i uvod - zzjzvaljevo.co.rs · kolubarski okrug se prostire se u srednjem delu zapadne srbije na...
TRANSCRIPT
I UVOD
Poznavanje zdravstvenog stanja stanovni tva je va an element za zdravstvenuslu bu , jer se bez toga ne mo e planirati zdravstvena za tita. Specifi nostzdravstvenih potreba i zahteva za njihovo zadovoljenje je u tesnoj vezi sastrukturom populacije. Postoje znatne razlike u zdravstvenim potrebama i zahtevimaizme u seoskog i gradskog stanovni tva, izme u mla ih i starijih dobnih grupa,izme u ena i mu karaca, izme u stanovnika razli itog nivoa obrazovanja...Overazlike uslovljavaju specifi an morbiditet i mortalitet, uslovljavaju razvoj iorganizaciju zdravstvene za tite, razvoj zdravstvenog kadra, ulaganja u opremu iprostor.... Analiza i ocena zdravstvenog stanja stanovni tva u 2005.god. na podru juKolubarskog okruga je deo organizovanih i planskih aktivnosti na pra enjuostvarivanja razvojnih ciljeva i zadataka na unapre enju i za titi zdravljastanovni tva.
Analiza je ra ena na bazi rutinskih podataka demografske statistike,podataka kojima raspola e Zavod za javno zdravlje Valjevo, izve tajnih obrazaca ipodataka koji su dostavljeni iz zdravstvenih ustanova sa podru ja Kolubarskogokruga i pored stanja zdravlja stanovni tva Kolubarskog okruga obuhvata iorganizaciju i rad zdravstvene slu be, kadar i kori enje zdravstvene za tite.
II OSNOVNI PODACI O TERITORIJI I STANOVNI TVU
1. Stanovni tvo prema broju , polu, starosti i radnoj anga ovanosti
Kolubarski okrug se prostire se u srednjem delu zapadne Srbije na 2474 km2
od ega poljoprivredne povr ine ine 69,3% . U est op tina Kolubarskog okruga( Valjevo, Lajkovac, Ljig, Mionica, Ose ina i Ub ), prema podacima Republi kogzavoda za statistiku Srbije za 2004.god., ivi 191.283 stanovnika (191.558 po Popisu2002.) . Prose na gustina naseljenosti iznosi 77,3 stanovnika na 1 km2.. U ukupnombroju stanovni tva enski pol je dominantniji sa 50,7 % u a. Kulturno - istorijske znamenitosti ovog kraja su: Muselimov konak - tipi an primerturske arhiktekture, sazidan u XVIII veku, Kula Nenadovi a, koju je 1813. godinepodigao vojvoda Jakov, Valjevska crkva, iz 1838. godine i predstavlja redak primermonumentalne klasicisti ke gra evine u Srbiji. U okrugu je razvijena metalna industrija,poljoprivredna proizvodnja (proizvodnja ljiva, malina, kupina i jagoda) i prehrambenaproizvodnja.Turisti ka mesta u okrugu su planina Div ibare i Banja Vrujci.
2
Grafikon 1. Stanovni tvo Kolubarskog okruga prema polu
50.7%
49.3%
46
47
48
49
50
51
52
enski mu ki
Ujedinjene nacije starost stanovni tva procenjuju prema proporciji stanovni tvaoba pola od 65 i vi e godina u ukupnom stanovni tvu. Ta proporcija stanovni tvau Kolubarskom okrugu ima tendenciju stalnog pove anja. Stanovni tvo pripada vrlostaroj populaciji jer je udeo stanovni tva starijeg od 65 godina u op toj strukturi preko19,11% (19.02 %-2004.).Broj lica i procentualno u e lica starih preko 65godina, iz popisa u popis je sve ve i, dok istovremeno broj lica mla ih od19 godina se smanjuje. Realna je pretpostavka da se takav trend i dalje nastavlja.Biolo ki tip stanovni tva prema popisu iz 2002.god. je regresivan (14,80 %stanovni tva je uzrasta od 0-14 godina, dok je 34,64 % stanovni tva starije od 50godina ).
Udeo nezaposlenih u populaciji radno aktivnog stanovni tva je izrazito visok iza Kolubarski okrug stopa nezaposlenosti iznosi 173,4 promila ( broj nezaposlenih na1000 radno aktivnih stanovnika).
2. VITALNE KARAKTERISTIKE OKRUGA
Pod prirodnim kretanjem stanovni tva podrazumeva se takva promena stanovnikakoja nastaje prirodnim odnosno biolo kim putem, ra anjem i umiranjem (natalitet imortalitet).
Natalitet je pozitivni faktor u prirodnom kretanju i meri se stopomnataliteta.Poslednjih nekoliko godina stopa nataliteta ima niske vrednosti (manje od15,00/1000). U 2005. godini stopa nataliteta na nivou Okruga je 7,28 promila dok je u2004. iznosila 9,0 ‰(tabela 1).
3
Tabela 1. Vrednosti stope nataliteta na podru ju Kolubarskog okruga u 2004.godini
Stopenataliteta
Grani nevrednosti (upromilima)
Op tine i vrednosti stope u2004.godini
visoka preko 20,00 -srednja 15,00 - 20,00 -
niska ispod 15,00
ValjevoLajkovacLjigMionicaOse inaUb
9,68,67,98,18,28,9
Izvor podataka: Republi ki zavod za statistiku
Mortalitet je negativan faktor u prirodnom kretanju stanovni tva, i predstavljai zdravstveni indikator.Mo e se posmatrati kao op ta i specifi na smrtnost i meri se
stopom mortaliteta.Stopa op te smrtnosti na nivou Okruga u 2005. godini je 14,34promila dok je u 2004. godini iznosila 14,6‰ (tabela 2).
Tabela 2.Vrednosti stope op te smrtnosti na podru ju Kolubarskog okruga u 2004. godini
Stope op tesmrtnosti
Grani nevrednosti (upromilima)
Op tine i vrednostistope u 2004.godini
vrlo visokapreko 15,00 Ose ina
MionicaLjigUb
18,318,117,615,5
visoka 12,00 - 15,00LajkovacValjevo
13,712,8
srednja 10,00 - 11,99niska 8,00 - 9,99
Izvor podataka: Republi ki zavod za statistiku
Prirodni prira taj i vitalni indeks obja njavaju su tinu prirodnog kretanjastanovni tva. Prirodni prira taj daje razliku izme u ro enih i umrlih, a vitalni indekstuma i racionalnost prirodnog prira taja tj.daje odnos ivoro enih prema umrlim.
4
Kao rezultat smanjenog broja ivorodjenih i pove anog broja umrlih smanjio se iporast broja stanovni tva to ukazuje na pad stope prirodnog prira taja koja sada zaKolubarski okrug iznosi -7,06 promila dok je u 2004. godini iznosila -5,6 promila (-5,2‰2000.godine) (tabela 3).Tabela 3. Vrednosti stope prirodnog prira taja na podru ju Kolubarskog okruga u 2004.
godini
Stopa prirodnogprira taja
Grani nevrednosti (upromilima)
Op tine iregistrovane
vrednosti stopavisoka preko 9,00 Ose ina
MionicaLjig
-10,1-10,0-9,7
povoljna 5,00 - 9,00 UbLajkovac
-6,6-5,2
niska ispod 5,00 Valjevo -3,2
Izvor podataka: Republi ki zavod za statistiku
Smrtnost odoj adi je najva niji indikator zdravstvenog stanja stanovni tva imera dru tveno-ekonomskih uslova u kojima populacija ivi i radi.To je najosetljivijiindikator dostupnosti, kori enja i efikasnosti zdravstvene za tite. Stopa smrtnosti odoj adi na nivou Okruga u 2004. godini imala je vrednost od10,6 promila (broj umrle odoj adi na 1000 ivoro enih), a u 2005. ta stopa je 2,87promila. U strukturi uzroka smrtnosti novoro en adi najzastupljeniji su: kongenitalneanomalije i nedostatak kiseonika u materici.
III OP TI POKAZATELJI ZDRAVSTVENOG STANJASTANOVNI TVA
1. MORBIDITET
1.1.Ambulantno-dispanzerski morbiditet
Morbiditet (oboljevanje) na podru ju Kolubarskog okruga u 2005.god.regostrovan je kroz medicinsku dokumentaciju i evidenciju koja se vodi u svimzdravstvenim ustanovama na okrugu. Postoji i deo stanovni tva koji se i porednaru enog zdravlja ne javlja lekaru. Izve taji o utvr enim oboljenjima i stanjima uprivatnim ordinacijama se ne dostavljaju Zavodu za javno zdravlje Valjevo, mada se
5
trudimo da u 2006.god. to stanje promenimo. Bez obzira na ove injeniceregistrovani morbiditet pru a dosta realnu sliku zdravstvenog stanja. Na podru ju Kolubarskog okruga u 2005.god. kroz rad zdravstvenih slu biregistrovano je 271.683 oboljenja sa stopom morbiditeta 1418.3/1000.Bez obzira tosvi bolesni ne koriste zdravstvenu za titu zdravstvenu za titu, kao to ni svi kojipose uju zdravstvenu ustanovu nisu bolesni, ovako registrovan Mb ukazuje daprose no na svakog stanovnika Kolubarskog okruga dolazi vi e od jednogoboljenja.
