HermanHese

DEMIJAN

Tajanisamhteoništadrugonegodapokušamdaproživimonoštojesamoodsebehtelodaizbijeizmene.Zaštojetobilotakomnogoteško?

Dabihispričaosvojupovest,morampoizdalekadazapočnem.Kadbimibilomoguće,moraobihdasevinemunatragjošmnogodalje,dosamihprvihgodinasvogadetinjstva,paiprekonjih,usvojedalekoporeklo.

Kadpesnicipišuromane,oniobičnopostupajutakokaodasuBog,ikaodamoguponekuljudskupovestdaobuhvatecelucelcatupogledom,idajeshvate,idajetakopredstavekaodajeBogpričasamomesebi,bezikakvihvelova,poštojeonsvugdeinasvakommestu.Tojanemogu,kaoštotouopšte pesnici nemogu.Alimoja povest jemeni važnija negoli nekom pesniku njegova jer je tomoja vlastita, a ona je povest čoveka - ne nekog izmišljenog,mogućeg, nekog idealnog ili inačenestvarnog,negojednogistinskog,živogčoveka,kojijejednompostojao.Štajeupravoistinskiživičovek,tosedanassvakakoznamanjenoikada,tesezatoubijajuugomilamaljudi,odkojihjesvakidragoceni ogled prirode, koji postoji samo jedanput. Dami nismo još nešto više nego ljudi kojipostojesamojedanput,dasemožesvakiodnaspuščanimzrnomdoistasklonitisasveta,bezikakvatraga,ondanebivišeimalosmislapripovedatipriče.Ali,svakičoveknijesamoonsam,negojeonjedinstvena, sasvim osobita, u svakom slučaju važna i znamenita tačka u kojoj se pojave svetaukrštaju samo jedanput na taj način, i nikada više. Zato je povest svakog čoveka važna, večita,božanska,zatojesvakičovek,doklegodživiiispunjavavoljuprirode.izvanredanidostojansvakepažnje.Usvakomejeotelotvorenduh,usvakomepatistvorenje,usvakomeseizbaviteljraspinjenakrst.

Malonjihdanasznašta ječovek.Mnogi toosećaju, i stogaumiru lakše,kaoštoću i jaumretilakšekadbudemdokrajanapisaoovupriču.

Ja sebe nemogu nazvati znalcem. Ja sam samo tražio, i to činim i sada, ali više ne tražimpozvezdama i u knjigama, nego počinjem da osluškujem pouke kojemoja krv umeni žubori.Mojapriča nije prijatna, ona nije zaslađena i skladna kao izmišljene priče, ona odiše besmislenošću izbrkom,bezumnošćuisnom,kaoživotsvihljudikojinećevišedaselažu.

Život svakogčoveka jeputka samome sebi, pokušaj jednogaputa, nagoveštavanje jedne staze.Nijedančoveknijenikadbiopotpunoonsam,alisvakitežidatopostaneponekopotmulo,ponekojasnije, svakokakoume.Svakonosi sa sobomsvedokoncaostatke svoga rođenja, sluz i ljušturujednogprasveta.Ponekonepostanenikadčovek,većostaježaba,ostajegušter,ostajemrav.Ponekojegorečovek,adoleriba.Alisvako jehitacprirodeuperenkačoveku.Svimanamajezajedničkoporeklo,majkenaše, svimipotičemo iz istogždrela;ali svako,kaopokušaj ihitac izdubina, težisvojojvlastitojsvrsi.Mimožemorazumetijedandrugog,alisvakoodnasmožedaprotumačisamosebesamog.

IDVASVETA

Počinjem svoju povest jednim doživljajem iz vremena kad sam imao deset godina i išao ulatinskuškoluunašojvarošici.

Mnogoštamituodišeususret,idiramidušubolomiprijatnomjezom:mračnekaoisvetleulice,kućeizvonici,otkucajičasovnikailjudskalica,sobepunezgodneitopleudobnosti,sobepunetajneiduboke strave od utvara.Miriše na toplu zbijenost, na bele zečeve i služavke, na domaće lekove isuvovoće.Dvasvetasusetamopreplitala,sadvapoladopiralisudaninoć.

Jedansvetjebioočinskakuća,alijeonbiočakjošuži,obuhvataojeupravosamomojeroditelje.Tajsvetmijebiovelikimdelomdobropoznat,izvaosemajkaiotac,zvaoseljubavistrogost,uzoriškola.Usastavtogsvetajeulazioblagisjaj,jasnoćaičistota,tujebilocarstvokrotkihprijateljskihgovora, opranih ruku, čistog odela, dobrog vladanja. Ovde je pevana jutarnja molitva, ovde sesvetkovaoBožić.Utomsvetubilojepravihlinijaiputevakojisuvodiliubudućnost,bilojedužnostii krivice, nemirne savesti i ispovesti, praštanja i dobronamernih odluka, ljubavi i poštovanja,biblijskihreči imudrosti.Togasvetamoraosečovekdržati,padamuživotbudejasaničist, lepiuredan.

Drugi,pak,svetpočinjaojevećusrednašerođenekućeibiojepotpunodrukčiji,dahmujebiodrukčiji, obećavao je i iziskivao drukčije. U tom drugom svetu bilo je služavki i šegrta, priča oavetinjamaisablažnjivihrekla-kazala,tujebilašarenabujicagorostasnih,primamIjivih,strahovitih,zagonetnih pojava, stvari kao što su klanica i tamnica, pijanice i džandrljive žene, steone krave,popadali konji, priča o provalama, umorstvima, samoubistvima. Svih tih lepih i groznih, divljih isvirepih stvari bilo jeunaokolo,uobližnjojulici, uobližnjojkući.Policajci i skitnice jurili suposvetu,pijanicesutuklesvoježene,čoporimladihdevojakakuljalisupredvečeiztvornica,stareženesumogledaomađijajučovekaidaganačinebolesnim,razbojnicisustanovalipošumama,palikućesu hvatali žandarmi - svugde je tekao imirisao ovaj drugi, žestoki svet, svugde samo ne u našimsobama,gdesubilimajka iotac. I to jebilovrlodobro.Divno je tobilošto jeovdekodnasbilomira, reda ispokojstva,dužnosti ičistesavesti,praštanja i ljubavi-adivnoi tošto jebilo isvegaonogdrugog,svegaglasnogioštrog,tmurnoginasilnog,odaklesejednimskokommoglopobećidomajke.

Anajčudnije je bilo to što su seoba ta svetagraničila jedan s drugim, što subila bliska jedandrugom! Na primer, naša služavka Lina, kad bi uveče pri molitvi sedela u trpezariji kraj vrata isvojimjasnimglasompevalapesmusnamazajedno,sopranimrukamaspuštenimnaravnouglačanukecelju,ondajeonasasvimpripadalaocuimajci,nama,svetlomeipravome.Odmahpotom,ukujniiliušupi,kadbimipričalapričuočovječuljkubezglave,ilikadbisekodmesaraumalojprodavnicisvađala sa ženama iz susedstva, bila bi onda druga, pripadala bi drugom svetu, bila bi opkoljenatajnom.Itakojebilosasvačim,aponajvišesamnomsamim.Jasam,naravno,pripadaosvetlomeipravomesvetu,biosamdetesvojihroditelja,alikudgodbihupraviookoiuvo,svugdejebiloonogdrugog,pa i ja samživeoudrugom,madami je čestobivalo tuđe i neprijatno,madabime tamoredovno spopadala nemirna savest i strah. S vremena na vreme, čak, živeo bih ponajradije uzabranjenom svetu, i često bi povratak u svetlo -ma kako bio potreban i dobar - bio gotovo kao

povratak u manje lepo, u dosadnije i više pusto. Ponekad sam znao: moj cilj u životu bio je dapostanemonakavkaoštosumojotacimati,onakosvetaoičist,iznaddrugih,ipridržavajućiseredakaooni.Alidotle jeputbiodalek,dotle semoraloodsedetipoškolama, iučiti, izdržavatiprobe ipolagati ispite,aput jesvagdavodioporeddrugog, tamnijegsveta, ilikrozanj, inijebilonimalonemogućedasekodnjegaostaneiunjemuutone.Postojalesupričeoizgubljenimsinovima,kojimase to desilo, i ja sam ih strasno čitao.U njima je povratak ocu i dobru bio svagda veličanstven idonosiojespasenje, tesamjaapsolutnoosećaodaje jedinotopravo,dobroipoželjno.Prisvemutome,onajdeopričekojiseodigravaomeđuzlimaipropalima,biojemnogoprimamljiviji;i,dasesmelorećiipriznati,ponekadjebilaupravočistaštetaštosezabludelipokajaoištojeponovonađen.Alisetonijekazivalo,anijesenimislilo.Samosenekakojavljalo,kaonaslućivanjeimogućnost,sasvimnadnu,uosećanju.Kadsamzamišljaođavola,mogaosamgasasvimlepozamislitidolenaulici,prerušenogilionakvogkakavje,ilinagodišnjemvašaru,iliunekojkrčmi,alinikadkodnasukući.

Mojesestresusetakođeubrajaleusvetaosvet.Kaoštomisečestočinilo,onesuusuštinibilebliže ocu i majci, bile su bolje, moralnije, manje grešne nego ja. One su imale mana, bivale suneuljudne,ali, činilomise, tonije išloveomaduboko, tonijebilokaokodmene,gde jedodir sazlimpostajaočestotakotežakimučan,gdejetamansvetbiomnogobliži.Isestrejevaljalo,kaoiroditelje,čuvatiipoštovati;ikadbihsesnjimapozavadio,nalaziobihpotompredsvojomrođenomsavešću da sam rđav, da sam zametnuo sam kavgu, i da moram moliti za oproštaj. Jer su se usestrama vređali roditelji, ono što je dobro i što deli naloge. Bilo je tajni koje sammogao delitimnogopresanajraspuštenijimmangupomnegolisasvojimsestrama.Ulepedane,kadbibilosvetlo,i kada bi savest bila u redu, tada bi često bivalo divno igrati se sa sestrama, biti s njima dobar iuljudan, i videti samoga sebe u valjanoj, plemenitoj svetlosti. Takomora da se neko oseća kad jeanđeo!Tojebilonajuzvišeniještosmoznali,imismozamišljalikakojeslatkoidivnobitianđeo,opkoljensvetlimzvukomimirisomkaoBožićisreća.O,kakoseretkodospevalodotakvihčasovaidana!Čestobihpriigri,pridobrim,nevinim,dopuštenimigramabivaoobuzimanstrašćuižestinom,štobisestramabilonepodnošljivo,štobidovodilodosvađeinesreće;ikadbimetadaspopaognev,postajaobihužasan, činiobih ikazivao stvari čiju samgnusobu, jošdokbih je činio i izgovarao,osećao duboko i kako me sažiže. Tada bi dolazili rđavi, mračni časovi kajanja i smrvljenosti, apotombolnitrenutakkadbihmoliozaoproštaj,apotomopetsvetaozrak,mirna,zahvalnasrećabeznesuglasica,začasoveilitrenutke.

Išaosamulatinskuškolu;sinpredsednikaopštineisinvrhovnogšumarabilisuumomerazredu,inavraćalisupokatkadkmeni;tosubilidivljidečaci,aliipakpripadnicidobrog,dopuštenogsveta.Pri svem tom, bio samu bliskimodnosima sa dečacima iz susedstva, đacimaosnovne škole, kojesmoinačeprezirali.Sjednimodnjihmoramdazapočnemsvojupriču.

Jednogslobodnogpopodneva-teksambionavršiodesetugodinu-tumaraosamsdvadečakaizsusedstva.Utomenamsepridružijedanveći,nekisnažanisurovderanskoroodtrinaestgodina,đakosnovne škole, sin jednogkrojača.Otacmu je bio pijanac, i cela porodica bila je na rđavuglasu.Franja Kromer bio mi je dobro poznat, plašio sam ga se, i nije mi se svidelo kad nam se sadpriključio. Ponašao se već kaomuškarac, i u hodu i načinu govora podražavao jemlade fabričkemomke.Podnjegovimvođstvomsiđosmoporedmostanaobalu,isakrismoseodsvetapodprvimlukomnamostu.Uskaobalaizmeđuzasvođenogćuprijinogzidaivodekojajelenooticala,bilajeprekriljena samim otpacima, olupinama i starudijama, zamršenim svežnjevima zarđale gvozdenežice,idrugimsmećem.Pokatkadbisetunalazileiupotrebljivestvari;podvođstvomFranjeKromeramoralismopretražiti jedandeoobale, ipokazatimuštasmonašli.Onbi to tada ilistrpaousvoje

džepoveilizavitlaouvodu.Naredionamjedapazimonemalitustvariodolova,mesingailikalaja,pa je sve to,kao i jedan stari rožani češalj, potrpaokod sebe.Unjegovomdruštvuosećao samseveomapotišten,nesamozatoštosamznaodabimimojotac,kadbitosaznao,zabraniodasnjimopštim,nego iz strahaod samogaFranje.Bilomi jemilo što je gledaonamenekao i nadruge ipostupaosamnomkaoisostalima.Onjezapovedao,amismoslušali;kaodajetobiostariobičaj,madasamsnjimbioprviputzajedno.

Najzad posedasmo na zemlju, Franja pljunu u vodu, i izgledaše kao kakav čovek kako je biokrezub,pljuvaojekrozprazninumeđuzubima,ipogađaojekudgodjehteo.Zapodenuserazgovor,idečaciudarišeuhvalisanjeirazmetanjesvakojakimđačkimpodvizimainestašlucima.Jasamćutao,alisamseplašiodaćuupravotimćutanjempastiuočiinavućinasebesrdžbuKromerovu.Mojasuseobadrugaodsamogpočetkaodbilaodmene,iprešlasunanjegovustranu;jasambiomeđunjimatuđinac,iosećaosamdaihmojeodeloiponašanjeizazivaju.Kaođakalatinskeškoleigospodičića,bilojenemogućedameFranjamoževoleti,aonadrugadvojica,tosamdobroosećao,odreklabimeseiostavilanacedilučimbitoustrebalo.

Najzad iz čistog straha, započnem i ja da pričam. Pronađoh neku veliku pustolovinu, čijimjunakomnačinihsebe.Ubaštikrajvodenicenauglu-pričaosam-ukraosamnoćusjednimdrugomčitavdžakjabuka,itoneobičnih,negosamihcarevkiizlatnihparmenki,najboljevrste.Izopasnostiovogačasa,pobegaosamutupovest,aizmišljanjeipričanjeteklomijeglatko.Adanebihodmahprestao,idasenebihmoždazapleouneštojošgore,upotrebiosamsvusvojuveštinu.Jedanodnas-pričaosam-moraojejednakodačuvastražu,dokjedrugibionadrvetuistresaojabuke,adžakjebio tako težakda smoganaposletkumorali opet da otvorimo i da ostavimopolovinu; ali smo seposlepolasatavratiliponovo,iuzelismoiove.

Kadsamdovršionadaosamsedaćemibarioleodobravati;nakrajusamsebiozagrejaoiopiomaštanjem. Obojica mlađih ćutala su čekajući, ali me Franja Kromer pogleda prodorno, upolažmirkajućiočima,izapitapretećimglasom:

-Jelitoistina?-Naravno.-Daklečistaistina?-Da,čistaistina-tvrdiosamprkosno,gušećiseodstraha.-Možešlisezakleti?Veomaseuplaših,alismestarekoh:da.-Ondakaži:Takomiovogaionogasveta.Ponovih:-Takomiovogaionogasveta.-Palepo-izustiononda-iokreteseodmene.Pomislihdajestimstvaruredu,izaradovahsekadseonuskorodižeiuputinatrag.Kadsmobili

namostu,jabojažljivoprimetihdasadmoramkući.-Tonijetakohitno-smejaoseFranja-tamiidemoistimputem.On je lagano lunjaodalje, a ja se nisamusuđivaodaumaknem; ali je ondoista išaoputemka

našoj kući.Kad smo stigli tamo, kad sam ugledao našu kapiju i debelimesingani zvekir, sunce uprozorimaizaveseusobimojemajke,jadubokoodahnuh.O,povratakkući!O,lepi,blagoslovenipovratakdomu,usvetlost,umir!

Kadbrzootvorihvrataiušunjahseunutra,spremandaihzalupimzasobom,FranjaKromerseugura za mnom. U hladovitom, mračnom, popločanom hodniku, koji je dobijao svetlost samo izdvorišta,stajaojeonkrajmene,držaomezamišicuiizustiolagano:

-Ej,ti,nemojdasetakožuriš!Jagapogledahuplašeno.Biomijeobuhvatiorukučvrsto,kaogvožđem.Razmišljaosamštalije

onmogaonaumiti,idanećemoždadamezlostavlja.Kadbihsadviknuo,misliosam,viknuoglasnoižestoko,dalibitadanekoodozgosišaodovoljnobrzodamespase?Alisetogaokanuh.

-Štaje-zapitah-štahoćeš?-Nemnogo.Moramsamodatejošneštoupitam.Druginetrebatodačuju.-Tako?Paštadatijoškažem?Moramgore,znašvaljda.-Tatiznaš-rečeFranjatiho-čijijevoćnjakukrajvodenicenauglu.-Neznam.Činimi,sevodeničarev.Franjaobavirukuokomeneiprivučemesasvimuzase,takodamumoradohiznajbližeblizine

dagledamulice.Očisumubilezle,osmehivaosezlobno,alicemujeizražavalosvirepostimoć.-Da,dečko, ja timogurećičiji jevoćnjak.Javećodavnaznamdasu jabukepokradene,a isto

takoznamdajetajčovekrekaokakoćedatidvemarkeonomekojimukažekojepokraovoće.-Zaimeboga-uzviknuh-valjdamutinećešništareći?Osećaosamdabibilobeskorisnopozivatisenanjegovočastoljublje.Onjebioizdrugogasveta,

zanjegaizdajanijebilazločin.Tosamosećaojasno.Utimstvarimaljudiizdrugogasvetanisubilikaomi.

-Ništareći-nasmejaseKromer.-Dragiprijatelju,mislišlitidajakujemlažnenovce,damogusamsebidanačinimdvodinarke?Jasampukisiromah,janemambogatogocakaoti;iakomogudazaradimdvemarke,moramihzaraditi.Moždaćeondatiiviše.

Onmenajedanput ispusti.Naškućni tremnijevišemirisaona spokojstvo ibezbednost, svet serušiookomene.Onćemepotkazati,jasambiozločinac,kazaćesetoocu,moždaćečakipolicijadoći.Svestrahotehaosapretilesumi,sveružnoiopasnopodigloseprotivmene.Dajanisamuopštekrao,tonijebiloniodkakvogznačaja.Osimtoga,zakleosamse.Božemoj,božemoj!

Suzemiudarišenaoči.Osećaosamdasemoramotkupiti, iuočajanjustadohdapremećemposvimsvojimdžepovima.Nijabuke,niperoreza,ničegtunijebilo.Tadaminaumpademojsat.Tojebiostarisrebrnčasovnik,ionnijeradio,nosiosamgasamoonako.Poticaojeodnašestaramajke.Jagabrzoizvukoh.

-Kromere-rekoh-slušaj,nemorašmepotkazati,tonebibilolepoodtebe.Poklonićutisvojsat,pogledaj;nažalost,drugoništanemam.Možešgauzeti,srebrnje, imašinerijajedobra,imasamonekumalumanu,morasepopraviti.

Onseosmehnuiuzesatusvojuvelikušaku.Japogledahutušaku,iosetihkakojesurovaikakojepremamenijakoneprijateljskiraspoložena,kakosepružiladaščepamojživotimir.

-Srebrnje-izustihbojažljivo.-Pljujemjanatvojesrebroinatvojstarisat-rečeonsdubokimpreziranjem.-Dajgasamna

opravku!-Ali,Franjo-uzviknuhdršćućiodstrahadaonneodjuri. -Tapričekajmalo!Uzmisat!Onje

doistaodsrebra,kunemtise.Ajanemamništadrugo.Onmepogledahladnoiprezrivo.-Dakle,znaškomesamseuputio.Ilimogutodakažemipoliciji,stražarapoznajemdobro.Onseobrnudapođe.Jagazadržahzarukav.Tonijesmelodabude.Mnogobimimilijebiloda

umremnegodapodnesemsvetoštobinastupiloakobionovakootišao.-Franjo-preklinjaosampromukaooduzbuđenja-nepravigluposti!Tojesamošala,zarne?-Dabome,šala,alitemožeskupostati.-Parecimi,Franjo,štatrebadaradim!Učinićusve!

Onstadedamemerisvojimžmiravimočima,inasmejaseopet.-Amanepraviseglup-rečeontobožedobroćudno.-Tiznaštačnoštativaljačiniti,kaoija.Ja

mogudazaradimdvemarke,anisambogatčovekdaihmogubaciti,toznaš.Atisibogat,imaščaksat.Trebasamodamidašdvemarke,ondajesveuredu.

Shvatiosamtulogiku.Alidvemarke!Tojezamenebilotolikomnogoinedostižnokaodeset,kaosto,kaohiljadumaraka.Nisamimaonovaca.Postojalajejednakasicazaštednju,kojajestajalakodmojematere, i u njoj je bilo nekolikodesetparaca i petparaca sakupljenihprigodom stričevihposetaiusličnimprilikama.Inačenisamimaoništa.Uonodobanisamjošdobijaodžeparac.

-Nemamništa-rekohtužno.-Nemamnimalopara.Alićutizatosvedati.ImamjednuknjiguoIndijancima,ivojnike,ikompas.Sadćugadoneti.

Kromerusamozadrhtašenjegovadrska,zlausta,ipljununapod.-Nezanovetaj-rečeonzapovednički.-Svojedrangulijemožešzadržati.Kompas!Nemojdame

sadjošnaljutiš,čuješli-idajminovac!-Alijaganemam,janikadnedobijamnovac.Paštajatumogu?-Ondaćešmidonetisutradvemarke.Čekamteposleškoledolenatrgu.Asadgotovo.Akone

donesešnovac,videćešveć!-Jeste,aliodakledaganabavim?Gospodebože,kadnemamništa.-Imadostanovcakodvasukući.Tojetvojastvar.Dakle,sutraposleškole.Ikažemti:akogane

doneseš...Onmidobacistrahovitpogled,pljunujošjedanput,iiščezekaokakvasenka.Nisammogaodasepopnemgore.Životmijebiorazoren.Pomišljaosamdapobegnem,idase

nikadvišenevratim, ilida seudavim.Ali tonisubile razgovetne slike.Sedohumrakunanajnižibasamak našeg domaćeg stepeništa, zgrčih se sav, i predadoh se nesreći. Lina, silazeći dole skotaricompodrva,zatečemekakoplačem.

Zamoliosamjedagoreništanekaže,iotišaosamtamo.Desnoukrajstaklenihvratavisioješeširmogaoca isuncobranmojemajke.Zavičaj inežnoststrujalisumiususret izsvih tihstvari,mojesrce ih je pozdravljalo preklinjući i zahvalno, kao što bludni sin pozdravlja prizor i miris starihdomaćihodaja.Alisvetonijesadvišebilomoje,svejetobiosvetaoočevimajčinsvet,ajasam,obrvan krivicom, bio duboko utonuo u tuđu bujicu, zapleo se u pustolovinu i greh; pretio mi jeneprijatelj, a čekali sumeopasnost, strah i sramota.Šešir i suncobran, lepi stari pododpeščanogkamena,velikaslikaiznadškrinjeutremu,aunutraizsobeglasmojestarijesestre- tojesvebilodraže,nežnijeidragocenijenegoikada,alitonijevišebiloutehaiobezbeđenodobro,tojebilosvesamoprebacivanje.Sve tonijebilovišemoje, janisammogaouzimatiudelau tojvedrini i tišini.Nosio samna svojimnogama blato, koje nisammogao da izbrišemo asuru; uneo sam sa sobomsenke,okojimasvetizmogadomanijeništaznao.Kolikosamtajnivećbioimao,kolikozebnjealijesvetobiloigračkaišalapremaonomeštosamdanasuneosasobomuoveodaje.Sudbajejurilazamnom,zamnomsu sepružale rukeodkojihmenimajkanijemoglazaštititi, zakojeonanijesmeladasazna.Dalijemojzločinbiokrađaililaž(zarsenisamlažnozakleoovimionimsvetom?)-tojebilosvejedno.Mojgrehnijebioovoiliono,mojgrehjebiotoštosamđavoludaoruku.Zaštosampošaosnjim?ZaštosamslušaoKromeraboljenegoikadasvogaoca?Zaštosamizmisliopričuoonojkrađi,zaštosamserazmetaozločinimakaodasutojunačkadela?Asadmejeđavodržaozaruku,sadjeneprijateljstajaozamnom.

Zatrenutaknisamvišeosećaostrahodsutrašnjice,negopresvegaužasnuizvesnostdaodsadmojput vodi sve dalje nizbrdo i umrak. Osećao sam jasno damome prestupumoraju sledovati noviprestupi,dajemojapojavameđusestrama,dajemojpozdravipoljubacroditeljimalaž,dasasobom

nosimsudbuitajnukojusamodnjihkrio.Zatrenutaksinuumenipoverenjeinadadoksamposmatraošeširsvogoca.Damusvekažem,da

primim na sebe njegov sud i njegovu kaznu, i da ga načinim svojim poverenikom i spasiteljem.Došlobisamoispaštanjekakvosamčestopodnosio,jedantežak,gorakčas,teškaipokajničkamolbazaoproštaj.

Kakojetoslatkozvučalo!Kakojebilolepoiprimamljivo!Aliništaodtoganijemoglodabude.Znaosamda tonećuučiniti.Znaosamdasad imamtajnu,krivicu,kojusamsamsamcitmoraodaispijemdodna.Moždasambašsadabionaraskrsnici,moždaćubašodovogačasapripastizanavekrđavom, deliti tajne sa zlikovcima, zavisiti od njih, slušati ih, morati da postanem njima ravan.Izigravaosamčovekaijunaka,sadsammoraodasnosimonoštoiztogaproističe.

Bilomijemiloštosemojotac,kadsamušao,zadržaonamojojmokrojobući.Tojeodstranilopažnju,tenijeprimetioonoštojebilogrđe,ajasamsmeodapodnosimprebacivanje,zakojesampotajnozamišljaodasetičeonogdrugog.Pritomjeumenikresnulojednoneobičnonovoosećanje,zlo i razdiruće osećanje puno trnja: osećao sam nadmoćnost prema svome ocu! Osećao sam, zatrenutak,izvesnopreziranjezbognjegovogneznanjanjegovagrdnjazbogmokreobućečinilamisesitničarska.Kadbitiznao,misliosamiizgledaosamsebikaozlikovackogasuizvelinasaslušanjezbogjedneukradenezemičke,dokbionimaodapriznaubistva.Tojeosećanjebiloružnoiodvratno,alijebilojakoiimalojedubokudraž,iprikivalomejezamojutajnuizamojukrivicučvršćenegosvakadrugamisao.Možebiti,misliosam,dajevećsadKromerotišaoupoliciju,ipotkazaome,inadamnomsesvodioluja,dokmeovdesmatrajuzamalodete!

Odcelogtogdoživljaja,kolikojedovdeispričan,ovajtrenutakbiojeonoštojeznačajnoištoostaje.Tojebioprviprocepuočevojsvetosti,tojebioprviusekustubovenakojimajepočivaomojdetinjiživot, ikojesvakičovek,prenegoštouspepostationsam,moranajpredaporuši.Iztakvihdoživljaja,kojenikonevidi,sastavljenajeunutrašnjabitnalinijanašesudbine.Takavusekaprocepponovozaraste,zalečiseizaboravi,aliunajskrivenijojodajionidalježiviikrvari.

Ja samse samzgroziood tognovogosećanja,odmahpotomhteosamsvomeocuda izljubimnoge,idaizmolimodnjegaoproštaj.Aličoveknemožedaizmoliništaštojebitno,atodeteosećadubokoiznadobro,istokaosvakimudrac.

Osećaosampotrebudarazmišljamosvojojstvari,damislimosutrašnjimputevimaalitonisamdospeo.Celevečeri zadavalomi jeposla jedino toda sepriviknemnapromenjenivazduhunašojsobizasedenje.Časovniknaziduisto,Biblijaiogledalo,policasknjigamaislikenaziduopraštalisuseistovremenosamnom,imoraosam,sasrcemkojeseledilo,daposmatramkakomojsvet,mojdobar,srećanživot,postajuprošlost,ikakoseotkidajuodmene;moraosamdaosetimkakosamsnovim korenjem, žednim soka, ukopan i čvrsto zadržavan napolju umraku i tuđini. Prvi put samokušaosmrt,asmrtprijagorko,jerjeonarađanje,jerjeonastrahizebnjaodužasnogobnavljanja.

Biosamveseokadsamsenajzadnašaousvojojpostelji!Pretoga,kaoposlednjavatraučistilištu,prešla je preko mene i večernja molitva, i uz nju smo otpevali pesmu, koja se ubrajala u mojenajmilijepesme.Ah,janisampevaosmojima,isvakitonbiojezamenežučiotrov.Nisamsemoliosmojimakadjemojotacizgovaraoblagoslov,akadjezavršio:Budisnamasvima!,ondamejedantrzaj otkide iz toga kruga.Milost božja bila je sa svima njima, ali ne više samnom. Otišao samohladneoidubokozamoren.

Upostelji,poštosamnekovremeležao,poštosumetoplotaiskrovitostopkolilispunoljubavi,srcemiustrahustadedabludijošjedanputunatrag,ida,obrvanoplašnjom,lepršaokoonogštojeprošlo.Mojamajkamijekaouvekkazalalakunoć,korakjojjejošodjekivaousobi,svetlostnjenesvećeplamtelajejošurascepuodvrata.Sad,misliosam,sadćejošjedanputdasevrati-osetilaje-

daćemipoljubaciupitaće,upitaćemilostivoispunoobećanja,itadaćumoćidazaplačem,tadaćemiserastopitikamenugrlu,tadaćujeobgrlitiirećijoj,iondaćebitidobro,ondajetuspas!Ikadasevećrascepodvratazamračio,jasamjošnekovremeosluškivao,imisliosamdasetomora,moradesiti.

Potom se vratih na stvar, i pogledah svome neprijatelju u oči. Video sam ga jasno, jednim jeokombiozažmurio,ustasumusesurovosmejalaidoksamgaposmatraoiusebigutaoonoštojeneminovno, on je postajao veći i ružniji, i njegovo zlo oko sevalo je đavolski.Bio je pripijen uzmenedoknisamzaspao,alitadanisamsanjaoonjemunitiodanašnjici,negosamsanjaokaodasevozimočamcem, roditelji i sestre i ja, a svudaunaokolocarovalo je spokojstvo i sjaj,kaoudaneodmora.Probudiosamseusrednoći. Još samosećaoukusblaženstva, još samvideokakosebeleletnjehaljinemojihsestarasvetlucajunasuncu,iizsvograjapadohnatraguonoštojebilo,iopetsenađohnaspramneprijateljasazlimokom.

Ujutru,kadmojamajkažurnouđeiviknudajevećkasno,izaštojošležimupostelji,izgledaosamrđavo;kadonazapitadaliminijedobro,stadohdapovraćam.

Činilomisedajetimeneštodobijeno.Veomasamvoleodamalopoboljevam,idasmemceloprepodnedaostanemuposteljinačajuodbelerade,daslušamkakomatiuspremaupobočnojsobi,ikakoLinanapoljuutremudočekujemesara.Prepodnebezškolebilojeneštočarobno,ikaoizbajketada bi sunce poigravalo u sobi, i to nije bilo ono isto sunce protiv kojega su se u školi spuštalezelenezavese.Alidanasnitonijeprijalo,izvučalojenekakolažno.

E,dasamumro!Alisambiosamomaloslab,kaovećvišeputa,atimenijebiloništapostignuto.Tomejezaštitiloodškole,alimeniukomslučajunijezaštitiloodKromera,kojimejeujedanaestčasovaočekivaona trgu.Amajčina ljubaznostnijemiovogaputadonosilautehubila jedosadna ibolelameje.Uskorosamseponovonapraviokaodaspavam,irazmišljaosam.Ništanijepomoglo,morao samu jedanaest sati da budemna trgu. Stoga u deset sati ustadoh lagano, i rekohdami jelakše.Kazašemi,kaoobičnou takvimslučajevima,damoramilida legnemopetupostelju, ilidaidemposlepodneuškolu.Rekohdaćuradoićiuškolu.Biosamnapravioplan.

BeznovacanisamsmeodaodemKromeru.Moraosamdasedokopammalekasicezaštednju,kojajebilamoja.Unjojnijebilodovoljnonovaca,tosamznao,niizdalekadovoljno;alijeipakbilonečeg, a neka slutnja mi je govorila da je nešto bolje nego ništa, i da se Kromer mora barumilostiviti.

Bilomijemučnonadušikadsamseučarapamaušunjaousobusvojematere,iiznjenogpisaćegstolaizvadiosvojukasicu;alitakomučnokaoonojučerašnjenijebilo.Lupanjesrcamejegušilo,inije mi bilo bolje kad sam dole na stepenicama, pri prvom pretraživanju, našao da je kasicazaključana. Provalio sam je vrlo lako, trebalo je samo probiti tanku limenu pregradu; ali jeprobijanjebolelo: tek sam timebio izvršiokrađu.Dotle sam izoblapornostiuzimaokrišomsamošećerivoće.Aovosadjebiloukradeno,madajetobiomojvlastitinovac.OsetiosamkakosamseopetzakorakpribližioKromeruinjegovomsvetu,kakose lepoidenadolestopupostopu, i tomesamstaoprkositi.Sadnijevišebiloputaunatrag,pamakarmeivragodneo.Izbrojaosamustrahunovac,ukasici jezvečalokaoda jebilapuna,a sadu rucibilo jebednomalo.Svegašezdesetpetpfeniga.Jasakrihkasicuudonjitrem,ponesohnovacustisnutojruci,iizađohizkuće,drukčijenegoštosamikadaizašaokrozovukapiju.Nekoodozgodoviknuzamnom,kaoštomiseučini;jasebrzoudaljih.

Imao sam jošdostavremena.Tumarao samokolišnimputevima,krozulice izmenjenoggrada,podoblacimakakvenisamnikadvideo,poredkućakojesumegledale,iporedljudikojimasamsečiniopodozriv.Uzputmipadenaumkakojejedanmojškolskidrugnašaojedanputnastočnomtrgu

talir.Radobihsebiopomoliobogudaučiničudoidaudesidaijanađemnovac.Alinisamvišeimaopravanamolitvu.Aiutomslučaju,kasicanebipostalaponovočitava.

FranjaKromermejespazioizdaleka,alimijeprilaziosasvimlagano,ičinilomisedanameneneobraćapažnju.Kadmisepribliži,dademizapovedniznakdapođemzanjim,ikrenumirnodalje,ne osvrćući se ni jedan jedini put, niz Slamnu ulicu i preko peščanogmosta, dok ne zastade kodposlednjih kuća pred jednom novom građevinom. Tamo se nije radilo, zidovi su stajali goli, bezvrataiprozora.Kromerseobazreokosebe,uđekrozvrata,ajazanjim.Onstadeizazida,dademiznakdamupriđem,ipružiruku.

-Jesilidoneo?zapitaonhladno.Ja izvadih stisnutu ruku izdžepa, i prosuh svojnovacnanjegovupljosnatu šaku.Onga jebio

izbrojaojošprenegoštojeposlednjipetoparacodzvonio.-Toješezdesetpetpfeninga!-rečeonipogledaumene.-Da izustihbojažljivo.To je sve što imam, suviše jemalo,znamdobro.Ali to je sve.Nemam

više.-Držao samda si pametniji - negodovao je onprekorevajućime skoroblago. -Među časnim

ljudimatrebada jesveuredu.Ja tinećuništauzetištonijepravo, toznaš.Uzminatrag tajnikleninovac,evoga!Onajdrugi-tiznaško-nepokušavadasecenkasamnom.Onplaća.

-Alijanemam,nemamviše.Tojemojakasicazaštednju.-Tojetvojastvar.Alinećudateunesrećim.Dužansimijošmarkuitridesetpetpfeninga.Kadću

ihdobiti?-O,dobićešihizvesno,Kromere!Sadaneznam,moždaćuuskoroimativiše,sutrailiprekosutra.

Pavaljdarazumešdatonemogukazatisvomeocu.-Tomeseništanetiče.Janisamodonihkojihoćedatinaškode.Tajabihmogaodaimamsvoj

novacjošpreručka,vidišli,ajasamsiromašan.Tiimašnasebilepoodelo,idobićešzaručakdajedešneštoboljenegoja.Alinećuništareći.Jaćusasvojestranemalodapričekam.Prekosutraćutizviznuti,poslepodne,iondaćeštodovestiured.Tiznaškakojazviždim?

Onzviznupredamnom;čestosamslušaotajzvižduk.-Da-rekohznam.Onode,kaodanisambioijasnjim.Međunamaobavljenjeposao,ništaviše.

Verujemdabimejoš idanaszaplašioKromerovzviždukkadbihga iznenadaponovočuo.Odtoga dana čuo sam ga često, i činilo mi se da ga čujem uvek i stalno. Nije bilo nijednogmesta,nijedneigre,nijednograda,nijednemisligdenijedoprlotozviždanje,kojemejenačinilozavisnim,kojejesadbilomojasudba.Čestosambivaounašojmalojgradini,kojusamveomavoleo,ublaga,raznobojnajesenjapopodneva,inekakavčudnovatnagonteraomejedaseponovoigramdečačkihigara iz ranijegdoba; izigravaosamunekurukudečkakoji jebiomlađiodmene,koji je jošbiodobar i slobodan,nevin i zaštićen.Ali posred te igreodjeknuobimiodnekudKromerovzvižduk,uvekočekivan,aliipakiznenadaniužasnouzbudljiv,ipresekaobinit,razoriouobrazilju.Tadabihmoraodapođem,moraobihdaidemzasvojimmučiteljemporđavimiružnimmestima,moraobihdamupolažemračunidasepodvrgavamopominjanjuzanovac.Sveje to trajalomoždanekolikonedelja, ali semeni činiloda su togodine,da je tovečnost.Retkokadbih imaonovaca,peticu iligroš,kojibibioukradensakuhinjskogstolakadbiLina tamoostavilakotaricu sapijace.Svakogputa bi me Kromer grdio i obasipao preziranjem; ta ja sam hteo da ga prevarim i da ga lišimnjegovogzasluženogprava,tajasamgapotkradao,tajasamgaunesrećivao!Retkokaduživotumijenevoljaprišlatakoblizuksrcu,nikadanisamosećaovećubeznadežnost,većuzavisnost.

