UNIVERZITET NOVI SAD

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

SUZBIJANJE KOROVA U KUKURUZU I PSENICI PRIMENOM HERBICIDA

Student: Profesor:

Branislav Stankovic 059/2009 Fm Prof. dr Branko I. Konstantinovic

Jun 2010.

Kukuruz i pšenica su najzastupljenije gajene kulture sveta. Ovaj podatak opravdava naglašeni interes hemijske industrije za istraživanjem i registracijom herbicida u ovim kulturama.

Herbicidi u kukuruzu

Iako je zbog usklađivanja propisa sa zakonskom regulativom EU iz područja

zaštite bilja, od pocetka XXI do danas povučen značajan broj herbicida (vernolat,

atrazin, cijanazin, simazin, alahlor, EPTC, te dimetenamid i metolahlor) i još veći

broj preparata na njihovim osnovama, još uvek je na tržištu za primenu u kukuruzu

prisutan velik broj herbicida. Tako je danas što u Evropi što u Srbiji na osnovi 29

aktivnih materija registrovano 107 preparata.

Kukuruz je termofilna biljka koja se seje relativno kasno (druga polovina

aprila – prva polovina maja). Kasna predsetvena priprema zemljišta eliminiše

zimsko-prolećne i većinu rano prolećnih korova. Ukoliko je u proleće slabije

nicanje i spor rast gajenih biljaka stvara se prostor za obrazovanje korovske

zajednice. Korovsku zajednicu kukuruza čine prvenstveno termofilne vrste i

višegodišnji korovi. Suzbijanje korova se može izvršiti i intenzivnim i na vreme

sprovedenim agrotehničkim merama kao i primenom herbicida. Primena herbicida

može se sprovesti pre setve, posle setve a pre nicanja i posle nicanja useva i

korova.

Kada se radio primeni herbicida, brojna su pitanja na koje treba obratiti pažnju. Tržište nam nudi veliki izbor herbicida za suzbijanje raznih vrsta korova koji se mogu kombinovati i primenjivati u određenim rokovima (pre ili posle setve, u toku vegetacionog perioda). Prvi uslov za pravilnu primenu herbicida i postizanje očekivanih rezultata je poznavanje i praćenje korovske flore svake njive. Prema zastupljenim vrstama korova treba uskladiti izbor i primenu odgovarajućih kombinacija herbicida za njihovo suzbijanje. Pored efikasnosti primenjenih herbicida, u poljoprivrednoj proizvodnji je veoma važno poznavanje njihove perzistentnosti, tj. zadržavanja ostataka u zemljištu, zbog odabira useva koji će se gajiti u plodoredu posle kukuruza. U suprotnom može doći do fitotoksičnog delovanja ostataka primenjenog herbicida na naredni usev. Uz ove, važne su i sledeće napomene za uspešnu primenu herbicida u kukuruzu:

- Usev kukuruza treba zaštiti od korova u vreme nicanja, primenom zemljišnih herbicida

- Primena herbicida u toku vegetacije kukuruza treba da bude korektivna mera

- Vreme primene herbicida treba, koliko je to moguće, uskladiti sa vremenom nicanja većine korova i sa vremenskim prilikama

- Vremenski uslovi u vreme setve kukuruza (temperatura i padavine) mogu da utiču na sporije ili brže nicanje korova i kukuruza, što utiče na efikasnost primenjenih herbicida

- Ukoliko vremenske prilike onemoguće primenu herbicida u optimalnom roku, herbicidi se mogu primeniti i posle nicanja kukuruza ali najkasnije do faze trećeg lista kukuruza. Kasnija primena zemljišnih herbicida nije preporučljiva jer može dovesti do oštećenja kukuruza

- Kombinacijom dva do tri preparata proširuje se spektar delovanja herbicida na više vrsta korova

- Manje količine herbicida primenjuju se na lakšim i peskovitim zemljištima a veće na težim i humusom bogatijim zemljištima

- Obavezno je suzbijanje korova pored puteva i obodnih površina sa kojih seme može naknadno da dospe u usev

Većina herbicida u upotrebi je prikazano u tabeli, gde su razvrstani po zajedničkim osobinama. S obzirom na to da raspolažemo s tako velikim brojem preparata može se uočiti da je na osnovi jedne aktivne materije registovan veliki broj gotovo istih preparata. Doze nisu prikazane jer su navedene u priloženom uputstvu uz kupljeni preparat.