Grafikon 2. Naj e registrovana oboljenja i stanja na podru ju KO u 2005. god.
Grafik 3. Struktura naj e registrovanih oboljenja i stanja napodru ju KOLUBARSKOG OKRUGA u 2005. godini
XI20.40%XXI
11.62%
XIV8.24%
IX5.70%
X34.99%ostalo
25.86%
XXIXXIXIVIXostalo
X - BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
XI - BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
XXI- FAKTORI KOJI UTI U NA ZDRAV. STANJE I KONTAKTE SA ZDRAVSTVENOM SLU BOM
XIV- BOLESTI MOKRA NO-POLNOG SISTEMA
IX - BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
6
Tabela 4. Najre e registrovana oboljenja i stanja na podru ju KO u 2005. god.
GRUPA OBOLJENJA ILI STANJA PO X MEDJUNARODNOJ KLASIFIKACIJI Broj
1 V DU EVNI POREME AJI I POREME AJI PONA ANJA 4101
2 I ZARAZNE I PARAZITARNE BOLESTI 2894
3 VII BOLESTI OKA I PRIPOJAKA OKA 2717
4 IV BOLESTI LEZDA SA UNUTRA NJIM LU ENJEM, ISHRANE I METABOLIZMA 2677
5III BOLESTI KRVI, BOLESTI KRVOTVORNIH ORGANA I POREME AJAIMUNITETA 2086
6 XV TRUDNO A, RADJANJE I BABINJE 1921
7 VI BOLESTI NERVNOG SISTEMA 1804
8 II TUMORI 1015
9XVII URODJENE NAKAZNOSTI, DEFORMACIJE I HROMOZOMSKENEPRAVILNOSTI 92
10 XVI STANJA U PORODJAJNOM PERIODU 8
1.2.Hroni na masovna nezarazna oboljenja
Najve i socijalno medicinski zna aj imaju bolesti kardiovaskularnog sistema imaligniteti jer dominiraju na om nacionalnom patologijom i u strukturi mortaliteta (umiranja) i u strukturi morbiditeta ( razboljevanja ). Radi se o bolestima koje su :- dugotrajne, masovne i ostavljaju rezidualnu nesposobnost- posledice koje ostavljaju su brojne i zahvataju niz sfera dru tva ( zdravstvene ,
ekonomske i socijalne )- zahtevaju dugi period stru nog nadzora i opservacije- ve ina terapijskih mera su neugodne i dugotrajne- ve ina bolesti iz grupe kardiovaskularnih i maligniteta su neizle ive- na njihovu pojavu prevashodno uti u faktori pona anja- prevencija ovih bolesti se ogleda, prvenstveno u borbi protiv faktora rizika ovih
bolesti a to su nepravilna ishrana, nedovoljna fizi ka aktivnost , pu enje , alkohol istres.
1.2.1. Maligna oboljenja Radi pra enja i bolje evidencije obolelih od malignih oboljenja vodi se registarza maligne bolesti u koji se unose obra eni podaci iz prijava pristiglih izzdravstvenih ustanova. U 2005.god. u Zavod je pristiglo 599 prijava novoobolelih. U poslednjih pet godina najbrojniji su :
ü C34-zlo udni tumor du nika i plu aü C50-zlo udni tumor dojkeü C20-zlo udni tumor zadnjeg creva
7
Naj i maligniteti koji se javljaju na teritoriji Kolubarskog okruga su :
Tabela br.5 Novootkriveni-mu ki polGod.utvr ivanja 2001 2002 2003 2004 2005C34 112 138 102 114 72C18-C20 64 68 60 57 44C61 33 45 35 26 26C16 29 35 31 26 19C67 29 38 28 29 27Sve lokalizacijebez Ca ko e
439 495 407 401 264
Tabela br.6 Novootkriveni- enski polGod.utvr ivanja 2001 2002 2003 2004 2005C50 71 82 81 75 70C18-C20 42 19 38 40 38C34 24 32 26 21 14C53 21 25 32 28 26C54 20 20 18 12 8C56 16 22 23 11 14Sve lokalizacijebez Ca ko e
327 459 339 308 243
1.2.2. Dijabet
Dijabet je drugo oboljenje iz grupe hroni nih masovnih nezaraznih oboljenja koje zbogestalosti javljanja ima veliki socio-medicinski zna aj. Bolest predstavlja trajno
progresivno patolo ko stanje i bolesnici se do ivotno le e. Posledice u ekonomskom,socijalnom i zdravstvenom pogledu su velike, kako za obolele tako i za celu dru tvenuzajednicu. Prijave i odjave obolelih od dijabeta su problem kao i kod svih drugihoboljenja koja su obavezna da se prijavljuju. Tokom 2005. godine broj novootkrivenihobolelih od dijabeta bio je 237.
Tabela br.7 Broj novootkrivenih obolelih od dijabeta u periodu 2002-2005.god.
Op tina 2002 2003 2004 2005Valjevo 26 52 41 26Ose ina 21 16 59 38Mionica 1 7 2Ljig 33 23 33 53Ub 78 73 73 73Lajkovac 43 38 48 45
8
U domovima zdravlja Valjevo, Ljig, Lajkovac i Zavodu za za titu radnikaKru ik, postoje Savetovali ta za dijabet u kojima oboleli ostvaruju zdravstvenu za tituvezanu za ovu bolest i preduzimaju se sve zdravstvene mere u cilju prevencije, le enja irehabilitacije obolelih.
1.2.3.Psihoze
Psihoze su oboljenja koja zauzimaju posle malignih bolesti i dijabeta zna ajnomesto u ukupnom morbiditetu. U Zavodu za javno zdravlje postoji problem saevidentiranjem ovih oboljenja zbog slabog prijavljivanja tako da je u 2005. godinipristiglo samo 36 prijava iako je broj obolelih ve i.
Tabela br. 8 Broj prijava psihoza u periodu 2002-2005.god.
Op tina 2002 2003 2004 2005Valjevo 6 1 6 11Ose ina 1 4 3 4Mionica 1 3Ljig 1 2 2 5Ub 1 12 5 11Lajkovac 1 1 2
1.2.4. Kardiovaskularne bolesti
Kardiovaskularne bolesti a naro ito koronarna bolest i mo dana apopleksija, zadnjihgodina bele e umeren rast. Tokom 2005. godine broj novootkrivenih obolelih odkoronarnih bolesti srca bio je 219.
Tabela br. 9 Broj prijava obolelih od koronarnih bolesti srca u periodu 2002-2005.god.
Op tina 2002 2003 2004 2005Valjevo 3 70 77 110Ose ina 3 3 18 8Mionica 9 10 27Ljig 8 10 15 17Ub 11 39 36 37Lajkovac 3 14 15 20
9
Ohrabruju rezultati istra ivanja vr enih u toku poslednjih nekoliko decenija, kojapokazuju da su ove bolesti preventabilne i da je mogu e uticati na smanjivanje njihove
estalosti, kako u pogledu mortaliteta tako i morbiditeta.
1.3. Bolni ki morbiditet
Izve taj o hospitalizaciji je deo zakonom propisane medicinske dokumentacije zabolni ki le ene pacijente. Unosu podataka u bazu i njihovoj obradi, prethodi kontrola iifriranje podataka upisanih u izve taj, koje obavlja ekipa sastavljena od lekara i
medicinskih tehni ara zaposlenih u Odseku za statistiku Zavoda za javno zdravlje. Ovipodaci predstavljaju dragocenu osnovu za pra enje, analizu i evaluaciju kori enjabolni ke zdravstvene za tite, kao i rada bolni kih zdravstvenih ustanova.
Tabela br.10 Bolni ko le enje na podru ju Kolubarskog okruga u periodu 2001.g-2005. godine
bolni ko le enje 2001. . 2002. . 2003. . 2004. . 2005. .
broj postelja 835 800 693 693 693broj le enih lica 19021 19216 18951 19444 19922
br.ostvar. b.o. dana 197831 200008 195459 192297 185945pros. du .le enja 10,0 10,4 10,3 9,9 9,3zauzetost postelja 67,45 68,5 70,0 75,8 71,9
Ukupan broj postelja (2005) (bez dnevnih bolnica) u svim stacionarnim zdravstvenimustanovama na teritoriji Kolubarskog okruga iznosi 693+35. Zauzetost ovih postelja je71,9%, a prose na du ina hospitalizacije 9,3 dana.
Zauzetost postelja, kao i prose na du ina le enja na pojedinim odeljenjima mo e sevideti u slede oj tabeli.