Kasicuzaštednjubiosamnapuniotantuzima,iostaviojeponovonasvojemestonikosenijezanjuraspitivao.Aliseitomoglosvakogdanadasručinamene.JošvišenegoodKromerovasurovazviždanja, plašio sam se često odmatere, kad bimi lagano pristupila - ne dolazi li dame pita zakasicu.

Poštosamsemnogoputapredsvojimđavolompojaviobeznovaca,počeojeondamenadruginačinkinjiiiskorišćuje.Moraosamdaradimzanjega.Trebalojedaonobavinekeposlovezasvogaoca,pasamjamoraodaihsvršavamumestonjega.Ilibiminarediodaizvedemneštotegobno-dapo deset minuta skačem na jednoj nozi, ili da nekom prolazniku zadenem za kaput kakav komadhartije.Usnovimamnogihnoćinastavljaosamtomučenje,iležaosamuznojuodmore.

Nekovremesampoboljevao.Povraćaosamčestoilakozebao,ilisamnoćuležaouznojuivatri.Mojamajkajeosećaladaneštonijeuredu,pokazivalamijepunorazumevanja,štomejemučilo,jernatonisammogaoodgovoritipoverenjem.

Jednevečeridonelamije,kadsamvećbioupostelji,parčencečokolade.Tojebiloopominjanjenaprošlegodine,kadasamuveče,akosambiodobar,dobijaočestoprespavanjaovakvezalogajedasenjimazasladim.Asadajeonastajalaipružalamiparčencečokolade.Bilomijetakoteškodasammogaosamodazatresemglavom.Pitalameještamije,milovalamepokosi.Uspeosamsamodaprotepam:

-Nemoj,nemoj,nećuništa.Onaspustičokoladunastočićkrajpostelje,iode.Kadjeidućegdanahteladameispitaštajebilo,

praviosamsekaodavišeništaotomeneznam.Jednomjedozvalalekara.kojimejepregledao,iprepisaomidasetrljamujutruhladnomvodom.

Utovrememojestanjejenaličilonanekuvrstuludila.Usreduređenogmiranašekućeživeosamzastrašen i mučen kao kakva avet. Nisam uzimao udela u životu drugih, retko kad sam nalaziozaborava iza trenutak.Premaocu,kojime ječesto razdraženprizivaoksebinaodgovornost,biosamzatvorenihladan.

IIKAIN

Spasizmojihmukadošaojesapotpunoneočekivanestraneaistovremenosnjimušlojeumojživotneštonovo,štoidan-danasvršiuticajnamene.

Unašulatinskuškolustupiojenedavnojedannovđak.Onjebiosinnekeimućneudovice,kojasepreselilaunašgrad;nosiojeokorukecrnutraku,uznakžalosti.Išaojeustarijirazrednegoja,ibiojestarijivišegodina.Ubrzojepaouočiimeni,isvima.Tajneobičniđakizgledaojemnogostarijinegoštojebio,ininakoganijeostavljaoutisakjednogdečka.Izmeđunas,detinjastihderana,kretaoseon,tuđiodrastaokaočovek,štavišekaogospodin.Nijebioomiljen,nijeuzimaoudelauigrama,ajošmanjeu tučama, samosedrugimasvideonjegov samosvestan iodlučan stavpremaučiteljima.ZvaoseMaksDemijan.

Jednogdanasedogodi,kaoštoseunašojškolisvremenanavremedešavalo,daseuslednekihrazlogajošnekidrugirazredpremestiunašuveomavelikuučionicu.TojebioDemijanovrazred.Mimali imali smostarozavetnupovest,aveliki sumoralida radenekipismenizadatak.Doksunamautucavali uglavupričuoKainu iAvelju, ja sammnogogledaoprekouDemijana, čijeme je licečudnoopčinjavalo, ivideosamtopametno,svetlo,neobičnočvrsto licekakojenagnutopažljivoioduhovljeno nad svojim radom ni po čemu nije izgledao kao đak koji piše zadatak, nego kaoistraživač koji se bavi svojim vlastitim problemima. On mi, pravo govoreći, nije bio prijatan;naprotiv,osećaosamneštoprotivnjega,biojezamenesuvišenadmoćanihladan,biomijeposvombićusuviše izazivačkipouzdan,aočisumuimale izrazodraslih-kojidecanikadanevole-malotužan, s odsevima ruganja. Pri svem tom, morao sam jednako da ga gledam, bio mi on drag ilineprijatan ali tek što je jednompogledaoumene, ja, uplašen, odvratih svoj pogled odnjega.Kaddanasrazmišljamotomekakojeontadaizgledaokaođak,mogudakažem:biojeusvakompogledudrukčijinegosvi,imaojenasebibelegpotpunosvojstveniličan,istogajepadaouoči-auistimahčiniojesvesamodanebudeupadljiv,nosioseiponašaokaokakavprerušenikraljevićkojijemeđuseljačkimdečacima,pasenasvakinačintrudidaizgledaravannjima.

Pripovratkuizškoleišaojezamnom.Kadsusedrugirazbegli,onmesustižeipozdravi.Iovopozdravljanje,madajepritomepodržavaonašđačkiton-bilojetakoučtivoikaokodmatorih.

-Dapođemodoneklezajedno?-zapitaonprijateljski.Tomijelaskalo,ijaklimnuhglavom.Tadamuopisahgdestanujem.-Ah,tamo-rečeonosmehujućise.-Tukućuvećpoznajem.Nadvašomkapijomjenameštena

nekačudnastvar,tojeodmahpobudilomojuradoznalost.Uprvimahnisamznaonikakonaštamisli,ičudiosamsekakoon,izgleda,poznajenašukuću

boljenegoja.Doistasekaozavršnikameniznadkapijinogsvodanalazilanekavrstagrba,aliseovaju tokuvremena izlizao, abivao je često i bojompremazivan;koliko samznao, snama i s našomporodicomnijeimaonikakveveze.

-Jaotomeništaneznam-izustihbojažljivo.-Tojenekapticailineštoslično,moradajevrlostaro.Takuća,kažu,nekadjepripadalamanastiru.

-Tomožedabude-klimnuonglavom.-Zagledajjejednomdobro!Takvestvarisučestosasvimzanimljive.Mislimdajetokobac.

Išli smo dalje, ja sam bio vrlo zbunjen. Najedanput se Demijan nasmeja, kao da mu je neštosmešnopalonaum.

-Jest,prisustvovaosammaloprevašemčasu-rečeonživo.-PričaoKainu,kojijenosiožignačelu,jeli?Dalitiseonasviđa?

Ne,retkokadbimiseštasvideloodsvegaonogaštosmomoraliučiti.Alisenisamusuđivaodatokažem,činilomisekaodanekoodrastaogovorisamnom.Jarekohdamisepričaveomasviđa.

Demijanmelupnuporamenu.-Netreba,dragidasepredamnomprenemažeš.Ali jepričadoistasasvimčudna,mislimdaje

mnogočudnijanegovećinadrugihnakojenailazimounastavi.Ta,učiteljnijemnogokazaootome,negosamoonoštojeuobičajenooBoguigrehu,itakodalje.Alijaverujem...

Onprekide,osmehnuseizapita:-Ali,dalitetozanima?-Da,mislim,dakle-nastavion-dasetapričaoKainumožesasvimdrukčijedashvati.Većina

stvarikojimanasuče,izvesnosusasvimistiniteitačne,alisesvemoguposmatratiidrukčijenegoštotočineučitelji,ione,većinom,ondaimajumnogoboljismisao.MasatimKainom,naprimer,isa znakom na njegovu čelu ne može čovek biti sasvim zadovoljan, onako kao što nam gaobjašnjavaju.Zarititoneuviđaš?Danekousvađiubijesvogabrata,možese,naravno,desitiidasepotomuplašiipostanemalodušan,takođejemoguće.Alidajeonzasvojkukavičlukodlikovanjošposebnojednimordenom,kojigaštitiisvimadrugimaulivastrah,tojesasvimčudnovato.

-Naravno-rekohja,sprobuđenomradoznalošću;stvarmejepočelajakoprivlačiti.-Ali,kakodasetapričadrukčijeobjasni?Onmelupnuporamenu.-Sasvimprosto!Tošto jevećpostojalo ičimejezapočetaovapriča,bio jeznak.Bio je jedan

čovekkojijeimaoneštonalicuštojedrugimazadavalostrah.Onisenisuusuđivalidagadirnu,onimjeulivaopoštovanje,oninjegovadeca.Alimožda, ili izvesno, tonijebioneki istinskiznaknačelu,kaonekipoštanskižig;takoštogrubodešavaseretkokaduživotu.Tojemnogoprebiloneštojedvaprimetnoineugodno,malovišeduhaismelostiupogledunegoštosuljudinatonavikli.Tajčovekjebiomoćan,odtogačovekasuseplašili.Onjeimaoznak.Tosemogloobjasnitikakogodsehtelo.Aljudihoćeuvekonoštoimodgovaraištoimpovlađuje.PlašilisuseKainovedece,izatosuovaimalaznak.Itakosuobjašnjavaliznakneonakokaoštojebioustvari,kaojednuodliku,negosasvimsuprotno.Govorilosedasustvorenjasa timznakomneprijatna,a tosuonaustvari ibila.Ljudisrčaniiodkarakterajesuuvekdrugimljudimavrloneugodni.Toštojepozemljihodaorodneustrašivih ineprijatnih, to jebilovrlonezgodno, tesestoga tomrodupridenuo jedannadimak ijednapriča,dabimuseosvetili,dabisedobilomalčicenaknadezasavpretrpljenistrah.Razumešli?

-Da, to jest, ondapo tomeKainnije,uopšte,bio rđav? I svapričauBibliji nebiu stvaribilaistinita?

-Daine.Takostare,prastarepričeuveksuistinite,alinisuuvektačnozabeleženeinetumačeihuvek tačno. Ukratko, ja mislim da je Kain bio sila od čoveka, i samo zato što su ga se plašili,pridenulisumuovupriču.Tapričajebilaprostorekla-kazala,neštoštoljudiblebećutuitamo,ibilajeutolikočista istinaštosuKaininjegovadecanosilidoistanekuvrstuznaka, ibilidrukčijinegovećinaljudi.

Biosamvrlozačuđen.-Pationdaveruješdaonosaumorstvomnijenimaloistinito?-zapitahuzbuđen.-O,da!Tojesvakakoistinito.Jakjeubioslaboga.Dalijetodoistabionjegovbrat,utosemože

sumnjati.Tonijevažno,nakrajukrajeva,svisuljudibraća.Dakle,jakjeubioslaboga.Moždajeto

bilonekojunačkodelo,moždainije.Ali,usvakomslučaju,drugislabibilisusadpremrliodstraha,jadali suseveoma, ikadbi ihzapitali:Azaštogaprostoneubijete?oninebi rekli:Zatoštosmokukavice-negobirekli:Nemožese.Onimaznak.Bogjestavioznaknanjega!-Takonekakomorabitidajepostalataprevara.-E,jatezadržavam.Zbogom!

OnskrenuuStaruulicu, iostavimesamog,začuđenijegnegoštosamikadabio.Tekšto jeonotišao,sveštojekazaoučinimisesasvimneverovatno!Kainplemenitčovek,Aveljkukavica!Kainovznakodlikovanje!Tatojebesmisleno,tatojebogohulnoibezbožno.PagdejeondadrugiBog?ZarnijeonprimioAveljevužrtvu,nijelionvoleoAvelja?-Ne,glupost!InaslućivaosamdajeDemijanhteosamnomdaterašeguidamenavedenatanakled.Maonjebiođavolskipametanstvor,aumeojeidagovori,alitako-ne.

Prisvemtom,jošnikadanisamtolikorazmišljaoonekojbiblijskojilidrugojkojojpriči.Ivećodavno nisamFranjuKromera zaboravio tako potpuno, kao te večeri.Kod kuće sampročitao jošjedanputtupriču,kaoštojestajalauBibliji:bilajekratkaijasna,ibilojedoistabezumnotražititunekoosobito,skrivenoznačenje.Ondabisesvakiubicamogaoproglasitibožjimljubimcem!Ne,tojebilobesmisleno.PrijatanjebiosamonačinnakojijeDemijanumeodakažetakvestvari,takolakoilepo,kaodasesvesamoposebirazume,auztosaonakvimočima!

Nešto,naravno,nijebilouredukodmenesamog;štaviše,bilojeuvelikomneredu.Doskorasamživeo u svetlom i čistom svetu, bio sam samneka vrstaAvelja, a sada samutonuo tako dubokoudrugi,biosam tolikopao i srozaose,a ipak,usuštini,nije tobogznakolikozavisiloodmene!Akakojetoupravobilo?Da,umenisinusećanje,kojemizatrenutakgotovooduzedah.Onezlevečerikadajezapočelamojasadašnjabeda,desilosetosmojimocem;tadasamja,nedužeodjednogčasa,odjedanputkaoprozreo iprezreonjega injegovsvetaosvet imudrost! Jest, tadasam jasam,kojisambioKaininosioznak,uobraziokakotajznaknijesramota,kakojeonodlikovanje,ikakoja,sasvojomzlobomisvojomnesrećom,stojimvišenegomojotac,višenegodobriipobožni.

Tamisaonijebilaumenijasnoobrazovanakadsamjetadaproživeo,alisetosvetusadržavalo;kaodasuutomčasubuknulaosećanja,čudnovatekretnje,ionesubolele,alisumeipakispunjavaleponosom.

Prisećajućisesvega-kakoječudnogovorioDemijanoneustrašivomčovekuiokukavici!KakoječudnoprotumačioznaknaKainovučelu!Kakosepri tomenjegovooko,njegovoneobičnookokaouodrasla čoveka, čudno sijalo!Krozglavuminejasnoprolete:Nije li on, tajDemijan, i samnekavrstaKaina?Zaštogaonbraniakoneosećadaličinanjega?Zaštoimatumoćupogledu?Zaštogovoritakopodrugljivoo,drugima,oplašljivcima,kojisuupravopobožniibogougodni?

Takvimmislimanijebilokraja.Kamenjepaoukladenac,akladenacjebiomojamladaduša.Izadugo,vrlodugovremebilajetastvarsKainom,subistvomisaznakom,tačkaodaklesuproisticalisvimojipokušajizasaznanjem,sumnjomikritikom.

OpaziosamdaseidrugiđacimnogobaveDemijanom.OpričisKainomnisamnikomekazaonireči,aličinilomisedaseidrugiinteresujuzanjega.Tek,onovomesukružilimnogiglasovi.Kadbihihsamojošsveznao,svakibibaciosvetlostnanjega,svakibisemogaoprotumačiti.SamojošznamdasenajprepričalokakojeDemijanovamativrlobogata.Govorilosetakođekakoonaneidenikadaucrkvu,anisin.JedanjedokazivaodasuoniJevreji,alimoždasuipotajnimuhamedanci.Zatim su pričane čitave bajke o telesnoj snazi Maksa Demijana. Jedno je bilo izvesno: da je onstrahovito ponizio najjačeg u svom razredu, koji ga je pozvao da se tuku, a kada se on tomeusprotivio,ovajga jenazvaokukavicom.Onikoji subiliprisutnigovorili sukakoga jeDemijanuhvatiosamojednomrukomzapotiljakičvrstogapritisnuo,atadajedečkoprebledeo,pasepotomodšunjao, inijevišemogaodanimadakrećerukom.Jednovečepročulosečakda jeumro.Jedno

vremesesvetvrdilo,sveverovalo,svejebilouzbudljivoičudnovato.Azanekovremebilojedostasvega toga. Ali, ne mnogo docnije uskrsnuli su među nama đacima novi glasovi, o tome kakoDemijanodržavaprisneodnosesadevojkamaikakosvezna.

Umeđuvremenu,mojastvarsFranjomKromeromteklajeidaljesvojimprisilnimtokom.Nisamgasemogaoosloboditi,jer,madamejesvremenanavremeostavljaodanimanamiru,biosamipakzanjegaprivezan.Umojimsnovimaživeojeonsamnomkaomojasenka;ionoštomiustvarnostiniječinionažao,tomujepripisivalamojamaštautimsnovima,ukojimasampostajaonjegovrobtelomidušom.Živeosamutimsnovima-oduveksambiovelikasanjalica-višenegoustvarnosti,iodtihsenkiizgubiosamsnaguiživot.Međuostalim,čestosamsanjaokakomeKromerzlostavlja,kakomepljujeikakonamenikleči,i,štojejošgrđebilo,kakomenavodinateškezločine-boljereći, ne kako me navodi, nego prosto, kako me svojim moćnim uticajem prisiljava. Unajstrahovitijemodtihsnova,izkogasamseprobudioupolaizbezumljen,trebalojedanapadnemidaubijemsvogaoca.Kromerjenaoštrionožidaomigauruku,stajalismoizadrvećajednestazeivrebalinekog,nisamznaokoga;alikadsetajpribliži,Kromer,pritisnuvšimezaruku,rečedajetotajkogajamoramdaprobodem,spazihdajetomojotac.Tadaseprobudih.

Utonuou te stvari, ja sam,doduše, jošpomišljaonaKaina iAvelja,alimalokadnaDemijana.Kad mi se prvi put ponovo približio, čudnovato, bilo je takođe u snu. Sanjao sam upravo opetzlostavljanjainasiljakojasamsnosio,aliumestoKromeraklečaojenameniovogaputaDemijan.I-to je bilo sasvim novo i načinilo je namene dubok utisak - sve što sam podnosio odKromera smukamaiopirućimuse,tosamodDemijanapodnosioradoisosećanjemukomejebiloistotolikoslastikolikoistraha.Tajsanmisevraćaodvaputa,atadaseKromerponovovrationasvojemesto.

Štasamdoživeou timsnovimaaštaustvarnosti, tovećodavnanemogutačnoda izdvojim.Usvakomslučaju,mojmučanodnospremaKromerutrajaojeidalje,inijebiookončanniondakadsamnajzaddečkuotplatiodužnusumuizsamihsitnihkrađa.Asadjeonznaozatekrađe,jermejeuvekpitaoodaklejetajnovac,tesambiounjegovojvlastivišenegoikad.Čestojepretiodaćesverećimome ocu, i onda, jemoj strah bio jedva toliko veliki koliko je duboko bilo žaljenje što tonisamučiniosam jošu samompočetku.Međutim,makakodasambiobedan,nisamse ipakzbogsvegakajao,ilibarnisamsekajaouvek,ičinilomisepokatkaddaosećamkakotomorasvedabudetako.Nadamnomjelebdelakob,ibilojebeskorisnopokušavatidaseonaprobije.

Verovatnosumojiroditeljimnogopatiliodovakvogstanja.Mnomejeovladaonekituđiduh,janisam više priličio našoj zajednici, koja je bila tako prisna, i za kojom me je često spopadalabesomučna čežnja, kao za izgubljenim rajem. Zapravo je majka sa mnom postupala pre kao sbolesnikom nego kao s nevaljalcem; ali kako je u stvari bilo, to sam najbolje mogao videti poponašanjusvojihobejusestara.Utomponašanju,kojejebilopunopopustljivosti,alikojemejeipakbeskrajnounesrećivalo, jasno se ispoljavaloda sam ja nekavrsta opsednutog, koga je za njegovostanjevaljalovišesažaljevatinegokoreti,aliukogajeipakušaonečastivi.OsećaosamdasusezamenemoliliBogu,drukčijenego inače, iosećaosamdasu temolitveuzaludne.Čestosamosećaovatrenučežnjuzaolakšanjem,žudnjuzapravomispovešću,alisamipakunapredosećaodanebihniocunimajcimogaosvetačnodakažemidaobjasnim.Znaosamdabitooniprimiliprijateljski,dabimeveomaštedeli,čakisažaljevali,alimenebisasvimrazumeli,isvebismatralikaonekuvrstuskliznućasapravogaputa,dokjeto,upravo,bilasudbina.

Znamdamnogi neće verovati damože tako da oseća jedno dete od nepunih jedanaest godina.Ovimainepričamsvojestvari.Jaihpričamonimakojiboljepoznajučoveka.Odrasliljudikojisunaučilidajedandeosvojihosećanjapreudešavajuumisli,nenalazetemislikoddeteta,padržedatunemanidoživljaja.Jasam,pak,retkokadusvomeživotutakodubokopreživljavaoipatiokaotada.

Biojekišnidan.Mojmučiteljmi jebioporučiodadođemnadvorski trg, i tusamsadstajaoičekao,barataonogamapomokromkestenovomlišću,kojejesvejednakopadalosacrnogkapavogdrveća.Novacanisamimao,alisambiosmaknuodvakolačaiponeoihsasobom,dabihbarštogodmogaodadamKromeru.Većodavnosambionavikaodastojim takonegdeunekomkutu idagačekam,čestoveomadugo, ibio, samsepomirio s tim,kaošto sečovekmiri sonimšto senedaizmeniti.

NajzadKromerstiže.Danassenezadržadugo.Munumesamonekolikoputaurebra,nasmejase,oduzemikolače,ponudimičakjednumokrucigaretu,kojuipakneuzeh,ipokazaseljubaznijinoobično.

- Jest - rečeonpolazeći - dane zaboravim -mogaobi idući put dadovedeš svoju sestru, onustariju.Kakoliseonazove?

Nisamnikakorazumeo,nitisamodgovorio.Samosamgazačuđenopogledao.-Zarneshvataš?Trebadadovedešsvojusestru.-Jest,Kromere,alitoneide.Tonesmem,aionanebipošla.Očekivao sam da je to opet samo kinjenje i puki izgovor. Tako je često radio, tražio je nešto

nemoguće,prestrašivaomeje,ponižavao,pabipostupnodopuštaodasesnjimpogađam.Tadabihsemoraoiskupljivatisneštonovacailidrugimdarovima.

Ovogaputabiojesasvimdrukčiji.Namojeprotivljenjenijesegotovoninaljutio.-Pada-rečeonolako-razmislićešotome.Hteobihdaseupoznamstvojomsestrom.Toćese

većjednomudesiti.Povešćešjeprostoušetnju,paćuvamjaprići.Sutraćutizviznuti,ondaćemojošjedanputgovoritiotome.

Kadjeotišao,najedanputmipučepredočimasmisaonjegove tražnje.Biosamsasvimdete,alisamslušaodadečaciidevojčice,kadsumalostariji,mogumeđusobomdaradeizvesnetajanstvene,nepristojne i zabranjene stvari. I sad treba ja - najedanput mi bi jasno kako je to užasno! Namahdonesohčvrstuodlukuda tonikadaneučinim.Alištaćese tadadogoditi, ikakoćemiseKromerosvetiti,natosamsejedvausuđivaodamislim.Započinjalojenovomučenjezamene,jošnijebilodosta.

Išaosamutučenprekopraznogtrga,srukamaudžepovima.Novemuke,novorobovanje!Utommedoviknunekisvež,dubokglas.Jaseuplaših,idadohseutrk.Nekojetrčaozamnom,

jednarukadohvatimeblagoodostrag.TojebioMaksDemijan.Predadohse.-Tisito?-rekohnesigurno.-Takosimeuplašio.On me pogleda. Nikada njegov pogled nije više no sad ličio na pogled odraslog čoveka,

nadmoćnogipronicljivog.Većodavnokakonasdvojicanismorazgovarali.-Žaomi je! - reče on na svoj učtiv ali pritomvrlo pouzdannačin. -Ali slušaj, ne sme čovek

dopustitidagatakouplaše.-Tatosemožedesiti.-Izgleda.Alislušaj:akosetitakostresašodnekogkojitinijeništaučinio,ondatajnekopočinje

da razmišlja. To mu je čudno, postaje radoznao. Taj neko misli da si ti neobično strašljiv, parazmišljadalje:čovekjetakavsamoondakadajeuplašen.Kukaviceseuvekplašealijadržimdatiupravonisikukavica.Zarne?O,naravno,nisitakođenijunak.Imastvariodkojihsetistrašišimailjudiodkojihsestrašiš.Atonetrebanikadadabude.Ne,odljudisenetrebanikadaplašiti.Valjdaseneplašišmene?Iliipak?

-O,ne,nimalo.

-Paetovidiš.Aliimaljudiodkojihseplašiš?-Neznam...Maostavime,štahoćešodmene?Išaojesamnomukorak-biosampošaobrže,pomišljajućidapobegnem-iosećaosamsastrane

njegovpogled.-Predstavi sebi -započeonponovo-da tidobromislim.Usvakomslučaju,ne trebadaseod

menebojiš.Radobihnačinio jedaneksperiment s tobom, to jezabavno imožešpri tomdanaučišnešto što je vrlo korisno. Pazi samo! -Dakle, ja pokatkad pravim oglede u jednoj veštini koja senazivačitanjemisli.Nemautomeničegvolšebnog;aliakoseneznakakosetoradi,ondatoizgledasasvimčudno.Natajnačinmoguseljudiveomaiznenaditi.-E,dapokušamosada.Dakle,jatevolim,iliseinteresujemzatebe,ihteobihsaddaproniknemkakoizgledaunutrautvojojduši.Zatosamveć načinio prvi korak.Uplašio sam te - dakle, ti si plašljiv. Ima, dakle stvari od kojih se strašiš.Otkudatodolazi?Netrebaseniodkogabojati.Akosečovekplašinekoga,todolaziotudaštojetomnekomustupiomoćnadsobom.Učiniosi,naprimer,kakvozlo,patodrugizna-ondatajimanadtobommoć.Jesilirazumeo?Patojejasno,zarne?

Gledaosamgabespomoćnoulice;onojebiloozbiljnoipametnokaouvek,aimilostivo,alibezikakvenežnosti;bilojeprestrogo.Pravdailineštosličnoogledalosenanjemu.Nisamznaoštasetosamnomzbiva;stajaojepredamnomkaokakavmađioničar.

-Jesilirazumeo?zapitaonjošjedanput.Jaklimnuhglavom.Nisammogaodagovorim.-Amakazaosamtidatoizgledasmešno,točitanjemisli,alisedešavasasvimprirodno.Mogao

bihti,naprimer,priličnotačnorećištasiomenimisliokadsamtijednomispričaopričuoKainuiAvelju.Ali,tonespadaovamo.Držimdajetakođemogućnodasimejednomsanjao.Alidaostavimto!Ti sipametandečko,većinanjih su takoglupi!Tu i tamoradogovorimspametnimdečkomukogaimampoverenja.Jelititopravo?

-Ojeste,samonerazumem.-Aliostanimokodtvogsmešnogeksperimenla!Dakle,našlismo:dečakS.jestrašljiv-onseboji

nekoga-onsvakakostimdrugimimanekutajnu,kojamujevrloneprijatna.-Jelitakootprilike?Kaou snu podlegao samnjegovuglasu, njegovuuticaju. Samo samklimaoglavom.Nije li to

govorioglaskojijemogaodolazitisamoizmenesamog?Kojijesveznao?Kojijesveznaobolje,jasnijenegolijasam?

Demijanmesnažnolupnuporamenu.-Dakle,takoje.Znaosamjato.Asadjošsamojednojedinopitanje:znašlikakosezovedečak

štojemaločasotišao?Jasežestokouplaših,mojadotaknutatajnaizvisebolnokameniunatrag,nijehteladaiziđena

videlo.-Kakavdečak?Tunijebilonikakvogdečkaosimmene.Onsenasmeja.-Marecisamo-nasmejaseon.-Kakosetajzove?Japrošaputah:-MislišlinaFranjuKromera?Onzadovoljnoklimnuglavora.-Bravo!Natebesečovekmožeosloniti,postaćemojošprijatelji.Samotimoramneštoreći:taj

Kromer,ilikakolisezove,tojenekabitanga.Njegovomilicekazujedajehulja!Štatimisliš?-O,dauzdahnuh-onjerđav,onjesotona!Alionnesmeništadazna!Poznaješliga?Dalion

tebepoznaje?

-Budisamospokojan!Onjeotišao,inepoznajeme-jošne.Alibihgajaradoupoznao.Onideuosnovnuškolu?

-Da.-Ukojirazred?-Upeti!Alinemojništadamukažeš.Molimte,molimte,nemojništadamukažeš.- Budi spokojan, neće ti se ništa desiti. Verovatno nemaš volje da mi što više ispričaš o tom

Kromeru?-Nemogu!Ne,ostavime!Onmalopoćuta.-Šteta-rečeonpotom-moglibismodaizvodimoeksperimentjošdalje.Alinećudatemučim.

Ali to valjda znaš, zar ne, tvoj strah od njega sasvim je neosnovan. Takav strah nas upropašćuje,moramo ga se osloboditi. Moraš ga se osloboditi ako hoćeš da od tebe postane valjan čovek.Razumešli?

-Naravno,imašpotpunopravo,alineide.Totineznaš...-Videosidaponeštoznamvišenoštosimislio.Damunisidužanštogodnovaca?-Jesam,ito,alitonijeglavnastvar.Nemogudakažem,nemogu!-Ondaništanepomažeakobihtidaotolikoparakolikosimudužan?Jabihti to lakomogao

dati.-Ne,ne,nijeto.Imolimte:nemojnikomeotomedagovoriš!Nireči!Unesrećićešme!-Oslonisenamene,Sinklere.Vašetajnećešmijednomdocnijesaopštiti...-Nikada,nikada!-uzviknuhžestoko.-Kakogodhoćeš.Mislimsamodaćešmimoždanekaddocnijevišekazati.Samodobrovoljno,

razumese!TavaljdanemislišdaćujačinitikaoisamKromer?-One-alitiništaotomeneznaš!- Baš ništa. Samo o tome razmišljam. I neću nikada tako činiti kao što to čini Kromer, tomi

možešverovati.Anisiminištanidužan.Ćutalismodugo,ijasamseumirio.AlimijeDemijanovoznanjepostajalosvezagonetnije.- A sad idem kući - reče on i zbog kiše se umota bolje u svoj čohani ogrtač. - Hteo bih još

jedanputdatineštokažem,poštosmovećtakodalekoodmaklitrebadaseoslobodištognikogovića!Akoneidenikakodrukčije,ondagaubij!Zadivilobimeisvidelobimisekadbitouradio.Ijabihtipomogao.

Jaseponovoprestraših.NajedanputmiponovopadenaumpričaoKainu.Osetihseneugodno,istadohtihodaplačem.Suvišeneprijatnostibilojesvugdeokomene.

-Padobro-osmehnuseMaksDemijan-idisamokući!Udesićemovećto.Madabiubistvobilonajprostije.Utakvimstvarima,onoštojenajprostije,uvekjenajbolje.TinisiudobrimrukamakodtvogprijateljaKromera.

Vratio sam se kući, i učinilo mi se kao da sam bio čitavu godinu odsutan. Sve je izgledalodrukčije.IzmeđumeneiKromerastajalojeneštokaobudućnost,neštokaonada.Nisamvišebiosam!I teksamsadvideokakosamnedeljama inedeljamabioužasnousamljensa svojom tajnom. I togtrenutka mi pade na um ono o čemu sam više puta razmišljao: da bi mi ispovest pred mojimroditeljima bila olakšanje ali mi ipak ne bi donela potpuno izbavljenje. A sada sam se gotovoispovedio,nekomedrugome,jednomtuđincu,inaslućivanjedaćubitiizbavljenletelomijeususretkaokakavjakmiris!

Prisvemtom,nisamsejošzadugomogaoosloboditiodtogastraha,ipomiriosamsestimdamože doći još do dugih i strahovitih objašnjenja s mojim neprijateljem. Utoliko mi je bilo

čudnovatiještojesveproteklotakotiho,takopotpunopritajenoimirno.Kromerovozviždanjeprednašomkućomizostaloje jedandan,dvadana, tridana,celenedelje.

Nisamsečakusuđivaodautoverujem,islutiosamudušidaćeseoniznenada,baškadsenikakoneočekuje, ipak ponovo pojaviti.Ali je on bio udaljen, i ostao je udaljen!Nepoverljiv prema novojslobodi,jošuveknisamčistoverovaouto.DoknaposletkunesretohjedanputFranjuKromera.IšaojenizUžarskuulicu,bašmeniususret.Kadmespazi,stresese,iskezisegadno,inipetnišest,okretenatrag,danebimoraodamesretne.

To jebiozamene jedinstven trenutak!Mojneprijateljbežao je ispredmene!Mojsotonameseplašio!Radostiiznenađenjeprožmašemecelog.

TihdanaDemijansepojaviponovo.Čekaomejepredškolom.-Zdravo.-Dobrojutro,Sinklere.Hteosamsamodačujemkakotije.SadateKromerostavljanamiru,zar

ne?-Jesilititoučinio?Alikako?Kako?Tonikakonerazumem.Sasvimsepovukao.-Tojedobro.Akosebudeikadaponovopojaviomislimdatonećeučiniti,alijeondrzakstvor-

ondamusamorecinekapomislinaDemijana.-Aliukakvojjetovezi?Dalisisnjimzametnuokavguipretukaoga?-Nisam, tonečinimrado.Samosamsnjimrazgovarao, takokaos tobomipri tomesammu

objasniokakojezanjegaličnodobrodateostavinamiru.-O,valjdamunisidaonovaca?-Nisam,malimoj.Patajputtisivećbiookušao.Onseotrže,madasampokušaonasvemogućenačinedagaispitam,i jaostadohgajećiprema

njemustaropotištenoosećanje,koje jebiločudnasmešazahvalnosti ibojazni, idivljenja i straha,naklonostiiunutrašnjegotpora.

Odlučiosamdagauskoroponovovidim,ihteosamdagovorimtadavišeosvemutome,aistotakojošioKainu.

Alidotoganijedošlo.Zahvalnostnijeuopštevrlinaukoju javerujem,a tražiti jeoddeteta,činilobimisepogrešno.

Stoga senečudimmnogo svojojvlastitojpotpunojnezahvalnostikoju sampokazaopremaMaksuDemijanu.DanasverujemčvrstodabihsezaceovekrazboleoipropaodameonnijeoslobodioizKromerovih kandži. Već i tada sam to oslobođenje osećao kao najveći doživljaj svoga mladogaživota-alisamogosloboditeljaostaviosampostraničimjeizveočudo.

Kaoštorekoh,nezahvalnostminijeneobična.Čudnovatomijejedinotoštosampokazaotolikinedostatakradoznalosti.Kakojebilomogućedasammogaomirnoživetiijedanjedinidanadanedođembliže tajnama s kojimame jeDemijan doveo u dodir?Kako sammogao suzbiti žudnju dačujemneštovišeoKainu,neštovišeoKromeru,neštovišeočitanjumisli?

Tojejedvashvatljivo,aipakjetako.Videosamdasamsenajedanputispleoizdemonskihmreža,videosamopetpredsobomsvetjasaniradostan,nisamvišepodlegaonapadimastrahaizagušljivomlupanjusrca.Prokletstvojebiloskinuto,višenisambionamukeudareniosuđenik,biosamopetđakkaoiuvek.Mojaprirodapokušavalaještojebržemogladadospeopeturavnotežuimir,istogasepresvegatrudiladapotisneodsebemnogoštoštaružnoipreteće,idatozaboravi.Čudnovatobrzoiščilela je izmogpamćenjaceladugapovestomojojkrivici izastrašenosti,neostavivšina izglednikakvihožiljakaiutisaka.

Danas razumem takođe i to što sampokušavaoda isto takobrzozaboravimsvogapomagača ispasitelja.Izdolinebedemogaosuđeništva,izužasnogrobovanjaKromeruodleteosamsanagonima

isnagamasvojepovređenedušetamounatrag-gdesamranijebiosrećanizadovoljan:uizgubljeniraj, koji se ponovo otvorio, u svetao očev i majčin svet, ka sestrama, ka mirisu čistote, kabogougodništvuAveljevu.

VećidućegdanapomomekratkomrazgovorusDemijanomkadsamnajzadbiopotpunoubeđenu svojuponovozadobijenu slobodu, i kad senisamvišeplašioda će sepovratiti pređašnje stanje,učinio samono što sam, tako često i čežnjivo priželjkivao - ispovedio sam se.Otišao sam svojojmajci, pokazao sam joj kasicu za štednju, čija je brava bila oštećena, i koja je bila napunjenatantuzimaumestonovcem-iispričaojojkakosam,svojomvlastitomkrivicom,biodugoprivezanzajednogzlogmučitelja.Onanijeshvatilasve,alijevidelakasicu,videlajemojizmenjenipogled,čulajemojizmenjeniglas,osetilajedasamozdravio,dasamjojsevratio.

Itadaproslavihusvečanomraspoloženjusvetkovinusvogaponovnogprijema,povratakbludnogsina.Matimejeprivelakocu,pričajeponovljena,pitanjaiuzvicičuđenjasusesustizali,roditeljisume milovali po glavi, i odahnuli su zbog duge potištenosti. Sve je bilo divno, sve je bilo kao upričama,sveserasplelouizvanrednomskladu.

U taj sklad uleteo sam sad s istinskom strašću.Nisammogao dovoljno da se nasitim toga štoponovo imam svojmir i poverenje svojih roditelja; postao sam uzoran dečko u svome domaćemkrugu, igrao se više no ikad sa svojim sestrama, i pri molitvama pevao s njima zajedno s njimadrage,starepesme,sosećanjimaosobeizbavljeneipreobraćeneupravuveru.Tosamčinioizsvegsrca,pritomenijebilolaži.

Ipak,tonijebilouredu!ItujetačkasakojesejedinomožeistinskiobjasnitimojazaboravnostpremaDemijanu.Njemujetrebalodaseispovedim!Taispovestbilabimanjedekorativnaidirljiva,ali bi za mene bila od veće koristi. A sad sam se grozničavo uhvatio svim korenjem za svojnekadašnjirajskisvet,vratiosamsedomuibiomilostivoprimljen.ADemijansenijenikakoubrajaoutajsvet,nijepristajaouzanj.Ionjebio,drukčijenegoKromer,aliipak-ionjebiozavodnik,ionmejevezivaosdrugim,zločestim,rđavimsvetom,azatajnisamsadhteonidačujemnidaznam.SadnisammogaonitisamhteodaizdamAvelja,nitidapripomognemveličanjuKaina,sadkadsamupravosampostaoopetAvelj.

