helenisticko-rimska_filozofija

8/2/2019 helenisticko-rimska_filozofija

1/29

od pre nove ere

do nove ere

Helenistiko-rimska filozofija

3. veka

Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica


2/29

2

Helenistika epoha Makedonskim osvajanjima stvorena je svetska drava na tri kontinenta i

intenziviralo se meanje kulturnih uticaja Grka i Orijenta helenizam

Polis je ustupio mesto ogromnoj dravi to je uslovilo izmene kulturnog obrasca(npr., pojavljuje se stoiki kosmopolitizam i individualizam)

ovek se kao kosmopolita osetio usamljenim, pa je, u traenju smisla ivota,posegnuo za:

kultovima Orijenta

filozofskim istraivanjem

Filozofija se okrenula praktikim i etikim sadrajima, dok su metafizika i fizika

istraivanja potisnuta u drugi plan da bi sluila samo kao uvod u etiku


3/29

3

Filozofske kole helenistike epohe Akademija, koju je osnovao Platon oko 385. g.

p.n.e., menjala se pod uticajem razliitihupravnika nastavie da postoji 529. g. p.n.e.,kada e, zbog navodnog irenja paganizma, bitizatvorena od strane hrianskog rimskog cara.

Likej, koji je osnovao Aristotel oko 335. g. p.n.e.,nazivan je iperipatetikom kolom (natkrivenoetalite koje povezuje zgrade), postojae do 3.veka nove ere.

Stoa Poikile, (oslikani trem) dobila je ime pomestu gde su drana predavanja, a osnovao ju

je Zenon oko 300. g. p.n.e da bi trajala do 3.veka nove ere.

Vrt, koji je ime dobio po mestu na kome ju je oko300. g. p.n.e. osnovao Epikur u blizini svoga

doma, a u okviru kojeg e biti ustanovljena izajednica u kojoj su uenici iveli u izolaciji od

drutva u potrazi za zadovoljstvom i mirom.kola je postojala d 3. veka nove ere.


4/29

4

Helenistika filozofija

Popularizaciji grke filozofije doprinela je injenica da su je ljudi doivljavali kaosredstvo koje treba da im pomogne u ivotu: mudrost kao umee ivljenja

Glavno pitanje nije vie bilo:

ta je stvarnost?, ve

Koji je najbolji nain da se stvarnnou ovlada?

Filozofija je postala:

strukturirno vre organizovana

dogmatina

Insistiranje na etici vodilo je ka idealu: duhovne nezavisnosti i samodovoljnosti.

Izmena odnosa izmeu duhovnih disciplina:

stapanja filozofije i religije

otrijeg razgranienja nauka od filozofije

to je doprinelo diferencijaciji i razvoju nauka


5/29

5

Epoha helenistiko-rimske filozofije

U razvoju helenistiko-rimske filozofije mogue je uoiti tri faze:

1. period (IV polovina I veka p.n.e):

osnivanje stoikih i epikurejskih kola, koje e predsokratovskoj kosmologiji dodatiteoriju morala, a sve u potrazi za linom sreom

pojava pironovskog skepticizma, poniklog iz jednog krila nove akademije pomodnost eklekticizma u filozofiji, kao rezultat meusobnog uticaja srednje stoe,

akademizma i peripatetikog uenja

2. period (polovina I veka p.n.e polovina III veka n.e):

dalji razvoj eklekticizma i skepticizma

aleksandrijska filozofska ortodoksija, okrenuta izdavanju, komentarisanju itumaenju dela starih filozofa

tendencije ka religioznom skepticizmu

3. period (polovina III polovina VI v.):

novoplatonizam, kao temeljni pokuaj integrisanja vrednosti Istoka i Zapada


6/29

6

Stoicizam: teorija saznanja

Stoicizam je osnovao Zenon Kipranin

301. g. p.n.e. prilagodio nameni izuavanja filozofije jedan oslikan trem (stoapoikile) na jednom atinskom trgu

