1

@I^KI APEL

Blagoslovom Episkopa `i~kog G. Hrisostoma jo{ 26. marta 2005. godi ne u organizaciji Duhovnog centra Sv. Vladike Nikolaja u Kraqevu je odr`an Simposion o elektronskim li~nim kartama. Na osnovu stru~ne analize ce-loga projekta zapo~etog u vreme ministra policije Du{ana Mihajlovi}a, a za~etog u glavama kreatora novog evropskog totalitarizma, u~esnici Sim-posiona su doneli Deklaraciju i objavili svoj zajedni~ki stav, kojeg je bla-goslovom podr`ao Tron `i~kog Episkopa.

® ² ®

1. Biometrijske li~ne karte kao obavezuju}i dokument na nacionalnom nivou su uvedene u nekoliko dr`ava sveta, uglavnom dalekoisto~nih. U Ev-ropskoj uniji velika ve}ina zemaqa nema takve li~ne karte, one nisu uslov za ulazak u Evropsku uniju niti wihovo uvo|ewe doprinosi br`em ulasku. O~igledan primer je Slovenija, koja pre ulaska u EU nije uvela takve karte (iako je postojala mogu}nost), ve} obi~ne plasti~ne sa vi{im nivoom za{tite.

2. Sabor Svetog Sinoda u stalnom sazivu pravoslavne crkve u Gr~koj, Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve, Sveti Sinod Ukrajinske pravoslavne crkve (Moskovske patrijar{ije), Protat Svete gore Atoske, Episkopija @i~ka upozoravaju da se iza celog projekta novih identifikacionih dokumenata kri-je najte`i totalitarizam potpuno suprotan hri{}anskom razumevawu sveta i `ivota, i poguban za qudsko dostojanstvo i slobodu kao najdragoceniji dar Boga qudima. „A Duh (Sveti) je Gospod, a gde je Duh Gospodwi onde je sloboda“ (2 Kor. 3,17). Upravo zato zbog, svetosti slobodenikakvog Bo`ijeg blagoslova nema na ovome projektu i pravoslavni ga ne mogu podr`ati.

3. Zemqe koje su planirale ili planiraju da uvode biometrijske li~ne karte suo~ene su sa otporom misle}e javnosti i dru{tvene zajednice uop{te. U Velikoj Britaniji je poku{aj uvo|ewa biometrijskih li~nih karti do-veo do vi{emese~nih debata u parlamentu i burnih reakcija akademskih gra|ana, dok je u Kanadi od strane zvani~ne parlamentarne komisije odba-~en na neodre|eno vreme, kao skup, neopravdan i potencijalno opasan.

4. Svetski stru~ni organi, kakav je Zajedni~ki komitet za qudska prava britanske vlade, procewuju da je projekat uvo|ewa biometrijskih li~nih

2

karti na nacionalnom nivou potencijalno u koliziji sa evropskom Kon-vencijom o qudskim pravima, a zvani~ne studije o izvodqivosti pokazuju da takve li~ne karte ne garantuju stoprocentnu pouzdanost i autenti~nost. Sudovi nekih zemaqa (Japan i Tajvan) su reagovali sa presudama da projekat biometrijskih li~nih karti kr{i prava gra|ana i odredbe Ustava, u skla-du sa ~ime su doneti i suspenzivni akti.

5. U Srbiji je projekat nabavke opreme za izradu biometrijskih li~nih karti postao aktuelan krajem 2003. godine, kada je tada{wi ministar poli-cije objavio da je kupqena moderna i skupa oprema od ameri~ke firme Mo-torola. Ta kupovina nije pro{la ni obavezan tenderski protokol ni zakon-sko dodeqivawe novca iz republi~kog buxeta, zbog ~ega je 2004. godine rea-govao ministar finansija sa najavom podizawa krivi~nih prijava. Srbija je jedinstven primer da je prvo kupqena oprema za biometrijsku iden ti-fikaciju gra|ana, a posle toga (ta~nije posle tri godine) pokrenuta skup-{tinska procedura za predlog zakona o biometrijskim li~nim kartama, zbog ~ega je sebe svrstala u red totalitarnih dr`ava sa voluntaristi~kim pravnim ure|ewem.

6. Ameri~ka firma koja je MUP-u Srbije prodala sistem za biometrijsku identifikaciju gra|ana ima posebne ugovore sa ameri~kom vojskom i cen-tralnoobave{tajnom slu`bom (CIA) te niko ne mo`e da garantuje da ne po stoji mogu}nost odliva podataka stranim slu`bama. Tako|e je osnovano pre tposta-viti da pomenute slu`be veoma lako mogu kreirati la`ne li~ne ka rte za svo-je potrebe, koje }e od strane na{eg ra~unarskog sistema biti pre poznate kao potpuno validne. Indikativna je ~iwenica da u Americi dr ̀ avna uprava nije ni poku{ala sa uvo|ewem biometrijskih li~nih karti me|u svojim sta-novni{tvom, jer bi to sigurno dovelo do velikog otpora javnosti.

7. Nije tra`ena masovna saglasnost gra|ana Srbije za pro{irivawe ba-ze podataka koju }e dr`ava o wima voditi niti su organizovane javne debate i diskusije po tom pitawu.

8. Projekat direktno ugro`ava privatnost gra|ana kao jedno od fun da-mentalnih li~nih prava dana{wice i otvara prostor za elektronski krip-tovane tajne arhive.

9. Birokratski aparat dobija mogu}nost gotovo trenutnog manipulisa-wa ogromnim brojem podataka preko centralizovane baze i prodaje delova baze tre}im licima.

10. Zlonamerni upadi spoqa ili namerno ispravqawe centralizovane baze iznutra nose ogromnu opasnost po integritet li~nosti koje su wima obuhva}ene.

11. Usvajawe ovog projekta u budu}nosti vodi ka mnogo totalitarnijim konceptima integracije svih dokumenata u jedan, ~ime bi se izbrisala ano-nimnost tokova novca i otvorio put totalnom nadzoru dr`ave nad pojedin-cem. Minijaturizacija celog sistema se polako sprovodi u svetu, u vidu pot ko`nih ~ipova, zbog ~ega hri{}ani svih konfesija izra`avaju opravdan

3

strah od najave totalitarnog re`ima opisanog u Jovanovom Otkrivewu (up. gl. 13, st. 16-18). Sinodi nekih Pravoslavnih Crkava su dali zvani~na saop-{tewa, jer zlonamerni qudi mogu iskoristiti ovakve projekte za uno{ewe razdora i nemira me|u hri{}ane.

Uzev{i u obzir sve navedeno, tr`imo od dr`ave po{tovawe elementarnih gra|anskih prava i pridru ̀ ujemo se protestu svetskih akademskih kru gova i stru~ne javnosti. Pozivamo sve relevantne duhovne, politi~ke i intelek-tualne ~inioce na{eg dru{tva da se ukqu~e u re{avawe ovog problema, kao i da se omogu}i pravo na prigovor savesti – alternativni oblik legitimisawa.

Ovaj proglas i protest savesti potpisali su: prof. dr Nikola Milo {e-vi}, red. ~l. SANU, Milovan Danojli}, dopis. ~l. SANU, prof. dr Ale k-sandar Lipkovski, Matemati~ki fakultet BU, prof. dr Qubo mir Proti}, Mate ma ti~ki fakultet BU, prof. dr Mi lorad Stevanovi}, Tehni~ki fa-kultet Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Qiqana ^oli}, Filolo{ki fakultet Uni verziteta u Beogradu, prof. dr Mirjana Stefanovski, Pravni fakultet Uni verziteta u Beogradu, prof. dr Zoran Avramovi}, Filosofski fakultet Uni verziteta u Kosovskoj Mitrovici, prof. dr Veqko \uri}, Fi-losofski fa kultet Univerziteta u Ko sovskoj Mitrovici, dr @arko Vido-vi}, filosof, Predrag R. Dragi}-Kijuk, kwi`evnik, mr Dejan Mirovi}, prav nik i publicista, proto|akon Rado{ Mladenovi}, Duhovni centar Sve-tog Vladike Nikolaja u Kraqevu, Vladan Gli {i}, Bo{ko Obradovi}, Bra-nimir Ne{i} – „Srpski sabor Dveri“, Aleksandar Pa vi}, po litikolog, os-niva~ NVO „Za `ivot bez `iga“, Oliver Su boti}, in ̀ e wer informatike i teolog, autor kwige „^ovek i informacione tehnologije“, Borislav ^eliko-vi}, istori~ar, Vladimir Dimitrijevi}, publicista.

Neka bude obznaweno da ovaj spisak nije zakqu~en, i da postoje mno go-brojni koji se sa ovim ne sla`u, i spremni su da inicijativu potpi{u. Do zakqu~ewa ovog broja stigao je i potpis princeze Linde Kara|or|evi}.

4

GLASOVI POMESNIH CRKAVA

Pred ~itaocem „@i~kog blagovesnika“ nalaze se sva obra}awa pome-snih Pravoslavnih Crkava (Gr~ke i Ruske, u ~ijem sastavu je autonomna Ukra-jinska Pravoslavna Crkva) koja se ti~u prava i sloboda gra|ana u vezi sa raz-li~itim vrstama novih, elektronskih tipova `igosawa. Gr~ka crkva se bo-rila na dva fronta: protiv elektronskih legitimacija i protiv izbacivawa odredbe o veroispovesti iz li~nih karti. Prva borba je sasvim uspela: iako je Gr~ka u Evropskoj Uniji, li~ne karte su sasvim obi~ne. Druga, zbog pri-tisaka zbog strane, nije: veroispovest vi{e nije obavezan elemenat li~ne karte. Ukrajinska i Ruska Crkva su se borile protiv nametawa PIB-a (po-reskog identifikacionog broja) gra|anima koji ga ne `ele (i ukrajinske i ruske vlasti su iza{le u susret Crkvi, pa su dobijeni i mnogi sudski procesi, koji su vernicima omogu}ili da poreze pla}aju bez PIB-a, pod svojim li~nim imenom). Sa-da se vodi borba za pravo da se poseduju li~na dokumenta bez ~ipa koji sa-dr`i mno{tvo biometrijskih podataka.

Crkva je uvek bila braniteq ~ovekove slobode. Ne zaboravimo: od trena u kojem je prvi hri{}anski mu~enik odbio da se pokloni rimskom caru kao bogu, po~iwe borba protiv dr`ave zasnovane na totalitarnom na~elu, borba za qudska prava. Dve hiqade godina te odbrane ~ovekove slobode daje svoje rezultate i danas. ^italac }e se sam u to uveriti.

DOKUMENTI PRAVOSLAVNE CRKVE U GR^KOJ

1. Izve{taj Svetoga Sinoda Pravoslavne Crkve u Gr~koj od 9. 3. 1993.Stalni Sveti Sinod Gr~ke Crkve na svom zasedawu 8.3.1993. prou~io je

pitawe da li je obavezno uvo|ewe rubrike „veroispovest“ u novim elek-tronskim legitimacijama, koje se uvode u opticaj i, u vezi sa tim, pitawe od ve}eg zna~aja – o samom uvo|ewu tog novog tipa legitimacija – elek tron-skih kartica.

Sveti Sinod, vanredno formirav{i specijalnu komisiju, koja je de taq-no prou~ila celi niz pitawa, vezanih za taj problem i koja je pro~itala referat na zasedawu 3.2.1993. godine u prisustvu ministra unutra{wih po-slova Kefalojanisa, doneo je slede}u odluku.

1. Crkva ima jasna saznawa da se zemqa nalazi u dubokoj krizi i u te-{kom polo`aju, usled dobro organizovanog pritiska spoqnih neprijateqa, koji te`e da oskrnave duhovnu ~istotu naroda i koji imaju nameru da defi-nitivno porobe Gr~ku.

2. Da se bi se pru`io otpor toj agresiji, narod treba da ima duhovni os-lonac – pre svega u Pravoslavqu. Cela protekla istorija svedo~i da je upra-vo spoj patriotizma i Pravoslavqa davao gr~kom narodu neizrecivu snagu da o~uva svoje nacionalno bi}e.

5

3. Odvajawe gr~kog naroda od Pravoslavqa }e biti fatalan korak na pu-tu wegove asimilacije (odnosno rastvarawa me|u drugim narodima - prev.) i bi-lo kakvi poku{aji u tom pravcu treba da budu ne samo razotkriveni, nego i odba~eni, kao ne{to {to nam je potpuno strano.

4. Predlog da se neobaveznom u~ini rubrika „veroispovest“ u novim le-gitimacijama jeste, van svake sumwe, – korak u pravcu o kom smo ve} govorili i koji predstavqa poku{aj rukovodstva na{e zemqe da se zbli`i sa drugim zemqama Evrope, druga~ijim od nas, i samim tim da izvitoperi na{e Sveto Predawe u jednom od kqu~nih momenata.

5. Crkva, ne zaboravqaju}i na svoje obaveze pred narodom, ne mo`e da do-prinosi sprovo|ewu ve} navedenih tendencija, zbog ~ega ona i nastupa tako da {titi ideju da u legitimacijama bude obavezna rubrika „veroispovest“ za sve Grke, suprotstavqaju}i se svakom nastojawu nametawa suprotnog mi{-qewa i obja{wavaju}i da obaveznost te rubrike ne protivre~i Ustavu ni na koji na~in ne ometa vernike u po{tovawu verskih dogmi i pravila blago-~estivog pona{awa. Naprotiv, u demokratskoj Gr~koj vernici imaju veliku religioznu slobodu, a u odre|enim slu~ajevima koriste olak{ice od dr ̀ a-ve, koje su utvr|ene za Pravoslavnu Crkvu.

Istovremeno, Sveti Sinod, shvativ{i ogromni zna~aj re{avawa svih pitawa, vezanih za uvo|ewe novog tipa legitimacija, sa zebwom nagla{ava da se, prilikom wihovog kori{tewa, uzimaju}i u obzir neograni~ene mogu-}no sti savremene tehnologije u oblasti elektronike, a vezano za kra|u ili izvrtawe informacija, pojavquje realna pretwa od pojave ograni~ewa slo-bode li~nosti u dr`avi. Realnost te pretwe je lako osetiti – dovoqno je po gledati obrazac elektronske kartice: na woj se nalazi elektronska traka, koja je predvi|ena da se u wu unesu karakteristi~ne osobenosti li~nosti wenog vlasnika; ta se informacija ne mo`e videti golim okom, i zbog toga za wu ne}e znati ni sam vlasnik kartice, ali zato }e je mo}i i{~itati odgo-varaju}i elektronski ure|aji, koji se nalaze na raspolagawu organa vlasti.

Polaze}i od gore navedenog, Crkva smatra da je veoma diskutabilna nu`-nost uvo|ewa legitimacija, koje na toliko o~igledan na~in ugro`avaju li~nu slobodu gra|ana, tim pre {to se ni u svim zemqama EEZ javno mwewe, iz istih razloga, ne odnosi blagonaklono prema tim legitimacijama.

U skladu sa ovim {to je gore navedeno, Sveti Sinod smatra da ne treba podr`avati uvo|ewe novih elektronskih legitimacija, uzimaju}i u obzir toliko o~igledne i mnogobrojne opasnosti, i izra`ava `equ da se prei spi-taju odgovaraju}e odluke vlade i da se prekinu ve} zapo~ete mere, kako ne bi do{lo do opasnog smu}ivawa i nemira u na{em narodu, koji je izuzetno oset-qiv kada je re~ o veri i pitawu slobode li~nosti, koju garantuje Ustav.

2. Okru`na poslanica Svetog Sinoda Pravoslavne Crkve u Gr~koj po pitawu broja 666 i elektronskih kartica, br. 2626 od 7.4.1997.

Blago~estivom Gr~kom narodu.Voqena deco na{a u Gospodu! Neka je sa vama blagodat od Gospoda Boga

Svedr`iteqa.Sveti Sinod Gr~ke Crkve, uznemiren time {to se u posledwe vreme tako

mnogo pi{e, govori i deluje u pogledu problema, koji su u vezi sa [engenskim sporazumom i glasawem za prihvatawe zakona „O za{titi gra|ana prili-

6

kom prikupqawa i obrade podataka li~ne prirode“, prou~io je to pitawe i, rukovode}i se re~ima Gospoda i Spasiteqa Isusa Hrista „dajte carevo caru i Bo`je – Bogu“, saop{tava svojoj vernoj deci zakqu~ke do kojih je do{ao.

1. Daju}i „carevo caru“, Sveti Sinod, kao i svaki blagorazumni hri{-}anin, priznaje da se pitawa spoqne politike i unutra{we bezbednosti, ~iji je ciq – blagostawe naroda u wegovom ovozemaqskom ̀ ivotu, reguli{u pomo}u dr`avne vlasti, koja je pred narodom odgovorna i obavezna da se bo-ri za wegove slobode, prava i procvat.

2. Me|utim, i pored toga, Sveti Sinod, kao i svaki gra|anin Gr~ke, ima pravo, po Ustavu, da vodi ra~una o ispravnosti po{tovawa prava li~nosti i zajednice, koja daje Ustav. Samim tim, Sveti Sinod, pouzdano znaju}i da su svi pojmovi vezano za datu tematiku razvodweni (na primer, termin „elek-tronska obrada informacija“) i da se ne mo`e sakriti celokupnost nejasnih aspekata te problematike, obra}a se vladi i rukovodstvu na{e zemqe u ce-lini, s tim da ono uzme u obzir, u okvirima svoje nadle`nosti i odgovorno-sti, sva poja{wewa koja su u~iwena u vezi sa razmatranom temom. I ujedno, ono mora da ispoqi brigu da se li~nost {to je mogu}e boqe za{titi od elek-tronske „obrade podataka li~ne prirode“ merama, koje predvi|a Ustav pri-premom nacrta zakona, i da unese neophodne ispravke kako bi se poboq{ao zakon koji je iznet na glasawe.

3. Osim toga, Sveti Sinod `eli da naglasi da, u vezi sa [engenskim sporazumom i odgovaraju}im zakonom, ponovo postaje aktuelna tema anti hri-sta i wegovog `iga, o ~emu nam pripoveda kwiga Apokalipse. Obzirom da se ta tema nalazi u neposrednoj vezi sa pitawima hri{}anske vere i ~ovekovog spasewa, Sveti Sinod smatra da ima pravo da iznese svoje mi{qewe u vezi sa svim aspektima te tematike, daju}i „Bo`je-Bogu“.

Sa `aqewem zapa`amo da je napredak civilizacije u oblasti primene elektronskih ure|aja vezan za broj 666, koji se koristi kao glavni kodni broj u toj istoj tehnologiji. Na taj se broj jasno ukazuje u Bibliji, kao na broj antihrista. Povodom tog broja je napisano i re~eno mnogo.

Na{a Crkva priznaje da pe~at Hristov nije nekakav spoqa{wi simvol, koji se mo`e naneti prisilno ili na tiranski na~in, nego je to blagodat Svetoga Duha, koja preko svetih Tajni Kr{tewa i Miropomazawa osve{ta-va ~oveka i ~ini ga „sinom Bo`jim“, i zbog toga se te Tajne, posebno Miro-pomazawe, nazivaju „pe~atom Hristovim“.

„Uistinu, prosve}ewe koje poti~e od Duha, jeste odre|eni pe~at“, – ka`e sveti Simeon Novi Bogoslov. I onaj ko pe~at Hristov ima i ~uva, samim tim ispoveda da je Isus Hristos – Sin Bo`ji, Koji je do{ao u svet vaplo}en i postao ~ovek radi na{ega spasewa. I nema takve vrste pe~ata, koji se stav-qa nasilno i tiranski, a koji bi oduzeo mo} pe~atu Hristovom.

Tako da pe~at antihrista, o kome pripoveda Apokalipsa, nije neki spo-qa{wi simvol, koji se mo`e staviti prisilno, protiv `eqe i protiv voqe li~nosti, nego je to dobrovoqno odricawe li~nosti od `ivota Svetoga Duha, uz dobrovoqno odricawe od vere u to da je Isus Hristos – Sin Bo`ji i Spa-siteq sveta. Na tu temu su mnogo pisali sveti slu`iteqi Crkve i mudri nau~nici – bogoslovi.

Broj 666, kako se vidi iz Apokalipse, bezuslovno predstavqa – pe~at an-tihrista. I samim tim - hri{}aninu ne mo`e biti svejedno {to se taj broj

7

namerno i sistematski uvodi u wegov `ivot, a ujedno i u `ivot celog gr~kog naroda, koji je skoro u potpunosti hri{}anski i pravoslavan, nezavisno od toga, koliko svaka zasebna li~nost `ivi u veri.

Naravno, broj 666 sam po sebi nema poseban duhovni zna~aj kada se, na primer, susre}e u izra~unavawu stranica neke debele kwige ili kao redni broj kod registracije. Pa ipak, ~ini nam se ~udnom i kontradiktornom ~i -we nica da, s jedne strane – na{a zemqa smatra svojom najve}om vredno{}u pe~at Hristov, t.j. veru u Hrista i Svetu Trojicu, ~ijim je Imenom, kome prili~i poklowewe, zape~a}en na{ Ustav, i ^asni Krst koji, u bukvalnom smislu, predstavqa na{e znamewe, a s druge strane – da mi kao dr`ava pri-hvatamo takav na~in `ivota i takve zakone (u bilo kom pogledu, a najvi{e u pogledu pitawa, koja se nalaze u neposrednoj vezi sa li~no{}u ~oveka, wegovom ve-rom u Hrista i wegovom save{}u), koji u praksi dovode do uvo|ewa u Gr~koj dr-`avi elektronskog sistema, ~iji je osnovni element kodni broj 666.

Zar to nije nemarnost prema re~i Bo`joj? Zar to ne vodi ka izazivawu sablazni za na{ Pravoslavni hri{}anski narod?

Predvi|amo da se mnogi ne}e slo`iti sa nama u na{em pristupu toj te-mi. I na nesre}u, to }e biti uglavnom oni krugovi koji ne priznaju autoritet Crkve.

Eto za{to Sveti Sinod smatra da je sada pravo vreme za obra}awe vladi i politi~kim funkcionerima na{e zemqe sa slede}im preporukama:

1) Ne sme se prihvatati broj 666 u svojstvu kodnog broja dr`avnih elek-tronskih sistema za za{titu li~nosti. Trebalo bi da postane tradicija da se svaki put, prilikom smene vlade, u svojstvu potvrde te odluke naprave zvani~ne izjave, po mogu}nosti – svih dr`avnih funkcionera.

2) Treba se obratiti rukovodstvu zemaqa Evropske unije koje, iako su se-be proglasile (u svakom slu~aju neke od wih) „sekularnim“ dr`avama, ipak predstavqaju hri{}anske zemqe, sa hri{}anskom kulturom, i zvani~no po-krenuti pitawe zamene broja 666 u glavnom elektronskom sistemu Unije – pomo}u bilo koga drugog kodnog broja. Zar, uz takav napredak elektronike, sli~na zamena ne bi bila mogu}a?

3) Ne sme se dozvoliti da broj 666 pod bilo kakvim izgovorom dospe u novi legitimacijski sistem u na{oj zemqi i treba insistirati da rubrika „veroispovest“ ostane kao obavezna u novom tipu legitimacija. Nije vaqda slu~ajna tolika upornost da se uvede novi zakon? Zar nije opravdana sumwa da kori{}ewe broja 666 nije slu~ajno i da se iza toga krije ne{to sumwivo?

Uznesimo hvalu Bogu za procvat kulture i za sve darove Bo`je pravo-slavnom narodu na{em.

Uznesimo hvalu Bogu za to {to se upravqawe zemqom na{om vr{i demo-kratskim putem i {to se slobode i prava svake li~nosti brane Ustavom na-{e zemqe, kao i me|unarodnim sporazumima, tako da se pod za{titom nalaze i kao neprikosnovena se po{tuju prava li~nosti malobrojnih qudi sa druga-~ijim shvatawima, ~ak i ako oni dolaze u o~iglednu protivre~nost sa prav-cem kojim se kre}e ve}ina.

Izra`avamo uverewe da }e na{ narod blagonaklono prihvatiti ovu na-{u poslanicu i da }e odgovorni politi~ki rukovodioci u~initi neki bo-qi potez, da se ne bi pojavila potreba da jedan deo na{eg pravoslavnog na-roda (ili ~ak on ceo) postane kategorija koja ima druga~ija shvatawa.

8

Privode}i kraju sve ovo, i obzirom da nastupaju dani Stradawa Spasi-teqevog i Wegovog Vaskrsewa iz mrtvih, mi se molimo da ceo blago~estivi gr~ki narod u radosti do~eka Svetlo Vaskrsewe, {aqemo svima maj~inski blagoslov Crkve i prizivamo na sve blagodat Bo`ju i Wegovu beskona~nu milost.

3. Okru`na poslanica Svetog Sinoda Pravoslavne Crkve u Gr~koj, br. 2641 od 9. februa ra 1998. god.

Blago~estivom pravoslavnom Gr~kom narodu.Voqena na{a deco u Hristu, Sv. Sinod Gr~ke Pravoslavne Crkve, u vezi

sa delimi~nim sprovo|ewem, zapo~etim 8. decembra 1997. god., odredbi [en-genskog sporazuma na teritoriji Gr~ke i uo~i wegovog potpunog stupawa na snagu 1998. god., obra}a se svima vama sa razja{wewem i sa `eqom da vas u~ini duhovno ~vr{}ima, imaju}i na umu to da mnoge zabriwava i izaziva kod wih nedoumicu pitawe sprovo|ewa u `ivot tog Sporazuma.

Osnov te zabrinutosti je, s jedne strane, odsustvo bilo kakvih jasnih i zaokru`enih informacija o datom Sporazumu, o ciqevima i sredstvima we-govog sprovo|ewa u `ivot, a s druge strane – ta zabrinutost se bazira na veo-ma osnovanim pretpostavkama da pomo}u Sporazuma dr`ava poku{ava da na-metne narodu totalitarni sistem kontrole nad li~nim `ivotom ~oveka, uvred qiv po wegovo dostojanstvo.

Osim toga, u vezi sa pitawem sprovo|ewa u `ivot [engenskog sporazu-ma su i ozbiqni duhovni problemi: antihrist, wegov pe~at i broj 666, koji izazivaju nemir i mno{tvo pitawa kod vernika; oni pak o~ekuju od svojih duhovnih u~iteqa autoritativna obja{wewa.

1) Sv. Sinod ne mo`e a da ne konstatuje odsustvo {irokog publiciteta i detaqnog informisawa gra|ana o toku usvajawa [engenskog sporazuma od strane Parlamenta Gr~ke.

2) Svrha tog Sporazuma, kako je nagla{eno u wegovom osnovnom delu, je-ste – omogu}avawe kretawa qudi i roba izme|u dr`ava, koje formiraju je-dinstvenu celinu posle „otvarawa granica“ i ukidawa sistema pograni~ne kontrole. Polaze}i od teksta Sporazuma, zakqu~ujemo da posledwi postav-qa sebi za ciq postizawe smawewa nivoa organizovanog kriminala i reali-zacije kontrole nad wim, kao i za{tite interesa gra|ana, koji se pri dr ̀ a-vaju zakona.

3) Me|utim, bez obzira na o~ekivana dobra, rezultati ovog Sporazuma se o~igledno baziraju na takvim metodama i mehanizmima, koji su usmereni protiv sloboda i prava gra|ana.

Elektronski sistem informisawa „[engen“ ima za ciq prikupqawe, obradu i kori{}ewe informacija o li~nom ̀ ivotu onih gra|ana, koje poli-ci ja smatra sumwivim ili koji zaista takvi jesu.

Shodno odredbama [engena, uvodi se ne{to novo u oblasti pravnog po-retka, na primer – metoda takozvanog „takti~kog pra}ewa“ onih lica, koja se, prema naho|ewu vlasti, mogu okvalifikovati kao sposobna da u budu}-nosti izvr{e pravno ka`wive radwe“; ili pak sastavqawe spiskova „nepo-`eqnih lica“, koja se ne pu{taju u zemqe, na koje je se odnosi primena [en-genskog sporazuma, t.j. u zemqe Evrope. I to se radi iskqu~ivo samo na os no-vu sumwi.

9

4) Osim tih momenata, koji u velikoj meri ograni~avaju slobodu qudske li~nosti i wena prava, naro~ito za nas, pravoslavne Grke, pojavquju se dru gi razlozi za uznemirenost u vezi sa [engenskim sporazumom. U novom „ideal-nom poretku“, koji se sada stvara, pravoslavnim qudima preti opasnost da se pretvore u odre|enu kontrolisanu mawinu, koja }e postati plen u rukama antipravoslavnih qudi i antigr~kih snaga.

Ujedno, prvi koraci na realizaciji toga sporazuma su pokazali da se wi-me odvajamo od naroda Balkana, koji su iste vere sa nama.

5) U ovom ili onom obliku, u vezi sa [engenskim sporazumom, ve} su se izjasnile razli~ite politi~ke partije, dru{tvene organizacije, ugledni nau~ni radnici, kako u Gr~koj, tako i u drugim zemqama.

^ak je Evropski parlament u nizu svojih odredaba, u periodu od 1992. do 1997. godine, isticao da je ~iwenica da „odsustvuje javna re~ i demokratska kontrola“ u toku sprovo|ewa Sporazuma, i zahtevao je da se „preduzmu mere da bi se spre~ile sli~ne situacije ubudu}e“.

Sv. Sinod Gr~ke Pravoslavne Crkve insistira na svojim ranijim izja-vama i zahteva da se neodlo`no preispita zakon br. 2472/97.

6) Dati Sporazum je u direktnoj vezi sa procesom izdavawa novih elek-tronskih legitimacija i sa kori{}ewem broja 666 na wima, koji predstavqa broj antihrista, shodno tekstu Apokalipse, a ne neki slu~ajan broj, kako mno gi tvrde. Sv. Sinod je, u svojoj prethodnoj Poslanici od 7. 4. 1997. god., ukazao na misti~ko zna~ewe broja 666 i zamolio da se on „ne prihvata u svoj-stvu kodnog broja u dr`avnim kompjuterskim sistemima za{tite ~oveka“, a tako|e da se „ ne koristi broj 666 kao kodni broj u novim gr~kim legiti ma-cijama, gde se kao obavezna ostavqa rubrika „veroispovest“. Kako se pokazalo u praksi, ta molba Crkve nije bila usli{ena.

7) Ako se ipak ispostavi da se u novim paso{ima koristi kao kodni, zlo-slutni i za nas neprihvatqivi broj 666, Sv. Sinod }e to tretirati kao na-siqe nad slobodom savesti pravoslavnih qudi i preporu~i}e im da odbiju da prihvate nove legitimacije.

U tom slu~aju vlada }e morati da tretira te vernike kao lica koja zah-tevaju uva`avawe wihove slobode savesti, i potrudi}e se da izna|e druge dr ̀ avne mere u ciqu regulisawa tog pitawa.

Osim toga, pitawe „pe~ata antihrista“, o kome se mnogo govori i pi{e u posledwe vreme i koje je uzburkalo unutra{wi mir veruju}ih i izazvalo smutwu, sporove i nemir, kako me|u zvani~nim licima, tako i me|u obi~nim narodom, uop{te vi{e ne predstavqa pitawe ni za javne rasprave i disku-sije, ni, jo{ mawe, za li~na ili kolektivna „autoritativna“ tuma~ewa. Sve-ti oci su se sa trepetom doticali tema Apokalipse i sa izuzetno velikim oprezom su iznosili svoja mi{qewa, savetuju}i vernicima da budu krajwe obazrivi i trezveni, ako bude neophodno da (kao prosvetqeni od Svetoga Duha) porede istorijske doga|aje koje pre`ivqavaju sa onim {to je proro~anski opisano u Apokalipsi.

„Pe~at“, bilo to ime antihrista ili broj wegovog imena, kada do|e tre-nutak wegovog stavqawa qudima – on }e tek onda povu}i za sobom odricawe od Hrista i spajawe s antihristom, kada bude dobrovoqno prihva}en od stra-ne ~oveka.

10

Dobrovoqno prihvatawe „pe~ata“, koje se poistove}uje sa otvorenim od-ba civawem Hrista, li{ava ~oveka Bo`anske blagodati, obzirom da sam ~o -vek svojom voqom prestaje da doprinosi toj Blagodati i bez ikakvog kajawa te`i da je odbaci.

Voqena deco u Hristu! Vreme, u kome mi `ivimo jeste vreme pada nivoa duhovnih vrednosti i opasnosti od izvitoperivawa pravoslavnog na~ina mi{qewa. Posebnu uznemirenost izazivaju doga|aji, koji se odvijaju u du-hov noj i dru{tvenoj sferi, gde je ideja stvarawa svetske zajednice sa sin-kreti~kom religijom usmerena ka tome da nestane bilo kakva razlika me|u Pravoslavqem i jeresima, istinom i zabludom. zdravim i iskvarenim na-~inom mi{qewa. Ceo taj skup ~iwenica, a isto tako kao upornost u ko ri{-}ewu broja 666, primorava nas da budemo trezveni, budni, da duhovno ostanemo prisebni i da imamo nepokolebivu nadu u pobedu Hrista. Zbog toga se obra-}amo svima sa apostolskom re~ju „ne smu}ujte se“ (2 Solun. 2,2). Budite ~vr{}i u veri i uzdajte se u Boga. Istrajte i odr`ite veru pomo}u blagodati Gospod-we. Wegova snaga i beskona~na milost neka budu sa svima nama.

Atinski Serafim, Predstojateq Etolijski i Akarnapijski, Teoklit Patrski, Nikodim Idrejski i Eginski, Jerotej Levkadski, Nikifor i dr.

4. Obra}awe Svetoga Protata Svete Gore Atoske povodom nacrta zakona „O za{titi ~oveka od prikupqawa i kori{}ewa podataka li~ne prirode“, Evropskog informacionog sistema „[engen“, kao i ratifikacije i po~etka stupawa na snagu [engenskog sporazuma u Gr~koj od 24. 2. 1997.

Sveti Protat Svete Gore Atos, budu}i da je obave{ten o predstoje}em razmatrawu nacrta zakona „O za{titi ~oveka od prikupqawa i kori{}ewa podataka li~ne prirode“ u Parlamentu Gr~ke, koji predstavqa slede}u fa-zu u ratifikaciji evropskog [engenskog sporazuma, smatra svojom obavezom da izjavi slede}e:

1. U vezi sa ogromnim mogu}nostima savremenih tehnologija, nikakav zakon, ni bilo kakvo sudstvo ne mogu kontrolisati prikupqawe, obradu i kori{tewe skoro „nematerijalnih“ elektronskih informacija.

2. Rasprava o nacrtu zakona „O za{titi ~oveka od prikupqawa i kori{-tewa podataka li~ne prirode“ je bila utvr|ena od strane Evropske ekonomske zajednice, kao stupaw koji prethodi ratifikaciji [engenskog sporazuma od strane gr~kog Parlamenta, ~emu se gr~ka Vlada pridru`ila, shodno dogo-vo ru od 6. novembra 1992. godine. Osim svega ostalog, dati sporazum ukida pograni~nu kontrolu, umesto koje se, radi suzbijawa kriminala, u okvirima ujediwene Evrope uvodi informacioni sistem „[engen“. Taj sistem ~ini zakonitim stvarawe i me|udr`avno spajawe svih arhiva sa li~nim poda ci-ma gra|ana, koji su ili ve} prekr{ili zakon ili ga pak mogu potencijalno prekr{iti.

3. Postoje jaki razlozi da se govori o kr{ewu demokratskih principa u tom sporazumu; ozbiqne sumwe su bile izre~ene tako|e od strane odre|enih zakonodavnih organa, takvih kao {to je Evropski Parlament i Dr`avni sa-vet Holandije. Ta~no je utvr|eno da se, zahvaquju}i [engenskom sporazumu i istoimenom informacionom sistemu, znatno olak{ava i pojednostavquje

11

uplitawe u li~ni `ivot gra|ana, a tako|e se nanosi `estok udarac statusu pretpostavke nevinosti gra|anina. Osim toga, na taj na~in se licima koja imaju vlast pru`a mogu}nost legalnog pristupa li~nim podacima radne sna-ge, sa ciqem da se ona maltretira na razli~ite na~ine. Razgla{avawe poda-taka li~ne prirode o gra|anima mo`e da poprimi oblike tiranije.

4. Pored svega ostalog, za Gr~ku, koja nema kopnenu granicu ni sa jednom od zemaqa iz sastava EEZ, nacionalna korist od tog Sporazuma je ni{tavna. Naprotiv, opasnosti od pojedinih odredaba Sporazuma su o~igledne: kao {to je me|ugrani~no gowewe kriminalaca i pra}ewe osumwi~enih od strane dr-`ava – ~lanica EEZ, ~ak u slu~aju da osumwi~eno lice ne predstavqa opa-snost po Gr~ku. Naglasimo da Velika Britanija i Irska upravo iz tog raz-loga nisu u{le u sastav Sporazuma.

5. Tako|e, sa ~isto pravoslavne ta~ke gledi{ta, postoji ozbiqna uznemi-renost i strahovawe povodom mogu}e povrede religioznih sloboda i vre|awa hri{}anskih ose}awa, {to se, na istovetan na~in, ve} desilo s beskompro-misnim nametawem Svetskog kodirawa proizvoda (UPC) na{oj zemqi, uz ko-ri{}ewe, zloglasnog broja iz Apokalipse – 666. Shodno jednom autorita tiv-nom mi{qewu, opasnost skorije pojave sli~nog evropskog, a kasnije i svet-skog informacionog sistema tipa „[engen“, uop{te ne predstavqa plod ne-~ije ma{te,kao ni mogu}nost wegovog kori{tewa od strane antihri{}an-skih snaga sa ciqem da se kasnije nametne jedinstvena svetska politi~ko-ekonomska, a zatim i duhovna, diktatura, kao {to se to opisuje u 13. glavi Apokalipse. Naprotiv, savremeni napredak u pogledu informacionih teh-nologija, zajedno sa nametawem me|unarodnog informacionog sistema, ~ine sasvim razumqivim i realno ostvarivim ove alarmantne redove iz Apoka-lipse jevan|eliste Jovana Bogoslova.

Obzirom da su gore navedene informacije i upozorewa verodostojni, mi objavqujemo na{e potpuno i jasno suprotstavqawe prihvatawu datog nacrta zakona. Pravoslavna Crkva se ~ovekoqubivo brine o spasewu i li~noj slo-bodi ~oveka, bez koje on ne mo`e uistinu da se sjedini sa Crkvom i da se spa-se. Upravo zato je Crkva uvek i stajala na ~elu nacionalne borbe za slobodu. Mona{tvo sa Atosa, kao duhovna predstra`a Crkve i kao ~uvar Svetog Pre-dawa pravoslavnog naroda, prinu|eno je da obavesti narod o svojoj velikoj zabrinutosti povodom o~igledne opasnosti od sistema sveop{te elektron-ske evidencije, koji se uvodi, sa svim gore navedenim negativnim posledi-cama po Bogom datu slobodu qudske li~nosti i wenog spasewa u Hristu.

Nacrt zakona „O za{titi ~oveka od prikupqawa i kori{tewa podata-ka li~ne prirode“, na `alost, u su{tini predstavqa legalizaciju elek-tronskog prikupqawa, obrade i kori{tewa informacija li~ne prirode: isto-vremeno, takozvana „za{tita“, koja je uvedena tek na re~ima, za ~oveka je na delu – ~isto teoretska.

Eventualno prihvatawe tog nacrta zakona od strane Parlamenta pred-stavqa}e posledwi korak ka ratifikaciji [engenskog sporazuma i, mo`da, ka kona~nom nestanku li~nih tajni i po{tovawa na{e slobode.

U vezi s tim apelujemo na sva odgovorna lica da pa`qivo preispitaju dato pitawe u svetlu gore navedenoga, i molimo Vladu Gr~ke da, u najmawu ruku, privremeno odlo`i usvajawe nacrta zakona u Parlamentu.

12

ARHIEPISKOP I SABOR SVETOG SINODA U STALNOM SAZIVU PRAVOSLAVNE CRKVE U GR^KOJ

Saop{teweDanas se sastao, 26. maja 2000. godine, na vanrednom zasedawu Sabor Sve-

tog Sinoda u stalnom sazivu, sa Predsedavaju}im Wegovim Preosve{ten-stvom Arhiepiskopom Atine i Sve Gr~ke g. g. Hristodulom, da razmotri nov sled doga|aja u vezi sa problemom ne uno{ewa podataka o veroispovedawu u li~ne karte1), nakon saop{tewa g.Premijera u Skup{tini Gr~ke (24.5.2000).

Sabor Svetog Sinoda u stalnom sazivu s velikim ose}awem odgovornosti pre-ma sopstvenoj slu`bi i prema Narodu, koga i predstavqa, i shvatawem oz biq-nosti problema, jednoglasno daje slede}e saop{tewe vernom gr~kom Narodu:

1. Gr~koj Crkvi jeste strana i osta}e strana svaka svetovna vlast, kao {to joj i nala`e weno dugo predawe. Niti se zanosi wom, niti pomi{qa da zauzme weno mesto. Po ovome, uloga Crkve i Vlade se potpuno razlikuju, ali se uzajamno po{tuju. Me|utim, ovo ne bi trebalo da zna~i, niti da vodi u drsko prenebregavawe i ignorisawe Crkve u procesu dono{ewa dr`avni~-kih odluka, koje se we direktno ti~u, niti mo`e da se opravda poku{aj da se ona izruga.

