala je u meko perje.Tu, ispod ulice mrtvih, ležao je lavirint pun tame. Krivudavi hodnici su

se širili kao prsti u mrežastoj strukturi. Kvat je pokušala da ih sledi. Sadaje jurila iz sve snage.

Mada je znala da je u nekom smislu samo utonula u neèiju lažnuelektro-auru, nije uspevala da se izvuèe. Bilo je isto kao i prošli put, kadaje Ništak nije puštao, samo mnogo gore. Nije bila prikovana za nesigurnaiskustva Ništaka, nego zaglibljena u moèvari duboke èežnje, u nekakvukolektivnu misteriju.

Konaèno je primetila tapkava stvorenja. Èula ih je kako koraèaju poizlizanim crnim podovima, ne goneæi je a ipak se približavajuæi. Pojavili suse iz vlažne tame koja kao da je izvirala iz zidova. Ubedljive i nadmoænesenke, poreklom iz davnine.

Kvat je uzmakla od njih. Tresnula je u neoèekivani ugao. Saplela se.Iako su imali samo po dve noge, ovi Ništaci bili su brži nego što je

oèekivala. Prilazili su sve bliže u ledenoj tišini, a onda im je videla lica isve je razumela.

#Tukar'ramin!# pozvala je.Mahovinasta padina niz koju se spuštala bacala je pred nju kamenje,

nalik na glasnike što objavljuju dolazak kraljice. #Tukar'ramin!#Malopreðašnje iskustvo ju je duboko potreslo, ali svet sada nije bio

mraèan i nejasan kao ranije. Oštra jasnoæa probijala se ka njoj kroz ledeni,hladni vazduh.

*Slabo te oseæam.*#Ovde! Ovde sam! Suzi spektar da se probijemo kroz elektromeæavu.#*Pokušala sam da ti pošaljem pojaèanja, ali svi su upali u zasedu.

Bek'dal i ostali izolovali su tvoje podruèje. Oni služe pogrešnoj skupiniProsvetljenih. Traže...*

#Znam, znam. Mani sad njih - imam otkriæe!#*Ne potcenjuj opasnost od...*#Znam odakle potièu geni Filozofa.#*Šta? Kako si...*#Od ovih Ništaka!#*Nemoguæe. Mali Ništaci nisu mogli...*#Tada nisu bili Ništaci. Sada su ih maške toliko pritisle da im je malo

šta ostalo. Ali nekada davno poznavali su naše Starešine. Tada smo dobilielemente Filozofa.#

*Zašla si u njih?*#Duboko! I našla sam svoje poreklo!#*Ja... razumem. To je još èudnije nego što sam mislila.*#Mislila? Podozrevala si da Ništaci...?#

*Od poèetka sam oseæala složene elemente ispod površinskog brbljanjanjihovih umova. Bila sam radoznala. Ta èinjenica, i dolazak novih Ništaka ubrodu - sve to je podstaklo moje sumnje.*

Kvat je mislila da je više ništa ne može iznenaditi, ali upravo joj jesinula nova misao. #Orbitna postaja! Poslala si tamo Bek'dal i mene. Znala sida sam Filozof, i...#

*Da. Znala sam da si ti najbolja od svih nožaca za traganje za neobiènimèinjenicama o tim navodnim Ništacima.*

#Trebalo je da mi kažeš kakava je prava priroda mog zadatka!#*Ne. Tvoje sposobnosti leže u uoblièavanju pitanja - a to se ne može

nikome narediti.*#Ali... ali... neki nagoveštaj! To bi me poštedelo mnogih bolnih briga.#*Strepnja je tvoj usud.*#Znaèi, tako izgleda biti Filozof?#*To ti treba da otkriješ. Geni se ispoljavaju na mnogo naèina.*Kvat se oseæala ispražnjeno i isušeno. #Biti povezan sa takvim

Ništacima... a mnoge sam veæ ubila...#*Kvat, ja vladam ogromnim kolièinama podataka, i posedujem tehnièke

veštine daleko veæe od tvojih - ali nemam i ne mogu da imam neobièan dar kojiti ispoljavaš.*

#Ali, šta to znaèi, biti povezan sa tim crvima?#*Ne mogu da ti ponudim nikakav odgovor.*#Ko može?#*Ti.*#Ne, ima još neko#, rekla je Kvat, potpuno ubeðena. #Ništaci.#

13.Uvek u ovom trenutku, pomislio je Kilin, kad može da vidi borbu a još ne

uèestvuje u njoj, strah mu navre u grlo i èvrsto ga stegne.Bez obzira što je uèestvovao u stotinama sukoba - vratila su se sva

stara oseæanja. Strah od povrede. Od smrti. Ovde je ozbiljna povreda bilaravna smrti, samo sporijoj - biti nošen u koloni za snabdevanje, patiti odsvakog trzaja i od sporog krvarenja.

Kilina je još više muèio strah od neuspeha. Ako sada ne uspeju, uèiniæebesmislenim sve što su dosad postigli. Ako izgube, duga potraga za utoèištemza èoveèanstvo, bilo kakvim utoèištem, biæe upropašæena i neæe moæi ni da senastavi.

Znao je kako da spreèi grè koji mu je smetao da diše. Kad ih jednomprizove, obuka i nagoni preuzeæe kontrolu. Ali dok je pretraživao pogledomdolinu, menjajuæi spektre, još je imao neku mizernu šansu da se izvuèe.Racionalni deo uma zahtevao je nekakav razlog, bilo kakav razlog, da zastane iponovo razmisli. Na kraju krajeva, ovde ga je ostavila Kapetan Džoslin, dapazi na rezerve. Juèe je sa punim pravom preuzela od njega nadzorne èipovekoji daju Kapetanu potpun pregled kretanja svih pripadnika Porodice.

A pre nekoliko trenutaka stavila je i rezervu pod svoju direktnukomandu. Cermo više nije mogao da napreduje. Džoslin je oèito želela darazbije otpor pojaèavši glavninu napada. Povela ih je udesno, niz uzanu jarugukoja im je pružala dobar zaklon od oštrih, dalekometnih hitaca Kibera. Namernonije Kilinu dala nikakvo zaduženje. Vrlo dobro. Pridružiæe se napadu kadaPorodica jurne niz duge planinske padine, u zbunjujuæe neravnine podbrežja.

Ili æe jednostavno ostati ovde. Tako je zahtevao tihi, promukli glasrazuma. Ako zaostane, obezbediæe zaštitu Bišopovima iz plemenske kolone zasnabdevanje. I to je važna uloga...

Veæ godinama se nije tako oseæao. Bilo je divno za trenutak izbegavatiodgovornost, iæi lakšim putem. A bilo je i bezbednije.

Uzdahnuo je. Sada je drugaèiji èovek. Možda nije mudriji, ali svestan jekako bi se oseæao ako bi ispunio takvu jednu fantaziju.

Polako je krenuo nizbrdo. Nikada neæe moæi da zaostaje dok se bore onikoje voli.

Našao je pokretnu metu Kibera i opalio. Nije bilo znaka pogotka, ali

nije ni bilo važno. Obuka ga je nosila napred, terala ga da trèi i saginje se,i prepustio se tome.

Porodica Bišop bila je raštrkana po èitavoj padini. Kretali su se nanižekroz šume trnovitog drveæa. Kasno popodnevno sunce bacalo je zbunjujuæe senke.Njegova Vrhovnost zahtevao je da akcija poène iako nije ostalo još mnogodnevne svetlosti; njegova Božanska procena je, razume se, nadvladala svesavete oficira.

Kilin je gledao dolinu sa gomile stenja iznad šume. Kad je zašao meðudrveæe, pogledao je kroz neobiène, štitaste krošnje i pretražio nebo. Nikakvogznaka od letelica. To je bilo olakšanje. Kiberi izgleda nikada nisupodražavali maške i obezbeðivali podršku iz vazduha koja je ovima davalaprednost.

"Cermo! Drži levo. Možeš da usmeriš vatru niz onaj prevoj izmeðu brda."- Dabre, - odgovorio je Cermo preko koma. - Ovde ima dosta infracrvenih

udara. Niko nije povreðen. -"Nema smisla ostati zaslepljen. Uspori."- Veæ jesam, - dostojanstveno je odvratio Cermo.Kilin se setio da treba da prepusti odluke oficirima. Džoslin je

Kapetan, mada su i Šibo i Cermo jedva pristali na to. U žaru borbe oficiri æeverovatno i dalje reagovati na njegove predloge kao da su nareðenja.

Potrèao je kroz gustu šumu dugim, skokovitim koracima. Debela glinaupijala je zvuk. Šuma kao da je osluškivala bitku, utišana i puna išèekivanja.Sveže energetsko punjenje njegovih nazuvaka davalo mu je snagu da brzo preðenizbrdicu, ne trudeæi se ni da potraži zaklon. Jedini koristan podatak koji sustekli iz prethodne, izgubljene bitke bio je da Kiberi troše mnogo energije namikrotalasne udare. Maške svet posmatraju uglavnom preko mikrotalasa, paKiberi možda misle da to važi i za ljude. Ili jednostavno, pomislio je, tolikomalo razmišljaju o ljudima da se nisu ni potrudili da prilagode naoružanje.

Izišao je iz zaklona iznad podbrežja baš kad su se preko koma zaèulipromukli uzvici. - Formirajte zvezdu! - naredila je Džoslin glavnini. Video juje kako brzo prelazi preko èistine. Na ovoj udaljenosti, èitava rezervapretvorila se u rasute taèkice.

Okrenuo se levo i gledao kako Cermova grupa sipa vatru kroz otvor izmeðudva brda. Klizišta su otvorila više takvih zaklona u okolini, a Cermo je umeoda ih iskoristi.

Ali to mogu i Kiberi, setio se kada je jedna prilika u daljini pala.Kilin je triput trepnuo i u levom oku mu se pojavilo elektromagnetno uveæanje.Oko palog èlana Porodice rojile su se plave iskre, siguran znak mikrotalasnogpogotka.

- Tata! -Piskavi prizvuk u Tobijevom glasu ispunio je Kilina strahom. Je li

moguæe da je pao baš... ali ne, Tobijeva oznaka svetlucala je u jaruzi daljena istoku. "Dabre", javio mu se Kilin.

- Šibo je odseèena dole nizbrdo. -"Gde?"- Ne znam taèno. Kiberi šalju nekakve statièke smetnje. -Kilin je potražio Šibo, ali nije našao odgovarajuæu obojenu taèku. U

središtu slike njegovih raširenih èula nalazila se siva mrlja. "Ostani tamo."Pošao je punom brzinom, prigušivši èula na minimum. Meðu žbunjem i

èvornovatim drveæem veselo su zujali insekti, ne primeæujuæi smrt koja hitakroz vazduh.

Tobi je èuèao na ivici uskog jarka. Kad je Kilin skoèio na nesigurnišljunak, ka njima je pošao mikrotalasni udar, ali se odmah pretvorio ušištanje i nestao.

"Tamo dole", pokazao je Tobi. "Vidiš? Toplotni talasi."Meðutim, svetlucave slike susedne padine bile su nekako talasave, ali ni

nalik na talasanje od vruæine. "Lažna slika", rekao je Kilin."Teško je reæi gde je Kiber.""Voleo bih da znamo više o njihovim trikovima." Kilin je pogledao

Tobijevu previjenu šaku. Džoslin je odluèila da deèko treba da ostane u

pozadini okršaja i zadužila ga je da u rancu nosi rezervnu municiju. "Kakoje?"

"Nije loše. Drago mi je što nije bila desna. Ne bih mogao da pucam.""Drži se pozadi, danas ne moraš da pucaš."Tobi se uzgrizao za usnu. "Misliš?"Da su na Smnegobaru, Kilin bi mu odgovorio nešto vedro i olako. A

ovde... "Mi smo istureni ispred èitavog Plemena. Biæe teško sa povlaèenjem kadse Kiberi okome na nas."

"I ja sam to mislio.""Bar nešto dobro kad nisi Kapetan, mogu manje da se muvam."Tobi se nasmešio. "Skoro dobro kao falièna ruka.""Dabre, falièan Kapetan." Kilin je obgrlio Tobija oko ramena. "Slušaj,

budi blizu. Paziæemo jedan drugog."Tobi je æutke klimnuo, a oèi su mu neprekidno preletale preko topo mape

koju su mu davala èula. "Voleo bih da znam gde je taj Kiber.""Hajde da obiðemo."Koristili su uobièajen manevar sa pucanjem. Jedan je ispuštao brz,

snažan infracrveni zrak, a drugi je za to vreme trèao, pokriven posledicamapražnjenja. Brzo su savladavali razdaljinu, napustivši poslednje kupastodrveæe. Prepleteno žbunje u podnožju nudilo je hiljade skrovišta za ljude, aisamo nekoliko ih je bilo dovoljno veliko da sakriju Kibera. Tobi je poèeo dajuri od žbuna do žbuna, mnogo brže nego što je to njegov otac mogao. Kilin jeprimetio da je njegov sin donekle i nepromišljeno hrabar, uprkos godinama kojeje proveo bežeæi po Snegobaru.

"Ima nešto tamo levo", doviknuo je Tobi.Kilin se brzo probio kroz guštaru da stigne do sina, sav zaduvan. Preko

vlažne èistine videlo se veliko oblièje kako se kreæe kroz drveæe. "Ne pucajjoš."

"Misliš da svu onu lažnu sliku daje samo jedan Kiber?""Može biti." Izgleda da se stvorenje trudilo da i samo ostane

zakamuflirano. Nije pucalo, èak ni kada se jedan Bišop u daljini za trenutakpotpuno otkrio, trèeæi nizbrdo.

"Šta to radi? Sluša?""Možda nešto traži", šapnuo je Kilin."Šta?""Možda hoæe Njegovu Vrhovnost za veèeru."Tobi se nasmejao. Kilin se spustio i zagledao u Kibera kako balansira na

dalekoj steni. Sivi prorez u Kilinovim èulima postajao je sve uži i tanji.Gledao je oznake Bišopovih kako napreduju kroz okolna brda, uputivši se

ka dolini. To je lepo isplanirano, privuæi Kibere na jedno mesto. Ali kolikodugo æe moæi da izdrže a da ne budu odseèeni i sistematski pobijeni? Dodao jeTobiju slatku kuglu saèuvanu od doruèka i ustao. "Hajdemo levo odavde. Drži senisko - ne skaèi mnogo."

"Dabre. Znaš, Besen je sa Šibo."Oštro zujanje prohujalo je tik kraj Kilina. Obojica su pali nièice."Prokletstvo!" Kilin je pljuvao prašinu. "Nešto je baš blizu."Tobi je ispalio hitac ka mestu gde su poslednji put videli Kibera.

"Kan'da æemo morati na teži naèin", rekao je.Otpuzali su dalje, lupajuæi po stenju teškim nazuvcima i skoèièizmama.Kilin je zastao da proveri postavu na ramenu. Iznenadio se kad je video

da je progorena: lepa mala, smeða rupa. Laserski zrak nije oštetio nijedanbitan kontrolni sistem. Zaèudo, nije oseæao strah, samo oduševljenje.

"Smanji èula", napeto je rekao.Probili su se kroz usek napola ispunjen svežim klizištem, posledica

poslednjih zemljotresa. Kiber je bio na drugoj strani. Video se kao cevastosvetlucanje, sa vlažnom kožom kao da je preznojen. Zbog umetaka od uglaèanogmetala i tamne keramike izgledao je kao da nosi mozaik na koži.

Tobi je pucao prvi i spržio mu zadnju antenu. Kilin je znao da imajusamo trenutak pre nego što ovaj uzvrati. Iznenada mu je u umu blesnuounutrašnji sklop Kibera, slika oštra, sigurna i potpuno neoèekivana. Zgrabio

je dragoceni projektil i ubacio ga u lansirnu šipku. Nanišanio je u središnjeispupèenje na svetlucavom kuæištu i bez razmišljanja opalio. Mali, pticolikicilindar otvorio je malu rupu - naizgled beznaèajnu, ali Kilin je znao da setu pod samom kožom nalaze glavne kontrole predajnika. Siva mrlja mu je smestaišèezla iz èula.

"Hajde", rekao je, ne èekajuæi da vidi šta æe Kiber uèiniti. Dok su sepovlaèili, ovog kao da su zahvatili grèevi i poèeo je da luèi žuteelektromrlje. Kilin je osetio da je onesposobljen, ali nije se pitao kako tozna.

Nedaleko od njih svetlucala je Šibina oznaka. Probili su se kroz žbunjei požurili uz razbijene tamne slojeve tla. Besen je èuvala bok svoje skupine imogla je da podmetne nogu Tobiju kad je jurnuo. Šibo je došla sa druge strane,izvikujuæi naredbe u trku. Kilin je ustanovio da je toliko zadihan da ne možeda govori, pa ju je samo upitno pogledao.

"Poèeli smo da pogaðamo", mirno je rekla, ali Kilin je primetionagoveštaj brige na njenim tankim, stegnutim usnama.

"Mi smo dvojicu veæ sredili!" veselo je rekla Besen."Super, super", rekao je Tobi, oprezno se osvræuæi. "Mi smo sredili

jednog.""Ali Kiberi ne ostaju da leže", rekla je Šibo."Popravljaju se?" upitao je Kilin, mada je nekako veæ znao odgovor."Dabre, i to brzo", rekla je Šibo."I maške su to ponekad radile. Bogomoljka...""Ne tako brzo", prekinula ga je Šibo."Napredujete?" upitao je Kilin."Pomalo.""Ovo je suviše lako", rekao je Kilin.Šibo mu se zagledala u lice. "Misliš, kako to da ih ovog puta pogaðamo.""A oni nas promašuju.""Ovde ima neèega.""Dabre.""Tvoj Kiber?""Tako mi se èini. Ne znam kako.""Ne razumem", odmhanula je glavom ona."Ni ja."Svi su virili izmeðu dve stene u dolinu pod sobom. Cermova skupina

upravo je napuštala poslednje bregove u podnožju i izbijala u prašnjavuravnicu. Džoslin je manevrisala rezervom kroz lavirint jaruga koje su davaledobar zaklon. Formacija zvezde bila je nepravilna, ali se kretala. Na ovajnaèin æe rezerva postati udarna snaga kad se pojavi iz gustog žbunja. Kilin ninajjaèim teleskopskim uveæanjem nije mogao da razabere daleke prilike.

"Kiberi su tu negde sa nama", rekao je Tobi i isprièao ženama o Kiberukoji je bacao lažnu sliku pre nego što su ga pogodili.

Šibo je klimnula. Kraj njih je zapucketao infracrveni udar. "Džoslin æebrzo stiæi u dolinu."

"Vidiš li nekog Kibera da dolazi?" upitala je Besen. Njeno okruglastolice neprekidno se smešilo a ponekad bi joj se usta, bez ikakvog primetnograzloga, razvukla od uva do uva.

Niko joj nije odgovorio, jer su pretraživali dolinu koja se pružala svedo obzorja. Potoæiæi sa planine stvarali su novu, široku reku pravo krozsredinu, sa nekoliko pritoka bele vode.

Nekada ravnu dolinu prekrivale su uništene fabrike maški. Porušenizidovi štrèali su ko krnjavi zubi, bacajuæi šiljaste senke pod kasnimpopodnevnim suncem. Kiberi su ovde oèito veæ vodili veliku bitku, jer tle jebilo prekriveno kuæištima maški. Spaljeni leševi maški svih klasa poèeli su darðaju. Kilin je s nelagodnošæu razmišljao o tome da Kiberi verovatno dobropoznaju ovu oblast.

Bilo mu je nelagodno i zbog Besen, koja je èeznula za borbom. Godine na'Argu' možda su ga uèinile sentimentalnim, ali to æe brzo proæi. PorodicaBišop opet je mraèna i praktièna banda otimaèa. Moraæe da se navikne na to.

