Poglavlje III

Bankarski sistem

doc. dr Sandra Mai

Rekli su:Banka je finansijska institucija u kojoj moete pozajmiti novac, samo ako dokaete da vam on nije potreban.

Bob Hope, komiar

Bankari su isti kao i svi drugi ljudi, osim to su bogatiji.

Ogden Ne, pesnik i humorista

Ako dugujete banci $100, to je va problem. Ako dugujete banci $100 miliona, to je problem banke.

Pol Geti, nekada najbogatiji ovek na svetu

1. Centralno bankarstvoCentralna banka sa posebnog mesta u bankarskom i kreditnom sistemu radi na usklaivanju ovih sistema, emituje novac, sprovodi mere za ouvanje njegove vrednosti i obavlja niz aktivnosti koje su od javnog interesa.

Ona je:

- emisiona ustanova

- rezervna banka

- centralna banka.

Koncept CBCentralna banka radi na postizanju ciljeva od interesa za celu privredu odrava likvidnost makrosistema, spreava masovna bankrotsva banaka, visoku nezaposlenost..., i uz to nije profitna institucija.

Neke od aktivnosti savremenih CB:- emisiona aktivnost- regulisanje kreditnog potencijala banaka- bankar drave- kontrolie bankarski sistem- uloga garanta likvidnosti bankarskog sistema- upravlja deviznim rezervama i deviznim kursem...

Tri osnovna modela organizovanja CB su:JEDINSTVENA CB jedna drava, jedna CB

SISTEM CB vie banaka obavlja funkciju CB, a jedna ima ulogu koordinatora sistema. Primer FED.

SUPERNACIONALNA CB kod monetarne unije zemalja, pa se osniva zajednika CB. Primer ECB.

Najznaajnije dve funkcije CB savremenih sistema su:- voenje monetarne politike kontrola ponude novca- regulisanje normalnog funkcionisanja finansijskog i bankarskog sistema.

Najvaniji cilj monetarne politike CB (pored ekonomskog rasta, ostvarivanja pune zaposlenosti, uravnoteavanja platnog bilansa) je stabilnost cena, koja se postie kroz odravanje unutranje i spoljne monetarne ravnotee. Funkcije i zadaci CB

Zadaci u funkciji realizacije postavljenih ciljeva:OBEZBEENJE POTREBNE KOLIINE NOVCA

ODRAVANJE LIKVIDNOSTI PLAANJA U ZEMLJI lender of last resort (kreditor krajnje instance)

ODRAVANJE LIKVIDNOSTI PLAANJA U INOSTRANSTVU

SNADBEVANJE TRITA GOTOVIM NOVCEM

5. DRAVNI BLAGAJNIK I KREDITOR DRAVE

6. UNUTRANJI PLATNI PROMET

Slede zajednike osobenosti CB-a:

- javno pravni karakter- jednistvenost CB- monopol nad izdavanjem novanica- samostalnost CB- neprofitna organizacija- koncentracija deviznih rezervi- blagajnik i kreditor drave- obezbeuje likvidnost privrede...

Samostalnost CBDa bi uspeno sprovodila svoje mere i politiku, CB mora biti samostalna i nezavisna, to je i direktno povezano sa stabilnou novca i privrede.

CB mogu biti:- zavisne ako izvravaju odluke ministarstva finansija, to je propisano zakonom.

- nezavisne aktivna pozicija o pitanjima iz sopstvene nadlenosti. Nezavisnost se mora shvatiti naravno, uslovno!

CB i bankarski sistemPoslovne bankeCentralna bankaCB regulie obim kreditnog potencijala banaka, obim kreditnih plasmana poslovnih banaka, veliinu M, deviznu likvidnost...

2. Poslovno bankarstvoBanke su specijalizovane finansijske institucije ija je osnovna funkcija da obezbede adekvatno funkcionisanje privrede, snadbevanjem potrebnom koliinom novca.

Zajednika karakteristika svim bankama su poslovi uzimanja depozita, davanja kredita i obavljanje poslova platnog prometa.