10
Tabela br.11 Zdravstveni centar Valjevo - Op ta bolnica ValjevoB r o j
OdeljenjePostelja Le enih
bolesnikaOstvarenobol. dana
Zauzetostpostelja(u %)
Prose nadu inale enja
(u danima)Interno 117 3890 34165 79,2 8,8Neurologija 45 1375 12659 77,1 9,2Psihijatrija 59 658 17473 80,9 26,8Infektivno, zarazno 20 594 5044 68,2 8,5Pneumoftiziologija(TBC)
75 889 21911 76,4 24,8
Dermatovenerologija 8 178 2155 73,0 12,2Ginekolo ko 23 1567 6602 78,1 4,2Aku ersko 36 1398 6578 49,6 4,7Patologija trudno e 21 522 4142 54,0 8,0De je, pedijatrija 17 797 3299 52,2 4,2De je hirur ko 22 832 5133 62,5 6,2Neonatolo kopedijatrijsko
35 1405 6333 49,6 4,5
Hirurgija 80 2535 21832 69,8 8,7Ortopedija satraumatologijom
53 877 12145 60,6 14,0
Urologija 28 906 7869 76,5 8,7O R L 18 798 4775 72,5 6,0
no 12 523 2978 66,9 5,7Op ta rehabilitacija 49 585 14895 81,1 25,4Intenzivna nega 10 998 2290 62,7 2,3UKUPNO 693 19922 185945 71,9 9,3
Tokom 2005. godine hospitalizovano je vi e enske nego mu ke populacije. Razlog za toje da su ene generalno bolesnije od mu karaca ili da se e javljaju kod lekara.
Grafikon 3.Stacionarno le eni stanovnici Kolubarskog okruga premastarosti u 2005. godini
1-101%
11-205%
21-3013%
31-4011%
41-5011%
51-6015%
61-7018%
>7026%
1-10 11-20
21-30 31-40
41-50 51-60
61-70 >70
11
3469
2475
2163 2038
1623
13031103
704 669 560
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
3500
IX XV II XI XIV X XVIII V IV I
Grafikon 4. Deset naj ih grupa oboljenja u stacionarnimustanovama na podru ju Kolubarskog okruga u 2005. godini
IX - BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
XV - TRUDNO A, RA ANJE I BABINJE
II - TUMORI
XI - BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
XIV - BOLESTI MOKRA NO-POLNOG SISTEMA
X- BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
XVIII- SIMPTOMI, ZNACI I PATOLO KI KLINI KI I LABORATORIJSKI NALAZI
V- DU EVNI POREME AJI I POREME AJI PONA ANJA
IV- BOLESTI LEZDA SA UNUTRA NJIM LU ENJEM, ISHRANE I METABOLIZMA
I- ZARAZNE I PARAZITARNE BOLESTI
12
1.4. Apsentizam i invalidnost
Privremena odsutnost sa posla (apsentizam) ili stanje privremene ili trajnenesposobnosti za rad zbog bolesti ili povreda (invalidnost) su va ni podaci za analizuzdravstvenog stanja stanovni tva, naro ito radno aktivne populacije.Ovi podaci su tako eod velike va nosti za zdravstvenu slu bu zbog preduzimanja preventivnih mera radiza tite zdravlja radnika , kao i mera le enja i rehabilitacije obolelih.
Tabela br. 12 Broj slu ajeva i broj dana spre enosti za rad prema uzroku
2003 2004 2005Rednibroj
UZROKSPRE ENOSTI-
NESPOSOBNOSTIZA RAD
Brojslu ajeva
Brojdana
Brojslu ajeva
Brojdana
Brojslu ajeva
Brojdana
1 2 3 4 5 6 7
1Bolesti i povrede van
rada 21669 356084 19115 334234 15636 251956
2Bolesti i povrede na
radu 849 17402 870 17248 889 182363 Trudno a i poro aj 1114 130844 1009 141253 1178 1306884 Nega lana porodice 2456 32613 1620 22133 1663 25341
SVEGA 26088 536943 22614 514868 19366 426221
2.MORTALITET
Jedan od najva nijih indikatora zdravstvenog stanja stanovni tva je mortalitet. Mortalitet statisti ki mo e da se prati kao op ta smrtnost, specifi na smrtnost,smrtnost prema uzrocima smrti i dr. Stopa op te smrtnosti na Okrugu je u porastu i u2005. godini iznosila je 14,34 promila, dok je najve a u op tinama Valjevo, Ub iMionica.
Specifi na smrtnost koristi se za pra enje smrtnosti po starosti, polu, vrsti bolesti idr. Stopa smrtnosti odoj adi (izra ena na 1000 ivoro enih) na nivou Okruga u 2005.godini bila je 2,87‰.
Naj i uzroci smrti stanovni tva u 2005.godini su:• Bolesti sistema krvotoka• Tumori• Simptomi, znaci i patolo ki klini ki i laboratorijski nalazi• Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora• Bolesti sistema za disanje.
13
Tabela br. 13 Vode i uzroci smrti na teritoriji KO po godinama
2003 2004 2005GRUPA OBOLJENJA ILI STANJAPO X MEDJUNARODNOJ
KLASIFIKACIJI Broj Stopa/1000
Broj Stopa/1000
Broj Stopa/1000
1 I ZARAZNE I PARAZITARNE BOLESTI 14 0.1 18 0.1 22 0.12 II TUMORI 314 1.6 309 1.6 458 2.43 III BOLESTI KRVI, BOLESTI
KRVOTVORNIH ORGANA IPOREME AJA IMUNITETA 3 0.0 0 0.0 3 0.0
4 IV BOLESTI LEZDA SA UNUTRA NJIMLU ENJEM, ISHRANE I METABOLIZMA
38 0.2 37 0.2 42 0.25 V DU EVNI POREME AJI I POREME AJI
PONA ANJA 11 0.1 10 0.1 11 0.16 VI BOLESTI NERVNOG SISTEMA 27 0.1 25 0.1 27 0.17 VII BOLESTI OKA I PRIPOJAKA OKA 0 0.0 0 0.0 0 0.08 VIII BOLESTI UVA I BOLESTI
MASTOIDNOG NASTAVKA 0 0.0 0 0.0 0 0.09 IX BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA 1401 7.3 1467 7.6 1640 8.510 X BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE 109 0.6 127 0.7 103 0.511 XI BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE 34 0.2 38 0.2 57 0.312 XII BOLESTI KO E I BOLESTI
POTKO NOG TKIVA 1 0.0 1 0.0 2 0.013 XIII BOLESTI MI NO KO TANOG
SISTEMA I VEZIVNOG TKIVA 0 0.0 2 0.0 0 0.014 XIV BOLESTI MOKRA NO POLNOG
SISTEMA 34 0.2 25 0.1 47 0.215 XV TRUDNO A, RADJANJE I BABINJE
0 0.0 0 0.0 0 0.016 XVI STANJA U PORODJAJNOM PERIODU
0 0.0 0 0.0 1 0.017 XVII URODJENE NAKAZNOSTI,
DEFORMACIJE I HROMOZOMSKENEPRAVILNOSTI 0 0.0 0 0.0 2 0.0
18 XVIII SIMPTOMI, ZNACI I PATOLO KIKLINI KI I LABORATORIJSKI NALAZI 467 2.4 550 2.9 212 1.1
19 XIX POVREDE, TROVANJA I POSLEDICEDELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA 39 0.2 49 0.3 44 0.2
20 XXI FAKTORI KOJI UTI U NAZDRAVSTVENO STANJE I KONTAKTE
SA ZDRAVSTVENOM SLU BOM 0.0 0.0 29 0.2UKUPNO 2492 13.0 2658 13.8 2700 14.0
14
2.1.Bolni ki mortalitet
Tokom 2005. godine u stacionarnim ustanovama Kolubarskog okruga umrlo je1616 pacijenata ( stopa letaliteta 8.11/100), odnosno od 100 le enih umrlo je 8 pacijenata.Glavni uzrok umiranja bile su bolesti sistema krvotoka.
3. ZDRAVSTVENO STANJE POJEDINIH GRUPASTANOVNI TVA
3.1. Zdravstveno stanje dece i kolske omladine
Na podru ju Kolubarskog okruga zdravstvenom za titom obuhva eno je 31.553dece, od toga pred kolskog uzrasta (0-6 g.) 9.596 i kolske dece i omladine (7-18 g.)21.957 .
3.1.1. Pred kolska deca (0 - 6 god.)
U dispanzerima za zdravstvenu za titu pred kolske dece (0 - 6 g.) tokom 2005.godine registrovano je 61.788 oboljenja. Na svako dete ovog uzrasta registrovano je 6,4oboljenja.
Naj e su se javljale (grafikon br.5) :
• bolesti sistema za disanje ( X grupa po MKB-u),• povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora (XIX grupa),• bolesti ko e i potko nog tkiva (XII grupa),• bolesti uva i bolesti mastoidnog nastavaka (VIII grupa),• bolesti sistema za varenje (XI grupa).
15
Grafikon br. 5 Struktura registrovanih oboljenja pred kolske dece
Grafikon 5. Struktura registrovanih oboljenja kod pred kolske decena podru ju Kolubarskog okruga u 2005 godini
VIII2.61%
XI1.74%
X47.10%
XIX27.75%
XII13.38%
ostalo25.86%
VIIIXIXXIXXIIostalo
3.1.2. kolska deca i omladina (7 - 18 god.)
U dispanzerima za zdravstvenu za titu kolske dece i omladine na podru juKolubarskog okruga u 2005.godini evidentirano je 53.099 oboljenja odnosno 2,4oboljenja na jedno dete uzrasta 7-18 godina.
Kod kolske dece i omladine u 2005. godini naj e grupe registrovanihoboljenja i stanja su (grafikon br. 6):
• bolesti sistema za disanje (X grupa po MKB-u),• faktori koji uti u na zdravstveno stanje i kontakt sa zdravstvenom slu bom
(XXI)• bolesti ko e i potko nog tkiva (XII),• bolesti mokra no-polnog sistema (XIV),• simptomi, znaci i patolo ki klini ki i laboratorijski nalazi (XVIII).