Stoici u svom prouavanju stvarnosti polaze od teorije saznanja

itavo saznanje se osniva na ulnom opaanju, jer:

ne postoji ni apstraktno (Platon) ni konkretno opte (Aristotel)

nego je istinito pojedinano

Dua je tabula rasa u koju se utiskuju opaaji

Opte je samo nominalno, mada ima ideja koje prethode iskustvu

Merilo istine je slaganje due sa opaajem


7/29

7

Dva kosmoloka naela:

inee, aktivno: bog logos

trpee, pasivno: tvar vatra

koja su oba materijalna i koja se ujedinjuju

Oni dre da postoje dva pra-uzroka svega: aktivan i pasivan. Pasivan je

beskvalitetna supstancija materija, aktivan je logos (um), koji je u njoj bog.

On je vean i sam sobom proizvodi svaku stvar.

Zenon

Bog je: tvoraka vatra

imanentna svemiru

prvobitan izvor iz koga su potekli elementi koji ine svet (a koji, u svojim razliitimstanjima, i dalje jesu bog)

delatno naelo koje u sebi sadri delatne forme svih stvari koje treba da postoje

Stoicizam: metafizika


8/29

8

Stoicizam: etika

Determinizam celokupnog delovanja prirode

Ne ostavlja se mesto za slobodu, pa ni moralnu odgovornost

Nijedan in se ne moe okarakterisati kao dobar ili lo po sebi

Meutim, ovek moe da se pokori prirodi i da ivi u skladu s njom svrha ivota

Ironino, smatrali su da, ukoliko ovek moe da preuzme kontrolu nad situacijom,on to i uini. Otuda je proizilazilo i uee u trgovini, politici i porodinom ivotu.

Vrlinaje usavrenost (roene) ljudske (razumske) prirode

Najznaajnije su sokratovske vrline: razboritost, hrabrost, umerenost i pravednost

Nije mogue stepenovati vrlinu (niti porok): ako je prisutna jedna, prisutne su sve

Afekti su prekomerni protivprirodni duevni pokreti, koji nastaju iz zablude, amanifestuju se kao poremeaji i bolesti: potitenost, strah, udnja, naslada

Sva stoika etika u praksi tei apatiji (bestrau), koja se postie filozofijom


9/29

9

Pozni (rimski) stoici razlikuju tri stepena vrednosti:

a) moralno dobro

bolje (zdravlje, lepota)

b) bezvredno (indiferentno) totalna indiferentnost

loije (bolest, runoa)c) zlo (porok)

Shodno tome, razlikuju i tri karaktera: mudrac, onaj koji napreduje, ludak Samo mudrac (prototip: Sokrat) ujedinjuje u sebi sve vrline i samo je on slobodan. Razum nalae i ivot u drutvu i to kosmopolisu

Rimski stoici skloni su eklekticizmu i prakticizmu, pa su manje originalni Seneka zagovara ravnodunost prema sudbini: Poto je determinizam opti, treba

trpeti sudbinu.

Epiktet zagovara ravnodunost i povlaenje u samog sebe: Treba razumskirazlikovati ono to je u naoj moi od onoga to nije.

Marko Aurelije, smatrajui da je delovanje prirode nuno, razbija stoiki

materijalizam na: telo i duu (materijalni princip) i um (duhovni princip).