Zaista, dok je Crkva pokazala raspolo`ewe za plodnu saradwu sa Vla-dom po pitawu li~nih karti, i po{to je odgovorno zastupala uverewe da nije mogu}e doneti odluke dok ne do|e do me|usobnog dijaloga, neo~ekivano i na na~in veoma neuqudan, dok je Glava Crkve bio u crkvenom poslanstvu u Rumuniji, do{lo se pred svr{en ~in, zbog poku{aja jednostranog i apso lu-tisti~kog dola`ewa do re{ewa jednog pitawa koje se ti~e miliona gr~kih gra|ana i, u isto vreme, ~lanova Crkve.

Crkva izra`ava zbog toga `aqewe i neslagawe sa onima, zbog neo~eki-vanog napada i zbog prevare, kojima je naivno poslu`ila. I pita se {ta je po sredi ili {ta se krije iza ovog plana. o~igledno zna~ajno, da je odvelo nadle`ne do samoopovrgavawa, u zaista te{kim trenucima, kao {to su sada, kada je potrebna jednodu{nost i dru{tveno jedinstvo.

2. Crkva, koja po{tuje u potpunosti bilo koje veroispovedawe svakog Grka i vrednost qudske li~nosti, koja se ~uva i izra`ava u neuskrativom pravu svakog ~oveka u slobodnom samoopredeqewu, od samog po~etka se zala-`e za uno{ewe veroispovesti u nove li~ne karte na dobrovoqnoj osnovi. Ovo ne protivre~i niti nepostoje}oj direktivi2), niti Zakonodavstvu Evrop-ske Zajednice, a jo{ mawe tekstu gr~kog Zakona 1988/1991, koji zaista pred-vi|a obavezno uno{ewe veroispovesti.

I sigurno je da je sa ovim jednostavnim i logi~nim predlogom Crkve saglasna velika ve}ina gr~kog naroda, ~iwenica koju je mogu}e lako prove-riti na referendumu.

3. Crkva smatra da je uno{ewe veroispovesti na dobrovoqnoj osnovi u li~ne karte neposredno povezano sa gr~ko pravoslavnim identitetom na{e

1) U Gr~koj je zakonom bilo propisano obavezno uno{ewe podatka o veroispovedawu u li~nim dokumentima, koje izdaje odgovaraju}a slu`ba (policija).

2) Prav. (koinotikÁ odhg×) delo Dogovora ili Komisije Evropske Zajednice, koje obavezuje dr`avu-~lanicu na koju se odnosi da napreduje u odre|enoj izmeni unutra{weg zakonodavstva, ali ne obavezuju}i je na~inima kojima }e to i posti}i (direktiva).

13

Nacije, koji predstavqa polaznu istorijsku osnovu na{eg nacionalnog o~u-vawa i neophodnu podr{ku Naroda, bez omalova`avawa bilo kog gra|anina druge vere ili verskog ube|ewa, ~iju versku razli~itost Crkva apsolutno po{tuje. I zaista u ~asu, kada Zemqa prolazi kroz velike i su{tinske, na-cionalne i dru{tvene probleme, i kada Narod svakodnevno pre`ivqava niz presudnih situacija, koje zahtevaju bolna re{ewa, u ovaj nesre}ni ~as na-{ao se, potpomognut unutra{wim i spoqnim krugovima, ~itav jedan spisak nesuglasica, s problemom li~nih karti na vrhu kopqa, koje su poslu`ile ciqu da se crkveno oboji na{ dru{tveni i nacionalni `ivot, ali eventu-alno i za zablude i samoopredeqewe na{eg Naroda i istovremeno slabqewe uticaja Crkve. U~iwen izbor na ovu temu, pod sloganom tobo`we moderni-zacije i uglavnom isticawem zastarelih pravnih mehanizama, koji imaju za ciq slabqewe Ustavne odredbe „vera koja preovla|uje“ (3. ~lan Ustava), stvara podlogu za konflikte i razdore. Ali Crkva, ~uvar dru{tvenog i na-cionalnog mira i jedinstva, narodne solidarnosti, stava protiv sile i ra-sizma, ne mo`e naravno da bude obmanuta niti da bude blagonaklona prema razdoru u Narodu. Veruje da, dakle, kao i oni na vlasti radi na istom.

4. Me|utim, istovremeno Crkva smatra neophodnim da zauzme stav prema svakoj strani, i ne pomi{qa da se saglasi sa bilo kakvom promenom ili onim {to bi ugrozilo da izgubi poverewe, zbog koga je po{tovana i okru`e-na vernim gr~kim narodom. S dosta rasu|ivawa, ali i odlu~no }e se boriti svakim zakonskim sredstvom da ubedi Vladu da je u zabludi. Bori}e se da prebaci, gde i treba, borbu, brigu i problem Naroda. Narod ozbiqno brine, ne samo o ukidawu uno{ewa podataka o veroispovedawu u li~ne karte, ve} i o mnogim drugim sli~nim pojavama, kao na primer: o elektronskoj traci sa, za vlasnika, nepoznatim podacima, i o elektronskom dosijeu. Za sve ovo Vlast nije uop{te pokazala spremnost ni za osnovnu za{titu gra|ana. Ulo-ga Crkve nije da sledi svetske postupke i koristoqubive ciqeve da bi za-dovoqila one koji ugro`avaju na{ nacionalni identitet. Borba }e biti nepopustqiva, snagom re~i, ali }e joj potpuno biti stran svaki oblik neod-govornog pona{awa, fanatizma i mr`we, koja }e se verovatno projaviti zbog provokatora, koji nameravaju da klevetaju Pravoslavqe unutar ili izvan Gr~ke. Takvo pona{awe, sa koje strane i da se pojavi, jeste za optu`bu.

5. Sabor Svetog Sinoda u stalnom sazivu poziva na dono{ewe prijem~i vog re{ewa jednog, po na~inu ~udnog i neo~ekivanog, problema koji nastaje. Gre-{ke su svojstvene ~oveku, ali se pretvaraju u zlo~in, kada upornost u zlu, egoi-zam i koristoqubqe vladaju umesto razuma, savesti i ose}awa odgovornosti.

Sabor Svetog Sinoda `ali zato {to jedan mali deo gra|ana koje ne pla}a Parlament, obmawuje Premijera i grubo vre|a Gr~ku Crkvu.

Crkva se moli i nada da se hitno promeni na~in u dono{ewu odluka.Crkva }e se suo~iti sa krizom, odgovorna, savesna, pomirqiva, ali nepo-

kolebiva u o~uvawu Svog „Vjeruju“ i Svoje nadle`nosti.Crkva }e biti neprestano u stawu opreznosti. Crkva bdi.6. Zbog svega ovoga Sabor Svetog Sinoda je jednoglasno odlu~io da sazove

vanredno zasedawe Svetog Arhijerejskog Sabora za {esti dan nastupaju}eg meseca juna, u ciqu dono{ewa krajwih i jasnih odluka.

U sekretarijatu Svetog Sinoda.

Sa gr~kog: Marina Veqkovi}

14

DOKUMENTI RUSKE CRKVESAOP[TEWE SVETOG SINODA RUSKE PRAVOSLAVNE

CRKVE POVODOM ELEKTRONSKE IDENTIFIKACIJE QUDI

Sveti Sinod Ruske Pravoslavne Crkve uputio je Obra}awe organima vla sti Zajednice Nezavisnih Dr`ava i Balti~ke oblasti. Uzrok za to obra-}awe je zabrinutost jednog dela vernika koja se pojavila zbog elektronske identifikacije gra|ana, stvarawa i unifikacije elektronskih baza li~-nih podataka, kao i otpo~ele ili planirane u nekim zemqama akcije izda-va wa novih legitimacija koje sadr`e elektronsku informaciju o prirod-nim svojstvima qudskog tela – biometrijske podatke.

Shvataju}i neophodnost brige o javnoj i dr`avnoj bezbednosti, borbe sa kriminalom i naro~ito terorizmom, Sveti Sinod se sa razumevawem odnosi prema brizi onih koji su na vlasti da se sprovede neophodna evidencija gra-|ana od strane dr`ave. Od najstarijih vremena odnosi me|u qudima i naro-dima re{avali su se postavqawem pitawa koje je Isus Navin kod Jerihona postavio arhan|elu Mihailu: „Jesi li na{ ili na{ih neprijateqa?“ (Is. Nav. 5,13). Jedna od prvih u istoriji mera popisa stanovni{tva sprovedena je po neposrednoj zapovesti Bo`ijoj: „Izbrojte svu zajednicu Sinova Izrai-qevih, po wihovim plemenima, po porodicama, po imenima wihovim“ (Bro-jevi, 1,2). Majka Bo`ija i sveti pravedni Josif pot~inili su se zakonitom zahtevu vlasti i u~estovali u popisu stanovni{tva Rimske imperije u Vitlejemu.

Nema ni~eg grehovnog u tome {to se za evidentirawe gra|ana i bezbed-nosti ~oveka i dru{tva koriste najnovija tehni~ka dostignu}a, pa i elek-tron ska sredstva, koja samo razvijaju prvobitne metode. Recimo, opisi i sli-ke ~ove~ijeg lica u ciqu bezbednosti kori{}eni su i u drevna vremena. Usavr{avawe metoda wihovog zapisivawa nema u sebi ni{ta na~elno novo.

Pa ipak, pored niza tehni~kih preimu}stava, stvarawe i unifikacija mase li~nih informacija, kao i razvoj sredstava elektronskog prepoznavawa li~nosti, u sebi krije ne malo opasnosti. Sve vi{e raste zavisnost ~oveka od tehni~kih propusta, gre{aka, nemarnosti ~inovni{tva ili upada zlo-namernika. Nije iskqu~ena ni mogu}nost centralizovanog sabirawa poda-taka o li~nom `ivotu gra|ana i wihovim uverewima. To je pretwa pravima i slobodama li~nosti, stvara mogu}nost totalne kontrole ~ovekovog ̀ ivota, pa izme|u ostalog, i wegovog pogleda na svet. Takav razvoj doga|aja osna`uje opasnost od odnosa prema ~oveku zasnovanog na predrasudama koje se ti~u we govih religioznih, politi~kih i drugih uverewa.

Data opasnost dobija veoma realne obrise u trenutku kad se u nacionalnom i me|unarodnom pravu utvr|uju ideje moralnog i svetopoglednog relativizma.

Za pravoslavne hri{}ane, vernike na{e Crkve, koja je u XX veku pre-`ivela nevi|ene po masovnosti i surovosti progone zbog ispovedawa imena Hristovoga, krajwe je dragocena mogu}nost `ivqewa u skladu sa normama

15

vere. S tim u vezi Sve{tenona~alije Ruske Pravoslavne Crkve pregovara sa vlastima i to ne bez uspeha, po ~itavom nizu pitawa, obave{tavaju}i cr k-veni narod o toku i ishodima takvog dijaloga.

U mnogim pitawima vlasti su ve} iza{le u susret zahtevima veruju}ih. Veoma je va`no da se u toj delikatnoj sferi sve {to preduzima sprovodi jav-no, pod strogom dru{tvenom kontrolom. Obrativ{i se vlastima zemaqa u kojima najve}im delom `ivi pastva Ruske Pravoslavne Crkve, Sveti Sinod je izrekao niz `eqa, ~ije bi zadovoqewe moglo da ukloni prisutnu zabri-nutost i da ne podvrgne isku{ewima lojalnost prema gra|anskim zakonima karakteristi~nu za pravoslavne hri{}ane.

Posebno je ukazano na opasnost od skupqawa i ~uvawa podataka o li~nom `ivotu qudi, naro~ito o wihovom religioznom i politi~kom izboru, zdra-vqu, poznanstvima, putovawima i sli~no.

Smatramo neopravdanim daqinsko prepoznavawe ~oveka bez wegovog zna-wa, naro~ito na mestima na kojima nije du`an da se predstavi.

Svaki ~ovek mora da zna kakve se zapravo informacija nalazi u wegovom „elektronskom dosijeu“, i da ima mogu}nost da iz wega ukloni podatke koji su izgubili aktuelnost. Listu podataka koji se sabiraju i ~uvaju, po mi{-qewu Crkve, treba jasno definisati i u~initi op{tepoznatom.

^ini nam se va`nim da se razrada elektronskih sistema identifika-ci je i evidentirawa gra|ana vodi o~evidno, pod kontrolom javnosti, sa ja-snim tuma~ewem motiva, kao i obja{wewem zna~ewa simbola koji se u tom procesu koriste.

Smatramo neophodnim da se jasno i iscrpno defini{e spisak ustanova koje imaju pristup bazama podataka, kao i usvajawe mera za za{titu li~nih informacija, sa poja~avawem odgovornosti za nezakonito kori{}ewe istih.

Sredstva prepoznavawa ~oveka ne smeju da {tete wegovom zdravqu, poni-`avaju wegovu ~ast i dostojanstvo. Smatramo neprihvatqivim sve vrste sre-d stava prepoznavawa koja bi bila neodvojiva od qudskog tela (tzv. bio-~ipovi, nap. prev.).

U sistemima evidencije qudima se ne sme dodeqivati nekakav broj koji }e se koristiti umesto imena. Sli~no broju paso{a, evidencioni brojevi mo-gu da se odnose na broj dokumenata ili zapise u bazi podataka, a ne na li~nost.

Na kraju, a to je najbitnije, nedopustivo je da qudi koji iz raznih raz-loga budu odbili da u~estvuju u novom identifikacionom sistemu budu ba~e-ni na marginu `ivota, su{tinski uskra}eni u oblasti svojih prava, pod-vrgnuti diskriminaciji prilikom zapo{qavawa, deqewa socijalne pomo-}i, itd. Za takve gra|ane mora se obezbediti alternativa, koja im omogu}uje da punopravno `ive u dru{tvu, ne prave}i prepreke ostvarewu wihovih pra va i sloboda, kori{}ewu zakonskih olak{ica bez obzira na ovu ili onu formu identifikacije li~nosti.

Pravoslavne hri{}ane pozivamo na to da shvate da je primawe ili ne-primawe novih dokumenata, pa i onih koji sadr`e elektronsku informaciju o prirodnim svojstvima qudskog tela, ne{to {to ne sme da slu`i da bi hri-{}ani osu|ivali jedne druge, da bi sejali pometwu i raskol u Crkvi.

Hiqadugodi{we iskustvo `ivota u Hristu svedo~i da Gospod ~uva unu-tra{wu slobodu hri{}ana, u kakvim god da se uslovima nalazi, jer „Gospod je Duh; a gde je Duh Gospodwi, tamo je sloboda“ (2Kor.3,17).

Sa zvani~nog sajta Moskovske patrijar{ije, www.patriarhia.ru

16

„PO[TOVATI OSE]AWA VERNIKA I ISTRAJATI U HRI[]ANSKI TREZVENOM NA^INU MI[QEWA“

Izjava Svetog Sinoda Ruske Pravoslavne CrkveU posledwe vreme vlasti u Rusiji i nizu drugih zemaqa Zajednice na-

stoje da organizuju prikupqawe informacija o gra|anima, koje }e se ~uva-ti u dr`avnim kompjuterskim sistemima. To se obja{wava nu`no{}u dovo-|ewa u red poreskih naplata, kao i `eqom da se olak{aju finansijski me-|u sobni odnosi izme|u gra|anina i administrativnih struktura.

Izme|u ostalog, `iteqima pojedinih mesta su se po~ele neposredno iz-davati elektronske kartice, pomo}u kojih }e se vr{iti obra~uni sa lokal-nim organima upravqawa i koje }e postati osnov za pru`awe socijalne i medicinske pomo}i, odnosno vra}awa sredstava, koja su gra|ani dali dr`a-vi u vidu poreza. Data novina je izazvala uznemirenost kod veruju}ih qudi; oni se pribojavaju totalne kontrole vlasti nad privatnim i dru{tvenim `ivotom ~oveka, kao i odsustva bilo kakve dru{tvene kontrole nad infor-macijama, koje se mogu nalaziti na tim karticama.

Svakom radnom ~oveku }e, na wegovu molbu, biti dodeqen individualni poreski kod. Mnogi hri{}ani, koji kao svetiwu po{tuju ime dobijeno pri-likom Kr{tewa, smatraju da je nedostojno da tra`e od dr`ave da im ona dodeli neko novo „ime“ u vidu broja.

Drugo prili~no zna~ajno pitawe, povodom koga nam se obra}aju verni-ci, jeste problem simvolike, koja se koristi prilikom registracije gra-|ana. U pojedinim dokumentima se nalazi ili }e se nalaziti bar-kod – pri-kaz brojki u obliku linija razne debqine. Svaki od tih kodova sadr`i u sebi tri rastavne linije, grafi~ki podudarne sa simvolom, koji je adekva-tan broju „6“. Na taj na~in, u bar–kodovima, odlukom tvoraca me|unarodnog sistema wihovog obele`avawa, je sadr`an prikaz broja 666, koji se pomiwe u kwizi Otkrivewa svetoga Jovana Bogoslova kao broj antihrista (Otkr. 13,16-18), a iz tog razloga ga koriste satanisti~ke sekte, radi vre|awa Crkve i hri{}ana.

Mnogi stru~waci, koji rade sa kompjuterima, nas uveravaju: za upotre-bu oznake za brojku „6“, u svojstvu rastavne linije,nije postojala nikakva nu`nost. Iz toga se mo`e izvesti zakqu~ak: svesno ili nesvesno, ali qudi koji su razra|ivali globalni sistem bar-koda danas {iroko primewivanog u statistici, trgovini, evidenciji kretawa robe i u mnogim drugim sfera-ma – izabrali su simvol koji je uvredqiv i uznemiruju}i za hri{}ane, {to, u najmawu ruku, izgleda kao drsko podsmevawe. Zabrinutost zbog datog pro-blema ve} su izra`avale mnoge pravoslavne zajednice u svetu, izme|u osta-lih i Gr~ka Crkva. Uvi|aju}i svu slo`enost problema, Sveti Sinod se, uprkos tome, obra}a pastirima i pastvi sa apelom da sa~uvaju hri{}anski trezven na~in mi{qewa.

Uznemirenost, koju kod vas izazivaju postupci vlasti, sa vama deli i crkvena Jerarhija, jer, na kraju krajeva, radi se o za{titi prava veruju}ih qudi da `ive u skladu sa sopstvenim religioznim ube|ewima. Ujedno, mi

17

pri tome `elimo jasno da damo na znawe: ne treba se bojati spoqnih simvo-la i znakova, jer nikakva sablazan neprijateqa qudskih du{a nije u stawu da nadvlada blagodat Bo`ju, koja se u izobiqu nalazi u Svetoj Crkvi. Ni{ta i niko ne mo`e da poquqa veru ~oveka koji uistinu prebiva sa Hristom i koji se pri~e{}uje Tajnama crkvenim. Sveti apostol Petar pi{e: „I ko mo-`e vama nauditi ako budete revniteqi dobra? Nego ako i stradate pravde radi, bla`eni ste. A straha se wihova ne bojte, niti se pla{ite. No Gospoda Boga osve}ujte u srcima svojim, svagda spremni sa kroto{}u i strahom na odgovor svakome, koji tra`i od vas razlog va{e nade“ (1Pet. 3.13-15). Pojedini su pastiri svojevoqno uvrstili pitawe prihvatawa poreskog broja u krug pitawa koja se postavqaju na ispovesti, dok su odbijawe poreske registra-cije postavili kao uslov za pristupawe Svetom Pri~e{}u. One, koji poku{a-vaju da pove`u identifikacijske brojeve sa pe~atom antihrista, podse}amo da se u predawu Svetih Otaca takav pe~at shvatao kao znak, koji potvr|uje svesno odricawe od Hrista. Prema re~ima Ipolita Rimskoga, taj pe~at }e da glasi: „Odri~em se od Tvorca neba i zemqe, odri~em se od Kr{tewa; od-ri~em se od svog slu`ewa Bogu i pristajem uz tebe i tebi verujem“. Isto to kazuje i prepodobni Nil Miroto~ivi: Na pe~atu }e biti napisano slede}e: „Ja sam tvoj“ – „Da, ti si moj“. Uprkos tom predawu, qudi ponekad tvrde da tehnolo{ko dejstvo mo`e, tobo`e, da samo po sebi u~ini zaokret u najskri-venijim dubinama qudske du{e, dovode}i je do zaboravqawa Hrista. Takvo sujeverje se razilazi sa pravoslavnim tuma~ewem Otkrivewa svetoga Jova-na Bogoslova, shodno kome se „pe~at zveri“ stavqa na one koji svesno poveru-ju u wega „jedino radi la`nih wegovih ~uda“ (svetiteq Jovan Zlatoust). Ni-kakav spoqni znak ne remeti duhovno zdravqe ~oveka, ako ne postane posle-dica svesne izdaje Hrista i ismevawa vere.

Izrekav{i ovo u ime na{e pastve, istovremeno se obra}amo vlastima, napomiwu}i sve navedene razloge za zabrinutost i nedoumice.

Crkva se sa razumevawem odnosi prema te`wi ka usavr{avawu na~ina prikupqawa poreza, zato {to od toga u velikoj meri zavisi dobrobit qudi, pre svega onih koji pate od siroma{tva, bolesti i starosti. Tako|e, mi poz-dravqamo poku{aje da se gra|aninu olak{a pristup socijalnoj pomo}i i drugim dobrima koja mu pru`a dr`ava, jer znamo kakvim je te{ko}ama pra-}en taj pristup.

S druge strane, Sveti Sinod podse}a dr`avu: shodno normativima sve-tovnog prava, a izme|u ostalog – ruskog Ustava, prikupqawe, ~uvawe i ko-ri{tewe informacija o privatnom ̀ ivotu lica bez wegove saglasnosti ni-je dozvoqeno (~lan 24). Odgovaraju}i na apel uznemirene pastve na{e Crkve, pozivamo one u ~ijim je rukama vlast da se ozbiqno pozabave na{om Molbom. Nas, pored ostalog, zabriwava nemogu}nost pristupa gra|ana informacija-ma o wima, koje mogu biti ~uvane u elektronskim sefovima poreskih organa i drugih administrativno-finansijskih ustanova, kao i mogu}nost da te informacije budu iskori{tene na {tetu qudi.

Nalazimo da je va`no pru`awe mogu}nosti vernicima da se ne pojavqu-ju kao podnosioci molbi za izdavawe individualnog poreskog broja.

Apelujemo na vlasti Rusije i drugih zemaqa ZND, gde je dominantan broj pra-vo slavnog stanovni{tva, – da se postavi pitawe otklawawa svetogrdnih simvo-la iz bar-koda, putem izmena u me|unarodnom sistemu ispisivawa od govaraju }ih

18

znakova. Ako to pak ne bude mogu}e uraditi, smatramo da je neophodno stvori-ti alternativni nacionalni elektronski jezik. Postoji jo{ jedna bitna okol-nost. Uskoro qudi, koji nemaju poreski kod ili plasti~nu karticu, mogu da se na|u u situaciji da im je prakti~no uskra}ena mogu}nost da dobijaju soci-jalnu ili ~ak medicinsku pomo}. Ako se ne{to sli~no desi, po javi}e se svi mogu}i osnovi za sumwu u principe ravnopravnosti gra|ana i slobode save-sti – principe, koje tako aktivno propagira savremena civilizacija.

Upravo zato mi insistiramo na nu`nosti postojawa alternativnog si-stema evidencije gra|ana i pru`awa istima socijalnih, medicinskih, osi gu ra-vaju}ih i drugih usluga.

Crkva ne mo`e a da ne podigne svoj glas u za{titu qudske slobode. Jer, za duhovno jedinstvo dru{tva izuzetno je zna~ajno da se vernici ne ose}aju kao gra|ani drugog reda, da ne bi ponovo u dr`avi videli progoniteqa i skrnaviteqa vere. Da, pravoslavni hri{}anin, kome vlasti nametnu prih-vatawe dokumenata sa brojem, koji je po zlu poznat, ne}e naneti {tetu svojoj du{i. Ali, istovremeno, on }e morati da ponovo, kao i u vreme progona, da napravi mu~nu razliku izme|u Domovine i dr`ave. Istinsko pokajawe zbog zlo~ina, na~iwenih u 20. veku protiv veruju}ih qudi, }e nastupiti onda, kada dr`ava bude kontinuirano po{tovala ose}awa vernika i kada se ne bude uplitala u pitawa savesti ~oveka, iz bilo kojih razloga: politi~kih, ekonomskih, ideolo{kih ili policijskih.

Mole}i se za Rusiju i druge zemqe, gde se nalazi na{a pastva, nadamo se da dr`avne vlasti ne}e ostati ravnodu{ne prema bolu miliona hri{}ana. A slu`iteqima Hristovim i na{oj pastvi upu}ujemo re~i apostola Pavla: „Bog trpqewa i utjehe neka vam da isto da mislite me|u sobom po Hristu Isusu“ (Rim. 15,5). (www.russian–orthodox–church.org.yu)

POSLANICA VLASTIMA SVETOGA SINODA UKRAJINSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

(MOSKOVSKE PATRIJAR[IJE)

Predsedniku, Vrhovnom Savetu i Vladi Ukrajine, duhovnim licima, mona{ tvu i svim vernicima Ukrajinske Pravoslavne Crkve

Danas je pravoslavni narod, kao istinski ~uvar vere i blago~estivosti, posebno zabrinut zbog onoga {to se de{ava u religijskom, politi~kom, eko-nomskom, nau~nom i kulturnom ̀ ivotu na{e zemqe i celog sveta. U tome mi uo~avamo ute{nu projavu budnosti i duhovne trezvenosti u crkvenoj sredi-ni. Sa svoje strane, s punom pastirskom odgovorno{}u pred Bogom za du{e koje su nam poverene, isti~emo da savremena civilizacija ne samo da se mu-wevito sekularizuje, nego se i vrlo ~esto rukovodi u svom razvoju idejama, koje su suprotne bo`anskim i koje su bogoborne. Posledica toga je – ko ri{-tewe do sada nepoznatih sredstava masovnog uni{tewa, me|unarodni tero-rizam, propaganda razvrata i nasiqa preko sredstava javnog informisawa, nasilno me{awe u tajnu `ivota i tome sli~no. Savremeni zapadni svet, i pored stalnih pri~a o slobodi i slobodnom razvoju, u stvarnosti svojim na-

19

~inom `ivota ~ini ~oveka apsolutnim robom strasti i grehovnih `eqa. Tru-li antihri{}anski duh sve aktivnije prodire u na{ svakodnevni `ivot posredstvom upornog nametawa zapadnih vrednosti: idola komfornog `ivo-ta, samouverenosti, dozvoqenosti svega itd. Shodno Otkrivewu, u odre|eno vreme }e se taj proces zavr{iti dolaskom antihrista na presto i odlu~ewem mno gih veruju}ih od blagodati Bo`je, zahvaquju}i wihovom prihvatawu zloslutnog pogubnog `iga. Jer, kako je, prema re~ima Jovana Zlatousta, pre svetskog potopa ~ove~anstvo potonulo u svojim gresima, tako }e se i na kra-ju istorije qudi najpre pro`eti duhom antihrista, a zatim }e prihvatiti wegov pe~at.

Sada kod mnogih vernika – pripadnika Ukrajinske Pravoslavne Crkve – veliku uznemirenost izaziva namera rukovode}ih struktura Ukrajine da u zemqi uvedu sveop{tu kodifikaciju, shodno Odluci kabineta ministara Ukrajine „O merama vezanim za uvo|ewe identifikacijskih brojeva za fi-zi~ka lica“, od 6. novembra 1997. godine. Prili~no veliki broj pravoslav-nih hri{}ana sklon je (i ne bez razloga!) da u tome vidi ispuwewe apokalip-ti~kog proro~anstva, vezano za pe~at antihrista, i da do`ivqava identi-fikacijske brojeve kao „broj zveri“, na koji je ukazao sveti apostol i jevan-|elista Jovan Bogoslov (Otkr. 13,17–18).

Ve} sada nije te{ko zamisliti mogu}e posledice kodifikacije celokup-nog stanovni{tva zemqe. Jer, usled kodifikacije i daqeg stvarawa banke in-formacija o svim gra|anima, do}i }e do kolosalnog porasta kontrole sva ke li~-no sti pojedina~no. A kasnije objediwavawe kompjuterizovanih sistema kon-trole na me|unarodnom nivou stvori}e sve uslove za nastanak naddr`avnih rukovode}ih struktura, koje mogu da prerastu u proro~anstvom predvi|enu „svetsku vladu“. To bi bio posledwi korak na putu ka potpunoj realizaciji eshatolo{ke perspektive (razvoja doga|aja u posledwem periodu istorije ~ove-~anstva), koju je opisao sveti apostol i jevan|elista Jovan Bogoslov, jer, u slu~aju da do|e do osvajawa nekog takvog aparata totalne kontrole ~ove ~an-stva, lako }e do}i i do stvarawa „carstva antihrista“.

Ali, pri tome je nu`no imati na umu da }e pe~at antihrista samo da za-vr{i proces otpadije od Boga i Wegove blagodati, {to se danas tajno de{ava u dubini qudskih srca. Upravo u tom slu~aju individualni identifika-cijski broj, koji }e biti dodeqen svakom ~oveku i nanet na wega pomo}u ne-kakve tehnologije koja se „ne skida“, zaista mo`e postati „pe~at anti hri-sta“. Na kraju }e se ~ovek na}i u dilemi: ili da prihvati kod, bez koga bi wegova egzistencija u dru{tvu postala nemogu}a, ili da ga odbije i da se na taj na~in na|e van granica antihri{}anske zajednice, i da se tako podvrgne progawawi-ma – to je redosled nastupaju}ih doga|aja, koji je predstavqen u Otkrivewu sve-tog apostola Jovana Bogoslova.

Sveti Sinod Ukrajinske Pravoslavne Crkve, prou~iv{i sa svih aspe-kata problem, koji je u vezi sa uvo|ewem identifikacijskih brojeva i koji je, po wegovom nalogu, bio razmotren na pro{irenoj sednici Sinodalne Bo-goslovske komisije, na kojoj su, pored wenih ~lanova, u~estvovali stru~wa-ci za kompjuterske sisteme, ekonomisti, odgovorna lica iz dr`avne poreske administracije, kao i nastojateqi, namesnici i duhovna lica poznatih ma-nastira i druga autoritativna sve{tena lica, i do{ao do zakqu~ka da bi u datom trenutku kategori~ne izjave o tome da se pravoslavni hri{}ani pri-

20

moravaju da prihvate pe~at antihrista bile preurawene i nepravedne.Kao prvo, shodno u~ewu Svetih Otaca, pe~at antihrista }e biti univer-

zalan za celo ~ove~anstvo. Danas pak, milo{}u Bo`jom, na{ narod se jo{ nije utopio u sekularizovanu porodicu zapadnih naroda i na{e legitima-cije i identifikacijski brojevi su za sada predvi|eni samo za unutra{wu primenu.

Kao drugo, sama po sebi kodifikacija, van bilo kakvog konteksta, ne mo-`e da se okvalifikuje kao antihri{}anska akcija.

Me|utim, svaki pravoslavni hri{}anin ima pravo da sam odredi za se be: da li je za wega mogu}e da prihvati takav kod. U vezi s tim, ne umawuju}i budnost vernika, smatramo da prihvatawe dana{wih identifikacijskih bro-jeva jo{ ne ozna~ava izdaju Hrista i stoga jo{ ne zna~i prihvatawe „pe~ata antihrista“. Sveta Crkva }e u pravo vreme di}i svoj glas, upozoriti i sa-~uvati svoju vernu decu od nepopravqive gre{ke.

Na taj na~in, shvataju}i da se uvo|ewe kodifikacije, koje se danas pred-la`e na Ukrajini, ne sme poistove}ivati sa stavqawem „pe~ata antihrista“, Ukrajinska Pravoslavna Crkva ujedno ne mo`e da ne izrazi svoju ozbiqnu zabrinutost zbog mogu}ih posledica tog poteza, makar to bilo u dalekoj per-spektivi. Crkva poziva dr`avnu vlast da odmereno i osmi{qeno pristupi razre{ewu tako va`nog pitawa, kao {to je uvo|ewe identifikacijskog bro-ja, {to, pored ostalog, mo`e dovesti i do destabilizacije dru{tva i gubit-ka poverewa u vlast kod naroda.

Apelujemo na odgovaraju}e dr`avne organe da za pravoslavne vernike na Ukrajini razrade alternativni sistem oporezivawa i registracije fizi~-kih lica i religijskih organizacija, koji ne bi bio diskriminativan, kao i pravo na slobodan izbor sistema naplate poreza za sve gra|ane, da ih ni u kom slu~aju ne primoravaju da prihvate identifikacijski kod, koji, pred svega ostalog, ~ini ~oveka bezli~nim, fakti~ki ga li{avaju}i prezimena i imena na nivou gra|anskog i dr`avnog `ivota, uni`avaju}i wegovo do-stojanstvo i dovode}i do povrede wegovih prava i sloboda. U svakom slu~aju, ako se po{tuju religijska ube|ewa gra|ana, svakom verniku se mora dati pravo da mo`e odbiti prihvatawe koda, u kome }e se nalaziti tri i vi{e „{estica“.

Molimo dr`avnu vlast da ne poziva na administrativnu ili krivi~nu odgovornost one vernike na{e Crkve, koji uop{te ne budu hteli da prime identifikacijski broj.

Podse}amo svu vernu decu Svete Majke – Crkve na apostolski zavet: „Ne qubite svijeta ni {to je u svijetu. Ako neko qubi svijet, qubavi O~eve ne-ma u wemu; Jer sve {to je u svijetu: pohota tjelesna, i pohota o~iju, i nad-menost `ivqewa, nije od Oca, nego je od svijeta. I svijet prolazi i pohota wegova; a onaj koji tvori voqu Bo`ju ostaje vavijek“ (1 Jn. 2,15–17).

Dakle, „ bdite i molite se da ne padnete u napast“ (Mt. 26,41), jer „ne znate dana ni ~asa u koji }e Sin ^ovje~ji do}i“ (Mt. 25,13).

„A Bog svake blagodati, koji vas pozva u vje~nu svoju slavu u Hristu Isu-su, neka vas on... usavr{i, utvrdi, ukrijepi, utemeqi; Wemu slava i sila u vijekove vijekova. Amin“ (1 Petr. 5,10–11).

Mitropolit Kijevski i cele Ukrajine, Vladimir sa ~lanovima Sv. Sinoda „Ruski dom“, br. 10, 1998.

21

POSLANICA VERNIMA SV. SINODA UKRAJINSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

(MOSKOVSKE PATRIJAR[IJE)

Sveti Sinod Ukrajinske Pravoslavne Crkve, neprestano se staraju}i pou~avawu zdrave nauke pravoslavne vere i razobli~avawu onih koji se pro-tive (Tit. 1,9), obra}aju}i pa`wu na ozbiqnu i dugotrajnu uznemirenost crk-venog pravoslavnog naroda i pastirski uzimaju}i u obzir nespokojstvo dobre savesti mnogih gra|ana na{e Otaxbine povodom problema identifikacio-nih brojeva, smatra svojom svetom du`no{}u da to pitawe ponovo razmotri i da se obrati svojoj duhovnoj deci, gra|anima Ukrajine i wenim vlastima slede}om Izjavom:

Pitawe o uvo|ewu identifikacionih brojeva i ranije je, ne jednom, bi-lo tema detaqnog razmatrawa, ~iji su rezultat odluke Sv. Sinoda na{e Sve-te Crkve ~ije va`ewe i nepromenqivost potvr|ujemo opet.

Ipak, nove okolnosti stvorile su neophodnost da damo nekoliko obja-{wewa radi produbqavawa poimawa date tematike u kontekstu eshatolo{ke dimenzije na{e vere (to jest onoga {to se ti~e sudbine Crkve i Wenih ~eda u pos-ledwa vremena pred kraj sveta). Na{a vera, zasnovana na istorijskim svedo ~an-stvima Svetog Pisma i Simvola vere o Dolasku Hristovom i Wegovoj spaso-nosnoj pobedi, okrenuta je ka budu}nosti, doga|aju Drugog i Slavnog Hri-stovog dolaska, posle koga }e nastati novo nebo i nova zemqa. Drugi Dolazak je ispuwewe hri{}anske vere, bez kojeg Hri{}anstvo gubi svoj smisao. Zato o~ekivawe Drugog Dolaska traje kroz sav `ivot Crkve i weno bogoslovqe. Apostol Pavle ka`e da svaki put kad slu`imo Evharistiju, smrt Gospodwu objavqujemo „dok se ne vrati“ (1.Kor. 11,26). I svaki dan, ~itaju}i Simvol Ve-re, mi ispovedamo veru u Dolazak Hristov koji ~ekamo i veru u `ivot budu-}ega veka.

Eshatologija, kao realno zbivawe u budu}nosti, prisutna je u na{em sa-da{wem `ivotu, ispuwavaju}i ga hri{}anskom nadom i smislom. Zato se ona ne sme razmatrati jednostrano, to jest kao tema koja se ne ti~e na{eg sada{ weg postojawa, ali, s druge strane, ne mo`e se prihvatiti kao delo li~nog izbora svakog hri{}anina, ne{to sasvim privatno. Zato je briga zbog budu}e sudbine sveta prirodna za svakog vernika, jer je povezana s wegovom li~nom sudbinom.

Ipak, realnost o~ekivawa budu}eg `ivota i Drugog Dolaska kao doga-|aja, pretpostavqa i istorijsku stvarnost svih pojava sa wim povezanih. Dru-gom Dolasku Hristovom prethodi}e pojava i kratkotrajno zacarewe anti-hrista, koji }e hteti da bude umesto Hrista Boga, i zahteva}e za sebe takve po~asti koje pripadaju samo Bogu. Oni koji ga budu primili kao Boga, pri-mi}e wegov znak („pe~at antihrista“ – Otkr. 13,16-17), koji }e im dati mogu}nost da obitavaju u prostoru koji }e privremeno kontrolisati antihrist. A ko bude ostao veran Hristu, i ne pokloni se antihristu, bi}e li{en svih pra-va i, na kraju krajeva, ~ak i sve{tenog dara Bo`jeg – `ivota. S carstvom antihrista u budu}nosti povezana su dva pitawa ~iji su koreni u sada{wi-ci: pojam `iga i prava i slobode li~nosti.

22

Dobijawe antihristovog `iga podrazumeva svesno poklowewe wemu kao Bogu. Za neke }e ono biti dobrovoqno, za druge – prinudno, ali u oba slu~aja svesno. Pe~at (sam po sebi) – jeste tehni~ko sredstvo koje }e dati mogu}nost da se bude u svetu pot~iwenom antihristu, i bez poklowewa wemu on nije ni{ta, nema nikakve misti~ke stvarne vlasti nad ~ovekom. Pa ipak, carstvo antihrista ne}e biti mogu}e bez odgovaraju}e tehni~ke baze, pomo}u koje }e on poku{ati da ostvari svoj ciq.

U vezi s tim, bilo kakva, ~ak i predvidiva, ograni~ewa politi~kih i privrednih prava i sloboda gra|anina pomo}u tehni~kih sredstava u hri{-}an skom linearnom poimawu vremena usmerenog svom kraju dobijaju svoju eshatolo{ku dimenziju i ne mogu a da ne uznemire savest ~lanova Crkve, tako da se postavqa pitawe: s kakvim ciqem se to radi? Problem prava i sloboda u tom slu~aju ne mo`e biti privatna stvar vernika.

Sada{wi proces kodifikacije gra|ana ti~e se neposredno politi~ke i ekonomske aktivnosti gra|ana. Uvodi se u formama koje imaju tipolo{ku srodnost sa ograni~ewima apokalipti~kih vremena. Pritom se sve vreme ignori{u i blokiraju stvarni metodi ostvarewa funkcije dr`avne regula-cije i kontrola u oblasti javne ekonomije i politi~ke delatnosti, {to kod vernika izaziva apokalipti~ke paralele.

O~ima vere u sada{wem toku doga|aja mi mo`emo uo~iti izvesne esha-tolo{ke znake. U isti mah, projavquju}i potrebnu trezvenost, ne smemo da te znake poimamo kao doga|aje samog kraja sveta. Zato one koji su primili identifikacione brojeve, dobrovoqno ili prinudno, ne treba shvatati kao odstupnike od vere. S druge strane, ne treba primoravati one koji svesno to ne `ele na primawe kodova, a, u slu~aju nesaglasnosti s wima, zbog verske osetqivosti nazivati ih fanaticima i sekta{ima.

