helenizam - skripta

8/16/2019 Helenizam - Skripta

1/8

ИСТОРИЈА ХЕЛЕНИЗМАГРЧКА И МАКЕДОНИЈА УОЧИ ДОЛАСКА АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ НА

ПРЕСТО

КРИЗА ГРЧКОГ ПОЛИСА

IV век сматра се прелазом између класичног доба и хеленизма и добом контраста: беда и раскош,индивидуализам и тежња за уједињењем, непрекидни ратови и поновљени преговори мира итд !рчка јеу IV веку упао у кризу коју су појачале сушне године "ве више граде винограде и маслињаке "виполиси на разне начине долазе до нов#а $ризни#е, топљење богатстава, прилив злата, пљачка%& развија сенајамништво и јавља се велики број избегли#а& 'злаз из кризе се тражио на политичком нивоу&

ОДРАЗ ПОЛИТИЧКЕ И СОЦИЈАЛНЕ КРИЗЕ У ДЕЛИМА ТЕОРЕТИЧАРА

(тина ) **школа #еле !рчке**& мислио#и и +илозо+и окре у поглед ка човеку&Со !ат је учио да је дужност муда човека да се покорава законима држава коју је изабрао без обзира нато какви су ти закони и као тако, драговољно пошао у смрт следе и своје учење-ри типа власти:

. Д"мо !атија ) власт припада ве ини& може се изродити о#$о !атија &/ А!и%то !атија ) власт припада мањој групи& може се изродити о$и&а!#ија или '$(то !атија &0 Мона!#ија ) власт припада поједин#у& може се изродити ти!анија &

1латон, (ристотел, 2сено+онт и 'сократ су противни#и демократије&П$атон је говорио како народ не може бити +илозо+ и према томе не може бити ни добре демократије

јер народ не може просудити шта је добро, лепо, праведно, а шта не, без обзира да ли се ради ополити#и, моралу или уметностиА!и%тот"$ је говорио **"хватање да врховна власт пре треба да припада маси него најбољиммалобројним људима можда би могло да буде решење, па би, иако и ту има извесних тешко а, ипак утоме могло бити и истинеИ%о !ат је говорио да људи нису једнаки и да једнакост није у томе да сви буду једнаки, ве да сесвакоме да место које му припада 3егова #ентрална идеја је била уједињење !рка у рату против1ерсије -име је постао један од утемељивача хеленистичког светаП$атон је говорио да прихватање начела монархијске власти не значи, међутим, и одобравање тираније4но што је негативно у монархистичком систему, то је чињени#а да ту власт могу имати људи који то незаслужују и који ту власт користе за себе, а не у општем интересу 3егово дело Држава се сматраосновом утопизма 1латон такође у својим делима долази до де+ини#ије апсолутне власти

УЗДИЗА)Е МАКЕДОНИЈЕ

5инастија (ргеада била је и од стране !рка призната као хеленска 6илип II $078900 % је покорио 'лиредо 4хридског језера и учврстио јединство државе ;акедонија је била краљевина патријархалног типа начелу са краљем ) *а+и$"(%ом македонска % ('штина ) војни#и под оружјем племство ) краљевидругови ) #"т"!и & +аланга ) +орма#ија војника са %а!и%ама &

,-. 6илип је заузео (м+ипољ&,-/ осваја 1отидеју ) са


2/8

КОРИНТСКИ САВЕЗ 789:;<


3/8

(лександар је у ;акедонији оставио (нтипатра са ./@@@ пешака и .7@@ хетера& исто толико трупа јеповео ка 1ерсији $Tкраљевска ила од 0@@ коњаника%,,- N1 пролази у спремању похода&,,1 прелази у ;алу (зију са Q@@@@ војника: 8@@@'"+"т"!а , тешко наоружани +алангита, 0 @@@#и'а%'итаB лако наоружанепешадије Х"т"!а је било . 7@@ $T краљевска ила 0@@%, "авез је обезбедиоP @@@ хоплита, уз то 7 @@@ најамника и O @@@ варварских ба#ачких одреда $критских стрела#а, пра каша и

ба#ача копаља% Т"%а$% а оGи?а би е од кључног значаја,,1 прелази идије, "ард, предао се без борбе, као и градови ?олиде и Sоније међу којима и?+ес& ;илет и икију и 1ам+илију покоравају и их

-A ОРГАНИЗАЦИЈА УПРАВЕ У МАЛОЈ АЗИЈИA ПОЛОHАЈ МАЛОАЗИЈСКИХ ГРЧКИХГРАДОВА

1о праву победника, (лександар присваја све освојене земље& сатрапије остају основнаадминистративна једини#а, а сатрапи имају војну и #ивилну власт, само су сада то били ;акедон#и&>идијанима је дао слободу, а у 2арији је вратио на власт ;аузолову сестру (ду и учинио је сатрапом&!рађане 1ријене је ослободио пла ања ратног доприноса $ WLXFYE %, али морају пла ати порез, грађанима


