ii kolokvijum ponašanje potrošača 21-40 pitanja

7/25/2019 II Kolokvijum Ponaanje Potroaa 21-40 Pitanja

1/12

II DEO II KOLOKVIJUM - PONAANJE POTROAA21. UTICAJ VOA MISLJENJA NA MARKETING STRATEGIJU

Menadzeri novih proizvoda koriste prednost efektivnosti komunikacija od usta na usta,novi proizvod bi trebalo da ponudi potrosacima nesto o cemu ce pricati. Npr. Fosill, Swatchsatovi, Son !alkman, Microsoft !indows pro"rami itd. Male kompanije sa o"ranicenimresursima ne mo"u da izdvajaju velike novcane iznose za promociju svojih proizvoda, i zbo"

to"a pokusavaju da stvaraju price o svojim proizvodima.#sim navedeno" ako ne dodje do spontane komunikacije od usta do usta, nekekompanije pokusavaju da stimulisu ili simuliraju vodje misljenja na osnovu pro"ramao"lasavanja i ukupne promocije.

$reiraju se pro"rami o"lasavanja i promocije da ubede potrosace da stimulisu vodjemisljenja, tj.da kazu svojim prijateljima koliko vole nas proizvod.

Neke or"anizacije nastoje da upravljaju ne"ativnim komunikacijama od usta do usta,objavljivanjem brojeva telefona i e%mail adresa osoba zaduzenih za komunikacije sa potrosacima&web sajtu', kao i postavljanjem knji"a utisaka potrosaca. Svaka veca or"anizacija ima svojsajt.

(ezultati istrazivanja pokazuju da potrosaci koji dobijaju informacije na osnovu on%line

komunikacija &npr.chat rooms, forumi i sl.' ispoljavaju vece interesovanje za kate"orijuproizvoda. ) smatra se da chat rooms i forumi pruzaju potrosacima licna iskustva i mo"u daobezbede veci kredibilitet, poverenje, znacaj i osecaj za proizvod ne"o websajtovior"anizacija.

22. PORODICA I OSNOVNE F-JE PORODICE *orodica je "rupa od + ili vie osoba povezanih krvnim srodstvom, brakom ili usvajanjemkoji -ive zajedno u domainstvu. *orodica je najva-nija potroa/ko 0 kupovna or"anizacija udrutvu. 1lanovi porodice predstavljaju najuticajniju primaru referentnu "rupu. (azlikuju se +

porodice u -ivotu kupaca. Naime, tokom -ivota brojni ljudi pripadaju najmanje dvemaporodicama2 3' u kojoj su ro4eni 0 orijentaciona porodica, +' koju osnivaju stupanjem u brak 0novoformirana porodica.

3. #rijentaciona porodica se sastoji od roditelja i ro4eno" brata ili sestre&polubrata ili polusestre'. *orodica u kojoj se rodila osoba uti/e na sutinske vrednosti istavove, /ak i ako kupac ne kontaktira toliko mno"o sa roditeljima njihov uticaj nanje"ovo ponaanje mo-e da bude zna/ajno.

+. Mno"o direktniji uticaj u kupovini je kod novoformiranih porodica. #naima direktan stav za specifi/ne kupovine.

5omainstvo je iri konceptkoji se pre odnosi na stan ne"o na me4usobne odnose.5omainstvo se sastoji od jedne ili "rupe osoba koje nisu u srodstvu, a -ive u istom stanu.*orodica /ini domainstvo, ali svako domainstvo ne mora da bude porodica.

Osnovne f-je prodice su: socijalizacija clanova porodice (rangira se od dece doodraslih), ekonomsko blagostanje (bezbednost porodice-odnosno obezbedjivanjefinansijsk.sredst.), emocionalna podrska (vazna f-ja porodice) i odgovarajuci porodicni stilovizivota.

