K u r a n 8 9 ; 2 7 - 3 0

"A ti o dušo s m i r e n a ,

vrati se G o s p o d a r u svome zadovoljna,

a i On tobom zadovoljan,

pa uđi među robove moje

i uđi u dženet m o j "

S a h a b i j e ili a s h a b i - kako s m o ih naučili oslovljavati -bili su na jbo ja generac i ja koja se ikada na zemlji pojavila.

"Najbolja pokoljenja su moji ashabi pa tabiini, a onda slijedeća, pa slijedeća generacija." /hadis/.

Kao primjer su spomenuti i u Tevratu i u Indžilu. /Feth 29/.

"Sa ovom generacijom je Allah dž.š. zadovoljan, a oni sa Njim."

"Allah je zadovoljan sa muhadžirima ensarijama i onim koji su ih slijedili u dobročinstvu, a oni su zadovoljni s Njim..." /Tevba 100/

"Allah je zadovoljan sa mu'minima koji su ti se zavjerili pod drvetom. On je znao što je u njihovim srcima i dao im je smirenje i haber o skoroj pobjedi.1 /Feth 18/.

Allaha dž.š. i N j e g o v a poslanika su volili iznad s v e g a Davali su jedan d r u g o m prednost nad samim sobom. Slijedili su Allahova pos lanika a.s. u s topu.

Allahov poslanik a.s. s t o g a ostavl ja svim dolazećim generac i jama pa i n a m a s l i jedeću oporuku:

"Slijedite moj Sunnet i put hulefair - rašidina i čvrsto se toga prihvatite." /hadis/.

J e d a n od d r u g o v a /ashaba/ Allahova poslanika a.s. bio je i n jegov amidža hazreti Hamza. /Neka je Allah sa njim zadovoljan/.

PREDGOVOR

Ebu Abdil - Kerim

HAMZA IBN ABDUL MUTALIB LAV BOŽJI I PRVAK ŠEHIDA

Nakon što je protekao j o š jedan dan proveden u ophođenju oko Kabe, u obavi janju pos lova i zabavi, Meka je utonula u d u b o k san. Dok su se Kurejšije s n e n o prevrtale u svojim postel jama, jedan čov jek nije s p a v a o . Inače bi rano l i jegao u postelju, odmorio par sahata, a zatim se, pun velike ljubavi budio i znajući da sa Allahom ima susret, na musali s v o j e s o b e bi klanjao i G o s p o d a r u se s v o m e molio. Kad bi mu se, čuvši n j e g o v e u z d a h e i š a p a t o m izgovorene molitve s u p r u g a probudila, molila ga je da se malo odmori i o d s p a v a na š to bi joj on odgovorio:

- "O Hatidža, nije više vrijeme za spavanje". Kurejšije se na n j e g o v poziv j o š nisu odazvale, a to su

bili sami počeci kad se govorilo š a p a t o m i tiho. Međutim i među onima koji j o š nisu primili islam bilo je ljudi koji su ga poštovali, uvažavali i voljeli. Njihova s r c a su polagahno naginjala i nestrpljivo su čekala trenutak da mu povjeruju i priključe se n j e g o v o j plemenitoj karavani. U tome su ih donekle spr ječaval i tradicija i s tare navike, kao i s a m a njihova neodlučnost da se o d a z o v u pozivu svjetlosti, a okrenu leđa tami. J e d a n od tih je i Hamza ibn abdul Mutalib, amidža Bož jeg poslanika a.s. i brat mu po mlijeku. Hamza je bio s v j e s t a n veličine i kompletnosti ličnosti s v o g a bratića. Bio je s iguran u iskrenost i i spravnost n j e g o v a poziva i bit njegovih principa. Nije ga z n a o tek onako kako amidža poznaje s v o g a bratića, v e ć kao brat brata i prijatelj prijatelja, jer Božji poslanik i Hamza su ista generaci ja i približno istih godina. Za jedno su rasli, igrali se, s k u p a išli istim putem od s a m o g početka korak po korak. Mada je život u mladosti s v a k o g p o v e o svoj im putem; tako da je Hamza potiskivao s v o j e suparnike u potrazi za b lagodet ima života te da bi se izborio za mjes to među prvacima Meke i uglednicima Kurejša, Muhamed a.s se p r e d a o svjetlu s v o g a duha čim je p o č e o da mu osv je t l java put Istine. Posvetio se onom što

2

mu govori n j e g o v o srce, a ono ga je udal javalo od dnevne buke i navodilo ga na razmišl janje pripremajući ga za susret sa Istinom.

lako je svaki od njih u mladosti, kako rekosmo, krenuo svojim putem ipak ni j e d n o g momenta Hamza nije smetnuo sa uma kvalitete koje p o s j e d u j e n j e g o v bratić. Dobrota i dos to jans tvo koje je imao kod čitavog s v o g a naroda digli v i soko n a g o v j e š t a v a j u ć i na taj način sliku n j e g o v e svijetle budućnosti.

