1Amidin Konak na Miloevom Vencu:(Balkanski stil oko 1818. god.)Centar svoje prestonice Knjaz je razvijao oko prostora koji se danaszove Miloev Venac. Na obe obale Lepenice gradile su se graevine:Dvor, Crkva, Arsenal, Zatvor, Kasarne, Teatar, Apoteka... Dvorskikompleks nije sauvan. areni Konak je izgoreo 1884. godine, aKneev Konak 1941. godine, ostao je samo Amidin Konak stanupravitelja dvora. To je predstavnik balkansko-orijentalnog stila. Uvreme sticanja autonomije jedino se tako i moglo graditi, jer toksrpske gradske arhitekture je prekinut jo u 15. veku, a evropskiuzori nisu bili dozvoljeni u Osmanskom carstvu. Amidin Konak jenajstarija kragujevaka graevina tog perioda. Konak je graen pobalkanskim graditeljskim iskustvima, pokriven eramidom sa dva lonamesta koja se preko dimljaka zavravaju karakteristinim dimnimkapama koje se esto mogu sresti u profanoj arhitekturi umadiskogpodnevlja, simetrino podeljenoj fasadi, otvorima zasvedenimpolulunim svodovima, kao i mestimino izbaenim erkerima na svakouglu zgrade, i sa tremom na ulazu, ovaj objekat predstavlja jedno odremek dela domaih majstora tog vremena.Slika 1. (Amidin konak na Miloevom Vencu, balkanski stil oko 1818.god)2Stambeno poslovna zgrada:(Srednjoevropski urbani stil oko polovine 19. veka)Autonomijom Srbije nova miloeva prestonica se irila du dananjeulice Svetozara Markovia. Na poetku te zone podignuta je zgradakoja se smatra za najstariju civilnu zgradu po evropskom modelu. Uprizemlju zgrade su se nalazili lokali, a na spratu nekolikostanova. Kua zauzima ceo front parcele prema ulici, a zasvedenkolski pasa uvodi u dvorite. Fasada sem skromnih venaca nemaukrasa, simetrino je komponovana sa sedam grupa otvora. Ova zgradane predstavlja reprezetativni primerak, meutim za istorijukragujevake arhitekture ona je vana je unosi evropski stil koji seu srednjim zemljama evrope gaji ve vekovima.Slika 2. (Stambeno poslovna zgrada, srednjoevropski urbani stil oko polovine19. veka)Konak kneza Mihaila:(Austriski klasicizam 1860. god.)I po preseljenju prestonice u Beograd 1841. god. Kragujevac je ostaoi dalje druga pestonica. U krugu bieg dvora sagraena je novazgrada Konak kneza Mihaila. U orijentalnom kompleksu podigniguta savie nasleenih balkanskih objekata podignuta je evropska graevinapo austrisko uzoru, skromna po gabaritu i ukrasima, glavna fasada jeneto reprezentativnija sa pilastrima, vencima i naglaenim glavnimulazom. Ova graevina predstavlja okretanje od tradicionalnearhitekture ka evropskim uzorima.3Slika 3. (Konak kneza Mihaila, austriski klasicizam 1860. god.)Porodina kua ure Petrovia:(Romantizam i klasicizam 1867. god.)Loe ouvana, ova kua predstavlja uzor naslea romantiarskearhitekture kragujevca iz 19. veka. Glavan fasada koja gleda naulicu je iskustveno projektovana. Sokla stubovi i venac dele je nadva simetrina polja, u svakom polju po dva luna prozora pruajumotiv za projektovanje razuene fasadne plastike sa puno krunihelemenata. Po svom prostornom sklopu, pravougaonog gabarita sakonakom i lukovima prema dvoritu, ova kua predstavljamodernizovanu interpretaciju moravske kue iz narodne arhitekture.4Izgraena je od tvrdih i postojanih materijala i predstavlja lepspomenik varokog ivota u Kragujevcu.Slika 4. (Porodina kua ure Petrovia, romantizam i klasicizam 1867. god.)Slika 5. (Detalj jedne polovine prednje fasade)5Kua Alekse Obradovia:(Eklektika 1887. god.)Bogato ukraena fasada, sokla od kamenih kvadra crvene boje,pilastri, venci, prozori naglaeni fasadnom plastkom. Ispod krovnogvenca nalazio se bogato ukraen friz sa motivima flore i faune.Posebno je naglaen ugaoni motiv, iznad arhitektonski obraenog uglana ravnom vencu formirana je ukrasna plastika, dve sedee ljudskefigure pridravaju venac sa inicijalima i godinom izgradnje. Ovo jei najstarija sauvana primena ljudske figure u arhitekturi