Po{to nam se u kontekstu Bo`anskog Otkrivewa ukazuje eshatolo{ka usmerenost i pogubnost svestrane tehni~ke kontrole nad li~no{}u, mi ne mo`emo da budemo ravnodu{ni prema uvo|ewu iste u na{u domovinu, gde nam je Gospod odredio da `ivimo i zemqu koju nam je dao preko na{ih roditeqa. Bog, Koji svime upravqa, je, radi dobra Svojih ~eda, ustrojio tako da sada{-wa tehni~ka sredstva, bez obzira na nejednozna~an odnos prema wima, mogu da na zadivquju}i na~in poslu`e za re{avawe dr`avnih problema na na~in prihvatqiv za hri{}ane. Ali, pritom, dr`avna vlast, deklari{u}i svoju privr`enost novim politi~kim standardima, mora da se prema ose}awima svojih gra|ana odnosi ~asno i odgovorno.

Izgradwa novog demokratskog dru{tva je, u stvari, izgradwa gra|anskog dru{tva, koje priznaje realnu a ne mitsku, vlast tih istih gra|ana koji ga ~ine. Zato se zadatak izvr{ne vlasti sastoji u re{avawu problema gra|ana, koji imaju stvarnu vlast, koju su delegirali dr`avi. Svaki poku{aj dr ̀ av-nih ~inovnika da nametnu gra|anima svoje re{ewe bilo kakvih pitawa, po zivaju}i se na nekakve tobo` va`ne razloge, neposredno je suprotan kon-ceptu gra|anske dr`ave. Rezultat je ne procvat, nego tapkawe u mestu. Vlast mora na}i na~ina da re{i probleme, a ne da re{avawe istih blokira, na-ro~ito kad je re~ o sve{tenim, Bogom danim, pravima i slobodama ~ovekovim.

Odbijawe odgovornih predstavnika dr`avne vlasti da pre|u na alter-nativni model regulacije privredne delatnosti gra|ana (naro~ito u vezi s pla}awem poreza), ili ve{ta~ko stvarawe problema oko uvo|ewa istog, s pu-

23

nim pravom se do`ivqava kao naru{avawe osnovnih na~ela demokratije i neodgovornost prema narodu. U religioznom kontekstu takve akcije vlasti dobijaju apokalipti~nu dimenziju, {to se mo`e oceniti kao svesno ili nesvesno pripremawe tehni~ke baze koja pogoduje zacarewu antihrista. Ta-kva pozicija vlasti u budu}e ne }e doprinositi smawivawu napetosti u dru-{tvu, niti }e wegovim ~lanovima pru`iti danas tako neophodnu stabilnost i nadu da }e se `ivot poboq{ati.

Obra}amo se svim qudima dobre voqe na Ukrajini da u~ine sve {to je mogu}e da bi se spre~io sukob izme|u vlasti i veruju}ih.

Jo{ jednom uporno pozivamo predstavnike svih organa vlasti da pomo-gnu ostvarewu zakonski zagarantovanog prava veruju}ih da ̀ ive i vr{e svo je gra|anske du`nosti u skladu s religioznim uverewima, a naro~ito da ostva-ruju finansijske operacije bez broj~ane identifikacije, kao ni da ne dopu-ste univerzalnu primenu identifikacionog broja u svim oblastima qud-skog `ivota.

Tako|e molimo vlast da razradi mehanizam kojim bi vernici koji su ra-nije primili identifikacioni broj istog mogli da se odreknu, jer smatra-ju da ne mogu da ga koriste zbog svojih religioznih uverewa, i da im se omo-gu}i da ostvaruju svoju ekonomsku delatnost u okviru alternativnog obra-~unskog sistema pla}awa, kao i oni koji uop{te nisu primili te brojeve.

Vernike prizivamo da se, po re~ima, ap. Pavla, „ne kolebaju umom i da se ne smu}uju ni duhom ni re~ju… kao da je ve} do{ao dan Hristov“ (2.Sol.2,2).

Poglavar Ukrajinske Pravoslavne CrkveBla`ewej{i Mitropolit Kijevski

i sve Ukrajine Vladimir sa ~lanovima Sv. SinodaDano u Kijevo-Pe~erskoj Lavri, 29. 12. 2003.

24

HRONIKA NAJAVQENOG SLOBODOUBISTVA

Li~ne karte s ~ipom u Srbiju se uvode zato {to je 2003. kupqena oprema za iste – bez javne rasprave, bez parlamentarne odluke , bez tendera. Zakon u Skup{tini Srbije je formalnost, koja, tri godine nakon ovog ne~uvenog ~i na, treba da ga opravda. Da bi ~italac imao uvid u to kako je stvar tekla, donosimo niz novinskih ~lanaka PRO ET CONTRA („PRO“ – su propagandni tekstovi ~iji je ciq bio da se gra|ani pripreme za bezakowe, a „CONTRA“ su ~la-nci slobodnih novinara, koji su upozoravali na opasnosti, naro~ito u „NIN“-u, „Geopolitici“, i „Ogledalu“.)

Tu su i tekstovi o sveop{toj pomami elektronske identifikacije: od prava, preko pacijenata javnih zdravstvenih ustanova, do {kolaraca.

Demokratije u jednom dru{tvu nema bez javne i slobodne rasprave i bez minimuma javne saglasnosti svih zainteresovanih. Svega toga u Srbiji ove, 2006. godine, nema. Za{to?

Mo`da je odgovor u Domanovi}evoj satiri „Danga“ koja se, posle sto godina, pokazuje kao proro~anstvo.

DANGA

Snio sam stra{an san. Ne ~udim se samom snu, ve} se ~udim kako sam imao kura`i i da sawam stra{ne stva-ri kad sam i ja miran i vaqan gra|anin, dobro dete ove namu~ene, mile nam majke Srbije, kao i sva druga deca wena. 'Ajde da re~em da ja pravim izuzetak od ostalih, ali ne, brate, ve} sve na dlaku radim {to i drugi, a po-na{awa sam tako pa`qiva da mi nema ravna. Jedared sam video na ulici otkinuto sjajno dugme od policijske uniforme, zagledah se u wegov ~arobni sjaj, i taman hte-doh pro}i, pun nekih slatkih misli, dok mi odjednom zadrhta sama ruka, pa pravo kapi; glava se sama pri klo-ni zemqi, a usta mi se razvuko{e na prijatan osmeh ko-jim obi~no svi mi starijeg pozdravqamo.

„Ba{ mi krv u `ilama plemenita, i ni{ta drugo!“ pomislih u tom tre-nutku, i s prezrewem pogledam na jednog prostaka {to ba{ u taj mah pro|e i u nepa`wi nagazi ono dugme.

„Prostak!“ izgovorim jetko i pqunem, pa mirno produ`im daqe {eta-ti, ute{en mi{qu da su takvi prostaci u vrlo malom broju, a neobi~no mi be{e prijatno {to je meni bog dao fino srce i plemenitu, vite{ku krv na-{ih starih. Eto, sad vidite kako sam krasan ~ovek, koji se ba{ ni{ta ne razlikuje od ostalih vaqanih gra|ana, pa }ete se i sami ~uditi otkud ba{ meni u snu da do|u stra{ne i glupe stvari na um.

Radoje Domanovi}

25

Toga dana mi se nije ni{ta neobi~no desilo. Ve~erao sam dobro i po ve-~eri ~a~kao zube, pijuckao vino, a zatim, po{to sam tako kura`no i savesno upotrebio sva svoja gra|anska prava, legao u postequ i uzeo kwigu da bih pre zadremao. Ubrzo mi je kwiga ispala iz ruke, po{to je, naravno, ispuni-la moju `equ, i ja sam zaspao kao jagwe s mirnom save{}u, jer sam potpuno izvr{io sve svoje du`nosti.

Odjednom se obretoh kao na nekom uskom, brdovitom i kaqavom putu. Hladna, mra~na no}. Vetar jau~e kroz ogolelo grawe i ~isto se~e gde dohva-ti po goloj ko`i. Nebo mra~no, stra{no i nemo, a sitan sneg zavejava u o~i i bije u lice. Nigde `ive du{e. @urim napred i klizam se po kaqavom pu-tu, to levo, to desno. Posrtao sam, padao i najzad zalutao. Lutao sam tako, bog sveti zna kuda, a no} nije bila kratka, obi~na no}, ve} kao nekakva duga~ka no}, kao ~itav vek, a ja neprestano idem, a ne znam kuda.

I{ao sam tako vrlo mnogo godina i oti{ao nekud tako daleko, daleko od svog zavi~aja, u neki nepoznat kraj, u neku ~udnu zemqu, za koju, vaqda, niko `ivi i ne zna i koja se sigurno samo u snu mo`e sawati.

Vrqaju}i po toj zemqi, stignem u neki veliki, mnogoqudni grad. Na prostranoj pijaci toga grada iskupio se silan narod i podigla se stra{na graja, da u{i ~oveku zaglunu. Odsednem u jednu gostionicu ba{ prema pija-ci i upitam mehanxiju {to se skupio toliki svet?

– Mi smo mirni i vaqani qudi – otpo~e mi on pri~ati – verni smo i poslu{ni svome kmetu.

– Zar je kod vas kmet najstariji? – prekidoh ga pitawem. – Kod nas upravqa kmet; on je najstariji: posle wega dolaze panduri. Ja se nasmejah. – [to se smeje{?… Zar ti nisi znao?… A odakle si ti?… Ja mu ispri~am kako sam zalutao i da sam iz daleke zemqe, Srbije. – Slu{ao sam ja o toj ~uvenoj zemqi! – pro{aputa onaj za sebe i pogleda

me s re{pektom, a zatim mi se obrati glasno: – Eto, tako je kod nas – produ`i on. – Kmet upravqa sa svojim panduri-

ma. – Kakvi su to panduri kod vas? – E, pandura, zna{, ima raznih, i razlikuju se po rangu. Ima vi{ih i

ni`ih… Dakle, mi smo ti ovde mirni i vaqani qudi, ali iz okoline dola-ze ovamo svakojaki probisveti te nas kvare i u~e zlu. Da bi se raspoznavao svaki na{ gra|anin od ostalih, kmet je ju~e izdao naredbu da svi ovda{wi gra|ani idu pred op{tinski sud, gde }e svakom udariti `ig na ~elo. Eto, zato se narod iskupio da se dogovorimo {ta }emo raditi?

Ja se stresoh i pomislih da {to pre be`im iz te stra{ne zemqe, jer se ja, iako sam plemeniti Srbin, nisam navikao ba{ na toliko vite{tvo, i bi mi zazorno!

Mehanxija se dobrodu{no nasmeja i tapnu me po ramenu, pa }e oholo re}i: – He, stran~e, ti se ve} upla{io?!… Me|er nema na{e kura`i daleko!… – Pa {ta mislite da radite? – upitam stidqivo. – Kako {ta mislimo! Vide}e{ ti samo na{e juna{tvo! Nema na{e kura-

`i nadaleko, ka`em ti. Pro{ao si mnogi svet, ali sam siguran da ve}ih ju-naka nisi video. Hajdemo tamo zajedno. Ja moram po`uriti.

Taman mi da po|emo, kad se tek pred vratima ~u pucaw bi~a.

26

Provirim napoqe, kad al' imam {ta videti: jedan ~ovek sa nekom trorog-qastom, sjajnom kapom, a u {arenom odelu, ja{e jednog drugog ~oveka u vrlo bogatu odelu obi~nog, gra|anskog kroja, i zaustavi se pred mehanom, te se skide.

Mehanxija izi|e i pokloni se do zemqe, a onaj ~ovek u {arenom odelu u|e u mehanu i sede za naro~ito ukra{en sto. Onaj u gra|anskom odelu osta-de pred mehanom ~ekaju}i. Mehanxija se i pred wim duboko pokloni.

– [ta ovo zna~i? – upitam mehanxiju zbuweno. – Pa ovaj {to u|e u mehanu, to je vi{i pandur, a ovo je jedan od najugled-

nijih gra|ana, na{ veliki bogata{ i patriota – pro{aputa mehanxija. – Pa {to dopu{ta da ga ja{e? Mehanxija manu na mene glavom, te odosmo malo u stranu. Nasmeja se ne-

kako prezrivo i re~e: – Pa to se kod nas smatra za po~ast koje se retko ko udostoji!… On mi pri~a{e jo{ vazdan stvari, no ja ga od uzbu|ewa nisam razabrao.

Ali sam posledwe re~i dobro ~uo: „To je usluga otaxbini, koju ne mo`e i ne ume svaki narod da ceni!“

Stigosmo na zbor, gde je ve} otpo~et izbor ~asni{tva zborskog. Jedna grupa istakla kao kandidata za predsednika nekog Kolba, ako se

dobro se}am imena; druga grupa nekog Talba, tre}a, opet, svoga kandidata.Napravi se grdan mete`; svaka grupa `eli da proturi svoga ~oveka.– Ja mislim da od Kolba nemamo boqeg ~oveka za predsednika tako va`-

nog zbora – govori jedan iz prve grupe – jer su wegove gra|anske vrline i kura` svima nama dobro poznate. Ja mislim da nema nijednog me|u nama koga su velika{i ~e{}e jahali no wega.

– [ta ti govori{ – ci~i jedan iz druge grupe – kad tebe nije ni prakti-kant nikad uzjahao.

– Znamo mi va{e vrline – vi~e neko iz tre}e grupe – vi niste ni jedan udarac bi~a otrpeli a da ne zakukate.

– Da se sporazumemo, bra}o! – po~e Kolb. – Mene su, istina, jahali ~esto na{i velikodostojnici jo{ pre deset go-

dina i udarali bi~em pa nisam jaukao, ali opet mo`e biti da ima jo{ za-slu`nijih qudi. Ima mo`da mla|ih i boqih.

– Nema, nema! – dreknu{e wegovi bira~i. – Ne}emo da ~ujemo za te stare zasluge! Kolba su jahali jo{ pre deset go-

dina – vi~u iz druge grupe. – Sad se javqaju mla|e snage, a za stare ne}emo da znamo vi{e – vi~u iz

tre}e grupe. Najedanput se uti{a graja; narod se rasklopi, te u~ini prolaz, na kome

ugledah mlada ~oveka oko svojih tridesetak godina. Kako on nai|e, a sve se glave duboko prikloni{e.

– Ko je ovo? – {apnuh mehanxiji. – To je prvak u gra|anstvu. Mlad ~ovek, ali mnogo obe}ava. U svoje mlado

doba do~ekao je da ga je i sam kmet ve} tri puta dosad jahao. Stekao je vi{e popularnosti nego iko do sada.

– Mo`da }e wega izabrati?… – upitam. – Vi{e nego sigurno, jer ovo dosad {to je kandidata, sve su stariji, i

posle toga i vreme ih ve} pregazilo, a ovoga je ju~e kmet projahao. – Kako se zove?

27

– Kleard. U~ini{e mu po~asno mesto. – Ja mislim – prekide Kolb ti{inu – da nam boqeg ~oveka za ovo mesto

ne treba tra`iti od Klearda. Mlad je, ali mi stariji ni izbliza nismo mu ravni.

– Tako je, tako je!… @iveo Kleard!… zaori se iz sviju grla. Kolb i Talb ga odvedo{e da zauzme predsedni~ko mesto. Svi se opet prikloni{e duboko, a zatim nastade tajac. – Hvala vam, bra}o, na ovako visokoj pa`wi i po~asti koju mi danas je-

dnodu{no ukazaste. Va{e nade koje su polo`ene na mene i suvi{e su laskave. Te{ko je rukovoditi narodnim `eqama u ovako va`ne dane, ali ja }u ulo-`iti sve svoje sile da poverewe va{e opravdam, da vas svuda iskreno zastu-pam i da svoj ugled i daqe visoko odr`im. Hvala vam, bra}o, na izboru.

– @iveo, `iveo, `iveo! – osu se sa sviju strana. – A sada, bra}o, dozvolite da sa ovoga mesta progovorim nekoliko re~i o

ovom va`nom doga|aju. Nije lako pretrpeti muke i bolove koji nas o~ekuju; nije lako izdr`ati da se vrelim gvo`|em stavi `ig na na{e ~elo. Jest, to su muke koje ne mo`e svaki podneti. Neka kukavice drhte i blede od straha, ali mi ni za trenutak ne smemo zaboraviti da smo potomci vrlih predaka, da kroz na{e `ile te~e plemenita, juna~ka krv na{ih |edova, onih div-vi-tezova {to ni zubom ne {kripnu{e umiru}i za slobodu i dobro nas, wiho-vih potomaka. Ni{tavne su ove muke prema onim mukama, pa zar da se mi po-ka`emo trulim i kukavi~kim kolenom sada, u svakom dobru i izobiqu? Sva-ki pravi rodoqub, svaki koji `eli da se pleme ne obruka pred svetom, pod-ne}e bol juna~ki i mu{ki.

– Tako je! @iveo, `iveo!Jo{ se javi nekoliko vatrenih govornika, koji su hrabrili zastra{eni

narod i govorili otprilike to isto {to i Kleard. Javi se za re~ jedan bled, iznemogao starac, sme`urana lica i bele kose

i brade kao sneg. Noge mu klecaju od starosti, le|a povijena, a ruke drhte. Glas mu je trepereo, a u o~ima se svetlele suze.

– Deco – otpo~e on, a suze se skotrqa{e niz blede, sme`urane obraze i pado{e na belu bradu – meni je te{ko i skoro }u umreti, ali mi se ~ini da je boqe ne dopustiti takvu sramotu. Meni je stotinu godina, i ̀ iveo sam bez toga… Pa zar sada da mi se na ovu sedu iznemoglu glavu udara `ig ropski…

– Dole s tom matorom r|om! – dreknu predsednik. – Dole s wim! – vi~u jedni. – Matora kukavica! – vi~u drugi. – Mesto da mla|e kura`i, a on jo{ pla{i narod! – vi~u tre}i. – Sram ga bilo od one sede kose! Na`iveo se, pa ga jo{ strah ne~ega, a mi

mla|i juna~niji! – vi~u ~etvrti. – Dole s kukavicom! – Da se izbaci napoqe! – Dole s kukavicom! Razdra`ena masa mladih, juna~nih gra|ana jurnu na iznemoglog starca,

te ga u jarosti po~e{e udarati i vu}i. Jedva ga pusti{e zbog starosti, a ina-~e bi ga kamewem zasuli. Svi se zakle{e i zaveri{e da }e sutra osvetlati

28

obraz svoga narodnog imena i da }e se juna~ki dr`ati. Zbor se rasturi u na-jboqem redu. Pri razila`ewu se ~uli glasovi:

– Sutra }emo se videti ko smo! – Vide}emo sutra mnoge hvali{e! – Do{lo je vreme da se poka`emo ko vredi, a ko ne, a ne da se svaka r|a

razme}e juna{tvom! ® ² ®

Vratio sam se nazad u hotel. – Jesi li video ko smo mi? – upita ponosno mehanxija. – Video sam – odgovorim mehani~no, a ose}am kako me snaga izdala i gla-

va bu~i od ~udnih utisaka. Jo{ tog istog dana sam ~itao u novinama wihovim uvodni ~lanak ove

sadr`ine: „Gra|ani, vreme je da jednom prestanu dani prazne hvale i razme-tawa ovoga ili onoga od nas; vreme je da se jednom prestanu ceniti prazne re~i, kojima mi izobilujemo isti~u}i svoje neke uobra`ene vrline i zaslu-ge; vreme je, gra|ani, da se jednom i na delu oprobamo i da se stvarno poka`emo ko vredi a ko ne! Ali dr`imo da me|u nama ne}e biti sramnih kukavica koje }e vlast sama morati silom doterivati na odre|eno mesto gde }e `ig udarati. Svaki koji u sebi ose}a i trunku vite{ke krvi na{ih starih, gra-bi}e se da {to pre mirno i s ponosom podnese muke i bol, jer je to bol sveti, to je `rtva koju otaxbina i op{te dobro sviju nas zahteva. Napred, gra|ani, sutra je dan vite{ke probe!…“

® ² ®Moj mehanxija je toga dana legao da spava odmah posle zbora da bi sutra-

dan {to pre stigao na odre|eno mesto. Mnogi su, opet, oti{li odmah pred sudnicu da uhvate {to boqe mesto. Sutradan oti|em i ja pred sudnicu. Sle-glo se sve iz grada, i malo i veliko, i mu{ko i `ensko. Neke majke ponele i malu decu u naru~ju da i wih `igo{u ropskim, odnosno po~asnim `igom, kako bi kasnije imali pre~a prava na boqa mesta u dr`avnoj slu`bi. Tu je gurawe, psovawe – u tom pomalo li~e na nas Srbe, pa mi bi milo – otimawe ko }e pre do}i do vrata. Neki se ~ak i pogu{aju. @igove udara naro~iti ~i -novnik u belom, sve~anom odelu, i blago ukoreva narod:

– Polako, zaboga, do}i }e svaki na red, niste vaqda stoka da se tako oti-mate!

Po~elo `igosawe. Neko jaukne, neko samo zastewe, ali niko ne odr`a bez ikakva glasa dok sam ja bio. Nisam mogao gledati dugo to mu~ewe, ve} odem u mehanu; kad tamo, neki ve} zaseli, te mezete i piju.

– Prebrinusmo i to! – govori jedan. – More, mi i ne kukasmo mnogo, ali Talb se dere kao magarac… – re~e

drugi. – A, eto ti tvoga Talba, a ju~e ga ho}ete da predsedava na zboru! – E pa ko ga znao! Razgovaraju, a stewu od bola i uvijaju se, ali kriju jedan od drugoga, jer

svakog sramota da se poka`e kukavicom. Kleard se obruka jer je zastewao, a istakao se juna{tvom neki Lear, koji je tra`io da mu se dva `iga udare i nije glasa pustio. Ceo grad je samo o wemu govorio s najve}im po{tovawem. Neki su utekli, ali su bili prezreni od sviju.

29

Posle nekoliko dana {etao je onaj sa dva `iga na ~elu, ispravqene gla-ve, dostojanstveno i oholo, pun slave i ponosa, i kud god pro|e sve se `ivo klawa i skida kape pred junakom svojih dana.

Tr~e ulicama za wim i `ene, i deca i qudi da vide velikana narodnog. Kud god pro|e prostire se {apat pun strahopo{tovawa: „Lear, Lear!… To je on! On je taj junak {to nije jauknuo, ni glasa od sebe dao dok su mu dva `iga udarali!“ Novine su pisale o wemu i obasipahu ga najve}om hvalom i sla-vom. I zaslu`io je qubav narodnu.

® ² ®Slu{am te hvale na sve strane, pa se ~ak i u meni probudi juna~ka krv

srpska. I na{i su stari junaci, i oni su umirali na koqu za slobodu; i mi imamo juna~ku pro{lost i Kosovo. Svega me obuze narodni ponos i sujeta da osvetlam obraz svoga roda, i jurnem pred sudnicu, pa viknem:

„[ta hvalite va{eg Leara?… Vi jo{ niste ni videli junake! Da vidite {ta je srpska, vite{ka krv! Udarajte deset `igova, a ne samo dva!“

^inovnik u belom odelu prinese mom ~elu ̀ ig i ja se trgoh… Probudim se iz sna.

„Umalo ja ne potamneh slavu wihovog Leara“, pomislim i okrenem se za-dovoqno na drugu stranu, a bi mi pomalo krivo {to se ceo san nije zavr{io.

1899.

Hronika najavqenog slobodoubistva: Ve~erwe Novosti, 30. novembar 2003.NAJMODERNIJI SISTEM ZA IDENTIFIKACIJU

GRA\ANA U RADU OD JANUARA 2004. '

LEGITIMISAWE PO KOMPJUTERUU MUP Srbije u toku instalacija „Motorolinog“ sistema vrednog

20.000.000 evra. Prepoznavawe na osnovu ka`iprsta i slike

BEOGRAD – „Motorolin“ najsavremeniji ure|aj za identifikaciju gra-|ana, koji ne postoji u svetu, bi}e instaliran u srpskoj policiji do kraja novembra, dok }e u upotrebu biti pu{ten u januaru 2004. godine. Ovaj pro-jekat, vredan je 20.000.000 evra.

– Radnici MUP Srbije izvr{ili su proveru novog sistema i u toku je instalacija – obja{wava Aleksej Makarov, predstavnik kompanije „Vlata-kom“, ovla{}eni distributer „Motorole“ za Srbiju i Crnu Goru. – Sistem je najmoderniji u svetu, mada i neke zemqe Evrope planiraju da uvedu ne{to sli ~no. Srbija }e prva mo}i da prepoznaje gra|ane paralelno kroz dve provere

Prva provera, na osnovu otiska ka`iprsta i to prepoznavawem u 12 ta-~aka, jedna je od najpouzdanijih metoda gde je gotovo sigurno, u 99,99 odsto, da se identifikuje ~ovek. Prepoznavawe na osnovu fotografije, druga je me-toda i gotovo da se prvi put primewuje u svetu.

„Vlatakom“ MUP-u Srbije isporu~uje ~etiri modela kompjutera – ka`e Makarov. – U policiji }e biti ugra|eno 300 „lajf skenera“ gde }e biti baza

30

podataka gra|ana i kriminalnih dosijea, a sve }e biti napravqeno na osno-vu otiska i slike. Tu }e biti 1.200 „print trakova“ , 660 xepnih kompjutera i 330 „dejt strita“ za identifikaciju gra|ana na grani~nim prelazima.

„Lajf skener“ je sastavqen od kamere u pokretu, dva skenera (za prste i dlan) i taktilni ekran, kao i tastaturu za uno{ewe imena i podataka. „Print trak“ je sli~an „lajf skeneru“, ali nema skener za dlan. Za pozorni-ke je namewen xepni kompjuter „HDT-600“. – Pozornici }e imati taktilmi ekran kao i „windows CE“ – navodi predstavnik „Vlatakoma“. – Ima}e GPRS modem kojim }e se preko mobilnih operatera mo}i da se prikqu~e na In-ternet. Sa kompjutera mo}i }e da se u {aqe izve{taj direktno u bazu, a po-mo}u skenera bi}e o~itano ko je gra|anin podvrgnut proveri. Tu je i ~ita~ li~ne karte, a lopov koji ukrade xepni kompjuter ne}e mo}i da ga koristi. Svoje kompjutere ima}e i patrole u kolima, ugra|ene na suvoza~evom mestu.

Na grani~nim prelazima koristi}e se „dejt strit“. Policajci }e lako, na osnovu za{tita na paso{u, mo}i da utvrde ko prelazi granicu.

Zbog novog kompjuterskog sistema policija }e, zbog ve}e za{tite, da iz-radi i nova li~na dokumenta – paso{e, li~ne karte, saobra}ajne i voza~ke dozvole.

BRZINA: Aleksej Makarov navodi da }e se novim sistemom, odnosno upo-re|ivawem otisaka prstiju i slika, rasvetliti zlo~ini iz bliske i daleke pro{losti. Tako|e, na osnovu snimaka sa bezbedonosne kamere, za 10 sekundi, mo}i }e se otkriti ko je napada~.

OBUKA: Celokupni sistem je napravqen da bude jasan. Prema re~ima Alekseja Makarova, pripadnici MUP Srbije trenutno imaju obuku o kori{-}ewu kompjuterskog sistema. Kurs traje nedequ dana, a „Motorola“ obe}ala da }e obuka trajati sve dok svaki policajci na nau~e da ga upotrebqavaju.

Hronika najavqenog slobodoubistva: „Balkan“, 17.1.2004.

ZA DVADESET MILIONA EVRA SRBIJA UVODI DOKUMENTA KOJA NIKO NEMA

Nova dokumenta jo{ nema nijedna zemqa evropske unije, a policija insistira na wihovom uvo|ewu jer olak{avaju identifikaciju gra|ana

BEOGRAD – Nove li~ne karte u Srbiji bi}e plasti~ne kartice sa kompju-terskim ~ipom, u kome }e, pored osnovnih podataka, biti i otisak prsta. Ka-ko je obja{weno na predstavqawu novog sistema izdavawa i provere li~ nih dokumenata u MUP, dokumenta }e se dobijati znatno br`e, a eventualna po-licijska provera }e trajati znatno kra}e. Provera identiteta na ulici vr-{i}e se pomo}u ~ita~a „smart kartica“, odnosno nove li~ne karte. Zvani~no obrazlo`ewe MUP je da se uvo|ewem novog sistema evidencije li~nih poda-taka, Srbija pribli`ava zemqama Evropske unije. Me|utim, predstavnik kompanije „Motorola“, koja nam je prodala sistem, tvrdi da smo u ovoj obla-sti prvi, odnosno jedini u Evropi.

31

In`ewer elektrotehnike, Miodrag Peri{i}, koji se posledwih neko-liko godina bavi poslovima elektronske uprave za kanadsku federalnu vla-du, u pismu jednom beogradskom dnevnom listu tvrdi da u osnovna demokratska prava spada i pravo gra|ana da zahtevaju od dr`ave da prikupqa, ~uva i ob-ra|uje samo nove vrste li~nih podataka za koje su oni dali jasnu i masovnu saglasnost. Peri{i} podse}a da je princip u mnogim demokratskim zemqa-ma da je dr`ava, a ne gra|anin, du`na da obezbedi identifikaciju osoba osum wi~enih za razne vrste prekr{aja zakona.

– Obja{wewe da se sve ovo radi zbog uskla|ivawa sa propisima Evropske unije ne stoji jer ti propisi samo nala`u standarde za pojedine tipove iden-tifikacionih dokumenata, ali ne i kako do}i do dru{tvenog koncenzusa {ta je prihvatqivo i potrebno, a {ta nije, odnosno koja dokumenta dr`ava tre-ba da ima za unutra{we i spoqne potrebe – nagla{ava Peri{i}.

Mirna Kosanovi}, advokat JUKOM, smatra da se ne zadire u privatnost gra|anina, pogotovo ako je MUP imao ideju da usaglasi dokumenta sa zemqama Evropske unije i ako; je to jedan od uslova da joj se {to pre prik qu ~imo.

– Me|utim, ostaje pitawe u kojim se sve to zemqama takav na~in identi-fikacije primewuje. Dosad su se otisci prstiju i potpisi ~uvali u arhi-vama odeqewa Ministarstva unutra{wih poslova – dodala je ona.

U novi sistem ulo`eno je 20 miliona evra, a ceo posao je zavr{ila „Mo-torola“.

Potpredsednik kompanije „Motorola“ Natan Gidron prilikom predstav-qawa novog sistema rekao je da je u pitawu najsavremenija tehnologija:

– Ovaj sistem, prvi ove vrste ikada instaliran u Evropi, gurnu}e Srbi-ju u prvi red zemaqa koje koriste napredne i kombinovane biometrijske teh-no logije za utvr|ivawe identiteta i krivi~ne istrage – rekao je Natan Gidron.

Zamena identifikacionih kartica po~e}e krajem godine. Proces zame-ne }e biti u roku zakonske regulative, {to zna~i da }e gra|anin po isteku vremena za va`e}i, dokument dobiti novi dokument. Kako je re~eno na pome-nutoj konferenciji za novinare u MUP Srbije, sva dokumenta u celom svetu treba da zakqu~no sa 1.1.2006. godine dobiju zajedni~ke karakteristike.

Povodom izdavawa novih li~nih karti pozvali smo i MUP Srbije, sa `eqom da nam objasne novi sistem i da li je ta~no da je Srbija prva zemqa u Evropi sa ovakvim sistemom. Me|utim, do zakqu~ewa ovog broja odgovor nismo dobili.

Kana|ani, i pored straha od terorizma, odbili kartice Peri{i} navodi da je pro{le godine u Kanadi vlada poku{avala da pla-

sira ideju o nacionalnoj li~noj karti, ali je javnost burno reagovala i od te ideje se odustalo.

– Ovaj sistem je omogu}avao br`u identifikaciju qudi, a samim tim i lak{e pronala`ewe osoba koje su osumwi~ene za razna krivi~na dela, a iz-me|u ostalog, i z terorizam. Kana|ani se pla{e terorizma, ali su ipak od-bili ponu|enu varijantu nove nacionalne li~ne karte – naglasio je on.

M. An|elkovi}

32

Hronika najavqenog slobodoubistva: NIN, 25. mart 2004.NOVE LI^NE KARTE

DOBAR DAN, ORVELE!Nove legitimacije trebalo bi da nam olak{aju `ivot, ali olak{a}e i

policiji da preko ~ipova lak{e {pijuniraju gra|anePo~etkom slede}e godine dobi}emo nove li~ne karte. Prema re~ima Bra-

nka Beli}a, pomo}nika na~elnika za informatiku Ministarstva unutra{-wih poslova Republike Srbije u ceo posao bi}e ulo`eno 80 000 000 evra.

„Nagla{avam da ova suma obuhvata i nabavku i instalirawe celokup-nog sistema za izdavawe ne samo li~nih karata ve} i paso{a, voza~kih doz-vola, dozvola za no{ewe oru`ja i saobra}ajnih dozvola. Osim toga ovaj si-stem bi}e od koristi i kriminalisti~koj policiji ali }e sistem za evi-dentirawe kriminalaca biti potpuno odvojen od zbirke podataka o gra|ani-ma kojima se izdaju li~ne isprave“, obja{wava Beli}.

Promena sistema ne}e pove}ati takse koje gra|ani pla}aju prilikom podno{ewa zahteva za izdavawe li~nih karata jer je jedan od uslova pod ko-jim je Vlada Srbije dala zeleno svetlo za otpo~iwawe projekta bio da se ta-kse ne pove}avaju.

Pored ove, gra|ani }e osetiti i druge pogodnosti koje }e doneti prime-na novog sistema. Oni ne}e morati da donose fotografije kao do sada jer }e se fotografisawe obavqati na licu mesta, prilikom podno{ewa zahteva za novu li~nu kartu, uzimawe otisaka prstiju bi}e kompjuterizovano a kada sistem bude potpuno izgra|en i pu{ten u rad ne}e morati da podnose gomi-lu dokumenata ve} }e biti dovoqno da podnesu samo zahtev a ceo posao }e se daqe obavqati unutar sa-mog sistema i gra|anin }e samo morati da odredi adresu na koju `eli da mu se dostavi nova li~na karta.

„Sama procedura izdavawa novih li~nih karata je takva da garantuje ta~nost i spre~ava zloupotrebe“, nagla{ava Beli}.

Prakti~no to zna~i da }e jedno lice teoretski mo}i da ima vi{e li~nih karata ali }e se na wima nalaziti istovetni podaci {to zna~i da ne}e biti mogu}a praksa za koju se svojevremeno tvrdilo da postoji na Kosovu gde nije bila retkost da jedno lice ima vi{e li~nih karata sa razli~itim identi-tetima. Istini za voqu, ova praksa nije bila samo kosovska specijalnost. Na bira~kom mestu u centru Beograda predsednica izborne komisije prekon-trolisala je li~nu kartu jednog glasa~a i kazala mu: „Mo`ete glasati gospo-dine, mada sam sigurna da ste ovde bili pre podne i da ste ve} glasali ali ste se tada druk~ije zvali“.

Provera identiteta bi}e br`a nego do sada jer }e se podaci o~itavati provla~ewem li~ne karte kroz poseban ~ita~.

Na novoj li~noj karti bi}e od{tampana fotografija, otisak prsta, ime i prezime gra|anina, datum wegovog ro|ewa, potpis i datum kada je doku-ment izdat i do kada va`i. Adresa ne}e biti od{tampana ve} }e taj podatak biti uskladi{ten na ~ipu koji }e biti ugra|en u li~nu kartu. Prema re-

33

~ima Branka Beli}a, to je jedna od prednosti ugra|ivawa ~ipa jer }e se pro-mena adrese registrovati u ~ipu i ne}e biti potrebno izdavawe novog doku-menta posle svakog preseqewa.

„Na ~ipu }e se nalaziti kqu~evi koji }e garantovati bezbednost poda-taka a na wemu je ostavqeno dovoqno mesta da se na wega mogu uneti i drugi podaci, kao {to je broj socijalnog osigurawa“.

Jo{ uvek nije odlu~eno kako }e izgledati nove li~ne karte, tako da posto-ji mogu}nost da se na wima na|e i srpski grb ukoliko Skup{tina odlu~i ka ko }e on izgledati a pretpostavqa se da }e podaci biti {tampani }irilicom.

Prednosti uvo|ewa novih li~nih karata su: br`i postupak izdavawa, mawe maltretirawe gra|ana, smawivawe administracije, bitno mawa mogu}-nost zloupotrebe. Ipak, nove li~ne karte donose mogu}nost da se preko wih gra|ani mogu {pijunirati na na~in koji podse}a na Orvelovu „1984“. To omo-gu}avaju ~ipovi koji }e u wih biti ugra|eni i zakon koji nala`e gra|ani-ma da moraju da ih imaju i da ih nose sa sobom.

U nove li~ne karte bi}e ugra|en {esnaestobitni procesor sa trideset i dva kilobajta memorije. Sam po sebi ~ip ne omogu}ava pra}ewe ne~ijeg kre-tawa jer u wemu nema predajnika koji emituje signal kao {to je to slu~aj sa mobilnim telefonom. Ipak {pijunirawe je mogu}e po uzoru na sistem kon-trole koji se sprovodi u robnim ku}ama u kojima je roba ozna~ena ~ipom i na ulazu se nalazi detektor koji u slu~aju izno{ewa robe bez pla}awa akti-vira alarm.

NIN je zamolio elektroin`ewere da objasne princip preko koga se mo-gu pratiti gra|ani.

„Postoje dve mogu}nosti uho|ewa. Ukoliko bi se li~na karta koristila prilikom podizawa novca u banci ili bezgotovinskog pla}awa, mogla bi se formirati evidencija o ne~ijim tro{kovima. Ukoliko u nove li~ne karte bude ugra|en tzv. smart ~ip (prema podacima iz MUP-ovog pres materijala takav ~ip bi}e ugra|en u nove li~ne karte, op. V.S.), bilo bi mogu}e pratiti kretawe gra|ana ukoliko bi na odre|enim mestima bili postavqeni ure|aji koji bi, kada neko pro|e kraj wih, o~itavali ~ip koji je ugra|en u li~ne karte. Ne-{to sli~no ovome trenutno se mo`e videti na Kopaoniku. Tamo skija{i do-bijaju kartice sa ~ipom koje registruju ure|aji postavqeni na ulasku u ski stazu“."

Pravnici smatraju da treba sa~ekati da li~ne karte budu podeqene gra-|anima. Nata{a Novakovi}, savetnik u Helsin{kom odboru za qudska pra-va u Srbiji, ka`e:

„Ne postoje ~vrste zakonske granice o tome kada prestaje dru{tveni in-teres da se obezbedi sigurnost gra|ana a kada po~iwe wihovo {pijunirawe. To pitawe nije precizno definisano u na{em ali ni u drugim pravnim si-stemima. Svaka situacija u kojoj se sumwa na kr{ewe prava gra|ana mora biti analizirana ponaosob. Da li su, i u kojoj meri, prava na{ih gra|ana ugro`ena uvo|ewem li~nih karata sa ~ipom, mo}i }e da se utvrdi tek kada one budu uvedene i kada se zakonom defini{e na~in wihove kontrole“.

Postavqa se pitawe u ~emu je opasnost od ovog na~ina uho|ewa ukoliko se zna za mogu}nost {pijuna`e preko mobilnih telefona sa kojom smo se mawe-vi{e pomirili.

Da li }e neko imati mobilni telefon stvar je wegovog izbora i on mo`e ali i ne mora, da ga nosi sa sobom. Sa li~nim kartama nije tako jer smo po

34

zakonu obavezni da ih imamo, a „imalac li~ne karte du`an je da li~nu kar-tu nosi sa sobom“.

^iwenica je da je postavqawe i prikrivawe ure|aja za o~itavawe ~ipo-va skupo i neprakti~no i postavqa se pitawe za{to bi se neko time bavio. Ipak, da nam je pre desetak godina neko rekao da }emo do`iveti sve {to nam se desilo, rekli bismo mu da je paranoi~an i upitali bi ga: „Za{to bi neko to radio?“

Samo Srbi i IzraelciPrema NIN-ovim saznawima jedina zemqa koja trenutno u li~ne karte

ugra|uje ~ipove je Finska. Ali, pravna regulativa u Finskoj se razlikuje od na{e. Finci nisu obavezni da izvade li~ne karte i ne moraju da ih nose sa sobom. Pored Srbije samo Izrael namerava da u karte svojih gra|ana ugra-|uje ~ipove. Izraelci moraju da imaju li~ne karte i nose ih sa sobom, a na-meru da u wih ugrade ~ipove izraelski zvani~nici pravdaju ugro`eno{}u od terorizma.