4/8

командант персијског крила код !аугамеле& ;азеј е постати први 1ерсијана# кога је оставио на свомположају& обновио је храм ;ардук9=ела кога је 2серкс уништио& 'з Rавилона одлази у "узу где налазибронзане статуе тираноуби#а


5/8

,0. осваја тврђаву у којој је великаш 4ксијарт склонио своје жене и к ери, међу њима и Ро %ана за којусу говорили да је најлепша жена #арства после 5аријеве жене "татејре $"татире% (лександар је ожениоUоксану

IIA ПОХОД У ИНДИЈУA FИТКА НА ХИДАСПУ

=рој војника се удвостручио у односу на 00Q годину $1лутарх бележи ./@@@@ пешака и .7@@@ коњаника%


6/8

,0-A се трачки стратег Aопирион уздигао и кренуо на "китију, а каснији устанак у -ракији је водиоодријски краљ "еутх !лавну реч у атинској полити#и имали су 5емад, 6окион, >икург и 5емостен,,6 је 5емостен одржао беседу " вен#у$ 1орастао је број политичких избегли#а и најамника који суживели у анархији пљачкају и поседе !рчке

I-A ПОСЛЕД)Е ПОРУКЕ ГРЦИМАA ХАРПАЛОВА АDЕРА

,01 у лето у !рчкој се појавио (ристотелов синова#, Ни ано! са одредбама које је (лександар наложиода пренесе !р#има 4н је те одредбе прочитао на 4лимпијским играма пред више десетина хиљада људи1ре свега, укинута је тиранија у свим савезничким градовима, а потом су сви градови морали да пусте уград све политичке избегли#е -о је погодило ?толију која је морала да врати (карнан#има област4инејаду и (тини која је морала "амос да врати његовом изворном становништву 2омисију послатуBиканору предводио је 5емостен cелео је да криви#у о општем незадовољству !рка свали на(нтипатра који је током читавог похода био у свађи са његовом мајком 4лимпијадомД" !"т о в!аRаG( "ми&!аната отво!"но ј" &а+ио У&ово! о О'шт"м ми!( и %ав"+(A4но што је још затражио била је @"и3и а?ија , што су сви прихватили на различите начине, а тиме јепредставио своју вољу да се наметне свим !р#има и тако умеша у унутрашње послове,0, је коначно окончана а+ера око


7/8

IA ИЗВОРИ О АЛЕКСАНДРУ ВЕЛИКОМ

(лександров величанствен лик оставио је многобројне текстове аутора свог, али и познијих доба од којихсу нажалост, сачувано свега пар дела или +рагменатаСАВРЕМЕНИЦИ :

Ка$и%т"н и+ О$инта је писао о (лександровом походу !рк, рођак и сарадник (ристотелов=оравио је када и овај у ;акедонији и на његову препоруку је пошао са (лександром где га је у стопупратио као његов историчар 1ратио га је све до =актрије где је ,05 N. оптужен и убијен3егова Историја % Alexandrou praxeis &, написана упоредо са догађајима, почела је (лександровимпреласком у ;алу (зију, а завшрила битком код !аугамеле 5аље није успео или можда није хтео дапише 1исао је са великим заносом о (лександру, без обзира што је његова политика према о+и#ирима и!р#има била промењена последњих година похода, упоређују и (лександрова дела са делима хероја ибогова указују и на разна чуда и знамњеа којима су богови откривали његову божанску природу 4н је у(лександру видео натчовечанског предводитеља хеленства и његова '(тори)а је основа #елокупнетради#ије и да од њега зависи и в($&ата и А!ијан , као и његови извори Пто$"м"ј и А!и%то*($

Он"%и !ит и+ А%ти'а$"ј" је као историчар9+илозо+, ученик 5иогена киничара, пратио(лександра у његовом походу -охом Bеархове експеди#ије, командовао је краљевим бродом и помињесе у последњих година похода 1исао је за живота (лександровог, а његово дело је објављено пре 05I$,I6 % Rолео је необично и егзотично и описивао је +лору, +ауну и људе у новим пределима Rе инасачуваних +рагмената односи се на 'ндију 'змишљао је и спајао реалност са +антазијом, писаопанегиричним тоном, топлином и духовитош у "матра се да су његова дела користили 2литарх и да супреко њега продрле у вулгату и роман " њим полемишу Bеарх, "трабон и (ристобул

Пто$"м"јB о%ниваM Пто$"м"ј"виRа написао је Историја Александра чији оригинални назив незнамо 4 његовом делу сазнајемо из (ријана, а обзиром да се (ријан разликује, знамо да је 1толемејписао другачије од осталих 4н је био командант, а после !аугамеле је командовао великим трупама идобијао спе#ијалне задатке (ријан каже да је веродостојан јер је учествовао у догађајима и јер је писаопосле 0@ када је постао краљ ?гипта, а краљеви не лажу 4н је могао дати реалну слику (лександра ињеговог похода 4стаје спорно да ли се користио ?+емеридама 1исао је по се ању, а можда и узархивску грађу ;ожда је неке ствари пре утао или увеличао како би сачувао (лександров и свој углед

