gurđijevljeva klasifikacija čoveka

8/20/2019 Gurđijevljeva klasifikacija čoveka

http://slidepdf.com/reader/full/gurdijevljeva-klasifikacija-coveka 1/4

Gurđijevljeva klasifikacija čovekaOsho

Pitanje: Govorio si, vezano za Gurđijeva i Uspenskog, o sedam tipova čovjeka. Kažeš datrenutno proučavaš ovih sedam tipova čovjeka posredstvom nas. Možeš i nam dati primere zanjih, njihove psihoogije, i kako moraš raditi sa nama da !i nam pomogao da postignemo našu"U#$ prirodu%&šo: Gurđijev je dao jednu epu kasi'ika(iju čoveka. Kad god !i ga neko pitao o čoveku, on

!i odmah zastao i rekao: )emoj pitati o čoveku. Prvo mi kaži !roj. *ovek !roj jedan% *ovek !roj dva% *ovek !roj tri% *ovek !roj četiri% +i čovek !roj pet% )a kojeg čoveka misiš kadkažeš čovek%

&n je imao sedmori(u čoveka-. + !io je savršeno u pravu. )išta se ne može rei o čoveku jer

ne postoji ništa naik na čoveka. )ekoiko njih je čovek !roj jedan, nekoiko je čovek !rojdva, nekoiko je čovek !roj tri.&va prva tri tipa je prosto razumeti jer im svi vi pripadate. *ovek koji živi u svom teu ječovek !roj jedan, njega možete pronai svuda. &n živi za teo/ on ne jede da !i opstao, onopstaje da !i jeo. 0o je prvi !roj.

*ovek !roj dva je emo(ionaan/ on živi kroz svoje emo(ije 1 uvek ushien i depresivan,uspinje se i pada. Kad judi dođu kod mene pa ih ja pitam kako im je, oni kažu:2Promenjivo.3 *ovek !roj dva. Ponekad se osea jako, jako do!ro, eu'orično, a ponekad jetup kao smrt/ ponekad je u paku a ponekad je u raju/ ponekad se smeje jako epo a ponekad

pače. &vaj drugi tip čoveka je takođe dostupan svuda. )e morate ii jako daeko, on je

možda u vama.

Upravo sam čitao jedan rečnik 1 voim rečnike zato što voim reči i njihove !iogra'ije 1 inaišao sam na reč maudin-. 0o je drugi tip čoveka: emo(ionaan, uvek spreman da pače ironi suze, sentimentaan. Pogedao sam etioogiju te reči, odake je doša, i to je zaista !iootkrie. 0o potiče od Marija Magdaena.- Mora da ste videi sike Marije Magdaene, kako

pere +susova stopaa svojim suzama 1 pače i roni suze, (rvenih očiju. Magdaen- je konačno postao maudin-. 0o je drugi tip čoveka.

0rei tip čoveka je inteektuaan. &n živi kroz svoj inteekt. &n je samo gava/ on nema teo,nema sr(e. &n je veiki kontroor iz gave. 4tano manipuiše svojim sr(em i teom,i svačim,

putem gave/ on je učenjak, asketa, pandit, čovek znanja, pamenja, ogike, 'ioso'ije. &vajtrei tip čoveka kontroiše čitav svet.

Međutim, svi ovi tipovi su na istom nivou 1 njihov nivo se ne razikuje. &va tri tipa judi sudostupna svuda: trei tip postoji više kao muško, drugi tip postoji više kao žensko, prvi tip

postoji kao o!oje. + ova tri tipa ste vi takođe 1 ne možete ih nai i njihovom čistom o!iku, onisu pomešani, papazjanija. &va tri tipa ne možete pronai u čistoti.

$ko možete nai čoveka koji ima te tri stvari apsoutno odvojene, on je četvrti tip čoveka: jogin, 'akir, mistik. &n je razdvojio svoje !ie na razičite sojeve. 4ad, kad je u teu, on je uteu, ne dopušta emo(ijama da se mešaju s njim ii gavi da ga kontroiše. Kad je u svojimemo(ijama, ne dopušta gavi ii teu da se mešaju u to. &n nije mešavina, nije nečist/ sve je



čisto i jasno u njemu. Možete se osoniti na njega. Kad misi, on misi, ne dopušta svojimemo(ijama da se mešaju 1 jer emo(ije postanu o!a(i. &ne ne dopuštaju jasno mišjenje.