23. STIL IVOTAStil&na/in' -ivota je model -ivota pojedinca koji se izra-ava aktivnostima, interesovanjem

i miljenjem. Stil -ivota krajnje" potroa/a predstavlja na/in na koji osoba -ivi i troi novac ivreme. Stil -ivota opisuje ukupnu li/nost u interakciji sa okru-enjem. 67perti pokuavaju daotkriju veze izme4u svojih proizvoda i "rupa predstavnika odre4enih stilova -ivota. *siho"rafija je tehnika merenja i klasifikovanja stilova -ivota. #buhvata merenje

osnovnih dimenzija2 8)# dimenzije su2 3' aktivnosti, +' interesovanja, 9' miljenja. Stil -ivotakoji se identifikuje na osnovu to"a kako ljudi provode svoje vreme &aktivnosti', ta smatrajuva-nim u svom okru-enju &interesovanja', ta misle o sebi i svetu oko sebe &miljenje'. Stil


2/12

-ivota odra-ava li/ni koncept potroa/a, koji predstavlja kako ljudi vide sami sebe i kakosmatraju da ih dru"i vide.

1. aktivnosti0 rad, hobi, praznici, kupovina, sportovi...2. interesovanja0 porodica, kua, posao, mediji, uspesi...3. miljenja0 o sebi, drutvu, problemi, obrazovanje, kultura, budunost.4. demografija0 obrazovanje, starosno doba, dohodak, zanimanje...

!"#$!: "stra%ivanje stila %ivotaStilovi ivota britanskih potroaa:#&&ann $rickson je identifikovao slede'e stilove %ivota: vant &ardians

(zainteresovani za promene), onti *icaters (tradicionalisti,veoma britanski orijentisani), &hameleons (slede gomilu), +leep alkers (grupisani iza

ljudi postignu'a).Stilovi ivota nasih potroaa:#ark lan iz aneva istra%uje cilje grupe: /) ispitanici od / /0 godina, ) od /1

23 godina.1. Od 12 17 godina:

"nsajderi (4/5) jasno izra%ene preferencije prema razliitim stvarima, koarka je bolja

od fudbala i &6 je bolja od artizana, 6dravko 7oli' je najpopularniji peva. 8%eparacprimaju uglavnom od roditelja.utsajderi (935) imaju nediferencirane preferencije. *udbal bolji od koarke, ali ak45 nema omiljeni sport, &6 bolja od artizana, najve'i broj nema omiljeni tim, !ick

#artin omiljeni peva.;ipini adolescenti (/ledaju filmove, sport, popo muziku i retko vesti. Djima se treba obratiti preko;@ i radija.;radicionalisti (/,95) e'e gledaju ;@, itaju i dnevne novine i asopise. ink, !;+,itaju Blic, @eernje novosti i %enske asopise. rate sve emisije, posebno serije. !igidni

su i zatvoreni za sve to nije uklopljeno u njihov sistem interesovanja.

"ntelektualisti (/


3/12

*ercepcija se mo-e opisati kao kako mi vidimo svet oko nas. *ecepcija se definie kaoproces kojim pojedinac bira, or"anizuje i interpretira stimulanse da bi kreirao razumljivu iusa"laenu sliku sveta. *ercepcija ne zavisi samo od fizi/kih stimulansa ve od odnosastimulansa sa okru-enjem i stanja u samom pojedincu.

#snovni elementi percepcije su2/)oset (odgovor culnih organa na stimulanse-drazi, podsticaje)- culni or"ani su oci, usta,

nos, usi i koza. #set zavisi od stepena promena u okviru okruzenja u kome se sa"ledavajupercepcije, npr.u "radu cemo verovatno manje ili vise primiti oseta na osnovu bucnih stimulansa&zvuka sirene automobila ili policije',

)apsolutni prag stimulansa (tacka kod koje covek moze da detektuje razliku izmedjuEnecegaF i EnicegaF)- npr.rastojanje na kome vozac moze da primeti odredjeni bilbord naautoputu je apsolutni pra" te osobe,

9)prag razlike ili diferencijalni prag stimulansa kompanije koriste pra" razlike daodrede potrebni stepen poboljsanja proizvodai

A) podsvesna percepcija.

2. PROCES PERCEPCIJE

;jude stalno bombarduju stimulansi. *ercepcija je rezultat dve razlicite vrste inputakoji medjusobno uticu jedna na dru"u. *rva vrsta inputa su fizicki stimulans iz spoljasnje"okruzenja, a dru"u vrstu obezbedjuju pojedinci medjusobno u obliku odredjenih sklonosti naosnovu predhodnih iskustava.

#snovne faze procesa percepcije su percepcioni23' izbor, +' or"anizovanje, 9' predstavljanje$od ljudi se mo"u pojaviti razli/ite percepcije isto" predmeta zbo" tri procesa

percepcije2 3' selektivna pa-nja, +' selektivna distorzija 0 iskrivljenost, 9' selektivnozadr-avanje.