"Vidim dva", rekla je Šibo. Poslala je i ostalima sliku. Pucketavioblici talasali su se i poigravali blizu široke, blatnjave reke. "Ometaju namèula."

"Ja vidim samo taèke i mrlje", rekao je Tobi."Gde?" upitao je Kilin."Svuda po dolini. Idu polako, ali ne mogu da zumiram nijednog." Tobi se

nervozno poigravao kontrolama u okovratniku.Kilin je video isto to. Ako je svako trenutno svetlucanje po jedan

Kiber, a ne varka, neprijatelj ih je zatvarao i bio je vrlo brojan."Idemo tamo dole", rekla je Šibo. Poslala je poziv svojoj skupini, koja

je bila raširena po okolnim brdima.Tihi uzvici preko koma govorili su Kilinu kako se dole odvijaju stvari,

nije morao èak ni da raširi èula. Bezvoljni uzvici i isprekidanopang-pang-pang mikrotalasnih udara Porodice znaèili su nesigurnost i zbrku.Dok je napredovao i tražio mete Kilin je automatski pratio stanje, što ostajetrajna navika svakom ko je jednom bio komandant. Koliko je dosad stradalo? Dali se prva linija kreæe jednakom brzinom? Da li je isturena skupina podložnaboènom napadu? Da li je formacija zvezde zatvorena, da li su razdaljine izmeðuskupina dovoljno male da mogu jedne drugima pružiti podršku? Da li taktièkeodrednice odgovaraju terenu? Da li stalno menjanje polja vatre ostavljaneprijatelju slobodan pristup?

Bilo je teško procenjivati Kibere koji su stalno izmicali. Koliko jenjihova vatra postojana? Da li se povlaèe? Ma koliko nejasne, njihove prilikesvakako su napredovale kroz dolinu, pokušavajuèi da odseku isturenu skupinupod Cermovom komandom.

Ko zna zašto, mirno približavanje, bez žurbe, mnogo više deluje preteæinego napadaèi u trku. Ipak, Kiberi su se ponašali prilièno neobièno, uvek bipošli u nekom drugom pravcu od onog u kom bi Kilin oèekivao da æe poæi. Ipak,Bišopovi su odvukli najveæi deo njih dalje od taèke napada Plemena, kako je ibilo predviðeno.

Dolinom su odjekivali oštri hici. Džoslinina skupina upravo je izišla.Preko doline se pružala duboka pukotina, i potoci su se veæ ulivali u nju. Sastrmih izboèina obrušavali su se vodopadi, spirajuæi sveže izložene slojeve.Novonastala reka lièila je na blatnjavi prst uperen ka obzorju. Kilin je prekote slike video avetinjsko talasanje taèaka maglovite svetlosti koje moždapredstavljaju Kibere.

"Vreme je da Pleme krene", rekao je.Šibo je klimnula. "Kiberi se brzo primièu."Svi komovi iznenada su oživeli: opšti poziv. Bila je to Džoslin. - Šibo!

- povikala je. - Veæ tri puta sam pozvala Njegovu Vrhovnost. Ne dobijamnikakav odgovor. -

"Sigurna si da se signal probija?"- Dabre. Vidim njegovu oznaku. -"I dala si dogovorenu šifru za polazak?"- Dabre. Kiberi pristižu. -"Ona je tamo dole prilièno izložena", zabrinuto je rekao Kilin."Idemo", rekla je Šibo."Mi smo ovde boèna zaštitnica", rekao je Kilin, pokušavajuæi da mu glas

bude neutralan.Šibo je obliznula usne. "Boèna zaštitinica nikom neæe biti potrebna ako

nas pregaze.""Možemo da ih pokrivamo vatrom dok se budu povlaèili."Šibo je stegla usne. "Idemo."Svi su pošli za njom kroz ono malo preostalog podbrežja. Kilin se složio

sa Šibinom odlukom kada je video kakvom su vatrom zasute jedinice u dolini.Kiberi su koristili malo projektila, tako da je bitka bila vidljiva uglavnompo tragovima infracrvenog, ultravioletnog i mikrotalasnog zraèenja. Sve jepogaðalo Bišopove i kvarilo im sisteme, a ponešto je uspevalo da prodredovoljno duboko i da ubije. Cermo je primio na sebe mnogo vatre, a i Džoslinje morala da zastane. Kilinu je po prvi put bilo zaista milo što ne nosi

Kapetanske oznake.- Èujete li išta od Plemena? - ponovo je upitala Džoslin."Ne", odgovorila je Šibo.Kilin je tiho opsovao. "Bitka bez koma uvek se pretvori u zbrku."Šibo je odluèila da upotrebi svoj kom. "Vrhovnosti! Da li èujete?"Kilin se iznenadio kada je mirni èoveèuljkov glas smesta odgovorio. -

Da. Pratim situaciju. -"Pa zašto, pobogu, vaše Porodice ne ulaze u dolinu?" upitala je Šibo.- Demoni Kiberi daleko su snažniji nego što sam oèekivao. Mislim da nije

mudro da ubacim sve snage dok ne budem siguran koliko su jaki. -"Siguran!" Šibo je bila zapanjena. "Oni æe nas opkoliti!"- Da, na žalost. Ali moram da budem siguran. -"Ne možemo dugo da ih zadržavamo", rekla je.- Pada mrak. Mislim da æu krenuti tek pod zaštitom potpune tame. -Šibo je pogledala Kilina. "Povlaèi se", rekao joj je."Džoslin!" pozvala je Šibo. "Jesi èula ovo?"- Ovaj, deo. Ne mogu da poverujem... -"Bolje poveruj. On æe krenuti kad mu se svidi, bez obzira na naše

planove." Šibino lice bilo je belo od gneva.- Šta... šta da radimo? - umorno upita Džoslin.Ubacio se Tobi. "Tata? Tri Kibera."Kilin je svojim èulima pratio Tobijev pravac. Tri svetlucave slike

pretvorile su se u èvrsta oblièja. Blede aveti spuštale su se sa bregova taènoiza njih. "Prokletstvo", promrmljao je Kilin.

Šibo je odmah videla šta se dešava. "Ovde su nam zašli za leða i brzo sepribližavaju."

- Ako se povuèemo, moraæemo po mraku da se borimo iduæi uzbrdo, - reklaje Džoslin.

Kiberi najbolje vide pri infracrvenom. Kako se zemlja bude hladila,ljudska telesna toplota jasno æe se ocrtavati na tamnoj pozadini. Planirali suda do veèeri preðu dolinu i da zauzmu položaje u planini sa druge strane. TadaKiberi ne bi imali pokretne mete. Umesto toga, moraæe da napadaju uzbrdo, i toprecizno postavljene neprijateljske redove.

- Da napravimo uporište u dolini - predložila je Džoslin.Šibo se namrštila i pogledala Kilina. "Zašto?"- Njegova Vrhovnost sigurno æe ubrzo krenuti. Onda æemo biti u dobrom

položaju da se povežemo sa njim. -"Pod uslovom da on to ozbiljno misli", promrmljao je Kilin.- Zašto ne bi? - pobunila se Džoslin."Može biti da je rešio da nas žrtvuje. Stranci smo. Veæ smo mu pravili

probleme. Kiberima æe biti potrebno vremena da nas pobiju."Šibo je polako klimala. Tobi i Besen su se ukoèili i smrknuli.- Ja, ovaj, ne znam da li se slažem da vama. - Džoslinin oštar glas

naredbodavca sada se pretvorio u oklevanje."Tata", rekao je Tobi, "izgleda da su nas zaobišla još dva Kibera."Kilin je proverio i video da se zamka zatvara. "Nadam se da je Džoslin u

pravu. Sada više nemamo izbora.""Ni vremena", rekla je Besen. Lice joj je bilo mirno, a oèi ogromne.Šibo je oèajno pogledala Kilina. "Poèni da misliš", rekao joj je. "Mora

da postoji neki izlaz."Svo èetvoro su bez reèi potrèali ka glavnini. Bišopi su pred njima

pucali, bežali i padali.

14.Kvat je i u žaru bitke znala da je samo jedno važno: Ništak. Njen

Ništak.Pokret Ništaka spustio se sa planine dosta daleko od Kvat, jer su je

iznenadili brzinom. Bek'dal i njena banda pošli su da ih presretnu. Kvat ih jegledala kako hitaju prostranom, uništenom dolinom.

Ona je napredovala mnogo sporije, preko otvorenih klizišta u visini.

Pozvala je Tukar'ramin da zatraži pomoæ.*Ovde vlada haos, Kvat'jut'kal'ton. Sukobi su zahvatili našu Košnicu.*

Tukar'raminini teški, ozbiljni mirisi potpuno su zavladali Kvatinomelektro-aurom.

#Treba mi pomoæ!#*Znaj da te razumem. Ali opkoljena sam ovde, u onome što je nekada bilo

moje.*#Pošalji makar nekoliko.# Kvat je odašiljala oèajnièke prepletaje

potrebe.*Nemam više koga. Dvaput sam ti slala pomoæ, ali obe skupine upale su u

zasedu. Pobunjeni nošci koji skaèu na svaki znak pogrešne skupineProsvetljenih - oni drže sve prolaze. Kakva jeres! Kakva izdaja!*

Kvat se spoticala preko razrovanih leševa maški, ni ne primeæujuæi da ihdrobi. Nije sumnjala da je Tukar'ramin u pravu, ali sada æe imati samorazboritost da je vodi. #Šta da radimo?#

*Ostani verna svojim nareðenjima! Velièanstveni Prosvetljeni, voðe praveStaze - i dalje kažu da moramo naæi Ništake sa drevnog broda.*

#Mogu da doðem do glavnog Ništaka#, odgovorila je Kvat. #Šta onda?#*Moraš pobeæi sa njim. Vrati se na njihov stari brod.*#Pošalji mi šatl. Mogu da ga doèekam na...#*Pobunjeni nošci zauzeli su sva uzletišta za šatlove. Ima ih svuda!*Kvat je uvidela da je imala beznadežno uzak uvid u situaciju. Patila se

oko pitanja sudbine i smrti, a svuda oko nje nošci su se udruživali i kovalizavere. Pobuna protiv Tukar'ramin! Što je još gore, do toga je došlo zbogsukoba meðu Prosvetljenima. To nikako još nije mogla da svari.

#Ne možeš da otmeš šatl?#*Jedva se održavam i u Košnici.* Ovo priznanje stiglo je nošeno teškim

strujanjima crnih strepnji.#Bek'dal ima velike snage. Neæu moæi da ih dugo zadržavam!#*Bolje si opremljena od njih. Seti se, oni su se na brzinu pripremali za

svoj pokvareni posao.*#Èak i da uspem da uhvatim mog Ništaka za vreme bitke, oni æe me goniti

dok ne padnem od iscrpljenosti.#*Ne mogu ti pomoæi, Kvat.*Hormonski obojena poruka otreznila je Kvat dok je silazila niz planinu.

Ništaci su se razbili i raširili po nižim bregovima. Onako pokretni, bili suteške mete. Mnogo su brži i veštiji od stada koje je pobila tako davno,braneæi izdajicu Bek'dal.

Sada je videla i Bek'dal, bledunjavu maglu kako leluja izmeðu nekihrazrušenih zgrada maški. Znaèi, ima dobru odbranu. Ako hoæe da ih uspori, Kvatæe morati da upotrebi i veštinu i lukavstvo.

Pružila je meðu Ništake kupu elektroprobe. Sada, kad su njihove maleaure spremno pulsirale, mogla je da prodre dublje u njih. Uèinila je to - itrgla se.

Kako je mogla to ranije da propusti? Mnogobrojni ukusi Ništaka delili suse u dve skupine. Ne grubo razgranièene, kao digitalno/analogno iliakustièno/magetno, veæ prema drevnoj razlici: polu.

Znala je da Ništaci još poseduju rudimentirani mehanizam utemeljenobiènom evolucijom. Iskusila je to ranije, kada je ušla u mužjaka Ništaka.Sada je uvidela zašto nije uspevala da se izvuèe iz njegovog lepljivog stiska.Za njih je pol temelj svega. Kvatina nesposobnost da rasplete primarne èvoroveu Ništakovom umu zamalo ju je odvela u propast.

Kako to da nisu nauèili da zanemare tako primitivne i zaslepljujuæe sileunutar liènosti? Nošci su odavno uvideli da su mužjaci nebitni, da ih je lakostvoriti genetskim prekrajanjem. Držali su nekolicinu na matiènom svetu, alisamo istorije radi.

Meðutim, meðu Ništacima je oštri miris pola zaklanjao svako opažanje,svaku procenu. Kako mogu da misle u toj urlièuæoj oluji?

Pretraživala je rasute mirise i sazvuèja stada Ništaka koje se spremaloza bitku. Koliko sukobljenih oseæanja! A nisu èak prepuštena ni podumovima.

Umesto toga, bezbroj impulsa bori se i prenosi preko otvorene pozornice jednogjedinog uma. Unutar svakog Ništaka traje sudar sukobljenih strana. Nagon,razum, gomila raznoraznih hormonskih emocija - a sve umotano u velove polnostikoja zaèinjava svaki groznièavi trenutak.

Kakva nemoguæa složenost! Nikakvo èudo što izgledaju tako drevni. Njihovunutrašnji svet je pozornica beskrajnih bitki.

To joj je još više otežavalo potragu. Baš kad je poèela da oèajava,nanjušila je svog Ništaka. Eno ga - bezbedan je! Njene antene uhvatile sunjegove mirise kako se brzo kreæu.

Njegova aura stopila se sa drugom - onog Ništaka koga je Kvat ranijezaposela. Poèeli su da zaobilaze jednog nošca. Kvat je požurila nizbrdo. Kadbi mogla da uðe u domet...

Dva Ništaka oèito su nameravali da napadnu šestonošca. Kvat je bilapredaleko da bi bila sigurna da æe pogoditi nošca a Ništake ostavitinedirnute. Umesto toga, poèela je da pretražuje maglovite slojeve uma svogNištaka, tražeæi neki ulaz.

Eno. Brzo je ubacila grudvu znanja o šestonošcu. Ništaka æe to zbuniti,ali valjda æe moæi da iskoristi podatke.

Da - gledala je kako Ništak pogaða nošca preciznim hicima ionesposobljava ga.

Dobro je. Moæi æe bar donekle da pomogne. Ali ne bi li bilo pametnije daga lepo pokupi i udalji se?

Ne, bilo je tu još neèeg. Dok se smeštala u tamne dubine elektro-auresvog Ništaka, oseæala je kako se ispredaju niti povezanosti. Njen Ništak jebio povezan sa drugima u okolini. Mreža je vibrirala i njihala se od neobiènepesme gustih oseæanja i divljih, smaragdnih nagona.

Dok su Ništaci žurili nizbrdo Kvat je pokušavala da svari ovo novootkriæe. Iako svaki Ništak smatra sebe posebnom jedinkom, duboko ispod svestiimaju debele, žilave veze. Ponosno funkcionišu kao samostalni, ali ipak èeznuza jedinstvom. Zato im je pol toliko važan. Izdvajanje Ništaka od okruženjaostalih nanelo bi mu ozbiljnu povredu. Mada je od Tukar'ramin dobila izrièitonareðenje da uzme samo ovog jednog Ništaka, sada joj je bilo jasno da to ne biuspelo. Ništaci ne žive samo glavom.

Jedva da je i osetila išta od dubine u ovom Ništaku dok ga je spuštalaiz orbite. Nije obraæala pažnju na njegov bol zbog odvajanja od ostalih. Sadajoj je bilo jasno da veze meðu Ništacima, ako su ošteæene, uništavaju sveostalo.

Dva Ništaka sreli su drugu skupinu. Jedan je emitovao oštar, željanšiljak koji je prostrelio Kvat. Ovde je postojala istinska rezonanca. NjenNištak osetio je simfoniju potreba, duboko prepletenih sa složenim ukusompola.

Ne, neæe moæi da ga išèupa iz ovih èudnih temelja. Moraæe da smisli nekibolji naèin.

U meðuvrmenu su se kroz bregove prolamali glasni hici i zveketavipromašaji. Kvat je oèajnièki hitala ka dnu doline, gde je otpoèinjala bitka.Neko iz Bek'daline bande nišanio je na njenog Ništaka. Kvat je poslalapucketavi udar pravo u nošca. Ovaj se preturio i poèeo da se dimi.

Dobro je. Ovaj nožac joj nije bio poznat, i mogla je da odbaci kajanjekoje je poèelo da nadire iz podumova. Ali u dolini je bila i Bek'dal, a Kvatnije znala šta æe moæi da uèini. Oseæala je kako u njoj narasta èvrst, žilavèvor neodluènosti. Pokušala je da ga preda podumovima, ali ovi nisu hteli daga prime. Pritiskao ju je kao krvava, ružièasta cista. Može li zaista da ubijasvoju vrstu braneæi jednog Ništaka?

Nije mogla da razreši èekinjasti èvor. Potrèala je dalje.

15.Dok se približavao Džoslininoj maloj komandnoj skupini, Kilin je usporio

korak. Nije dobro pokazati žurbu ili strepnju. To æe uznemiriti ostale.Ali tada shvati da razmišlja kao Kapetan. Na poèetku bitke uživao je u

svojoj slobodi; sada mu se to zadovoljstvo èinilo ispraznim.

"Raportiram", rekao je kada je stigao do Džoslin. Èuèala je izarazrušenog zida fabrike maški, napeto slušajuæi kom. Lice joj je bilo upalo izamazano prašinom, a oèi su joj poigravale od nervoze. Naredila mu je danapusti položaj sa koga je Šibo kontrolisala brdo.

Džoslin ga je pogledala sa olakšanjem. "Kiline - dobro je." Izgledalo jeda su se reèi otele iz neke unutrašnje bitke. Zadihana, sela je na prevrnutokuæište maške. Fabrièko ðubre se prostiralo na sve strane. "Ja... bojim se daje Njegova Vrhovnost odustao od napada."

Kilin je æutke klimnuo."Misliš da je to zato što smo se prošli put povukli?""Taj tip je lud. Bemsisleno je da pokušavamo da ga shvatimo."Džoslin je napuæila usne, oèito prikupljajuæi snagu. Mikrotalasni udar

prošištao je blizu njih. Kilin je video da se Kiberi spuštaju sa bregova,odsecajuæi ih od zaklona na neravnom tlu. Porodica Bišop obrazovala je bojnuformaciju duž reke. Sada su manevrisali meðu stenjem koje je oivièavalo svežuraselinu. Sumrak je sa svake izboèine bacao duge plavièaste senke. Dok sePorodica spuštala sa isturenijih položaja, senke su ih èinile još boljimmetama.

Gledao je ženu kako se trkom povlaèi dok je Porodica pokriva vatrom.Ultravioletni zrak ju je pogodio u krsta, zapljusnuvši je masom iskri. Palaje. Prepoznao je Lanaui, starog prijatelja. Bila je predaleko da bi ištauèinio. Nagnuo se napred, gledajuæi, u nadi da joj udar nije oštetio glavnesisteme. Odjekivala je tutnjava dok je Porodica zasipala Kibera vatrom. Lanauise pokrenula. Prevrnula se i otšepesala do zaklona pod spaljenim transporterommaški. Po naèinu na koji se kretala Kilinu je bilo jasno da su joj energetskisistemi uništeni. Sada æe morati da trèi koristeæi samo obiènu ljudsku snagu.Svaki Kiber bi je lako oborio.