Tako su stvari bile spolja povezane. Iznutra pak, izgledalo je ovako: bio sam oslobođen izKromerovih i iz đavoljih ruku, ali ne svojom vlastitom snagom i poduhvatom. Pokušao sam dahodam po stazama sveta, a ove su za mene bile suviše klizave. A sad, kad me je dodir jedneprijateljske ruke spasao, potrčao sam, ne bacivši ni pogleda u stranu, natrag u majčino krilo i uskrovitostbrižljivonegovane,detinjebezazlenosti.Praviosamsemlađim,zavisnijim,detinjastijimnoštosamustvaribio.ZavisnostpremaKromerumoraosamzamenitijednomnovom,jersenisamusuđivaodaidemsam.Itakosamizabrao,usvomzaslepljenomsrcu,zavisnostodocaimajke,odstarog,voIjenog,svetlogsvetazakojisamsadvećznaodanijejedini.Datonisamučinio,moraobihsepridržavatiDemijana, imoraobihmusepoveriti.Što tonisamučinio, izgledalomi je tadakaoopravdanonepoverenjepremanjegovimčudnovatimmislima-ustvari,tonijebiloništadrugonegostrah.JerbiDemijanodmenezatražiovišenegoštosuroditeljitražili,mnogoviše,onbipokušavaodamepodsticanjemiopominjanjem,ruganjemiironijomnačinisamostalnijim.Ah,todanasznam:ništanasvetuniječovekuodvratnijenegolidapođeputemkojigavodikanjemusamome!

Prisvemtom,nisammogao,otprilikeposlepolagodine,daodolimiskušenju,iprijednojšetnjizapitaosamsvogaocaštajeustvaristimštonekiljudiproglašavajuKainaboljimnegoštojeAvelj.

Onjebioveomazačuđen,iobjasniomijekakotoshvatanjenijenovo.Onosebilopojaviločakiu prahrišćansko doba, i propovedano je po sektama, od kojih se jedna nazivala „kainitima”. Ali,naravno,tabezumnanaukanijeništadrugonegopokušajsatanindarazorinašuveru.Jerkadbismo

verovaliuKainovopravoiuAveljevonepravo, iz togabiproizišlodaseBogprevarioda,prematome Bog iz Biblije nije pravi i jedini, nego da je lažni. Doista su kainiti nešto slično i učili ipropovedali: ali je ta jeres već davno iščezla iz čovečanstva, i on se samo čudi kako je nekimojškolskidrugmogaodoznatineštoodtoga.Usvakomslučaju,opomenuomejeozbiljnodaseokanimtihmisli.

IIIRAZBOJNIK

Imaobihdapričamomnogočemulepom,nežnomivrednomljubaviizmogadetinjstva,osvojojzakriljenostikrajocaimatere,odetinjskojljubaviipriličnorazigranomživovanjuiblagoj,dragoj,svetlojokolini.Alimenezanimajusamoonikoracikojesamučiniousvomživotudabihdoprodosebesamoga.Svelepetačkegdesamseodmarao,svasrećnaostrvairajeve,čijamidražnijeostalanepoznata,ostavljamdapočivajuusjajudaljine,inežudimdajošjednomstupimunjih.

Izatogovorim,doksejošzadržavamnasvomdečaštvu,samooonomeštomisenovodogodilo,štomejeteralounapred,štomejeotkidaloodranijeg.

Tipodstrecidolazili suuvek izdrugog sveta iuvek sudonosili sa sobomstrah,prisiljavanje inečistu savest, uvek su bili prevratnički i dovodili u opasnost mir, u kome bih rado ostao daprebivam.

Nastupilesugodinekadasammoraonanovodaotkrijemdaumenisamomživinekipranagon,kojijeudopuštenomisvetlomsvetumoraonikomponiknutiisakrivatise.Kaosvakogčoveka,takoje i mene osećanje čulnosti koje se lagano budi, spopadalo kao neprijatelj i razairač, kao neštozabranjeno, kao zavođenje i greh. Ono što je moja radoznalost tražila, što mi je stvaralo snove,radostistrah,velikatajnapuberteta,tonijenimalodolikovalobrižljivonegovanomblaženstvumogadečjegspokojstva.Činiosamkaosviostali.Vodiosamdvostrukiživotdetetakojenijevišedete.Mojasvestživelajeuonomštomejeokruživaloištojebilodopušteno,mojasvestjeporicalanovsvetkojisepojavljivaonaobzorju.Alisamporedtogaživeousnovima,nagonima,željamapodzemnevrste, preko kojih je onaj svestan život gradio sebi sve bojažljiviijemostove, jer se detinji svet umenirušio.Kaogotovosviroditelji,takonimojinisupritekliupomoćživotnimnagonimakojisusebudili, ali o kojima se nije govorilo. Oni su samo s neiscrpnom brižljivošću pomagali mojebeznadežne pokušaje da se oporekne stvarnost, i da se i dalje ostane u detinjskom svetu, koji jepostajao sve nestvarniji i lažljiviji. Ne znam da li u tome roditelji mogu učiniti mnogo, neprebacujemsvojimaništa.Tojebilamojaličnastvar-daiziđemsasobornnakrajidanađemsvojput,ijasamsvojustvarizveorđavo,kaovećinalepovaspitanedece.

Svakičovekpreživljavatuteškoću.Zaprosečnogajetoonatačkauživotugdezahtevzavlastitimživotom dolazi u najoštriji sukob sa okolnim svetom, gde se put unapred mora da izvojuje unajgorčojborbi.Umiranjeiponovnorađanje,štojenašasudbina,mnogidoživljavajusamojedanputu životu, prilikom raspadanja i laganog rušenja detinjstva, kad sve što smo zavoleli hoće da nasnapusti, i kad najedanput osetimo oko sebe samoću i smrtnu hladnoću vasione. I mnogi i mnoginasučusezauveknaovajsprud,icelogsvogživotaprivežusebolnozaonoštojeunepovratprošlo,zasanoizgubljenomraju,kojijenajgrđiinajubitačnijiodsvihsnova.

Dasevratimonapovest.Osećajiisnoviukojimamisenajavljivaokrajdetinjstva,nisudovoljnovažnidabiihvaljaloispričati.Najvažnijejebiloovo:„mračnisvet”,„drugisvet”biojeponovotu.Što jenekadbioFranjaKromer, to je sad tinjaloumeni samom.Asa tim je i „drugi svet” spoljadobioponovoprevlastnadamnom.

Odpovesti saKromeromproteklo jevišegodina.Onodramatično i grešnodobamoga životabilojevećveomadalekoodmene,ičinilomisedaseistopiloniuštakaokakavkratak,težaksan.

Franja Kromer je već odavno bio iščezao iz moga života; jedva sam obraćao pažnju kad bih gakadgod sreo.Ali druga važna ličnostmoje tragedije,MaksDemijan, nije više iščeznuo sasvim izmoga vidokruga. Pri svemu tom, on je dugo stajao daleko na ivici, vidljiv, ali bez uticaja. Tekpostupnoseponovopribližio,iodnjegasuopetzračilesileiuticaji.

PokušavamdaseprisetimsvegaštoiztogvremenaznamoDemijanu.Godinudanaili,možebiti,iduže,nisamsnjimgovorionijedanjediniput.Izbegavaosamga,aonsenijenikakonametao.Kadbi smose ipak jednomsreli,klimnuobimiglavom.Tadabimi seponekadučinilodaunjegovojljubaznostiimanekijedvaprimetanzvukpodrugljivostiiliironičnogprebacivanja;alisammoždatosamouobražavao.Stvarkojusamsnjimdoživeoičudnovatuticajkoji jeontadanameneizvršio,bilisukaozaboravljeni,isanjegoveisamojestrane.

Istražujemnjegovu ličnost i sada,kadagaseprisećam,vidimda jeon ipakbio tu, idasamgazapažao.Vidimgakakoideuškolu,samilimeđudrugimstarijimđacima,ividimgakakosemeđunjiimakrećerazličit,usamljenićutljiv,kaousvomsazvežđu,opkoljenvlastitomatmosferom,živećipovlastitimzakonima.Nikoganijevoleo,nikonijebiouprisnimodnosimasnjim,osimnjegovemajke, a i s njome, izgleda da se nije ophodio kao dete, nego kao odrastao čovek.Učitelji su gaostavljali na miru što je moguće više, bio je dobar đak, ali se nije starao da se ikome svidi, i svremenanavremečulibismokakoseprepričavajuponekereči,objašnjenjailiodgovorikojejeon,kakosegovorilo,daonekomučitelju,ikojisuseodlikovalioporimizazivanjemiliironijom.

Prisećamse,zatvorenihočiju, ividimkakonjegovaslikauskrsava.Gde je tobilo?Da,evogaopet.Tojebilonauliciprednašomkućom.Tusamgavideojednogdanakakostoji,sbeležnicomuruci.Ivideosamgakakocrta.Crtaojestarigrbsapticomnadnašomkapijom.Ajasamstajaonaprozoru, sakriven iza zavese, i posmatrao ga, i spazio sam, duboko zadivljen, njegovo pažljivo,hladno, svetlo liceokrenutokagrbu, licekaoučoveka, istraživača iliumetnika,nadmoćno ipunovolje,osobitosvetloihladno,saznalačkimočima.

Iopetgavidim.Tojebilomalodocnije,naulicistajalismosvi,pripovratkuizškole,okojednogkonjakojisesrušio.Onjeležao,jošupregnuturudu,ispredjednihseljačkihkola,frktaojetužnoinjuškajućiotvorenimnozdrvamapovazduhu,dokmujekrvlopilaiznekenevidljiverane,takodasebelauličnaprašinananjegovojstrani laganonapila ipotamnela.Kadsamse,poštomisesmučilo,okrenuo od tog prizora, spazio sam Demijanovo lice. On se nije bio progurao napred, stajao jesasvimpozadi,uzgodnomipriličnootmenomstavu,kakomujeipristajalo.Pogledmujeizgledaoupravljennaglavutogakonja,iopetjeizražavaotuduboku,mirnu,skorofanatičnupažnju,aliipakbez strasti. Morao sam dugo da ga posmatram, i tada sam osetio, mada toga nisam bio potpunosvestan,neštoveomačudno.VideosamDemijanovolice,izapaziosamnesamodaonnemalicekaodečak,većdaimalicečoveka;zapaziosamjošviše:činilomisedavidimilidaosećamdatonijeliceničoveka,negoneštosasvimdrugo.Izgledalomijedajeutomebiloinečegodženskoglica,iupravomi se to lice činilo, za trenutak, kao da nije nimuško ni detinje, ni staro nimlado, negonekako tisućgodišnje, nekako bezvremensko, sa otiscima iz drugih, prohujalih vremena. Tako suvaljdaizgledaleživotinje,ilidrveće,ilizvezde-tonisamznao,nisamosećaojasnotoočemusadakaoodrastaočovekkazujem,alisamosećaoneštoslično.Moždajeonbiolep,moždamisesviđao,moždamijebioiodvratantosenijemoglodautvrdi.Videosamsamo:onjebiodrukčijinegomi,biojekaoživotinja,ilikaoduh,ilikaoslika,neznamkakavjebio,alijebiodrukčiji,drukčijinegomisvi,kaoštosenedazamisliti.

Ništavišeminekazujesećanje,amoždajeiovouzetodelimičnoizdocnijihutisaka.Tekkadsambionekolikogodinastariji,došaosamnajzadopetubližidodirsnjim.Demijannije

bio,kaoštojetoobičaj,krizmanucrkvisasvojimvršnjacima,tesusestimuveziodmahponovo

pronosiliglasovi.PričaloseopetpoškolidajeonJevrejin,iline-dajeneznabožac,adrugisuznalidajeonzajednosasvojommajkombezikakvereligije,ilidapripadanekojlegendarnoj,lošojsekti.Uvezistim,činimisedasamčuokakosepodozrevadaonživisasvojommajkomkaosakakvomdraganom.Verovatnojeonbiodotlevaspitanbezveroispovesti,alijetosadizazvalobojazandaćemubitiizvesnasmetnjazanjegovubudućnost.Usvakomslučaju,njegovamajkaseodlučiladagasadipakpustidaučestvujeuprvompričešću,dvegodinedocnijenegonjegovivršnjaci.Itakosezbilodajesadmesecimabiomojdrugupripremizakrizmanje.

Nekovremedržaosamsesasvimdalekoodnjega,nisamhteodaulazimunjegovživot,biomijeodvišeopkoljenpričamaitajnama;ali,ustvarimejeometaloosećanjeobaveze,kojejepreostaloumeni još od afere sKromerom.A upravo tada imao samdosta posla sa svojimvlastitim tajnama.Nastavazaprvopričešćepala jezameneu istimahkad ivremeodlučnogobaveštavanjaočulnimstvarima i, uprkos dobroj volji, time se veoma naškodilomome interesovanju za pobožne pouke.Stvariokojimajeduhovnikgovorio,ležalesudalekoodmeneumirnoj,svetojnestvarnosti,bilesumoždasasvimlepeidragocene,alinimalouzbudljiveiodtrenutnogznačaja,aonedrugestvaribilesuupravotounajvećojmeri.

Ukolikome jeovostanječinilo ravnodušnimpremanastavi,utolikomevišemoja radoznalostpribližavalaMaksuDemijanu.Neštonas je, izgleda, vezivalo.Moramdapođem tim tragom što jemoguće tačnije. Koliko mogu da se prisetim, to je počelo jednog časa rano ujutru, još dok je uučionicigorelasvetlost.NašduhovniučiteljbiojedospeougovorudopričeoKainuiAvelju.Jasamjedva obraćao na to pažnju, bio sam sanjiv i jedva sam slušao. Tada sveštenik poče uzdignutimglasomdagovoriubedljivooKainovuznaku.Utomtrenutkuosetihnekuvrstudodirailiopamene;ikadpodigohoči, spazih liceDemijanovokako se izprednjihklupaosvrnulounatragpremameni,svetlihrečitihočiju,čijijeizrazmogaobitiistotakoporugakaoiozbiljnost.Gledaomejesamozatrenutak,i jaodjednomnapregnutooslušnuhrečisveštenikove,čuhkakogovorioKainuinjegovuznaku,iosetihdubokousebiznanjedatonijetakokaoštonasjeonučio,dasenatomoglogledatiidrukčije,dajetomoglobitipodložnokritici!

Od tog trenutka uspostavljena je ponovo veza izmeđuDemijana i mene. I čudnovato - čim sepojavilo to osećanje izvesne pripadnosti u duši, videh da se to kao na volšeban način prenelo i uprostorneodnose.Nisamznaodalijeonsammogaotodaudesiilijetobiopukislučaj-utovremeverovaosamjoščvrstouslučaje;poslenekolikodanaDemijanjenajedanputpromeniosvojemestonačasureligijeisedeojeupravopredamnom(jošznamkakosamradousredgroznogvazduhanašedupkepuneučionice,vazduhakojijeopominjaonazadahposirotinjskimstanovima,upijaoujutrusanjegovogpotiljkanežnosvežmirissapuna);aposlenekolikodanaopetjeonpromeniomesto,isadajesedeoporedmene,itujeostaodasediprekocelezimeicelogproleća.

Jutarnji časovi su se sasvim izmenili. Više nisu bili sanjivi i dosadni. Radovao sam im se!Ponekad smo obojica slušali sveštenika s najvećom pažnjom, i jedan pogled moga suseda bio jedovoljandamiukaženanekučudnupovest,nekuneobičnu izreku.Adruginjegovpogled, sasvimodređen,biojedovoljandameopomene,daumenipodstaknekritikuisumnju.

Alivrločestobili smo rđaviđaci, inismoslušaliništaodcelenastave.Demijan je svagdabiouljudanpremaučiteljuidrugovima,nikadanisamvideodapraviđačkenestašluke,nikadaganismočulidaseglasnosmejeilidaćaska,nikadanijenavlačionasebeprekoručiteljev.Alisasvimtiho,itoviše znacima i pogledima negoli došaptavanjem, umeo me je privući da učestvujem u njegovimvlastitimzanimanjima.Ovasudelimičnobilasasvimčudna.

Kazaobimi,naprimer,kojiđacipobuđujunjegovuradoznalostinakojiihnačinonproučava.Nekejepoznavaosasvimtačno.Prečasabimikazao:„Kadtinačinimznakpalcem,ondaćesetaji

tajosvrnutikanama,ilićesepočešatipovratu”,itakodalje.Potom,zavremečasa,čestokadnebihna to mislio, Maks bi najedanput jednim uočljivim pokretom vrteo svojim palcem, ja bih brzopogledaounaznačenogučenika,iuvekbihgavideo,kaodajevučenkanapom,kakoizvodizahtevanipokret.MučiosamMaksadatojednomokušainaučitelju,aliontonijehteodaučini.Ali jednomkadsamdošaonačasikazaomukakodanasnisamnaučiosvojezadatke,tesemnogonadamdamesvešteniknećedanasništapitati,onmi jeondapomogao.Sveštenikpotražiđakakojibimukazaojedanodlomakizkatihizisa,injegovolutajućeokozaustavisenamomelicusvesnomsvojekrivice.Onsepribližavaolagano,pružiojeprstkameni,većjeimaonausnamamojeime-kadodjednompostaderasejanilinemiran,stadedanameštasvojujaknu,priđeDemijanu,kojigaječvrstogledaoulice,učinisekaodahoćeneštodagazapita,aliseiznenadaponovookrete,nakašljasemalo,itadaprozvadrugogučenika.

Idoksumetešaleveomaveselile,primetiosampostepenokakomojprijatelj izvodičestoistuigru i sa mnom. Dešavalo se da sam na putu za školu odjedanput osetio kako Demijan ide malopodaljezamnom,ikadabihseokrenuo,onjedoistabiotu.

-Možešlidoistadaudesišdadrugimoradamislitoštotihoćeš?-pitaosamga.On je radodavaoobjašnjenje,mirno i ozbiljno, nanjemu svojstvennačin, kaokakavodrastao

čovek.-Ne-rečeon-tosenemože.Čovekustvarinemaslobodnuvolju,madatosveštenikpriča.Niti

može čovek damisli šta hoće, nitimogu ja uticati na njega damisli što ja hoću.Alimimožemonekogadobrodaposmatramo,iondamožemočestodakažemopriličnotačnoštaonosećailimisli,ondavećinommožemoidapredvidimoštaćeonučinitiidućegtrenutka.Tojesasvimprosto,samoto ljudi ne znaju.Za to je, naravno, potrebnovežbanje.Postoje, naprimer,među leptirima izvesninoćni leptiri kod kojih su ženke mnogo ređe nego mužjaci. Leptiri se množe isto tako kao sveživotinje, mužjak oplodi ženku koja onda leže jaja. Ako sad imaš ženku ovog leptira - to suprirodnjacičestoispitivali-ondanoćudolećutojženkimuškileptiri,itosadaljineodvišečasova.Sadaljineodvišečasova,zamisli!Svitimužjaciosećajunačitavekilometretujednuženkukojajeutomkraju.Pokušavajutodaobjasne,alitoideteško.Morabitidapostojiizvesnočulomirisailitakošto,kaoštomoždadobrilovačkipsimogudapronađuneopažentragidapođuponjemu.Razumešli?Tosutakvestvari,uprirodiihimapuno,inikoihnemožeobjasniti.Alijasadkažem:kadbikodtihleptiraženkebiletakočestekaomužjaci,ondaoninebiimalitajfininos!Onigaimajusamozatoštosuseutomeobučili.Akoživotinjailičovekupravesvusvojupažnjuisvusvojuvoljunanekuodređenustvar,ondajeipostignu.Tojesve.Takostojistvarisatimštotimisliš.Dobroposmatrajnekogčovekadovoljnodugo,ondaćešonjemuznativišenegolionsam.

Menijenavrhjezikabilareč„čitanjemisli”;hteosamdajeizgovorimidagatimepodsetimnadogađaj sKromerom, koji se zbio tako davno.Ali, i to je bila čudna stvarmeđunamadvojicom:nikadnizaživuglavunismonionnijaizreklibilokakavnagoveštajotomedaseonjednom,previšegodina,takoozbiljnoupleoumojživot.Izgledalojekaodanijenikadranijebiloneštoizmeđunas,ilikaodasvakoodnasčvrstoračunadajetodrugizaboravio.DesilosečakjednodvaputdasmoišlizajednoulicomisusreliFranjuKromera,alinismoizmenjalinipogleda,niti smuprogovoriliijednerečionjemu.

-Ali,kakostojistvarsvoljom?-zapitah ja. -Tikažešdačoveknemaslobodnuvolju.Aondaopetkažešdatrebasamosvojuvoljudačvrstouperimonaneštopaćemoondamoćidadostignemosvojcilj.Atoseneslaže!Akojanisamgospodarvolje,ondajanemoguposvomenahođenjudajeupravljamtuilitamo.

Onmelupnuporamenu.Toječiniouvekkadgodbihgačimeobradovao.

-Dobroještopitaš-rečeonsmejućise.-Morauvekdasepita,morauvekdasesumnja.Alijetastvar vrlo prosta. Kad bi takav jedan noćni leptir, na primer, hteo da upravi svoju volju na nekuzvezduilinekuddrugde,ontonebimogao.Samo-ontouopštenepokušava.Ontražisamoonoštozanjegaimasmislaivrednosti,štojenjemupotrebno,štoonmorabezuslovnodaima.Iupravotuuspevaoniuonomštojeneverovatno-onrazvijenekočarobnošestočulo,kojenemanijednadrugaživotrnjaosimnjega!Mi ljudi imamovećepoljerada,dakako, ivišeradoznalostinegoliživotinje.Ali,smoimivezaniujednomsrazmernopriličnouskomkrugu, inemožemodasevinemoizvannjega.Jamogu,doduše,damaštamtoito,mogumoždadauobrazimkakohoćubezuslovnodaodemnaSevernipol,ilitakošto,alimogudaizvedemidadovoljnojakohtednemsamoonozaštaseželjaumenipotpunousadila,ako jemojebićedoistanjomepotpuno ispunjeno.Čim je toslučaj,čim tištogodokušaššto ti jezapoveđenoizdnaduše,ondato i ide,ondamožešdaupregnešsvojuvoljukao kakvog valjanog paripa. Ako ja sad, na primer, stavim sebi u zadatak ovo: podejstvovaću dagospodinnašsveštenikubudućenenosivišenaočare-ondatoneide.Tojepustaigra.Alikadsam,ovejeseni,dobiočvrstuvoljudabudempremeštenizsvojeklupetuspreda,tojeišlosasvimdobro.Onda se odjednom pojavio jedan koji je po azbuci dolazio premene i koji je dotle bio bolestan;poštomujenekomoraonapravitimesto,naravno,jasambiotajkojisamtoučinio,zatoštojebašmojavoljabilaspremnadasesmestakoristiprilikom.

- Da - rekoh - i meni je tada to izgledalo sasvim čudno. Od onog trenutka kad smo se mizainteresovalijedanzadrugog,tisimiseprimicaosvebliže.Alikakojetobilo?Upočetkunisiipakdošaoodmahda sediš poredmene, najpre si nekoliko puta sedeo u klupi tu predamnom, zar ne?Kakosetozbilo?

-Tojebiloovako:ni janisamjasnoznaokudahoćukadsampoželeodaodemsasvogprvogmesta.Znaosamsamodahoćudasedimdaljepozadi.Mojavoljamijenalagaladadođemktebi,alijajejošnisambiosvestan.Istovremenojeitvojavlastitavoljaprivlačila,ipomoglamije.Itekkadsampotomsedeoovdepredtobom,postalomijejasnodamiseželjasamoupolaispunila-iopaziosamdaupravonisamništadrugoželeonegodasedimporedtebe.

-Alitadanijepridošaonijedannovajlija.-Nije,alitadasamprostoučinioonoštosamhteoi,nipetnišest,seosamporedtebe.Dečkos

kojimsampromeniomestozačudiosesamo,ipustiomijenavoIju.Asveštenikje,doduše,primetiojednomdajetuizvršenanekapromena-uopšte,svakadkadonimasamnomposla,neštogapotajnomuči, jer on znada se ja zovemDemijan, i da tonijeu reduda ja sa svojimDu imenu sedim tusasvimpozadiizaS!Alimutonedopiredosvesti,zatoštojetomeprotivnamojavolja,izatoštogajautomejednakosprečavam.Onsvakadponovoopazidatunijeneštouredu,ipogledame,istaneda semisli, taj krasni gospodin.Ali ja za to imam jedanprost lek. Jaga svakiputgledamsasvimčvrsto u oči.Gotovo svi ljudi to teško podnose. Svi se uzneimire.Ako hoćeš od nekoga nešto dapostigneš, pa ga neočekivano pogledaš netremice u oči, a on se ne uznemiri, onda se okani toga!Nećeškodnjeganištapostići,nikada!Alitojevrloretko.Jaupravopoznajemsamojednogjedinogčovekakodkogamitonepomaže.

-Akojeto?-zapitahbrzo.Onmepogledazažmirivšimalo,štoječiniokadgodjebiozamišljen.Zatimotržepogled,ine

dademiodgovoraaja,iporedžestokeradoznalosti,nisammogaodaponovimpitanje.Alimislim da je on tada govorio o svojojmajci. Sa njom je, kako je izgledalo, živeo veoma

prisno,aliminijenikadgovorioonjoj,nikadamenijevodiosasobomkući.Jedvasamznaokakonjegovamatiizgleda.

Utovremepokušavaosamponekadda radim to isto što ion, ida svojuvoljuusredsredimnanešto takoda tomorampostići.Bilo je tu željakoje sumi se činiledovoljnogrešne.Ali ništaodsvegatoganijebilo.NisammogaodaprevalimprekosrcaidagovorimotomesDemijanom.Štasamsebiželeo,nebihmumogaopriznati.Aontonijenipitao.

Umeđuvremenu,mojeverovanjeupitanjimareligijebilojepogdegdepodriveno.Prisvemtom,ja samse,u svomemišljenju,mada jeovobilopotpunopodložnouticajuDemijanovu, razlikovaomnogoodsvojihdrugova,kojisuispovedalipotpunobezverje.Bilojenekolicinatakvih,ionibiudatojprilicigovorilikako jesmešno inedostojnočovekaverovatiuBoga, ikakopričekaošto jeonaoSvetojTrojici i o Isusovomneokaljanom rođenjuprostonagonečovekana smeh, i kako jesramota da se još danas prepričavaju takve trice. Ja se nisam ni u kom slučaju slagao s timmišljenjem.Itamogdesamsumnjao,izcelogiskustvasvogdetinjtvaznaosamdovoljnoostvarnostijednogpobožnogživota,poputonogkojisuvodilimojiroditelji,ikakoovajnijeninedostojan,nitijelicemeran.Štaviše,imaosamipreiposlenajdubljestrahopoštovanjepremasvemureligioznom.SamomejeDemijanbionavikaodapričeistavovevereposmatramitumačimslobodnije,ličnije,svišerazigranostiisvišemašteilibar,uveksamradoisuživanjempratiotumačenjakojamijeonizlagao.Mnogoštabilomije,naravno,odvećokrutno,patakoistvarsaKainom.Ajednomzavremenastavepredpričešćeuplašiomejeonjednimshvatanjemkojeje,možda,bilojošsmelije.Učiteljjebio govorio oGolgoti.Biblijsko izlaganje o patnjama i umiranjuSpasiteljevu još je iz najranijegdobaostavljalonamenedubokutisak.Ponekadabih,kaomalidečko,oVelikompetku,poštobimojotac pročitao povest o stradanju, živeo svomdušom i potresenu tomputničkom, lepom, bednom,avetinjskom, a ipak ogromno živom svetu, u Getsemanskoj bašti i na Golgoti, a pri slušanjuStradanjapoMateju,odBaha,mračnosnažanpatničkisjajovogtajanstvenogsvetapreplaviobimesvimmističkimjezama.Jošidanasnalazimutojmuzici, iu„Actustragicus”,suštinusvepoezijeisvegumetničkogizraza.

NakrajutogačasarečemiDemijanzamišljeno:-Tuimanešto,Sinklere,štomisenesviđa,Pročitajponovotupričuioprobajjetisam,imatu

nečegštojebljutavo.Naime,tastvarsdvojicomrazbojnika.Veličanstvenojetokakotrikrstastojenabregujedandodrugog!Alisadtasentimentalnapričaizknjigastarostavnihočestitomrazbojniku!Najpre jebiozločinac ipočinio jeprestupe,bogćega sveti znati šta, sve, a sada se raskravljuje isvetkujetakveplačevnesvečanostipopravljanjaikajanja!Kakvasmisla,molimte,imatakvokajanjedva koraka pred grobom? I to opet nije ništa drugo nego prava popovska priča, sladunjava inepoštena,premazanadirljivošćuisavisokopoučnompozadinom.Kadbidanasmoraodaizaberešzaprijatelja jednogod tadva razbojnika, i kadbimoraopromisliti komebiod tedvojicemogaoradije pokloniti poverenje, onda pouzdano to neće biti taj plačevni čovek koji se preobratio. Ne,izabraobidrugog,tajječovek,ionimakarakter.Marionzapreobraćanjekojeunjegovompoložajumože biti samo lepa priča!On ide svojim putem do kraja, i ne odriče se kukavički u poslednjemtrenutkuđavolakojimujemoraodotlepomagati.Tojekarakter,aljudiodkarakteraprolazerđavoubiblijskojpriči.MoždajeončakpotomakKainov.Nemislišliititako?

Biosampreneražen.Ovdeupričioraspećumisliosamdasamsasvimkodsvojekuće,itek,sadsamspaziokakosamjedotleslušaoičitaounosećitakomaloličnoga,stakomalouobrazijeimašte.Ipakmi jeDemijanova novamisao zvučala kobno i pretila je da umeni obori pojmove na čijemdaljem opstanku, smatrao sam, moram da nastojavam. Ne, ta nije se moglo titrati tako sa svim isvačim,čakisaonimštojenajsvetije.

Onjespaziosmesta,kaoiuvek,mojotporjošprenegoštosamizustioreč.-Znamveć - rečeonpomirljivo - to je starapriča.Samonemojda seuozbiljiš!Ali ću ti reći

nešto:ovo je jednaod tačakagdemoževrlo jasnoda sevidinedostatakuovoj religiji.Stvar jeutomeštojesavtajBog,iizStarogiizNovogzaveta,dodušejednaodličnaslikaiprilika,alineonoštobiupravotrebalodapredstavlja.Onjesvedobro,plemenito,očinsko,lepo,aiuzvišeno,osećajno-palepo!Aliusvetupostojiineštodrugo.Itosesvesadprostopripisujeđavolu,iceotajdeosveta,tacelapolovinase izlučuje ipotpunoprećutkuje.BaškaoštouznoseBoga,ocasvegživota,aceočulniživot,nakomeživotustvaripočiva,prostoprećutkujuipomogućstvuproglašujuzađavolskaposlaizagrešan!JanemamništaprotivštosetajbogJehovapoštuje,ninajmanje.Alidržimdatrebasvedapoštujemoidasmatramozasveto,ceosvet,nesamotuveštačkiodvojenu,zvaničnupolovinu!Dakle,moralibismoporedslužbeboguimatiislužbuđavolu.Tobihsmatraozapravilno.Ilibise,pak,moraostvoritijedanbogkojiusebeuključujeiđavola,ipredkojimsenemorazažmuretikadsedešavajunajprirodnijestvarinasvetu.

Biosegotovoražestio,protivsvojenavike;aliseodmahpotomipaksmešionanovo,inijevišenavaljivaonamene.

Aliumeniterečipogodišezagonetkusvihmojihdečačkihgodina,kojusambesprekidnonosiousebi, i o kojoj nisam nikada nikome kazao ni reči. Šta je Demijan tu kazao o bogu i đavolu, obožanskizvaničnom:ismukomprećutanomđavolskomsvetu,tojebiloupravomojavlastitamisao,mojvlastitimit,misaoodvamasvetovimailipolovinamasveta-osvetlojimračnoj.Saznanjedajemojproblemproblemsvihljudi,problemsvegživotaimišljenja,preleteprekomeneiznenadakaosveta senka, i spopade me bojazan i strahopoštovanje kad opazih i najedanput osetih kako mojnajprisniji,ličniživotimišljenjeuzimajudubokogudelauvečitojstrujivelikihideja.Saznanjenijebiloradosno,madamijenanekinačinpovlađivaloiusrećivalome.Onojebilosurovoiprijalojeoporo,jerjeunjemubiloprizvukaodgovornosti,osećanjadasevišenesmebitidete,samostalnosti.

Otkrivajući prvi put u svome životu tako duboku tajnu, ispričao sam svome drugu o momeshvatanju „dva sveta”, koje je postojalo počev odmojih najranijih detinjskih dana, i on je smestavideo.kakomunatajnačinmojenajdubljeosećanjepovlađujeidajezapravo.Alinjegovobičajnijebiodatakoštoiskoristi.Onjetoslušaospažnjomdubljomnegoikadadotle,igledaomijeuoči,dok nisammorao da odvratim svoje na drugu stranu. Jer sam u njegovom pogledu video opet tučudnu,životinjskubezvremenost,tunedokučivustarost.

-Drugiputgovorićemovišeotome-rečeonspunoobzirapremameni.-Vidimdatimislišvišenegoštomožešikomereći.Akojetotako,ondatakođeznašdanisinikadapotpunoproživeoonoočemusimislio,atonijedobro.Samoonorazmišljanještoproživljujemoimavrednost.Tisiznaodajetvoj„dopuštenisvet”samopolovinasveta,ipokušaosidadrugupolovinuizlučišizsebe,kaoštotočinesvešteniciiučitelji.Totinećepoćizarukom!Tonepolazizarukomnikomekojejednomzapočeodarazmišlja.

Tesumerećipogodileduboko.-Ali-gotovoviknuh–najzad,ipakpostojeneospornoiistinskizabranjeneiružnestvari,tatone

možešporicati.Atesu,eto,zabranjene,imoramodaihseodreknemo.Tajaznamdapostojiubistvoisvimogućiporoci,alizardaja,samozatoštotopostoji,odemidapostanemzločinac?

-Danasnećemoizićinakrajstime-ublažavaojeMaks.-Svakakonetrebadaubijašilidavršišnasilja nad devojkama, to ne. Ali ti još nisi dospeo dotle gde se može uvideti šta upravo znači„dopušteno”i„zabranjeno”.Osetiositekparčeistine.Drugoćetekdoći,možešsenatoosloniti!Naprimer, valjda otpre godinu dana, imaš u sebi nagon koji je jači od svih ostalih, i on važi za„zabranjen”.Naprotiv,Grci imnogi drugi narodi načinili su taj nagon božanstvom, i odavalimupoštovanjenavelikimsvečanostima.Dakle„zabranjeno”nijeništavečito,onosemožepromeniti.Taidanassmesvakospavatis jednomženom,čimjesnjombiokodsveštenika ivenčaosesnjome.

Koddrugihnarodajetodrukčije,jošidanas.Stogasvakoodnasmoradaiznađesamzasebeštajedopuštenoaštazabranjeno-štajenjemuzabranjeno.Možečovekdaneučininikadneštozabranjeno,apritomemožedabudevelikinitkov!Aistotako-obrnuto.Toje,ustvari,samopitanjeudobnosti.Ko suviše voli udobnost i ne želi sam da razmišlja i sam da bude sudija, taj se prosto pokorizabranama,kaoštosuvećpropisane.Njemujelako.Drugi,pak,osećajusamizapovestiusebi,njimasuzabranjeneonestvarikojesvakičastančoveksvakodnevnoradi,adopuštenesuimdrugestvari,kojesuinačenarđavuglasu.Svakomorasamdaodgovaraza.svojepostupke.

Izgledadasenajedanputpokajaoštojetolikokazao,teprekide.Većtadasammogaokrozsvoječuvstvounekolikodashvatimštajeonpritomeosećao.Makakodajeobičnosprijatnošćuinaokopovršnoizlagaoonoštomujepadalonaum,ipaknijemogao,kaoštojednomreče,nizaživuglavuda podnese razgovor „samo radi razgovora”. Ali kodmene je osećao, pored prave radoznalosti,suviše igre, suviše uživanja u pametnom ćaskanju, ili tako štogod, rečju, oskudicu u savršenojozbiljnosti.

Pročitavšinanovoposlednjurečkojusamnapisao-„savršenaozbiljnost”-pademiiznenadanaumdrugajednascenakoja jeostavilanameneutisaknajdubljiodsvihštosamdoživeosMaksomDemijanomuonomjošpoludetinjskomdobu.

Našekrizmanjesepribližavalo,inaposlednjimčasovimaduhovnenastavegovoriloseotajnojvečeri. Sveštenik je tome pridavao mnogo značaja i ulagao je truda; i doista se u tim časovimaosećalo nešto od svetosti i naročitog raspoloženja. Ali upravo za vreme tih nekoliko poslednjihčasova nastave moje misli bile su vezane za drugo, to jest za ličnost moga prijatelja. Očekujućikrizmanje, koje nam je protumačeno kao svečani prijem u crkvenu zajednicu, nametala mi seneotklonjivomisaodajezamenevrednostovegotovopolugodišnjeverskenastavebilaneutomešto smo ovde naučili, nego u blizini i uticaju Demijanovu. Sad sam bio spreman ne da budemprimljen u crkvu, nego u nešto sasvim drugo - u bratstvomisli i ličnosti, koje je nekakomoralopostojatinazemlji,ičijijepredstavnikilivesnik,kakosamosećao,biomojprijatelj.

Pokušao sam da potisnem tumisao, želeo sam ozbiljno, uprkos svemu, da doživim svečanostkrizmanjasizvesnimdostojanstvom,aovase,izgledaloje,maloslagalasmojomnovommišlju.Alima šta sam radio, misao je bila tu, i ona se potpuno slila u meni s mišlju na skorašnju crkvenusvečanost,ibiosamspremandanjusvetkujemdrukčijenegodrugi:trebalojedaonazameneoznačiprijemujedanmisaonisvetkojisampoznaoprekoDemijana.

Tihdanasamopetjednomživoraspravljaosnjime:tojebiloupravopredjedančasveronauke.Mojprijateljjebioćutljiv,inijeuživaoumomegovoru,ukomesamsepraviokaokakavmatoracibogznakakovažan.

