hank - csdkosovo.org

3

Naslov:

Izveštaj o istraživanju, Tiha migracija mladih iz srpske zajednice

Priredio:

Ivan Todorović

Izdavači:

Komunikacija za razvoj društva (CSD) i

Mreža za građanski aktivizam (MGA)

Tiraž:

200 komada

Gračanica, 2019. godine

4

SADRŽAJ Uvod ............................................................................................................................................................ 5

Mreža za građanski aktivizam ......................................................................................................... 6

CSD u službi jačanja demokratije .................................................................................................... 7

Tiha migracija mladih iz srpske zajednice – istraživanje ..................................................... 8

Medotologija ....................................................................................................................................... 8

Rezultati sa fokus grupa i intervjua .......................................................................................... 9

Empirijski rezultati istraživanja ............................................................................................... 13

Istraživanje sprovedeno među učenicima osnovnih škola....................................... 13

Istraživanje sprovedeno među učenicima srednjih škola ........................................ 21

Zaključci i preporuke ......................................................................................................................... 28

Zaključci.............................................................................................................................................. 28

Preporuke .......................................................................................................................................... 30

5

Uvod

Tiha migracija Srba sa Kosova koja se po subjektivnom osećaju ljudi koji žive u

većinski srpskim sredinama dešava svakodnevno navela nas je da pokrenemo

razgovore na ovu temu, da sprovedemo istraživanje i predstavimo ga u formi ovog

izveštaja. Istraživanje je obuhvatilo učenike završnih razreda osnovnih i srednjih

škola iz šest opština sa srpskom većinom iz centralnog Kosova i kosovskog

pomoravlja. Pored toga, sproveli smo kratke razgovore (intervjue) sa studentima

koji studiraju na Univerzitetu u Prištini, smeštenom u Mitrovici, ali i sa studentima

koji studiraju u Beogradu ili nekom drugom gradu u centralnoj Srbiji. Takođe,

takve razgovore smo imali i sa srednjoškolcima završnih razreda sa teritorije

opštine Gračanica. Razlog koji nas je naveo da pokrenemo ovakvo istraživanje je

utisak koji se stvorio u društvu, da je u poslednje tri godine ogroman broj svršenih

srednjoškolaca odlučio da svoje školovanje nastavi na nekom od Univerziteta u

centralnoj Srbiji, pa čak i u inostranstvu. Do ovih navoda smo došli kroz razgovore

sa srednjoškolcima koji su bili deo naših aktivnosti, a koje smo intezivirali u

poslednjih godinu dana.

MIGRACIONI TOKOVI U REGIONU

Analitičko-istraživački centar Galup iz SAD je između 2015. i 2017. godine

intervjuisao gotovo pola miliona odraslih iz 152 zemlje širom sveta. Od zemalja u

okruženju najgori indeks „odliva mozgova“ beleži Kosovo sa 42 odsto, slede Bosna

i Hercegovina i Albanija sa 32 odsto populacije koja bi mogla napustiti zemlju, a

prati ih Makedonija sa 30 odsto. Prema rezultatima ovog istraživanja, a koje je

objavila televizija N1, pokazalo se da Srbiju u ovom trenutku želi da napusti skoro

polovina populacije između 15 i 29 godina, tačnije njih 46 odsto, kako bi započeli

život u nekoj drugoj državi, bez ideje o povratku. Osim toga, 27 odsto školovane

populacije, odnosno visoko-obrazovanog kadra, izrazilo je spremnost da trajno

napusti Srbiju.

Podaci za stanovništvo Kosova su odvojeni i znatno lošiji – ukupni gubitak za

populaciju Kosova meri se sa čak 42 procenta u šta je uključeno 43 odsto

školovanih i 48 odsto mladih koji žele da se isele u neke od razvijenijih zemalja.

Ovako loš rezultat – sa indeksom „gubitka“ populacije od 42 odsto – ubedljivo je

najgori na Balkanu, a i jedan od najgorih na svetu.

Istraživanje pokazuje da je upravo Balkan, osim pojedinačnih zemalja koje su

pogođene ratom i siromaštvom i nestabilnim društveno-političkim situacijama,

teritorija sa koje se stanovništvo masovno iseljava, dok same države ne

preduzimaju, ili nedovoljno dobro sprovode, mere kojima bi sprečile „odliv

mozgova“ ili omogućile „priliv“ građana drugih zemalja.

6

Mreža za građanski aktivizam

Mrežu za građanski aktivizam (MGA)

osnovali su 2016. godine srpske

nevladine organizacije iz centralnog i

južnog Kosova , koje su uglavnom bile iz

s est juz nih ops tina vecinski naseljenim

Srbima. Motiv je bio da se poveca nivo

građanskog aktivizma među Srbima koji

žive na jugu Kosova, kao i da se pokaže

da postoji bar neki aktivizam, jer neke od

osnivača koje su formirale mrežu sada

postoje više od 17 godina. Mreža je

osnovana sa ciljem da doprinese razvoju

drugih zajednica na Kosovu i njihovim

kapacitetima, sa glavnim naglaskom na status i položaj srpske zajednice u

kosovskom društvu, kroz informisanje i edukaciju građana o institucijama

demokratije i uspostavljanju komunikacija i rad sa drugim zajednicama, kao i

širenje ideja pacifizma, demokratije, promovisanja ljudskih prava i razvoja

ekološke svesti, kao i borba protiv svih oblika diskriminacije. Prema strategiji rada

i razvoja, koju smo usvojili, glavna područja rada naše organizacije su:

• Predstavljanje građana i ukazivanje na pitanja zajednice,

• Razvoj volonterizma i građanskog aktivizma,

• Smanjenje nezaposlenosti,

• Očuvanje kulturne baštine i

• Izgradnja organizacionih i tehničkih kapaciteta MGA i njenih članova.

