Menahem Hiršman

TORA ZA CEO SVET

Univerzalni tok u tanaitskoj književnosti i njegov odnos prema mudrosti naroda

Hilel kaže: «Budi poput Aronovih učenika

koji vole mir i ištu mir,

koji vole stvorenja i približavaju ih Tori».

(Mišna avot, I 1 12)Prema Kalfmanovom rukopisu

1

Sadržaj

Predgovor

Prvi deo:

Uvod: Putevi istraživanja misli naših mudraca 11

Drugi deo:

Kruna Tore izložena kritici i zamerkama celog sveta

(Sifrei bamidbar, 119) 25

Treći deo:

«Nejevrejin koji ispunjava propise Tore je poput velikog sveštenika»

(Mehilta dearajot) 45

Četvrti deo:

O pojmu stanovnika sveta u tanaitskoj književnosti 61

Peti deo:

Tora: između preobraćenika i nejevreja (Mehilta rabina Išmaela, traktat Amalek,

Sifrei bamidbar, deo 80) 72

2

Šesti deo:

Noahovi sinovi u tanaitskoj književnosti 90

Sedmi deo:

Objavljivanje Tore nejevrejima 105

Osmi deo:

Škola i njeni koreni u Tanahu, njene veze sa duhovnim tokovima iz perioda Drugog

hrama 114

Deveti deo:

Veruješ li da ima mudrosti kod naroda? 129

Deseti deo:

Anegdotski dijalog između mudraca i nejevreja 150

Jedanaesti deo:

Završna reč: o univerzalizmu u učilištima 165

Izvori 174

Odabrana bibliografija 175

Registar 181

3

Predgovor

Na početku istraživanja puteva mudraca, neka je blagosloveno sećanje na njih,

započeo sam da poredim njihov put sa kulturama koje su ih okruživale, na osnovu

zapisa iz antičkog perioda. Iznenađuje to što je ova knjiga plod istraživanja knjige

propovednika koji me zaokuplja već dve decenije. Tokom proučavanja tanaitskih

tumačenja (mudraca Erec Izraela iz prvih vekova nove ere) iz knjige propovednika,

istakao se jedan izvor, Sifrei bamidbar, poglavlje 119. Ovaj izvor je poseban po tome

što uzdiže čudotvornost svešteničke službe i ne naglašava kako je Tora namenjena

samo Jevrejima, već je njegov stav da je data svakom na svetu. Nijansa

«univerzalnosti» me je ohrabrila da ispitam okruženje ove pojave u tanaitskoj

književnosti, kao i samokritičnost, pozitivnu i negativnu vrednost ovog univerzalizma

i univerzalnosti uopšte.

Dr Meir Ijali, moj prijatelj i urednik biblioteke Hilel Ben Haim, uputio je

rukopis profesoru M. Kahani na naučnu proveru. Njegove primedbe i kritike pesama i

članaka su mi bile dragocene, pa je tokom vremena uspostavljena veza zbog

poštovanja koje su mi dr Ejali i profesor Kahana ulivali. Profesor Zeev Gris je

pročitao rukopis i korigovao nejasnoće u jeziku. Avital Neruvi mi je pomogao u radu

na korekturi i štampanju.

Ovo delo je plod dugogodišnjeg izučavanja koje sam koje sam obavljao

predavajući na Hebrejskom Univerzitetu. Kolege, kolektiv i studenti Centra za

judaističke nauke pod nazivom «Milton», stvorili su posebnu atmosferu nastave

stremeći savršenstvu stalnim radom i uzajamnim poštovanjem. Tokom ovih godina

bio sam počastvovan postavljanjem na mesto redovnog profesora u Institutu za

progresivne studije Šalom Hartman. Profesor Hartman je bio izuzetno ljubazan i

prema meni i prema celoj grupi istraživača omogućavajući nam uz blagoslov da se

svim raspoloživim vremenom posvetimo intelektualnom izazovu izučavanja Tore i

njene kulture. Početak knjige predstavlja predavanja na Hebrejskom Univerzitetu i

Univerzitetima Jel i Harvard, pa koristim ovu priliku da se zahvalim dekanima.

Moji prijatelji koji su me duhovno podržali, rabin Haim Rogof i njegova

porodica ostaće i dalje sudije mom stvaralaštvu, dok su ovo delo preko Fonda podržali

4

Selija i Džek Rogof u znak sećanja na njegove roditelje i njima šaljem tople

pozdrave.

Knjigu posvećujem tastu i tašti, u znak sećanja na Havu Tanki, majku moje

supruge, koja je svojom velikom mudrošću sagradila kuću i rastavila se od dobrog i

dugog života sa mojim tastom Pinkasom Tankijem, pravednikom koji će, kada dođe

vreme za to, na Njegov poziv otići na nebo i tamo će oni u svojoj bogobojažljivosti

opet biti zajedno. Edni, Amitaju, Širi, Raheli, Hagaju, neka nam se ispuni: «i Tebi

mir, i kući Tvojoj mir i svakom Tvom mir».

Jerusalim, 5759.

5

Prvi deo

UVOD: PUTEVI ISTRAŽIVANJA MISLI NAŠIH MUDRACA

U ovoj knjizi ću pokušati da predstavim način mišljenja koji u istoriji filozofije

mudraca uopšte nije dobio mesto kakvo zaslužuje, kako u detaljima, tako i u istoriji

religije uopšte. Primećuje se nedostatak nalaza vezanih za brojna suštinska pitanja kao

što je odnos jevrejskih mudraca prema preobraćenju iili hrišćanstvu. Povrh svega,

posebno mesto zauzima tema koja se odnosi na tanaitsko objašnjenje jevrejske vere u

svetu, odnosno pitanje da li je Tora data narodu čije je životno iskustvo uglavnom

odbačenost ili je to još u to vreme bio znak drugim nacijama da se priključe. Ne

završava se ni na ovim pitanjima. Jer, čak i da su se mudraci složili da je bilo rečeno

kako je Tora trebalo da bude namenjena celokupnom čovečanstvu, kakav je onda njen

status sada kada je celokupno čovečanstvo nije odabralo? Da li je posle tog posebnog

otkrića data bilo kakva mogućnost nejevrejima – Jahvinim sledbenicima, bez

preobraćenja? A možda je u tom prvom momentu samo narod Izraela dobio Toru, dok

su njene kapije bile zaključane za ostale narode u svetu? Nema potrebe da se

naglašava da je reč o delu kroz čije je ostvarenje i shvatanje učvršćen identitet Jevreja

krajem antičkog perioda.