"Šta da radimo?" Džoslin je grizla usne."Ne možemo u brda", oprezno je poèeo Kilin, "jer nemamo zaštitu

Plemena.""Slažem se." Po njenom krutom držanju bilo mu je jasno da joj je teško

èak i da traži savet od njega."Ne možemo ni dalje.""Ne."Kroz Kilinova èula zazveketali su mikrotalasi. Okolni èlanovi Porodice

su se pognuli, ali on se samo naslonio na srušeni zid fabrike. Bojao se dasedne, jer možda noge više neæe hteti da ga podignu.

"Spušta se noæ, jasno æemo se videti u infracrvenom." Kilin je oseæaoideju kako mu lebdi negde duboko u umu, ali jedini naèin na koji je znao da jeizvuèe bio je da nastavi da govori, da pusti podsvest da je sama oslobodi.

Džoslin je stalno preletala oèima preko bojnih slika u umu. Bilo joj jeteško da prati situaciju dok su se skupine Bišopovih slivale ka neravnom,jarugama ispresecanom terenu nastalom u poslednjim zemljotresima. "Taèno.Misliš da možda pošaljemo najbrže napred? Da ostali ostanu i budu zaštitnica?"

To je narušavalo sva Porodièna pravila borbe, i ona je to znala. Prostoga je preklinjala pogledom.

"Lovili bi jednog po jednog", odgovorio je. Nije bilo smisla staviti jojdo znanja koliko mu je taj predlog bio odvratan.

"Pa... izgleda da smo zaglavili ovde. Ako bi mogli da održimo redovepreko noæi..."

"Nema šanse. Ne znamo ni da li Kiberi spavaju. Èim nas prikuju za jednomesto, mogu da pozovu pojaèanja koliko hoæe."

"Pa onda... onda..."Pošto nije bilo smisla pogoršavati stvari, sakrio je svoj bes prebacivši

èula na infracrveno. Možda æe tako steæi predstavu o tome kako Kiberi videtrenutnu situaciju. Setio se vremena provedenog u njihovoj Košnici, i kako oniautomatski tumaèe predmete kao da osvetljenje dopire odozdo. Pa ipak, oèito jeda su se dobro prilagodili i površini.

Kako je padala noæ, tlo je sijalo sve jaèe, i bilo je blistavije odtamnih molekularnih oblaka na nebu. To je lièilo na osvetljenje unutar Košnice

i verovatno daje još veæu prednost Kiberima. Hladna tekuæa voda sada je bilahladnija od tla. Šumovita brda dobro drže toplotu i sijaju kao meki zeleniæilimi. Okrenuo se ka raselini i ugledao blago svetlucanje tamo gde sepribližavala lavi. Kao da potvrðuje nagaðanje, tlo je blago zadrhtalo, kaoživotinja koja stresa muvu. Iza raseline videla se tamna traka nove reke.Penila se kao da je uzbuðena što probija novo korito kroz dolinu, tamna ibrza.

"Èekaj", rekao je. "Èekaj samo malo."

Oprezno je gledao u noæ. Kiber je išao ulevo a sada je nestao. Da li jeotišao dalje, ili se prilagodio njegovim èulima tako dobro da ga uopšte neprimeæuje?

Izbacio je kratak mikrotalas prema mestu gde mu se èinilo da je ovajostao, a onda je otpuzao oko hrpe odronjenog kamenja koja ga je štitila. Šiboje veæ napredovala ka narednom skloništu. Kilin je potrèao preko zaravni, aonda naglo skrenuo ka jaruzi. Nešto je prozujalo kraj njega baš kad se bacionizbrdo. Nazuvci su mu se ispunili peskom pa je morao da zastane i oèisti ih.Kad je podigao pogled, Šibo je veæ naredila novi pokret.

- Nova skupina! Tobi! - naredila je.Kilin je gledao oznaku svog sina kako uzmièe ka reci. Deèko je trèao

punom snagom.- Karmen! - naredila je Šibo.Žena je iskoèila iz zaklona i jurnula. Morala je da preskoèi telo jednog

Bišopa, pogoðenog pre samo par minuta. Odelo nije davalo znake života, pa nikonije ni pokušao da doðe do tela. Sada su sve ostavljali, èak i hranu imuniciju. Ovo je bila zaštitnica, i morali su da budu laki i brzi.

Pozvao je Džoslin. "Brzo stižemo."- Dajte nam samo još malo vremena - odgovorila je ona."Prokleto malo ga je ostalo."Evakuisana je gotovo èitava Porodica Bišop. Ipak, meðu zidovima fabrike

i po jarugama ostalo je mnogo tela, suviše mnogo.- Kilin! - naredila je Šibo.Podigao se na bolne noge i jurnuo preko zaravni. Bilo je teško trèati do

naredne formacije i oèi su mu se zamaglile od napora. Po ivicama vidnog poljapoigravale su mu plave mrlje. Ledeni vazduh pekao mu je grlo.

Bacio se preko oštrog stenja na ivici jaruge i skotrljao se sa drugestrane. Zaustavio se tresnuvši o hrpu ðubreta maški. Pritom mu se vid prebaciona obièan ljudski, pa je za trenutak ležao i dahtao u potpunoj tami. Ponovo seprebacio na infracrveno. Šibo je èuèala u blizini, ali nije ga ni pogledala.

- Besen! - naredila je.Kilin se podigao na kolena, a nazuvci su mu stenjali koliko i on. Tvrda

zemlja mu se svuda zavukla, pa je morao da oèisti okovratnik pre nego što jeuspeo da okrene glavu i pogleda Besen kako trèi od uništene fabrike. Izišla jena èistinu i gotovo je stigla do ivice kada joj je nešto narandžasto pogodilokacigu. Prosto je poletela napred i tresnula na zemlju. Nije se pomerala.

- Tobi! - naredila je Šibo kao da se ništa nije desilo.Kilin je stigao do Besen i ukucao šifre na zadnjem delu vrata. Svi

pokazatelji bili su na nuli.Tobi je sa lakoæom uskoèio u jarugu. Mikrotalas mu je bez opasnosti

prozujao nad glavom.Ugledao je Besen. "Šta... šta...""Ona je..." Kilin nije mogao da izgovori do kraja.- Harper! - naredila je Šibo.Tobi je kleknuo kraj Beseninog tela i podigao joj ruku. Ležala je licem

naniže, a kada ju je prevrnuo na leða videli su na viziru mrežu pauèinastihpukotina. Elektrostatièkih. Kroz njih su joj se videle oèi, još otvorene.Zurila je u njih kao da æe postaviti pitanje, pitanje na koje je Kilin znao dane može da odgovori.

Harper je stigla trkom, zaduvana. Brzo je èuènula i smesta opalilaultravioletni zrak u pravcu iz koga je došla.

- Džoslin! - pozvala je Šibo. - Svi smo tu. -- Drž'te se, - odgovorila je Džoslin. - Brod vam je skoro spreman. -Šibo je dopuzala do njih. "Nemoguæe", mrmljao je Tobi. "Nije mogla samo

tako...""Èist pogodak", rekao je Kilin, i smesta zažalio zbog toga."Ne. Ne." Tobi je poèeo da petlja oko njene kacige."Pusti je", rekla je Šibo.Tobi joj je otkopèao okovratnik, okrenuo kacigu za èetvrtinu kruga i

podigao je. Kontakti koji su vodili u Besenin vrat su iskoèili iz utikaèa, alitelo se nije trglo na to. Oèi su i dalje bile otvorene.

Tobi joj je dodirnuo lice. "Besen, slušaj. Probudi se. Hajde, probudise. Besen..."

"Smiri se, Tobi", tupo je rekao Kilin. Ljudi se retko oporavljaju odtakvog udara u sistem.

"Iskljuèila se, to je sve. Samo se iskljuèila. Daæemo joj stim, biæedobro." Tobi je poèeo da trlja Besenine obraze.

"Proveri joj pokazatelje", rekla je Šibo."Iskljuèila se, to je sve." Tobi je nespretno okrenuo Beseninu glavu.

Kilin mu je pomnogao da joj skine ranac kako bi dobro videli unutrašnjemonitore. Digitalni krug pri vrhu kième bio je jednolièno plav. Preko svakogprozorèiæa promicali su brojevi, besmisleno kružeæi.

Šibo je pogledala njih dvojicu, pa bregove gde su bili Kiberi. "Gadnoizgleda."

"Ne. Ne." Tobi je poèeo da joj jaèe trlja lice. "Preoptereæena je, pada. Samo to."

"Mogu da joj dam stim", rekao je Kilin, posegnuvši za svojim rancem.Morao je to da uèini, iako mu je to bila poslednja kugla.

"Neæe vredeti odmah", rekla je Šibo. "Sistemima treba refleksno vreme.""Probudiæu je ja", rekao je Tobi. "Treba joj samo više krvi u glavi...""Evo." Kilin je pomogao Tobiju da ušrafi stim kuglu u Besenin vrat.Tobi je zurio u devojèine nepomiène oèi. "Moraš da se probudiš."Mikrotalasni udar im je prošištao nad glavom. "Moramo da pokušamo",

blago je rekla Šibo.Tobi je obliznuo usne. Usne su mu drhtale. "Ako joj prestimulišemo

sisteme..."Kilin mu je stavio ruku na rame, ali nije mogao ništa da kaže.Tobiju su i šake drhtale. "Kako... kako æu? Ako...""Tvoja je. Ti moraš da odluèiš."Tobi je bio potpuno bled. Za trenutak je gledao Kilina. Potom je

dohvatio stim kuglu. "Kako... kako da postavim?""Najbolje na najjaèe", rekao je Kilin. "Prilièno je duboko otišla." Znao

je da je Besen ionako mrtva, i da æe se sledeæeg èasa to jasno videti. Moraæebrzo da odvede Tobija odavde, bez obzira koliko deèak želeo da ostane satelom.

"Okej." Tobi je okrenuo brojaè do kraja."Sine, ja..."Tobi je pritisnuo prekidaè. Zaèuo se tihi udar.Besen se trgla. Otvorila je usta. Tobi ju je podigao u sedeæi položaj, i

svi su videli da su brojevi na vratu prestali da luduju. Poèela je da trepæe.Svi su je gledali bez reèi. Zakašljala se. "Ja... šta..."Tobi ju je zagrlio i poèeo da plaèe.Kroz vazduh su zašištala dva brza infracrvena udara."Povedi je", rekla je Šibo.Tobi i Kilin pomogoše Besen da ustane. Tupo je zurila u njih.- Šibo! Poènite povlaèenje! - javila se Džoslin."Harper!" povikala je Šibo. "Pokrivaj nas! Karmen! Kreni!"Tobi je masirao Besenin vrat. "Sad moramo da krenemo. Samo korak, biæe

dosta. Evo, nasloni se na mene.""Tobi, Besen", nežno je rekla Šibo. "Moramo da idemo.""Šta?" Tobi je naglo podigao glavu. "Ne, ona..."

"Svi ostali su veæ pristigli", rekla je Šibo.Kilin je uhvatio Besen pod drugu ruku. "Hajde, idemo zajedno.""Njen ranac", rekao je Tobi."Ostavi ga.""Ne, èekaj..." Tobi je poèeo da pretura po rancu a onda izvukao nešto.

"To sam joj ja dao", rekao je, podigavši lanèiæ sa malim žutim priveskom."Neæu... neæu da ga se doèepaju prokleti Kiberi."

"Dobro, ponesi ga." Šibo je pogledala Kilina. "Pokrivaj nas."Kilin je legao uz ivicu jaruge i poèeo da puca u noæ. Šibo i Tobi su se

povlaèili sa Besen. Kilin se vratio po Besenin ranac i našao njeno oružje.Poèeo je da ga nemilice troši, bacajuæi visokoenergetske udare na svakusvetlucavu metu što bi je uhvatio èulima. Povratna vatra pržila je i palilaivicu jaruge. Pognuo se i potrèao, nošen groznièavim strahom. Èitavim putem doreke bio je bolno svestan koliko su mu leða velika i izazovna meta.

Skliznuo je niz pešèanu obalu reke i naleteo na Džoslin. Infracrvenizrak je prošištao vrlo blizu.

"Koliko još?" dahtala je ona.Trojica Bišopovih vukli su niz padinu veliko parèe maškometala. Kilin se

osvrnuo i ugledao Tobija i Šibo kako smeštaju Besen u èudan sklop maškodelovakoji je plutao na reci.

"Niko", rekao je i pošao ka vodi."Troje je maksimum. Za tebe nema mesta.""Sigurno?""Potonuæe.""Slušaj, hoæu...""Æuti i kreni.""Ja..." Ipak je uæutao."Ti si znaèi poslednji. Pomozi nam sa ovim."Džoslin je opet bila oštra i efikasna. Dobro je radila kad je postojao

plan. Ali za Kapetana je potrebno mnogo više od toga.Tri krupna muškarca kotrljala su nešto. Kilinu se zbog infracrvenog

èinilo kao velika školjka. Pomogao im je da ga spuste u pliæak. Voda je bilaledeno hladna. Osetio je miris Kibera u blizini. Sa obale su ih zasipalimikrotalasi.

Upro je nogama o kamenje na dnu da bi zadržao školjku. Otimala se injihala na reènoj struji.

"Upadaj", rekla je Džoslin.Kilin je oklevao. Ona trojica veæ su donosili novi komad metala kome je

neki zanatlija brzo dao oblik èanka. Metal je veæ izgubio toplotu nakupljenutokom dana i bio je tako taman da se jedva nazirao.

"Koliko još?" upitao je."Samo mi", odgovorila je Džoslin."Ostaæu dok...""Kreæi." Džoslin ga je pogledala u oèi, ali zbog infracrvenog vida nije

mogao da joj razabere izraz lica. "Ja sam Kapetan, ja ostajem poslednja.""Dabre." Nije bilo smisla raspravljati se.Kilin je zakoraèio u školjku dok ju je Džoslin pridržavala. Nespretno je

legao na dno. Ivica plitke èinije bila je samo na pedalj od crne vode. Džoslinga je odgurnula. Reka ga je zgrabila kao da je dragocena drangulija. Povuklaga je, cimajuæi školjku i prskajuæi ga po licu ledenom vodom. Tumbao se itreskao po nevidljivim unutrašnjim ivicama.

Držao se što je niže mogao. Njegova infracrvena slika biæe potopljena uhladnoj vodi. Kiberi na obali æe ga lako prevideti. Ili je bar tako zamisliostvar.

Èekao je i držao se za ivice školjke dok je oko njega tutnjala voda.Nije èuo hice u vazduhu. Pitao se koliko daleko æe ga odvuæi bujica. Sve dosad nije mu palo na pamet da je trebalo odrediti koliko dugo da Porodicaostane u improvizovanim èamcima. Sada se mogu iskrcati bilo gde, i rasuti seduž èitave nepoznate reke.

Ležao je i brinuo zbog toga neko vreme, dok nije prepoznao slabi miris

školjke koja ga je nosila. Kuæište maške. Plovio je besnim brzacima u ojaèanojkoži najstarijeg neprijatelja.

16.Kvat je polako puzala napred. Veæ je gotovo utrošila naoružanje. Bilo je

vreme da se koristi oprez i veština, inaèe je izgubljena.Ništaci su i dalje padali. Bek'dalina banda bi ih odavno uništila, ali

Kvat je manevrisala po izbrazdanom terenu i hvatala napadaèe sa leða.Poigravala je po padinama kao nestalni, prozirni oblak. Dodatna oprema kojujoj je obezbedila Tukar'ramin radila je bez prekida, preduæi i magleæi vazduhvarkama. Kada su nošci pucali na nju daleko su je promašivali, pržeæi ionakouništeno tlo.

Ali lov se završavao. Ništaci su bili potisnuti do reke, i Kvat je malošta mogla da uèini za njih.

Èula je Bek'dalin glas. #Glavno stado Ništaka se kreæe! Vidite ih?#Kvat se okrenula ka udaljenoj planini gde su svetlucale siæušne aure

Ništaka. Pitala se zašto ti udaljeni Ništaci nisu ušli u bitku.#Da ih gonimo?# upitao je neko od njenih pomoænika.Kvat je osetila nalet nade, ali Bek'dal je rekla: #Ne. Završite prvo sa

ovim crvima. Inaèe nikada neæemo biti sigurni.#Razume se. Kvat je zaboravila da Bek'dal ne zna koji je Ništak bitan. A

ne podozreva da æe, možda, na kraju ispasti da su svi važni, toliko su tanaizgled nezavisna biæa meðusobno prepletena.

#Sve ih sredite,# vikala je Bek'dal.Kvat je izdaleka dokaèila jednog nošca brzim ultravioletnim udarom. Ovaj

se zgrèio, zbunio i pao niz brdo, slomivši dve noge. Dobro.Dok se približavala svom Ništaku, uhvatila je drhtaj njegovog vrelog

gneva. Ne prema nošcima u napadu, nego prema udaljenoj glavnini Ništaka.Ovi najbliži Ništaci bili su meðusobno povezani pauèinastim nitima koje

je Kvat sada još jaèe oseæala. Njihova neobièna napetost izmeðu sopstvenogbiæa i ostalih davala im je neverovatnu energiju. Stvarno su bili povezani.Oseæala je prozirne niti kako postepeno obuzimaju i njene umove. Dodir im jebio hladan i neobièno prijatan.

A gnev je besneo meðu njima. Do srži crn gnev prema sopstvenoj vrsti,gnev zbog izdaje. Kvat se trgla kad je shvatila da taj gorak miris lièi navrelu srdžbu kakvu sama oseæa prema Bek'dal i ostalim izdajicama.

Osetila je kako joj se u grlima podiže baznost. Žurno se spustila nizzjapeæi prolaz, tek otvoren usred brda. Njen Ništak bio je pravo napred, žurioje. Oni oko njega su se borili dalje, obmotani plavom izmaglicomiscrpljenosti. Bili su protkani žuè-žutim oèajanjem.

Kvat je primetila Bek'dal kako im se približava u kratkim naletima,nalazeæi zaklon meðu kamenim gromadama i uništenim fabrikama maški. Spuštao semrak. Narandžasti plamen lizao je jednog mrtvog šestonošca.

Kvat se prebacila na normalan vid. Tlo je svetlucalo bledo ružièasto.Daleke planine brže su se hladile, pa se njihova plava boja stapala sa mrakom.Purpurno-crna pruga oznaèavala je veliku raselinu.

Tiho je žurila napred. Na trenutak je ugledala jednog višenošca i brzomu, jednim hicem, onesposobila mikrotalasne antene.

Kad se okrenula, videla je jednog Ništaka kako se povlaèi. Pre nego štoje stigla da proceni koji nožac æe pokušati da zaustavi malog begunca, noæ jerascepio oštar krik.

Prekasno. Još jedan Ništak je ranjen ili izgubljen.A mreža meðu malim stvorenjima uvijala se i napinjala. Eto šta oni

oseæaju suoèeni sa smræu - u svakom sluèaju, snažnije je èak i od Kvatinogošamuæenog uzmicanja pred prostim èinjenicama svemira. Duboka tuga, prepletenasa svešæu o smrtnosti. Mnogo je gore, shvatila je, biti mali i krhak a ipakbiti suoèen sa velikom tamom. A oni su èinili upravo to.

Prekasno. Prekasno.

17.

Kilin je pokušao da spava u improvizovanom èamcu, ali plitko kuæištemaške se okretalo, klizalo i ljuljalo bez kraja i konca. Jednom je zadremao,ali samo zato što ga je struja zanela u zaliv sa sporim virom. Nije imao pojmakoliko dugo je kružio tamo.

Na prvi nagoveštaj svitanja odveslao je do obale. Isteturao se nakamenitu plažu, smrznut, bolan i ošamuæen od premora.

Pažljivo šireæi èula, uhvatio je maglovite taèke Kibera. Bili su dalekopozadi. Preèešljavali su obalu i brzo su se približavali.

