Humor u poeziji za decu Branka Ćopića

Snežana Paser,Vršac, R. Srbija

„Čarobnjak je smeha, smehoslovac, smehotres, smešnik, smehmajstor, smehadžija, smehodža, smeholovac.Dobričina Brane.“

Dragan Lukić: „Moji savremenici“, Detinjstvo, 1985, 3–4, str. 64.

O HUMORU:

ARISTOTEL , O pesničkoj umetnosti, Dereta, Beograd,2008.

• „Komedija je, kao što već rekosmo, podražavanje nižih karaktera, ali ne u punom obimu onoga što je rđavo, nego onoga što je ružno, a smešno je samo deo toga. Jer, s m e š n o je neka greška i rugoba koja ne donosi bola i nije pogubna; na primer: smešna ličina (maska), to je nešto ružno i nakazno, ali ne boli“ (str. 63−64) .

Vladimir Prop, Probemi komike i smeha, Dnevnik, Novi Sad, 1984.

• Komiku definiše prisustvo nečeg niskog, sitnog, nekih nedostataka. Proučavanje ovih nedostataka pokazuje da se na kraju krajeva oni uvek svode ili mogu svesti, na nedostatak duhovnog ili moralnog karaktera: emocija, stanja morala, osećanja, volje i intelektualnih aktivnosti (str. 155).

• Smešno je uvek na neki način povezano sa sferom čovekovog duhovnog života (str. 36).

• Kako se grade komični karakteri? Grade se putem preuveličavanja, ali uz osećanje mere i umetničkog takta (str. 14).

• Šta izaziva smeh/vrste smeha: čovekovo fizičko biće, komika sličnosti, komika razlika, čovek prema obličju životinje, čovek-stvar, ismevanje profesija, parodiranje, komično preuveličavanje, izrugivanje namere, magarčenje, alogije, laž, jezička sredstva komike, komični karakteri, prerušavanje ličnosti...

Anri Bergson, O smehu, prevod Srećko Džamonja, Novi Sad, Vega media, 2004.

• „Nema komičnog izvan onoga što je čisto ljudsko“ (str. 9). • Smeh je socijalna reakcija na „krutost“ i „mehaničnost“

ljudskih postupaka.

• Vrste komičnog: komika formi, komika pokreta, komika situacije, komika reči i komika karaktera.

1. Komika formi/komična fizionomija: „Može postati smešna svaka nakaza koju bi dobro sazdana osoba mogla veštački da izvede.“

2. Komika pokreta/gesta: „Držanje, gestovi i pokreti ljudskog tela smešni su tačno u tolikoj meri ukoliko nas to telo podseća na prostu mehaniku.“ Npr. smešni su pokreti klovna koji se mehanički ponavljaju.

3. Komika situacije: „Komičan je svaki sklop radnji i događaja koji nam pruža međusobno isprepletene, iluziju života i jasan doživljaj mehaničkog rasporeda.“ 4. Komika reči: – „Komičan izraz dobićemo kad neku apsurdnu misao ubacimo u kalup neke uobičajene rečenice.“ (Parodija žanra.) – „Komičan efekat postižemo kad se pretvaramo da neki izraz shvatamo doslovno, a bio je upotrebljen figurativno.“ Ili: „Čim se naša pažnja koncentriše na ono što je materijalno u nekoj metafori, izrečena misao postaje komična.“ (Bukvalizacija metafore, idioma.)5. Komika karaktera: „Krutost, automatizam, rasejanost, nedruštvenost, sve se to međusobno prožima, a iz svega toga nastaje komika karaktera.“

Nortrop Fraj, Anatomija kritike, Orpheus, Novi Sad, 2007.

• U osnovi komedije je „istrajavanje“ „na strukturnim načelima i tipskim likovima“. On razlikuje četiri komična tipa: alazon (varalica), eiron (samopotcenitelj), bomoloihes (lakrdijaš) i agroikos (neotesanac, seljak) (str.205).

• Kretanje od likova ka drugim strukturnim elementima u delu.

Izvori humora u književnosti su brojni. Najzastupljeniji u razmatranom korpusu Branka Ćopića su:

1. jezik i jezički postupci, 2. humor sadržan u sižeu dela (u vidu prikazanog

događaja, anegdote), 3. karakter junaka (uglavnom tipiziranog).