U uvodu treba napisati i nekoliko reči o pojmu «religija čovečanstva» ili –

«univerzalna». U skoro objavljenom članku1, Dž. Smit je dao razvitak pojma «religija

čovečanstva» ili – univerzalna. Našao je da je razlika između narodnih vera i «religije

čovečanstva» nastala još u prvoj četvrtini devetnaestog veka u Tobinginovoj školi,

međutim došlo je do prekida u naučnom istraživanju vera, blagodareći jakom uticaju

dela koje je napisao Petros Til 1876. godine, pod nazivom «Glavni delovi istorije

religija do ekspanzije univerzalnih vera». Nakon detaljnog ispitivanja devet vrsta

«prirodnih vera», Til prelazi na analizu jedne po jedne «etičke» religije – po zakonima

narodnih i univerzalnih vera. Prema onom što Smit prikazuje u svom istraživanju,

prva klasa etičkih religija ispituje razlike između hrišćanstva i judaizma. Til na kraju 1 J. Smith, «A Matter of Class: Taxonomies of Religion», Harvard Theological Review 89:4 (1996) p. 387 – 403.

6

ustanovljava kako su jedine univerzalne vere hrišćanstvo, islam i budizam. Pet godina

kasnije, istraživač Konan je ispravio Tilovu tvrdnju prema Smitovom opisu, tvrdeći da

je univerzalna religija vera knjige koja nije posvećena posebnim interesima nekog

određenog naroda, već celokupnom čovečanstvu. Zbog toga je ona i religija koja

pokušava da privuče sledbenike. konan zaključuje da se Islam ne nalazi u ovako

određenim okvirima. Sam Smit je odstupio od ovako jednostavne deobe narodne

religije koja je suprotstavljena univerzalnoj.

Tema ovog istraživanja je uzdizanje slike Potopa, jer je on u svojoj otvorenosti

dat «univerzalno». Koristim ovu reč – univerzalan, kako bih predstavio onu stranu

mišljenja mudraca koji otkriće posmatraju kao pripadnost celokupnom čovečanstvu,

čak iako se nacije nisu složile da prime to što im je dato. Univerzalizam se prikazuje u

veličini Božjeg stvaranja sveta, koji ovo delo nije suzio time što ga je namenio

jednom narodu, već je tražio da mu se svi pridruže. Oni koji su na to pristali ne samo

da su zaključali kapije pred preobraćenicima, već ni te dveri blagostanja nisu otvorili

ni pred onima koji su želeli da Toru uče bez preobraćenja. Ova struja može da se

prihvati kao «posebno» otkriće i za one koji nisu izrazili želju da se u potpunosti

pridruže njenom potpunom razumevanju. Ispravnost otvaranja tajne religije i suštine

Tore pred licem «stranca» i njegovo nagrađivanje pohvalama i nagradama, je znak da

vera nije poslata nikome posebno, niti je sužena na jedan narod, već je taj narod samo

označen da otkrije lepotu njene snage svim drugim narodima. Moja je želja da

probudim odnos te struje, koju ću nazvati «univerzalnom». Neće biti poslušana

osnovna misao kako je religija okrenula svoj smer napolje i da poziva i ostale da slede

njenu Toru i kako je neizbežno da je ona religija koja je puna strpljenja prema

drugima. Prema našim raspravama nema jednostavnih stvari i možda je tačno baš ono

što je suprotno. Postoji jasan fenomen da je baš to savlađivanje univerzalnosti nije

samo jednom išlo zajedno uz izražen nedostatak strpljenja. A sada ću se osvrnuti na

metodološke probleme koji otežavaju istraživanje filozofije mudraca, kao i na

standardne odnose u osnovnoj naučnoj disciplini. U nastavku ću razmotriti deo

literature iz oblasti filozofije mudraca, neka je blagosloveno sećanje na njih, a koja je

napisana tokom nekoliko poslednjih godina. Uvodni deo ću završiti opštim pregledom

metode koju sam koristio.

Izgleda da su dobijena saznanja u istraživanjima misli mudraca, neka je

blagosloveno sećanje na njih, prouzrokovala prekid rada jer su bila bez pravila,

osnove i dovoljno dokaza. Vremenom su važniji interesi u istoriji misli mudraca

7

ostajali zanemarivani zbog prizvoljnog ukusa i interesa samog istraživača, a

ispitivanje je vršeno bez čuvanja potrebne distance za sveobuhvatno kritičko

istraživanje2. Najbolji primer ovoga je istraživanje razmere uticaja mističkih pojmova

ili fenomena čuda u svetu mudraca, neka je blagosloveno sećanje na njih. Ima ih koji

podvlače sličnost mudraca i približavaju ih ljudskom asketskom duhu koji je tokom

antičkog perioda dobro identifikovan3, ali ima i onih koji ove sličnosti potpuno

negiraju4. Izgleda da istraživački spor preovlađuje kod pitanja snage uticaja grčkog

jezika, pa i samih Grka, na kulturu mudraca5, neka je blagosloveno sećanje na njih.

Ima još podela u stavovima u vezanih za slobodu misli mudraca po pitanju

preobraćenika6. Činjenica da su ove struje tako temeljne u istraživanju misli mudraca

ne rešava problem, već je otežala stanovišta mnogih istraživača misli mudraca koja su

došla u suprotnost sa ranijim saznanjima. U judaističkim naukama, a posebno u

humanitarnim naukama uopšte, ima i drugih oblasti koje sadrže delove osnovnih

saznanja istraživača u kojima se tumače nalazi. Zbog toga mi se čini da se istraživanje

misli mudraca nalazi na nivou usklađivanja podataka koji prethode okolnim

komentarima. Još nije pokazana metoda kojpm se istražuje misao mudraca i koja je

stekla centralno mesto u javnoj svesti naučnika. U narednim delovima ću pokušati da

predstavim neke od rasprostranjenih načina izučavanja.

