hamletova psihološka dilema

8/16/2019 Hamletova Psihološka Dilema

1/18

Хамлетова психолошка дилема


2/18

САДРЖАЈ:

Увод............................................................................................................................................3

Хамлетова амбивалентност.....................................................................................................4

Хамлетова психолошка дилема...............................................................................................7

Пут бесмртности, кроз смрт....................................................................................................9

Хамлет –име за двојако лудило.............................................................................................!

"ак#у$ак.................................................................................................................................%

&итература..............................................................................................................................'

( ! (


3/18

Увод

)н*лески песник, драматик и *лума+, експир и -е*ова дела заузимају јединствен полоај у светској к-иевности. /н је најистакнутији стварала+ ренесансе

у )н*леској и постоје $етири периода у -е*овом писа-у. 0а првом месту то су ране

драме 1и$ард 222 и три дела Хенрика 2. експирове ране класи$не и италијанске

комедије садре $врсте двоструке рад-е и пре+изне коми$не секвен+е, које уступају

место романти$ној атмосери у -е*овим најве5им комедијама. 6ан лет-е но5и,

лета$ки тр*ова+, 8о*ојав#енска но5, као и 1омео и улија само су део из широке

плејаде ово* пис+а. :ра*и$но раздоб#е писао је у периоду ';;


4/18

( 4 (


5/18

експир је један од неколико најве5их светских има*инативних к-иевника, па

се мое ре5и да он спада у најуу елиту врхунских писа+а, јер -е*ова дела

представ#ају окосни+у светских позоришта а проналазила су одјек и у дру*им

уметностима попут музике, сликарства и илма. 0епро+е-ив је -е*ов допринос

светској к-иевности збо* разноврсности у приказу #удских доив#аја који се кре5у

од тра*едије до комедије, од песимизма до оптимизма, од натуралисти$ко*

е*зистен+ијализма до визионарне антазијске романсе. експир се као писа+ показао

као врсни психоло* и познавао+ ср+а и #удске душе те тако и не $уди $и-ени+а да је

створио најзаним#ивије* и нај за*онетније* лика светске к-иевности, Хамлета.

При$а о овом лику поти$е из скандинавске ле*енде која датира из T века, а прво

изда-е Хамлета датира из ';4.*од. /д тада је написано ;;; к-и*а везано за -е*а, а

интересантан је податак да је експир у својој *лума$кој трупи *лумио, '',

Хамлетово* о+а. експирова био*раија је до данас остала велика непознани+а, а

сваки новооткривени податак о -ој прима се као права сенза+ија. но*о стрп#иво*

рада још увек одлази у покушаје да се ивот велико* песника +еловитије

реконструише, а истраива$и још нису одба+или наду да 5е једно* дана до5и до

велико* откри5а.

Хамлетова амбивалентност

експиров Хамлет је вековима био под лупом тума$а, а поред немо*у5ности да

про$итамо све што је о -ему написано, преостаје само запитаност да ли моемо до5и

до нових увида у дело, који би *а притом додатно обо*атили. Aроз овај рад бих да

покаем како лудило, макар било и иктивно, није ништа дру*о до конструкт

спо#аш-их околности и одреQених друштвених, законских и ети$ких норми. У

експировом Хамлету, виде се назнаке да је кра#еви5 био дру*а$ији пре смрти сво*а

о+а, а ве5 при крају драме опет се опаа извесна промена, *де је он помиренији са

судбином но раније. Cспрва је битније, меQутим, са*ледати на који на$ин се Хамлет

доив#ава као луд, и у ком тренутку. Прве назнаке Хамлетово* Uлудила? налазе се у

дру*ом $ину, када избезум#ена /елија при$а свом о+у о Хамлету који Uко да из пакла

побее да при$а о уасима.?

( % (


6/18

Полоније овај до*аQај тума$и као Uлудило #убави што себе саму продире

естином? што потом излае кра#у који пак, кроз призму сопствене *рие савести,

сматра да је узрок томе смрт о+а и прена*#ени брак измеQу -е*ове мајке и -е*а само*.

:ада Полоније назива Хамлета лудим, по први пут>

UVаш је племенити син лудW

а велим луд је, јер право лудило одредити,

:о би било ништа дру*о до бити лудX?