Vratio se u èamac-kuæište. Ovde je struja bila slabija. Ponela ga je,truckajuæi, preko kamenja što je štrèalo iz blatnjave vode nalik na ogromnepegave ribe.

Prošao je dva snažna brzaka pre nego što je pred sobom zaèuo dubokututnjavu. Nije uopšte lièila na bitke kakve je dosad èuo. Kada je upitaoAspekta Artura, mali um je odgovorio:

Zaboravio sam da se Snegobar za tvog života toliko isušio. Seæam se ovogzvuka iz prijatnih dana sporta na rekama koje su nekada blagosiljale dolinuvelike Citadele. To je vodopad - verovatno visok, sudeæi po amplitudi.

Artur mu je na brzinu nacrtao šemu. Kilin je vodu oduvek zamišljao kaovelièanstveno, retko, mirno postojanje. Da može da besni i ubija èinilo mu sekao narušavanje nekog neizreèenog obeæanja. Brzo je zaveslao protiv sve bržestruje. Obala je bila blizu, ali je leteo kraj nje kao list na vetru.

Ruke su mu utrnule od vode. Nagnuo se daleko izvan nesigurnog èamca ipoèeo divlje da vesla. Obala se polako primicala. Tutnjava je sada bila svudaoko njega. Tik pred njim lebdela je izmaglica. Pogledao je u tom pravcu, alireka kao da je nestajala. Nije bilo nade. Kuæište je sve više ubrzavalo kaivici.

Kilin je iskoèio iz èamca. Voda je bila ledena. Glava mu je potonula baškad je hteo da udahne. Udario je ðonovima o nešto èvrsto. Mahao je rukamaprotiv struje da bi se održao u uspravnom položaju. Veæ je imao želju da diše.

Voda je predstavljala smeði zid. Gde je obala? Struje su ga toliko putaokrenule da nije mogao da odredi. S teškom mukom je zakoraèio i otkrio da jedno strmo. Uputio se nagore. Pošto je slabo poznavao vodu, jedin nadu video jeu tome da masa njegove opreme ne dozvoli struji da ga odnese.

Skliznuo je. Tumbanje je trajalo kratko, ali lièilo je na agoniju. Uspeoje da napipa kamen, ali ovaj se prevrnuo. Voda je bila ledeno hladna. Povukaoje rukama napred i našao dovoljan oslonac da se ispravi. Pluæa su ga sve jaèepekla. Bacio se napred, nadajuæi se da ide u dobrom pravcu. Èizma mu jeskliznula, ali mahao je rukama protiv struje i uspeo da se održi. Još trikoraka - i glava mu je izbila na površinu. Isteturao se uz strminu i pao našljunak.

Sedeo je, èekajuæi da hladnoæa nestane, i gledao oblak vodene pare.Staklasto glatka voda obrušavala se u prazninu. Drveæe i grmlje bi sezanjihalo na glatkoj, smeðoj površini - a onda bi nestalo u zaboravu.

Pošao je kroz tutnjavu i ošamuæeno i zadivljeno gledao u visoki belistub što se obrušavao naniže. Voda je delovala pustolovno - iz mirnog,blatnjavog potoka pretvarala se u strašnu i divnu silu, i to za samo trenutak.Pitao se da li je u nekom smislu zaista živa, da li ima prava na samostalnostkoliko i sve biljke, manje životinje i ljudi.

Osetio je dodir u oslabljenim èulima. Trgao se, iznenada uplašen da suga Kiberi veæ stigli.

Ali ne - bio je to slabi glas. Poziv za okupljanje Bišopovih.Brzo se prekinuo, ali Kilin je veæ odredio pravac. Išao je neko vreme

prema niskim bregovima. Neravno stenje izloženih slojeva kao da mu je grizloèizme. Zateturao se i gotovo pao.

- Ovuda - javila je Šibo.Nije smeo da koristi èula za traganje, iz straha da bi ga Kiberi mogli

otkriti - ukoliko veæ i nisu.- Tata! - Tobijev brzi šiljak bio je dovoljan da popravi pravac.Potrèao je nizbrdo u naizgled dobar zaklon guste šume. Isto kišobranasto

drveæe stajalo je mirno i ozbiljno pod prvim sivilom zore. Tu se oseæao

bezbednije, zaklonjen ostacima života na ovom izmuèenom mestu.Rezerve energije bile su mu na ivici. Skljokao se kraj jednog drveta.

Šuma je bila tiha i mirna, a onda je, bez ikakvog prelaza, Šibo je išla kanjemu a težina noæi se podigla i oslobodila ga.

"Ti... ti..." Nije mogao da reèima izrazi šta oseæa. Potom se pojavio iTobi i sve je lièilo na raniji povratak u logor, sa Porodicom koja seskupljala oko njega bez reèi.

Prepustio se i seo na zemlju. Vreme nije ništa znaèilo. Svet je postojaosamo sada, bez prošlosti i buduænosti. Svako drvo i svaki grm bili su oštri ijasni. Pojavljivala su se lica sa širokim osmesima. Oštro svetlo slivalo se nasve, dajuæi podjednak, veèni sjaj. Gutljaj vode mu je zapljusnuo grlo èistomsvežinom. Zalogaji sledovanja su mu se topili u ustima kao eksplozijenepodnošljivog zadovoljstva. Mišiæi su mu brujali od olakšanja. Dodir Šibineruke, Tobijeva mišica oko vrata - davali su znaèenje svakom trenutku,oivièavajuæi sve oreolom neugasivog postojanja.

Nije imao pojma koliko je to trajalo, ali došao je trenutak kada seuobièajeni svet vratio na svoje èvrsto mesto.

"Na noge", pozvala je Džoslin. Stajala je u skupini rasutih Bišopovih,naizgled umorna, stegnutih vilica. "Locirala sam Njegovu Vrhovnost. Uputili suse naniže, niz onaj greben tamo preko."

"A Kiberi?" upitao je Tobi."Bolje æemo se nositi sa njima kad budemo imali Pleme uz sebe", rekla je

Džoslin."Besen ne može brzo", rekao je Tobi.Besen je stajala naslonjena na drvo. Oèi su joj bile upale, a lice

izmuèeno.Džoslin je klimnula. "Naizmenièno æemo pomagati ranjenicima.""Neæe valjati", rekao je Tobi. "Premoriæe se.""Nemamo izbora.""Otkud sad da opet idemo kod one kopiladi?" pitao je Tobi."Trebaæe nam pomoæ kad nas Kiberi stignu."Na to niko nije imao primedbe. Kilin je bio ponosan zbog naèina na koji

je Tobi branio Besen, ali znao je da Džoslin mora da ih pokrene.Svi su æutali dok su ustajali i umorno se spremali za marš. Nije bilo

vremena da se Porodica okupi, prebroji mrtve i ožali ih. U mraènoj tišinioseæalo se oèajanje.

Kilin je utvrdio da ga stopala strašno bole. Èizme nisu propustile vodu,ali nogavice su mu još bile vlažne. To je bila prosta životna èinjenica: takvesitnice brzo brišu svaku radost ili tugu koju je doneo prethodni dan. Svakinovi bol zahteva pažnju za sebe. Svaki zglob se buni. Dok je ustajao, Kilin jebio siguran da èuje samog sebe kako škripi.

Pomogao je Tobiju da namesti zavoj oko ruke. Nisu govorili. Tobi je svevreme pazio na Besen, još ošamuæenu i slabu. Deèko je delovao mnogoenergiènije i usmerenije nego ikada ranije.

Kilin je pošao duž kolone, hrabreæi nekoliko Bišopovih koji su samozurili u prazno. Uvek ima onih koji ne mogu da zaborave gubitke iz jednebitke, pa ih nose i u narednu. Godine provedene u bekstvu nauèile su Kilina daljudi zaboravljaju emocionalno optereæenje kada je akcija na prvom mestu.Ovakva povuèenost bila je neobièna, gotovo otmena. Ali ako bi imali vremena zarazmišljanje, ili ako bi ih neko podseæao na to, potpuno bi se slomili.Naterao je nekolicinu na ustanu i krenu. To mu je pomoglo da zaboravi kolikolica više ne vidi u koloni, i nikada ih ni neæe videti.

Svi su bili na ivici rezerve eenergije. Neki su imali malo više pa subrzo pošli, dugim koracima, i izbili na èelo. Kilin je morao da se nasmeši.Glupo je trošiti rezerve dok si još svež. Džoslin je dreknula na prethodnicu inaterala ih da zauzmu položaje na boku.

Svitanje je bacalo žute pruge svetlosti preko gornjih slojeva oblaka.Kilin je pomislio na sve što se dešava iznad toga - veliku mrežu u gradnji,kosmièki prsten koji orbitira èekajuæi da ponovo bude upotrebljen, na NebeskogSejaèa koji ponire i ostavlja seme. Zbog èega? Sve te ogromne tvorevine kao da

nisu imale znaèaja za ljude, bile su prirodne i neizbežne kao klima - ipodjednako izvan ljudske moæi uticaja.

Kolona Porodice razvukla se preko brda dok su napredovali. Cermo jedobio hitac u krsta; telo nije bilo povreðeno, i još je mogao da hoda.Podešavao je opremu u hodu i postigao da gornji delovi energetskog odelaprofunkcionišu. Potom je pošao uz i niz kolonu, gurkajuæi, saoseæajuæi ipribirajuæi one koji su delovali najviše obeshrabreno. Džoslin je radila toisto, bliže èelu kolone.

Kilin je to pratio sa odobravanjem, neobièno smiren. Pred njima je biloPleme sa kolonom za snabdevanje. Iza njih su bili Kiberi. Ako žele da Porodicapreživi ovaj dan, moraæe da budu brzi i sreæni.

Neko vreme mozgao je o tome, a onda je odustao. Nije mogao ništa dauèini sem da uživa u možda poslednjem pogledu na jutro. Išao je obgrlivši Šibooko ramena, odmarajuæi se na njenom spoljkosturu. Punio se preko solarnihploèa i pomagao joj da savlada uzbrdicu. Tiho predenje, nalik na maèije, kaoda se širilo jutarnjim vazduhom. Spori, tihi zvuk kao da mu je obuzeo um.Potrajalo je dok nije shvatio da to uopšte nije zvuk.

Suva, hladna težina poèivala mu je tik ispod kože na vratu. Tako seoseæao kada bi primio nove Aspekte - kao da mu se u mozak zario kabasti klin.Ali ovo je bilo jaèe, kao da se vazduh uskovitlao i zgusnuo u taman, lepljivsirup. Tragovi polu-ideja lepršali su kroz loptu zgusnutog vazduha. Kilin jepolako napredovao uzbrdo, održavajuæi brzinu u skladu sa ostalima, i æutao je,pažnje usmerene na prisustvo koje kao da je lebdelo nalik na zagrejani puter.Oseæao je da mu se ruke i noge kreæu kao kroz gusto ulje. U pluæima je oseæaostrpljivu, grgoljavu teènost. Vazduh je imao ukus metalne krvi.

"Ovde je", šapnuo je.Šibo ga je ispitivaèki pogledala. Sapleo se i jedva se ispravio.Masivni, odmereni pokreti, nije bilo greške. Isti Kiber koji ga je bio

zarobio. I bio je iza njih.Nikakvo èudo da su ih Kiberi tako dobro pratili, pomislio je. Sigurno su

namestili Kilinu neki biper. Ništa komplikovano, samo predajnik koji odražavaposlati signal. Možda nije deblji od nokta.

Na sledeæem odmorištu Kilin je pregledao svoju opremu. Sigurno su gastavili negde gde je bilo malo verovatno da æe zaviriti...

Zaèas je našao crni kružiæ zakaèen za unutrašnju stranu levogenergetskog nazuvka. Ali bio je slomljen i izbušen, verovatno od hitaca kojeje primio. Kada je pokušao da ga isproba, nije reagovao.

Bacio ga je i zagledao se u bregove. Jutarnja izmaglica podizala se izvelikih skupina drveæa sa burastim stablima. Gornje grane su se pravilnoizvijale u karakteristièni oblik kišobrana. Meðu svetlo zelenim lišæem kružilesu i ponirale ptice. A ono klizavo prisustvo još mu je èuèalo za vratom.

Kružni prenosnik verovatno se pokvario pre izvesnog vremena. Sada ga jeKiber pratio njušeæi mu èula.

To ga je ispunilo užasom. Ali pojavilo se još jedno seæanje. Juèe jetokom borbe nekoliko puta osetio ovakvu težinu. Pomagala mu je da shvatistvari pomoæu kojih je onesposobljavao ili izbegavao Kibere.

Prisustvo nije delovalo neprijateljski. Ipak, Kilin je oseæao kakonelagodnost u njemu raste dok je moæni klin èekao i išèekivao. Kroz um su muklizile slike nalik na freske stvarnog sveta, tanke kao filigran. Pomalo su gapodseæale na nekadašnja putovanja kroz um Bogomoljke. Postojale su ogromnepeæine razdvojenih iskustava pred kojima se Kilin oseæao kao patuljak.

Sada se oseæao kao na ivici još jednog ogromnog sivog ambisa. Srce mu jeubrzalo od te pomisli, ali strah je postepeno nestao. Umorno je ustao,oslanjajuæi se na Šibo, i pošao ka sledeæoj skupini drveæa.

Neki èlanovi Porodice tragali su za hranom. Mali izdanci na grmlju sujestivi, rekla mu je Aspekt En. Donji deo stabla velikog drveæa bio jeobrastao neèim nalik na tirkizne gljivice. Jedna žena ih je strugala laserskimsekaèem koji je držala u jednoj ruci i jela ih drugom. Dok su prolazili,dodala im je malo - bilo je oštro, ali mesnato.

Tobi i Besen su daleko zaostali. Besen je sada mogla da hoda, ali je i

dalje imala duboke tamne podoènjake i kretala se nekako suviše oprezno.Prešli su nekoliko koraka kada je žena iza njih kriknula. Drvo se

dimilo. Žena je ustuknula, brzo ugasila laser, a stablo drveta je poèelo daširi tanak, usijano beli plamen. Brzo se pretvorio u prijatno vrelu baklju.Visoki stub vatre bez dima naglo je narastao.

Žena je zapanjeno zurila u sve veæi oganj. Tobi ju je povukao. "Beži!"povikao je.

Kilin je povukao Besen uzbrdo. Bišopovima je bio dovoljan trenutak dauoèe opasnost. Potom su pošli žurnim korakom, hitajuæi uzbrdo dok je plameniza njih rastao. Cermo je izvikivao nareðenja.

"Šta... misliš... da je... to?" upitala je Šibo. Uzbrdo su mogli samo dažure neujednaèenim korakom.

"Možda nekakav izvor energije", odgovorio je Kilin. "Sigurno su tonapravile maške."

"Maške koriste biotehno?""Na Snegobaru jesu.""Da, u fabrikama. Rezervni delovi za njih same.""Dabre, koliko mi znamo. Ovde su bolje u tome."Zaustavili su se na prvoj izboèini nad prostranom šumom. Tobi i Besen su

se uspinjali, praæeni zavesom dima. Žena je izazvala ozbiljan šumski požar.Možda æe bar usporiti Kibere, pomislio je Kilin. Pokušao je da smisli

naèin da se plameno drveæe upotrebi protiv njih kada budu izišli iz šume. Tomu je obnovilo energiju i ubrzo je izbio na èelo skupine koju je predvodioCermo. I dalje je mozgao o moguænostima kada su na dalekom grebenu ugledaliodred ljudi.

"Pleme!" povikao je Cermo. "Dolaze Bišopovi."- Ta vatra vas je veæ najavila - sarkastièno je rekao neèiji glas."Ostavili ste nas tamo dole, kopiladi!" planuo je Cermo.- Nareðenje. Njegova Vrhovnost je rekao da je to jedini naèin. -"Jedini naèin da spasete svoju kožu."- Mani to. Radi kako kaže Njegova Vrhovnost. Sreæom ste se izvukli. -Kilin nije mogao da razume ponašanje Plemena. Kad su Bišopovi izbili na

greben, zatekli su Pleme koje je formiralo kružne odbrambene pozicije i žuriloka visokom, šumovitom bregu. Mada su donekle toplo pozdravili Bišopove, mnogiizgleda uopšte nisu oseæali krivicu što su ih napustili u boju. Bišopovi subesno mrmljali. Deo Plemena se æutke udaljio. Ipak, glavnina je sa zanimanjemposmatrala Bišopove kako muèno napreduju, oèito ni ne razmišljajuæi o tomekoliko su narušili ljudske moralne zakone.

"Boli ih briga za nas, je l'?" upitao je Tobi."Takva im je sudbina", rekla je Besen. "Njegova Vrhovnost je rekao da

nismo bitni, i tako je i ispalo.""Niko nije tako slep kao onaj ko neæe da vidi", rekla je Šibo, glasom

tihim od iznurenosti. Pomagala je Besen na poslednjem usponu i utrošila jerezerve energije.

Kilin ju je iznenaðeno pogledao, pa je objasnila. "To sam èula od jednogsvog Aspekta. Stara izreka Kapetana Isusa. Mislim da nam sada treba svamudrost koju možemo da skupimo."

Situacija bi bila mnogo napetija da Bišopi nisu bili toliko umorni.Odmarali su se duž grebena dok su ostale Porodice prolazile u strelastimformacijama, sa daleko isturenim krilima kako bi se zaštitili od Kibera.

Od požara u dolini do njih je dopirao uljasti dim. Kilin je video drveæekako se pali i ispušta tanke oblake dima. Zaèudo, drveæe je gorelo samo napravilno rasporeðenim taèkama duž stabla. Gledao je jedno posebno visoko. Prviplamen je izbio blizu osnove. Drugi je poèeo znatno više, taèno iznad prvog.Uskoro je duž stabla gorelo sedam pravilno rasporeðenih belih plamenova. Vrhdrveta poèeo je da se njiše a onda se preturio, potisnut blistavim gasom. Iakoiznuren, morao je da se divi ovome.

Šumski požar širio je oblake kiselog dima sve dok nije izgorela èitavašuma. Kilin je u umu oseæao stalni pritisak onoga što je sada smatrao svojimKiberom, ali nije mogao da odredi da li im se približava. Dim je zaklanjao

dolinu kao prljavo staklo i Kiberi nisu mogli da se vide. Ipak, mogao je dananjuši njihove mutne taèke na ivicama èula.

Ležali su pod jutarnjim suncem, puštajuæi da im ono izvuèe deo bolova.Besen se oporavljala od ošamuæenosti i èak se i našalila. Kao da su se svipreæutno složili da za trenutak zaborave pritiske i da se prisete kako jenekada bilo u Porodici. Šibo je poèela zagonetkom: "Koji je najbolji bol?"

"Šta je to, izreka stare Porodice Pion?" promrmljao je Kilin."Dabre." Šibo je bila poslednji preživeli èlan porodice Pion."Nikakav bol nije dobar", razumno je rekla Besen."Predajem se", rekao je Tobi."Ne može biti pravi bol, zar ne?" pomogla im je Šibo uz osmeh."Lažni bol?" zbunio se Tobi."Tako je", rekla je Šibo. "Šampanjac."Šala je bila slabaèka, ali i oni su bili slabi i svi su se nasmejali.

Niko nije video šampanjac od nestanka Citadele i znaèenje te reèi izgubljenoje u prošlosti. Aspekt Grej pokušala je da prièa Kilinu nešto o PorodiciFrans, ali on je ležao na toplom suncu i nije je slušao. Bišopovi suponavljali Šibinu šalu i èuo se umorni smeh kako se širi duž grebena.

Èoveku se može uèiniti da se dugo odmarao kada mu je odmor potreban,tako da se Kilinu èinilo kao da se vratio izdaleka kada je zaèuo kraj sebeglas: "Znaèi, vratili ste nam se?"