U oblasti očuvanja kulturne baštine, naša strategija predviđa zaštitu srpskog jezika

i pisma, kao i zaštitu i promociju nematerijalnog kulturnog nasleđa: narodnu

nošnju, tradicionalna jela, običaji, tradicionalne igre i pesme. Mreža za građanski

aktivizam ima ukupno 13 OCD koje su njene članice. Tokom svih godina, ove

organizacije su radile samostalno i zajednički na izgradnji demokratskog društva.

Zadatak mreže kao krovne organizacije je da radi na jačanju kapaciteta svojih

članova, da se bave specifičnim tematskim oblastima zajedničkim za sve regije, i da

pomogne članicama u implementaciji njihovih specifičnih programa.

7

CSD u službi jačanja demokratije

Komunikacija za razvoj društva (CSD), je nevladina organizacija koja je jedan od

osnivača Mreže za građanski aktivizam, a formirana je 2002. godine kao ideja i

nada mladih entuzijasta iz Gračanice, da svojim radom, posvećenošću,

kreativnošću, istrajnošću i upornošću, pokušaju da se snađu u, tada, novonastaloj

situacijii i uprkos velikim izazovima donesu pozitivne promene u svojoj zajednici.

Danas, nakon 17 godina i preko 180 sprovedenih projekata, CSD predstavlja

organizaciju prepoznatu u zajednici kao aktivni činilac koji bez obzira na okolnosti,

konstantno nestabilnu političku situaciju, svakodnevne tenzije i izazove, stabilno i

uporno prkosi i bori se.

Vizija CSD-a je društvo jednakih i aktivnih građana koji odlučuju o svojim životima,

društvo sa jakim demokratskim kapacitetima, uz puno poštovanje ljudskih prava.

CSD sprovodi projekte na teritoriji celog Kosova, ali je takođe i član mnogih

regionalnih mreža, te su aktivnosti CSD-a i šire vidljive.

U okviru CSD-a funcioniše nekoliko različitih odeljenja, a jedno od najrazvijenijih

je upravo ono u okviru koga CSD aktivno učestvuje u uključivanju građana u

procese donošenja odluka, kako na lokalnom, tako i na centralnom nivou. CSD

ulaže maksimalne napore da proces kreiranja javnih politika ne bude apstrakcija

građanima, već svakodnevnica čiji deo trebaju da budu.

CSD ima snažnu tendenciju da civilno društvo bude prihvaćeno kao konstruktivan

strateški partner svoje zajednice u cilju rešavanja problema i ujedno, zajedno sa

donosiocima odluka bude i bitan akter svih aktuelnih društveno-političkih

procesa.

Radeći širom Kosova, razvijali smo model koji ima za cilj da podstakne mlade u

pronalasku određenog načina učešća. Susrećući se sa različitim izazovima i aktivno

tražeći najbolja rešenja konkretnih problema, razvijali smo nove komponente

programa naših projekata.

Posebnu pažnju obraćamo razvijanju odnosa prema lokalnoj zajednici koji počiva

na razumevanju zajednice, svih njenih specifičnosti ali i uključivanje svih

relevantnih učesnika u zajednici (lideri, predstavnici lokalne samouprave, civilni

sektor).

Ostvarivanje ovakve saradnje između svih pomenutih aktera, gde je moć i

odgovornost u procesima odlučivanja podeljena, vodi uspešnoj tranziciji koja će

stvoriti otvoreno, multietničko i moderno demokratsko društvo.

8

Tiha migracija mladih iz srpske zajednice – istraživanje

Medotologija

Predmet i ciljevi istraživanja zahtevali su primenu odgovarajućih metoda i tehnika

istraživanja. Sprovedeno je istraživanje kvantitativnom metodom (anketno

istraživanje) i kvalitativnom metodom (fokus grupe i individualni intervjui).

Za anketno istraživanje su pripremljena dva univerzalna upitnika, prilagođena

ispitanicima. Struktura ispitanika je obuhvatila učenike završnih razreda osnovnih

i srednjih škola iz opština Gračanica, Novo Brdo, Ranilug, Parteš, Klokot i Štrpce.

Prema podacima do kojih smo došli, u školama koje su obuhvatile ovo istraživanje,

u završnim razredima osnovnih škola ima ukupno 416 učenika, a uzorak koji je

obuhvaćen ovim istraživanjem je 169, i to 79 (46,7%) ženskih i 90 (53,3%) muških.

U završnim razredima obuhvaćenih srednjih škola ima 457 učenika, a uzorak koji

je obuhvaćen našim istraživanjem je 227 učenika ukupno, od toga je ženskih 127

(57%) i muških 96 (43%).

Postupak anketnog istraživanja je sprovelo osoblje i volonteri CSD-a, u periodu

mart i april 2019. godine. Postupak je obuhvatio popunjavanje štampanih anketa,

koje su podeljene ispitanicima i oni ih samostalno popunjavali uz prisustvo

anketara. Dobijeni rezultati su unošeni i obrađeni pomoću alatke „Google Forms“.

Istraživanje kvalitativnom metodom je sprovelo osoblje MGA u period od

decembra 2018. do februara 2019. godine. Za intervjue je pripremljena grupa

univerzalnih pitanja, kojih su se pridržavali moderatori intervjua. Intervjui su

sprovedeni sa studentima i učenicima završnih razreda srednjih škola. Za studente

su izabrani oni koji studiraju u Mitrovici i paralelno njima oni koji studiraju u

gradovima centralne Srbije. Za učenike završnih razreda srednjih škola su bili su

intervjuisani učenici iz opštine Gračanica. Ukupno je intervjuisano oko 20

studenata i 50 srednjoškolaca iz završnih razreda, uz poštovanje principa rodne

ravnopravnosti.

9

Rezultati sa fokus grupa i intervjua

Svrha fokus grupa i intervjua je bila razmatranje pitanja planova za školovanje i

život mladih ljudi, razlozi za odluke koje su donete i stavovi roditelja mladih ljudi,

uz podsticaj njihovog samostalnog razmišljanja i utisaka koje imaju.

