E.Dž.Vagoner

HRISTOSINJEGOVAPRAVEDNOST

Naslovoriginala:

ChristandHisRighteousnessByElletJosephWaggoner

Štampa:ApolloGraphicProduction,Beograd

PrvoizdanjeBeograd,2010.

Elektronskaverzijuknjige„HristosiNjegovapravednost“besplatnojedostupnanaInternetu,zaličnuupotrebu.Ukolikoželitedanabaviteovuknjiguuštampanomobliku,možetejenaručitikodnašihdistributera:ZaHrvatsku:AndreaVeljača;tel.+385‐91‐516‐06‐65;e‐mail:andrea3710@yahoo.comZaSrbiju:BrankoĐurić;tel.+381‐63‐727‐17‐28;e‐mail:bdjrapsody@gmail.comDejanJovanović;tel.+381‐64‐974‐04‐72;e‐mail:dejanjkg@yahoo.comZaCrnuGoru:PavleSimović;tel.+382‐68‐558‐522;e‐mail:pavlescg@yahoo.com

 2 

SADRŽAJUvodnarečizdavača…………………………………………………………………………………………………... 3HristosiNjegovapravednost…………………………………......................................................................... 4KakodaposmatramoHrista……………………………………………………………………………………….. 6DalijeHristosBog?……………………………………………………...……………………………………………. 8HristoskaoStvoritelj………………………………………………………………………………………………….. 11DalijeHristosstvorenobiće?………………………………………................................................................ 13Bogsejaviutelu…………………………………………………………….............................................................. 16Važnepraktičnepouke…………………………………………………................................................................ 19Hristoskaozakonodavac……………………………………………………………………………………………. 22PravednostBožja……………………………………………………………………………………………………….. 25Gospod,našapravednost……………………………………………………………………………………………. 30PrihvaćeniodBoga…………………………………………………………………………………………………….. 35Pobedavere…………………………………………………………………................................................................ 39Istovremeno–slugaislobodan…………………………………………………………………………………... 42Oslobođenjeizropstva–praktičanprikaz……………………..............................................................… 44

NAPOMENA:UovojknjizikorišćenisubiblijskitekstoviizstandardnogprevodaDaničić&Karadžič,kaoiizČarnićevogprevodaNovogZaveta.

 3 

UVODNAREČIZDAVAČA

„Opravdavšiseverom,imamomirsBogomkrozGospodasvogaIsusaHrista.“Rimljanima5,1.

EletVagoner(E.J.Waggoner)prosecadubokokrozviševekovnuduhovnumaglu,ponovo

otkrivajući začuđujuću silu čistog, novozavetnog opravdanja kroz veru. Autor ove knjižicedirektnoupireprstomnapravirazlognašihduhovnihporaza,tojestnanašeneverovanje,alitakođe ne propušta da ukaže čitaocu na obilje duhovne svetlosti, pakazujući mu na vrlojednostavannačinkakodanadvladastanjegrešneparalisanosti,atoje,svakako,spoznajomiveromdaRadosnavestzaistapružaradost.RazlogzaovuradostpotvrdilajeiElenVajt,kadajeusnažnimpropovedimakoje jeVagonerodržaonaGeneralnojkonferencijiuMineapolisu1888, prepoznala korake Hristovog skorog drugog dolaska. Njen komentar bio je: ‚‚Svakastrunamogasrcareklaje'Amin!'‘‘

Za čitaocekoji više znajuo adventizmu, važna jenapomenada jeovaknjiganastalanaosnovu beležaka sa pomenute konferencije, koje je načinilaVagonerova supruge, pa je takoovaknjigaujednoivažanistorijskidokumenat,sobziromnatodanisusačuvanistenografskizapisisaskupakojijepomnogočemupresudnoobeležioputkojimseadventisti,kaocrkvaikaopojedinci,danaskreću.Knjigajeprviputobjavljenadaleke1890.godine,nemnogonakonmineapoliske konferencije, tako da posredno, iz druge ruke, možemo imati uvid u teme okojimaseraspravljalonasamojkonferenciji,kaoičitavudecenijunakonnje.

Verujemo da će snažne hrišćanske poruke koje su sadržane u ovoj publikaciji, svakomčitaocudoneti onaj isti osećajHristove blizine iNjegovemoći kojomnas izbavlja od greha.TakoćekrugonihkojisuobradovaniDobrimvestimanastavitidaseširi.

 4 

HRISTOSINJEGOVAPRAVEDNOST

UposlaniciJevrejima3,1nalazimoveomavažnuopomenu,kojasadržisvepropisezajed‐noghrišćanina:„Stoga,braćosveta,vikojiučestvujeteunebeskompozivu,upravitesvojemisli na poslanika i prvosveštenika naše veroispovesti, Isusa.“ Ako posmatramo Hristaneprestanoitačno‐onakokakojeprikazanuBibliji‐postaćemosavršenihrišćani;jerdokgaposmatramo,preobražavamoseuNjegovusliku(2.Kor3,18).

PropovednicijevanđeljasuuRečiBožjojdobilinalogdaljudimastalnoprikazujuHristaidaimskrećupažnjusamonaNjega.ApostolPavlejepisaoKorinćanima:„JersamodlučiodameđuvamaznamsamoIsusaHrista‐itoraspetoga“(1.Kor2,2).NepostojinikakavrazlogdasesmatradajePavleuKorintudrugačijepropovedaonegodrugde.OnkažedajeBogsvo‐gaSinaunjemuotkriozatodabigaonmogaoobjavitineznabošcima(Gal1,15.16).Pavlovaradostbilajeutomeštomujeukazanamilost„damnogobošcimakaoradosnuvestobjavineistražljivobogatstvoHristovo.“(Ef3,8)

ČinjenicadasuapostoliusvojimpropovedimastavljaliHristausredište,nijezanasniukom slučaju jedini razlogdaGa slavimo.Hristovo ime je jedino imekoje je dato ljudima, ukomemožemonaći spasenje (Dela4,12). Isus je izjaviodanikonedolazi kOcu ‐ semkrozNjega(Jv14,6).Nikodimujerekao:„IkaoštoMojsijepodižezmijuupustinji,takotrebadasepodigneSinčovečji,dasvakikoveruje,imaunjemuživotvečni“(Jv3,14.15).Iakoseovo„podizanje“HristapresvegaodnosinaNjegovoraspeće,ipakonoobuhvatadalekovišeodoveistorijskečinjenice.Onoznačidasvivernitrebada„podignu“HristakaoraspetogaSpasitelja.Njegovablagodatislavadovoljnisudazadovoljeinajvećupotrebusveta.ToznačidaseOnusvojoj izvanrednoj ljubavi i sili mora „uzdići“ kao „Bog sa nama“ da bi svojim božanskimkarakternimosobinamamogaosveprivućiksebi(Jv12,32).

Razlog zašto trebada gledamouHrista datnam je u poslanici Jevrejima12,1‐3: „Zato,dakle,imikadimamookosebetolikioblaksvedoka,odbacimosvakiteretigrehkojinaslakozapliće,strpljivošćutrčimo trkukojanampredstoji,gledajućina Isusa,začetnika iusavršiteljavere,kojijeumestoradosti‐kojajebilaprednjim‐podneokrstnemarivšizasramotu, iseosdesnestraneBožjegprestola.Razmislite,naime,onjemu,koji jeodgrešnikapodneo takvoprotivljenjeprotiv sebe,danemalakšete ineklonuduševaše.“SamostalnimgledanjemuHristauzmnogemolitveipobožnimposmatranjemNjegovogbića,kakvojeotkrivenouBibliji,bićemosačuvaniodtogadasenaputupravednostineumorimoineklonemo.

S druge strane, treba da posmatramo Hrista, zato što je u Njemu „skriveno sveblagomudrostiiznanja“(Kol2,3).Onajkomenedostajemudrosti,trebadajetražiodBoga,kojijeradodaje, ne prebacujući nikomeništa. Gospod je obećaoda će je dati. Željenamudrost semeđutimdobijasamokrozHrista.MudrostkojanedolaziodNjega inevodikNjemu, jesteludost.Bogkoji jeStvoritelj svihstvari, jeste izvormudrosti;nepoznatiNjega jestenajvećaludost. Vidi Rim 1,21.22. Sva blaga mudrosti i znanja skrivena su u Hristu. Onaj ko imamudrostovogasveta,tajustvarineznaništa.IpoštojesvakavlastnaNebuinaZemljidataHristu,apostolPavlekažedajeHristosbožanskasilaibožanskamudrost(1.Kor1,24).

Postojijedantekst,kojiukratkoobuhvatasveonoštoHristosznačizačoveka.Istovreme‐

 5 

no on sadrži najbolji razlog zašto treba daGa gledamo i posmatramo. „Odnjega ste iviuHristu Isusu,kojinam jepostaomudrostodBoga,pravednost iosvećenje, i izbavljenje“(1.Kor1,30).Mismoneznalice,bezbožniiizgubljeni;Hristosjemudrost,pravednostispase‐nje za nas.Kakvo otkriće: od neznanja i greha ka pravednosti i spasenju!Ni najplemenitijetežnje,ninajvećepotrebečovekanemogudasadrževišeodonogaštojesamHristoszanas.TojedovoljanrazlogdanašeočibudustalnoupravljenenaNjega.

 6 

KAKODAPOSMATRAMOHRISTA

AlikakodaposmatramoHrista?‐Onakokakoseotkriosvetu,premasvedočanstvukojejedaoo sebi.Upredivnomgovoru, koji je zabeleženu5. poglavlju Jovanovog jevanđelja, Isuskaže:„JerkaoštoOtacvaskrsavamrtveioživljava,takoiSinoživljavaonekojehoće.Otacnesudinikome,negojesavsuddaoSinu,dasvipoštujuSinakaoštopoštujuOca.KonepoštujeSina‐nepoštujeniOcakojigajeposlao“(Jv5,21‐23).

Hristujepoverenanajuzvišenijaslužba,naimeslužbaSudije.OnmoradaprimiistučastkojapripadaBoguOcu,itoiztograzlogaštojeiOnsamBog.Oovomeomiljeniučenikdajesledećesvedočanstvo:„UpočetkubešeReč,itaRečbešeuBoga,iBogbešeReč“(Jv1,1).DaovabožanskaRečnijenikodrugi,doIsusHristos,dokazuje14.stih:„IRečpostadeteloiuseliseunaspunoblagodati i istine; ividesmo slavunjegovu, slavu,kao jedinorodnogaodOca.“

Rečjebila„upočetku.“Čovekovumnijeustanjudaobuhvativremenskirasponnakojiseovajizrazodnosi.NijedatoljudimadaznajukadailikakojeSinrođen1,alimiznamodajeOn

                                                            1Kako jeSinrođen ‐Ovaj tekst (injemuslični)se „uzimakaosporan“uspisimaWaggoner‐aodstrane

onih(ilineupućenihilinedobronamernih),kojisu,kakokrozprotekledecenije,takoidanas‐širiliglasineotomekakosustarešineWaggoneriJonestvrdilidaIsusnijeBogodvečnihvremena,većdaGajeBogstvorio,tj.dajeOnuvremenskomsmislunastaokasnijeodOca –štopredstavljaočiglednu jeres ili lažnoučenjesuprotnoBiblijskimzapisima.

Međutim,nama,kojiistražujemoBiblijudanas,uovimposlednjimdanimakadaočekujemodavidimoGos‐podaSVOJIMOČIMA–možebitiveomajasnoijednos‐tavnoobjašnjenjeovogteksta.Ipremdajeovaknjiganaj‐jasnijiiskazverovanjaWaggoner‐aisamimtimnetrebazastupnika,osećamdužnostdanaglasimneistinekojeseiznosenaovajračun.

Zaista sablažnjujuće zvuči idejada je Isuspostaokasnije odBogaOca, tj. daOnnijepostojao saNjimodvečnihvremena,bezpočetkaikraja.Međutim,kakoWaggoneridokazujeunastavkuteksta,IsusjestebioRečijedno saOcemodvečnihvremena. Ono što takođemožemo uočiti u Bibliji je činjenica da je Isus postojaomnogoprenegoštojebilokobiostvoren–biloanđeli,ilipoglavarstva,ilidrugastvorenabićaisvetovi,jerjesvestvorenokrozNjegaizaNjega!

Uhronološkomsmislu,takođe,biblijski jelakodokazivodajeIsusizašaoodOca,tj.dajerođenodOca,očemunamsvedoči i samIsus ‐ ida je taj izlazakuređenodvečnihvremena.Paučemu jeondazabuna iline‐razumevanje?AkojeIsuspostojaoodvečnihvremena,tj.akojeOnsamBogkojinemanipočetaknikraj–kakojemogaobiti„kasnije“rođenodOca,tj.izaćiodNjega?

Odgovorležiutajnistvaranja.BiblijanedvosmislenoučidajeBog(asamtimdakleiIsusjerjeIsusBog),postojaobezpočetkaprenegoštojebilokobiostvoren,presvihdela.

Takođe,BiblijaučidajeIsusnakonstvaranjahodaouvidljivomobličjusastvorenimbićimaiimao„nebeskotelo“(kakokažeapostolPavle„imajutijelazemaljskaitijelanebeska“čijesuslaverazličite–1Kor.15,40).TakoIsusa, osim kao Reč, između ostalog u starozavetnom vremenu poznajemo i kaoMihaila, jednog od „prvihknezova“(Dan10,13)KnezaiZapovednikaanđelimakojimeđunjimahodauvidljivomobličju,komeseanđeliklanjaju,poštujuga,obožavaju iratujuzaNjega ikojiživiuvremepotopa(Danilo12,1;1Sol.4,16; Juda1,9. ikonačno,Otkr.12,7)!

Utomsmislu,VagnerovaizjavadanamanijedatodaznamokadajeIsus„rođen,“potpunojetačna–jerna‐manijedatodaznamokadaikakojeBogodlučioiučiniodauzmevidljivioblikiživisasvojimstvorenjimakojasustvorenakrozNjegaizaNjega!Utomsmislu,Isusnijetadapostao,tj.tonijebioNjegovpočetakiNjegovostvaranje‐većjeBOGOtactadaDAOdaSin„IZAĐEILIRODISEODOCA“iPOSTANEVIDLJIV,ODNOSNOBORA‐VIUVIDLJIVOMOBLIČJUMEĐUSTVORENIMBIĆIMAi,ništaviše!BaškaoštoBiblijaiučidajeOn,Mihailo(našIsus – Spasitelj), jedini koji je imaopravadaulazi u nebeske savete a da istovremenobude vidljiv stvorenimbićimakojatakođeimajunebeskatelailiihmogukoristiti(anđeli,stanovnicidrugihplaneta,paisamLuciferkojijezbogtogaibioljubomorannaMihaila).KakojetoIsusuradio,zanasjetajna,baškaoštojetajnanakojinačinseutelovionazemlji.