Nacisti~ko zave{taweLi~ne karte u obliku kakav nam je danas poznat uvedene su u Srbiju to-

kom Drugog svetskog rata. Beogradska policija po~ela je 1924. godine da vo-di evidenciju `iteqa op{tine i svi gra|ani morali su da prijave mesto boravka. Stvorena je kartoteka koja je imala 1 000 000 kartica, koja se danas nalazi u Arhivu grada. Prete~e li~nih karata postojale su u Kraqevini Sr biji. Bora Vuji}, hroni~ar Vaqeva obja{wava:

„Li~ne karte prvi put se javqaju u Srbiji pred po~etak Prvog svetskog rata. One nisu bile obavezne i gra|ani ih nisu `eleli tvrde}i da su name-wene xeparo{ima a da po{ten svet svoj identitet dokazuje uz pomo} dva svedoka. Kada su Nemci 1941. godine okupirali Srbiju, oni su uveli obavez-ne li~ne karte koje su gra|ani morali da nose sa sobom. Tokom februara i marta 1942. godine Nemci su ovaj posao prepustili organima Nedi}eve Sr-bije. Kad bi partizani zauzeli neko mesto, wihovi vojni {tabovi izdavali su gra|anima li~ne karte. Posle 1946. ovaj posao prepu{ten je organima unutra{wih poslova“.

ID nije li~na kartaUkoliko bi neko kazao da su nam nove li~ne karte neophodne da bi smo

se pribli`ili Evropskoj uniji ne bi bio u pravu. Dokumenti za identifi-kaciju, skra}eno ID (Aj-Di), postoje u svim zemqama ali to nipo{to ne zna~i da ti dokumenti izgledaju kao na{e li~ne karte. U Velikoj Britaniji li-~ne karte ne postoje. Kada je britanska vlada predlo`ila wihovo uvo|ewe zbog situacije u Severnoj Irskoj, huliganstava na stadionima i rasta stope kriminala, suo~ila se sa besom javnosti koja je smatrala da je to , pretvara-we Britanije u policijsku zemqu i odustala je od te ideje. I u ostatku an-glosaksonskog sveta, SAD i Kanadi, li~ne karte ne postoje. U Australiji u Novom Ju`nom Velsu postoji dokument koji podse}a na na{u li~nu kartu ali je to u stvari izvod iz mati~ne kwige ro|enih na kome se nalazi foto-grafija i wegovo posedovawe nije dokaz da je neko dr`avqanin Australije. U ovim zemqama se kao ID koriste voza~ke dozvole, paso{i i sli~na doku-menta sa fotografijom. Danci tako|e ne znaju {ta su li~ne karte i oni

35

mogu da policiji poka`u kartu zdravstvenog osigurawa, bankovnu karticu na kojoj se nalazi wihova fotografija ili da saop{te svoj mati~ni broj. Holan|ani nemaju li~ne karte i mogu da se legitimi{u sli~no kao Danci. [panci imaju li~ne karte ali ne moraju da ih nose sa sobom. Li~ne karte su rasprostrawene u Francuskoj ali Francuzi ne moraju da ih izvade uko-liko to ne `ele.Francuska vlada organizuje reklamne kampawe u kojima gra|ane poziva da izvade li~ne karte, upoznaje ih sa prednostima tog doku-menta nagla{avaju}i da je wegovo dobijawe besplatno. Kada izvadi li~nu kartu Francuz ne mora da je nosi sa sobom, mo`e da se wome legitimi{e i kada nije va`e}a a francuska policija ne mo`e da ga legitimi{e ukoliko svojim pona{awem ne remeti javni red i mir. Portugalci i Turci moraju da imaju li~ne karte i da ih nose sa sobom a u ovim zemqama postoji praksa da se one po kazuju i uz paso{e. Nemci moraju da imaju li~ne karte i da ih nose sa sobom. Isto~noevropske zemqe kao Bugarska imaju li~ne karte i wi-hova pravna re{ewa li~e na na{a. Sli~no je i na Kipru. U svetu li~ne kar-te nemaju Indijci i Meksikanci, a moraju da ih imaju i svuda da ih nose Kubanci. Japanci mogu da imaju li~ne karte ukoliko to `ele, ali ~ak ni visoko-tehnolo{ki Japan nema ~ipove u li~nim kartama, a oni se ne nalaze u li~nim kartama nijedne od navedenih zemaqa.

Vladan Sto{i}

Hronika najavqenog slobodoubistva: „Blic“, 30.9.2004.NEZAKONIT TENDER ZA OPREMU MUP-A

Buxetska inspekcija Mi-nistarstva finansija podnela je tri krivi~ne i tri pre kr {aj-ne prijave protiv nekada{wih odgovornih lica u MUP-u Sr bi-je zbog kr{ewa Zakona o bu xet-skom sistemu i Zakona o javnim nabavkama, izjavila je Vesna Ko-va~, sekretar Ministarstva fi-nansija. Ona nije ̀ elela da pre-cizira o kojim se slu`benici-ma MUP-a radi, kako ne bi ome tala istragu.

– Kontrola buxetske inspekcije utvrdila je da je MUP od 2001. do 2003. preuzeo finansijske obaveze za period od 2004. do 2010. koje su za 7,2 mili-jarde dinara ve}e od buxeta – rekla je Vesna Kova~.

Prema wenim re~ima, prekr{en je i Zakon o javnim nabavkama, u slu~aju nabavke informati~ke opreme „Tetra sistem“, kada nije tra`ena saglasno-st Uprave za javne nabavke.

– Vrednost ugovora je 20 miliona evra, s tim da je dva miliona evra pla-}eno avansno, a ostatak u 12 jednakih, {estomese~nih rata. Nepravilnost je u odredbi koja omogu}ava dobavqa~u da u slu~aju da MUP ne plati jednu ratu, sve ostale dospevaju odjednom. To mo`e napraviti MUP-u problem, jer se mo`e desiti da ima problem sa isplatom dospelih obaveza, a za buxet Sr-bije to mo`e biti dodatni tro{ak – objasnila je Kova~.

36

MUP i kompanija „Motorola“ potpisali su 24. decembra 2003. ugovor o realizaciji projekta digitalne radio mre`e „Tetra“, savremenog sistema veza. Tada nije saop{teno koliko uvo|ewe novog sistema ko{ta.

Podno{ewe krivi~nih prijava najavio je ministar finansija Mla|an Dinki}.

Predsednik Liberala Srbije Du{an Mihajlovi} tada je najavio da }e protiv Dinki}a podneti krivi~nu prijavu zbog klevete.

– Ne znam protiv koga su podnete prijave, niti da li sam ja me|u wima. Nijedan zakon nije prekr{en – rekao je za „Blic“ Du{an Mihajlovi}.

K.P. Hronika najavqenog slobodoubistva: „Blic“, 21.10.2004.

FEDERALNE VLASTI U SAD DOZVOLILE ELEKTRONSKE ZDRAVSTVENE KARTONE

MIKRO^IPOVI I U QUDIMA Federalna administracija SAD

za hranu i lekove dala je zeleno svet-lo za komercijalnu upotrebu prvog ele ktronskog ~ipa koji }e biti ugra-|ivan u qudski organizam. Odobrewe je dobila kompanija „Aplajd dixital so lu {n“ proizvo|a~ veri-~ipa, a on bi trebalo da pomogne doktorima u br-zom pristupu lekarskom kartonu pa-cijenta.

U saop{tewu kompanije sa sedi{tem na Floridi navodi se da se veri-~ip ugra|uje u qudsko telo za svega nekoliko minuta tokom bezbolne opera-cije. Odmah po objavqivawu ove vesti, akcije „Aplajd dixital solu{na“ sko ~ile su na berzi za 68 odsto i sada je wihova cena 3,57 dolara.

^ip veli~ine zrna pirin~a ugra|uje se iznad lakta i radi na osnovu ra-dio-talasa. On emituje {ifru sa 16 brojeva koju doktor dekodira putem ske-nera kako bi utvrdio identitet pacijenta i wegove medicinske podatke (is to riju ranijih bolesti, alergije, tip krvne grupe). Ti podaci }e biti sme{-teni u posebnoj bazi podataka. Doktori tvrde da se radi o idealnom re{ewu u slu~ajevima kada pacijent nije pri svesti ili kada ima problema sa ko-munikacijom. Sli~nu tehnologiju do sada su koristili sto~ari i vlasnici ku}nih qubimaca.

Skot R. Silvermen, direktor „Aplajd dixital solu{na“, tvrdi da su fe-deralne vlasti „prebrodile jezivi faktor“ najnovije tehnologije.

„Verujemo da se danas mnogo mawe qudi pla{i ove tehnologije“, ka`e Silvermen.

Me|utim, stru~waci su zabrinuti za bezbednost poverqivih informa-cija i navode da bi veri-~ip mogao da se iskoristi za pra}ewe pacijenata:

– Ukoliko se za{tita pacijenata ne zasniva na potpunom poverewu, mo-glo bi da do|e do brojnih komplikacija – ka`e Emili Stjuart, analiti~ar iz projekta za za{titu privatnosti u zdravstvu.

Sli~nog mi{qewa je i Mark Rotenberg iz informativnog centra za elek-tronsku privatnost:

– Da li }e oni koji pristanu na ugradwu ~ipa mo}i da ga izvade? Zaista mislim da }e prava debata u dru{tvu po~eti kada ta tehnologija po~ne da se

37

koristi za zatvorenike ili osobe koje su na uslovnoj slobodi, mo`da ~ak i za strance koji pose}uju Ameriku.

On isti~e da }e tek biti prave debate o za{titi qudskih prava i privat-nosti i kori{}ewu savremene tehnologije. Kriti~ari upozoravaju da bi tu tehnologiju mogli da zloupotrebe kompanije, vladine slu`be ili oni koji imaju ve}a ovla{}ewa. Na primer, da li }e veri-~ip zameniti legendarne plo~ice koje se koriste za identifikaciju pripadnika vojske ili }e zaposle-ni u nuklearnim postrojewima biti dostupni u svakom trenutku vlastima.

Ministarstvo zdravqa SAD najavilo je da }e sa 139 miliona dolara po-dr`ati odluku predsednika Xorxa Bu{a o uvo|ewu elektronskih lekarskih kartona za ve}inu Amerikanaca u narednih deset godina. Kompanija sa Flo-ride najavila je da }e hitnim slu`bama besplatno podeliti 200 skenera vre-dnih 650 dolara. Ugradwa ~ipa ko{ta}e izme|u 150 i 200 dolara.

A. Petrovi}

Hronika najavqenog slobodoubistva: „Blic“, 20.4.2005.POLICIJA PREUZIMA POSAO FOTOGRAFA

Namera MUP-a Srbije da u svojoj {tampariji u Lipovici (za te potrebe adaptiraju se magacini BIA) od 1. januara 2006. godine {tampa nove li~ne ka-rte sa tzv. ~ip tehnologijom, preti da ugrozi poslovawe vlasnika fotograf-skih radwi. Naime, iz Udru`ewa fotografa upozoravaju da u MUP-u name-ravaju da se sami bave izradom fotografija za li~na dokumenta, ~ime }e ug-ro ziti wihov opstanak.

– S obzirom da od 30 do 50 odsto na{ih prihoda dolazi upravo od izrade fotografija za li~na dokumenta - paso{e, li~ne karte i vize, ovakva odluka MUP-a mogla bi da ostavi blizu 4.000 porodica bez prihoda – ka`e za „Blic“ Mihajlo Tatalovi}, predsednik Udru`ewa fotografa. On isti~e da u Srbiji ima preko 1.000 fotografskih radwi, u koje je ulo`eno preko 56 miliona evra.

– Ve}ina vlasnika fotografskih radwi kupila je opremu za digitalne foto-laboratorije na lizing, a wihova cena ide i do 80.000 evra. Da bismo to mogli da otpla}ujemo, ra~unali smo na stabilnu kreditnu sposobnost. Ume-sto toga, MUP nam uzima najprofitabilniji deo posla, ugro`avaju}i nam otplatu tako kupqene opreme. Zbog svega toga, prva posledica bi}e po jedan otpu{teni radnika iz svake foto-radwe, {to }e automatski ostaviti preko 1.000 qudi na ulici – tvrdi Tatalovi}.

Udru`ewe fotografa poziva se na iskustva drugih evropskih zemaqa, poput Nema~ke, Slova~ke, Ma|arske i Hrvatske, gde je izrada fotografija za li~na dokumenta ostala u nadle`nosti foto-radwi, a wihovo skenirawe u nadle`nosti MUP-a. Tatalovi} podse}a na lo{ primer Bosne i Hercego-vine, gde je Ministarstvo unutra{wih poslova preuzeo izradu fotografija za li~na dokumenta, a posledice su bile, osim dugih redova u kojima su gra |a-ni ~ekali fotografisawe za nova dokumenta i lo{ kvalitet fotografija.

– U Bosni i Hercegovini se de{avalo da mladom ~oveku kosa ispadne se da na tako ura|enoj fotografiji jer policajci nisu bili vi~ni radu sa digital-nim kamerama. Onda je sve moralo da se radi ispo~etka – ka`e Tatalovi}.

Digitalne kamere za potrebe MUP-a, tvrdi na{ sagovornik, ve} su nabav-qe ne tenderom iz 2003. godine, a u nekim gradovima, poput Kikinde, ve} je i po-~ela wihova primena. Tvrdwe Udru`ewa fotografa Srbije ju~e nismo mo gli da proverimo u MUP-u jer obe}an odgovor nije stigao do zakqu~ewa ovog broja.

Katarina Preradovi}

38

Hronika najavqenog slobodoubistva: „NIN“ 22.9.2005.

MIKRO^IPOVAWE SRBA

Ministar Dinki} je zapretio: ili }e se zbog afere o nabavci vojne opre-me neko na}i na optu`eni~koj klupi ili on napu{ta politiku. [to preve-deno zna~i: ako nikome ne bude su|eno pada vlada. Kojoj se, naravno, nikako ne pada bez obzira {to narod misli da bi trebalo.

Crnogorski politi~ari i pridodata im svita tako|e su zapretili: ili }e u Beogradu prestati mrko da ih gledaju, pre svega saobra}ajni policajci kao konstantna pretwa mirnom su`ivotu wihovih i srpskih automobila, ili }e se povu}i u bezbednu Milovu dr`avu koja po u~estalosti nerazja {we-nih ubistava opasno ugro`ava onu Milo{evi}evu.

Razmena pretwi okon~ana je stavqawem u pritvor nekoliko oficira i „pancirnog Mileta" (zna~i, nijednog pripadnika „ju`ne nacije“ koja u obra~unu sa svim srpskim nalazi budilnik svog novog uzleta). Efikasno, a bezbolno! Osta-ju, tako, i pravedni Mla|an, sre}no useqen u sve`e renoviranu, luksuzno opremqenu zgradu Ministarstva finansija, i Crnogorci, hipersenzibil-ni na sve u Beogradu osim na debele privilegije (najva`nija: mogu da rade samo kad im se prohte, a ne, kao smrtnici necrnogorskog dr`avqanstva, kad im du`nost nala`e). Blagotvorni u~inak pretwi iskazao se time u potpunosti, a jedine `rtve, eventualno, mogu biti na{i vojnici koji }e u doglednoj budu}nosti, dok se ne na|e dobavqa~ iz inostranstva, ostati bez nove opreme.

Da je neko sli~nim pretwama obasipao javnost kad je prodavan „Kwaz Milo{“, mo`da bismo saznali i za{to su se pregovori o ovoj transakciji vrednoj mawe evra od sporne vojne opreme, ali nikako bezna~ajnoj, vodili po privatnim stanovima, a predsednici nadle`nih komisija iz neobja {wi-vih razloga ostajali bez svesti posle telefonskih poziva iz pojedinih ka-bineta. U vreme promene vlasni{tva nad puwewem vode iz Aran|elovca lo-pta je, me|utim, spu{tana, i to sa mesta bok uz najvi{e.

[to, otprilike, zna~i da je borba protiv korupcije na ovim prostori-ma i daqe selektivna, bitno vezana za politi~ku mo}, a da se sve ostalo mo-`e podvesti pod – manipulisawe javno{}u. U suprotnom, policija bi svoj posao obavila pre ultimativne naredbe izvr{nih organa dr`ave da to ura-di, odnosno, otkrila bi korupciju u nabavci vojne opreme i bez miga da to sme da u~ini.

Javne nabavke, treba i to znati, kao na~in izbora poslovnih partnera, me|utim, od prole}a nisu striktno predvi|ene ni za MUP Srbije, pa nije ~udno {to policija zazire od petqawa direktne pogodbe „dr`avni novac za robu“ u susednom, vojnom, ataru. Ko zna {ta se sutra, kad se promeni vlast, mo`e na}i i u wenom dvori{tu…

Jer, ove jeseni bi slu`be koje bdiju nad nama i na{om bezbedno{}u tre-balo da dobiju nova, ve}a ovla{}ewa, a samim tim i novu, savr{eniju i sku-pqu opremu.

39

Novi zakon o li~nim kartama predvi|a da svi gra|ani siroma{ne zem-qe Srbije moraju da postanu vlasnici identifikacionih dokumenata koja po kvalitetu (i koli~ini podataka) padaju u top-pet u svetu. Na mikro~ipu }e se na}i trodimenzionalna slika va{eg lica, elektronski otisak prstiju obe {ake, elektronski potpis i otisak ro`wa~e i, naravno, svi ostali po-daci koji vas genetski i ~iweni~no razlikuju od bilo koga drugog.

Za ovaj slo`en poduhvat ve} je nabavqena najmodernija tehnika. Bi}e instalirano sto centara za „uzimawe" biometrijskih podataka. Sastoja}e se od specijalne kabine u kojoj }e milion gra|ana Srbije biti snimani speci-jalnom, a i kakvom bi drugom, kamerom…

Koliko li }e ovo ko{tati na{u dr`avu, odnosno sve nas? Ko je sklapao posao? Sa kim? Javnosti ovi podaci nisu poznati.

A bi}e, po svemu sude}i, potrebe i za novim, brojnim prislu{nim ure-|ajima. Jer, Vlada Srbije zatra`ila je od Skup{tine da, po hitnom postupku, razmotri izmene Zakonika o krivi~nom postupku, kojima bi se omogu}ilo da i BIA, osim organa unutra{wih poslova, kako je bilo do sada, mo`e da „vr{i nadzor osumwi~enih lica, snima telefonske i druge razgovore“. Pre-dvi|eno je da se po naredbi istra`nog sudije, a pa osnovu predloga javnog tu`ioca, mogu (izvinite zbog suve terminologije), nadzirati i snimati tele-fonski i drugi razgovori tehni~kim sredstvima i opti~ka snimawa qudi za koje postoje osnove sumwe da su samostalno ili zajedno sa drugima iz vr-{ili krivi~no delo protiv ustavnog ure|ewa ili bezbednosti, protiv ~o -ve~nosti i me|unarodnog prava ili sa elementima organizovanog kriminala. Dovoqno {iroko da svako mo`e biti povremeno oslu{kivan i pra}en ne bi li se u startu otkrile sumwive namere, zle primisli i nepodobna ~iwewa.

U isto vreme (paralelna akcija?) i VBA, vojna slu`ba bezbednosti, dobi}e odobrewe za „dodatne aktivnosti": prema Nacrtu zakona o slu`bama bezbed-nosti. VBA }e mo}i da primewuje „posebna sredstva i metode“ za prikupqawe podataka. Pod tim se podrazumeva prislu{kivawe telefona, kontrola pi-sama i po{iqki, pra}ewe i prismotra osoba, kao i snimawe prostora i ob-jekata. Ovu meru odobravaju republi~ki tu`ilac Srbije ili Crne Gore.

Uskoro }e, dakle, uz javnu, i tajne slu`be dobiti pravo da oslu{kuju sve razgovore, ne samo telefonske, da vas prate, snimaju… Realno je pretposta-viti da ne}e ista tehni~ka slu`ba prislu{kivati i za MUP, i za BIA, i za VBA, pa }e triplirawe ovla{}ewa sigurno zna~iti i triplirawe opreme koja se za prismotru koristi. Ho}emo li saznati od koga }e, u kojim koli ~i-nama i za koje pare biti nabavqena?

^ak i ako ostavimo po strani ~udno narastawe `eqe dr`ave da preko vi{e koloseka nadzire podanike, a wihov potencijalni broj mo`e biti ra-van, samo da je tehnike, celokupnom gra|anstvu, mo`e se ispostaviti da Dra-gi}evi „~udesni {lemovi“ ko{taju tek razlomak cifre koju je dr`ava preko svojih ~inovnika spremna da ulo`i u kontrolu i pra}ewe svih koji su joj sumwivi, odnosno, mo`da, {to da ne, stali na `uq.

O ceni ograni~avawa qudskih sloboda i gra|anskih prava za sada niko ne govori. Vaqda zato {to je to te{ko proceniti merom vrednosti zvanom novac.

Zoran Miqatovi}

40

Hronika najavqenog slobodoubistva: Ve~erwe Novosti, 17.9.2005.U SRBIJI, POSLE VI[EMESE^NIH PRIPREMA PO^ELO BESPLATNO OBELE@AVAWE GOVEDA

SVAKA KRAVA U KOMPJUTERU

BEOGRAD – U Srbiji, posle vi{emese~nih priprema i obuke veterina-ra, po~elo je obele`avawe goveda. U{ne min|u{e do kraja godine dobi}e oko milion i 200 hiqada grla i tako „overiti“ svoj paso{ za Evropu.

Projekat finansiraju Evropska unija i Vlada Srbije i to predstavqa uvod u novu eru podr{ke u za{titi zdravqa potro{a~a i razvoj poqopriv-rede na doma}im gazdinstvima. Evropska agencija za rekonstrukciju i srp-ska vlada ulo`i}e, u odnosu pola pola, oko tri miliona evra u tu akciju, {to zna~i da je obele`avawe za vlasnike stoke besplatno. Ona pored obe-le`avawa podrazumeva i pravqewe baze podataka, {to zna~i da }e svako grlo biti u kompjuteru, a podaci o wemu i wegovom kretawu dostupni svim zain-teresovanima.

Obele`avawe }e omogu}iti pra}ewe svih `ivotiwa tokom ~itavog wi-hovog `ivota a time i proizvoda od mesa i mleka – ka`e @ika Kosti}, di-plomirani veterinar, vlasnik Veterinarske stanice u Zve~ki kod Obreno v-ca, koji je me|u prvima zapo~eo posao u svom ataru. – Tako }e bezbednost hra ne biti osigurana od staje do trpeze. To }e istovremeno zna~iti i ve}u mogu}nost izvoza goveda i wihovih proizvoda na tr`i{te EU.

Pored obele`avawa, `ivotiwama }e biti uzeta i krv radi utvr|ivawa da li ima obolelih od bruceloze, leukoze i tuberkuloze.

– Nema sumwe da je re~ o najzna~ajnijem poduhvatu u sto~arstvu u posled-wih dvadesetak godina – ka`e Kosti}.

– Uprava za veterinu vrhunski je odradila pripreme i obezbedila mate-rijal i evidenciju. U narednim mesecima timovi veterinara poseti}e sva-ko sto~arsko doma}instvo kako bi zaka~ili jedinstvene posebno dizajnira-ne markice na svaku `ivotiwu. U{na markica je poput registarske tabli-ce: sadr`i jedinstveni broj koji identifikuje `ivotiwu i weno poreklo. Za svaku od wih bi}e izdat „paso{“, a ima}e i zdravstvenu legitimaciju. Sa nestankom `ivotiwe gasi se i „registracija“, {to zna~i da je neprenosi-va. Samo grla tako obele`ena mo}i }e da idu u klanice ili na prodaju kao `i va stoka.

– EU je obezbedila povlastice za Srbiju kada je u pitawu izvoz prehram-benih proizvoda na weno tr`i{te ali je uslov da se ovde hrana proizvodi po evropskim standardima – ka`e Kosti}. – Ovom akcijom u~iwen je prvi korak ka zadovoqewu tih standarda, a bi}e ih svakako jo{.

M.^abarkapa,

Hronika najavqenog slobodoubistva: Ve~erwe Novosti, 17.9.2005.^IP VIDI SVE

BEOGRAD – Novi li~ni dokumenti, u formi poslovne kartice u kojem }e biti li~na karta, voza~ka i saobra}ajna dozvola, ali i oru`ni list, sa dodatkom smart kartice, po~e}e da si izdaju, trkom 2006, godine. Za izdavawe ovih dokumenata gra|anin }e morati da izdvoji najmawe 400, a ako ima i vi-{e dozvola bi}e mu potrebno i vi{e od 3.000 dinara.

41

Policija je predvidela da }e se svi podaci o vlasnicima novih dokumena-ta slivati u jedan ra~unski centar. On }e biti u Lipovici, kraj Beograda.

– Srpski MUP, odnosno vlada Srbije, kupio je objekte u Lipovi~oj {u -mi, koje je koristila Vojska Srbije i Crne Gore – navode sagovornici „No-vosti“ iz policije. – U ovim zgradama bi}e centralni kompjuterski sistem gde }e se prikupqati svi podaci o vlasnicima dokumenata. Trenutno se ra-di na ure|ewu zgrade i uskoro bi trebalo da se montira ra~unarska oprema.

Da bi zapo~ela realizacija programa o novim li~nim dokumentima neo-phodno je da policija pre|e na kompjuterski TETRA sistem. Kada on za`ivi i sa monta`om potrebne opreme startova}e izdavawe dokumenta sa smart-karticama.

Planirano je da zamena postoje}ih dokumenata traje od pet do deset go-dina. Dobija}e se tek po isteku starih, sada va`e}ih.

– Gotovo je nemogu}e falsifikovati nova dokumenta i izbe}i }e se mno-{tvo prevara, kra|a i zloupotreba identiteta – isti~u u MUP. – Ima}e, po me|unarodno postavqenim bezbedonosnim i tehnolo{kim zahtevima, vi{e-struki mehanizam za{tite. Te{ko ko }e mo}i da u~ita nove, la`ne podatke u smart-~ip.

U smart ~ipovima bi}e uba~eni biometrijski podaci vlasnika kartice. Tu }e biti memorisani li~ni podaci, wegova fotografija, otisci prstiju i elektronski potpis. Za sada, nije planirano da se ubacuju neki drugi podaci.

– Jednom uzeti podaci upotrebqavaju se i za re{avawe svih zahteva gra-|ana prema ministarstvu unutra{wih poslova, a sam kompjuterski potpis gra|anima omogu}ava i elektronsko potpisivawe ugovora, naru~ivawe po-tvrda, uverewa, dokumenata… – navode u policiji. – Ina~e, nova dokumenta izdava}e se u roku od 72 sata od trenutka podno{ewa zahteva. Zahteve. }e, kao i do sada, gra|ani predavati u lokalnim policijskim stanicama, gde }e biti i fotografisani.

Pored novih dokumenata u obliku poslovne kartice, smart ~ipovi bi}e ugra|eni i u sada{we paso{e. Svi li~ni i biometrijski podaci u ~ipu, ugra|iva}e se u ve} takozvani plavi paso{, za koji nije predvi|eno da pro-meni trenutni izgled.

Iz policije obe}avaju da }e se nova dokumenta sa smart karticama pla-}ati po sad va`e}im cenama. Prema cenovniku nova li~na karta je 400, vo-za~ka 380, a saobra}ajna dozvola 960 dinara. Cena nove dozvole za oru`je, u zavisnosti od vrste oru`ja i da li je za no{ewe ili dr`awe, kre}e se od 330 do 1.090 dinara.

KreditCelokupan sistem za izdavawe novih identifikacionih dokumenata vre-

dan je 100.000.000 evra. Oprema je kupqena na kredit, a ve} su ispla}ene neke od rata, sav novac ide iz buxeta vlade Srbije.

„Fabrika“ plastikeSrpska policija, uz svu opremu za izdavawe novih dokumenata, kupila je

i pogon za pravqewe kartica. Ovakav pogon za preradu plastike retko ko ja dr-`ava ima u Evropi. Zbog toga, u MUP planiraju da, kada pogon po~ne da proiz-vodi li~na dokumenta, ponude proizvodwu kartica i za zemqe iz okru ̀ e wa.

M. ^abarkapa

42

Hronika najavqenog slobodoubistva: NIN, 8.6.2006.

VELIKI BRAT PRED SUDOM

Mo`e li putnik koji iz Frankfurta ili Pariza leti za Ameriku da postane sumwiv prilikom sletawa u Wujork zato {to u avionu nije `eleo da jede pra{ku {unku?

Evropsku sud pravde je zakqu~io da mo`e, kada je nedavno proglasio nezakonitim takozvani Transatlantski sporazum izme|u SAD i EU o vaz-du{nom saobra}aju. Po tom sporazumu, avio-kompanije su du`ne da ameri~koj pograni~noj policiji dostave odgovore anketiranih putnika na 34 pitawa, me|u kojima i na pitawe {ta putnik nije `eleo da jede od hrane koja je ser-virana u avionu. Razlog se mo`e naslutiti: pra{ka {unka je od sviwskog mesa, muslimani ne jedu sviwetinu, a terorista, koji ugro`avaju Ameriku, najvi{e je me|u muslimanima.

Transatlantski sporazum zakqu~en je u maju 2004. na insistirawe Va-{ingtona i u Americi se smatra merom pove}ane bezbednosti u borbi pro-tiv me|unarodnog terorizma, nakon napada na Wujork 9. septembra 2001. Mi-nistarski savet EU bio je, nesumwivo iz politi~kih razloga, saglasan da se takav sporazum zakqu~i, ali je sada Evropski sud pravde presudio da je ovaj dokument nezakonit, jer ne garantuje za{titu privatnosti putnika. A to je u suprotnosti sa evropskim zakonima i poimawem gra|anskih i qudskih prava u Evropi. Sud je zakqu~io i da „ne postoji pravna garancija da }e ameri~ke vlasti na adekvatan na~in obezbediti za{titu pribavqenih po-dataka“.

Me|u podacima koje su evropske avio-kompanije du`ne da dostave ame-ri~kim vlastima – i to na 15 minuta pre poletawa aviona iz Evrope – pored imena i adresa putnika, nalaze se i detaqi iz wihovih biografija i li~nog `ivota, pa ~ak i brojevi wihovih kreditnih kartica.

U Evropskom parlamentu, koji nije bio konsultovan pre sklapawa spo-razuma, vo|ena je rasprava o legalnosti dokumenta u senci dve afere. Prva se ti~e tajnih letova ameri~kih {pijunskih aviona, koji su iz Evrope pre-vozili uhap{enike optu`ene za terorizam u druge zatvore. Druga je pove-zana sa gnevom 26,5 miliona ameri~kih gra|ana zbog toga {to su poverqivi podaci o wima, dati ina~e slu`bi socijalne za{tite, iza{li u javnost.

Obe afere bile su u Evropskom parlamentu protuma~ene kao dokazi o nemarnom odnosu ameri~kih vlasti – u prvom slu~aju prema saveznicima u Evropi, a u drugom prema qudskim pravima sopstvenih gra|ana. Otuda i pitawa: ko garantuje da se ameri~ka policija ne}e nemarno odnositi i pre-ma podacima koje dobije o putnicima iz, Evrope? ^emu brojevi kreditnih kartica? Koliko je terorista i koliko kriminalaca uhva}eno za posledwe dve godine, otkako se Transatlantski sporazum o vazdu{nom saobra}aju pri-mewuje? Koliko je teroristi~kih napada spre~eno?

„Veliki brat“ nije pozvan samo pred Evropski sud pravde i prozvan u Evropskom parlamentu. U javnim raspravama na{ao se i pred naj{irim mo-gu}im sudom. Evropa se, zajedno sa Amerikom, bori protiv terorizma, ali izgleda da je postala osetqivija na qudska prava, pa samim tim i na mere bezbednosti koje zadiru u privatnost gra|ana, nego Amerika – prime}uju komentatori.

43

Karakteristi~na je ocena `enevskog lista „Tribin“. [vajcarska, kao {to se zna, nije u Evropskoj uniji, ali ima zna~ajne avio-kompanije koje lete za Ameriku. Komentator ka`e da se radi o poquqanom „transatlant skom poverewu“, a EU i [vajcarska „nemaju politi~ke hrabrosti da se odupru ameri~kom pritisku i maniji prinudnog lova na {pijune“. Ono, pak, {to nedostaje Va{ingtonu to je „sagovornik koji je politi~ki jak i demokrat-ski kredibilan da mo`e da podseti na sve liberalne principe koji su op-ravdali stvarawe SAD“.

[ira javnost je jo{ o{trija. U reagovawima slu{alaca Bi-Bi-Sija ~u -ju se i mi{qewa da su ameri~ke mere „zastra{uju}e“ i „paranoidne“ i da Evropa treba, zauzvrat, sli~nom {ikanirawu da podvrgne ameri~ke putnike, „pa da vide kako to izgleda“. „Veliki brat“ postaje sve ve}i i ne}e se smi-riti dok nam svima na implantira mikro~ipove, ka`e jedan gnevni mladi ~ovek. A drugi ironi~no predla`e da se Amerikancima date informacije napla}uju. Malo ko veruje da podaci koje Amerikanci uzimaju, kr{e}i qud-ska prava evropskih putnika, {tite od terorizma, a jo{ mawe da poma`u hvatawu terorista.

Va{ington je, me|utim, na odluku Evropskog suda pravde reagovao upo-zorewem: avio-prevoznicima koji ne budu dostavqali tra`ene informaci-je bi}e izre~ene nov~ane kazne – od 6.000 dolara po putniku – a nekima bi moglo da bude uskra}eno i pravo na sletawe u Ameriku. To je pozicija iz tamnog vilajeta: ako se podaci ne daju, kr{i se ameri~ki propis; ako se da-ju, kr{i se evropski zakon. A radi se o velikim poslovima: godi{we At-lantik preleti 9,6 miliona qudi, {to je 48 odsto svih putnika koji iz sve-ta stignu u Ameriku.

Sud pravde je dao rok od ~etiri meseca za novu nagodbu.

Dragoslav Ran~i}

44

GLASOVI IZ SVETA

PROF. DR ROXER KLARKAustralijski dr`avni univerzitet

ELEKTRONSKA IDENTIFIKACIJA– IZAZOVI I OPASNOSTI –

Identifikacija qudi predstavqa povezivawe po dataka iz pro{losti sa odre|enim qudskim bi}em. Koristi se u vezi sa podacima koji se ~uvaju u dosi jeima i novim izvr{nim podacima koji obuhvataju aspekte doga|aja stvarnog sveta. Nekoliko baza je na raspolagawu da bi se pomoglo u formal-noj identifi kaciji. Me|utim, nijedna od wih ne zadovoqava sve po‘eqne karakteristike. Prema tome, organizacije kombinuju identifikacione teh-nike da bi se time postigla odgovaraju}a ravno te‘a izme|u {tete koja na-staje zbog pogre{nog ukqu~ivawa (odnosno po vezi va wa informacija sa pogre {-nom osobom) i pogre {nog is kqu~ivawa (odnosno neuspeha u poveziva wu infor-macija sa pravom osobom). Pristup koji je sveop{te prihva}en kada organiza-cija po prvi put uspostavqa odnos sa odre|enom osobom je tra ‘ewe obiqa podataka o wima i to iz velikog bro ja izvora. Ako nema nedosle dnosti i „lo{ih“ referenci osoba biva prihva}ena kao iden tifikovana pomo}u tog seta podataka. Da bi se olak {ala identifikacija tokom idu}ih intera k ci-ja iz me|u organizacije i osobe, osobi se izdaje obele‘je (uglavnom kartica). Da bi stvorila dovoqno pouzdawe u identitet osobe organizacija mo‘e tra-‘iti ne sa mo davawe obele‘ja, ve} i saznawa za koje se o~ekuje da samo osoba ima, kao {to je lozinka ili li~ni iden tifikacioni broj.

Zavi snost od doku menata i obele‘ja stvara, u naj bo qem slu~aju, sistem umerene pouzdanosti. Sa razvo jem tehnologije neke dr‘avne organe i organi-za cije sve vi{e privla~i biometrija. Ovo je identi fi ka ci ja osobe putem nekog dela wihove li~nosti ili ne~ega {to odre|ena osoba radi.

Identifi kacija, anomimnost i pseudonimnostPostoje izvesne transakcije koje se ne mogu od viti bez otkrivawa, veri-

fikacije i bele‘ewa identi te ta. Zna~ajan skup okolnosti u kojima je pot-rebno potvr |ivawe identiteta je tamo gde je neophodna autenti fikacija za iz vo|ewe neke radwe u budu}nosti, kao {to je pla}awe pozajmice ili po-javqi vawe na sudu radi odobravawa kaucije. Jedan od zgodnih na~i na da se izvede tak va autentifikacija je da jedna strana obezbedi dokaze o iden ti-tetu, ali da druga ne regi struje vi{e od neophodnog broja podataka. Specija-lan slu~aj ovo ga je kada osoba skupqa li~na i pover qiva doku menta (kao {to su podaci o le ~ewu) ili doku ment koji slu ‘i kao dokaz identiteta (kao {to

45

je pa so{). Ano ni mni podaci su oni koji se ne mogu poveza ti sa odre|e nom oso-bom. Po stoji veliki opseg tran sakcija za koje identifikacija nije logi~an predu slov, {to ukqu ~uje sve vrste pla}awa ke{om, transak cije koje ukqu-~uju razme nu, biroe za tra‘ewe in for macija (npr. brojeva tele fona) itd. U zavisnosti od sa dr‘aja, iden ti fi ka cija mo‘e pomo}i u za{titi in teresa jedne ili obe stra ne ili dru{tva kao celine. Ona tako|e preti identifi-kovanoj strani iz razlo ga koje }emo izlo‘iti. Anonimnost zadovoqava in-te re se osoba u izbegavawu na gomilavawa baza podataka o wima od strane dru-gih, ali isto tako mo‘e kompro mitovati interese drugih stra na. Alterna-tiva posto ji i pred sta vqa komro mis izme|u ekstrema identi fi kacije i ano-nimnosti. Pseudonim je ono ~ime se identifikuje strana tran sakcije, a ko ji nije, u nor malnom toku doga|aja, dovoqan da bi se transakcija povezala sa odre |e nim qudskim bi}em. Podaci mogu biti nepo sredno pove zani sa oso-bom ukoliko se prati odre|ena procedu ra. Najjednostavniji, mada ne i je di-ni na~in primene i izvr{avawa pseudo nimne {eme je odr‘a vawe indeksa koji povezuje pseudo-identi fikatora sa pou zdanim identifikato rom za oso-bu i wegovo podvr ga vawe tehni~koj, orga nizacionoj i pra vnoj za { titi. Pre-ma tome, osobe mogu biti anonimne, osim kada okolnosti oprav davaju pri-stup pravom iden titetu (npr. kada se po li ciji izdaje nalog za pretres). Prin-cipi pseudonimnosti su poznati, ali se ipak iznena|uju}e malo primewuju.

Napad na anonimnostVe} postoji veliki broj tragova podataka koje oso be ostavqaju za sobom,

a razvoj tehnologije rezultira stvarawem novih. Tokom 20. veka organiza-cije su tra ‘ile smawewe tro{kova koji su vezani za administra ciju u wi-hovom od nosu sa gra|anima, i to zame nom qu dskog dodira automatizacijom, {to je rezul ti ralo po trebom za ve}om intenzivno{}u dobijawa po dataka u tim od nosima. Organizacije te‘e da isko riste rastu }e tehnolo{ke revolu-cije i po ku{avaju da pretvore, do tada anonimne, podatke u identi fi kovane.

Primeri ukqu~uju:– pretvarawe anonimnog novca u identifikovane kreditne i debitne ka-

rtice (odnosno specijalne kar ti ce koje se mogu koristiti za pla}awe direktno sa ra~una u banci);

– primenu CND-a i CLI-a u telefoniji da bi se ide ntifikovala oblast, pa ~ak i lokacija sa koje poziv dolazi, a s tim i identitet osobe koja zove.

– {eme lojalnosti, kako bi se identifikovale sve transakcije koje je osoba napravila sa odre|enom organizacijom;

– pro{irene {eme lojalnosti, kako bi se identi fikovalo intenzivno mno{tvo transakcija koje sva ka osoba ima sa nizom organizacija Vladine agen c ije su ~esto u poziciji da zakonski osobama nametnu us lov da identifi-ku ju sebe pri izvr{avawu odre | ene vrste transakcija. Korporacije mogu ko-ris titi raz na na vo|ewa i trgova~ku mo} kako bi posti gle isti ciq.

Pretwe u {emama baziranim na ~ipovima^ip-kartice je mogu}e primeniti u velikom bro ju svrha. Procena po-

verqivih pitawa u maloprodaj nom finansijskom sektoru otkrila je slede}e glavne probleme:

46

– dosta uve}an intenzitet tragova transakcija (va {a kreditna i debitna kartica su stvarale trag od 5-10 tra nsakcija mese~no, a mo‘da i sedmi~no, dok, sa druge strane, va{a smart kartica mo‘e omogu}iti bele‘ewe mesta gde se nalazite i {ta radite 5-10 puta dnevno);

– iskori{}avawe tragova transakcija: od strane vladi nih organa, {to predstavqa represivnu upot re bu dr‘avne mo}i nad pojedincem; od strane marke tin {kih korporacija kako bi poboq{ali prodaju svo jih proizvoda i usluga;

– dokaz o identitetu, koji se uglavnom ti~e: potr ebe za dokazom o identi-tetu u vezi sa dobijawem i upo t re bom kartice; upotrebe smart kartice kao vi {ena menskog dokaza o identitetu.

