HIDROPONSKI NAIN GAJENJA JAGODA

HIDROPONSKI NAIN GAJENJA JAGODA

Jagoda je u svetu prisutna ve vekovima. Prvi zapisi potiu iz vremena Rimskog carstva, kada su konzumirani plodovi divljih formi (Fragaria vesca). U srednjem veku na dvoru Luja XIV organizuje se uzgajanje iste vrste. Ozbiljnije irenje jagode zapoinje tek nakon stvaranja hibrida Fragaria x ananassa u 18. veku. Intenzivna proizvodnja organizuje se polovinom 20. veka nakon razvoja novih sorata unutra Fragaria x ananassa i razliitih tehnologija.Od samog poetka kultiviranja jagode, ovek je izdvajao i razmnoavao biljke koje su imale njemu poeljne karakteristike. Ukrtanjem ileanske (Fragaria chiloensis) i virdinijske (Fragaria virginiana) jagode u 18. veku. To je rezultiralo dobijanjem hibrida jagode od kojih potie veina sorata koje danas gajimo. Kako bi se poboljale pojedine osobine postojeih sorata jagoda, sprovode se brojna oplemenjivanja irom sveta. Jagode se izdvajaju po svojoj popularnosti, zbog relativno malog prostora neophodnog za rast i razvoj i brzog ulaska u rodnost.Kvalitetni sadni materijal je osnovni uslov za ostvarivanje uspeha u gajenju. Izuzetno je vano poznavati tehnologiju proizvodnje sadnog materijala i realni potencijal rodnosti istih u pojedinim uslovima.U dananje vreme kao najvanije tipove sadnica jagoda izdvajamo sledee:1. zelene sadnice, ohlaene sadnice dobijene iz bokora (frigo),2. ekajue sadnice (WB) i3. kontejnerske sadnice (TP).U novije vreme spominju se i sadnice nastale iz semena,pod posebnom kontrolom ("ekoloke").Sadni materijal jagode obino se proizvodi u rasadniku. Sortiment Kod gajenja jagode od velike vanosti je odabrati odgovarajuu sortu i tip sadnice. Zavisno od sistemu gajenja odabire se najprikladnija tehnologija uzgoja. Stoga treba dobro poznavati svojstva pojedine sorte kako bi izabrali onu najprikladniju i postigli zadovoljavajue rezultate. Osnovna podela sorata je na one koje su jednorodne (kratkog dana) i one vierodne tj. koje donose rod u vie navrata.Na tritu je tako sve vei izbor sorti razliitog vremena dozrijevanja, kvaliteta ploda, otpornosti na bolesti i sl. Izbor pogodne sorte vrlo je vaan, ali i prilino teak korak u samom gajenju. Postoji puno razliitih tipova zemljita, a i klimatske prilike se razlikuju zavisno od podruja.Tehnologija gajenja. Kada govorimo o tehnologijama gajenja jagode, onda u prvom redu mislimo na sve agrotehnike i pomotehnike mere koje provodimo u zasadu. Te mere obuhvateju postupke od pripreme za sadnju, samu sadnju, ubrenje, uklanjanja starog lia i sl., a sprovode se do krenja zasada. Za koju tehnologiju gajenja emo se odluiti zavisi od uslova sredine i trita. Korienjem novih tehnologija postiu se u proizvodnji jagoda brojne prednosti, kao to su poveanje rodnosti i kvalitete plodova.

Rast jagode poinje u proljee pri temperaturi iznad 50 C, a 14 do 20 dana nakon listanja, u aprilu poinje cvatnja i traje 10 do 25 dana, zavisno od vremenskih uslova. Svaka sorta jagode u gajenju ima specifine zahtjeve za fotoperiodom i temperaturama u periodu obrazovanja generativnih organa, a o tome e zavisiti potencijal rasta i rodnosti biljke. Sorte jagoda koje su danas u proizvodnji, uglavnom su samooplodne, te ne trebaju druge sorte opraivae u zasadu. Bolji rod se postiu ukoliko osiguramo insekte za opraivanje (najee pele ili bumbari).Vreme zrenja u najveoj meri utie na rentabilnost gajenja. Vreme zrenja u naveoj meri je sortna osobina.Mogunost uvanja jagode u hladnjaama omoguio je ubiranje dve berbe sa iste povrine u okviru jednogodinjeg sistema gajenja. Vano je primeniti praktina iskustva pri ovakvom nainu gajenja, a ona se odnose na uklanjanje fruktifikacionih prirasta sa cvetnim elementima neposredno nakon sadnje. Na taj nain bokor jagode bolje razvija nove cvetne granice, koje obezbeuju vie kvalitetnih plodova. Jagodnjaci formirani od frigo materijala su produktivni, plodovi sazrevaju ranije, a na povoljnim terenima beru se 2 - 3 navrata. Frigo materijal je skuplji i zahtevniji u sistemu gajenja jagode.