16
Grafikon 6. Naj e registrovana oboljenja i stanja kod kolskedece i omladine na podru ju Kolubarskog okruga u 2005
godini
XXI14.91% X
61.40%
XVIII3.77%
XIV3.90%
XII4.20%
ostalo35.88%
XXXIXIIXIVXVIIIostalo
3.2. Zdravstveno stanje odraslog stanovni tva
U kategoriju odraslog stanovni tva spada radno aktivno stanovni tvo, tj. onaj deoodrasle populacije koji je nosilac socio-ekonomskog razvoja i od koje zavisi budu nostdru tva.Odraslo stanovni tvo ine i stara lica ivotne dobi od 65 godina i vi e. Pru anjezdravstvene za tite ovom delu populacije odlikuje se metodolo kim specifi nostima kojepoti u iz posebnih biolo kih i zdravstvenih obele ja. Sa procesom starenja uve ava sebroj hroni nih i degenerativnih oboljenja (hipertenzije,bolesti srca i krvnihsudova,cerebrovaskularna oboljenja,psihi ki poreme aji, i dr.) to zahteva aktivniji odnosi ve e anga ovanje zdravstvene slu be. Na osnovu podataka iz medicinske evidencije i dokumentacije koje se vode uslu bama op te medicine, slu bama za zdravstvenu za titu ena i slu bama medicine radamo e se pratiti i analizirati zdravstveno stanje odraslog stanovni tva.
3.2.1. Op ta medicina
Najve i deo stanovni tva prvi kontakt sa zdravstvenom slu bom ostvaruje uslu bi op te medicine, pa i registrovani morbiditet predstavlja naj iri i najobuhvatniji deomorbiditeta.Broj registrovanih oboljenja je 91.428 sa stopom od 596,4 na 1000stanovnika starijih od 18 godina.
17
Na osnovu podataka o utvr enim oboljenjima i stanjima registrovanim krozizve taje slu bi op te medicine, uo ava se da su naj e registrovane (grafikon br. 7):
• bolesti sistema za disanje ( X grupa po MKB-u),• bolesti sistema krvotoka (IX grupa po MKB-u),• bolesti mi no- ko tanog sist. i vezivnog tkiva (XIII grupa po MKB-u),• bolesti mokra no-genitalnog sistema (XIV grupa po MKB-u), i• bolesti sistema za varenje (XI grupa po MKB-u).
Grafikon 7. Struktura registrovanih oboljenja u slu bi op te medicineu Kolubarskom okrugu za 2005 godinu
IX21.41%
X20.80%
XIII10.55%
XIV5.22%
XI4.29% ostalo
37.73%IXXXIIIXIVXIostalo
3.2.2. Zdravstvena za tita ena
Zdravstveno stanje ena i njihova radna sposobnost imaju veliki zna aj za dru tvoi njegovu reprodukciju i zahtevaju kontinuitet u pra enju i prou avanju.
Na podru ju Kolubarskog okruga u 2005. godini u slu bi za zdravstvenu za tituena registrovano je 17.274 oboljenja sa stopom 208,6/1000.
Naj e registrovana oboljenja i stanja su (grafikon br. 8):
• bolesti mokra no- polnog sistema (XIV grupa po MKB-u),• faktori koji uti u na zdravstveno stanje i kontakt sa zdravstvenom slu bom
(XXI grupa po MKB-u),• trudno e, ra anje i babinje (XV grupa po MKB-u),• zarazne i parazitarne bolesti (I grupa po MKB-u),• tumori (II grupa po MKB-u),
18
Grafikon 8. Struktura registrovanih oboljenja u slu bi zazdravstvenu za titu ena u Kolubarskom okrugu za 2005
godinu
XV10.98%
I3.02%
II2.77%
XXI20.43%
ostalo25.68%
IIIXXIXIVXVostalo
3.2.3. Slu ba medicine rada
U dispanzerima medicine rada na nivou Okruga u 2005. godini registrovano je44.575 oboljenja i stanja.Stopa oboljevanja na 1000 radno aktivnih osiguranika je 455,4promila. Naj e registrovana oboljenja su (grafikon br. 9 ):
• bolesti sistema za disanje ( X grupa po MKB-u),• bolesti mi no-ko tanog siste. i vezivnog tkiva (XIII grupa poMKB-u)• bolesti sistema krvotoka (IX grupa po MKB-u),• bolesti mokra no- polnog sistema (XIV grupa po MKB-u),• bolesti sistema za varenje (XI grupa po MKB-u),
19
Grafikon 9 Struktura registrovanih oboljenja u osnovnoj zdravstvenojza titi radno aktivnog stanovni tva na podru iju Kolubarskog
okruga za 2005. godinu
XIV6.38%
XI6.25%
X37.17%
XIII11.11%IX
9.44%
ostalo39.00%
XXIIIIXXIVXIostalo
IV IVOTNA SREDINA, HIGIJENSKE I EPIDEMILO KE PRILIKE
Zdravlje kao fizi ki, psihi ki i socijalno odre ena kategorija rezultata jedinami ne ravnote e oveka i njegove sredine. Izme u bi -psih ci lnih
kt ristik ljudsk g rg nizm i -s ci lnih k kt ristik iv tn sr dinst i n pr kidn r cipr int kci . S svim sigurn d st nj prir dn
sr din im zn tn g utic n nj zdr vstv st nj : d stv br nih tnihkt , h mi sk , fizi , bi ili m ni prir r ti prir dnu r vn u,
di d p zdr vlj , sm nj nj vit lnih sp bn sti, n st nk kutnihhr ni nih d tivnih lj nj , stih p vr iv nj , n st nk inv lidn sti p i smrt.Urb niz ci gr dskih i s skih n lj , industri liz ci , r zv s br , prim
vih t hn gi i dr. p lj li su usl ivlj nj i p diz nj st nd rd , li su iz sst vili br rizik p zdr vlj ljudi u iv tn , k mun ln i r dn sr dini ( ,
sump rdi ksid i drug isp rljiv i vrst z iv , nizu zr nj , p g tski
20
difik hr , k nc ni i t ksi ni d ci n mirnic , pr dm timup tr , t ki m li, p sticidi, f li u hr ni i v di z pi i dr.). K ntr n d iv tn m i r dn m sr din m im z cilj d p lj kv lit t iv ,
zb di higi nski ispr vnu v du z pi , ist v zduh, zdr vu hr nu, higi nsklj , v i iv tni st nd rd i dr. r s zdr iv tn i r dn sr din z dn s
drugim f kt rim p zitivn uti u n zdr vstv st nj st vni tv , n nj bii r pr duktivn sp bn sti.
1. STANJE IVOTNE SREDINE I HIGIJENSKIH PRILIKA NA PODRU JUKOLUBARSKOG OKRUGA U 2005. GODINI
Poslednjih godina bele i se porast bolesti na iji nastanak i tok zna ajno uti ufaktori ivotne sredine (respiratorne bolesti, digestivne bolesti, kardiovaskularne bolesti,maligne bolesti i dr). Akutne i parazitarne bolesti kao i povrede i trovanj stalno suprisutne u patologiji stanovni tva uz oscilacije tj. p vr g p nj i sm nj njbr lih. N zn ni i sn vni nti iv tn sr din k i im u utic n n st k vih
lj nj su v zduh, v z pi , disp zici ( dl nj ) tp dnih m ri , n mirnic ,ishr , st mb ni k mun lni usl vi i mski p nci l st vni tv .
1. 1. V zduh
Z nj v zduh n st usl d prisustv prim k s n n urm ln m s st vu v zduh . P bn su tljiv d k zb g n zr g r spir rn g
sist , k i u r zv u, im u v u u st st rgi skih r njspir rnih lj njrgi ski rinitis, stm ) u z nim sr din . Z d z javno zdravlje, V lj -
kt r higi s z tit m iv tn sr din vr i k ntr lu kv lit v zduh n t rit ri ilub rsk g krug .
N sn vu u st sti p vljiv nj u v zduhu str prim m gu biti tipi ni ilisp cifi ni p lut nti. N t rit ri i n g krug izv s m nj k s dn n
tipi z m ri k n st u u urb nim sr din k pr duktnj f silnih g riv .
1.1.1. Tipi z m ri u v zduhu
Os u urb nim sr din u z p z sti v zduhsump rdi ksid m, i i vih ksidim im u v u u st st k lj , gu nji n dr dr .
Sump rdi ksid n n sn sluz i d iz ziv k – k ng sti u i p njbr m st cit i limf cit u t sti n sn l . vi ksidi, u kr tk m r ku,
d up – infl ci sluzk g rnjih dis nih put i br nh .
21
1.1.1.1.Sump rdi ksid K nc ntr ci sump rdi ksid u v zduhu n d sn vnih p zpr nu kv lit v zduh . N st prilik m s nj f silnih g riv k u s bi im u
zli it pr t sump . Sump rdi ksid gl vni s st k tzv. zimsk g sm .Gr ni vr dn st imisi (GVI) z sump rdi ksid izn si 150 g/m3.
