Doi e vreme u kome e se bolest smatrati sramotom, jer e ovek shvatiti da ona nastaje dejstvom pogrenih misli.Vilhelm fon Humbolt

Sadraj

1. KRATKA ISTORIJA HIPNOZE Drevne prakse hipnoze .............................................................................18 Sumer - Indija - Egipat - Grka - Rim -Hipnoza i hrianstvo - Paracelzus - Inkvizicija Od magnetizma do naune hipnoze ..........................................................20 Atanasius Kirer - Maksimilijan Hel - F. A. Mesmer -Opat Faria - Dems Brejd - A. A. Libo - Ipolit Bernhajm -Nansijska kola Sigmund Frojd - Emil Kue - . M. arko -Parika kola -1. R Pavlov -1. H. ulc - L. M. Le Kron 2. UVOD ta je hipnoza? ........................................................................................26 Primer hipnoze - Definicija hipnoze - Heterohipnoza, autohipnoza - Zakon takastog refleksa - Munjevita hipnoza Dejstvo hipnoze - Negativno zavaravanje ula - Pozitivno zavaravanje ula - Suena svest - Razlika hipnoze i sna injenica o hipnozi ta je sugestija? ...................................................................................... 31 Definicija sugestije - Heterosugestija, autosugestija - Realizacija u podsvesti - Sugestibilni ljudi - Svesne i nesvesne sugestije Sugerie se samo ono to moe da se predstavi - Slika predstave Nauiti kako da postignemo uspeh - Kako pojaavamo dejstvo sugestije - Direktne i indirektne sugestije - Uslovljena sugestija Sumnja, najvei neprijatelj - Vera u samog sebe - Nekoliko ogleda sa sugestijom - Sutina sugestije Da li je hipnoza opasna? .......................................................................... 36 Nezgode kod starosne regresije - Blokada u autohipnozi Ukidanje blokade - Dajji primeri - Autoriteti im^ju re

7

Tehnike ispitivanja podsvesti............................... .....................................39 Karpenterov efekat i ideomotoriki zakon - Ogledi sa klatnom -Kako se izvodi ogled sa klatnom - Prvi zakon - Drugi zakon -Trei zakon Odreivanje znaenja - Prvi, drugi i trei ogled sa klatnom - Podsvesni pokreti prstiju - Preciziranje znaenja -Odgovor prstiju Staje oputanje? ...................................................................................... 43 Jin i Jang - Pravilno oputanje - Naini oputanja 3. PRETPOSTAVKE ZA HIPNOZU I TEHNIKE HIPNOZE Linost hipnotizera i hipnotisanog ............................................................ 45 Razliita sugestivna snaga - Zaraza" oduevljenjem - Oekivanje uspeha - Kvaliteti hipnotizera - Informativni razgovor - Prethodne hipnoze - Muzika i boje - Post Tehnike uvoenja u prvu hipnozu.............................................................. 48 1. Mesmerovo glaenje - 2. Fiksiranje kaiprsta - 3. Prvi metod levitacije - 4. Drugi metod levitacije 5. Pritisak ruke o zid 6. Tehnika podizanja ruke - 7. Uvrtajna tehnika - 8. Crna taka -9. Hipnoza u hipnozi - 10. Jin sistem -11. Tehnika brojanja -12. Brojanje od jedan do deset -13. Brojanje od jedan do sto -14. Fiksiranje korena nosa - 15. Tehnika gutanja - 16. Toplina ruke - 17. Pilule za hipnozu 18. Tehnika skupljenih prstiju -19. Tehnika padanja - 20. Sugestija toplote - 21. Sugestija uz pomo klatna - 22. Brojanje unazad - 23. Pokretne stepenice -24. Tehnika uperaka kose i obrva - 25. Hipnotiko" ulje -26. Brzo dejstvo fotelje - 27. Dejstvo frizerske stolice -28. Tehnika korienja korena nosa - 29. Posebna tehnika itanja - 30. Stavljanje ruke na elo i potiljak -31. Tehnika stezanja miia 32. Jedan poseban metod Pomona sredstva za uvoenje u prvu hipnozu .........................................65 Hipnoskop - Stroboskop - Droge - Narkohipnoza Spoljni signali Doivljaj kao primer 4. KARAKTERISTIKE HIPNOZE Dubina hipnoze .........................................................................................68 Stepeni dubine - est stepena hipnoze po Libou - Trideset stepena hipnoze po Dejvisu i Hazbendu - Sporno stanje hipnoze 8

est faza hipnoze..................................................................................... 71 Pripremanje - Koncentracija - OpuStanje - Naredbe Produbljivanje hipnoze - Buenje iz hipnoze - Znaci koji mnogo govore 5. POSTUPAK U PRAKSI Uvodni razgovor ..................................................................................... 74 Poverenje i simpatija - Odnos - Pozitivni ili negativni uticaj Idealno stanje mirovanja - Pravilno oputanje - Tumaenje tri zakona hipnoze - Pripremna veba meditacije Primer uvodnog razgovora....................................................................... 76 Uspostavljanje poverenja - Nema sukoba volje" - Ne postoje sporedna delovanja Faze hipnoze Metod fiksiranja ...................................................................................... 78 Izbor odgovarajueg pomonog sredstva - Taka fiksiranja Udoban poloaj - Lini pokuaj - Pojaanje verbalnim sugestijama - Sklapanje oiju Metod fasciniranja................................................................................... 79 Pravi poloaj - Pripremne sugestije - Napetost iekivanja Efekat onih kapaka" - Uvodna sugestija Metod kontrastnih boja ............................................................................ 81 Kontrastni efekat - Kombinacija tehnika - Pojava komplementarne boje - Sugestija za produbljivanje hipnoze Brza hipnoza ........................................................................................... 82 Najstariji brzi metod - Ameriki brzi metod - Metod brojanja Metodi velikih majstora........................................................................... 83 Fridrih Anton Mesmer - Dems Brejd - August Ambroz Libo -Ipolit Bernhajm - an Martin arko - Ernst Kremer - Emil Kue -Snaga imaginacije 1 Duboka hipnoza - Oto Vetertrand - Grupna hipnoza Grosman - Rifatov trik - Alfred Brole Indijska hipnoza ...................................................................................... 93 Fenomen ueta - Masovna sugestija - Vebanje imaginacije Prenos sopstvene imaginacije - Doivljaj koji zapanjuje Posthipnotiki nalog - Jedan indijski metod hipnoze - Metod pritiska prstiju 9

6. POSEBNE VRSTE HIPNOZE Hipnoza telefonom................................................................................ 97 Ugovorena re pokree hipnozu - Potrebno je prisustvo tree osobe Primer usaivanja okidaa" - Brojanje sa sve veim pauzama Sugestija nepokretnosti - Sugestija oputanja - Odreena re okida" kao apsolutna prisila - Hipnoza telefonom - Prva hipnoza telefonom Hipnoza pomou magnetofonske trake ili gramofonske ploe................... 100 Hipnoza pomou magnetofonske trake kod posebno otpornih osoba Autohipnoza magnetofonskom trakom - Kako shvatamo uzroke problema - Bolji uspeh u koli Hipnoza pomou pisma.......................................................................... 101 Napisani okida - Mogunost greke - Neeljene uzgredne pojave Hipnoza pismom se ne preporuuje Indirektna hipnoza................................................................................. 102 Hipnotisanje ljudi otpornih na hipnozu - Refleksna hipnoza Prenos" bolesti - Jo jedan oblik indirektne hipnoze Daljinsko dejstvo pomou pacijenta-medijuma. Grupna hipnoza ..................................................................................... 104 Iskljuivanje smetnji - Idealna grupa - Duevna zaraza" u grupi - Prednosti grupne hipnoze Masovna hipnoza................................................................................... 106 Od individue do kolektivne due - Masa istomiljenika Dejstvo snane" linosti Hipnoza u budnom stanju....................................................................... 106 Na nju reaguje oko 15 posto populacije - Hipnoza u budnom stanju kao posledica posthipnotikog naloga Daljinska hipnoza ..................................................................................107 Ogled koji zapanjuje - Pripremna veba misli - Tehnika imaginacije - Usmereno uticanje - Ogled uvenih magija Pomo pri koncentraciji - Ogledi na ulici - Nametnuta ili slobodna volja - Ogled doktora Disara Hipnoza medikamentima.................................................... Delotvorni lekovi - Narkotike smeju da koriste samo lekari10

112

Posthipnoza ........................................................................................... 112 Prividno se radi u budnom stanju - Klasian sluaj - Ogled sa tri osobe - Nalog se izvrava u hipnozi - Ispitanikovo ponaanje Ispitanikova sigurnost - Jedan poseban ogled -Nadmo hipnotikog uticaja Hipnoza u snu........................................................................................ 116 Direktan put u podsvest - Uspostavljanje odnosa - elja da se pomogne - Pozitivne sugestije - Primer hipnoze u snu - elje treba ukloniti a ne potisnuti - Mravljenje hipnozom u snu Hipnoza aputanjem............................................................................... 119 Izotravanje panje - Ogled - Pogodnost za nervozne ljude Lanana hipnoza .................................................................................... 119 Direktan kontakt - Zaraza" primerom - Sluaj lanane hipnoze - Izjednaavanje snaga Hipnoza magnetizmom .......................................................................... 120 ta je magnetizam? - Bez magnetizina nema tela Pozitivno i negativno zraenje - Sabiranje sila - Uvoenje u hipnozu magnetizmom Izotravanje osetljivosti Isprekidana hipnoza ............................................................................... 122 Prilagodavanje reakcijama Kontrolna pitanja - Druga kontrola - Trea hipnoza - Stvaranje uslovnog refleksa Hipnoza putem televizije........................................................................ 12S Ameriki pokuSaj - Reakcije - Latentna spremnost Duboka hipnoza........................................................................ ..............126 Kada se primenjuje duboka hipnoza? - Starosna regresija Ogledi s budnoSu Prazna hipnoza ...................................................................................... 128 Hipnoza mirovanja i nonog sna - Cilj: samoodreenje Hipnoza ivotinja.......................................... ....................................... 128 Nagonska ukoenost zbog straha -- Ogled s kokoSkama Postupak pri hipnozi

11

7. HIPNOZA NESUOESTIBILNIH OSOBA Hipnoza dece ........................................ .................... ........................130 Sugestibilnost i hipnotibilnost dece - Iskljuiti svaku nesigurnost i Prilagodavanje tehnike uvoenja - Primer indirektne hipnoze - Bolji uspeh u koli - Stvaranje uslovnog refleksa - Prekidanje hipnoze - Hipnoza posle stvaranja uslovnog refleksa - Uvoenje u hipnozu bajkom Hipnoza starijih ljudi ................................................. ........................... 133 Osnovne sugestije - JoS jedan pouzdan test - Mir, toplina, sigurnost - Produbljavanje hipnoze krunim pokretima ruke Hipnoza nesugestibilnih odraslih ljudi ..................................................... 135 Motivacija za hipnozu Savlaivanje straha - Tehnika dnevnog sna Igranje uloge - Ubrzano disanje - Pokazivanje prave hipnoze -Dalje pripreme - Masaa refleksnih podruja na nogama - Tehnika naelektrisane ruke" Uvoenje u hipnozu biofidbekom" Biofldbek kao detektor lai - Kratak razgovorMunjevita hipnoza otpornih osoba...............................................................139 Vano: okida" - Izbor reci k oj a pokree hipnozu - C irupna hipnoza Hipnodijagnoza kod bolesnika .....................................................................139

Aktiviranje superpameiya - Sugestije u snu - Tehnika vodene imaginacije" - Nerealne sugestije - Pisanje u hipnozi - Zapisnik na magnetofonskoj traci - Primer zapisnika 8. MOGUNOSTI I GRANICE HIPNOZE Neobine pojave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Poveanje vitalnosti i izotrene ula - Ogled izoftrenja ula Opekotina po nalogu - Ogled s opekotinom - Hodanje po eravici Kontrolisani ogled hodanja po eravici Lini doivljaji -Protiv bolova Objektivna granica ............................... .................................................. 147 Bekstvo u bolest - elja se protivi delova^ju 9. PRAKSA U HETEROHIPNOZII AUTOHIPNOZI Odnos................... ........................................................................148 Prekid veze - Promet odbosa - Autohlraoza teienom'odaoia 12