Stoicizam: etika


10/29

10

Epikurejci: teorija saznanja

Epikur sa Samosa (341-271)

Kao samouk, posle afirmacije, otvara kolu u Atini, u jednom vrtu

Kao kod stoiara, smatra se da su od najveeg interesa sledee discipline:

gnoseologija (kanonika), kao uvod u fiziku, a ova kao uvod u

etiku, koja je krajnji cilj svekolikog bavljenja filozofijom

Za kriterijum istine postavlja tri stvari:

ulno opaanje (kao i Demokrit ulno opaanje objanjava kao primanje materijalnih utisaka(sliica), koji se otkidaju od predmeta i kroz vazduh dolaze do ula sa lakoom. Oseajnastaje dodirom tvarne due i materijalnih atoma spoljanjih stvari. Uzrok istine ili lai nalazise u pravilnom tumaenju opaanja, odnosno u potvrivanju njihove (ne) realnosti.

pojam (slika ne iezava odmah ve se poredi sa drugim slikama i uoptavanjem se formirapamenje, predstava i mnjenje)

oseanja (zadovoljstvo je merilo onoga to je saglasno sa prirodom dobro koje vodi srei)


11/29

11

Epikurejci: fizika

Uenje o prirodi je uslov da se iz objanjavanja sveta i ivota uklone svinatprirodni uzroci, koji oveka dre u postojanom strahu od smrti na osnovu starihpredstava i predrasuda

Epikur je preuzeo i razvio Demokritov atomizam:

Nita ne nastaje iz niega

Sve to postoji sastoji se od atoma i praznog prostora, koji omoguuje kretanje, spajanjei razdvajanje, te nastanak pojedinanih tela

Atomi se osim po veliini, obliku, poloaju, razlikuju jo i po teini

Nedeljivi su i beskonani po broju

Postoje tri vrste kretanja atoma: prirodno (prirodan pad usled teine)

nasilno (sudari koji proizvode stvari)

deklinacija (minimalno i neizvesno skretanje od vertikale)

Iz ovoga je izvedena protivrenost materije i forme (to e ugroziti determinizam iostaviti prostor za ljudsku slobodu kao voljno opiranje prirodnoj nunosti)


12/29

12

Epikurejci: etika

Svrha ivota je zadovoljstvo, tj. blaenstvo

Svako zadovoljstvo je dobro, ali nije svako vredno izbora

Treba izabrati nepokretna, trajna,a ne pokretna i trenutna zadovoljstva

U izboru zadovoljstava pomae nam razboritost

Zadovoljstva se ne razlikuju o moralnoj vrednosti (kao kod Aristotela) nego poposledicama

Ipak prihvatanjem 4 stoerne vrline Epikurov hedonizam ne zavrava u

razuzdanosti ve u umerenosti Vrhovni ideal moralnog ivota odreen je kao ataraksija (gr. nepomuenost)

Negativno odreenje idealan: pre se misli na odsustvo bola, nego na nasladu (kojabi mogla da predstavlja pozitivno odreenje)


13/29

13

Novoplatonizam: svet

Plotin iz Likopolisa (Egipat, 204-270 g.), glavni predstavnik ove kole, napisao je Eneade

Celina se sastoji iz:

bitnog, koje sainjava svet ideja

pojavnog, koje je materijalno

Svet proima tenja za apsolutnim monizmom vrhovnog Jednog:

koje je savrenstvo apsoluta i svako drugo odreenje umanjilo bi mu znaenje

koje u sebi sve sadrava, tj. ne treba nita i ne trai nita i ba zbog toga ne stvara svet

ak je i iskaz o njemu da je jedno pogrean

koje nije mogue saznati (znanje se slui pojmom, koji oznaava mnotvo) o njemu se ne moe ni govoriti ni pisati, ali se to ipak ini da bi se ukazalo na poeljan put

ponekad je oznaeno kao bog, ali ono je, ipak, potpuno transcendentno (iznad miljenja i bia)

o njemu moemo rei dajeste (iako iznad Bivstva) i da je Dobro (mada samo analogijom)


14/29

14

Novoplatonizam: emanacijaDa se ne bi okrnjila njegova vena nepromenljivost, uvodi se metafora emanacije:

iz savrenijeg nuno proistie manje savreno(Poput Sunca koje obasjava, a samo se ne smanjuje)

Plotin razlikuje tri emanacije:

1. emanacija UM (nous) U umu se nalaze ideje i to ne samo ideje vrsta, vei ideje pojedinanih stvari, ali kao nedeljivo mnotvo)

2. emanacija DUA KOSMOSA Predstavlja sponu izmeu natulnog i

ulnog sveta. Ona je bestelesna, nevidljiva, sadrava odraze ideja semene logose, a kao priroda sadrava sve postojee.