5!og toga žene ne mogu misiti tako jasno kao muškar(i. &ne pripadaju više drugom tipu, pripadaju Mariji Magdaeni, zato što imaju tako puno emo(ije. 6a nikad nisam sreo neku ženu

za koju !ih mogao rei da je inteigentna. 0o je gotovo nemogue, jer šta god ona misi....zapravo uopšte ne misi, njeno oseanje je ono što stvara pojavu mišjenja. #u!oko unutra jeoseanje. &na emo(ionaizira-, a razum prosto sedi poput senke. &na nikad nije !ez

predrasude, nikad. )e može !iti samo posmatrač, sudija, gedaa(, ne. &na e se upetjati.Muškara( može !iti posmatrač.

5ato je više naučnika, više 'ioso'a, više ogičara muškog roda. &sim gospođe Kiri, žene nisu proizvee ništa. + pretpostavjam da je gospođa Kiri imaa više muških hormona od drugihžena. 6ednom se mora uraditi studija o hormonima. Mora !iti da +ndira Gandi ima više muškihhormona od Morardži #esaja 7prim: indijski poitičar8. *oveka ne tre!a da prevari izged.

&va tri soja su u istoj ravni. &ni nisu kao spratovi, jedan iznad drugog. &ni su podee u istojravni, i pomešani su. &ni se moraju razdvojiti.

*etvrti tip je čovek koji je razdvojio svoje !ie, koji je dao svakom središtu njegov sopstveni posao. $ko to ne uradi, sve je međuso!no izmešano i ne 'unk(ioniše do!ro. 9aše ponosredište je teesno središte. Možete se zaju!iti u neku ženu, ai vi ste !ramin a ona je šudra,nedodirjiva. &seanja ne znaju ko je !ramin a ko je nedodirjivi.

indus se može zaju!iti u ženu koja je musimanka. 4ad, oseanja ne znaju ai razum zna da je ona nedodirjiva. 0eo ne zna ništa, emo(ije nisu ra(ionane, ai um rasuđuje. + um e seodmah umešati. ;ei e: Pogedaj negde drugo. &va žena nije za te!e. &na je muhamedanka ati si hindus. Kako možeš oženiti muhamedansku ženu% +i, ona je tako siromašna a vi ste tako

!ogati, kako možete oženiti jednu takvu siroti(u% <ta e judi rei%

Gava se petja u oseanje. 4ada to potiskujete i pokušavate da se zaju!ite u ženu koja je !ramin, iz vaše kaste. )iko se ne može zaju!iti na siu. )a siu, to u naj!ojem sučaju može !iti !rak, nikad ju!avna veza. 0o e uvek !iti impotentno, nee imati tu žestinu. 4tano semešate. 0eo kaže: Gadan sam,- ai vi kažete: )ije vreme.- Kad teo kaže: )isam gadan,-vi i daje trpate hranu u njega jer kažete: &vo je vreme ručka i ja nemam drugog vremena,zato je sad vreme i moraš jesti.-

Gurđijev 7Gurdjieff 8 je nekad govorio da su sva ova tri središta izmešana, i z!og toga ste takoz!unjeni. U vama ne postoji nikakva jasnoa. 4ve je kon'uzija i dim. )ema pamena u vama.#ake, prva stvar koju je Gurđijev o!ično radio je to da je svako središte navodio da'unk(ioniše na svoj način.

Prestanite da prekoračujete. )eka teo 'unk(ioniše kao teo/ neka oseanje 'unk(ioniše kaooseanje, i neka gava 'unk(ioniše kao gava. + nemojte im dopuštati da se mešaju međuso!no,u suprotnom ete !iti papazjanija od čoveka, neete imati središte. &nda ete živeti ukon'uziji i umreete u kon'uziji. "iete čist gu!itak.

*etvrti tip čoveka uazi u postojanje kad središta počnu da 'unk(ionišu na njihovoj sopstvenoj

teritoriji i da ne prekoračuju. &vo zahteva dug napor. "ie vam teško da pronađete četvrti tip



čoveka. U nekim joginima, u nekim 4u'i misti(ima, možete nai četvrti tip čoveka. +pak,četvrti tip postoji.

Peti tip je još ređi. *etvrti prosto raspie tri nivoa, tri soja, i čini da oni 'unk(ionišu po svojojizvornoj prirodi !ez mešanja, !ez spojašnje domina(ije. Peti čovek postaje svestan toga.