3. +elektivna pa%nja 0 zna/i da marketin" e7perti moraju dosta da sean"a-uju da privuku pa-nju potroa/a. *ravi izazov je objasniti koje stimulanse e ljudi

primetiti. 5osadanja saznanja su da je 0 verovatnije da e ljudi primetiti stimulanse koji seodnose na aktuelnu potrebu &osoba koja je motivisana da kupi kompjuter primetie o"lase zakompjutere, ali verovatno nee za stereo ure4aje'. , ne"o sni-enje od ?= dinara'.+. +elektivna iskrivljenost (distorzija) 0 je tedencija da se iskriviinformacija prema li/nom miljenju i interpretira na na/in na koji od"ovara predrasudama.67perti ne mo"u da utvrde nita posebno u po"ledu selektivne iskrivljenosti.

9. Selektivno zadr-avanje &retencije' 0 verovatnije je da e osobazapamtiti dobre strane koje su pomenute u vezi sa konkurentskim proizvodima. ;judi nastojeda zadr-e informacije koje podr-avaju njihove stavove i verovanja.

2!. PO"ICIONIRANJE I REPO"ICIONIRANJE PROI"VODA#USLUGA *ozicioniranje proizvoda@uslu"a kompanije predstavlja stvaranje imidza &slike,

predstave', tj.jedinstvene pozicije kompanije ili proizvoda u svesti ciljnih potrosaca.*ozicioniranje je sustina marketin" mi7a. Na osnovu definisanja konkurenata,

se"mentacije trzista &potrosaca i konkurenata' i izbora ciljno" trzista, kompanija moze dapozicionira proizvode.

*ri pozicioniranju proizvoda, potrebno je istovremeno obezbediti2

3' pomenuto lociranjeu svesti ciljnih potrosaca u skladu sa njihovim potrebama,+' diferenciranje u odnosu na konkurentske marke proizvoda


4/12

(ezultat primene uspesne strate"ije pozicioniranja jeste poseban imidz brenda na koji sepotrosaci oslanjaju pri izboru proizvoda. *ovoljan imidz brenda vodi ka lojalnosti potrosaca,pozitivnim uverenjima o vrednosti brenda. *otroa/i te-e da razlikuju jednu marku od dru"e naosnovu promocijskih poruka i upotrebe ili vlasnitva odre4ene marke proizvoda.

rimer: Dectar marmelade kompanije Dectar (iz Backe alanke) pozicioniraju seisticanjem prirodnog porekla proizvoda.

EDivea visage natural boosterF je pozicionirana kao nova krema protiv znaka starenja.romovisan je uz slogan koji dovoljno govori: EOsmeh bez boraFAez obzira kako je proizvod@uslu"a dobro pozicioniran, kompanija moze da bude

prinudjena na repozicioniranje proizvoda@uslu"a da bi odgovorila na promene na trzistu. Sledeirazlo" za repozicioniranje je promena preferencije potroa/a.

2$. PO"ICIONIRANJE "EMLJE#DRAVE#no je veoma vazno za polozaj jedne zemlje u svetu.


5/12

objekti bi mo"li da budu motorola, erikson i nokia, a ako -elimo da saznamo stavove potroa/aprema "lavnim markama laptop kompjutera nasi objekti su )AM, Coshiba, 5ell i Ditachi.

Stavovi se u/e. #vo zna/i da se relevantni stavovi za ponaanje u kupovini formiraju kaorezultat2 direktno" iskustva sa proizvodom, informacija dobijenih od dru"ih i izla"anjamasovnim medijima.

$ao sklonost, stavovi imaju motivacioni kvalitet tj. oni mo"u da podsti/u potroa/a

prema odre4enom ponaanju.Sledea karakteristika stavova je da su oni relativno dosledni. Creba izbei meanje doslednosti istalnosti. Stavovi nisu obavezno stalni tj. oni se menjaju. #kolnosti se /esto menjaju. Situacije uti/u na stavove i ponaanja potroa/a. Situacije sudo"a4aji ili okolnosti koji u odre4enom vremenskom periodu uti/u na odnose izme4u stavova i

ponaanja.*rema trokomponentnom modelu, stavovi se sastoje od tri "lavne komponente%ko"nitivne

&saznajne', afektivne i bihevioristicke.*ormiranje stavova:Formiranje stavova se odnosi na promenu od nepostojanja stava prema odredjenom

objektu &npr.di"italni aparat' do postojanja stava &npr.di"italni aparat je dobar kada zelite da

posaljete foto"rafije prijatelju putem e%mail%a'. *romena od nepostojanja stava do odredjeno"stava &tj.formiranje stava' je rezultat ucenja.