Prilagoavanje Ispitaniku....................................................................... 150 Ovladavanje standardnim tehnikama - Prilagoavanje tehnike ispitaniku - Prilagoavanje govora - Iskljuenje sopstvene linosti Redakcija" uspenih sugestija............................................................... 151 Pacijentove elje - Pretvaranje informacije u elje - Sreena zbirna sugestija - Formulacije koje povezuju - Standardne formulacije - Imaginarni uspeh - Imaginacija kao doivljena stvarnost Sklad glasa i sugestije Nekoliko uspenih metoda produbljivanja hipnoze .................................. 155 Korisna pauza - Viestruka hipnoza u hipnozi - Druga faza hipnoze Buenje iz hipnoze - Pisanje i govor u hipnozi - Hipnoza u hipnozi Vremenska regresija................................................................................157 Potpuna vremenska regresija - Delimina vremenska regresija Sluaj iz prakse - Seanje prethodnog ivota Testirajte svoju hipnotibilnost ................................................................ 159 Merodavni inioci - Kako ispuniti upitnik - Upitnik za testiranje: da li lako podleete hipnozi? Promena ovekove linosti hipnozom .................................................... 161 Promene kod hipnotizera i hipnotisanog - Dve vrste promene linosti Usmerena promena odreenih osobina - Put u budunost Automatsko pisanje................................................................................ 163 Vane pripreme za pisanje Rukopis pisan tuom rukom 10. PROVERA HIPNOZE Blokada oiju ........................................................................................ 164 Nalog za sklapanje oiju - Primena hipnoze bez uvoenja u hipnozu Blokada ruke.......................................................................................... 165 Nalog za blokadu ruku - Provera delovanja sugestije Povlaenje sugestije Test padanja........................................................................................... 16 1 Poseban test za ispitivanje hipnotibilnosti - Primena kod hipnoze u budnom stanju Test sklapanja ruku ................................................................................ 167 Poseban test za ispitivanje sugestibilnosti - Primena testa u hipnozi - Kombinacija s posthipnotikim nalogom 13

Blokada pamenja.........................................................................168 Sugestija blokade pamenja - Blokiranje Ili zamena reci Blokada govora...................................................................................169 Sugestija blokade govora - Podsvest se ne moe nadmudriti Buenje iz hipnoze 11. AUTOHIPNOZA Velianstveni metod samopomoi .................. .................... ................... 171 Bolest zbog problema - Duevna samoporao - Snaga potrebna za ostvarenje - Ogromna snaga - Autohipnoza putem heterohipnoze Autohipnoza magnetofonskom trakom koju ispitanik sam diktira Provera autohipnoze Odvikavanje od puScrjja autohipnozom.................................................... 174 Zavisnost protiv volje - Magnetofonska traka Reci upravljenepodsvesti - Sugestija nesklonosti

Vitkost autohipnozom.............................................................................177 Debljinu prate problemi - Sugestijom protiv prevelikog apetita Autohipnoza leci nesanicu ...................................................................... 178 Sugestija kod nesanice ~ Pouzdana pomo kod nesanice Autohipnoza poboljava uspeh u Bkoli.....................................................180 Ncuspch u koli zbog pogrcSno odabranog zanimanja - U voden je u hipnozu - Sugestija - Prekid hipnoze Autohipnoza oslobaa od straha i depresije............................................... 182 Primer oslobaanja od straha - Pozitivne sugestije Ne smemoda budemo nestrpljivi

Autohipnozom protiv alkoholizma ........ .................................................184 Alkoholizam je bolest Sugestija protiv alkoholizma - Pojaana sugestija Autohipnoza oslobaa od narkomanke .......................... ......................... .186 Zla sudbina - Sugestija protiv droge - Novi poetak Autohipnozom do bezbolnog poroaja......................................................188 Strah je uzrok grega i bolova - Ne dozvoliti da se javi zelja za uspehom po svaku cenu - Sugestije na magnetofonskoj trnci Ruka kao pomoni organ u hipnozi 14

Ne bojimo se vie zubara .......................................................................190 Sugestije sa magnetofonske trake - Blokada svih provodnika bola Autohipnozom protiv glavobolje ........................................................... 191 Oblikovanje linosti prema linim eljama - Automatizam tatine -Terapija - Buenje pozitivnih oseanja - Uspeh za svega nekoliko nedelja Opstipacija se lako leci...........................................................................194 Sredstva za ienje tete razmeni materija - Nalog na magnetofonskoj traci - Sugestivno oputanje Autohipnoza vam pomae da budete mladi i lepi.....................................195 U svako ivotno doba treba biti mlad - Poveavanje grudi Upravljanje duhom - Sugestije - Prihvatanje sopstvenog poloaja - Oputanje je uvek vano Autohipnozom u srean ljubavni ivot.....................................................198 Bez ljubavi nema sree - Primena tehnike predstavljanja - Sugestije Autohipnoza pomae kod stresa .............................................................199 Vebajte svoj organizam -Antistres sugestije - Stvoriti oseaj pnjatnosti Autohipnozom do boljih rezultata u sportu............................................... 201 Uverljivi rezultati ogleda - Nema opasnosti od prenaprezanja Nalozi - Poveanje oputanja Autohipnoza poveava inteligenciju i inspiraciju......................................204 Eksperimenti vredni divljenja - Sugestija i radost ZAKLJUAK Zakoni hipnoze ......................................................................................206 Prvi zakon hipnoze - Drugi zakon hipnoze - Trei zakon hipnoze Ovako uspeva svaka hipnoza..................................................................207 Pretpostavke za hipnozu - Redakcija sugestija - Pomona sredstva - Uvoenje u hipnozu - Hipnoza u devet koraka Savlaivanje tekoa - Produbljivanje hipnoze - Sugestija Pauze - Ukidanje sugestija - Zakljuni razgovor Kada ne smemo da primenimo hipnozu?.................................................213

15

Potpuno zreo ovek u autohipnozi nalazi idealan put ka samome sebi, ime svoje pozitivne osobine moe da pojaa, a nepoeljne da ukloni. Pored toga, primenom heterohipnoze, on moe da pomogne svojim savremenicima da upoznaju sopstvenu snagu i da je bolje iskoriste. Prvi korak ka mudrosti je spoznaja linih mogunosti. Objektivno ispitajte sami sebe; ma kakav bio rezultat te analize, smatrajte ga vanim stepenikom na putu prema savrenstvu, jer vae pravo Jaje apsolutno savreno.Prof. dr. Helmut Jansen, dekan medicinskog fakulteta, Rio de aneiro

17

1. Kratka istorija hipnoze

Drevne prakse hipnozeHipnoza je stara koliko i oveanstvo. Sauvani zapisi klinastim pismom govore nam da su Sumeri, najstarija poznata civilizacija na planeti, ve u etvrtom milenijumu pre nae ere poznavali hipnozu i umeli daje koriste onako kako to i danas inimo. U uvenoj svetenikoj koli u Erehu uva se od pradavnih vremena rukom napisano delo koje je, posle bezbrojnih prepisivanja, danas samo delimino sauvano. Ono sadri neoborive dokaze o tome da su posebno obueni svetenici-lekari hipnozom leili bolesnike u stanju sna. Ve su tada bila poznata tri stepena hipnotikog stanja: laka, srednja i duboka hipnoza. U Manuovom zakoniku, najstarijem sanskritom pisanom delu Indijaca, opisane su sline gradacije hipnoze. Ovde se govori o budnom snu, o snu sa snovima i o snu koji prua zadovoljstvo. Autohip-noza i danas igra veliku ulogu kod mnogih naprednih tehnika joge. Hipnoza je koriena kao terapeutsko sredstvo i u starom Egiptu. Na tzv. Ebersovom papirusu, starom tri hiljade godina, opisano je kako su iscelitelji primenjivali hipnozu, postupcima koji su vrlo slini dananjim. Egipatski svetenici bili su istovremeno i narodni lekari. Bolesnika bi hipnotisali stavljajui mu sjajne metalne ploice ispred oiju, da bi se oi zamorile, usled ega bi nastupio hipnotiki san. Ovde se radilo o poecima metode fiksiranja koju i danas koristimo. Poznata je bila i hipnoza rukama, povezana s odgovarajuim nalozima. Tako u jednoj staroj egipatskoj raspravi pie: ...spusti na njega dlanove da umanji bol u njegovim rukama i reci mu da e bol nestati." Grci su takode poznavali hipnozu kroz san u hramovima. Bolesnici koji dou u hram morali su da prethodno dre odreene dijete. Pripreme za leenje nastavljane su mirisnim kupkama i ritualnim pranjima. Zatim bi svetenik priao o ve postignutim izleenjima 18

kako bi ih pripremio za ono Sto je trebalo da dozive, i da bi poveao napetost iekivanja. Tek tada su smeli da prespavaju u hramu. Dok bolesnici spavaju, svetenici bi aputanjem u uho prenosili odreene sugestije, da bi pod uticajem atmosfere hrama sami aktivirali sop-stvenu snagu isceljenja. Pre nego Sto bi zaspali, bolesnici su morah obeati da e da izvre sve Sto im bogovi objave u snu. Verovalo se da prostorije hrama imaju posebnu isceliteljsku mo. Kad se bolesnici probude, svetenici bi im protumaili snove i ponovo ih opomenuli da posluaju savet bogova. Ve tada je bilo mnogo bolesnika koji ne bi zaspali, kao Sto ih, uostalom, ima i danas. Takvim bolesnicima bili su na raspolaganju medijumski nadareni svetenici, koji su u transu uspostavljali vezu sa bogovima. U uvenom hramu u Delfima, posveenom Apolonu, iznad pukotine u steni iz koje je izbijala para, na zlatnom tronocu sedela je svetenica. Omamljena parom, tonula je u trans i na postavljena pitanja saoptavala savet bogova. Primena hipnoze u obliku hramskog sna odrala se do sredine estog veka nae ere. Zatim su hrianski monasi sve vie poeli da preuzimaju naslede hramskih svetenika, postiui udesna izleenja molitvama, svetom vodicom i motima hrianskih muenika, kao i polaganjem ruku. U tome su uestvovah kraljevi i pape. U Novom zavetu moemo proitati: Poloie ruke na bolesne, i bie im bo lje..." Prvi sauvan zapis o autohipnozi kod lanova monakog bratstva hesihasta na planini Atos, potie iz jedanaestog veka. Oni su izazivali odreenu vrstu autohipnoze usmeravanjem pogleda u svoj pupak. Zato su nazvani omfalofizici ili posmatrai pupka. Paracelzus (1493-1541) je pouavao daje presudan faktor svakog leenja unutranji lekar". Objavio je da su monasi u Korukoj leili bolesnike tako to su im nalagali da gledaju u sjajnu kristalnu kuglu, nakon ega su tonuli u dubok san. U tom snu monasi su im davali potrebne sugestije za izleenje do koga je uglavnom i dolazilo. Ovaj oblik lekarske vetine pao je u zaborav tek u doba inkvizicije, jer je svako ko je umeo da se koristi ovom vetinom bio izloen opasnosti da bude spaljen na lomai kao zagovornik avola.

19

Od magnetizma do naune hipnozeGodine 1646. monah Atanasijus Kirher (1606-1680), u svojoj knjizi Expemnentum Mirabile opisuje kako je zaarao" pevca. Bila je to prva nauno opisana pojava takozvane klasine animalne hipnoze, pa je moemo smatrati preteom Mesmerovog magnetizmus ani-malia". Drugi isusovac i poznati astronom, profesor Maksimilijan Hel (17201792) sproveo je brojne magnetske terapije". On je pravio magnete u obliku obolelih organa i privrivao ih na obolele delove tela. Rezultati su bili iznenaujui. Na ovaj nain izleio je ezdeset do sedamdeset posto bolesnika. To je Franca Antona Mesmera (1734-1815) dovelo do saznanja da za izazivanje tih pojava nije potreban nikakav nebeski, mineralni ili metalni magnetizam". Dovoljno je bilo dejstvo fluida" za magnetizovanje" bolesnika, koji je sam stvorio. Nazvao gaje magnetizmus animalis" ivotinjski magnetizam. S Mesmerom poinje moderna istorija hipnoze. Taj svoj fluid" prenosio je na bolesnike, gladei ih odozgo prema dole, stoje kasnije nazvano ,,Mesmerovim gladenjem". Godine 1775. Mesmerje svim uvenim akademijama poslao cirkularno pismo gde je u dvadest i sedam stavki objasnio svoju teoriju. Svojim senzacionalnim uspesima u leenju (uveno je izleenje pijanistkinje koja je oslepela u etvrtoj godini ivota), stvorio je sebi uticajne neprijatelje u lekarskim krugovima, tako daje iz Bea morao da pobegne u Pariz, gde je stekao brojne prijatelje i oduevljene pristalice. Medu njegove pacijente ubrajala se ak i Marija Antoaneta i drugi lanovi francuskog dvora. Mesmer nije pridavao nikakvu vanost uspavljivanju. Smatrao je daje mnogo delotvornije izazivanje takozvanih ,Jcriza ozdravljenja". Pacijenti su obino sedeli oko bazena napunjenog namagnetisanom vodom". Iz vode su virile brojne gvozdene ipke za koje su morali da se pridravaju rukama. Tato se magnetska struja prenosila sa jednih na druge. Autosugestija, nastala usled napetog iekivanja, doprinosila je stvaranju oekivane krize ozdravljenja. im bi jedan pacijent zapao u takvu krizu, njegov primer izazvao je krize i kod ostalih pacijenata.20

