Meunarodno privredno pravo osnovna pitanja

Termin, pojam, predmet i metodOdnos MPP i drugih grana pravaNaela

*

Terminoloko odreenje meunarodnog privrednog pravaMeunarodno trgovinsko pravo Uzor: Komisija UN za me trgovinsko pravoUsko: samo me trgovinski; a ne i drugi privredni odnosi i odnosi javnopravnog karaktera. Meunarodno ekonomsko pravopreirok termin, ekonomska nauka, ne odnosi se samo na pravne odnoseOpti deo mppTransnacionalno pravo i Pravo meunarodne trgovine*

Pojmovno odreenje meunarodnog privrednog pravaDva suprotstavljena shvatanjaPrvo, mpp nije samostalna pravna grana, ve deo meunarodnog javnog prava ili posebno razvijena oblast pravaMpp predstavlja pravnu oblast koja prouava pravne aspekte meunarodne trgovine, odn. meunarodnih poslovnih (ekonomskih) odnosa.Samostalno ureuje pojedina pitanja, ali se koristi i primenom pravila trgovinskog, mjp i mpp.Dinamino potrebe me trgovine i brzo se menjaju.

*

Pojam mppUreuje meunarodnu trgovinu (robom), odnosno meunarodne poslovne odnose:Meunarodna prodaja robePrevoz robeOsiguranje robe od gubitka i oteenjaPlaanje i finansiranje robeReavanje nastalih sporovaOsim trgovine robom, obuhvata i trgovinu uslugama i novcem.Ureivanje meunarodnih poslovnih odnosa putem standardizacije (ujednaavanja-unifikacije) i harmonizacije.*

Pojam mppPrema drugom shvatanju, mpp je posebna grana prava, koja ima svoj 1. predmet (meunarodne privredne transakcije), 2. naela ( i zatita slabije strane),3. izvore (paralelizam nacionalnih i meunarodnih),4. arbitrano reavanje sporova i5. autonomne sankcije.

MPP je posebna grana prava, koja obuhvata dva dela: 1. opti (me ekonomsko pravo) i2. posebni (me poslovno pravo: trgovinsko, transportno i finansijsko)

*

Predmet meunarodnog privrednog pravaRazliito shvaen predmet meunarodnog privrednog prava:1. Me poslovna operacija = pravni posao (u domaem pravu)Realizacija meunarodne razmene robe, usluga, znanja i kapitalaPravni osnov ugovor2. Meunarodni ekonomski odnosi*

Metod meunarodnog privrednog pravaMaterijalnopravni normativni metodMetod tumaenja dogmatski metodUporednopravni metod (poreenje prava i formulisanje naela i principa koji su svojstveni meunarodnoj trgovini)

Specifinost pravila: formulisanje unifikovanih i harmonizovanih pravila privatnom inicijativomVeliki znaaj, pored meunarodnih konvencija, imaju modeli zakona, standardne klauzule, jednoobrazna pravila i principi*

Odnos mpp i drugih grana prava

1. Meunarodno javno i me privredno pravo Komplementarne grane naela i izvori: imaju mnoge zajednike principe i naela, od kojih se posebno izdvaja klauzula najveeg povlaenja. Pored toga, drava je jedan od subjekata meunarodnog privrednog prava kada deluje kao iure gestionis a ne iure imperii ( u meunarodnom javnom pravu), ali ona i zakljuuje i ratifikuje meunarodne ugovore kojima se ureuju meunarodni privredni odnosi.