Njegova Vrhovnost stajao je okružen pratnjom i razgovarao sa Džoslin.Kilin ga nije primetio sve do sada, ali sad ga je obuzeo bes.

"Ostavili ste nas tamo dole", mirno je rekla Džoslin.Dok je Kilin ustajao, Njegova Vrhovnost je odgovorio velièanstvenim

glasom: "Zakljuèio sam da su vaši napori nedovoljni.""Izgubili smo mnogo ljudi!"Njegova Vrhovnost se nakašljao kada se iz doline podigao oblak dima.

"Pošto ste se herojski borili, svakako æete postati muèenici.""Pobegli ste!" Džoslin je stezala pesnice."Iskoristio sam vaš napad za povlaèenje...""Podvili ste rep!""...iz nezavidne situacije. I oèekujem da se pristojno izražvaš dok mi

se obraæaš.""Mogli smo se povuæi da ste nam rekli. Pre nego što smo stigli u

dolinu.""Kao što rekoh...""Nisam mogla da vas dobijem ni dalekim komom. Niste...""Sad je dosta!" Oèi Njegove Vrhovnostu planule su èudnim, bledim

plamenom."Zahtevam da...""Niko ništa ne zahteva od Boga. Sada æete...""Bog, koješta! Vi ste samo..."Njegova Vrhovnost je dao znak. Jedan od njegovih stražara je brzo prišao

i spretno udario pištoljem Džoslin u slepooènicu, kao da je to radio veæ mnogoputa. Ona se srušila bez reèi i ostala nepomièna.

"Razapnite je", rekao je Njegova Vrhovnost. "Oèito je opsednuta demonimasa kojima se borila."

Zagledao se duž grebena na kome su se okupljali Bišopovi. Jedna skupinasabila se iza Kilina, koji je stajao potpuno nepomièno.

"A vidim da meðu Bišopovima ima i drugih koji izgleda zanemaruju svetuprirodu mog postojanja." Ovo je oèito bilo sraèunato da zaplaši Bišopove.

"Vi ste gomila kukavica!" povikao je jedan Bišop."Prilièno ste brzi u bežanju za jednog Boga", sarkastièno je rekla neka

žena.Neki Bišopovi položili su šake na oružje, ali pratioci Njegove

Vrhovnosti spremno su uperili svoje, potpuno ih iznenadivši. "Vidim demone umnogim pogledima ovde", groznièavo je rekao Njegova Vrehovnost. "Pazite štagovorite."

"Da nisi pipnuo Džoslin", povikao je neko iz skupine iza Kilina.

"Dabre!""Beskièmenjaku!""Žutogaæa!""Debeli poltron!"Njegova Vrhovnost je opet dao znak, i dvojica iz pratnje pošli su ka

skupini. Pokušavali su u hodu da vide ko vièe."Zaustavi ih ili æe poèeti bitka", rekao je Kilin.Njegova Vrhovnost ga je pogledao s visine kao kakvu bubu. "Pretiš

izaslanicima Svega Svetog?""Samo predskazujem", mirno je rekao Kilin....i još dok je govorio èvrsto je stegao vilice da bi savladao kovitlac

koji je poèeo u njemu. Klin duboko u umu postao je još veæi i prièinjavao muje bol. Pritisak ga je ispunio celog. Vid mu se suzio do tamno plave kupeusmerene na tamno lice punaèkog èoveèuljka.

Njegova Vrhovnost podigao je šaku i èuvari su stali. Olizao je usne izagledao se u sve veæu skupinu Bišopovih. Kilin se upitao ima li taj èovekpetlju za borbu izbliza. Ako ima, ubrzo æe biti mnogo mrtvih.

Meðutim, tada se u oèima Njegove Vrhovnosti pojavio onaj prazni pogled iKilinu je postalo jasno da æe pokušati da se izvuèe prièom.

Prièa. Beskonaèna prazna prièa. Kilinu se grlo steglo od dugosavlaðivanog besa i tuge. Oseæao je ukus žuèi. Od lepljivog prisustva duboko unjemu poèela je oluja, obuzevši ga celog.

Njegova Vrhovnost je prièao. "Polazimo na marš da opet doèekamo obilatedarove Božje koji æe se spustiti sa nebesa. Govorim svima vama, braæo,odbacite skretanja sa staze bezgrešnosti. Vaš Kapetan Džoslin je naèinilaozbiljan prestup. Zbog nje ste pretrpeli mnogo, mnogo tragiènih gubitaka ustrašnom boju. Otarasite je se. Pustite da..."

...i suzbijeni gnev ustalasao je vazduh kao kad se jara širi. Kilin jeosetio sabijeni zrak elektromagnetne energije kako mu je prohujao prekoramena. Pri svom prolazu rascepio je vazduh i pogodio Njegovu Vrhovnost pravou glavu.

Kilin se bacio u stranu i tresnuo o zemlju. Kiberski zrak dopro jeodozgo i prva pomisao mu je bila da potraži izvor. Ali dok se kotrljao ulevoosetio je iznenadno prijatno jenjavanje teškog klina u umu. Smesta je shvatioda je pucao njegov Kiber. Seo je, okružen kricima i vikom.

Èoveèuljak koji je prozvao sebe Njegova Vrhovnost nepomièno je ležao.Kilin je nekako znao da više nema opasnosti. Ustao je i prišao skljokanomtelu.

Èlanovi Plemena zijali su u palog voðu. Obuzela ih je zbrka. Tražili suizvor napada a nisu nalazili ništa.

Ludak je ovako mrtav izgledao još manji. Sada se videlo da je izrazdostojanstva i moæi bio nametnut obiènom snagom volje. Ovako opušteno, lice muje bilo obièno i prazno. Ali nije ono privuklo Kilinovu pažnju. Zrak je spržiodobar deo slepooènica Njegove Vrhovnosti, baš tamo gde se nalazi oprema za komi èula. Vrelina je istopila sav zaštitni materijal, otkrivši nešto ispodnjega.

Duž èitave lobanje ležala je fino prepletena mreža. Bila je ugraðenaispod uobièajene opreme.

Kilin je kleknuo i dodirnuo je. Preko pojaèanih nerava osetio jeneprijatno brujanje. I zadah koji je prizvao stara seæanja.

"Tehno maški", rekao je i poèeo da ljušti kožu.Šibo je èuènula kraj njega. Raširila je oèi kada je ugledala mrežu

usaðenu duž èitavog temena. Ulivala se pravo u mozak preko bezbroj spojeva."Mikrotronika."

"Nema ožiljaka na glavi. Odavno je tu, rekao bih", rekao je Kilin."Šta... ko je mogao...""Mora da su ga uhvatile pre nego što su Kiberi uopšte došli. Tada je veæ

vodio Pleme i mora da mu je ovo pomoglo da se tako visoko popne.""Tako su mogle direktno da izdaju nareðenja.""Dabre. I da budu sigurne u njihovo izvršenje." Kilin je oprezno

pogledao pripadnike Plemena koji su stajali u blizini, ali svi su delovali kaoda su u šoku. Zurili su u raznesenu glavu. Upitao se kako æe ovo delovati nanjihovu dragocenu veru.

"Kada su Kiberi došli", rekla je Šibo, "maške su ga okrenule protivnjih."

"Dabre. Zato nije radio ništa osim što ih je napadao, po svaku cenu.""Ovo..." kao da nije mogla da naðe reèi. "Ljudi kojima upravljaju

maške...""Mi smo ovde samo pioni.""Mora da je bilo grozno. Bio je unutra kao u zamci.""Siroto kopile. Ipak nije bio samo lud."

18.Kvat je precizno uputila hitac izmeðu Ništaka. Uzani vrh je pogodio

pravo u maškama podreðenog Ništaka. Osetila je kako se unutrašnje prisustvomaški rastaèe, kako se delovi i vizije pretaèu u prazninu. Dobro.

Njen plan, smišljen tokom zadimljene noæi, samo što nije bio ostvaren.Ništaci su do pre nekoliko minuta bili savršeno rasporeðeni. Trebalo je samoda krene.

Ali onda je meðu Ništacima nastupila svaða. Još gore, osetila je dadolazi Bek'dal. Kvat je oseæala kako se njen elegantni plan raspada.

Vreme se usporilo. Podumovi su rasporeðivali i sreðivali ogromni prilivposledica.

Parazit maški bio je vrlo pažljivo skriven. Kvat ga je i ranije nejasnoosetila, još na vrhu planine. Ali mutni umovi Ništaka zaklonili su èeliènooštru inteligenciju koja je postajala tanka kao senka kad god bi joj Kvatprišla.

U trenutku smrti, skrivena maška se otvorila. Kvat je uhvatila njenusrž, delikatnu, mozaièku moæ. Vešto je koristila slabosti ovog Ništaka. Kvatse ispružila i uhvatila miris mane ovog Ništaka: crna, vrebajuæa potreba,teška i slepljena krvavim bolom.

Da! Kakva ironija! Ova otrovna taèka zavisila je od velike snageNištaka. Znala je da njihova mudrost potièe iz neprekidnog oseæanja smrtnosti.To im daje svest da je svaki protekli trenutak jedinstven, i ako se dovoljnopozabave njime, prosvetljujuæi.

Ali mnogi Ništaci beže od tog èvrstog uporišta. Njihova nestalnagroznica goni ih da zamišljaju kako uopšte nisu Ništaci, veæ najmoænija odsvih biæa, nekako povezana sa otelotvorenjem same prirode. Ludilo! Mudrost sesastoji u tome da prihvatiš svoj položaj u ureðenju života i inteligencije.Tvrditi da poseduješ besmisleno ogromne moæi porièe sve èemu nas uèi život.

Shvativši ovu odliku Ništaka Kvat je uvidela da su i njeni nošci jednakoglupi. Istine, Sinteza - zar se po neèemu razlikuju? Tvrditi da postoji vezaizmeðu tebe i nepokretne materije. Uoblièiti verovanja u nevidljive moæi.

Maške su bile mudre kad su prozrele ovu slabu taèku Ništaka. Kvat sestresla kad je shvatila da maške svakako poznaju i najdublje porive nožaca.

Posle takvog saznanja, maške svakako imaju ogromnu prednost nad nošcima.Pa zašto su onda dopustile da nošci tako lako preotmu ovu planetu?

Kvat je oseæala da joj tlo izmièe ispod nogu, jer u deliæu trenutkanjeni umovi upreli su ujedno tanke niti sumnje koje su tako dugo èekale.

Da! - maške su mnogo mudrije nego što su nošci ikada pomislili. Njenipodumovi nabrajali su odavno èuvane zagonetke:

Ulazak ovih Ništaka i njihovog drevnog broda u bitku sa nošcima.Èudni opiti maški u blizini pulsara, nikada objašnjeni.Njihova odbrana Središta Galaksije od svih životnih oblika, iz

nepoznatih razloga.Naravno, javio se jedan od Kvatinih podumova, tamo je energija mnogo

gušæa. Maške su vrhunski majstori u zauzdavanju toka struja i fotona. Život jemnogo osetljiviji na tako snažnu energiju. U prirodnom redu stvari organskiživot ne bi prirodno bio privuèen da obitava u blizini sveproždiruæeg apetitacrne rupe. Èak i nošci, optoèeni keramikom i èvrstim legurama, oseæaju

posledice zasipanja protonima u dubokom svemiru. Meki Ništaci su jošugroženiji beskrajnim zraèenjima u okolini rupe.

Ali ipak su došli. Zašto? Kvat nikada nije ozbiljnije razmišljala o tojmisteriji - zapravo, sve do ovog trenutka nije na nju ni gledala kao na nekutešku zagonetku.

Sav život, svejedno da li je smešten u kosti, kuæišta ili tanku kožu,izgleda oseæa da Središte Galaskije sadrži cilj, tajnu. Možda kljuè znaèenjanjihovog kratkog postojanja.

Ali šta traže? I zašto?Da li Prosvetljeni znaju? Jednostavna èinjenica da su se ta uzvišena

stvorenja podelila oko sudbine i upotrebe obiènih Ništaka govorila jesuprotno.

Je li moguæe da Ništaci predstavljaju kljuèni element slagalice? To jojnekako više nije zvuèalo potpuno besmisleno.

Kvat je oklevala deliæ sekunde. Potom su se davno usaðene lekcije ponovojavile. Usmerila se upolje, izvan haotiènih rasprava podumova.

Jer desilo se najgore. Bek'dalina banda pošla je u napad.Kvat je ležala skrivena meðu izlomljenim slojevima iznad mesta gde su se

okupili Ništaci. Njihova zaštitnica je veæ promicala, a odredište im nije bilodaleko.

Ovde je sve bilo puno izlomljenih komada stenja koje je virilo na svestrane. Komadi kamena štrèali su u platinasto nebo. Bek'dal i njeni nošci suse tu zavukli kako bi lako prišli Ništacima, koji su se zbrkano vrteli.

Kvat je uhvatila Bek'dalin signal. Napraviæe haos. Morala je da upozoriNištake i obezbedi im dragoceno vreme.

#Stoj!# povikala je Kvat. Pustila je da signal proðe kroz ceo spektar.Njen Ništak æe ga svakako osetiti.

Bek'dal se iznenaðeno trgla. #Kvat!##Da, izdajice.##Podrivala si nas i ranjavala!##Otkazali ste poslušnost Tukar'ramin. Nekad ranije bi radije pristala da

ti odgrizu polovinu nogu.##Nekad ranije ti nisi bila budala.##Oh, je li? Možda onda kad sam pomagala tebi uobraženoj.#Bek'dal je postala oprezna, pokušavajuæi da prikrije bes. #Ambicija nije

greh.##A nije ni odanost.##Sledim Prosvetljene!##Neke Prosvetljene.##Drži se dalje od ovih životinja dok obavljamo svoj posao. Potom æemo se

obraèunati sa tobom.##Ne, obraèunaæete se sada...#Kvat je poslala snažan, pucketavi mlaz ka Bek'dalinom glasu. Èula je

kako se razbija o stenje.Poèela je bitka. Kvat je trèala i saginjala se. Dobro je izabrala

položaj. Njena nadmoæna oprema omoguæavala joj je da blokira veæi deo hitaca.Onesposobila je tri nošca brzim, isprekidanim hicima. Ali naoružanje joj jeslabilo.

Bek'dal je bila kljuè. Ostali æe pobeæi ako im voða padne. Kvat jeposegnula kupastom aurom i dotakla Bek'dal.

Sada je videla Bek'dalinu pravu liènost. Njeni ciljevi bili su sasvimjednostavni. Da èuèi u bogatim nitima. Da sisa slatki hleb i ogovara. Bila jekriva samo za povremenu zlobu ili neznanje, onako puna prostaèkesamouverenosti.

Bek'dal bi takva i ostala, da nije bilo dalekog sukoba meðuProsvetljenima. Zar zbog te sitnice sada da umre?

Kvat nije umela da odgovori. Da su je geni Filozofa ostavili na miru,znala je da se ova bolna pitanja nikada ne bi ni pojavila. Pribrala se ijurnula napred.

Spotakla se preko poslednjih ispreturanih slojeva izlomljenog stenja i

glavaèke upala u gmizavu skupinu Ništaka koji su pucali i bežali.Krici, uzvici, pucnji. Trèali su oko nje kao moljci. Njeni spoljašnji

štitovi bili su podignuti i njihovi hici mogli su da joj donesu samokratkotrajni svrab.

Njen Ništak! Eno ga! Širi prozirne talase toplote. Pomaže drugom - ne,drugoj - da ustane.

Ali Bek'dal je sada znala koji je Kvatin Ništak. Kvat ju je videla kakopažljivo cilja u malenu priliku...

Ali Kvat i dalje nije mogla da puca. Ovo je Bek'dal, njena sastruènica.Bek'dal...

Sveltucavo prisustvo njenog Ništaka iznenada je prodrlo u Kvatiznenaðujuæom snagom. Ništak je razumeo šta se dešava. Okrenuo se i ugledaoBek'dal meðu rasutim stenjem.

Naciljao je. Opalio.I Bek'dal se raspukla. Iz probušenog kuæišta suknuo je plamen.Kvat je osetila iznandan nalet bola. Èula je bol i bes kako se šire od

Bek'dal. Zaprljali su èitav spektar.Umirala je - njen suparnik i prijatelj. Ništakovo projektilsko oružje

joj je raznelo glavni odeljak. Deliæi su zaostali jedino u Bek'dalinimpodumovima. Ako Kvat ne požuri da spase ostatke, Bek'dal æe zgasnuti, jenjati,umreti.

Kvat je osetila da je ispunjava olovno teško žaljenje. Ali nastavila je.Ka svom Ništaku. Nije obraæala pažnju na ubode strela kojima ju je

zasipala užurbana skupina oko nje.Ka sastanku ugovorenom sa virom i kovitlacem gravitacije i vremena.

19.Šibo je pala pred prvim udarcem.Kiberi su otvorili vatru sa neravnog grebena nad njima. Izabrali su

savršen trenutak. Pratnja Njegove Vrhovnosti još je bila prepadnuta izbunjena, i sporo su tražili zaklon.

Kilin je taman poèeo da ustaje kada je osetio peckavi hitac kako mu jeokrznuo nazuvke, i video je kako pogaða pravo u Šibo. Preturila se sa kolena.Na odelu nije bilo primetne štete. Znaèi, hitac koji uništava tehno. Zgrabioju je za rame i okrenuo na leða.

"Blizu... sada", jeknula je."Oseæaš li noge?""Dabre.""Ruke?""Da... dabre.""Pokreni ih."Hitac je uništio veæi deo njenog spoljkostura. Uvijao se i trzao u

samrtnim grèevima. Okvir nalik na rebra je zazujao, zašištao i ugasio se. Beznjega Šibo æe imati manje snage od one koju obezbeðuju najjednostavnijinazuvci i skoèiodela. Ako budu morali da trèe, neæe stiæi daleko.

A izgledalo je da æe morati. Kiberi su upravo odsekli pratnju."Možeš da hodaš?" upitao je."Ne znam. Još mi se vrti. Evo..."Podigla se na jedan lakat i zastenjala od napora da se podigne na

kolena. Kraj njih je prozujao hitac uz glasno vuuum.Kilin je poèeo da joj pomaže, a u umu mu se pojavila oštra, usmerena

potreba. Nešto mu je ciljalo u leða. Osetio je krug sabijene toplote. Oèešaomu je èula.

Skoèio je u stranu. Hitac je spržio vazduh na mestu gde je maloèasstajao.

Po prvi put tokom duge borbe protiv Kibera Kilin je iznenada postaosvestan i siguran odakle dolazi vatra. Njegova èula doplerovala su putanjuhica i našla meðu stenjem mrlju masne magle.

Smesta je znao da je to neprijatelj. I nehotice je osetio koliko jeogroman. Taj um poticao je sa mesta punog svetlucavih pokreta, vlažnih i

tamnih prostora, iz snažnih i grubih ubrzanja. A ova iznenadna, oštrasigurnost dopirala je iz teškog klina koji je nosio duboko u umu.

Otkotrljao se ulevo. Neprijatelj ga je tražio kroz sve gušæu izmaglicuelektrovarke koja je poigravala èitavom strminom. Oko njega je besnela olujasvetlucavih slika. Pronosila se kroz zbrku mase ljudi koji su pokušavali da seraziðu.

Potražio je poslednji projektil. Ubacio ga je na mesto. Pažljivonaciljao...

...i osetio kako ga obuzima paperjasta plima tuge i oklevanja. Nenjegovog.

Zapljusnulo ga je tmurno oseæanje i ukoèilo mu ruku. Potpuno besmisleno,ispunilo ga je žaljenjem.