Pored primene u finansijske svrhe, kar tice i wi hove povezane baze po-dataka mogu omogu}iti dokaz o identitetu i sklonostima. Pored dobro poz-natih pri mera, kao {to je sudbina Jevreja u Holandiji za vreme invazije nacista, skora{wi novinski izve{ taji na govestili su da je informacija o rasnoj pripa dn osti, povezana sa nacionalnom identifi kacionom karti-com, kori{}ena u razlikovawu plemenske pri pa dno sti tokom pokoqa u Ru-an di. Jo{ dve pri mene ~ipova su od velikog zna~aja. Prva je na~ in no{ e wa kri pto grafskih „kqu~eva“ za koje post oji velika mogu}nost da budu kori{-}eni u bli skoj budu}nosti za {ifro va we poruka i digitalno potpi sivawe elektronskih do kumenata. Postoji ozbiqan rizik da blesava na ci ja, odnos-no SAD, mo‘e nastaviti svoj nerealni, hlad ni, ratni stav i zatra ‘ iti pra-vo upli tawa u pri va t ne „kqu~eve“ pojedi naca. U svakom slu ~aju, digital-ni potpisi stvaraju veliku mogu} nost za me{awe u privatnost. Druga pri-mena ~ipa je uno{ewe biomet rije, odnosno mere nekog dela osobe, kao {to je otisak prsta ili oblik ruke, prsta ili palca ili nekog od modela qudskog pona {awa, kao {to su dinamika pot pisivawa ili kucawa lozinke. Biome-trija se, dakle, mo‘e koristiti pri testirawu toga da li je mogu}e da osoba koja prila‘e karticu ista kao osoba kojoj je ta kartica izdata. Tako|e se mo‘e koristiti kao na ~in otkqu~avawa {ifro vanih kqu~eva sme{tenih u istom ~ipu. Biometrija mnogim qudima izgleda na metqiva i opasna. U zavis no sti od primene, ne mora samo izgledati tako, ve} i jeste tako.

Pretwe u vi{enamenskim identifikacionim {emamaMnoge identifikacione {eme se koriste od stra ne jedne organizacije,

u jednu svrhu, ali postoji o~i gledna zainteresovanost raznih organizacija da sma we tro{kove kori{}ewem iste kartice za razne svr he. Specijalan slu~aj vi{enamenske identifi ka cio ne {eme je ono {to je obja{weno kao {eme registra cije gra|ana. Time se svakome u zemqi daje jedinstve na {ifra (kod) i obele‘je (obi~no kartica) koje sadr ‘i kod. Naro~ito se koriste za poslove zdravstvenog osigurawa, poreza i penzionog fonda. U nekim zemqa-ma koristi se u dodatne svrhe, kao {to je admini stra cija socijalnog dobra i da bi se utvr dilo da se odre |ena prava vr{e samo od strane qudi koji na to imaju zakonsko pravo, kao {to je vr{ewe prava glasa, prava stanovawa, prava rada, prava kre tawa preko granica zemqe i prava kretawa u okviru granica zemqe. [eme registracije gra|ana trpe, a mo‘da i dobrovoqno pri-hvataju, stanovnici nekih zemaqa, dok ih u mno gim zemqama ne odobravaju i aktivno im se suprot sta vqaju. Za{tite privatnosti variraju od veoma

47

malih do sredwe jakih, ali samo postojawe ovakve {eme pre dstavqa pretwu protiv koje je bilo kakva „za{tita podataka“ samo bezna ~ajnost. Da bi se stvorilo dru {tvo pod totalnom kontrolom moraju biti uspuwena tri uslova:

– mora postojati niz baza li~nih podataka, od ko jih svaki obra|uje po-datke za odgovaraju}u svrhu

– baze li~nih podataka moraju biti povezane pre ko jedne ili vi{e tele-komunikacionih mre‘a

– podaci moraju biti dosledno identifikovani.Prva dva uslova su zadovoqena tokom posledwe dve decenije, kao rezul-

tat primene informacione tehno logije. Tre}i je, dakle, kriti~ni tehni~ki faktor koji onemogu}ava postizawe dru{tva pod prismot rom. [eme regi-stracije gra|ana putem li~nih karti prevazilaze tu prepreku.

Pretwe identifikacionih {ema baziranih na ~ipovimaNe mora biti iznena|ewe da primena ~ipova u op se‘ nim, vi{enamen-

skim identifikacionim {em a ma rezultira pove}awem pretwi privatno-sti koje na sta ju iz svake od wih. Svaki potpuni identifi kator je pretwa slo bodama, zbog toga {to predstavqa osnovu sveprisutne identifikacione {e me, a takva {ema omo gu}ava ogromnu mo} nad stanovni{tvom. Svo qud sko pona {awe bi postalo vidqivo za dr‘avu i opseg za nekonformizam i nesla-gawe bio bi prigu{en do ta~ke koju su predvideli anti-utopijski romano-pi sci. Najpotpunije {eme kombinuju nametqivu kolek ciju podataka sa po-ten cijalno sveprisutnim instru mentom mo}i. Kao rezultat, vrste vi{e na-men skih ide ntifikacionih {ema ili sistema registra cije gra |ana koje }e se pokazati sposobnim za izazi vawe naj vi{eg nivoa brige su one koje su bazira ne na ugra |e nim ~ipovima i DNK-otisku. Iz analize koja je ovde spro-vedena izgleda neizbe‘no da }e identifi ka cio ne {eme bazirane na ~ipo-vima ugro ziti priva tnost i da postoji direktan sukob izme|u prime ne ~i -pova u iden tifikacionim karticama i pre‘ivqa vawa re lativno slo bodnog i demokrat skog dru{tva kome te ‘e napredne nacije. Zbog mogu}nosti da bu -du elektron ski kontrolisani, ~ipovi su veoma fleksi bilni in stru menti. Nude toliko veliki opseg dizaj neru {eme da se u su{tini mogu pri mewivati u neko liko alter nativnih svrha:

– da bi se uni{tila privatnost, {to predstavqa jednu krajnost;– da bi se za{titila privatnost, {to predstavla drugu krajnost;– da bi se postigla ravnote‘a izme|u interesa pri vatnosti ili drugih

in teresa osoba, grupa i korpo ra cija i dr‘avnih agencija i dru{tva kao celine.

Ova posledwa sekcija identifikuje odre|ene ka rakteristike u dizajnu koji bi trebalo da budu usvo jeni od strane onih koji primewuju ~ip tehno-logiju u identifikacione svrhe:

– identifikovani tragovi transakcije moraju bi ti ograni~eni na okol-nosti u kojima su opravdani zbog nepostojawa alternativa;

– da bi se postigla ravnote‘a me|u sukobqenim intere sima, mora se mno-go vi{e primewivati pseu doni mnost, naro~ito kroz za{ti}ene indekse;

– autentifikacija identiteta mora se samo kori st iti tamo gde je for-malno potrebna i mora se mnogo vi{e primewivati dovoqna autentifi ka-cija;

48

– mora se koristiti vi{e jednonamenskih iden ti fi katora, a ne jedan vi{enamenski;

– veoma va‘na posledica principa „vi{e identi fi katora“ je odr‘a va-we razdvojenosti izme|u pri me ne u okviru vi{efunkcionalnih ~ipova, da bi se ut vrdila celovitost primene i za{tita protiv neauto rizovanog oda-vawa podataka i identifi katora;

– jo{ jedna bitna primena principa „vi{e ident i fi katora“ je uvo|ewe „role ids“-a i „person ids“-a, da bi se pokazala ~iwenica da osoba vr{i vi{e uloga u is to vreme ili da vi{e osoba obavqa istu organiza cio nu fun kciju.

Drugi opseg potreba povezan je sa omogu}avawem pojedincu da ima ozbiq-nu kontrolu nad procesima koji ukqu~uju kartice bazirane na ~ipovima:

– vlasni{tvo kartice mora biti u rukama li~no sti, a ne dr‘ave; – dizajn identifikacionih {ema baziranih na ~ipovima mora biti ja-

san pojedincu;– izdavawe i konfiguracija kartice moraju biti plod konkurencije vi -

{e firmi, ukqu~uju}i i kor pora cije privatnog sektora, u saradwi sa pred-stav ni cima javnih interesa;

– privatni kqu~evi koji se razli~ito koriste za {ifro vawe poruke i za digitalne potpise mogu biti sme{teni u istoj kartici, ali se ne sme dozvo li ti razvijawe centralne baze privatnih kqu~eva;

– kontrola bio metrije osobe mora biti u rukama osobe, a ne dr‘ave. Pre-ma tome, ne sme se dozvoliti sme{ tawe biometrije u jedinstvenu dr‘avnu bazu po dataka.

Ove karakteristike dizajna stvaraju dodatne izazo ve za organizacije ko-je planiraju upotrebu ~ipova kao osnovu za identifikacionu {emu. Ali one pred stav qaju osnovu po kojoj organizacije mogu legitimno os tvariti svoje ciqeve, dok gra|ani mogu biti uve re ni da {eme ne}e preterano ugro ziti wihovu privatnost.

Rizici nadzora podatakaNadzor podataka je sistematska upoteba li~nih sistema podataka u is-

tra ‘ivawu ili snimawu radwi ili komunikacija jedne ili vi{e osoba. Li~ni nadzor predstavqa nadgledawe identifi ko vane osobe. Masovni

nadzor je nadzor vi{e grupa qu di, naro~ito velikih grupa, obi~no da bi se iden tifi ko vale osobe koje pripadaju odre|enoj inte re s noj sferi ili da bi se mo‘da potisnulo wih ovo pona {awe. Organizacije dobijaju mo} nad oso-bama kroz aku mulaciju podataka o wima. One mogu pove}ati tu mo} crpqe-wem podataka iz vi{e izvora. Pojedinci su uglavnom nemo}ni da isprave neta~ne podatke, po gre{ne procene i nerazumne odluke. Na nivou dru{ tva kao celine, daqi oz biqni problemi izbijaju na povr{inu, po{to preovla-dava op{ta sumwa, dok samo oprede qewe i raznolikost bivaju ugu{eni efek-tom sveobuhvatnog nadzirawa.

[ta sad?Identifikacija bazirana na ~ipovima obuhvata najozbiqnije pretwe

za slobodna i demokratska dru {tva. Jedna mogu}nost je direktan sukob iz-me|u mo}i vlade i vladinih agencija, sa jedne strane, i stanov ni {tva koje nije spremno da se lako prepusti ropstvu, sa druge strane. Ali tehnolo gi ja

49

tako|e obe}ava. Kao rezultat toga, alternativa postoji i u woj se ~ipovi pri mewuju na na~in koji pravi ravno te‘u izme|u in teresa dr‘ave i kor-poraci ja i inte resa osoba. Ovim se ne}e mo}i posti}i „ideal“ kon tr o li sa-nog i efi ka sno vo|enog dru{tva, sa osoba ma koje se tretiraju kao roba i po-na{aju na ne mawe pred v i div na~in nego ‘i-votiwe, ali }e se zauzvrat o~u-vati ~o ve~anstvo. Vreme za izbor izme|u ove dve mogu}nosti nije daleko. Ono je ve} sada.

GLAS PROTESTA PROTIV ID KARTICA U VELIKOJ BRITANIJI

Sajmon Dejvis, ~elnik „Privacy International“, objavio je 29. septembra 2003. u „Dejli telegrafu“ svoj komentar povodom poku{aja vlade Tonija Blera da nametne ID kartice Britancima. Dejvis smatra da }e wihovo uvo|ewe „te-meqno izmeniti prirodu vlasti i karakter nacije“.

On dodaje: "Ovo je neizbe`no jer savremena ID kartica nije obi~no par~e plastike. Ona je vidqiva komponenta mre`e interaktivne tehnologije koja najintimnije osobine pojedinca spaja sa ma{inerijom dr`ave. To je sred-stvo kojim }e mo} vlasti biti racionalizovana i pojednostavqena. Skoro sve vrste ID kartice koje su uvedene u posledwih 15 godina imaju tri kom-ponente koje poseduju potencijal razoran po li~ne slobode i privatnost.

Svaki gra|anin je primoran da da otisak svog prsta ili snimak du`ice oka u nacionalnu bazu podataka. Ova informacija se kombinuje sa ostalim li~nim podacima kakvi su rasa, `ivotno doba i gra|anski status. Fotogra-fija kompletira dosije. Uz to, uvo|ewe iste vodi su{tinskom pove}awu poli-cijske mo}i. Na kraju, vlasti }e `eleti da tra`e ID karticu u razli~itim okolnostima, i qudi }e biti prinu|eni da izra`avaju nezadovoqstvo. Jo{ zna~ajniji, mada suptilniji, elemenat je ~iwenica da }e kartica i wen nu-meri~ki sistem omogu}iti povezivawe informacija iz svih dr`avnih baza podataka. Taj broj je najmo}niji elemenat novog sistema. Takav sistem, pove-zan desetinama hiqada ~ita~a sa centralnom bazom podataka, jeste uobi ~ajeni na~in za re{avawe problema falsifikovawa li~nih dokumenata. Ali tehno-lo{ki jaz izme|u vlasti i organizovanog kriminala toliko se suzio da i naj-sigurnije ID kartice mogu da se nabave blanko, svega nekoliko sedmica nakon uvo|ewa. Kriminalci i teroristi mogu da se kre}u mnogo slobodnije i sigur-nije nego {to su to mogli u zemqi sa vi{e vrsta raznih ID kartica.

Zbog toga je u Maleziji u ID karticu ugra|en ~ip koji sadr`i „biome-triju“ – otisak prsta, du`ice ili {ake. ID kartica i prst se stavqaju u ~i -ta~ i li~nost je „potvr|ena“.

Vlasti mogu da zahtevaju jo{ li~nih podataka koje treba da se smeste u ~ii da bi se potvrdio identitet vlasnika. Proces potvrde identiteta mo`e se obaviti bilo gde – na ulici, na aerodromu, u {koli, na bazenima ili u ustanovama vlasti.

Nikada ne}ete ~uti da vlast pomiwe ove aspekte problema. Umesto toga, novi ID sistemi se predstavqaju kao dobro}udne „gra|anske karte“ koje obez-be|uju pristup olak{icama i javnim servisima.

50

Pre pet godina, vlada je tiho povukla predlog za uvo|ewe ID kartica kad je otkrila da }e uvo|ewe istih ko{tati milijarde funti vi{e no {to se mislilo, da }e se wima malo posti}i na suzbijawu kriminala, i da }e po-stati veoma nepopularne. Koliko }e biti nepopularnije kad qudi otkriju da }e se tra`iti skenirawe delova wihovog tela?

Ako su ID kartice bile neupotrebqive pre pe{ godina, za{to bi bile upotrebqive sada? Ne}e biti upotrebqive – osim ako se ne doda biometrija i ne stvori dr`avna baza podataka. To onda nije li~na karta: TO JE DR@AVNI SISTEM ZA NADZIRAWE I PRA]EWE.

Ako se ovo uvede u sada{woj dru{tvenoj atmosferi, neizbe`ne su tri posledice. Prvo, veoma za{ti}ena kartica posta}e svojevrstan unutra{wi paso{, koji }e biti zahtevan na uvid u bezbroj situacija (ne napu{taj ku}u bez wega). Drugo, milioni qudi }e biti ugro`eni svake godine zbog izgubqe-nih, ukradenih ili o{te}enih kartica, kao i zbog pada kompjuterskog si-stema ili ma{inerije za ~itawe biometrijskih podataka. I, kona~no, kartica }e neizbe`no biti zloupotrebqavana od strane zvani~nika koji }e se isti-ma slu`iti kao mehanizmima predrasuda, diskriminacije i zlostavqawa.

Niko ne mo`e da navede zemqe gde su ID kartice uticale na smawewe opa snosti od terorizma. Da bi se to postiglo, vlasti }e preduzimati mere nezamislive u demokratskim zemqama.

Vlada se zbog toga suo~ava s izborom. Ili }e uvesti visoko bezbedne bio-metrijske ID karte i tako nasrnuti na sve oblasti slobode, ili }e uvesti malo bezbedne karte dostupne kriminalcima i teroristima na crnom tr`i-{tu. Ili, naravno, ona napu{ta takvu ideju, i usredsre|uje se na mnogo do-kazanija sredstva za borbu s terorizmom“ – ka`e Sajmon Dejvis.

JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC

[TA ZNA^E „INTEGRISANI PODACI“?Pojedini jo{ nisu shvatili kako }e se sakupqati i skladi{titi wi-

hovi li~ni podaci i misle da postoje neki qudi koji }e ih pratiti na „tra-dicionalan“ na~in. Zato }emo se ovde osvrnuti na novi globalni ekonomski sistem, koji se polako name}e i stvara bezgotovinsku zajednicu. Ciq im je da gotovinu zamene jednim kodiranim brojem. Ho}e svakome ~oveku na svetu da daju jedan jedinstveni kodni broj, koji ne}e posedovati drugi ~ovek na zemqi. Na prvom nivou ovaj kod se daje na jednoj kartici ili elektronskoj identifikaciji i postepeno se prenosi na ruku ili na ~elo. Tada bi se za-branila upotreba gotovog novca i ko bi ga posedovao bio bi ka`wavan. A to }e se ostvariti propagandom povodom kontrolisawa nezakonitih transak-cija. Ali }e u isto vreme kontrolisati i svaku transakciju.

Sistem }e raditi na slede}i na~in: Koju kod transakciju da u~ini neki ~ovek to }e biti ostvareno na osnovu jedinstvenog koda wegove integrisane karte ili nekog mikro~ipa na wegovoj ruci ili ~elu elektronskim putem. Npr. gospodin N.N. je zaposlen u nekoj firmi. Kada na kraju meseca treba da bude ispla}en sa ra~una wegovog gazde prenosi se na wegov – koji ima broj koda 520.1578349 i koji je wegov li~ni broj koda – suma u iznosu od 30.000,- dinara, wegova plata. Slede}eg dana N.N proverava da li je na wegov ra~un

51

preneta odre|ena suma i uverava se da je ona zaista tu. Znaju}i da na svome ra~unu ima ovaj novac, ~ini razne transakcije, uvek elektronskim putem i svaki put zadu`uju}i iznos. Zna~i, svaki put se elektronski prenosi odre|e-na koli~ina novca sa wegovog ra~una na ra~un drugog. Kada se odigravaju transakcije, kodovi se spajaju sa bankama preko elektronskih ma{ina on line i na taj na~in se bele`i svaka promena koju pokazuje svaki od kodova, da bi se potom vlasnicima prikazao ra~un u detaqe, ali istovremeno, da bi se do-stavile informacije i raznim drugim slu`bama u slu~aju da su im potreb-ne. Pogledajmo kako se na ra~unaru nacionalne banke podataka bele`i tok jednog dana gra|anina – kodnog broja:

Nacionalna banka podataka Strogo poverqiva stranica Dnevnog nadgledawa 18. mart 1998. li~ni kod 520.1578349SUBJEKT PODATAKA: N.N.STAROST: 40 godinaADRESA: Palih boraca 167, Novi BeogradZANIMAWE: Blagajnik u firmi ALFABRA^NO STAWE: o`ewen i otac jednog deteta…

(i drugi uskladi{teni li~ni podaci)PRIKUPQAWE PODATAKA 18. marta 1998.5.45 Napunio je benzin za 1.000,- dinara na [elovoj pumpi u ulici

Vo`dovoj br. 47.15 Telefonirao je na broj 222777, Poziv od jednog impulsa 5 dinara7.17 Telefonirao je na broj 355872. Poziv od jednog impulsa 5 dinara7.35 Kupio je burek sa spana}em 50 dinara i kafu 30 dinara u radwi

„Na }o{ku“, Pobedina 6210.40 U JAT-u je kupio jednu avionsku kartu do Ni{a letom 925 za 21.0014.30 Ru~ao je u restoranu „Kruna“, Bulevar Nemawi}a 124. Jeo je: Be-

~ku {niclu 100 dinara, salatu 30 dinara, hleb 10 dinara. popio je litar vina. Rubinov [ardone 150 dinara.

17.30 Kupio je „Politiku“ 20 dinara i ~asopis „Nacional“ 30 dinara18.00 Telefonirao je na broj 018/592 6734, u trajawu od 7 minuta. 45 din.18.15 U kafeu „Alan“ ul. Pu{kinova 33, popio je jedan viski 100 din.18.55 U radwi „LILA“, Cara Konstantina 65, kupio je odelce za bebu

od 4 meseca, vrednost 650 dinara.20.40 U radwi „Srbija“, koja se nalazi na Sur~inskom aerodromu kupu-

je jednu ~okoladu bez mleka 50 dinara i paklu cigareta Fast,22.30 Pla}a 250 dinara za taksi br NI – 33-333KRAJ BELE[KE DNEVNOG NADGLEDAWA

DNEVNA OBRADA ELEMENATA RA^UNARA BANKE PODATAKA Danas je kupio benzin za 1.000,- dinara. Ovog meseca je za benzin potro{io

ukupno 5.000,- dinara. Najradije kupuje u [elu. O~igledno je da, osim {to ide na posao koji je od wegove ku}e udaqen 20 km, putuje i negde drugde. Ben-zin je kupio u 5.45. Wegovo radno vreme po~iwe u 8.30. Verovatno je krenuo tako rano jer je hteo negde da ide. Ranije je zabele`eno daje u 7.00 sati kupo-vao neke hri{}anske kwige u prodavnici crkve Sv. Save. Najverovatnije da onaj period od dva sata provodi u crkvi. Hri{}anin je i u~estvuje u bogo-

52

slu`ewima. Vidimo da do wegovog radnog vremena, uvek oko 7.35 kupuje bu-rek sa spana}em i kafu u odre|enoj radwi „Na }o{ku“. Radwa se nalazi bli-zu crkve Sv. Save, {to potvr|uje pretpostavke. Telefonski broj 222777, koji je pozvao u 7.15 pripada poslaniku N.N. iz partije…, poznatom po svojim pozitivnim stavovima prema Crkvi i svojim protivqewima elektronskoj identifikaciji. U pro{losti je pokreta~ protesta protiv li~nih karti s ~ipom i svojim pisawem je uzburkao javnost i smatran je opasnim za nacio-nalnu bezbednost.

Broj telefona 355872, koji je pozvao u 7.17 pripada gospo|i Jovanki Mit-rovi}, majci monaha Atanasija, poznatog po svojim antievropskim idejama. i po pisawu mnogih kwiga na ovu temu koje su u pro{losti uznemirile jav-nost. Smatran je za opasnog i odre|en mu je suptilan nadzor, jer postoji sum-wa da }e govoriti u budu}nosti i na taj na~in ponovo uzburkati javnost.

Na osnovu ova dva telefonska poziva postoje osnovane sumwe da N.N. sa-ra|uje sa revolucionarnim elementima i ocewuje se da je sumwiv kao opa-san za nacionalnu bezbednost. Nala`e se da bude pod suptilnim nadzorom.

Do sada u toku teku}e godine, triput je putovao do Ni{a. Ova putovawa nisu opravdana wegovim poslom. O~igledno putuje radi susreta i iz li~nih potreba.

Uvek odlazi u petak uve~e, {to zna~i da koristi vikend, i ne `eli da uzme odsustvo sa posla, ali niti da o tome znaju na poslu.

Vidi se da u svome jelovniku uvek sredom: i petkom koristi posnu hra-nu. Ovo potvr|uje da je savestan hri{}anin i da se dr`i tipika Crkve. Ali, strast mu je vino. Uz svaki ru~ak popije oko litar vina i predstavqa opasno-st u vo`wi, jer skoro uvek vozi posle ru~ka kada je pio. U slu~aju kontrole od strane saobra}ajaca preporu~uje se podvrgavawe alko-testu.

Stalni je ~italac listova „Istina“, Nacionalna borba“ poznatih po to-me {to slu`e „nacionalnim interesima“ i blagonaklonima prema Crkvi. Okarakterisani su kao listovi nacionalisti~kog sadr`aja, koji podr`a-vaju pravoslavne stavove. Bore se protiv svih nadnacionalnih ideja i za promenu su vlasti, {to nam je u pro{losti zadavalo dosta te{ko}a. Wiho-vi pisci i izdava~i su pod suptilnim nadzorom.

Iz ovoga se mo`e izvesti zakqu~ak i pokazuju se realnim sumwe da je re~ o ~oveku koji je raspolo`en da se suprotstavi i koji se informi{e od qudi sa te{kom nacionalisti~kom pro{lo{}u.

Broj telefona 018/592 6734 pripada novinaru N.N, lista „Istina“, poz-natom po svojoj drskosti aktivnostima protiv elektronske identifikaci-je. Antievropski je raspolo`en i borac je samo za „interese svoje otaxbine“, uvek se protive}i na{oj nadnacionalnoj vlasti. Zato je pod suptilnim nad-zorom od strane S.I.S.-a (sistem informacija savesti). Smatra se sumwivim za pokretawe mladih na pobunu protiv nas. Nedavno je dobio }erku i izgleda da je zato N.N. kupio odelce za bebu. Novac koji je dao taksisti, 250 dinara, jo{ je jedan dodatni dokaz da mu je to kona~na destinacija, jer od aerodroma do Panteleja, gde `ivi N.N. vo`wa taksijem staje 250 dinara. Informacije o kona~noj destinaciji mo`emo dobiti i od taksiste, jer posedujemo wegov kod.

P.S. Wegova prva sutra{wa transakcija pokaza}e ta~no kraj u kojem se nalazi.

KRAJ DNEVNE OBRADE PODATAKA

53

® ² ®Sve gore navedene adrese, brojevi telefona i imena su izmi{qeni. Jedno-

stavno su upotrebqeni da bi prikazali, objasnili, kako }e se svakodnevno, na osnovu na{eg koda, sakupqati sve informacije, ~ak i one najosetqivije. Na-ravno, oni kojima je poznata tehnologija ra~unara znaju da kod svakog ~oveka ima mogu}nost skladi{tewa velikog broja elektronskih stranica o svim te-mama koje nas se ti~u. Mo`e, npr., u na{em dosijeu neko da potra`i i strani-cu koja se ti~e „zdravqa“. Tamo na ekranu ra~unara mo`e da vidi svu istori-ju na{eg zdravstvenog stawa od trenutka na{eg ro|ewa: koje smo bolesti pre-le`ali, na{u krvnu grupu, DNK, od kojih hroni~nih bolesti patimo, koli-ko puta smo potra`ili pomo} bolnice, koliko puta i kom trajawu smo bili hospitalizovani, koji lekar prati na{e zdravstveno stawe, koje lekove ko-ristimo, i sve {to god ima veze sa na{im zdravqem. Ako npr. poreska uprava potra`i arhiv koji se ti~e na{eg ekonomskog sta wa na kraju svake godine, sakupqaju}i sve izve{taje o na{im poslovnim transakcijama, samo }e da nam ispostavi re{ewe koje }emo morati da potpi {emo, ili }e jednostavno tra-`iti porez koji treba da platimo. Svakako, uz pomo} ra~unara bi}e upore|eno na{e ekonomsko stawe sa onim od pro{le godine. Tako|e }e postojati mogu}-nost provere na{ih rashoda u odnosu na na{e prihode. Sve ovo }e va`iti i za mnoge druge stvari koje ovde ne mo`e mo izlagati.

Postoja}e toliko arhiva u na{em kodu, da }e mo}i da se skladi{te po-daci o svim aktivnostima i svim stranama na{eg li~nog `ivota, koji }e biti izlo`eni kao na dlanu. Odasvud }e se sakupqati podaci i bi}e skla-di{teni u na{em li~nom kodu, u centralnoj nacionalnoj banci podataka, odakle }e biti preno{eni u evropsku banku podataka.

Ukida se, u su{tini, i zapovest Gospodwa, koja ka`e: da ne zna tvoja le-vica {ta ~ini tvoja desnica. Vlastima }e sve biti poznato i gde ona bude smatra za shodno upotrebi}e ove prikupqene podatke.

U isto vreme osniva se planetarni sistem kontrole uz pomo} satelit-skog sistema, itd. U automobilima, `ivotiwama, na qudima, postavqa se kod u vidu mikro~ipa, tako da se bilo ko mo`e locirati na kojem god kraju planete da se nalazi.

Svako ko ne `eli da za`muri pred ovim vidi da se nalazimo pred uki-dawem ~ovekove slobode, i da ovaj sistem koji se ostvaruje prerasta u jednu naprednu tehnologiju sa svim karakteristikama koje nalazimo u 13. glavi Otkrovewa. Ovaj sistem }e obavqati javnu kontrolu, kako pi{e u Svetom Pismu (Otk.13,17). Mo`ete da zamislite kakvo istrebqewe bismo do`iveli da su u pro{losti diktatori tipa Hitlera u svojim rukama imali jedan ta-kav vid tehnologije, i da su kontrolisali svaku na{u transakciju i da su mogli u svakom trenutku da lociraju na{ polo`aj na planeti?

Ako sam ~ist, za{to da se bojim?Neki beznade`no, verovatno iz straha, govore: „Ne smeta mi ako gledaju

sve {to ~inim, jer sam ~ist, i ne bojim se!“ I mi se sla`emo sa wima da su ~isti. Ono, me|utim, ~ega se bojimo je slede}e: [ta }e biti ako do sistema do|e neko „ne~ist“ ko mrzi „~iste“? [ta se tada desiti? Kada po`eli da istrebi ~iste, koje mogu}nosti se tada wima pru`aju da tra`e svoja prava i kuda }e se obratiti da ih potra`e? Zaboravqamo koliko je tirana pro-{losti pokrenulo progon svetih qudi .

Zar smo zaboravili progon hri{}ana u komunisti~kim zemqama?

54

GLASOVI IZ SRBIJE

ELEKTRONSKI KONC-LOGOR

U Srbiji se ubrzano radi na uvo|ewu novih li~ nih do kumenata tako zva-nih smart kartica. Suprotno svim qud skim pravama na za{titu pri vatno-sti koji su garantova ni u Op{toj deklaraciji o pravima ~o veka i Me|unarod-nom paktu o gra|anskim i politi~ kim pravima, kao i u Ev rop skoj konven-ciji za za{ti tu qudskih prava i osnov nih sloboda, prethodna Vla da Srbi-je je bez ikakve javne rasprave i demokratske kontrole u‘ur bano pripremi-la uvo|ewe tzv. smart kartica. Umesto papirnih doku menata, gra|ani }e ima-ti visokokvalitetnu laminantnu bio met ri~ku karticu s mikrokontrolo-rom, u kojoj }e biti sadr ‘a ni svi podaci o vla sniku. Do kraja 2006. najve}i deo li ~nih dokumenata bi}e povu~eno iz upotrebe, a za meni}e ih moderne smart kartice.

Pravo na privatnost jedno je od osnovnih qudskih prava, koje ograni-~ava dr‘avu u wenim poku{ajima da se me{a u li~ni ‘ivot svojih gra |ana. Ovo pravo za{ti}eno je nizom me|unarodnih poveqa i dokume nata ~iji je potpisnik i na{a zemqa. U Op{toj dekla ra ciji o pravima ~oveka ka‘e se da „niko ne sme biti izlo‘en proizvoqnom me{awu u privatni ‘ivot, po-rodicu, stan ili prepisku, niti napadima na ~ast i ugled“ (~lan 12); Me|u-narodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima isti~e: „Niko ne mo‘e biti predmet samovoqnih ili nezakonitih me{awa u we gov privatni ‘i -vot, u wegovu porodicu, u wegov stan ili wegovu prepisku“ (~lan 17); ~lan 8. Ev ropske kon vencije za za{titu qudskih prava i osnovnih slobo da tako|e {titi pravo na privatnost; Ameri~ka kon vencija o qudskim pravima isti-~e „pravo na li~ni ‘ivot“ (~lan 11). S tim u vezi, u zemqama Evrope po stoji ~itav niz ozbiqnih pravila vezanih za skup qawe i obradu li~nih podata-ka gra|ana, ~iji je ciq da spre~e zloupotrebu istih od strane dr‘ave. Ev ro-p ski sud za qudska prava i Evropska komisija za prava ~oveka razmatraju 8. ~lan „Evropske konvencije za za {titu qudskih prava i osnovnih sloboda“ kao osnovu za sudske procese i odluke koje se ti~u za{tite po dataka. Komi-sija je razmatrala tri slu~aja u kojima je upotreba li~nih identifikacio-nih brojeva od stra ne dr‘ave bila povod za spor dr‘ave s pojedincem (Lin-d kvist protiv [vedske, N 10879/84; Lundval protiv [vedske, N 10473/83; Kozler protiv [vedske, N 11762/85). Komisija je ‘a lbe pojedinaca ovim po-vodom tuma~ila upravo u ob la sti naru{a vawa ~lana 8. Evropske konvencije o qud skim pra vima. Kon vencija o za{titi podataka za sni va se upravo na tome {to su LI^NI IDENTIFIKACIO NI BROJEVI NEPOSREDNO PO-VEZANI S OBRADOM LI^ NIH PODATAKA. Najobi~niji broj otvara pri-stup ba zi podataka s ogromnim brojem informa cija o poje dincu.

55

U zemqi u kojoj ima milion nezaposlenih i koja polako pada u du‘ni~ko ropstvo, jer duguje oko 13,8 mili ja rdi dolara, u kojoj je spoqni dug ve}i nego za vre me Slobodana Milo{evi}a i koja je, umesto 488 mi liona dolara, ove, 2003, poveriocima vratila 50 mi liona dolara, u toj, dakle, zemqi, u ko-joj svake godi ne umire 30 hiqada qudi vi{e no {to ih se rodi – prva bri ga je uvo|ewe novih legitimacija, elektro n skih, najsavremenijih, kakvih ne-ma skoro nigde u Ev ropi. Bez javnih rasprava kakve su uobi~ajene u is tinski demokratskom dru{tvu, prethodna Vlada Sr bije i weno Mini starstvo unu-tra{wih poslova re{i li su na ovaj korak u ime „transparentne tranzici-je“, „evropskih integra cija“, „borbe protiv kriminala i terorizma“. Kako se ovi poslovi reklamiraju? O. Ni koli} u „Nedeqnom telegrafu“ (1. oktobar 2003) bele‘i: „Do kraja 2006. najve}i deo li~nih dokumenata, ~eti ri milio-na paso{a i 12 miliona li~nih karata, vo za~kih i saobra}ajnih dozvola i oru ‘nih listova bi }e povu ~eno iz upotrebe, a zameni}e ih moderne „smart“ kar tice. Ne}e vi{e biti reqefnih li~nih dokume na ta na kojima su foto-grafije pri~vr{}ene nitnama. Ume sto papirnih dokumenata, gra|ani }e imati viso kokvalitetnu laminantnu biometri~ku karticu s mi krokontro-lorom, u kojoj }e biti sadr‘ani svi pod a ci o vlasniku“. To najavquje pu-kovnik Sa{a Mili}e vi}, na~elnik Uprave za infor ma tiku MUP Srbije. Gospodin Mili}evi}, hvale}i se da smo nabavili naj savremeniji „Mo toro-lin“ sistem za kontrolu gra|ana, ka‘e: „Do sada se „Motorolin“ sistem uspe{no koristi u Belgiji, Italiji, Finskoj, Austriji, Velikoj Bri taniji, Esto-niji, Maleziji, Makau, Kanadi i deli mi ~no SAD. Elektronska identifi-kaciona dokumenta, kako govore wihova iskustva, samo su pove}ala efika-snost dr‘avne administracije i smawila sve mogu}e vrste zloupo treba. Uvo|ewe ove vrste dokumenata deo je i svetske strategije u borbi protiv ter-orizma“ (gde se koristi, a ako SAD uop{te nemaju li~ne karte). U budu }oj, u Ev-ropu usmerenoj Srbiji, policajac }e kon tro lom kartice ili otiska prsta, za pet sekundi mo }i da proveri identitet gra|ana. Kompletna krimi nali-sti~ka provera i upore|ivawe s bazom od 10 mi liona Srba traja}e od 15 se-kundi do dva minuta. Po licajac }e karticu uvu}i u prorez svog malog ra~u-nara, koji }e nositi u ruci, i provera je zavr{ena. G. Mili}evi} preporu~u-je gra|anima da radosno ~ekaju nova doku menta: „Najpre }e biti zameweni paso{i. I}i }emo na to da, po evropskim standardima, putna isprava i na-cionalna ID kartica (li~na karta) bu du identifi ka cioni dokumenti prvog reda. Svi ostali dokumen ti bi}e izvedeni iz wih. Zadr‘avawa na gra nici tra ja}e znatno kra}e, jer dovoqno je samo poka zati ka r ticu i procedura s policijom je zavr {ena. Na~in iz davawa ovih dokumenata tako|e }e biti je-dnostavan. To je, ujed no, i najve}a prednost ovog si stema za gra |ane. Pri izdavawu dokumenata, na {al teru }e prove sti mawe od deset minuta, a novi paso{ ili me|u na rodno va ‘e}u voza~ku dozvolu dobi}e u ro ku od 24 ili 72 sata“. U novom dokumentu }e, pored os novnih po da taka, biti i otisak prsta i digitalni po tpis vla s ni ka, kao i digitalni snimak wegovog lica, {to je ne mogu}e falsifiko vati. Prednosti novog si stema su, obja{wava daqe pu-kovnik, slede}e: „Svi gra |ani }e pred dr‘avom biti isti. Zloupotrebe u radu unapred su one mogu}ene. Svi podaci su na kartici kripto grafski za-{ti}eni, tako da im je tajnost za garan to vana. Sem toga, posle kompletne informati zacije po slova MUP ne}e biti ni re{avawa problema preko re-

56

da. Nacionalna baza podataka bi}e povezana s me|u narodnim sistemima, a i vizni re‘im bi}e zna tno olak{an“. Pukovnik je uveren da }e kriptogra-fija spre~iti za{titu i zlo upotrebu podataka u dne vno politi~ke svrhe; bi}e i specijalnih mera, za koje on veli: „U velikom broju zemaqa, kont-rola zlou po trebe re{ena je uvo|ewem institucija ili osobe u vladi ili pri woj koja se stara da se podaci kojima dr‘ava raspola‘e ne koriste u druge svrhe osim ko n trolnih. Ta osoba je obi~no na visokom dr‘avnom po-lo‘aju i predstavqa civilnu kontrolu. Tako |e, u proizvod wu kartica su ukqu~eni posebni, za{titni meha ni zmi koji one mogu}avaju neautori zova-ni pri stup po dacima s kartice i wihovo kori {}ewe“. Ka rtica je otporna na deformacije, hemika lije, ter mi ~ki sta bilna, ne sme biti na pra vqena od toksi~nih mate ri jala, niti autorefle ksivna. Ne mo ‘e se polo miti. Po da-ci na woj ne mogu se mewati. Po{to }e po stojati tri nivoa za{tite podata-ka, kar ti cu }e ko ristiti samo pravi vlasnik, po licajci ne}e mo}i da neau-to rizovano pristupaju podacima, niti }e hake ri prodi rati u sistem. Nara-vno, najve}a prednost je borba pro tiv kriminala.

MUP }e uvesti i novi sistem: umesto dosada{we zastarele radio-veze, to }e biti mobilni sistem po li ci jske komunikacije koji }e pokrivati celu Srbiju. Policija }e imati ure|aje koji }e mo}i da skeniraju, prenose zvu~ne, slikovne informacije itd. Nove na prave }e biti u isti mah radio-stanica, mobilni te lefon, kompjuter s unutra{wom internet mre‘om, fak-som. Sada }e, samo na osnovu otiska prsta, mo}i da se otkriju kriminalna dela. Jo{ detaqnije poda tke o na{oj evropskoj policiji i wenoj budu}no-sti da}e nam, u razgovoru s novinarem „Blica“ (17. novembar 2003), g. Tomas Soke, direktor Odseka za biometriju u kompa niji „Motorola“. On govori da je Srbija, bar u ne~emu najnaprednija u Evropi – u policijskoj kont roli svog stanovni{tva. Evo wegovih re~i: „Srbija uvodi naj napredniji sistem za identifikaciju gra|ana i izda vawe li~nih dokumenata u Evropi i jedan je od naj bo qih u svetu. Evropska unija i druge zemqe kre}u se u pravcu bio-metrijskih do kumenata, odnosno automat skog prepo znavawa otiska prstiju ili osoba, ali je Srbija, po primeni, ispred wih“. (Za{to ba{ u oblasti poli-cijskog nadzora da budemo prvi?)

G. Soke hvali biometrijske doku mente, koji }e od 2006. biti glavni us-lov za ulazak u Evropsku uniju, u koju }emo, s ovakvim stawem privrede i dru{tva, u}i kao {to smo u{li u besklasni komunizam, vo|eni sa mo u pra -vqawem. Soke veli: „Nova li~na karta bi}e sli ~na plasti~noj kreditnoj kartici, a na woj }e se nala ziti slika osobe, weni podaci i ~ip u koji su, u ele k tronskom obliku, uneti otisci prstiju“.