У ори*иналу стоји ре$ ?мад@, која као и у српском језику зна$и ?луд@

представ#ају5и не*ативну конота+ију. Хамлет злоупотреб#авају5и свој статус,

душевно пореме5ене особе *отово у сваком раз*овору са ликовима које види каохостилне, дволи$не, који *а шпијунирају за кра#а. :ако у обра5а-у Yилденстерну

Хамлет кае> Uа сам луд само кад дува северозападни ветарW кад дува ју*, ја разликујем

сокола од $ап#е.? Pмбивалентност која настаје у свакој Хамлетовој изјави теи да

својим иронијским током узнемири и нападне ре+ипијента, тако да он бива забезекнут

пред том лавином слика, без икакве мо*у5ности да сти*не да са*леда једну, док му је

ве5 дру*а ба$ена у ли+е. 0ајзна$ајнији *овор ове врсте се сусре5е на по$етку тре5е*

$ина, у обра5а-у /елији. 0а -ену е#у да му врати -е*ове поклоне, Хамлет

од*овара да их никад није ни дао, што импли+ира да је свестан сопствене душевне

променеW он више није Хамлет који је за#уб#ен у /елију. 6вака Хамлетова наредна

изјава ствара нови дискурс, и својом противре$нош5у поништава претходниW -е*ове

реплике су или кратке, у виду пита-а, или представ#ају ду*а$ке прозне пасусе, које

користи током симулира-а лудила. Проза је својствена пореме5еним ли$ностима у

експировим делима, како приме5ује Aости5. Хамлетова озлојеQеност расте до краја

моноло*а. Aада на саму маску инс+енирано* лудила став#а један слој истине, *де

непосредно открива да је свестан /елијине неискрености и неповере-а, -ене уло*е

пиона на шаховској табли -ено* о+а и кра#а, он кае> U6лушао сам о вашој нави+и да

се маете. 8о* вам је дао једно ли+е, а ви себи правите дру*о Z...[ Полудео сам збо*

то*а.? а$ају5и своју пози+ију ментално растројене особе, Хамлет све више тоне у

једну амбивалентну ситуа+ију> с једне стране, свима успешно одвла$и па-у са своје

намере да освети о+а, и збо* своје колеб#иве природе тиме купује још временаW с дру*е

стране, кра# -е*ово Uлудило? доив#ава као дово#но велику прет-у да ели да

одстрани Хамлета у што скорије време.

( ' (


7/18

( 7 (


8/18

Yоворе5и о Uболесном? Хамлету, мора се узети у обзир околности које *а $ине

таквим, а ту спадају> смрт о+а, мај$ин прерани брак са -е*овим стри+ем, откри5е о

убиству о+а, сплеткаре-е -е*ових пријате#а и породи+е, и поврх све*а – -е*ово

пита-е о самом бивствова-у $овека, које се провла$и кроз моноло*е. /но што

карактерише Хамлетово ста-е духа, је скоковитост емо+ија и ускомешаност страсти,

али је дискутабилно да ли се мое употребити термин Uболестан?.Aористе5и сопствени

душевни немир и околности, Хамлет само и*ра уло*у лудака. 6ваки поједина+ има

више уло*а, од којих су неке трајне, неке привременеW неке од тих уло*а поједина+

прихвата доброво#но, а дру*е су му наметнуте. \е*ово је уме5е то што је ту уло*у

приказао као трајну онима који треба да је доиве на тај на$ин. Пре приказива-а

ишоловке, драме у драми, Хамлет нам се први пут обра5а поводом своје уло*е>

USолазе да и*рају.

орам правити се луд.?

]ин који доводи до Хамлетово* уда#ава-а је убиство Полонија, рад-а која се

приписује -е*овом лудилу. Pли Хамлет се открива кра#и+и, $ак иако она не види духа>

U&удилоX

8ило ми ку+а правилно, ко ваше,

C ствара исту, здраву музику.

ој *овор није био лудило.

Cспитајте ме, па 5у +елу ствар

Поновити вам од ре$и до ре$иW

P лудило би морало да скре5е.?

Хамлет у својој мај+и не налази сау$есни+у у убиству, а то она сама потврQује

када стаје на -е*ову страну и, у обра5а-у кра#у, сво* сина окарактерише као Uлудо*

као ветар и ко море кад се сударе о превласт.? :име спре$ава кра#а да оштрије дела и

пресуди поводом Полонијеве смрти, али то не успорава Хамлетов одлазак у )н*леску.