-Govorimoodviše-rečeonsneuobičajenomozbiljnošću.-Pametangovornevrediništa,bašništa.Samosečovekudaljiod samoga sebe.Audaljiti seod samoga sebe jestegreh.Čovekmoraumetidaseuvučepotpunousamogasebe,kaokornjača.

Odmahpotomušlismouučionicu.Časjezapočeo,jasamsetrudiodapazim,aDemijanmipritomenijesmetao.Poslekratkogvremenapočeosamdaosećamsaonestranegdejeonporedmenesedeoneštoneobično, nekuprazninu ili hladnoću ili nešto slično, kaoda je tomestoneočekivanoostaloprazno.Kadjetoosećanjepočelodamepritešnjava,ja,seosvrtoh.

Tadaopazihsvogprijateljakakosedi,uspravljeniulepomstavu,kaoiinače.Alijeipakizgledaosasvimdrukčijenegoinače,ineštojeizbijaloiznjega,neštogajeokruživaloštojanisampoznavao.Misliosamdajesklopiooči,alismotrihdaihdržiotvorene.Alionenisugledale,nisuzapažale,bilesu ukočene i upravljene u unutrašnjost njegovu ili u neku veliku daljinu. Sedeo je tu potpuno

nepomičan,činilomisekaodainediše,ustasumubilaizrezanakaooddrvetailikamena.Licemujebilobledo,ravnomernobledo,kaokamen,amrkakosabilajenanjemuonoštojenajživlje.Rukesumupočivaleprednjimnaklupi,bezživotaimirnokaokakavpredmet,kaokamenjeilivoće,bledeinepomične,alineopuštene,negokaočvrst,dobaromotačokoskrivenogsnažnogživota.

Uzdrhtahodtogaprizora.Mrtavje,pomislih,itogotovoizgovorihglasno.Alisamznaodanijemrtav.Sprikovanimpogledomutonuhunjegovolice,u tubledu,kamenuobrazinu, iosećah: to jeDemijan!Kakavjeoninačebio,kadjesamnomišaoigovorio,tojebiosamoupolaDemijan,jedankojijesamozaizvesnovremeigraonekuulogu,prilagođavaose,iizpredusretljivostičinioistoštoimi.PraviDemijan, pak, izgledao jeovako,ovakokaoovaj, takookamenjen, prastar, životinjski,pravi kamen, lep i hladan,mrtav i u potaji pun nečuvenog života.Aokonjega unaokolo tamirnapraznina,tajetarizvezdaniprostor,tausamljenasmrt!

Sad seon sasvimuvukaou sebe,osećao sams jezom.Nikadanisambio takousamljen.Nisamimaoudelaunjemu,biomijenedokučiv,biomijedaljinegolidajebionanajudaljenijemostrvunasvetu.

Nisammogao da shvatim kako to niko osimmene ne vidi! Trebalo je da svi gledaju ovamo,trebalojedasesviužasnu!Alinikonijenanjegaobraćaopažnju.Sedeojeukrućenkaokakavkip,i,kaoštosammoraopomisliti,kaoidol;jednamuvamupadenačelo,protrčamulaganoprekonosaiusana-onnezadrhtanijednomborom.

Gde,gdejebiosada?Štajemislio,štajeosećao?Dalijebionanebu,upaklu?Nijemibilomogućedagaotomeispitujem.Kadsamga,nakrajučasa,videokakoponovoživii

diše, kad je njegov pogled sreo moj, bio je kao pre. Odakle je došao? Gde je bio? Izgledao jeumoran.Licemu jeopet imaloboju, ruke sumu seponovokretale, alimrkakosabila je sadbezsjaja,ikaoumorna.

Idućihdanapredavaosamsevišeputausvojojspavaćojsobinovomvežbanju:sedeosamkrutona stolici, ukočio sam oči, držao sam se potpuno nepomično i čekao sam: koliko mogu tako daizdržim, i štaćupri tomedaosetim.Ali samsesamozamorio, idobiosamžestoksvrabuočnimkapcima.

Uskoropotombilojekrizmanje,okomeminisuostalenikakvevažneuspomene.A sad je sve postalo drukčije. Detinjstvo se raspalo oko mene. Roditelji su me posmatrali s

izvesnomzabunom.Sestresusesasvimotuđileodmene.Tootrežnjavanjeizopačilomijeiizbledelouobičajenaosećanja i radosti; gradina jebilabezmirisa, šumamenijemamila, svet je stajaookomenekaorasprodajastarihstvari,bljutavibezdraži,knjigesubilehartije,muzikajebilašum.Takosjesenjegdrvećaopadališće,onotoineoseća,niznjegacurikiša,ilisunce,ilimraz,aunjemuseživotlaganouvlačiunajužeinajunutrašnijekutove.Ononeumire.Čeka.

Bilojeodlučenodaposleškolskograspustaodemudruguškoluiprviputodkuće.Pokatkadmisematipribližavalasosobitomnežnošću,praštajućiseunapredsamnom, trudećisedamiusadiusrceljubav,žudnjuzakućominezaborav.Demijanjebiootputovao.Biosamsam.

IVBEATRIČA

Nevidevšiponovosvogaprijatelja,otputovaosamnakrajuraspustauSt.Mojiroditeljipođošesamnom,ipredadošemesasvommogućnombrižljivošćuzaštitijednogzavodazadečake,kodnekoggimnazijskognastavnika.Ukočilibiseodužasadasuznaliuštaćuovdeupasti.

Još se postavljalo pitanje da li će vremenommoći odmeneda postane dobar sin i upotrebljivgrađanin,ilimojaprirodastremikadrugimputevima.Mojposlednjipokušajdausenciočinskekućeiduhabudemsrećan trajao jedugo,pokadšto jegotovosrećnouspevao,alibinaposletkupotpunopromašio.

Čudnovata praznina i usamljenost, koju sam prvi put počeo da osećam za vreme školskograspusta posle moga krizmanja (kako li sam je tek docnije upoznao, tu prazninu, taj proređenivazduh!),nijetakobrzoprolazila.Rastanaksazavičajempodneosamneobičnolako,istideosamseupravoštonisambiobolećiviji;sestresuplakalebezikakvarazloga,ajatonisammogao.

Čudiosamsesamsebi.Uveksambioosećajnodete,austvaripriličnodobrodete.Asadsambiosasvim izmenjen. Držao sam se potpuno ravnodušno prema spoljnom svetu, i danima sam biozaposlensamotimedaosluškujemštaseumenizbiva,idačujemstruje,zabranjeneimračnestruje,kojesupodzemnoumenižuborile.Porastaosamvrlobrzo,tekuposlednjojpolovinigodine,iobreosamseiiždžigljaomršavinedozreousvetu.Dečačkaljubaznostbilajekodmenesasvimiščezla-osećaosamdameovakvognemoguvoleti, anisamnimalovoleoni samsebe.Često samosećaoveliku čežnju zaMaksomDemijanom; ali neretko mrzeo sam ga takođe, i pripisivao sam njemukrivicuštojemojživotosiromašio,jersamtosmatraokaokakvuružnubolest.

U našemđačkom zavodu u početkume nisu ni voleli ni poštovali; najpre sume zadirkivali, apotom su se povukli odmene, i gledali umeni licemera i neprijatnog osobenjaka. Ja sam se sebisvideou toj ulozi, preterivao sam jošunjoj, i srdito sam seuvukaouusamljenost, koja je spoljaizgledala stalno kao najmuškije preziranje sveta, dok sampotajno često podlegao napadima sete iočajanja, koji sume proždirali.U školi sam trošio znanja nagomilana još kod kuće, taj razred jezaostajaomaloizamogaranijega,tesamstekaonavikudasvojevršnjakeposmatrammaloprezrivo,kaodecu.

Takojeteklogodinudanaineštoviše,iprveposetekućioraspustunisudonelenovezvuke;radosamotputovaoopetnatrag.

Biojepočetaknovembra.Biosamsenavikaodaposvakojakomvremenupravimmalešetnje,prikojima sam sepredavao razmišljanju i čestouživaonekuvrstunaslade, nasladepunemelanholije,preziranjasvetaipreziranjasamogasebe.Takosamjednevečeritumaraopovlažnom,maglovitomsutonupookolinigrada;širokidrvoredjavnogaparkastajaojepotpunonapuštenipozivaome,poputu jepopadaodebeosloj lišća,pokomesampremetaonogamas tamnomnasladom;mirisalo jevlažnoigorko;udaljenadrvetapojavljivalasuseizmaglekaosenke,avetinjskivelika.

Nakrajualejezastadohunedoumici.Gledaosamukočenoucrnolišćeiudisaopožudnomokarmirisprohujalostiiumiranja,čemuseodazivaloištojepozdravljaloneštoumeni.O,kakoježivotbiobezukusan!

Sajednesporednestazedolaziojenekičovekuogrtačukojijelepršao.Jahtedohdapođemdalje,

alimeondozva.-Alo,Sinklere!Onpriđe.TojebioAlfonsBek,najstarijiđakunašemzavodu.Uvekmijebioprijatan,inisam

imaoništaprotivnjega,osimtoštoseonsamnomkaosasvimamlađimaponašaouvekironičnoiočinski.Pričalosezanjegadajesnažankaomedved,dadržipodpapučomgospodaranašegzavoda,abiojejunakmnogihpričaogimnazijalcima.

- Šta tu radiš? - viknu on srdačno, tonom kojim su se služili veći đaci, kad bi se pokadštosnishodilidojednogodnas.-E,daseopkladimo,pišešpesme?

-Nepadaminaum-odbihjaoporo.Onprsnuusmeh,pođeporedmeneistadedaćaska,kaoštonisambionavikao.-Netrebadaseplašiš,Sinklere,dajamoždatonerazumem.Imatuneštokadseideovakouveče

pomagli, ovako s jesenjimmislima, onda se radopišu stihovi, znam ja već.Oprirodi što umire,naravno,ioizgubljenojmladosti,kojanaličinanju.VidiHajnrihaHajnea.

-Nisamjatakosentimentalan-braniosamse.-E,padobro!Aličinimisedajedobrokadčovekpoovomvremenupotražinekomirnomesto

gdeimačašavinailitakošto.Hoćešlidapođešmalosamnom?Bašsamsasvimsam.Ilinećeš?Nebihhteodasamtvojzavodnik,dragi,akotrebadabudešdečkozaugled.

Uskoropotomsedelismoujednojmalojkrčmiupredgrađu,pilinekosumnjivovino,ikucalisedebelim čašama. U početkumi se to slabo svidelo, ali u svakom slučaju bilo je nešto novo. Ali,nenaviknutnavino,postadohubrzovrlorazgovoran.Kaodasenameniprobioprozor,svetjesijaounutra-kakodugo,kakostrahovitodugonisamništagovorioodsrca!Paosamumaštarije,iusredtogaistrtljahpričuoKainuiAvelju!

Bek me je slušao sa zadovoljstvom - najzad neko kome sam nešto davao! On me lupnu poramenu, nazvame đavolskim sinom, imeni se srce nadme od slasti štomogu izmene da potekusladostrasno ustavljene potrebe govora i saopštavanja, što sam priznat i što važim za nešto kodstarijegdruga.Kadmeonnazvagenijalnim raspusnikom, ta rečmi seuli u dušukao slatko, jakovino. Svet je goreo u novim bojama,misli sumi priticale iz stotinu bezočnih izvora, duh i vatrabuktalisuumeni.Govorilismoonastavnicimaidrugovima,ičinilomisedasedivnorazumemo.Govorili smo oGrcima i neznabošcima, i Bek je hteo po svaku cenu dame navede na priznanjemojih ljubavnihpustolovina.Ali tunisammogaoda idemsnjimukorak.Nisamništabiodoživeo,nisamimaoštadapričam.Aonoštosamusebiosećao, izgradio, izmaštao, to jedodušegoreloumeni,aligačaknivinonijemoglodaraskraviidovededogovora.OdevojkamajeBekznaomnogoviše,itebajkeslušaosamsavusplamteo.Neverovatnestvarisamtadadoznao;onoštosenikadnijemoglosmatratimogućim,postadegolastvarnost,činilosedasesamoposebirazume.AlfonsBekjesasvojihmoždaosamnaestgodinavećbionakupioiskustva.Izmeđuostalihtodadevojkamanijenidočegatolikostalokolikodasekinđureidaimajuudvarača,itojebilosasvimlepo,alitonijeonoštojepravo.Utomesekodženamoženadativećemuspehu.Ženesumnogopametnije.Naprimer,gospođaJagelt,kojaimadućansavežbankamaipisaljkama,snjombisedalogovoriti,aštasesvevećodigraloizanjenetezge,tonebimogloućiniujednuknjigu.

Sedeosamdubokoomađijanizanet.Svakako,jabašnebihmogaodavolimgospođuJagelt-aliipak,tojebilonečuveno.Činilomisedanasvetutekuizvori,barzaodraslije,okojimanisamnikadnisanjao.Utomeje,doduše,bionekilažanzvuk,isvejeprijalogoreiviše,svakidašnjijenegoštoje, po mom shvatanju, trebalo da prija ljubav - ali ipak, to je bila stvarnost, to je bio život, ipustolovina.Poredmenejesedeonekokojetodoživeo,komesetočinilokaoneštoštosesamoposebirazume.

Naširazgovorisrozalisusemalo.Izgubilisunešto.Ijanisamvišebiogenijalni,malistvor;sadasambiosamodečkokojijeslušaoštamupričajedančovek.Aliitakojoš-premaonomeštojevećmesecimaimesecimabiomojživot-ovojebilodivno,ovojebilokaouraju.Osimtogatojebilo-što sam tek postupno počeo da osećam - zabranjeno, veoma zabranjeno, počev od sedenja pokrčmamadoovogaštosmorazgovarali.Usvakomslučaju,osetiosamutomeduh,osetioprevrat.

Sećam se te noći s najvećom razgovetnošću. Kad smo obojica pošli doma kasno, po hladnoj,vlažnojnoći,poredgasnihfenjerakojisumutnogoreli,biosamprviputpijan.Tonijebilolepo,bilojedokrajnjemeremučnoaliprisvemtom,tojeimalousebijošnešto,nekudraž,nekusladost,bilojepobunaiorgija,biloježivotiduh.Beksebodrozauzeozamene,madamejegorkokoreokaožutokljunogpočetnika, idoveomeje,nosećimeupola,kući,gdemujepošlozarukomdameneisebekrišomprebacikrozotvorenprozornatremu.

Alidoksamse,treznećise,budiosbolovimaposlesasvimkratkogčvrstogsna,spopademenekibesmislenijad.Sedeosamupostelji;jošsamimaonasebidnevnukošuljumojeodeloiobućaležalisunapodurastureni,imirisalinaduvanipovraćenojelo.Izmeđuglavobolje,mukeibesomučnežeđipojavimi se u duši slika, kojoj već odavna nisampogledao u oči.Video samzavičaj i roditeljskidom, oca imajku, sestre i baštu, video sam svojumirnu spavaću sobu u svomedomu, video samškolu i trg,videosamDemijana ičasovenastavepredpričešće- isve tobilo jesvetlo,sve jebilopreplavljenosjajem,svejebiloizvanredno,božanskoičisto,isve,svejeto-sadasamtoznao-jošjuče,jošprenekolikočasova,bilomoje,čekalonamene,asadaje,teksadauovomečasu,potonuloibiloprokleto,nijevišebilomoje,guralomeodsebe,gledalonamenesgađenjem!Sveštomijebilodrago i prisno, sve što sam ikada do u najudaljenije, najzlaćanije vrtove detinjstva bio doznao odsvojih roditelja, svakipoljubacmajčin, svakiBožić, svakopobožno,svetlonedeljno jutrounašemdomu,svakicvetugradini-svejebiloopustošeno,svesampogazionogama!Dasusadbilidošlipanduri i da sume vezali, i kao izroda i oskvrnitelja hramapoveli na vešala, ja bih se saglasio snjima,radobihbiopošao,našaobihdajetopravoidobro.

Dakle,takvamijebiladuša!Meni,kojisamhodaoposvetuipreziraoga!Meni,kojisambiouduhuponosit,ikojisammislioistemislikaoiDemijan!Takavsambio,dakle,izrodisvinja,pijaniokaljan,gnusaniprost,raspusnazver,prepadnutgroznimnagonima!Takavsambio,dakle, jakojisam dolazio iz onih vrtova gde je sve bilo čistota, sjaj i ljupka nežnost, ja koji sam nekad voleoBahovumuzikuilepepesme!Slušaosamjošsgađenjemipobunjenošćusvojvlastitismeh,pijaniineobuzdani,kojijeizbijaonamahoveibudalasto.Takavsambioja!

Ali,uprkossvemu,gotovosamuživaoštopatimtemuke.Takodugosamslepoitupogamizao,tako jedugomojesrcećutalo i,osiromašeno,sedeloukutu,dasumičak iovesamooptužbe,ovagroza,sveovognusnoosećanjeudušibilidobrodošli.Ta to je ipakbiloosećanje, tu je ipaklizaoplamen, drhtalo je srce pri tome! Zbunjeno sam osećao pored te bede nešto kao oslobođenje iproleće.

Međutim,posmatranospolja, ja samse svedublje idublje srozavao.Prvoopijanjeuskoronijebilovišeprvo.Unašojškolisemnogobančiloi teralokera, jasambioodnajmlađihmeđuonimakojisutočinili,iuskoronisamvišebiosamotrpljenimali,negopredvodnikizvezda,proslavljeni,neustrašiviposetilackrčmi.Opetsampripadaopotpunomračnomsvetu,đavolu,iutomsvetuvažiosamokao„laf”.

Pritomesamseosećaočemerno.Živeosamuorgijanjukojemejeupropašćivalo,idoksamkoddrugovavažiozavođuivraga,zađavolskiodsečnogiduhovitogmomka,dubokoumenilepršalajezastrašenaduša,punazebnje.Sećamse joškakosumi jednomudarilesuzekadasam,pri izlazu izjedne krčme, u nedelju ujutru, opazio kako se na ulici deca igraju, svetla i zadovoljna, sa sveže

očešljanom kosom i u nedeljnom ruhu. I dok sam ja, uz pivo i smeh za prljavim stolovimaneuglednih kafanica, uveseljavao i često plašio svoje drugove nečuvenim cinizmom, gajio sam uskrovitostisrcastrahopoštovanjepremasvemučemusamserugao,iusebisamseplačućiprostiraonakolenapredsvojomdušom,predsvojomprošlošću,predsvojommajkom,predBogom.

Toštosenisamnikadaizjednačiosasvojimpratiocima,toštosammeđunjimaostaousamljeništosamstogamogaotolikodapatim,tojeimalosvogarazloga.Biosamdelijaupićuipodrugljivacu volji najsurovijima, pokazivao sam duh i pokazivao srčanosti u svojim mislima i govorima onastavnicima,školi,roditeljima,crkvi-odolevaosamskarednostima,ičaksamseusudiodaizvedemijaponeku-alinikadanisambiotamokadsumojidrugoviišlikoddevojaka.Biosamsam,ibiosam ispunjen žarkom čežnjom za ljubavlju, beznadežnom čežnjom, dok sam, sudeći po svomegovoru,moraobitipečeniraspusnik.Nikonijebiolakšeuvredljiv,nikostidljivijinegoja.Ikadgodbihvideomladegrađanskedevojkekakoidupredamnom,lepeičiste,svetleiljupke,onebizamenebile izvanredni,čisti snovi,hiljaduputabolje ičistijenegošto je tomenidolikovalo.NekovremenisamtakođemogaovišedaidemupapirnicugospođeJagelt,jerkadgodbihjepogledaoipomislionatoštamijeonjojpričaoAlfonsBek,pocrveneobih.

Ukoliko sam se sad u svom novom društvu više osećao stalno usamljen i drukčiji no ostali,utoliko sam se manje odvajao od njega. Doista ne znam više da li mi je upravo pijančenje irazmetanje ikada pričinjavalo zadovoljstvo, niti sam se ikada na pijenje tako navikao da nisamsvakogputaosetiomučneposledice.Svejetobilokaonekoprisiljavanje.Činiosamštosammorao,jerinačesavršenonisamznaoštadapočnemsasobom.Plašiosamsedabudemdugosamsasobom,plašio sam se mnogih nežnih, stidljivih duševnih nastupa, prema kojima sam svagda osećaonaklonost,plašiosamsenežnihljubavnihmisli,kojesumitakočestopadalenaum.

Jednomijeponajvišenedostajalo-prijatelj.Bilojedvadotridruga,kojisumibilivrlodragi.Alisuseoniubrajaliuvaljane,amojiporocivećodavnanisunizakogabilivišetajna.Onisumeizbegavali. Kod ovih sam važio za beznadežnog predstavljača, kome se ljuljalo tlo pod nogama.Nastavnici su znali o meni mnogo štošta, bio sam više puta strogo kažnjavan, moje konačnootpuštanje iz škole bilo je nešto što se očekivalo. Ja sam sam to znao, već odavnonisamviše biodobarđak,negosamseprovlačiosprevaromimukom,osećajućidatakonemoževišedugodatraje.

PostojemnogiputevinakojimanasBogmožedausamiidadovedesameksebi.Timputemjeontada pošao sa mnom. To je bilo kao kakav rđav san. Preko prljavštine i mulja, preko razbijenihpivskihčašainoćiprovedenihuciničnomćaskanju,vidimsebe,ukletogsanjalicu,kakogamižebezodmoraiumukama,poružnomikaljavomputu.Imatakvihsnovaprikojimase,naputukaprincezi,zaglibiubrlogu,usokačićimapunimsmradaiđubreta.Takojebiloisamnom.Bilomijesuđenodanaovajnačinpostanemusamljen,idaizmeđusebeidetinjstvapodignemzatvorenurajskukapijusastražarima od kojih je zračilo odsustvo sažaljenja. To je bio početak, buđenje čežnje za samimsobom.

Jošseuplaših istresohse,kadseprviput,uzbunjenpismimastarešinemogazavoda,mojotacpojaviuSt.,istadeneočekivanopredmene.Kadjeon,krajemtezime,došaopodrugiput,biosamvećokoreoiravnodušan,pustiosamgadagrdi,pustiosamgadamoli,pustiosamgadamepodsećana majku. Naposletku se veoma ražestio, i rekao mi, ako se ne promenim, da će pustiti da me sgrdnjomisramotomisterajuizškole,idaćemeondastrpatiupopravnizavod.Paneka!Kadjetadaotputovao,bilomiga ježao,alionnijeništapostigao,nijevišenašaoputkmeni, i s časanačasosećaosamdajetoizaslužio.

Štaćeodmenebiti,tomijebilosvejedno.Nasvojneobičaninelepnačin,svojimsedeljkamapokafanamaibacanjemsveganajednukartu,zametnuosamkavguisasvetom;tojebiomojnačinda

ulažemprotest.Pritomesamseupropašćivao,iponekadbimisetastvaručinilaotprilikeovako:akosvetunisupotrebniljudikaoja,akoonzanjihnemaboljegmesta,nemauzvišenijihzadataka,ondatiljudikaojaprostopropadaju.Panekasvetsnosituštetu.

Božićni raspust te godinebio jebez ikakve radosti.Mojamati sepreplašilakadme jeponovovidela.Biosamizrastaojošviše,imojemršavoliceizgledalojesparušeno,saopuštenimcrtamaizapaljenimočnimkapcima.Prvogarenjenausnicainaočarikojesamnosioodprekratkogvremena,načinilisumenjojjošvišetuđim.Sestreustuknušeizakikotašese.Svejebilobezutešno.Bezutešanigorakrazgovorsocemunjegovojsobizarad,bezutešnopozdravljanjesnekolikorođaka,aiznadsvega bezutešno Badnje veče. Otkad sam se rodio, to je u našoj kući bio praznični dan, večesvečanostiiljubavi,zahvalnosti,obnavljanjasavezaizmeđuroditeljaimene.Ovogaputasvejesamopritiskivaloidovodilouzabunu.Kaoiinače,čitaojemojotacjevanđeljeopastirimanalivadi„kojisučuvalitudasvojastada”,kaoiinače,stajalesusestrepresrećnepredstolomsasvojimdarovima,alijeglasočevzvučaoneveselo,alicemuizgledalostaroipotišteno,majkajebilažalosna,menijesvebilopodjednakomučnoinepoželjno,daroviičestitanja,jevanđeljeijelkasasvećicama.Česnicajemirisalaslatko, i iznjesukuljaligustioblacislatkihuspomena.Jelkajemirisala ipričalastvarikojevišenisupostojale.Jasamžudeodadođekrajtojvečeriipraznicima.

Tako je išlo cele zime. Tek tu skoro bio sam dobio ozbiljan ukor od Nastavničkog saveta, spretnjomdaćubitiisključenizškole.Nećejošdugotrajati.E,paštamari.

SrdiosamseneobičnonaMaksaDemijana.Sveovovremenisamgaviševideo.PočetkommogaškolovanjauSt., pisao sammubiodvaput, ali nisamdobioodgovora; zatoganisamni posetiooraspustu.

UistomparkugdesamsjesenisusreoAlfonsaBeka,desilosepočetkomproleća,upravokadjetrnovošipražjepočelodazeleni,damijejednadevojkapalauoči.Biosampošaosamušetnju,punneprijatnihmisli i briga, jermi je zdravljebilonarušeno; aosim toga,bio samstalnimnovčanimnezgodama, dugovao sam drugovima izvesne svote, morao sam pronalaziti nužne izdatke da bihdobioopetneštoodkuće,iunekolikimradnjamabilisuminarasliračunizacigareisličnestvari.Nisumitebrigedubokozadiraleusrce;akouskoromojboravakovdebudeokončan,ijaodempodledilimeodveduupopravnizavod,ondaminijenimalostalodotihnekolikositnica.Alisamstalnoživeoočiuočistakvimnelepimstvarima,ipatiosamodtoga.

Onogaprolećnogdanauparkusreosamjednumladudamu,kojamejeveomaprivukla.Bilajevisokaivitka,otmenoobučena,iimalajepametnolicekaoudečaka.Svidelamisesmesta,ubrajalaseuonajtipkojisamvoleo,imojamaštapočelajeodmahdasebavinjome.Jedvadajebilaneštostarijaodmene,ali jebilamnogoizraslija,otmenai lepograđena,većgotovopotpunadama,alisnekimodsevomobestiimladalaštvanalicu,štosamvoleoiznadsvega.

Nikadaminijebilopošlozarukomdasepribližimnekojdevojciukojusambiozaljubljen,itominijepošlozarukomnikodove.Aliutisakjebiodubljinegosviraniji,auticajovezaljubljenostinamojživotbiojesilan.

Odjednom sam opet imao jednu sliku pred sobom, uzvišenu i poštovanu sliku - ah, nikakvapotreba, nikakav nagon u meni nije bio tako dubok i žestok kao želja za strahopoštovanjem iobožavanjem!Ja jojnadenuh imeBeatriča, jersamoovojznao, iakonisamčitaoDantea,sa jedneengleskeslike,čijusamkopijubiosačuvao.Tamojebilajednaenglesko-prerafaelističkadevojačkaprilika,izduženihudovaivitka,sauzanom,dugačkomglavomioduhovljenimrukamaicrtamalica.Mojalepa,mladadevojkanijesasvimličilananju,madaje ionaimalatuvitkost imuškostoblikakojusamvoleo,inečegododuhovljenostiilinadahnutostilica.

SaBeatričomnisamprogovorionijednejedinereči.Prisvemtom,onajetadaizvršilanajdubljiuticaj na mene. Ona je istavila pred mene svoju sliku, otvorila mi je svetilište, načinila me jemoliteljemuhramu.Izdanaudanizostajaosamsabančenjainoćnogtumaranja.Mogaosamponovodabudemsam,ponovosamradočitao,ponovosamradoišaoušetnju.

Iznenadno preobraćenje navuklo mi je dosta ruganja. Ali, sad sam imao nešto da volim i daobožavam,imaosamopet ideal,život jebiopunnaslućivanjaišarenogtajanstvenogsvitanja- i tome je načinilo neosetljivim. Ponovo sam se udobno osećao sam sa sobom,mada samo kao rob islugajednepoštovaneslike.

Na tovremenemogudamislimbez izvesne tronutosti.Ponovosampokušao trudeći se izdnadušedaizruševinajednogskrhanogdelaživotaizgradimsebi„svetaosvet”,ponovosamživeosavutežnjidaizsebeizlučimmračnoizlo,idapotpunoboravimusvetlome,nakolenimapredbogovima.Paipakjetajsadašnji„svetaosvet”biounekurukumojavlastitatvorevinatonijevišebilobežanjenatragkamajciipadanjeničiceprednjuipodokriljegdesenemanikakveodgovornosti:tojebilanovaslužba,kojusamsampronašaoikojusamsamiziskivao,sodgovornošćuisasavlađivanjemsamogasebe.Čulnostodkojesampatioiodkojesamstalnobežao,sadajetrebalouovojsvetojvatridasepreobraziuduh ipobožnost.Nijesmelodapostojiništamračno,ništa ružno,ninoćkadasestenje,nisrceuzrujanoodnepristojnihslika,niosluškivanjenazabranjenimvratima,nipohotljivost.Umestosvegatogapodigaosamsvojoltar,saslikomBeatriče,i,posvećujućisenjoj,posvetiosamseduhuibogovima.Udeouživotu,kojisamoduzeotamnimsilama,prineosamsvetlimanažrtvu.Mojasvrhanijebilanaslada,negočistota;nesreća,negolepotaioduhovljenost.

TajkultpremaBeatričiizmeniojemojživotiztemelja.Jošjučenedozreocinik,danassambiosluga u hramu, s ciljem da postanem svetac. Nisam odbacio samo rđav život, na koji sam se bionavikao, nego sam pokušavao da promenim sve, pokušavao sam da unesem čistotu, plemenitost idostojanstvou sve,mislio samna topri jelu i piću, pri govoru i oblačenju.Započinjao sam jutroumivajućisehladnomvodom,naštasamseupočetkusmukomprisiljavao.Ponašaosamseozbiljnoi dostojanstveno, držao sam se uspravljeno i načinio sam svoj hod sporijim i dostojanstvenijim.Posmatračimajetomoždaizgledalosmešno-umeniunutrasvetobilojebogosluženje.

Odsvihtihnovihvežbi,ukojimasamtražioizrazazasvojenovoosećanje,jednamijepostalavažna.Započeosamdaslikam.PočelojetimeštoengleskaslikaBeatričina,kojusamimao,nijebiladovoljno sličnaonojdevojci.Hteo sampokušatida je slikamza sebe.Sa sasvimnovomradošću inadomuneosamskupausvojusobu -otprekratkogvremena imaosamsvojuvlastitusobu - lepuhartiju, boje i kičice, udesio sam paletu, staklo, porculanske šolje, pisaljke. Fine tempera-boje umalim olovnim valjcima, koje sam kupio, ushićavale su me. Među ovima je bilo jedno vatrenohromooksidnozelenilo,koje,činimise,vidimjošisadakakoseblistaprviputumaloj,belojšolji.

Započeosamobazrivo.Slikatijednolice,tatojeteško,izatosamhteodanajpreokušamneštodrugo.Slikaosamšare,cvećeimale,maštomdočaranepredele,nekodrvokrajkapele,nekirimskimostsakiparisima.Ponekadsamsepotpunogubiou tomzabavnomdelanju, ibiosamsrećankaokakvodeteskutijomboja.AlinaposletkuzapočeosamdaslikamBeatriču.

Nekoliko listova bili su potpuno neuspeli, i odbacio sam ih. Ukoliko sam više pokušavao dazamislimlicetedevojke,kojusamsvremenanavremesretaonaulici,utolikomijemanjepolazilozarukom.Najzadsamsetogaokanuo,iotpočeosamprostodaslikamnekolice,podajućisemaštiiputokazimakojisusamiodsebeproisticaliizonogaštojevećbilozapočeto,izbojeikičice.Iztogajeproizišlonekolicekaousnuviđeno,ijanisambionezadovoljantime.Ipaksamsmestanastavioogled,isvakinovilistgovoriojeneštojasnije,približavaosetipu,madaniukolikostvarnosti.

Sve sam se više navikavao na to da, utonuo u sanjarije, kičicom izvlačim linije i ispunjavam

površine,kojesubilebezuzora,kojesuproisticaleizpovršnogpipanja,iiznesvesnog.Najzadsamjednogdana,gotovonesvesno,dovršiojednolicekojemijegovorilosnažnijenegosvaranija.Tonijebiloliceonedevojke,toononijebilonikadaniubuduće.Tojebiloneštodrugo,neštonestvarno,alizatonemanjedragoceno.Izgledalojevišekaoglavanekogdečkanegolikaodevojačkolice,kosanijebilasvetloplavakaoumojelepedevojke,negomrkascrvenkastimprelivima,bradajebilajakaičvrsta,aliustapurpurnocrvena-svejebilomalokrutoiličilonamasku,alijeproizvodiloutisakibilojepunopritajenogživota.

Doksamtakosedeopreddovršenimlistom,ovajjenačinionamenečudnovatutisak.Učinilomisekaonekavrstabožanskoglikailisvetemaske.Upolamuško,upolažensko,bezdobastarosti,jakevolje, a isto tako sanjalačko,ukočeno, isto takokao ipritajenoživo.To licemi jeneštokazivalo,pripadalojemeni,postavljalomijeizvesnezahteve.Iličilojenanekoga,alinisamznaonakoga.

Taslikajenekovremepratilasvemojemisli,idelilamojživot.Držaosamjeskrivenuujednojfioci,da jenikonedočepa,padami sezbognjene ruga.Ali, čimbihostao samu svojoj sobici,izvlačiobihslikunapolje,iopštiosnjom.Uvečebihjeiglomprikačionatapeteiznadkrevetaprekoputamene,posmatraobihjesvedoknezaspim,aujutrubimojprvipogledpaonanju.

Upravoutovremezapočeosamponovomnogodasanjam,štosamkaodetesvagdačinio.Činilomisedavećgodinamanisamimaosnove.Sadsuponovodošli,itosasvimnovavrstaslika,avrločesto uskrsavao je među njima moj naslikani lik, živ i razgovoran, prema meni prijateljski ilineprijateljskiraspoložen,ponekadrazvučenugrimasu,aponekadbeskrajnolep,skladaniplemenit.

Jednog jutra kad se probudih iz takvih snova, prepoznah ga odjedanput. Posmatraome je kaoizvanrednodobarpoznanik,činilomisedamedozivapo imenu.Činilomisedamepoznaje,kaomati,činilomisedamijeodvajkadanaklonjen.Uzdrhtalasrcagledaosamukočenoulist,umrku,gustu kosu, upola ženska usta, ispupčeno čelo s osobitom ozarenošću (boja se sama od sebe takopresušila),isvebližesamusebiosećaodasamgaprepoznao,dasamgaponovonašao,dagaznam.

Skočih iz postelje, stadoh pred to lice, i posmatrah ga iz najbliže blizine, upravo u širomotvorene, zelenkaste, ukočeneoči, odkojih jedesnobilovišeuzdignutonegodrugo. I odjedanputžmirnutodesnooko,žmirnulakoifino,alijasno,iutomžmirkanjuprepoznadohsliku...

Kakosamsamomogaodatotakokasnopronađem!TatojebiloDemijanovolice!Docnije sam poredio list vrlo često sa pravim crtamaDemijanovim, kakve su ostale umome

pamćenju.Nisuniukolikobileiste,madasubileslične.AlijetoipakbioDemijan.Jednom, jedne večeri u rano leto, sijalo je sunce koso i crveno krozmoj prozor, koji je bio

okrenutkazapadu.Usobisespuštaosuton.TadamipadenaumdaslikuBeatričinu,iliDemijanovu,zadenemiglomnaprozorskikrst,idaposmatramkakovečernjesuncesijakroznju.Liceserazlibezobrisa,alicrvenkastooivičeneoči,ozarenostnačeluižestokacrvenaustagorelisuizravnehartijeduboko i divlje. Dugo sam sedeo preko puta njega, čak i kada se već ugasilo. I postupno me jeobuzimaloosećanjedatonijeniBeatričaniDemijan,nego-jasam.Slikanijeličilanamene-a,kaoštosamosećao, to inije trebalodabude-ali jeonabila tošto jesačinjavalomojživot, to jebilamojaunutrašnjost,moja sudbina ilimoj demon.Takobi izgledaomoj prijatelj akobihga ja ikadnašao.Takobiizgledalamojadraganaakobihjeikadastekao.Takavbibiomojživotitakvabibilamojasmrt,tojebiozvukiritammojesudbine.

Tihnedeljazapočeosamdačitamjednuknjigu,kojajenamenenačinilautisakdubljinegosveštosamraniječitao.Aidocnije,retkodasamjošnekuknjigutakoproživeo;moždajošsamoNičea.TojebilajednasveskaodNovalisa,spismimaiizrekama,odkojihnisammnogerazumeo,alikojisume ipak svi neizrecivo privlačili i plenili. Jedna od tih izreka padami sada na um.Napisah jeperompodslikom:„Sudbinaiosećanjesuimenajednogpojma”.Sadasamtorazumeo.

DevojkukojusamnazvaoBeatričom,sretaosamjoščesto.Pritomnisamvišeosećaouzbuđenje,ali zatouvekblagu saglasnost,nekoosećajnonaslućivanje: ti siprivezanazamene, aline ti, negosamotvojaslika-tisikomadmojesudbine.

Moja čežnja zaMaksom Demijanom ponovo je postala silna. O njemu nisam znao ništa, većgodinamaništa.Jedanjediniputoškolskomraspustubiosamsesusreosnjim.Sadvidimdasamtajkratak susret zatajio u svojim beleškama, i vidim da sam to učinio iz stida i sujete.Moram to danadoknadim.

Dakle,jednomzavremeškolskograspusta,kadsamsblaziranimiuvekneštoumornimlicemizmoga kafanskog doba, tumarao po svome rodnome gradu, vitlao svojim štapom i zagledao se ustara,nimaloizmenjena,prezrivalicafilistara,došaomijeususretmojnekadašnjiprijatelj.Čimsamga spazio, stresao sam se. I munjevitom brzinom proletela mi je kroz glavu misao na FranjuKromera.Da li je ipakDemijan tustvardoistazaboravio?Tabilo je takoneprijatnoštosamimaopremanjemutuobavezu,upravo,jednaglupadetinjapriča,aliiporedtogaobaveza.