1.1.1.2. n st pri n tpun m s nju g riv n uglj i n ft .U s bi n si
tr nsk m ri i n stic i k m gu slu iti k zgr k m gu ps rb tisn k mp nt . Gr ni vr dn st imisi (GVI) z izn si 50 g/m3.
1.1.1.3. vi ksidi m st u ksik gi i z uzim u vi ksidi (ili nitr zni g vi),
u n rm ln m s st vu tm sf prip u grupi g »u tr gu«. d nsti su N0 i N02 , k i s z dni ki zn u k N0x. U v zduhu n lj vi
ksidi u n m ri p ti u d izduvnih g m rnih v zil i pr dst vlj u n dindik nj iz g izv .Gr ni vr dn st imisi (GVI) z ksid izn si 85 g/m3.
1.1.2 Met gi r
Uz rci v zduh z dr iv nj k nc ntr ci tipi nih z ih m ri uzimsu k ntinuir 24h. p vr ni pr kidi su n st li zb g kv n tim .
Konc ntr ci sump rdi ksid dr s p nilinsk m m m;tdi ksid m difik m Greis Salcman - m m m. Konc ntr ci i s
dr f ktri nim f ktr tr m. R zult ti m nj s izr u k sr dnjdn vn vr dn sti u mikr gr mim p kubn m m tru.
ti z uz rk nj su s n zili n sl im m rnim m stim :1. u ul. Vuk K br. 3 (zgr Gimn zi ),2. u n lju "P ti puk", PU "Milic N ic " (u v u) i3. u N m n lju – n m m rn m m stu nisu vr m nj u ulu, vgust
i n mbru. Izvr st tisti br d bi nih r zult dr iv nj m n nj i nizm sr dnj dn vn vr dn sti, sr dnj m k nc ntr ci i br d svr dn stim izn d GVI z sv tri pr p lut nt .
zult ti m nj su prik ni u t t rn , gd s m gu u iti utvrvr dn sti.
1.1.3 Pr duz i pr dl m
D ti su dn vni i m ni izv i k i su bili d stupni n dl nim ust igr nstvu put m m di .
Izvr liz utic izm g niv nj n zdr vstv st njizl p pul ci n b zi stru nih s zn nj iz bl sti i pr nj m n vi ih
gist rskih s zn nj iz bl sti.
22
ni su pr dl zi m n dl nim instituci i gr nstvu u v zi snj m i pr duzim nj m m z tit u d nim p z sti.
tr bn n st viti s d njim kci v nim z m nj misiiv v zduh n s m m stu n st nk istih, t . k ntr ispr vn sti k tl i
rg tskih p str nj .ljn int nzivir ti r n izgr dnji g r t vrl p ljn
utic ti n kv lit t v zduh gr V lj .Pr dl d s , hitni pr duzmu sv u cilju sm nj nj z pr sti gr dsk z . Int nzivir nj m din mik pr nj ulic
u u i ir gr dsk z ni, v n zimsk g p ri g din , bitn s um njiti z pr stmun ln sr din . P tr bn i r vn nj uli g ki g dv s p bnim
kc nt m n ”l c p sk ”.V i n n zimsk g p ri zn spr sti ir kukci u nj ulic d st tk rizl i p .
Im i u vidu d industri u pr th dn m p ri du r dil sm nj nimcit m, d m i pr st s r m, d su p sl dic dru tv mskih usl
utic n sm nj nj br izv z iv nj v zduh i z ih supst nci ,kiv ti d s p st st nj , p lj nj m dru tv mskih prilik
i ivlj nj m r industri skih k cit , d lj p ti.
Tabela br 14. Rezultati merenja zaga ivanja vazduha za 2005. godinu u m/m3 -min. i maks.
Centar grada Peti puk Novo naseljeMesec Datum SO2 N0x SO2 N0x SO2 N0x Jan Minimum 25 26
Maksimum 240 76Feb Minimum 4 5 15
Maksimum 256 77 252Mar Minimum 0 0 16
Maksimum 246 71 206Apr Minimum 13 13 15 2 4 1 2 6 6
Maksimum 156 53 105 43 42 78 73 31 76Maj Minimum 1 6 6 1 1 1 1 1 3
Maksimum 28 37 32 37 24 23 5 25 14Jun Minimum 1 6 1 1 1 1 1 3 1
Maksimum 43 44 54 44 68 11 20 17 21Jul Minimum 1 3 1
Maksimum 18 42 54Avg Minimum 2 6 3 2 5 1
Maksimum 96 66 32 59 34 40Sep Minimum 1 1 7 1 6 1
Maksimum 50 51 36 40 25 47Okt Minimum 1 1 1 2 1 7 1 5 4
Maksimum 181 31 48 45 46 112 71 39 67Nov Minimum 3 9 6 16 9 9
Maksimum 71 50 167 70 54 181Dec Minimum 19 20 20 9 2 5 19 2 6
Maksimum 208 75 304 119 54 191 127 69 274
23
1.2. V z pi
zb nj zdr v z pi , n d bitnih pr dusl z uv njzdr vlj ljudi i spr nj p k p din nih lj nj t i m vnihhidri nih pid mi z znih b sti.
N p dru u K lub rsk g krug v du z pi iz gr dskih v k risti87.6% d 191 558 st vnik . St vni tv n lj n gr dsk m p dru u k nipriklju n gr dsku mr u, sn bd s v m z pi pr l lnih v dnih
S sk st vni tv sn bd v m z pi iz l lnih v dv u 25,3 %slu . C ntr lni v di i d l lnih v (ugl vn m v ih) n zi s p d
ntr m Z z javno zdr vlje V lj k i vr i mikr bi , fizi -h mi sk ibi liz v z pi u " " i "B" bimu.
ntr m v n mikr bi ku ispr vn st k d gr dskih v d 966 uz tihuz rk utvr 14 (1,4 %) n ispr vnih.. K d s skih v n b kt ri kipr gl d uz 308 uz , d k ih 62 (20,1%) bil n ispr vn . V k d m njih
lnih v p pr vilu mikr bi ki n ispr vn . N i uzr k mikr bi n ispr vn sti k d gr dskih i l lnih vbili su indik ri f ln g z nj (k lif rmn b kt ri , prisustv Enterococcus–a iPseudomonas aeruginosa), p n n tni i br k lif rmnih i p n ukupni br
bnih m filnih b kt ri . Fizi -h mi skim pr gl m v z pi iz gr dskih v , d 3215 uz tihuz rk n ispr vn bil 215 (6.68%). K d s skih v uz 417 uz rk , 113(27.0%) bil n ispr vn . N i uzr k h mi sk n ispr vn sti v z pi u gr dskim v dim bilisu mutn , p ni s dr i ni i m ng . U l lnim v dim iz bl sti
vih liz dstup nj d n rmi su v vr dn sti ktr pr dljiv sti, mutn ,utr k li um p rm ng , ni , nitr i pH.
d z javno zdr vlje V lj k ntr li ispr vn st v z pi u svimnt lnim i l lnim v dim n t rit ri i K lub rsk g krug .
24
Tabela br 15. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti voda za pi e iz gradskihvodovoda
Bakteriolo ki pregled Fizi ko - hemijski pregled
Rb Opt ina
Br
uzoraka
Brojneisprav
nih
%neisprav
nih
Uzrokneispravnosti
Brojuzetihuzorak
a
Brojneispra
vnih
%neispra
vnih
Uzrokneispravnosti
1 Lajkovac 20 0 0.0 - 18 0 0.0 -
2 Ljig 54 6 11.1
B.cereus,Enterob
acter
54 14 25.9 Mutnoa 1.07 - 3.57NTU
3 Mionica 132 2 1.5
B.cereus,Enterob
acter
132 12 9.1 Mutno a 1.1 - 9.13NTU
4 Ose i-na 83 2 2.4 Citrobac
ter 83 0 0.0 -
5 Ub 70 2 2.9
B.cereus,Enterob
acter
70 27 38.6Mutno a 7.26 - 25.2
NTU, NH3 0.11-3.74, Mn 0.06-0.59
6 Valjevo 607 2 0.3 B.
cereus 807 0 0.0
UKUPNO: 966 14 1.4
Citrobacter,
Pseudomonas
ae
1164 53 4.6
Tabela br 16. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pi e iz se skih
Bakteriolo ki pregled Fizi ko - hemijski pregled
RB Op tina
Brojuzoraka
Neispravnih %
Uzrokneisprav
nostiBroj uzoraka Neispra
vnih %Uzrok
neispravnosti
1 Lajkovac 4 0 0.0 4 0 0.0
2 LJig 26 9 34.6 21 3 14.3
3 Mionica 59 9 15.3 58 3 5.2
4 Ose ina 52 10 19.2 47 1 2.1
5 Ub 91 6 6.6 91 10 11.0
6 Valjevo 76 28 36.8 71 9 12.7
UKUPNO 308 62 20.1 292 26 8.9
25
Tabela br 17. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pi e iz javnih vodnih objekataBakteriolo ki pregled Fizi ko - hemijski pregled
RB Op tina Brojuzoraka Neispravnih % Uzrok
neispravnosti
Brojuzetih
uzorakaNeispravnih % Uzrok
neispravnosti
1 Lajkovac 12 2 16.7 10 3 30.0
2 LJig 14 6 42.9 13 5 38.5
3 Mionica 46 3 6.5 46 0 0.0
4 Ose ina 9 4 44.4 8 3 37.5
5 Ub 34 6 17.6 32 7 21.9
6 Valjevo 43 23 53.5 32 6 18.8
UKUPNO 158 44 27.8 141 24 17.0
1.3. Disp zici tp dnih v i vrstih m ri
) tp dn v u gr dskim n ljim ukl nj u s put m k liz ci mr , ktr , m g pr i s d st nj . K mun ln tp dn v k i sv industri sk
tp dn v u svim gr vim s dir ktn izliv u u v im d prin njih mnju. Zn n pr bl m pr dst vlj u tp dn v iz b z r kr ci u, p
pl nir n p k njih g ispitiv nj u n dn g dini u s dnji s n dl m insp kci m.Industri sk tp dn v pt su p dinim m lim ( , b r, cink) i
rd ntim , d k s u k mun lnim tp dnim v n p k li in rg nskihri , m sti, ulj i dr. V lj vsk tin dn d r tkih u Srbi i k d dluku
du i k liz ci i i tim p st vil pr vn t lj z r nj pr bl tp dnih vn pr bl m pr dst vlj u tp dn v iz zdr vstv nih ust zb g svi inf ktivn sti.
zdr vstv nih ust d vr ut kl vir nj instrum , prib , r dn vid st riliz ci , pr ispu nj tp dnih v u vnu k liz ci u.