Isus (Mihailo) dakle, nije stvorenje, već je Stvoritelj lično! Ali to ne umanjuje i drugu činjenicu da je

 7 

božanskaReč,nesamopresvogdolaskanaovuzemlju,negoprenoštojeisvetstvoren.Ne‐posrednopresvograspećaIsussemolio:„Asada,Oče,proslavitimene‐kodsebe‐slavomkojusamimaokodtebeprenoštojesvetpostao“(Jv17,5).Višeodsedamvekovaprenegoštojepostaočovek,božanskimotkrivenjemprorečenjeNjegovdolazak:„Ati,VitlejemeEfra‐to,akoijesinajmanjimeđutisućamaJudinim,iztebećemiizaćikojićebitigospodaruIzrailju,kojemusuizlasciodpočetka,odvečnihvremena“(Mih5,2).ZnamodajeIsusodBogaizašaoidošao(Jv8,42)alijetozanastolikodavnaprošlost,daprevazilazimoćljudskogshvatanja.

                                                                                                                                                                                                     Stvoritelj‐OtacodlučioiučiniodaulikusvogSinanajedantelesanilimaterijalannačinživisasvojimstvoren‐jima,pričasanjima,jedesanjima,iprikažeimsenatajnačinunebeskom,bezgrešnomivečnomživotu!Isusjepokazao ljubav nebeskim stvorenjima koje je Sam stvorio. Jer, prirodno se nameće pitanje, kakav bi to bioStvoriteljkojijesvestvoriozasebe,adajepritomeostaonevidljivitajanstvenzavečnavremena,tj.danemaništazajedničkouvidljivomsmislusaonimakojejeistvorio?Inesamostvorio–većseibrinezanjihovživotjersveusvemiruživikrozHristaiBožjusilu.ZarnebitobilosuprotnosamimrečimaPismadaje„krozNjegaiZANjega – sve stvoreno“?U čemubi bilaNjegova radost i radost onih koje je stvorio a koji su ga, u likuKnezaMihailavidljivoobožavali,družilisesaNjim,uNjemunalazilivernog inajboljegprijatelja idobijaliot‐krivenjatajnihsavetaBožjihukojejejedinoOnmogaoući?!

Mnogokasnije, isti tajMihailo, vidljiv anđelima idrugimnebeskimbićima,postaje Isus iuzimadobro‐voljno,ponizivšisebe,telokojepripadagrešnom,pobunjenomismrtnomčovjeku,dabipoanalogijistvariigrešniku(Adamu)pokazaodagaistinskivoli,jednakoiličakivišenegoprepadaugreh,idajespremandausvojojbožanskojsiliiljubaviučinizanjegasve–nebiligavratioponovouonostanjebezgrehaiunebeskotelokojeisamomožeživetivečnoBožjomsilomiljubavlju.

Ikonačnodazaključim:ferje(imudro–zaradličnogspasenja)nevaditiizkontekstamisaokojupisacželidaiskažekaoštojeuslučajuWaggoner‐aurađenoiradisevećdecenijamauadventnomnarodu,adapritomeneuzmemoceli tekstuobzirukome taj istiWaggonernedvosmisleno i jasnoveću sledećimpoglavljimaoveknjižice„IsusjeBog“i„Isusnijestvorenje,“dokazujedaIsusjesteBogitoonajistiBogkojinemanipočetaknikraj.–Prim.prev.

 8 

DALIJEHRISTOSBOG?

MnogamestauBiblijigovoredajeHristosBog.Psalmistakaže:„Bognadbogovima,Gos‐podgovoriidozivazemljuodistokasunčanogadozapada.SaSiona,kojijevrhkrasote,javljaseBog.IdeBognaš,inemuči;prednjim jeoganjkojiproždire,okonjega jeburavelika.Dozivaneboozgo izemlju,dasudinarodusvome:Skupitemisvecemoje,kojisuučinilisamnomzavetnažrtvi.Inebesaoglasišepravdunjegovu,jerjetajsudijaBog.“(Ps50,1‐6)

DaseovajtekstodnosinaHrista,jasnosevidiizvećpomenutečinjenice:1. dajesavsuddatSinu(Jv5,21.22.27),2. a takođe i iz činjenice da će, prilikom drugog Hristovog dolaska, On biti taj koji će

poslatiSvojeanđeledasakupe„izbranenjegoveodčetirivjetra“(Matej24,31).„NašBogćedoćiitonetiho.“KadsamGospodsiđesNeba,Onćedoći„sazapovešću,s

glasomarhanđelovim“(1.Sol4,16).OvajglasjeglasSinaBožjeg.Čućegasvikojisuugrobo‐vima,iizaćiće(Jv5,28.29).Vaskrslisvetićetadazajednosaživimpravednicimabitiodneseninanebo,ususretGospodu,dabitamosvagdabilisaNjim.Tojeono„sjedinjenjesNjim,“kadaizabranibudusakupljeniitoćepredstavljati„našsastanakuNjemu“(2.Sol2,1);UporediPs50,5;Mt24,31;1.Sol4,16.

Daljepiše:„Prednjimjeoganjkojiproždire,okonjegajeburavelika“(Ps.50,3).KadseGospodIsuszajednosasvojimanđelimaotkrijesneba,toćebiti„uplamenomognjukojićekaznitioneštoneznajuBogaioneštonisuposlušnijevanđeljuoGospodunašemuIsusu“(2.Sol1,7.8).IzovogasemoževidetidajePs50,1‐6tačanopisdrugogHristovogdolaskaradispasenjasvognaroda.AkadOndođe,pojavićesekaosvemoćniBog.UporedisaAvakumom3glava.

TojejednaodNjegovihzakonitihtitula.MnogovremenapreHristovogutelovljenjaIsaijajeuputiosledećeutešnerečiIzrailju:„Jernamserodidete,sinnamsedade,kojemujevlastnaramenu,iimećemubiti:divni,savetnik,Bogsilni,otacvečni,knezmirni“(Is9,6).Tonisu samo reči proroka Isaije, nego reči SvetogDuha. Kada se Bog direktno obratio svomeSinu,daomujeistutitulu.UPsalmu45,7čitamo:„Prestojetvoj,Bože,večaninepokolebljiv;skiptar je carstva tvojega skiptarpravice.“ Kad se ove reči čitaju površno,može se pov‐erovatidaDavidovde slaviOca.MeđutimuNovomzavetunalazimoda jeBogOtac taj kojigovori,kojiseobraćasvomeSinuinazivaga„Bogom.“VidiJevrejima1,1‐8.

Hristuovoimenijedatokaoposledicanekihvelikihzasluga,većMuonopripadapopravunasledstva!TopotvrđujepisacposlaniceJevrejimagovorećiosiliBožjoj,kadakažedajeHris‐tos „postao tolikosilnijiodanđelakoliko jenasledio imeuzvišenijeodnjihovoga“ (Jevr1,4)2. Sinuvek spravomnosi imeoca.Tako iHristos, kao „jedinorodniSin“ Božji, spravomnosi imeOca. Sin je takođe više ilimanje slika oca. On, u izvesnom stepenu, preuzima lik ikarakterneosobinesvogaoca,alineupotpunosti,jernemasavršenereprodukcijeuljudskoj

                                                            2 I toliko posta bolji od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi – ovo je tekst koji se nalazi u

KaradžićevomprevoduNovogZaveta,notačnijiprevodjeonajkojinalazimouengleskomilisavremenimprevo‐dima,akojiističedajeIsusovopreslavnoimedobijenokroznasledstvo.–Prim.prev.

 9 

vrsti.UBogumeđutimnemanesavršenstva,nitipakubilokomNjegovomdelu.ZatojeHristostačanodrazOca.(Jevr1,3).KaoSinsamopostojećegBogaiOnimasveosobineBožanstva.

Tačno jedapostojemnogisinoviBožji,ali samo jeHristos jedinorodniSinBožji, i tonanačinkakonijednodrugobićenijebilo,nitiće ikadabiti.Anđelisu,kaoiAdam,sinoviBožjistvaranjem(Jov38,7;Lk3,38);hrišćanisusinoviBožjiposinjenjem(Rim8,14.15),aliHristjeBožjiSinrođenjem;pisacposlaniceJevrejimadaljepokazujedaHristos,napoložajkojizauzi‐ma, nije podignut nego Mu on pripada po zakonu. On kaže da je Mojsije „u svemu domuBožjembioverankaosluga,“ali je„Hristoskaosinnadsvojimdomom“ (Jevr3,6).ZatimnavodidajeHristosgraditeljtogadoma(stih3).Onjetajkojiće„sagraditicrkvuGospodnjuinosićeslavu.“(Zah6,12.13)

SamHristosjenakrajnjenedvosmislennačinučioljudeistinidajeOnBog.KadajebogatimladićdošaokNjemuipitao:„Dobriučitelju,štadaučinimdanasledimživotvečni?“‐Isusje pitao, pre nego što je dao direktan odgovor: „Štomenazivašdobrim?NikonijedobarosimjednogaBoga“(Mk10,17.18).ŠtajeIsushteodakažeovimrečima?DalijerekaodaOnnemaprava na ovakvo oslovljavanje?Da li je to bilaNjegova spontana skromnost?Da li jehteodakažedaOnnijedobar?Nipošto,jerIsusjebioapsolutnodobar.JevrejekojisuGastal‐novrebalidapronađugreškenaNjemudabiGaoptužili,upitaojeodvažno:„Komeodvasprekorevazagreh?“(Jv8,46).UcelomjevrejskomnarodunijebilonijednogakojiGajeikadavideoiličuodajemakariprividnoučinioneštozlo.OnikojisunameravalidaGaosude,moglisutosamotakoštosunašli lažnesvedokeprotivNjega.PetarkažedaOn„grehaneučini iprevarasenenađeuustimanjegovim“(1.Petr2,22).PavlesvedočidaHristos„nijeznaogreha“(2.Kor5,21).Psalmistapiše:„...Gospod,braničmoj...nemaunjemunepravde.“(Ps92,16). Jovankaže:„Iznatedaseon javiodauklonigrehe,aunjemunemagreha“(1. Jv3,5).

Hristosnemožesamsebedaporekne;baškaoštonijemogaodakaže:„Janisamdobar.“Onjesteibiojeapsolutnodobar,savršenadobrota.PoštonikonijedobarosimBoga,aHristosje dobar, onda sledi da je Hristos Bog. To je bila istina koju je hteo da približi bogatommladiću.

To je bilo takođe ono čemu je učio svoje učenike. Kad je Filip molio Isusa: „Gospode,pokažinamOca,inamajedovoljno,“Isusjeodgovorio:„Tolikovremenasamsvamainisimeupoznao,Filipe?Kojevideomene,videojeOca;kakoondagovoriš:pokažinamOca?“(Jv14,8.9).Tojeistotakojasnokaoireči:„JaiOtacjednosmo“(Jv10,30).Hristosjebio,čakiovdemeđuljudima,tolikoistinitiBog,dajeOn,kadsugamolilidaimpokažeOca,mogaoreći:Pogledajtemene.TonasponovopodsećanaizjavukojujedaoOtackadajePrvorodnogauveou svet: „I damu se poklone svi anđeli Božji“ (Jevr 1,6). Hristos nije polagao pravo naobožavanje samo pre stvaranja sveta, kada je delio slavuOčevu, nego su, i u vreme kad serodiokaodeteuVitlejemu,svisvetianđelidobilinalogdaMusepoklone.

JevrejinisupogrešnorazumelionoštojeIsusrekaozasebe.KadajeizjaviodajeOnjednosaOcem,podiglisukamenjedabiGakamenovali.NaNjegovopitanjezakojedobrodeloželedaGakamenuju,odgovorilisu:„Zadobrodelotenezasipamokamenjem,negozboghulenaBoga,štoseti,kaočovek,gradišBogom“(Jv10,33).DajeOnzaistabiosamoonočimesuGasmatrali,tekobičančovek,ondabiNjegoverečizaistabilehulanaBoga;alijeOnbioBog.

HristosjedošaonaovajsvetdaotkrijeljudimaBoga,kakobionimoglidoćikNjemu.Zatoiapostolkaže:„JerBogjebiouHristuipomirisvetsasobom“(2.Kor5,19).Jovanjepisao

 10 

dajeReč,kojajebilaBog,postalatelo.(Jv1,1.14).Utomsmislupiše:„Boganikonikadnijevideo;jedinorodniSin,kojijeuOčevomkrilu,ongaobjavi“(Jv1,18).

Obratimopažnjunaizraz:„JedinorodniSin,kojijeuOčevomkrilu,ongaobjavi.“Hris‐tostuuOčevomkriluimasvojeprebivalište,iOnjeovdepredstavljenkaodeoBožanstvasajednakomsigurnošću,bezobziranatodalisenalazinazemljiilinanebu.Upotrebasadašnjegvremena, ukazuje na činjenicu da se radi o nastavku takvog postojanja. To predstavlja istuideju koja je sadržana u Isusovoj izjavi datoj Jevrejima: „… Ja Sam pre nego se Avraamrodio!“ (Jovan8,58). I ovo još jednompokazujeNjegovu identičnost saOnimkoji se otkrioMojsijuugorućemžbunu,kojijesvojeImeobjaviokao„JaSamonajštojest“(2.Moj.3,14).

Konačno, imamo i nadahnute reči apostola Pavla u vezi sa IsusomHristom. Premanje‐govoj izjavi, bila je volja Očeva „da seunjuseli svapunina“ (Kol 1,19). Kakva to puninaprebivauIsusu,objasnićemousledećempoglavlju.Tamostoji:„UnjemutelesnoobitavasvapuninaBožanstva“(Kol2,9).TojetačnoinepogrešivosvedočanstvodaIsuspoprirodiimasveosobineBožanstva.OvačinjenicakojaukazujenaNjegovoBožanstvobićejošjasnijakadbudemonastavilidaGaposmatramokaoStvoritelja.