STAVOVI STUDENATA

U najvećem broju studenti, bez obzira da li trenutno studiraju u Mitrovici ili u

gradovima centralne Srbije, ne planiraju da svoj život i profesionalnu karijeru

nastave u Gračanici. Ovde postoji tihi odlazak ljudi, manje buran u poređenju sa

onim stihijskim koji su se dešavali, a izazvan neizvesnošću i veoma lošim

egzistencionalnim uslovima. Mali je broj mladih ljudi koji imaju sigurna zaposlenja

od kojih mogu da žive, roditelje brine bezbednosna situacija i često se trude da

svojoj deci obezbede normalnu budućnost, sa ciljem da izbegnu situacije koje su

sami proživeli. Mladi ljudi najčešće odlaze u potrazi za poslom i boljim uslovima za

studiranje, međutim primećuje se da i starija populacija odlazi pre svega zbog

boljih uslova i sigurnosti svoje porodice.

Studenti iz Mitrovice su uglavnom istakli da nakon završetka studija, planiraju da

se presele u Beograd ili Novi Sad kako bi lakše došli do posla u struci, ali ne

isključuju mogućnost da odu u neku od

zemalja EU. Jedan od studenata iz

Gušterice (selo u opštini Gračanica) kao

budući inženjer elektrotehnike ne vidi

budućnost na Kosovu, jer ne postoje ni

osnovni uslovi za život, kao što je

gradski prevoz.

Analizirajući trenutno stanje, studenti

iz sela oko Gračanice kažu da su u

srednjoškolskom životu zbog nedostatka prevoza propustili veliki broj kulturnih i

edukativnih dešavanja u Gračanici, jer zavise od stopiranja kao jedine alternative

organizovanom prevozu, za one koji nemaju svoja vozila.

Postoje pojedinci koji, iako svesni da je nedostatak poslova jedan od motiva za

odlazak, trenutno ne razmišljaju o odlasku već planiraju da otvore svoj privatni

biznis, nadajući se da će opštinske vlasti u jednom trenutku rešiti neke od

problema mladih i tako stvoriti bar osnovne uslove za opstanak.

Studentkinja prve godine studija iz opštine Gračanica, koja je odlučila da svoje

školovanje nastavi u Beogradu, smatra da njeno odrastanje nije bilo u istim

uslovima kakve su imali oni po gradovima i da je ona uskraćena za bolje uslove.

“Nemamo adekvatan

gradski saobraćaj koji bi

olakšao kretanje u našoj

opštini, a za neke druge

uslove da ne pričam”

10

Takođe, misli da će joj

studiranje u Beogradu, na

Pravnom fakultetu

Beogradskog univerziteta

pružiti najbolje mogućnosti

za napredak u karijeri.

Što se tiče profesionalne karijere ona smatra da je moguće izgraditi karijeru i na

Kosovu, međutim, ne karijeru kakvu ona planira, što navodi da svoj život planira u

Beogradu.

Podrška roditelja, intervjuisanom studentima, ne izostaje jer su svesni da je

nemoguće naći posao u struci. Drugi veliki razlog za podršku roditelja za odlazak

dece je problem bezbednosne situacije koja se političkim dešavanjima samo

pogoršava.

Kada je u pitanju podrška roditelja za odlazak mladih ljudi sa Kosova, situacija se

drastično promenila u poslednje dve godine. Ranije su roditelji uglavnom,

insistirali da mladi studiraju u Mitrovici sa ciljem da posle studija nastave svoj

život u Gračanici i okolini. Međutim, a to je posebno primetno i povezano sa

dešavanjima u poslednjih šest meseci na severu Kosova i tezijama koje su stvorene

među stanovništvom, mišljenja roditelja se naglo menjaju o tome gde bi njihova

deca trebala živeti nakon studija.

Uglavnom se svi studenti slažu da je nemogućnost zaposlenja najveći razlog za

odlazak mladih ljudi, ali i da je bezbednosna situacija koja se menja iz dana u dan

veoma važan faktor. Oni, takođe, veruju da boravak u Mitrovici nije „sto posto

siguran i da su male šanse da će ikada biti“.

Na pitanje da li znaju nekog ko se odselio u centralnu Srbiju i iz kog razloga je to

uradio, kažu da znaju mnogo onih koji su se odselili zbog posla i da ne veruju da će

se vratiti, čak iako se nešto promeni na bolje. Jedan od studenata je naveo primer

da su trojica njegovih drugara otišla u Beograd zbog posla, da su uspeli da nađu

posao nakon par dana. Drugi je naveo da se njegovo društvo „prepolovilo“ jer je

polovina njih upisala fakultet u Beogradu i Novom Sadu, kaže da je i sam pokušao,

ali mu je „falilo 3 cm u skok u dalj“ da upiše jednu od Akademija u Beogradu.

„Odrasla sam u maloj sredini gde nisam imala

uslove koje su moji vršnjaci po gradovima

imali. Moje i detinjstvo mojih vršnjaka u

Lapljem Selu se svodilo na školu.”

11

U prošloj i ovoj godini se desilo nekoliko situacija, koje su očigledno političkog

karaktera, međutim, itekako su uticale na život ljudi. Jedna od njih je bila inicijativa

albanskog stanovništva da se selo Ugljare (selo u opštini Gračanica) pripoji opštini

Kosovo polje. Iako je brzo demantovana, ova priča je drastično uticala na odlazak

mladih, čak i čitavih porodica tvrdi jedan od studenata iz Ugljara. On još kaže da je

veliki broj mladih ljudi otišao u poslednjih godinu dana i da je to primetno u selu. I

pored svega, postoje pojedinci koji kažu da je želja za ostankom velika i kad bi se

stvorili bolji uslovi za život smanjilo bi se razmišljanje o odlasku.