3. emanacija MATERIJALNI SVET Tvar je tvarna (Aristotel), jer u krajnjojliniji potie iz Jednog, ali ona je i najnii stupanj svemira i predstavljaantitezu Jednom (Platon).

Pojedinana dua ima tri dela (Platon) od kojih najvii ostaje u umu neokaljanmaterijom, ali kada dua ulazi u zajednicu s telom ona ne moe da izbegneprljanje tvarju. Otuda sledi i neophodnost uzdizanja, gde je neposredni ciljnalikovanje Bogu, a krajnji

jedinstvo s Jednim.


15/29

15

Novoplatonizam: dua

Pojedinana dua ima tri dela (Platon) od kojih najvii ostaje u umuneokaljan materijom, ali kada dua ulazi u zajednicu s telom ona ne moeda izbegne prljanje tvarju

Otuda sledi neophodnost uzdizanja due, gde je neposredni ciljnalikovanje Bogu, a krajnjijedinstvo s Jednim

Etiki zadatak je teiti sjedinjenju s Jednim, iji predstepen predstavljateorija (filozofija)

Tim uenjem se suprotstavio hrianstvu, postavivi boga kao:

sopstveni doivljaj smirenja i blaenstva

u mistikom sanjarenju izvan racionalnog

koje je samo predstepen mistikog doivljaja jedinstva s Bogom


16/29

16

Novoplatonizam: razrada

Porfirije iz Tira (232301 g.p.n.e.)

Pridruio se Plotinu u Rimu 262.g. i pokuao da sistematski uredi njegovespise povezujui iz u devetoknjija (6x9) zbog ega su dobili naslov Eneade

Napisao je: Plotinovu biografiju

15 knjiga protiv hriana, koje su sauvane samo u fragmentima, jer su spaljene

Isagoge (uvod u Aristotelove Kategorije) i komentare drugih Aristotelovih logikihi Platonovih spisa

Nastojao je da pomiri Platonovu i Aristotelovu filozofiju

Prihvatio se zadatka da Plotinovo uenje izloi na jasan i razumljiv nain, alije njegove praktine i religiozna strane vie naglaavao

Isticao je znaaj delanja i ukazivao na neloginost, prostakluk i zapletenost uprotivrenost hrianske religije


17/29

17

Novoplatonizam: oienje due

Cilj filozofije je stupnjevito oienje due, koje se vri okretanjem ka viim stvarima:

1. drutvene vrline

2. katarzike vrline (tenja bestrau)

3. okretanje due ka umu

4. uzorne vrline (pripadaju umu kao takvom)

a to se putem praktikovanja askeze i sticanja saznanja boga

etiri kardinalne vrline sreu se na svakom stupnju, ali u razliitom stepenu

Askeza je podrazumevala:

uzdravanje od jedenja mesa sklapanja braka

odlaska u pozorite itd.

Iako je opominjao na opasnost zloupotrebe vradbina i drugih slinih praznoverica isam je podravao tradicionalnu i popularnu religiju, pravei od paganskih mitova

alegorijske predstave filozofske istine


18/29

18

Skepticizam: metoda

Negacija ranijeg filozofiranja uopte, usled potrage za novim univerzalno vaeimpretpostavkama, koje su liene ma kakvih odreenih tvrdnji

Osniva skepticizma je Piron (360270. g. p.n.e.) iz Elide, koji nije pisao

Njegov sledbenik Timon (325235 g. p.n.e.) kasnije Agripa i Sekst-Empirik (oko 200 g. p.n.e. napisao Pironove postavke

iz kojih i poznajemo skeptiko uenje

Pored Pironove postojala je i skepsa Platonove akademije u kojoj su poznati:Arkesilaj i Karnead (postavio teoriju verovatnoe, suprotstavljanje Pironu)