 11 

HRISTOSKAOSTVORITELJ

AkosledimočestocitiranitekstkojikažedajeHristos,Reč,Bog,ondačitamo:„Svejekroznjupostalo,iništa,štojepostalo,nijepostalobeznje“(Jv1,3).Poštonijednododatnoobja‐šnjenjeoveRečinemožedajeučinijošjasnijom,čitamouJevr.1,1‐4:„Bog,kojijeoddavninemnogoputa inamnogonačinagovorionašimočevimaprekoproroka,uoveposlednjedane progovorio nam je preko Sina, koga je postavio za naslednika svega, čijimposredstvom je isvetstvorio;on jeodsjajnjegoveslave iodraznjegovogabića,kojisvenosisvojomsilnomrečju,kojijeizvršioočišćenjeodgrehaiseosdesnestraneveličanstvanavisinamaipostaotolikosilnijiodanđela‐kolikojenasledioimeuzvišenijeodnjihovo‐ga.“

ApostolPavleupućujeKološanimajošsnažnijeriječi.GovorećioHristukaooOnomkrozkojegasmootkupljeni,PavleGaopisujekaoOnog„KojijeobličjeBogaštosenevidi,kojijerođenprijesvaketvari.Jerkroznjegabisazdanosveštojenanebuištojenazemlji,štosevidiištosenevidi,biliprijestoliiligospodstvailipoglavarstva,ilivlasti:svesekrozanjizanjsazda.Ionjeprijesvega,isvejeunjemu.“(Kološanima1,15‐17)

Ovajdivniteksttrebalobipažljivoproučavatiičestoonjemurazmišljati.UcelomsvemirunepostojiništaštoHristosnijestvorio.OnjestvoriosveštopostojinaNebuinaZemlji;Onjestvorio i vidljivo i nevidljivo. Svi prestoli i gospodstva, sve vlasti i sile na nebu zahvaljujuNjemu za svoje postojanje. I pošto jeOn pre svega i Stvoritelj svega, onda sve postoji krozNjegaikrozNjegasesveodržava.OvojeistovetnosaonimštopišeuJevr1,3daOnsvenosisvojom silnom rečju. Nebesa su stvorena tom rečju i tom istom rečju ona se drže na svommestuičuvajuodrazaranja.

SovimuvezinemogućejeprevidetiIs40,25.26:„Skimćetemedakleizjednačitidabihbiokaoon?veliSveti.Podignitegoreočisvoje ividite;ko jetostvorio?ko izvodivojskusvegatoganabrojizovesvakopoimenu,ivelikeradisilenjegoveijakemoćineizostajenijedno?“ Ili,kakouizvornomJevrejskomprevodustojimnogoodlučnije:„odNjega,koji jevelikiumoći isnažanusili–nikonemožepobeći.“Da jeHristos tajSvetackojinebeskuvojskuzovepoimenuiodržavajenasvommestu,vidiseiizdrugogdelaovogpoglavlja.Onjetajokomesekaže:„...PripraviteupustinjiputGospodnji,poravniteupustošistazuBogunašemu.“„Evo,GospodBogidenajakoga,imišicaćenjegovaobladatinjim;evoplatajenjegovakodnjegaidelonjegovoprednjim.Kaopastirpašćestadosvoje;unaručjesvojesabraćejaganjce,iunedrimaćeihnositi,adojilicećevoditipolako.“(Stihovi3.10.11)

BićedovoljnojošjednosvedočanstvokadarazmatramoHristakaoStvoritelja.Tojesve‐dočanstvokojedolaziličnoodOca.UposlaniciJevrejimačitamodanamBoggovoriprekoSinaioNjemusekaže:„IdamusepoklonesvianđeliBožji.“Dokoanđelimakaže:„Kojivetrovečini svojimanđelima iplamenoveognjene svojim slugama,“ Otac, naprotiv, o svom Sinukaže:„Tvojpresto,Bože,stojiusvevekove ipalicapravednosti jepalicatvogacarstva.“Dalje,BogOtacnastavlja:„Tisi,Gospode,upočetkuosnovaozemljuinebesasudelatvojihruku“(Jevr1,6‐10).OvdevidimodaBogOtacoslovljavasvogaSinakaoBogaioNjemukaže:„Tisi,Gospode,upočetkuosnovaozemljuinebesasudelatvojihruku.“AkoOtacukazujeovučastsvomeSinu,ko ječovekdaneučini isto?Ovimmožemodazavršimodirektnasve‐

 12 

dočanstvaoBožanstvuHrista,kaoStvoriteljasvihstvari.Nužnojejošneštonapomenuti.NikonetrebadapomislidasmouzvisiliSinanaračunOca

ilidasmoželelidapotcenimoOca.TonijetakojersuinteresiiOcaiSinaisti.MipoštujemoOca poštujući Sina, i u potpunosti smo saglasni sa rečima koje je apostol Pavle rekao: „Miimamo jednogaBogaOca,odkoga jesve, imiunjemu, i jednogaGospodaIsusaHrista,krozkogajesvepostalo,paimi‐njegovimposredstvom“(1.Kor8,6).Tojeuskladusaisti‐nomkojusmovećrazmatrali,da jeBogkrozNjegastvoriosvesvetove.Konačno, svestvariproizilazeodBogaOca;čakiHristosličnoproizilaziodOca,alibilajeOčevavoljadauHristuživisvapuninaBožanstvaidajeOntajkojineposrednodelovaousvimdelimastvaranja.NašeistraživanjeimazaciljdaupotpunostiobjasnijednakostHristasaOcem,dabiseboljemoglarazumetiicenitiNjegovasilakojomnasspasava.

 13 

DALIJEHRISTOSSTVORENOBIĆE?

Pre nego što pređemo na neke praktične pouke koje valja izvući iz izloženih istina,moraćemonatrenutakdasepozabavimojednimtumačenjemkojemnogiiskrenopodržavaju.Ne sumnjamo u dobronamernost ovih duša koje, sigurni smo, ni u kom slučaju ne bi svo‐jevoljnoobeščastiliHrista.Međutim,upravopodržavanjempomenutog tumačenja,oniprak‐tičnoporičuHristovoBožanstvo.Radi seo ideji da jeHristos stvorenobićekoje je,Božjomslobodnomvoljom i izNjegovogzadovoljstva,uzdignutodo svogvisokogpoložajakoji sadazauzima.Nikoko imasličnostanovište,nemože izgraditi ispravnupredstavuopoložajunakojemseHristoszaistanalazi.

Ovaj stav je zasnovan na pogrešnom razumevanju jednog stiha – Otkrivenje 3,14: „Ianđelu Laodikijske crkve napiši: tako govori Amin, svjedok vjerni i istiniti, početakstvorenja Božijega.“ Pogrešno je shvaćeno da je Hristos prvo među bićima koje je Bogstvorio,idajeBožjedelostvaranjazapočelostvaranjemHrista.Ovakvotumačenje,međutim,suproti seSpisimakojiobjavljujuda jeHristosLičnostvaraosveštopostoji.Rećida jeBogzapočeosvojposaostvaranja,stvorivšiHrista‐toznačipotpunoizostavitiHrista(kaodelot‐vorca)izdelastvaranja.

Reč„početak,“nagrčkomjeziku„arche,“prevodise ikao„glava,“„poglavar,“„zapov‐ednik.“Nalazimo je u imenu grčkog vladara, Arhona, u tituli „arhibiskup,“ kao i u reči „ar‐hanđel.“Hristos jearhanđel(Vidi Juda9;1.Sol4,16; Jv5,28.29;Dan10,21).Tosvakakoneznačidajeonprviodanđela,jeronnijeanđeo,većjeiznadnjih(Jevr.1,4).ToznačidajeOnpoglavar ili gospodar anđela, kao što je arhibiskuppoglavarbiskupa.Hristos je zapovednikanđela (Kol. 1,16). Dakle, reči „početak (tj, 'glava') stvaranjaBožjega“koje se odnose naHrista,značedajeuNjemustvaranjeimalosvojpočetak(dasuuNjemusvestvariimalesvojpočetak);dajeOn,kakoSamizjavljuje,AlfaiOmega,PočetakiSvršetak,PrviiPoslednji(Otkr.21,6;22,13).Onje,dakle,izvorukojemsveštojestvorenoimasvojpočetak.

NetrebanidapomislimodajeHristosstvorenobiće,pozivajućisenaPavloverečiuKo‐lošanima1,15gdesekažeda jeOn„rođenpresvaketvari,“ jerodmahpotom,ustihovimakojislede,OnjeprikazankaokaoTvorac,anekaostvorenje.„Jerkroznjegabisazdanosveštojenanebuištojenazemlji,štosevidiištosenevidi,biliprijestoliiligospodstvailipoglavarstva,ilivlasti:svesekrozanjizanjsazda.“(Kološ.1,15.16).AkojeOnstvoriosveštojeikadabilostvoreno,iakojepostojaopresvegastvorenog,jasnojedaOnSamnespadameđustvorenja.Onjeiznadsvegastvorenog,anedeostvorenog.

Pismo,takođe,objavljujedajeHristos„jedinorođenisinBožji.“Onjerođen,anestvoren.KadajerečoNjegovomrođenju,nijenašedaistražujemo,nitibinašummogaotodarazume,čakikadbinambilokazano.ProrokMihejsaopštavasveonoštomitrebadaznamooovompitanju, sledećimrečima: „A ti,VitlejemeEfrato,ako i jesinajmanjimeđu tisućama Judi‐nijem,iztebećemiizaćikojićebitigospodaruIzrailju,kojemusuizlasciodpočetka,odvječnijehvremena.“(Mih,5,2).PostojalojevremekadajeHristosizašaoidošaoodBoga,iznaručjaOčevog(Jv8,42;1,18),alitovremejetakodalekouprošlostidazajedanograničeni

 14 

umtopraktičnoznačivečnostkojanemapočetka3.GlavnousvemurečenomjedaHristosnijestvorenje,većrođeniSin.Onjenasleđemdo‐

biouzvišenijeimenegoštogaanđeliimaju.Onje,dakle,„Sinusvojojkući“(Jevr.1,4;3,6).SobziromdajejedinorođeniSinBožji,OnjeiBog,usuštiniipoSvojojprirodi,posedujućisveBožanskeatributeSvojimrođenjem;jer,OcuječinilozadovoljstvodaNjegovSinbudeobličjeNjegovogbića(vidljiv i tačanizraz,slikaOčeveLičnosti),SvetlostslaveNjegove,dabude is‐punjen svom puninom Božanstva. Tako On Hristos ima „život u Sebi Samom.“ On ima be‐smrtnostkaoneštoštoMupopravupripadaimožedajedodelidrugima.ŽivotjenerazdvojnopovezansNjim,takodaganikonemožeuzetiodNjega,većgasamoOnLičnomožedobro‐voljnopoložitiiponovogauzetinatrag.OvosuNjegovereči:„ZatomeOtacljubi,jerjadušusvojupolažemda jeopetuzmem.Niko jeneotimaodmene,nego je jasamodsebepo‐lažem.Vlastimampoložitije,ivlastimamuzetijeopet.OvusamzapovijestprimioodOcasvojega.“(Jv10,17.18)

Akobinekozapodenuostaruraspravu4natemu:kakoHristosmožebitibesmrtan,adaipakumre ‐mina to jedinomožemo rećidane znamo.Nijenamnameradaproniknemouvečnost(daizmerimovečnost–bukv.prev.).Nerazumemokakojeupočetku,prenegoštojesvetnastao,HristosmogaobitiBogkojidelijednakuslavusasvojimOcem,adasepotomrodikaobespomoćnabebauVitlejemu.Tajnautelovljenjaistojetolikovelikakaoitajneraspećaivaskrsenja.Mi, jednostavno,neshvatamokakoHristosmožebitiBog,auistovremepostatičovek,nasradi.Takođe,neshvatamokakojemogaodastvorisvetniizčega,nitikakopodižemrve,ilikakoOntodelujenanašesrceprekoSvogDuha;ipakmiverujemoiznamosveto.ZanasćebitidovoljnoakoprihvatimokaoistinuonoštonamjeBogotkrio,nezadržavajućisenaonomeštonianđeoskiumnebimogaodashvati.Očaranismo,dakle,beskonačnomsilomislavom koje, kako Pismo tvrdi, pripadaju Hristu, ne opterećujući svoj ograničeni umuzaludnimpokušajimadaobjasnimovečnost.

Konačno,miznamozaBožanskojedinstvoizmeđuOcaiSinaizčinjenicedaobojicaimajuistiDuh.Pavle,govorećidaonikojisuutelunemoguugoditiBogu,kažesledeće:„Avinijesteutijelunegouduhu;jerDuhBožijuvamaživi.AakokonemaDuhaHristova,onnijenje‐gov“(Rim8,9).UovomstihunalazimodajeDuhSvetiistovremenoDuhBožjiiDuhHristov.Hristoskoji je„unaručjuOčevom,“ iste jeprirodei istesuštinekaoBogOtac, imajućiživotuSebi Samom.On je s pravomnazvan Jahve (Samopostojeći) u Jeremiji 23,6 gde se govori opravednojklicikojaćečinitisudipravdunaZemlji,aimećeMubitiJahveh‐Tsidekenu–GOS‐PODPRAVDANAŠA.

Zato,nekaMuniko,konabilokojinačinuzdižeHrista,neuskraćujeslavu,dajućiMučast                                                            3IsusizlazidoOca–jošjednomsekratkoosvrćemonato,daovajizlazakodOca,neznačidajeIsusstvoren

ilidajenastaokasnijeodOca,većdajeon„rođen“tj.daje„izašao“odOcasaodređenimrazlogom,uperiodunepoznatogtrajanja.AkouzmemouobzirdaPismooovimstvarimagovoritačnonaovajnačin,i,takođe,dajeIsuskaoarhanđelMihailovidljivohodaomeđubićimakojajestvoriomnogoranijenegoštojenamapostaopoz‐natkaoSpasitelj‐IsusHrist,možemodoćidoodgovora(onolikokolikonamjedato)dajesamBog„rodiosvogSina“kakobiulikusvogSinaividljivoboraviomeđustvorenjimakojasu„kroznjegaizanjegastvorena,“akakotoWaggonerjasnoitumači.Dakle,svejestvorenozaSinakojijeproizišaoodOca,sakojimjejednobezpočetkaikraja, jošprenego jeproizišaoodNjegauvidljivi svet(„Gospodme je imaoupočetkuputasvojega,prijedjelasvojih,prijesvakogvremena.Prijevjekovapostavljenasam,prijepočetka,prijepostanjazemlje.Kad jošnebijašebezdana,rodilasamse,kadjošnebijašeizvoraobilatihvodom.Prijenegosegoreosnovaše,prijehumova,jasamserodila...“‐Priče8,22‐26).OstaćeiuvečnostitajnakakojetoGospodučinio,inašenijedaistražujemotajpredmet‐Prim.prev.