Izgledadaječekaohoćulimusejaviti,ikadsamtoučinioštosammogaonemarnije,pružiomijeruku.Tojeopetbionjegovstisakruke!Takočvrst,topao,aipakhladan,muški!

Onmisezagledapažljivoulice,ireče:-Porastaosi,Sinklere.Onsam,pak,učiniomisesasvimnepromenjen,istoonakostar,istoonakomladkaouvek.On mi se priključi i pođosmo u šetnju. Govorili smo o samim sporednim stvarima, ništa o

nekadašnjici.Pademinaumdasammunekadpisaovišeputa,nedobivšiodnjegaodgovora.Ah,daihjesamozaboravio,taglupa,glupapisma!Onotomenerečenireči.

TadajošnijepostojalaBeatriča,nitislika,biosamjošusredsvogaraspusnogdoba.Predgradomsamgapozvaodasvratisamnomujednukafanu.Onpođe.Razmetljivoporučihbocuvina,nasuh,kucnuhsesnjim,pokazahdasamodličnoupoznatsastudentskimobičajimaokopijenja,iispraznihprvučašuujednomgutljaju.

-Odlazišmnogoukafane?-zapitaomeon.-Pada-rekohlenjo-štadaseinačeradi?Nakrajukrajeva,tojejošuveknajveselije.-Misliš?Možebiti.Neštoutomejevrlolepo-zanos,bahantskoraspoloženje.Alijanalazimda

sekodvećineljudikojisedemnogoukrčmitosasvimizgubilo.Činimisedajeupravotojurenjeukrčmu nešto sasvim filistarsko. Jest, cele noći, sa zapaljenim buktinjama, uz pravi lepi zanos ipomamu!Alitakostalno,jedansatljikzadrugim,tatodoistanijeonopravo!ZarbitisebimogaodapredstavišFaustakako,izvečeriuveče,sedizaunapredzadržanimstolom?

Jaispihipogledahganeprijateljski.-Da,alinijesvakoFaust-rekohkratko.Onmepogledamalozaprepašćen.Potomsenasmejasastaromsvežinominadmoćnošću.-Paneka,štodaseokotogaprepiremo?Usvakomslučaju,životjednogpijaniceiliraspusnikaje

verovatno življi negoli život besprekornog građanina. A zatim - to sam jednom čitao - životraspusnikajejednaodnajboljihpripremazamističara.SamotakviljudikaosvetiAvgustinpostajalisuvidoviti.Ionjeranijevoleodauživaidaseprovodi.

Biosamnepoverljiv,inisamhteoniukomslučajudopustitidaonmnomegospodari.Zatorekohiskusno:

-Da,svakoposvomeukusu!Dapriznamotvoreno,meninijenimalostalodapostanemvidovitilitakošto.

Demijansevnunameneznalačkisvojimmalozažmirenimočima.-DragiSinklere-rečeonlagano-nijebilamojanameradatikažemneprijatnestvari.Uostalom

- u kakvu svrhu ti sad ispijaš svoje satljike, ta to obojica ne znamo.Ono u tebi što izgrađuje tvojživot, onoveć zna zašto.Tako je dobro što znamodau namaunutra imanekogkoji sve zna, svehoće,svečiniboljenegomisami.Alioprosti,moramkući.

Mi se rastadosmonabrzu ruku.Ostao samukafani sasvim rđavo raspoložen, ispio samsvojubocudodna,isaznao,kadsamhteodaodem,dajujeDemijanvećplatio.Tomejejošvišenajedilo.

Na tom sitnom događaju zadržale su se sada ponovo moje misli. One su bile ispunjeneDemijanom. I reči koje je izgovorio u ovoj gostionici u predgrađu, opet su uskrsnule u mompamćenju,neobičnosvežeineizglađene.„Takojedobroštoznamodaunamaunutraimanekogkojisvezna!”

Pogledaosamuslikukoja jevisilanaprozoruibilasasvimugašena.Alisamvideodaoči jošplamte.TojebiopogledDemijanov.Ilijebioonajkojijebioumeniunutra.Onajkojisvezna.

KakosamčeznuozaDemijanom!Nisamništaonjemuznao,onminijebiodostižan.Znaosamsamodaonverovatnonegde studira, i da je, pozavršetkunjegovogagimnazijskogdoba,njegovamatinapustilanašgrad.

Prisećao sam se svih uspomena naMaksaDemijana, počev još odmoje povesti sKromerom.Kakoseponovomnogoštoštazaoriloštomi jeonnekadabiokazao, isve je to imalo još idanassmisla,bilojeaktuelno,ticalosemene!Ionoštojeprinašemposlednjem,takomaloveselomsusretubiokazaooraspusnikuisvecu,pojavilomiseodjednomjasnopreddušom.Nijeliistislučajbioisamnom?Nisam li i ja živeou zanosu i kalu, u opijenosti i izgubljenosti, doknije, s jednimnovimživotnim podstrekom, u meni oživelo upravo ono što je suprotno, težnja za čistotom, čežnja zasvetošću?

Takosamseidaljepodavaouspomenama;većjeodavnabilapalanoć,anapoljujepadalakiša.Iumojimuspomenamačuosamdapadakiša,tojebioonajčaspodkestenovimdrvećemgdemejeonnekad ispitivao o Franji Kromeru i pogodio moje prve tajne. Uskrsavali su, jedni za drugim,razgovorinaputuzaškolu,časovipredpričešće.InaposletkumipadenaummojstvarnoprvisusretsMaksomDemijanom.Očemujetadaupravobiloreči?Nisammogaoodmahdaseprisetim,alisamse zadržaona ovome, i sasvim sambio utonuou to. I evo, uskrsnuponovo i to!Stajali smoprednašomkućom,poštomijebioprethodnosaopštiosvojemišljenjeoKainu.Tadajegovorioostarom,iščilelomgrbu uglavljenom iznad naše kapije u završnomkamenukoji je odozdonaviše poslajaoširim.Kazaojedagatozanima,idasemoraobratitipažnjanatakvestvari.

TenoćisamsanjaooDemijanuiogrbu.Ovajsestalnomenjao,Demijangajedržaourukama,čestojebivaomaliisiv,čestosilnovelikiiraznobojanalimijeonobjasniodajetouvekjedanisti.Naposletkumejeprimoraodatajgrbpojedem.Kadsamgaprogutao,osetiosam,veomaprestrašen,dajeprogutanapticasgrbaumenioživela,dameispunjujeidapočinjedameproždireiznutra.Usamrtnomstrahutrgaosamse,iprobudio.

Rasanio sam se, bilo je to usred noći, i čuo sam kako kiša sipa u sobu. Ustadoh da zatvorimprozor,ipritomestupihnaneštosvetloštojeležalonapodu.Ujutruspazihdajetomojnaslikanilist.Ležaojeuvlazinapodu,isavsesmežurao.Jagarazapehdasesušiujednojteškojknjizi izmeđulistova tanke hartije. Kad sam idućeg dana ponovo pogledao šta je s tim, bio se osušio. Ali se iizmenio.Crvenaustasuizbledela,ipostalamalouža.TosusadbilapotpunoDemijanovausta.

Odmahsamsedaonaposaodanaslikamnovilist,pticusagrba.Kakojeupravoonaizgledala,nisamvišejasnoznao,aponeštonanjoj,kaoštosamznao,nijesevišemogloprepoznatiniizbliza,poštojetastvarbilastaraičestopremazivanabojom.Pticajestajalailisedelananečem,moždana

nekomcvetu,ilinanekojkotariciilignezdu,ilinakruninekogdrveta.Nisamsezatobrinuo,ipočeosamsonimočemusamimaojasnupredstavu.Iznekeneodređenepotrebepočeosamodmahsjakimbojama,glavatepticebilajenamomlistužutakaozlato.Radiosamidaljenatomekakomijekadnaspelo,izanekolikodanazavršiosamstvar.

Bilajetosadnekapticagrabljivica,saoštrom,smelomglavomkaoukopca.Polovinomtelabilajeuvučenau tamnuzemljinu loptu, izkoje seprobijalakao izkakvogogromnog jajeta,naplavojnebeskojpozadini.Posmatrajućipodužetajlist,činilomisesvevišeivišedajetoonajraznobojnigrbkakavmisepričiniousnu.

Da pišem pismo Demijanu, ne bi mi bilo moguće, čak i da sam znao kuda. Ali, u istomsanjarskomnaslućivanjuskojimsamutovremečiniosveto,odlučiosamdamupošaljemslikusakopcem, dospela ona do njega ili ne. Nisam na njoj ništa napisao, čak ni svoje ime, isekao sambrižljivo ivice, kupio sam veliki omotač od hartije, i na njemu napisao nekadašnju adresu svogaprijatelja.Ondasamtoposlao.

Približavaose jedan ispit, i ja sammoraoda radimzaškoluvišenego inače.Opet samomilionastavnicimaotkakosamnajedanputpromeniosvojegadnovladanje.Doduše,nisamnisadbiodobarđak,alinijanitiikodruginijepomišljaonatokakojeprepolagodinesvimaizgledaloverovatnodaćubitipokazniotpuštenizškole.

Mojotacjeponovopisaovišenaonajnačinkaoranije,bezprebacivanjaipretnji.Alimeništanijegonilodanjemuiliikomdrugomobjašnjavamkakosetajpreokretsamnomzbio.Biojepukislučaj što se taj preokret poklapao sa željama mojih roditelja i nastavnika. Taj preokret me nijepriveodrugovima,nijemenikompribližio,načiniomejesamousamljenijim.Onjestremionekuda,kaDemijanu,kanekojdalekojsudbi.Jatonisamnisamznao,jersamtimebioupravozahvaćen.TojebilootpočelosBeatričom;aliodnekogvremenaživeosamsasvojimnaslikanimlistovimaisasvojimmislimanaDemijanaujednomtakopotpunonestvarnomsvetu,dasamčakinjubiopotpunoizgubioizvidaiizmisli.Osvojimsnovima,svojimočekivanjima,svojojunutrašnjoipromeninebihnikomemogaokazatinireči,čaknidasamtohteo.

Ali,kakobihmogaotohteti?

VPTICASEPROBIJAIZJAJETA

Mojanaslikanapticasagledanausnubila jenaputu i tražila jemogaprijatelja.Odgovormi jestigaonanajčudnijinačin.

Urazredu,nasvomemestu,našaosamjednomposleodmoraizmeđudvačasajednuceduljicuusvojojknjizi.Onajebilaprevijenaupravoonakokaoštojekodnasbioobičajkadbidrugoviizistograzredazavremečasadoturilikrišomjedandrugomnekopisamce.Samosamsezačudiokolimitošalje takvuceduljicu jernisa jednimdrugomnisamopštiona tajnačin.Pomisliosamdaće tobitipoziv na kakvu đačku šalu, u kojoj ja ipak ne bih uzeo udela, te zatometnuh cedulju nepročitanuspredausvojuknjigu.Tekzavremečasaonamislučajnodođeponovodoruku.

Poigrah se hartijom, razvih je nemisleći ništa, i nađoh na njoj nekoliko ispisanih reči. Bacihpogled na to, zapeh kod prve reči, uplaših se i pročitah, dokmi se srce steže pred sudbomkao uvelikojhladnoći.

„Pticaseprobijaizjajeta.Jajejesvet.Kohoćedabuderođen,moradarazorijedansvet.Pticaletikabogu.BogsezoveAbraksas.”

Pročitavšivišeputaoveredove,utonuhudubokorazmišljanje.Nikakvasumnjanijebilamoguća,to jebioodgovorodDemijana.Nikonijemogaoznatioptici,osimmene injega.Dobio jemojusliku.Razumeo je ipomogaomida jeprotumačim.Alikako jesve tobilopovezano?I - tome jeiznadsvegamučilo-štajetoznačiloAbraksas?Turečnisamnikadačuonipročitao.„BogsezoveAbraksas!”

Časjeprolazio,ajanisamništačuoodcelenastave.Počeojeiidući,poslednjitogprepodneva.Časjedržaojedanmladsuplent,kojijetekdošaosuniverziteta,inamasesvideovećzatoštojebiotakomlad i što nije prema nama zauzeo lažno dostojanstveni stav. Pod vođstvom doktora FolenačitalismoHerodota.Ovočitanjespadalojeuonajmalibrojškolskihpredmetakojisumezanimali.Ali ovog puta nisam to pažljivo slušao. Rasklopio sam svoju knjigu mehanički, ali nisam pratioprevođenje,iostaosamidaljeutonuousvojemisli.Uostalom,većvišeputasambioiskusiokakojetačnotoštomijeDemijannekadakazaonačasuduhovnenastave.Štosedovoljnojakohtelo,tojeuspevalo.Kadsamzavremenaslavebioveomajakouposlensvojimvlastitimmislima,mogaosambitispokojandaćemenastavnikostavitinamiru.Doduše,kadsambiorasejanilisanjiv,ondabiseonnajedanputpojaviopredamnomitomisevećbilodesilo.Ali,kadječovekdoistarazmišljao,kadje bio doista udubljen, onda je bio zaštićen. A i ono s netremičnim gledanjem već sam okušao iposvedočiosedajetačno.Nekada,uDemijanovovreme,tominijepolazilozarukom,alisadsamčestoosećaodasesapogledimaimislimamožemnogoštoštadaposvršava.

Takosamsedeoisada,ibiodalekoodHerodotaiškole.Aliiznenadaminastavnikovglassinuusvestikaomunja, takoda seprenuh savprestrašen.Čuo samnjegovglas,on je stajao sasvimkrajmene,većsampomisliodajeizgovoriomojeime.Alimeonnijegledao.Jaodahnuh.

Tadaponovozačuhnjegovglas.Onglasnoizgovorireč„Abraksas”.Uobjašnjenju,čijisampočetakbioprečuo,doktorFolennastavi:-Minesmemosebidapredstavimoshvatanjaonihsektaimističnihskupinaizstarogdobatako

naivnokaoštoonaizgledajusastanovištaracionalističkogposmatranja.Naukuunašemsmislustaro

dobauopštenijepoznavalo.Ali zato jepostojalobavljenje filozofsko-mističkim istinama, iono jebiloveomajakorazvijeno.Iztogasudelompostalemagijaiigra,kojesu,doduše,čestodovodiledoprevareizločina.Aliimagijajeimalaplemenitoporekloidubokemisli.TakoiučenjeoAbraksasu,koje sammaločasnaveokaoprimer.To ime sepominjeuvezi sgrčkimmagijskim formulama, ivrločestogadržezaimenekogmagijskogđavola,kakvogdivljinarodijošdanasimaju.AliizgledadaAbraksasznačimnogoviše.To imemožemozamislitikao imenekogbožanstva,koje je imalosimboličanzadatakdasjediniusebibožanskoisatansko.

Omaleniučeničovekgovoriojedaljelepoižustro,nikonijebiomnogopažljiv,ipoštoseimenijevišepominjalo,touskoroimojapažnjautonuopetnatragumenesamog.

„Sjedinitibožanskoisatansko”,odjekivalojeumeni.Ovdesammogaojadasenadovežem.Tomi je bilo dobro poznato još od razgovora s Demijanom iz poslednjeg doba našeg prijateljstva.Demijan je tadabio rekaodami,doduše, imamoBogakogapoštujemo, aliovajpredstavlja samohotimično rastavljenu polovinu sveta (to je bio zvaničan, dopušten „svetao svet”). Ali bi trebalopoštovaticeosvetdakle, trebalobi ili imati jednogbogakoji je iđavo, ilibi trebalozavestiporedslužbeBogujošislužbuđavolu.AsadjedakleAbraksasbiobogkojijebiouistimahbogiđavo.

Nekovremetražiosamveomarevnosnopotomtragu,alinisamodmicaonapred.Preturiosambezuspešno čitavu jednu biblioteku tragajući za Abraksasom. Ali moje biće nije nikad bilo jakosklonoovoj vrsti neposrednog i svesnog traženja, pri čemu senalazenajpre samoone istinekojeostajučovekukaokamenjeuruci.

LikBeatriče,kojomsamseizvesnovremebaviotakomnogoiprisno,tonuojepostupno,iliboljereći,udaljavaoselaganoodmene,približavaosesveviševidokrugu,ipostajaosvevišekaosen,sveudaljeniji,bleđi.Onanijebilavišedovoljnaduši.

Sadapočedasejavljanekonovosazdanjeumojojčudnoprotkanojegzistenciji,kojusamvodiokaokakavmesečar.Umeniprocvetačežnjazaživotom;boljereći,čežnjazaljubavljuičulninagon-koji sam neko vreme mogao preobratiti u obožavanje Beatriče - tražili su nove slike i svrhe.Ispunjenjemi jošnijenikakodolaziloususret, ibilomi jenemogućevišenegoikaddaobmanemčežnju idaneštoočekujemoddevojakakodkojihsumojidrugovi tražili svojusreću.Sanjaosamopet plahovite snove, i to više podanunegoli noću.Predstave, slike ili želje ponicale suumeni iodvlačilemeizspoljnogsveta,takodasamstimslikamausebi,stimsnovimailisenkama,opštiostvarnijeiživljenegosasvojomstvarnomokolinom.

Jedanodređensan,ilinekaigramaštekojasestalnovraćala,dobilisuzamenevelikiznačaj.Tajsan,najznačajnijiiodnajvećeguticajaumomeživotu,biojeotprilikeovakav:Vratiosamsenatraguočinskidom-iznadkapijesvetlelasenaplavojpozadinižutapticasgrba.-Ukućimidođematiususret-alikadstupihunutraihtedohdajezagrlim,tonijebilaona,negonekilikkojinisamnikadabiovideo,velikiisnažan,sličanMaksuDemijanuimomenaslikanomlistu,aliipakdrukčijii,uprkoskrepkosti, potpuno ženski. Taj lik me je privlačio k sebi i primao me u dubok, drhtav ljubavnizagrljaj.Slast igrozabili supomešani, zagrljaj jebiobogosluženje, ali jeu istimahbio i zločin.Suvišeuspomenanamojumajku,suvišeuspomenanamogadrugaDemijanabilojeoduhovljenoutomliku,kojimejeuzimaounaručje.Njegovzagrljajbiojeuoprecisasvakimstrahopoštovanjem,ali je ipak bio blaženstvo. Često sam se budio iz toga sna s dubokim osećanjem sreće, često sasamrtnimstrahomimučenomsavešćukaoizstrahovitoggreha.

Samopostupnoinesvesnovaspostavilasevezaizmeđuovesasvimunutrašnjeslikeionogznakaštomijestigaospoljaobogukogatrebadatražim.Alitavezapostadepotomtešnjaiprisnija,ijapočehosećatidasamupravoutomnaslućivanjuisnuprizivaoAbraksasa.Slastigroza,čovekiženaizmešani,onoštojenajsvetijeiužasnoprepletenomeđusobno,dubokizločinprožimannajnežnijom

nevinošću- takva jebilaslikamoga ljubavnogsna, i takav jebio iAbraksas.Ljubavnijevišebilaživotinjski mračan nagon, kakvim sam ga u početku zastrašen osećao - ona takođe nije bila višepobožnooduhovljenoobožavanje,kakvosamukazivaosliciBeatričinoj.Onajebilaoboje,obojeijošmnogoviše,onajebilaanđeoskilikisatana,čovekiženaujedno,čovekiživotinja,najuzvišenijedobro i krajnje zlo. Činilo mi se da mi je predodređeno da to proživim, da mi je sudbina da tookušam.Čeznuosamzatimiplašiosamgase,alijetobilouvektu,bilojeuveknadamnom.

Idućegprolećatrebalojedanapustimgimnaziju,idaodemnastudije,ajošnisamznaokudaišta.Garilamenausnica,biosamodrastaočovek,aprisvemtompotpunobespomoćanibezsvrhe.Jednosamobiloječvrsto:glasumeni,slikaizsna.Osećaosamdamijedužnostdaslepopođemzatimvođstvom.Alimijetobiloteško, isvakodnevnosamseopirao.Moždasamlud,misliosamčesto,moždanisamkaodrugiljudi?Alisamijamogaodaučinimsveonoštosudrugiizvršavali-samalomarljivostiitrudamogaosamdačitamPlatona,mogaosamdarešavamtrigonometrijskezadatke,ilidapratimmakarkakvuhemijskuanalizu.Samojednonisammogao:daiščupamizsebesvrhukojajebilaumeniskrivenaumraku,padajenacrtamnegdepredsobom,kaoštosutočinilidrugi,kojisutačnoznalidaželepostatiprofesori ilisudije, lekari iliumetnici, ikolikoće toda traje ikakvećekoristi biti od toga.Tonisammogao.Možebiti da ću i ja nekadpostati tako što, ali odakle to daznam.Moždasamijamoraodatražim,istalno,godinamadatražim,aipaknećuništapostati,inećudospetidocilja.Moždaćuidoćidocilja,alitoćebitizao,opasan,užasancilj.

Tajanisamhteoništadrugonegodapokušamproživetionoštojesamoodsebehtelodaizbijeizmene.Zaštojetobilotakomnogoteško?

Često sampokušavaodanaslikam snažan ljubavni lik svoga sna.Aliminije nikadpolazilo zarukom.Damijetopošlozarukom,jabihtuslikuposlaoDemijanu.Gdejeonbio?Tonisamznao.Znaosamsamodasamsnjimpovezan.Kadaćugaponovovideti?

PrijatanmironihnedeljaimeseciizvremenaBeatričinadavnojeprošao.Tadasamzamišljaodasamdostigao jednoostrvo idasamnašaomir.Ali takoje touvekbilo- tekštobimi jednostanjeomililo,tekštobiminekisanprijao,odmahbisvenuoiiščileo.Uzaludnesubiležalopojke!Živeosamsaduvatrineutoljenečežnje,napregnutogiščekivanja,štomeječestočinilopotpunodivljimiizbezumljenim.Slikumojeusnuledraganeviđaosampredsobomčestojošjasnijenegodaježiva,mnogo jasnije negoli svoju rođenu ruku, govorio sam s njom, plakao pred njome, preklinjao je.Nazivaosamjemajkom,iklečaoprednjomusuzama,nazivaosamjedraganominaslućivaosamnjenvreopoljubackojiutoljavasveželje,nazivaosamjeđavolomibludnicom,vampiromiubicom.Onamejemamilakanajnežnijimljubavnimsnovimaikaraspusnimbestidnostima,ništajojnijebiloodvećdobroidragoceno,ništaodvećzloinisko.

Celu tu zimu proživeo sam u unutrašnjoj buri, koju mogu teško da opišem. Bio sam odavnasvikao na samoću, oname nije pritiskivala, živeo sam sDemijanom, s kopcem, sa slikom velikeprilikeizmogasna,kojajebilamojasudbaimojadragana.Abilojedovoljnodaseutomeživi,jerjetootvaralovidikekavelikomeiprostranome,isvejenagoveštavaloAbraksasa.Ali,nijedanodtihsnova,nijednaodmojihmislinijemeslušala,nijednunisammogaoprizvati,nijednojnisammogaoposvomnahođenjudadamnjenuboju.Onesudolazileiodnosileme,onesumojživotvodile.

Stogasamspoljabiozaštićen.Odljudisenisamplašio,tosuimojidrugoviiskusili,iukazivalisumipritajenopoštovanje,usledčegasamsečestosmešio.Kadsamhteo,mogaosamvećinunjihvrlo dobro da prozrem i da ih time pokatkad zaprepastim. Samo sam to hteo retko kad, ili nikad.Uveksambiozauzetsobom,uveksasamimsobom.Inajčežnjivijesamžudeodaijanajzadjednomproživimnešto,daneštoizsebedamvan,usvet,dastupimsnjimudodiriborbu.Ponekiput,kadbihuvečejuriokrozulice,inebihmogaoodnekognemiradasevratimkućidoponoći,ponekiputbih

tadapomisliodaupravosadamoramdasretnemsvojudraganu,daćeonaproćinaobližnjemuglu,daćemedoviknutisaobližnjegprozora.Ponekiputmisečinilosvetonesnosnomučno,ibiosamspremandaoduzmemjednomsebiživot.

Utovremenašaosamjednoneobičnoutočište„slučajno”,kakosetokaže.Alinepostojetakvislučajevi.Akočovekkojineštonužno traži,nađe to, štomu jenužno,ondamu tonepružaslučaj,negoonsam,njegovarođenažudnjaimoranjeodvodegatamo.

Priovomhodanjupovarošičuosamdvailitriputaizjedneomanjecrkveupredgrađusviranjeorgulja,alisenisamtuzaustavljao.Kadidućiputprođohporednje,jatočuhopet,ipoznadohdasesvira Bah. Priđoh vratnicama, i zatekoh ih zaključane; pošto je ulica bila gotovo bez ljudi, sedohukraj crkve na jedan kamen. Zavih se u svoj ogrtač, i počeh da osluškujem. To nisu bile velikeorgulje,alisuzatobiledobre,isviranojeizvanredno,snekimneobičnim,čistoličnimizrazomvoljei istrajnosti, što je zvučalo kao kakvamolitva.Činilomi se da čovek koji tu svira zna da je u tojmuzicizaključanoblago,pagaonmamiksebi,ikucaipaštiseokotogblagakaookosvogživota.Utehničkom smislu, ne razumem se mnogo u muziku, ali sam upravo taj izraz duše još kao detenagonskirazumeo,ionoštojemuzikalnoosećaosamusebikaoneštoštosesamoposebirazume.

Potomjemuzičarsviraoineštomoderno,činimisedajebiloRegerovo.Crkvajebilagotovopotpunomračna,samojedansasvimtanaksvetlosnizrakprobijaojekrozobližnjiprozor.Čekaosamdoksemuzikazavršila,išetkaosamtadagore-dole,doknisamvideoorguljašadajeizišao.Tojebiojoš mlad čovek, ali ipak stariji od mene, zdepasta, dežmekasta stasa. On otrča žurno, snažnim aistovremenozlovoljnimkoracima.

Od tog doba sedeo bih poneki put predveče pred crkvom, ili bih išao gore-dole. Jednom samnašaovrataotvorena,isedeosamdrhćućiisrećanustolovimapolasata,dokjeorguljašsviraogoreprislabojgasnojsvetlosti. Izmuzikekoju jeonsviraonisamčuosamonjegasamog.Činilomisetakođedajesveštojeonsviraomeđusobomsrodno,daimanekupotajnumeđusobnuvezu.Sveštojesviraobilojeveromnadahnuto,bilojepredanoipobožno,alinepobožnokaoštosubogomoljciipastori, nego pobožno kao hodočasnici i prosjaci u srednjem veku, pobožno sa bezobzirnompredanošćuprednekimosećanjemsvetakojejestajaloiznadsvihveroispovesti.MarljivosusviraniumetnicipreBaha,kaoistariItalijani.Isvisukazivaliisto,svisukazivalionoštojeimuzičarimaouduši:čežnju,najprisnijeobuhvatanjesvetainajdivljijerastavljanjeodnjega,plamenoosluškivanjevlastitetamneduše,zanosodpredavanjasamogasebeidubokuradoznalostdasesaznačudnovato.

Kadsamjednompratioorguljašakrišomprinjegovomodlaskuizcrkve,smotriosamgakakojeušaoujednumalukrčmudalekonapolju,narubuvaroši.Nisammogaodaodolim,ipošaosamzanjim.Ovdesamgaprviputrazgovetnovideo.Sedeojezastolomukrčmi,uuglumalesobe,sacrnimfilcanim šeširom na glavi, sa satljikom vina pred sobom, a lice mu je bilo onakvo kao što samočekivao.Bilojeružnoimalodivlje,uznemirenoiizbrazdano,ćudljivoijakevolje,apritomeokoustamekoidetinjasto.Izrazmuškostiijačinenalaziosesavuočimainačelu,adonjideolicabiojenežan inedozreo,neobuzdanidelommekušan,bradapunaneodlučnostistajala je tudečačkikaouneskladupremačeluipogledu.Milesumibileugasitomrkeoči,puneponosaineprijateljstva.

Ćutećisedohprekoputanjega,nikoginačenijebiloukrčmi.Onsevnupogledomnamene,kaodamehtedenajuriti.Jaipakodoleh,iuperihpogledunjega,dokonsrditoneprogunđa:

-Zaštomeposmatratetakođavolskioštro?Hoćetelištogododmene?-Nećuništaodvas-rekoh.Alisamodvasvećmnogoimao.Onnabračelo.-Tako,visezanositemuzikom?Pomomnahođenjujegnusnozanositisemuzikom.Nisamsedaozaplašiti.

- Ja samvasvećčestoslušaoucrkvi, tunapolju - rekoh. -Uostalom,nećudavamdosađujem.Misliosamdaćukodvasmoždanaćinešto,neštoosobito,neznamupravošta.Alibolje,nemojtemeslušati!Tajavasmoguslušatiucrkvi.

-Pajauvekzaključavam.-Onomadstetozaboravili,pasamsedeounutra.Inačestojimnapoljuilisedimnakamenu.-Tako?Drugiputmožeteućiunutra,toplijeje.Moratesamolupnutinavrata.Alisnažno,inedok

sviram.A sad hajde - šta ste hteli reći?Vi ste sasvimmlad čovek, svakakođak ili student. Jeste limuzičar?

- Nisam. Slušam rado muziku, ali samo onakvu kakvu vi svirate, sasvim neospornu muziku,onakvuprikojojseosećadačovekpotresaneboipakao.Muzikamijevrlodraga,mislimzatoštojetakomalomoralna.Sveostalojemoralno,ajatražimneštoštonijetakvo.Podmoralnimsamuveksamopatio.Nemogudobrodaseizrazim.Znatelidamorapostojatinekibogkoji jeistovremenoBogiđavo?Slušaosamdajepostojaonekadtakavbog.

Muzičar zabaci malo široki šešir, i strese tamnu kosu sa visokog čela. Pri tomme prodornopogledainažemiprekostolasvojeliceususret.

Tihoinapregnutozapitaon:-Kakosezovebogokometogovorite?-Nažalost,neznamgotovoništaonjemu,upravoznamsamoime.ZoveseAbraksas.Muzičarpogledakaonepoverljivookosebe,kaodabikogodmogaodaprisluškuje.Ondamise

primačeblizuiprošaputa:-Tosamimislio.Kostevi?-Jasamgimnazijalac.-OdakleznateoAbraksasu?-Pukimslučajem.Onlupnuostotakodamusečašasvinompreli.-Slučajem!Negovoritegluposti,mladičoveče!ZaAbraksasasenesaznajepukimslučajem,to

upamtite.Jaćuvamonjemujošvišereći.Jaznampomaloonjemu.Onzaćutaipomačeunatragsvojustolicu.Kadsamgapogledaouočekivanju,onsenamršti.-Neovde!Drugiput!Na,uzmite!Pri tome zahvati u džep svoga kaputa, koji nije bio skinuo sa sebe, i izvuče nekoliko pečenih

kestenova,kojemidobaci.Janerekohništa,uzehihistadohdajedem,ibejahvrlozadovoljan.-Dakle-prošaputaonposlekratkogvremena-odakleznateza-njega?Nisamoklevaodamukažem.-Biosamusamljen inisamznaoštadaradim-pričaosam.-Tadasesetih jednogprijatelja iz

ranijih godina, za koga držim da zna vrlo mnogo. Naslikao sam nešto, neku pticu koja izlazi izzemljinelopte.Poslaosamjenjemu.Posleizvesnogvremena,kadvećnisamutoverovao,došlomijedorukuparčehartije,inanjojjestajalo:„Pticaseprobijaizjajeta.Jajejesvet.Kohoćedabuderođen,moradarazorijedansvet.PticaletikaBogu.BogsezoveAbraksas.”

Onneodgovoriništa,ljuštilismosvojekestenjeijeligauzvino.-Dauzmemojošjedansatljik?-zapitaon.-Hvala,ne,janeradopijem.Onsenasmejamalorazočaran.-Kakohoćete!Kodmenejetodrukčije.Jaostajemjošovde.Avisadsamoidite!Kadsamidućiputposlesviranjanaorguljamapošaosnjim,nijebiomnogogovorljiv.Odveome

jeujednustaruulicu,krozstarugospodarskukućugore,uveliku,neštotmurnuizapuštenusobutu,osimjednogklavira,ništanijeopominjalonamuziku,doksuvelikiormarisaknjigamaipisaćistodavalitomprostoruneštoučenjačko.

-Kolikoimateknjiga!-rekohjaodajućimupriznanje.-Jedandeoodtogajeizknjižnicemogaoca,kodkogastanujem.Da,mladiću,jastanujemkod

oca i majke, ali vas ne mogu predstaviti njima, moji poznanici ne uživaju ovde u kući velikopoštovanje. Ja sam izgubljeni sin, znate li to?Moj otac je čovek neizmerno dostojan poštovanja,znamenitsveštenikipropovednikuovdašnjemgradu.Aja,dabisteznaliodmahdaseravnate,jasamnjegovdaroviti gospodin sin, koji jemnogoobećavao, ali koji je pošao stranputicom i unekolikopoludeo.Biosambogoslovibašpredsamdržavniispitnapustiosamtajčestitifakultet.Madasam,ustvari,jošuvekostaopristruci,štosetičemojihprivatnihstudija.Kakvesubogoveljudiodvajkadasebi izmišljali, tomi je jošuvekneobično,važno izanimljivo.Uostalom,sadsammuzičar i,kakoizgleda,dobićuuskorokakvomanjemestoorguljaša.Ondasamopetpricrkvi.

Stadoh da gledam redomu poleđinu knjiga, i nađoh grčke, latinske, hebrejske nazive, ukolikosammogaodavidimprislabojsvetlostimalestonelampe.Umeđuvremenumojpoznanikjelegaoumrakukrajzidanapod,ipočeotamoneštodaradi.

-Hoditeviknuonposlekratkogvremenadafilozofiramomalo,tojestdadržimojezikzazube,daležimopotrbuškeidarazmišljamo.

Onkresnupalidrvce,iukaminu,predkojimjeležao,potpalihartijuitrske.Plamenliznuvisoko,onjedžaraoiložiovatruveštoismotreno.Jalegohkrajnjeganapohabanćilim.Onjezuriouvatru,koja je i mene privlačila, i tako smo ćuteći ležali potrbuške valjda ceo sat pred vatrom koja jebuktala,gledali jekakoplamti ihuči, trne ipovijase, izdiše ipodrhtava, i,nakraju,kakonapodutinja,utihojžeravicikojasegasila.

-Obožavanjevatrenijebilonajgluplještosuljudiizmislili-promrmljaon.Inače,nijedanodnasnijeizustionireči.Gledaosamnetremiceuvatru,utonuouslikeupepelu.Odjednomseprepadoh.Mojdrugseprepustisnuitišini,videosamnekeprilikeudimuiparčenceugljanažaru,mali,vitkiplamenliznunaviše,ijavidehunjemupticusažutomglavomkaoukopca.Ukaminu,užeravicikojajeizdisala,zlatnousplamtelikoncipreplitalisuseumreže,pojavljivalasuseslovaislike,kojesupodsećalenalica,naživotinje,nabicikle,nacrveizmije.Kadasam,prenuvšise,pogledaoudruga,onje,sbradomoslonjenomnapesnice,gledaoukočeno,predanoifanatičnoupepeo.

-Asadmoramdaidem-rekohlagano.-Dobro,ondaidite.Doviđenja!Onneustade,ipoštoselampabilaugasila,moraosamsmukompipatikrozmračnesobe,mračne

hodnikeistepenice,doknisamizišaoizzačaranestarekuće.Naulicizastadoh,ipogledahpostarojkući.Niu jednomprozorunijegorela svetlost.Malamesingana firma sijala sena svetlostigasnihfenjerapredkapijom.

„Pistorije,vrhovnižupnik”-pročitahnanjoj.Tekkodkuće,kadsamposlevečeresedeosamusvojojmalojsobi,pademinaumdaodPistorija

nisamdoznaonioAbraksasunitimaštadrugo,idasmo,uopšte,jedvaizmenjalidesetinureči.Alisambioveomazadovoljansvojomposetomnjemu.Zaidućiputbiomijeobećaoizvanredankomadstareorguljskemuzike,jednupasakalju

1odBukstehudea.

2

Madanisamtogabiosvestan,orguljašPistorijedaomijeprvulekcijukadsamsnjimležaonapodupredkaminomunjegovojsumornojpustinjačkojsobi.Gledanjeuvatruprijalomije,okrepilojeipotvrdilosklonostikojesamoduvekimao,alikojenisamupravonikadnegovao.Postupnomijetopostajalodelimičnojasno.

Većkaomalodetebiosampokatkadsklondaposmatramčudnovateoblikeprirode;alinesamodaihposmatram,negodasepredamsavnjihovomvlastitomčaru,njihovomukovrčenom,dubokomgovoru.Izduženo,drvenastokorenjedrveća,obojenežileukamenu,mrljeoduljaštopovodipliva,pukotineustaklu-sveoveisličnestvariimalesupokatkadvelikudražzamene,apresvegavodaivatra,dimioblaci,prašina,aosobitoobojenekružnepovršinekojebihvideokadbihsklopiooči.UdanimaposlemojeprveposetePistoriju,staosamponovodaseprisećamtoga.Jersamopaziodazaizvesno okrepljenje i radost, za pojačanje moga osećanja o sebi samome, koje se od toga dobajavljaloumeni,dazasvetoimamjedinodazahvalimdugomezurenjuuotvorenuvatru.Točovekuneobičnodobročini,aiobogaćujega.