Kilin je drhtavo udahnuo vazduh kako bi se oslobodio teškog, zagušujuæegoseæanja.

"Ostavi me", jeknula je Šibo. "Skloni se. Biæe mi..."Opalio je. Pogodio je baš tamo gde je znao da treba da cilja.Vazduh se smesta rašèistio. Pahuljaste elektronske smetnje potpuno su

nestale.Kilin je u trenutku osetio žalosni šiljak èežnje. Opet je stiglo kao

tekuæe, razgranato zraèenje, iz senovito plave težine duboko u umu.Video je Besen u dobrom zaklonu dalje nizbrdo. Tobi...Njegov sin oprezno je pucao iz nesigurnog zaklona u neposrednoj blizini.

"Povuci se!" doviknuo mu je Kilin. Tobi je smesta dotrèao."Hajde", progunðao je i povukao Šibo na noge. Nesigurno se teturala.Kroz vazduh oko njih pronosili su se šištavi mlazevi. Infracrvene mrlje

bojile su pokretne slike u nijansu oèajanja. Mikrotalasi su èegrtali oko njih.A onda se odozgo prolomilo još nešto.Kilin i Tobi spustili su Šibo niz najstrmiji deo. Krenuli su ka zaklonu

od suvog šljunka kada je Kilin više osetio nego èuo tutnjavu potere. Neštoogromno išlo je pravo na njih. Jedva je imao vremena da se okrene i ugledaljuspastu, debelu kožu.

Sada je bilo još veæe. Burasti trup bio je presvuèen blistavomkeramikom. Velike alu-gljeniène poluge buèno su nosile stvorenje napred. Nijemogao jasno da vidi glavu. Naèièkane antene i projektori širili su se kaokorov po naboranoj, plodnoj koži. Oko svega je lebdela svetlucava zaštita.Postavilo se tako da blokira hice upravljene na njih.

A onda je pošlo ka njima.Snažan trzaj. Pipava brzina. Mnogobrojni prsti koji hvataju.Tresnuli su u elastiènu mrežu. Oko njih su se sklopile lelujave senke.

O, ne, pomislio je Kilin. Opet.Nalazili su se unutar Kibera. Kilinu su se nozdrve grèile od oštrog

zadaha. Opet je oseæao sluzavo vlažni odeljak kako se zatvara oko njega. Šibinstisak je popustio kad se spustila u penastu materiju. Zavrtelo im se u glaviod naglog ubrzanja.

Kilin je primetio da Šibo krvari. Znaèi, nije bio pogoðen samo tehno.Opsovao je u sebi.

Kapci su joj podrhtavali, a sitemski pokazatelji su se besciljnookretali; znaèi bila je ošteæena i iznutra. Zaboravio je tumbanje unutarKibera i brzo joj namestio zakrpu na stomak, odakle je tekla krv.

"Tobi! Imaš stim kuglu?""Ne... ne, ja sam...""Prokletstvo!" Kilin je svoju poslednju utrošio na Besen."Samo se... drži. Nekako æu..." Nije završio reèenicu jer nije imao

predstavu šta bi mogao da u èini.Šibo ga je èula i okrenula se. Nije mogla da govori. Neko novo svetlo

prelamalo se na njenom ošamuæenom licu.Kilin se okrenuo i ustanovio da je èitav jedan zid Kiberovog tela postao

proziran.Kiber je hitao napred. Veæ su se prilièno udaljili od siæušnih prilika u

trku koje su vodile bitku. Nosio ih je niz greben, tumbajuæi ih. Videlo se

kako pripadnici Plemena pucaju za njim, ali bez efekta. Kiber je stigao dodrveæa i uskoèio u zaklon.

Kilin je shvatio da je naizgled stakleni zid zapravo slika, projekcija.Gledao je kako kraj njih promièe šuma. Èula su mu još radila, mada je oseæaosmetnje u vidu mnogih pruga i fleka. Posegnuo je napolje - i osetio neštovisoko i masivno.

"Prokletstvo", rekao je u neverici."Šta?" upitao je Tobi. Držao se za vlažnu mrežu koja ih je okružavala."Nešto je nad nama. U vazduhu. Kiber se plaši.""Maške?" Tobi se još èvršæe uhvatio jer se lelujavi tempo ubrzao.

Kiberove brojne noge imale su neki svoj, snažan i talasavi ritam."Nebre..." Kilinu se grlo steglo, bilo mu je teško da diše.Nije više mogao da govori. Obuzela ga je narastajuæa strepnja,

probijajuæi se kroz sve izolacije koje je postavio oko svog uma.Kiber je bio užasnut onim što æe morati da uèini. Ali oseæanje dužnosti

ga je gonilo dalje.Naglo su se zanjihali. Prizor na zidu, zeleni gustiš, zanjihao se

naviše. Simetrièno pružene grane drveæa isprepletale su se preko neba. A u tomplavetnilu narastala je tamna taèka.

Velika, dugaèka pruga spuštala se sa neba kao koplje. Dolazila je sazapada, uperena u njih kao ogromni, optužujuæi prst. Sada su videli da NebeskiSejaè ima boju drevnog drveta. Èitavom dužinom protezale su se vene, crne kaougalj na pozadini boje mahagonija. Na nekoliko isturenih ploèa migoljile su sežice.

Kilin je sve to video u trenu, a onda su zagrajali Aspekti. Prvo seprobila Grej:

Kreæe se... oko polutara... pa se spušta... na razlièita mesta... iseje...

Kilin je osetio da se Kiber skuplja oko njih. "Lezi", šapnuo je Tobiju,grleæi Šibo. I sam se pružio nièice na sunðerastu podlogu.

Tako je veliko... treæina preènika planete... iako se okreæe... namaizgleda... kao da pada... pravo dole... i podiže se... gotovo vertikalno...

Kilin je osetio narastajuæu Kiberovu strepnju, njegov napor da nadvladavekovni strah. Èinilo mu se da èuje nekoliko glasova kako se svaðaju. Drevnistrah je odzvanjao, a umereni glasovi su savetovali opreznost, dok su nekiodluèno zahtevali od Kibera da radi ono što zna da mora. Obuzela ga jekakofonija.

Ne, ne njega - nju. Kilin je nagonski osetio da je ovo stvorenje ženka.Da - ali na neki èudan, suv, mehanièki naèin.

Poslao joj je ohrabrenje. Znao je da je spremna na izazov.Kreni, rekao joj je. Uèini to.A onda je u plutajuæm Kiberovim mislima osetio pobedu nad primarnim

strahovima. Jedan ozbiljan i jasan glas nadjaèao je ostalo brbljanje.Pobeda nad samom sobom bila je propraæena grlenom rikom negde ispod

njihovog odeljka. Potisak ih je pritisnuo duboko u penu. Kiber je poleteo.Zid je prikazivao drveæe koje je promicalo; kraj njih su jurila debela

stabla. Kiber se podigao izmeðu njih na svojim mlaznicama. Zaèas su izbili uvisinu i poèeli da lebde nad prostranom, lisnatom dolinom u koju se pretvoriovrh šume. Kilin je pogledao naniže, u svet prekriven ranama i mrljama. Vrhovidrveæa bili su goli. Guste grane povijale su se da stvore veæ dobro poznatiizgled kišobrana.

Pogled se ponovo nagnuo, skreæuæi da bi se okrenuo uvis. Ka njima jehitao zatupljeni kraj Nebeskog Sejaèa.

Ali sada nije bacao seme, nego je pružao duge, užaste lijane. Spuštalesu se neverovatnom brzinom.

Kilin je gledao kako jedna lijana promièe kraj Kibera. Bila je dovoljnoblizu da bi mogao da vidi meðusobno obmotane manje crne niti, nalik na snažnuužad kakvu su imali u Citadeli.

Desetine lijana spuštalo se ka šumi u dubini. Ubrzanje Nebeskog Sejaèabacilo ih je pravo na krošnje. Neke su se uhvatile za gole grane. Duž njih se

proneo drhtaj i naglo su se zategle.Kilin je posmatrao snažne talase kako se pronose zategnutim lijanama.

Glasno je udahnuo kad je shvatio šta æe se desiti - i pre nego što je stigaoda izdahne vazduh, to se i desilo.

Svaka prièvršæena lijana cimnula je uvis. Za to vreme je vrh NebeskogSejaèa, tik kraj Kibera, stigao do najniže taèke putanje. Tokom dugog trenutkanapetosti, zatupljeni kraj je lebdeo u vazduhu, leteæi ka istoku. A onda jepoèeo da se diže, uz naglo ubrzanje.

Istog èasa se duž zategnutih lijana proneo novi drhtaj. Povukle sudrveæe uvis. Neke gornje grane popustile su i slomile se. Ali ostale suizdržale. Drveæe se naglim trzajem oslobodilo tla.

Pojurilo je uvis iz šume, vukuæi korenje za sobom. Kao da se otresaplanete, njihalo se na krajevima lijana, odbacujuæi oblake zemlje. Lijane supoèele da se skupljaju i time su prikupile svo drveæe ispod zatupljenog krajaNebeskog Sejaèa.

Dok se to dešavalo, Kilin je zaèuo èvrsto klonk. Prizor na ekranu seopet zanjihao. Bili su prièvršæeni za bok Nebeskog Sejaèa. Kiber je iz nogupružio hvataljke i uhvatio se za površinu.

Kilin je gledao grmlje oko sebe. Kiber se hvatao sve èvršæe, iistovremeno je bušio uporišta u èvornovatoj površini.

Kilin je smesta osetio razlog. Vazduh u njihovom tesnom odeljku kao daje dobijao sopstvenu težinu, pritiskajuæi ih naniže. Javio se Aspekt Artur:

Treba da se pripremite za prilièno ubrzanje. Grej je proraèunala da æemoza nekoliko sekundi imati gravitaciju dvostruko veæu od normalne.

Ogromna šaka pritisla je Kilina o pod. Zgrabila ga je za grudi, nepuštajuæi ga da diše. Tobi je ležao, bled i polusvestan, na drugoj straniodeljka. "Šibo..." uspeo je da kaže samo toliko. Ona je ležala nepokretna ibela u licu.

Vreme se usporilo i svelo na bolne uzastopne otkucaje srca. Kilinovaèula kao da su bila puna mokrog peska.

Kroz odeljak su se pronosili šuplji, prigušeni udari. Pokušao je dauhvati Šibo za ruku. Èak i uz pojaèanja desne ruke, nije mogao da premosti tomalo prostora izmeðu njih.

Ovo ubrzanje je delom gravitaciono a delom centripetalno. Dok se budemopodizali, gravitaciona komponenta æe opadati sa kvadratom udaljenosti. Alicentripetalna komponenta je stalna i...

Kilin je bezvuèno pomerio usne. "Koliko... dugo..."Na osnovu posmatranja procenjujem (jer Grej mi nije ni od kakve pomoæi -

njena seæanja su stvarno samo mestimièna) da se objekat spušta u atmosferuotprilike svakih dvadeset minuta. Tokom jedne èetvrtine tog razdoblja, dok sepenjemo, oseæaæemo dvostruku gravitaciju. To æe poèeti za otprilike petminuta. Meðutim, pre toga suoèiæemo se sa mnogo ozbiljnijim problemom.Zapravo, efekti upravo postaju primetni.

Kilinu je puklo u ušima.Napuštamo atmosferu.Nije bilo nade. Ruke su mu bile kao olovne šipke. Nije mogao da dohvati

ni kacigu kako bi je zapeèatio. A nije znao ni da li su dogaðaji poslednjihdana poštedeli zaptivke.

Kroz odeljak je hujao vetar.Iz tankih spojeva u zidu dopirao je piskav zvuk.Još jedn trenutak, dok ga je ogromna šaka i dalje pritiskala, Kilin nije

mogao da misli. Potom je primorao sebe da postavi usmerenu, jednostavnu porukuu prednji plan misli.

Odgovor je došao odmah. Maglovit, rasut, kao da ga izgovara nekolikogrla u isto vreme. Bio je to Kiberov glas.

Da. Pokušaæemo.Nešto je pljusnulo po Kiberovoj spoljašnjoj koži. Iz lepljive plave

kugle curila je teènost, taèno po šavovima. Zviždanje je zamrlo. Iz plaveteènosti dizao se kiseli dim. Kilin je znao da je to neka Kiberova unutrašnjateènost. Grozno je zaudarala. Jedva se savladavao da ne povrati. Ipak, šavovi

su izdržali. Zvuk vazduha koji beži potpuno je nestao.Ogromni pritisak donekle je jenjao. Kilin je mogao da okrene glavu

koliko da pogleda zid sa ekranom.Nebeski Sejaè se pružao u crnoplavu prazninu. Sada se video dugi,

kestenjasti bok. Okolno grmlje bilo je priljubljeno uz grubu koru. Divljivetar ga je uzaludno èupao.

Nebeski Sejaè bio je ogormni kabl koji se pružao ka sve tamnijem nebu.Bio je prošaran crnim prugama. Sa njima su se ukrštale druge, pepeljaste, istvarale nešto nalik na rešetku. Bila je priljubljena uz drvenastu koru inikakav vetar nije mogao da naðe slobodnu ivicu kako bi je podigao.

Od stalnog, èvrstog urlika njihov odeljak vibrirao je kao da je živ.Buka je sve više narastala. Kilin se upitao koliko dugo æe Kiber imati snageda se drži.

Iznenada je buka zamukla, kao da je neko okrenuo prekidaè.Rekao bih da smo prešli brzinu zvuka.Duž Sejaèa koji se nadnosio nad njima Kilin je primetio kako se izdižu

tanke crvenkaste ivice. Lièile su na zakrilce koji usmeravaju vazduh. Zaèuo jeduge, brujeæe zvuke.

Izgleda da se ponaša kao ogromno krilo u letu. Pošto izlazimo u gornjuatmosferu, ubrzanje se smanjuje. Struktura se opušta.

I dalje se èulo škripanje i pucketanje."Uf... šta..." Tobi je jedva govorio kroz stegute zube."Drži se.""Besen...""Brza je ona." Kilin je pokušao da zvuèi uverljivo. "Izvuæi æe se iz

borbe."Šibina rana se pogoršavala. Pritegao joj je zavoj, ali bio je nespretan

zbog velikog ubrzanja. Najviše su ga brinula ošteæenja sistema. Želeo je dakaže Tobiju nešto èime bi umanjio strepnju što mu se videla na licu. Nije imaopojma kuda su se uputili.

Ako Kiber ostane ovako prièvršæen još petnaest minuta, biæemo u stanjuda iskoèimo. Dotle æemo preæi šestinu putanje oko polutara planete, i biæemodaleko od ostalih opasnih Kibera.

"Dabre", uspeo je da kaže Kilin. "I tresnuæemo na zemlju."Taèno, naše ukupno ubrzanje naniže biæe prilièno, oko 2,4 gravitacije.

Ali u najpovoljnijem trenutku, kada se vrh okrene ka površini, mogli bismojednostavno da iskoraèimo, uz samo blago boèno ubrzanje. Tada bi Kiber moždamogao da nas odnese na neko bezbedno mesto.

Takva teoretska razmatranja èinila su mu se veoma daleka u poreðenju sabesmislenim kruženjem Šibinih pokazatelja. Lice joj je bilo potpuno smireno ibelo kao kreda.

Na ekranu se poslednja plavièasta izmaglica stopila u potpuno crnilo.Najbliže zvezde su oštro sijale. Molekularni oblaci davali su svemupoluprozirni sjaj.

Kilinove misli postale su nalik na gust sirup. Ogromna šaka koja ga jepritiskala na pod neko vreme je malo popustila. Sada je opet pojaèala stisak.Grudi su ga bolele od napora da diše. Za trenutak se upitao koliko dugo æe imtrajati vazduh u odeljku.

Nalaziæemo se u potpunom vakuumu još oko osam minuta. Verujem da æemolako preživeti.

Ali Artur nije oseæao narastajuæi bol koji se širio iz grudi u ruke inoge. Još malo, i Šibo æe izgubiti svest - što možda i nije loša ideja, osimšto Kilin nije imao pojma šta æe sve morati da rade kako bi opstali. Ako Kiberne uspe...

Više nije mogao da se bavi nagaðanjima. Bilo je dovoljno teško i živeti.Obratio je pažnju na sve veæi napor uvlaèenja vazduha u pluæa. Srce mu jeudaralo sporim, izmuèenim ritmom.

Pružio je olovne prste ka Šibo. Jedva primetan pokret pokazao mu je da iona još diše.

Polako je formulisao pitanje i prostro ga preko groznièave i nesigurne

svesti.Mi smo Kvat'jut'kal'ton. Mi smo te nosili i ranije."Šta... biva..."Moramo pažljivo da podešavamo dinamiku.Kilin nije razumeo. Dok je gledao ekran, na njemu se polako pojavila

belièasta ivica planete. Sasvim daleko videla se kosmièka struna, jošnepokretna, kao tamni æilibarni luk.

Osetio je kako Kiber poèinje da se polako njiše. Primetio je da izsredišta Nebeskog Sejaèa ka njima putuju dugi talasi. Posledica turbulencijevazduha. Kad bi dosegli vrh èulo se oštro pucketanje, kao udarac bièem. Kiberse i dalje držao.

Vibracije su mu odmakle šaku sa Šibo. Okrenuo se da je pogleda i osetiooštar bol u ramenu. Oèi su joj bile zatvorene. Nije mogao da utvrdi je li jošživa.

Postepeno je postala vidljiva èitava planeta. Ponavljano isisavanjemetala iz jezgra urušilo je planinske lance. Reke su prosecale nova korita.Jezera su se prelila u nova, blatnjava ležišta, ostavljajuæi za sobom ogromnesmeðe pustare.

Sada je video èitavog Nebeskog Sejaèa. Bio je zakrivljen kao vitka zmijakoja je nadnela glavu nad rep. Udaljeni kraj upravo je prodirao u atmosferu.Oseæali su podrhtavanje kao u zategnutom kanapu, posledicu sudara ovogogromnog živog biæa sa slojem vazduha.

Dok je gledao, postepeno je shvatio da bliže lijane poèinju dapulsiraju. Ritmièki su se grèile. Sinulo mu je da i u Nebeskom Sejaèu teènostimoraju da cirkulišu, kao u svakom živom biæu. Ove debele, kestenjaste cevilièe na biljna srca, suprotstavljaju se veèitom potisku upolje koji jeposledica obrtanja Nebeskog Sejaèa. Negde ispod debele kore sigurno klizi igrèi se nešto nalik na mišiæe, kako bi nadoknadilo promene mase i održaloravnomerno obrtanje ogromnog organizma.

Iznenada je krajièkom oka ugledao stubove gasa kako izbijaju saobližnjeg obzorja boje tikovine. Svetlucavi gejziri odbijali su sunèeve zrake.Od Kibera je primio nit razumevanja. Da bi se stalno rotirao, ovaj ogromniorganizam sagoreva gasove kako bi dobio dodatni potisak. To vraæa ubrzanjeizgubljeno zbog nadzvuènih turbulencija u atmosferi.

Sve to je shvatao dok se borio protiv sve veæeg pritiska u grudima. Sadaje mislio nekako izdaleka, jedva je bio u stanju da zadrži svest pod sve veæomtežinom.

A onda je nešto jurnulo kraj njih i privuklo mu pažnju. Prošao je idrugi cevasti oblik i sada je primetio da duž njega plamte na odreðenimrazmacima usijano žute lopte. Setio se šumskog požara. To je bilo drveæe kojesu lijane išèupale iz šume u dubini.