Samo stalnim unapreenjem postojeih saznanja u tehnologiji koju imamo, mogue je opstati na sve zahtevnijem tritu.

Sistemi gajenjaAko uzmemo u obzir mesto gde se biljke nalaze, jagoda se u svetu uzgajaju na razliite naine. Tako razlikujemo gajenje jagode na otvorenom i u zatienom prostoru, a kod kojih postoje brojne modifikacije. Ako gledamo gde je smeten koren biljke tada postoji klasiano gajenje u zemljitu i onaj u kojem se umesto zemljita koriste razliiti supstrati ili hranljivi rastvori (hidroponika). Bokori jagode bez zemljita mogu se nalaziti u horizontalnom ili vertikalnom rasporedu.

Sadni materijalSadni materijal jagode proizvodi se u rasadniku.Kvalitetni sadni materijal je osnovni uslov za ostvarivanje uspeha u proizvodnji. Izuzetno je vano poznavati tehnologiju dobijanja sadnica i realni potencijal rodnosti u pojedinim uslovima.

UVOD U HIDROPONSKI UZGOJ JAGODAtu podrazumeva gajenje u zatienom prostoru na posebnom supstratu, uz precizno doziranje potrebnih hranjiva i vode u skladu sa fenofazom biljke i uslova gajenja. Postoji nekoliko sistema hidroponskog uzgoja. Oni se razlikuju u konstrukciji objekta (plastenici, staklenici), smjetaju biljke, razmacima sadnje, odabiru sortimenta i tipovima sadnica.Veliki je broj prednosti ovog naina uzgoja:Berba izvan glavne sezone ovog voa (u skladu s time i cena je vea)Mogunost vie berbi u jednoj godiniVisoki prinosi po jedinici povrine sa kvalitetnijim plodovimaBiljke su podignute od zemljita i tako je smanjena opasnost od bolesti i tetoina i prljavtineSmanjena upotreba razliitih pesticidaOlakana bioloka zatita (predatori, biopesticidi)Olakana je berba (vea efikasnost)Zapoljavanje radne snage u poljoprivredi

Kao glavni nedostatak moemo izdvojiti:Visoka ulaganja u proizvodnjuMale greke u procesu proizvodnje dovode do velikih gubitaka

Subotice firma MILETI. Na taj nain se i kod nas produila sezona potronje ovog voa.Kod hidroponskih gajene jagode postie dobar kvalitet ploda, pri emu je sadraj vitamina C vei u poreenju s plodovima na otvorenom polju. Manja je vrednost odnosa suve materije i ukupnih kiselina, a neto svetlija nijansa boje hidroponski gajenih plodova moe se povezati s kraim danom tokom kasne jeseni i manjim intenzitetom prirodnog svetla u periodu dozrijevanja plodova. Luminiscencija i intenzitet pigmenta boje ne razlikuje se znaajno izmeu plodova.

Osvjetljenje u hidroponskom uzgoju jagodaSvetlost je neophodna za odvijanje procesa fotosinteze biljaka. To je proces u kojem biljka uz pomo biljnog pigmenta hlorofila, suneve setlosti, vode i ugljen-dioksida, stvara hemijsku energiju u obliku eera, i kiseonika. Produkti fotosinteze koriste se kao hrana biljci i omoguuju oslobaanje slobodnog kiseonika.Biljni pigmenti apsorbiraju samo odreene talasne duine, a ostale reflektuju. Tako npr. hlorofil apsorbuje ljubiastu, crvenu i plavu boju, dok zelenu reflektuje. Gajenje biljaka izvan sezone, tj. kada je intenzitet osvetljenja manji i nema dovoljno suneve svetlosti za normalno odvijanje fotosinteze mogu je, ako se biljci osigura dodatni izvor svetlosti, odreenog spektra i jaine, koji odgovara prirodnoj sunevoj svetlosti. Razlikujemo vie sistema za osvjetljavanje. Postoje posebne fotosintetske lampe koje su prilino skupe, a omoguuju fotosintezu kada su dani kratki ili kada je due vreme oblano. Obino se koriste one jaine 400 W.Osim fotosintetskih lampi koriste se i drugi tipovi lampi, koje imaju drugu namjenu. Tako postoje lampe za skraivanje perioda mirovanja (dormantnosti).