*

2. Meunarodno privredno i meunarodno privatno pravo

Srodne grane po elementu inostranosti. Meutim, me privatno pravo je deo domaeg prava, koje se primenjuje na sve odnose koje imaju element inostranosti

Meunarodno privredno pravo skoro u celosti regulie meunarodne privredne odnose, pa je otuda malo prostora za korienjem meunarodnog privatnog prava. *

Za meunarodne pravne odnose vai itav niz specifinih pravnih pravila. Ali, u pogledu svih onih pitanja koja nisu posebno regulisana, vae i u oblasti meunarodnih privrednih odnosa, primenom pravila meunarodnog privatnog prava o sukobu zakona, odgovarajua pravila internog privrednog prava. Naime, u takvim sluajevima kada pitanja nisu regulisana, pravila meunarodnog privatnog prava odreuju da li e odreeni odnos s elementom inostranosti biti raspravljen prema pravilima privrednog prava drave jedne ili druge ugovorne strane.

*

3. Me privredno pravo i domae zakonodavstvo

Domae zakonodavstvo odreuje opti pravni okviru kome se subjekti koji potpadaju pod suverenost jedne drave mogu ukljuiti u meunarodne ekonomske odnose. Domae pravo regulie spoljnotrgovinske odnose i pravni poloaj privrednih subjekata Na meunarodne ugovore primenjuju se, kao dopunske norme, dispozitivni propisi.

*

Odnos izmeu privrednog i meunarodnog privrednog prava, je relativno lako odrediti. Meunarodno privredno pravo sadri pravila o pravnom poloaju i pravnim odnosima uesnika u meunarodnim privrednim poslovima. Meunarodno privredno pravo obuhvata dve grupe pravila, i to: prva, pravila o pravnom poloaju subjekata meunarodnog privrednog prava (statusni deo ) i druga, pravila o pravnim odnosima u koje stupaju ovi subjekti ( ugovorni deo ).

*

Razvoj MPP - istorijat nastanka pravila mppIus gentium ius civileIus mercatorium pravo trgovacaNaroito razvijali slobodni italijanski gradovi i anglosaksonska praksa

Dravne intervencije i protekcionizam u spoljnotrgovinskim odnosimaKodifikacije trgovakog prava XIX veka

Afirmacija slobode ugovaranja i trgovine, klauzula najveeg povlaenja u me. trg. ug.Razvoj mpp naroito u XX veku i posle II svetskog rata (potrebe i mogunost unifikacije i harmonizacije)*

Naela mppPod optim pojmom naela podrazumevaju se principi koji ne podleu estim promenama i koji predstavljaju osnovu nekog poretka. Dakle ,to su trajnije vrednosti, koje slue da se, polazei od njih, preciznije i potpunije urede odreeni odnosi. U meunarodnom javnom pravu su utvrena opta naela u odnosima izmeu drava.

Politika naela meunarodnog prava nemaju neposrednu primenu, ali stvaraju uslove za me ekonomske odnose.*

Ekonomska naela su, temelj slobode me privrednog poslovanja, i to su: naela slobode trgovine, saobraaja i transfera novca.1. Naelo slobode trgovineApsolutno shvatanje naela slobode trgovine bi znailo pravo na razmenu dobara unutar jedne drave i izmeu drava bez ikakvih ogranienja. Meutim, nema apsolutne sloboda trgovine, pa je i Meunarodni sud pravde formulisao naelo slobode trgovine bez ogranienja u principu.

*

Sloboda meunarodne trgovine (freedom of international trede), podrazumeva nesmetan protok dobara i usluga izmeu drava. Pravo na slobodnu i fer konkurenciju privrednih subjekata na meunarodnom tritu treba da obezbedi iste uslove za sve uesnike meunarodnih trgovinskih odnosa.

*

Sloboda trgovine podrazumeva minimalno uplitanje drave u me trgovinske odnose, koje se, prema tome, razvijaju na osnovama zakona ponude i tranje na tritu.