U jutro t o g a d a n a Hamza je, kao i obično, izašao i u dvorištu Kabe n a š a o nekoliko prvaka i uglednih ljudi iz p l e m e n a Kurejš. S j e o je s njima da č u j e o čemu ra-zgovaraju, a razgovarali su o Muhamedu. Tada je Hamza po prvi puta primjetio da ih od poziva n j e g o v a bratića hvata panika. Njihov razgovor je bio prožet zavišću, s rdžbom i gorčinom. Ranije mu nisu m n o g o ni pridavali značaja, ili su s a m o glumili indiferentnost i nemar. Danas je vidio kako ih e zapl jusnuo val straha, zabrinutosti, bilo je tu i želje za likvidaciom. Hamza im je prebacivao da loše i p o g r e š n o

procjenjuju. No, Ebu Džehl je tvrdio da Hamza najbolje zna za o p a s n o s t koja v r e b a iz o n o g a čemu z o v e Muhamed, ali on to, po njemu, želi da umanji nebi li se Kurejšije uspavale,

i nebi li kada se j e d n o g d a n a prenu uvidjeli da je to za njih loš trenutak kada n j e g o v bratić njima već dominira. Oni su nastavili da se m e đ u s o b n o hrabre i ko ješ ta izjavljuju. Hamza se s a m o smi ješ io i ponovo protestvovao. Kad se društvo razišlo i s v a k ot išao svojim putem, Hamzi je brujala g lava od novih ideja, misli. Na o s n o v u t o g a ponovo je analizirao s v o g bratića i p o n o v o ga prihvatio. Dan za danom prolazili su kao da lete, a svakim danom se s v e v i še govorilo o M u h a m e d o v o m a.s. pozivu. Priče su prerasle u provokacije, ali Hamza je situaciju j o š uvijek promatrao sa distance. Veselila ga je upornost n j e g o v a bratića. Njegova predanost u radu na putu vjere je za s v e Kurejšije bila novina, iako je on i ranije među njima važio za o d a n o g i o d l u č n o g . S u m n j a u i s k r e n o s t p o s l a n i k o v u i veličinu n j e g o v a karaktera bi se ponekad javila, ali nikad nije uspjela

3

da nađe puta do Hamzine svijesti. P o z n a v a o ga je dobro još od ranog djetinjstva, preko č is tog d j e č a š t v a s v e do dobi odras le v jerne o s o b e . Znao ga j e kao š t o zna s a m o g s e b e . Zajedno su rođeni, s k u p a stasali i rasli, a za to vri jeme Muhamedov a.s. život je bio čist poput zrake sunca . Hamza se iz M u h a m e d o v o g a.s. života ne s j e č a ni č e g a š to bi biio sumnjivo, ne s j e ć a se da ga je ikad viđo ljuta, razočarana, pohlepna ili bezbrižna.

Hamza je bio čov jek koji ne p o s j e d u j e s a m o fizičku s n a g u v e ć jaku volju i razboritost. Prema tome nije bilo normalno da pres tane pratiti č o v j e k a za k o g a zna da je iskren i pouzdan. J e d n o vr i jeme je tajio ono što mu je u grudima, no uskoro će to objelodaniti.

D o š a o je i ta j dan. Hamza je o p a s a n lukom, izašao iz s v o j e kuće i otišao u lov. To je bio n jegov omiljeni hobi i koristan sport. U t o m e je bio vrlo v ješt . U lovu je proveo dio dana a kad se vratio otišao je, kao i obično, da malo obiđe Kabu prije n e g o š to se vrati kući. Prije n e g o je d o š a o Kabi, srete ga s luškinja Abdulah ibn Džudana. S a m o š to ga je ugledala povikala je:

"O Ebu Amara, da si samo vidio šta ti je bratić Muhamed malo prije doživio od Ebu Hakema ibn Nišama. Kad ga je tamo našao da sjedi počeo ga je zlostavljati i vrijeđati. Od njega je čuo ono što mu nije drago."

I nastavila je da o b j a š n j a v a šta je Ebu Džehl uradio Božjem poslaniku a.s. Hamza ju je dobro s a s l u š a o . Zatim je ispružio d e s n u ruku prema luku i pritegao ga uz rame, a nakon t o g a brzim i odlučnim korakom otišao prema Kabi ne bi li tamo n a š a o Ebu Džehla. Ako ga tamo ne b u d e s v e će pretražiti dok ga ne nađe. J o š se Kabi nije ni približio, a prepoznao je Ebu Džehla u n j e g o v o m dvorištu kako sjedi među nekoliko prvaka iz p lemena Kurejš. Zas t rašu juće ali tiho Hamza je prišao Ebu Džehlu, skinuo luk sa ramena, njime jako zamahnuo. Udario je po glavi Ebu Džehia tako da mu je g lavu ras jekao, krv ga oblila. Prije n e g o su se prisutni pribrali, Hamza je povikao na Ebu Džehla:

4

"Zar se smiješ rugati Muhamedu s.a.v.s., kad sam i ja

uvrede meni ako smiješ!" Svi prisutni su na tren. zaboravili na poniženje koje je

doživio njihov prvak Ebu Džehl, kome se krv slivala niz lice, jer ih je pos jek la j e d n a d r u g a riječ koja ih je ošinula poput m u n j e . T o j e r i j e č k o j u j e r e k a o H a m z a d a j e o n Muhamedove a.s. vjere; očituje je i v jeru je š to i Muhamed s.a.v.s .