Jedan od smerova u istraživanju misli mudraca je stav brojnih pravaca koji u

svakoj temi reflektuju dve osnovne, posledično podeljene škole. Takav je bio i

intuitivan odnos Avrama Jošue Hešela u karakterističnim učilištima rabija Akive i

Išmaela, kao i u njegovom zanimljivom delu «Nebeska Tora u generacijskom

nasleđu»7. Sve ove bogate i raznovrsne oblasti podležu nekim principima u kojima

istraživač vidi osnovnu podlogu ideje mudraca. Tako ovaj blagosloveni odnos daje

odgovarajuće značenje i snagu raspravi. U suštini, tu ima i skretanja sa teme, posebno

u tanaitskoj književnosti i komentarima, a odnose se samo i jedino na one strane koje

im odgovaraju njihovim celokupnim sistemom. Osim toga, ovaj sistem je naklonjen

2 Videti J. Zusman, Efraim Alimeleh Orbah, istraživačka bio-bibliografija, Jerusalim 1953, str. 72, kritika 142; str. 78, kritika 151; str. 85, kritika 177. 3 I. Baar, Izrael u narodima, Jerusalim 1955, str. 104 – 105. 4 A. A. Orbah, Mudraci: delovi činjenica i saznanja, Jerusalim 1929, str. 14; i A. A. Orbah, «Dani Drugog hrama i period Mišne, prema viđenju Isaka Baara», Istraživanja u judaističkim naukama Jerusalim, 1958, str. 919 (podaci izraelske Narodne akademije nauka 6, 4 (5740). 5 Uporediti Š. Liberman, Grčki i Grci u Erec Izraelu, Jerusalim 1944, sa L. Feldman, Jew and Gentile in the Ancient World, Princeton 1996. 6 Poslednje izdanje Martin Goodman, Mission and Conversion: Proselityzing in the Roman Empire, Oxford 1994. 7 Nju Jork, 5722 – 5755.

8

skrivanju razlika među vrstama različitih izvora, među uslovnim iskazima i sve

ukupno ih svodi na jedno. Čini mi se da je iskustvo pisanja fenomenološkog opisa

filozofije mudraca blagosloveno, ali bolje je od samog početka čuvati izvorni

razgovor i njegove veze, uz jasne prikaze razlika između ranih i kasnih. Dodatni

odnos prelazi u drugu krajnost, pa se tvrdi da uopšte nije dato produženje za

sistematično ispitivanje filozofije mudraca, već da treba proučiti njihove misli u

skladu sa terminologijom koju su sami izumeli. Ovo je sistem M. Kadušina,

posmatrača osnovnih formi mudraca, kao važnih pojmova čije opredeljenje nema

preciznu i određenu definiciju8. Ovakav odnos je uticao i na Isaka Hajnemena u

njegovim istraživanjima hagada9. Ta vrsta naučnika predstavlja misli mudraca kao

organske važnosti, ispitane i razdvojene od sistemskih filozofskih tvrdnji. Metoda

svetosti očarava i zaista unosi događaje koji počinju opisima atmosfere u zapisima

mudraca, neka je blagosloveno sećanje na njih. Retko je da on metodsku raspravu

nalazi u zanimljivostima kod mudraca, a koje su u vezi sa hagadom, dok smer i

nameru rasprave dovodi do jasnoće metodski određenim pojmovima. Psmatrano iz tog

ugla, svetu metodu je lako uhvatiti i potvrditi da mudraci, neka je blagosloveno

sećanje na njih, nisu bili skloni objašnjenjima legendarnih promena u metodološkoj

strukturi, pa je na nama da našim duhovnim disciplinama i kasnijim misaonim

kategorijama objasnimo njihove misli. Zbog toga nikakva ni snaga ni put nisu

dovoljni i to je ono što je zanimljivo u Kadušinovom odnosu prema istraživanju.

Svako sledeći ko bude tumačio prema metodi zapisa mudraca, ili bude pokušavao da

identifikuje neki razvitak, otkriće da je metoda razočaravajuća. Ono što je

problematično je baš ta njena fleksibilnost. Pošto svaki pojam menja važnost kada se

priključuje nekom drugom pojmu, veoma je teško da se opišu jasne linije ispitivanja

filozofije mudraca. Mi preporučujemo da se ostane na opštem nivou i ne dajemo

drugim izvorima da zazvuče glasovima u punoj snazi.

Polovinom prošlog veka glavni zagovornik teme o mislima mudraca je bio A.

A. Orbah, neka je blagosloveno sećanje na njega. U dugoj seriji članaka, kao i u

svojim knjigama, pokušavao je da postavi istraživanje na jake temelje, uz osvrt na

lingvističku analizu. Njegova velika knjiga10, «Mudraci: delovi vere i znanja», korak

8 Kadušinova knjiga je izdata 1994. godine na engleskom jeziku, ali je izbor rukopisa za prevod i obradu odabrao Avram Hulc, U svetu misli blagoslovenih mudraca, Tel Aviv 5739, a sadrži i bibliografiju iz Kadušinovih članaka. 9 I. Hajnemen, «Putevi hagade», Tel Aviv 5710. 10 Jerusalim 5729. Orbah je istražio ranije izdata dela od kojih posebno treba istaći G. F. Moore, Judaism, 3 vols. Harvard U. Press, Cambridge 1927.

9

je napred u istraživanjima njihove filozofije u nekoliko bitnih oblasti. Orbah je

pokušao da probudi izvore mudraca i iznese na svetlost književnost iz perioda Drugog

hrama, prema motivima tokova misli u antičkom periodu (hrišćanstvo, politeizam,

gnostika) zajedno uz preciznu upotrebu izvora halahe i hagade. Knjiga je na pravi

način istakla prve izvore i predstavlja napredak u istraživanju ove oblasti i zajedno sa

zbirkom Orbahovih članaka «Iz svetova mudraca»11, a postavila je kamen temeljac u

istraživanjima misli mudraca.