uKragujevcu. Ova kua predstavlja napredak u arhitekturi porodinihkua, po ijem se uzoru u ovoj ulici kasnije podie niz kua.Slika 6. (Kua Alekse Obradovia, eklektika 1887. god.)enska Gimnazija:(Zrela eklektika 1896. god.)Glavan fasada je iskusno iskomponovana. Horizontalnom podelomizimitirani su kameni redovi. Vertikale su naglaene pilastrima.Sredinji motiv je posebno obraen timpanonom iznad glavnog ulaza,segmentom luka iznad prozora na spratu i nadpisom iznad krovnogvenca. Jednospratna graevina lepo komponovane fasade bez suvinihornamenata.6Slika 7. (enska gimnazija, zrela eklektika 1896. god.)Palata Okrunog Suda:(Neorenesansa 1903. do 1907. god.)Ovu zgradu je projektovao veliki srpski arhitekt Nikola Nestorovi.Najreprezentativnija zgrada u istoriji Kragujevca. Renesansnomasivna, stilski ista, i jasne simetrine kompozicije. Glavanfasada je razvijena prema skveru (1992. god. u centru ovog skverapodignut je spomenik Vojvodi Putniku ime je stvoren vrlo lepgradski ambijent: palata, skver, spomenik) koji pravi reprezentativipristup palati. Samom graevinom dominira glavni ulaz naglaenarhitekturom sprata, balustradom i pre svega bogato ukraenomkupolom. Balustrada je ukraena sa dve enske figure kojemetaforiki predstavljaju Zakon i Pravdu, kao i sa timpanonom sadravnim grbom.Secesija je beka grana, jugendstil minhenska, a art nouveau francuskaistog pokreta u evropi.7Slika 8. (Palata Okrunog Suda, neorenesansa 1907. god.)Kua u ulici Vuka Karadia:(Jugendstil poetak 20. veka)Preko puta Gimnazije podignuta je lepa stambena zgrada, stilskipripada Jugendstilu. Kompozicija fasade vrlo uspena, ak koristi ielemente baroka, stila zakrivljenih linija. Meutim ornamenti nisuklasini, novi stil se moe nai u ukrasnim motivima na bazi flore iapstraktnih ukrasnih ara. Zgrada ima prizemlje i jedan sprat, a udvorite se ulazi kroz pasa simetrino postavljen u sredini fasda.8Slika 9. (Kua u ulici Vuka Karadia, jugendstil poetak 20. veka)Blok Moskva:(Secesija 1911. god.)1910. godine proseena je kratka ulica izmeu arije i Okrunogsuda, a dobijen novi plac je iskorien za izgradnju, nove zgrade pouzoru beke. Ukraena na novi nain sa biljnim i geomtriskimmotivima, balkoni sa ogradama od kovanog gvoa, i mestiminimerkerima. Posebno je obraen ugaoni motiv, lepa kupolica, i ljudskefigure u ornamentu. Ova zgrada zajedno sa jo nekoliko susednihzgrada daje secesijski ton itavom centralnom delu glavne ulice.9Slika 10. (Blok Moskva, secesija 1911. god.)Slika 11. (Upotreba ljudske figure u arhitekturi)10Palata M. Nikoli:(Art Nouveau 1913. god.)Neukom oku ista kao i zgrada Moskve. Sa ogradom od kovanog gvoabiljnim ornamentima... Ali sa razlikom u obradi krova koji se ovdezavrava sa polulunim svodom i neto drugaijom kupolom. Ovomzgradom je zaokruen ciklus kragujevake secesije. Ova poslednje trizgrade predstavljaju polet koji je Srbija poela da doivljava posledva ustanka i steene nezavisnosti. Takvu aktuelnostk kakvu je naaarhitektura imala za vreme secesije nika vie nije dostignuta, aKragujevac je bio jedan od najaktuelnijih centara srpske secesije.Slika 12. (Palata M. Nikoli, art nouveau -1913. god.)11Zgrada uprave Vojnotehnikog zavoda:(Ecole des Beaux arts 1926. god.)Proao je Prvi svetski rat. Poeo je nov graditeljski ciklus. NaVojnotehnikom zavodu u Kragujevcu izgraena je nova upravna zgrada.Podignuta na reprezentativnoj lokaciji Miloev Venac glavnomfasadom postavljena prema gradskom centru. Posebno reprezentativanje centralni iznad samog ulaza, sa kupolom, satom koji dre dveljudske skulpture, i balkonima ispred kancelarije upravnika.Slika 13. (Zgrada uprave Vojnotehnikog zavoda, ecole de beaux arts 1926. god.)12Uiteljska kola:(Najava naputanja ornamenta 1926. god)Sa stanovita arhitekture zgrada Uiteljske kole je zanimljiva jernajavljuje naputanje ornamentike. Na njoj postoje ispod prozora naspratu table