Zar Hamza, taj najdraži, najjači i najenergičniji mladić Kurejša da primi i s lam? Za Kurejšije to b i je še nesreća, koju nisu mogli otkloniti. Hamzino primanje islama će dati s n a g e mnogima koji su v e ć primili islam. Muhamed će uza se s a d a imati moć, s n a g u i o v o će mu ojačati misiju i pomoći da se Kurejš j e d n o g d a n a probudi, usl jed huke bujice koja će porušiti kipove i b o ž a n s t v a Kurejša. Tako je Hamza primio islam. Ljudima je obznanio s a m o ono š to je o d a v n o nosio u svojim grudima. On je napustio društvo ostavljajući ga u razočarenju da naklapa i da zaustavl ja ju krv Ebu Džehlu, iz rane na glavi. Hamza je j o š jednom ispružio ruku prema s v o m ramenu i tako pr i tegao luk nastavljajući da ide prema kući čvrstim korakom i vrlo smjelo.

Hamza je bio vrlo pronicljiv, i imao živu savi jest . Kad se vratio kući i odmorio od dnevnih poslova, s j e o je i razmislio o o n o m e š to se malo prije dogodilo. Mislio je o tome kako je izjavio da prima is lam? Objelodanio je to u trenutku s r d ž b e i uzrujanosti. Ali bilo mu je t e š k o kad je čuo kako se loše p o s t u p a sa n jegovim bratićem i to da mu se učinilo nasilje, a da mu n e m a niko pomoći. To je ono š to ga je rasrdilo i z b o g t o g a se naljutio na prvake Benu Hišama. Zato je i r a s j e k a o glavu Ebu Džehlu i rekao mu u lice da prima islam.

Ali zar je to ispravan način kako Čovjek treba da napusti vjeru svojih p r e d a k a i s v o g roda? Da napusti drev-nu, v jekovnu vjeru, a da zatim primi novu čije učenje još nije iskusio i o kojoj ne zna mnogo. Tačno je da ni j ednog momenta nije s u m n j a o u Muhamedovu a.s. iskrenost i

5

njegove vjere. ����Što on očituje to očitujem i ja. Ponovi te

dobronamjernost, ali zar čovjek m o ž e da primi novu vjeru sa svim o b a v e z a m a i zadužen j ima koje ona donosi i to u trenutku s r d ž b e kao š t o je to s a d a učinio Hamza? Prema tom pozivu, čiju zas tavu je nosio, n j e g o v bratić je u sebi gaj io poštovanje, ali b u d e li mu s u đ e n o da b u d e pripadnik tog poziva, da u n jeg v jeru je i da ga brani kad je to vri jeme koje je na jpogodni je da se to primi? Je li to momenat ljutnje i srdžbe, ili je to vri jeme kontemplaci je i razmišl janja? Ispra-vnost svijesti i savjest i , pravilnost rasuđivanja su ga nat-jerale da čitavu stvar p o n o v o p o d v r g n e oštrom i preciznom razmišljanju. Odlučio je da o s v e m u dobro razmisli. Proveo je dane p u n e nemira i d u g e n e p r o s p a v a n e noći jer kad istinu tražimo uz p o m o ć razuma, tada se s u m n j a javlja kao s r e d s t v o do s p o z n a j e . I tako, kad je Hamza p o s e g n u o za razumom i razmišl janjem o pitanjima islama, p o č e o je da komparira staru vjeru sa o v o m novom. U duši mu se na momente poče la rađati s u m n j a koju je pobuđivala urođena nostalgija prema vjeri svojih predaka, kao i tradicionalni strah od s v e g a š t o je novo. Počele su da naviru s v e o n e u s p o m e n e v e z a n e za Kabu, kipove i božanstva, pr is jećao se vjerskih s l a v a koje su isklesani kumiri proširili na čitav Kurejš i Meku. Tako je o v a prošlost s tare v jere počela da predstavl ja ponor koji je t e š k o savladati. Zato se Hamza s a m sebi čudio kako čov jek tako j e d n o s t a v n o i lahko može napustiti v jeru svojih predaka i zato se pomalo p o č e o kajati z b o g s v e g a o n o g š to je uradio, ali je ipak nastavio s tazom razuma. Tek kad je otkrio da razum s a m sebi nije dovoljan okrenuo se metafizici s a s v i m iskreno i odano. Kod Kabe je klonuvši pitao n e b o moleći se i prizivajući s v e kosmičke si e i svjetla da ga nekako upute na put s p o z n a j e istine. Da p o s l u š a m o n j e g a jer ostatak vijesti i s a m prenosi:

"Spopadalo me kajanje zbog napuštanja djedovske vjere i vjere mog naroda. Rješavao sam sumnju u veliku stvar i pri tom skoro nikako nisam spavao. Došao sam kod Kabe i zamolio Allaha dž.š. da moje grudi otvori za istinu. Allah mi je odgovorio i srce mi napunio sigurnom s p o -znajom Zatim sam otišao kod Božjeg poslanika i obavijestio 6

ga o onome što mi se dogodilo. Tada sam zamolio Allaha dž.š. da mi srce učvrsti u Njegovoj vjeri". Tako je Hamza čvrsto primio islam. Gordo je s tao u odbranu Božjeg po-slanika s . a . v . s . i potlačenih a s h a b a .