Kompjuterski sistem u hidroponskom gajenju jagodaKompjuterski sistem su deo opreme u objektu s ovim nainom proizvodnje. Postoje razliita reenja kompjuterskih sistema s pripadajuim programima. Princip rada temelji se na povezivanju ovog sistema s razliitim mernim aparatima (sonde) koji registruju pojedine parametre. Na osnovu prikupljenih informacija i zadanih vrednosti u kompjuterskom sistemu dolazi do automatizacije razliitih operacija, kao to je regulacija:1. temperature 2. navodnjavanja3. ishrana4. provetravanje 5. osvjetljenje 6. vlanost7. koncentracije CO2

Regulisanje temperature kod gajenja jagoda u zatienom prostoruKako bi se postigli najbolji prinosi pri gajenju jagoda u zatienom prostoru biljkama je potrebno osigurati optimalne uslove. To se postie osiguravanjem odgovarajuih temperatura, kao i koliine svetlosti u razliitim stadijumima rasta i razvoja.Kod biljaka koje daju plod u rano proljee, tokom januara ili na poetku februara obino osiguravamo temperaturu od najmanje 120 C danju, a tokom noi oko 80C. Otvaranjem cvetnih pupoljaka temperatura se postepeno poveava. Kada se poinju formirati zeleni plodovi, optimalne dnevne temperature su 16-200C, dok je nona oko 100C. U vreme cvetanja potrebno je provetravati zatieni prostor kada temperatura pree 200C. Visoke temperature tada mogu prouzrokovati zaostajanje biljaka u rastu, kao i kasniju pojavu deformsanih plodova. Provetravanjem se ujedno utie na smanjenje vlanosti u zatienom prostoru, a tako se i smanjuje rizik od pojave razliitih vrsta bolesti (npr. siva plesan). Kod biljaka koje donose plodove krajem leta ili u jesen, potrebno je osigurati to niu temperaturu, sve do faze sazrijevanja plodova. Temperatura ne bi smela prei 240C. Vie temperature mogu negativno uticati na opraivanje cvetova, veliinu plodova jagode i na sam prinos. Poetkom septembra, pa sve do kraja berbe, dnevna temperatura trebala bi iznositi oko 160C a nona 100C. Krajem berbe temperatura se sputa na 12 do 140C tokom dana, odnosno 80C nou, i to 3 do 4 nedelje. U tom vremenu regenerie se vrat korena i podstie maksimalna diferencijacija generativnih pupoljaka koji e dati plod sledeu godinu. Kroz zimsko razdoblje biljke jagode je potrebno izloiti niim temperaturama zbog prekidanja dormantnosti. Time se utie na bolju vitalnost biljke, a i na vreme sazrevanja plodova. Tako npr. za Elsantu to razdoblje iznosi od 30 do 35 dana, a temperatura je ispod 70C.

Zatita jagoda u hidroponskom uzgojuKod gajenja jagoda u hidroponici javljaju se iste bolesti i tetoine kao i kod gajenja na polju. Kontrolisani uslovi oneoguuju pojavu nekih bolesti i tetoina, koji su esti na otvorenom polju. Meutim u zatienom prostoru postoje uslovi koji su za pojedine bolesti i tetoine jo povoljniji, nego u gajenju na otvorenom polju. Iz tih razloga proizvoa mora biti na oprezu i reagovati na vreme, kako bi spreio vee tete. tetoine koji se najee javljaju kod hidroponskog uzgoja jagoda su lisne vai, grinja (Tetranychus urticae), jagodina grinja (Tarsonemus pallidus), itd. Poznato je da tetoine zapaaju boje. Razliite insekte privlae razliite boje. Tako npr. vai i muve privlai uta boja, osice bela boja, itd. Veanjem obojenih, lepljivih traka (tzv.vizuelni mamci) znatno se moe uticati na broj insekata, pa ak u nekim sluajevima i izbei korienje hemijskih sredstava. Mogue lociranje njihovih arita kako bi se sprovelo lokalno tretiranje, a izbeglo tretiranje itavog zasada.