U s skim d instvim zb g k nfigur ci t i tip n lj k liz ci mr niizgr . Sv d instv p din r ukl nj nj tp dnih v . bi tizliv nj u bli nji p k, vrt u ili s pti ku mu. b) tkl nj nj vrstih tp dnih m ri vr i s n n in k i d s . Gr dsk n ljim u privr d ni z dl nj vrstih tp i ugl vn m s n u n sr dnblizini v ili v ni ih s br nic . V vi g din pl nir s izgr dnj r gi ln
ni . U v lj vsk tini f rmir k misi z tr nj mikr ci z n vuprivr nu d ni u, p su k cit ti p st v iscrplj ni. D ni su ugl vn m
gr i l pristup psim , m , gl rim i dr. sk n lj n udr m st z dl nj vrstih tp , v s sm b v n s (r , p ci,
vrt ) i t pr dst vlj u n sr dnu sn st d ir nj z znih b sti. sn vni p ci urb nim i rur lnim d ni prik ni su u t 8. i 8 .
26
Tabela br 18. Centralni na in dispozicije otpadnih voda - kanalizacija
Priklju eno Pre avanjeRB Op tina Br.
stanovnikaIma
kanalizaciju Br.stanovnika % Industrijskih
o.v.Sanitarnih
o.v.
1 Lajkovac 17019 Da 2500 14.7 Ne Ne
2 LJig 14580 Da 2100 14.4 Ne Ne
3 Mionica 16384 Da 5500 33.6 Ne Ne
4 Ose ina 15109 U izgradnji U izgradnji - Ne Ne
5 Ub 31924 Da 4300 13.5 Ne Ne
6 Valjevo 96542 Da 60000 62.1 Da delimi no Da delimi no
UKUPNO: 191558 64300 33.57
Tabela br.19 Kona na dispozicija vrstih otpadnih materija - gradske deponije sme aHigijenska depon. Kont. nasipanje Tipska vozila
RB Op tina Naselje Imadepon.
Nemadepon.
Da Ne Da Ne Da Ne
1 Lajkovac - Da - - Ne Da - Da -
2 LJig - Da - - Ne Da - Da -
3 Mionica - Da - - Ne Da - Da -
4 Ose ina - Da - - Ne Da - Da -
5 Ub - Da - - Ne Da - Da -
6 Valjevo - Da - - Ne Da - Da -
Tabela br. 20 Higijensko - sanitarni nadzor objekata od ireg H znStanje objekata
zadovoljava Preduzete mere
RB Op tina
Broj
objekata
B.obuved
ukartotek
u
B.izvr e
nihnadzo
raDa Ne Delimi
no Date Izvr ene
Delimino
izvr .
Neizvrene
1 Lajkovac 7 6 15 6 - 1 13 5 - -
2 LJig 13 11 45 12 - 1 18 4 2 -
3 Mionica 11 9 117 9 - 2 40 4 5 -
4 Ose ina 9 8 28 8 - 1 8 2 4 -
5 Ub 10 7 19 8 1 1 20 1 - -
6 Valjevo 32 27 114 28 1 3 73 4 10 -
UKUPNO 82 68 338 71 2 9 172 20 21 0
27
1.4. iv tn n mirnic i ishr
Pr bl m p st hr ni nih n znih b sti uzr nih nutritivnim f kt rim vizr n i n K lub rsk m krugu. P sl dnjih g din u st ln m p stu su lj nj k s
vlj u k p sl dic n pr viln ishr (g zn st, sr lj nj , di t, lj njdig stivn g tr kt , hip rt nzi i dr.)
ntr lu higi nsk ispr vn sti n mirnic n t rit ri i krug vr i Z d z javnozdr vlje V lj . Br ni z iv i pr z mlji , v i v zduh d sp u u hr nu n
zli it m niv u d pr izv dnj , pr , tr nsp rt , uv nj i distribuci d p tr nj .
U 2005. g dini izvr mikr bi liz 1059 n mirnic i n ispr vn st k d 8,9 % uz . H mi sk liz 428 n mirnic d n ispr vn st k d
12,4 % uz . Mikr bi m liz m 1063 bris utvr n ispr vn st u 7,25 %slu . N i uzr k b kt ri n ispr vn sti prisustv b kt ri f ln g p kl(E. coli, Proteus mirabilis et vulgaris, Salmonella enteritidis), kv snic i pl sni,k ipr n br s pr fit . K vrl st uzr k h mi sk n ispr vn sti n d kl ci ,ist k r , sm nj n s dr p dinih k mp n mirnic (v , m sti, , ,
, suv m ri , ), prisustv str nih stic (npr. k di z mlj utiz m u), pr nj rg pti sv stv i p n s dr p dinih
st (v , m sti, s , , m , p , s li, ). U t ku s nit rn -higi nsk g n dz uz rk i 1063 bris r dnih p vr in , p su i ruku z sl nih nzdr vstv nu ispr vn st. Mikr bi m liz m n ispr vn st d k d 79 bris t .7,25n %. Id ntifik su b kt ri f ln g p kl , prisustv kv snic i pl sni, k ipr n br s pr fit i t p lj l higi (li i k ktivn ) i
dg g n in uv nj n mirnic .
U 2005. g dini ZJZ V lj izvr h mi sku i mikr bi ku lizu 65pr dm up tr i svi su bili ispr vni.
Tabela br. 21 Higijensko - sanitarni nadzor u objekatima za dru tvenu ishranu –stanje objekta
Stanje objekatazadovoljava Preduzete mereR
B Op tinaBrojobjekata
B. ob.uvedeni
h ukartote
ku
B.izvr eni
hnadzora Da Ne Delim
noDate
Izvrene
Delimino
izvr .
Neizvrene
1 Lajkovac 30 30 77 17 6 6 29 32 19 -
2 LJig 46 46 98 23 11 12 8 28 17 -
3 Mionica 36 36 69 31 2 3 12 35 10 -
4 Ose ina 33 33 64 28 3 2 23 46 18 -
5 Ub 61 61 102 34 8 17 24 58 12 -
6 Valjevo 176 174 453 118 25 31 110 84 32 -
UKUPNO 382 380 863 251 55 71 206 283 108 0
28
br. 22 Higi nsk - s nit rn st nj u ktim z dru tv nu ishr nu – r zult tiispitiv nj
Broj mera Pregledano briseva Pregledano namirnica
Op tinaBroj
objekata
Br.izvr enihnadzora
Naloenih
Izvrenih Ukupno
Neispravnih % Ukupno
Neispravnih %
UzorkNeisp
ravnosti
78 9 11.5
Lajkovac 30 17 _ _ 66 7 10.6 37 4 10.8
93 11 11.8
LJig 47 98 _ _ 77 11 14.3 25 1 4
127 15 11.8
Mionica 36 69 _ _ 93 10 72 15 8 53.3
3 5 166.7
Ose ina 33 64 _ _ 81 7 43 42 4 9.5
70 9 12.9
Ub 61 102 _ _ 76 6 7.9 38 4 10.5
688 45 6.5
Valjevo 176 453 _ _ 670 38 5.7 271 32 11.8
1059 94 8.9Bakteriolo ki
pregledi
UKUPNO 176 453 _ _ 670 38 5.7 428 53 12.4 Hemijski pregledi
1.5. lsk i pr lsk sr din
U cilju z tit i un pr nj zdr vlj m i pr lsk d , lsk d i ml din ,spr di s higi nsk s nit rni n dz r n d ktim z k ktivni b k d , i
z ishr nu i sm lsk d . Z d z javno zdr vlje V lj s H slu iz d zdr vlj t m 2005.
din izvr n dz r u 158 lskih i 16 pr lskih . Pri vr nju n dzbn s v dil r un dr nju s nit rnih , dr nju u ni g pr st ,
sn bd nju u nik i dr. blj higi nski ispr vn m v m z pi i higi ni kihkuhinj (t gd su s z dr , r v liki br kih kuhinj z tv n), t 12.