Protekcionizam je suprotan principu slobode trgovine. On se zasniva na unilateralnim administrativnim merama drave, kojima ona ograniava plasman stranim proizvodima na domaem tritu. Cilj ovih mera je zatita domaih proizvoda, pojedinih privrednih grana, kao i privrede drave u celini.*

2. Naelo slobode saobraajaOvo drugo ekonomsko naelo, je neophodan uslov slobode trgovine i podrazumeva slobodu plovidbe, kopnenog i vazdunog prelaza. Naelo slobode plovidbe jeste sloboda trgovake plovidbe. Konvencije reguliu slobodu plovidbe otvorenim morem, teritorijalnim morem i unutranjim vodama. Naelo slobode kopnenog prelaza omoguava internacionalizacija glavnih saobraajnica. O slobodi vazdune plovidbe postoje dva podeljena miljenja: prema prvom, vazduni prostor treba tretirati kao i morski, a prema drugom ovaj prostor treba da bude slobodan.

*

3. Naelo slobode transfera novcaOvo tree ekonomsko naelo, prati slobodu trgovine.

Jedno od kljunih pitanja meunarodne trgovine je pitanje naplate za izvrene razmene roba i usluga.Ipak, ne postoji ni danas u svetu opteobavezan sistem, koji bi propisivao potpunu slobodu transfera novca, kao i odravanje potpune monetarne stabilnosti. Relativna sloboda transfera novca danas se obezbeuje na vie uporedo postojeih naina.

*

U odnosima izmeu kluba desetorice postignut je visok nivo slobode transfera novca, a gotovo potpuna sloboda trgovinskih operacija. U odnosima drugih drava se primenjuje plaanje preko posebnih aranmana za pojedine operacije.

*

4. Ugovorni principi kao naela meunarodnog privrednog poslovanja4Razvoju naela meunarodnog privrednog prava u velikoj meri doprinose meunarodni ugovori u ekonomskoj sferi, koji razvijaju odreene principe koji presrastaju u opta naelaOno to ove principe razlikuje u odnosu na izvorna naela meunarodnog privrednog prava jeste da su oni prevashodno fakultativnog karaktera. Najvanija naela meunarodnog privrednog poslovanja su uzajamnost, nacionalni tretman, preferencijalni sistem i naelo najveeg povlaenja.

*

1. Princip uzajamnosti

Prvi princip uzajamnosti se zasniva na reciprocitetu, to znai da su odnosi izmeu dve drave meusobno uslovljeni; tako da od ponaanja jedne zavisi i odgovor druge straneTaj princip se esto moe sresti u meunarodnim ekonomskim ugovorima, kao osnova za ureivanje odnosa izmeu drava. U takvim sluajevima se govori o ugovornom ili formalnom reciprocitetu. Meutim, reciprocitet kao princip odnosa se, ne retko, primenjuje i kad to nije ureeno posebnim ugovorom i u takvim sluajevima se govori o faktikom reciprocitetu.

*

2. Princip minimalnog sistema

Minimalni sistem je skup minimalnih pravila koja predstavljaju civilizacijski standard u ekonomskim odnosima izmeu drava, odnosno koji drava priznaje stranim privrednim subjektima.Meutim, ponekad drave moraju da stranim privrednim subjektima prue i vie prava, ak vie od prava koja uivaju domai privredni subjekti, ako su zainteresovane za unapreivanje stanja u nekoj privrednoj oblasti. *

Minimalni standard (tretman) je, dakle, minimalna norma po kome sve drave moraju da postupaju da bi uestvovale u meunarodnoj trgoviniIzuzetak od principa da standard mora da bude predvien meunarodnim ugovorom

Opti principi priznati od civilizovanih naroda lanom 38.1.c Statuta Meunarodnog suda pravde prava koja proizlaze iz njega a imaju uticaja na meunarodnu trgovinu

Primena obavezna na sve strane dravljaneStandard pravinog tretmana: drava primenjuje svoje zakone na sva lica na pravian, razuman i jednak nain.