Trake se veaju tako da su svojim donjim delom u visini vrha biljke.Premazane su lepilom, insekticidom ili njihovom kombinacijom.Boja ih privlai i oni se zalepe na traku, ili ih insekticid ubije.U suzbijanju insekata koriste se i predatori. Pri koritenju predatora treba voditi rauna o vremenu unosa i o uslovima u zatienom prostoru, tj. treba im osigurati optimalne uslove za razmnoavanje. Tako se u suzbijanju batenske grinje koriste razliite vrste predatorskih grinja. Najee se koristi Phytoseilus persimilis. Ova grinja se najbre razmnoava pri temperaturi od 15 do 300 C, a vlaga ne sme pasti ispod 60 %. to znai ako se unese prerano, nema nikakve koristi. Hemijsko tretiranje se u pravilu koristi, ali treba voditi rauna o predatorima kao i polinatorima, a koji su uneseni u zatieni prostor. Jedna od metoda zatite od tetoina je i unitavanje korova oko zatienog prostora, koji su njihovi esti domaini i predstavljaju izvor zaraze. Topli i vlani uslovi kakvi obino prevladavaju u zatienom prostoru, pogoduju pojavi razliitih bolesti. Najee bolesti koje se javljaju kod uzgoja jagoda su dati su u ovom prikazu.U zatienom prostoru mogua je regulisanje temperature i vlanosti, i na taj nain je mogue uticati na spreavanje neke od bolesti. Osim tretiranja botricidima, indirektna mera suzbijanja sive pliesni je i smanjenje vlage u objektu kao i uklanjanje zaraenih biljnih dijelova, kako bi se spreilo irenje bolesti na druge zdrave delove biljke i na susedne. Upotrbom fungicida duge karencije (Ronilan), proizvedena jagoda je krupna je i vrlo lepog izgleda, a ukusa na pesticid. Za istu bolest (botritize) postoje prikladniji botriticidi krae karencije (Teldor).Za razliku od sive pliesni, pepelnici, koja se obino javlja krajem leta, pogoduje nia relativna vlanost vazduha. U ovom sluaju indirektna mera suzbijanja, je poveanje vlanosti vazduha. Preventivna mera u suzbijanju trulei korenovog vrata je zdrav sadni materijal. Prednost hidroponskog uzgoja u spreavanju irenja ove bolesti je u tome to svaka saksjija ili vrea sa supstratom ima vlastitu kapaljku, kojom prima vodu i hranjiva. Prostorna izolacija biljaka onemoguuje irenje zaraze putem vode.Korova kod hidroponskog gajenja nema, to znai da nije potrebno koristiti herbicide, to je jo jedna od velikih prednosti hidoponskog gajenja jagoda.

Pepelnica jagode javlja se se svuda gde se gaji jagoda kako na otvorenom polju tako i u zatienom prostoru.To je preteno folijarna bolest. Gljiva beliaste boje prekriva list i time se smanjuje fotosinteza, to dovodi do defolijacije biljke. Pruzrokova (Sphaerotheca macularis) - je obligatni parazit, to znai da preivljava samo u ivim organima odnosno na liu. Listovi se saviju, deformiu prelaze u crvenkasu boju, a plod ukoliko se zarazi ostane mali i nedozreo. Gljiva sporulie na liu odakle se odvijaju sekundarne zaraze. Otporne sorte, promajna i ocedna mesta su preventiva za suzbijanje pepelnice jagode.

Siva plesan - (prouzrokova Botrytis cinerea) - ( Botritioza)je opti naziv za oboljenje kako povra tako i voa i cvea koji u pojedinim godinama (2005 npr.) masovno i znaajno dovode do propadanja, ponekad i itave proizvodnje. Obino poinje da se pojavljuje na tek zametnutim plodovima, pa do pune zrelosti, kao i u hladnjaama, odnosno uskladitenim plodovima. Razvija se u uslovima visoke relativne vlanosti i niih temperatura u doba vegetacije, sa svojom sivkastom prevlakom na plodu. Za samo 48 sati moe dovesti do potpune trulei, kada su plodovi jagode neupotrebljivi. Uglavnom zaraza poinje od donjih plodova blie zemljitu. Spore se lako prenose vazduhom ili kiom. U zatienom prostoru neophodno je provetravanjem obezbediti bolji protok vazduha i time redukovati poveanu vlanost, kao i ukloniti sve biljne ostatke koji su oboleli od sive plesni kako ne bi dalje irili prouzrokovaa.

Antraknoza jagode Antraknoza jagode manifestuje se tamnim smeim udubljenjima naroito na plodu iako gljiva napada i druge delove biljke kao to su koren, peteljka i cvet. Napadnute biljke zaostaju u porastu. Gljiva Colletotrichum spp. kolonizira list i peteljku, naroito koren u rasadniku, tako da je zdrav sadni materijal jedan od naina da se ova bolest izbegne. Mere suzbijanja su u zasadu jagode, esto nisu dovoljno efikasne.

Trule korijenovog vrata (Phytophthora cactorum) javlja se u umerenim regionima na veim plantaama jagoda, kada je toplo i vlano vreme. Posebno je izraena na slabo dreniranim zemljitima. Gljiva se razvija na plodu od peteljke prema vrhu ploda i strukture je vlane trulei.Boja je smea do tamno-smee do purpurne boje zavisno od stanja zrelosti ploda. Plodovi su gorkog ukusa. Spore ostaju u zemljitu, kada ponovo u kinim periodu prouzrokuju zarazu.Nastiranje zemljita folijom je jedna od metoda prevencije ove bolesti kao i iznalaenje otpornih sorata jagode.