Formiranje stavova potrosaca je pod uticajem licno" iskustva, porodice i prijatelja,direktno" marketin"a i medija.

Stavovi prema proizvodima i uslu"ama se formiraju pre sve"a na osnovu direktno"iskustva potrosaca putem robe i ocene &proizvoda@uslu"a'.

$%ke licnosti takodje uticu na formiranje stava. Npr.veca je verovatnoca da ce pojedincisa velikom potrebom za saznanjem &prikupljaju informacije i uzivaju u razmisljanju' formirati

pozitivne stavove kao od"ovor na o"lase ili direktnu postu koji obiluju informacijama oproizvodu.

31.PREPO"NAVANJE PRO(LEMA

*roces kupovine po/inje kada kupac prepozna problem ili potrebu. *otreba mo-e da budeizazvana unutranjim i spoljanjim stimulansima. B prvom slu/aju jedno od potreba osobe 0"lad, -e4... raste do odre4eno" nivoa i postaje podsticaj. B dru"om slu/aju, potreba je

podstaknuta spoljasnjim stimulansima, npr. osoba prolazi pored pekare i vidi sve-e ispe/en hlebto stimulie "lad, "leda na C< o"las za odmor na Davajima.

Marketin" e7perti treba da identifikuju okolnosti koje podsti/u odre4enu potrebu.*rikupljanjem informacija od vee" broja potroa/a oni mo"u da identifikuju naj/eestimulanse koji podsti/u zainteresovanost za odre4enu kate"oriju proizvoda. Mo"u da razvijumark. strate"ije koje e izazvati interes potroa/a.

32. TRAENJE INFORMACIJE (azlikuju se + nivoa tra-enja informacija2 3' stanje umereno" istra-ivanja se zove

poveana pa-nja, ovde osoba jednostavno postaje osetljiva na informacije o proizvodu. +' osobamo-e da sprovede aktivno tra-enje informacija. Cra-ei materijal za /itanje, telefonirajui

prijateljima, poseivanjem prodavnica da saznaju o proizvodu. #d klju/no" interesa zamarketin" e7perte su "lavni izvori informacija kojima e se potroa/ obratiti kao i od"ovarajuiuticaj svake informacije na kasniju odluku o kupovini.)zvori informacija za potroa/a dele se u E "rupe2

3. lini izvori0 prodavnica, komije, prijatelji+. komercijalni0 poslovni izvori, o"laavanje i tr"ovci, ambala-a

9. javni izvori0 medijiE. eGperimentalni izvori0 ispitivanje i korienje proizvoda.


6/12

(elativni uticaj navedenih izvora informacija varira u odnosu na vrstu proizvoda ikarakteristika potroa/a. Bopteno "ovorei potroa/ prima najvie informacija o proizvodu izkomercijalnih poslovnih izvora, tj. izvora kojima dominiraju marketin" e7perti. Najefektivnijeinformacije dolaze iz li/nih izvora. Svaki izvor ima dru"a/iju funkciju uticaja na odluku kupca.$omercijalno 0 poslovne informacije imaju funkciju informisanja a li/ni izvori funkcijuopravdanosti ili procenjivanje.

*rikupljanjem informacija potroa/ upoznaje konkurentske marke i njihove k%ke. *olaziod ukupno" skupa marki koje su na raspola"anju potroa/u. *ojedina/ni potroa/i e upoznatisamo neke 0 podskup od skupa marki, neke marke e zadovoljiti po/etne kriterijume kupovine 0skup u razmatranju. $ako osoba prikuplja vie informacija samo nekoliko e ostati u u-emizboru i to je skup izbora. Sve marke u izbornom skupu mo"u da budu prihvatljive. )z ovo"skupa osoba donosi odluku o kona/nom izboru. #vo ukazuje da or"anizacija mora da strate"ijom dovede marku do poznato" skupa,skupa u razmatranju i skupu izbora. #va mora da identifikuje dru"e marke u izbornom skuputako da mo-e da planira svoje poruke u odnosu na konkurenciju. #sim to"a or"anizacija mora daidentifikuje izvore informacija potroa/a i da proceni njihovu relativnu va-nost.