Skeptici su u svom uenju uvek: pokazivali dve strane jednog predmeta

ali umesto dijalektikog zakljuivanja (jedinstvo suprotnosti)

zbog njihove protivrenosti, ostali uzdrani od svakog suda


19/29

19

Skepticizam: indiferentnost

Smisao skeptikog filozofiranja bio je usmeren na to da ovek postigne svoj mir isreu time to e se postaviti indiferentno prema problemu

Teorijsku indiferentnost sledila je i praktina: Nema niega po prirodi dobrog, loeg ili indiferentnog, nego svako o tome iskazuje ono

to mu se ini

Razni obiaji, navike, tradicija i zakoni daju primere relativnosti normi i etikih principa

U skladu sa ivotnim iskustvom, skeptik se ponaa kao i drugi ljudi, ali bez uverenja

Metodski postupak, pri tome, bio je suprotstavljanje protivtvrdnje svakoj tvrdnji

Cilj toga postupanja nije bio da se obori svaka tvrdnja, ve da se uniti dogmatizam,tj. sigurnost u tu tvrdnju


20/29

20

Skepticizam: kritika saznanja

Radikalna kritika ulnog i racionalnog saznanja

Ne negira se postojanje pojma, nego vaenje pojedinanog pojma

ulno saznanje ne moe biti kriterijum jer:

ovek nije objektivno merilo stvari (primer Odisejevog psa)

ljudi razliito oseaju (npr., zimu, toplotu)

razliitim ulima razliito oseamo (vid, dodir)

ovek je sklon da poveruje u optike varke (npr., pribliavanja i udaljavanja)

Mada je i sam stav: Sve je neodreeno, problematian, jer lii na protivrenost

(stav je) oni su to interpretirali ovako: Kako se meni ini ono to su dogmatiariistraivali svodi se na to, da koliko je neto verovatno toliko je i obratno, tj.neverovatno.

Racionalno saznanje nije sigurno, jer bi za odreenu tvrdnju morali imati dokaz,a za ovaj dokaz novi i tako u beskonanost. Tako se nemoguim pokazuje i

tvrenje na osnovu dokaza i ono bez njega jer tek ono nije mogue


21/29

21

Stoicizam

Philosophia medicina animae, trajanje ljudskog ivota je taka, sutina tok, oseajnejasan, sklop celokupnog tela troan, dua drhtava, sluajnost neodgonetljiva.

Marko Aurelije: Meditacije

Filozofija je lek za duu:

filozofija nije poslastica, ve sredstvo za postizanje sree oslobaanjem od robovanja telu to se deava kada ovek uvidi da su sve stvari podjednake vrednosti (tj. nemaju trajne vrednosti)

kada ovek to shvati, on e se pomiriti sa svakim svojim poloajem, afirmisae ono to je prijatno,a negirae neprijatno

trajanje ljudskog ivota je taka znai da se svaki ivot zavrava smru, te da onpredstavlja posed oveka i da mu je na raspoloenju mu je

sutina ivota je tok, dakle prolaznost, pa je boanski izdrati sva zla egzistencije oseaj je nejasan: stoga ne treba da bude predmet prevelikog interesovanja, budui da je

bez trajne vrednosti (za razliku od uma, koji je ono najbolje u oveku, poto se pomou njegasaznaju naela)

sklop celokupnog tela troan: budui da je njegova priroda tek materijalna

dua je drhtava: poto je ivot borba istrajnosti u skladu sa prirodom

sluajnost je neodgonetljiva: pa ni smrt nije zlo, jer je u skladu sa prirodom


22/29

22

Od stvari, jedne su u naoj vlasti, a druge nisu. U naoj su vlasti miljenje,delanje, udnja, izbegavanje, jednom rei: dela koja od nas proizilaze. Nisu unaoj vlasti: telo, imanje, ugled, spoljanji poloaj, jednom re: sve to nisu

naa dela.