Iako se sastav korovne flore razlikuje od njive do njive, ipak je svaka njiva zakorovljena korovnim vrstama iz skupa uskolisnih i iz skupa širokolisnih korova. Stoga treba nastojati odabirom herbicida, odnosno njihovim spektrom delovanja obuhvatiti najzastupljenije korove u njivi. Na taj će se način izbeći potreba za korektivnim tretiranjem.

Preparati koji sadrže aktivne materije označene brojevima od 1 do 7 slični su po nameni, vremenu primene i načinu delovanja. Prvih šest je iz skupa hloracetamida, dok je pendimetalin iz skupa dinitroanilina zbog čega se u primeni ponešto razlikuje od prethodnih. Namenjeni su za suzbijanje jednogodišnjih

korovnih trava (Apera spica venti, Alopecurus myosuroides, Avena fatua). Osim

trava dobro suzbijaju i neke jednogodišnje širokolisne korove. Svi se primjenjuju nakon setve, a pre nicanja. Pendimetalin se zbog svojstva fotolabilnosti može u sušnim uslovima pre setve plitko inkorporirati u tlo. Nikad ih ne primjenjujemo same. Dok nije bio zabranjen, atrazin im je bio najčešći partner za suzbijanje širokolisnih korova. Zbog toga se danas primjenjuju zajedno s terbutilazinom, koji je iz iste skupa (triazina) kao i atrazin i koji je ocenjen kao najbolja zamena za atrazin. Naime, smatra se da se terbutilazin manje ispire pa je veća verovatnoca da neće dospeti u podzemne i vode za piće, što je bilo razlogom povlačenja atrazina s tržišta. Vreme će pokazati je li to baš tako. Kombinacijom ovih herbicida u željenom odnosu s terbutilazinom može obaviti proizvođač sam ili može koristiti gotove kombinovane preparate označene brojevima od 13 do 17. Osim s terbutilazinom, mogu se kombinovati i s metosulamom (br. 18). Iako se kod slabije zakorovljenosti travama primjenjuju sami (u pre-em i ranom post-em roku), ipak herbicidima izoksaflutolu, flumioksazinu i mezotrionu (br. 11, 12, 19) kod jače zakorovljenosti popravljaju učinak na trave.

Vreme primene

Opisani herbicidi i kombinacije herbicida, osim flumioksazina, mogu se primeniti nakon setve, odnosno sve dok kukuruz ne dosegne tri lista. Važno je pri tome da korovne trave ne razviju više od tri lista jer će koren trava „pobeći“ herbicidu s površine tla, osobito u sušnim uslovima kad herbicid ne može biti usvojen korenom. Za učinak ovih herbicida vrlo su važne padavine. Najbolje je kad kiša padne neposredno nakon primene. Nakon setve, a pre nicanja protiv širokolisnih korova mogu se primeniti i preparati na osnovi linurona i flukloridona (8, 10). Iako su već dugo registrovani u kukuruzu, zbog cene i drugih razloga više se koriste u drugim kulturama (suncokret, soja i dr.). Prvobitna namena im je bila da u kombinacijama suzbijaju na atrazin otporne (rezistentne) tipove Amaranthusa I Chenopodiuma.