ukraene biljnim motivima, ali na strogo funkcionalnojfasadi oni deluju sasvim sporedno i neprirodno. Glavni ulaz jeukraen figurama koje asociraju na prosvetu i znanje.Slika 14. (Uiteljska kola, najava naputanja ornamenta 1926. god.)Slika 15. (Detalj ukrasa iznad glavnog ulaza)13Vatrogasni dom:(Moderna arhitektura internacionalnog stila 1934. god.)Kao prelomni trenutak pobede Moderne arhitekture nad eklektinimstilovima u Kragujevcu moe se smatrati izgradnja Vatrogasnog doma.Potpuno bez ukrasa. Funkcionalna ralanjenost na tri osnovnavolumena. Prednji sa garaama u prizemlju i salama na spratu.Srednji koji visiom dominira stepenini prostor sa osmatranicomna vrhu. I zadnji sa prateim prostorijama. Sve mase se proimajutom horizontalnom podelom, simetrija je iskljuena, a krov tei dabude ravan.Slika 16. (Vatrogasni dom, moderna arhitektura 1934. god.)14Zgrada Ureda:(Koreni postmoderne 1931. god.)Paralelno sa Modernom razvijao se jedan nain gradnje koji ekasnije mnogi arhitekti prihvatiti. To je arhitektura sa dva koda: Moderna po svojoj bezornamentalnosti Klasicistika po kompozicijiZgrada Ureda predstavlja kragujevaki primer ovakve arhitekture. Imapuristiki strogu fasadu i ravan krov, ali i krovni venac,balustrade, i glavni ulaz naglaen jonskim stubovima.Slika 17. (Zgrada ureda, poeci postmoderne 1931. god.)Slika 18. (Detalj glavnog ulaza)15Komanda garnizona:(Socrealizam vojni objekti 1946. god.)Zgrada je izgraena na mestu gde je nekada bio konak kneza Miloa.Zgrada je suvo racionalna, sa ravnim krovom, prizemlje i dva sprataistovetno obraeni sa tipiziranim otvorima, i potpuno simetrinomfasadom. Izvesna reprezentativnost se ogleda u oblikovanju glavnogulaza sa stepenitem, kolskim prilazom, stubovima, balkonom izastavama. Vojniki strog i racionalan objekat na Miloevom Vencu.Slika 19. (Komanda garnizona, vojni objekti 1946. god.)Palata Narodnog odbora:(Moderna arhitektura internacionalnog stila 1961. god.)Prilikom izgradnje teilo se da zgrada bude reprezentativna, pomoumasivnosti, dominantnom poloaju, centralnoj kompoziciji, iapsolutne simetrije to je i postignuto. Ali prvi utisak koji je onaostavlja je ipak mraan. 1961. godine cela zgrada je generalnopreadaptirana i nadgraena, i preobuena brisolejima po uzoru nazgradu UNESCO-a u Parizu. Tako je postala reprezentativni primer16moderne arhitekture internacionalnog stila. Zgrad odbora je takoeveoma znaajna u urbanoj strukturi Kragujevca. Ona je reper od kogaje poela realizacija novog gradskog centra, radikalno planiranu natradicionalnu glavnu ulicu.Slika 20. (Palata Narodnog odbora 1961. god.)Gradski dom:(Sistem domino 1961. god.)Koncipiran je kao dom kulture, ali je vremenom neke svoje funkcijeustupio komercijalnim potrebama. Po arhitektonskim karakteristikamajasno pripada stilu Le Korbizjea domino. Objekat velikihgabaritnih poteza i jasnih funkcionalnih masa. Skeletne armiranobetonske konstrukcije. Kubistiki oblikovan sa kolonadama stubova ineprekidnim prozorskim trakama. Jasan jezik moderne arhitekture.17Slika 21. (Gradski dom, sistem domino 1961. god.)Stambene kule:(Maine za stanovanje 1965. god.)Posle sistema domino u Kragujevac dolazi jo jedna Le Korbizjeovaideja. Maina za stanovanje. U prizemlju lokali a potom 14 spratovasa po 6 stanova, nekoliko stotina stanovnika u jednoj kuli, sloeneinstalacije, mehanizovan vertikalni transport... Jednom reju mainaza stanovanje. Soliteri su graeni naredne dve decenije da bi 90-tihprestala primena ovog tipa staovanja u Kragujevcu.18Slika 22. (Prve stambene kule 1965. god.)19Kua u umaricama:(Etnoloka arhitektura 1978. god)Krug kragujevake arhitekture je zatvoren. Poela je balkanskomarhitekturom Amidinog konaka i zavrava se kuom istog stila.Potreba svake kulture je da ima svoj sopstveni koncept prostora.Slika 23. (Kua u parku umarice 1978. god.)Slika 24. (Detalj ulazne kapije)