Podučavan Orbahovim radom, I. Zusman je naznačio u svom članku kako

knjiga «Mudraci: delovi vere i znanja» nije dobila pozitivne kritike12, tako da sledeća

izdanja nisu ni štampana, bar ovde u zemlji. Škole, sledbenice Orbahovog puta, su se

pobunile u inostranstvu, jer su sebe videle kao nekoga ko se bavi intelektualnom

istorijom književnosti mudraca. Zusman na dvadesetpet gusto kucanih strana uspešno

preispituje zaključke istraživanja misli mudraca i posebno ističe Orbahov traktat iz

Svete Tore, koji je usmeren ka budućnosti. On ističe i sedam karakteristika koje su

date u Orbahovom posebnom traktatu, a od njih ćemo izdvojiti četiri: precizan

istorijski odnos, kritički odnos prema tekstu, povezivanje različitih metoda i

korišćenje svih izvora iz alahe (str. 74 – 77).

Važnost Orbahovih dela je u tome što je sa njima započelo uzdizanje nivoa

posmatranja misli mudraca, uz pažljivo dokazivanje zasnovano na lingvističkom

istraživanju. Orbah je prestao da se udubljuje u grupisanje stranica knjige prema

vrstama, tako da izučavalac filozofije mudraca može u svakoj da vidi primere razvitka

njihovih misli. To je dovelo do toga da su u ovoj knjizi napuštene iscrpne analize i

odbačeni njihovi načini, pa je prekinuto sa detaljnim objašnjavanjem svake ideje.

Orbah je zbog toga povezao osnove u niz manjih i detaljnijih monografija. Iako su one

kasnile pri izlasku iz štampe, čini mi se da sada počinje da se budi interesovanje za

otkrića na putu kojim će se njegov rad nastaviti. Skretanje u istraživanjima misli

mudraca, a u isto vreme i nastavak rada na zaključnim analizama njihovih tekstova,

karakteriše rad cele generacije koja je istraživala njihova književna dela u godinama

posle pojavljivanja Orbahovih dela. Međutim, tek sada počinju da se publikuju

monografije koje se sa pravom mogu smatrati iskupljenjem plodova njegovog rada.

Ukratko ćemo potsetiti na radove u zemlji i odatle preći na pregled istraživanja u

inostranstvu. 11 Jerusalim 5748. U njemu se nalaze i dodati članci koji su važni za istraživanje filozofije mudraca; A. A. Orbah, Naučnici u judaističkim naukama, Jerusalim 5758. 12 I. Zusman, A. A. Orbah, istraživačka bio-bibliografija, Jerusalim 5758, str. 79.

10

Jedno od najjačih dela u istraživanju književnosti mudraca u poslednjih

dvadesetpet godina jeste delo, čija je tema, iako ne u potpunosti, posvećena

istraživanju legendi. Treba istaći svestran rad Jone Frenkela od pre trideset godina i

delo G. Hazen-Rokama13, izdato pre desetak godina. U literarnom istraživanju ima

važnih propusta u analizi istraživanja filozofije mudraca, a napuštaju se i važni

književni delovi u momentu kada njihovi iskazi zvuče nejasno. S druge strane, prema

mojoj proceni, nema ni jedne monografije ili knjige iz ove oblasti koja daje dobar

prikaz ideje ili tumačenja misli mudraca. Knjiga Jone Frenkela «Duhovni svet priča iz

hagade» analizira mnoštvo ideja sa određenom temom, ali on nije pokušao da ih

podeli po tim temama, dok je istraživanje priča izdvojio, jer imaju zajedničku temu.

Frenkel nije dao sređenu studiju opšteg prikaza misli mudraca.

Istoričari koji se bave periodom Drugog hrama i mudracima, mnogo su

doprineli u istraživanju njihovih misli. Međutim, skoro da su svi bili prisiljeni da

koriste njihove komplikovane metodološke principe ili je svako birao za sebe sistem

koji mu je odgovarao i prema njemu je radio. Ako pobrojimo samo istoričare prošlog

veka u našoj zemlji, moći ćemo da predstavimo nekoliko važnih članaka na temu

filozofije mudraca, kao što su: Hasidot14, Sveto Ime, Talmud, Tora i Put u zemlje,

odnos između zemlje Izraela i rasejanja15 i još nekoliko njih koji dotiču srž ove

oblasti. Početne traktate Mišne i Talmuda Orbah je predstavio i analizirao u svom

poslednjem članku o mislima mudraca16. Izgleda da u poslednjih dvadesetpet godina

nedostaje rad koji će period Mišne i Talmuda izneti na puteve istoriografskih

istraživanja i da zbog toga neophodno uraditi proučavanje ovog tipa.

U naknadnim istorijskim i književnim odnosima poznato je nekoliko direktnih

doprinosa oblasti misli mudraca, a većina ih se bavi njihovim mističkim aspektom.

Istraživači su pokušali da idu tragom korena mistike iz srednjevekovnog perioda i da

na taj način analiziraju misli mudraca, neka je blagosloveno sećanje na njih. Ovo

iskustvo je primenjeno još na početku mudrosti Zraela, ali su poslednjih godina izdata

najmanje dva sveobuhvatna članka o Četvorici koja su ušla u voćnjak i o Tajnoj

13 J. Frenkel, Putevi hagade i midraše, Givatajim 1996, 3. deo, istraživač je vršio analize književnom metodologijom; G. Hazen-Rokam, Ulepšavanje života, Tel Aviv 5757, str. 1 – 24 i komentari na str. 215. 14 Š. Sifrai, U periodu Hrama i u danima Mišne, Jerusalim 5756, str. 501 – 518. 15 I. Gafni, Land, Center and Diaspora, Sheffield 1997. 16 A. A. Orbah, «Iskustva u istraživanju misli mudraca», u izdanju Misli mudraca, neka je blagosloveno sećanje na njih, objavili su C. Groner i M. Hiršman, Hajfa 5750, str. 13 – 19.