Na kraljev nalog, 1784. godine sastavljena je komisija od dlanova francuske Akademije nauka koja je odbacila Mesmerovo uenje, a njegovu teoriju o ivotinjsko-magnetskom fluidu" diskvalifikovala kao nenaunu. Komisija je rezultate mesmerizma u oblasti leenja pripisala uobrazilji pacijenata. Mesmerove pristalice su uzalud pro-testovale da komisija uopte nije ispitala kako to da kriza ozdravljenja i kod ivotinja moe izazvati sline pojave kao i kod ljudi. Francuskim lekarima je ne samo zabranjeno da se bave mesmerizmom", ve im je, pod pretnjom ponitavanja diplome, zabranjeno ak i da raspravljaju o toj temi. Drugi vladari, kao bavarski i danski kralj i ruski car, dali su nalog lekarima svojih zemalja da teoretski i praktino ispitaju Mesmerovu nauku. Tako je Mesmer, mada je poao od pogrenih pretpostavki, ipak inicirao da se hipnoza nauno ispita na meunarodnom nivou, i time postao pretea moderne psihoterapije. Dananju nauku o sugestiji podstakao je portugalski opat Faria (17551819). Poreklom je bio iz portugalske kolonije Goa, a 1813. godine preselio se u Pariz. U Indiji je prouavao hipnotike pojave, i doao do uverenja da hipnotizeru nije potreban nikakav fluid za izazivanje hipnotikog sna, kako je to verovao Mesmer, ve da sama sugestija izaziva hipnotiki san. Njegovi javni nastupi izazvali su ogromnu senzaciju, kao i njegovo delo O uzroka budnih snova u okviru prouavanja ovekove prirode, objavljeno 1819. godine, gde je hipnotizera nazvao concentrateur", a hipnotisanog concentre", dok je hipnotiki san nazvao concentra-tion" ili sommeil lucide", lucidni san. Koristio se jednostavnim metodom hipnotisanja, tako to bi priao bolesniku, otro ga pogledao i odjednom viknuo: Spavajte!" Gotovo pedeset posto pacijenata odmah je tonulo u hipnozu. Ovde se radi o pretei hipnoze zastraivanjem" kojom se kasnije sluio . M. arko. Odlunim korakom u razvoju hipnoze krenuo je godine 1841. engleski oni lekar Dems Brejd (1795-1860), na osnovu ogleda vajcarskog magnetizera Lafontena. Kako su mu pokazane pojave izgledale neverovatne, i sam je poeo da se njima bavi, u nameri da raskrinka Lafontena. Za svoja istraivanja koristio je svoju suprugu, svog prijatelja Vokera i svog slugu. Iznenadio se kada mu je uspelo da ih sve troje uvede u hipnotiki san. Uinio je to tako to im je u 21

visini korena nosa pred oima drao sjajno dugme sa svoje kutije sa instrumentima. Kao oni hirurg, znao je da trajno fiksiranje nekog sjajnog predmeta pred oima izaziva umor. Ovaj vetaki sanje nazvao hipnoza", prema grkoj reci hypnos9 ta znai san. Na osnovu sopstvene teorije razvio je prilino jednostavan postupak za hipnoli-sanje ljudi i ivotinja. Na oko dvadeset santimetara od osobe koju je eleo da hipnotie, u visini korena njenog nosa, postavio bi neki sjajan predmet, na primer staklenu prizmu. Jednostavnim fiksiranjem i bez ikakvog verbalnog uticaja, najee je ve posle nekoliko minuta postizao poetak hipnoze. Godine 1842-43. objavio je svoje glavno delo Neurobipnologija, ili princip ncrvnog sna u odnosu na ivotinjski magnetizam. Meutim, i Brejd je od svojih kolega lekara dobio samo podsmeh i izrugivanje. Pariki lekar A. A. Libo je preispitao Brejdove oglede i utvrdio da su ispravni. Ve 1866. godine objavio je knjigu Vetaki san i slina stanja. Ni ova knjiga nije odmah privukla panju koliku je zasluila. Tek posle mnogo godina, profesor univerziteta u Nansiju, Ipolit Bernhajm (1843-1917), shvatio je znaenje Liboovog uenja, a onda i sam napisao pomenuto delo o sugestiji i njenom znaenju, i taj nov metod leenja uveo na medicinsku kliniku u Nansiju, a zajedno sa Liboom osnovao Nansijsku kolu". Time je poela nauna primena hipnoze. Jedan od uenika Nansijske kole bio je i Sigmund Frojd, osniva psihoanalize. U isto vreme su na proavanju i korienju hipnoze radili i uveni lekari kao August Forel, i prvi sledbenici Nansijske kole, Emil Kue i . Boduin. Emil Kue (1857-1926) razvio je nauku o autosugestiji. On je spoznao je daje hipnoza, u sutini, uvek autohipnoza. Hipnotizer izaziva kod subjekta samo manje ili vie snanu predstavu nameravanog delovanja, koju onda ostvaruje autohipnozom. Od njega potie izreka: Nae dejstvo ne podstie volja, ve sposobnost imaginacije." Njegov zakljuak je da svako moe sam sebe da hipnotie, i pacijentima je objasnio da autosugestijom mogu da izlee svoje bolesti. Doslovno je rekao: Nauite da sami sebe izleite; vi to moete uiniti. Ja lino nisam jo nikoga izleio. Mogunost izleenja lei u vama. Pozovite u po22

mo svoj lini duh da slui vaem telesnom i duhovnom zdravlju. Bie tu. On e vas izleiti, i biete snani i sreni" Kue je navodio pacijente da ujutro i uvee po dvadeset puta sugestivno sebi kau: Iz dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje/* an Martin arko (1825-1894) bio je glavni lekar u parikoj duevnoj klinici La Salpetrijer" i profesor patoloke anatomije. Bio je meunarodno priznati neurolog, autor epohalnih radova o ivanim bolestima. arko je bio velik protivnik Nansijske kole. Smer hipnoze koji je on zastupao nazvan je Parika kola". Suprotnost ova dva miljenja mogla bi da se svede na to daje Nansijska kola obavljala istraivanja sa normalnim ljudima, dok su arkoovi pacijenti bili duevni bolesnici. On je doao do uverenja da je hipnoza samo vetaki izazvana histerija. Sluio se razliitim tehnikama, ali je za uvoenje u hipnozu uglavnom je koristio tehniku zaprepaivanja. Tako je palio eksplozivni pamuk i sluio se Dramondovom karbitnom svetlou" koju bi iznenada zapalio, ili bi odjednom udarao u glasan gong. Preplaeni duevni bolesnici grupno su zapadali u hipnotiko stanje. Njegova izreka je: Veraje ta koja leci." Za istraivanje jednog drugog vida hipnoze zasluan je ruski istraiva I. P. Pavlov (1849-1936). On je svoje oglede obavljao na ivotinjama. Svojim uvenim ogledom na psu Pavlov je rasvetlio so-matsko-duevne procese i dokazao da su hipnoza i sugestija sasvim normalna ivotna deavanja. Time je hipnozu konano oslobodio vela tajanstvenosti. Pavlov je izveo svoj eksperiment tako stoje psu dao veliki komad mesa i ustanovio da ivotinja reaguje pojaanim izluivanjem pljuvake. Istovremeno je udario o zvono, dobivi time sasvim odreen zvuk. To je ponavljao pri svakom hranjenju. Posle nekog vremena, ve je sam zvuk zvona bio dovoljan da kod ivotinje izazove poja ano luenje pljuvake, mada nigde nije bilo nikakvog mesa. Nakon itavog niza ogleda, Pavlov je sumirao svoja saznanja: Svaki trajni podsticaj ili podsticaj koji se sistematski ponavlja i preko nervnih kanala dopre do odreene take u modanoj kori, pm ili23

kasnije dovodi do prinudne pospanosti, a zatim i do sna, odnosno hipnoze." Pri tom je Pavlov otro razlikovao nasledene, neuslovne reflekse", od uslovnih refleksa, steenih u toku ivota. Ova nauka o uslovnim refleksima omoguila je da se eksperimentalno istrae neka podruja ljudske podsvesti, pre svega automatizovani mehanizmi vieg i najvieg delovanja nerava. Od savremenih istraivaa za nas je u prvom redu zanimljiv I. H. ulc, koji je razvio poseban metod autohipnoze, takozvani autogeni trening". Re autogen" potie iz grkog jezika, a znai onaj koji sam proizvodi". Primarni cilj ovog treninga je oputanje uz pomo koncentracije i uticanja na samog sebe. Autogeni trening uglavnom deluje putem pojaane koncentracije, oputanjem, vaspitavanjem samoga sebe i jasnim porastom radnog uinka. U toku treninga subjektu dalje uspeva da u sve veoj meri utie na funkcionalne i organske tegobe, poto brojne tegobe nastaju grenjima i unutranjim nemirom. Profesor ulc je odredio est osnovnih vebi:

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Teinska veba (oputanje miia); Toplotna veba (poputanje napetosti krvnih sudova); Veba srca (smirivanje srca); Veba disanja (smirivanje disanja); Veba solarnog pleksusa (regulisanje trbunih organa); Usredsredena veba glave (hladno elo).

Precizno su odreeni i poloaji u kojima treba da se izvodi autogeni trening, i to: 1. Leei; 2. poloaj koji telo zauzima u fotelji; 3. tzv. koijaki poloaj.Na viem stepenu autogenog treninga dodaje se jo i doivjjava-nje slike u kojoj se simboliki ogleda situacija onako kako je prihvata podsvest 24

U nae vreme se za znatno proirenje hipnoze pobrinuo Legli M Le Kron. Ovaj ameriki strunjak za hipnozu je pouio na hiljade le-kara i psihologa tehnikama medicinske hipnoze. Svojim delima, pogotovu knjigama Autohipnoza i Heterohipnoza, upoznao je stotine hiljada italaca sa jednostavnim ali delotvomim metodima hipnoze, i time uveliko doprineo smanjenju predrasuda protiv hipnoze.

25

2. Uvod

Staje hipnoza?U Africi, drava Tanganjika, lekar belac ustanovio je kod jednog crnca akutnu upalu slepog creva praenu temperaturom od ertdeset stepeni. Po njegovom iskustvu, samo je hitna operacija mogla da pomogne. Pacijent je, meutim, zaprepaeno odbio da se podvrgne operaciji. Pozvao je svog plemenskog vraa da ga izlei. Vra je zdrobio nekoliko biljaka, mrmljajui pri tom nerazumljive reci, a zatim je ove biljke kanapom privezao oko bolesnikovog trupa. Bolesnik je zurio u vraa kao da je hipnotisan. Pri tom je vra poloio desnu ruku na bolesnikov pupak i rekao: Tvoji bolovi sada nestaju, a s njima i temperatura." Sutradan je bolesnik bio potpuno zdrav. Hipnotiko sugestivno leenje na afriki nainje uspelo. Staje ovde hipnoza, a ta sugestija? ^ ^^S Moramo priznati da je teko dati tanu definiciju hipnoze, iako smo ve dobro upoznali njene fenomene. Prava priroda hipnoze, u smislu punovane teorije, i danas je nepoznata. Istraivai su, meutim, utvrdiili da izmeu budnog stanja i spavanja postoji neka vrsta polovine svesti". U tom stanju telesne funkcije su smanjene, dok su duhovne aktivne. Britansko udruenje lekara (British Medical Association) ovako definie hipnozu: Hipnoza je prolazno stanje smanjene panje kod pacijenta, stanje u kome mogu da se pokau razliite pojave, same od sebe, ili kao reakcija na verbalne i druge podsticaje. Te pojave obuh-vataju promenu svesti ili pamenja, pojaanu osetljivost na sugestije, odgovore i misli koje pacijentu u obinom duevnom stanju nisu bliske. Izmeu ostalog, u hipnotinom stanju mogu biti izazvane ili potisnute pojave kao to su anestezija, paraliza, ukoenost miia i vazomotorne promene." 26