29
Tabela br. 23 HE sanitarni nadzor u pred kolskim i kolskim ustanovama
Stanje objekatazadovoljava Predlo‘ene mere
RB
Op tinaBroj objekata
Br. ob.uveden
ih ukartote
ku
Br.izvrenihnadzora Da Delimi
noDate
Izvr ene
Delimino izvr .
Neizvr e
ne
KOLE
1 Lajkovac 14 14 43 9 4 1 37 11 8 -2 LJig 22 22 65 12 9 1 25 10 5 -3 Mionica 18 18 50 14 1 3 41 33 7 -4 Ose ina 14 14 45 10 2 2 40 15 5 -5 Ub 28 28 28 10 12 6 37 10 8 -6 Valjevo 62 62 221 47 9 6 134 34 21 - UKUPNO 158 158 452 102 37 19 314 113 54 0
OBDANI TA
1 Lajkovac 1 1 6 1 - - 10 7 2 -2 LJig 1 1 7 1 - - 9 3 3 -3 Mionica 1 1 4 1 - - 8 3 2 -4 Ose ina 1 1 5 1 - - 9 3 1 -5 Ub 1 1 4 1 - - 8 2 3 -6 Valjevo 11 11 33 10 - 1 20 7 4 - UKUPNO 16 16 59 15 0 1 64 25 15 0
TOTAL 174 174 511117
37 20
378 138 69 0
1.6 Zdr vstv ust
U zdr vstv nim ust pr si ln m riziku d lj nj izl ni suzdr vstv ni r dnici i njih vi s dnici, d k z k risnik zdr vstv nih uslug v i d suizl ni n pr si ln ksp zici i u sr dini. Higi nsk -s nit rni n dz r u v lj vsk
lnici, st m lj nju D zdr vlj u V lj vu, 31 priv tnih st kihrdin ci i 1 priv tn RL rdin ci i uz uzim nj bris instrum , ruku r dnik idnih p vr in p zu vis k niv stv riv nj ntis ps u vim zdr vstv nim ust .
30
Tabela br.24 Rezultati bakteriolo kog pregleda briseva uzetih u zdrav. ustanovama u cilju spre .i suz. bolni kih infekcija
Sterilno Saprofiti
RB Op tinaBr.ob.
uvedenih ukartoteku
B. izvr enihnadzora
Ukupan br.uzetihbriseva Broj % Broj %
1
VALJEVO ( Domzdravlja, stomat. i ORLord. ) 33 33 71 71 100 0 0
1.7 st higi nsk - s nit rn ktivn sti
S kt r higi i z tit iv tn sr din u skl pu sv ih r vnih ktivn sti vr izinf ki u l lnih v p m tru du m, d zins kci u i d tiz ci u r dnih,mun lnih i p nih pr st ri , prik u t li 14.gl k tr st viti i n ispitiv nj v iz b z r kr ci u p tin i b zdicinsku r bilit ci u u kviru zdr vstv g c ntr .
bnu st vku pr dst vlj ispitiv nj fizi -h mi skih, mikr bi kih i bi kihlj p vr inskih v u cilju njih k riz ci . U skl pu bi kihlj b nit v , p d id ntifik ci indik rskih rg niz , dr s st n
ut purifik ci (s pr nj ) ispitiv g v .
V EPIDEMIOLO KA SITUACIJA U POGLEDU ZARAZNIH IPARAZITARNIH BOLESTI U
2005. GODINI NA TERITORIJI KOLUBARSKOG OKRUGA
Epidemiolo ka situacija u pogledu zaraznih i parazitarnih bolesti na teritorijiKolubarskog okruga je u 2005. godini ocenjena kao prete a zbog slede ih karakteristika:
• pad ukupnog broja obolelih od zaraznih bolesti i promena u strukturi u rangu desetnaj e prijavljivanih kao posledica promena u prijavljivanju
• vode i uzrok smrti je bila tuberkuloza• od respiratornih zaraznih bolesti prijavljeno 10% vi e obolelih• broj prijavljenih slu ajeva maningokokne bolesti uve an desetostruko• prijavljeno je obolelih od TB za 37% vi e nego prethodne godine• od crevnih zaraznih bolesti prijavljeno 36% manje obolelih u odnosu na prethodnu
godinu• na osnovu klini ke slike prijavljeno 82,3% slu ajeva crevnih zaraznih bolesti• zna ajan pad oboljevanja u grupi parazitarnih i ostalih bolesti prouzrokovan izmenom
liste bolesti za prijavljivanje
31
• prijavljeno je ukupno 12 epidemija sa 58 obolelih lica. Dominantni put prenosa uepidemijama bio je alimentarni. Registrovana epidemijska pojava meningokoknebolesti.
Od vakcinama preventabilnih bolesti u de ijem uzrastu nije bilo oboljevanja. Prijavljenjedan slu aj oboljevanja od tetanusa osobe starije od 80 godina, sa smrtnim ishodom.
Obuhvat sistematskom imunizacijom dece odre enog uzrasta na osnovu izve tajade jih slu bi domova zdravlja je zadovoljavaju i. Sledi detaljan prikaz po vrstama vakcina: U za titi od poliomijelitisa OPV 3 vakcinom vakcinacijom 1534 od 1583 planiranedece postignut je visoki obuhvat od 96,9% na nivou Okruga. - OPV Re 1 u drugoj godini ivota obuhva eno je 1590 dece od planiranih 1631-i postignutvisok obuhvat od 97,49%-90,19% - OPV Re2 u sedmoj godini ivota obuhva eno je 1589 od 1617 planirane dece sa tako evisokim obuhvatom od 98,08% - OPV re3 u etrnaestoj godini ivota obuhva eno je 1974 od 2015 planirane dece(97,97%) za taj uzrast na itavoj teritoriji Okruga.
DTP 3 vakcinacijom u prvoj godini ivota obuhva eno je 1514 od planiranih 1546dece Okruga -97,93% ( 2004. godine 98,3%). - DTP Re1 postignut je planirani visoki obuhvat od 96,34% (97,8 2004.godine), odn. 89,51na osnovu broja ivoro enih. - DT Re je u okrugu vakcinacijom 1581 od 1640 planirane postignut planirani obuhvat od96,4%. Procenjeni obuhvat je pre ao 90%. - dT Re u Okrugu ima visok planirani obuhvat od 98%. Procenjen obuhvat je 93, 41%.Planirani obuhvat TT vakcinom je vi i nego 2004. godine ( 90%) i iznosi od 94,88% u svimop tinama Okruga. Procenjen obuhvat je ni i od 90% za Okrug.
MMR vakcinacijom u drugoj godini ivota obuhva eni je 1518 dece od planiranih1576, te je postignut po eljni obuhvat od 96,31% ( 98,17% 2004.godine). Na osnovuprocenjog obuhvata iznosi 86,1%. - Revakcinacijom u 12-oj godini ivota vakcinisano je 1846 planirane dece ro ene 1993.godine, te je tako postignut obuhvat od 98,66% planiranog , odnosno 88,75% procenjenogbroja dece.
U 2005. godini na teritoriji Kolubarskog okruga u porodili tu Bolnice Valjevo ipedijatrijskim slu bama domova zdravlja Okruga imunizovano je 1032 dece u prvoj godiniivota (prema podacima dobijenim iz porodili ta Bolnice Valjevo, ro eno je 1405 dece, te je
tako obuhva eno 73,45%). U ovoj kalendarskoj godini zapo eta je i vakcinacija protiv heptitisa B na teritorijiKolubarskog okruga sa razli itim uspehom po op tinama zavisno od vremena isporukevakcine.
U 2005. godini nije prijavljen ni jedan AFP slu aj.
32
Epidemilo ka situacija u pogledu bolni kih infekcija je pra ena na neonatologijikontinuirano u toku itave godine izvo enjem studije incidencije. U odseku neonatologijeincidencije pacijenata sa BI registrovane u toku posmatrane godine bile su vi e od onihpublikovanih od strane IZZ Srbije ( inc. 5 odn. 2 na 1000 pac. dana). Bakteriolo ku potvrdu imalo je 43 od ukupno otkrivenih 145 odn. 30% bolni kihinfekcija. Naj e izolovani prouzrokova i su bili Staphyloccocus aureus – 6 izolata ( 14%),E. coli i Pseudomonas spp. po 4 izolata ( 9,2%)..
VI KADROVI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA OKRUGA
U zdravstvu Kolubarskog okruga ukupno je na neodre eno vreme zaposleno 2.261radnik (Tabela 14) i to u est samostalnih zdravstvenih ustanova:
- Zdravstveni centar Valjevo- Dom zdravlja Ub- Dom zdravlja Lajkovac- Zavod za za titu radnika Kru ik- Apotekarska ustanova Valjevo- Zavod za javno zdravlje Valjevo
Tabela 14. Zaposleni u zdravstvenim ustanovama Kolubarskog okruga premadelatnosti, 2001.-2005.