Aра#еви5 успева да се изву$е из ситуа+ије на прони+#ив на$ин, спаси своју *лаву и

казни лане пријате#е. Хамлетово путова-е представ#а известан обред ини+ија+ије,

к#у$на та$ка у -е*овом сазрева-у и превазилае-у препрека у доласку до +и#а. При

повратку у Sанску и сусрету са *робаром, експир слика једну *ротескну с+ену која у

садри извесну примесу комике. Aрију5и свој идентитет, Хамлет се распитује о самом

себи, и на пита-е збо* $е*а су младо* кра#еви5а послали у )н*леску, *робар од*овара>

Uто^ "ато што је полудео.

( = (


9/18

:амо 5е опоравити паметW ако не, толико и $ини.?, док дру*и *робар додаје>

U:амо су сви луди, као и он.? експир не само што ствара коми$ну с+ену која 5е имати

реак+ију у публи+и не*о додирује још једно битно пита-е психијатрије, које *овори о

мо*у5ности да се у једној зем#и буде Uболестан?, а у дру*ој Uздрав.? :о дово#но

*овори о крхкости одреQе-а појма менталне болести. едини ве5и скок у Хамлетовој

души јав#а се на /елијиној сахрани, које у себи сабира сву противре$ност осе5а-а и

унутраш-и сукоб који се у -ему јав#ао током $итаве драме. Pли до тада, Хамлет још

једном и*ра уло*у лудака кад *овори с &аертом>

UУвреди л_ Хамлет

&аерта^ – Хамлет неX

Па ко то ради^ – &удост -е*ова.

&удост је душман сирото* Хамлета.?

Хамлет навла$и маску само да не би створио сум-у у онима које је првобитно

покушао -оме да завара. \е*ово понаша-е *овори да заиста осе5а извесно поштова-е

према &аерту. \е*ове ре$и пред двобој казују да је кона$но нашао унутраш-и мир у

својој спремности на све што му ПровиQе-е одреди. Sолази време када Хамлет скида

маску лудака, и навла$и маску тра*и$но* јунака, са којом и умире на с+ени. Хора+ију је

препуштено да *овори истиниту при$у о до*аQајима, и он 5е *оворити о племенитом и

портвованом Хамлету, а не лудом и умно пореме5еном, какво* би *а мода неко дру*и

представио. &удило постоји само као појам, као одредни+а која 5е се везати за неко*

само ако ми одлу$имо да их повеемо.

Хамлетова психолошка дилема

Aао једна од најве5их ени*ми светске к-иевнсоти Хамлет је пита-е на које

историја критике покушава да пруи од*овор и нај$еш5е се ти$е природе -е*ово*

карактера. Хамлетов лик је превазишао не само *рани+е литературе, ве5 и науке о

к-иевности, илозоије, позоришта, постао део културе и теме#ан моменат у

развоју модерне свести. Проблем са ?Хамлетом ?је што стално успева да измакне

си*урно тло под но*ама тума$е-у. /во дело се полиморнош5у и полионијом опире

методоло*ији и систематиза+ији и допушта да се разреши теоријом или оно што у себи

ве5 нуди механизме деконструиса-а сопствене интерпрета+ије. Хамлет тума$и и $итасебе, остав#ају5и сам себи ени*му. Хамлет ме је заинтри*ирао да покушам да откријем

( 9 (


10/18

у $ему је -е*ова за*онетка,прикривена са толико слојева несре5е и поети$не ту*е којом

плени.орам да приметим и подсетим се Aрлеино* &еонеа Yлембаја који је имао

сли$ну судбину, али и исто труло окруе-е као и наш јунак. 6ам термин

хамлетовштине,која озна$ава колеб#ивост приме-ена је код мно*их ликова светске

к-иевности, па тај одјек приме5ујемо и код 1аско#никова из ,,"ло$ина и казне__

Sостојевско*,.еQутим,нико не успева да замра$и Хамлетову душу и тајанственост коју

упореQују са осмехом слике ,она &изе__.