Jedan od studenata završnih godina fakulteta kaže da je odluka njegove generacije

bila studiranje u Mitrovici.

STAVOVI SREDNJOŠKOLACA

U razgovoru sa srednjoškolcima smo uvideli da, iako je njihova svest razvijena i

zrelost na visokom nivou, mišljenje i stav roditelja imaju mnogo veću ulogu u

odnosu na one koji su već studenti. Najčešće, ovi mladi ljudi planiraju da svoje

školovanje i život nastave van Kosova. U zavisnosti od škole koju sada pohađaju

oni planiraju da upišu fakultete u centralnoj Srbiji. Jedna od učenica kaže da

planira da upiše Medicinski fakultet u Nišu, jer smatra da ovde nema budućnost.

Takođe, smatra da joj je bezbednost ugrožena, ali i da nedostaju osnovne stvari za

život, te se njeni planovi ne vezuju za Kosovo i ne planira da se vrati posle

školovanja. Pored navedenih stvari, razlozi za odlazak na studije u centralnu Srbiju

su i nepostojanje određenih smerova, za zanimanja kojima bi se oni bavili. Neki od

srednjoškolaca planiraju da studiraju u Mitrovici, međutim navode da svoj život ne

planiraju u Gračanici i okolini. Jedan od glavnih razloga je nemogućnost zaposlenja

i to što u gradovima centralne Srbije mogu lakše naći posao za zanimanja koja su

odabrali.

Takođe, materijalna situacija porodica navodi neke od njih da možda i odustanu od

školovanja, iako su bili voljni da studiraju u Mitrovici, jer je za mlade ljude iz

Gračanice i okoline najmanje finansijski zahtevno. Takvi mladi ljudi kažu da

„Svi smo studirali na fakultetima u Mitrovici, ali nas je vrlo malo ostalo

ovde, većina njih je otišla u veće gradove Srbije u potrazi za poslom, iako

su i ovde pokušavali da se zaposle sa diplomom fakulteta. Čak i studenti

koji studiraju u Mitrovici retko dolaze svojim kućama, jer se i tamo oseća

drugačija atmosfera od one u Gračanici. Vetar u leđa i velika podrška za

ovakve odluke mladima, iako teška srca, su roditelji koji su svesni loše

bezbednosne situacije i materijalnih uslova.“

12

razmišljaju o odlasku iz Gračanice u potrazi za poslom, u centralnu Srbiju ili čak i

van Srbije.

Važno je napomenuti kako svakodnevna društvena dešavanja, koja su uglavnom

politički izazvana, imaju ogroman uticaj na odluke o školovanju i životu ovih

mladih ljudi. Naime, svi oni koji su nam rekli da su planirali svoje školovanje u

Mitrovici, sa idejom da možda nakon toga ostanu da žive i rade u Gračanici, naveli

su da se nakon zadnjih dešavanja i tenzija koje se tamo dešavaju u poslednje vreme

ponovo premišljaju i najčešće promene odluku.

Kao što smo već pomenuli kod mladih u ovom uzrastu na odluke o studiranju veliki

uticaj imaju roditelji iz različitih razloga, a prvenstveno zbog materijalne situacije u

porodici. Pored toga roditeljima predstavlja stres odlazak njihove dece na

školovanje koje je daleko od kuće, zbog svega toga ranijih godina su oni insistirali

da mladi upisuju fakultete u Mitrovici. Međutim, ono što je primetno u poslednje

dve godine kako ispitanici kažu, roditelji su upravo ti koji prvi daju podršku

mladima da odu na studije u centralnu Srbiju, čak i van Srbije. Neretko, roditelji su

ti koji iniciraju ovakve odluke, a na prvo mesto kao razlog za ovakve odluke

navode bezbedonosnu i političku situaciju.

Na pitanje da li planiraju da se vrate nakon završenog školovanja, mladi uglavnom

navode da iz ove perspektive ne znaju da li će situacija biti bolja, da uglavnom svi

žele da se vrate ali su svesni nezavidne situacije kakva je danas. Zbog trenutne

situacije se odlučuju da odu dalje na školovanje, te da se neće vratiti ukoliko se

situacija ne promeni. Međutim, ovde su mišljenja podeljenja, druga polovina njih

navodi da se ne bi vratili da žive u Gračanicu bez obzira na to šta se promeni.

Naravno, svi oni ostavljaju mogućnost da se neće snaći u novom okruženju i da

uvek imaju alternativu da se vrate kod svojih roditelja, međutim, to i dalje nisu

njihovi primarni ciljevi i planovi.

13

Empirijski rezultati istraživanja

Istraživanje sprovedeno među učenicima osnovnih škola

Podela po polovima

Rezultati istraživanja u odnosu na pol ispitanika pokazuju da je od ukupnog broja, njih 46,7% ženskih i 53,3% muških.

Na osnovu dobijenih rezultata može se konstatovati da je zadovoljena rodna ravnopravnost među ispitanicima, te da će rezultati prikazani u nastavku zastupati stavove oba pola.

Pitanje: Da li si odluku o željenoj školi doneo/la sam/a ili su ti roditelji pomogli da

odlučiš?

Rezultati istraživanja pokazuju da je 60,4% od ukupnog broja ispitanika samostalno donelo odluku, njih 36,1% uz pomoć roditelja, a kod 3,5% su roditelji doneli odluku.

Evidentno je da se povećava samostalnost dece uzrasta 13 do 15 godina, što je pozitivan pokazatelj razvoja društvene svesti.

14

Pitanje: Koju školu planiraš da upišeš nakon završetka osmog razreda?