S obzirom na to da kao privredni i trini subjekti banke rade sa novcem, kao specifinom robom, podleu posebnom nadzoru i kontroli, od strane CB.

Delokrug poslovanja banaka je sa sledeim procesima:

Prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava

Kreiranje novca i odobravanje kredita

Obavljanje platnog prometa.

UniverzalnebankeKomercijalno bankarstvoInvesticiono bankarstvo

Krediti SMERevolving kreditiKratkoroni kreditiza obrtna sredstvaKrediti za finansijskaprestrukturiranjaInvesticioni krediti

Hipotekarni kreditiZa kupovinunametajaZa kupovinukunih aparataZa kupovinuautomobilaOverdraft po tekuim raunimaKe kreditiKrediti po osnovukreditnih karticaPotroaki kreditiPotroaki krediti

Investicione bankarske aktivnostiGoldman SachsJP Morgan Stanely, BoA, Citigroup, PNB Paribas ...

Bankarski izvori sredstavaTransakcioni depoziti

tedni i oroeni depoziti

Emisija HOV

Meubankarski krediti LIBOR; PIBOR; FIBOR; EURIBOR

Krediti dobijeni od CB

Finansijski i kreditni potencijal rezerve: obavezne kod CB likvidnosti depoziti kod drugih banaka HOV: kratkorone, dravne krediti: osnova profita ostala aktiva: zgrade, oprema- kapital transakcioni depoziti tedni i oroeni depoziti emitovane HOV meubankarski krediti- krediti od CB...Bilansne pozicije bankeA PFinansijski potencijal

Finansijski potencijalFpKreditni potencijalbanke Kp = KObavezna rezervaRezerve likvidnostiA PKp = Fp (Ro + Rl)

K + Ro + Rl = D + Oi,

gde je:Ro obavezna rezervaRl rezerva likvidnostiK krediti D - depozitiOi ostali izvori

Faktori formiranjakreditnog potencijalaDa bi banka efikasno poslovala K mora biti jednako Kp.

Najbitniji faktori koji utiu na formiranje Kp:

1. promena kredita CB prema PB2. promena stope obavezne rezerve3. prelivanje depozita po osnovu deviznih transakcija4. prelivanje sredstava izmeu PB i CB5. prelivanje izmeu depozita i gotovog novca.

Struktura sredstavakreditnog potencijala

KRATKORONI IZVORI = KRATKORONI PLASMANI

DUGORONI IZVORI = DUGORONI PLASMANI

Principi upravljanja bankamaLikvidnost

Upravljanje rizikom (aktivom)

Upravljanje pasivom

Upravljanje kapitalnom adekvatnou

Ocena boniteta bankeAnaliza boniteta banke obuhvata ocenu relevantnih faktora vezanih za poslovanje banke, i kao rezultat daje konanu ocenu o tome da li je banka i u kojoj meri bonitetna, odnosno trino, finansijski i na drugi nain stabilna i prosperitetna.

Bonitet je mogue posmatrati u:Uem smislu: analiza finansijskih pokazatelja poslovanja banke, analiza kvantitativnih elemenata poslovanja banke. U kvantitativne elemente boniteta banke ubrajaju se:- finansijski poloaj ili finansijska struktura banke- uspenost poslovanja ili zaraivaka sposobnost banke.

irem smislu: poireno za analizu kvalitativnih elemenata poslovanja - organizaciona struktura banke - trini poloaj banke - menadment banke - kadrovska struktura banke - informaciona opremljenost banke i sl.

Profitabilnost bankeNeto kamatna mara - razliku izmeu kamate koju banke ostvari na plasmanima i kamate koju banka plaa za depozite i druga zaduenja. Neto kamatna mara, uveana za provizije koje banka ostvaruje za svoje uslune delatnosti, rezultuje operativnim dohotkom banke. S druge strane, imamo operativne rashode banke, namenjene finansiranju zarada zaposlenih i drugih materijalnih trokova poslovanja. Razliku operativnog dohotka i operativnih rashoda predstavlja bruto profit banke, iz kojeg se izdvajaju rezerve na ime pokria gubitaka i sredstva za plaanje poreza. Preostali iznos je neto profit koji se koristi za uveanje akcijskog kapitala i isplatu dividendi akcionarima.