11

molitvi17. Takođe, drugi smer je stvorio razlog za porast članaka koji se bave temom

misli mudraca, neka je blagosloveno sećanje na njih. Imao sam na umu rad koji je

obogaćen književnošću iz perioda Drugog hrama, uzvišenom književnošću, svicima

sa Mrtvog mora i hrišćanskom književnošću. Tako se istraživanja D. Plostera i drugih,

podudaraju u razmatranjima18. Pored svega, bogate monografije na odgovarajućem

naučnom nivou koje su posvećene mislima mudraca, nisu objavljene na hebrejskom

jeziku, pa je od tada najbolje Orbahovo delo, izdato 5729. godine.

S druge strane, baš u inostranstvu je napravljeno nekoliko traktatnih pokušaja

u našoj oblasti. Brojni istraživači se dotiču ove teme na engleskom, nemačkom i

francuskom jeziku, a u njihovim izvorima porede dela mudraca sa spisima iz perioda

Drugog hrama i hrišćanskim delima. Ukratko ću potsetiti na radove dvojice autora. E.

P. Sanders19 je u svom delu o Polusu i judaizmu ozbiljno ispitao i sistematski istražio

razne struje u filozofiji antičkog perioda, kroz precizno izlaganje svakog od njih:

grupu sa Mrtvog mora, jevrejsku i hrišćansku – iscrpno ih izlažući i ispitijući pre

međusobnog poređenja. Svoj sistem je naznao viđenjem holista, što je apsolutno

tačno. Jedna knjiga prati netačne izvore misli mudraca, ne bez praznina na desetak

poslednjih strana, ali i pored toga ima važnost zbog njenog viđenja cionizma. Mislio

sam na Teološki rečnik Novog zaveta20, koji je složen prema delovima na grčkom

jeziku: istraživači glavnih pojmova Novog zaveta bave se svestranim ispitivanjem sa

lingvističkom pozadinom grčkog jezika i porekla judaizma. Tako je do današnjih dana

desetak tomova ovog rečnika pratilo pozadinu svih raznovrsnih i zanimljivih pojmova

misli mudraca, povezujući helenističku i hrišćansku književnost. Knjiga je izdata na

nemačkom, a prevedena na engleski jezik.

Naučnici koji se jedino bave mislima mudraca u poslednjih pola veka nisu

nedostajali ni u SAD, niti u Evropi. Čak su i izraelski naučnici primetili da je dobro

publikovati radove iz ove oblasti na engleskom jeziku, kako bi se očuvali. Tako je

2988. godine A. Igus izdao na engleskom jeziku knjigu koja se bavi tematikom

obavezivanja i svetosti, po tumačenjima mudraca21. I. Grinvald je publikovao rad o

17 I. Libs, Elišin greh: Četvorica koja su ušla u voćnjak i priroda talmudske mistike, Jerusalim 5750; M. Bar Ilan, Tajna molitva i njene mogućnosti, Ramat Gan 1987. i: A. Goshen-Gottstein, «Four Entered Paradise Revisited», HTR 88 (1995) 69-133. 18 D. Ploster, Judaizam i hrišćanski izvori, Tel Aviv 5739. Videti i zanimljiv članak od A. F. Segal, Rebbeca's Children, Cambridge, MA., 1986. 19 E. P. Sanders, Paul and Palestinian Jewry, Fortress 1977, str. 12 – 20. 20 G. Kittel, Theological Dictionary of the New Testament 1933, (English translation), Grand Rapids (THDNT=) 1964. 21 A. Agus, The Binding of Isaac and Messiah, Albany 1988.

12

ranoj mistici22. Tokom poslednjih desetak godina izdato je više od deset svetovnih

knjiga na engleskom jeziku, čija je tema misao mudraca. Među njima treba predstaviti

radove Dž. Kugla o književnosti iz perioda Drugog hrama i Midraše23, od D. Šterna o

basnama24 i od S. Fraada25 na temu porekla stvari. D. Bojarin, koji je na filološkim

grupama razvio istraživanje Talmuda, na najbolji mogući način je utro put novom

odnosu istraživanja kulture i napisao članak koji se bavi strukturom odnosa mudraca

prema Mišni, pod nazivom «Izrael prema svetosti»26, a koji će uskoro izaći iz štampe

preveden na hebrejski jezik.

Ove knjige sadrže važan naučni napredak u razumevanju tema i ideja u

zapisima mudraca. M. Fišbejn je nastavio da istražuje razne ideje mudraca u svetlu

starih istraživanja Biblije, kroz vidno skretanje duhovnog materijala sa svojim

judaističkim tvorevinama u kasnijem periodu27. Profesor David Halbani je napisao tri

knjige na engleskom jeziku o centralnim teološkim problemima religioznih zakona,

pojednostavljujući i istražujući sinajsku Toru iz lingvističke i teološke perspektive28.

D. Kramer je napisao knjigu o shvatanju patnje kod mudraca, podsećajući na uticaj

istraživanja I. Njuznera29 na njegov rad.

Stoga je u brojnim radovima sličnim ovom Kramerovom vidljiv direktan ili

indirektan uticaj I. Njiznera, koji je pokušao da primeni instrumente koje koriste

religiozne nauke u svojim istraživanjima spisa mudraca. Ovde nema mesta da se uđe u

sve detalje o ovom radu, koji je mnoge probudio i prodrmao. Njuzner je izneo

shvatanje zapisa mudraca u svetlu kategorija i pitanja religiozne i, svakako

blagoslovene nauke, a na taj način je ovu oblast razgranao i proširio zajedno sa opštim

judaističkim naukama u SAD. Njuzner u svojoj knjizi iznosi zaključak o istraživanju

Mišne: «Judaizam: svedočanstvo Mišne»30. To je jedina knjiga prevedena na hebrejski

jezik i u njoj on iznosi zaključke svog dugogodišnjeg rada na Mišni, opisuje svoje

iskustvo i viđenje budućeg sveta koji će doći do svog punog izraza. Knjiga je

zasnovana na temeljnim i strpljivim izučavanjima i analizama izvora, sa paralelnim

22 I. Gruenwald, Apocalyptic and Merkavah Mysticism, Leiden 1980. 23 J. Kugel, The Bible As It Was, Cambridge 1997. 24 D. Stern, Parables in Midrash, Cambridge 1991, i prevedeno na hebrejski jezik u izdanju biblioteke Hilel Ben Hajim, Tel Aviv 5745. 25 S. Fraade, From Tradition to Commentary, Albany 1991. 26 D. Boyarin, Carnal Israel, Berekley 1993. 27 M. Fishbane, The Kiss of God, Seattle 1994. 28 Peshat and Derash, Oxford 1991, i blisko temi: Midrash, mishna and Gemara, Cambridge MA., 1986. 29 D. Kraemer, Responses to Suffering in Classical Rabbinic Literature, Oxford 1995. 30 J. Njuzner, Judaizam: svedočanstvoMišne, Tel Aviv 5747.