U procesu hipnoze koju obavlja drugo lice (heterohipnoza) na oveka se prenosi predstava (sugestija) koja dolazi spolja, a on je prihvata. Bez prihvatanja i bez odobravanja ove predstave, dejstvo je nemogue. Zbog toga je, kako to brojni pisci (medu njima i L. M. Le Kron) naglaavaju, svaka hipnoza u osnovi autohipnoza, odnosno autosugestija. Takva predstava moe estim ponavljanjem postati us-lovni refleks i time deo sopstvene linosti. Da bi autosugestija trajno delovala, vano je, dakle, da se ponavlja. Po Pavlovljevom zakonu takastog refleksa" svaki intenzivan trajni nadraaj, ili nadraaj koji se monotono ponavlja i preko nervnih kanala stie do odreene take na kori mozga, pre ili kasnije dovodi do prinudne sanjivosti, uz pretpostavku da njegovo dejstvo ne ometa neki drugi, snaniji nadraaj. Zato bi hipnozu trebalo obavljati u malo zamraenoj, tihoj prostoriji, kako bi ostali podsticaji bili to vie iskljueni. Ako se viestrukim ponavljanjem neki hipnogeni podsticaj dovoljno uveba, njegovo kasnije dejstvo moe u svako doba da se munjevito ponovi, i tada dolazi do takozvane munjevite hipnoze". Kod nje, meutim, hipnotizer nije uzrok hipnoze, ve se hipnotisani sam hipnotie, poto je hipnotizer u njemu izazvao predstavu o nastupu hipnoze. Do hipnoze dolazi zato to hipnotisani to oekuje. Ne samo da hipnoza moe da se obavi samo ako se ispitanik sa tim slae, ve bi on trebalo da bude i duboko uveren da mu hipnotizer eli najbolje. To subjektivno poverenje, uz oekivanje da hipnotizer radi za njegovo dobro, odreuje delotvomost hipnoze. Pre nego to ponemo sa hipnozom, u pripremnom razgovoru koji e stvoriti atmosferu razumevanja i simpatije, trebalo bi da uspostavimo vezu s ispitanikom. Hipnoza duboko deluje na itav organizam. Ona moe da se ubrza ili uspori disanje i otkucaj pulsa. Pored toga u hipnozi je mogue uticati i na sledee funkcije: luenje eludanog soka, znojenje, kalja-nje, povraanje, zevanje, kajanje, polne funkcije, menstruaciju, raz-menu materija, irenje i skupljanje enica, izluivanje mokrae ili stolice. Pored toga, hipnozom moe da se izazove negativno ili pozitivno zavaravanje ula.27

Na primer, kod negativnog zavaravanja ula moe se postii da subjekt, ako je dobio takvu sugestiju, ne primeuje neke predmete koji u stvarnosti postoje. Ako nekom sugeriemo da se nalazi u potpuno praznoj sobi i naredimo mu da prede s jednog kraja sobe na drugi, on nee primeti-ti sto koji stoji nasred sobe, jer taj sto za njega ne postoji, pa e udariti u njega. Tako sam jednom nekoj eni sugerisao da je sama u sobi, mada smo u istoj prostoriji bili i moj prijatelj i ja. Neko vreme bili smo sasvim mirni. Meutim, kada smo poeli da bacamo jastuke po sobi, ena se toliko uznemirila da smo odmah morali da prekinemo eksperiment. Poto se malo smirila, ispriala nam je da se silno prepala kada su odjednom, bez vidljivog razloga, po sobi poeli da lete jastuci, a u sobi nije bilo nikoga ko bi mogao da ih baca. Prof. dr Kraft-Ebing opisao je slian eksperiment. Nekoj osobi je sugerisao da je odreeni dr H. otputovao na nekoliko dana. Kada je taj dr H. nekoliko minuta kasnije s upaljenom cigaretom proetao po sobi, ispitanik se skroz zaprepaeno zagledao u ar cigarete koja se zajedno s oblaiem dima sama kretala po sobi. Verovao je da se radi o nekom maioniarskom triku. Na ovaj nain moemo da sugeriemo i potpuno slepilo dajui otprilike ovakvu sugestiju: Sve oko vas postepeno postaje tamnije, sve tamnije. Sve se gubi u neprozirnoj magli. Teko da neto moete da vidite. Postaje sve tamnije, sve tamnije. Sada je postalo sasvim tamno - vi stojite u potpunom mraku i nita ne moete da vidite." Ispitanik se ponaa ba kao slepac. Lako moemo proveriti da se ne radi ni o kakvom simuliranju, ako slepcu" na put postavimo neki predmet u koji mora bolno da se udari. Da se ispitanik ne bi prepao, treba mu pre ogleda sugerisati da e to stanje potrajati svega nekoliko trenutaka. Naravno, sa istim uspehom moe da se sugerie i pozitivno zavaravanje ula. Poznat je eksperiment sa igranjem karata. Sugeriemo li oveku u hipnozi daje odreena karta oznaena velikom crnom ta-

28

kom na poleini, on e po pravilu uvek prepoznavati tu kartu i sigurno je izvui iz niza ostalih, mada ta karta uopte nije oznaena. Govorimo li o hipnozi, onda pri tom uglavnom mislimo na stanje spavanja, na takozvani hipnotiki san. Uostalom, hipnotiko stanje spolja uglavnom i lii na laki san, ali tu ipak ima velikih razlika. Hipnoza je stanje suene svesti, ali unutar te ogranienosti mogu da se pojave sve nijanse izmeu dremanja i preterane budnosti Po Pavlovu, redovno su sueni, odnosno blokirani, samo pojedini delovi mozga, a nikada svi. Posredstvom kapilarnog sistema krvnih sudova smanjena je funkcija viih centara mozga, tako da preovla-duju dublji slojevi ljudskog bia. Izmeu snienog praga svesti i sna postoji, dodue, izvesna srodnost, ali nikad i potpuna analogija, osim ako hipnoza ne prede u san. Unutranja koenja, san i hipnoza zasnivaju se na istom fiziolokom procesu, jer i za vreme sna ni jedno podruje modane kore ne spava potpuno. Stanje spavanja razlikuje se od hipnotikog sna po sledeim kriterijumima:

U hipnozi: 1. 2. 3. 4. 5. 6. panja je pojaana i usmerena na sugestiju; pacijent uje svaku re i svaki zvuk; neznatno je kritian; svest mu je suena, ali budna; postoji vremenska i prostorna orijentacija; zadrana je sposobnost pamenja, ako nije izriito sugerisano da se ukine; 7. hipnotisanom oveku moemo da se obratimo govorom. U snu, naprotiv: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. panje uopte nema; prihvatanje nadraaja je praktino onemogueno; ne postoji kritiki stav; svest je blokirana; ne postoji orijentacija; pamenje je blokirano; oveku ne moemo da se obratimo govorom.29

U hipnozi je svest uglavnom usmerena ka hipnotizeru. Taj kontakt nazivamo odnosom". Dok se podsticaji okoline povlae, ono to hipnotizer govori dopire u prednji plan svesti, pa hipnotisani to posebno snano prihvata. Kritika sposobnost hipnotisanog je znatno smanjena, ali ipak postoji. To se jasno pokazuje ako oveku damo sugestiju koja se kosi sa strukturom njegove linosti - da se, recimo, obnai ili da u nekoga puca. U tom sluaju hipnoza se odmah prekida i ovek se budi. Ponovimo, dakle, jo jednom:

1. Hipnoza nema nieg zajednikog sa magijom ili natprirodnim pojavama. 2. Hipnoza nije identina s vetakim uspavljivanjem. Njeni pojedini simptomi su veoma razliiti i zavise od linosti hipnotizera i od korienih metoda. 3. Hipnoza nije isto to i sugestija, mada znatno poveava sugestibilnost. 4. Pomou hipnoze moemo da utiemo na funkcionalne bolesti, ali i na teke organske smetnje, i to u pozitivnom i u negativnom mislu. 5. Dostignuti stepen hipnoze i hipnosugestivnog uticaja u mnogome zavisi od stanja nervnog sistema hipnotisanog oveka, a pogotovo od njegove psihoaktivnosti ili psihopasivnosti. 6. U hipnozi moemo da sugeriemo gotovo svako zavaravanje ula, kako pozitivno, tako i negativno. 7. Hipnoza i san nisu identini. Hipnoza je, meutim, kao i san, sastavni deo ivota ljudi i ivotinja. 8. Svako ko moe da spava, moe da bude hipnotisan. Dubina i simptomi hipnoze razlikuju se od pojedinca do pojedinca. 9. Hipnoza nije lek koji leci svaku bolest, ali u ruci iskusnog hipnoterapeuta prua udesnu mogunost da se pomogne bolesnim ljudima.

30

Staje sugestija?Sutina sugestije je da se u samom sebi ili u nekom drugom izazove odreena predstava u podsvesti. Tako se vrti uticaj na oseaje, rasuivanje i voljne odluke. Sto je predstava jasnija i snanija, lake e kod drugih ljudi moi da se probije i due e delovati. Kad se neto sugerie drugome, govorimo o heterosugestiji. Izazivamo li tu predstavu u sebi, govorimo o autosugestiji. Da bi heterosugestija mogla da deluje, drugo lice mora daje prihvati kao svoju predstavu i tako je pretvori u autosugestiju. Svaka sugestija, pa i heterosugestija koja dolazi spolja, u stvari je autosugestija. Da nam bude jasno: sugestija se nikada ne odvija u svesti. Ona deluje samo ako je pomou autosugestije pretvorimo u vizuelnu predstavu. Sve pojave hipnoze su posledica sugestije, odnosno autosugestije. Jedan naunik je sugerisao nekolicini osoba da su popili litar te-nosti. Iako nisu popili ni jednu jedinu kap, ti ljudi su posle toga izbacili skoro jedan litar mokrae vie nego inae. Ovaj ogled dokazuje koliko duboko sugestija data u hipnozi moe da utie na ovekove telesne procese. Misao je poetak svega. Iz nje zatim nastaje vizuelna predstava. Tek onda moe da se sprovede sugestija. Sva delovanja sugestije, od hipnoze do sugestije u budnom stanju, autosugestije ili heterosugesti-je, samo su manifestacije nae sopstvene vere. To vai i za hipnozu, gde se isto tako primaju ili odbijaju sugestije, svoje ili tue - ovek im veruje ili ne veruje. Tu je uglavnom re o stavu hipnotisanog, odnosno o hipnotizerovoj ubedljivosti. Hipno-tizer mora prvo da u sebi uvrsti uverenje, mora da veruje da e se ostvariti ono to sugerie. On mora tano da zna ta hoe i da tu volju to slikovitije predstavi. Ima ljudi koji deluju vrlo sugestivno, pa lako mogu da uvere druge. To su osobe koje su sigurne u svoju sposobnost. ovek koji ne veruje u sebe, ne moe oekivati da mu drugi veruju.31

Sugestija je podsvesno ostvarenje jedne ideje", kae prof. . Bo-don. Po recima poznatog psihologa Frica Lambera: Sve to duevno utie na nas je sugestija, jer u trenutku kada podlegnemo duevnom uticaju, rada se vera koja tom uticaju odgovara." itav na ivot odreen je svesnim i nesvesnim sugestijama. Da nije tako, svaka propaganda bila bi suvina. Meutim, ne samo to spolja neprekidno utiu na nas, ve i mi sami stalno na sebe utiemo. Ta autosugestija ili uticanje na samog sebe neobino je vana za na ivot, jer svakom svojom milju oblikujemo svoju linost, a time odreujemo i svoju sudbinu. Zato ne bismo nikada_smeli da razvijamo neku negativnu misao, a pogotovu ne bismo smeli neto negativno da izgovaramo. Svaku negativnu misao koja se u nas uvue moramo odmah da zameoimo pozitivnom milju, pre nego to negativna uspe da nam nanese neku tetu. Dokle god ne kontroliemo svoje misli i nismo svesni njihove neizmeme snage, mi im se nemono preputamo. Kada nauimo da misli usmeravamo po slobodnoj volji, tu snagu moemo da iskoristimo premajivojim eljama. Ova spoznaja moe da bude posebno vaP na za na ivot^Sprovoenje svesne sugestije znai prevaspitavanje samoga sebe i verovanje u ostvarenje onoga to ovek eli da postigne. Razborit ovek nee ni pokuati da poveruje u neto to je potpuno nemogue. Ko poznaje zakone sugestije i ovlada njima, ne samo to se moe sauvati od neuspeha, ve i svesno postie uspehe. Vano je da pri formulisanju sugestije uvek poemo od sposobnosti uobrazilje osobe na koju nameravamo da utiemo. Jer, sugestija moe delovati samo ako je pretvorimo u razumljiv vizuelni utisak. Naa podsvest ne govori recima, ve slikama. Intenzitet ove predstave odreuje emocija koja je prati. Deluje samo ono to sami sebi moemo da predstavimo. Na primer, pri disanju vizuelno predstavimo sebi kako sa svakim dubokim udisajem primamo u sebe svezu snagu. Predstavimo sebi, dalje, da se ta snaga rasporeuje po itavom telu i da nas sasvim 32