Uonomaloiskustvaštosamnakupiodosadnaputukasvojojpravojživotnojsvrsi,uvrstiloseiovo novo: posmatranje takvih prilika, predavanje sebe iracionalnim, ukovrčenim, čudnovatimoblicima prirode, proizvodi u nama osećanje saglasnosti našeg bića sa voljom koja je stvorila telikove;uskoroosetimoiskušenjeda ihsmatramozasvojevlastitećudi,zasvojevlastite tvorevine;vidimokakograniceizmeđunasiprirodepodrhtavajuikakoserasplinjuju,inaučimodaupoznamoonoraspoloženjeukomeneznamodalisuslikenanašojmrežnjačiproizišleusledspoljnihiliusledunutrašnjih utisaka. Nigde tako prosto i lako kao pri ovom vežbanju ne otkrivamo u koliko smovelikojmerimi samo tvorci,ukolikojvelikojmerinašadušauzimasvagdaudelauneprekidnomstvaranju sveta. Štaviše, isto neodoljivo božanstvo dela u nama i u prirodi i kad bi spoljni svetpropao,jedanodnasbibiosposobandagaponovoizgradi,brdoireku,drvoilist,korenicvet;svešto je sazdanouprirodi nalazi se prethodno sazdanounama, vodi poreklo iz duše, čije biće jestevečnost,čijebićeminepoznajemo,alikojenamsedajedagaosetimoponajvišekaoljubavnusiluistvaralačkumoć.

Tekposlenekolikogodinanašaosamtozapažanjepotvrđenoujednojknjizi,itokodLeonardadaVinčija,kojigovoriotomekakojedobroikakojejakouzbudljivoposmatratinekizidnakojisumnogi ljudi pljuvali. Od onih mrlja na vlažnom zidu osećao je ono isto što i Pistorije i ja predvatrom.

Prinašemsledećemsastankuorguljašmijedaoovuizjavu:-Mipovlačimogranice svoje ličnosti uvek suvišeusko!Miuračunavamou svoju ličnostuvek

samo ono što saznajemo kao individualno različito, kao nešto što se udaljuje od drugog. Alimi,upravosvakiodnas,sastojimoseizsvihsastojakasvetaikaoštonašetelonosiusebirodoslovljerazvića sve do ribe, pa imnogo dalje unatrag, tako imi imamo u duši sve što je ikada živelo uljudskim dušama. Svi bogovi i đavoli, koji su ikada postojali, bilo kod Grka i Kineza, ili kodZulukafera, svi zajedno su u nama, svi su tu, kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi. Kad bičovečanstvo izumrlo sve do jednog jedinog osrednje darovitog deteta, koje nije dobilo nikakvuobuku, ovo bi dete ponovo pronašlo sav tok stvari, bogove, demone, rajeve, zapovesti i zabrane,StareiNovezavete,svebionomogloponovodastvori.

- Pa lepo - primetih ja - u čemu je još onda vrednost pojedinca?Čemu još težimo, kad u sebiimamovećsvegotovo?

-Stoj!-uzviknuPistoriježestoko.Velikajetorazlikadalisamonositesvetusebi,ilidalitoiznate! Neki ludak može da izusti misli koje podsećaju na Platona, neko malo pobožno đače uhernhutskom

3 seminaru razmišlja stvaralački o istim dubokimmitološkim povezanostima koje se

javljaju kodgnostičara4 ili kod Zoroastra.

5 Ali on o tome ništa ne zna!On je drvo ili kamen, u

najboljemslučajuživotinja,doklegodtonezna.Aliondakadsvaneprvaiskratogsaznanja,ondaonpostaje čovek.Valjda nećete sve te dvonošce što idu ulicama smatrati za ljude samo stoga što idu

uspravnoištosvojemladuncenosedevetmeseci?Tavividitekolikiodnjihsuribeiliovce,crviilipijavice, kolikonjihmravi, kolikonjihpčele!U svakomodnjihpostojemogućnosti da se iščauričovek,alitekondakadontemogućnostinasluti,kadnaučidaihnačinidelimičnosvesnima,tektadasuonenjegovasvojina.

Naširazgovoribilisuotpriliketakvi.Retkokadsumidonosilineštosasvimnovo,neštoštobimepotpuno iznenadilo.Ali svi, čak i najobičniji, pogađali su laganim stalnimudaromčekića po istojtačkiumeni,svisupomoglidazbacimsasebeljušturu,daprobijemljuskuujajetu,iposlesvakogasamdizaoglavumaloviše,maloslobodnije,dokmojažutapticanijeprobilasvojulepugrabljivičkuglavuizrazorenezemljinelopte.

Čestosmopričalijedandrugomsvojesnove.Pistorijejeumeodaihtumači.Sećamsebašjednogčudnovatogprimera.Sanjaosamkakoletim,alinatajnačinštosamnekakobačenkrozvazduhnekimvelikim zamahom kojim nisam mogao da gospodarim. Bejah sav ushićen tim letenjem, ali se touskoroizmetnuustrah,kadmimosvojevoljevidehdasamseotisnuouopasnevisine.Tadanačinihspasonosnootkrićedamogusvojeuzdizanjeipadanjedaregulišemzadržavanjemiizdisanjemdaha.

NatoPistorijereče:- Zamah kojim letite, to je naš čovečanski posed, koji svako od nas ima. To je osećanje

povezanostiskorenjemsvakesnage,alisepritomečovekbrzouplaši!Tojevraškiopasno!Zatosevećina tako rado odriče letenja, i više voli da hoda po građanskom putu, rukovođena zakonskimpropisima.Ali,vinistetakvi.Viletitedalje,kakopriličivaljanommomku.Igle,tupronalazitečudo:postupnostezagospodarilitime;uzvelikuopštusnagukojavasodvlačipridolazifina,mala,vlastitasnaga, jedanorgan,kormilo!Ta to je sjajno!Bez togabičovekneželjenootišaouvazduh, što,naprimer, čine bezumnici.Njima su data dublja naslućivanja negoli ljudimana građanskomputu, alizatonemajuključanikormila, iothujeuprostorebezdna.Alivi,Sinklere,vićeteudesiti stvar.Akako,molimvas?Svakakotojošneznate.Toćeteučinitisjednimnovimorganom,sregulatoromdisanja.Isadmožetevidetikakojevašadušausvojojdubinimalo„lična”.Taonanepronalazi tajregulator!Onnijeništanovo!Onjezajam,ipostojivećtisućamagodina.Onjeorganzaodržavanjeravnoteže kod riba, mehur za plivanje. I doista, postoji još i danas mali broj čudnovatih ikonzervativnihribljihvrstakodkojihjemehurzaplivanjeuistovremenekavrstapluća,iudatimprilikamamožedoistadaslužizadisanje.Dakle,udlakuistokaopluća,kojausnuupotrebljavatekaomehurzaletenje.

Doneomi je čak svesku zoologije i pokazaomi imena i slikeonih starodrevnih riba. I ja samosetio,snekomčudnomjezom,daumeniživinekafunkcijaizraznihepoharazvića.

VIJAKOVLJEVABORBA

Šta samod čudnogmuzičaraPistorijadoznaooAbraksasu, nemogudaprepričamunekolikoreči.Alinajvažniještosamkodnjeganaučio,tojebiodaljikoraknaputukasebisamom.Utovremebiosam,sanepunihosamnaestgodina,neobičnomladčovek,ustostvaripreranozreo,austodrugihstvari veoma zaostao i neumešan.Kad bih se s vremena na vreme uporedio s drugima, bivao bihčesto ponosan i uobražen, ali isto tako često potišten i poražen.Često bih sebe smatrao za genija,čestozapoluludog.Nijemipolazilozarukomdauzimamudelauradostimaiživotusvojihvršnjaka,ičestosamsetrošiouprebacivanjimaibrigamakaodasambeznadežnorastavljenodnjih,kaodajezameneživotzatvoren.

Pistorije,kojijesambiopravipravcatiosobenjak,poučiomejedasačuvamsrčanostipoštovanjepremasebisamome.Timeštojesvagdaumojimrečima,umojimsnovima,umojimmaštarijamaimislimanalazioneštodragoceno,što ih jesvagdaozbiljnouzimao iozbiljnoonjimarazgovarao,davaomijeprimer.

-Pričalistemi- rečeon-damuzikuvolitezatoštonijemoralna.Nekaje tako.Alivisaminesmetebitimoralist!Visenesmeteravnatisdrugimaiakovasjeprirodastvorilazaslepogmiša,nesmetehtetidasenačinitepticomnojem.Visebepokatkaddržitezaosobenjaka,prebacujetesebištoideteputevimadrugačijimnegolivećina.Togasemorateokanuti.Gledajteuvatru,gledajteuoblake,ičimnastupenaslućivanjaičimglasoviuvašojdušizapočnudagovore,ondaseoslonitenanjihinepitajte prvo da li je to u volji ili da li je tomilo gospodinu učitelju ili gospodinu tati ili nekomedrugombogu!Time se čovek kvari.Time se dolazi na građansku stazu, i postaje se okamenotina.DragiSinklere,našbogsezoveAbraksas,aonjebogionjesatana,onusebiimasvetaoimračansvet.Abraksasnemaštadaprigovorinijednojvašojmisli,nijednomvašemsnu.Tonemojtenikadazaboraviti.Alićevasonnapustitiakonekadpostanetebesprekoraninormalan.Tadaćevasnapustitiipotražićenovlonacdabiunjemugotoviosvojemisli.

Međusvimamojimsnovima,onajmračni ljubavnisanbiomi jenajverniji.Često,čestobihgasanjao, stupao bih pod pticom na grbu u našu staru kuću, hteo bih da privučem majku k sebi, inamestonjedržaobihobgrljenuveliku,upolamušku,upolamaterinskuženu,kojesamseplašio ikojoj me je ipak privlačila najžešća žudnja. A taj san nisam mogao nikada da ispričam svomeprijatelju.Zadržaosamgazasebe,iakosammuotkriosvedruge.Tojebiomojkut,mojatajna,mojepribežište.

Kadbihbiopotišten,moliosamPistorijadamisvirapasakaljustarogaBukstehudea.Usutonu,utamnoj crkvi sedeo sam tada izgubljen u toj muzici, čudnoj, osećajnoj, utonuloj u samu sebe, umuzicikojasamusebeosluškuje,akojamijesvagdaprijalaičinilamepripravnijimdaodampravduglasovimaduše.

Ponekad smo ostajali u crkvi još neko vreme pošto je zvuk orgulja već iščezao, sedeli smo igledalislabusvetlostkakosijakrozvisokeprozoreušiljatomluku,ikakonestaje.

-Doista izgledasmešno- rečePistorije -dasamnekadbiobogoslov idaumalonisampostaosveštenik.Alisampri tomebionačiniosamogreškuuformi.Bitisveštenik, to jemojpoziv imojcilj.Samosambiosuvišeranozadovoljan istaviosamsenaraspolaganjeJehovi jošprenegošto

sam upoznaoAbraksasa. Ah, svaka religija je lepa. Religija je duša, i svejedno je da li se uzimahrišćanskopričešćeilisehodočastvujeuMeku.

-Aliondasteipakmoglidapostanetesveštenik-rekohja.-Ne,Sinklere,ne.Moraobihondalagati.Našareligijasetakoobavljakaoidanijereligija.Ona

svečinitakokaodajedelorazuma.Zanuždumogaobihčakbitikatolik,aliprotestantskisveštenikne!Nekolicinapravovernih-ajapoznajemtakve-radosepridržavabukvalnogznačenja,njimanebih mogao reći da za mene Hristos nije ličnost, nego heroj, mit, gorostasna senka, u kojoj ječovečanstvo naslikalo sebe samo na zidu večnosti. A drugi koji dolaze u crkvu da bi čuli nekupametnureč,dabiispunilidužnost,danebiništapropustiliitakodalje,jest,štabihnjimaimaodakažem?Daihpreobratim,mislite?Alijatonipoštoneću.Svešteniknećedapreobraća,onhoćesamodaživimeđupravovernima,među sebi ravnima, ihoćedabudenosilac i izrazzaonoosećanje izkogapravimosvojebogove.

Onprekide.Zatimnastavi.- Naša nova vera, za koju smo sada izabrali imeAbraksas, jeste lepa, dragi prijatelju. Ona je

najbolješto imamo.Ali jeonajošodojče!Krila jojnisujošporasla.Ah,usamljenareligija, to jošnijeneštoistinito.Onamorapostatiopštom,onamoraimatikultizanos,svečanostiimisterije.

Onstadedarazmišljaiutonuusebe.-Zarmisterijenemožedaizvodisvakozasebeiliunajužemkrugu?-zapitahjaoklevajući.-Moglobise,tejoškako!-potvrdion.-Jaihizvodimvećodavno.Jasamizvodiokultovezbog

kojihbihmoraodaodsedimgodinamautamnici,kadbisezatoznalo.Aliznamdatojošnijeonopravo.

Onmeiznenadaudariporamenutakodasejastresoh.-Mladiću-rečeonprodorno-iviimatemisterije.Jaznamdavimorateimatisnovekojemine

kazujete.Nećudaihznam.Alivamkažem:proživljujtetesnove,odigravajteih,graditeimoltare!Tonije jošonošto jesavršeno,ali to jeput.Da lićemojednom,vi i ja, inekolicinadrugih,obnovitisvet,toćesepokazati,Aliunamasamimamoramogasvakogdanaobnavljati,inačenećebitiništaodnas.Misliteo tome.Vamajeosamnaestgodina,Sinklere,vine juritekauličnimbludnicama,vimorateimatiljubavnesnove,ljubavneželje.Moždasuonitakvidaihseplašite.Neplašiteihse.Tojenajbolještoimate!Možetemiverovati.Jasammnogoizgubiousledtogaštosamuvašimgodinamaizvršionasiljenadsvojimljubavnimsnovima.Tonemoradasečini.KadseznazaAbraksasa,nesmevišedasečini.Čoveksenesmeničegaplašiti,nitismedasmatrazazabranjenoištaštodušaunamaželi.

Ja,prestrašen,primetih:-Aličoveknemožedačiništomunaumpadne!Tanesmeseubitičovekzatoštoimamonešto

protivnjega.Onsepomačebližekmeni.-Uizvesnimokolnostimasmeseito.Samojetovećinomzabluda.Jatakođenemislimdatreba

da učinite prosto sve što vam kroz glavu prođe. Ne, ali ne treba da one ideje koje imaju svojopravdanismisaonačiniteštetnimagonećiihodsebeimorališućipovodomnjih.Umestodasebeilinekoga drugog udarite na krst, možete iz pehara ispiti vino sa svečanim mislima, i pri tomezamišljatimisterijuprinošenjažrtve.Možese,ibeztakvihradnji,postupitisapoštovanjemiljubavljusasvojimnagonimaitakozvanimiskušenjima.Tadaoniispoljesvojsmisao,asvioniimajusmisla.Akovamopetkadgodpadnenaumneštosasvimludoiligrešno,Sinklere,kadbistehtelinekogdaubijeteilidaučinitenekuvelikugadost,ondazačasakpomislitedatouvamamaštaAbraksas!Čovekkogabistehtelidaubijete,nijenikadagospodintaj i taj,onjesigurnosamoprerušen.Akonekoga

mrzimo,ondaunjegovomlikumrzimoneštošto jeusađenounamasamima.Onoštonijeunamasamima,tonasneuzbuđuje.

NikadamiPistorijenijekazaoništašto je takodubokopogodilounajtajnijikutumeni.Nisammogaodaodgovorim.Alionoštomejekosnuloponajjačeinajčudnije, tojebilasaglasnostovogsaveta sDemijanovim rečima,koje samvećgodinama i godinamanosiou sebi. Jedanodrugomenisuništaznali,aobojicasumikazivaliisto.

- Stvari koje vidimo - reče Pistorije tiho - jesu iste stvari koje su u nama. Ne postoji drugastvarnost osim one koju imamo u sebi samima. Stoga većina ljudi živi tako nestvarno, zato slikeizvansebesmatrajuzastvarnost,asvojvlastitisvetusebinepuštajunikakodadođedoreči.Pritomesemožebitisrećan.Aliakosejednomsaznaionodrugo,ondasevišenemožeizabratidasepođeputemvećine.Sinklere,putvećinejelak,anašjetežak.Pođimo.

Poslenekolikodana,poštosamudvamahauzaludnočekaonanjega,sreosamgakasnouvečenaulici,pohladnomnoćnomvetru,kakonailaziizauglakaonavejan,usamljen,posrćućiisasvimpijan.Nisam hteo da ga pozovem. On prođe mimo mene, ne videvši me, i gledaše ukočeno pred sebeusplamtelihiusamljenihočiju,kaodaidezanekimtamnimpozivomiznepoznatoga.Pođohzanjimduž jedne ulice, on odmicaše kao vučen nekom nevidljivom žicom, hodajući fanatično ali ipakmlitavo,kaokakvaavet.Jasevratihžalostankući,svojimneostvarenimsnovima.

-Ovakoonsadobnavljasvetusebi-pomislihiosetihjošuistomtrenutkudarasuđujemniskoimoralizatorski.Štasamznaojaonjegovimsnovima?Moždajeonusvomezanosuišaopouzdanijimputemnegolijausvojojzebnji.

Zavremeodmora izmeđuškolskihčasovapadalomi jeponekaduočikakomojublizinu tražijedanmoj drug, na koga nisam nikada obraćao pažnju. To je bio omalenimladić, na izgled slab,mršav,scrvenkastoplavomkosom;upogleduiponašanjuimaojenečegsamosvojnog.Jednevečeri,kadsamsevraćaokući,vrebašemeonnaulici.Pustimedaprođemporednjega,potompotrčaopetzamnom,izastadeprednašomkapijom.

-Želišlištoodmene?-zapitah.-Hteobihsamodajedanputrazgovaramstobom-rečeonbojažljivo.-Buditakodobaripođi

nekolikokorakasamnom.Japođohzanjimiosetihdajeondubokouzbuđenidaočekujeneštoveliko.Rukesumudrhtale.-Jesilitispiritist?-zapitaonsasvimiznenada.-Nisam,Knauere-odgovorihsmejućise.-Nitragaodtoga.Kakotijetakoštopalonapamet?-Alisiondateozof?-Nisamnito.-Ah,nemojdasitakozatvoren!Jaosećamsasvimdobrodautebiimanečegosobitog.Totise

vidiuočima.Japouzdanoverujemdatiopštišsduhovima.Nepitamteizradoznalosti,Sinklere,ne!Ijasamtražimput,znašli,atakosamusamljen.

- Pričaj samo - bodrio sam ga. - Ja, doduše, ne znam ništa o duhovima, već živim u svojimsnovima,atisitoosetio.Idrugiljudiživeusnovima,alineusvojimvlastitim;utomejerazlika.

-Jeste,utomejemoždastvar-prošaputaon.-Važnojesamokakvesuvrstesnoviukojimaseživi.Jesilitivećslušaoštoobelojmagiji?

Moraosamdaoporeknem.-Tojekadčovekučidasesamsavlađuje.Možesepostatibesmrtanimožesevračati.Zarsenisi

nikadavežbaoutome?Namojeradoznalopitanjeotimvežbama,onsenajprepraviotajanstven,doksenisamokrenuo

dapođem;tektadaizložionstvar.

-Kadhoću,naprimer,dazaspimilidaseskoncentrišem,ondanačinimtakvujednuvežbu.Ondazamislim nešto, na primer, neku reč ili neko ime, ili neki geometrijski oblik.Onda ga zamišljamdubokousebi,štojačemogu,pokušavamdagapredstavimunutrausvujojglavi,dokneosetimdajetamo.Ondagazamislimsebiovratu, i takodalje,doknepostanempotpuno ispunjennjime.Ondasamsasvimčvrst,ivišeništanemožedameuznemiri.

Shvatiosamdoneklekakoontomisli.Alisamlepoosećaodaonimajošneštonasrcu,bio ječudnouzbuđenižustar.Pokušavaosamdamuolakšampostavljanjepitanja,igle,uskorojeizašaonasredusaonimštogajeustvaritištalo.

-Itiseuzdržavaš?-zapitameonbojažljivo.-Kakotomisliš?Mislišlinapolneodnose?- Pa da. Sada se već pune dve godine uzdržavam, otkad znam za tu nauku. Pre toga sam imao

jedanporok,znašveć.Nisi,dakle,nikadbiokodnekežene?-Nisam-rekoh.-Nisamnašaonijednukojamiodgovara.-Alikadbinašaoonuzakojumislišdatiodgovara,dalibiondasnjomspavao?-Panaravno,akoonanemaništaprotiv-rekohmalopodrugljivo.-O,ondasitinapogrešnomputu!Unutrašnjesnagemogusevaspitatisamoondaakoseostane

potpunouzdržljiv.Jasamtočinio,celedvegodine.Dvegodine,ineštovišeodjednogmeseca!Tojetakoteško!Ponekadtojedvamogudaizdržim.

-Slušaj,Knauere,janeverujemdajeuzdržavanjetakostrašnovažno.- Znam - odbijao je on - to svi kažu. Ali to nisam od tebe očekivao. Ko hoće da ide višim

duhovnimputem,mora,neosporno,daostanečist.-Dobro,ondačinito!Alijanerazumemzaštojeonajkojisvojpolprigušuje„čistiji”negoma

kodrugi.Ili,možešlidaizlučiščulnoiizsvihmisliisnova?Onmejegledaoočajno.-Ne,baštonemogu!Gospode,atoipakmoradabude.Noćuimamsnovekojenebihmogaoda

pričamnisebisamome.Strašnesnove,znašli?SetiosamseopetonogštomijePistorijekazao.Ali,makakodasamosećaodasunjegovereči

istinite, nisam mogao da ih prepričavam, nisam mogao da dam savet koji nije poticao iz mogvlastitog iskustva, i za koji se nisam osećao dovoljno doraslim da ga sam poslušam. Postao samćutljiviosetiosamseponižentimeštonekotražisavetodmene,ajamuganemogudati.

-Svesampokušao-jadikovaojeKnaueridućiporedmene.-Učiniosamštosemožeučiniti,sahladnom vodom, sa snegom, s gimnastikom i trčanjem ali sve to ništa ne pomaže. Svake noćiprobudimse iz snovanakojenesmemnipoštodamislim.Anajužasnije jeovo:usled togagubimpostupnoopetsveštosamdubovnobionaučio.Gotovovišenikadneuspevamdaseskoncentrišemili da se uspavam, često ležim po celu noć budan. Ja to ne mogu više dugo da izdržim. Akonaposletkunemogadnemipakdaizvojujemborbu,akopopustimiakoseponovookaljam,ondasamgrđinegosviostalikojisenisu,uopšte,nikadaniborili.Titovaljdashvataš?

Jaklimnuhglavom,alinisammogaonatoništadakažem.Počeojedamibivadosadan,iuplašiosamsesamogasebeštonjegovaočitanevoljaiočajanjenisunamenečinilidubljiutisak.Osećaosamsamo:nemogutipomoći.

-Dakle,neznašništazamene?-zapitaonnaposletku,iscrpenižalostan.-Bašništa?Alimoradapostojinekiput.Kakotitočiniš?

-Nemogu tiništa reći,Knauere.U tomenemožemo jedandrugomedapomognemo.Nimeninijenikopomogao.Morašdabudešnačisto samsa sobom, i ondamorašdaučinišono štodoistapotičeiztvogabića.Nemaničegadrugog.Akoneumešsamsebedanađeš,onda,verujem,nećešnaći

niduhove.Tajmalistvorgledaomejerazočaran,panajedanputzaneme.Tadamupogledplanuuiznenadnoj

mržnji,onseiskezinameneiuzviknubesno:-Ah,tisimidivansvetac!Itiimašsvojporok,znamja!Pravišsekaokakavmudrac,apotajnosi

seprilepiozaistikalkaoja,isvi!Tisisvinja,svinjakaoijasam.Svismosvinje!Ja odoh i ostavih ga.On pođe zamnomdva-tri koraka, zatim zastade, osvrte se, i otrča dalje.

Menisesmučiodsažaljenjaigađenja,inisamsemogaooslobodititogosećanjasvedoknisamkodkućeusvojojsobicinamestiosvojihnekolikoslikaokosebeipredaosežudnoiizdnadušesvojimvlastitimsnovima.Tusesmestapojaviopetmojsan,okapijiigrbu,omateriituđojženi,ijavidehcrtelicateženetakojasnoirazgovetno,dasamjošistevečeripočeodaslikamnjenusliku.

Kad je crtež posle nekoliko dana bio dovršen, nacrtan kao u besvesno iskidanim odsecimavremena prožetim sanjarijama, ja ga uveče okačih na svoj zid, primakoh preda nj stonu lampu, istadohprednjegakaopredkakavduhskojimsamsemoraoboritinaživot i smrt.To lice jebilosličnoranijem,sličnomomedruguDemijanu,aponekimcrtama,sličnoimenisamome.Jednookostajalojeuočljivovišenegolidrugo,pogledjeprelazioprekomeneutonuoiukočen,sudbonosan.

Stajaosamprednjim,iodunutrašnjegnaprezanjaohladiosamsesavčakdoutrobe.Postavljaosamslicipitanja,optuživaosam je,milovao je,moliosenjojkaobogu-nazivaosam jemajkom,nazivaosamjedraganom,nazivaosamjebludnicomidevojčurom,nazivaosamjeAbraksasom.Utome mi padoše na um reči Pistorijeve ili Demijanove? - nisam se mogao setiti kad su bileizgovorene, ali mi se činilo da ih ponovo čujem. To su bile reči o borbi Jakovljevoj s božjimanđelom,iono„Nepuštamte,morašmeblagosloviti.”

Slikaseprisvetlostilampemenjalaprisvakomdozivanju.Postajalajesvetlaisjajna,postajalajecrna i mračna, sklapala je modre kapke preko izumrlih očiju, otvarala ih je ponovo i sevala jeplamenim pogledima - to je bila žena, to je bio čovek, to je bila devojka, to je bilo malo dete,životinja; rasplinula se umrlju i postala ponovo velika i jasna. Naposletku, povinujući se nekomjakom,unutrašnjempozivu,jasklopihočiisadavidehslikuusebisamome,jačuisnažniju.Htedohdakleknemprednjom,alijeonabilatolikodubokoumeni,dajenisammogaorazlučitiodsebe,kaodajepostalaistoštosamijasam.

Tada začuh neko potmulo, teško hujanje, kao od kakve prolećne bure, i zadrhtah u neopisanonovom osećanju straha i doživljavanja. Predamnom zablistaše zvezde i ugasiše se, i poredmenepotekoše, tiskajući se, uspomene unatrag sve do prvoga, najzaboravljenijeg detinjstva, čak i dopreegzistencije i do ranih stupnjeva postojanja. Ali te uspomene, koje su, kao što je izgledalo,ponavljalemojceoživotsvedonajskrivenijihkutovanisuprestajalesjučerašnjicomidanašnjicom,nego su išle dalje, održavale su budućnost, otkidale me od današnjice i odvodile u nove životneoblike, čije su slike bile beskrajno svetle i zasenjujuće, ali od kojih docnije nisammogaonijednetačnodasesetim.

Tenoći seprobudih izdubokog sna:bio samuodelu, i ležao sampoprekonakrevetu.Upalihsvetlost,osetihdasemoramprisetitinečegvažnog,nisamništaznaooprethodnimčasovima.Upalihsvetlost,sećanjejepostupnodolazilo.Potražiosamsliku,onanijeviševisilanazidu,nitijeležalanastolu.Tadamiseučinidasenejasnoprisećamkakosamjesagoreo.Ilisamsamosanjaodasamjesagoreousvojimrukama,pasampojeopepeo?

Nekakavveliki,drhtavinemirgoniomeje.Staviosamšeširnaglavu,otišaokrozkućuiulicu,kaonasilugonjen-trčaosamitrčaoulicamaiprekotrgova,kaodamejeburanosila,osluškivaosampredmračnomcrkvom svogaprijatelja, tražio sam i tražio u tamnomnagonu, ne znajući šta.Prošao sam kroz jedno predgrađe, gde su bile javne kuće, tamo je još ovde-onde gorela svetlost.

Dalje napolju nalazile su se nove građevine i gomile cigala, delimično pokrivene sivim snegom.Jureći krozovupustinju kaokakavmesečar pod tuđimpritiskom, setih se novegrađevineumomrodnomemestu, u kojume je nekada odvukaomojmučiteljKromer na naše prvo obračunavanje.Sličnagrađevinaležalajeusivojnoćiovdepredamnom,izjapilanamenecrnomrupomzavrata.Neštomejegonilounutra,hteosamdauzmaknemispotakaoseopesakiiskopanuzemlju;tajnagonjebiojači,moraosamunutra.

Preko dasaka i polupanih cigala oteturao sam se u pust prostor; ovde je odisalo sumorno navlažnuhladnoćuikamenje.Tusenalazilagomilapeska,svetlosivamrlja;inačejesvebilomračno.

Odjednom,nekizaprepašćeniglasdoviknumi:-Zaimebožje,Sinklere,otkudatiovamo?Ikrajmeneseuspravi izmrakanekičovek,omalenimršavimomak,kaokakavduhdokmi je

kosajošnakostrešenastajala,japoznadohsvogaškolskogdrugaKnauera.-Kako si ovamo dospeo? - zapita on kao izbezumljen od uzbuđenja. -Kako simogao dame

nađeš?Nisamrazumeo.-Nisam te tražio - rekoh smeteno; svaka rečmi je zadavala truda, i prelazilami je smukom

prekomrtvih,teških,kaosmrznutihusana.Onmejegledaonetremice.-Nisimetražio?-Nisam.Neštomejevukloovamo.Jesilimetizvao?Morabitidasimezvao.Štatituradiš.Ta

sadajenoć.Onmegrčevitoobuhvatisvojimtankimrukama.-Jest,noćje.Morauskorodasvane.O,Sinklere,nisimezaboravio!Možešlimioprostiti?-Štato?-Ah,biosamtakogadan!Tek sada se setih našeg razgovora. Je li to bilo pre četiri-pet dana? Činilo mi se da je otada

protekaočitavvek.Alisadsamiznenadasveznao.Nesamoonoštoseizmeđunaszbilo,negoitozaštosamdošaoovamo,ištajeKnauerhteoovdenapoljudauradi.

-Hteosi,dakle,daoduzmešsebiživot,Knauere?Onsestreseodhladnoćeiodstraha.-Da,hteosam.Neznamdalibihtomogaodaizvedem.Hteosamdačekamdoknesvane.Ja ga odvukoh napolje. Prvi vodoravni svetlosni zraci dana svetlucali su neizrecivo hladno i

bezvoljnousivomvazduhu.Vodiosamdečkapodrukudobardeoputa.Izmenesupoteklereči:-Sadćešotićikući inećešnikomeništareći!Išaosipogrešnimputem,pogrešnimputem!Imi

nismosvinjekaoštotimisliš.Mismoljudi.Migradimosebibogoveiborimosesnjima,ioninasblagosiljaju.

Ćutećiišlismodalje,irazišlismose.Kadsamstigaokući,biojevećdan.Najbolje štomi je onovremeuSt. još donelo, bili su časovi sPistorijemkraj orgulja ili kraj

vatreukaminu.ČitalibismozajednonekigrčkitekstoAbraksasuionbimičitaoodlomkeprevodaizVeda, i naučiomeda izgovaramsveti „om”.Međutim,nijemi toučenjaštvodušu razvilo, negonešto sasvimsuprotno tome.Onoštomi jegodilo, to jebiloprodubljivanje sebe samog, svevećepoverenjeusvojevlastitesnove,misliislutnje,isvevećesaznanjeomoćikojusamusebinosio.

SaPistorijemsamsesporazumevaonaraznenačine.Trebalojesamodamislimjakonanjega,pabihbiosigurandaćemidoćionilipozdravodnjega.Mogaosamnjega,istokaoiDemijana,zapitati

maštaiakoonsamnijebiotu:trebalojesamodagačvrstopredstavimsebiidamislećiintenzivnoupravimnanjegasvojapitanja.Ondabisesvaduševnasnagaunesenaupitanjevraćalakmenikaoodgovor.Samo,janisampredstavljaosebiniličnostPistorija,nitiličnostMaksaDemijana,negosammoraoprizivatislikukojusamusnioinaslikao,usnuviđenumuško-ženskuslikumogdemona.Onasadnijevišeživelasamoumojimsnovima,nitijebilavišenaslikananahartiji,negoježivelaumenikaoslikakojusampriželjkivaoikaovišeobličjemenesamog.

Čudan i ponekad smešan bio je odnos koji je nastupio između mene i neuspelog samoubiceKnauera.Odonenoćiukojojsamjabioposlanknjemu,biomijeprivrženkaokakavveranslugailipas.Pokušavaojedasvojživotprivežezamoj,iišaojeslepozamnom.Prilaziomijesanajčudnijimpitanjimaiželjama,hteojedavididuhove,hteojedaproučavakabalu,inijemiverovaokadsamgaubeđivaodaodsvihtihstvariništanerazumem.Verovaojedajaimamnaraspolaganjusvakumoć.Ali neobično je bilo to što bi on često sa svojim čudnovatim i glupim pitanjima dolazio k meniupravotadakadbitrebaloumenirazmrsitikakavčvor,kaoitodajeonoštobinjemusunulokrozglavuištobigamoriločestomenepodsećaloipodsticalonarešenje.Čestomijebivaodosadan,itadabihgazapovedničkiispraćao-alibihipakosećao:ionmijebioposlan,iiznjegaseonoštosammujadavaovraćaloudvostručenokmeni,temijeionbiovođ,ili,pak,put.Ludeknjigeispisikojemi je donosio i u kojima je on tražio svoj spas, poučile seme više nego što sam to u tomtrenutkuuviđao.

Taj Knauer izgubio se docnije neosetno sa moga puta. S njim nije bilo potrebno nikakvoobjašnjenje.AlijetobilopotrebnosPistorijem.PrikrajusvogškolovanjauSt.doživeosamstimprijateljemjošneštoneobično.

Ibezazlenčovekretkojekadpošteđendajedanputilivišeputauživotunedospeusukobslepimvrlinamaodavanjapoštovanjaizahvalnosti.Svakomorajednomdanačinikorakkojigarastavljaodnjegovaoca,odnjegovihučitelja,svakomoradaosetiponeštoodtvrdoćeusamljenosti,madavećinaljudimožetoslabodapodnese,teuskoroopetpovijekičmu.Odsvojihroditeljaiodnjihovasveta,od„svetlog”svetasvogalepogdetinjstva,nisamserastaoborećisežestoko,negosamse laganoigotovonezapaženoudaljioiotuđioodnjih.Tomijebiložao,iprilikomposetesvomezavičaju,tomiječestopričinjavalogorkečasove,alinijedopiralodosrca,moglosepodnositi.

Ali tamogde smo ljubav i strahopoštovanjeprinosiline iznavike,nego iz svoganajvlastitijegnagona, tamo gde smo svom svojom dušom bili učenici i prijatelji tamo nastaje gorak i užasantrenutakakonamsenajedanputučinidastrujavodiljaunamahoćedanasodvedeodvoljeneosobe.Ondasesvakamisaokojaodbijaprijateljaiučitelja,upravljasotrovnomžaokomunaševlastitosrce-ondanassvakiudarodbranepogađauvlastitolice.Tadaonomekoji jemisliodausebisamomenosipunovažanmoral,uskrsnureči„verolomstvo”i„nezahvalnost”kaosramnidoziviižigovi;ondauplašenosrcepobegnezastrašenonatragudragedolineonihvrlinaizdetinjstva,inemoževerovatidasemorapreseći.

Lagano u toku vremena jedno osećanje u meni usprotivilo se da svoga prijatelja Pistorijapriznajemtakobezuslovnozavođu.Onoštosamunajznačajnijimmesecimasvogamladićkogdobadoživeo,bilojeprijateljstvosnjim,biojenjegovsavet,njegovauteha,njegovablizina.IznjegajeBogmenigovorio.Iznjegovihustavraćalisusekmenimojisnovi,ozareniiprotumačeni.Onmijedarovao samopouzdanje. Ah, a sada sam lagano osećao da sve više rastu otpori protiv njega. Unjegovimrečimačuosamsuvišepoučnoga,osećaosamdaonpotpunorazumesamojedandeomogabića.

Među nama nije došlo do neke svađe, do neke scene, do nekog preloma pa čak ni do nekograzračunavanja.Jasammurekaosamojednujedinu,upravobezazlenureč-alijetoipakbiotrenutak

ukomeseiluzijaizmeđunasraspalaušarolikupolupanuparčad.Tonaslućivanjepritiskivalomejevećnekovreme,alijeonopostalojasnoosećanjejednenedelje

unjegovojstarojnaučenjačkojsobi.Ležalismonapodukrajvatre,ionjegovorioomisterijamaioblicimareligijekojejeproučavao,okojimajerazmišljao,ičijommogućnomsudbinomsebavio.Ali se meni sve ovo činilo više čudno i zanimljivo negoli značajno za život; zvučalo mi je kaoučenost,zvučalomijekaoumornotraženjepodrazvalinamanekadašnjihsvetova.Inajedanputosetihodvratnostpremarazglabanjuiigranjuverskimformamakojesunamočuvanepredanjem.

-Pistorije-rekohiznenada,iizmeneizbizlobakojamejesamogiznenadilaiuplašila-pričajtemi već jedanput neki san, pravi san, koji ste imali noću. To što sad govorite, tako je vraškiantikvarsko!

Onmenikadnijebiočuodatakogovorim,aijasamosetihuistomtrenutku,brzokaomunja,sastidom i strahom, kako je strela koju sam odapeo na njega i koja ga je u srce pogodila, uzeta iznjegovevlastiteostave;kakosamprebacivanjakojajeonsamsebičinio,ikojasamslušaokakoihizražavaironičnimtonomuizvesnimprilikama,sadnjemuuzaoštrenomoblikupakosnodobacio.

On to oseti u istom času, i smesta zaćuta. Ja ga pogledah sa strahom u srcu, i videh kako jestrahovitoprebledeo.

Poslejedneduge,teškepauze,onstavinovodrvonavatru,irečemirno:-Potpunosteupravu,Sinklere,vistepametandečko.Jaćuvaspoštedetiantikvarskihstvari.Govoriojevrlomirno,alisamiztogajasnonazreobolodrane.Štasamučinio!Umalonisamzaplakao,hteosamdamusesrdačnoobratim,hteosamdagazamolimzaoproštaj,

dagaubeđujemu svoju ljubav, u svojunežnu zahvalnost.Padošeminaumdirljive reči, ali ihnemogadoh izgovoriti.Ostao sam ležeći,gledaosamuvatru i ćutao.On jećutao takođe, i takosmoležali,avatrajedogorevalaiutrnula,isasvakimplamenomkojijeprestajaodapuckaraosećaosamkakosegasiiodlećeneštolepoisrdačno,štosenijemoglovratiti.

-Plašimsedamepogrešnonerazumete-rekohnaposletkuveomapotištenoisuvim,promuklimglasom.