Zdravstveni radnici izdravstveni saradnici
Nemedicinski/administrativniRadnici
% Broj % BrojUstanova
Uku
pno
200
1
Uku
pno
200
5
2001. 2005. 2001. 2005. 2001. 2005. 2001. 2005.Dom zdravlja Ub 140 136 71 71 100 96 29 29 40 40
Dom zdravljaLajkovac 106 103 75 75 79 77 25 25 27 26
DZ Ljig 68 47 76 77 52 36 24 23 16 11DZ Mionica 61 50 74 76 45 38 26 24 16 12DZ Ose ina 52 42 81 81 42 34 19 19 10 8DZ Valjevo 409 306 80 80 327 244 20 20 82 62
Op tabolnica 1316 1245 69 71 914 889 31 29 402 356
Radnazajednica 92 122 10 5 9 6 90 95 83 116
ZC
Val
jevo
Svega 2047 1812 70 69 1427 1247 30 31 620 565ZZZZ Valjevo 63 79 71 83 45 66 29 17 18 13Apotekarska
ustanova Valjevo 90 92 71 72 64 66 29 28 26 26
ZZZ radnikaKru ik 49 39 78 77 38 38 22 23 11 9
Ukupno za okrug 2446 2261 70 70 1715 1582 30 30 731 679ZC-Zdravstveni centar, DZ-Dom zdravlja, ZZZZ-Zavod za za titu zdravlja
Napomena : 7 radnika zdravstvenog centra je na nepla enom i prikazani su u ZC.
33
Ukupan broj lekara zaposlenih na neodre eno vreme je 373 (Tabela 15.)
Tabela 15. Zaposleni u zdravstvenim ustanovama Kolubarskog okruga prema odabranimzanimanjima, 2001. - 2005.
Lekari
Ustanova
Sveg
a
Op
taM
edi.
Na
spec
.
Spec
.
Stom
.
Farm
.
MSO
S
MSP
S
Babi
ce
ZT LT RT
2001. 23 13 2 8 8 0 37 7 2 4 9 1Dom zdravlja Ub2005. 21 13 2 6 7 26 7 2 4 72001. 16 2 3 11 5 0 34 3 3 3 6 1Dom zdravlja
Lajkovac 2005. 18 7 11 5 31 3 2 10 6 12001. 13 5 3 5 4 0 19 5 1 2 4 1
DZ Ljig2005. 13 4 2 7 4 18 2 1 3 3 12001. 9 5 1 3 1 0 24 0 2 1 4 1DZ
Mionica 2005. 12 6 6 2 22 2 3 4 1
2001. 7 0 1 6 2 0 17 2 2 4 6 2DZOse ina 2005. 10 4 6 2 14 1 2 6 5 1
2001. 67 14 11 42 35 0 155 13 6 18 24 5DZValjevo 2005. 70 11 4 55 29 120 11 46 19 5
2001. 219 28 33 158 0 0 533 11 19 0 55 25Op tabolnica 2005. 199 14 19 166 2 495 24 18 48 24
2001. 0 0 0 0 0 0 9 0 0 0 0 0Radnazajedni
ca 2005. 6
2001. 325 53 51 221 43 0 773 31 31 28 97 34
ZCValjevo
Svega2005. 304 39 25 240 37 2 675 38 23 58 79 322001. 9 1 3 5 0 0 5 1 0 0 8 0ZZZZ Valjevo2005. 12 2 10 7 1 82001. 0 0 0 0 0 30 0 0 0 0 0 0Apotekarska
ustanova Valjevo 2005. 332001. 10 1 2 7 1 0 16 0 1 3 4 0ZZZ radnika
Kru ik 2005. 6 2 4 1 13 1 6 3 12001. 373 69 59 245 56 30 849 42 36 35 120 36Ukupno za okrug2005. 361 61 29 271 50 35 752 49 28 78 103 34
MSOS-medicinska sestra op teg smera, MSPS-medicinska sestra pedijatrijskog smeraZT-zubotehni ari, LT-laboratorijski tehni ari, RT-rentgen tehni ari,ZC-Zdravstveni centar, DZ-Dom zdravlja, OB-Op ta bolnica, ZZZZ-Zavod za za titu zdravlja
34
VII OCENA ZDRAVSTVENOG STANJA STANOVNI TVA
Analizom indikatora zdravstvenog stanja stanovni tva mo e se uo iti :
• prirodni prira taj ima negativne vrednosti na nivou Okruga (-7.06‰),• stopa nataliteta na nivou Okruga ima niske vrednosti (7.28 promila),• stopa op te smrtnosti ima vrednost (14.34 promila) i tendenciju rasta,• stopa smrtnosti odoj adi je manja nego prethodne godine (2.87 promila),• naj i uzroci javljanja kod lekara u domovima zdravlja bile su bolesti sistema za
disanje (koje ine 34.99% ambulantno-dispanzerskog morbiditeta), dok su naj iosnovni uzrok hospitalizacije bolesti sistema krvotoka,
• naj i uzroci smrti su bolesti sistema krvotoka i maligna oboljenja,• hroni na masovna degenerativna oboljenja su u porastu i prate proces starenja koji
je na ovom podru ju uzeo maha,• epidemiolo ka situacija u pogledu taraznih i parazitarnih oboljenja na nivou
Okruga ocenjena je kao prete a,• stanje ivotne sredine i higijenskih prilika je pod kontrolom izuzev aerozaga enja i
stanja gradskih vodovoda u nekim op tinama ( Ub i Ljig).
U uslovima kada se ula u napori da se ubla e posledice dru tveno-ekonomske krize,jo uvek se mo e o ekivati porast onih bolesti i stanja u ijem nastanku zna ajnu ulogu imajupogor ani uslovi ivljenja, pad ivotnog standarda, ishrane, odr avanje li ne i komunalnehigijene, dejstvo stresogenih i drugih inilaca. Nepovoljan uticaj na zdravlje imaju imnogobrojni inioci koji uti u na rad zdravstvene slu be, kori enje i ostvarivanjezdravstvene za tite. Da bi odre ene negativne posledice dosada njeg stanja bile statisti ki merljive,potreban je du i vremenski period. Me utim, neki statisti ki podaci ve sada ukazuju da sudugogodi nji pozitivni trendovi u zdravstvenoj za titi stanovni tva zaustavljeni, a u nekimoblastima zdravlja i zdravstvene za tite negativni pokazatelji su ve sada izra eni.
U cilju za tite zdravlja stanovni tva i smanjenja oboljevanja potrebno je sprovestiodre ene mere.
VIII PREDLOG MERA
1. Kroz Programe i Planove rada zdravstvenih slu bi, merama primarne i sekundarneprevencije nastojati da se poznati faktori rizika detektuju i saniraju u najve oj mogu oj meri,kako bi se zdravlje stanovni tva o uvalo i unapredilo, a mogu e komplikacije prevenirale,ime bi se pobolj ao kvalitet ivota ali i smanjili tro kovi za le enje i rehabilitaciju.
35
2. Zdravstvene slu be putem kontinuiranog zdravstveno-vaspitnog rada treba daobezbede unapre enje zdravlja, formiranjem i podr avanjem zdravih oblika pona anja kakopojedinca tako i grupe. Najugro enijim grupama stanovni tva omogu iti sticanje znanja inavika o zdravom na inu ivota, kako bi se na vreme spre ile posledice nastale dejstvomriziko faktora. 3. Neophodno je anga ovanje svakog pojedinca na o uvanju vlastitog zdravlja, kako bise o uvalo zdravlje dru tva u celini.
4. Na nivou zajednice obezbediti povoljnu fizi ko-biolo ku sredinu koja uti e nazdravlje stanovni tva (zdrava voda za pi e, ispravna hrana, ist vazduh, pravilno uklanjanjeotpadnih materija i dr.),.
5. Obuhvat stanovni tva vakcinacijama odr ati na dostignutom nivou (vi e od 95,00%)
6. Redukovati stope morbiditeta i mortaliteta, naro ito za bolesti koje se moguprevenirati.
7. U zdravstvenim ustanovama izvr iti reorganizaciju zdravstvene slu be u smislu ve eefikasnosti i racionalnosti. Prioritet dati vanbolni koj slu bi u smislu unape enja zdravlja,otkrivanja i suzbijanja faktora rizika. u radu primeniti Odluku i Uredbu o obimu i sadr ajuzdravstvene za tite, po tovati prioritete u pru anju zdravstvene za tite i primeniti dostupne,trenutno najefikasnije mere preventivne zdravstvene za tite.
8. Radi obezbe enja kompletne i blagovremene informacije o zdravstvenom stanjustanovni tva i zdravstvenoj za titi treba razvijati jedinstveni informacioni sistem u zdravstvu,uvo enjem automatske obrade podataka na svim nivoima pru anja usluga stanovni tvu.
9. Aktivnim anga ovanjem dru tva zaustaviti trend smanjenja nataliteta, a porastmortaliteta i negativnog prirodnog prira taja.
10. Zdravstvene ustanove u Okrugu treba vi e da sara uju sa Zavodom za javnozdravlje Valjevo, kao specijalizovanom zdravstvenom ustanovom u obimu koje zakonskipropisi to reguli u, naro ito u delu kori enja stru no-metodolo ke pomo i kod organizacijerada i razvoja zdravstvene slu be, kao i preduzimanja u cilju za tite i unapre enja zdravljaljudi. 11. Dru tvena zajednica mora da obezbedi minimum socio-ekonomskih uslova kojidirektno uti u na zdravlje ljudi, ali i minimum materijalnih sredstava potrebnih za sprovo enjei razvoj zdravstvene za tite.