Flavije Arijan: Epiktetov prirunik, 1.

Naa sloboda sastoji se u izboru onoga to je u domenu nae volje

Na to moemo uticati i da bi bili sreni to moramo initi na pravi nain

Dva podruja ne smemo da meamo: ono to od nas zavisi i ono to od nas ne zavisi

U tome nam pomae filozofsko obrazovanje, jer emo biti alosti i imaemoneprijatnosti

Onoga to od nas ne zavisi trebamo se odrei ili bar prema tome biti ravnoduni na tajnain to emo biti spremni da ga izgubimo

Moralno delanje, pa i sreu kao njegov rezultat daju zajedno:

sud (o kom podruju je re)

volja (uz obrazovanje)

Stoicizam


23/29

23

Nikada sebe ne nazovi filozofom, a s obinim ljudima ne govori mnogo o

filozofskim naelima, nego radi po njima. Jer seti se da se Sokrat u svakom

pogledu tako klonio razmetljivosti da su mu ljudi dolazili da ih uputi u

filozofiju (a on ih je vodio filozofima). Toliko je lako podnosio da ostane

nezapaen.

Flavije Arijen: Epiktetov prirunik, 46

Ne treba spekulisati s pukom, ve mu davati primer svojim doslednim ponaanjem

Treba utati, jer stav nije moda ni domiljen

Napore filozof treba da podnosi, bez skretanja panja na sebe (kao Diogen)

ovek treba potpuno u samom sebi da trai uzroke sree

Razlikovanje:

onoga to od mene zavisi

onoga to od mene ne zavisi

onoga prema emu mogu i moram da budem ravnoduan

Stoicizam


24/29

24

Stoicizam

Ko je razborit, i umeren je; ko je umeren, taj je skladan; ko je skladan, neuzbuuje se; ko se ne alosti, blaen je. Razborit je dakle blaen, a

razboritost je dovoljna za blaen ivot.

Seneka: Pismo 85,2

Razboritost je uslov drugih vrlina (sokratovsko shvatanje vrline)

Veza umerenosti i mirovanja

Apatija je idealno stanje koje se ostvaruje mudrakim uzdizanjem iznad svih afekata

Apstinencija i indiferentnost najvaniji su uslov za sreu


25/29

25

Epikuresjtvo

Smrt nas se nita ne tie, jer ono to se rasturilo nema oseanja, a ono tonema oseanja nas se nita ne tie.

Epikur

Atomistika kosmologija: istinska stvarnost jesu samo atomi i praznina

Poto bogovi nisu tvorci sveta, oni i ne kanjavaju ljude za njihove inove

Ljudi su tek grupe atoma koje su sastavljene za njihovog ivota

Kada nastupi smrt nema vie tela, pa ni due, jer se atomi rasturaju

Za razliku od stoika, epikurejci se nisu pokorili nunosti stvarnog zbivanja, ve su

se suprotstavili izolacijom oveka od zajednice Oslobaa jedino miljenje od neizmernih:

prohteva

strahova (pred smru, bogovima i udesom koji nadvladava)

Samo miljenje je najtananije i najistije zadovoljstvo.


26/29

26

Epikurejstvo

Nije mogue osloboditi se straha pred najvanijim pitanjima, ako ovek nepoznaje prirodu svemira, nego se kree samo u nagaanjima prema

mitovima. Zato se bez poznavanja prirode ne mogu sticati pravazadovoljstva.

Epikur

Gnoseologija i fizika su uslov za moralno delanje

Svemir je materijalan (atomi i praznina), kao i dua

ovek usled nepoznavanja prirode naseda na ukorenjene predrasude i ne uspevada postigne blaenstvo, jer ivi u strahu (npr. od smrti).