I g. Soke je pun hvale za novi metod rada na{e po licije: „Novi sistem omo gu}ava brzo identifiko va we osoba pomo}u otisaka prstiju i brzo re{a-vawe zlo ~ina. Pozitivan efekat savremene tehnologije oseti }e i gra|ani kroz brzo izdavawe li~nih dokume nata i brzu identifikaciju, a putovawa qudi iz Srbi je u inostranstvo bi}e znatno olak{ana. Kompa nija „Mo torola“ je partner u ameri~kom projektu izdavawa bio metrijskih viza i Srbija je u prednosti zbog uvo|ewa ovakvih dokumenata. Nije mogu}e falsi fi kova we, jer ne postoje dve osobe sa istim otiscima prstiju.(...) Gra|anin }e do}i kod slu‘benika policije, bez po trebe da nosi sopstvenu sliku. Na skeneru }e mu uzeti otiske, fotografisa}e ga digi talnom kamerom, osta vi}e li~ni pot-

57

pis, a slu‘benik }e u ra~unar uneti we gove podatke. Proce dura traje de-setak mi nuta, infor macije se unose u centralni ra~unar, a osoba ubrzo do-bija doku menat. Slika je posebnim postupkom urezana u plastiku i nije je mogu}e fal sifikovati, kao ni elektronski ~ip.

Jo{ nije poznato koliko }e gra|ane ko{tati ovaj proces.(...) Legitimi-sa we gra|ana, odnosno provera ide ntiteta, bi}e mogu}e u policijskim sta-ni cama, na gra ni~nim prelazima, carinskim terminalima i dru gim mesti-ma koja poseduju odgovaraju}e stanice, kao i na ulici od policajaca. Li~na kar ta ili paso{ se postavqa u terminal za proveru, a gra|anin sta vqa prst na skener za uzimawe otiska. Ti podaci se upo re|uju s podacima upisanim na dokumentu i tako se utvr|uje identitet, a provera je skoro trenutna. Uko-liko se otisak prsta gra|anina ne poklapa s otiskom upisanim na ~ipu we-govog do kumenta, policajci za de setak sekundi mogu da pretra‘e bazu poda-taka od de set miliona gra|ana Srbije i utvrde o kome se radi. Na isti na~in po stupak }e se obavqati i u poli cij skim stanicama i na ulici, jer policaj-ci }e nositi sa sobom ure|aj lak{i od pola kilograma koji }e se radio-vezom povezivati s centralnim kompjuterom.(...) Srpska policija dobila je cen tralni ra~unarski si stem koji se sastoji od {est takozvanih me~era – kom pjutera u kutijama visokim oko dva metra i u wima }e biti sme{teni svi podaci. „Motorola“ }e MUP-u isporu~iti i 1200 radnih stanica za uzima-we poda taka i identifikaciju gra|ana koji }e slu‘i ti za civilnu upotre-bu i bi}e raspore|eni u polici jskim odeqewima u drugim mestima u Srbi-ji. Osim toga, srpska policija }e dobiti i 300 radnih stanica koje su ne{to slo ‘enije i slu‘e za upotrebu u krimina listi~koj policiji. Naru~eno je i 660 malih ru~nih ure|aja koji }e nositi policajci na ulici i u pa tro li. Radovi na postavqawu sistema bi}e zavr{eni za nekoliko dana, a do kraja meseca }e sve biti spremno za upotrebu. (...) Centralni ra~unarski sistem, 1.500 radnih stanica i 660 prenosnih ure|aja s ugradwom „Motorola“ je ispo-ru~ila za 20 miliona evra. Pla}a we je odlo‘eno na pet godina i bez dr‘a-vne garancije. Srbija je izuzetno povoqno dobila najsavremeniji biometrij-ski sistem jer }e, pore|ewa radi, u Velikoj Britaniji tro{kovi zamene li~-nih karata ko{tati pet milijardi funti.(...)

Baza podataka u centralnom ra~u naru ima}e tri dela – civilnu, krimi-nalisti~ku i bazu tragova. U civi lnoj bazi bi}e sme{teni podaci o svim gra|a ni ma, a u kriminalisti~kom delu informacije o qudi ma s kriminal-nom pro{lo{}u. U bazi tragova bi}e sme {teni svi otisci poznati ili ne-poznati, koji su ikad ranije prona|eni na nekom mestu zlo~ina. Upo re|i-vawem podataka iz ovih baza bi}e mogu}a br‘a identifikacija po~inilaca i re{avawe kriminal nih slu~ajeva. Obi ~no, kada u nekoj zemqi postavimo ovakav sistem, policija u prvoj nedeqi upotrebe re {i nekoliko slu~ajeva koji stoje pet-{est godina. Nijedan ~ovek ne mo‘e tako brzo da pregleda i upo redi veliki broj otisaka prstiju kao {to to ~ine ra ~unari“.

Geopolitika 14/2004

POSMRTNI LI^NI BROJNajava uvo|ewa novih elektronskih dokumenata s identifikacionim

bro jevima uznemirila je posle dwih godina vernike u nekoliko pravoslav-nih zema qa. Pre svih u Gr~koj, gde se Gr~ka Pravoslavna Cr kva otvoreno

58

suprot stavila uvo|ewu novih li~nih ka rata koje je, u okviru procesa uskla-|ivawa zako no davstva sa zemqama Evropske unije, predlo ‘ila vla da Koste Simitisa. Pravdaju}i to obavezama koje pro isti~u iz [engenskog sporazu-ma, Simiti sova vlada je predlo‘ila nacrt novih dokumenata koji predvi-|a da se iz li~nih karata bri{u podaci o vero ispo vesti. To je izazvalo ‘estoku reakci ju Gr~ke Crkve, koja je u jednom trenutku organizovala ve-like de mon stracije u Atini u koju se slilo vi{e od milion ver nika iz svih krajeva Gr~ke. Krenulo se s potpisiva wem peticije protiv uvo|ewa novih dokumenata na koji stavilo potpis vi{e od milion pravoslavnih Grka. U jednom od svojih saop{tewa, posve}enom spo ru sa svetovnim vlastima, Sve-ti sinod Pravo slavne Crkve u Gr~koj najpre isti~e da je „Gr~koj Crkvi strana i osta}e strana svaka svetovna vlast kao {to joj nala‘e predawe“, te da se „ne zanosi niti pomi{ qa da zauzme weno mesto“. Ali Crkva upozorava i „smatra da je uno{ewe veroispovesti na dobrovoqnoj osnovi u li~ne kar-te neposredno povezano s gr~ko pravo slavnim identitetom na{e Nacije, ko-ji pred stavqa polaznu osnovu na{eg nacio na lnog o~uvawa i neophodnu po-dr{ku Naroda bez omalova‘avawa bilo kog gra|anina druge vere ili vers-kog ube|ewa, ~iju versku razli~itost Crkva apsolutno po{tuje“. Mno gi pra-voslavni vernici u novim identifikaci onim brojevima s bar-kodom vide-li su ispuwewe doga |aja iz kwige „Apokalipse“ gde je re~eno da }e u posled-wim vremenima anti hrist stavqati qudima svoj pe ~at – „pe~at zveri“.

U saop{tewu iz 1998. godine, koje je posve}eno spro vo|ewu „odredbi [en-genskog sporazuma na teritori ji Gr~ke“ o uvo|ewu novih dokumenata ka`e se da „osim tih momenata, koji u velikoj meri ograni~ava ju slobodu qudske li~nosti i wena prava, naro~ito za nas, pravoslavne Grke, pojavquje se i drugi razlog za uznemirenost u vezi sa {engenskim sporazumom. U no vom „idealnom poretku“ koji se sada stvara, pravo slavnim qudima preti opa-snost da se pretvore u odre |enu kontrolisanu mawinu, koja }e postati plen u rukama antipravoslavnih snaga. Ujedno, prvi kora ci na realizaciji tog sporazuma pokazali su da se wi me odvajamo od naroda Balkana, koji je iste vere s nama“.

Ali, neuporedivo ve}e uzne mi rewe u Gr~koj je iza zvala najava da }e nove elektro nske legitimacije ima ti broj 666, {to je po tekstu Apo kalipse broj anti hrista. „Dati sporazum je u direktnoj vezi s pro ce som izdavawa elektro n-skih legitimacija i s kori{ }ewem broja 666 na wima, koji predstavqa broj anti hrista, shodno tekstu Apoka lipse, a ne neki slu ~ajan broj, kako mnogi tvrde. Sveti Sinod je u svojoj pre t hodnoj poslanici od 7. aprila 1997. godi-ne ukazao na misti ~no zna~ewe broja 666 i zamolio da se on „ne prihvata u svojstvu kodnog broja u dr`avnim kompju terskim siste mima za{tite ~ove-ka“, a tako|e da se „ne koristi broj 666 kao kodni broj u novim gr~kim legi-timacijama, gde se obavezno stavqa rubrika ve ro ispovest. Kako se pokazalo u praksi, ta molba Crkve nije bila usli{ena. Ako se, pak, ispostavi da se u no vim paso{ima koristi kao kodni, zloslutni i za nas neprihvatqivi broj 666, Sveti Sinod }e to tretirati kao nasiqe nad slobodom savesti pravos-lavnih qudi i preporu~i}e im da odbiju da prihvate nove legiti macije“, ka`e se, izme|u ostalog, u saop{tewu Gr~ke Pravoslavne Crkve. I u drugoj velikoj pravoslavnoj zemqi, Rusiji, uvo|ewe tema iden ti fikacionih bro-jeva izazvalo je dosta uznemirenosti, polemika i na ravno i reakciju Svetog sinoda Ruske pravoslavne crkve. „U posledwe vreme vlasti u Rusiji i nizu dru gih zemaqa Zajednice nezavisnih dr`ava nastoje da organizuju priku-

59

pqawe informacija o gra|anima, koji }e se ~uvati u dr`a v nim kompjuter-skim sistemi ma. To se obja { wava nu`no{}u dovo|ewa u red po reskih na-plata, kao i `eqom da se olak{aju finan sijski me|usobni od nosi izme|u gra|anina i admini stra tivnih stru ktura. Izme|u ostalog, `i teqima po-jedinih mesta po~ele su se neposredno izdavati ele ktronske kar tice, po mo}u kojih }e se vr{iti obra~un s lokalnim organima upravqawa i koji }e po-stati os nov za pru`awe socijalne i medicinske pomo}i, od nosno vra}awa sredstava, koja se gra|ani dali dr`a vi u vidu poreza.

Data novina je izazvala uznemirenost kod veruju }ih qudi; oni se pri-bojavaju totalne kontrole vla sti nad privatnim i dru{tvenim `ivotom ~o veka, kao i odsustva bilo kakve dru{tvene kontrole nad in formacijama koje se mogu nalaziti na tim kartica ma. Svakom radnom ~oveku }e, na wego-vu molbu, biti dodeqen individualni poreski kod. Mnogi hri{}a ni koji kao svetiwu po{tuju ime dobi je no prilikom kr {tewa, smatraju da je nedo-sto jno da tra‘e od dr ‘a ve da im ona dodeli neko novo „ime“ u vidu broja. Dru go prili~no zna~ajno pitawe, povodom koga nam se ob ra}aju vernici, jeste problem simbolike, koja se ko risti pri likom registracije gra|ana. U pojedinim dokumentima se nalazi ili }e se nalaziti bar-kod – prikaz bro-jki u obliku linija razne debqine. Svaki od tih kodova sadr‘i u sebi tri rastavne linije, gra fi~ki podudarne sa sim bo lom koji je adekvatan bro ju 6. Na taj na~in, u bar-ko do vima, odlukom tvorca me |unarodnog sistema wiho-vog obele‘avawa, sadr‘an je prikaz broja 666, koji se pomiwe u Kwizi Ot-krove wa Svetog Jovana Bogoslova kao broj anti hrista (Otkr. 13, 16-18), a zbog toga ga koriste satanisti~ke sekte ra di vre|awa Crkve i hri{}ana“. Sinod Ruske Pravo slavne Crkve povodom novonastalog problema obra tio se pozna-tim stru~wacima iz oblasti kompjutera i elektro nike. „Mnogi stru~waci koji rade s kompju terima nas uve ra vaju: za upotre bu oznake za brojku 6 u svo j-stvu rasta vne linije nije postojala nikakva nu ‘nost. Iz toga se mo‘e izve-sti zakqu~ak: svesno ili nesvesno, qudi koji su razra|ivali globalni si-stem bar-koda danas {iroko primewivanog u stati stici, trgovini, evide-nciji kretawa robe i u mnogim dru gim sferama – iza brali su simbol koji je uvredqiv i uznemiruju}i za hri{}ane, {to, u najmawu ruku, iz gleda kao drsko podsmevawe. Zabrinutost zbog datog problema ve} su izra‘avale mno-ge pravoslavne zajed nice u svetu, izme |u ostalih, i Gr~ka Crkva. Uvi|a ju-}i svu slo‘e nost problema, Sveti sinod, uprkos to me, obra}a se pastirima i pastvi s apelom da sa~uvaju hri{}anski trezveni na~in mi {qewa. Upo-zorewi ma svetovnim vlas tima da budu obazrive u problemati ci identi fi-kacionih brojeva Ruskoj Crkvi se pri dru‘ila i Ukraji nska Pra voslavna Crkva Moskov ske Patrijar{ije. U sao p{tewu Ukraji nske Pravo slavne Cr-kve tim povodom se ka‘e:

„S punom pastirskom odgovorno{}u pred Bogom za du{e koje su nam po-verene isti~emo da savremena civili zacija ne samo da se muwevito sekula-rizuje, nego se ~esto i rukovodi u svom razvoju idejama, koje su suprotne bo-‘anskim i koje su bogoborne. Savre me ni zapadni svet, i pored stalnih pri-~a o slobodi i slobodnom razvoju, u stvarnosti svojim na~inom ‘i vota ~ini ~oveka apsolutnim robom strasti i greho vnih ‘eqa. Tru li antihri{}an-ski duh sve akti v ni je prodire u na{ svakodnevni ‘ivot posreds tvom upor-nog na metawa zapadnih vrednosti: idola komfo rnog ‘ivota, samouvereno-sti, dozvoqe nosti sve ga itd. Sada kod mnogih vernika, pripa dnika Ukra ji -ns ke Pra vosla vne Crkve, veliku uznemi renost izaziva name ra rukovode}ih

60

stru ktura Ukrajine da u zemqu uvedu sveop{tu kodifi kaciju, shodno odlu-ci kabineta mi nistara Ukrajine „O merama u vezi s uvo|ewem ide n tifika-cionih brojeva za fizi~ka lica“, od 6. nove mbra 1997. godine.

Prili~no veliki broj hri{}ana sklon je (i ne bez razloga!) da u tome vi-di ispuwewe apokalipti~nog proro ~a nstva, povezanog s pe~atom antihri sta i da do‘ivqava identifikacione brojeve kao „broj zveri“ na koji je uka zao Sveti Apostol i Jevan|elista Jovan Bogoslov (Otkr.13,17-18). Ve} sada nije te{ko zamisliti mogu}e posledice kodifikacije celokupnog stano v ni {-tva zemqe. Jer, usled kodifikacije i daqeg stva rawa banke informacija o svo jim gra|anima, do}i }e do kolosalnog porasta kontrole svake li~no sti po je dina~no uzete. A kasnije objediwevawe kompjuteri zo vanih sistema ko-ntro le na me|unaro dnom nivou stvo ri}e sve uslove za nastanak naddr‘a-vnih rukovode }ih struktura koje mogu da prerastu u proro~anstvom pred vi-|enu ’svetsku vladu’.“ O~eki vana i odlu~na re akcije u ovom problemu stig-la je i iz mona{ke dr‘a ve – Svete Gore. U obra}awu Svetog Protata Svete Go re povo dom zakona „O za{titi ~ove ka od prikupqawa i kori{}ewa poda-tak li~ne pri rode“, a povodom Ev ropskog in formacionog sistema „[engen“, kao i ra tifikaciji i po~etka stupawa na snagu {engenskog sporazuma u Gr~koj se, izme|u osta log, ka‘e: „S ~isto pravoslav ne ta~ke gledi{ta, po-stoji ozbiqna uzne mire nost i strahovawe povodom mogu}e povrede reli gio-znih slo boda i vre|awa hri{}a nskih ose}awa, {to se, na isto vetan na~in, ve} desilo s beskompro misnim name ta wem kodirawa proizvoda (UPC) na{oj zemqi uz kori {tewe zloglasnog broja iz Apokalipse – 666. Shodno jednom autoritetnom mi{q ewu, opasnost sko rije po jave sli~nog evro pskog, a kas-nije i svetskog informa ci onog sistema tipa „[engen“, uop{te ne pre d sta v-qa plod ni~ije ma{te, uosta lom, kao i mogu}nost wegovog kori{ }ewa od strane antihri{}anskih sna ga s ci qem da se kasnije nametne jedinstvena svetska poli ti~ko-ekonomska, a za tim i duhovna diktatura kao {to se to opi suje u 13. glavi Apokalipse. Naprotiv, savre meni napredak u pogledu informacionih tehno lo gi ja, zajed no s nametawem me|unarodnog Informa-cio nog sistema, ~ini sasvim razum qivim i realno os tvar qivim ove alar-mantne redove iz Apokalipse Je van |eliste Jovana Bogoslova. S obzirom na to da su go re navedene informacije i upozorewa verodo stojni, mi objavquje-mo na{e potpuno i jasno suprots ta v qa we prihvatawu datog nacrta zakona. Pravosla vna Cr kva se ~ovekoqubivo brine o spasewu i li~noj slobodi ~o -veka, bez koje on ne mo‘e usitinu da se sjedini s Cr kvom i da se spase. Upra-vo zato je Crkva uvek o sta ja la na ~elu na cionalne borbe za slobodu. Mo-na{tvo Atosa, kao duhovna predstra‘a Crk ve i kao ~uvar Sve tog predawa pravoslavnog naroda, prinu|ena je da oba vesti na rod o svojoj velikoj zabri-nutosti povodom o~igledne opasnosti od sistema sve op{te elektron ske evi-dencije, koji se uvodi, sa svim gore navedenim ne gativnim posledicama po Bogom datu slobodu qud ske li~nosti i wenog spasewa u Hristu“, ka‘e se u ob ra}awu najvi{eg tela Svete Gore. Najave o uvo |ewu novih elektronskih kartica s bar-kodom, kao i pole mike izazvane tim povodom proizvelo je uz-nemire nost, konfuziju i strah kod obi~nih ver nika.

Mnogi vernici, koji su poistovetili bar-kod s „pe~atom zveri“, po~eli su da ‘ive u apokalipti~ noj atmosferi. Crkvene vlasti bile su prinu|ene da reaguju i da umire upla{ene vernike.

U saop{tewu Ruske Pravoslavne Crkve se ka‘e: „Uznemirenost, koju kod vas izazivaju postupci vla sti, s vama deli i crkvena jerarhija, jer, na

61

kraju kra jeva, radi se o za{titi prava veruju}ih qudi da ‘i ve u skladu sa svojim sopstvenim religioznim ube|e wi ma. Ujedno, mi pri tome ‘elimo ja-sno da damo na zna we: ne treba se bojati spoqnih simbola i znako va, jer ni-kakva sablazan neprijateqa qudskih du{a nije u stawu da nadvlada bla go-dat Bo‘ju, koja se u izobi qu nalazi u Svetoj Crkvi. Ni{ta i niko ne mo‘e da po qu qa veru ~oveka koji usitinu prebiva s Hri stom i koji se pri~e{}uje Tajnama crkvenim. Sveti Apostol Petar pi{e: „I ko mo‘e da vama naudi ti ako budete revniteqi dobra? Nego ako i stradate pra vde radi, bla‘eni ste. A straha se wihova ne bojte, niti se pla {ite. No Gospoda Boga osve}ujte u srcima svojim, sva g da spremni sa kroto{}u i strahom na odgo vor svakome, koji tra‘i od vas razlog va{e nade“ (1Pet. 3.13-15). Po jedini su pastiri svo-jevoqno uvrstili pitawe pri hvatawe poreskog broja u krug pitawa koja se posta v qaju na ispovesti, dok se odbijawe pore ske registra cije postavili kao uslov za pristu pawe Svetom Pri ~e{}u. One, koji poku{avaju da pove‘u identi fika cione brojeve s pe~atom antihrista, podse }amo da su u predawu svetih otaca takav pe~at shvatao kao znak, koji potvr|uje svesno odricawe od Hrista. Prema re ~ima Ipolita Rimskog, taj pe~at }e da glasi: „Odri ~em se Tvorca neba i zemqe, odri~em se od Kr{tewa; odri~em se od svog slu‘ewa Bogu i pristajem uz Tebe i Tebi verujem“. Isto to pokazuje i prepodobni Nil Miroto~ivi: „Na pe~atu }e biti napisano slede}e: ’Ja sam tvoj’ – ’Da, ti si moj’“. Uprkos toj tradiciji, qudi ponekad tvrde da tehnolo{ko dejst-vo mo‘e, to bo‘e, da samo po sebi u~ini zaokret u najskrivenijim dubinama qud ske du{e, dovode}i je do zaboravqawa Hrista.

Takvo sujeverje se razilazi s pra voslavnim tuma ~ewem Otkrovewa Sve-tog Jovana Bogoslova, shodno ko me se „pe~at zveri“ stavqa na one koji sves-no pove ru ju u wega „jedino radi la‘ nih wegovih ~uda“ (Sveti teq Jovan Zla-toust). Nikakav spoqni znak ne remeti du ho vno zdravqe ~oveka, ako ne po-stane posledica sves ne izdaje Hrista i ismevawe vere. Izrekav{i ovo u ime na{e pastve, istovremeno se obra}amo vlastima, na pomiwu}i sve navedene razloge za zabrinutost i ne dou mice“. Razmatraju}i mogu}nost za razre{ewe ovog pro blema, Sveti Sinod Ruske Pravoslavne Crkve za tra ‘io je da se stvo-ri alternativni elektronski jezik:

„Apelujemo da vlasti Rusije i drugih zemaqa ZND, gde je dominantan broj pravosla vnog stanovni{tva – da se postavim pitawe otkla wawa sveto-grdnih sim bola iz bar-koda putem izmene u me|unarodnom si ste mu ispisi-vawa odgo varaju}ih znakova. Ako to tako ne bude mogu}e uraditi, smatramo da je neopho dno stvo riti alternativni nacionalni elektronski jezik. Po-stoji jo{ jedna bitna okolnost. Uskoro qudi koji nemaju poreski kod ili plasti~nu karticu mo gu da se na|u u situaciji da im je prakti ~no uskra}ena mo gu }nost da dobijaju socijalnu ili ~ak medicinsku po mo}. Ako se ne{to sli~no desi, pojavi}e se svi mogu}i osnovi za sumwu u principe ravnoprav-nosti gra|ana i slobode savesti – princ ipe, koje tako aktivno pro pagira savremena civili zacija“.

Iako su Pravoslavne Crkve i vernici gotovo svi sumwi~avi prema uvo-|ewu novih elektronskih doku menata s identifikacionim brojevima, ipak kod svih ne postoji do kraja jasan i iskristalisan stav prema ovoj proble-matici. Izne}emo dva umnogome suprotna mi{qewa koja dele dva ruska cr-kvenoslu ‘iteqa – je ro|akon Aveq Semjonov i Arhimandrit Jovan Kre stjan-kin. Je ro|akon Aveq Semjonov, autor kwige „Cr kva globalizacija, i iden-tifi kacioni broj“ sumira ovu problematiku ovako: „Identifika cioni broj

62

je pra slika pe~ata antihrista i naru{ava Bogom datu slo bodu li~nosti i weno pravo izbora i predstavqa naj va‘niji ~inilac globalizacije, jer uvo-di ~ove ka u sistem totalne svetske kompjuterske kontrole. Mere zakono dav-nog i izvr{nog karaktera, koje Vlada Ru sije sprovodi, ne slu‘e za opti mi-zaciju i olak{a va we naplate pore za, ve} za usavr{avawe upravqawa dru-{tvom, ja~awa vlasti i kontrole nad wim, za for mi rawe socijalnog siste-ma novog tipa, u kome se ~o vek upro {}ava do elementa, koji ne predstavqa li~ no st, ve} samo koristi i proizvodi materijalna dobra.

Identifikaci oni broj je legitimacija, kao i ele k tronski paso{, to je do‘ivotni i posmrt ni li ~ni broj (ime izra‘eno u ciframa) i s prijavqi va-wem poreskoj inspek ciji ~ovek ga dobrovoqno prima. Zato tvr|e we da ni identifikacioni bro jevi, ni paso{i, ni ~i povi ne mogu da uti~u na duhov-ni ‘ivot je neosnovano. Za svakog ~oveka pojedina~no identifikacioni broj je dokument pripadno sti antihri stovom sistemu No vog svetskog poretka“.

Jero|akon Aveq Sem jonov zakqu~uje: „Uvla~ewe Crkve i wenih ~eda u globalni kompju ter ski sistem tzv.

Novog svetskog poretka je put prila go|avawa i komformizma i sa~uva}e sa-mo spoqa{wi oblik wene aktivnosti, koji se manifes tuje u Sv. Taj nama, ob redima, bogoslu ‘e wima, ~ino vima, dok }e se wen unutra {wi sadr‘aj – Duh Bo‘iji – izgubiti. Cr kva }e postati apostazijska. Od Crkve }e ostati sa mo prazan omota~ nasuprot onom malom stadu, koje je od bacilo bezumnu ideologiju, o kome govori Gospod: „I na tome kamenu sazida}e Crkvu svoju i vrata pa kla je ne}e nadvla dati“ (Mat.16,18), tj. na kamenu vere u Hri sta koji }e do}i s Nebesa, a ne u ’globalni raj’ sa Sve tskom vladom“.

Arhimandrit Jovan Krestjankin u svojoj besedi ko ju je izrekao na Bo-‘i} 2001. godine izra‘ava mi{qe we da nikakva tehnolo{ka sredstva ne mo gu uti cati na du{u ~ovekovu: „Dragi moji! Kako smo se samo pre pustili panici da }emo izgubiti svoje hri{}ansko ime, mewaju}i ga za broj? Zar }e nam Gospod po tome suditi? Zar }e neko u ^a{i @ivota zaboraviti sebe i svoga Nebeskog Za{titnika koga smo dobili u tre nutku Kr{tewa? Setimo se samo onih sve{tenoslu ‘iteqa, hri{}ana, koji su tokom dugih perioda ‘i vota (u konclogorima) morali da zaborave svoja imena, prezimena i zame-nili ih brojem, a mnogi su se prese lili u ve~nost s brojem. A Gospod ih je primio u svoj O~inski zagrqaj kao Sve{teno mu~enike i Mu~enike i bele pobedni~ke ode‘de su pokrile robija{ke bro jeve. Nije bilo imena, ali Bog je bio pored wih i We gova ruka je vodila zato~enog verni ka posred senke smrti svaki dan. Za Gospoda ~ovek nikada ne mo‘e bi ti broj, brojevi su pot-rebni samo savremenoj ra~unar skoj tehnici, za Gospoda ne ma ni~eg dra‘eg od qud ske du{e“ …Govore}i o dola sku zadwih vremena, Arhi mandrit Jovan Krestjan kin ka‘e:

„O vremenima i rokovima zna samo Gospod Bog – Otac, i ni najmo} nija ruka nije u stawu da zaustavi ili izmeni Promisao Bo‘iji. I mi ne mo‘e mo ni da pribli‘imo to vreme, niti da spre~imo Wegov do la zak. A treba ‘iveti sada i danas u Gospodu“. Tema no vih dokumenata ~esto je pri sutna i me|u verni-cima Srpske Pravoslavne Crkve. Ali, osim podr{ke Gr~ koj Pra voslavnoj Crkvi u sporu s vlastima oko li~ nih karata, Sinod i Sabor SPC se nisu pre-ciznije izja{wavali o identifikacionim brojevima i no vim dokumentima.

Ukoliko uvo|ewe novih dokumenata bude i{lo u rokovima koje su naja-vili dr‘avni organi, Srpska Pravoslavna Crkva }e morati da se odredi prema ovoj proble matici. Geopolitika 14/2004

63

OPASNOSTI PREBACIVAWA INFORMACIJA U BAZE TOTALITARNIH SEKTI

Jedna od najopasnijih totalitarnih sekti dana{weg sveta, sajentologi-ja, u`iva za{titu Vlade SAD. Godine 1993. ameri~ka Slu`ba unutra{wih prihoda (IRS) priznala je sajentologiji, poznatoj po stavu svog osniva~a Ro-na Habarda: „Pravite pare, pare, jo{ vi{e para!“, status religije i oslobo-dila je pla}awa poreza. Ova slu`ba je to u~inila posle 25 godina borbe sa-jentologa za status religiozne organizacije. Sekta je samo 1997. izdvojila 725 hiqada dolara za lobirawe u Senatu i kongresu. Sajentolozi su povezani sa isto tako opasnom sektom munovaca, ~iji gazda, vele~asni Mun, ima og-romnu imovinu: od fabrika do novina kakve su „Va{ington Post“. Obe ove organizacije koordiniraju svoju delatnost u Isto~noj Evropi.

Sajentologija ve}, odavno prodire u zemqe biv{eg komunisti~kog Isto-ka i iza sebe ostavqa opasne tragove. U Albaniji, za vreme vlade Saqija Be-ri{e, niz ministara bio je u sajentolo{koj sekti, koja je osnovala sistem piramidalnih banaka, ~iji je slom doveo do kolapsa albanske privrede. U Rusiji su sajentolozi postavili mre`u preduze}a zasnovanih na tzv. „habard-tehnologiji“, ubacili se na Novinarski fakultet Moskovskog dr`avnog uni-verziteta, prodrli u metalsku industriju, banke, savetodavne centar – ~ak 300 ruskih firmi pla}a porez od 16% sajentolo{kom WISE - centru u Ame-rici. I u Gr~koj je bilo opasnih skandala sa sektom. Gr~ka policija je u wihovom atinskom {tabu na{la dosijee na hiqade gra|ana koji su, ovako ili onako, bili zanimqivi sekti, a vo|a doma}ih sajentologa je uhap{en kada je otkriven spisak qudi za likvidaciju. Svi su, na ~elu sa poz natim sektologom, sve{tenikom Antonijem Alevizopulosom, bili pro gla {eni „ne-prijateqima“ sekte.

Sajentolozi su veliku {pijunsku aferu imali kad su poku{ali da pro-dru u ameri~ke tajne slu`be. Zbog toga je svojevremeno Meri Sju, Habardova `ena, bila na robiji. Ali, nagodba je, o~ito, postignuta. Sada su sajentolo-zi „za{ti}ena vrsta“.

Kakve ovo veze ima sa na{im novim li~nim kartama? Ima, i to velike. Re~ je o bezbednosti podataka koja je kod nas na veoma niskom nivou. Podaci o svim gra|anima Srbije staja}e u kompjuterskim bazama, a ne na policama. A to zna~i da }e lako biti dostupne kra|i. Za{to? Izme|u ostalog, zato {to je ~elnik „Majkrosofta“, Bil Gejts, poslovno povezan sa sajentolozima. Wegov zvani~ni biograf, Dejvid Aj~baja, je sajentolog; jedan od glavnih og-ranaka „Majkrosoft imperije“, „EXECUTIVE SOFTWARE“ je sajentolo{kog usmere wa. Zato mnoge ozbiqne evropske dr`ave u administraciji ne kori-ste programe „Majkrosofta“. I zato {to je neophodno biti oprezan kad su u pitawu kompjuterske baze podataka, pogotovu ako se zna kome i zbog ~ega trebaju. Kakav je nivo na{e bezbedonosne kulture, znamo svi.

64

VLADIMIR DIMITRIJEVI]

KONCLOGOR SRBIJA

Milorad Ivanovi}, ambasador koordinator za [engen pri Generalnoj direkciji za konzularne po slove i dijasporu Ministarstva spoqnih poslo-va SCG, izjavio je da nove li~ne karte podrazumevaju slede}e: „U}i }emo u specijalnu kabinu, u MUP-u, odnosno u diplomatsko-konzularnim predstav-ni {tvima, gde }e nas snimiti specijalna digitalna ka mera. Tim pu tem }e biti uzeti biometri~ni podaci o licu. Zatim }emo, na jednoj metalnoj po-vr{ini, ostaviti otiske prstiju, koliko znam jo{ postoji dilema da li sa-mo jednog ili svih pet, i na toj istoj povr{ini potpisati se, ostavqaju}i tako elektronski zapis svog potpisa. Popu ni }emo zahtev za izdavawe i na osnovu svega to ga dobi}emo li~nu kartu“ („Ve~erwe novosti“, 10.08.2005.).

Ko god je ~itao Domanovi}evu „Dangu“, rekao bi: sto~nu kartu. Prorok Domanovi} kao da je video na{e vlasti 2005, na putu za „[engen“, ako prave li~ne ka rte u kojima }e biti na{i podaci na ~ipu.

A to nije nikakav uslov za stavqawe na „belu {en gensku listu“, koja podrazumeva slobodno putovawe zemaqa Evropske unije. Uslov za to stavqa-we je iz mena politi~kog odnosa prema Srbiji i Crnoj Gori, ~ega, u dogledno vreme, pogotovu posle presuda u Hagu (genocid, i tome sli~no), ne}e biti. Uz to, „[engen“ ne tra`i li~ne karte s ~ipovima. On tra`i ve}u bezbed nost PASO[A, a ne li~nih karti, voza~kih dozvola, zdravstvenih kwi`ica i sli~nih dokumenata. Nije re~ o tome. Re~ je o tome da Srbi nose „virus koji tre ba uni{titi“ (Dejvid Gompert, RAND korporacija, ~lan Saveta za inostrane odnose, tamo negde 1994.) Treba name tnuti li~ne karte koje, posle milionskih demon stra cija, nisu pro{le u Gr~koj, kojih nema nigde u zem qama biv{e SFRJ, koje nije prihvatila britanska javnost. Srbi su parije u Evropi i zato ih treba `i gosati, zar ne?

Od sada vas policija fotografi{e, i fotografi, koji su kupili opremu za digitalne fotografije vre d nu i po 80.000 evra, ostaju bez posla. Predsed-nik Ud ru`ewa fotografa Mihailo Tatalovi} najavquje da }e tako bez pri-hoda ostati oko 4.000 porodica. U Hr vatskoj, Ma|arskoj, Nema~koj i Slo va~-koj fotografi i daqe izra|uju slike, a MUP ih samo skenira. Ali, kod nas }e to biti NAJNAPREDNIJE U EVROPI! Jeste da imamo afri~ki standard, ali imamo svemirsku po licijsku opremu. Nema veze, g. Tatalovi}u, {to }e hi qade zaposlenih fotografa ostati na ulici („Blic“, 20. april 2005.). Va`no je da policija ima {ta da foto grafi{e. Uskoro bi mogli da preuzmu i po-sao va|ewa na{e krvi (otpu{tawa u zdravstvu) i nastavu u {kolama (ideja mi-nistra prosvete o „{kolskom policajcu“). A za „[engen“ }emo se na~ekati. Go-ran Svilanovi} nam ga je obe}avao do 2005, a Milorad Ivanovi} do 2007. („No vosti“, 6. avgust 2005.). Sve u okviru evro-projekta „Ne lip{i, magar~e, do zelene trave“.

Li~ne karte u svetuNemaju sve zemqe sveta obavezne li~ne karte. One koje ih nemaju su Au-

stralija, Kanada, Indija, Irska, Novi Zeland, SAD, Velika Britanija (sada su opcione). Imaju ih, izme|u ostalih, Belgija, Egipat, Francuska, Ne ma~ka, Gr ~ka, Malezija i Ju`na Afrika. Posledwih godina postoji te`wa da se

65

napravi jedinstvena iden tifikaciona karta s ~ipom, u kojoj bi bili spoje-ni podaci iz zdravstvene, socijalne i kriminalno-po licijske baze podata-ka. Ovo je dovelo do mnogobrojnih sudskih procesa u odbranu qudskog prava na privat nost. Godine 1991. Ustavni sud Ma|arske doneo je za kon po kome je upotreba vi{enamenskog identifika cionog broja gra|anina zabrawena; godine 1997. Ustav Portugalije je zabranio nasrtaj na privatnost slede-}im ~la nom: Gra|anima se ne sme dodeqivati vi{e namenski dr`avni iden-tifikacioni broj“.

Poku{aj uvo|ewa ID karte 1987. u Australiji do veo je do masovnih pro-testa, i vlasti su plan povukle. Ju`na Koreja i Tajvan su povukle projekat zbog og romnog neslagawa javnosti. Plan uvo|ewa dr`avne voza~ke dozvole u SAD kao na~ina masovne identi fi kacije gra|ana je, zbog protesta niza gru-pa za za{titu qudskih prava, povu~en. Podvla~imo: SAD ni danas nemaju li~ne karte!

Nijedna zemqa biv{e SFRJ nema li~ne karte sa bio~ipom u kome su sken ro`wa~e i otisci pet prsti ju! To se planira samo u Srbiji. Slovenci su, na dr ̀ avnom nivou, odbili uvo|ewe takvih dokumentaa.

BiometrikaBiometrika je identifikacija ili verifikaci ja ne~ijeg identiteta

na osnovu wegovih psiholo{ kih ili bihejvioralnih osobina. Ona podrazu-meva po re|ewe ranije uskladi{tenih biometrijskih poda ta ka sa onima ko-je pojedinac naknadno da je licu zadu ̀ enom za identifikaciju/verifika-ciju. Nove bio metrijske tehnologije imaju za ciq automatizaciju postup-ka identifikacije, putem pretvarawa ~oveko vih podataka u kompijuterski ~itqiv algoritam. Ovo ~esto vodi pogre{nim identifikacijama i zamena-ma, koje u dana{wem dru{tvu mogu imati kobne posle di ce. Najpopularnije forme biometrije su otisci pr stiju, sken ro`wa~e, geometrija dlana, pre-poznavawe glasa, i digitalizovane slike. Kriti~ari, u ime qud skih prava, isti~u da takvi procesi ukidaju pravo na privatnost, stavqaju}i ~oveka pod vlast dr`ave.

Najve}a opasnost u toj oblasti sastoji se od (mogu }eg) prinudnog uzima-wa DNK otiska od qudi. Svoje vremeno je gradona~elnik Wujorka \ulijani tra`io da se DNK – otisak uzima od svih novoro|enih i sme{ ta u policij-ske baze podataka. Za sada, me|utim, ovo nije {iroko prihva}ena praksa.

U SAD je, na dobrovoqnoj bazi, po~elo ugra|iva we mikro~ipova pod qu-d sku ko`u – iz razloga bezbed nosti ili zdravstvenih (recimo, kod obolelih od Alc hajmerove bolesti, da se ne bi izgubili). Ovi ~ipovi {a qu radio signale i mogu}e ih je satelitski pratiti. Ministarstvo SAD za hranu i lekove odobrilo je upo trebu takvih ~ipova („Blic“, 21. oktobar 2004.). Qudi koji stra-huju od orvelovske budu}nosti veoma su zab rinuti tim povodom.

Nezakoniti postupakBuxetska inspekija Ministarstva finansija podnela je tri krivi~ne

i tri prekr{ajne prijave protiv nekad odgovornih lica u MUP-u Srbije zbog kr{ewa Zakona o buxetskom sistemu i Zakona o jav nim nabavkama, u se-ptembru 2004. („Blic“, 30 septembar 2004.). Vesna Kova~ sekretar Ministarstva finansi ja, obavestila je o tome novinare. Vest da je sve ra|e no daleko od

66

o~iju javnosti, s namerom antidemo krat skog prikrivawa ~iwenice da se kr{e osnovna qud ska prava. Kasnije su ove krivi~ne prijave povu~ene – ne zna se zbog ~ega. U Crnoj Gori je predlog zakona o li~nim kartama na sajtu tamo{we vlade bio sme{ ten godinu dana, upravo da bi se vodila javna raspra-va. Nikakva oprema pre toga nije nabavqana.

Za{to se policiji daju tolika ovla{}ewa? Za{to je policija izuzeta od Zakona o javnim nabavkama „Uredbom o sredstvima za posebne namene“ (Slu ̀ beni glasnik Republike Srbije, 1.april 2005.)? U ~lanu 5. ove uredbe, pod „sredstvima posebne namene“, nalaze se i „sredstva veze i telekomunikaci-je“ i „oprema krip to-za{tite“, kao i „hardver i softver posebne name ne“! Da li se pod tim podrazumeva sve ono {to se ti~e novih li~nih karti?

Zar se nismo umorili od `ivota pod vla{}u Ti tove OZNE i UDBE? Zar nam je potreban novi totali tarizam?

Elektronski zdravstveni kartoniZa sada, u igri su samo recepti sa barkodom. Ali, i oni se evidentiraju

u centralnoj bazi podataka dr ̀ avnog zdravstvenog osigurawa. A kad uvedu elek tro n ske zdravstvene kwi`ice, podaci o bolestima i le ~e wu svakog gra|anina nalazi}e se u centralnoj bazi kompijutera. A koliko su te in-formacije osetqive! Bilo je slu~ajeva da roditeqi odbijaju da im deca idu u odeqewe u kome je neki de~ak ili devoj~ica, po ne sre}i, HIV pozitivan – vest je „procurela“ od lekara. A {ta }e tek biti kad podaci „procure“ iz kompjutera? Koliko mogu}nosti ucene, la`i, podmetawa! Misli li ko o tome?