Klasična post-emergence (posle nicanja) primena herbicida u kukuruzu je još uvek prisutna. Čak, šta više, zahvaljujući sulfonilurea  herbicidima, sve više potiskuje primenu pre setve. Ako tome pridodamo opisanu mogućnost primene već prikazanih herbicida u ranom post-em roku, možemo zaključiti da je našu hektarski najveću kulturu s gledišta ponude herbicida moguće štititi od korova primenom samo nakon nicanja kulture i korova. Zbog činjenice da u ovom roku primenjujemo herbicide kad je to potrebno i koliko je potrebno, omogućene su znatne ekonomske i ekološke uštede. U ovom roku primene brojem preparata (36) dominira skup izrazitih sistemika (označeni br. od 21 do 24). Dikamba i 2,4-D spektrom obuhvataju velik broj jednogodišnjih i , što je posebno važno i velik broj, višegodišnjih širokolisnih korova. Dobro deluju na značajne i sve češće u kukuruzu prisutne korove kao što su čičak, ambrozija, ladolez, dr. Koriste se kao partneri sulfonilurea herbicidima i kao korektivni u slučaju kad pre em tretmanu izbegnu neki korovi (najčešće ladolez). Kao što je vidljivo iz tabele, postoje takvi već gotovi kombinovani preparati sulfonilurea herbicida i dikambe (37, 38, 40). Klopiralid i fluroksipir su takođe sistemični herbicidi, ali uskog i vrlo specifičnog spektra delovanja. Zbog navedenog i zbog cene ređe se koriste kao zasebni preparatiu kukuruzu. Češće se koriste u kombinaciji s nekim od kontaktnih herbicida (npr. bromoksinilom) koji im proširuju spektar delovanja. U tabeli su brojevima od 27 do

30 prikazane različite međusobnekombinacije sistemičnih herbicida ili su sistemici kombinovani s kontaktnim herbicidima. Kombinacije herbicida opste su dobro prihvaćene u praksi jer spektrom pokrivaju veći broj različitih korovnih vrsta i na taj način korisniku pružaju veću sigurnost u zaštiti kukuruza od korova.

Kontaktni herbicidi

Od kontaktnih herbicida najčesce se pimenjuju dva (25 i 26) na čijoj osnovi

je registrovano četiri preparata. Važnost im se ogleda upravo u mogućnosti

kombinacije s drugim herbicidima koji se primenjuju u post-em roku.. Zbog istog

mehanizma delovanja u tablici se nalazi uz mezotrion. Primenjuje se isključivo u

pre-em roku i zbog proširenja spektra moguće ga je kombinovati s drugim

herbicidima (dikambom, bromoksinilom ili foramsulfuronom). Što se tiče

sulfonilurea herbicida (31-40), do njihovog otkrica 80-ih godina proslog veka, nije

bilo moguće u kukuruzu suzbiti korovne trave nakon njihova nicanja. Ova skupina

je od kraja 80-ih godina do danas zauzela svoje mesto u suzbijanju korova u

kukuruzu. To je omogućilo naglašeniju primenu herbicida u post-em roku. Osim

tifensulfurona i prosulfurona, svi u spektru delovanja imaju najznačajnije

jednogodišnje i višegodišnje trave. Nije nevažan i njihov učinak na širokolisne

korove po čemu se međusobno i razlikuju. Međutim, ako se koriste kao osnovni

tretman, redovito se kombinuju s herbicidima koji im proširuju spektar delovanja

na širokolisne korove. Osim po spektru, razlikuju se po brzini razgradnje u tlu

(perzistentnosti). Neki od njih duže ostaju u tlu u aktivnom obliku, pa o tome treba

voditi računa kad se planira kultura koja sledi u plodoredu nakon njihove primene.

Herbicidi u pšenici

Suzbijanje korova u usevu pšenice je važna mera i sprovodi se redovno

skoro svake godine, jer korovi mogu značajno da smanje prinos i kvalitet useva. Za

suzbijanje korova u pšenici postoji širok izbor preparata i njihovih kombinacija

koje se koriste u zavisnosti od sastava korovske flore i vremena primene. Izbor

preparata treba izvršiti posle detaljnog pregleda useva i utvrdjivanja prisutnih

korovskih vrsta. Korovi u usevima gustog sklopa nisu ograničavajući faktor

proizvodnje, ali treba ih što ranije suzbijati zbog toga što kulturnoj biljci oduzimaju

prostor, svetlo i hraniva. Korovi u žitaricama dele se na: uskolisne i širokolisne:

Za jesenju primenu preporučuju se: Dicuran 80 2-3 kg/ha, Dicuran 500 FW 3-4

l/ha, Coguar 1,25-1,75l/ha, Alon forte 2-2,5 kg/ha, Alon super 2 kg/ha.