Tabela 1:

Ponuđeni odgovori Rezultati

Medicinsku školu 26%

Gimnaziju 27,8%

Elektrotehničku školu 10,7%

Građevinsko-saobraćajnu školu 2,4%

Mašinsku školu 4,1%

Ekonomsko-trgovinsku školu 11,2%

Muzičku školu 4,1%

Poljoprivrednu školu 1.2%

Drugo 12,4%

Posmatrajući rezultate istraživanja u odnosu na planove za odabir škole (Tabela 1) primećujemo da je najveće interesovanje za Gimnaziju 27,8%, zatim za medicinsku školu 26%, Ekonomsko-trgovinsku 11,2%, Elektrotehničku 10,7%

Kako je vidljivo iz grafikona nastavljen je trend iz prethodnih godina interesovanja učenika završne godine osnovnih škola, za odabir srednjih škola. Najveće interesovanje izazivaju Gimnazija i medicinska škola.

15

Pitanje: Da li misliš da srednje škole u tvojoj okolini imaju adekvatne uslove za rad?

Tabela 2:


Sve srednje škole imaju dobre uslove za rad 33,1%

Srednje škole nemaju dobre uslove za rad 8,3%

Veći broj srednjih škola ima dobre uslove za rad 28,4%

Mali broj srednjih škola ima dobre uslove za rad 30,2%

Rezultati istraživanja u odnosu na uslove za rad škola (Tabela 2) pokazuju da je mišljenje 33,1% od ukupnog broja ispitanika da sve škole imaju dobre uslove za rad i 28,4% da veći broj srednjih škola ima dobre uslove.

Veliki broj ispitanika smatra da škole imaju dobre uslove za rad, čak 61,5% ima pozitivno mišljenje o uslovima rada. Ovo se pitanje nadovezuje na prethodne i pokazuje visoku svest učenika, koju ovde pokazuju poznavanjem uslova za rad srednjih škola.

16

Pitanje: Da li smatraš problematičnim to što sve srednje škole u okolini rade u dve ili

više smena?

Istraživanje pokazuje da je na pitanje o radu u više smena najveći deo ispitanika odgovorilo da to ne predstavlja problem (čak 65,5%). Dok 26,2% smatra da bi svaka škola trebala imati svoju zgradu.

Ovi rezultati dovode do zaključka da ispitanici nemaju problema sa radom u više smena, što može biti rezultat uslova u kojima su radili od početka školovanja. Naime, generacije koje sada završavaju osnovnu školu nisu imale prilike da iskuse drugačiji rad, jer nastavu održavaju u istoj zgradi sa srednjim školama.

Pitanje: Da li misliš da putovanje do srednje škole i nazad problematično?

Rezultati na ovo pitanje pokazuju da je 61,5% ispitanika zadovoljno time što postoji organizovani školski prevoz, dok 32,5% smatra da je naporno zbog toga što prevoz ide previše rano, jer i časovi počinju rano.

Iako je najveći broj ispitanika zadovoljan postojanjem organizovanog prevoza učenika, zabrinjava činjenica da trećina ispitanika rani početak nastave smatra napornim.

17

Pitanje: Da li je neko od tvojih drugova iz prethodnih generacija upisao srednju školu

van Kosova?

Rezultati istraživanja o saznanjima ispitanika o učenicima prethodnih generacija koji su upisali srednju školu van Kosova, pokazuju da čak 73% od ukupnog broja poznaje nekog takvog, 18,3% ne zna odgovor na ovo pitanje, a 8,3% nema takvih poznanika.

Veliki broj ispitanika poznaje učenike koji su prethodnih godina otišli na školovanje van Kosova. Ova činjenica govori o konstantnoj migraciji stanovništva, pre svega učenika, koji odlaze sa Kosova.

Pitanje: Ako jeste kakvi su njihovi utisci?

Rezultati istraživanja o saznanjima ispitanika i utiscima onih učenika koji su otišli van Kosova, 50,7% smatra da su utisci dobri, 48,5% veoma dobri i samo 0,7% veoma loši.

Analiza pokazuje na visok stepen konsenzusa ispitanika o utiscima učenika koji su prethodnih godina otišli na školovanje van Kosova. Ovo pokazuje da su skoro svi učenici koji su otišli na školovanje van Kosova stekli pozitivne utiske o uslovima školovanja tamo.

18

Pitanje: Gde planiraš da upišeš srednju školu?

Kad posmatramo odgovore ispitanika o planovima za mesto u kome će upisati srednju školu primećujemo da čak 64,9% njih planira da to bude u opštini u kojoj živi, 9,5% od ukupnog broja planira u nekoj drugoj opštini na Kosovu, a 25% negde unutar centralne Srbije.

Iako veliki broj ispitanika planira da upiše srednju školu u opštini u kojoj živi, što znači da se neće iseliti iz svoje kuće, ipak zabrinjava činjenica da će samo u ovoj godini, jedna trećina svršenih osnovaca napustiti svoje domove na Kosovu i odseliti se.

Pitanje: Da li si ovu odluku doneo/la sam/a ili su roditelji imali uticaj da tako

odlučiš?

Tabela 3:


Ja sam tako odlučio/la 60,2%

Zajedno smo odlučili 36,7%

Roditelji su odlučili 3%

Odgovori na pitanje o donosiocima odluka o mestu upisa srednje škole pokazuju da je 60,2% odgovorilo da je samostalno odlučilo, 36,7% da je zajednički doneta odluka, a samo 3% da su odluku doneli roditelji.

I ovde je pokazano da je samostalnost dece podignuta i da je veliki broj njih samostalno donelo odluku.

19

Pitanje: Iz kog raloga želiš da upišeš školu van Kosova?

Tabela 4:


Bolji je sistem obrazovanja 55,1%

Veći je izbor obrazovnih profila/smerova 39,1%

Moja porodica se seli u Srbiju 2,9%

Moja porodica se seli u inostranstvo 2,9%

Rezultati istraživanja u odnosu na razloge upisa srednjih škola van Kosova, na koje je trebalo da odgovore samo ispitanici koji su se izjasnili da će tamo i upisati školu, pokazuju (Tabela 4) da je za 55,1% njih razlog bolji sistem obrazovanja, 39,1% razlog nalazi u većem izboru obrazovnih profila/smerova, dok je razlog za 5,8% to što se njihove porodice sele sa Kosova.