4Stararasprava–bukvalno:cepidlačenje‐Prim.prev.

 15 

manjuodonekojudajeOcu,jerbitimeobeščastioiOca.Umestotoga,nekasesvi,zajednosaanđelima na nebu, klanjaju Sinu, bez bojazni da će čineći tako obožavati stvorenje umestoTvorca.

IdokjeovatemaoHristovomBožanstvujošsvežaunašemumu,hajdedazastanemoirazmotrimopredivnupričuoNjegovomponiženju.

 16 

BOGSEJAVIUTELU

ApostolJovanpiše:„Iriječpostadetijeloiuseliseunaspunoblagodatiiistine;ividj‐esmoslavunjegovu,slavu,kaojedinorodnogaodoca.“(Jv1,14)

NemogusenavestijasnijerečikojebipokazaledajeHristosbioiBogičovek.Onjenaj‐prebiosamoBog,alijeuzeo5ljudskupriroduiživeokaoobičansmrtnikmeđuljudima.SamojeponekadprosijavaloNjegovoBožanstvo,naprimerprilikomčišćenjaHramailikadsuNje‐govevatrene,alijednostavnerečiistinenateraleNjegoveneprijateljedapriznaju:„Nikadnikonijegovoriotakokakogovoriovajčovek.“(Jv7,46)

PoniženjekojejeHristosdobrovoljnouzeonasebenajboljejeizraženourečimaapostolaPavlaupućenimFilibljanima:„JerovodasemislimeđuvamaštojeiuHristuIsusu,kojise,iakojeizvornobiouobličjuBožijem,nijeotimaodaseuporedisBogom;negojepotpunosebeispraznio,uzevšiobličjesluge,postavšikaoidrugiljudiinaočinađesekaočovek,poniziosamsebepostavšiposlušandosamesmrti,itosmrtinakrstu6.“(Fil2,5‐8)

Navedeniprevodčiniovaj tekstmnogo jasnijimnego što je tou standardnojverziji.7 Izovogiskazasevidisledećaideja:Hristos‐ iakojebiouobličjuBožjemibio„odsjajnjegoveslaveiodraznjegovogabića“(Jevr1,3)iposedovaosveosobineBoga,iakojebiobićekojejeVladarUniverzumaicelomNebujepričinjavaloradostdagaslavikaoTvorcasvemira‐Onsveovonijesmatrao tolikovrednimsvedoksu ljudi izgubljeni inemoćni.Onsenijemogaora‐dovatisvojojslavisvedok ječovekodbačenibeznade.Tako jeOn„ispraznio“sebe,odložiosvasvojablaga isvojuslavuiobukaonasebe ljudskuprirodudabimogaodaspasičoveka.StogaHristovaizjava:„...jerjeOtacvećiodmene“(Jv14,28)nestojiusuprotnostisačinjeni‐comdasuOniOtacjedno.

MinismoustanjudarazumemokakojeHristoskaoBogmogaodaseponizidosmrtinakrstu; bilo bi više nego neplodno razbijati glavu o tome. Sve što možemo uraditi je jed‐nostavnoda verujemo, prihvatamo činjenice onakokako sunamprikazaneuBibliji. Ako ječitaocuteškodanekeiskazeBiblijeoHristovojprirodidovedeumeđusobansklad,ondanekashvatidajenemogućedaseovestvariobukuureči,kojenašograničeniummožeupotpunos‐ti da shvati. Kao što je nakalemljivanje neznabožaca na stablo Izrailja neprirodno, tako je imnogoonogaštojebožansko,ljudskomumuneshvatljivo.

NavešćemoidrugetekstoveSvetogapisma,kojićenampribližitiovajpredmetHristoveljudskeprirodeinjegovznačajzanas.Većsmočitalida„Rečpostadetelo.“PogledajmosadaštanamapostolPavlekažeoprirodiovogTela:„Jerštozakonubješenemoguće, jerbješeoslabljen tijelom,poslaBogsinasvojegauobličju tijelagrijehovnoga, izagrijehosudigrijehutijelu,dasepravdazakonaispuniunamakojineživimopotijelunegopoduhu.“

                                                            5Uzeonasebe–ili,„obukaoseu...“–Prim.prev.6Filibljanima2:5‐8PosebnovažnaidejautačnostiovogprevodauodnosunaonoštonalazimokodVuka

KaradžićajetadajeIsus„isprazniosamsebe,“tj.nijesebiostavioništaštobiGačiniloistimkaoštojebio,aštojeomogućilodapostanečovek.KaoštostihkažetoneumanjuječinjenicudajeOnidaljeBog.KakojeOntoura‐dio‐„isprazniosebe“ipostaoobičan,smrtničovek,naočikaojedanodnas‐tajnajeukojunikadanemožemoproniknuti.Prim.prev.

7VagonerjekoristiorevidiranuverzijuengleskogprevodaBiblije(RevisedVersion),uključujućiikomentarenamarginama.

 17 

(Rim8,3‐4)Sadajepotrebnosamomalodasepodsetimoirazmislimo,dabismodošlidosaznanjada,

ako je Hristos uzeo obličje čoveka kako bi spasao čoveka, onda je On morao uzeti obličjegrešnogčoveka, jer jegrešničovektajkojeg jeOnhteodaspase.Nadbezgrešnimčovekom,kakav jeAdambiouraju,smrtnijemoglavladati,ana istinačinninadHristomsmrtnebiimalamoćidanijenasebeuzeogrehesvihnas.

ČinjenicadaHristosnijeuzeotelobezgrešnogbića,negogrešnogčoveka‐dakletelokojeimasveslabostiigrešnesklonostikojimajepodložnapalaljudskaprirodaikojesupredmetnjene zavisnosti, ‐ obznanjena je u rečima: „ ...po telurođenom izDavidovogpotomstva.“(Rim1,3).Davidjeimaosvestrastiljudskeprirode.Onzasebekaže:„Gle,ubezakonjurodihse,iugrehuzatrudnematimojamnom.“(Ps51,5)

SledećitekstuposlaniciJevrejimačiniovumisaopotpunojasnom:„JerOnzaistanepri‐minasebepriroduanđela,većOnpriminasebeprirodusjemenaAvramova8.“(Jevr.2,6)

„Zatobješedužanu svemudabudekaobraća,dabudemilostiv i vjeranpoglavarsvešteničkipredBogom,da očisti grijehenarodne. Jeru čemupostrada i iskušanbiuonomemožepomoćiionimakojiseiskušavaju.“(Jevr.2,17.18).Akojeusvemubiodužandabudekaosvojabraća,ondajesigurnodamoradajepodneosveslabostiikušanjakojimasu izložena njegova braća. Dva naredna teksta koji nam ovu stvar posebno naglašavaju,dovoljansudokazzato.2.Kor5,21:

„OnogakojinijeznaogrehaBogjeučiniogrehomzanas,damiunjemupostanemopravednostBožja.“

OvojemnogojačeodiskazadajeOndošao„uobličjusličnomgrešnomtelu“(Rim8,3‐Čarnić9).Onje„učinjengrehom.“OvojeistatajnakaoionakojakažedajeBožjiSinmogaodaumre.Prečisto JagnjeBožje,kojenijeznalonizakakavgreh,nijesesamoubrojilomeđuprestupnike,negojeustvarnostiuzelogrešnuprirodunasebe.Onjeučinjengrehom,natakavnačinisatakvomsvrhom,dabismomibiliučinjenipravdom.ZatoPavleuGal4,4.5kaže:„Akadjedošlapuninavremena,poslaBogsvogaSina,rođenogodžene,kojijebiopodza‐konom,daiskupionekojisupodzakonom‐damiprimimousinovljenje.“

„Jer zato što je i sam trpeo kad je bio kušan,može da pomogne onima koji se is‐kušavaju.“„Jerminemamoprvosveštenikakojinemožesaosećatisanašimslabostima,negojeonusvemubioiskušan‐sličnonama‐izuzevgreha.Pristupajmo,dakle,slobodnoprestolublagodati,daprimimomilostinađemoblagodatkadnamzatrebapomoć.“(Jevr2,18;4,15.16)

Evojošjednemisli,izkojemožemoshvatiticelokupnoučenjeonihreči„Iriječpostadeti‐jeloiuseliseunas“(Jv1,14).KakojemogućedaHristos,„kojijeisampodložanslabosti“(Jevr 5,2) nije poznavao greh? Nekimoždamisle da ćemo uniziti Hristov karakter, ako Gaspuštamo na nivo grešnog čoveka. Međutim, sasvim suprotno. Mi jednostavno uzvisujemosamobožanskumoćnašegslavnogSpasitelja,kojisedobrovoljnospustiodopoložajagrešnogčoveka,dabimogaodagauzdignedosvojeneukaljanečistote,kojujeOnsačuvaočakipodnajnepovoljnijim okolnostima. Njegova čovečnost je samo obavijala, prekrivala Njegovu

                                                            8Primaprirodu–UKaradžićevomprevodustoji:„Jerzaistaneprima(nasebeprirodu)anđela,negosepri‐

ma(nasebeprirode)sjemenaAvramova.“RečiuzagradikojejeKaradžićizostaviosučakiustaromengleskomprevoduKraljaJames‐anapomenuteirazumljive–Prim.prev.

9Umnogimdrugimprevodimastoji:„utelujednakomtelugreha,“kodKaradžića:„uobličjutjelagrehovno‐ga“–Prim.prev.

 18 

božanskuprirodu,kojomjeneodvojivobiopovezansanevidljivimBogom,akojajebilavišenegosposobnadauspešnoodolislabostimatela.CeoNjegovživotbiojeborba.Poštojeutelupropatio sve što čovek,podsticanneprijateljemsvakepravednosti,uopštemožedapropati,vratio se prestolu svoga Oca neukaljan kao i kad je napustio nebeske dvorove slave. Ni zajedantrenutakNjegovaBožanskaprirodanijedalautočištegrešnimželjama,nitisezajedantrenutakNjegovaBožanskasnagauskolebala.Kadjepodsilomsmrtiležaougrobu,„nijebilomogućnodagasmrtdrži,“jerOn„neučinigreha.“(Dela2,24;2.Kor5,21)

Nekobimoždaovdeprimetio:„Utomenevidimnikakvuutehuzamene. Jadoduše imamuzor,alinemogudagasledim,jerjanemamonusilukojujeIsusimao.ČakikadjebionaZemlji,OnjebioBog;ajasamčovek.“Tojetačno,aliitimožeš,samoakoželiš,daimašistumoćkojujeOn imao.On jenosionaše slabosti, ali ipaknije grešio, jer je božanskamoć stalnobila uNjemu.ČitajnadahnuterečiapostolaPavlaividionoštoimimožemoposedovati:„Raditogapreklanjam svojakolenapredOcem,odkoga svakirodnanebesima inazemljidobijaime, da vam da po bogatstvu svoje slave da njegovimDuhom budete ojačani za unu‐trašnjegčoveka,daseHristosvašomveromuseliuvašasrca,dabudeteuljubaviukoren‐jeni iutemeljeni,dabiste vi sa svima svetimamogli razumeti šta je širina, idužina, ivisina, idubina, ipoznatiHristovu ljubavkojaprevazilazinašesaznanje,dabudete is‐punjenisvakompuninomBožjom.“(Ef3,14‐19)

Može li se tražiti nešto više od toga? Hristos, u kome „telesno obitava sva puninaBožanstva.“(Kol2,9),želidaobitavaunašimsrcimatakodaimibudemoispunjenisvompu‐ninomBožjom.Kakvodragocenoobećanje!On„možesaosećatisanašimslabostima“(Jevr4,15).ToznačidajeOnpropatiosveonoštosenasleđujegrešnimtelom;Onpoznajesveto.Onseupotpunostipoistovetiosasvojomdecom;sveonoštotištinjih,tištiiNjegauistojmeri,iOnznakolikojebožanskesilepotrebnodabiseoduprlo.Samoukolikoiskrenočeznemozatim „da se odreknemo bezbožnosti i svetskih žudnji“ (Tit 2,12), On koji „može da učiniprekosvegaiiznadsvegaštomiištemoilimislimo“(Ef3,20),voljanjeiustanjujedanamdasilu.SvasilaBožanstvakojapoprirodiobitavauHristu,možemilošćudaobitavaunašimsrcima,jernamjeOnbogatobesplatnodaruje.

Umorne,slabeigrehompotištenedušetrebaiztogadacrpehrabrost.Trebasaradošćudapristupeprestolublagodati,gdećezasigurnonaćiblagodatzavremenevolje,kadimbudezatrebalojerSpasiteljsaosećasanjihovomnevoljom,timpreštojeiOnosećaoistupotrebuzavreme svog iskušavanja. On saoseća sa našim slabostima. Da je On patio samo onda, premnogovekova,ondabismomoglidasebojimodajezaboravionekeodslabosti.Aline,svakoiskušenjekojevaspritiska,pritiskaiNjega.Njegoveranesuidaljesveže,iOnžividabimogaostalnodasemolizanas.

Kakve predivnemogućnosti stoje hrišćaninu na raspolaganju! Kakve visine svetosti onmožedostići!Čakikadasesotonatolikoboriprotivnjegaižestokoganapadatamogdejetelonajslabije, onmože da ostane u senci Svemogućega i da bude ispunjen svom puninom sileBožje.Onajkojijejačiodsotoneželidastalnoobitavausrcutakveosobetakodaonamožedaposmatranapadesotoninekaosanekemoćnetvrđaveidakaže:„SvemoguuIsusuHristu,kojimimoćdaje.“(Fil4,13)

 19 

VAŽNEPRAKTIČNEPOUKE

Smatrati Hrista Bogom i Stvoriteljem nijemožda samo lepa teorija ili puko hrišćanskoverovanje.Svakobiblijskoučenjeimapraktičnuprimenu,atimeuviduinašudobrobit.Zatogatrebapažljivoproučavati.Pogledajmonajpreukakvomjeodnosuovoučenjesazapovešćuo suboti koja se nalazi u srcu Božjeg Zakona. Prema 1. Mojs 2,1‐3 sledeće reči završavajuizveštajostvaranju:„Takosedovršineboizemljaisvavojskanjihova.IsvršiBogdosed‐mogadanadelasvoja,kojaučini; ipočinuusedmidanodsvihdelasvojih,kojaučini; iblagosloviBogsedmidan,iposvetiga,jerutajdanpočinuodsvihdelasvojih,kojaučini.“Ovoistonalazimoiučetvrtojzapovesti,2.Moj20,8‐11.