Cста намера се уо$ава и код осталих ликова у овој тра*едији који покушавају да

открију тајну -е*ово* идентитета, као и код велико* дела $итала+а и крити$ара

експирово* дела. Питају5и сеW ?Aо је Хамлет^? у оквирима те потра*е долази се до

зак#у$ка да је -е*ов идентитет динами$ан, поли+ентри$ан, луидан, који се не мое

именовати ни свести на појам. A#у$ни моменти текстуално* развоја јунака кре5у од

Хамлетово* дру*о* моноло*а који се бави односом уписива-а тексат у пам5е-е, али и

заборав#а-е свих плиткух, свих к-ишких калупа који су неозби#ни, свих тало*а

културе и образова-а. едино 5е нало* са саме мар*ине, и из простора смрти, нало*

утваре -е*ово* о+а остати у Uк-изи и у свес+и моз*а мо*?. У овом исказу је

доив#ава-е идентитета као к-и*е, као текста на коме се мое писати и брисати

истовремено. /д ово* тренутка Хамлетов идентитет не сме бити посматран као знак

аутономно* субјекта или као мит о аутенти$ној индивидуалности, ве5 као празан

показата#, а истовремено је и ирони$ан однос према сопственој пози+ији. Познају5и

тај механизам Хамлет *а приме-ује у раз*овору са Полонијем и дру*им ликовима, па

-е*ове реплике представ#ају луда$ко преокрета-е, премешта-е смисла и сваком

следе5ом изјавом он ме-а зна$е-е, користе5и двосмисленост у сваком изразу за оно

што ели да пости*не. 0а пита-е о томе шта $ита Хамлет од*овараW U1е$и, ре$и, ре$и?.

/вим исказом он даје празан низ ре$и и свака ре$ поништава и дестабилизује зна$е-е

претходне у низу, ана овај на$ин и идеју о стабилном идентитету који мое бити виQену про+есу $ита-а. :а$није не постоји Хамлетов идентитет ве5 низ *естова, јер је

Хамлетов идентитет динами$ан знак у коме се тај низ карактеристика стално

преокре5е. У +ентру тра*едије и развоја Хамлетово* идентитета је најпознатији

моноло* који *рани+у постоја-а и непостоја-а $ини још проблемати$нијим и на тај

на$ин се раздвајају модуси постоја-а и непостоја-а. Хамлет постав#ају5и пита-е

измеQу трп#е-а ивота, побуне кроз наси#е и самоубиства као прекида пат-е, али

тешко да се мое ре5и да долази до било какво* од*овора који није одла*а-е

разреше-а дилеме. По$етком моноло*а U8ити ил не бити^


11/18

јези$ке ормуле и за*онетно* пита-а. Aако је исказ дат у виду пита-а продуб#ује овај

однос и прави од -е*а апорију, јер у оквирима текста -е*а и нема. Постоји само -е*ов

опис, јези$ка артикула+ија, јер је сам настанак моноло*а са$и-ен од низа пита-а. :о

представ#а прошире-е примарне апорије путем поетских слика. Претерана

ло*ореи$ност лика представ#а тра*ику немо5и одвра5ају5и по*лед са дијалектике

постоја-а.

Хамлет се и*ра са сопственом представом пред собом и дру*има и схвата

опасност избора и заштите унк+ије *овора који 5е ра+ионализовати сваки избор.

:акоQе он схвата и опасност манипула+ије која из -е*а произилази и која води

опасности да се последи+е сво* избора не мо*у контролисати. Хамлет бива свестан

занесености сопственим тума$е-ем наси#а и упада у меланхолију и одла*а-е

изврше-а, али не као контекста неодлу$ности, ве5 као са*ледава-а апорије

немо*у5ности избора, немо*у5ности одлу$ива-а. Хамлет у петом $ину драме одустаје

од непрестаних покушаја индивидуализа+ије прелазе5и и надли$но, бриса-ем

сопствено* идентитета, са делом симболи$ко* пореткаW? а пркосим предсказа-има.

Cма неко* провиQе-а и у паду једно* врап+а. Pко буде сад, не5е бити послеW ако не

буде после, би5е сад.? Хамлетова при$а нема ни по$етак ни крај, ве5 се расипа у

времену. У том простору се налази избор измеQу бити ил не бити, а не у субјекту који

прихвата нуност, јер у оквиру ивота само дру*и мое бити извоQа$ и аутор туQе

при$е, јер аутобио*раска истина овде нема ни по$етка, а ни краја. У тра*едји UХамлет

U јунак $итавим својим текстом покушава и у томе и успева да разори сваки покушај

овлада-а дискурса. унак се пои*рава површним ре$има и сазна-ем да поједина$не

ре$и не допиру да#е од те површности, с обзиром да он не затвара зна$е-е на нивоу

једне реплике. Aао би се спознала Хамлетова психолошка дилема и отворило дуб#е

разумева-е потребно је прихватити -е*ову суштинску ени*мати$ност, како би у

наставку ово* про+еса се уо$иле последи+е дато* става. 0а тај на$ин би се ушло ууспешан дијало* са хамлетом који 5е тада представити сусрет са текстом као отвореним

простором пита-а и ени*ми која треба да буде разрешена.