ispunjava. Pri izdisanju, predstavimo sebi da izbacujemo sve to je loe, istroeno i nekorisno. Ve posle deset dubokih udisaja prime-tiemo kako data sugestija poinje da deluje. Meutim, ne zaboravimo da sugestija moe da bude nezavisna od logike. Postoje brojne sugestije koje su izuzetno delotvorne, a sasvim nelogine. Uspeh ne donosi loginost neke sugestije, ve savrenstvo vizuelne predstave. S obzirom da svaki ovek moe da veruje, svi ljudi su sugestibilni. Najsigurnije sredstvo da se pojaa dejstvo neke sugestije je njeno ponavljanje. Svaka sugestija mora da bude jasno formulisana. Ne srne da se dopusti mogunost pogrenog razumevanja, jer ogledna osoba obino ispunjava sugestiju prilino doslovno. Ne treba odabrati vie od tri sugestije pri svakom sugerisanju, ali ih zato treba ponoviti nekoliko puta. Postizanje uspeha moe da se naui. Vizuelnom predstavom uspeha, on ve poinje. I neuspesi su reakcije koje mogu da se naue. Ko se poistoveuje sa svojim neuspesima i kae: ,Ja to ne mogu da uinim, ja sam takav, to mi ne lei", taj ne samo daje zaista takav, ve e takav i ostati. Kod hipnotisanog oveka, sugestijom emocionalno naglaenih doivljaja moemo da izazovemo jako ubrzan puls, povien krvni pritisak, pojaano znojenje i pla, a samo sekund kasnije, glasan smeh i vedro raspoloenje. Sugestijom moemo da utiemo i na pokrete koji ne podleu naoj volji i time postignemo dublje disanje, redovniju stolicu, bezbolan poroaj i uklanjanje nesanice. Dejstvo sugestije zavisi od nekoliko inilaca. 1. Individualan metod osobe koja daje sugestiju: Linost onoga ko sugerie vri snaan uticaj na ispitanika. Ovaj uticaj se ne stvara samo izgovorenom reju, mada je veoma vano ta se kae i kako se kae. Sugestiju moe da pojaa ili oslabi dranje onoga koji sugerie, njegova odea, pokreti, a pre svega njegova unutranja sigurnost. 2. Linost osobe s kojom se vri ogled: Sugestija mora uvek da se formulie polazei od sposobnosti uobrazilje osobe na koju elimo da utiemo. Ono to na nekoga 33

deluje izrazito sugestivno, na dragoga, pod odreenim okolnostima, uopte ne utie. 3. Sadraj sugestije: Ako je sadraj sugestije u suprotnosti sa linou osobe na koju se utie, realizacija se odbija. Zato se oblik sugestije, a pre svega njen sadraj, moraju uskladiti sa biem ispitanika . Sugestije mogu biti direktne i indirektne. Svest esto odbija direktnu sugestiju. Indirektna sugestija lake izbegava cenzuru razuma sklonog kritici, pa se zato lake prihvata i slua. Pri indirektnom obliku sugestije subjekt ne zna da mu se neto sugerie. Tako majka moe dati nemirnom detetu sredstvo za spavanje" koje je u stvari samo bezazlena bombona. Dete veruje da e bombona delovati. Ako ovek, posle napornog dana, proba da sam sebi sugerie: Kad izbrojim do tri biu odmah potpuno odmoran", takva sugestija se verovatno nikad nee ostvariti, jer svest umornog oveka ne eli da poveruje u to. Meutim, ako u istom poloaju sam sebi kaem: Idem pod tu. Posle tuiranja u ponovo biti sve i odmoran", mogue je pretpostaviti da e u ovom obliku sugestija da se ostvari. Dokle dopire dejstvo uslovljene sugestije vidimo u knjizi dr Ervi-na Lika uda medicine. Dr Lik o sebi kae: U uzrastu od devet ili deset godina izbile su mi po akama brojne bradavice. Kada sam jednom prilikom kolski raspust proveo na selu, neka devojka je na meni sprovela kum za uklanjanje bradavica tako to je uzela konac i nad svakom bradavicom vezala vor. Konac je zatim zakopala na mestu gde se voda s krova slivala kroz oluk. Kada konac istrune", rekla je devojka, nestae i bradavice." Posle est nedelja, bez ikakvog daljeg zahvata, sve bradavice su nestale. Ta ako-onda-sugestija" je izvanredno delotvorna. Naalost, uglavnom je koristimo u negativnom obliku. (Na primer: Ako veeras odem u pozorite, ne gine mi uobiajena migrena!") Meutim, moemo da postignemo i pozitivan efekat, ako, recimo, sami sebi kaemo: Ukoliko budem redovno uzimao lekove koji su mi prepisani, ubrzo u da ozdravim!" 34

Najvei neprijatelj svake uspene sugestije je sumnja. Voleli bi-smo da moemo da verujemo, ali ne napredujemo, jer nas u tome spreavaju bojazan i sumnja. Dokle god se kolebamo izmeu pozitivne i negativne misli, ne moemo napredovati. Setimo se samo Edisona koji je izveo tri hiljade eksperimenata pre nego ta je konstruisao upotrebljivu elektrinu sijalicu. Tri hiljade neuspeha, tri hiljade razoaranja, ali je, uprkos tome, kod njega uvek iznova pobedivala pozitivna misao: Ipak u uspeti". I uspeo je. Od onoga ko nije nauio da veruje u sebe, odbijaju se i najsnanije sugestije. One jednostavno ne dopiru do sutine njegovog bia. Ali im ovek poveruje u sebe, sve jasnije poinje da osea silnu snagu sugestije, tako da vie ne moe da sumnja. Ako verujemo u lou sreu i neuspehe, stvarno emo ih i doiveti. Meutim, ako spoznamo snagu u sebi, i ako se njome sluimo ne koei njeno dejstvo sumnjom, to e nam potpuno izmeniti ivot. Koliko brzo moe da se ostvari sugestija, pokazuju nam ogledi o kojima govori dr Franc Velgjesi u svojim knjigama Hipnoza kod ljudi i ivotinja, i Dua je sve. Radi pregleda ira na elucu, nekolicini pacijenata je u eludac spustio sondu. Kada je pregled zavren, hipnotisao je pacijente, ne vadei pri tom sondu. Zatim im je sugerisao da su progutali razliitu hranu i u laboratoriji ispitao luenja njihovog eluca. Pokazalo se da se luenje eludanih sokova munjevito promenilo, i kvalitativno i kvantitativno, onako kako je to odgovaralo hrani koja im je suge-risana. Na osnovu sugestije da je progutao kaiku ulja, kod jednog pacijenta je odmah ustanovljena veliko luenje ui i pankreasa. Kada je pacijentu sugerisano da jede svoje omiljeno jelo, lekar je imao pune ruke posla da pokupi eludani sok koji je neprekidno navirao iz sonde, pa je u ali dobacio: Kako bi bilo lepo da sada jedete svoje najomiljenije jelo!" Tada je luenje eludanog soka naglo prestalo. Pacijentov eludac kao da se uvredio zbog obmanjivanja. Meutim, kada su mu sugerisane jo neke poslastice, odmah je posluno nastavio da radi. Nekad vrlo poznati hipnotizer R. Vinteri pie da je brojne dobrovoljne medijume ubadao u kou, pa ak i u dlan, a da oni uopte nisu 35

reagovali. Jednom je sugerisao nekom medijumu da mu je oko potpuno neosetljivo. Prisutni lekar gaje zatim ubo iglom duboko u vrlo osetljivu onu spojnicu, a pacijent nije ni trepnuo. L. Benedek je nekoj eni u hipnozi sugerisao da joj je ruka uronjena u vruu vodu, posle ega joj je toplota koe odmah porasla za tri stepena. Sugestija obuhvata dve stvari: 1. Predstavu kod medijuma da doivljava neku telesnu ili duevnu promenu, ili da e do takve promene da doe. 2. Ogranienje predstave na posebni sadraj svesti, slabljenjem ili ukidanjem suprotne predstave. Sugestija je sutina svakog hipnotikog delovanja i moramo joj posvetiti najveu panju. Ako sugeriemo paljivo i sa uivljavan-jem, moi emo da u samom poetku zatremo bolesti koje su poele da se razvijaju i da ih na prirodan nain izleimo. Moda tako moemo pomoi tamo gde su se druge metode leenja pokazale kao be-zuspene.

Da lije hipnoza opasna?esto itamo izjave da je hipnoza opasna. Obavio sam nekoliko hiljada leenja uz pomo hipnoze, a da nikad nije iskrsla nikakva opasnost. Ipak, desila mi se nezgoda na samom poetku delatnosti, koju ne bih hteo da preutim. Jednom prilikom, vratio sam neku radoznalu novinarku u uzrast od tri godine. Moj sin je u to vreme takoe imao ba tri godine, pa sam ih povezao. Mada nita nisam rekao, moj sin je odmah shvatio daje tetka, dodue, jako velika, ali daje ipak malo dete. Poveo ju je sa sobom u svoju deiju sobu. Poao sam za njima i naveo ih da se zajedno igraju. Prepirali su se oko neke igrake, a onda se pomirili. Morao sam da se umeam samo jednom kada je novinarka po svaku cenu htela da se popne u kreveti moga sina koji bi se pod njenom teinom sigurno polomio. Onda je otkrila televizor. Moj sin joj je pokazao kako se aparat ukljuuje i iskljuuje i kako se menjaju programi. Bila je vidno fas-

36

cinirana, jer televizija jo nije postojala kad je ona bila dete. Neprekidno je ukljuivala i iskljuivala aparat, menjala programe, sve dok nisam odluio da prekinem eksperiment. Tada sam otkrio da vie ne reaguje na moje reci - veza je bila prekinuta. Predugo sam je ostavio u tom uzrastu. Uivela se u svoju ulogu. Neprekidno sam pokuavao da novim nainima uspostavim kontakt, ali uzalud. Onda sam se setio onoga to sam nauio kao neophodno u ovakvim sluajevima: sauvati mir i jo vie produbiti hipnozu. Kako nije reagovala na moje reci, sklopio sam joj oi na nekoliko sekundi i dao joj odgovarajue sugestije za produbljivanje hipnoze. Kada sam sklonio ruku sa njenih oiju, one su ostale zatvorene. Su-gerisao sam joj da elim da prekinem hipnozu. Godinu za godinom, lagano sam je vodio do sadanjeg uzrasta i zavrio recima: ... Sada u izbrojati do tri, a vi ete otvoriti oi i oseaete se sasvim svee i dobro. Bie vam dvadeset tri godine i sve e biti isto kao i pre ogleda. Kad izbrojim do tri, otvoriete oi i oseaete se dobro: Jedan - dva - tri/* Samo to sam izgovorio tri, otvorila je oi. Sve je bilo u redu. Jednom sam nekom pacijentu sugerisao da u mom prisustvu moe da se i sam hipnotie, ali samo jednom. Rekao sam da e sve to tada sam sebi bude rekao biti delotvorno ba kao da sam to ja kazao, tj. on e da poslua samog sebe. Poto sam bio prisutan, i poto me on nekoliko puta za to zamolio, smatrao sam daje eksperiment bezazlen. Rekao sam mu da svojoj podsvesti moe dati bilo kakav nalog, ali da mi prethodno kae koji nalog daje. Meutim, on je sebi odmah sugerisao sledee: Sada u da izbrojim do tri i zaspau. Nita ne moe da me probudi/* Pre nego to sam mogao bilo ta da kaem, sve je bilo gotovo. Postoje bio neupuen, pogreio je. Poslednjim delom svoje sugestije oduzeo je sebi, ali i meni, mogunost da prekinem hipnozu. Ja sam, meutim, pojaao sugestiju spavanja da bih ga zatim iz ffije izveo ovim recima: Spavate duboko i vrsto - sasvim duboko i vrsto i nita ne moe da vas probudi. Sada oseate da ste dovoljno spavali i primeujete da se postepeno budite. Budite se sami od sebe. Sada ste potpuno budni i otvarate oi!" Samo Sto sam to izgovorio, on je otvorio oi. 37

Objasnio sam mu u emu je pogreio. Time Sto sam dopustio da njegova sopstvena sugestija deluje i samo ga uverio da e sam od sebe odmah da se probudi, njegova podsvest je mogla da izvri moj nalog koji se ne sukobljava s njegovom sugestijom. Pitao me je da li bi mogao da ponovo izvede ogled, a da pri tom ne ponovi istu greku. Nisam mu odobrio, jer sam njegovoj podsvesti prethodno dao sugestiju da samo jednom moe da se sam hipnotie, tako da drugi pokuaj ne moe uspeti. Nije mi poverovao. Neprekidno je pokuavao, ali se nita nije dogodilo, ba kao to sam mu i rekao, jer je njegova podsvest tano sledila moju sugestiju. Kao to vidite, i takve su nezgode sasvim bezopasne, samo ako pravilno postupamo. Ipak ne bismo smeli da dajemo sugestije koje su suprotne ranije datim sugestijama. Bolje je nastaviti datu sugestiju, pa je ak sugestivno pojaati da bi se smanjio unutranji otpor, a zatim oveka postepeno izvesti iz hipnoze. Dr Franc Vegjesi opisao je slinu nezgodu, koja se dogodila kada gaje posetila jedna majka sa erkom koja je imala problema sa menstruacijom. Hipnotisao ju je i sugerisao joj da dobije menstruaciju odreenog dana tano u podne. Majka je zahtevala da prisustvuje hipnozi. Onog dana koji je lekar odredio erka je tano u podne dobila menstruaciju, ali se to isto dogodilo i kod majke. Hipnotika zapo-vest delovala je i na nju, iako je ona bila samo svedok leenja. Ako o opasnosti uopte moe da se govori, onda bih mogao daje primetim samo u nedovoljnosti ili nepotpunom ukidanju datih sugestija. Omiljen je eksperiment u kome se subjektu daje da popije au vode, a da mu se pri tom sugerie da je popio konjak. Subjekt e reagovati kao daje popio au konjaka, tj. bie pijan. Dovoljno jaka protivsugestija ponitie tu reakciju. Meutim, ako protivsugestija ne bude struno sprovedena, moe se dogoditi da se subjekt i ubudue osea pijanim kad god popije au vode. uveni hipnoterapeuti smatraju daje u primeni hipnoze iskljuena svaka opasnost. Dr Libo iz Nansija, otac hipnoze kao terapije, pie: ,,S obzirom da sam godinama primenjivao hipnotiku sugestiju, mogu da tvrdim da ona, ako moemo daje koristimo, daleko nadmauje medicinsku te