Kako je smrt bezbolna i krajnja nje se ne treba bojati

ovek mora da bude razborit i da bira zadovoljstva

Mada je svako zadovoljstvo dobro, neka od njih nam mogu doneti neprijatnosti

ovek mora da se ustruava kako bi trajno iveo u zadovoljstvu, a ne samo natrenutak


27/29

27

EpikurejstvoNi kad je neko mlad neka ne okleva da se bavi filozofijom, ni kad je starneka ne okleva u filozofiranju. Jer ni za koga nije suvie rano i ni za kogasuvie kasno da se stara za zdravlje svoje due. Ako tvrdi da ili jo nije

vreme za filozofiranje, ili da je vreme ve prolo, lii na onoga koji tvrdi daza blaenstvo vreme ili nije dolo ili ga vie nema.

Epikur: Pismo Menekeju

Filozofijom e starac biti mlad putem vrlina, a mladi star (prvi bi se seaoprolosti, a drugi se ne bi bojao budunosti)

Mudrac je ovek koji ispravno ivi stvarajuiprolepsu(opti pojam):indukcijom stvara uoptene, glavne crte zadovoljstava (tj. ono uopteno

doivljaja) te se uvek moe oseati mlad Kritika Platonove teorije vaspitanja: ljudi mogu sebi pomoi vlastitim uzdizanjem

iz koga proizilazi lino stanje zadovoljstva

ovek kao filozofski ovek je merilo svega jer se saznavi sutinu svetaoslobodio prepreka u postizanju ljudskog mir


28/29

28

Novoplatonizam

Zlo ne postoji ni u biima ni u stvarnosti, jer sve stvari su dobre. Ipak,budui da zlo (na neki nain) postoji, njegovo postojanje je u onome to

nije, ono je svojevrsna forma nebia, ono se nalazi u stvarima koje supomeane s nebiem i koje participiraju u nebiu.

Plotin: (Eneade, I, VIII, 3)

Materija je bivstvujue (Aristotel), mada najnie, jer, u krajnjoj liniji, potie iz Jednog

Materija je kao najnii stepen kosmosa (Platon) antiteza Jednom

Mada je Jedno iznad bia, ipak se uslovno moe nazvati biem, a materija, shodno tome nebiem

Jedno je saobrazno Dobrom, a materija, kao lienost Dobra, saobrazna je zlu (orfiko inovopitagorejsko uenje o materiji kao naelu zla)

Iako ovo podsea na dualizam, to ovde nije sluaj, jer se materija pojavljuje kao lienost,a ne kao pozitivno naelo.

ulni svet nije otisak umnog, ali jeste najbolji mogui, jer je proizvod Boga


29/29

29

Silogizam je oblik lanog zakljuivanja. Tvrdnja da su svi ljudi smrtni moe

se dokazati samo ukoliko se ona proveri na svakom pojedinanom

oveku. Ona se ne moe uzeti kao istinita premisa dedukcije, koja treba da

dovede do zakljuka da je Sokrat takoe smrtan, poto je ovek.

Sekst-Empirik: Pironove postavke Filozofijom e starac biti mlad putem vrlina, a mladi star (prvi bi se seao

prolosti, a drugi se ne bi bojao budunosti)

Mudrac je ovek koji ispravno ivi stvarajuiprolepsu(opti pojam):indukcijom stvara uoptene, glavne crte zadovoljstava (tj. ono uopteno

doivljaja) te se uvek moe oseati mlad Kritika Platonove teorije vaspitanja: ljudi mogu sebi pomoi vlastitim uzdizanjem

iz koga proizilazi lino stanje zadovoljstva

ovek kao filozofski ovek je merilo svega jer se saznavi sutinu svetaoslobodio prepreka u postizanju ljudskog mira

Skepticizam

helenisticko-rimska_filozofija

Documents