33. PROCENA ALTERNATIVA*ostoji nekoliko procesa procene alternativa.

Neki osnovni koncepti omo"uavaju shvatanje procesa procene potroa/a2 3. prvo,potroa/ se trudi da zadovolji potrebu, +. dru"o, potroa/i tra-e izvesne koristi proizvoda, 9.tree, potroa/ vidi svaki proizvod kao niz k%ka sa razli/itim sposobnostima da isporu/e koristikoje se tra-e da bi zadobijale tu potrebu. $%ke za koje su kupci zainteresovani variraju zavisnood proizvoda2

% kamere 0 otrina slike, veli/ina, brzina, cena% hoteli 0 lokacija, /istoa, cena% "ume 0 bezbednost, ta/nost, cena, kvalitet vo-nje

*otroa/i k%ke proizvoda smatraju najva-nijim jer im pru-aju tra-ene koristi.*otroa/ razvija skup uverenja o marki, u vezi sa polo-ajem svake marke u odnosu prema

svakoj karakteristici. Skup uverenja o marki /ini imid- 0 sliku o marki. *otroa/eva slika omarki e varirati sa nje"ovim iskustvom koje je pre/ieno uticajima selektivne percepcije,selektivne distorzije i selektivne retencije.

*retpostavimo da veina kupaca odre4eno" proizvoda &kompjutera' formira preferencije naisti na/in. :najui to, proizvo4a/ mo-e da preduzme brojne aktivnosti da bi uticao na odlukekupaca2 npr. stimulie veu zainteresovanost za marku .

redizajniranje kompjutera 0 stvarno repozicioniranje promena uverenja o marki 0 nastojanje da se promene uverenja o marki

predstavlja psiholoko repozicioniranje

promena uverenja o markama konkurenata 0 konkurentsko repozicioniranje promena va-nosti k%ka 0 marketin" e7pert mo-e da pokua da ubedi kupce da

poklone veu pa-nju karakteristikama kojima se marka odlikuje. obraanje pa-nje na zanemarene k%ke 0 marketin" e7pert bi mo"ao da privu/e

pa-nju kupca na zanemarene k%ke kao to su stil i brzina obrade. menjanje ideala kupaca 0 marketin" e7pert bi mo"ao da se potrudi da ubedi

kupce da promene svoje idealne nivoe za 3 ili vie karakteristika.

34. ODLUKA O KUPOVINIB fazi procene potroa/ formira preferencije prema odre4enim markama iz izabrano"

skupa. *otroa/ mo-e tako4e da formira nameru da kupi marku koju najvie preferira. )pak +faktora mo"u da uti/u u periodu izme4u namere i odluke o kupovini2


7/12

*rvi faktor su stavovi dru"ih. Stepen u kome e stavovi dru"ih osoba umanjiti preferiranualternativu odre4ene osobe zavisi od + stvari2 3' intenziteta ne"ativno" stava dru"ih osoba prema

preferiranoj alternativi potroa/a i +' motivacija potroa/a da se prila"odi -eljama dru"ih osoba.Gto je intenzivniji ne"ativan stav dru"ih i to su te osobe bli-e potroa/u, to e potroa/ vie da

prila"odi svoje namere kupovini.


8/12

1. 3!. POJAM) FUNKCIJE I KARAKTERISTIKE ORGANI"ACIJA

#r"anizacija je "rupa ljudi sastavljena od specijalista koji rade zajedno na nekomzajedni/kom zadatku, poslu.@idljivi aspekti organizacije su2 strate"ije, ciljevi, politike, procedure, struktura, tehnolo"ijaformalni autoritet i sistem naredbi2 & to su formalni aspekti'.

8 ispod povrine &u unutranjosti' or". nalaze seskriveni aspekti (neformalni'2 stavovi,percepcije, "rupne norme, neformalne interakcije i interpersonali, i inter"rupni konflikti.