EbuDžehl ga je vidio da stoji u s a f o v i m a muslimana i zaključio da je rat neizbježan. P o č e o je da h u š k a i nagovara Kurejšije da vri jeđaju B o ž j e g poslanika i n j e g o v e drugove, a p o č e o je i da priprema i pravi građanski rat, preko kojeg bi iscijelio s v o j u s r d ž b u i zavist. Naravno, Hamza nije m o g a o spriječiti s v e n a n e s e n e uvrede. Pored t o g a n jegovo primanje islama je značilo odbranu i zaštitu, a to je za m n o g a p lemena bio podstrek, koja su najprije ponukana Hamzinim, a zatim h. Omer ibn el-Hatabovim primanjem islama, s k u p a preš la na islam.

Od trenutka primanja is lama Hamza je s v u svoju snagu, moć i s a v s v o j život posvetio Allahu dž.š. i n jegovoj vjeri, tako da mu je poslanik s .a.v.s . d a o nadimak lav Božji i lav Božjeg poslanika s .a.v.s . . Komandant prve čete mu-slimana koja je izašla na bojno polje protiv neprijatelja bio je Hamza. Prva z a s t a v a koju je Muhamed s.a.v.s . nekom uručio bila je o n a uručena Hamzi r.a.. A onog dana kad su se dvije v o j s k e sudari le na Bedru Hamza je pravio čuda. Nakon nje, ostaci razbi jene mušričke v o j s k e vratiše se u Meku s p o t i č u ć i se t a k o o prvi p o r a z . Doživjel i su razočarenje, jer na bojištu su ostala mrtva tijela prvaka Kurejša kao š to su : Ebu Džehl, Utbe ibn Rebia, Š e j b a ibn Rebia, Umeje ibn Halef, Utbe ibn ebi Muit, E s v e d ibn Abdel - Esed el-Mahzumi, Velid ibn Utbe, Mudar ibn el-Maris, El-As ibn Seid, T a m e ibn Adi i na deset ine drugih njima sličnih iz p lemena Kurejš i njegovih junaka.

Kurejšije se nikako nisu mogle da pomire sa ovim porazom koji je u miru za njih bio prezren te su zato otpočeli sa pripremom plana da koncentr išu silu, akumuliraju razočarenje tražeći o d m a z d u za s e b e i s v o j e prvake, za poginule. Kurejš je odlučio da ratuje. Dođe vri jeme bitke na Uhudu. Kurejšije su pošli na devama, a sa njima saveznici iz okolnih arapskih plemena. Ovom novom bitkom prvaci

7

Kurejša su ciljali na dva čov jeka. Bož jeg poslanika s.a.v.s . i Hamzu r.a.

Onaj ko je imao priliku da č u j e njihov d o g o v o r i zavjeru prije izlaska u bitku m o g a o je primijeniti da je Hamza bio meta i cilj bitke o d m a h iza Bož jeg poslanika s.a.v.s.. Prije početka bitke, našli su č o v j e k a kome je povjeren Hamzin slučaj. Bio je to jedan abisinski /etiopski/ rob koji je vrlo precizno g a đ a o kopljem Njemu je tokom čitave bitke bio zadatak s a m o da v r e b a i da ga proba kopljem smrtno pogoditi. Upozorili su ga da se ne smi je ni na š to osvrtati, bez obzira na ishod ili tok bitke. Za to su mu obećali dati o g r o m n u n a g r a d u . N a g r a d a m u j e bila o s l o b o đ e n j e ropstva. Taj rob Abdul Džubejra ibn Mutaliba se z v a o Vahšij. Pošto je Džubejrov amidža poginuo na Bedru on mu je rekao:

"Izaći ćeš u bitku sa borcima pa ako ubiješ Hamzu slobodan si!"

Nakon toga su ga poslali Hindi bint Utbe supruzi Suf janovoj, da ga ona proba još v i še nagovoriti i navratiti da uradi ono što su skovali. U bitci na Bedru Hinda je izgubila oca, brata, amidžu i sina. Rekli su joj da je neke od njih ubio Hamza, a za d r u g e da je spremio ubistvo. Zato je od svih Kurejšija bila najveći propagator rata, ni z b o g č e g drugog, v e ć da se d o č e p a Hamzine g l a v e i to bez obzira na cijenu koja će joj za to biti potrebna. Prije bitke danima nije nigdje izlazila i ništa d r u g o nije radila osim što je s v u svoju s rdžbu ulijevala u grudi Vahši ju crtajući mu ulogu koju treba da odigra. Ako ubije Hamzu, obeća la mu je na jv i še što jedna žena m o ž e imati od nakita i dragulja. Svojim zlobnim prstima uzela je s k u p o c j e n u bisernu narukvicu i zlatne ogrlice koje su visile na njenom vratu! Dok je očima šarala oko Vahši ja rekla je:

"Ako ubiješ Hamzu, sve je ovo tvoje!" Vahši ju poteče v o d a iza zuba. N j e g o v e misli se skoncentr i saše na bitku koju je j e d v a čekao. Nakon t o g a v i še neće biti rob, a iz ropstva će izaći sa svim onim nakitom koji je u k r a š a v a o

8

ženu v o đ e Kurejš, i kćerku n j e g o v o g prvaka. Cilj čitave bitke je bila zavjera, Hamzino ubo j s tvo i to s a s v i m jasno.