Uprkos pritisku, uspeo je da oseti iznenaðenje. Šuma kišobranastogdrveæa - mora da je izrasla iz semena Nebeskog Sejaèa. Išèupano lijanama zažetvu, sada je bilo nošeno sa njima. Neko duboko biohemijsko nareðenjeaktiviralo je unutrašnje rezerve goriva. Umesto da predstavlja nekakavenergetski izvor za maške, kao što je Kilin pretpostavio, drveæe je trošilohemijsku energiju da lansira samo sebe daleko od rodne planete.

Projurilo je još jedno drvo. Žuti plamen mu je davao veliko ubrzanje.Jurnulo je za prethodnima, koje se veæ pretvorilo u daleko iverje.

Pošto sam se posavetovao sa Grej (što nije nimalo lak posao, veruj mi)proraèunao sam da naša brzina trenutno prevazilazi trinaest klometara usekundi. U vašim terminima...

"Preskoèi tehno prièu", promrmljao je Kilin. "Šta to znaèi?"Ovo stvorenje - a ne bih se tako lako složio da je u pitanju obièna

biljka, s obzirom na brojne životinjske funkcije, ukljuèujuæi i aktivni sistemza cirkulaciju - širi svoje potomstvo. Polaze odavde, sa vrha putanje,maksimalnom moguæom brzinom. Tako lako mogu da dopru do spoljašnjih oblastiovog solarnog sistema. Odatle mogu da stignu do drugih zvezda. Ovo je sejanje,sasvim jednostavno.

Kilin je zurio u Šibo i bespomoæno razmišljao, pokušavajuæi da smisli

neki naèin da popravi njene ošteæene sisteme. Postajala je sve bleða.Ja samo ponavljam Grejina nagaðanja, razume se. Izveo sam proraèune i

njene pretpostavke se nalaze u granicama moguænosti."Znaèi... u svakom od ovih drveta je semenka za novog Nebeskog Sejaèa?"Kilin je jedva uspevao da diše. Gledao je drveæe kako se udaljava na

mlazevima ognja. Plivaju morem zvezda. Rastu u nove Nebeske Sejaèe. Život,uporan i neporeciv. Nalazilo se taèno nad Šibinim nepokretnim telom.

Kosti kao da su mu se rastezale. Pružio je ruku ka Šibo, ali nije mogaoda je dosegne. Daleki bas tonovi vibrirali su kroz Kiberovo telo zbog talasaod kojih se drvenasta površina uvijala.

Kiber je iznenada pustio koru. Sve vidljive noge uvukle su èeliènehvataljke i odgurnule se od smeðe površine. Istog èasa nestala je i strašnatežina. Kilin je zalebdeo, potpuno slobodan.

"Jesi li..." Zagrlio je Šibo. Jesu li joj to zadrhtali kapci?Kiber je u potpunoj tišini napustio vitko oblièje Nebeskog Sejaèa.

Pokretna traka sada je bila okrenuta pravo ka ranjenoj planeti.Pošli su putanjom tangente na luk Nebeskog Sejaèa. Uskoro je ostao da

rotira ispod njih. Opet se pretvorio u tanku liniju nad licem uništenog sveta.Dobro smo usmereni, doprle su do njega nekako teène misli Kibera. Moje

sestre umirile su Kosmièki Krug tako da on ne predstavlja prepreku. Ulazimo uorbitu presretanja.

"Gde?"Blizu postaje. Tamo leži vaš brod. Vašu vrstu oèekuje zadatak."Požuri! Na 'Argu' postoji lekarsko..."Kilin je zaèkiljio napred i ugledao svetlucanje koje je prizivalo i

obeæavalo.Ali Šibo je umrla mnogo pre nego što su stigli tamo.

EpilogPLOVITI SA PLIMOMKapetan je opet šetao po oplati.Kao da je prošlo mnogo vremena otkako je poslednji put bio tu. Svega

nekoliko nedelja, setio se. Ali vreme se ne meri samo otkucajima nevidljivihsudija. Ono ostavlja trajne tragove u duši.

U tom dalekom vremenu posmatrao je približavanje postaje, pitajuæi sekakve sile vladaju njome. Muèili su ga problemi komandovanja. Premišljao je dali da napadne veliku, srebrnastu konstrukciju. Sada je opet video postaju -platinastu taèkicu svetlosti u blizini smeðeg srpa Novog Bišopa.

Vreme mu se podsmevalo. Bišopove su ovde doèekala ista prastaraiskušenja. Ovo mesto znaèilo je ponovnu borbu, a ne mirno odredište. Igubitke. Velike, strašne gubitke.

"Šibo" ,rekao je. "Da li veza radi?"Laki glas kao da je oklevao. - Pa, da, dabre. -"Tobi?"- Tu sam, tata. -Da, pomislio je Kilin, svi smo tu. Zajedno na jedini sada moguæi naèin.Tobi je ležao u kontrolnoj sobi, sa složenim aparatima oko glave.

Direktna kom veza nosila je njegov glas do Kilina. A Šibo... Šibo je sada bilasamo jedan Tobijev Aspekt.

"Siguran si da ti neæe nauditi?" upitao je Kilin.- Neæe, tata. Verujem njenom tehno znanju. -Šibo je preko Tobija izvela spajanje. Aspekt inaèe nikada ne sme da

govori direktno preko domaæina. To se inaèe zove 'oluja Aspekata' i Porodicasmesta preduzima potrebne korake da pobunjene Aspekte ukloni iz domaæinovogvrata.

Ali ovo je bilo drugaèije. Kilin je bio direktno povezan sa Tobijevimoseæanjem Šibo. Precizna mreža bila je Šibin izum, i ako se bude opreznokorisitla, moæi æe da poveæa sposobnosti Porodice. Rekla je da je prilagodilatehnike koje je poznavala Porodica Pion. Nije ni postojao naziv za tako nešto,nešto na ivici tabua Porodice.

Sada im je bilo neophodno. Samo je Šibina veština upravljanja sistemima'Arga' mogla da ih spase.

"Imaš li bolji nišan na onaj Kiberski brod?"Odgovorio je Šibin tihi glas Aspekta. - Izveo je novi manevar

izbegavanja. -"Prokletstvo! Šta kaže Kvat?"Odgovorio mu je Tobi. - Ona nešto proraèunava. Ako hoæeš, mogu da je

povežem sa tobom. -"Nebre, pusti je da radi. Njena poslednja procena bila je da i dalje

imamo nekoliko minuta pre nego što otvore vatru."- 'Argo' je spreman - umirujuæe je rekla Šibo.I dalje se teško privikavao na njen glas. Bila je potpuni Aspekt i glas

joj je bio kao kod svake potpuno funkcionalne liènosti. On i Tobi uspeli su daprenesu Šibino telo do sobe za snimanje na 'Argu' pre nego što su nastupilaozbiljnija ošteæenja usled gubitka kiseonika. Mašine su pominjale natrijumskuravnotežu i digitalno spajanje matrica, ali sve se to dešavalo negde daleko odnjega, pod staklom.

Iz tužnog iskustva znao je da neki ljudi preživljavaju rane koje užasnokrvare, a drugi umiru od ogrebotina. To mu nije pomoglo kada ih je Šibonapustila, sistemi su joj se jednostavno polako spustili na nulu.

Aspekta je uzeo Tobi, razume se. Ne samo zato što pravila Porodicestrogo zabranjuju nošenje mrtvih ljubavnika; to je prosto prizivalo nesreæu.Ne, glavni razlog bio je taj što je Kilin bio suviše potresen da bi primioAspekta Šibo. Oporavio se tek kad mu se njen glas obratio preko Tobija.Izgrdila ga je i nekako ga vratila u svet. Sad se èvrsto držao njenog glasa.

Ali to je bio samo glas. Nikada je više neæe videti, nikada neæe dotaæinjenu svilastu kožu, nikada neæe videti veselo svetlucanje u njenim oèima...

Naterao je sebe da prekine. Bilo je besmisleno. I glupo.Govorio je to sebi stotinama puta tokom poslednjih nekoliko dana.

Uspevao je da kontroliše oseæanja samo zbog neophodnosti da komanduje. Haosnije mogao da saèeka dok njegova tuga jenja.

Ponovo je pogledao srp Novog Bišopa. Na noænoj strani su još svetlucaleeksplozije. Sukob izmeðu Kibera još je besneo. Ipak, izgleda da su pobeðivaliKvatini saveznici.

Porodica je imala sreæe da tamo izgubi svega nekoliko desetina èlanova.Uspeli su da se izvuku samo zato što su ljudi tako malo znaèili.

Cermo i Džoslin pokazali su dosetljivost i hrabrost pri evakuaciji ljudisa planete. U haosu koji je usledio po smrti Njegove Vrhovnosti, uspeli su daodrže Porodicu na okupu i da se sklone od Plemena.

Otkriæe da je Njegova Vrhovnost bio uljez maški bilo je dovoljno dauzdrma organizaciju Plemena. Preostali Kiberi su im i dalje nanosili gubitke,ali izgledalo je da su i oni ostali bez voðe.

Džoslinina brzina i Cermova samouverenost pred neèim nalik na potpunukatastrofu osigurali su Porodici Bišop dobro polazno vreme. Kilin je dobroznao koliko je takav manevar težak, gotovo najteži od svih taktièkih poteza.Odlikovao je oboje oficira.

Razume se, sav njihov trud na zemlji bio bi uzaludan bez Kvatine pomoæi.Ona je spustila Konjice na površinu, svesna da Porodica mora ostati na okupu.

U ratu meðu Kiberima nekakva skupina ljudi u bekstvu sada je bilanebitna. Konjici su uspeli da ponovo polete, noseæi Porodicu. Niko nije pucaoza njima.

Neki pripadnici Plemena požurili su ka brodovima kad su ih videli dasleæu. Okupili su se oko Bišopovih i molili da povedu i njih.

Kilin je bio nepopustljiv. Nije mogao da veruje nikome iz Plemena u kojesu se veæ uvukli ljudi pod kontrolom maški. Poveli su veæinu Porodice Sermicai nekolicinu drugih pripadnika Plemena. Ali èim su se ukrcali, svi su bilipažljivo pregledani. Kod troje su našli mrežu maški ugraðenu pod lobanju.

Njih su ubili. Odluka je bila teška, ali morao je da je donese. Nekovreme je muèio sebe priznanjem da je odluka bila utoliko lakša što nije moraosam da izvede smaknuæa. Ali Džoslin i Cermo sprovodili su njegove žeje bez

ikakvog oklevanja. U mnogo èemu, mislio je, èvršæi su nego što æe on ikadabiti.

Dobili smo vest koja æe ti možda nagovestiti ishod, pristigla je Kvatinarasplinuta poruka.

Ogromni tuðinac nalazio se na brodu, ali to im nije ometalo kontakt.Kilin i dalje nije znao kako se to odvija, i verovatno nikada ni neæeshvatiti.

Tuðinac nije govorio jasnim reèenicama. Kilin je morao da uoblièavanejasne utiske koje je primao u nešto nalik na reèi pre nego što bi sasvimrazumeo. Kao da pipa kroz maglu dok mu ledeni vetar duva u lice. Svaki dodirdonosio je novo razumevanje. Isto tako, svaki dodir ostavljao je za sobom novapitanja. A magla je i dalje bila tu.

Nije mogao da shvati šta Kvat sad misli. "Kako to?"Sada je Tukar'ramin nadvladala u borbi. Preostali elementi beže.

Prosvetljeni dobrog duha doživeæe trijumf.Veæina toga davala je Kilinu samo rasplinuto oseæanje ogromnih dogaðaja

što se odigravaju oko Novog Bišopa. Veæ sada, posle svega nekoliko danadirektne komunikacije sa Kvat, znao je da nikada neæe shvatiti sve što tuðinacpokušava da mu kaže. Veæina Kvatinih objašnjenja bila su nerazumljiva.Prosvetljeni su oèito nekakva vrhovna inteligencija, ali nisu pošteðenirazrešavanja nesporauzma uz pomoæ sile. Kilinov zadatak bio je da se postarada njegova Porodica sluèajno ne strada u njihovom sukobu jer o njoj niko odnjih neæe ni razmišljati.

"Šta to znaèi za nas?"Tukar'ramin æe garantovati opstanak pripadnicima tvoje vrste koji su

ostali za nama.Kilin joj je poslao nekoliko pitanja dok nije bio siguran da tuðinac

stvarno misli baš to. Kada je konaèno poverovao, pao mu je kamen sa srca.Porodica Bišop dugovala je Plemenu jer ih je ono primilo, ali to se potiraloposle izdaje Njegove Vrhovnosti. Ipak, bilo mu je drago što æe preostalašaèica ljudi preživeti.

"Prenesi joj moju zahvalnost", rekao je. Reèi su bile neodgovarajuæe,ali znao je da je Kvat osetila njegova prava oseæanja i da æe ih preneti tojTukar'ramin, ko god da je.

U njemu je narastala nada. "Znaèi li to da æe oni što nas prate sadaodustati?"

Odgovor je ovog puta bio jasan:Ne. Pobunjenièlki elementi lansirali su ovaj brod za nama kao jednu od

konaènih mera. Niko ga ne može zaustaviti. Kada mu budemo u dometu, otvoriæevatru.

"Možeš li da skreneš njegove hice?"Jednom, možda dvaput. Ne za dugo.Kvatin odgovor bio je pun mraènih slutnji. Tuðinac se nadao i strahovao,

ali bilo je tu i oseæanja koje Kilin nije mogao da razume. Lièila su na nakratke izdanke nekih drugih života, na deliæe moguænosti. Nikada nije biosiguran sa kojim delom Kvat razgovara. Ponekad je bila izuzetno strpljiva.Drugi put se oseæao kao da razgovara sa drskim slugom dok je gospodar kuæezauzet na nekom drugom mestu.

Možda æe vremenom razumeti prirodu tuðinca. Na druge zagonetke nikadaneæe biti odgovora. Kilin je pojaèao vid, ali jedva je uspeo da razabere srpNovog Bišopa. Kibersko gradilište sada je bilo ogromno, pretvorilo se u pojaskoji kruži daleko iznad planete. Zar tako veliki lavirinti stvarno mogu dazarobe i ukrote energiju èitavog sunca? To je izgledalo preveliki posao èak iza stvorenja koja mogu da isisavaju jezgro iz planeta.

Još veæa zagonetka okretala se oko ivice Novog Bišopa. Lagani pokretipokazivali su da Nebeski Sejaè i dalje radi. Nova senovita misterija.

Nikada neæe saznati da li je to biæe prirodna posledica života ili deloinženjeringa nekih stvorenja, drevnih i neverovatno veštih. Jedva je mogao dapoveruje da Sejaè izvodi tako ogroman posao voðen samo veèitim komandamaugraðene hemije i genetike. Èinilo mu se da takva složenost ne može postojati

bez inteligencije. Pa ipak, morao je da prizna da o dogaðajima tolikih razmerane zna ništa. Kao pripadnik inteligencije nižeg nivoa, svakako nije bio pozvanda sudi o granicama.

- Onaj brod Kibera ispalio je nešto za nama - javio se Šibin isprekidaniglas.

"Domet i vreme?" upitao je Kilin.- Ne mogu da kažem. Brzo dolazi. - Od njenog glasa i dalje je oseæao

bol."Šta... šta sad radi?"- Opet manevar izbegavanja, izgleda. - Aspekt Šibo bila je kratka i

efikasna. Morao je da se seti da ona zapravo nije iskusila sopstvenu smrt isve posledice toga. Poslednja stvar koje se ova Šibo seæala biloa je kako ihje pokupila Kvat. I veèito æe ostati takva žena.

"Posada spremna kod ulaza?" upitao je.- Dabre, - odgovorila je Džoslin. - U odelima. -"Proverite još jednom zaptivke."- Veæ jesmo. -"Rekao sam još jednom."Džoslin je bila pokorna otkako su se ona i Cermo vratili na 'Argo'.

Njeno voðstvo tokom bekstva Porodice od Plemena delimièno je zaleèiloneprijateljstvo izmeðu nje i Kilina. Èim se našla na 'Argu' æutke jeprihvatila Kilina kao Kapetana, i nije se više nametala. Ipak, Kilin je znaoda je Džoslinina ambicija utihnula, ali nije uništena.

Pauza. "Kako ide?" morao je da pita.- Ovaj, imali smo mali problem. -"Kakav?" nestrpljivo je upitao.- Jedna zaptivka ne valja. Upravo je nameštamo. -Žalosni prizvuk u Džoslininom glasu naterao je Kilina da se blago,

zadovoljno nasmeši. Naterao je sve èlanove posade koje je mogao da povuæe saobavljanja osnovnih funkcija na brodu da neprekidno èiste kanalizacijomnatopljene hodnike. Pripadnici Porodice Sermica i ostali pojedinci iz Plemenasu se bunili, ali on je odluèno slomio njihov otpor.

Neko je to ipak morao da uèini. Kvat je lutala po 'Argu' dok je stajaonapušten. Našla je Nasleðe, ali otvorila je i palubu gde je cevovod biopokvaren. Sada je smeæe pokrivalo tri palube. Zapeèatili su opasnu zonu,koristeæi vakuumske zaptivke.

Neprijatni posao zahtevao je mnogo vremena, koje je moglo biti utrošenona postavljanje zaštite... mada je bilo malo verovatno da bi neko bednoljudsko oružje moglo išta da znaèi u predstojeæem okršaju. 'Argo' je imao samoobiène štitove.

Kvat æe u prvi mah možda moæi da zavara nadolazeæe projektile, ali bilaje sigurna da je u pitanju inteligentno oružje. To je znaèilo da svakinailazeæi projektil uèi posmatrajuæi šta se dešava onom ispred njega. Ako Kvatne uspe...

Kilin je pokušao da nazre nadolazeæeg neprijatelja. "Šibo! Daj mimrežu."

Brzo je reagovala i poslala mu u levo oko izukrštanu sliku. 'Arg' supratile tri treptave crvene taèke, primetno se priblilžavajuæi.

Kilin se vratio na normalan vid. Odluèio je da doèeka sudbinu ovdenapolju, odakle æe moæi da gleda i prosuðuje svojim oèima. Elektronska opremajako je dobra stvar, ali neko oseæanje ljudskog dostojanstva zahtevalo je dasada koristi liène sposobnosti. Kapetan mora da prosuðuje na osnovu liènogiskustva.

A to što je napolju moglo bi biti korisno ako stvari krenu loše. Imao jeoficire postavljene na svim ulazima kako bi evakuisali posadu u vakuumskimodelima ukoliko se 'Argo' raspadne. Kilin nije mogao ni da zamisli kako æeopstati bez broda, ali ove pripreme su im barem svima dale šta da rade predbitku. Za posadu je sve bolje od muènog èekanja.

A on to upravo radi, shvatio je. Prestao je da premišlja i pošao dužblago zakrivljenog broda. 'Argo' se uputio sve dalje od sunca. Zbog smanjenog

svetla, bledi molekularni oblaci izgledali su veoma blizu. Sada su išli kakljuèalom disku samog Jedaèa.

- Brzo pristižu, - javila je Šibo."Kvat?"Mi delujemo.Kilin je zadržao dah. Prvi projektil iznenada je skrenuo u stranu.

Zanjihao se, a onda nestao u daljini.Prvog smo zavarali.Još dok je govorila, projektil se bezvuèno rascvetao u purpurnu loptu."Šibo?"- Naši štitovi zaustavljaju ultravioletno zraèenje. -"Dobro."Ali to je predstavljalo malu opasnost. Glavna svrha projektila je bila

jasna: da probiju 'Argov' oklop.Preostala dva projektila na Šibinoj mreži narasla su do crvenih krugova.Skreæemo drugog.Jedan krug je poèeo da ševrda. Kilin ga je gledao kako eksplodira u novu

purpurnu loptu."Idu li za ovima i novi?"Još ne.Znaèi, još su imali šanse.Mi smo... teškoæa... teškoæa...Kvatin glas je po prvi put bio pun napora. Kilinu se èinilo da oseæa

brojne umove kako se raspravljaju i trude da postignu zajednièki cilj. Prenego što je stigao da ih razume, osetio je tešku, tutnjavu žurbu.