1.

Kamatni dohodak

2.

Kamatni rashodi

3.

Neto kamatni dohodak (1 2)

4.

Nekamatni dohodak (neto)

5.

Operativni dohodak (3 + 4)

6.

Operativni rashodi

7.

Neto dohodak (5 6)

8.

Izdvojene rezerve

9.

Profit pre oporezivanja (7 8)

10.

Porez na dohodak

11.

Profit posle oporezivanja (9 10)

12.

Raspodeljeni profit

13.

Zadrani profit (11 12)

Vanbilansne aktivnostiRastua konkurentnost na bankarskim sektorima primorava banke da se pored upravljanja A i P sve vie bave vanbilanskim aktivnostima, koje donose snane nekamatonosne prihode.

Ovde ubrajamo:Trgovnina HoVPrihodi po osnovu provizijaProdaja kredita ...

PRIMANJA DIREKTORA VODEIH AMERIKIH BANAKA U 2008.

Kompanija

CEO

Ukupne zarade izvrnih direktora

(u milionima US dolara)

Citigroup

Vikram Pandit

38,24

Bank of America

Kenet D. Luis

9

JP Morgan Chase

Dejms Dajmon

35,72

Wells Fargo

Don Stumpf

9,04

Izvor: Bankar, br. 35, emg, 2009.

Kolaps Bernigs BankBerings Bank bila je najstarija trgovaka banka i investiciona bankarska firma u Engleskoj, osnovana jo 1762. godine. Propala je 26.2.1995. godine zbog poslovanja jednog od svojih trgovaca na Singapurskom tritu derivativnih hartija od vrednosti (SIMEX), Nick Leeson-a (roen 25.2.1967.), koji je izgubio 1,4 milijarde dolara, u pravom smislu kockajui se, i to na veliko, na ovom tritu.Nick Leeson je poeo da spekulie sa strane jo 1992. godine, ali se glavni dogaaj odigrao 16.1.1995. godine, kada je kupio derivate velike vrednosti na Singapurskoj i Tokijskoj berzi, na kojima je izgubio 1,4 milijarde dolara, to je dvostruko vie od raspoloivog kapitala banke za trgovanje, i to je dovelo do njenog kolapsa. Nick Leeson je pobegao iz zemlje, ali ubrzo je uhapen i osuen na 6,5 godina zatvora. Godine 1999. je puten zbog bolesti, a sada ivi u Irskoj, gde ak radi kao finansijski savetnik jednog lokalnog fudbalskog tima. Berings Bank je kupljena od strane holandske finansijske grupe ING za simbolonu 1 britansku funtu.

Vrste i oblicibankarskih poslovaPrema poloaju i ulozi banke u obavljanju razliitih poslova, bankarske poslove moemo klasifikovati na:

aktivne bankarske poslove pasivne bankarske poslove neutralne bankarske poslove sopstvene bankarske poslove.

PASIVNI BANKARSKI POSLOVI

Kod ovakvih poslova banka se javlja u ulozi dunika prema svojim komitentima, poveriocima.

Na ovaj nain banka formira svoj kreditni potencijal.

Uspenost kod obavljanja ovakvih poslova zavisi od uspenosti sprovoenja politike koncentracije sredstava.

Prema vremenskoj dimenziji delimo ih na:- pasivne kratkorone poslove depozitni, emisioni...- pasivne dugorone poslove oroenje depozita, emisija akcija, obveznica ...

AKTIVNI BANKARSKI POSLOVIKod ovakvih poslova banka se javlja u ulozi poverioca prema svojim komitentima, koji se sada nalaze u ulozi dunika.

To su poslovi gde se banka bavi plasiranjem sredstava.

Prihodi iz ovakvih poslova proizilaze iz razlike izmeu aktivne i pasivne kamatne stope.

Delimo ih prema vremenskoj dimenziji na:- aktivne kratkorone poslove eskontni, lombardni, rambursni krediti, ke krediti..- aktivne dugorone poslove hipotekarni, graevinski, investicioni krediti...

NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVIBanka nije ni poverilac ni dunik, ve obavlja poslove za trea lica, uz naplatu provizije.

To su komisioni, posredniki, poslovi.

Obavljaju ih banke sa znaajnom domaom i korespodentskom bankarskom mreom.

Prema vremenskoj dimenziji delimo ih na:- neutralne kratkorone poslove posredovanje u platnom prometu, otvaranje akreditiva, brokerski poslovi sa HoV, underwriting ... - neutralni dugoroni poslovi upravljanje imovinom komitenta (asset management), garancijski poslovi ...

SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVIBanka ih obavlja u svoje ime i za svoj raun, radi ostvarivanja profita.

Banka se ponaa kao diler.

Prema vremenskoj dimenziji delimo ih na:- sopstveni kratkoroni poslovi arbitrani, swap poslovi i spekulacije sa HOV- sopstveni dugoroni poslovi dranje akcija drugih PD u portfoliu (portfolio management)

Rizici u bankarskim poslovimaDve strane medalje o performansama banaka su profitabilnost i rizik.

Rizik je neizvesnost ishoda ulaganja.

Bankarski rizik bi bio verovatnoa gubitka (smanjenja dobiti) kao rezultat neizvesnih dogaaja u poslovanju banke.

Osnovni bankarski rizici su:- kreditni- rizik nelikvidnosti- kamatni- valutni rizik- rizik vanbilansnih pozicija banke.

Kreditni rizik je rizik smanjenja profita banke usled neizvrenja obaveza dunika po osnovu dospelog duga.

Interni fakori koji se tiu ovog tipa rizika i koje banka moe kontrolisati tiu se postavljanja adekvatnog obima kredita, kreditne politike i kreditnog miksa.

Eksterni faktori, poput stanja u okruenju, su oni nad kojima banka nema kontrolu.

Da bi banka minimizirala kreditni rizik banka:- vri selekciju kreditnih zahteva 6cs of credit (karakter, kapital, kapacitet, kolateral, kondicija, kontrola)- limitira iznos zaduenja klijenta- diversifikuje kreditne plasmane- pribavlja kvalitetne instrumente obezbeenja kredita.KREDITNI RIZIK

RIZIK LIKVIDNOSTIRizik (ne)likvidnosti je rizik od smanjenja profita banke usled nemogunosti da izmiri svoje dospele obaveze.

Likvidnost predstavlja osnovi princip bankarskog poslovanja i nalae stalno praenje i usklaivanje pozicija aktive i pasive, kako bi se negativne promene na obe strane bilansa korigovale i svele na minimum.

KAMATNI RIZIKKamatni rizik je neizvesnost u pogledu prihoda banke zbog moguih promena kamatne stope.

Faktori koji determiniu ovaj rizik su:

- rona transformacija kratkorona sredstva dugorono plasirana i obrnuto

- kamatna neusklaenost aktive i pasive depozit sa fiksnom kamatnom stopom plasiran u kredit sa promenljivom kamatnom stopom

- plasmani banaka u HOV kada kamatna stopa raste, cene HOV padaju

VALUTNI RIZIKValutni rizik je rizik od smanjenja profita banke usled promene deviznog kursa.

Postoji kada su pozicije aktive i pasive bilansa banke u razliitim valutama.

Ukoliko banka u odreenoj valuti ima veu aktivu od pasive, apresijacija te valute za banku e imati pozitivan imovinski efekat, i obrnuto.

Bankarski sektor SrbijeNa bankarskom sektoru Srbije posluju 34 banke.Ukupna bilansna suma bankarskog sektora je 20 milijardi evra, na kapital otpada 4,7 milijardi evra, a na obavezne rezerve jo etiri milijarde evra. Pet najveih banaka imaju, redom, sledea trina uea:Banca Intesa a.d. 14,1Komercijalna banka a.d. 9,6Raiffeisen banka a.d. 9,1Eurobank EFG tedionica a.d. 7,1Hypo-Alpe-Adria Bank a.d. - 6,4 to je ukupno CR5 = 46,3%

HVALA NA PANJI!