Homerov epski spev Ilijada govori o Trojanskom ratu, odnosno o njegovoj poslednjoj, desetoj godini. Upravo zato to je sadraj epa zasnovan na priama o samom ratu, u njegovu verododstojnost se ranije nije sumnjalo. Homerovo delo bilo je spomen jednom krvavom ratu, ali je u isto vreme jedan od prvih tekstova u kome je zapisano i svedoenje o besmislenosti vojnih sukoba. Tema Ilijade je Ahilejev gnev. Na poetku je gnevan na Agamnenona, zbog krae lepe robinjice. Meutim, nakon smrti Patrokla, njegovog najboljeg prijatelja, Ahilej svoj bes okree ka Hektoru. Ahilej jedan od najveih junaka grke mitologije. Prema mitu, Ahilej nije obian ovek, ve polu-bog, to je Homeru pruilo mogunost da njegov lik predstavi kao junaka koji ima svest da je bolji od drugih, pomalo je prkosan i ponosan. On ceo ivot posmatra kao borbu, ali ne eli da se bori dok se ne ispune njegovi uslovi, slavoljubiv je i kada shvati da mu je smrt blizu odluuje se na jo smelije podvige. Meutim, njegovu ljudsku stranu vidimo u trenucima kada ali za svojim najboljim prijateljem. Ono to ga ini ovekom i to umanjuje njegove boanske osobine jesu upravo bes i tuga, zato se smatra da je Ahilej prvi tragini junak svetske knjievnosti.Sa druge strane, Hektor, sin trojanskog kralja Prijama, takoe je veliki junak grke mitologije i potpuna suptrotnost Ahileju. Za njega, rat nije mesto za dokazivanje, mada nikada nije odbio da se bori, ve na borbu gleda kao na priliku da odbrani i sauva svoje. On zna da je borba sa jaim neprijateljem unapred izgubljena, ali je astan i svestan odgovornosti koju, kao kraljev sin, ima ne samo prema sebi i svojoj porodici ve i prema celoj dravi. Kroz Hektorov razgovor sa enom Andromahom u estom pevanju ovog epa, Homer nam oslikava zapravo kakav stav imaju istinski borci za slobodu. Nakon to je u borbi ubio Ahilejevog prijatelja Patrokla, Hektor je svestan da e doi do osvete. Ahilej i Hektor su dva velika junaka i njihova borba je bila izjednaena, ali je Hektora obmanula boginja Atina, zatitnica Ahileja. Nakon toga, Hektor je svestan svoga kraja i moli Ahileja da njegovo telo ne mrcvari, ve da ga odmah preda njegovom ocu, kralju Prijamu. Meutim, gnev i al za prijateljem u Ahileju kao da su obrisale svaki trag ljudskosti i on likuje jer e Hektorova dua lutati zauvek. Taj njegov potez moe se gledati kao neki vid protesta i pobune velikog ratnika protiv rata i borbe. Zato, iako su bogovi u tome uestvovali, ipak dobijamo potvrdu ljudskosti u Ahileju: on ipak oduuje da preda Hektorovo telo kako bi konano moglo biti sahranjeno.I Ahilej i Hektor su svoju slavu stekli ratovanjem, ali su u isto vreme i predstavnici besmislenosti rata i borbe. Homer je to prikazao na sledei nain: sam rat su izazvali bogovi, oni su odluivali o tome ko e dobiti koju bitku, oni su pomagali ratnicima da smaknu jedan drugog. Danas kada itamo Ilijadu, ne moemo da ostanemo bez utiska da se malo ta promenilo. I dalje se ratuje, i dalje ima vojnika ba kao to su bili Ahilej i Hektor, samo danas ratove ne podstiu bogovi, ve, na alost, ljudi.