Пут бесмртности, кроз смрт

Vрло $есто у ивоту нема ни радости, ни задово#ства, ве5 је ивот обавијен

неким $удним велом напора, бри*а и разо$аре-а. Sани се онда невид#ивомсудбинском нити привеу једни за дру*е и испуне ивот неспокојем. :ада је $овеку

( (


12/18

дата и мо*у5ност да иско$и из укалуп#ене свакодневи+е обавеза и дуности. После

свих напора и непријатности, $овеку је дато уто$иште, -е*ова породи+а. :у, уз #убав

родите#а, свака напа5ена душа проналази сун+е спасе-а. Уз #убав, разумева-е и

подршку најблиих, све ивотне неда5е постају поднош#ивије, а у $овекови свест

увла$и се сазна-е да је равнотеа, ипак, основни закон универзума.

:о се најбо#е показује кроз лик експирово* јунак када му стие вест о о$евој

смрти када уплов#ава у туну тамну луку. :ра*едија је написана у пет $инова. Први

$ин је увод у драму у којем се најав#ује непосредна тра*едија Zнешто је труло у драви

Sанској[, у дру*ом $ину одвија се заплет рад-е која достие свој врхуна+, у тре5ем

$ину с Хамлетовом представом ишоловка. У $етвртом $ину до*аQа се преокрет у

рад-и, сплетком о Хамлетовом убиству и у зад-ем $ину расплет рад-е, која завршава

убиством свих *лавних ликова. 1ад-а кре5е када у трену+има незамисливо* бола збо*

*убитка о+а, ко*а је мно*о волео, Хамлета по*аQају нова сазна-а – мајка се преудала за

стри+а, а добија и *ласове о убиству о+а. Aако би успио у својој намери,да освети смрт

свох* о+а Хамлет се претвара да је луд. Pли 6хакеспеаре додатно компликује рад-у,

суо$авају5и $итао+а с бројним дуелимаW је ли Хамлет заиста видео дух сво* о+а, сноси

ли и -е*ова мајка криви+у за убиство о+а, је ли /елијина смрт слу$ајност или

самоубиство. 0а тај на$ин тра*едија добија додатно зна$е-е јер се постав#ају морална

пита-а, попут оно* најваније*> има ли Хамлет право убити кра#а и на тај на$ин

осветити о+а^ "бо* постав#ених пита-а, тра*едија се уклапа у раздоб#е ренесансе у

којем је написана, кад се траи додатно зна$е-е те од*овори на пита-а о #удском

разумева-у и поима-у света, али се уједно и разликује од осталих драма збо* то*а што

рад-а добија нео$екиване преобрате, а оно што о$екујемо, тј. Хамлетова освета, стално

се одлае. Cзненадне вести које су сти*ле до Хамлета увла$е *а у таму ивотних

неизвесности. Cако још не оаливши о+а, он мора да али и за мајком, која има

мо*у5ност да створи нову породи+у, а он је, иако -ен син, ипак део претходно* ивота.6ва ова до*аQа-а нису дово#на за растројство духа Хамлетово*, које они око -е*а

називају лудилом, истина допире до -е*а у покушају победе правде. Sух о$ев *овори

му о издајству ене и брата. Паклена сазна-а ниу се са сваким новим откри5ем, па

после о$еве смрти и преудаје мајке за стри+а, у -е*ову душу увла$и се сум-а о

умешаности пре#убника у убиство. У тим трену+има, овај млади5 *уби веру и у #уде,

и у #убав. 0епоколеб#ив у намери, он планира освету како би да осветио во#ено*

о+а, али одлуку о извршава-у још не доноси. 6тално у ма*нове-у, Хамлет није

неодлу$ан у реализа+ији своје одлуке. /н је млад $овек, интелектуала+, осет#ив и

( ! (


13/18


14/18

Хамлет име за дво!ако лудило

&ик Хамлета, поливалентан и психолошки слоен, треба посматрати са вишеаспеката, јер дуалитет је једно од основних средстава кориш5ених при *рад-и ово*