NajvažnijeuovomkontekstujestečinjenicadajeonoistoBićekojejestvaralo,počinulo.OnajkojiješestdanaradioistvorioZemlju,odmorioseipočinuousedmidaniblagosloviogai posvetio.Mi smomeđutimnaučili da jeBog,Otac, kroz svoga Sina stvorio svetove i da jeHristosstvoriosveštopostoji.Zaključakje,stoga,neizbežandajeHristosnakrajušestdanastvaranja,daklesedmogadana,počinuoitajdanblagoslovioiposvetio.Sedmidan‐subota‐jezatou jednomsasvimposebnomsmislu istaknutkaodanGospodnji.Kada je Isus rekaosit‐ničavimfarisejima:„Jerjesinčovečjigospodarsubote“(Mt12,8),timejeobjaviosvojuvlastnadovimdanom,kojisuoniformalnotakosavesnodržali.TakođeizovihrečiSpasiteljapro‐izlazidaOnsubotusmatraspoljašnjimznakomsvogaautoriteta,kaoštojeidokazaodajevećiodHrama.Sedmidanjetimeuspomenanastvaranje,kojujeBogodredio.Tojedannajvredni‐jipoštovanjaodsvihdana,jeronposebnoslužizatodabismosesećalistvaralačkesileBožje,kojajezaljudenajočiglednijidokazNjegovogBožanstva.Izato,kadajeHristrekaodajeSinčovječjiGospodar čak i odSubote,On je izjavio,nanajsnažnijimogućinačin,da jeOnništamanjenegosamStvoritelj,idaNjegovoBožanstvozapravopotvrđujeovajdankaosećanjenastvaranje.

ŠtadaodgovorimonatakočestostavljanuprimedbudajeHristossubotnjiodmorpomer‐iosadanakojisvedočiozavršenomstvaranju,nadrugidankojitoznačenjenema?‐HristosbipromenomiliuklanjanjemsuboterazorioonoštodozivausećanjeNjegovoBožanstvo.DajeOnizbrisaosubotu,timebiondaukinuoisvojevlastitodeloidelovaobiprotivsamogasebe;alicarstvokojesesamoodsebepodeli,nemožeopstati.Hristosnemožedaporeknesamogasebe.StogaOnnijepromenionijednoslovoodonogašto jeodredio.SubotasvedočioHris‐tovomBožanstvu i istovremenoukazujeda jeOndostojanpoštovanja iznad svihpaganskihbogova.Promenitisubotu,zaHristabiistotakobilonemogućekaoiopozvatičinjenicudajezašestdanasvestvorioisedmogadanapočinuo.

Dalje,čestoponavljaniiskazipokazujudajeGospodStvoriteljiizvorsvakesile.ObratitepažnjunatokakojestvaranjeispasenjeiposlaniciKološanimameđusobnopovezano:„StogaimiodonogadanakakosmotočulineprestajemodasemolimoBoguzavasidamolimodaseviispunitepoznanjemnjegovevoljeusvakojduhovnojmudrostiirazumevanju,daživitedostojnopredGospodomidamuusvemubudeteugodni,plodonosniusvakomdo‐bromdelu i rastućiubogopoznanju, jačajući se svakom snagom shodnomoćinjegoveslave‐zasvakostrpljenjeiistrajnost,dasradošćuzahvaljujeteOcukojinasjeosposobiodaučestvujemounasledstvusvetihusvetlosti.Onnasjeizbavioodvlastitameipremes‐

 20 

tioucarstvosvogljubljenogSina,ukomeimamoizbavljenje,oproštajgrehova.OnjeslikanevidljivogaBoga,prvorođeniodsvegstvorenja,jerjeunjemustvorenosveštojenane‐besimainazemlji,svevidljivoinevidljivo,bilitoprestoli,iligospodstva,ilipoglavarstva,ilivlasti;svejenjegovimposredstvomstvoreno‐izanjega.Ionjepresvegaisveunjemuimasvojepostojanje.On je iglavatela,Crkve;on jepočetak,prvorođeni izmrtvih,dausvemuonbudeprvi.JerjeBogblagoizvoleodaseunjemunastanisvapunina.“(Kol1,9‐19)

NijenikakvaslučajnostdajedivnaizjavaoHristukaoStvoriteljupovezanasatvrđenjemda u Njemu imamo spasenje. I kada apostol izražava svoju želju da se jačamo „svakomsnagomposilislavenjegove,“ on istovremeno saopštavaokakvoj slavnoj sili je reč.Kadagovorio tomedasmoizbavljeniodvlasti tamne,onnamondaukazuje inasilunašegOslo‐bodioca.ZanašuutehunamsekažedajeStvoriteljsvihstvaritakođeglavaCrkve.OndržisveusvojimrukamaprekosvojemoćneReči(Jevr.1,3), itonatakavnačinda,savelikimpouz‐danjemmožemopevati:

„RukakojasveuprirodidržisigurnoćeodbranitiSvojudecu.“10

Obratite pažnju na povezanost sa rečima iz Is 40,26. Ovo poglavlje nam otkriva divnu

mudrost i silu Hristovu. On zove po imenu vojsku nebesku, održava ih veličinom svojesvemoćiinasvommestu,ivelikeradisileNjegoveijakemoćineizostajenijedno.Stihovi27‐29:„Zaštogovoriš,Jakove,ikažeš,Izrailju:sakrivenjeputmojodGospoda,istvarmojaneizlazipredBogamojega?Neznašli?nisiličuodaBogvečniGospod,kojijestvoriokra‐jevezemaljske,nesustajenitiseutruđuje?razumunjegovomnemamere.“Čaknaprotiv,„Ondajesnaguumornom,inejakomumnožavakrepost“(29.stih).Njegovakrepost,tojesposobnostdasvestvoriniizčega;izatomožeprekoonihkojinemajusiledačiničuda.Onmože iz slabosti dati snagu. Prema tome, sve ono što služi da nampokaže stvaralačku siluHristovumoradadoprinesedaseobnovinašaduhovnasnagainašaduhovnahrabrost.

Iupravotomeslužisubota.TovidimoinaosnovuPsalma92,kojiimanaslov:„Pesmazasubotu.“ Prvi stihovi ovako glase: „Lepo je hvalitiGospoda, i pevati imenu tvome, višnji,javljatijutrommilosttvoju,iistinutvojunoći,uzdesetžicaiuzpsaltir,iuzjasnegusle!Jersimerazveselio,Gospode,delimasvojim,sdelarukutvojihradujemse.“

Kakvevezeimaovosasubotom?Jednostavno,subotajeuspomenanastvaranje.Gospodkaže:„IsubotesvojedadohimdasuznakizmeđumeneinjihdabiznalidasamjaGospodkojiihposvećujem.“(Jez20,12)

PsalmistajedržaosubotupovoljiBožjoj.Onjerazmišljaoostvaranjuiodivnojsiliido‐brotiBožjoj,kojajeutomeotkrivena.Idokjerazmišljaootome,zanjegajepostalastvarnostdaseBog,kojijeljiljaneupoljuodenuoslavomvećomodslaveSolomonove,dalekovišebrinezasvojarazumomobdarenastvorenja.Kadjeposmatraonebo,kojesvedočioBožjojsiliislavi,ipostaosvestanda jesve toni izčegadozvanoupostojanje,ohrabrujućamisaorodilaseunjemu,daistasilaželidadelujeiunjemudabigaoslobodilaodljudskihpogrešaka.Zatojebio radostan i klicao je Božjim delima. Spoznaja sile Božje, koja je došla iz posmatranjastvaranja,ispunilagajehrabrošćukadajesaznaodataistasilastojiinjemunaraspolaganju.

                                                            10Hrišćanskapesma,himna–Prim.prev.

 21 

Shvativšiveromovusilu,zadobiojepobede.Utomesesastojidivniciljsubote,naimedapružiljudimablaženoznanjeoBogu.

Pogledajmoukratkojošjednomovedokaze:1.VerauBogarađasepoznanjemNjegovemoći.Neverovanje,naprotiv,dolaziiznepoz‐

navanja Božje moći da ispuni svoja obećanja: naša vera stoji u srazmeri prema pravilnompoznanjunjegovesile.

2. Posmatranje Božjeg stvaranja pruža nam istinsko shvatanje Njegovoj moći; NjegovavečnasilaiBožanstvomogusevidetinaNjegovimdelima(Rim1,20).Verajetakojadonosipobedu(1.Jv5,4).AlipoštoveradolazipoznanjemsileBožje,kojasezadobijakrozNjegovuRečikrozNjegovadela,ondakrozdelaNjegovihrukudolazimodopobede.Izato,akosesu‐bota,kojajeuspomenanastvaranje,pravilnodrži,ondajeonazahrišćanekojiseboreizvornajvećesnage.

TojeznačenjeJez20,12:„Isubotesvojedadohimdasuznakizmeđumeneinjihdabi

znalidasam jaGospodkoji ihposvećujem.“Kada iz1.Sol4,3;5,23.24znamodaBogželinašeposvećenje,ondaučimopomoćusubote,kadseonapravilnodrži,označajusileBožjezanašeposvećenje.Istasila,kojomsustvorenisvetoviusvemiru,koristiseizaposvećenjeonihkojisepredajuBožjojvolji.Akoseovamisaoupotpunostishvati,ondamoraozbiljnojdušidadoneseradostiutehuuBogu.Akojeposmatramouovomsvetlu,ondamožemopravilnodashvatimoirečiizIs58,13.14:

„Akoodvratišnogusvojuodsubotedanečinišštojetebidragonamojsvetidan,iakoprozovešsubotumilinom,svakidanGospodnjislavnim,ibudešgaslavioneidućisvojimputevima ine činećišto je tebidrago,nigovorećireči, tada ćešseveselitiuGospodu, iizvešćutenavisinezemaljske,idaćutida jedešnasledstvoJakovaocasvojega; jerustaGospodnjarekoše.“

Ako se subotadržipoBožjoj volji, kaouspomenanaNjegovu silu stvaranja, onda će sedušasećatiBožanskesilekojuGospodpokazujezaspasenjesvoganaroda;onićeimatiradostiuGospodu.SubotajedaklevelikatačkaosloncaprekokojepolugaveredušupodižeuvisinenebeskogprestoladabiodržalaprisnuzajednicusaBogom.

Sanekolikorečiovosemožeovakoizraziti:VečnasilaiBožanstvoHristovootkrivenojeustvaranju (Rim 1,20). Sposobnost da stvara pokazuje veličinu Božje sile. Jevanđelje je silaBožjanaspasenje(Rim1,16).Jevanđeljedakleotkrivasilukojajestvorilasvet,akojasesadaispoljavauspasavanjučoveka.Uobaslučajatojeistasila.

Akoseovastvarposmatrauovomsvetlu,ondajejasnodanemavišerazlogazasporenjedalijespasenjevećeodstvaranja;jerjespasenjestvaranje(2.Kor5,17;Ef4,24).Silaspasenjajesilastvaranja;SilaBožjakojaspasavajeonaistasila,kojamožeuzetičovekaizništavila iučinitidaonkrozceluvečnostslaviiuzdižeBožjumilost.„ZatoikojistradajupovoljiBožjojnekamukaovernomtvorcupredajudušesvojeuvernimdelima.“(1.Pt4,19)

 22 

HRISTOSJEZAKONODAVAC

„JerjeGospodnašsudija,Gospodjekojinampostavljazakone,Gospodjecarnaš,onćenasspasti.“(Is33,22)

Sada ćemo posmatratiHrista u jednomdrugompoložaju, u položaju koji potiče iz Nje‐govogdostojanstvakaoStvoritelja,jerOnajkojijestvaraomoraimativlast.UJv5,22.23Hris‐tos kaže: „Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, da svi poštuju Sina kao štopoštujuOca.“Kaošto jeHristospredstavljaoOcaprilikomstvaranja, takoGaotkriva iprili‐komdavanjaZakonaiispunjenjaZakona.

Kaodokazdovoljan jesledećidelimičanizveštaj jednogdogađajakojisedesiozavremelutanja Izrailja u pustinji: „PotompođošeodgoreOrakCrvenommoruobilazeći zemljuEdomsku, ioslabiduhnaroduodputa. I vikašenarodnaBoga inaMojsija: zaštonasizvedosteizMisiradaizginemouovojpustinji?Jernemanihlebanivode,aovajsenikakihleb većogadiodušinašoj. IGospodpustinanarod zmije vatrene,koje ihujedahu, tepomremnogonarodauIzrailju“(4.Moj21,4‐6).NarodjegovorioprotivBogaiprotivMojsi‐jairekao:„Zaštosinasdoveouovupustinju?“OnisunalazilizamerkesvomVođiizatosupomrliodzmija.

PročitajmosadaPavlove rečio istomdogađaju:„NemojmoniGospoda iskušavati,kaoštosuganekiodnjihkušali,paizgibošeodzmija“(1.Kor10,9).Izovogajasnoproizilazidaje vođaprotiv koga su gunđali bioHristos.Dokaz više je i taj što jeMojsije radije voleodastradasanarodomBožjim,negolidasenazivasinkćerifaraonove,državšisramotuHristovuza većebogatstvood svegablagamisirskoga (Jevr11,25,26).Tako i u1.Kor10,4 čitamooočevima,kojisu„svipiliistoduhovnopiće;jersupiliizduhovnestenekojaihjepratila,atastenabešeHristos.“HristosjebiovođakojijeizveoIzrailjizEgipta.

Trećepoglavlje Jevrejimaposlaniceovučinjenicupredstavlja još jasnije.OvdenasPavleopominjedagledamonaapostolaiprvosveštenika,IsusaHrista,kojijebioveranusvemdo‐musvom,itonekaosluga,negokaosin(naslednik)nadsvojimdomom(stihovi1‐6).DaljesekažedasmomiNjegovdom,akopouzdanjeislavnunadudokrajačvrstoodržimo.OnonaštanaspotomSvetiDuhopominje, jesteda slušamoNjegovglas i danamsrcaneotvrdnukaoočevimaupustinji.„Postalismo,naime,Hristovisaučesnici,samoakopočetakpouzdanjadokrajačvrstoodržimo.Kadsekaže:'Danasakočujetenjegovglas,nekavamneotvrdnuvašasrcakaoprilikomogorčenosti'.Kojisuto,naime,kojisučulipapaliuogorčenost?ZarnesvikojejeMojsijeizveoizEgipta?Anakojesesrdiočetrdesetgodina?Nijelinaonekojisuzgrešiliičijisuleševipopadaliupustinji?“(stihovi14‐17).Ovdeseponovoukazujena Hrista, istaknutog kao vođu Izrailja za vreme njihovog četrdesetogodišnjeg boravka upustinji.