Bezbednost na{ih podatakaKakva je za{ti}enost podataka u nas?Po~etkom maja 2004. godine po~elo je prvo su|ewe u Srbiji za kra|u ko-

mpjuterske baze podataka. Dvoje radnika jedne firme za prodaju nekretnina optu`eni su za kra|u banke podataka doti~ne firme, {to je u~i weno za sve-ga dve godine (1997-1999). Baza je nastajala od 1992. godine i sadr`ala 11 hi-qada podataka o stano vima, wihovoj lokaciji, ceni i izgledu, a tu`ena stra na je tvrdila da joj je naneta {teta od 500 hiqada ev ra. ^ovek koji je tu`io svoje biv{e saradnike je, sko ro u o~aju, izjavqivao: „Za na{e pra vo-su|e je delo ako im dovede{ i poka`e{ {leper ili kravu te{ku 500 kila, pa se lepo izra~una koliko ona daje mleka i na osnovu toga ustanovi krivi-ca i visina nastale {tete. Sve {to je mawe od krave izlazi iz wihovog vi-dokru ga. ^etiri godine ~ekam da se o~igledna kra|a nazove tim imenom, pa sti~em utisak da treba ~ekati da izu mre sada{wa generacija sudija da bi se moglo kvali tetno suditi za sofisticiranije oblike kriminala“ (Revija 92, 15. jun 2004.).

Godine 2002. desio se slu~aj koji je, sasvim na do ma}i na~in, zata{kan u potpunosti. Iz Ekonomskog biroa u Beogradu, osnovanog jo{ daleke 1952. koji je u vreme naj`e{}e tajkunske tranzicije pod vla{}u DOS-a bio par-tner Vlade Srbije i wene Agencije za privatizaciju, u dva maha, odneti su kompletni poda ci o firmama spremni za prodaju. Kako je to ura|eno? U no}i izme|u 26. i 27. decembra 2002, neko (ah, neko!) je u{ao u zgradu u Ulici kraqa Milana br. 4 (samo sr ce Beograda!) popeo se u prostorije Ekonomskog biroa, uzeo hard-diskove (to jest, sve podatke o preduze}ima), ni{ta drugo nije

67

pipnuo i – oti{ao… U no}i izme|u 10. i 11. januara 2003. desilo se to isto. Direktor Eko nomskog biroa Vesna Petrevski je rekla da je policija ovu kra|u okarakterisala kao „kra|u tehni~kih ure |aja – ra~unara“. Policaj-ci su saop{tili da nema svrhe obezbe|ivati prostorije re{etkama, jer }e ih lopovi ve} savladati. Ona ka`e i slede}e: „Intereso vali su ih samo kom-pjuteri napuweni podacima“ (15. januar 2003, „Nedeqni telegraf“).

[ta }e biti kad se svi podaci, veoma osetqivi – BIOMETRIJSKI – na|u u jednom jedinom, policijskom super-kompjuteru? Ko }e biti siguran da oni ne}e bi ti dostupni ne samo tajnim obave{tajnim slu`bama (kojima su pojedinci iz vlasti spremni da nas prodaju u svako doba, radi „evroatlanskih in-tegracija“), nego i se ktama i kriminalcima svih vrsta? Ako je mogu}e da ha-keri upadnu u izraelske niklearne programe i {pi juniraju ih („Ve~erwe novosti“, 12. jun 2004.), {ta je tek mogu}e u jadnoj Srbiji?

A kad se podaci ukradu, {ta je tek onda mogu}e? Kakve sve zloupotrebe?

Slu~aj Kuzmanovi}Godine 2005. je u Prvom op{tinskom sudu u Beogradu zavr{en proces u

kome je vojni muzi~ar Dejan Kuzma novi} tu`io dr`avu zbog nevi|enog na-siqa nad svo jom li~no{}u po~iwenom u toku famozne operacije „Sabqa“ u pro le}e 2003. [ta se desilo? Te, 2003, neko iz MUP-a Srbije je izvukao Kuz-ma novi}evu foto gra fiju iz voza~ke dozvole doti~nog, i objavio je kao sli-ku ubice premijera Zorana \in|i}a. Kuzmanovi}ev advokat Arsenije Kata-ni} izjavio je, po{to je sud pre sudio da doti~ni nije ubica i da dr`ava mora da mu plati 730 000 dinara od{tete: „Ta nazovi-gre{ka De janu Kuz-manovi}u i wegovoj porodici nanela je te{ ke posledice koje, o~igledno, vi{e nije mo gu}e ispra viti. Svi qudi u ovoj zemqi pamte wegov lik kao ~o -veka koji je u~estvovao u ubistvu, a jedva da ima nekog ko zna danas da on s tim nije imao nikakve veze. De janu je zbog svega stradalo i zdravqe, on je bukvalno osedeo preko no}i… Po savetu lekara, on vi{e o ovo me ne}e govo-riti u javnosti, a isto va`i i za mene“ („Glas javnosti“, 7. april 2005.).

Zamislimo sada {ta }e se de{avati u dr`avi Sr biji kad na{i digital-ni podaci budu u kompjuteru! Koliko }e biti gre{aka, nemarnih i namer-nih! Ko liko }e qudskih `ivota biti ugro`eno nemarom raz nih pozornika, inspektora, i sli~nih. Evo {ta je svo jevremeno Kuzmanovi} izjavio o pak-lu kroz koji je pro{ao: „Danima sam bio najtra`eniji begunac, slu {ao u policijskoj stanici kako dr`ava organizuje hajku na mene, kako upozora-vaju da sam osumwi~en, ubi ca ili {ta ve}…“ ^im je ~uo da ga tra`e, Kuzma-novi} je oti{ao u policijsku stanicu u Ulici 29. novembar i prijavio se, ali mu je re~eno da to nije on. Ali, dok je sedeo u kancelariji, krenula je slika na TV-u: „Od jednom sam video sebe na TV-u i ministra Mihailovi}a koji pokazuje moju sliku iz voza~ke dozvole“. U poli cijskoj stanici je bio i sutradan: „Celo popodne sam proveo u SUP dok je Srbija pozivana da me tra`i. Nije mi bilo ni do ~ega, ni do jela, ni do pi}a. Samo sam ~ekao da se ve} jednom zavr{i. Na kraju, u poli ciji sam bio najsigurniji. Ne daj Bo`e da sam iza{ao na ulicu – raksomadali bi me istog momenta/…/ Uve~e je do-{ao dr`avni tu`ilac i rekao mi da sam slobodan. Potpisao sam dokument i, kao, nikom ni{ta. Pitao sam za{to su mi to uradili, izmaltretirali me, na pravili celu frku, a ja sam iz sasvim druge pri~e – vojno lice i muzi~ar.

68

Jedan inspektor mi je rekao: „To je komlikovano. Nemoj da ti obja{wavamo, da za mara{ mozak. Slobodan si, idi ku}i i potrudi se da ne li~i{ na sebe“. Dok nije optu`en Zvezdan Jova no vi}, Dejan Kuzmanovi} je `iveo zatvoren u svojoj so bi, u ogromnom strahu. [ta je sve pre`ivela wegova porodica? Evo {ta: „Moju biv{u suprugu su tada vra tili sa slu`benog puta i bila je ispi-tivana i prove ravana. Sre}om, dete mi je bilo kod wenih roditeqa. Mali je video fotografiju na TV, ali na kratko, pa su ga ube|ivali da to nisam ja. Me|utim, prepoznao me je po nao~arima, nikako nisu mogli da ga ubede u suprotno. Tada je imao pet i po godina. Hteli su da ga isteraju iz vrti}a, a supruga je dobila peticiju sa zahtevom da se iseli iz stana. Moja majka je do`ivela nervni napad, ~ekala je svake vesti, a ja nisam mogao da se javim jer su mi uzeli telefon“. („Nedeqni te le graf“, 12. maj 2004.).

To se zove pogre{na identifikacija, zar ne?® ² ®

BAZE PODATAKA U SRBIJI: OD STOKE DO QUDIOdnedavno, kravu u Srbiji ne mo`e{ ni kupiti, ni prodati, ako nema

markicu u uvetu i ako nije uvedena u centralnu, „kravqu“ bazu podataka. Odnedavno, ku}nim qubimcima u telo treba ugra|ivati bio-~ipove, da se ne bi izgubili. Odnedavno, Srbija je na putu u ON LINE totalitarizam, sve pod vidom borbe protiv kriminala i prevara. (Setimo se da svaka radwica u Srbiji mora da ima GPS ure|aj za satelitsko o~itavawe stawa u kasi. Za to ima para, a za zapo{qavawe 30% nezaposlenog radno sposobnog stanovni{tva, nema).

Dobro, krave su krave. Ali {ta je sa qudima?

SLU^AJ „CHOICE POINT“Zakon SAD zabrawuje da dr`ava sabira i ~uva podatke o gra|anima.Ali, i za to ima re{ewa: dr`ava sklapa ugovore sa privatnim firmama

koje sabiraju podatke o qudima, a zatim ih prodaju vladinim agencijama. Jedna od najve}ih ameri~kih firmi za sabirawe personalnih informacija je „Choice Point“, ~iji je centar u Xorxiji. Ona poslodavce snabdeva oba ve-{tewima o potencijalnim name{tenicima, osiguravaju}e zavode o razli ~i-tosti novih klijenata, a policiju i tajne slu`be podacima o osumwi~enima. Od 1997., „Choice Point“ je kupio 58 kompanija. Ameri~ki borac za qudska pra-va, Ri~ard O,Harou, autor kwige „Nema{ gde da se sakrije{“ (2005.), u inter-vjuu za sajt www.democracynow.org isti~e da „Choice Point“ poseduje baze DNK podataka, biometrije, otisaka prstiju, ukupno 19 milijardi raznih vrsta zapisa o qudima.

Harou ka`e: „Ako je neko zabrinut za to, on vidi da mi idemo ka „dru{tvu `igosanih“, u kome }e ~ovek biti obele`en zbog onoga {to je u~inio kao mlad i lud devetnaestogodi{wak“. Jer, – svi podaci o svima dostupni su onima koji plate.

Me|utim, u baze podataka „Choice Point“ upali su kriminalci – hakeri, i do{li do imena, adresa, brojeva socijalnog osigurawa i kreditnih izve-{taja 144778 qudi.

Tako je u SAD. A kako }e biti u ubogoj Srbiji?

69

Aleksandar Pavi}ZA @IVOT BEZ @IGA

OTVORENO PISMO SVIMA SLOBODNIMA U SRBIJI

Do{lo je vreme za povla~ewe crte i `ivotno istupawe protiv najve}eg nasrtaja na samu osnovu qudske slobode u istoriji ovih prostora.

Kako se ve} vi{e puta tokom posledwe dve godine najavqivalo preko raznih sredstava informisawa, vlast u Srbiji namerava da zapo~ne izdavawe novih li~nih dokumenata, koji u sebi sadr`e biometrijske ~ipove, tj. kom-pjuterske memorijske zapise otisaka prstiju, potpis i digitalne foto gra-fije svakog stanovnika Srbije. Za po~etak. Niko ne zna koji }e se sve li~ni podaci kasnije dodavati – poput genetskih zapisa, intimnih `ivotnih de-taqa, policijskih dosijea i sli~no. Me|utim, kada se jednom tim putem krene, povratka nema.

^ipove na tim novim li~nim kartama – koji su proizvedeni u ino stra-nstvu i, dakle, zasigurno pod nekom vrstom strane kontrole – mo}i }e da o~itavaju jedino ~ita~i u posedu dr`avnih organa, poput policije i pa-so{ke kontrole, ali i dr`avne birokratije u svim dr`avnim sektorima, kao i - policijskih i obave{tajnih organa drugih dr`ava! Jedino vlasnik li~nog dokumenta ne}e nikad vi{e sa sigurno{}u mo}i da zna {ta sadr`i ~ip koji ga ogoqava pred doma}im i stranim organima represije, kao i pred bilo kojim drugim privatnim i dr`avnim organizacijama koje, putem ku-povine ili raznih oblika „me|udr`avne saradwe“ mogu do}i u posed wego vih ili wenih najosetqivijih, najli~nijih podataka. Ali to je samo po~etak.

Moderna tehnologija ve} sada omogu}ava stalno pra}ewe raznih vrsta ~ipova putem aparata nevidqivih golim okom, ili postavqenih na ne-primetna mesta. [tavi{e, svaki put kada budete legitimisani bilo kojim povodom ili budete upotrebili li~nu kartu za bilo koju svrhu, trag o tome bi}e neminovno pohrawen u centralizovanoj bazi podataka. [to zna~i da se priprema teren da svaki va{ korak, svaka va{a akcija, kupovina, odlazak u bolnicu, na aerodrom ili bilo gde drugde bude pod nadzorom i bude za sva vremena „mapirana“. I da se stalno dodaju novi podaci na va{ ~ip i u va{u jedinstvenu bazu podataka bez va{eg znawa.

Sa stanovi{ta nacionalne bezbednosti, pa i bezbednosti svih nas kao pojedinaca, zamisao da li~ni podaci svih dr`avqana Srbije stoje na jednom mestu u elektronskom obliku, da „li~na karta“ nacije bude kao na dlanu po-tencijalnim neprijateqima, hakerima ili kriminalcima – u potpunosti je suluda.

Oprema koja je za ovu svrhu naru~ena jo{ pre ~etiri godine, ko{tala je, po priznawu samog ministra policije, Dragana Jo~i}a, skoro 100 miliona evra poreskog novca, bez ikakvog odobrewa od strane ̀ iteqa Srbije, bez wi-hovog znawa, bez konkursa, bez zakonskog osnova - jer novi zakon o li~nim

70

dokumentima tada jo{ nije bio ni blizu pojavqivawa pred Skup{tinom Sr-bije. O~igledno da je neko ra~unao da }e taj zakon sigurno biti usvojen. Taj neko je debelo profitirao od ovog posla, za koji smo svi platili, pokazuju}i najve}i mogu}i cinizam i prezir prema `iteqima Sribije. Taj neko }e na-staviti da profitira, po{to ovakvi sistemi po definiciji zahtevaju sta-lnu nabavku nove i savremenije opreme. I taj neko o istom tro{ku misli da za sva vremena proda qudsku slobodu svih nas.

Poka`imo ovoga puta da se dr`avna mafija prera~unala. To je sada ve} pitawe `ivota - i nas i budu}ih generacija.

Da li }emo im ostaviti svet u kojem nose `ig, poput rogate stoke, od ro-|ewa do smrti? Da li }emo ih ostaviti kao robote, kojima se svaki korak zna i kontroli{e?

Ko ima pravo da tretira qude kao stoku? Niko u Evropi jo{ nema ovako „napredne“ li~ne dokumente kakve sada{wa vlast namerava da uvede u Sr-biji. Istina je da mnoge vlasti u Evropi i svetu ovako ne{to, ili sli~no, poku{avaju da uvedu. Me|utim, to }e se desiti samo ako im qudi to budu dozvolili. Jo{ uvek ne postoji nikakva „me|unarodna obaveza“ da se li~ne karte sa biometrijskim ~ipom, vezane za centralizovanu bazu podataka, pri-hvate. A, ~ak i da je to cena za „prikqu~ak svetu“ – da li je to svet u kojem `elimo da ̀ ivimo? Nije li boqe da Srbija bude jedna od retkih oaza slobode, u koju }e dolaziti begunci od novog globalnog totalitarizma?

@ivot je samo jedan. Ko ima pravo da nam ga unizi, da ga u~ini ne~o-ve~nim, ~ak i zarad nekog „vi{eg interesa“? Niko.

Prikqu~imo se ovoj akciji koja `ivot zna~i – u wegovom najdubqem smi-slu. Recimo NE novom ̀ igosawu putem mikro~ipovanih li~nih dokumenata. Recimo DA @ivotu Bez @iga.

Vreme je sad. Sutra }e biti kasno.Ne prihvatamo nove li~ne karte sa ~ipom ni po koju cenu. Borimo se da se zakon promeni – sada ili u slede}em sazivu Skup{tine. Izlazimo iz totalitarnog matrix-a koji nam se name}e, i gradimo jasnu

alternativu @ivota dostojnog Slobodnog ^oveka. I za Srbiju i za svet.Istinsko, duhovno plemstvo ovakvo obele`avawe nikada ne mo`e pri-

hvatiti.A plemstvo obavezuje.Po ovom pitawu nema kompromisa.

71

OLIVER SUBOTI}, IZLAGAWE NA @I~KOM SIMPOSIONU, 26. MARTA 2005. GODINE.

INTEGRALNA KRITIKAPROJEKTA BIOMETRIJSKIH LI^NIH KARTI

NA NACIONALNOM NIVOU

Predmet diskusije ovog stru~nog skupa je problem koji je aktuelan ne samo kod nas, ve} i na svetskom nivou. Iako je spoqa gledano u pitawu teh-nolo{ka problematika, su{tinski je re~ o problematici pravne i eti~ke prirode. Sli~na isku{ewa su svagda bila sastavni deo svetske istorije, no ono {to razlikuje dana{wicu od davnih vremena jeste sofisticirana teh-nologija koja pro`ima sve pore dru{tva. Upravo taj nevi|eni tehnolo{ki zamah je omogu}io da se problem naru{avawa privatnosti i bezbednosti po-jedinca razmahne do neslu}enih granica. U slu~aju Srbije, taj vid naru {a-vawa su biometrijska li~na dokumenta ~ije je uvo|ewe najavqeno od nad-le`nih organa jo{ za vreme vladavine DOS-a. Za razliku od ve}ine zemaqa u kojima su sli~ni projekti odmah po predlagawu parlamenta ili nadle`-nog ministarstva izlagani `estokoj kritici celokupne zajednice i jav-nosti, u Srbiji su za sada retki glasovi kritike po ovom pitawu, verovatno stoga {to ekonomska kriza name}e druge probleme kao primarne ili iz raz-loga su{tinske neobave{tenosti. Ne}u zato pogre{iti ako ka`em da je ulo-ga Eparhije ̀ i~ke po tom pitawu od istorijskog zna~aja jer je to jedinstven slu~aj u svetu da prva zvani~na kritika do|e od nau~nog skupa organizova-nog sa blagoslovom jednog episkopa i u organizaciji jedne episkopije – u svetu su prve reakcije tog tipa dolazile ili od strane akademskih ustanova ili od strane organizacija koje se bore za qudska prava.

Odmah na po~etku je korisno navesti neke ~iwenice u vezi sa bio met ri jom.Biometrijske metode identifikacije temeqe se na osobenostima koje su

razli~ite za svakog ~oveka. Primera radi, takve osobine su otisak i oblik prstiju, raspored vena, glasovne komponente, dinamika i oblik potpisa, mre ̀ wa~a oka i sli~no. Ove metode su u svom rudimentarnom obliku ko ri{-}ene jo{ u doba egipatskih faraona kada su uzimane fizi~ke mere podanika. Posledwih decenija su izra`ene te`we, pre svega od strane velikih kor-poracija, da se kombinacijom najmodernije digitalne tehnologije i bio met-rijskih podataka uvede nov princip identifikacije slu`benika. Na nivou firmi i korporacija to nije veliki problem, ukoliko su radnici pre pri-mawa na posao informisani o bazi podataka koja }e se o wima voditi i na-~inu identifikacije u okviru same firme jer se time uva`ava wihova slo-bodna voqa da pristanu ili ne pristanu na takve uslove rada. Problem na-staje pri poku{aju da se biometrijski digitalni sistem uvede na nacio nal-nom nivou kao op{teobavezan i iskqu~iv sistem identifikacije. Nekoliko ze maqa u svetu, uglavnom dalekoisto~nih, je uvelo takav sistem na nacio-nalnom nivou kao zamenu za klasi~nu li~nu kartu, a neke se stidqivo spre-maju zbog jakog otpora javnosti, no velika ve}ina zemaqa ne razmatra tu op-ciju. Bilo je i slu~ajeva, poput Kanade, u kojima je dr`avni aparat zakqu~io da nema podr{ku {ire populacije za takav sistem te je odustao na neodre|e no vreme. Za nas su trenutno najbitnija dva najskorija primera po ovom pitawu.

72

Prvi je Slovenija, koja je od skora postala ~lanica Evropske Unije. Slo-venci su imali mogu}nost uvo|ewa pametnih tzv. smart li~nih karti, me-|utim, odustali su od te opcije i uveli obi~ne plasti~ne li~ne karte sa vi {im nivoom za{tite od falsifikovawa. Ovo je veoma bitno ista}i jer }e sigurno biti onih koji }e pravdati uvo|ewe biometrijskih li~nih karti kao deo obavezne harmonizacije na{eg dru{tvenog sistema sa evropskim {to, kao {to smo videli na ovom primeru, uop{te nije relevantno.

Drugi primer koji je neophodno ista}i je primer Velike Britanije gde ve} mesecima traju `u~ne debate u parlamentu i medijima oko uvo|ewa bio-metrijskih dokumenata. Vlada Tonija Blera se suo~ava sa izri~itim pro-tivqewem Gorweg doma, opozicije, organizacija za za{titu qudskih prava i dela stru~ne javnosti, tako da bez dobijawa novog mandata ne mo`e uspeti da sprovede ovaj projekat. Osim toga, vladin Zajedni~ki komitet za qudska prava je u januarskom izve{taju objavio da bi najavqeni zakon o bio met rij-skim li~nim kartama potencijalno ugro`avao evropsku Konvenciju o qud-skim pravima. Sa druge strane, podaci studije izvodqivosti koja je naru~e-na upravo od strane vlade govore da ovaj sistem ne pru`a stoprocentnu pou-zdanost i autenti~nost {to je imperativ kod ovakve svrhe. Pre nekoliko da-na, preko stotinu profesora i stru~nih saradnika poznate Londonske {ko le ekonomije i politi~kih nauka su uputili stru~ni izve{taj sa zahtevom mi-nistrima da zaustave projekat biometrijskih karti zbog ugro`avawa qud-skih prava i bezbedonosnih opasnosti koje on sa sobom nosi.

Bilo kako bilo, u svim zemqama razvijene demokratije po ovom pitawu se itekako vode javne rasprave i debate, dok kod nas nije ispo{tovana ni osnovna pravna procedura za skup{tinsko ve}awe, a o daqem i da ne govo-rimo. Iako na ovom skupu prisustvujem kao informati~ar, du`an sam da opet naglasim da je ovo prevashodno pravni problem, a ne informacioni. Pored toga {to je projekat prosto najavqen bez ikakve pravne procedure i tendera, sa modernog demokratskog stanovi{ta ovaj projekat je totalitaran jer u li-stu demokratskih prava spada i pravo gra|anina da od dr`ave zahteva skup-qawe samo onih podataka za koje je data masovna gra|anska saglasnost. Dru-gi zna~ajan problem jeste direktno ugro`avawe prava na privatnost, jednog od elementarnih prava u demokratskim zemqama jer se koli~ina i tip in-formacija koje dr`ava skupqa o pojedincu drasti~no pove}ava. Poten ci-jalno bi ovaj projekat mogao voditi i ka kreirawu {ifriranih tajnih do-sijea kao i pove}avawu opsega nadzora dr`ave nad pojedincem.

Informati~ko-bezbedonosni propusti su na slede}em mestu prioriteta u daqoj kritici. Iako se kori{}ewem ove tehnologije neki poslovi zna ~aj-no ubrzavaju, to mo`e da ima dvostruke reperkusije. Pre svega, birokratiji se daje ogromna mo} raspolagawa velikom koli~inom centralizovanih poda-taka koji u slu~aju korumpiranih slu`benika mogu zavr{iti u rukama raz-nih interesnih grupa. Slu~ajne ili namerne gre{ke u centralizovanim si-stemima poput ovog mogu biti egzistencijalno kobne po onoga na koga se od-nose. Posebna pri~a jeste fenomen curewa podataka. Naime, Motorola je autor celokupnog projekta i treba odmah re}i da je ta kompanija poznata po kva-litetnom kadru i re{ewima, ali i po tome {to radi projekte za ameri~ku vladu i vojsku. Uzev{i u obzir negativna iskustva po pitawu operativnog sistema Windows kao i skora{wu bruku oko otkrivawa ameri~kog {pijun-

73

skog satelitskog sistema Echelon kojim je {pijunirana skoro cela savez ni~-ka Evropa, ko mo`e svojom li~nom odgovorno{}u da garantuje da ovaj sistem nema pozadinska vrata koja omogu}avaju preuzimawe podataka od strane ne-ke strane slu`be? Posebno pitawe su hakerski upadi s obzirom na ~iwenicu da je za testirawe sigurnosti ovakvog sistema potrebno da pro|e bar neko-liko godina.

Li~no mislim da je ovo prelazno re{ewe na kome se opipava puls qudi {irom sveta za uvo|ewe daleko totalitarnijih koncepata. Da ne bih i{ao suvi{e u {irinu, nave{}u samo dva budu}a projekta koja bi nas verovatno ~e kala ukoliko bi ovakvi projekti bili nekriti~ki usvojeni i imple men-tirani.

Naime, posle izvesnog perioda sigurno bi do{lo do predloga za integra-ciju svih dokumenata u jedan super-dokument koji bi izme|u ostalog omo-gu}io i automatizaciju nov~anih tokova. Prva posledica tog pristupa bilo bi ukidawe anonimnosti tokova novca jer bi papirni novac bio potpuno li-kvidiran i koristile bi se samo elektronske finansijske transakcije. To bi dovelo do velikog dobitka u brzini i do isto tolikog gubitka u privat-nosti jer bi postojala baza podataka o kupqenoj robi, vremenu, mestu i os-talim osetqivim podacima. ^ovek koji bi se uklopio u kupovni profil te-roriste ili koji bi ~itao literaturu nepodobnu po vladaju}i re`im bi ri-zikovao da bude izlo`en direktnoj diskriminaciji, pra}ewu i torturi.

Drugi korak budu}nosti bi bio krajwa minijaturizacija celog sistema u vidu jednog ~ipa koji bi se nosio ugra|en u neki deo odela ili bi bio pra-kti~no istetoviran pod ko`om. Ve} danas u svetu takve radio-frekventne ~ipove dobrovoqno nose na hiqade qudi radi identifikacije i pra}ewa, a u slu~aju osobqa tu`ila{tva Meksiko Sitija, takav ~ip pod ko`om ruke je i obavezan. U decembru mesecu, ameri~ka Uprava za hranu i lekove je dozvo-lila dobrovoqnu ugradwu sli~nih ~ipova pod ko`u pacijenta, ukoliko on `eli da time zameni zdravstveni karton. Ina~e, ugradwom ovih ~ipova izu-zetno je lako pratiti pojedinca bilo gde da se isti nalazi. Pored nepri-hvatqivosti ovog koncepta sa ~isto antropolo{kog aspekta, va`no je na gla-siti i da cela pri~a neodoqivo podse}a na zlokobna predvi|awa iz Jova-novog Otkrovewa i da lako mo`e uneti razdor me|u hri{}ane {irom sveta koji bi imali razli~it stav po ovom pitawu. Ova pojava zahteva posebnu diskusiju i formirawe zajedni~kog stava.

Zbog svih ovih i mnogih drugih razloga koji mogu biti obuhva}eni samo opse`nom studijom, veoma je bitno da se politi~ki ~inioci i javno mnewe Srbije kona~no ukqu~i u plodnu raspravu. Propusti i opasnosti projekta biometrijskih li~nih karti su suvi{e veliki da bi mogli biti potisnuti jer }e isplivati na povr{inu u trenutku kada to najmawe budemo o~ekivali i tada }e za reakciju mo`da biti prekasno. Jo{ uvek nije kasno da se ovaj projekat, ako ne obustavi, a ono preusmeri kao vid internog i ograni~enog re{ewa ili da se postavi na dobrovoqnu, a ne obavezuju}u osnovu. Prigovor savesti, kao u slu~aju civilnog slu`ewa vojnog roka, je krajwa granica u kojoj su koliko-toliko ispo{tovana prava gra|ana. Ostaje mi samo da kao savestan gra|anin ovog dru{tva izrazim nadu da }e duhovne, intelektualne i politi~ke elite biti svesne problema koji je pred nama i wegovo re{ava-we zapo~eti odmah.

74

OLIVER SUBOTI}, PRAVOSLAVQE 942/2006.

KORAK BLI@E ORVELOVSKOJ SRBIJI?

Sa izlaskom ovog broja verovatno }e biti zavr{eno glasawe o vladinom predlogu za uvo|ewe biometrijskih li~nih karti odnosno zamewivawu sta-rih dokumenata novim. „Pravoslavqe“ je u vi{e navrata detaqno pisalo o tom projektu pre svega isti~u}i wegovu nezakonitost, potpuni pravni vo-luntarizam koji ga prati i totalitarni ambijent koji se wime otvara. Time se redakcija „Pravoslavqa“ pridru`ila svetskoj akademskoj javnosti koja se bori protiv totalitarnih projekata. Ne}emo ponavqati ono {to je do sa-da ve} re~eno, ve} }emo navesti neke od primera koji potvr|uju na{ stav.

Marta meseca pro{le godine je preko sto profesora i stru~nih sa rad-nika presti`ne Londonske {kole ekonomije i politi~kih nauka potpisa-lo peticiju protiv uvo|ewa biometrijskih li~nih karti. U Velikoj Bri-taniji se ina~e mesecima vode `estoke parlamentarne debate o tom pitawu, a Dom Lordova je ravno 12 (!) puta vra}ao zakon na doradu. Kada je zna~ajno promewena verzija zakona pro{la parlamentarnu proceduru, Konzervativ-na partija je najavila da }e po dolasku na vlast ukinuti taj zakon. Sa druge strane, istra`ivawe BBC-a je pokazalo da projekat uvo|ewa biometrijskih li~nih karti ima veoma malo upori{te u bira~kom telu, jer je 83% sta nov-ni{tva protiv toga, tako da su izgledi za wegovu zakonsku primenu u bu-du}nosti mali.

^uveni australijski profesor kompjuterskog prava, dr Roxer Klark, je tako temeqno kritikovao koncept centralizovane baze podataka od strane dr`avnih slu`bi, da je to imalo ogromnog uticaja da Australija i Novi Ze-land odbace takav predlog zbog otpora javnosti.

Sli~an predlog od strane kanadske vlade je odba~en pre tri godine na na~in koji treba da bude primer svim zemqama koje pretenduju na prefiks „demokratske“. Naime, kanadski parlamentarci su, kao svaki kulturni i civilizovani qudi, pre svega ispitali pomenuti projekat tako {to su ofor mili specijalnu komisiju koja je imala za zadatak da detaqno prou~i predlog za uvo|ewe biometrijskih li~nih karti. Posle temeqnog istra ̀ i-vawa, koje je obuhvatilo i obilazak zemaqa koje imaju takve isprave, komi-sija je 8. oktobra 2003. gotovo jednoglasno usvojila zakqu~ak (Report of the Standing committee on citizenship and immigration) da predlo`eni projekat iz-rade biometrijskih li~nih karti predstavqa bespotrebno gubqewe vreme-na i resursa, te da ne doprinose pove}awu bezbednosti, {to su razlozi zbog kojih je kanadska vlada odustala od to projekta na neodre|eno vreme.

U nekim zemqama reaguju nadle`ni sudovi. U Japanu, tehnolo{ki naj-razvijenijoj zemqi, ne postoje obavezne li~ne karte. Postoji samo sistem pod imenom JukiNet, koji predstavqa elektronski sistem identifikacije, ali na dobrovoqnoj bazi i koji ima veoma mali broj korisnika u odnosu na broj stanovnika. Me|utim, i pored toga {to je projekat na dobrovoqnoj bazi, ne-koliko prefektura je donelo sudske odluke da je projekat neustavan jer se kosi sa ~lanom 13. Ustava te zemqe koji garantuje privatnost gra|ana. Sud Kanazawa District-a je 30. maja 2005 godine naredio upravi da mora da vrati gra|anima ovako skupqene podatke. Sli~no se desilo i u Tajvanu, samo na nivou Vrhovnog suda, jer je 22. juna 2005. godine taj sud stopirao biometrij ski

75

projekat koji je razvila tajvanska vlada, jer je ocenio da bi projekat pri-kupqawa digitalnih otiska prstiju i stvarawa nacionalne baze istih mo-gao biti neustavan, {to bi dovelo do bespotrebnog tro{ewa novca za opremu.

I na kraju, veoma je zanimqivo da u najrazvijenijoj zemqi sveta, SAD, ne postoje niti obi~ne niti biometrijske li~ne karte.

Srpske pri~eGledaju}i parlamentarnu raspravu o ovom pitawu, upu}en ~ovek ne mo-

`e a da se ne zapita ko nas sve to predstavqa u parlamentu i na koji na~in se sve brani ovaj voluntaristi~ki i totalitarni projekat. Argumenti za od-branu vladinog predloga su se svodili na to da je u pitawu modernizacija uprave i pove}awe produktivnosti i bezbednosti, dok su se potpuno previ-|ali primeri najrazvijenijih zemaqa sveta koje takve karte uop{te nemaju.

Uz to, na dr`avnoj televiziji je na dan parlamentarne debate jedna no-vinarka u razgovoru sa ministrom unutra{wih poslova iznela podatak da biometrijske li~ne karte poseduju gotovo sve zemqe EU, te da je to uslov za ulazak u Uniju (ministar je nije demantovao). Kao savesni gra|anin ovog dru-{tva, koji redovno pla}a porez i televizijsku pretplatu, zahtevam od pome-nute televizije zvani~an demanti obe informacije.

Prvo, upravo velika ve}ina zemaqa kako EU, tako Evrope uop{te, ne po-seduje elektronske biometrijske li~ne karte, ni na obavezuju}oj ni na do-brovoqnoj bazi. #ak bi mogli re}i da ih ne poseduju upravo najrazvijenije zemqe Evrope, tj. one koje imaju najvi{i standard. S obzirom da se elek tron-ske biometrijske li~ne karte u Srbiji reklamiraju kao ne{to bez ~ega se visok civilizacijski standard ne mo`e zamisliti, pitam se kakav je pa-radoks u pitawu?

Drugo, apsolutna je la` da je uslov za ulazak u EU uvo|ewe elektronskih biometrijskih li~nih karti – uslov je uvo|ewe vi{eg stepena za{tite do-kumenata, {to se veoma lako i mnogo jeftiniji radi sa obi~nim plasti~nim karticama bez ~ipa. Najboqi primer za to je Slovenija, koja je daleko is-pred Srbije po svim ekonomskim aspektima, ali koja nije uvela elektron-ske biometrijske li~ne karte, ve} obi~ne plastificirane sa vi{im nivoom za{tite. Pritom je veoma bitno ista}i da je u Sloveniji postojala mogu}nost uvo|ewa biometrijskih li~nih karti, ali da su ih Slovenci odbili. Svaka ~ast Slovencima, od kojih treba puno da u~imo kada je ekonomi~nost i po-{tovawe gra|anskih prava i sloboda u pitawu!

Neki elektronski mediji su plasirali dezinformaciju da je Hrvatska uvela elektronske biometrijske li~ne karte, {to je tako|e obmana javnosti, jer su uvedene plastificirane karte sa ma{inski ~itqivim podacima, ali bez elektronskog ~ipa (to se lako da proveriti prostim uvidom u hrvatski zakon o osobnoj iskaznici, ~lan 7., kao i u zakonu o izmenama i dopunama istog).

Uzev{i u obzir sve navedeno, ne smemo pomisliti kakvi bi se tek ar gu-menti koristili protiv misle}ih qudi u Srbiji kada bi zaista bilo onako kako se u ovim dezinformacijama tvrdi.

Borba za gra|anska pravaOno {to treba otvoreno i nedvosmisleno re}i jeste da se gra|ani Srbije,

poput onih koji su se okupili 8. juna 2006. na Ma{inskom fakultetu na tribi-

76

ni pod nazivom „Elektronske li~ne karte – digitalni totalitarizam?“ ne bo-re protiv zakonske obaveze, ve} naprotiv, brane zakone i ustrojstvo ove dr-`ave od nezakonitih i nelegitimnih projekata. Gospodin Aleksandar Pa-vi}, predsednik nevladine organizacije „Za `ivot bez `iga“ (za sada jedine nevladine organizacije koja se bori protiv ovog totalitarnog projekta i koja je eksplicitno iznela svoje stavove o ovom pitawu) je rekao da se ta organizacija obratila poslani~kim klubovima radi re{avawa ovog pitawa, ali da je u slu~aju vladaju}ih partija ostala bez odgovora. Ukoliko se u Parlamentu izglasa re{ewe o uvo|ewu ovih li~nih karti bez amandmana koji bi se od-nosili na sporna mesta, onda, po re~ima predsednika ovog udru`ewa, sledi obra}awe predsedniku dr`ave. Ako predsednik dr`ave ipak verifikuje svo-jim potpisom eventualni parlamentarni akt, onda sledi osporavawe pred nadle`nim sudovima, kao {to se to radi svuda u civilizovanom svetu. Na pomenutoj tribini (koju je medijski propratila televizija „Logos“ i „Glas jav-nosti“) je re~eno da je minimum koji se zahteva mogu}nost neobavezne zamene li~nih karti po principu prigovora savesti.

Akcenat je, dakle, na zakonskom osporavawu projekta koji je od po~etka bio nezakonit. S tim u vezi, udru`ewe „Dveri srpske“ su izdale poseban do-kument u jedanaest ta~aka koje su u stvari razra|ene ta~ke @i~kog simpo-siona od pre godinu dana, prvog nau~nog simposiona u Srbiji koji je sa raz-li~i tih aspekata prou~io ovaj problem.

Kao savesni gra|anin ovog dru{tva mogu samo da izrazim nadu da }emo na{im potomcima sutra ostaviti dr`avu u kojoj }e wihovo pravo na pri-vatnost i slobodu biti o~uvano. A ako nam deca budu `ivela u orvelovskoj Srbiji, koje opravdawe }emo im dati?

DR SLOBODAN ANTONI}

U POTRAZI ZA SRPSKI TOROOM

Iza ogledala: nove li~ne karte kao povodGlavni razlog za strah jeste netransparentnost. Vi sa sobom morate da

nosite dokument u kome uop{te ne znate {ta pi{e. Ali, zar ne verujete sop-stvenoj dr`avi? Naravno da ne verujemo!

„To od nas tra`i EU”. „Svi u Evropi to ve} imaju”. Sa ove dve re~enice u Srbiju mo`ete uvesti bilo koju glupost. Recimo, da deca ne smeju da sednu na klackalicu bez za{titnog {lema za glavu. Ili da, pre no {to uzberete vo}ku, morate drvetu da ubrizgate anestetik.

Posledwi primer su nove li~ne karte. Tvrdilo se da su elektronske li~-ne karte uslov za ukidawe viza Srbiji i da ve} sve zemqe u okru`ewu to ima-ju. Onda su neke religiozne grupe i radikali pokazali da ni{ta od toga ni je ta~no. Niko ne vezuje ukidawe viza Srbiji sa stavqawem ~ipa na li~ne karte, a zemqe u okru`ewu imaju plastifikovane, ali ne i elektronske iskaznice.

Sada se, me|utim, veli da je ovo sjajna prilika da Srbija bude prva u mo-dernizaciji i da se samo mra~ne i retrogradne snage boje ovog unapre|ewa – kao {to su se nekada bojale ̀ eleznice ili radija. Polako, gospodo, stvari

77

nisu ba{ tako jednostavne. Da su elektronske li~ne karte toliko sjajna i neproblemati~na stvar, kako nam se sada predstavqa, ne bi se ~ekalo na Sr-biju da ih prva uvede. @eleznica i radio su se ticali dobre voqe pojedina-ca, a ovde dr`ava uvodi obavezu svakog ko je stariji od 16 godina da sa sobom nosi ~ip, iz koga, opet, samo policajac ili neki dr`avni slu`benik mo`e da i{~ita odre|ene podatke. I to onda vi{e nije stra{ilo samo za reli-giozne grupe i radikale, to je ne{to {to di`e kosu na glavi i svakom iskre-nom liberalu.

Glavni razlog za strah jeste netransparentnost. Vi sa sobom morate da nosite dokument u kome uop{te ne znate {ta pi{e. Ali, zar ne verujete sop-stvenoj dr`avi? Naravno da ne verujemo! Prvo, svako od nas je bio svedok gre-{aka administracije. Te gre{ke su makar bile belodane, i ~ovek je nekako mogao da tra`i da se isprave. Kako sada da znate da se u va{em ~ipu ne}e potkrasti neka gre{ka – recimo, podatak da ste vi{estruki ubica?

Treba li da vas deset policajaca, koji su vas legitimisali, izmaltreti-ra da biste tek onda shvatili da ne{to sa va{om li~nom kartom nije redu?