лика, тако да *а моемо посматрати на два на$ин – Хамлет као $овек коме је ота+

убијен и Хамлет као кра# коме је престо отет – који се ни једно* тренутка меQусобно

не иск#у$ују, ве5 се, насупрот томе, допу-авају и дају полазиште расправама и

тума$е-има лика. &ик Sуха представ#а покрета$ рад-е – својеврсни мек*аин – и

-е*ово појав#ива-е не треба тума$ити с аспекта рели*ије и рели*иозних увере-а

аутораW насупрот томе, у пита-у је само средство за отпо$и-а-е *лавно* драмско*

конликта, неретко кориш5ено у оновременим тра*едијама. Прва појава Sуха испу-ена

је тајанством и својеврсном језом – он не *овори, није у оквиру &о*оса, ве5 представ#а

оли$е-е света изван *рани+а – онострано*. Cпак, он бива препознат као Хамлет, ота+

Хамлетов, претходни кра# Sанске – да би на крају пред својим сином про*оворио,

*оворе5и му наводну истину о сопственој смрти. Cпак, синов#ева неси*урност траје, и

ту происти$е једна од првих -е*ових дилема> да ли је дух који се стварно онај за ко*а

се издаје или пак нека мали+иозна сила, која ели да подстакне пролива-е крви у

оквиру породи+е^ "ахва#ују5и превари насловно* лика, дилема убрзо бива разрешена

– и то који тако открива да је -е*ов стри+ Aлаудије стварно узурпирао престо и убио

сво* брата – да би била заме-ена унутраш-им, дуб#им превира-има. Sа ли се светити

и убити сво*а стри+а, или пак оставити несмиреним о$еве кости^ /вде се назире један

од основних идејних аспеката ово*а дела – наси#е је усуд $овека. Aлаудије је по$инио

братоубиствоW Хамлет је свестан то*а, али исто тако и зна да наси#е води само у још

дуб#е наси#е, у за$арани кру* који траје још од зоре #удске расе. /света је $ин који

ме-а осветника, јер би убиством биле умр#ане руке крв#у, а то се не мое искупити,

без обзира на побуде из којих је дело по$и-ено. "ато непрестано јунак ове драме

одлае тренутак освете. 6вет као позорни+а – theatrum mundi – мое се назрети као

још једна од идеја ово*а дела, најбо#е оли$ена у с+ени која се оди*рава на *роб#у – у

пита-у је раз*овор са ориковом лоба-ом. Хамлет ту схвата еемерност $овеково*

постоја-аW ивот се разобли$ава као једна представа апсурда, краткокрајна, након које

*лум+и одба+ују сва обелеја и повла$е се у мрак иза с+ене. /н то разумеW -е*ова

( 4 (


15/18

самосвест, али и увид у свет, мно*о су дуб#и од оних осталих ликова, уверених у

апсолутну истинитост маски које носе.

Хамлет ипак одлу$ује да убије Aра#аW ту мое необи$но деловати пропушта-е

прилике која му се указује када *а неприме5ено зати$е на молитвиW ипак, у пита-у није

хриш5анска бо*обоја#ивост, јер у Хамлету нема скоро ништа рели*иозно, ве5

*орепоменути дуалитет Хамлета


16/18

Cз ово* не происти$е да је експир овако делио свет< за -е*а је постојао само

један свет историја епохе која је обелеена наполеноовим именом, није историја

једно* $овека, ве5 $итаво* народа у доти$ној епохи. 6ентиментални по*лед на Хамлета,

је *ледиште уоби$ајено меQу -е*овим обоавате#има и клеветни+има. \е*ово семе

мода се налази у несре5ној Yетеовој ре$ени+и Zкоји зарез наравно зарез није

од*оворан на +елокупно *ледиште[W #упка, $иста и најморалнија природа без сна*е

нерава , која $ини хероја, тоне под теретом којине мое да носи и не сме да одба+и.