JošjedandokaznalaziseuknjiziIsusaNavina5,13‐15.OvdesekažedaječovekkogajeIsus Navin video kod Jerihona sa isukanimmačem u ruci, na pitanje: „Jesi linaš ilinašihneprijatelja?“ ‐odgovorio:„Nisam;negosamvojvodavojskeGospodnje isaddođoh.“ Iu15.stihuOnsenaziva„vojvodavojskeGospodnje“inaređujeIsusuNavinudaizujesvojuobuću,jerjemestogdestojisveto,istokaoštojeGospodnaredioMojsijukodgrmakojijegoreo(2.Moj3,4).Zaista,nemanikogakobimogaoosporitičinjenicudajeHristbiostvarnivođauIz‐

 23 

railju, iako je bio nevidljiv.Mojsije, vidljivi vođa, „držao se čvrstoNevidljivogakaodagagleda“(Jevr11,27).TonijebionikodrugidoHristos,kojijedaonalogMojsijudaideidaiz‐bavisvojnarod.

Pogledajmosada2.Mojs20,1‐3:„TadarečeBogsveoverečigovoreći:JasamGospodBogtvoj,kojisamteizveoizzemljeMisirske,izdomaropskoga.Nemojimatidrugihbo‐govauzame.“Kojeizrekaoovereči?OnajkojiihjeizveoizMisira.AkojebiotajVođakojijeizveoIzrailjaizMisira?BiojetoHristos.KojeondaobjavioZakonsaSinaja?BiojetoHristos,sjajnost slave i obličjebićaOca11, krozkoga seBogotkriva ljudima.Bio je to Stvoritelj svihstvorenihstvariiOnajkomejesavsudpredan.

Ova se tačkamože dokazati i na jedan drugi način. Kad Gospod bude dolazio ponovo,odjeknućebojnipokličiNjegovazapovednarečprodrećeugroboveiprobuditimrtve(1.Sol4,16;Jv5,28.29).„Gospodćesvisineriknuti,iizstanasvetinjesvojepustićeglassvoj,silnoće riknuti iz stana svojega, kao oni štogazegrožđepodignuće vikuna sve stanovnikezemaljske.Proćićegrajadokrajazemlje, jerraspruimaGospodsnarodima,sudisesasvakim telom, bezbožnike će dati pod mač, govori Gospod“ (Jer 25,30.31). Ako ovouporedimosaOtk19,11‐21,gdeHristos,vojvodavojskenebeske,RečBožja,CarnadcarevimaiGospodarnadgospodarima,izlaziigazikacuvinasrdnjeiljutoggnevaBogaSvedržitelja,štodonosiuništenjezasvezlenaZemlji,ondazaključujemodajeHristostajkojićeriknutiizsvogstana na sve stanovnike zemaljske, kad bude imao raspru sa svim narodima. Prorok Joilo,takođe,dodatnootkrivaovutačkukadkaže:„IGospodćeriknutisaSiona,iizJerusalimaćepustitiglassvoj,izatrešćeseneboizemlja.“(Joilo3,16)

NaosnovuovihidrugihmestauBiblijimožesevidetidaćeseneboizemljazatrestiodHristovogglasakadbudedošaodaspasesvojnarod.Tadaćesesvazemlja ljuljatikaopijančovekipremestićesekaokoliba(Is24,20),inebesaćesahukomproći(2.Petr.3,10).AsadačitajmouJevr12,25.26:

„Gledajtedaneodbijeteonogakojigovori. Jerakoneutekošeoništoodbišeonogakojijeprorokovaonazemlji,jošmanjećemoutećimikadseuklanjamoodonogakojigo‐vori sanebesa.Njegovglas je tadapotresao zemlju,a sada jeobećao: 'Još jednompo‐trešćunesamozemljunegoinebo.'“

KadjeovajglasgovoriopriobjavljivanjuZakonasaplanineSinaj,Zemljasetresla(2.Mojs19,18‐20;Jevr12,18‐20).Biojetodogađajkojemupostrahotinijebiloravna,nitićebitisvedokGospodnedođesasvojimanđelimadaspasesvojnarod.Zapazitedatajglas,kojijetadazatresaozemlju,ubudućenećepokrenutisamoZemlju,negoinebesa.UpravosmoutvrdilidaćetobitiHristovglas,čijićesnažanodjekpokrenutiineboiZemlju,kadOnbudeimaorasprusanarodimazemaljskim.TakoizovogponovoproizlazidajetobioHristovglaskojisečuosaSinajakada jeobjavljivaoDesetzapovesti.To jeprirodanzaključakonogašto smonaučilioHristukaoStvoriteljuiGospodarusubote.

Činjenicukojuovdeističemouveziotkupljenja‐dajeHristosdeoBožanstva,dakledaimasveosobineBogaidajeusvakompogledukaoStvoriteljiZakonodavacjednakOcu‐upravodelupomirenjadajesiluivažnost.Samojenatajnačinspasenjemoguće.Hristosjeumro„danasprivedeBogu“ (1. Petr3,18).Da jeNjemunedostajalamakar i najmanja sitnica, jotaujednakostisaBogom,nebimogaodanasdovedeBogu.BožanstvoznačiimatiosobineBoga.DaHristosnijeBog,ondabismoimalisamoobičnuljudskužrtvu.Čakikadbiseprihvatiloda

                                                            11Urumunskomprevodu:„SavršenapredstavabićaOčevog.“

 24 

jeHristosnajuzvišenijeodsvihstvorenihbićausvemiru,nebinamsetimeništapomoglo;jeru tom slučaju On bi bio samo jedan podanik, koji duguje vernost i poslušnost Zakonu, bezikakvemogućnostidaučinineštovišeodsvojedužnosti.Ontadanebiimaopravednost,kojubimogaodatidrugima.Postojibeskrajnarazlikaizmeđunajvišeganđelakojijeikadstvoren,iBoga;ninajuzvišeniji anđeonebimogaodapodignečoveka iučinigaučesnikombožanskeprirode. Anđelimogu da služe i pomažu, ali samoBogmože da otkupi. Zato, neka je hvalaBoguštosmospasenispasenjemkojejeuHristuIsusu,ukomeboravisvapuninaBožanstvatelesnoikoji,natajnačin,možesasvimdaspaseonekojiNjegovimposredstvomprilazeBogu.(Kol2,9;Jevr7,25)

OvaistinapomažeboljemrazumevanjupitanjazaštojeHristosnazvanRečjuBožjom.Onje taj kroz koga je objavljena volja i sila Božja. On je, kako je objavljeno, sastavni deoBožanstva,prikazsamogBoga.OnjeotkrioBogaljudima;OnnasjeupoznaosaNjim.OčevajevoljabiladauHristuobitavapunina.Time,međutim,Otacnijestavljenudrugiplan,kaoštotoneki misle. Proslavljanjem Hrista kao Stvoritelja i Zakonodavca proslavlja se i Otac, jer sekarakterOcaodslikavauSinu12.PoštoOcapoznajemojedinokrozSina,ondajejasnodaOcanemogupoštovationikojineuzvišujuSina.KaoštoisamHristoskaže:„KonepoštujeSina‐nepoštujeniOcakojigajeposlao.“(Jv5,23)

PostavljasepitanjekakoIsusmožebitiposrednikizmeđuBogaičoveka,aistovremenoiZakonodavac?Minemožemoobjasnitikakojetomoguće,osimštoprihvatamoizveštajPismadajetotako.Ičinjenicadajetotakodajesiluivrednostnauciopomirenju.SigurnostgrešnikaunjegovopotpunopomilovanjeležiutomedajesamZakonodavac,protivkogasečovekpod‐igao i kome se rugao, upravo onaj koji je dao sebe za nas. Kako nekomože sumnjati u is‐krenost namere Božje ili u Njegovu ljubav prema ljudima, ako se On sam žrtvovao radinjihovogotkupa?InikonekanemislidasuOtaciSinuovojstvaribiliodvojeni.Onisuiovde,kaoiusvemudrugom,bilijedno.Savetmirapostojimeđuobojicom(Zah6,12.13),pačakizavremeboravkanaZemljijedinorodniSinjebiounaručjuOca.

Kakvopredivnootkrivenjeljubavi!Nevinijepatiozakrivca;Pravednikzanepravednika;Stvoriteljzasvojastvorenja;ZakonodavaczaprekršiocaZakona;Carzasvojepobunjenepo‐danike.KadBognijepoštedeosvogjedinorodnogSina,negogajepredaozasvenas,kakodanamonda(Otac)sNjimsvenedaruje?(Rim8,32).Beskrajnaljubavnijemoglapronaćiboljinačindaseotkrije.SpravommožeGospoddakaže:„Štajejoštrebaločinitivinogradumo‐jemuštomuneučinih?“(Is5,4)

                                                            12„OdslikavauSinu“‐urumunskomprevodu:„IsijavakrozSina.“

 25 

PRAVEDNOSTBOŽJA

„Tražiteprvocarstvoipravednostnjegovu,asveovododaćevamse.“(Mt6,33)Hristosučida jeBožjapravednost jedina stvarkojuuovomživotu trebada tražimo.U

poređenju sa tim hrana i odeća imaju sporedan značaj. Traženje carstva Božjega i Njegovepravednostitrebadabudeglavnapreokupacijaunašemživotu.ZaostalestvaribrineseBog,štoječinjenica‐takodaonenetrebadapričinjavajutolikonespokojstvaibrige.

U1.Kor.1,30kažesedanas jeHristosučiniopravednimkao imudrim, ipoštoHristosjestemudrostBožjaiuNjemuboravisvapuninaBožanstvatelesno,jasnojedajepravednostkojusmodobiliodNjega,zapravopravednostBožja.Razmotrimoštatačnoznačiovapraved‐nost.

ČitajmoPs119,172:„Jezikćemojkazivatirečtvoju,jersusvezapovestitvojepraved‐nost.“Zapovestisupravednost,nesamounekomapstraktnomsmislu,kaonekateorija,negosuonezaistapravednostBožja.Evodokaza:„Podigniteknebuočisvojeipogledajtedolenazemlju;jerćenebesaiščeznutikaodimizemljaćekaohaljinaovetšati,ikojinanjojživepomreće takođe; a spasenje ćemoje ostati doveka, a pravednostimoje neće nestati.Poslušajtemekojiznatepravednost,narode,komejeusrcuzakonmoj.Nebojteseružen‐jaljudskogaiodhuljenjanjihovaneplašitese.“(Is51,6.7)

VidimoizovogstihadasuljudikojipoznajuBožjupravednostoniučijemjesrcuZakon.NatajnačinjeZakonBožjipravednostBožja.Tosemožedokazatiinajedandruginačin.Pis‐mokaže:„Svakanepravdajegreh“(1.Jv5,17).„Grehjebezakonje“(1.Jv3,4).PoštojegrehprekršajZakonaaistovremenoinepravednost,ondasugrehinepravednostjednaki.Aliakojenepravednost prekršaj Zakona, onda pravednostmora biti poslušnost Zakonu. Ovu tvrdnjupredstavićemoumatematičkojformi:

nepravednost=greh(1.Jv5,17)prekršajZakona=greh(1.Jv3,4)

Prema načelu da su dve stvari, koje se jednako odnose prema trećoj (istoj) stvari,

međusobnojednake,ondaimamo:

nepravednost=prekršajZakonaTojenegativnajednačina.Toistoizraženonapozitivannačinglasi:

pravednost=poslušnostZakonuKojijetoZakon,premakomejeposlušnostpravednost,anjegovprekršajgreh?TojeZa‐

konkojikaže:„Nepoželi“;jerPavlekažedagajeovajZakonosvedočiougreh(Rim7,7).Za‐kon‐Desetzapovesti‐meriloje,dakle,Božjepravednosti.PoštojetoZakonBožjiipoštojetopravednost,ondatomorabitiBožjapravednost.Nemadrugepravednosti.

Pošto suDeset zapovestipravednostBožja ‐prepisNjegovogkaraktera ‐onda semože

 26 

lakorazumetidajestrahGospodnji,ustvari,držanjeNjegovihzapovesti,štojejedinadužnostkojučovekima(Prop12,13).Alinekanikonemislidajenjegovadužnostuskoograničena,jerse odnosi samo na Deset zapovesti; jer one su „veoma široke“ (Ps 119,96). Zakon je„duhovan“ i sadrži mnogo više nego što se vidi pri površnom čitanju. „A telesni čoveknerazumešto jeodBožjegDuha, jer jetozanjega ludost,inemožedarazume,zatoštootometrebanaduhovannačinrasuđivati“(1.Kor2,14).SveobuhvatnobićeZakonarazume‐jusamoonikojio tomerazmišljajuudubokojmolitvi.Nekoliko tekstovaSvetogpismabićedovoljnodanampokažuneštoodnjegoveširine.

UPropovedinaGoriIsuskaže:„Čulistedajerečenostarima:'Neubij',akoubijebićekrivsudu.Ajavamkažemdaćesvakikojisegnevinabratasvogabitikrivsudu.Akokokaže bratu svome 'raka', biće kriv sinedrionu. Ako ko kaže 'budalo' zaslužiće pakaoognjeni“ (Mt5,21.22).„Čulisteda jerečeno: 'Ne činipreljube.'A javamkažemdasvakikojigledaženustimdajepoželi,većjeučiniopreljubusnjomusrcusvome“(Mt5,27.28).

To ne znači da su zapovesti „Ne ubij“ i „Ne čini preljube13“ nesavršene, niti da Isus odhrišćanazahtevaviši stepenmoralnostinegoodsvog tadašnjegnaroda, Jevreja.Onzahtevaistoodsvih ljudiu svimvremenima. Isus je samoobjasnioove zapovesti ipokazaonjihovuduhovnuprirodu.FarisejisuganaprikrivennačinbiliokrivilidaOnkršiigaziZakon.NatojeOnodgovoriodaseZakonnemožeukinuti;OnjedošaodaispuniZakon(Mt5,17).PotomjeobjasniopravismisaoZakonananačinkojijenjihosvedočiodagaoniprestupaju.Onjepoka‐zaodaveć jedanpogled ili jednamisaomogubitiprekršajZakona‐čime jezaistarazotkriomisliitežnjesrca.