Došlo je vri jeme bitke na Uhudu... Sudar i še se dvije vo j ske . Hamza je predvodio ljude na terenu bitke. Nosio je ratnu uniformu, a na grudima je imao nojevu perku kojom se u vri jeme b o r b e ukrašavao. P o č e o je da gospodar i . Kao

da mu se s u d b i n a potčinila, tako da je njom p o g a đ a o koga je htio i naumio. Svi muslimani su s k u p a prešli u napad, tako da su skoro porazili neprijatelja. Razbijena v o j s k a Kurejšija se panično poče la povlačiti i bježati. Da strijelci nisu napustili s v o j e položa je na brdu i sišli na poprište bitke da sakupl ja ju plijen koji je o s t a o iza p o r a ž e n o g neprijatelja i time napravi i širok prolaz za konjicu Kurejšija, bitka na Uhudu bi bila grobnica či tavog p lemena Kurejš: žena, ljudi, konja i kamila. Ali, njihova konjica je sa isukanim sab l jama iznenada iza leđa napala muslimane. Tada su se muslimani p o n o v o koncentrisali i latili se oružja koje su neki bili odložili, vidjevši Kurejšije kako bježe.

Iznenađenje je bilo gorko i žestoko. Kad je Hamza, vidio šta se dogodi lo udvostručio je svo ju s n a g u i za laganje u borbi. Udarao je d e s n o i lijevo ispred i iza s e b e . Pritom ga je pratio Vahši j, v reba juć i z g o d n u priliku da mu z a d a udarac. No, pust imo Vahš i ja da nam ispriča čitav d o g a đ a j :

"Bijah abisinski rob. Kopljem sam baratao kao pravi Abisinac i rijetko bi se desilo da promašim. Kad su se vojske sudarile pratio sam Hamzu, dok ga nisam opazio usred gomile ljudi. Bio je poput sive deve dok lomi ljude ispred sebe svojom sabljom tako da ispred sebe ništa nije ostavljao. Tako mi Boga spremao sam se za njeg. Tražio ga, a od njeg se skrivao i maskirao drvetom dok ga ne pogodim ili dok on mene ne napadne. Da mu bliže priđem pomogao mi je Suba ibn Abdul Uza. Kad ga je Hamza ugledao rta njeg je podviknuo:

"Dođi amo, o Ibn Mukata'el Bezur!". Zatim ga je udario i glavu mu nije promašio. U tom trenu s a m trznuo s v o j e koplje, naciljao i kad s a m bio s iguran bacio ga i ono ga je udarilo u tijelo tako da mu je izašlo između nogu. On se

9

digao prema meni, a zatim je p a o i umro. Prišao s a m mu i uzeo s v o j e koplje, a zatim se vratio u logor i tamo s j e o jer ništa v i še nisam t rebao uraditi. Ubio s a m ga da bi me oslobodili".

Ne bi bilo loše da pust imo Vahši ja da dovrši svo ju priču:

"Kad sam došao u Meku oslobođen sam ropstva. U njoj sam stanovao dok je nije oslobodio Muhamed s.a.v.s. pa sam tada pobjegao u Taif. A kad je delegacija iz Taifa išla Božjem poslaniku s.a.v.s. da primi islam padalo mi je na um da nekud otputujem. Mislio sam otići u Siriju, Jemen i druga mjesta, i dok sam bio preokupiran mislima o tome, neki čovjek mi reče:

"Teško tebi.. tako mi Allaha, Božji poslanik s .a.v.s . ne ubija nikog ko primi n j e g o v u vjeru. Tada s a m krenuo na put prema Božjem poslaniku s .a.v.s . u Medinu. Krio s a m se s v e dok se pred njim nisam pojavio i odmah izjavio da primam islam. Kad me je u g l e d a o rekao je:"Jesi li ti Vahši j ?" Rekao sam: "Da Božji poslaniče".

Rekao je: "Reci mi kako si ubio Hamzu". "I tada s a m mu s v e

ispričao, a kad s a m završ io on reče:" "Teško tebi, gubi mi se ispred očiju". "Iza t o g a s a m

izb jegavao makar da i u putu s retnem Božjeg poslanika s.a.v.s. s v e dok on nije presel io na ahiret. A kad je doš lo vri jeme da muslimani krenu u borbu protiv Musej leme ei-Kezaba iz J e m a m e išao s a m i ja sa njima. Uzeo s a m s v o j e koplje, isto ono kojim s a m ubio Hamzu. Kad su se dvije vo j ske sudarile ug ledah Musej lema kako stoji sa sab l jom u ruci. Namjestio s a m se i p o č e o ciljati i kad s a m dobro nanišanio bacio s a m koplje i o n o ga je pogodilo. Ovim kopljem s a m ubio j e d n o g od najboljih ljudi Hamzu, zato sada, kad s a m ubio j e d n o g od najlošijih ljudi ovim kopljem molim Allaha da mi oprosti".