Ovi preparati suzbijaju uskolisne korove, ali imaju dopunsko delovanje na

širokolisne korove. Za proletćno tretiranje koriste se herbicidi: Dicuran 500 FW 3-

4 l/ha, Coguar 1,25-1,75 l/ha, Deherban Combi MD 4 l/ha, Deherban specijal 4

l/ha i Lentagran plus 4 l/ha.

Ovi preparati suzbijaju širokolisne korove ako se primjenjuju od početka busanja

do početka vlatanja pšenice. Za suzbijanje širokolisnih korova koriste se i

Basagran DP-P 2,5-3 l/ha, te Lontrel 418 C l/ha.

Radi proširenja spektra djelovanja poželjno je koristiti i kombinacije: Basagran

DP-P 1,5 l/ha + Starane 250 0,4 l/ha ili Grandstar 75 WG 15-20 g/ha + Starane 250

0,3-0,5 l/ha.

Zaštita od korova kod jare pšenice - od pojave trećeg lista do busanja:

Lontrel 418 C 4 l/ha, Lentagran

plus 3 l/ha, Basagran DP-P 2,5-3 l/ha, Fallow 2-2,5 l/ha, Oxytril M 1,5-2 l/ha, te od

pojave trećeg lista do pojave drugog kolenca: Starane 250 04-0,8 l/ha.

Za suzbijanje širokolisnih korova u pšenici u fazi tri lista pa do faze punog

bokorenja, mogu se primeniti preparati: Arat 0.2 kg/ha, Monosan herbi 1.5 – 2

lit/ha i Esteron 0.8 – 1.0 lit/ha i dr.

Suzbijanje korova u kasnijim fazama razvoja (do pojave zastavičara) može

se vršiti preparatima: Grodyl 20 – 40 g/ha, Granstar 15 – 20 g/ha, Sekator 0,3

kg/ha i Starane 250 E 0,8 lit/ha, sve do faze cvetanja.

Prilikom odabira herbicida voditi računa o zahtevima herbicida u pogledu

fenofaze razvoja pšenice i ječma pa ako je pšenica u fazi bokorenja mogu se

koristiti herbicidi na bazi 2,4 D, ali tempperatura treba da je iznad 5 stepeni i da ne

predstoji opasnost od mrazeva nakon primene. U ovoj fazi može se koristiti i

herbicid Lintur.

Kritični period zakorovljenosti žitarica proteže se do kraja nabusavanja, jer korovi tada konkurisu razvoju useva I smanjuju rod. Kasna zakorovljenost ometa proces žetve. Primena herbicida moguća je i nakon setve, tretiranjem nadzemnih delova korova.

I u pšenici su zastupljene otporne vrste korova Ambrosia artemisifolia, Cirsium arvense, Polygonum convolvulus. Najbolju efikasnost na ove vrste ima je Lintur 70WG, Cambio, Sekator i Granstar, a Grodyl, Starane i Sekator na Galium aparine. Ambrosia predstavlja najveći problem jer praktično, nema njive bez prisustva ambrozije. Kao termofilna biljka ambrozija niče tokom celog leta, pa je i suzbijanje otežano i veoma skupo. Veliku štetu nanosi poljoprivredi u sušnim i toplim letima. Više joj odgovaraju laka zemljišta. Jedna biljka može da proizvede 150000 semenki, a seme može da zadrži klijavost u zemljištu do 39 godina. Svaka biljka daje ogromnu količinu polena.

Što se tiče izbora herbicida za suzbijanje korova u pšenici ,identičan je izboru herbicida za ostala strna zita , te je najlakse celokupno delovanje I postojanje herbicida prikazati tabelarno.

Literatura:

- “Pesticidi u prometu u Srbiji (2009) ” – Biljni lekar, br. 2-3

- “Bilten ” novembar 2010.god - Poljoprivredna stručna služba Šabac

- “Zaštita strnih zita od korova” 03/2011 - Pss Sombor

- -www.agroklub.com

- Agropress.org.rs

- www.poljoprivreda.info

- www. psss.rs - Poljoprivredna Savetodavna i Stručna Služba Srbije

-