13

kritikama i zaslužuje određene pohvale, ako ništa drugo, ono povodom pitanja koja je

otvorila. Njuznerova knjiga je uticala na veliki broj studenata i na širenje katedri u

SAD i Evropi, a dovela je i do sinteze ideja prema klasifikaciji izvora, a ne prema

njihovom prihvaćenom značenju, što je značilo naučni napredak za ovu školu.

Njegovi učenici su proveravali svoje puteve iz raznih uglova, da bi stvorili sopstveni

način proučavanja izvora. G. Porton je publikovao disertaciju o rabi Išmaelu31, koju je

proširio na četiri dela. U poslednje vreme je objavio dve knjige iz naše oblasti32. Ona

kasnije izdata: «Preobraćenik unutar vaših kapija» pokazuje očigledan napredak u

ovoj oblasti i predstavlja primer Njuznerove škole, čiji je princip poređenje izvora i

pravljenje paralela sa raznim radovima.

Među inostranim istoričarima koji se bave izučavanjem talmudskog perioda,

treba izdvojiti poslednju knjigu M. Gudmana o preobraćenju i «određenju»33, kao i

radove S. Koena takoše o preobraćenju, koje još nije sakupio i objavio zajedno, kao

knjigu34. Prema ovom kratkom pregledu objavljenih dela na engleskom jeziku, a sa

temom judaističkih nauka i istraživanja filozofije mudraca, vidi se da je apsolutno

postignut važan napredak u širenju ove oblasti. U poslednje vreme objavljen je članak

R. Goldenberga, sud o odnosu judaizma prema drugim religijama35. Sa sigurnošću se

može ustanoviti kako je istraživanje u inostranstvu pokrenulo veliki interes za viđenje

sveta mudraca, pa se sada i kod nas obraća pažnja da se u svakom radu donose

zaključci.

Do sada, glavno ispitivanje i istraživanje u inostranstvu objavljeno je na

engleskom jeziku. Treba da dodam da postoji bogata tradicija u istraživanju filozofije

mudraca i na nemačkom jeziku, još od 19. veka, pa sve do naših dana. Podsetiću na

dva članka iz 19. veka, koji su u direktnom kontaktu sa našom raspravom, a to su

religiozni radovi Manuela Jaela36 i Morica Gidmana37. U 20. veku pojavio se članak,

direktan sud sa našim pitanjima i to je delo M. Gutmena o judaizmu i njegovom

okruženju38. Ova tradicija je do danas nastavljena u Nemačkoj, tako da je glavna 31 G. Porton, The Traditions of R. Ishmael, Leiden 1976 – 1982. 32 G. Porton, Goyim: Gentiles and Israelites in Mishna-Tosefta. Atlanta 1988; The Stranger Within Your Gates: Converts and Conversion in Rabbinic Literature, Chicago 1994. 33 Martin Goodman, Mission and Conversion: Proselityzing in the Roman Empire, Oxford 1994. 34 S. Cohen, «Was Judaism in Antiquity a Missionary Religion?, M. Mor. ed., Jewish Assimilation, Acculturation and Accommodation: Past Traditions Current Issues and Future Prospects, Lanham 1992, str. 14 – 23. 35 R. Goldenberg, The Nations That Know Thee Not, New York 1998. 36 M. Joel, Blicke in die religionsgeschichte zu anfang des zweiten christlichen Jahrhunderts, Breslau 1880. 37 M. Gudemann, Religionsgeschichte Studien, Leipzig 1876. 38 M. Guttmann, Das Judentum und seine Umwelt, Breslau 1927.

14

osoba koja se bavi istraživanjima ove vrste P. Šefer39. Uverivši se u kvalitet ovih

radova i stekavši metodološko iskustvo kroz njih, probao sam u ovoj literaturi da idem

tim pravcem, kako bih unapredio oblast istraživanja folozofije mudraca. Nisam se

zadovoljio samo sakupljanjem iskaza na određenu temu, već sam ispitivao svaku

tvrdnju i njenu povezanost sa bogatom literaturom i rasvetljavao je prema tipu kome

pripada. Studije religioznih zakona u tri glavna dela knjige dostupna su istraživanju i

razjašnjenju u celini. Zajedno sa ovim, proširio sam razgovor o tipovima i motivima

emigranata, kroz sveobuhvatno istraživanje. Centralne motive ovih celina pokušao

sam da oživim dodavanjem odgovarajućih izvora koji pripadaju toj filozofskoj školi.

Zaključci sa ove dve strane dovode do provere određeni stav škole da je Tora zaista

vlasništvo celog sveta, a ne samo Jevreja. Njena metodska strana je šira. Ovo

shvatanje pripada mislima nekih iz perioda Drugog hrama, a u našem slučaju rabi

Išmaelu. Poslednji korak je učinio poredeći nekoliko svojih konkretnih tvrdnji i

mereći ih sa onim proverenim, koje po karakteristikama pripadaju izvorima iste škole.