Indikativan je rezultat da više od pola ispitanika smatra da je van Kosova uspostavljen bolji sistem školovanja, odnosno, da bolji uslovi utiču na odluku o odlasku sa Kosova, što je u skladu sa pitanjem o uslovima školovanja na Kosovu. Takođe, veći izbor obrazovnih profila navodi ispitanike da odu na školovanje van Kosova, što dovodi do potrebe za sistemskim prilagođavanjem profila koje škole nude. U poslednjih dvadeset godina su škole na Kosovu, koje pohađaju Srbi, sprovodile pojedinačne, sporadične promene u smerovima, međutim, sistemski nije prilagođena ponuda profila potrebama tržišta. I konačno, vidimo da više od 5% onih koji odlaze, odlaze jer se čitave porodice iseljavaju sa Kosova.

20

Pitanje: Da li planiraš da se vratiš nakon završenog školovanja?

Rezultati istraživanja u odnosu na planove za povratak na Kosovo pokazuju da 23,7% onih koji odlaze planira da se vrati, 17,1% ne planira uopšte da se vrati da živi na Kosovu, dok 59,2% nema jasnu sliku o tome da li će se vratiti ili neće.

Analiza pokazuje na nizak stepen onih koji u ovom trenutku imaju jasan plan da se vrate da žive na Kosovu. Shodno uzrastu ispitanika i neizvesnosti životnih događaja, najveći broj njih, skoro 60% nije sigurno gde će živeti nakon školovanja i navodi da će se možda vratiti. Iako je najmanji broj onih čiji je plan da se ne vrate na Kosovo da žive ipak je taj broj zabrinjavajući.

21

Istraživanje sprovedeno među učenicima srednjih škola

Podela po polovima

Rezultati istraživanja u odnosu na pol ispitanika pokazuju da je od ukupnog broja, njih 57% ženskih i 43% muških.

Na osnovu dobijenih rezultata može se konstatovati da je zadovoljena rodna ravnopravnost među ispitanicima, te da će rezultati prikazani u nastavku zastupati stavove oba pola.

Pitanje: Koji fakultet planiraš da upišeš nakon završetka srednje škole?

Tabela 5:


Prirodno-matematički fakultet 5,8%

Fakultet tehničkih nauka 5,4%

Filozofski fakultet 7,6%

Neku od visokih škola strukovnih studija 14,3%

Medicinski fakultet 17%

Ekonomski fakultet 8,1%

Ostalo 37,2%

Nisam u finansijskoj mogućnosti da studiram 4,5%

22

Pitanje: Na kom je Univerzitetu fakultet koji želiš da upišeš?

Tabela 6:


Prištinskom sa sedištem u Mitrovici 31%

Beogradskom 21,3%

Niškom 19%

Novosadskom 1,9%

Kragujevačkom 4,2%

Nekom drugom u Srbiji 14,8%

Nekom drugom u inostranstvu 7,9%

Rezultati istraživanja u odnosu na grad, odnosno Univerzitet u kome se nalazi željenji fakultet pokazuju da najviše ispitanika planira da upiše Prištinski sa sedištem u Mitrovici 31%, zatim Beogradski 21,3%, Niški 19%, Kragujevački 4,2%, Novosadski 1,9%, neki drugi u Srbiji 14,8% i u inostranstvu 7,9%.

Analiza pokazuje da tek jedna trećina ispitanika planira da upiše fakultet u Mitrovici, sa obzirom da je ovaj grad na Kosovu i najbliži njihovim domovima pretpostavljamo da se oni ne sele iz svojih domova. Dok ostatak ispitanika od 69% planira da svoje školovanje i život nastavi negde van Kosova.

23

Pitanje: Da li si sam/a doneo/la ovu odluku ili su ti roditelji pomogli da odlučiš?

Odgovori na pitanje o donosiocima odluka o fakultetu koju će upisati pokazuju da je 54,8% odgovorilo da je samostalno odlučilo, 41,2% da je zajednički doneta odluka, a samo 4,1% da su odluku doneli roditelji.

Na osnovu dobijenih rezultata može se konstatovati da postoji visok nivo samostalnosti ispitanika. Više od polovine je samostalno donelo odluku, dok je druga polovina to uradila uz konsultaciju sa roditeljima. Zanemarljivih 4,1% je tek odgovorilo da su odluku umesto njih doneli roditelji.

Pitanje: Da li smatraš da Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici ima adekvatne uslove za

studiranje na svim svojim fakultetima?

24

Tabela 7:


Smatram da ima 27,4%

Smatram da su uslovi zadovoljavajući 32,9%

Iz razgovora sa prijateljima koji tamo studiraju, smatram da ima 19,2%

Smatram da nema 13,7%

Iz razgovora sa prijateljima koji tamo studiraju, smatram da nema 6,8%

Rezultati istraživanja u odnosu na uslove studiranja u Mitrovici 27,4% od ukupnog broja ispitanika smatra da su adekvatni, 32,9% smatra da su uslovi zadovoljavajući, 19,2% na osnovu razgovora sa prijateljima koji tamo studiraju smatra da ima adekvatnih uslova, dok 6,8% onih koji su mišljenje zasnovali na osnovu razgovora sa prijateljima smatra da nema adekvatnih uslova i 13,7% ispitanika ima stav da nema adekvatnih uslova za studiranje.

Kada je reč o adekvatnosti uslova studiranja iz analize odgovora može se zaključiti da ispitanici imaju pozitivan stav, odnosno da uslove smatraju dobrim ili eventualno zadovoljavajućim. Samo oko 20% ispitanika smatra da su uslovi za studiranje u Mitrovici loši.

Pitanje: Iz kog razloga bi upisao neki fakultet u Mitrovici?