9/12

. izdavanje naredbi o porudzbini. u"ovaranje nabavki3=. izvetaj o nabavci

)). 8ktivnostiprocesa nabavke. Co su23. specifikacije materijala

+. studije materijala i analize urednosti9. istra-ivanje tr-itaE. aktivnosti kupovine?. upravljanje kvaliteta nabavkeK. pravovremene kupovineL. upravljanje vikovima materijala i kartovima

))). 8ktivnosti upravljanja snabdevanjem. Co su23. uklju/ivanje dobavlja/a pri planiranju proizvoda+. aktivnosti kupovine i aktivnosti procesa nabavke9. procena dobavlja/a i izbor timova

E. partnerstva i strate"ijske alijanse?. istra-ivanja okru-enjaK. strate"ijski planovi nabavke materijalaL. kontinualna poboljanja i strate"ijsko planiranje or"anizacije

)


10/12

sledeih aktivnosti2 formulisanje planova proizvoda, izbor dobavlja/a, odr-avanje kvaliteta iupravljanje robom. B najpro"resnijim or". primenjuje se koncept upravljanja snabdevanjem.

3*.TRENDOVI U O(LASTI NA(AVKE0 "lavna 9 pravca razvoja nabavke su2 timski rad,razvoj i upravljanje lanca vrednosti or"., partnerstva i strate"ijske alijanse sa dobavljacima.


11/12

#snovni zadatak f%cije nabavke su2 snabdevanje preduzeca proizvodima i uslu"amapotrebno" kvaliteta, po prihvatljivoj ceni u pravo vreme i u potrebnoj koli/ini, ona u ostvarivanjuto" zadatka mora poznavati faktore koji dekriminiu tr-ite materijalnih resursa. :na/i da seupravljanje nabavkom mora bazirati na istra-ivanju indrustrijsko" tr-ita. (azlozi manje ulo"e nabavke u definisanju strate"ije23. nabavka se posmatra samo kao administrativna funkcija

+. svakodnevna optereenost poslovanjem ostavlja malo vremena za strate"ijsko planiranje9. menad-ment posmatra nabavku kao pomonu funkciju, a ne kao stvaraoca profita. Cradicionalno strate"ijsko planiranje or".2 po/inje od analize proizvoda, tr-ita ikonkurencije uz u/ee razli/itih odeljenja, odeljenje nabavke retko u/estvuje u procesu

planiranja or". #vaj model daje dobre rezultate dok su robe raspolo-ive na tr-itu pokonkurentnim cenama, medjutim odskora nestasice, intenzivna konkurencija i rastucaneizvesnost okru-enja uslovile su promene u pristupu nabavci. *a se dolazi do izmenjeno"

pristupa procesu du"orocno" planiranja or". $oji sada obuhvata i planiranje nabavke isnabdevanja materijalom.

E=. $8(8$C6()SC)$6 *#S;#


12/12

izvedena iz finalne tra-nje, marketin" menad-era or". kao prodavac mora da istra-uje finalnutra-nju i da prati promene preferencija krajnjih potroa/a u svetskim okvirima, or". morajustimulisati finalnu tra-nju 0 razvijati marketin" pro"ram usmeren ka krajnjim potroa/ima.

Cra-nja za proizvodnim dobrima i uslu"ama je cenovno neelati/na tj. promena cene neuti/e na nju &naro/ito u kratkom vremenskom periodu'.

Cra-nja za industrijskom robom je fluktuirajua tj. male promene u tra-nji potroa/a

mo"u dovesti do porasta promene u tra-nji za proizvodnim dobrima i uslu"ama neophodnim zadodatnu proiz. Co se objanjava principom akceleracije po kome promene u tra-nji krajnjihpotroa/a uslovljavaju vee promene u tra-nji proizvodnih potroa/a. )ndustrijsku robu kupuju stru/no obu/eni nabavlja/i% to je profesionalna nabavka. Co suskupe transakcije pa je u proces odlu/ivanja o kupovini uklju/eno vie osoba. )ndustrijski kupciteze da kupuju neposredno od proizvo4a/a 0 direktna nabavka. )ndrustrijski kupci birajudobavlja/e od kojih kupuju &reciprocitet je karak. ind. nabavke'. Mno"i od njih iznajmljujuopremu, umesto da kupuju &lizin"'. *rednosti lizin"a za kupca su2 vie raspolo-ivo" kapitala,dobijanje najnovijih proizvoda prodavaca koje servisiraju i dobijanje poreskih olakica.

ii kolokvijum ponašanje potrošača 21-40 pitanja

Documents