Time,međutim, Isus nije objavio nijednu novu istinu, nego je staru obasjao svetlošću irazjasnioje.ZakonjeprilikomobjavenaSinajuimaoistoznačenje,kaoiondakadagajeIsusobjašnjavaouPropovedinaGori.Kadajeglasom,odkojegjezadrhtalaZemljarekao„Neubij!,“Onjemislio:„Nemojdagajišljutnjuusrcu,nemojdasepredaješzavisti,svađiilinečemdrugomštobitemoglodovestidoubistva.“Svetoijošivišesadržanojeuzapovesti„Neubij!“Tonala‐zimoiunadahnutimrečimaStarogzaveta,jerSolomonpokazujedaseZakonbavikakovid‐ljivim,takoiskrivenimstvarima.PoštojeustihuProp12,13pozvaosveljudedadržeBožjezapovesti‐„Bogasebojizapovestinjegovedrži, jerto jesvečoveku“ ‐ondodaje:„JerćesvakodeloBogiznetinasudisvakutajnu,biladobrailizla.“(stih14)

Zaključakjesledeći:Sudobuhvataionenajtajnijestvari.NaSuduZakonslužikaomeriloiprosuđujesvakipostupak,biodobarilizao.PrematomeZakonzabranjujezlo,kakoumislimatakoinadelu.IztogaseizvodizaključakdazapovestiBožjesadržecelokupnudužnostčoveka.

Uzmimoprvuzapovest:„Nemojimatidrugihbogovaosimmene.“Apostolgovoriolju‐dimačijijebogtrbuh(Fil3,19).Alirazvratineumerenostsusamoubistvo.Takovidimodajeprvazapovestovdepovezanasašestom(„Neubij!“).Alitonijesve,jeronkažedajelakomstvoidolopoklonstvo(Kol3,5).Očigledno,desetazapovestnemožedaseprezire,adasenegaziprvaidruga.Onasepoklapasnjima,imividimodajeDekalogjedankrug,čijijeobimtoliko

                                                            13Tinećeš –uprevoduKaradžić‐Daničić, imamo jasno izraženunegacijuu zapovestima (Neubij,Ne čini

preljube,Nepoželi...),kojaznačiizričituzabranu,akojasemožerazumetiikaoduhzakonakojinamzabranjujeodređene aktivnosti.Međutim, u izvornom tekstu, upotrebljena je zapovest sa obećanjem „Ti nećeš...“ Bog nesamoštojesvomnaroduobjasnioštanećeraditi,većmujeusamojzapovestidaoinadu,tj.obećaosilupotrebnuza izvršavanjezapovesti;dakle,ukazaomu jena toštaće raditi!Tako i samopismokažeda jepetazapovest,zapravo,prvazapovestsaobećanjem,jeronauizvornomtekstukaže:„Tićešpoštovatiocasvogaimatersvoju...“štojenesamozapovest,većonausebiimaisiluBožjereči,iligarancijuzaonekojiveruju,daćebitiizvršena!–Prim.prev.

 27 

velikikaouniverzum.Onsadržimoralneobavezesvakogčoveka.Rezimirajući,možeserećidajeZakonmerilopravednostiBoga,čijajevladavinavečna.

Topotvrđujetačnostizjave:„Bićeopravdanionikojizakontvore“(Rim2,13).Opravdatiznači:učinitipravednimilipokazatidajenekopravednik.Zatojeočiglednodasamosavršenaposlušnost, savršeno pravednom zakonu, može učiniti čoveka pravednim. Božja je namerabila da sva Njegova stvorenja imaju takvu poslušnost prema Zakonu. Samo se tako možerazumetidajeZakondatzaživot(Rim7,10).

AlidabisečoveknaSudumogaonaćikao„izvršiteljZakona,“moraupunomsmislureči,usvakom trenutku svogživotadadržiZakon.Akoodstupiubilokojoj tački,nećemoćida sekažezanjegadajedržaoZakon;onnemožebitiizvršiteljZakona,akogajesamodelimičnodržao.ZatoježalosnačinjenicadameđusvimljudimanemanijednogizvršiteljaZakona,jer„iJevreji iGrci svi sagrešiše,kao što stojinapisano:nijednognemapravedna;nijednoganemarazumna, ini jednogakoji tražiBoga;sviseukloniše izajednonevaljalipostaše:nemagakojičinidobro,nemanijednogaciglog“(Rim3,9‐12).Zakongovorisvimanakojeseodnosi.Nacelomsvetusenemoženaćinijedankojibimogaodaotvoriustaiopravdasebeodkrivice,kojuZakoniznosiprotivnjega.Svakaustasuzatisnutaisavsvetje„krivpredBo‐gom“(stih19),„jersvisagrešišeiizgubilisuslavuBožju.“(stih23)

Premdase„izvršiteljiZakonaopravdavaju,“ipakjejasnoda„sedelimazakonanijednotelonećeopravdatiprednjim; jerkrozzakondolazipoznanjegreha“ (Rim3,20).Zakon,koji je„svet,pravedanidobar“(Rim7,12),nemožedaopravdanijednoggrešnika.Drugimrečima,pravedanZakonnemožedaproglasinevinimsvojeprestupnike.Zakonkojibioprav‐daobezbožnogčoveka,biobibezbožanzakon.MeđutimZakonnetrebapreziratisamozatoštonemožedaopravdagrešnika.Naprotiv,bašizovograzlogatrebagahvaliti.ČinjenicadaZakonnemoženijednoggrešnikaproglasitipravednim‐danemožerećidačovekdržizakonkad ga u stvarnosti ne drži ‐ sama je po sebi dokazda je ondobar. Ljudi hvale zemaljskogsudijukojisenemožepodmititiikojineproglašavakrivogčovekanevinim.IzistograzlogabitrebalodahvaleiBožjiZakon,kojinikadanedajenetačnoilipogrešnosvedočanstvo.Oniz‐ražavasavršenstvopravednostiizatojeprinuđendaobjavimakolikotobiložalosno,dani‐jedanjediniAdamovpotomaknijeispunionjegovezahteve.

Štaviše,činjenicadaječovekovadužnostdaispunjavaZakon,pokazujedačovek,akogaujednojjedinojtačkiprekrši,nikadatovišenemožedaispravi.ZahtevisvakogpropisaZakonasutakoobuhvatniiceoZakonjetakoduhovan,danijedananđeonebimogaoništadrugodačini,osimdamubudeposlušan. Ivišeodtoga:Pošto jeZakonpravednostBožja,odrazNje‐govognepromenljivogkaraktera,ondaiztogasledidanisamBognemožedanadmašimerudobrotekojajeutvrđenauNjegovomZakonu.Bognemožebitiboljinegoštovećjeste,aZa‐kon objavljuje kakav je On. Kakve, onda, izglede ima onaj koji jemakar samo jedan propisprekršio,daučininekododatnodobro,kakobiupotpuniovećpotpunu i savršenumeruza‐kona,upokušajudaseiskupizasvojprekršaj?14Kotopokušava,pokušavanemoguće:naimedabudeboljinegoštotoBogzahteva,štaviše,boljiiodsamogaBoga.

Alinijeovotakojednostavno,kaodaječovekpaosamoujednojpojedinosti.Čovečanstvo                                                            14Drugimrečima,Adamovipotomcisuprekršilizakoninemoguvišedagadržesamiodsebe;oninemogu

daučineništasasvojestranedabinadoknadiliprekršeno.Zato,svakipokušajodstranečovekadanadoknadiprekršajzakona,ustvarijepokušajdaseučininekodobropreko,iznadzakona;dasezakonudodanekodobroodstranečoveka.TakočovekpokušavadabudeiznadzakonaiiznadBoga,štojesotonskaidejaodpočetka.

 28 

jezakazalousvakojpojedinosti.„Sviseukloniše izajednonevaljalipostaše:nemagakojičinidobro,nemani jednoga ciglog.“ I ne samo to nego pali čovek nemože svojom oslabljenomsnagom da učini ni jedno jedino delo koje odgovara tom savršenom merilu. Za ovo, osimponavljanjačinjenicedajeZakonmeriloBožjepravednosti,nijepotrebannijedandrugidokaz.Sigurnodanikonećebiti takoohol i tvrditida jebilokojedelounjegovomživotubilo takodobro kao da ga je samBog učinio. Svakomora sa psalmistomda kaže: „MojadobrotanedosežedoTebe!15“(Ps16,2)

Sveovodirektnoproizilazi izPisma.Hristos,„kojinije imaopotrebedaMukosvedočiza čoveka, jer jesamznaoštabešeu čoveku“ (Jv2,25), rekao je:„Jer iznutra iz ljudskogsrca izlazezlemisli,blud,krađe,ubistva,preljube, lakomstva,zloće,prevare,raspojas‐anost,zavist,hula,oholost,bezumlje.Svaovazla izlaze iznutra i čine čovekanečistim“(Mk7,21‐23).Drugimrečima,lakšeječinitizlonegodobro.Onoštočovekčiniusvomprirod‐nomstanjujestezlo.Zlostanujeučovekuideojenjegovogbića.Zatoapostolkaže:„ZatojestremljenjetelaneprijateljstvoBogu; jersenepokoravaBožjemzakonu,nitimože.Kojisusasvimutelu,nemogudaugodeBogu“(Rim8,7.8).Iopet:„Jerteloželiprotivduha,aduhprotiv tela;aovoseprotivi jednodrugome,dane činiteonoštahoćete“ (Gal5,17).Poštojesadazlodeočovekoveprirodeipoštogajesvakonasledioodpraroditelja,jasnojedasva pravednost, koja dolazi od takvog čoveka, u poređenju sa prečistom haljinom Božjepravednosti,nijeništadrugodo„nečistahaljina“(Is64,6).

Dobradelanemoguizaćiizgrešnogsrca.TonamGospodjasnopokazujejednimpoređen‐jem:„Jersesvakodrvopoznajeposvomplodu.Strnjaseneberusmokve,nitisegrožđebereskupine.Dobarčovekizdobreriznicesvogasrcaiznosidobro,azaočovekizzleriz‐niceiznosizlo;jernjegovaustagovoreonočegajesrcepuno“(Lk6,44.45).Timehoćedasekažedačoveknemožedaučininištadobro,akonajprenepostanedobar.Zatodelakojačinigrešničoveknikadanisuustanjudagaopravdaju;naprotiv,poštodolazeizzlogsrca,onasuzlaitakoumnožavajukoličinunjegovegrešnosti.Izzlogsrcamožeizaćisamozlo,apovećanozlonemožeproizvestinijednodobrodelo.Grešančovekstogauzaludnastojidaseopravdasvojimnaporima.Onmoradabudeučinjenpravednimdabimogaodačinidobrokoježeli ikojeseodnjegazahteva.

Rezimirajmoovo,dakle:1. Zakon Božji izražava potpunu, savršenu pravednost, i od svakoga koji želi da uđe u

carstvoBožjezahtevasepotpunaposlušnostovomZakonu.2.Zakon,međutim,nemoženijednomčovekudatininajmanjumerupravednosti,jersu

ljudigrešniciinisuustanjudaodgovorenjegovimzahtevima.Makolikočovekozbiljnoradionasebi,ništaštoonmožedaučininezadovoljavazahteveBožjegZakona.Onisusuvišeuz‐višenizanjega,onihnemožeispuniti;onnemožedostićipravednostkrozZakon,jer„sede‐lima zakona nijedno telo neće opravdati pred njim.“ Kakvo žalosno stanje! Mi moramo daimamo pravednost koju zahteva Zakon, inače ne možemo doći u carstvo nebesko; Zakon,međutim,nedajepravednostnijednomodnas.Bezobzirananašenajozbiljnijeineprestanenapore,Zakonujenemogućedanamdamainajmanjideosvetosti,bezkojenikonećevidetiGospoda.

Koćeondabitispasen?Postojiliuopštetakoneštokaoštojepravedančovek?Da,Biblijačestogovorionjima.OnaLotanaziva „pravednimLotom.“ Isto takogovorio tomedaćebiti

                                                            15Vukovprevod:„TisiGospodmoj,nemamdobraosimTebe.“

 29 

pravednih ljudi, koji će primiti svoju slavnu nagradu, kao što čitamo iz Is 3,10: „Recitepravednikuda ćemudobrobiti, jer će jestiplod oddela svojih.“ Biblija nedvosmislenoizjavljujeda ćenakrajupostojatipravedannarod: „Tada ćesepevatiovapesmauzemljiJudinoj:imamotvrdgrad:zidovisunamaibedemispasenje.Otvoritevratadauđenarodpravedni,kojidrživeru16“(Is26,1.2).Davidkaže:„Zakonjetvojistina“(Ps119,142).Zakonnesamoštojeistina,negojeonzbirsvihistina(Prop12,13);prematomenarodkojidržiNje‐govu istinumorabitinarodkojidržiZakonBožji.Onićebiti izvršiteljiNjegovevolje iućiucarstvonebesko(Mt7,21).

                                                            16Kojidržiistinu...–Daničićjepreveo„kojidrživjeru,“notačanprevodje„kojidržiistinu.“Iakosemože

protumačitidajeupitanjuistaideja,ipak,jasnojedaverapočivanaistini,tj.daveramorabitiupućenanaistinu,ili neku vrstunauke. Iz togaproizilazi, danarodkoji drži istinu, zapravo veruje u tu istinuna jedan ispravannačin,itakoispunjavazahtevezakonačimemuseverapripisujeupravdu.–Prim.prev.