Nismo... uspeli.Iza njih je narastala smrt. Kilin je sada video vitko oblièje."Kvat! Zar nema..."Ne. Opire se mojim varkama.Kilin se zagledao u taèku što je sve brže rasla. U oštroj jasnoæi

vakuuma oseæao se kao da bi mogao da pruži ruku i odgurne je. Ili da bacinešto na nju. U svemiru èak i sitnice mogu...

Ideja je bila tako jednostavna da se zapanjio."Džoslin! Cermo!"- Dabre! -"Otvarajte vrata!"- Dabre, Kapetane! - odgovorili su u glas.Iz tri otvora na 'Argu' pokuljali su oblaci. Na njegov znak otvorila su

se vrata u zagaðenim zonama broda. Sada je napolje kuljao vazduh punsmrdljivih teènosti. Sve što se nalazilo unutra zaèas je prokljuèalo zbogvakuuma.

Oblaci su se širili, obasjani suncem. Odjednom su se pretvorili uogromna, rastuæa ogledala. Narastajuæa žuta krila kao da su se uvijala imahala, kao da je 'Argo' napredovao mašuæi po potpunom vakuumu. Narastajuæipauèinasti velovi polako su zaostali dok je brod odmicao stalnim ubrzanjem.

Kilin je stajao bliže pramcu, pa ga mlaz nije zahvatio. Teènost je nekovreme plamtela pod suncem. Izbijali su mlazevi. Svaki je dodavao novi sjajrasutoj magli.

"Šibo! Boèni vektor!"'Argo' se nagnuo. Šibo je upalila mlaznice sa jedne strane. Brod je

naglo skrenuo.Sada Kilin nije više mogao da vidi neprijatelja. Svetlucava magla je sve

zaklonila. Nadao se da i projektili vide istu zbrku."Kvat?"Brzo se približavaju. Ubrzavaju."Pali glavni motor!"Da bi se zadržao na oplati, Kilin je morao da se uhvati za cev. 'Argo'

je snažno ubrzavao.Za njima je plamtela svetlost. Plazma pogon pogodio je narastajuæi

oblak. Pobuðeni joni smesta su izazvali zraèenje iz gasa. Kao svetionik u

gustoj magli, izduvni gas je zapalio ogromnu, nepravilnu kuglu svetlosti.Kilin se èvrsto držao. Uèinio je sve što je mogao. A sada...U blizini je planula lopta. Samo je još više potpalila narastajuæu

maglu, šireæi na sve strane talase svetlosti."Promašaj!" povikao je.- Prokleto vrelo! - uzviknuo je Cermo.Šibo se nasmejala. Njen zvonkii glas odzvanjao mu je u ušima.- Nek jedu govna! - vikao je Cermo."To i rade", pakosno je rekao Kilin. "Šibo?"- Nema izveštaja o ošteæenjima. -"Eksplodirao je tamo gde je mislio da smo. Nije mogao da se snaðe u svom

onom sranju."Kroz kom se proneo smeh. Kilin nije odoleo; pridružio se i on."Kvat?"Ne vidimo nove projektile. Možda je ova tvoja varka uspela. Zraèenje

oblaka ima sve odlike frekvenci tipiènih za zagrejanu organsku materiju."Nikakvo èudo", rekao je Kilin. "To je upravo to."U svakom sluèaju, brod iza nas æe smatrati takvo zraèenje za dokaz

probijene oplate. Mudra zamisao."Misliš da æe prestati da nas prate?"Tako izgleda."Sigurna si da su to poslednji neprijateljski Kiberi?"Tako nas uverava Tukar'ramin. Naša pobeda sada je potpuna. Pravedni

Prosvetljeni sada su prevladali."Prokleto mi je milo da to èujem." Kilina je i dalje izjedala pomisao da

je njegova Porodica sve ovo pretrpela zbog malo vatrenije rasprave meðudalekim stvorenjima koja nikada neæe videti.

Brzo je savladao ljutnju. Glupo je gajiti neprijateljstvo prema biæimaèije su motivacije i namere potpuno tuðinske. Èinilo mu se da nasluæuje Kvat,ali bio je siguran da mu njena dublja srž i dalje izmièe. Ko bi mogao dapomisli, na primer, da su Nasledstva na 'Argu' mogla nešto da znaèe Kiberima -a obiène izgovorene reèenice nisu? Prosvetljeni su naredili da se ploèe vratena Novi Bišop i utovare na 'Argo'. To je obavljeno tik pre nego što je 'Argo'poleteo sa postaje. Kiberski brod pokušao je da uništi Konjica koji je nosioploèe, a Prosvetjeni su trošili brod za brodom braneæi ih.

Zašto?Kilin je odmahnuo glavom.Svetlucavo, velièanstveno i neugasivo nebo pod kojim je stajao delovalo

je umirujuæe. Nastavio je da hoda po oplati dok se njihov iskrièavi tragrasipao. Još nekoliko minuta ovde napolju æe ga smiriti i olakšati mupredstojeæe kapetanske poslove.

Preko koma se još èuo promukli smeh. Neka samo slave. Porodici jepotrebno opuštanje. A i dalje æe morati pažljivo da prate kretanje broda kojiih je gonio.

Dozvolio je sebi da se nasmeši. Možda, možda æe uspeti da pobegnu.A kuda? Pogledao je napred, u velièanstveni, usijano plavi disk koji je

okruživao Jedaèa. Dotle je dug put. Moraæe da se pripreme za ono što ih tamoèeka.

Porodica... Toliko toga se promenilo otkako je Fani povela ostatkeBišopovih dalje od uništene Abrahamove Citadele, u pustoš Snegobara. Tajostatak spojio se sa nešto Kingovih i Rukovih. Uspeli su da pobegnu sa svogsveta i da ga vide kao trunku u okeanu noæi.

A sada je, ovde, Porodica ponovo nastradala... i opet se obnovila, novimèlanovima koji su doneli deliæe svog nasleða. Nova celina. Možda i veæa.

Okrenuo se i vratio duž broda, slušajuæi kako magnetni držaèi na èizmamaudaraju po oplati. Oblak se polako razilazio i propuštao svetlost. Mogao je darazabere mali zlatni krug, daleko iza njih. Bio je dalji od neprijatelja, aliKvat je rekla da snažno ubrzava. Uskoro æe pristiæi 'Argo'.

Kilin je pokušao da zamisli kakvi su brodovi potrebni za transportogromne mase kosmièke strune. Videæe i to. Sve u svoje vreme.

Kvat je rekla da æe ih ogromna kosilica pratiti ka Jedaèu. Tako suodluèili Prosvetljeni. Prekinuli su dubljenje planete kako bi poslali prstensa 'Argom'. Zaustavili su gradnju svog sivog lavirinta. Prekinuli su radmiliona Kibera. Niko nije znao zašto.

A posle? I dalje je ostajala zagonetka elektromagnetnog biæa. Ono senalazilo negde pred njima, vezano za Jedaèa.

Kratki dodir sa njegovim umom, dole na Novom Bišopu, mnogo je obeæavao aništa nije objasnio. Pominjao je njegovog oca. Možda je Kilin iskušavaosudbinu nazvavši po Abrahamu zvezdu koja se smanjivala iza njih. Ali možda jeupravo Abraham kljuè za sve. Samo, kako je mogao njegov otac, koji je poginuou Citadeli, da utièe na neverovatni magnetni um? Da li takva biæa umeju daoživljavaju mrtve?

Aspekt Grej tražila je malo pažnje. Glas joj je bio spor, kao danapreduje preko ambisa vremena koje deli Kilina od razdoblja VisokihArkologija.

Postojali su zapisi... jednom sam ih videla... nepotpuni... iz vrlodavnih vremena... Neki su govorili... pre Sveænjaka... èak i pre PrvihDolazaka... iz kulture... legendarnog porekla... zvane Zemlja. I to je bilovreme... kada su ljudi živeli... podreðeni volji... viših biæa. Bogovi supokretali nebesa... odluèivali... o sudbini ljudi... i životinja... U todoba... èoveèanstvo je zagreblo svoju sudbinu... u tlu... pod izmuèenimnebesima... na kojima su obitavala... u udobnosti... ogromna biæa. Neki susmatrali da su ta biæa... bogovi. Ali ljudi su ipak... vodili ispunjenživot... uprkos niskom položaju... u poretku stvari. Zato ne oèajavaj...Èoveèanstvo je našlo podstrek i polet... i ranije... u senci velièine... namestu po imenu Grèka.

Kilin je klimnuo. Znaèi, ni ovo nije ništa novo. Najdublje radosti inajveæi porazi èoveèanstva samo su sitnice, male drame koje se igraju krajnogu velièanstvenih stvorenja.

Nije važno da li takva biæa neko naziva bogovima ili proizvodom daljeevolucije. Ogromnost porièe definicije. Nebeski Sejaè je živo biæe, ali Kilinnije znao da li on uopšte razmišlja. Možda za nešto tako ogromno razlika inije naroèito bitna.

Ponovo je pogledao u ogromno nebo. U molekularnim oblacima videli su sezraci èvornovatog plamena. Oluje su besnele meðu zvezdama. Svetlosne plimenarastale su i jenjavale, ogromne i velièanstvene. Usred svega toga lebdeo je'Argo', obièna trunèica.

"Šibo", šapnuo je, "volim te."Èinilo mu se da su reèi sasvim nove, i da ih je izgovorio po prvi put.

HRONOLOGIJA LJUDSKE VRSTE(kièmenjaci koji sanjaju)u Središtu Galaksije

Ovaj pregled pripremljen je na vaš zahtev, kako bi se ljudska gledištauèinila razumljivijim. Moram priznati da je to u osnovi nemoguæe èak i umovimaantologijske klase kao što sam ja, a verovatno i svakoj jedinci koja ne potièeiz organskih osnova. Ipak, kad god je moguæe koristiæu skuèene ljudske verzijenjihove istorije, ma koliko to bilo neodgovarajuæe ili izoblièeno.

Ova pitanja nam nisu bila bitna sve do pojave neobiènih dogaðajaprilikom pada Citadele Bišop (vidi dodatak 1). Izvesni napori da se shvati tajsluèaj doveli su do mog bavljenja ljudima koji su izbegli uništenje pred našimsnagama.

Preživeli su se pokazali donekle korisnim. Nedavno su napustili planetuu starom brodu koji su nekad davno izgradili ljudi. Stiæi æe na Svet No.1936B. Možda æe njihovi napori umanjiti tamošnje destruktivne sukobe izmeðugradova. Ureðeno je da ih tamo doèekaju naši predstavnici, pod uslovom da sesituacija još više ne pogorša do njihovog dolaska.

U svakom sluèaju, kao što se vidi u dodatku 2, njihov odlazak saSnegobara na Svet No. 1936B biæe koristan i u drugom pogledu. Mada ovi ljudi

ne znaju ništa o širim dogaðajima, možda imaju naèina da saznaju dodatneèinjenice koje bi nam mogle biti od koristi. U svetlu našeg neznanja o timbiæima, više jedinke su odluèile da im dozvole opstanak dok god ne budupredstavljali ozbiljnu smetnju.

(Beleška: Ovaj odlomak izvuèen je iz veæih fajlova. Vreme se odnosi naobièno merenje vreme-prostora, mada su se neki važni dogaðaji odigrali uzakrivljenoj geometriji pulsarskih magnetosfera i u okolini crne rupe.Ukljuèene su i beleške o jednom od ljudskih utoèišta, planeti Snegobar.)

Postojeæi rukopisi i datalozi dozvoljavaju do izvesnog stepenaopisivanje dogaðaja koji su doveli do ove epohe. Istorijska shema èoveèanstvadeli se na razdoblja koja odražavaju faze u postepenom nestajanju ljudi uSredštu Galaksije. Po pravilu su korišæeni ljudski izrazi, èak i tamo gde suneodgovarajuæi ili potpuno pogrešni.

VELIKA VREMENAOvo razdoblje od nekoliko hiljada godina ostalo je slabo upamæeno. Ljudi

su se slobodno kretali izmeðu zbijenih zvezda u Središtu. Èak i tada morali suda se drže podalje od civilizacije maški.

Ljudske legende tvrde da su u Središte Galaksije stigli u nekolikotalasa.

Prvi talas saèinjavala je mala skupina, koja je uspela da zarobipodsvetlosni brod maški. Oèito su bili neprimeæeni neko vreme jer su koristiliuobièajenu letelicu. To im je omoguæilo da prouèavaju ciljeve i naèinedelovanja maški. Pošto su posmatrali mašinsku civilizaciju i uèili od nje,ljudi su postigli nivo sposobnosti kakav se retko sreæe kod organskih oblika.Izgleda da su takoðe sklopili saveze sa drugim okolnim organskim oblicima,mada se o tome ništa ne zna.

Razvoj velikih konfiguracija pulsara poèeo je neposredno pre ovograzdoblja i to je okupiralo veliki deo energije maški. Stvaranje velikihelektronsko-pozitronskih oblaka pojaèalo je ionako snažne emisije gama zrakaoko pulsara. Ti gama zraci zagrevali su molekularne oblake i spreèavalizalazak ljudi u nekoliko oblasti. Nekoliko preostalih zapisa govori da je prvaekspedicija ljudi ukljuèivala nekoliko pohoda u saradnji sa organskimcivilizacijama koje su živele blizu Središta. Meðutim, ti ljudi su ubrzonestali.

Drugi talas istraživanja stigao je direktno sa Zemlje. Èitava flotabrodova smkupljaèa lansirana je tokom stotinu godina posle rata koji supokrenule maške, kada su u Zemljine okeane ubaèene životne vrste iz tuðinskihmora.

Treæa je bila velika ekspedicija koja je tražila legendarnu GalaktièkuBiblioteku koja im je bila odnekud obeæana. Zemlja leži na 8,63 kiloparseka odSredišta Galaksije (vidi dodatak 3 radi poreðenja sa univerzalnimstandardima). To znaèi da su brodovi treæeg talasa poèeli putovanje u vremekada se Biblioteka još oglašavala. Dosta pre njihovog dolaska Biblioteka jenestala, pošto ju je odnela neka nepoznata strana. Svi napori da se pronaðeostali su bez rezultata. Biblioteka je izgleda sadržala zapise o mnogimizumrlim organskim vrstama. Potrage za njom su prestale kada su maške konaènoprimetile uljeze i poèele da im se suprotstavljaju.

RAZDOBLJE SVEÆNJAKAOvde su se ljudi okupili u velikim gradovima u svemiru radi zaštite.

Preostali zapisi sa zvezdanih brodova govore da su meðuzvezdana putovanjapostala opasna zbog maški. Osim toga, pojaèalo se i zraèenje u oblasti okocrne rupe u Apsolutnom Centru (ponekad 'Pravi Centar'). To je otežalo usloveživota svim okolnim organskim oblicima.

Naši nauèinici iz tog vremena prouèavali su najstarije poznate ljude uSredištu Galaksije, i od tadašnjih podrobnih istraživanja potièe dobar deonašeg znanja o davnim razdobljima. Veliki deo umetnosti i literature potièe izstoleæa koja oznaèavaju prelaz na Sveænjake, mada je veæina toga apstraktneprirode i neupotrebljivo je u istorijske svrhe.

RAZDOBLJE VISOKIH ARKOLOGIJAOvo je nastupilo posle 'komadanja' (žargon) - bekstva sa Sveænjaka na

površinu planeta. Taj oèajnièki korak bio je posledica daljih sukoba samaškama. Ne veæini svetova èoveèanstvo se, zbog potrebe za zaštitom, grupisalou velike Arkologije, gradove u jednoj jedinoj zgradi, koji su i dalje bilitehnološki napredni i zadržali mnoge odlike života na Sveænjacima.

Planeta Snegobar bila je izrazito plodna i zato je bilo mnogo kolonista.Dodela teritorija vršena je kao i drugde, po strukturama Porodica. Trauma'komadanja' izazvala je versku groznicu. To se najbolje vidi po oblicimaljudske umetnosti (dodatak 4), ali mnogo šta se mora pretpostaviti da bi setaj vid izražavanja preveo u racionalne izraze.

RAZDOBLJE KASNIH ARKOLOGIJAPoèetkom ovog razdoblja napušteni su poslednji mali Sveænjaci i brodovi.

Meðuzvezdani letovi su prekinuti. Èak i meðuplanetna putovanja i prikupljanjesirovina postali su problem zbog maški. Ranije se smatralo da vlažne, zeleneplanete maškama nisu zanimljive. Sada su èak i one bile ugrožene. Pošto su natakvim svetovima Arkologije najbolje uspevale, èoveèanstvo je opet bilougroženo.

RAZDOBLJE VISOKIH CITADELAZbog sve veæeg pritiska maški Arkologije se više nisu mogle održati.

Ubrzo je usledio slom ogromnih Arkologija, velièine planine, uglavnom zbogteškoæa oko održavanja visoke tehnologije. Mnogi su se povukli u manjeupadljive Citadele.

Maške su i dalje napadale, ali najveæu štetu nanosili su sporedni efektiširenja gradova maški, koji su trošili prirodne rezerve i menjali biosferu.Mnoge Arkologije minirane su radi materijala i ruda. Ostale su Citadele,velièine manjih gradova. Maške su dotle veæ poèele da se šire èitavimSnegobarom, ubrzavajuæi proces izmene klime.

Mnogi Aspekti što ih ljudi nose potièu iz tog vremena, oèito zato što jeslom infrastrukture zapretio da uništi baze podataka pohranjene u nepokretneraèunske centre. Pojavile su se nove veštine kad je èoveèanstvo poèelo dadopunjava slabaèku poljoprivredu lovom i sakupljanjem, a naroèito pljaèkaškimpohodima na skladišta maški. Ljudi su poèeli da gube svoju tehonlogiju, pa suse usmerili na preradu tehnologije maški. Više nisu bili potencijalnisuparnici, nego štetoèine što grickaju po uglovima.

PROPAST (NA SNEGOBARU)Ovim se otvara poslednje poglavlje pokoravanja Snegobara. Mada su

Porodiène Citadele izvesno vreme bile tolerisane, a ljudi ponekad korišæenikao pioni u suparništvu izmeðu gradova maški, od njih nije bilo velikekoristi. Svaka Citadela napadana je redom, kako su dozvoljavale raspoloživesnage maški. Svaka Citadela ljudskih Porodica padala je za sebe, a preživelisu bivali izgnani u divljinu.

Do tada je veæ postalo jasno da zvezda Snegobara, Deniks, ide orbitomkoja æe je dovesti blizu oblasti crne rupe. Maške su to postigle uz pomoæelektrodinamièkog uparivanja molekularnih oblaka, koristeæi magnetnoprivlaèenje kako bi ostvarili ubrzanje. To je znaèilo da æe Snegobar svakakopostati nenastanjiv za organske životne oblike. Ova promena orbite izgledaljudima nije poznata. Njihova nauèna nagaðanja uglavnom se odnose na dogaðajevelikih razmera u Pravom Centru.

Na Snegobaru još ima nešto ljudi. Složeni dogaðaji vezani za PropastCitadele Bišop nagoveštavaju da bi deo ljudi trebalo oèuvati za sluèaj da suzbog neèega važni za dogaðaje koji su se zbili toga dana. Zasad izgleda daniko od voða, ni kod maški ni kod ljudi, ne razabire više od deliæa zagonetkekoja i dalje traje.

Izveštaj podnet sa dubokim poštovanjem. Dodaci uskoro slede.