*etvrti čovek može raditi !ez svesnosti, četvrti čovek može raditi uz pomo učiteja, ii krozneku dis(ipinu, ii kroz neku metodoogiju i da ih razdvoji. )ije potre!no mnogo svesnosti,dovojno je mao razumevanja.

Peti tip je čovek svesti. &n postaje svestan čitave pojave 1 tri razičita središta i naporačetvrtog čoveka da ih dovede do njihovih sopstvenih teritorija. Peti postaje posmatrač,svedok. 9ro je retko pronai čoveka pete kategorije.

Uspenski, Gurđijevjev najvei učenik, pripada petoj kategoriji. $i on je samo svestan 1 sveste ponekad !iti prisutna a ponekad e se gu!iti. &n ne može !iti stano svestan jer je za stanusvesnost potre!no integrisano središte, koje nedostaje u petom tipu čoveka. 5!og toga je

Uspenski 7&uspensk=8 zautao. Postao je svestan ai nije imao integrisano središte u se!i, tako je !io svestan samo ponekad. Kad je !io svestan, !io je jedno, ai kad nije !io svestan, !io jetotano drugačiji čovek. Postao je do!ar nastavnik ai nije postao duhovni učitej, zato što je zaduhovnog učiteja potre!na totana svesnost, dvadesetčetvoročasovna svesnost, čak i dok spava.

<esti tip čoveka je jako, jako redak. Prođu vekovi, onda šesti tip čoveka postane dostupan.<esti tip čoveka nije onaj ko je samo svestan, nego onaj koji postane usredišten, koji je

postigao svoje središte. Peti tip čoveka posmatra/ šesti tip čoveka posmatra iz večnog središta:on je dospeo na vrh unutrašnje kue. + njegova svest se nikad ne koe!a, njegov unutrašnji

pamen ostaje netreperav.

$ onda je tu sedmi tip čoveka o kome se ništa ne može rei. #o šestog je opis mogu, ai kodsedmog opisa nema. Morate !iti !izu sedmog čoveka da !i znai šta je on. + što više znate onjemu, manje ete znati. <to više znate, to ete više oseati da je mnogo više još uvek ostaoda se sazna 4edmi tip čoveka je apsoutna misterija, neo!ično o!ičan, ai vro tajanstven."uda, >ao ?u, Gurđijev, to su judi sedmog tipa. )o, o njima se ništa ne može rei.

>judi koji pripadaju prvim trima kategorijama su gotovo jednaki. >judi koji pripadaju četvrtojkategoriji !ie više ii manje jednaki. >judi koji pripadaju četvrtoj kategoriji !ie drugačiji od

prvih triju kategorija, ai se nee jako puno međuso!no razikovati. 6ogini, 'akiri su jako

drugačiji od prvih triju kategorija, ai vro su sični međuso!no. *ovek pete kategorije počinjeda postaje jedinstven, on postaje nešto izuzetno. Ustanoviete da su dve oso!e pete kategorijemaksimano razičite. <esti tip oso!e je apsoutno integrisan. &n je postao apsoutno

jedinstven. $ sa sedmim su postignute sve mogunosti jedinstvenosti. 0o je najviši vrh, neodredjiv inespoznatjiv putem inteekta. +ma samo jedan način da se spozna sedmi tip. indusi to zovusatsang. 0o znači !iti samo u prisutnosti tog tipa čoveka.

$ko ste sreni da nađete sedmog tipa čoveka, samo dopustite njegovom !iu da prodre u vaše !ie 1 postanite prijemčivi. $ onda ete doi do oseaja šta je to. 0o je dijamant postojanja

najvei na svetu.



&sho 1 0ao: 0hree 0reasures, voume @, (hapter AB

Cuestion @

D&U $9E 4P&KE), F+0 ;EG$;# 0& GU;#6+E $)# &U4PE)4KD, $"&U0

0E 4E9E) 0DPE4 & PE&P>E. D&U 4$D 0$0 D&U $;E ?U;;E)0>D 40U#D+)G0;&UG U4 0E4E 4E9E) 0DPE4 & M$). ?$) D&U G+9E U4 EH$MP>E4 &0E4E, 0E+; P4D?&>&G+E4, $)# &F D&U MU40 F&;K F+0 U4 0& E>PU4 $00$+) &U; "U##$I4E>9E4%

gurđijevljeva klasifikacija čoveka

Documents