Eto, tako je kao slavni šehid poginuo lav Božji i lav Božjeg poslanika s .a .v . s . Njegova smrt je kao i n jegov život bila burna. Neprijatelji se nisu zadovoljili s a m o time š to su

10

ga ubili. A kako da se zadovol je kad su angažovali svu imovinu Kurejša i s v e n j e g o v e Ijude u ovoj bitci u kojoj su jedino atakovali na poslanika s .a.v.s . i na n j e g o v o g amidžu Hamzu. Hinda bin Utbe, s u p r u g a ebu Suf jana, naredila je Vahšiju da joj d o n e s e Hamzinu jetru, a A b e s i n a c je udovol-jio ovoj ludoj želji i kad se v r a ć a o Hindi, u d e s n o j ruci je nosio Hamzinu jetru, a u lijevu je od nje uzeo nakit kao nagradu za izvršeni zadatak. Hinda bin Utbe, s u p r u g a Ebu S u f j a n o v a koji je bio v o đ a m n o g o b o ž a č k e vojske, zagrizla e Hamzinu jetru, koji je p o m a g a o musl imane u bitci na Bedru, želeći da joj ta g lupost izliječi njenu zlobu, zavist i mržnju. No, n j e g o v a jetra je za n jene očnjake bila isuviše žilava tako da je nije m o g l a sažvakati te ju je izbacila iz usta, a zatim se pope la na jednu stijenu i povišenim tonom počela da recituje:

"Nagradismo vas na dan Bedra Rat za ratom postaje k'o hrana

Za žalopojke nejmadoh više strpljenja Za mog brata, amidžu i sina

Ozdravila sam i ispunila dato obećanje Vahšij utoli žeđ mi u grudima".

Bitka je z a v r š e n a i mušrici p o j a h a š e s v o j e konje i d e v e redajući ih u karavanu. A Muhamed s.a.v.s . je sa svojim drugovima s i š a o na boj i š te da vide š e h i d e iz te bitke. Tamo usred doline, dok je z a g l e d a o lica onih koji su s v o j e d u š e dali Allahu žrtvujući ih poput kurbana i čiste ih poklonili U z v i š e n o m G o s p o d a r u , i z n e n a d a j e z a s t a o . Kad j e p o g l e d a o z a s t a o mu je dah, s u z e su mu potekle niz lice i zaškripao je zubima. Nikada ni pomislio nije da će arapsko mračnjaš tvo dospjet i do o v a k o g n u s n o g divljaštva i da će se iživljavati nad tijelima poginulih o v a k o kako s a d a vidi tijelo s l a v n o g š e h i d a H a m z e ibn abdel-Mutaliba, lava Bož jega i prvaka među šehidima. Božji poslanik s.a.v.s. otvori oči, a iz njih poput sudbine si jevnu munja i reče ne odvaja jući oči od tijela s v o g a amidže:

" O v o što se tebi dogodilo neće više nikom uradit Nikad još nisam doživio da me nešto ovako razljuti".

11

Potom se okrenuo a s h a b i m a rekavši: "Kad se Safija, sestra Hamzina, ne bi žalostila i kad se

ne bih bojao da to iza mene ne postane praksa ostavio bih ga ovako da njim hijene i jata ptica napune svoje stomake.

Bude ii Aiiah dž.š. d a o da pobjedimo Kurejšije iz-masakr i raćemo im 30 ljudi". A drugovi Bož jeg poslanika povikaše:

"Tako nam Allaha, ako Allah dopusti da ih ikada pobijedimo izmasakriraćemo ih tako kako nikad nikog Arapi nisu izmasakrirali".

Međutim, Allah dž.š. koji je počast io Hamzu r.a. time što je p o s t a o šehid j o š jednom ga je počast io tako, š to je n jegovu pogibiju iskoristio kao priliku za održavanje velike lekcije kojom će zaštititi pravičnost za s v a vremena i time samilost učinio o b a v e z o m , čak i u momentima kad je u pitanju kažn javan je ili o d m a z d a .

J o š pos lan ik nije n i z a v r š i o s a i z n o š e n j e m o v e prijetnje, a v e ć je doš la o b j a v a i to u momentu dok je on još s ta jao na istom mjestu, ob jav l jeni su plemeniti ajeti:

"Na put Gospodara svoga mudro i lijepim savjetom pozivaj i s njima na najljepši način postupaj. Gospodar tvoj zna one koji su zalutali s pravog puta Njegova i On zna one koji su na pravom putu. Ako na nepravdu uzvratite, onda činite to samo u onoj mjeri koliko je vama učinjeno a ako otrpite, to je doista, bolje za strpljive. Strpljiv budi! Ali strpljiv ćeš biti samo uz Allahovu pomoć. I ne tuguj za njima i neka ti nije teško zbog spletkarenja njihova. Allah je zaista na strani onih koji se Allaha boje i g r i jeha klone i koji dobra djela čine". Q,XVI, 125-128.

O b j a v a ovih ajeta na ovom mjestu je najbolja počas t za Hamzu čija je n a g r a d a kod Allaha. Božji poslanik a.s. ga je m n o g o volio, kao š to s m o to ranije napomenuli, jer on mu nije bio s a m o amidža n e g o i brat po mlijeku i drug č i tavog života. U m o m e n t u o p r a š t a n j a Božji poslanik s.a.v.s. je nad njim klanjao onoliko dženaza koliko je bilo šehida u ovo j bitci. Tako je Hamzino tijelo d o n e s e n o na mjesto klanjanja d ž e n a z e na s a m o m bojištu, koje je s v o j o m

12

krvlju natopio Božji poslanik s .a .v .s . je sa a s h a b i m a klanjao dženazu, Kada bi bio d o n e s e n drugi šehid i njemu bi klanjali dženazu pa bi n j e g o v o tijelo bilo odne se n o, a Hamzino bi ostalo na istom mjestu. Donijeli bi t rećeg šeh ida i njemu bi klanjali dženazu poreci Hamze. I tako su donosili j ednog po j e d n o g da im poslanik klanja dženazu, a sa njima i dženazu Hamzi, tako da je s v o m amidži klanjao taj dan 70 puta dženazu.

