HIRURKA OBRADA RANE

m.s. Terzi Margareta m.s. Cvetkovi Suzana

Hirurgija I UC KCS

UVOD

Mnogima od nas, u nekom trenutku potrebna je operacija. Za sve abdominalne hirurke zahvate neophodno je bolniko leenje. Dostignua u hirurkim tehnikama uinila su da je podvrgavanje operaciji sada bezbednije nego ikada, sa kratkim vremenom oporavka i

uz daleko manje neeljenih efekata.

Operativni zahvati se u osnovi sastoje od zasecanja

tkiva, zaleenja problematinog mesta i zaivanja rana.

DEFINICIJA RANE

Rana oznaava povredu otvorenog tipa kod koje je prekinut kontinuitet koe.

Prema nainu nastanka rane mogu biti:

1. Rane nanete tupom silom Oguljotine Razderotine Razdrobljene rane 2. Rane prouzrokovane otrim predmetima Posekotine Ubodne rane Ujedne rane 3.Rane prouzrokovane vatrenim orujem Prostrelne rane Ustrelne rane Rane prouzrokavane eksplozivnim orujem Sve rane sa povredom mekih struktura zahtevaju primarnu

obradu i leenje u zdravstvenoj ustanovi.

CILJEVI

Spreavanje infekcije

Bra vertikalizacija i oporavak

Kraa hospitalizacija

Vraanje ranijim aktivnostima

Sve hirurke rane mogu zarastati na dva naina:

1. Per primam intentionem Rane koje su ivene

2. Per secundam intentionem Rane koje ostaju neuivene jer su kontaminirane i

kod kojih se odloena primarna sutura stavlja nakon nekoliko dana kada se uverimo da ne postoji infekcija

Faze zarastanja rana: Inflamatorna reaktivna faza

Faza poliferacije granulacije

Faza sazrevanja oiljaka

Faktori koji utiu na zarastanje: Bioloki faktori

Metaboliki faktori

Hirurka tehnika

U abdominalnoj hirurgiji rane mogu biti sa drenaom i bez drenae u zavisnosti od dijagnoze i operativnog nalaza. Drenaa rane je operativni postupak kojim se obezbedjuje oticanje sekreta, tenog sadraja ili gnoja iz rane medjutkivnih prostora ili telesnih upljina. Drenaa moe biti aktivna i pasivna. Funkcija drena moe prestati: Kada se dren pomeri Kada se zatvori lumen drena ugrucima krvi ili fibrina Ako se dren presavije i nalegne telom bolesnika Ako je dren nesigurno fiksiran i ispadne Ako ga prekine konana oma- moe da upadne u telesni prostor Kod produenog odravanja drenae mogue su komplikacije u vidu dekubitusa sa krvarenjem i fistulizacija

Metoda vaenja drena

Kada bolesnik spontano die, kae mu se da udahne vazduh i zadri se u inspirijumu, a za to vreme se vadi dren, a drenani otvor zatvora sterilnom gazom.

Vadjenje torakalne drenae vri se na isti nain s tim to se drenani otvor zatvara sterilnom vazelinskom gazom.

Sestrinske intervencije kod operisanih bolesnika

Vri nadzor nad funkcijom drenova i rana

Obavlja kontrolu sprovedenog sekreta (koliina, izgled, boja, primesa, miris)

Ubeleava datum, vreme i koliinu sekreta

Redovno previja mesto rane i aktuelnih drenaa

Previjanje operativnih rana moe se vriti u previjalitu ili u bolesnikim sobama. Prvo previjanje se vri drugog postoperativnog dana a po potrebi i ranije a konci se skidaju dvanaestog dana.

Pre previjanja treba psihiki pripremiti pacijenta i staviti ga u odgovarajui poloaj.

Obrada rane Za obradu rane potrebno je pripremiti kolica za

previjanje na kojima se nalaze : Sterilni instrumenti Dobo sa sterilnom gazom i tupferima Antiseptina sredstva Kaseta sa sterilnom vazelinskom gazom Sterilne rukavice Sterilni hirurki skalpeli za jednokratnu upotrebu Sterilni pricevi i igle za jednokratnu upotrebu Bubrenjak Flaster

Postupak obrade istih rana

Sestra postavlja pacijenta u odgovarajui poloaj Sterilnim rukavicama skida postojei zavoj Sterilnom hvataljkom uzima sterilni pean iz kasete Vadi sterilni tupfer na koji stavlja medicinski benzin koji

slui za ienje okoline rane i drenova i uklanja neistou i masnou

Prljavi tupfer odlae u bubrenjak i uzima sledei sa 70%- etil alkoholom koji se upotrebljava za dezinfekciju rane i to jednim potezom odozgo na dole i uz drenove

Suvim tupferom posui ranu i na sledei stavlja rastvor povidon joda koji deluje baktericidno i takodje se nanosi jednim potezom odozgo na dole ili utapkavanjem

Nakon zavrene obrade ranu pokriva sterilnom gazom i fiksira flasterom za kou

POSTOPERATIVNA INFEKCIJA RANE

Kliniki se zapaa nakon tri do etiri dana sa otokom ivica, okolnim crvenilom, bolovima, a izmedju avova rane moe da se cedi serozno-krvav sadraj. Nakon 5 do 12 dana moe doi do dehiscencije rane.

U klinikoj slici prethode: Poviena temperatura Bolna osetljivost u predelu rane Edem Crvenilo

KOMPLIKACIJE POSTOPERATIVNIH INFEKCIJA

Apsces

Fistula

Flegmona

Krvarenja

Alergija na dezinfekciona sredstva

Alergija na flaster

FISTULA DEHISCENCIJA

SESTRINSKE INTERVENCIJE KOD KONTAMINIRANIH RANA

Sestra po nalogu lekara uzima bris ili aspirat iz rane i alje na bakterioloki pregled

Primenjuje propisanu terapiju

Kontrolie ranu i drenani sadraj iz rane

Previja ranu jednom ili vie puta u toku dana vodei rauna da zavoj ne ostane dugo natopljen sekrecijom iz rane

Statistika

Novembar

2008

60

operacija

14 briseva

rane

5 sterilnih

Decembar

2008

69

operacija

7 briseva

rane

2 sterilna

0

10

20

30

40

50

60

70

operacije brisevi sterilnih

novemabar

decemabar

3-D Column 3

Obrada kontaminirane rane

Kontaminiranu ranu tretiramo:

Medicinskim benzinom

3% hidrogenom

Fiziolokim rastvorom

Jodom- rivanolom hipertonim slanim rastvorom ili 50% glucosae-om

Zakljuak

Ceo proces zarastanja rane je veoma zavistan od postoperativne nege rane.

To je mnogo dui proces nego to se misli.

Medicinska sestra je obrazovana, osposobljena i odgovorna; veta i moe da odgovori ovom zadatku!