Razlozi za upis fakulteta u Mitrovici kako istraživanje pokazuje su da 47,9% ispitanika kao argument ZA upis vidi blizinu svojoj porodici, odnosno kući, zatim 23,9% zbog finansijske situacije u porodici, zbog kvaliteta obrazovanja 12,2% i zato što većina drugova iz okoline ispitanika upisuje fakultet u Mitrovici 16%

Iz dobijenih rezultata može se zaključiti da ispitanici koji upisuju fakultet u Mitrovici ne planiraju da se sele iz svojih kuća i da idu van Kosova, jer je najveći broj naveo blizinu svojoj kući kao glavni razlog.

25

Pitanje: Iz kog razloga ne bi upisao neki fakultet u Mitrovici?

Rezultati istraživanja u odnosu na razloge za NE upisivanje fakulteta u Mitrovici pokazuju da 64,8% ispitanika navodi opštu nestabilnu situaciju u Mitrovici kao glavni razlog za takvu odluku, 19% ispitanika smatra da postoji korupcija na fakultetima u tom gradu i to navodi kao razlog zbog koga neće da studira u Mitrovici, tek 6,9% ispitanika smatra da postoji mali broj stručnih kadrova, a 9,3% smatra da su loši uslovi u kojima rade fakulteti, i to navodi kao razlog.

Povezujući se na prethodne odgovore i planove manjeg broja ispitanika za upis fakulteta u tom gradu, može se zaključiti da uslovi studiranja nisu presudni u izboru grada za studiranje i život, već analizom možemo zaključiti da su presudni opšti životni uslovi, neizvesnost i nesigurnost u društvu, kao i nedostatak uslova za napredovanje i uspeh u karijeri.

Pitanje: Gde planiraš da stanuješ tokom studiranja?

26

Tabela 8:


U studentskom domu 57,2%

U privatnom smeštaju 25,6%

Imamo porodičnu kuću/stan u gradu u kome ću studirati 17,2%

Kad posmatramo odgovore ispitanika o planovima za stanovanje tokom studija dolazimo do rezultata da 57,2% od ukupnog broja planira da stanuje u studenstkom domu, 25,6% planira da živi u iznajmljenom privatnom smeštaju, a 17,2% ima porodičnu kuću/stan u vlasništvu u kome će živeti tokom studija.

Analizom rezultata možemo zaključiti da porodično, imovinsko i finansijsko, stanje nije ključni faktor u odabiru upisa fakulteta i grada u kome će ispitanici studirati.

Pitanje: Da li planiraš da se vratiš nakon završetka studija?

Posmatrajući rezultate istraživanja u odnosu na planove za povratak nakon studija (Grafikon 9) primećujemo da je najveći broj nesiguran po ovom pitanju i ostavlja mogućnost povratka i to 45,4% onih ispitanika koji planiraju da fakultet upisuju van Kosova, 32,4% ne planira povratak, dok tek 22,2% planira da se vrati.

Na osnovu rezultata istraživanja, a i razgovora sa ispitanicima, može se zaključiti da tek mali broj njih planira da svoj život formira i nastavi na Kosovu. Velika većina vidi studije i izgradnju profesionalne karijere kao osnov za stvaranje života van Kosova.

27

Pitanje: Šta bi trebalo da se promeni u mestu/opštini u kojoj živiš da bi odlučio/la da

se nakon završetka studija vratiš?

Tabela 9:


Da se znatno poboljša bezbedonosna situacija 49,8%

Da se izgradi bolnica, poboljša sistem zdravstvenih usluga 10,5%

Da se više ulaže u obrazovanje 20,1%

Da se ulaže u pokretanje malih i srednjih preduzeća 16,4%

Da se više ulaže u poljoprivredu 3,2%

Rezultati istraživanja u odnosu na promene koje bi se trebale desiti, a da utiču na odluku u povratku nakon studija, pokazuju da najveći procenat ispitanika smatra da je neophodno da se znatno poboljša bezbedonosna situacija, čak 49,8% onih ispitanika koji planiraju da studiraju van Kosova. Više ulaganja i razvoj obrazovanja kao oblast za stvaranje promena vidi 20,1%, 16,4% smatra povećanje podrške pokretanju malih i srednjih preduzeća važnim za promenu, poboljšanje sistema zdravstenih usluga je važno za 10,5%, a ulaganje u poljoprivredu tek za 3,2%.

Analizom rezultata možemo zaključiti da je bezbedonosna situacija i nestabilnost u društvu, koju ona sa sobom donosi, ključan faktor u odlukama za odlazak mladih ljudi sa Kosova. Nedovoljno poboljšanje opštih životnih uslova, takođe doprinosi migraciji, uslovi obrazovanja i zdravstenih uslova, ali i ekonomska situacija koja ne pruža mogućnosti za zapošljavanje, obezbeđivanje osnovnih životnih potreba i potpuno odsustvo stabilnost za stvaranje novih porodica.

28

Zaključci i preporuke

Zaključci

Na osnovu dobijenih rezultata sa istraživanja može se konstatovati da je

zadovoljena rodna ravnopravnost među ispitanicima, te da će rezultati prikazani u

nastavku zastupati stavove oba pola.

Evidentno je da se samostalno odlučivanje dece uzrasta 13 do 15 godina, kao i onih

od 17 i 18 godina, na zavidnom nivou što je pozitivan pokazatelj razvoja društvene

svesti.

Najveće interesovanje za upis srednjih škola kod učenika završnih razreda

osnovnih škola izazivaju Gimnazija i medicinska škola, a veliki broj ispitanika

smatra da generalno srednje škole imaju dobre uslove za rad. Kada je u pitanju rad

u više smena, rezultati pokazuju da ispitanici ne smatraju da to umanjuje kvalitet

uslova obrazovanja. Međutim, evidentno je da to ne povezuju sa ranim početkom

nastave, jer čak trećina ispitanika to smatra napornim.