Glupe, besmislene reči prešle sumimehanički preko usana, kao da čitam iz nekog romana unovinama.

-Sasvimvasdobrorazumem-rečePistorijetiho.-Pavisteupravu.Onočeknu.Apotomlaganonastavi:-Ukolikojedančovekmožedabudeuodnosunadrugogupravu.Ne,ne,vikaojeglasumeni,janisamupravu!Alinisammogaoništadaizgovorim.Znaosamda

sam svojom jednom jedinom,malenom rečju ukazao na jednu bitnu slabost, na njegovu nedaću iranu.Biosamdodirnuotačkugdeonsamnijeimaopoverenjausebe.Njegovidealbiojeantikvarski,on je bio istraživač unatrag, bio je romantičar. I odjedanput osetih duboko: upravo to što mi jePistorijebioištomijedao,toonnijemogaosamomesebidabudeidada.Onmejepoveojednimputemkojijemoraoinjega,vođu,dapregaziinapusti.

Sambogznakakoponikne takva jedna reč! Janisamsmeraoništazlo,nisamnaslućivaodaćenastupiti slom.Izgovoriosamneštoštonisamnimalosamznaou trenutkukadsamizgovarao,biosamsepodaonekojbeznačajnojmalošaljivoj,malopakosnoj ideji, a iz toga jeproizišla sudbina.Učiniosammalu,nesmotrenusurovost,iovajezanjegapostalapresuda.

O, kako sam tada silno želeoda se onnaljuti, da se brani, da se izdere namene!Ali, ništa odsvegatoganijeučinio, tosamsvemoraodaučinimsam,usvojojduši.Onbise iosmehnuodajemogao.Toštonijemogao,potomesamnajboljevideokakosamgadubokopogodio.

ItimeštojePistorijetajudarodmene,odsvogdrskoginezahvalnogučenika,primiotakonemo,

timeštojećutaoidavaomizapravo,timeštojemojurečpriznaokaosudbinu-učiniojedasamsamsebeomrznuo,načiniojemojunepromišljenosthiljaduputavećom.Kadsamzamahnuo,misliosam da ću pogoditi jednog jakog čoveka koji će se braniti - a sad je tu bio miran paćenik, bezodbrane,kojisećutećipredaje.

Dugosmoostaliležećipredvatromkojajetrnula,iukojojmijesvakizažarenioblik,svakistubpepela što se izvija,dozivaoupamćenje srećne, lepe,bogatečasove, i svevišegomilaodugmojeobavezepremaPistoriju.Najzadnisamvišemogaodapodnesem.Ustadohiodoh.Dugosamstajaoprednjegovimvratima,dugonamračnomstepeništu,dugojošnapolju,čekajućipredkućomnećelimoždaizićiipoćizamnom.Tadaodoh,istadohdajurimsatimakrozgradipredgrađa,krozparkišumu,dovečeri.ItadaosetihprviputznakKainovnasvomečelu.

Tekpostupnostaosamdarazmišljam.Svemojemisliimalesusmerdameneoptuže,aPistorijada odbrane. Na kraju sve je bilo obratno. Hiljadu puta sam bio spreman da se pokajem i trgnemnatragsvojubrzopletureč-alije,prisvemtom,onabilaistinita.TeksadpošlomijezarukomdarazumemPistorija,dapredsobomizgradimceonjegovsan.Tajsanbejašedapostanesveštenik,dapropoveda novu religiju, da da nove oblike uzdignuća, ljubavi i obožavanja, da uspostavi novesimbole.Ali tonijebilounjegovojsnazi,nijebilonjegovozvanje.Onjeboraviosuvišeusrdnouonome što je prošlo, poznavao je suviše tačno ono što je nekada bilo, znao je suviše oEgiptu, oIndiji,oMitri,oAbraksasu.Njegovaljubavbilajeprivezanazaslikekojejezemljavećbilavidela,apri tome on sam znao je dobro u dnu duše da novomora biti novo i drukčije, damora poteći izsvežeg tla, a ne da bude crpeno iz zbirki i knjižica. Njegovo zvanje bilo je možda da pomogneprivoditiljudekanjimasamima,kaoštojetoučiniosamnom.Alinjegovozvanjenijebilodaimdaonoočemujošnisubiličuli,novebogove.

Itume,kaokakavoštarplamen,opečeiznenadasaznanje:-zasvakogaimapojedno„zvanje”,alini zakoga takvozvanjekojeon samsmeda izabere,damuocrtadelokrug, idagavršipo svomnahođenju. Bilo je pogrešno hteti nove bogove, bilo je potpuno pogrešno hteti ma šta dati svetu!Nema nijedne, nijedne, nijedne dužnosti za probuđene ljude osim ove jedne: tražiti samoga sebe,postatičvrstusebisamome,napipatisvojvlastitiputkojivodiunapred,kudagodbilodavodi.-Tome je potreslo duboko, i to je bio zamene plod ovogdoživljaja.Često sam se bio igrao slikamabudućnosti,čestosanjaooulogamakojebimimoglebitidodeljene,kaopesnikumožda,iliproroku,ili kao slikaru, ilima na koji drugi način. Sve je to bilo ništavno. Ja nisampostojao da bih pisaopesme,dabihdržaopropovedi,dabihslikao;nijanitiikodruginijepostojaotogaradi.Tojesveproizilazilosamouzgred.Pravipozivzasvakogabilojesamojedno:doćidosebesamoga.Bilodaonokončakaopesnikilikaoumobolnik,kaoprorokilizločinac-tonijebilanjegovastvar;jest,tojenakrajukrajevabilobezznačaja.Njegovastvarjebiladaiznađesvojuvlastitusudbinu,anemakarkakvu,idajeusebiproživi,potpunuinesalomljenu.Sveostalojebilopolovno,biojepokušajdaseizmakne, bilo je bekstvo natrag u ono što je idealno za gomilu, bilo je prilagođavanje i strah odvlastitog unutrašnjeg bića. Strašna i sveta uzdiže se predamnom nova slika, sto puta naslućivana,možda već često izgovarana, a pri svem tom tek sad doživljena. Ja sam bio hitac prirode, hitac uneizvesno,moždaradinečegnovog,moždaniradičega,imojpozivbilojejedinotodatajhitacizpradubinepustimdadejstvuje,daosetimusebinjegovuvoljuidaganačinimpotpunosvojim.Jedinoto!

Mnogoputasambiovećiskusioštaznačisamoća.Asadasamnaslućivaodaimaidublje,idajeonaneizbežna.

Nisampokušavaoda se pomirim sPistorijem.Ostali smoprijatelji, ali je odnos bio izmenjen.Samojedanjediniputgovorilismootome,ili,upravo,samojeontoučinio.Onreče:

-Želimdapostanemsveštenik,toznate.Najvišesamvoleodapostanemsvešteniknovereligije,okojojimamoizvesnanaslućivanja.Nikadanećumoćitodabudem-toznamiznaosamvećodavna,madatosebinisamsasvimpriznavao.Izatoćuvršitidrugesvešteničkeslužbe,moždanaorguljama,moždaneštodrugo.Alimorambitisvagdaokružennečimštoosećamkaolepotuisvetinjumuzikaorgulja imisterija, simbol imit, tomi jepotrebno iod toganećuodustati.To jemojaslabost. Jerponekadznam,Sinklere,znamsvremenanavremedanetrebadaimamtakveželje,dasuoneraskoši slabost. Bilo bi uzvišenije, bilo bi pravilnije kad bih se sasvim prosto stavio na raspolaganjesudbini,nepostavijajućinikakvezahteve.Alitonemogu;tojejedinoštonemogu.Moždaćetevitojednommoći. To je teško,mojmladiću, to je jedino istinski teško što postoji. Često sam o tomesanjao,alinemogu,jezameodtogahvata;nemogudastojimtakopotpunonagiusamljen,taijasamubogi,slabipas,komejepotrebnomalotoploteihrane,ikojibipokatkadželeodaosetiblizinusebiravnoga.Kodoistanećeništadrugodosvojusudbinu,tajvišenemasebiravnog,tajstojisasvimsamiimaokosebesamohladanvasionskiprostor.Toje,znateli,IsusuGetsimanskomvrtu.Bilojemučenikakojisuradodavalidaihraspnunakrst,alinioninisubilijunaci,nisubilioslobođeni,ionisuhtelineštonaštasubilisvikli,štoimjebilodragoiblisko,imalisuuzore,imalisuideale.Alikohoćejošsamosudbinu,tajvišenemaniuzore,niideale,nemaničegdragog,ničegutešnog.Aupravotimputemmoramoići.Ljudikao ja ivisusasvimusamljenialimi ipak još imamojedandrugog,imamopotajnozadovoljenještosmodrukčiji,štosemožemooslonitijedannadrugoga,štoželimoonoštojeneobično.Aliitomoraotpastiakonekohoćedaidedokrajatimputem.Onnesmeželetinidabuderevolucionar,niprimer,nimučenik.Tosenedazamisliti...

Ne, nije se dalo zamisliti. Ali se moglo sanjati, moglo se predosećati, moglo se naslućivati.Nekolikoputaosetiosamponeštoodtogakadbihugrabionekisasvimtihičas.Tadabihzaroniousebe, i pogledao bih sliku svoje sudbine u otvorene ukočene oči. One su mogle izražavati punomudrosti,moglesuizražavatipunobezumlja,moglesuzračitiljubavljuilidubokompakošću,svejebilosvejedno.Ništaodtoganijesesmeloizabrati,ništasenijesmelohteti.Čovekjesmeohtetisamosebe,samosvojusudbinu.UtomemijePistorijeslužiokaovođzavremejednogdelaputa.

Tihdanajuriosamunaokolokaoslep,umenijehujalabura,svakikorakbiojeopasnost.Nisamvideoništaosimmračnogaponorapredsobom,ukojisuuticali i tonulisvidosadašnjiputevi.Ausvojojdušivideosamslikuvođe,kojijeličionaDemijana,iučijimjeočimastajalamojasudbina.

Janapisahnacedulji:„Vođamejenapustio.Stojimupotpunommraku.Nemogusamdanačinimnikoraka.Pomozimi!”

TosamhteodapošaljemDemijanu.Alisamodustao;kadgodsamtohteodaučinim, izgledaosamsebibudalastibesmislen.Alisamtumalumolitvuznaonapametiizgovaraosamječestousebi.Onamejepratilaizčasaučas.Počeosamdanaslućujemštajemolitva.

Moje školovanje bilo je završeno. Trebalo je o raspustu da putujem, to jemoj otac smislio, apotom da odem na univerzitet. Na koji fakultet, to nisam znao. Bilomi je odobreno da pohađamfilozofijujedansemestar.Jabihbiozadovoljanistotakoibiločimdrugim.

VIIGOSPOĐAEVA

ZavremeškolskogodmoraotišaosamjedanputukućuukojojjeprevišegodinastanovaoMaksDemijansasvojommajkom.Nekastaragospođašetalajepovrtu,jajeoslovihidoznadohdatakućapripadanjoj.ZapitahzaporodicuDemijan.Onasenjedobrosećala.Alinijeznalagdesadstanuje.Pošto je osetila da se mnogo interesujem, povela me je sa sobom u kuću, potražila jedan kožnialbum, ipokazalami fotografijuDemijanovematere. Jedva sam je semogaosetiti.Alikad spazihmalusliku,srcemiprestadedakuca.Tojebilamojaslikaokojojsamsnevao!Tojebilaona,velika,gotovomuška,ženskaprilika,sličnasvomesinu,scrtamamaterinstva,scrtamastrogosti,scrtamadubokestrasti,lepaizavodljiva,lepainepristupačna,demonimati,sudbinaidragana.Tojebilaona.

Kao kakvo divno čudo prožeme nešto kad tako saznadoh damoja slika iz sna živi na zemlji!Postojalaje,dakle,ženakojajetakoizgledala,kojajeimalacrtemojesudbine!Gdejeona?Gde?AonajebilaDemijanovamati.

Uskoropotomkrenuhnasvojeputovanje.Čudnoputovanje.Putovaosambezodmoraizmestaumesto,kakogodbiminaspelo,uvektragajućizaovomženom.Bilojedanakadasamsretaosameprilikekojesupodsećalenanju,kojesuopominjale,kojesuličilenanju,kojesumemamilekrozulicestranihgradova,krozželezničkestanice,uželezničkevozove,kaouzamršenimsnovima.Biloje, pak, drugih dana kad samuviđao kako jemoje traženje beskorisno; onda bih sedeo u kakvomparku, u kakvom hotelskom vrtu, u kakvoj čekaonici, ne radeći ništa, i gledao u sebe samog, ipokušavao da u sebi oživim sliku. Ali je ova sad postala bojažljiva i kratkovečna. Nikada nisammogaodaspavam,samoprilikomputovanjavozomkroznepoznatepredelezadremaobihzakojihčetvrtčasa.JednomuCirihu,išlajezamnomustopicenekažena,lepa,malobezočnažena.Jedvasamjepogledao,iotišaosamdalje,kaodajeonavazduh.Radijebihsmestaumronegodanekojdrugojženidarujemsvojusimpatijumakarzajedančassamo.

Osećao sam da me moja sudbina vuče, osećao sam da je ispunjenje blizu, i bio sam lud odnestrpljenjaštonisammogaoništadaučinimzato.Jednomnanekojželezničkojstanici,mislimdajetobiluuInsbruku,smotriosamnaprozorujednogvozakojijebašutomčasukretaoprilikukojamejepodsetilananju-ibiosamdanimanesrećan.Inajedanput, javilamiseponovotaprilikanoćuusnu;probudihseosećajućistidipustošzbogbesmislenostisvojehajke,iotputovahpravokući.

Nakon nekoliko nedelja upisao sam se na univerzitet H. Sve me je razočaralo. Predavanja oistorijifilozofije,kojasamslušao,bilasuistotakobezdušeipotvorničkomkalupukaoiživovanjemladićakojisustudirali.Svejetobilopokalupima,jedanjeradioistoštoidrugi,izažarenaveselostnadečačkim licima izgledala je tako sumornoprazna i nabavljena, gotova!Ali sambio slobodan,imaosamceodanzasebe,stanovaosammirnoilepoustarimzidinamapredgradom,iimaosamnasvom stolu nekoliko svezaka Ničea. S njime sam živeo, osećao sam usamljenost njegove duše,naslućivao sudbinu koja ga je besprekidno gonila, patio sam s njim i bivao blažen što je nekadpostojaonekokojijetakoneumoljivoišaosvojimputem.

Kasnouvečelutaosamjednomkrozgrad,pojesenjemvetruislušaokakostudentskaudruženjapevajuizkafana.Krozotvoreneprozoredopiraojeduvanskidimuoblacima,audebelimbujicamapesma,glasnaikruta,alibezzamahaibeživotnojednolika.

Stajaosamnauglujedneuliceiosluškivao:izdvekrčmeorilaseunoćitačnoizvođenaveselostomladine. Svuda zajedničko prebivanje, svuda sabijanje u gomilu, svuda odbacivanje sudbine ibekstvoutoploizbijenokrdo!

Idućizamnom,mimoiđošemelaganodvačoveka.Jazačuhodlomaknjihovograzgovora.-Nijelitoistoonakokaoštojemomačkakućaukakvomcrnačkomselu?-zapitajedan.-Svese

poklapa,čakjeitetoviranjejošmoda.Vidite,tojemladaEvropa.Tajglasmijezvučaočudnovatopoznatoiopominjaomejenanekoga.Japođohzaobojicompo

mračnojulici.JedanjebioJapanac,omaleniotmen,ipodfenjeromspazihkakosesijanjegovožuto,nasmešenolice.

Tadadrugistadeponovodagovori.-PanikodvasuJapanunećevaljdabitibolje.Ljudikojinetrčezastadom,svudasuretki.Imai

ovdepogdekojih.Svakarečprožimalamejeradosnimstrahom.Poznavaosamčovekakoji jegovorio.Tojebio

Demijan.UvetrovitojnoćipošaosamzanjimizaJapancemkroz tamneulice,prisluškivaosamnjihove

razgovore,iuživaouzvukuDemijanovaglasa.Onjeimaostarizvuk,imaojestaru,lepupouzdanostimir,iimaojemoćnadamnom.Sadjesvebilodobro.Našaosamga.

NakrajujedneuliceupredgrađuJapanacseoprostiiotključajednukapiju.Demijanpođeistimputemnatrag.Zastaosamiočekivaosamganasredulice.Srcemi je jakoudaraloposmatrajućigakakomidolaziususret,uspravanigibak,umrkomkišnomkaputu,stankimštapomokačenimprekoruke.Približavaosenemenjajućisvojravnomernikorak,svedokminijesasvimprišao,skidešeširipokazamisvojestarosvetlolicesodlučnimustimaisčudnovatomozarenošćunavisokomčelu.

-Demijane!-uzviknuh.Onmipružiruku.-Dakle,tusi,Sinklere!Očekivaosamte.-Jesiliznaodasamovde?-Tobašnisamznao,alisamsepouzdanonadao.Videosamtetekvečeras,tasvevremeišaosiza

nama.-Dakle,odmahsimepoznao?-Naravno.Izmeniosise,doduše.Aliimašznak.-Znak?Kakavznak?- Ranije smo to nazivali Kainovim znakom, ako se još možeš setiti. To je naš znak. Ti si ga

oduvekimao,zatosamtipostaoprijatelj.Alijesadpostaorazgovetniji.-Nisamznao,ili,upravo,znaosam.Jednomsamnaslikaotebe,Demijane,ibiosamzaprepašćen

štojeslikaličilainamene.Jelitozbogznaka?-Svakako.Dobroještosisadovde!Imojamajkaćeseradovati.Jaseuplaših.-Tvojamajka?Jelionaovde?Paonameinepoznaje.-O,onaznaotebi.Onaćetepoznatiiakojojnebudemkazaokosi.Odavnanisiništajavljaoo

sebi.-O,hteosamčestodapišem,alinijeišlo.Odnekogvremenaosetiosamdamoramuskorodate

nađem.Svakogdanasamteočekivao.Onprovučesvojurukukrozmoju,ipođedaljesamnom.Iznjegajeizbijaomir,iuseljavaoseu

mene.Uskorosmoćaskalikaoranije.Sećalismoseškolovanja,nastavepredprvopričešće,ionognesrećnogsusretaondazavremeškolskogodmora-samoonajranijojinajtešnjojveziizmeđunas,

opovestisaFranjomKromerom,nijenisadbilopomena.Nehotice smo upali u čudne razgovore pune naslućivanja. Nadovezujući se na onaj razgovor

Demijanov s Japancem, govorili smo o životu studenata, pa smo od toga prešli na drugo, što jeizgledalobezikakvevezesprvim,alijetouDemijanovimrečimadobijalojednuprisnupovezanost.

OnjegovoriooduhuEvropeiooznakamaovogvremena.Svugde,kazivaojeon,vladasabijanjeuzajednicu i stvaranje stada, alinigdeni tragaod slobode i ljubavi.Sve tozajedničkoprebivanje,počevodstudentskihudruženjaipevačkihdruštavapasvedodržava,svejetonasilnatvorevina,svejetozajednicaizstraha,izbojazni,izzabune,ionajeiznutratrulaistara,ibližisesvomeslomu.

-Zajedničkoživljenje-rečeDemijan-tojelepastvar.Alitoštovidimodasvudacveta,tonijezajedničkoživljenje.Onoćeseiznovaroditiizmeđusobnogupoznavanjapojedinaca,ionoćezačasdatisvetudrugioblik.Onoštosadpostojikaozajedničkoživljenje,jestesamostvaranjestada.Ljudipribegavajujednidrugimazatoštoseplašejednidrugih-gospodazasebe,radnicizasebe,naučnicizasebe!Azaštoseplaše?Čoveksesamoondaplašikadnijesamsasobomudosluhu.Plašesezatoštonisunikadasledovalisvomvlastitombiću.Zajednicaodsamihljudikojiseplašeodnepoznatogusebisamima!Onisviosećajudanjihoviživotnizakoninisuvišeprikladni,daoniživepooveštalimpropisima; ni njihove religije, niti njihov moral, ništa od svega ne odgovara onome što nam jepotrebno.StoivišegodinaEvropajejošsamostudiralaigradilafabrike!Onitačnoznajukolikojegramabarutapotrebnodaseubijejedančovek,alineznajukakosemolibogu,neznajučakkakosemožebitisrećanbarjedansat.Pogledajsamokakvustudentskukrčmu!Ilipaknekomestozazabavugdeodlazebogati ljudi!Očajno!DragiSinklere, izsvegatoganemožedaproiziđeništadobro.Tiljudikojisetakostrašljivosabijaju,punisustrahaipunisuzlobe,nikonemapoverenjaniukoga.Onisuverniidealimakojitovišenisu,iospukamenjemnasvakogakojiistavinoveideale.Osećamda postoje nesuglasice. One će tek nastati, veruj mi, nastaće uskoro. One, naravno, neće svet„popraviti”.Dalićeradnicipoubijatisvojefabrikante,ilićeRusijaiNemačkapucatijednanadrugu-promeniće se samo posednici. Ali to ipak neće biti uzalud. To će ispoljiti bezvrednost današnjihideala,posklanjaćesebogovi izkamenogdoba.Ovajsvetkakav jesadahoćedaumre,onhoćedapropadne,ipropašće.

-Aštaćepritomebitiodnas?-zapitahja.-Odnas?Oh,moždaćemoimipropastizajednosnjim.Tamoguubitiijednogodnas.Samo,na

tajnačinnijesnamasvršeno.Okoonogštoodnasostaje, iliokoonihodnaskojiće topreživeti,sakupiće se volja budućnosti. Pokazaće se volja čovečanstva, koju je naša Evropa sa svojomvašarskomtehnikominaukomvećodavnanadvikivala.Itadćesepokazatidavoljačovečanstvanijenikadinigdeistovetnasvoljomdanašnjihzajednica,državainaroda,udruženjaicrkava.Negoonošto hoće priroda sa čovekom, stoji napisano u pojedincima, u tebi i umeni.To je stajalo u Isusu,stajalojeuNičeu.Jedinozatevažnestruje-koje,naravno,svakogdanamogudaizgledajudrukčije-bićemestatadakadasedanašnjezajednicesruše.

Bilojekasnokadsmosezaustavilipredjednimvrtomkrajreke.-Ovdemistanujemo-rečeDemijan.-Dođiuskoroknama!Miteradoočekujemo.Išaosamradostanpozahladnelojnoćinatrag,usvojdalekistan.Tuitamopogradugalamilisui

zbijališalestudentikojisusevraćalikući.Čestosamranijeosetiooprečnostizmeđusmešnognačinanjihoveveselosti imogausamljenogživota,čestososećanjemodricanja,čestosporugom.Ali jošnikadnisamkaodanasosetiosmiromispotajnomsnagomkakomesetomalotiče,kakojezamenetaj svet bio dalek i iščileo. Sećao sam se činovnika iz mog rodnog mesta, stare dostojanstvenegospode, kojima su uspomene na njihove probančene semestre bile drage kao uspomene na nekiblaženi raj, i koji su gajili kult prema iščezloj slobodi svoga studentskog doba, kao što ga inače

pesnici ili drugi romantičari posvećuju detinjstvu. Svugde isto! Svugde su tražili slobodu i srećunegdeizasebe,izčistogstrahadaihštomožepodsetitinanjihovuvlastituodgovornostidaihmožeopomenutinanjihovvlastitiput.Nekolikogodinasepijančiloiklicalo,apotombisepovilakičmaipostajaloozbiljangospodinudržavnojslužbi.Jest,bilojetrulo,trulokodnas,atastudentskaglupostbilajemanjeglupaimanjerđavanegostodrugih.

Kadsamnajzadstigaousvojudaljenistanipotražiosvojupostelju,svetemislibilesuodletele,isavmojduhuporno jeočekivaovelikoobećanje štomiga jeovajdandao.Čimbudemhteo,većsutra,mogudavidimDemijanovumajku.Nekastudentibančeinekatetovirajusebilica,nekajesvettruoinekaočekujesvojupropast-štamesetiče.Jasamčekaojedinotodamimojasudbinadođeususretunovomeliku.

Spavaosamčvrstodokasnoujutru.Novidangranuojezamenekaokakavsvečanipraznik,kakavnisam više doživeo još od božićnih praznika svoga dečačkog doba. Bio sam prožet unutrašnjimnemirom,alisenisamničegplašio.Osećaosamdajezamenesvanuovažandan,videosamiosećaodajesvetokomeneizmenjen,dačeka,dajesvečanidaunjemupostojemnogemeđusobneveze.Itihajesenjakišakojajesipila,bilajelepa,mirnaipraznična,punaozbiljne,vedremuzike.Prviputjespoljnisvetzvonioučistomskladusmojimunutrašnjim-ondajepraznikduše,ondajevedroživeti.Nijednakuća,nijedanizlog,nijednolicenaulicinijemismetalo;svejebiloonakvokakvojemoralobiti,alinijeimalopraznolicesvakidašnjiceisviknutosti,negojetobilaprirodauočekivanju,isveje stajalo sa strahopoštovanjem, spremnopred sudbinom.Takavmi sekaomalomdečkuukazivaosvetjutromovelikimpraznicima,oBožićuioUskrsu.Nisamznaodatajsvetmožejošbititakolep.Biosamsesvikaodaživimpovučenusebe,idasepomirimstimdasampotpunoizgubiosmisaozaonoštosenapoljuzbiva,dagubitaksjajnihbojastojineizbežnouvezisgubitkomdetinjstva,idaseunekoliko sloboda i muškost duše mora platiti odricanjem od toga ljupkog sjaja. Sada sam, pak,ushićenvideodajesvetobilosamozasutoipotamnelo,idajemoguće-čakikadsečovekoslobodiikadaseodreknedetinjskesreće-videtisvetkakozračiiokušatidubokedrhtajedetinjskogviđenja.

Došaoječaskadasamponovonašaovrtupredgrađu,predkojimsamsesinoćbiooprostioodDemijana.Skrivenaizavisokogdrveća,sivogodkiše,stajalajemalakuća,svetlaiudobna;visokocvetno džbunje iza velikog staklenog zida, iza svetlih prozora mračni sobni zidovi sa slikama iredovimaknjiga.Glavnavratavodilasuneposrednoumalizagrejanitrem,jednanemastaraslužavkaucrnom,sbelomkeceljom,uvelamejeunutraiprihvatilamiogrtač.

Onameostaviutremusamog.Jaseobazrehunaokolo,ismestaseobrehusredsvogasna.Gorena tamnomziduoddrveta, iznad jednih vrata, visila je ispod stakla u crnomeokviru,meni dobropoznataslika,mojapticasazlatnožutomglavomkaoukopca,koja jeuzletala izzemljine lopte.Jazastadohpotresen-bilomijetakoradosnoibolnonasrcukaodaseuovomtrenutkuvraćakmeni,kao odgovor i ispunjenje, sve što sam ikad učinio i doživeo. Brzo kao munja sagledah kako miprolećemnoštvoslikamimoduše:očinskukućuuzavičajusastarimkamenimgrbomiznadlukanadkapijom,dečkaDemijana,kojijecrtaogrb,menesamogkaodečka,bojažljivospletenoguzlečinimoganeprijateljaKromera,menesamogkaomladićakakozamirnimstolomusvojojđačkojsobicislikampticusvoječežnje,sdušomzapletenomumrežusvojihvlastitihkonacaisve,isvedoovogtrenutkaodjeknuponovoumeni,nađeumenipotvrđenja,odgovore,odobravanja.

Suznihočijugledaosamusvojuslikuičitaosamusamomesebi.Tadamipogledpođenaniže:podslikompticeuotvorenimvratimastajalajejednavelikaženautamnojhaljini.Tojebilaona.

Nisammogaoda izgovorimni reči.Sa licakoje je, slično licunjenogasina,bilobezgodina istarosti, i izražavalo puno oduhovljene volje, osmehivala se prijateljski namene lepa, poštovanjadostojnagospa.Ćutećijojpružihruke.Onaprihvatiobečvrstim,toplimrukama.

-VisteSinkler.Odmahsamvaspoznala.Nekastedobrodošli.Glas joj jebioduboki topao, i jasamgapiokaoslatkovino.I tadapogledahnaviše iunjeno

mirnolice,ucrne,nedokučiveoči,usveža,zrelausta,uslobodno,kneževskočelo,nakomejebioznak.

-Kakosamradostan-rekohjojipoljubihjojruke.Činimisedasamcelogsvogživotabiouveknaputu-asadasamstigaokući.

Onasematerinskiosmehnu.-Kućisenestiženikad-rečeonaljubazno.-Aligdeseprijateljskiputevislivaju,tuceosvetza

jedančasizgledakaozavičaj.Izgovorila jeono što samnaputukanjojosećao.Njenglasa injene rečibili suveomaslični

glasu i rečima njenoga sina, ali ipak sasvim drukčiji. Sve je to bilo zrelije, toplije, samo po sebirazumljivije.AliistotakokaoštoniMaksnijepreninakogaostavljaoutisakdečka,takoninjegovamati nije niukoliko izgledala kao mati jednog odraslog sina - takomlad i sladak bio je dah nadnjenimlicemikosom,takozategnutaineizboranajebilanjenazlaćanakoža,takosujojcvetnabilausta.Stajala jepredamnomjošvišekraljevskinegoliumomesnu, injenablizinabila je ljubavnasreća,njenpogledjebioispunjenježelja.

Toje,dakle,bionovlikukomemiseukazalamojasudba,alinevišestroga,negonećimevišena usamljenost, ne, već zrela i puna naslade!Nisam donosio nikakve odluke, nisam činio nikakvezavete - stigao sam do cilja, do visokog mesta na putu, odakle se dalji put ukazivao dalek iveličanstven, težeći ka obetovanim zemljama, osenčen vrhovima drveća bliske sreće, rashlađivanbliskimvrtovimasvakogveselja.Kakogoddamijeišlo,biosamblaženštoznamdanasvetupostojitažena,štopijemnjenglasištodišemnjenublizinu.Nekamipostanemajkom,draganom,boginjom-samonekajetu:samokadjemojputblizaknjenom.

Onapokazanagore,kamomenaslikanomkopcu.-VinistenikadapričinilivećuradostnašemMaksunegoovomslikom-rečeonazamišljeno.Ai

meni.Mismovasočekivalikadajeslikastigla,znalismodasenalazitenaputukanama.Kadstebilijošmalidečko,Sinklere,došaojejednogdanamojsinizškoleikazao:„Imajedandečkokojinosiznak na čelu, onmora postatimoj prijatelj.” To ste bili vi. Nije vam bilo lako, alimi smo imalipoverenjauvas. Jednom,kadsteo školskomodmorubilikodkuće, susreli ste seopet sMaksom.Tadavamjebilookošesnaestgodina.Maksmijepričaootome.

Jajeprekidoh:-Oh,štovamjetokazao!Tojebilomojenajbednijedoba!-Da,Maksmijekazao:„SadSinklerimanajtežideopredsobom.Onjošjedanputpokušavada

pobegneu zajednicu,postao je čakkafanski čovek; alimu tonećepoći za rukom.Njegovznak jezakriljen,aligapotajnožeže.”Nijelitakobilo?

-O,da, tako je bilo, upravo tako.Tada samnašaoBeatriču, i tada jenaposletkudošaokmeniponovojedanvođ.ZvaosePistorije.Tektadami jepostalo jasnozašto jemojedečačkodobabilotako tesnovezanozaMaksa, zašto senisammogaootrgnuti odnjega.Dragagospođodragamati,tadasamčestoverovaodamoramsebioduzetiživot.Dalijesvakomeputtakotežak?

Onamisvojomrukompređeprekokoselakokaovazduh.-Uvekjeteškoroditise.Viznate,pticasesmukomprobijaizjajeta.Promisliteunatragizapitajte

se:zarjeputbiotakotežak?Samotežak?Azarnijebioilep?Dalibisteznalinekilepši,nekilepši?Jazatresohglavom.-Bilojeteško-rekohjakaousnu-bilojeteškodoknijedošaosan.Onaklimnuglavomipogledamepronicljivo.-Da,čovekmoradanađesvojsan,ondamuputpostajelak.Alinemaneprekidnihsnova,svaki

sanodmenjujenov,inijedansenesmesilomzadržavati.Jasegrdnouplaših.Dalijetovećbilanekaopomena?Dalijetovećbilaodbrana?Alisvejedno,

biosamspremandapustimdameonavodi,adanepitamzakrajnjismer.- Ja ne znam - rekoh - dokle ćemoj san trajati.Želimda on bude večit. Pod slikomove ptice

dočekalamejemojasudbinakaomati,ikaodragana.Njojjapripadam,inikomedrugome.-Doklegodjesanvašasudbina,dotletrebadamuostaneteverni-potvrdionaozbiljno.Obuzeme neka tuga, i čežnjiva želja da umrem u tom začaranom času. Ja osetih suze - kako

beskrajno davno nisam bio zaplakao! - kako u meni naviru nezadrživo i savlađuju me. Plaho seokretohodnje,pristupihprozoruipogledahočimakojenisuništavideleprekocvećausaksijama.

Izasebečuhnjenglas:zvučaojespokojno,aipakjebiopunnežnostikaopehardoivicenapunjenvinom.

-Sinklere,vistedete!Tavašasudbinavasvoli.Jednomćevamonasasvimpripadati,kaoštotosanjate,akoostaneteverni.

Biosamsesavladao,iponovookrenuoknjojsvojelice.Onamipružiruku.- Ja imamnekolikoprijatelja - rečeonaosmehujući se -nekoliko sasvimmalobrojnih, sasvim

bliskihprijatelja,kojimezovugospođomEvom.Ivitrebadametakozovete,akohoćete.Onamedovededovrata,otvoriihipokazanavrt:-NaćićetetunapoljuMaksa.Podvisokimdrvećemstajaosamopijenipotresen,inisamznaodalisamikadbiobudnijiiliviše

utonuousan.Tihojekapalakišaizgranja.Jalaganouđohuvrt,kojiseprotezaodalekodužrečneobale.NajzadnađohDemijana.Stajaojeuotvorenojbaštenskojkućici,nagdopojasa,ipredjednimobešenimdžakčićempeskavežbaoseuboksovanju.

Zastodohzačuđen.Demijanjeizgledaoizvanredno:širokegrudi,čvrsta,muškaglava,uzdignuteruke sa zategnutim mišićima bile su čvrste i krepke, pokreti su proisticali iz bedara, ramena izglobovanarukama,kaorazigraniizvori.

-Demijane-uzviknuh-štatituradiš?Onseveselonasmeja.-Vežbam.ObećaosammalomJapancudaćusesnjimrvati,tajtijeokretankaomačka,anaravno

takoistoipodmukao.Alionnećesamnomizićinakraj.Dugujemmujednosasvimmaloponiženje.Onbacinasebekošuljuikaput.-Biosivećkodmojemajke?-zapitaon.-Jesam.Kakvuizvanrednumajkutiimaš,Demijane!GospođaEva!Toimejojsavršenodolikuje,

onajekaomatisvihbića.Onmezatrenutakpogledazamišljenoulice.-Tivećznašime?Možešbitiponosit,mladiću!Tisiprvikomejeonatoimekazalavećuprvom

času.Odtogdanadolaziosamutukućukaosinibrat,ali ikaozaljubljenčovek.Kadbihzasobom

zatvoriokapiju,čakikadbihizdalekaugledaokakouskrsavavisokodrvećeuvrtu,biosambogatisrećan.Napoljujebila„stvarnost”,napoljusubileuliceikuće,ljudiiuređaji,knjižniceislušaonice-aovdeunutrabilajeljubaviduša,ovdeježivelabajkaisan.Aprisvemtomnismoniukolikoživelizatvorenoodsveta,živeli smoumislima i razgovorimačestousrednjega, samonadrugompoljubilismoodvećineljudirastavljeninegranicama,negosamodrugimnačinomviđenja.Našzadatakjebio da u svetu predstavljamo jednoostrvo,moždaneki uzor, ali u svakom slučaju nagoveštavanjedrugemogućnostiživljenja.Naučiosam,jakojisamdugobiousamljen,daupoznamzajednicu,kojajemogućnameđu ljudimakoji su okušali potpunu samoću.Nikada više nisamžudeo da se vratim

trpezama srećnih, svečanostima veselih, nikadame više nije okrznula zavist ili nostalgija kad bihsagledaozajedničkaživovanjadrugih.Ilaganosambioposvećivanutajnuonihkojisunasebinosili„znak”.

Nas,onesaznakom,moždajesvetspravomsmatraozačudne,štavišeizabezumneiopasne.Mismobiliprobuđeni,ilionikojisebude,imismotežilidauvekbudemosvesavršenijebudni,doksutežnjei traženjesrećeudrugihišlekatomedasvojamišljenja,svojeidealeidužnosti,svojživotisrećuvežusvetešnjeuzkrdo.Itamojebilotežnji,itamojebilosnageiveličine.Alidoksmomi,znakomobeleženi,ponašemshvatanjupredstavljali težnjuprirodekanovome,kapojedinačnomeibudućem,dotlesudrugiživelisavoljomdaostanupristarome.Zanjihječovečanstvo-kojesuonivoleli kao imi - bilo nešto dovršeno, što semoralo održati i zaštititi. Za nas je čovečanstvo bilodaleka budućnost, kojoj smo svi išli, čiju sliku nije niko poznavao, čiji zakoni nisu nigde stajalinapisani.