Nakon završe tka bitke, Božji se poslanik s .a.v.s . uputio s v o j o j kući s luša juć i usput ž e n e Beni Abdel Ešhela kako oplakuju s v o j e šehide, te je ale jhisselam iz prevelike ljubavi i želje rekao:

"A Hamzu nema ko da oplakuje". Kad je to č u o S a d ibn Muaz pomis l io je da bi

Muhamedu s .a .v .s . bilo lakše kad bi ž e n e oplakivale nje-g o v o g a m i d ž u i n a r e d i o ž e n a m a Benu el-Ešhela da oplakuju Hamzu i one to učiniše. S a m o što ih je poslanik s .a.v.s . č u o da oplakuju Hamzu izašao je pred njih i rekao: "Nisam to mislio, vratite se Allah s.v.t. vam se smilovao. Od danas nema više oplakivanja!"

Drugovi B o ž j e g poslanika s .a.v.s . su se vratili i počeli se natjecati u i sp jevavan ju elegi ja za Hamzu i njegovim veličanstvenim z a s l u g a m a . .

Hasan ibn Sabit je u p o d u ž o j kasidi p o s v e ć e n o j Hamzi rekao:

"Ostavite pjevanje o napuštenim boravištima što im se gube tragovi, ispjevaj pjesmu oplakujući Hamzu dobitnika. On jaše konja dok napada Poput hrabrog lava u džungli Prosjed na vrhuncu snage Hašimija. Neda da Istinu laž nadvlada Uhvatile se ruke u hici Vahšiju dabogda".

13

Abdullah ibn Revaha piše:

"Zaplaka mi oko a ima i pravo što plače No plač i naricanje ne koriste Za lavom Božjim kad rekoše; Je li Hamza onaj čovjek ubijeni?

Pogodilo je to sve muslimane i poslaniku je to teško palo. O, pobjedniče vođa za savjet te pitasmo Ti si slavan i dobročinstvo činiš".

A Safija, kći Abdul Mutaliba, strina poslanikova s.a.v.s., ses t ra Hamzina je rekla:

"Sigurno ga je Istiniti sebi pozvao/

U dženet u kome je život i radost To je ono što želimo i žeIjesmo,

Za Hamzu na dan proživljenja sve najbolje! Tako mi Allaha nećemo te zaboraviti dok

vjetar bude puhao Plakaćemo i žalostiti se dok nas ima i dok smo živi Za lavom Božjim koji je zaštitnik bio, Islam što je branio od svih neprijatelja Kažem ovo dok vijest o smrti stiže među rodbinu Nek Bog nagradi brata i pomoćnika".

Najl jepša elegi ja je ipak ona koju je poginulom Hamzi posvetio Božji poslanik s .a.v.s . . Ona je nadaleko poznata:

"Allah ti se smilovao, Bio si kako znam Dobar prema rodbini I činio dobra djela".

14

Rana Bož jeg poslanika s .a.v.s . za amidžom Hamzom je bila velika, a oproš ta j sa njim bio je težak. Ali bi s u đ e n o da tada Božji poslanik s .a .v.s . primi na j l j epše riječi utjehe i s a u č e š ć a . Naime, dok je i šao sa Uhuda s v o j o j kući Božji poslanik s . a . v s . je p r o š a o pored ž e n e iz plemena Benu Dinar. U bitci na Uhudu joj je poginuo otac, muž i brat. Kad je vidjela musl imane kako se vraćaju iz b o r b e potrčala je prema njima da ih pita š ta je bilo u bitci. R e k o š e joj da joj je poginuo muž, otac i brat, a ona ih s nestrpl jenjem tada upita:

"A šta je sa Božjim poslanikom a.s."? Odgovorili su joj: "On je hvala Allahu dž. š. onako kako samo poželjeti

možeš". Tada je rekla: "Pokažite mi da ga vidim". Sačekali su dok se poslanik a.s. nije približio. Kad ga

opazi ona izađe pred n jeg s riječima: "Svaka nesreća koja tebe mimoiđe je lagahna". 'Da, svakako... ." Ovo su bile riječi n a j l j e p š e g s a u č e š ć a i one se najduže

spominju. Možda se poslanik i nasmi ješ io ovom zaista j e d i n s t v e n o m pr imjeru, jer na o v o m sv i j e tu , sv i j e tu zarađivanja i iskazivanja, odanosti i otkupa, nema ni jednog primjera koji bi bio ravan ovom. Žena, s l a b a š n a jadnica, koja je u jednom č a s u izgubila s v o g oca, muža i brata, nakon što je čula vi jest o njihovoj pogibiji je rekla:

"A ŠTA JE SA BOŽJIM POSLANIKOM?" To je bio s u d b o n o s n o ocrtan trenutak, koji je os tao

zapisan čineći tako na j l j epše s a u č e š ć e koje je izraženo Božjem poslaniku s . a . v . s za smrt n j e g o v o g amidže, lava Bož jeg i lava B o ž j e g poslanika tog prvaka među šehidima.