Nema sumnje da je ovaj poslednji deo najbitniji, jer nivo rasprave uzdiže sa iskaza i

predstavlja opšti sistem za pronalaženje korena. S druge strane, treba ići pažljivo, ne

određivati sistem prema nalazima i više se uzdržavati od veličine. U našem slučaju,

kod religioznih zakona koji su nam u rukama, jasno je da u osnovi pripadaju najmanje

dvema školama, pa njihovo propovedanje poziva na analizu poslednjeg dela: da li

postoji bilo kakva veza između «osnivača» škole rabi Išmaela i činjenica koje su

jedino raspoložive baš u Midraši. U svakom od puna tri toma je data važnost raspravi

koja je uzdignuta na nivo da dokazuje tesnu vezu među njima.

Čini mi se da se ovaj sistem usredsređuje na velike celine materijala40,

poboljšavajući naše mogućnosti interesnih motiva u zapisima mudraca na dva,

međusobno povezana ispitivanja, ali i zavisna jedno od drugog:

1) svaki iskaz je u vezi sa citatom. Mada je nemoguće znati da li je predstavljena

veza izvorna, u njemu je iznesena prva tvrdnja. Predstavljena veza sadašnje

sigurne činjenice namerno deli još na početku prikaza, zbog razumevanja tvrdnje

ili priče. Tako je data mogućnost «kritičaru» da sam prvi sređuje materijal. Ovo

značenje nema jednostavnu neophodnost stvari, iako su njegove činjenice stare i

solidne. Posle svega, ostaje mesta da se ostala povezivanja sa istom tvrdnjom

zaustave, ali rad kao ovaj zahteva velike spekulacije.

39 Njegovo poslednje delo je izdato na engleskom jeziku: P. Schafer, Judeophobia, Cambridge 1997. 40 Napominje se i istraživanje J. Frenkela, Midraša i hagada, Tel Aviv 5757, str. 593 – 678.

15

2) U jednoj celini je moguće naći razvitak teme rasprave i razjašnjenje sitnih

pojedinosti iz grupe pravilnih primedbi i detalja. Ispitivanje jedne celine iz

izdvojene zbirke tvrdnji biće polazna tačka za naše rasprave. Ova lepa

argumentacija se tiče, naravno, vavilonskog i jerusalimskog Talmuda. Tek

odskora se obraća pažnja na zbirku hagada, a počelo i sa kritičkim tumačenjem

«komentara»41. Ima mudraca koji se prema Midraši odnose kao prema zbirci

odbačenih antologija koje ne zaslužuju isti nivo poštovanja kao vavilonski

Talmud. Međutim, nadam se da će skup viđenja u ovoj knjizi izazvati brojna

istraživanja i shvatanje identiteta kako Midraše u celini, tako i određenih tema

koje nisu antologijski odbačene, ali su zapostavljene. To ne znači da ono što

zbirka sadrži nije sakupljeno iz nekih drugih izvora ili, ponekad, skrivenih. Može

se pretpostaviti da su u Midraši, kao i u samoj Mišni, iznesene raznovrsne

činjenice; i date su. Treba dobro proučiti prisvojena saznanja iz izvora, njihov

redosled, ne razjašnjavati izolovane iskaze od osnove i putem svega ovoga izvesti

zaključke.

Iz tvrdnjama podržavanih naznačenih ideja dobijen je pun razvitak, pa se

nećemo zadovoljiti rascepljenim značenjem iskaza. Praćenje tvorevina koje su pre

nas rađene na ovaj ili onaj način, nisu bile kod nas prihvaćene. Nivo prikaza zavisi

iz kojeg izvora ili škole potiče ta tvorevina. Rad na ovom predstavljanju izražava

delo koje je moguće poštovati kao plod posebnog ugla posmatranja. Postoji škola

koja se bavi izučavanjem mudraca, a preporučuje se za bolje proučavanje ove

teme, kao i za stvaranje sveta i svake tvorevine posebno, na primer, duhovni

svetovi, Sifrei bamidbar, ili Mišna. To znači da ćemo dobiti svaku knjigu kao

posebnu misaonu jedinicu42. Ovaj odnos delimično odgovara, mada nedovoljno.

Prelaz iz tvorevina u delove koji obuhvataju društvene teme označava

raspoznavanje zapisa mudraca. Na primer, teže je stajati na analizi značenja dela o

tvorevinama mudraca, bez traganja i poređenja sa raznim drugim izvorima. Iz tog

razloga, iskustvo provere svakog teksta, posebno onog o mislima mudraca, biće

tačno samo onda kada će zaista ono što je pisano u njima biti poređeno sa drugim

izvorima, a tekst će biti posebno oblikovan za izdavanje. Kao što je napomenuto,

drugi deo budi ideje i sisteme koji uzdižu istraživanje celog izvora usmeravajući

ga ka sistemima i idejama drugih, njemu bliskih. U našem slučaju, unaprediću 41 Jozef Hajneman, Hagade i njihovo poreklo, Jerusalim 1974. 42 A. Grinvald, «Metodologija istraživanja misli mudraca», drugi deo (5744.), str. 173 – 184. Blisko Njuznerovom sistemu.

16

istraživanje univerzalne Tore iz dva centralna izvora, koja ću analizirati iz više

uglova tanaitske književnosti koju koristimo u sličnim formulacijama za

ispitivanja pripadnosti škole. U istraživanju dva izvora koristiću sve filološke i

istorijske instrumente koji nam stoje na raspolaganju. Na primer, ispitaću rani

književni napredak koji je produžen jedino u početnim studijama Midraše, koji se

u njoj nalaze kao «strana tela» koja apsolutno vode poreklo iz drugih izvora43. Na

završetku filozofske i istorijske analize ću objasniti veru i činjenice izražene u

našim izvorima. Tek tada ću unaprediti dva posebna izvora dodatnim činjenicama

koje, kako mi se čini, iznose stanovišta i sistem zajedničkim prikazom jezika koji

koristi ideje kao sluga. Nije zbog izbegavanja, jer će baš izbor ideja doprineti da

se nađe naše rešenje, zbog širenja izvornih spisa. Ako identifikujemo celovitost

kao strano telo i raspravljamo da se ista ideja pojavljuje u drugom delu Midraše

rabi Išmaela, biće nam potrebno da ponovo odmerimo identitet «stranog tela».