NONSENS

– počiva na klamburima (igri reči): „Moja baba iz Patkova Sela od magle mi čarape oplela.“

– na paradoksalnim spojevima kontrastnih pojmova:„Tišina se vazdan dere na me,Zaspao sam od njene galame.“

– na bukvalizaciji metaforičnih slika: „Mesečina polja potopila, četiri se konja utopila.“

– na personifikacijama koje su poprimile apsurdne razmere:

„Započeli konji terevenku,spotakla se kobila o senku.“(Priča pijanog vodeničara)

Vašar u Strmoglavcu

U gradu Strmoglavcučudan je vašar jako,prodavac, kupac, roba – sve ti je naopako. [...]

Evo i miša starog,pod puškom, nije varka,čeka, brkove suče,prodaje mačka Marka. [...]

Nasred vašara bučnog golem se kurjak dere:„Prodajem celu šumu,Idem u klauđere.“[...]

Iz šatre zove lija,ima lukavo oko:„ Odlično čistim perje,uđite, gospa koko!“[...]

Za tezgom sedi kravau dugu muče dahu:„Odličnu robu imam,Čisto mleko u prahu.“[...]

Pite

Pita čvrkapita džilituša pita gužvara pita onakopita Misir-pita.

Pita zeljanica pita sirnicapita krompiruša pita dobruša pita jajara.

Pita savijača pita razljevuša pita bundevara pita kajmakuša pita bazlamača.

Ačak pita đul pita luft pita šam-pitakrem-pitalenja-pitai pitino dete.

Bata i krokodil

Naš je bata zdrav i jak,u školi je prvi ...on marljivo brine briguda izuči dobro .....

Jednog ljeta bata, ljut, krenuo na delek ... Kupio je kartu on za najbrži .....

PARODIJA:

Oglasi „Kupusnog lista“

NUDI SE DIREKTORPoletan, spreman dečak osnovac,ne pije vino, ne voli novac,šećerne stvari njegov su sektor,zato bi rado bio direktornegde u selu ili u gradu,a u fabrici za čokoladu.

Jedina mana – priznajem grešan – mnogo sam ješan!

ZAMENA„Četiri dvojke, nove-novcate, svojina lična Kostića Rate, menjam, da znate, za jednu trojku, osrednju, staru, polovnu možda ili u kvaru.“

TREBA NAM ŠAPTAČPotreban šaptač u našoj školiza neke đake.Za ovo moliprofesor dobri, Popović Ruška,pošta Beograd,Četvrta muška.

NAĐENO Loptu od krpe našao sam. Pozor! Juče mi njome razbiše prozor. Veseli strelac nek mi se svrati, da mu je čika u redu vrati.“

Oglasi „Šumskih novina “

LIJIN OGLASU gustoj travi nadomak reke,kraj neke staze uske, našla sam sinoć, u sami suton,pero gospođe Guske.Neka se Guska u šumu svratiDa joj ga tetka vrati.Sastanak u pet sati. OGLAS DIVLJE SVINJE Ja, divlja svinja, Brljnić Brlja, javljam svima da znate: nikada dosad ručala nisam na knjizi đaka Mate. Otkuda priča o tome kruži, ko li me tako svirepo tuži?

OGLAS MRAVAPred kišom, juče, svojim listom,sakri me cvetić plav.Zato mu javno odajem hvalu.Učtiv Trudbenik Mrav.

KOBILIN OGLASPožuri, Vuče, dugo te tražim,pola sam šume obila,da ti kopitom poškakljam zube. Voli te strina Kobila.

Novogodišnje želje

Poljem, uz potok, kroz bukvik, brezik,putuje tajno nemušti jezik,signal po signal žuri sve dalje.Poruke čudne ko li to šalje? BUVA – SLONUŠaljem ti želju skromnu i lepu,da živiš skriven u psećem repu,da imaš nogu hitru i lakui vazdan skačeš s dlake na dlaku.

SLON – BUVIŽelim da džunglom indijskom gaziš,na svaki šušanj da budno paziši nek ti bude najlepša igrada vodiš ljude u lov na tigra.

ANEGDOTSKI HUMORČudan vozač

Taj prebrzo drumom vozi,saobraćaj sav ugroziklizeći na jednoj nozi. [...]

Policajac, strog u licu,vadi oružja – bilježnicui bockavu olovčicu.Ja vam junačku zadajem verusad će vozaču da uzme meru.