38

rapiju. Suprotno od leenja madikamentima, hipnoza je bezopasna, a deluje brzo i prijatno." Dr Mol dodaje: Najvanije pitanje treba da bude:,J)a li kod na-menski izvedene hipnotike sugestije uopte moe da postoji opasnost po zdravlje. Na to pitanje moramo odgovoriti apsolutnim *Ne*". Dr olc iz Bremena kae: Nikada nisam mogao da se poalim na tetne posledice. One se u praksi uopte ne pojavljuju, njih teoretski konstruiu protivnici hipnoze." Dr Oto Vetertrand zakljuuje: ,,Hipnotizmu proriem veliku budunost i mogu potpuno da se prikljuim recima koje je profesor Bernhajm naveo u svom epohalnom delu o sugestiji - da je sugestivna terapija jedna od najvrednijih tekovina savremene medicine." Ja mogu da dodamm samo to da bi jedina mogua opasnost mogla da lei u neznanju lekara, odnosno hipnotizera.

Tehnike ispitivanja podsvestiGodine 1874. engleski lekar V. B. Karpenter otkrio je da ve samo vizualizovanje jednog pokreta podstie njegovo izvoenje u blagom obliku. Iste godine objavio je svoja saznanja pod naslovom Ideomo-toriki zakon. Ovu pojavu koju sada koristimo u ogledima s klatnom, danas uopteno nazivamo Karpenterov efekat". Predstava pokreta u budnom stanju svesti izaziva samo oslabljen, tek naznaen pokret. U hipnozi, meutim, vizuelno sugerisana predstava moe potpuno da se ostvari, jer je ne koi svest. Vano je da se radi o vizuelnoj predstavi, kai i da tu predstavu prate sve jae emocije. Predstava same rei nije dovoljna da izazove Karpenterov efekt. Ako obavimo nekoliko ogleda s klatnom, lako emo se uveriti u njegovu efikasnost Prvo na listu belog papira nacrtajmo krst. Zatim napravimo jednostavno klatno: na primer, obesimo prsten na nit konca. Nit treba da je dugaka oko pedeset santimetara. Kod ovog jednostavnog ogleda ne igraju nikakvu ulogu veliina i teina, odnosno materijal prstena. Uzmimo sada klatno u ruku i namotajmo konac oko kaiprsta sve dok nam ne preostane dvadesetak santimetara konca, od kaiprsta do39

prstena. Tada postavimo klatno tano iznad preseka krsta koji smo nacrtali. Pri tom ruku ne oslanjamo ni na ta, ali moemo da podu-premo lakat. Moramo nastojati da nam ruka ostane potpuno mirna i da klatnom ne izvedemo ni jedan svestan pokret. Sada se koncen-triemo na vizuelnu predstavu i zamislimo da se klatno pomera s leva na desno. Pri tom ne smemo da gledamo u klatno. Ako se sasvim prepustimo vizuelnoj predstavi, uskoro e se klatno zaista zaljuljati u zamiljenom smeru. Zaustavimo klatno i vizuelno predstavimo sebi da se klatno njie prema nama i od nas. I opet nee dugo potrajati do ostvarenja nae zamisli. Klatno moe da se pokree nalevo ili nadesno u krugu sa istim uspehom, i uvek e voljno slediti zamiljenu predstavu. Ovim se dokazuje vana injenica: Svaka vizuelna predstava koja nas ispunjava pokazuje tendenciju da se ostvari. Meutim, ona moe da se ostvari samo ako joj se ne suprotstavlja nikakva druga vizuelna predstava, i ako se oba delovanja uzajamno ne ponitavaju. Ako disciplinovano usmeravamo misli u jednom pravcu, sasvim je sigurno da e se svaka naa zamisao ostvariti. Naravno, moramo da budemo vrsto uvereni da e svaka naa vizuelna zamisao ostvariti, i ostvarenje ne smemo da koimo sumnjom. Tada emo uvideti jo jednu injenicu: Ako se volja i vera jedna prema drugoj odnose neprijateljski, uvek i bez izuzetka podlee volja. To sasvim jasno vidimo kod klatna; ruku elimo da drimo sasvim mimo, ali poto verujemo da e klatno izvesti zamiljeni pokret, ono ga stvarno i izvodi. Isto se odnosi i na na ivot. Naim ivotom ne upravlja naa volja ve nae vizuelne predstave, a u mislima sebi moemo da predstavimo ta god i kako god hoemo. Time dobijamo dokaz za injenicu da svoj ivot i sudbinu moemo da oblikujemo po sopstvenoj elji, stvaranjem i intenzivnim bavljenjem vizuelnim predstavama. Ako uviamo domet ove injenice, nismo vie robovi svoje sudbine ve njeni gospodari. Mnogi medu nama ve su pokuavali da I svom svojom voljom dosegnu odreeni cilj, ali im to ipak nije uspe valo. Drugi opet ostvaruju svoje ciljeve naizgled bez velikog napora, jer znaju tajnu - u sebi stvaraju odgovarajue vizuelne predstave i40

intenzivno se njima bave sve dok u svesti vie ne moe da im se pojavi suprotna predstava. Ovde nam se namee trea spoznaja, a to je zakon o naporima koji izazivaju suprotnost. Svaki voljom izazvani napor bez vizuelne predstave ne samo to je uzaludan, nego esto dovodi i do suprotnosti od onoga to elimo da postignemo. Prema tome, nipoto nije svejedno ta mislimo. Nae misli su presudne za nau sudbinu. Zato bi jedan od najvanijih ciljeva u ivotu bio da nauimo da kontroliemo svoje misli, kako bismo njima mogli da upravljamo i tako sami odreujemo svoju sudbinu. Za oglede sa klatnom treba nam jo jedna pretpostavka. Moramo da odredimo koji pokret klatna znai da", a koji ne". Trei pokret mogao bi da znaci ne znam". Razumljivo je da sami moete da odredite znaenje pojedinih pokreta klatna. Bolje je, meutim, da tu odluku prepustimo podsvesti kako se ne bismo ve na poetku ogreili o neku nesvesnu predstavu. Time emo istovremeno dobiti dokaz za injenicu daje naa podsvest sposobna da donese ispravnu odluku. Drite klatno nepomino i upitajte se u mislima koji bi pokret oznaavao da". Pri tom posmatrajte klatno. Nee dugo potrajati dok klatno ne pone da se ljulja u jednom smeru. Ako se to ne dogodi odmah, predstava vam nije bila dovoljno snana. Zato jo nekoliko puta intenzivno zamislite re da", ali pri tom nipoto nemojte na-merno da zaljuljate klatno. im je podsvest donela odluku, na isti nain ustanovite i smer pokreta za ne", kao i za ne znam". Tada moete zapoeti ogled. Sedite za sto i sasvim labavo drite klatno u desnoj ruci. Prvo ga zaustavite, pridravajui ga levom rukom. Zatim sebi intenzivno vi-zuelno predstavite kako se klatno kree kruno udesno, u smeru kazaljke na satu. Pri tom i dalje drite klatno levom rukom, da se ne bi zaljuljalo. im ste potpuno proeti vizuelnom predstavom da se klatno kree nadesno u krugu, pustite ga i naglas kaite:, JClatno se vrti nalevo - klatno se vrti nalevo." Zbog ovoga e, naravno, doi do suprotstavljanja vaih misli vaoj vizuelnoj predstavi. Rezultat e biti pobeda vizuelne predstave: klatno e se vrteti nadesno. To dokazuje delotvornost drugog zakona i snagu vae vizuelne predstave. 41

Za izvoenje drugog ogleda trebae vam jo jedna ili vie osoba. Prvo im pokaite kako klatno u vaoj ruci lako reaguje na svaku predstavu, a onda ga dajte nekom od prisutnih, govorei mu otprilike ovo: Drite klatno sasvim mirno iznad sredita nacrtanog krsta. Ako vam odmah ne uspe da ga drite mirno, posluite se levom rukom da ga zaustavite. Pustite zatim klatno, i nemojte vie da se obazirete na svoju ruku. Potpuno se koncentriite na moje reci. Sada sasvim jasno oseate kako klatno eli da se pokrene sleva nadesno. Taj oseaj biva sve jai i sada klatno poinje da se pomera. Njegovo kretanje postaje sve snanije, sve snanije. Sada jasno vidite kako se klatno ljulja sleva nadesno. Sada se klatno ve snano zaljuljalo, vrlo snano, sleva nadesno, sleva nadesno." Svoje reci prilagodite ispitanikovim reakcijama i po potrebi ponovite odreene sugestije. Videete kako se vaa vizuelna predstava prenosi na ispitanika i kako se klatno zaljuljalo. Ako pred sobom imate nekoliko ispitanika, lako ete odabrati one koji su posebno su-gestibilni. Moete istovremeno pojaati sugestibilnost nekog ispitanika tako to ete mu, kada uspeno zavri ogled, sugerisati: ,,I sami vidite da se sve moje reci ostvaruju u vaoj podsvesti. Vrlo ste suges-tibilni. Sve to vam kaem, tano ete da izvrite." Pri treem ogledu, ispitaemo podsvest. Tu je pre svega re o pravilnoj formulaciji. Svako pitanje mora biti precizno formulisano, tako da na njega moe da se odgovori sa da" ili sa ne". Uzmite klatno i drite ga sasvim mimo iznad preseka linija u krstu. Upitajte se, na primer:,JMogu li da budem hipnotizer?" Ako vam podsvest putem klatna odgovori da", pitanje moete da precizirate: Da li sam posebno nadaren za hipnotizera?" Moda vas zanima i odgovor na pitanje:Da li sam posebno pogodan za to da me hipnotiu?" Otkrijte gotovo neograniene mogunosti koje vam prua tehnika ispitivanja podsvesti. Tako ete bolje upoznati sebe. Uostalom, ovako moete da dobijete odgovore i na pitanja koja se odnose na vas. Ako ste dovoljno senzibilni (to se moe vebati), moi ete da postavljate svojoj podsvesti pitala koja se odnose na druge osobe, bez obzira na to da li su prisutne ili su vrlo udaljene.42

Druga zanimljiva mogunost korienja Karpenterovog efekta je istraivanje podsvesti bez pomoi klatna, ve drugom jednostavnom tehnikom. Kao kao kod ogleda sa klatnom, moemo unapred odluiti da nam nesvesni pokret kaiprsta znai da", a pokret srednjeg prsta ne". I tu je bolje ako odluku o tome prepustimo podsvesti. Mnogi eksperi-mentatori koji imaju tekoa sa klatnom, mnogo lake rade s pokretima prstiju ili obrnuto. Jedna je ruka esto osetljivija od druge. Kako na sva pitanja moete odgovoriti jednom rukom, trebalo bi da otkrijete koja je to ruka. Da biste izazvali nesvesne pokrete prstiju, poloite ruku sasvim lako u krilo ili na sto. Neka su prsti pri tom isprueni sasvim oputeno. Pre nego to prst odgovori, vrlo je verovatno da ete u njemu osetiti lako bockanje, a ponekad i trzanje. Na kraju e prst manje ili vie da se ispravi. I ovde treba izbegavati svaki svestan napor. Ne oekujte odreeni odgovor, jer bi vae oekivanje moglo da utie na rezultat ogleda. Iskoristite ove dve zanimljive mogunosti za ispitivanje svoje podsvesti u sluajevima kada morate da donesete neku odluku. Utvrdio sam da su odgovori koje daje podsvest gotovo uvek ispravni.