Aада је ова идеја омулисана , развијена и популаризована, добија се слика #упке

младости, слатке и сензитивне, пуне деликатно* саосе5а-а и $е-ивих аспира+ија која

се повла$и од додира све*а *рубо* и зема#ско*, која је нена и слаба, нека врста

Vертера, са ли+ем попут елија и *ласом *осподина :ри. /нда се треба упитати уз

бла*о саа#е-еWкако би такав $овек мо*ао да изврши уасну дуност која му је

поверена^ Према сентименталном Хамлету мое се осе5ати само саа#е-е, које се

не5е помешати са презиром. та *од дру*о да јесте, Хамлет није херој. Хамлет је

тра*едија премиш#а-а. Узрок јунаково* оклева-а је неодлу$ностW а узрок ове

неодлу$ности је неумереност мисаоних или спекулативно умних склоности. )нер*ија

решености је про5ердана у бескрајном мудрова-у о делу које се траи. Aада он делује,

-е*ова ак+ија не произилази ил ово* премиш#а-а и анализе, ве5 је она изненадна и

импулсивна, изазвана нео$екиваним до*аQајем у ком он нема времена да мисли.

0ајве5и број разло*а које Хамлет наводи за своје оклева-е о$и*ледно нису истински

разлози, ве5 су несвесни из*овори.

( ' (


17/18

"ак#у$ак

Хамлет ме је заинтри*ирао да покушам да откријем у $ему је -е*ова за*онеткаприкривена са толико мно*о слојева несре5е, разо$аре-а, поети$не ту*е којом плени и

просто вас усисава у себе. Sилема ,,бити ил не бити__ дубоко је ушла у свест модерно*

$овека,јер док нас ивот не постави у одреQену ситуа+ију и не знамо да ли моемо да

превазиQемо ивотне препреке. Хамлет јесте поклекао и посрнуо на свом путу али се

узди*ао и то је за риспект и див#е-е. Хамлетова сум-а је пуна дубоко* одлу$ива-а да

свака нова *енера+ија налази себе у -ему, јер управо је нама као матурантима у

*лави ,,бити ил не бити__, за шта се одлу$ити у ивоту. У суштини по мени мно*о је

ваније ,,бити ил не бити $овек__, јер сваком се десило свесно или не да одлута у

само#уб#е и скрене на криви пута а тада је најбитније себи признати, покајати се и

опет бити $овек. "ато је разум#иво што је Хамлет дело за све укусе и сва времена.

:акоQе мислим да је за -е*ову изузетну ма*и$ну привла$ност битно што он није

никакав супермен ве5 оби$ан $овек што *а и $ини блиским и модерним,као да $у$и у

сваком од нас тај хамлетовски синдром који је неуништив. Хамлет је лик но5не море и

хорора *де испливавају све нај*оре особине света и зато нас -е*ова немо5 и истина за

коју се бори, ас+инира. Sруштвени кодекси су неприхват#ив терет за тако слободан

дух као сто је Хамлет и по том сензибилитету ми је посебно близак, али ми једно смета

-е*ов недостатак самопоузда-а и вере у себе, јер увек се треба у свему борити и

надати ина$е падате у сурови амбис ивота, или се уписујете у ве$ите *убитнике, а то

нико не ели. Sанас да васкрсне, наш јунак би имао пуне руке посла као праведник у

борби са неморалом, коруп+ијом, злом и зато мислим да нам је у завет свима оставио

велику поуку да ме-амо оно што нас тишти, да се у томе удруујемо јер као поједин+и

немамо шансу, баш као што је ни он није имао. У хамлетовској дилеми увек и

иск#у$иво бирам ,,бити__ тј активност јер ми то налае природа и младост. Хамлетов

карактер јесте ени*ма али сам *а доивео као лирски надахнуто*,осе5ајно* мисионара

који би да ме-а пер+еп+ију света на бо#е и тако из*ара а -е*ов о$ај нас просто боли и

по*аQа. Хамлет је деинитивно мој духовни херој јер приказује суштину ивотне

истине, јер призна5ете истина је ретка`незапр#ана ствар до које се тешко долази. "ато

поруку коју ми је Хамлет оставио $ува5у дубоко у себи како би ме опоми-ала док

кр$им ивотне *ране испред себе.

( 7 (


18/18

%итература

. 8јелински.8.Y., 6тудија о хамлету, Просвета, 8ео*рад,9%3.

!. ан, Aот, експир наш савременик, 6рпска к-иевна задру*а,8ео*рад,

9'3.

3. Aости5, Vеселин, Хамлет Vи#ема експира, "авод за удбенике и

наставна средства, 8ео*рад, 9=!.

4. 1астко Aости5, A-и*а о Хамлету, Aру*

hamletova psihološka dilema

Documents