[...] „A gdje to piše, tako ti pesme,da stanar kuću voziti ne sme? S kućom na sebi mogu se ritati,nikoga zato ne moram pitati,spavati mogu, mogu pušiti,mogu je, najzad, odmah srušiti.“

Pliva miš niz Tamiš

Obukao stari mišnove gaće, da prostiš,pa krenuo na Tamiškroz livade, kroz gustiš, pored sela Belegiš.

A kad stiže na Tamiš ispruži se stari miš na mek pesak, pravi pliš,u gaćama, da prostiš. [...]Prepade se čika miši povika: „Vetre, išti mi dobro ne želiš,

dok me budiš uz Tamišu gaćama, da prostiš.“

To izreče stari miš,pa zapliva niz Tamiš,ode vetar nevidišpravo selu Belegiš,pa će mački:„Da prostiš,ti ćeš danas da postiš,ode miš niz Tamiš.“

Iza reke Rio Tampo

U Brazilu, usred pampa,iza reke Rio Tampa,ispred jednog malog kampa,spuštena je duga rampai o rampi visi lampa.

U drvenoj kući kampanastanjen je senjor Campa.On povazdan zemlju krampapored reke Rio Tampa.

Zašto li mu treba rampai o rampi stara lampaisturena ispred kampa?

Čeg se boji senjor Campausred pustih, travnih pampa,iza reke Rio Tampa?

Nit se čega boji Campa,niti Campi treba rampa,ni na rampi stara lampanema ničeg širom pampa,iza reke Rio Tampa.

Prosto: sreća prati Campu,našao je neku rampui na rampi staru lampupa doneo svome kampu.

Kad je tama širom pampa,bez meseca iznad kampa,tad ustane senjor Campa i napipa gde je rampa.Pa kad plane stara lampa sve zasija oko kampakao zvezda usred pampa,iza reke Rio Tampa.

Čitaocu

Prijatelju, čitaoče, priznaću ti, što bih krio,u vremena ona davna,ja sam srećan dječak bio.Nigdje više takvog raja Kao moga zavičaja.

Potok šapće, rijeku traži,u ćilim se cvijeće stapa,nad zelenim gajem blistasjajno nebo, plava kapa,

oblak plovi, bijela guskai bisernom vodom pljuska.

Gura krava, div iz bajke,snijeg ovaca travu pase, poljem jezdi konj krilati,bez gudala gudi prase, a ja, srećan, oči bečim i mamine šibe lečim.

Pjesma đaka prvakaZbogom, bako, mili rode,u školu me jutros vode,tamo će me vazdan tući,živ ti neću doći kući.Zbogom jagnje sviloruno,čoban ti je poginuo.

Zbogom, kravo, mliječna spravo,odnio je šalu đavo,pozdravi mi drago tele, poginuću danas, vele,poslednje ti šaljem zbogom,osveti me tvrdim rogom.

Zbogom, konju ritajući, nastradaću čitajući, unaprijed mi duša zebe, više jahat neću tebe, daj pomozi stradalniku, bježaćemo čak u Liku.

KOMIKA KARAKTERADeda Trišin Mlin

„Juče je bila – ne pitaj više –pijanka slavna mlinara Triše.Vazdan su Triša i Vinko Lozićvodili pijani ples,u staroj krčmi poviše Japre,nazvanoj ’Zemljotres’.Kad Vinko cvrca i Triša pije,peva se, igra, skače i bije. [...]Poskoči deda, prstima pucnu,vrti se poput tigra: ’U kolo, ljudi, drveće, zvezde,počinje svetska igra!Nek lija uzme za ruku lovca,neka se s vukom zagrli ovca!’“

„O, lenji Tošo, nosaču buva,kraj će ti biti tužan i mrk,rep će ti miši odneti, slutim,a neka ptica u gnezdo brk.Propašćeš jednom bez traga, glasa,u ropstvu pasa!“

A Toša žmirne i sneno kaže:„Ne beri brige, slobodno dremaj, prepusti meni brigu o repu,pa ribu lovi, ručak mi spremaj.Sa malo reči bez mnogo buke, skuvaj mi danas čorbu od štuke!“

„Od štuke čorbu! – starina viče,na noge skače s velikom bukom. - Ako ti spremim, brka mi moga, Opanak svoj ću pojesti s lukom!Neću da lovim, neću da spremam,Milosti nemam!“

Hvala na pažnji!