Staje oputanje?itav svemir temelji se na ravnotei dve suprotne sile, napetosti i oputanju, na kineskom Jangu i Jinu. Taj svemirski sklad istovremeno je i idealno stanje oveka kao dela tog sklada. Bez njega ovek ne moe da bude ni srean ni zdrav. Ako je ravnotea ove dve suprotne sile u oveku poremeena, on je pokoleban. Tu nauku je objavio Lao Ce ve pre 2500 godina. Kako bismo svi hteli da budemo zdravi i sreni, treba nam dovoljno istinskog oputanja da bismo se oslobodili grenja i suvine napetosti. Pravo oputanje smanjuje negativno dejstvo napetosti i svodi je na individualno razliitu, ali zdravu meru. Posledica tog smanjivanja napetosti je ravnotea napetosti. ovek koji je u skladu sa samim sobom i s kosmikim zakonima je u savrenom telesnom i duevnom stanju, i potpuno je zdrav, jer 43

bolest znai disharmoniju, poremeaj sklada i ravnotee u ljudskom biu. Ako se disharmonija ukine uravnoteenjem napetosti, nastaje harmonija. Istovremeno nestaje i bolest koja je samo spoljanji znak postojee disharmonije. Mnogi putevi vode ka oputanju: autogeni trening, meditacija, a svakako i molitva. Jedan od najdelotvornijih puteva je, meutim, hipnoza koju obavlja drugo lice - heterohipnoza, a pored nje i auto-hipnoza koju obavljamo sami, bez iije pomoi. Tu potpuno dolazi do izraaja efekat rei u skladu sa sopstvenom situacijom, kao odelo iveno po meri. U ovoj knjizi sam sebi postavio zadatak da vam protumaim oba puta, kako biste sami mogli da reavate svoje probleme.

44

3. Pretpostavke za hipnozu i tehnike hipnoze

Linost hipnotizera i hipnotisanogSvaki ovek raspolae odreenom sugestivnom snagom iji je intenzitet, dodue, razliit. Pre svega, razlikujemo psihiki aktivne i psihiki pasivne prirode. Psihiki aktivan ovek imponuje samosvesnim i sigurnim nastupom. Kao stvoren je da bude pretpostavljeni i uvek oekuje da se izvri ono to on kae. Duevno snaan ovek ima sve uslove da postane dobar hipnotizer ako se, naravno, temeljno uputi u tehnike hipnoze i ne pouzdaj e se iskljuivo u sopstvenu harizmu.. Psihiki pasivan ovek lake podlee uticaju drugih ljudi, a tee sam na njih utie. Meutim, ako temeljno proui tehniku, i uz veliko iskustvo, i on moe da postane dobar hipnotizer. Svaki inteligentan samosvestan ovek sigurnog nastupa moe nauiti da hipnotie. Za to nije potrebna nikakva mistika nadarenost, niti otar pogled koji potinjava ljude. Potreban je, meutim, uroeni talenat i sposobnost psihikog uivljavanja. Ove pretpostavke su neophodne ako neko eli da nadmai proek. Dobar hipnotizer svakako mora da bude vrlo samosvestan, jer ovek koji ni sam ne veruje u sebe, ne moe oekivati da drugi u njega veruju. Veliki istraiva hipnoze A. Forel ovako je to opisao: Najbolji hipnotizer je nesumnjivo onaj ko najbolje time da uveri ljude u svoju sposobnost da ih hipnotie, pa ih time manje-vie oduevi." Oduevljenje je, dakle, vaan inilac hipnoze, jer da bi ovek mogao da uveri druge, mora i sam da bude uveren, odnosno mora da je dramski nadaren. Uostalom, ono to najbolje moe da nas uveri kod obe vrste ljudi, kod aktivnih kao i kod pasivnih, jeste stvaran uspeh -doivljavanje injenica. Na tom psihikom procesu temelje se hipnotike epidemije, masovne sugestije i zaraze hipnozom, o kojima se tako mnogo govori i koje se obino pogreno shvataju. Sve ono ime45

se oduevljavamo, osvaja nas i lako u nama gui sve suprotne predstave. Kada bi televizija i novine neprekidno o vama govorile kao o najveem hipnotizeru svih vremena koji za nekoliko sekundi moe svakoga da hipnotie i koji jo nikada nije doiveo neuspeh, veina bi sigurno, im biste pokuali da ih hipnotiete, odmah stvarno pala u hipnozu, samo zato to bi to i oekivali. Ovde je vidljivo sugestivno dejstvo masovnih medija koji neprekidnim ponavljanjem stvaraju opte miljenje. U suprotnom, ako pred ljude istupite bojaljivo i suzdrano, i tiho im kaete da jo nikada niste uspeli nikoga da hipnotiete, kao i da su svi vai dosadanji pokuaji bezuspeni, ali da biste voleli da pokuate jo jednom, sa sigurnou moemo rei da hipnoza teko da e uspeti, jer ljudi una-pred oekuju neuspeh pa se tako i ponaaju. Ovde lei prva tajna uspenog hipnotizera: Va sagovornik mora da oekuje da ete uspeti - tada ete uspeh i ostvariti. Ponovo e delovati princip vizuelne predstave koji uvek pobija svaku volju koja mu se suprotstavlja. Bezuslovna pretpostavka svake hipnoze jeste ispitanikovo pove-renje, i zato emo u sebi spremno oekivati da ispitanik dozvoli da se na njega utie. Poverenje pomae pozitivnom iekivanju koje zajedno s nadom stvara veru, a time i vizuelnu predstavu postizanja eljenog rezultata. U ordinaciju mi dolaze brojni pacijenti, donosei unapred stvoreni program koji skoro da onemoguuje svako moje dejstvo, pa neprekidno priaju kako su mnogo puta pokuavali da nau pomo, ali je sve bilo uzalud. U njihovim se recima prepoznaje klonulost i rezignacija, kao na primer: Bio sam ve u tri klinike i kod bezbroj leka-ra, a i sam sam ve mnogo toga pokuao. Uvek bih se ponovo razoarao. Oajan sam. Ne verujem da bilo ko moe da mi pomogne!" Bilo bi potpuno besmisleno kada bih u takvom sluaju poeo leenje hipnozom, a da pre toga takvim ljudima ne povratim veru u sebe. Kakvim, dakle, svojstvima mora da raspolae hipnotizer da bi uspeo i u tekim sluajevima?

46

-

izrazitom linou, dobrom sposobnou zapaanja, sposobnou uspostavljanja kontakta, prisutnou duha, apsolutnom sigurnou, zvonkim glasom, negovanom spoljanjou i strpljenjem.

Uspeh zavisi od individualno razliite meavine ovih komponenata. Iako ispitanik nije svestan pojedinih navedenih svojstava, ipak intuitivno osea da li i u kojoj meri postoje svi ti faktori, pa e tako i da se ponaa. Prema tome, praksa hipnoze u velikoj meri pretpostavlja kolovanje sopstvene linosti. Pre nego to otponemo sa hipnozom, u opirnom uvodnom razgovoru moramo saznati kakva je struktura ispitanikove linosti. Znamo da se psihiki pasivni ljudi lako hipnotiu, kao i vegetativno labilni ljudi koji uzimaju droge koje menjaju svest (pri tom nipoto ne mora da se radi o narkomanima). Ovde oigledno dolazi do paralele zbog lakoe kojom se mogu postii promene u svesti. Dalja pretpostavka je pogodna okolina da bi ogled mogao da se nesmetano odvija. Iako to, dodue, nije preko potrebno, ja volim da zamraim prostoriju, i to uglavnom zbog psiholokog efekta. Ispitanik primeuje sve predradnje, pa se tako bolje priprema za hipnozu koja treba da usledi. Ako se radi o bojaljivim osobama, prvo bi trebalo proveriti da li se plae zamraene prostorije. Razmiljajui o pomonim sredstvima koja bismo mogli da koristimo pri davanju hipnoze, uvek moramo da odaberemo ona koja poveavaju ispitanikov oseaj prijatnosti. Ako je neko pomono hip-notiko sredstvo prikladno da lake ili bre uvodi u hipnozu, ili da produbi ve zapoetu hipnozu, a da pri tom ne nakodi ispitaniku, primena je opravdana. Vano je utvrditi da lije subjekt ranije bio hip-notisan i koja je tehnika primjenjivana, jer je pacijent zbog ranijih hipnoza uglavnom ve stekao odreeni odnos prema hipnozi. On tada oekuje da e se nova hipnoza odvijati na isti nain. Ako to eli, njegovoj elji svakako treba udovoljiti. Mnogi ljudi veruju da samo u 47

dubokoj hipnozi mogu da se daju delotvorne sugestije. To bi miljenje trebalo ispraviti, i oveka uveriti da dubina hipnoze uopte ne utie na delotvornost date sugestije. Ako ispitanik sa sigurnou neto oekuje, to ni u kom sluaju ne smemo da mu odbijemo. Ba kod prve hipnoze posebno je vano da ispitanik bude prikladno raspoloen i da ga nita ne ometa. Pustite ispitanika da se pre prve hipnoze neko vreme odmara u zamraenoj prostoriji. Sasvim tiha muzika moe jo vie da produbi njegov mir. Na ispitanika moe da utie i boja prostorije, pri emu su najpodesnije zelena i plava. Ne koristite li muziku, kucanje zidnog sata ili metronoma, ako je inae sve tiho, moe svojom monotonijom da uspava ispitanika. Po mom iskustvu, jo vee smirenje prua um mora. Zato sam snimio um morskih talasa na veoma dugu kasetu koju putam u vreme mirovanja pre prave hipnoze. Post je takode dobra priprema za pravu hipnozu. Poto bi danas gotovo svako hteo da bude vitkiji, daete svom ispitaniku, pod izves-nim uslovima i ako eli da se leci hipnozom, dobrodoao povod za mravljenje. Time smo naveli sve najvanije uslove za prvu hipnozu. Ako je ispitanik vrsto odluio da se prepusti hipnozi, mora izjaviti da je spreman da prihvati odreenu metodu. Time se iskljuuje svaki otpor. Hipnoza e sigurno uspeti.

Tehnike uvoenja u prvu hipnozu Danas postoje bezbrojne metode za uvoenje u prvu hipnozu. Svaki hipnotizer daje prednost odreenim tehnikama, dok druge pri-menjuje retko ili nikako. Da bih buduem hipnotizeru olakao da pronae svoju" specijalnu tehniku, ili da razvije sopstveni kombino-vani metod, dau izbor odgovarajuih tehnika. Ipak, prethodno bih dao jedan dobar savet. Nikada nemojte da kaete svojim ispitanicima: Sada zapoinjem s hipnozom". Time samo stvarate napeto iekivanje i subjekt e sasvim da se ukoi. Bolje je da kaete: Pre nego ta ponemo s hipnozom ispitau koli48

ko moete da se opustite. Molim vas, pustite da vam ruke slobodno vise." Onda uzmite jednu ispitanikovu ruku, malo je podignite i pustite je da padne. Zatim ispitajte popuStanje napetosti u drugoj ruci. Osobu koju hipnotigete, kratko nazvanu ispitanik", morate svakako da pohvalite i kaete joj daje sve vrlo dobro poelo. Zamolite je zatim da die mimo i jednolino, i da pri tom sklopi oi kako panja ne bi skretala na neto drugo, pa ponite da uvodite u hipnozu. Ispitanik e biti potpuno oputen i bez napetosti. Tehnika 1 - Mesmerovo glaenje Ponite starom tehnikom takozvanog Mesmerovog gladenja. To se obavlja rukom koja se kree na oko pet santimetara iznad ispi-tanikovog tela, i to polako od glave do pete. Pri tom ispitanikovo telo ne srne da se mrda. Kada ste rukama stigli do stopala, vratite ih u velikom luku na glavu. Ponavljajte ovu vebu oko pet do deset minuta. Ispitanik poinje da osea jak umor, tako da mu se oi veinom sklapaju i bez posebne sugestije. Glaenje ponite uvek iznad glave i polako prelazite preko tela sve do stopala, pri emu naizmenino prelazite bono iznad ruku, a drugi put preko grudi i nogu do stopala. Vano je da ruke sa stopala u velikom luku vratite do glave. Zaudiete se kad budete videli kako je ta tehnika jo uvek uspena. Tehnika 2 - Fiksiranje kaiprsta Jedan takode star i proveren metod za uvoenje u hipnozu je kad u ispitanika uperimo kaiprst, i to tako da mu on bude malo iznad visine oiju i od njega udaljen oko 20 santimetara. Ispitanik netremice gleda u kaiprst, i pri tom mu se oi brzo umaraju i sklapaju. Ponu li oi da titraju", njihovo sklapanje moemo ubrzati ako ispitaniku damo odreenu zapovest: Sada sklopite oi - oi su vam sada vrsto sklopljene - vie ne moete da ih otvorite." I ova tehnika gotovo uvek uspeva.