Zaključak je da veliki broj ispitanika poznaje učenike koji su prethodnih godina

otišli na školovanje van Kosova. Ova činjenica govori o konstantnoj migraciji

stanovništva, pre svega učenika koji odlaze sa Kosova. Analiza pokazuje na visok

stepen konsenzusa ispitanika o utiscima učenika koji su prethodnih godina otišli

na školovanje van Kosova. Ovo pokazuje da su skoro svi učenici koji su otišli na

školovanje van Kosova stekli pozitivne utiske o uslovima školovanja tamo.

Iako veliki broj ispitanika planira da upiše srednju školu u opštini u kojoj živi, što

znači da se neće iseliti iz svoje kuće, ipak zabrinjava činjenica da će samo u ovoj

godini, jedna trećina svršenih osnovaca napustiti svoje domove na Kosovu i

odseliti se. Indikativan je rezultat da više od pola ispitanika smatra da je van

Kosova uspostavljen bolji sistem školovanja, odnosno da bolji uslovi utiču na

odluku o odlasku. Takođe, veći izbor obrazovnih profila navodi ispitanike da odu

na školovanje van Kosova. I konačno, više je od 5% onih koji odlaze, jer se čitave

porodice iseljavaju sa Kosova. Nizak je broj onih koji u ovom trenutku imaju jasan

plan da se vrate na Kosovo da žive. Shodno uzrastu ispitanika, i neizvesnosti

životnih događaja najveći broj njih, skoro 60% nije sigurno gde će živeti nakon

školovanja i navodi da će se možda vratiti. A dok je, iako je najmanji, broj onih čiji

je plan da se ne vrati na Kosovo da živi, ipak zabrinjavajući.

Kada je reč o svršenim srednjoškolcima, tek jedna trećina ispitanika planira da

upiše fakultet u Mitrovici, s’obzirom da je ovaj grad na Kosovu i najbliži njihovim

29

domovima pretpostavljamo da se oni ne sele iz svojih domova. Dok ostatak

ispitanika planira da svoje školovanje i život nastavi negde van Kosova.

Kada je reč o adekvatnosti uslova studiranja zaključak je da ispitanici imaju

pozitivan stav, odnosno da uslove smatraju dobrim ili eventualno

zadovoljavajućim. Povezujući se na prethodne odgovore i planove manjeg broja

ispitanika za upis fakulteta u tom gradu, može se zaključiti da uslovi studiranja

nisu presudni u izboru grada za studiranje i život, već da su opšti životni uslovi

presudni, neizvesnost i nesigurnost u društvu, kao i nedostatak uslova za

napredovanje i uspeh u karijeri. Iz dobijenih rezultata može se zaključiti da

ispitanici koji upisuju fakultet u Mitrovici ne planiraju da se sele iz svojih kuća i da

idu van Kosova, jer je najveći broj naveo blizinu svojoj kući kao glavni razlog.

Takođe, ni porodično, imovinsko i finansijsko, stanje nije ključni faktor u odabiru

upisa fakulteta i grada u kome će ispitanici studirati.

Na osnovu rezultata istraživanja, a i razgovora sa ispitanicima, može se zaključiti

da tek mali broj njih planira da svoj život formira i nastavi na Kosovu. Velika većina

vidi studije i izgradnju profesionalne karijere kao osnov za stvaranje života van

Kosova.

Zaključak je da je bezbedonosna situacija i nestabilnost u društvu, koju ona sa

sobom donosi, ključan faktor u odlukama za odlazak mladih ljudi sa Kosova.

Nedovoljno poboljšanje opštih životnih uslova, takođe doprinosi migraciji, uslovi

obrazovanja i zdravstenih uslova, ali i ekonomska situacija koja ne pruža

mogućnosti za zapošljavanje, obezbeđivanje osnovnih životnih potreba i potpuno

odsustvo stabilnosti za stvaranje novih porodica.

30

Preporuke

Organizovanje i pokretanje javnog prevoza na teritoriji svih opština;

Obezbediti stipendiranje školovanja za studente, uz garancije zapošljavanja

nakon studiranja;

Sprovesti sistemsko prilagođavanje obrazovnih profila koje srednje škole

nude i izbeći praksu koja je prisutna u poslednjih dvadeset godina gde su

škole na Kosovu, koje pohađaju Srbi, sprovodile pojedinačne, sporadične

promene u smerovima, jer takav pristup ne ispunjava potrebe tržišta rada;

Da lokalne samouprave, uz podršku nadležnih centralnih institucija,

obezbede fondove za stručno usavršavanje nastavnog kadra;

Kontinuirano opremati kabinete u školama i otvarati nove, sa opremom

koja prati tehnološki razvoj;

Da se razvija pogodno okruženje za razvoj privrede, zbog privlačenja

investitora;

Da lokalne samouprave stvore bolje ekonomske uslove za pokretanje malih

biznisa, kroz subvencionisanje mladih;

U saradnji sa privrednim komorama i poslovnim udruženjima izraditi

strategiju razvoja tržišta za postojeća mikro i mala preduzeća, kao i

obrazovanje mladih za odabir prave delatnosti u pokretanju biznisa u

skladu sa potrebama i mogućnostima tržišta;

Da sve lokalne samouprave, pojedinačno ili zajednički, formiraju fond za

stimulisanje stvaranja porodica, obezbeđivanjem beneficija za mlade

bračne parove, kao i za novorođenčad;

Da se pripradnici svih političkih struktura uzdrže od izjava i dela koje

izazivaju paniku i stvaraju tenzije među stanovništvom;

Da lokalni političari više izlaze u javnost sa porukama mira i tolerancije,

zarad smanjivanja napetosti u kritičnim situacijama i

Veća transparentnost u radu na svim ovde navedenim poljima, kako bi se

izbegla česta situacija da narod nije upoznat sa naporima koji se sprovode

za razvoj društva.

hank - csdkosovo.org

Documents