*

3. Princip nacionalnog tretmana

Ovaj princip, najjednostavnije reeno, podrazumeva nacionalni tretman stranih privrednih subjekata, tako da je njihov poloaj isti kao i domaih. Ovo naelo moe se predvideti i zasniva se na jednostranom aktu drave, dakle, bez ugovorne obaveze. ili meunarodnom ugovoru.U nekim oblastima, princip nacionalnog tretmana ima poseban znaaj. Na primer, od znaaja je za strane privredne subjekte da imaju pristup domaim sudovima, da imaju jednak poloaj u finansijskim institucijama i pred dravnim organima i sl. U tom pogledu, princip nacionalnog tretmana moe da obezbedi stranim privrednim subjektima i vie prava nego to bi to mogao najpovlaeniji tretman.

*

Nacionalni tretman svaka od drava ugovornica obezbeuje nacionalni tretman (isti poloaj kao i domaih dravljana) stranaca koji obavljaju privrednu delatnost u domaoj zemlji.Ne sme da ide ispod minimalnog tretmana

*

4.Princip povlaenog poloaja

Princip povlaenog poloaja (preferencijalni sistem) dat privrednim subjektima nekih drava, posledica je dobrih politikih odnosa, na pr. u okviru regionalne zajednice.Preferencijalni sistem iskljuuje mogunost primene naela najveeg povlaenja*

Preferencijalni tretman pogodnosti koje se daju dravi ugovornici vee od onih koje su date treim dravama i njenim subjektima.Suprotnost standardu najpovlaenije nacijeDozvoljen za trgovinske ugovore sa zemljama u razvoju, unutar carinskih unija i zona slobodne trgovine (GATT, STO*

5.Princip pravinog tretmanaPrincip pravinog tretmana podrazumeva jednak postupak prema svim stranim privrednim subjektima na tritu; njegova sutina je nediskriminacija prema bilo kom kriterijumu, bez obzira na dravu iz koje dolaze. Sve povlastice stranim privrednim subjektima se odnose na sve njih. To, naravno, ne znai obavezno da stepen tih povlaenja mora da bude znaajan i da nema restrikcija.Ovaj princip nije ugovorni odnos i drava iji privredni subjekti uivaju odreene pogodnosti nije obavezna da daje reciprone pogodnosti. Zbog toga je mogua paralelna primena i najpovlaenijeg tretmana, koji je ugovorne prirode i principa pravinog tretmana*

6. Princip otvorenih vrata

Ovaj princip drave primenjuju kad ele da ubrzaju i podstaknu ekonomski razvoj, posebno u nekim privrednim granamaNjegova sutina principa je da drava privrednim subjektima nudi odreene povlastice, u poreskoj politici, taksama, slobodnom pristupu tritu itd. Princip se primenjuje na sve privredne subjekte koji se javljaju na tom tritu. Pri tome, drava jednostrano nudi te povlastice i bez zahteva strane drave. Ovaj princip iskljuuje primenu najveeg povlaenja

*

7. Princip najpovlaenije nacijeKlauzulom najveeg povlaenja se, u (bilateralnom ili multilateralnom) meunarodnom ugovoru, drava ugovornoca obavezuje da e drugoj u pogledu uvoza ili izvoza robe dati (carinske i druge) povlastice koje je dala ili e dati treoj dravi.Ova klazula obezbeuje jednak tretman drava u meunarodnoj trgovini na osnovu reciprociteta, nediskriminacije i uzajamnih koristi.Savremena svetska privreda organizovana je na dva uzajamno oprena sistema: klauzula najveeg povlaenja i preferencijalni sistem. O odnosu ova dva sistema postoje tri miljenja. Prema prvom, ova dva sistema se, kao prtivreni, meusobno iskljuuju. Prema drugom, preferencijalni sistem treba da zameni klauzulu najveeg povlaenja, a po treem, preferencijalni sistem je izuzetak samo za drave u razvoju*

Naelo najpovlaenije nacije ima etiri karakteristina elementa: 1) Poloaj najpovlaenije nacije iskljuuje davanje preferencijala nekoj treoj dravi2) Naelo najpovlaenije nacije ne iskljuuje davanje prednosti, van onih koje su date klauzulom najpovlaenije nacije3.) Prava i povlastice koje se daju klauzulom najveeg povlaenja se meusobno uporeuju4.) Klauzula najveeg povlaenja zavisi od obima prava i obaveza koja su ve data treim dravama ili koja e biti data treim dravama.