49

Tehnika 3 - Prvi metod levitacijeOvde se radi o takozvanoj metodi levitacije. Ona se sastoji u tome da se kao znak poetka hipnoze sami od sebe" javljaju odreeni pokreti prstiju. Ispitanika treba upozoriti da neprekidno posmatra svoju ruku. Pri pasivnom dranju, dok ispitanik posmatra samog sebe, nastaje jako napeto iekivanje, neka vrsta prisilnog punjenja, tako da e nagoveteni pokret ubrzo biti izveden. Recite, na primer: Kaiprst vae desne ruke poinje postepeno da se die. Postaje sve laki i laki - die se sve vie i vie." im se prst makar samo i jednom trgne, pojaajte taj pokret sugestijom: Kako vidite, kaiprst se ve pomera. Pokree se sve jae -sve jae. Ne morate ba nita da radite - va prst se sam od sebe die - sve snanije - sve vie." im kaiprst pone da se pomera kako je hipnotizer nagovestio, to moe da se iskoristi kao povod za sledeu sugestiju: Kao to vidite, hipnoza ve deluje. Utonite jo dublje u prijatan oseaj umora i teine. Postajete umorni sve umorniji. Nita vie ne moe da vam smeta - tonete sve dublje i dublje sve dublje, a oseate se vrlo dobro." Vano je da ispitaniku neprestano sugeriete da se osea vrlo dobro i da mu nita ne smeta.

Tehnika 4 - Drugi metod levitacijeSmestite ispitanika u udobnu fotelju i sugeriite mu: Vaa ruka postaje sve laka. Odmah e poeti da lebdi. im rukom dotaknete elo, hipnoza e biti duboka i vrsta." Ponovite nekoliko puta svoju sugestiju, i paljivo posmatrajte ispitanika. I ovde bi trebalo da odgovarajuom sugestijom pojaate svaki zapoeti pokret, otprilike ovim recima: Oseate da vam prsti postaju sve laki - sve laki." To ponavljajte sve dok se jedan prst ne trgne, a zatim odmah nastavite sledeom sugestijom: Vidite, taj prst vam je ve sasvim lak i poinje da lebdi. Uskoro e ela vaa ruka lebdeti. Ruka vam je sve laka i poinje da lebdi. Lebdi sve vie i vie - ruka vam lebdi sve vie. im sa njom dodirnete elo, hipnoza e biti vrlo duboka i dobra. 50

Ruka vam lebdi sve vie i sad vam dotie elo. Ruka vam dotie elo. Hipnoza je duboka i vrsta. Sad se nalazite vrlo duboko i vrsto u hipnozi, ali ujete sve to vam govorim i sve ete tano posluati. Tano ete posluati sve ono to vam sada govorim. Drugo ne moete i neete, pa ete odmah uiniti sve ta vam ja kaem."

Tehnika 5 - Pritisak ruke o zidPostavite ispitanika tako da stoji tano prema zidu i da mu podlaktica sasvim lako dodiruje zid. Sada mu recite neka podlakticom 30 sekundi svom snagom pritiska zid. Nastojte da to snanije pritiska, pogotovo poslednjih deset sekundi. Onda mu kaite: Ruka vam potpuno mlitavo visi. Ustanoviete, meutim, da ona sama od sebe poinje da se die!" To je posledica prethodno izvedenog napora, koja se pojavljuje kod svakoga. Ovaj ogled ima vrednost dokaza" ispitanikove stabilnosti.

Tehnika 6 - Tehnika podizanja rukeZamolite ispitanika da podigne ruku i zatvori oi. Onda mu kaite: Postepeno tonete sve dublje u hipnozu - vaa hipnoza postaje sve dublja i dublja - nita ne moe da vas ometa - sve dublje i dublje tonete u hipnozu. ta vam je hipnoza dublja, to vam se i ruka dublje sputa." Za najvie pet minuta ruka e se spustiti, jer teko da bilo ko moe da dri podignutu ruku due od pet minuta. Istovremeno se miii ruke oputaju posle napetosti, to izaziva prijatan oseaj teine i time ubrzava poetak hipnoze. Zatim hipnozu produbite sledeom sugestijom:,,Ruka vam je ve sasvim klonula i teka je kao olovo. Sasvim jasno oseate njenu teinu. Sada vam se ruka potpuno opustila. Miii vam se oputaju i sasvim su omlitaveli. Ovo ugodno oputanje iri vam se po itavom telu. Sedite (ili leite) ta udobnije. Odveu vas do stolice (ili do kaua). Sasvim polako klonite unazad. Oseate da vam se pri tom hipnoza produbljuje. Dok se sputate, vaa hipnoza postaje jo dublja, sve dublja - sve je ostalo nevano. Doputate da potonete sve dublje i dublje, sve dublje i dublje. Leite (ili sedite) vrlo udobno i

51

oseate kako udesna oputenost proima elo vae telo. itavo telo vam je prijatno oputeno. Svi miii su oputeni - a hipnoza vam je duboka i vrsta. Nalazite se u vrlo vrstoj hipnozi pa ete sve naloge tano izvravati." Sad sugeriite ispitaniku ono to elite. Spremno e vas posluati.

Tehnika 7 - Uvrtajna tehnikaKod ove tehnike navedite ispitanika da stane nasred sobe i sklopi oi. Onda ga uhvatite za oba ramena i unazad ga proetajte po sobi opisujui pri tom nepravilne putanje. Jednom ga vodite nalevo po krugu, drugi put nadesno. Zatim ga okreite u mestu, a onda ga spro-vedite kroz sobu u obliku osmice. To inite sve dok ne primetite da vas ispitanik sasvim lako sledi, i reaguje na va najneznatniji pritisak. Potom ga natrake dovedite do fotelje (ili do kaua) i polako ga pustite da sedne. Ispitanika pri tom hvata laka omamljenost i on donekle gubi orijentaciju, to moete dobro da iskoristite za uvoenje u hipnozu. Dok ispitanika sasvim polako sputate u fotelju ili na kau, produbite hipnozu otprilike ovim recima: Sada oseate kako je hipnoza poela da deluje. Putate da sasvim polako utonete - jednostavno utonete. Drim vas sasvim sigurno. Nita ne moe da vas ometa. Jednostavno tonete sve dublje i dublje sve dublje i dublje. Sada sedite (leite) vrlo udobno i oseate da vam u itavom telu napetost prijatno poputa. Hipnoza vam postaje sve dublja i dublja - sve dublja. Sada ste sasvim vrsto i duboko u hipnozi. Svaka moja re prodire duboko u vau podsvest i tu se vrsto ukorenjuje. Postupiete tano onako kako vam kaem."

Tehnika 8 - Crna takaovek lei udobno na kauu. Negde iznad njegovih oiju na plafon privrstite crnu taku, veliine krupnijeg novie. Zamolite ispitanika da se koncentrie na cmu taku i, ako moe, netremice gleda u nju. Za to vreme, neprekidno mu sugeriete da mu kapci postaji sve tei, pa jedva moe da dri otvorene oi. Ispitanik je napet, jer se trudi da ne trepe, a tu je i vaa sugestija, pa e obe stvari ve za dva do tri

52

minuta dovesti do toga da ga oi zapeku i zasuze, i sve e ee morati da trepe. To ete opet iskoristiti za sledeu sugestiju: Oseate da vam se oi sklapaju. Kapci vam postaju sve tei - sve tei. Jedva drite oi otvorene. Uskoro e se sklopiti. Sada su vam kapci tako teki da vie ne moete da ih podignete. Kapci su vam sasvim sputeni. Oi su vam vrsto zatvorene. Telo vam zahvata prijatan oseaj oputenosti i potpuno se preputate tom oputanju. Nita ne moe da vam smeta. Oseate kako se sve vie i vie oputate. Nita vie nije vano. Samo putate da vas vreme nosi - putate neka se dogaa ta god hoe -putate da neko drugi deluje umesto vas. Prijatan je to oseaj, biti tako oputen i bez napetosti. Ne doputate da vam bilo ta smeta. Sada sluate samo moj glas. Sve to vam govorim, prodire duboko u vau podsvest. Sve ete tano posluati. Sada sluate samo moj glas P nita drugo nije vano. Kako vam kaem, tako ete uiniti." Tehnika 9 - Hipnoza u hipnozi Ako vladate tehnikom autohipnoze, sprovedite hipnozu u hipnozi". Prvo hipnotiSite sami sebe i prikladnim tehnikama to vie produbite tu hipnozu. Na kraju sugeriite sami sebi: Moja hipnoza je duboka i vrsta, nita ne moe da mi smeta, ali mogu da govorim. Meutim, dok govorim, hipnoza mi neprekidno postaje sve dublja. Kod svake moje reci moja hipnoza postaje sve dublja i dublja." Najbolje je da pripremite magnetofonsku traku s navedenim sugestijama, tako da u prvo vreme moete potpuno pasivno da se prepustite sopstvenom glasu. Ako vam je hipnoza duboka i vrsta, i ako moete da govorite a da pri tom sami sebi ne smetate, ponite da hipnotiete svog ispitanika. Videete da e vam to biti mnogo lake nego inae, verovatno zato to iz vas izbija neki tajanstveni fluid zbog koga drugi bre i dublje tonu u hipnozu. U tom stanju moete mnogo bolje da reagujete i da se jo bolje prilagodite ispitaniku. Tehnika 10-Jin sistem Ispitanik lei na kauu. Oi su mu zatvorene, a ruke i noge potpuno oputene. Sada naizmenino desno i levo povlaite jin. Ova

53

kineska tehnika deluje umirujue, pa moete daje iskoristite kao dobar uvod u neku drugu tehniku. Svejedno je s koje strane poinjete. Prvo poloite ruke na ispitanikovu glavu, obuhvatite rukama jednu njenu stranu pa polako preite preko ramena i ruku, pri emu ete potpuno obuhvatiti gornji deo ruke, a zatim preko noge do stopala. Stegno, list i stopalo morate takoe skoro sasvim da obuhvatite rukama. Pokrete rukama nastavite jo tridesetak santimetara iza tabana. Ponite zatim s druge strane glave, ali onda rukama morate da opiete veliki luk, obilazei oko tela. Sada ete na isti nain da gladite i drugu stranu od glave do pete. Ne smete pri tom da pritiskate. Dovoljno je da deluje samo teina vaih ruku. Ova tehnika toliko smanjuje napetost da e ispitanik esto zaspati. Ako zaspi, lagano izgovorenim recima prebaciete san u hipnozu, otprilike ovako: Duboko i vrsto mirujete - sasvim duboko i vrsto, ali moete da me ujete. Sasvim jasno ujete ta vam govorim. Svaka moja re duboko prodire u vau podsvest. Posluaete me u svemu. Sada sasvim polako podignite desnu ruku - podignite ruku!" Podigne li subjekt ruku, veza je uspostavljena. Moete da nastavite sa eljenim sugestijama. Klada ispitanik tako duboko utone u san da vie ne reaguje na vae reci, dunite mu u lice i ponavljajte sugestije dok ih ne izvri.

Tehnika 11 - Tehnika brojanjaNavedite svog ispitanika da udobno sedne ili legne i zatvori oi. Zatim mu sugeriite sledee: Odmah u poeti da brojim, a vi ete kod svake brojke otvoriti oi i odmah ih opet sklopiti, ali vrlo polako i mirno. Osetiete kako vam kapci od broja do broja postaju sve tei i kako ih sve tee otvarate, tako da na kraju vie ne moete da ih otvorite. Polako poinjem da brojim. Kod svakog broja otvarate oi i odmah ih opet sklapate. Kapci su vam od broja do broja sve tei i tei. Jedan - kapci su vam teki kao da su od olova. Dva - kapci vam postaju sve tei - sve tei. Tri -jedva da jo moete da ih otvorite.

54

etiri - pet - est - kapci su vam ve teki kao olovo i jedva da jo moete da ih otvorite. Od broja do broja postaju vam kapci sve tei i tei, sve dok vie uopte ne moete da ih podignete. Sedam -osam devet - deset." Ako ispitanik kod broja deset ipak moe da otvori oi, morate sve ponoviti, i ponavljate sve dok mu oi ne ostanu sklopljene i kad nastavite da brojite. Zatim hipnozu morate produbiti ovom sugestijom: Oi su vam sada vrsto sklopljene i ostaju zatvorene. Vie ne moete da ih otvorite, ali to uopte i ne elite. Potpuno se preputate prijatno oseaju umora i teine. Postajete sve umorniji. Sve ste umorniji - sve umorniji. Izvriete sve to vam sada kaem."

Tehnika 12 - Brojanje od jedan do desetAko je ispitanik vrlo sugestibilan, najee je dovoljna skraena tehnika, onako kako u je sada izloiti. Kao i obino, ispitanik udobno sedi ili lei zatvorenih oiju. Onda mu kaite: Smestite se to udobnije. Nita ne moe da vas ometa. Sluajte samo moje reci. Sve ostalo nije vano. Sluajte samo ono ta vam govorim. Polako u brojati do deset. Od broja do broja obuzima vas prijatan oseaj mira i oputenosti. Sa svakim brojem tonete sve dublje i dublje. Kod broja deset va mir je dubok i nepokolebljiv. Tano ete izvriti sve to vam kaem. Poinjem da brojim: jedan - dva - tri (i tako dalje do deset). Sasvim ste mirni. Oi su vam vrsto sklo