А!и%то*($ и+ Ка%ан@!"ј" је написао после ,6I Историј Александрови! ратова" 'мао јемање техничке задатке у рату и писао је на основу се ања и дела ранијих писа#а 1ишу и после(лександрове смрти био је веродостојнији, уз 1толемеја и доста су слични 3егов суд је био врлоповољан, аполегетичан 3егово дело је веома читано, а ако је писао око 056 користио је и 4несикрита

К$ита!# је написао Историј Александра и од ње потиче вулгата која је основа 5иодора,Sустина и 2ур#ија Uу+а cивео је у (лександрији, не знамо одакле је родом, ота# му је био 5ион из2оло+она 5оста је мистичан, не знамо време његовог живота 1исао је пре 1толемеја и (ристобула Bезнамо да ли је учествовао у походу, користио Bеарха, можда и 4несикрита и 2алистена Rолео јепривлачне детаље, необичне догађаје, чудновате обичаје и појаве =ио је реторичар и ученик "тилпона из;егаре 3егов суд о (лександру је био повољан иако су даља истраживања дала другачије резултате

Ана %а!# и+ А*@"!"B демокритова# је према сачуваним изворима приказан као прави дворскичовек који ласкањем лоше утиче на владара, иако се исти#ао непоколебљивим душевним спокојством иуздржљивош у& написао је спис #eri $asileias $4 монархији% ' његов познати ученик скептичког учења1ирон, помиње се као учесник индијског походаАна %им"н и+ Лам'%а а је написао Историј Александрови! ратова $ #raxeis Ale%sandru % која јеостала без ути#аја на тради#ијуМа!%ија и+ П"$" , брат (нтигона Sеднооког написао је &акедонск историј која је обухватала и(лександрову владавинуХа!"% и+ Мити$"н" је написао доста читано дело са неким неисторијским чињени#амаЕ3и' и+ О$инта је написао спис о (лександровој и


8/8

и слично 3егово друго дело Индике нам описује 'ндију и поморски пут којим је Bеарх пловио,обзиром да је његово дело било основа

4д (ријана се разликују 2ур#ије Uу+, 5иодор са "и#илије и 1омпеј -рогК(!?иј" Р(3 био је сенатор у време (вгуста и његових наследника Bаписао је .is/oriae

Alexandri 0a1ni у десет књига од којих су прве две изгубљене, а остале делимично сачуване Bе знамода ли су писма, #итати и разговори пренети из извора или његова измишљотина C његовом делу долази

до значаја перипатетички лик (лександра 1оредивши га са (ријаном, увек се узима (ријан каоверодостојан, а неки савремени историчари наводе да се Uу+ може узети као истинит за ве и део, али дасу поједини делови измишљени

Дио@о! %а Си?и$иј" $I век пне%, други представник вулгате, обрадио је у својој Историјској)и)лиоте2и историју (лександра, а само дело обухвата општу историју од најстаријих времена до 78године пне "матра се да је за одређени период користио само један извор, што је за dVII књигу којаговори о (лександру узет 2литарх

Пом'"ј Т!о& је римски писа# (вгустовог доба, који нам је познам само по кратком и слабомизводу Sустина сачињеном у , веку пне 'сторија (лександра Rеликог изложена је у .. ,./ и .0 књизи-рог је дао негативну слику о самом (лександру

П$(та!# и+ Х"!он"ј" $0 век пне% је описао биогра+ију (лександра Rеликог у оквиру својих 'аралелни! )ио,ра3ија Bије био ни историчар, ни +илозо+, ве моралиста кога интересује човек,његов карактер, психа, линија живота 3егово дело је неис#рпни и незаменљив извор за античко доба C

(лександровој биогра+ији и сам наводи да не жели да описује његово ратовање и подвиге, ве да опише(лександра као човека, његов карактерни лик =ележио је анегдоте& Zитира бројне пис#е& 2ористио језбирку објављених (лександрових писама 'нтересантан је и рани 1лутархов спис 4e Alexandri 0a1ni

5or/una au/ 6ir/u/e 5ва говора, реторско9епидиктичког карактера о томе да ли његов успех требаприписати сре и или његовој врлини 1лутарх га приказује као +илозо+а у ак#ији, који је допринеоширењу културе више од свих +илозо+а и говорника `та би била сре а, да није било (лександровогискуства и вештина у ратовањуe=итно је још да се у +илозо+ској школи (лександровог доба разликује %тоиM а и '"!и'ат"тиM а

helenizam - skripta

Documents