Nema potrebe da se govori da naše ponašanje treba da bude istraživanje ideja

rasprave u uslovnom materijalu, dostavljenom u Talmudu. Ovaj odnos nikad nije

tražio detaljnu studiju koju ideje rasprave pretpostavljaju. Treći i poslednji deo

rasprave je posebna studija religioznih zakona. Jer, većina istraživača

pretpostavlja da postoje dve jasne škole koje pripadaju rabi Išmaelu i rabi Akivi,

ali ima mesta ispitivanju jasno određenog stava za «vlasnika» škole i treba videti

dokle ide veza između škole i osnivača. U našem slučaju, uočićemo zanimljivo

kombinovanje činjenice da je rabi Išmael bio sveštenik i formulacije univerzalne

Tore u terminologiji koja podseća na sveštenu.

Predstaviću redosled ove knjige po delovima. Naredna dva poglavlja su

posvećena pedantnom proučavanju dva glavna izvora. U drugom delu ćemo

proučiti delove Sifrei Korah 119 i u trećem delu, u Mehilti deAriut, deo o

razotkrivanju u religioznim zakonima, a koji se prepliće sa književnošću. Istražiću

oba ova izvora čiji je čvrst stav da je Tora određena za svakoga na svetu, bio on

Jevrejin ili ne. Ispitaću razvitak teme i motiva koji se pojavljuju u ovim izvorima.

Cilj drugog, kratkog dela, jeste objašnjenje izraza «svakom na svetu» i da se svi

tanaitski zapisi uporede sa sličnim, ali i različitim izrazom «nacije sveta», što se i

vidi iz rasprostranjenosti ovog izvora i značenja koja su sa njim u vezi. U petom

delu se ispituje pojam preobraćenja, zato što je blizak temi koju istražujemo kroz 43 M. Kahana je napomenuo «Strana lica iz 'škole rabina' u Midrašei ahalaha», Istraživanja iz Mikre i Talmuda u 300. delu Jefet, Jerusalim 5747., str. 69 – 85, i istraživanje koje je prethodilo ovoj temi i komentari 34 – 1, 4, 3.

17

dva glavna izvora. Religiozni zakoni su urezani u korene i porodicu Jundav Ben

Rahav i predstavljaju ih kao primer preobraćenika. Izgleda da neki od jezika i

ideja karakterističnih za ova dva izvora takođe ispituju osnovne religiozne zakone

koji su urezani u njihove korene.

Šesti deo je posvećen pojmu «obaveza Noahovih sinova» i njegovog uticaja na

naš rad. Postavlja se pitanje da li je primena pojma «Noahovi sinovi» i njena veza

sa tanaitskim zakonima potvrđena već samim svojim stavom koji je u vezi sa

pripadnošću Tore svim narodima sveta. Predmet rasprave sedmog dela biće

ispitivanje između zakonodavstva i objavljivanja, sledeći značaj tema davanja

Tore.

U osmom delu ispitaćemo ideje nastale iz dva izraza: tanaitske zapise iz istog

vremena i jevrejske zapise iz perioda Drugog hrama, kao što ćemo ispitivati i veze

u svakom slučaju posebno. Videćemo u kojoj je meri data pripadnost osnovnih

ideja tanaitske književnosti ove ili neke druge škole. Ispitaću izbliza vezu

sveštenstva i univerzalne Tore u periodu Drugog hrama. Pored ovog, obaveza je

da se pronađe, očita i ustanovi poreklo ovih pojava. I, ovde se malo proširuju

vidici.

Jedan od problema u istraživanju ideologije mudraca, neka je blagosloveno

sećanje na njih, jeste određivanje pripadnosti neke ideje generaciji, ili specifičnom

mudracu. Objavljeni materijal uslovno, u izrečenim tvrdnjama, pripada tim

periodima, ali pošto nije bilo čuvanja tih izvora, nismo ni znali da li su ideje ili

tradicionalna literatura u mnogim slučajevima zaista originalni. Mnogo je

zanimljiviji primer onaj koji se javlja u obliku iskaza u stvarima mudraca u

periodu posle Mišne. U vreme kad smo ovo pronašli, na isti je način Jevrejima

pripisan hrišćanski zapis sto godina stariji od ovog dokumenta. Ova vrsta

problema se javlja zbog tradicionalnog kalendara koji nije vezan samo za zapise

mudraca, već postoji i u nekoliko paganskih filozofskih škola s kraja antičkog

perioda, što istraživače uvek iznova navodi na borbu sa istim problemom. Po

nama, uložili smo sav trud kako bismo identifikovali korene sistema koji se javlja

kod mudraca, i na ispitivanje u kojoj meri je dat razvitak osnovne ideje njihove

stare književnosti. U našoj temi izbor zapisa iz perioda Drugog hrama je

dvostruko važan. Ako smo zaista bili u pravu da škola rabi Išmaela uistinu veruje

u univerzalnu Toru, moguće je da, u stvari, u njoj nema sistema koji je razvijen

kao odgovor na strah od hrišćana. Ova mogućnost se sagledava u temeljnom

18

istraživanju, a jedan od puteva je određivanje da li je neki identitet dat staroj

osnovi na koju su nadograđeni «novi» sistemi škola koje smo pomenuli.

U devetom i desetom poglavlju smo sakupili istraživanja o promenama odnosa

uslovnih grupa mudraca u svetu. Ako smo bili u pravu da jedna škola vidi Toru

kao mudrost svih naroda, šta je onda sud mudraca drugih naroda u drukčijim

značenjima. U desetom delu ćemo proučavati vrste anegdotskih dijaloga između

Jevreja i nejevreja. U poslednjem delu ćemo sagledati univerzalnost u pravilima

Mišne mudraca.

Nadam se da ću uspeti da iz ranijeg iskustva izgradim i unesem sklad i

razumljivost dubine, radi važnosti dela i centriranja razvitka religije u periodu

mudraca – nismo verovali tvrdnji naših mudraca da su samo sinovi Izraela

predodređeni za razvitak Tore, ili da su među njima bili mudraci koji su

pretpostavljali kako i narodi sveta imaju svoj udeo u izraelskoj Tori?

19