OsimgospođeEve,Maksaimene,pripadalisunašemkrugu,bližeilidalje, jošponeki tražiocivrlorazličitihvrsta.Nekiodnjihišlisuosobitimputevima,ipostavilisusebiposebneciljeveibilisuprivrženi naročitim mišljenjima i dužnostima; među njima bilo je astrologa i kabalista, i jedanpristalica grofa Tolstoja, i svakovrsni nežni, bojažljivi, preosetljivi ljudi, pristalice novih sekti,vršioci indijskihvežbi,vegetarijanci, idrugi.Sa svimanjimanismo imaliupravoničegduhovnogzajedničkogosimpoštovanjakoje jesvakoodnasukazivao tajnomživotnomsnudrugoga.Bili sunambližidrugi,onikojisuproučavalikakoječovečanstvouprošlosti tražilobogoveinoveslikesvojihželja,ičijesumestudiječestopodsećalenastudijemogaPistorija.Onisudonosilisasobomknjige,prevodilinamtekstovestranihjezika,pokazivalinamcrtežestranihsimbolaiobreda,iučilinasdavidimokakoseceoposeddosadašnjegčovečanstvasastojaoizidealaisnovanesvesneduše,izsnova u kojima je čovečanstvo pipajući išlo za naslućivanjem onoga što će mu biti mogućno ubudućnosti.Takosmopromotrili izvanredno, tisućuglavobogovskoklupkoizstarogasvetasvedosvitanja hrišćanskog preokreta. Upoznali smo ispovesti usamljenih pobožnih ljudi, kao i menereligijaodjednognarodadadrugog.Iizsvegaštosmoprikupljali,proizilazilanamjekritikanašegavremenaisadašnjeEvrope,kojajeugorostasnimtežnjamastvorilamoćnonovooružječovečanstva,alikojajenaposletkudospeladodubokoginajzadvapijućegopustošenjaduha.Jerjeonazadobilaceosvet,dabipritomeizgubilasvojudušu.

Itujebilovernihiispovednikaizvesnihnadaispasonosnihučenja.Bilojebudista,kojisuhtelidapreobrateEvropu, iTolstojevihučenika, idrugihveroispovesti.Mi izužegkruga slušali smo iprimali sva ova učenja ne drukčije nego kao simbole. Mi, znakom obeleženi, nismo se odavalibrigama oko uobličavanja budućnosti. Nama je svaka veroispovest, svako spasonosno učenje većunapredizgledalomrtvoibeskorisno.Imismoosećalijedinotokaodužnostisudbu:dasvakiodnaspostanepotpunoonsam,dapotpunodazapravokliciprirodekojaunjemudela,idaživiponjenojvoljidanasneizvesnabudućnostzateknespremnezasveisvašta,štogodbudedonela.

Jer svimi, govorili to ili ne govorili, osećali smo jasno da je slom i novorođenje sadašnjegablizuidasevećpredoseća.Demijanbimikatkadgovoriootome:

-Onoštoćedoćinemožesenizamisliti.DušaEvropeježivotinjakojajebeskrajnodugobilauokovima.Kadaseonaoslobodi,njeniprvi,pokretinećebitinajljupkiji.Aliputeviistranputicesubezznačajasamokadseispoljipravanevoljaduše,kojasevećtakodavnoneprestanonanovoobmanjujeiopija.Tadaćedoćinašdan, tadaćemomibitipotrebni,nekaovođe ilinovizakonodavci -novezakonenećemovišedoživeti-negoprekaoonikojisuvoljni,kaoonikoji,suspremnidapođuidabudu tamogde ih sudbinazove.Gle, svi ljudi su spremnidapočineneverovatne stvarikadzapretiopasnost njihovim idealima. Ali nema nikoga kad je na pomolu neki nov ideal, neki nov, možda

opasanilinelagodanpokreturastenju.Mismotimalobrojnikojićemotadabitituikojićemopoći.Zato smo obeleženi znakom - kao što je Kain bio obeležen znakom da budi strah i mržnju, i datadašnječovečanstvooteraizuskeidileuopasnedaljine.Sviljudikojisuuticalinahodčovečanštosubilispremnipredsudbinom.TosedaprimenitinaMojsijaiBudu,tosedaprimenitinaNapoleonainaBizmarka.Kometalasunekosluži,sakogapolaondobijanaredbe,toonnemožedabira.DajeBizmarkrazumeosocijaldemokrate,idasebiosaglasiosnjima,onbiondabiomudargospodin,alinečoveksudbine.TakojebilosNapoleonom,saCezarom,saLojolom,sasvima!Tosemorauvekzamislitibiološki ievolucionistički!Kadsupreokretinazemljinojpovršinibacilivodeneživotinjenakopno,aživotinjesakopnauvodu,tadasuprimercikojisusespremnoodazvalisudbiniizvršilionoštojenovoinečuveno,tesutakonovimprilagođavanjemmoglidaspasusvojuvrstu.Dalisutobili oni isti primerci koji su ranije u svojoj vrsti štrčali kao nazadnjaci i održioci staroga, ili preosobenjaciirevolucionari,toneznamo.Onisubilispremni,izatosumoglidaspasusvojuvrstudonovihrazvoja.Toznamo.Zatohoćemodabudemospremni.

Takvim razgovorima često je prisustvovala gospođa Eva, ali ona sama nije uzimala udela ugovorunatajnačin.Zasvakogaodnaskojijeizražavaosvojemisli,bilajeonaslušalaciodjek,punapoverenja, puna razumevanja; činilo seda svemisli potičuodnje, i da seknjoj vraćaju.Sedeti unjenoj blizini, slušati ponekad njen glas i uzimati udela u atmosferi zrelosti i duše, koja ju jeopkoljavala,tojebilazamenesreća.

Ona bi smesta osetila kad bi se u meni zbivala kakva promena, kakva pokolebanost iliobnavljanje.Činilomisedasusnovikojesamprispavanjuimao,podstaknutinjome.Pričaosamihjojčesto,ionisujojbilirazumljiviiprirodni;nijebilonikakvihčudnovatostikojeonanebimoglada prati shvatajući ih sasvim jasno. Neko vreme imao sam snove koji kao da su bili izgrađivaniprema našim dnevnim razgovorima. Sanjao sam kao da je ceo svet uskomešan, i da ja, sam ili sDemijanom,napregnutoočekujemvelikusudbinu.Sudbinajeostajalazastrta,alijenekakoimalacrtegospođeEve-bitiodnjeizabraniliodbačen,tojebilasudbina.

Ponekadbionareklasosmehom:-Vašsannijepotpun,Sinklere,vistezaboravilionoštojenajbolje...I moglo se desiti dami je to tada opet padalo na um, te nisammogao razumeti kako sam to

mogaodazaboravim.Svremenanavremepostajaosamnezadovoljanibivaomučenžudnjom.Misliosamdavišeneću

moći podneti da je viđam kraj sebe, a da je ne obgrlim. I to bi ona smesta primećivala.Kad samjednomizostaovišedana,pasepotomponovovratiopogružen,onameodvedenastranuireče:

-Nemojtesepodavatiželjamaukojeneverujete.Jaznamštaviželite.Teželjemoratenapustiti,iliihmoratepotpunoivaljanoželeti.Akobudetemoglijednomtakodamolitedasteusebipotpunoubeđeniuispunjenje,ondajeiispunjenjetu.Aliviželite,paseopetkajete,ipritomeseplašite,tosesvemorasavladati.Davamispričamjednubajku.

Iona stadedamipričao jednommladićukoji jebio zaljubljenuzvezdu.Stajao jekrajmora,pružaojerukeiobožavaozvezdu,sanjaojeonjojiupravljaojeknjojsvojemisli.Alijeonznao,ilijemisliodazna,dazvezdunemožeobgrlitijedančovek.Smatraojezasvojusudbinudavolizvezdubeznadenaispunjenje,iiztemisliizgradioječitavživotnispevoodricanjuinemoj,vernojpatnji,kojajeimaladagapopraviiprečisti.Alisvinjegovisnovibilisuupravljenizvezdi.Jednomjeopetstajaonoćukrajmora,navisokojhridi,gledaojezvezdu,igoreoodljubavipremanjoj.Iutrenutkunajvećečežnjeposkočiibaciseuprazninu,zvezdiususret.Aliiutrenutkuskakanjapomislijošbrzokaomunja:patojeipaknemoguće!Ieno,ležaojedolenaobaliibiojezdrobljen.Onnijerazumeodavoli.Dajeutrenutkukadjeskakaoimaoduševnusnagudačvrstoseudruzisazvezdom.

-Ljubavnemoradamoli- rečeona-nitida traži.Ljubavmorada imasnagudausebisamojdođedoizvesnosti.Ondanećebitiviševučena,negoćeonavući.Sinklere,vašuljubavvučemja.Akomeonanekadpovuče,jaćudoći.Janećudadajemdarove,jahoćudabudemzadobijena.

Alidrugiput ispričalami jedrugubajku.Bio je jedan ljubavnikkoji jevoleobeznade.Onsepovukaopotpunousvojudušu,imisliojedaćesagoretiodljubavi.Svetzanjeganijepostojao,onnijeviševideoplavonebo i zelenušumu,potokmuniježuborio,harfamunije ječala, sve jebiloutonulo,ionjeosiromašioipostaobedan.Alijenjegovaljubavrasla,ionjemnogoradijehteodaumre i propadne, negoda se odrekne posedovanja lepe žene koju je voleo.Tada on oseti kako jenjegovaljubavsagorelasvedrugounjemu,tepostademoćna,iprivlačilajeiprivlačila,ilepaženamoralajojsepovinovati,idošlaje,ionjestajaoraširenihrukudabijeprivukaoksebi.Alidokjeprednjimstajala,najedanputsesasvimizmenila,ionsgrozomosetiispazikakojeprivukaoksebiceo izgubljeni svet.Ovaj je stajao pred njim i predavaomu se, nebo i šuma i potok, svemu je unovimbojama,svežeidivno,dolaziloususret,pripadalomu,govorilonjegovimjezikom.Iumestodadobijesamojednuženu, imaojeceosvetnasrcu, isvakazvezdananebuplamtela jeunjemuirasipalaradostkroznjegovudušu.Onjevoleo,ipritomejenašaosebesamog.Većinanjih,pak,voledabipritomesebeizgubili.

Moja ljubav prema gospođi Evi izgledala mi je kao jedina sadržina moga života. Ali je onasvakogdana izgledaladrukčija.Ponekadmisečinilodaosećampouzdanokakomojebićene teži,privučeno, njenoj ličnosti, nego da je ona samo simbolmoga bića i samo hoće dame još dubljeuvučeusamogsebe.Čestosamslušaonjenerečikojesumizvučalekaoodgovori,naonoštojeumeninesvesno,nagorućapitanjakojasumepokretala.Potomsuopetdolazilitrenuciukojimasamporednjegoreoodčulnežudnjeiljubiopredmetekojihbiseonadotakla.Apostupnosusečulnaibeščulna ljubav, stvarnost i simbol upleli jedno u drugo. Tada bi se dešavalo da sam kod kuće usvojojsobimislionanju,imirnoisvomdušom,ipritomzamišljaodaosećamnjenurukuusvojoj,injeneusnenasvojima.Ilibihbiokodnje,gledaobihjojulice,razgovaraosnjom,slušaonjenglas,a ipaknebihznaoda li jeona stvarnost ili je san.Počeosamdanaslućujemkakose ljubavmožeimatitrajnoibesmrtno.Pričitanjuknjigedolaziosamdonovogsaznanja,atojebiloistoosećanjekaopoljubacgospođeEve.Onamijegladilakosu,iosmehivalasezasipajućimesvojomzdravom,mirisavomtoplinom,a jasamosećao istokaodasamusamomesebinačinionapredak.Svešto jebilovažnoištojebilosudbinazamene,moglojedauzmenasenjenuslikuipriliku.Aonasemoglapromenitiusvakumojumisao,asvakamojamisaounju.

Plašiosamsebožićnihpraznika,zavremekojihsambiokodsvojihroditelja,jersammisliodaćebitimukaživetidvenedeljeudaljenodgospođeEve.Alitonijebilamuka,bilojedivnobitikodkuće imislitinanju.KadsamsevratiouH.,ostaosamjošdvadanadalekoodnjenekuće,dabihuživaoutojsigurnostiinezavisnostiodnjenogčulnogprisustva.Imaosamtakođesnoveukojimasemojespajanjesnjomizvodilonanovealegoričnenačine.Onajebilamore,ukojesamseja,strujećikanjoj,ulivao.Onajebilazvezda,ajasambiosamzvezdanaputukanjoj,pasmosesreliiosetilidanasneštouzajamnoprivlači,ostalismozajednoiokretaliseblaženojednookodrugogubliskim,zvučnimkrugovimazanavek.

Tajsanispričaosamjojkadsamjeprviputponovoposetio.-Sanjelep-rečeonamirno.-Načinitegaistinom!Zavremeranogaprolećabiojejedandankojinisamnikadzaboravio.Stupiosamutrem,prozor

jebiootvoren,imlakavazdušnastrujavaljalajekrozodajutežakmiriszumbula.Poštonisamnikogvideo,popehseuzstepenice,usobuzaradMaksaDemijana.Kucnuhlakonavrata,iuđohunutra,nečekajućiodziv,kaoštosambionavikao.

Sobajebilamračna,svezavesenavučene.Bilasuotvorenavratakamalojsporednojodaji,gdejeMaksbioudesiohemijskulaboratoriju.Odatlejedopiralajasnabelasvetlostproletnjegsunca,kojejesijalokrozkišneoblake.Pomislihdatunemanikog,ipodigohzavesu.

Tada ugledahMaksa Demijana kako sedi blizu zastrtog prozora na niskoj klupici, šćućuren ičudnoizmenjen, ikaomunjaprostrujakrozmeneosećanje: tosivećjednomdoživeo!Rukesumunepokretnovisile, šake sumubileukrilu,njegovomalounaprednagnuto lice sotvorenimočimanijeimalopogledaibilojeobamrlo-uzenicijemrtvačkisvetlucaomali,oštarodsevsvetlosti,kaouparčetustakla.Bledolicebilojepotonulousamogasebe,bezdrugogaizrazaosimizrazaogromneukočenosti - izgledao je kao kakva prastara maska neke životinje na vratnicama nekog hrama.Izgledalojekaodanediše.

Poduhvatimegrozaprisećanju-takvog,upravotakvogvideosamgavećjedanput,premnogogodina, kad sambio jošmali dečko.Tako su oči ukočeno gledale u dušu, tako su ruke beživotnoležalejednaporeddruge,jednamuvaprelazilamujeprekolica.Ionje,tada,moždaprešestgodina,izgledaoistotakostaritakoistobezobeležjavremena;idanasnijednacrtanalicunijebiladrukčija.

Obuzetstrahom,iziđohlaganoizsobe,isiđohnizstepenice.UtremuzatekohgospođuEvu.Bilajebledaiizgledalajeumorno,štokodnjenisamviđao-nekasenkaproletekrozprozor,oštro,belosuncenajedanputjeiščeznulo.

-BiosamkodMaksa-prošaputahbrzo.-Daseniještodogodilo?Onspava,ilijeutonuousebe,neznam,većjedanputranijevideosamgatakvog.

-Valjdaganisteprobudili-zapitaonabrzo.-Nisam.Nijemečuo.Odmahsamizišao.GospođoEvo,recitemi,štajesnjim?Onapređenadlanicomprekočela.-Buditemirni,Sinklere,nećemuseništadesiti.Onsepovukao.Tonećedugotrajati.Onaustadeiiziđeubaštu,madajeutomčasupočelakišadapada.Osetiosamkakonetrebada

pođem s njom. Išao sam po tremu gore-dole, mirisao opojnomirisave zumbule, gledao pažljivosvojuslikusapticomnadvratima,iudisaopotištenčudnusenku,kojomjeovogjutraovakućabilaispunjena.Štajetobilo?Štasedesilo?

Gospođa Eva se uskoro vratila. Kišne kapi visile su joj u tamnoj kosi. Ona sede u svojunaslonjaču.Umorjujeoborio.Jajojsepribližih,nagohsenadnju,ipoljubihkapisanjenekose.Očisujojbilesvetleimirne,alisumikapiimaleukussuza.

-Dapogledamkakomuje?-zapitahješapućući.Onasejedvaosmehnu.-Nemojte biti dete, Sinklere - opomenume ona glasno, kao da bi sama sebe oslobodila neke

zamađijanosti.-Sadidite,adocnijedođiteopet,sadnemogudagovorimsvama.Jaodoh,ipobegohizkućeigradaubrda;kosa,tankakišadolazilamijeususret,oblacisuse

goniliniskopodteškimpritiskomkaoustrahu.Dolesevetarjedvakretao,auvisinamajeizgledalodabesnibura;višeputaprobilojezakojičasaksunce,bledoioštroizčeličnosivihoblaka.

Tadanaiđeprekonebarastresitžutoblak,ionsezaustavikodsivebrane,izanekolikotrenutakanačini vetar od žutoga i plavoga jednu sliku, jednu gorostasnu pticu, koja se ote iz plaveuskomešanosti,irazmahujućinadalekokrilima,iščezenegdeunebu.Ondasezačubura,išinukišaizmešana s gradom. Kratak, neverovatan i strašno tutnjavi grom prasnu nad šibanim predelom,odmahpotomprobiseopetjedansunčevsnop,anaobližnjimbregovimaiznadmrkešumesvetleosemodroinestvarnobledisneg.

Kadsamse,mokari išibanvetrom,vratioposlevišečasova,samDemijanmijeotvoriokućnavrata.

Poveome je sa sobomgoreu svoju sobu;u laboratoriji jegoreogasniplamen,hartija jebilarasturena,izgledalojedajeradio.

-Sedi-ponudimeon-bićedasiumoranbilojegadnovreme,vidisedasibiodostapopolju.Čajćeodmahdoći.

-Danasseneštodogodilo-počehjaoklevajući-tonemožebitisamoovomalooluje.Onmepogledaispitujući.-Jesilištogodvideo?-Jesam.Videosamuoblacimajasnozatrenutakjednusliku.-Kakvusliku?-Jednupticu.-Kopca?Dalinjega?Slikutvogasna?-Da,tojebiomojkobac.Bioježutidžinovskiveliki,iuleteojeunutrauplavocrnonebo.Demijandubokoodahnu.Nekokucnunavrata.Staraslužavkadonesečaj.-Uzmi,Sinklere,izvoli.Mislimdapticunisivideoslučajno.-Slučajno?Zarsetakvestvarivideslučajno?-Doista,nevidese.Toneštoznači.Znašlišta?-Neznam.Samoosećamdatoznačinekipotres,jedankorakkasudbini.Verujemdasetosvih

nastiče.Onjeišaoplahovitogore-dole.-Jedankorakkasudbini!-uzviknuonglasno.-Tosamistonoćassanjao,aimojamatiimalaje

jučenekuslutnju,kojajekazivalatoisto.Sanjaosamkakosamsepeolestvicama,uzjednostabloilikulu.Kadsamstigaogore,sagledaosamceluzemlju,tojebilavelikaravnicakakosagradovimaiselimagori.Nemogujošsvedapričam,nijemijošsvejasno.

-Tumačišlisanuvezistobom?-zapitahja.-Uvezisamnom?Naravno.Nikonesanjaonoštogasenetiče.Alisetonetičesamomene,tusi

upravu.Japriličnotačnorazlikujemsnovekojiminagoveštavajupokreteumojojrođenojduši,kaoidruge,vrloretke,ukojimasenagoveštavasudbinacelogčovečanstva.Takvesnoveimaosamretkokad,anikadtakavzakojibihmogaorećidajetobilonekoproročanstvoidaseispunilo.Tumačenjasuodvećneizvesna.Aliznampouzdanodasamneštosanjaoštoseneodnosisamonamene.Tajsandolaziureddrugih,ranijih,štosamnekadimao,ikojeonnastavlja.Iztih,upravo,snova,Sinklere,potičuslutnjeokojimasamtivećgovorio.Dajenašsvetsasvimtruo,toznamo,alitojošnebibiorazlogdaproričemonjegovupropastilineštoslično.Alijasamvećvišegodinaimaosnoveizkojihzaključujemiliosećamilikakohoćešizkojihdakleosećamdaseslomstarogasvetaprimičebliže.Tosunajprebilasasvimslaba,dalekanaslućivanja,ali supostojalasve jasnija i jača. Jošneznamništadrugodo todasepripremaneštoveliko iužasno, štoće imenepogoditi.Sinklere,mićemodoživetionoočemusmopokatkadgovorili!Svethoćedaseobnovi.Mirišenasmrt.Ništanovonedolazibezsmrti.Tojestrašnijenegoštosamzamišljao.

Jasamgauplašenposmatraonetremice.-Zarminemožešispričatiostataksna?-zamolihgaplašljivo.Onzatreseglavom.-Nemogu.Vrataseotvoriše,igospođaEvauđeusobu.-A,vistezajedno!Deco,valjdanećetebitižalosni.Izgledalajesveže,inimalovišeumorna.Demijanseosmehivaonanju,onanampriđekaomati

preplašenojdeci.-Nismožalosni,majko,samosmomaloodgonetaliovajnoviznak!Alitoništanemari.Iznenada

ćedoćionoštohoćedadođe,itadaćemodoznatitoštotrebadaznamo.Alisamjabioutučen,ikadsamserastajao,iprošaokroztrem,miriszumbulaučinimisesveo,

bljutavimrtvački.Prekonasbilajepalasenka.

VIIIPOČETAKKRAJA

Izvojevaosamdamogu još letnjegsemestradaostanemuH.Umestoukući, sadasmogotovouvekbiliubaštikrajreke.Japanac,koji je,uostalom,urvanjudoistaizgubio,biojeotputovao,aiTolstojevacnijedolazio.Demijanjedržaokonja,ijahaojeistrajnoizdanaudan.Jasamčestobivaosamsnjegovommajkom.

Čestosamsečudiomirnoćisvogaživota.Biosamodavnanaviknutdasamujem,daseodričem,dasetegobnoborimsasvojimmukama,tesumisetimeseciuH.činilikaokakvoostrvousnu,nakomesamudobnoiočaransmeodaživimsamoulepim,prijatnimstvarimaiosećanjima.Naslućivaosam da je to predzvuk one nove, više zajednice, o kojoj smo razmišljali. I s vremena na vremeobuzimalabimezbogtesrećedubokažalost,jersamdobroznaodanemožebititrajna.Nijemibilodosuđenodadišemuobiljuiudobnosti,bilomijepotrebnomučenjeiproganjanje.Osećaosamdaćusejednogdanaprobuditiiztihlepihljubavnihslika,idaćuopetbitisam,sasvimsam,uhladnomsvetu drugih ljudi, gde je za mene postojala samo usamljenost ili borba, a ne mir, a ne život sadrugima.

TadabihseprivijaosudvostručenomnežnošćuuzgospođuEvu,radostanštomojasudbaimajošuveklepe,mirnecrte.

Letnjenedeljeprolazilesubrzo i lako,semestar jevećbiopri izdisaju.Predstojao jeskorašnjirastanak.Nisamnatosmeodamislim,patonisamničinio,negosamsepripijaouzlepedanekaoleptiruzmedenicvet.Sada jebilomoje srećnodoba,prvo ispunjenjemogaživota imojprijemusavez.Aštaćepotomdoći?Opetćuseboriti,patitiodčežnje,sanjati,bitisam.

Jednog od tih dana spopade me predosećanje tako jako, da moja ljubav prema gospođi Evinajedanputbuknubolno.Božemoj, jošsamomalopa jevišenećuvideti,nećuvišečutinjenčvrst,krepakkorakpokući,nećuvišenalazitinjenocvećenasvomestolu!Aštasampostigao?Sanjaosamiuljuljkivao sam se u zadovoljstvu, umestoda sam je zadobio, umesto da se borimzanju i da jezauvekdograbimzasebe.Sveštomijeonaikadkazalaopravojljubavi,palomijenapamet,stotinufinihopomena,stotinutihihmamljenja,obećanjamoždaštasamodtogačinio?Ništa,ništa!

Uspravio sam se usred svoje sobe, prizvao sam svu svoju svest, imislio naEvu.Hteo samdapriberem snage svoje duše, dabih joj daodaosetimoju ljubav, dabih je privukaoovamok sebi.Moralajedoćiižudetizamojimzagrljajem,mojpoljubacjemoraodazaroninenasitounjenezreleljubavneusne.

Stajaosaminaprezaosamsedoknepočedamepodilazihladnoćaodprstijuinogu.Osećaosamdaizmeneproističesnaga.Zanekolikočasakaumeniseneštočvrstozgrči,neštosvetloistudenoutrenutkumiseučinikaodausrcunosimnekikristal,iznaosamdajetobilomojeja.Hladnoćamiobuzečakigrudi.

Kadseprobudihizužasnognaprezanja,osetihdaneštodolazi.Biosamiscrpennamrtvoime,alisambiospremandavidimEvukakostupausobu,raspaljenaiushićena.

Topotkopitaudaraojesadnizduguulicu,odjekivaojedugoitvrdo,inajedanputsezaustavi.Japriskočihprozoru.DolejeDemijansilazioskonja.Jastrčahdole.

-Štasedogodilo,Demijane!Valjdaseniještodesilotvojojmajci?

On nije slušaomoje reči. Bio je vrlo bled, i znoj je curio s obeju strana njegova čela prekoobraza.Onprivezauzdesvogzagrejanogkonjazabaštenskiplot,uzemepodrukuipođesamnomnizulicu.

-Znašlivećštogod?Nisamništaznao.Demijanmistisnuruku,iokretepremamenilice,smračnim,sažaljivim,čudnimpogledom.-Jest,mladiću,sadćebitištoćebiti.TatisiznaozavelikuzategnutostsaRusijom.-Šta?Bićerata?Utonisamnikadverovao.Govoriojetiho,madanijebilonikogublizini.-Jošnijeobjavljen.Alibićerata.Budisiguranuto.Odonogdobanisamtivišedosađivaostom

stvari,alisamotadatriputvideonovapredskazanja.Neće,dakle,bitinismakasveta,nizemljotresa,nirevolucije.Bićerata.Videćeškakotopali!Ljudićesetimenaslađivati,većsadsesvakoradujedakidiše.Tako im ježivotpostaobljutav.Alividećeš,Sinklere, to je samopočetak.Moždaćenastativelikirat,veomavelikirat.Aliitojesamopočetak.Novonastaje,anovoćebitiužasnozaonekojisuprivrženistarome.Štaćeštidaradiš?

Biosamporažen,svemijejošzvučalotuđeineverovatno.-Neznamati?Onsležeramenima.-Čimbudemobilizacija,jastupamuvojsku.Jasampotporučnik.-Ti?Otomenisamništaznao.-Da,tojebilojednoodmojihprilagođavanja.Tiznašdanikadnisamhteodadrugimapadamu

oči,isvagdasamradijeučinioponeštosuviše,dabihbiokorektan.Verujemdaćukroznedeljudanavećbitinabojnompolju.

-Zaimebožje.- E, mladiću, to ne smeš da shvatiš sentimentalno. Neće mi, doista, u osnovi pričinjavati

zadovoljstvodanaređujempuščanupaljbunaživeljude,alitoćebitisporedno.Sadćesvakoodnasupastiuvelikižrvanj.Iti.Tićešsvakakobitiregrutovan.

-Atvojamati,Demijane?Teksadsesetihponovoonogaštojebiloprečetvrtčasa.Kakosesvetizmenio!Svusnagusam

biodograbiodabihprizvaonajslađusliku,asadmejenajedanputsudbapogledalanečimnovimizgrozoviteobrazinepunepretnje.

-Mojamati?Ah,zanjunetrebadasebrinemo.Onajeubezbednosti,uvećojbezbednostinegoštojeikodanasnasvetu.Tijetolikovoliš?

-Zarsitoznao,Demijane?Onsenasmejaglasnoisasvimslobodno.-E,mojmali!Naravnodasamznao.JošnikonijemojojmajcikazaogospođaEva,adajenije

voleo.Uostalom,kakojetobilo?Tisidanasdozivaonjuilimene,zarne?-Jeste,dozivaosam.DozivaosamgospođuEvu.-Onajetoosetila.Odjednommejeodaslala,damoramktebipoći.Upravosamjojpričaovestio

Rusiji.Miokretosmonatrag,inismovišemnogogovorili.Onodrešisvogakonja,ipojaha.TekusvojojsobiosetihkakosambioiznurenodDemijanovevesti,ajošvišeodmalopređašnje

napregnutosti.AlimejegospođaEvačula!Sasvojimmislimadostigaosamdosamognjenogsrca.Onabisamadošla-danije...Kakojesvetočudnobilo,ikakouosnovilepo!Asadaćenastatirat!Asadaćepočetidasezbivaonoočemusmotolikoputarazgovarali.ADemijanjeunapredtolikoznao

otome.Kako ječudnoštosadastrujasvetanećevišeprojuritinekudaporednas-štosadaprolazinajedanput kroz naša srca, što nas zovu pustolovine i divlje sudbe, i što će sada ili uskoro doćitrenutakkadćemomibitipotrebnisvetu,kadćeonhtetidasemenja.Demijanjebioupravu,tonijevaljalo shvatiti sentimentalno.Čudno je bilo samo to što tako usamljenu stvar, takozvanu sudbinu,trebadadoživimozajednoscelimsvetom.Padobro!

Bio sam spreman. Uveče, kad sam išao po gradu, bučalo je na svim stranama od velikoguzbuđenja.Svudajebilareč„rat”!

DošaosamukućugospodeEve,večeralismoubaštenskojkućici.Jasambio jedinigost.Nikonijegovorionirečioratu.Samokasno,predsammojpolazak,rečegospođaEva:

-DragiSinklere,vi,stemedanasdozivali.Viznatezaštonisamsamadošla.Alinezaboravite:sadznatedoziv,ikadgodvambudepotrebannekokonosiznak,ondazoviteopet!

Onasedižeipođenapredkrozsumrakkojisespustiopovrtu.Visokaikneževskastasa,koračalajetajanstvenaženaizmeđunemogdrveća,aiznadnjeneglavesvetlucalesusitnoinežnonebrojenezvezde.

Približujem se kraju. Stvari su tekle svojim brzim tokom. Uskoro je izbio rat, i Demijan,čudnovatotuđuuniformisasrebrnosivimogrtačem,otputovaoje.Njegovumajkuvratiosamkući.Uskorosamseijaoprostioodnje,onamejepoljubilauusta,izadržalamezatrenutaknasvojimgrudima,njenekrupneočigorelesublizu,utonuvšiumoje.

Isviljudibilisukaodasusepobratimili.Mislilisudajeupitanjuotadžbinaičast.Alitojebilasudbina kojoj su svi oni za trenutak bili pogledali u nezakriljeno lice. Mladi ljudi dolazili su izkasarni,peliseuvozove,inamnogimlicimaviđaosamznak-neonajnašnegolepidostojanstvenznak, koji je označavao ljubav i smrt. I mene su grlili ljudi koje nisam nikad video, i ja sam torazumeo,iradoimuzvraćao.Onisutočiniliuzanosu,anepovoljisudbine,alijetajzanosbiosvet,ipoticaojeotudaštosusvionibilibacilionajkratak,uzbudljivpogleduočisudbine.

Većjegotovobilazimakadsamstigaonabojište.U početku, uprkos uzbuđenjima izazvanim paljbom, u svemu sam bio razočaran. Ranije sam

mnogorazmišljaootomezaštotakoneobičnoretkomožečovekdaživizanekiideal.Sadsamvideoda mnogi, štaviše, da su svi ljudi sposobni da za ideal umru. Samo to nije smeo biti neki lični,slobodni,izabraniideal,negojetomoraobitiopštiiprimljeniuamanet.

Ali samvremenomuvideoda sam ljudepotcenjivao.Makakoda ih je služba i opšta opasnostčinila jednolikima, video sam ipakmnoge žive i na umoru, kako se veličanstveno približuju voljisudbine.Mnogiimnoginisuimalisamoprinapadu,negousvakovremečvrst,dalek,neštomalokaoopsednut pogled, koji ne poznaje nikakve ciljeve, i koji znači potpuno predavanje gorostasnome.Verovali i mislili oni što mu drago - oni su bili spremni, oni su bili upotrebljivi, iz njih bi sebudućnostmogladaizgradi.Ikolikogodjeizgledalodajesvetuneumitnijestalodorataijunaštva,do časti i drugih starih ideala, i što god je udaljenije i neverovatnije zvonio svaki glas prividnečovečnosti - sve je to bila samo površina, isto tako kao što je površina bila i pitanje spoljnih ipolitičkihciljeva rata.Udubini jeneštobiloupostajanju.Neštokaonekanovačovečnost. Jersamimaoprilikedavidimmnoge-avišenjihumrlojeuzmene-kojisukrozosećanjepostalisvesnidamržnjaibes,ubijanjeiuništavanjenisubilivezanizapredmete.Ne,predmeti,istokaoiciljevi,bilisu sasvim slučajni. Iskonska osećanja, pa čak i najdivljačnija, nisu bila upravljena na neprijateljanjihovokrvavodelobilojesamozračenjeiznutra,izrazderaneduše,kojajehteladabesniiubija,dauništavaiumre,dabimoglabitinanovorođena.Jednagorostasnapticaprobijalaseizjajeta,ajajejebiosvet,asvetjemoraodaodeuparamparčad.

Predsalašem,koji smobiliposeli, stajaosamnastraži jednenoćiu ranoproleće.Ućudljivim

udarimapromicao jeposustalivetar,prekovisokog, flandrijskognebagonile susevojskeoblaka,nekud u pozadini naslućivao se mesec. Već celog dana bio sam uznemiren, nekakva briga me jetištala.Sada,utami,nastraži,misliosamusrdnonaslikesvogadosadašnjegživota,nagospođuEvu,naDemijana.Stajaosamnaslonjennajednutopoluigledaonepomičnouuskomešanonebo,čijesusevedrine,kojesutajnopodrhtavale,izlivaleuskorouvelikepovorkeslika.Počudnojtankoćisvogabila,poneosetljivostisvojekožepremavetruikiši,poblistavojunutrašnjojbudućnosti,osećaosamdajeokomenenekivod.

Uoblacimasemogaovidetinekivelikigrad, iznjega sukuljalimilioni ljudi,koji se rasušeurojevima po prostranim predelima. Posred njih stupi neka moćna božanska prilika, s blistavimzvezdamaukosi, velikakaokakvaplanina, s crtama licakaougospođeEve.Unjoj iščezoše crteljudi,kaoukakvojogromnojpećini,iizgubišese.Boginjasešćućurinatlu,znakblistašejasnonanjenomečelu.Izgledadajenekisanbioovladaonjome,onasklopioči,injenovelikolicerazvučeseubolu.Najedanputonakriknu,iiznjenogčelaprsnušezvezde,mnogetisućeblistavihzvezda,ioneseuzvitlašeuprekrasnimlukovimaipolukruzimapocrnomenebu.

Jednaodzvezdazahučauzjasanzvukupravokameni,kaodamejetražila.Utomseonaričućiraspršteuhiljaduvarnica,odvučemeuvis,pameponovobacinazemlju-svetseuztutnjavusrušinadamnom.

Našlisumeblizutopole,pokrivenogzemljomiumnogimranama.Ležaosamupodrumu; topovisupraskalinadamnom.Ležaosamukolima, i truckaosepreko

pustihpolja.Većinomsamspavaoilisambiobezsvesti.Alištogodsamdubljespavao,svesamžešćeosećaokakomeneštovuče,kakosepovinujemnekojsilikojajenadamnombilagospodar.

Ležaosamujednojkonjušnicinaslami,bilojemračno,nekomijebiostaonaruku.Alimijeduša htela dalje, nešto jačeme je odvlačilo. Opet sam ležao na kolima, a docnije na nosilima ililestvama,svesamjačeosećaodamijenaloženodanekudpođem,inisamništadrugoosećaoosimkakomeneštogonidanajzadtamostignem.

Najzadstigohdomete.Bilajenoć,biosampripunojsvesti,jošmaločasosetiosamsilnousebikakomeneštoodvlačiigoni.Aležaosamudvorani,uposteljinapodu,iosećaosamdasamtamokudasambiodozvan.Pogledahokosebe.Uzasammojdušeknameštenjebiojedandrugi,inekonanjemu,kojisenažeipogledame.Imaojenačeluznak.TojebioMaksDemijan.

Nisam mogao da govorim, a ni on nije mogao ili nije hteo. Samo me je posmatrao. Prekonjegovog licapadala je svetlost jedne lampe,koja jevisilanadnjimna zidu.On seosmehivaonamene.

Beskrajnodugogledaomejeneprekidnouoči.Laganojeprimakaosvoje licekmeni, takodasmosegotovododirnuli.

-Sinklere-prošaputaon.Jamudadohznakočimadagarazumem.Onseponovoosmehnu,gotovokaosažaljivo.-Malimoj!-rečeonosmehujućise.Sadsunjegovaustabilasasvimblizumojih.Onlaganonastavidagovori.-MožešlisejošprisetitiFranjeKramera?-zapitaon.Jažmurnuhnanjega,imogadohseinasmešiti.-MaliSinklere,pazi!Jaćumoratidaodem.Moždaćešmenekadopetustrebati,protivKromera

ili inače. Ako me tada pozoveš, onda više neću doći tako grubo jašući na konju ili železnicom.Moraćeštadadaosluškuješusebisamome,iopazićešdasamjautebiunutra.Razumešli?Ijošnešto!GospođaEvajekazala,akotinekadbudeišlorđavo,datidampoljubacodnjenestrane,kojijemeni

dalakadsampolazio.Sklopioči,Sinklere!Japoslušnosklopihoči,osetihlakipoljubacnasvojimusnama,nakojimamijeuvekstajalomalo

krvi,kojanijenikakohteladapresahne.Itadazaspah.Ujutrosumeprobudili, trebalo jedamepreviju.Kadsamsenajzadpotpunoprobudio,obrnuo

samsebrzokasusednomdušeku.Nanjemujeležaonekistrančovek,koganisambionikadvideo.Previjanjejebolelo.Sveštoseotadadešavalosamnom,boleloje.Alikadponekadnađemključi

siđemsasvimusebesamog,tamogdeumračnomogledaludremajuslikesudbine,tadatrebasamodase nagnemnad crnoogledalo, pa da ugledam svoju vlastitu sliku, koja sad liči potpunonaNjega,mogaPrijateljaiVođu.

1Pasakalja(španskareč)-vrstamuzičkogkomadakojisesviravrlosporo.-Prim.prev.2DitrihBukstehude(1637-1707)-Danacporođenju,čuveniorguljašcrkvesv.MarijeuLibeku.-

Prim.prev.3Hernhut-mestousaksonskojgornjojLunjici,sedištebogatogbogoslovskogseminara.-Prim.

prev.4Gnostičari - pristalice sistema religiozne filozofije koji tvrde da potpuno poznaju prirodu i

boga.-Prim.prev.5ZoroastariliZaratustra-ličnostizstarogaveka,verovatnomitska,kojojsepripisujeosnivanje

religijestarihMeđanaiPersijanaca.-Prim.prev.