I z k n j i g e L j u d i o k o B o ž j e g p o s l a n i k a , 1 1 . poglavl je P r e v o d : A h m e t a g i ć I b r a h i m

Autor: Halid Muhamed Halid

DŽIHAD

"Krećite u boj, bili slabi ili snažni, i borite se na Al-lahovom putu zalažući imetke svoje i živote svoje". (Et-Tevbe, 41)

Allah je od vjernika kupio živote njihove i imetke njihove u z a m j e n u za džennet koji će im dati-oni će se na Allahovom putu boriti, pa ubijati i ginuti. On im je to zbilja o b e ć a o u Tevratu i Indžilu i Kur'anu, a ko od Allaha dos l jed-nije i spunjava o b e ć a n j e s v o j e ? Zato se radujte pogodbi svo jo j koju s te s Njim ugovorili, i to je veliki uspjeh. (Et-Tevbe, 111)

"Vjernici koji se ne bore os im onih koji su za borbu n e s p o s o b n i nisu jednaki onima koji se na A lahovom putu bore imecirna svoj im i životima svojim. One koji se budu borili ulažući imetke s v o j e i živote s v o j e Allah će odlikovati čitavim s t e p e n o m nad onima koji se ne budu borili, i On sv ima o b e ć a v a lijepu nagradu. Allah će borcima, a ne onima koji se ne bore, dati veliku nagradu, počasti od S e b e i oprost i milost. Allah praš ta i sami los tan je". (En-Nisa, 95-96)

"O vjernici, hoćete li da v a m ukažem na trgovinu, ona će v a s spas i t i patn je n e s n o s n e : U Allaha i Poslanika Njegova vjerujte i imecirna svoj im i životima svojim na Allahovom putu se borite - to v a m je, da znate, bolje, On će vam gri jehe v a š e oprostiti i u d ž e n n e t s k e b a š ć e vas , kroz koje će rijeke teći, uvesti, i u divne d v o r o v e u edenskim vrtovima; - to će biti usp jeh veliki, a d a ć e v a m i drugu blagodat koju j e d v a čekate: Allahovu p o m o ć i skoru pob-jedu! Zato obraduj r a d o s n o m v i ješću vjernike". (Es-Saf, 10-13)

1290-Od Sehla bin Sa 'da, r.a. se prenosi da je Allahov Poslanik, s .a .v .s . rekao: "Jedan dan boravka (straže) na Allahovom putu vrijedniji je od dunjaluka i s v e g a š to je na njemu, jedno mjes to u džennetu veličine v a š e g biča je vrijednije od dunjaluka i o n o g a š to je na njemu, jedan jutarnji pohod koji učini rob na putu Uzvišenog Allaha, ili večernji pohod, bolji je od dunjaluka i s v e g a š to je na njemu".

16

1292-Od Ebu Hurejre, r.a. se prenosi da je rekao: "Allahov Poslanik, s .a .v .s . je rekao: Allah je zagarantovao o n o m e koji izađe na Njegovom putu, a ne podstrekuje ga na to osim: džihad na Mom putu, iman u Mene i vjerovanju u Moje poslanike, on mi je zagarantovao da će ga uvesti u džennet, ili će ga vratiti n j e g o v o m mjestu iz kojeg je krenuo sa nagradom koju je zaradio, ili plijenom (koji je zadobio). Tako mi Orioga u čijoj je ruci Muhammedov život, nema nijedne rane koja se z a d o b i j e na Allahovom putu, a da neće sa njom doći na Sudnji dan u onakvom obliku kakva je bila na dan kada je ranjen, n jena boja je bo ja krvi, a miris, miris miska. Tako mi O n o g a u čijoj je ruci Muhammedov život, kada ne bih otežao muslimanima, ne bih nikad izostao iz odreda koji se bore na Allahovom putu, ali ja nisam u stanju da omogućim svim muslimanima da idu, niti oni sami imaju mogućnosti, a njima bi bilo t e š k o da me ne pos luša ju . Tako mi O n o g a u čijoj je ruci M u h a m m e d o v a duša, želim da se borim na Allahovom putu pa da poginem, pa ponovo da se borim na Allahovom putu pa da poginem".

1323-Od Ebu Hurejre, r.a. se prenosi da je Allahov Poslanik, s .a .v.s . rekao: "Šehid ne osjeti (bol pri) pogibiji osim kao š to osjeti neko od v a s kada se uštine".

Ebu Hurefreta ria, 1295 - Od n j e g a se takođe prenosi da je Allahov Poslanik, s .a.v.s . rekao: "Nema ni jednog ranjenika koji je ranjen na Allahovom putu, a da neće doći na Sudnji dan sa ranom koja krvari, bo ja joj je boja krvi, a miris, miris mošusa" .

1300 - Od n j e g a se takođe prenosi da je Allahov Poslanik, s .a.v.s . rekao: "U džennetu ima stotinu deredža, (stepena) koje je Allah pripremio mudžahidima na Al-lahovom putu. Između dvije deredže je kao između Neba i Zemlje".

1306 - Od Zejd bin Halida, r.a. se prenosi da je Allahov Poslanik, s .a.v.s . rekao: "Ko opremi gaziju (borca) na Al-lahovom putu i on s a m je gazija, a ko se brine o gazijinoj porodici i sam je gazija".

17