 30 

GOSPODNAŠAPRAVEDNOST

KakočovekmožeimatipravednostkojajepotrebnadabiseušloucarstvoBožje?Odgo‐vornaovopitanje jenajvećedelojevanđelja.Dozvoliteprvodaproučimoznačajnulekcijuoopravdanjuiliododeljivanjupravednosti.Činjenicenammogupomoćiuboljemrazumevanjuteorije.ULk18,9‐14čitamojednuIsusovupričuopravednosti iliodavanjupravednosti:„Aovupričukazanekimakojisubiliuvereniusebe ‐dasupravedni ‐ iostale ljudenipo‐daštavali.Dva čovekaodošeuhramdasepomole, jedan farisejadrugicarinik.Farisejstade imoljašeseusebiovako:Bože,hvala tištonisamkaodrugi ljudi,razbojnici,ne‐pravednici,preljubočinci,ilikaoiovajcarinik;postimdvaputaunedelji,dajemdesetakodsvegaštostičem.Acarinikjestajaoizdalekainijehteoniočidapodignepremanebu,negojeudaraosvojaprsagovoreći:Bože,budimilostivmenigrešnom.Kažemvam,ovajsevratiokućiopravdan,aneonaj;jerćebitiponižensvakokouzdižesamogasebe,auz‐višenćebitikosamogasebeunizuje.“

Ovajprimernamjedatdarazumemokakosemože,ikakosenemožestećipravednost.Farisejinisuizumrli.Iudanašnjimvremenimaimajošmnogoonihkojiočekujudamogustećipravednost svojim dobrim delima. Oni se uzdaju u sebe i veruju da su pravedni. Oni se,doduše,nehvaleuvekjavno,alinamnogodrugihnačinapokazujudaseuzdajuusvojuvlas‐titu pravednost.Možda se farisejski duh, koji za sticanje Božje naklonosti želi da ukaže navlastitadobradela,moženaći ikodsamihhrišćana,kojisezbogteretasvojihgrehaosećajuveomapotišteni.Oni tuguju zbog svoggrešnog stanja i oplakuju svoju slabost.Njihovo sve‐dočanstvo se nikada ne uzdiže iznad ovog nivoa. Prilikom razgovora na skupovima oni sepostiđenodržepo strani ine susreću se sBogomumolitvi.Ako suzgrešilineštovišenegoobično,nemolesesvedoksesvestonjihovimgresimavišeilimanjeneobriše,ilidokneuo‐brazedasuonoštoimjenedostajalopopraviliposebnodobrimponašanjem.Štatootkriva?TootkrivaonajfarisejskiduhkojisesvojompravednošćupredBogombusaugrudi,danećedaMupristupisvedokseneosloninalažnistubsvojeličnepravednosti.OviljudihtelibidakažuBogu:Vidi,kakosambiodobarposlednjihdana;tićešmesadasigurnoprihvatiti.

Alikakvajeposledica?‐Čovekkojiseuzdaousvojupravednost,nijejeimao,dokjeonajkoji se molio u svojoj potištenosti: „Bože, budi milostiv meni grešnom,“ otišao „opravdan“kući.Hristoskažedajeonotišaokućiopravdantj.dajebioučinjenpravednikom.

Obratitepažnju:Carinik jeučiniovišenegošto jesamožaliozbogsvojihgrehova;on jemoliozamilost.Štajemilost?Milostjenezasluženanaklonostilinastrojenost(dispozicija)daseprema ljudimamožeboljepostupatinegošto tooni zaslužuju.SvetopismokažeoBogu:„Koliko jenebo visoko od zemlje, tolika jemilostnjegova k onima kojiga seboje“ (Ps103,11).RastojanjeizmeđunebaiZemlje jedakle,merapremakojojBogsanama,akopon‐iznostupimopredNjega,boljepostupanegoštomitozaslužujemo.AkakotoOnboljepostu‐pasanama?Takoštouzimanašegrehe;jersledećistihkaže:„Kolikojeistokdalekoodza‐pada, toliko udaljuje od nas bezakonja naša.“ To je u saglasnosti sa izjavom Isusovogomiljenogučenika:„Akoispovedamosvojegrehe,onjeveranipravedan‐danamoprostigreheiočistinasodsvakenepravednosti.“(1.Jv1,9).

ZadaljezaključkeoBožjojmilosti injenomotkrivenjučitajmouMiheju7,18.19:„Ko je

 31 

Bogkaoti?kojipraštabezakonjeiprolaziprestupeostatkuodnasledstvasvojega,nedržidovekagnevasvojega, jermu jemilamilost.Opetćesesmilovatinanas;pogazićenašabezakonja;bacićešudubinemorskesvegrehenjihove.“ČitajmosadadirektanstavBožjerečipopitanjudavanjapravednosti.

PoštojeapostolPavledokazaodasusvisagrešiliiizgubilislavuBožju,jersenijednotelonemožeopravdatipredNjim,onnastavlja ikažedasmo„opravdani(učinjenipravednim)zabadava,njegovommilošću,krozotkupkoji jeuHristuIsusu,kojega jeBogistakaodabudepomirenjekrozveruuNjegovukrv,dapokažesvojupravednostkojom jeusvojojbožanskoj strpljivosti opraštao greheprošlosti“; objavivši: „Ja rekohu sadašnje vremesvojupravednost,dajeOnpravedanidamožeopravdationogakojiverujeuIsusa.“(Rim.3,24‐26)

„Opravdanizabadava.“Kako jeovomoguće?Pošto i najbolji napori grešnoga čovekanemoguninajmanjedoprinetidaondobijepravednost,očiglednojedamuseonamožedatisa‐mokaodar.Pavlejasnooznačavatakvupravednostkaodar:„Jerakoseposredstvomjedno‐gasmrtzacarila‐usledprestupajednoga,mnogoćepreoni,kojiprimajuizoboljeblago‐datiidarapravednosti,carovatiuživotuposredstvomjednoga,IsusaHrista!“(Rim5,17).Pošto jepravednostdar,onda je ivečni život,koji jenagradazapravednost,darBožjikrozIsusaHrista,Gospodanašeg.

Otacjeistakao(naimenovao)svogaSinakaoOnogakrozkogadobijamooproštenjenašihgreha,aovooproštenjesastojisejednostavnouobjaviNjegovepravednosti(kojajenaravno,takođe, pravednost Božja). Bog, koji je „bogatumilosti“ (Ef 2,4) i koji ima zadovoljstvo utome,pokrivasvojompravednošćugrešnikakojiprihvataHristakaozamenuzanjegovgreh.To jesigurnodobrarazmenazagrešnika,a ipaknijegubitakzaBoga; jerNjegova jesvetostbeskonačna,itazalihasenikadanemožesmanjiti.

Stihovikojesmoupravorazmatrali(Rim3,24‐26)samosudrugoobjašnjenjestihova21i22,kojisledeizjavudasedelimaZakonanikoneopravdava.Apostolondanastavlja:„AsadsebezučešćazakonajavilapravednostodBoga,posvedočenaodzakonaiproroka,naime,pravednostBožjakojaveromu IsusaHristadolazinasvekojiveruju.“Bogstavlja svojupravednostnaonogakojiveruje.Ongapokrivanjome,takodasegrehvišenepojavljuje.Tektadaonikojimajeoproštenomogudauzviknusaprorokom:

„Veoma ću se radovatiuGospodu, iduša će semojaveselitiuBogumojem, jermeobučeuhaljinespasenjaiplaštompravdeogrtemekaokadženiknamestinakitikaokadsenevestauresiuresomsvojim.“(Is61,10)

Nekobimogaodaprimetiidapostavipitanje:Kakoseslažureči„Asadsebezučešćaza‐konajavilapravednostodBoga“saiskazomdajeZakonpravednostBožjaidaizvannjegovihzahtevanemapravednosti?Ovdenepostojiprotivrečnost, niti seZakonzanemaruje.Pogle‐dajmopažljivo:KojedaoZakon?‐Hristos.KakogajeOnobjavio?‐„Kaoonajkojimoćima,“dakle, kao Bog. Zakon je došao od Njega isto kao i od Oca i, jednostavno, Zakon je objavapravednostiNjegovogkaraktera.Zato jepravednostkojasedajekrozveruuHristaona istapravednostkojupostojiuZakonu.Topokazujeiizrazdaje„posvedočenaodzakona.“

Pokušajmodazamislimoovajproces.OvdejeZakonBožjikaosvedokkojijeusvakodobaspremanda svedoči protiv grešnika. Zakon je nepromenljiv i nemože grešnika da proglasipravednim.DokazanigrešnikuvekiznovapokušavadadobijepravednostodZakona;aliza‐konseodupiresvimnjegovimnaporima.Nemogućegajepodmititibilokojomkoličinomvlas‐

 32 

titihispaštanjailičinjenjadobrihdela.Nakrajugrešnik,umoranoduzaludneborbedabudeopravdanZakonom,čujeHristovglasiletiuNjegoverašireneruke.TakoskrivenuHristu,onbivaokruženNjegovompravednošću.Igle,sadajeveromuHristadobioonozaštaseuzaludtakoozbiljnoborio.OnsadaimapravednostkojuzahtevaZakon,itobašonukojasetraži;jeronjedobijasaIzvoraPravednosti,odkojegnaimeiZakondolazi. IsamZakonpotvrđujeis‐pravnostovepravednosti, i svedok je čovek ima,ona ćegabranitipred sudomprotiv svihnjegovihtužiteljaipotvrđivatičinjenicudajeonpravedančovek.Pavlejebiouverendaćemupravednost „dokoje sedolaziveromuHrista,pravednostodBoganaosnovuvere“ (Fil3,9),pomoćidaopstanenadanHristov.

U tomprocesu zamenenepostoji ni jednagreška.Bog jepravedan i istovremeno,OnajkojipravdaonogakojiverujeuHrista.UHristuobitavasvapuninaBožanstvatelesno.OnimaisteosobinekaoiOtac(upotpunostijejednosaOcem).Prematome,spasenjekojejeuNjemu‐daotkupiizgubljenogčoveka‐dovoljnojedaovogaponovozadobijezasvuvečnost.Čove‐kovapobuna je jednakousmerenanaSinakoliko i na samogOca, jer suOni jedno.Kada jeHristosdaoSebezanašegrehe,Carjepatiozasvojepobunjenepodanike,imučenikjeopros‐tiokrivicusvojimmučiteljima.Čakionajkojisumnjamoradapriznadasvakičovekimapravodaoprostinepravdukojamujeučinjena,ZaštoondacepidlačitiiprebacivatiBogukojikoristitoistopravo?On,takođe,imapravodaoprostinepravdukojamujeučinjena;itoutolikoviše,jerjezaštitiointegritetsvogaZakona,natajnačinštojeSebesamogdaodabudekažnjenzadug koji je imao grešnik.Može se reći da jeNevini stradao za grešnika.To je istina; neviniPaćenikdaojesebeposvojojslobodnojvoljidabipopravdisvojevladavinemogaodaučiniononaštagajenagnalaNjegovaljubav,ato jedaoprostinepravdu,koja jeučinjenaNjemukaoGospodarusvemira.

PogledajmosadakakoBogsamopisujesvoje imeuvremekada jebio izložennajvećempreziru:„AGospodsiđeuoblaku,istadeondesnjim,ipovikapoimenu:Gospod.Jerpro‐lazećiGospodisprednjegavikaše:Gospod,Gospod,Bogmilostiv,žalostiv,spornagneviobilanmilosrđemiistinom,kojičuvamilosttisućama,praštabezakonjainepravdeigre‐he,kojinepravdakrivoga(predkojimnikonijenevin‐rev.Luter)“(2.Mojs34,5‐7).TojeBožje ime, to je Njegov karakter; tu se On otkriva čoveku; On želi da ga ljudi posmatraju ipoštujuusvetluoveizjave.Alikakosetoslažesaposlednjomizjavom,dapredNjim„nikonijenevin“?TosetačnoslažesaNjegovomstrpljivom,nadasvevelikomdobrotomiophođenjemsaprestupimaNjegovognaroda.ZaistajetačnodaOnkrivcenesmatranevinima;jerkadbitočinio,ondanebimogaobitipravedanBog.AliOnčinineštomnogobolje:Onudaljujekrivicu,takodaranijikrivacstojiopravdankaodanikadanijegrešio.

Nekanikonecepidlačioko izraza„obučeupravednost,“ smatrajući todvoličnošću.Neki,kojipokazujujedinstveninedostatakpoštovanjavrednostiopravdanjakaodara,čakkažudane žele pravednost koja se „oblači,“ nego onu koja dolazi iz života. Oni potcenjuju Božjupravednost, koja verom u Hrista dolazi na sve i u sve koji veruju. Svakako se slažemo sanjihovimmišljenjemutolikoštoželedasezaštiteodlicemerja,formepobožnostikojajebezsile.Čitalac,međutim,nesmedazaboravidajevelikarazlikautomekonasoblačiupraved‐nost.Akomipokušamoda jeobučemosamiondaće tobiti samonečistahaljina,makolikonamizgledalalepa.AliakonasHristosunjuobuče,ondaseonanesmenipreziratiniodbaci‐vati. Obratimo pažnju na reči proroka Isaije: „Jerme obučeuhaljine spasenja iplaštompravdeogrnume“(Is61,10).PravednostukojunasHristosoblačijestepravednostkojuBog

 33 

odobrava,iakojeOntimezadovoljan,sigurnojedaljudinebitrebalodatraženištaboljeodtoga.

Ali učinićemo još jedan korak da bismo ovu stvar oslobodili od svihmogućih teškoća.Zaharija3,1‐5dajenamrešenje:

„Posle mi pokaza Isusa poglavara svešteničkoga, koji stajaše pred anđelom Gos‐podnjim,isotonu,kojimustajašesdesnestranedagapre.AGospodrečesotoni:Gospoddateukori,sotono,Gospoddateukori,kojiizabraJerusalim.Nijelionglavnjaistrgnutaodognja?AIsusbešeobučenuhaljineprljave, istajašepredanđelom.Aonprogovori irečeonimakojistajahuprednjim:skinitesnjegateprljavehaljine.Irečemu:vidi,uzehstebe bezakonje tvoje, i obukoh ti nove haljine. I rekoh: nekamumetnu čistu kapu naglavu. I metnuše mu čistu kapu na glavu, i obukoše mu haljine; a anđeo Gospodnjistajaše.“

Obratimo pažnju, u gornjem izveštaju, na to da je uklanjanje prljavih haljina jednakouklanjanjugreha(zla)odčoveka.Izato,kadnasHristosoblačiuhaljinusvojepravednosti,Onne pokriva samo naše grehe svojim ogrtačem, nego ih udaljuje od nas. To pokazuje da jeoproštenjegrehavišenegonekaformailiprostoupisivanjepodatakaunebeskeknjige,čimese gresi ispravljaju. Oproštenje greha je stvarnost; ono je nešto sasvim opipljivo, nešto štosuštinskiutičenačoveka.Onogazaistaoslobađaodkrivice;ikadječovekoslobođenodgrehaiopravdan,ondaseunjemudesilatemeljnapromena.Onjesadazaistadrugičovek,jerjeovupravednostzaoproštenjesvojihgrehadobiouHristu,timeštoseobukaouHrista.„ZatoakojekouHristu,novojestvorenje“(2.Kor5,17).Potpunoibesplatnooproštenjegrehaimazaposledicuonudivnupromenukojajepoznatakaonovorođenje;jerčovekne