*

Osnovne odlike klauzule najveeg povlaenja su: 1) princip dispozitivnosti, kao slobodno odluivanje o njenom korienju; 2) Princip nediskriminacije garantuje drugoj dravi isti, a ne bolji (preferencijalni) tretman koji imaju tree drave; i 3) Bezuslovnost, kao pravilo, obezbeuje njenu automatsku, dakle, odmah i bez uslova, primenu.Klauzula najveeg povlaenja je ugovorni odnos izmeu dve ili vie drava, pa su rezultat volje drava i mogu sadrati odreena ogranienja i izuzetke, koji se mogu prevideti ugovorom. Dakle drave ugovornice slobodno odreuju domaaj, kao ogranienja i izuzetke, klauzule najveeg povlaenja

*

Ogranienja od klauzule najveeg povlaenja mogu biti: 1) teritorijalna kada se iskljuuje dejstvo ove klauzule u odnosu na odreene teritorije, kao to je ranije koriena kolonijalna klauzula, kao i tzv. federalna klauzula, 2) stvarna, kada se dejstvo klauzule iskljuuje u odnosu na odreene proizvode ili robu, pa se s toga i naziva ogranienja po listi; 3) vremenska ogranienja se tiu njenog vaenja, kao postojee, po pravilu, ali i pro future, privilegije i povlastice; i 4) institucionalna ogranienja koja se priznaju u okviru odreenih institucija ili regionalnih organizacija*

Osim ogranienja, klauzula najveeg povlaenja poznaje i neke posebne izuzetke, koji suavaju domaaj klauzule. Najei izuzeci od dejstva klauzule najveeg povlaenja su: 1) javni poredak (domai i meunarodni); 2) malogranini (pogranini) promet kao posebne povlastice koje se daju susednim dravama i 3) carinske unije (ili carinski savezi) se izuzimaju od dejstva klauzule.

*

U meunarodnoj praksi se, kao suprotnost principima na kojima poiva klauzula najveeg povlaenja, primenjuju: 1) Protekcionizam, putem privremene carinske (visokim carinskim stopama), ali i necarinske zatite (aktivna zatita koja podstie izvoz, kao na pr. subvencije u poljoprivredi, povoljni krediti izvoznicima i sl.); 2) Monopol, kao iskljuenje konkurencije i kontrola ponude ili potranje robe ili usluga I 3) Preferencijalni sistem dat je zemljama u razvoju, na osnovu Opte sheme preferencijala, povodom proizvoda namenjenih razvijenom tritu.

*

Naelo najveeg povlaenja (Most favoured nation treatment) u pravu STONediskriminacija: jednak tretman proizvoda bez obzira na poreklo; jednakost mogunosti za uvoz ili izvozZabrana: 1) de jure diskriminacije putem mera u pogledu porekla (origin based measures) i 2) de facto diskriminacije su na prvi pogled neutralne u pogledu porekla (origin neutral measures) ali njihov diskriminatoran efekat mogu da ustanove paneli ili Apelacioni organ STO.

*

Tri kumulativna uslova, prema l. I: 1 GATT-a,za nepotovanje naela najveeg povlaenja.

Prvi uslov, u pitanju je mera koja konstituie prednost za jednu ili vie drava.Drugi uslov je da se radi o slinim proizvodima (like prodects).Trei je uslov da prednost nije odmah i bezuslovno (immidiately and unconditionauy) odobrena svim slinim proizvodima iz poreklom ili iz namenjenih dravama lanicama.*