Ali, takvi podaci ne}e ni stajati na ~ipu. Ne}e? Kako to mo`emo da zna-mo? Zato {to }e tako pisati u zakonu? Ma hajdete, molim vas! Mo`da sada{wa vlast iskreno veruje da }e se dr`ati zakona i na ~ip stavqati samo ono ~ega ve} ima u postoje}im li~nim kartama. Ali, svako kome pam}ewe dose`e da-qe od prekju~e zna da nema stvari koju ovde vlast nije zloupotrebila – samo ako je to mogla. Srpska istorija je puna pustolova, ~astoqubaca, gra be` qi-vaca i neurastenika, koji su se domogli dr`avne vlasti i od we napravili zlo~in. [ta nam jam~i da bukvalno ve} sutra neko od takvih ne}e ponovo zavladati Srbijom? Pogledajte samo sve one politi~ke desperadose koji, ispu-weni mr`wom i manijom veli~ine, stoje na ulazu u na{e politi~ke ustano-ve i otvoreno prete svojim „gvozdenim metlama”? Pa zar mislite da }e se oni mo}i uzdr`ati? I da nam ne}e, neobuzdani javno{}u i transparentno{}u, u ~ip staviti i ne{to vi{e od JMBG i otiska prsta – ne{to {to }e nam be-skrajno ote`ati i zatrovati svaki dodir sa dr`avom i administracijom?

Ako neko o tome ima bilo kakvih iluzija, to je wegova stvar.Ali, ne mo`e sve ostale terati da u~estvuju u wegovim iluzijama. Ko vo-

li takve, „moderne” li~ne karte neka ih slobodno uzme. Ali, neka ne tera i one koji ih se pla{e da ih moraju imati. Ako i za odlazak u vojsku postoji alternativa, ne vidim za{to se i ovde ona ne bi mogla dozvoliti? Zato {to je neko, pre tri godine, bez tendera i zakona nabavio opremu vrednu 100 mi-liona dolara, pa je sada policiji ̀ ao da tolika oprema stoji neiskori{}e-na? Neka stoji, to je mawa {teta od straha gra|ana da je ponovo na pomolu totalitarna dr`ava – samo ovoga puta tehni~ki mnogo naprednija i mo}nija.

A ako se u sada{wem obliku ovaj zakon ipak usvoji, ne}e nam preostati ni{ta drugo do da se setimo starog liberalnog heroja Dejvida Toroa. On je smatrao da je li~na sloboda toliko neprikosnovena, da je boqe oti}i u za-tvor nego li se pokoriti zakonu koji je ugro`ava. I oti{ao je u zatvor. Ta-ko je nastao pojam gra|anske neposlu{nosti. Ovda{wi kvaziliberali ~esto su mahali tim pojmom. Ali, naravno, u zatvor nisu odlazili. Sada je red na istinske liberale. Neko mora da ode u zatvor da bi ovo dru{tvo shvatilo su{tinu liberalizma. Ko }e biti srpski Dejvid Toro?

Politika, 13.06. 2006

78

VASILIJE MI{KOVI}DIGITALNO „@IGOSAWE“ GRA\ANA SRBIJE

Do{lo doba da se i ~ip proba: kroz doma}u javnost se, tek u trenutku kada se (ka`u dugo spreman i odlagan) zakonski predlog na{ao pred skup {ti-nom, prolomila vest da }e gra|ani Srbije od slede}e godine dobiti nove, elektronske li~ne dokumente bazirane na tehnologiji mnogo primewiva-nih „smart“ kartica koje }e obezbediti brzu i pouzdanu identifikaciju po-jedinaca. Nova dokumenta su, navodno, ura|ena po va`e}im me|unarodnim standardima i zahtevima (sic!) i predstavqaju preduslov ulaska u {engen-sku zonu po kojoj }e i voza~ke i saobra}ajne, kao i dozvole za no{ewe oru`ja biti u obliku kartice sa ~ipom u kome su sme{teni neophodni li~ni po-daci. Svi podaci sa elektronskih isprava bi}e uneseni u novi informativ-ni sistem ~iji je proizvo|a~ „Motorola“. Taj sistem, koji je ve} delom insta-liran, i koji obuhvata skladi{tewe biometrijskih podataka (otisaka pr sti-ju i dlanova, fotografije, potpisa) u 1200 radnih stanica u prostorijama MUP-a {irom Srbije, predstavqa hvaqenu inovaciju jer, po wegovim zagovorni-cima, doprinosi rasvetqavawu najte`ih krivi~nih dela i spre~ava poten-cijalnu infiltraciju terorista po{to zbog brzine obrade digitalizova-nih podataka pove}ava stepen identifikacije pojedinaca i smawuje mogu}-nost falsifikovawa ili postojawa duplih isprava.

Da gra|ani Srbije odavno ne podozrevaju da `ive u jednom modernizova-nom otelotvorewu Domanovi}evske Dange ili Stradije, harmoni~na pri~a oko zamene dosada{wih li~nih karti i dobijawa novih elektronskih doku-menata zaista bi zvu~ala idili~no. Dovoqno je bilo samo malo slu{ati po-jedine pripadnike vladaju}e koalicije kao skup{tinske agitatore pa da se ~oveku du{a ozari od toliko brige u bar neko „modernizacijsko ulagawe“, koje }e ne biti samo sigurnije i jeftinije, nego }e i poboq{ati bezbednost svih gra|ana. Ve} se ose}ao, makar samo putem dostizawa ponekih novih i vi{ih standarda, predukus ulaska u „obe}anu Evropsku zemqu“, da su qudi gotovo prevideli da su i ovde, kao i mnogo puta u zadwih pet godina, pohva-le predlo`enom zakonu najverovatnije pristigle kao deo paketa dodatnih usluga za bogate napojnice dobijene od strane onih kojima }e takvo ulagawe, sve na osnovu zakona, doneti veliku materijalnu korist. A onda su „ozlo-gla{eni radikali“ ponovo po~eli da teraju kontru zakonskom predlogu, dok su se u `utoj {tampi pojavile bizarne i dobrano paranoi~ne-apokalipti~ne tvrdwe o `igosawu gra|ana potkrepqene biblijskim citatima koje su li-~ile na {kolski primer „teorije zavere“…

Ubrzo su na ove „uvrnute“ tvrdwe stigla ne samo razuveravawa, ve} i do-datne hvale koje bi trebalo da ubede gra|ane da je uvo|ewe elektronskih li-~nih isprava „sa biometrijskim podacima“ (termin koga 90% ovda{wih gra-|ana ne razume) ne samo civilizacijsko dostignu}e, ve} i u{teda vremena. Vi-{e se gra|ani ne}e morati o svom tro{ku slikati, ne}e se prqati prsti pri uzimawu otisaka, a nove isprave }e se dobijati za rekordnih deset minuta. Gra|anin }e samo jednom do}i da zatra`i dokument koji }e mu biti potom isporu~en na ku}nu adresu, a jednom uzeti podaci za identifikaciju }e po-sle biti kori{}eni i za druga dokumenta za ~ije izdavawe podnese zahtev.

79

@ig na strani mig Uvo|ewe elektronskih li~nih karti nije jedina digitalizacija li~-

nih podataka koja se odvija u Srbiji. U re`iji Ministarstva prosvete, a po projektu Svetske Banke, ve} se uveliko vr{i prikupqawe podataka o pro-svetnim radnicima, u~enicima i wihovim roditeqima, a ~iji je ciq prema saop{tewu ministarstva „formirawe jedinstvenog informacionog sistema koji treba da olak{a analizu i pomogne svakoj pojedina~noj {koli i wenim u~enicima“. Prosvetni pregled (od 16.02.2006) prenosi podatke o burnom rea-govawu roditeqa na zadirawe prosvete u wihovu intimu, jer su me|u tra-`enim podacima bili i oni o tome da li su roditeqi {kolaraca razvedeni ili npr. da li je o~uh priznao dete kao svoje. I u oblasti zdravstva se po-stupno odvija elektronsko skladi{tewe postoje}ih podataka, tako da se svi podaci o zdravstvenom osigurawu uvode u elektronsku evidenciju, a u planu su i nove elektronske zdravstvene kwi`ice. @eqeni ciq je da u centralnoj bazi podataka uskoro stoje zdravstveni podaci o svim gra|anima Srbije do kojih }e se mo}i do}i klikom mi{a za svega nekoliko sekundi.

Sve ove aktivnosti, koje se pravdaju ve}om efikasno{}u zbog brzine pri stupa digitalizovanim podacima, kod nas se na pre~ac uvode kao „po ̀ e-qan presedan“ u pravcu sveop{teg progresa. Pri tome se nigde ne navode na-~ini za{tite ovakvih poverqivih podataka, niti se unapred zakonski re-guli{e na~in spre~avawa mogu}nosti wihove zloupotrebe, koja je, obzirom na stawe na{ih dr`avnih slu`bi i korupcije u administraciji, ogromna. Naprotiv, od strane vlasti se samo potpisuju pojedini ugovori sa me|u na-rodnim organizacijama kojima se na{e baze podataka, jo{ u samom for mi-rawu, daju „na izvol’te“. Upozorewa zbog mogu}eg odliva i potoweg obje di-wavawa digitalizovanih informacija, bilo od strane na{ih dr`avnih slu-`bi, bilo stranih dr`ava ili kompanija, od zagovornika ovih poduhvata u redovima vladaju}e koalicije posmatra se kao paranoja i zluradost i pro-gla{ava za poku{aj da se predupredi ono {to je neizbe`no.

Upravo zato je u medijskoj kampawi u prilog usvajawa zakonskog pred-loga o li~nim ispravama neprestano ponavqano da se ono sprovodi u skladu sa me|unarodnim obavezama i standardima, da se u nekoliko zemaqa ve} pri-mewuju elektronske li~ne karte dok je kod drugih proces uvo|ewa u toku, te se apostrofiraju zemqe koje su navodno oti{le daleko u razvoju ove teh no-logije (Belgija, Estonija, Finska, Italija, Makao, Malezija, Britanija i deli mi~-no SAD). Pri tome se ne ka`e gde su ovakve li~ne isprave ve} usvojene, a gde }e i kada }e to tek da budu, kao i gde se to samo oti{lo daleko u tehnologiji proizvodwe ovakvih dokumenata, ali se isti ne primewuju u praksi.

Danga Reloaded Tvrdwe o me|unarodnim obavezama i standardima su, naravno, potpuno

la`ne. U tehnolo{kim najrazvijenijim zemqama poput SAD, Velike Bri-tanije ili Kanade ne postoji institucija klasi~nih li~nih karti (u V. Bri-taniji ne postoje nikakve isprave te vrste) koje su ina~e istorijski produkt sovjetskog totalitarizma i specifi~nih okupacionih re`ima u pro{lo-sti koji su potencirali izradu ovakvih dokumenata da bi pove}ali kontrolu i represiju nad svojim gra|anima. Drugo, ne postoje me|unarodni standardi koji obavezuju dr`ave potpisnice da izrade ovakve isprave, ve} samo dobro-

80

voqno preuzete obaveze pojedinih dr`ava i wenih ministarstava da raz me-wuju samo pojedine podatke o pojedinim osobama sa pojedinim me|unarod-nim organizacijama, kao {to je npr. Interpol. Ve}ina evropskih dr`ava uop{te nema, ~ak ni u perspektivi, plan o uvo|ewu ovakvih dokumenata. Naprotiv, proces uvo|ewa digitalizovanih li~nih isprava de{ava se samo u uru{enim dr`avama i banana republikama, dok sli~ni projekti u oz biq-nim dr`avama sa slobodarskom tradicijom i sna`nim javnim mwewem ne mogu da pro|u postoje}u skup{tinsku proceduru.

Tako je, naprimer, britanski ministar Dejvid Blakent pod pritiskom javnosti (koja mu je dala nadimak Veliki Brat) bio prinu|en da podnese ostavku jer je zagovarao uvo|ewe elektronskih li~nih karti na koje su Britanci, kao qudi izuzetno ponosni i osetqivi na svoju privatnost, odbacili. U Ka-nadi, koja se kod nas navodi kao primer „zemqe u proceduri“ digitalizaci-je li~nih dokumenata, reakcija javnosti na ovakve najave bila je toliko ja-ka da su wihovi zagovornici morali da se povuku. Ista pri~a se ponovila i u Japanu, dok su u nama u svakom pogledu bliskoj Gr~koj gra|ani u masov-nim milionskim demonstracijama spre~ili uvo|ewe elektronskih isprava koja su vi{e puta na mala vrata prolazile kroz skup{tinsku proceduru.

U Americi, gde „Motorola“ (koja treba da nama da licencu za elektronske li~ ne isprave) iste kartice proizvodi i za Mondex-ove „pametne kartice“ (smartcard), ovakva tehnologija se svakodnevno primewuje, dodu{e ne za li~na dokumen-ta, ve} za druge namene. Mondex-ov „smartcard“ je prete~a za za implantat VeriChip koji se uveliko proizvodi (milijardu komada godi{we) i koristi samo na li~ni zahtev, ponajvi{e za locirawe i identifikaciju izgubqenih ku}nih qubimaca kojima je hirur{kim putem ugra|en ovaj implantat. Ori-gi nalno namewen pacijentima sa ugra|enim pesmejkerom jer omogu}ava sla-we informacija o zdravstvenom stawu pacijenta bolni~kom osobqu, ovaj im plantat koji je proizvod kompanije „Applied Digital Solutions“, od nedavno ima i druge primene: nedavno su tri ju`noameri~ke dr`ave koje imaju pro-bleme sa pronala`ewem otetih osoba (u Kolumbiji, koja je svetski rekorder, godi{we bude kidnapovano 3.000 qudi) od ove ameri~ke kompanije zatra`ili kontigent VeriChip-ova, dok se implantati u Meksiku ugra|uju javnim tu`io-cima i agentima na tajnom zadatku da bi se ovi lako prona{li u slu~aju wihovog nestanka.

U kombinaciji sa sistemom „Digital Angel“ koji kombinuje GPS tehno-logiju i sistem za nadzor i pra}ewe, ovi ~ipovi omogu}avaju ne samo otkri}e pozicionirawa osobe bilo gde na planeti, ve} i utvr|ivawe wegovog tre-nutnog zdravstvenog stawa. Nedavno su tako u Americi veliki publicitet dobili pripadnici porodice Xejkobs sa Floride, dobrovoqci kojima je kompanija „Applied Digital Solutions“ ugradila implantate da bi neprestano pratila wihovo zdravstveno stawe.

Paranoja sa dobrim razlogom Elektronske li~ne karte, naravno, nisu VeriChip i ne omogu}avaju dano-

no}no pra}ewe kretawa wegovog nosioca, ali su put ka objediwavawu svih digitalnih podataka o gra|anima, i prvi korak ka wihovom navikavawu gra|ana na no{ewe ~ipova. Obzirom na ozlogla{enost Srbije i Srba koji u globalnim medijima slove za „genocidan“ i „neposlu{an element“ koji mo-

81

ra biti stalno nadziran i dr`an pod kontrolom, bojazan da }e neko poku{a-ti da uz pomo} ~ipova kontroli{e kretawe gra|ana ili manipuli{e wiho-vim li~nim podacima uop{te nije neprirodna ni neosnovana.

Sama digitalizacija li~nih podataka kao novi tehnolo{ki pristup nesumwivo ne predstavqa ni{ta samo po sebi lo{e, ve} samo zamewuje ono {to se nekad u isprave unosilo {tampanim putem. Ono {to je ovde lo{e je to {to pojedinci ne}e biti u mogu}nosti da imaju pristup li~nim infor-macijama koje }e sadr`avati „smart“ kartica, jer }e se ove isprave ~itati uz pomo} posebnih terminala nedostupnih gra|anima. To zna~i i da }e neko ko kontroli{e i upravqa softverom mo}i da preuzima, objediwuje, dopisu-je ili prepravqa podatke u centralnoj bazi podatka, a da gra|anin to ne zna, kao {to ne}e znati da li se ti prepravqeni ili dodatni podaci o~i-tavaju prilikom kasnijih kontrola identiteta na terminalima.

U slu~aju da se u ovaj ~ip ugradi primopredajnik (kao {to kru`e nepro-verene glasine za nove bugarske paso{e), te da se prilikom uzimawa bio met-rijskih podataka uzima i uzorak tkiva radi utvr|ivawa DNK-a, onda bi se moglo govoriti o najte`em obliku kr{ewa osnovnih prava i sloboda gra|ana koja otvaraju prostor za najgore oblike zloupotreba. Kao {to je mogu}e pra-}ewe svakog nosioca mobilnog telefona na osnovu kartice i napona iz ba-terije, tako je mogu}e i pra}ewe pojedinaca koji savesno nose li~ne karte sa ~ipom kao primopredajnikom. Bez toga, radi se „samo“ o zadirawu u pri-vatnost gra|ana, koja bi daqim objediwavawem ovih i drugih digitalizova-nih podataka (bankovnih, zdravstvenih i sl.), bilo od strane dr`ave bilo pri-vatnih kompanija, mogle da poslu`i brojnim manipulacijama i diskri mi-naciji gra|ana, odnosno prote`irawu jednih a progonu drugih, nepodobnih pojedinaca. Mogu}e zloupotrebe su brojne, pogotovo {to je li~ne podatke u Srbiji danas te{ko sa~uvati i od politi~kih zloupotreba (naro~ito po pi-tawu izbornog prava, odnosno manipulacijama bira~kim spiskom) i od nasrtaja marketin{kih kampawi (~esta slawa formulara za problemati~ne nagradne ig-re po{tom).

Opravdawa za „deprivatizaciju“ gra|ana radi borbe protiv kriminala ili terorizma ne stoje, jer kao {to su kriminalci usavr{ili metode fal-sifikovawa i zloupotrebe platnih kartica, tako }e vrlo brzo razviti i me-tode izigravawa elektronske provere li~nog identiteta. U celoj pri~i o bez-bednosti na kraju }e biti na gubitku ogromna ve}ina savesnih gra|ana ~ije }e pravo na privatnost biti poga`eno. Ovo pravo spada u jedno od osnov nih pra-va gra|ana (i kao takvo je odre|eno ~l. 8 Evropske Konvencije o qudskim pravima), u koga dr`ava ne mo`e da dira kada i koliko ho}e, osim u posebnim slu~ajevima koji su predvi|eni zakonom, a i tada samo do ta~ke dokle je to razlo`no. Pro-{irivawem baze li~nih podataka i na biometrijske (u zako nom predvi|enom obimu) zadirawe u privatnost gra|ana se zna~ajno pro{iru je, i to bez osnova i prethodne gra|anske saglasnosti; da ne spomiwemo to da nemogu}nost na-knadnog pristupa gra|ana informacijama koje se o wima po hrawuju u „smart“ kartice mogu da vode kreirawu tajnih elektronskih baza podataka i wihovoj daqoj zloupotrebi od strane dr`avne uprave ili tre }ih lica.

Integracija podataka je opasnost za qudsku slobodu Opasnosti od elektronskog bele`ewa li~nih podataka neupredivo su

ve}e od prednosti koje pru`a primena nove tehnologije. Brzina obrade di-

82

gitalnih podataka jeste neuporedivo ve}a od klasi~nih mera obrade samo kada sistem radi, ali kada je on u kvaru (kao pri nedavnom padu umre`enih ra-~unara britanske vlade) nefunkcionalnost je totalna; da ne spomiwemo to da je lak{e upasti u bazu elektronskih podataka i krivotvoriti ih od fi-zi~kog upadawa i falsifikovawa podataka unesenih u klasi~nu policij-sku kartoteku. Dakle, u ovom slu~aju se o~iglednim pokazuje da br`e na zna-~i i bezbednije.

Ipak, treba re}i da najve}a opasnost, daleko ve}a od same izrade elek-tronskih li~nih karti i zloupotrebe wenih podatka, preti od spajawa svih digitalnih li~nih podataka, odnosno stvarawa super – dokumenta koji bi ujedinio sve ostale, a koji bi bio i li~na karta, i zdravstvena kwi`ica, i voza~ka dozvola i objediwena plate`na kartica. Uz pomo} ovakvog dokumen-ta nosioci vlasti bi bili u mogu}nosti da lako kontroli{u sve relevantne podatke o bilo kom pojedincu. Na taj na~in bi, posledi~no, iz upotrebe bio izba~en ne samo gotov novac, ve} bi ga{ewem wegovih gotovinskih, ano nim-nih tokova pod kontrolu do{ao i sav promet robe i novca koji vr{e gra|ani. Tako bi se za svakog gra|anina u roku od par sekundi moglo utvrditi i gde je i {ta to kupuje. Qudi koji idu na sporne internet sajtove, koji kupuju kriti~ke kwige i ~asopise, sumwive predmete ili na bilo koji „proble ma-ti~an“ na~in tro{e (ili pak ne tro{e) svoj bezgotovinski novac, bi mogli biti svrstani u tajne kategorije od strane onih koji ih nadziru i potom po-dvrgavani razli~itim oblicima diskriminacije, i to sve tako da ovi ni-kako ne bi mogli da doka`u ni da su nadzirani, ni da im se mnogi potowi problemi koji im se javqaju u `ivotu (npr. gubitak posla, odbijawa na kon kur-sima i sl.) ne de{avaju sasvim slu~ajno.

Zato je potrebno ne samo zakonom ograni~iti skupqawe, obradu i prenos ovakvih podataka, ve} i omogu}iti svim gra|anima uvid u sopstvene podat-ke, sa mogu}nostima wihovih ispravki i brisawa. Onim gra|anima koji to ne `ele, treba obezbediti da, poput prigovora savesti kod slu`ewa vojnog roka, i nadaqe imaju pravo na klasi~ne li~ne karte, naravno sa svim onim podacima koje predvi|a zakon. Naj`alosnija je ~iwenica (koja nikoga nima-lo ne ~udi) ta {to kod nas nijedna od prethodnih mera za{tite privatnih sloboda nije sprovedena, ve} se odmah po`urilo sa „modernim“ zakonskim predlogom. To samo pokazuje da Srbija, kao i mnogo puta do sada, „tr~i kao `drebe pred rudu“ za stvarima koje su krajwe problemati~ne, a veoma mogu-}e i pogubne.

Ako u mnogim pitawima na{a zemqa i zaostaje za nekim od svojih „sa-vremenih uzora“, za{to bi po ovom pitawu ona trebala da bude avangarda i pokusni kuni} velikih multunacionalki – proizvo|a~a digitalne opreme i softvera? Za{to, umesto da se ugleda na ~lanice EU, ona postaje ogledno dobro i presedan uz pomo} kojeg }e se sutra vitlati i prisiqavati druge da krenu stopama Srbije, kada putevi ovakve „digitalne tranzicije“ neodoqi-vo podse}aju na totalitarne antiutopije za koje smo, kako izgleda prerano, zakqu~ili da su ostale za nama? Od nadle`nih odgovore na ova pitawa ne treba o~ekivati, ve} se za o~uvawe privatnost i treba sam izboriti.

Нова српска политичка мисаоhttp://www.nspm.org.yu/koment%202006/2006_vasilije_digitalno2.htm

83

ISKU[EWA TEHNOLOGIJE TOTALITARIZMA: PRIMERI

Odnedavno je u „Jugoslovenskom aerotransportu“ uvedeno identifiko-vawe radnika putem biometrije prsta i ukucavawe li~nog identifikacio-nog broja. Zaposleni koji su protestovali protiv ovih mera rekli su da samo policija ima pravo da uzima otiske prstiju, i napisali su pismo Za-konodavnom odboru Skup{tine Srbije, tra`e}i za{titu privatnosti. Iz vrha firme je odgovoreno da je to „jedan bezbedan, za{titni sistem koji je do{ao iz sveta, kao {to i sve nove tehnologije sti`u i ne naru{avaju ni~i-ju privatnost“. Na primedbu da je biometrija nepotrebna, jer je pouzdan na-~in identifikacije upotreba identifikacione kartice, re~eno je da je no-vi metod jednostavniji, jer „ne morate da otvarate torbu, nov~anik i da tra-`ite svoju identifikacionu karticu. (Revija 92, 7. februar 2006).

Veoma ubedqivo, zar ne?® ² ®

Odnedavno je po~elo skupqawe podataka i o |acima i wihovim rodite-qima, a u ime Ministarstva prosvete. Iza sabirawa podataka o prosvetnim radnicima, u~enicima i roditeqima, stoji Svetska banka. Ciq, po zvani~-nom saop{tewu Ministarstva prosvete: „Ve} godinu dana u Srbiji se unose podaci o u~enicima i zaposlenima u osnovnim i sredwim {kolama da se formira jedinstveni informacioni sistem koji treba da olak{a analizu i pomogne svakoj pojedina~noj {koli i wenim u~enicima“. Prema pisawu Prosvetnog pregleda, „roditeqi su ponekad reagovali burno jer su smatra-li da im prosvetne vlasti zadiru u intimu. Recimo, bilo je slu~ajeva kad nisu `eleli da saop{te ime oca deteta ili da obelodane ~iwenicu da su razvedeni ili da je o~uh priznao dete kao svoje“. (Prosvetni pregled, 16. febru-ar 2006).

Me|u postavqenim pitawima, bilo je, izme|u ostalih, i ono da li deca idu na veronauku.

® ² ®Ne}e nas elektronski nadzor podataka mimoi}i ni u oblasti zdravstva.

Svi podaci o osiguranicima bi}e uneti u jedinstvenu elektronsku eviden-ciju, kako to najavquje Svetlana Vukajlovi}, direktor Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe. Ciqevi (naravno) „smawewe zloupotreba, boqi kva-litet usluge“, pregled plansko-analiti~kih izve{taja za nekoliko sekun-di (a ranije je trebalo nekoliko dana). Od juna meseca mewaju se zdravstvene kwi`ice da bi bile uvedene nove, sa bar-kodom… Ho}e li to smawiti admi-nistraciju? Ne, jer je, po pisawu Ve~erwih novosti (23. mart 2006), potrebno obu~iti vi{e od hiqadu qudi za prikupqawe, obradu i evidenciju osigu-ranika. U centralnoj bazi podataka staja}e podaci o svim gra|anima Srbi-

84

je i wihovom zdravstvenom stawu, a to su najintimnije li~ne informaci-je… I ovaj projekat su pomogle me|unarodne finansijske organizacije…

Ne samo da je roba u trgovini bar-kodirana, i mi }emo biti pod bar-ko-dom kad odemo kod lekara.

® ² ®Prema novom Zakonu o krivi~nom postupku, bi}e uveden „ku}ni prit-

vor“, to jest mera zabrane kretawa okrivqenog. Po re~ima Branislava Bje-lice, „istra`ni sudija }e mo}i da nalo`i elektronski nadzor radi kon-trole po{tovawa zabrane, kroz fiksirawe ure|aja za locirawe okrivqenog na zglob ruke ili noge“ (Ve~erwe novosti, 12.mart 2006).

® ² ®^uveni profesor Australijskog univerziteta, Roxer Klark, jedan od vr-

hunskih stru~waka iz oblasti kompjuterskog prava i prava na privatnost, ka`e da }e dr`ava ostvariti totalni nadzor nad svojim gra|anima ako stvo-ri niz baza podataka za razne svrhe, pove`e te baze podataka jedinstvenom mre`om i identifikuje ih na konzistentan na~in.

Dakle, ve} imamo „sto~nu“ bazu podataka, imamo prosvetnu bazu podata-ka, a ima}emo i zdravstvenu bazu podataka. Uz policijsku bazu podataka i nove, najavqene, elektronske li~ne karte, re~i Roxera Klarka }e se ispuni-ti. A da je to i planirano, ~itamo u kwizi dr Slobodana R. Petrovi}a „Poli-cijska informatika“ (Policijska akademija, Beograd 2003). Tamo doslovno pi{e:

„Neophodna je integracija podataka, preko zajedni~ke baze podataka, slede}ih subjekata: MUP-a, Republi~kog zavoda za statistiku, pravosudnih organa, Republi~kog geodetskog zavoda, Ministarstva za rad, bora~ka i so-cijalna pitawa, Republi~ke uprave javnih prihoda, Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe, Republi~kog zavoda za tr`i{te rada, Zavoda za obra~un i pla}awa, op{tine.

Setimo se {ta mo`e da nastane ako neko nedobronameran prodre u bazu podataka i, za nekoliko minuta, sazna sve o svakom od nas. Ima li ko to u vidu? Ili sve svodimo na robotiku? Ho}emo li svi biti roboti koji rade na „dugme“?

85

Iz `ivota na{e Eparhije

PASTIRSKE POSETE EPISKOPA @I^KOG G. HRISOSTOMA

u periodu od 02/15. marta do 15/28.juna 2006. godine od Hristovog Ro|ewa

02/15. mart (Sveti sve{tenomu~enik Teodor Kirinejski)Vladika je prisustvovao Liturgiji Pre|eosve}enih Darova i bratskom sa-

stanku sve{tenika `i~kog i studeni~kog namesni{tva u Jo{ani~koj Bawi.04/17. mart (Prepodobni Gersim Jordanski)Vladika je prisustvovao Liturgiji Pre|eosve}enih Darova i bratskom

sastanku sve{tenstva trsteni~kog i `upskog namesni{tva u Vrwa~koj Bawi.05/18. mart (Sveti mu~enik Konan) Na dan prestavqewa Svetog Vladike Nikolaja (50. godi{wica) Vladika

je slu`io Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog, jerejskim ~inom, u paraklisu Sv. Vladike Nikolaja u Kraqevu, a potom prerezao slavski kola~.

06/19. mart (Sveta 42 mu~enika Amorejska)Svetu Arhij. Liturgiju Svetog Vasilija Velikog Episkop je slu`io u

Sabornom hramu u Kraqevu. U ~in |akona rukopolo`io je gospodina Blago-ja Vidakovi}a.

08/21. mart (Sveti Teofilakt Ispovednik)Vladika je prisustvovao Liturgiji Pre|eosve}enih Darova i bratskom

sa sta nku sve{tenika namesni{tava ka~erkog, gru`anskog i takovskog, u Kni}u.

09/22. mart (Svetih 40 mu~enika Sevastijskih – Mladenci)Liturgiju Pre|eosve}enih Darova, Vladika je slu`io u Manastiru @i~a.11/24. mart (Sveti Sofonije Jerusalinski)Vladika je prisustvovao Liturgiji Pre|eosve}enih Darova i bratskom

sastanku sve{tenika namesni{tava u`i~kog i ra~anskog u Bajinoj Ba{ti.13/26. mart (Prenos mo{tiju Svetog Nikifora Carigradskog)Sveta Arhijerejska Liturgija Episkop je slu`io u Hramu Svetog Save u

Kraqevu.16/29. mart (Sveti apostol Aristovul)Vladika je prisustvovao Liturgiji Pre|eosve}enih Darova i bratskom

sastanku sve{tenika namesni{tava moravi~kog, po`e{kog i crnogorskog u Kosjeri}u.

18/31. mart (Sveti Kirilo Jerusalimski)Vladika je prisustvovao Liturgiji Pre|eosve}enih Darova i bratskom

sastanku sve{tenika namesni{tava draga~evskog, qubi~kog i trnavskog u Gora~i}ima.

86

02. mart/20. april (Prepodobni oci poubijani u manastiru Sv. Save Osve}enog, nedeqa ~etvrta posta-sredoposna)

Sv. Arhijerejska Liturgija u manastiru @i~a.25. mart/07. april (Blagovesti)Sv. Arhijerejska Liturgija Sv. Jovana Zlatousta sa ve~erwom, Vladika

slu`io u manastiru Trnavi.27. mart/09. april (Sveta Matrona Solunska, nedeqa peta posta - gluvna)Sv. Arhijerejska Liturgija u novom hramu u Po`egi.30. mart/12. april-13/26. aprilVladika je boravio u Svetoj Zemqi, gde je slu`io na Vrbicu u Vitaniji,

na Cveti i Veliku Subotu u hramu Vaskrsewa Gospodweg, a na praznik Pashe u Grobu Gospodwem.

15/28. april (Sveti apostoli Aristarh, Pud i Trofim – Isto~ni petak)Liturgija jerejskim ~inom i osve}ewe vode u manastiru @i~a.17/30. april (Prepodobni Simeon Persijski)Sveta Arhijerejska Liturgija u Manastiru @i~a.20. aprila /03. maja (Sveti Nikolaj @i~ki)Sv. Arhijerejska Liturgija u spomen na dan prenosa mo{tiju Svetog Vla-

dike Ni kolaja u man. @i~a.22. april/05. maj (Prepodobni Teodor Sikeot)Vladika slu`io ve~erwe u manastiru Jovawe. U ~in velike shime za-

mona{io igumaniju Eka terinu.23. april/06. maj (Sveti velikomu~enik Georgije)Sv. Arhijerejska Liturgija u manastiru Vra}ev{nica.24. april/07. maj (Sveti mu~enik Sava Stratilat)Sv. Arhijerejska Liturgija u U{}u. Osve}en no vi parohijski dom.25.april/08. maj (Sveti apostol i jevan|elist Marko)Episkop osvetio i polo`io mo{ti u sveti presto hrama svetog Marka u

U`icu, a potom slu`io Sv. Arhijerejsku Liturgiju.26.april/09. maj (Sve{tenomu~enik Vasilije Amasijski)U manastiru Vavedewu Vladika je zamona{io isku{enicu Vesnu \oko-

vi} kao monahiwu Teodosiju.27. april/10. maj (Spaqivawe mo{tiju Svetog Save na Vra~aru)Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Sv. Save u Kraqevu. Episkop pri su-

stvovao slavi hrama i prerezao slavski kola~.28. april /11. maj (Svet apostoli Jason i Sosipatr)U Manastiru Voqav~a u ~in male shime Episkop zamona{io isku{enice

Milijanu ^ukanovi}, Nata{u Stanijevi} i Qiqanu Bo{kovi} kao mona-hiwe Makrinu, Teodoru i Anastasiju.

29.april/12.maj (Sveti Vasilije Ostro{ki)Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Sv. Vasilija Ostro{kog na Ko van luku.

Episkop prerezao slavski kola~i prisustvovao slavi hrama.

87

30.april/13. maj (Sv. Apostol Jakov Zevedejev)Sv. arhijerejska Liturgija (druga po redu) odslu`ena u obnovqenom ma-

nastiru Rujnu. Tom prilikom Episkop je osvetio novosagra|eni manastir-ski konak.

01/14.maj(Sveti prorok Jeremija)Sv. Arhijerejska Liturgija i osve}ewe novog hrama u Mr{incima uz sa-

slu`ewe Episkopa kanadskog gospodina Georgija koji je u ~in prezvitera rukopolo`io |akona Aleksu Milinkovi}a, klirika sredweevropske eparhije.

08/21. maj (Sveti apostol i jevan|elist Jovan Bogoslov)Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Sv. Trojice u Trsteniku. Episkop pre-

rezao slavski kola~ i prisustvovao slavi pravoslavne televizije „Logos“.09/22.maj (Prenos mo{tiju svetog Nikolaja)Sv. Arhijerejska Liturgija u obnovqenom manastiru Je`evica. Za igu-

mana manastira imenovan monah German (Avakumovi}).11/24. maj (Sveti Kirilo i Metodije )Episkop `i~ki G.Hrisostom do~ekao Wegovu Svetost Patrijarha Pav-

la sa Episkopima okupqenim na Sv. Arhijerejskom saboru u manastiru Stu-denica, odakle su otputovali u Pe}ku Patrijar{iju gde je slu`ena Sv. Ar-hijerejska Liturgija.

15/28. maj (Prepodobni Pahomije Veliki)Sv. Arhijerejska Liturgija u Manastiru Studenica, a u sklopu liturgi-

je Vladika je izvr{io i ~in kr{tewa.19maj/01.jun (Vaznesewe Gospodwe – Spasovdan)Sveta Arhijerejska Liturgija i Litija gradom u gradu ^a~ku.20.maj/02.jun (Sveti mu~enik Talalej)Mona{ewe u Manastiru Vra}ev{nica. Zamona{ene isku{enice Sofija

Ve{kovac i Vesna Filipovi} kao monahiwe Haritina i Marta.21.maj/03.jun (Sveti car Konstantin i carica Jelena)Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Sv. Cara Konstantina i Carice Je-

lene u Ivawici. Episkop potom obi{ao manastir Koviqe. Na ve~erwu istog dana u manastiru Sretewe Preosve}eni je zamona{io isku{enicu Mirosla-vu Bogdanovi} kao manahiwu Anastasiju.

22.maj/04.jun (Sveti mu~enik Jovan Vladimir, knez srpski)Sv. Arhijerejska Liturgija u varo{ici Rudnik na istoimenoj planini.

Episkop osve{tao krstove i zvona za novopodignuti hram. U povratku je obi{ao hramove u selima Jarmenovci, [ilopaj i Savinac.

28.maj/10.jun (Prepodobni Nikita Ispovednik – zadu{nice)Liturgija jerejskim ~inom i pomen svim upokojenim pravoslavnim hri-

{}anima u Manastiru @i~a.29.maj/11. jun (Silazak Svetog Duha na apostole – Duhovi)Sv. Arhijerejska Liturgija u Sabornom hramu Sv. Trojice u Kraqevu i

slava grada. Episkop predvodio Litiju gradom i presekao slavski kola~. Ve~erwu sa molitvama predvi|enim slu`bom Episkop tako|e slu`io u is-tom hramu.

88

30.maj/12.jun (Duhovski ponedeqak)Sv. Arhijerejska Liturgija u manastiru Preobra`ewe u Ov~ar Bawi. Na

liturgiji je zamona{en isku{enik Predrag Vasiqevi} kao monah Uro{, u ~in prezvitera rukopolo`en je jero|akon Dimitrije, sabrat manastira, a u ~in |akona Bogdan Mitrovi}.

31.maj/13.jun (Duhovski utorak)Episkop je prisustvovao Liturgiji u hramu Svetog Save u Kraqevu.02/15.jun (Sveti Nikifor)Episkop izvr{io osve}ewe Upravne zgrade kasarne u Ribnici.04/17.jun (Mironosice Marta i Marija) Na ru{evinama Manastira Stara Pavlica slu`ena je Sveta Arhijerej-

ska Li turgija na kojoj je u ~in prezvitera rukopolo`en |akon Bogdan Mit-rovi}.

05/18.jun (Sve{tenomu~enik Dorotej)Episkop boravio u Zaje~aru i saslu`ivao sa Episkopom Grigorijem Her-

cegova~kim na osve}ewu temeqa novog hrama Vaznesewa Gospodweg i po-stavqawu kamena temeqca i na Sv. Arhijerejskoj Liturgiji episkopu ti-mo~kom Gospodinu Justinu.

11/24. jun (Sveti Apostoli Vartolomej i Varnava)Sv. Arhijerejska Liturgija u obnovqenom Manastiru Je`evica. U ~in

jero|akona rukopolo`io je igumana Germana (Avakumovi}a). 12/25.jun (Prepodobni Onufrije Veliki i prepodobni Petar Atonski)Sv. Arhijerejska Liturgija u manastiru Je`evica. U ~in jeromonaha ru-

kopolo`io igumana manastira Germana (Avakumovi}a), a u ~in ~teca ruko-proizveo Miroquba Popadi}a, studenta.

15/28.jun (Sv. Amos, Sv. velikomu~enik Knez Lazar i Sveti srpski mu-~enici – Vidovdan). Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Svetog Kneza La-zara u Mataru{koj Bawi.

89

ZA[TO NE MO@EMO PRISTATINA NOVA IDENTIFIKACIONA

DOKUMENTA

ZATO [TO:

1. ONE SLU@E ZA DISKRIMINACIJU, KAO SREDSTVO PREDRASUDA I MR@WE KOJA ]E BITI PRIMEWIVANA PREMA SVIMA [TO NE @ELE DA SE ODREKNU SVOJE SLOBODE;

2. UNI[TAVAJU PRIVATNOST, OMOGU]AVAJU]I SKUPQAWE OG-ROMNOG BROJA PODATAKA U POLICIJSKIM KOMPJUTERIMA O NA[EM @IVOTU I DELAWU;

3. RAZARAJU DR@AVNI SUVERENITET, JER ODLUKA O UVO\EWU ISTIH NIJE DONETA SLOBODNOM RASPRAVOM U DEMOKRATSKOJ SRBIJI, NEGO U NEKOM OD ME\UNARODNIH CENTARA MO]I KO JI IMA PREDRASUDE I NEGATIVNE STEREOTIPE O NA[IM GRA\ANIMA;

4. POSTAJU UNUTRA[WI PASO[I BEZ KOJIH SE NIGDE NE SMEMO KRETATI;

5. GUBITAK ILI KRA\A LEGITIMACIJA VODE ^OVEKA U OZBIQNE PROBLEME, A DR@AVNE BAZE PODATAKA SU NESIGURNE;

6. NESAVESNI NADZORNICI BAZA PODATAKA MOGU IH PRODAVATI ONIM KOJI SU ZA TO ZAINTERESOVANI (U KOMERCIJALNE I DRUGE SVRHE);

7. STRANE OBAVE[TAJNE SLU@BE I NEDOBRONAMERNI MOGU DO-]I DO NA[IH LI^NIH PODATAKA;

8. STVARA SE PREDUSLOV ZA TOTALITARNU DR@AVU KOJA ]E PRA-TITI SVAKI KORAK SVOJIH GRA\ANA;

9. UZIMAWE OTISKA PRSTA NASRED ULICE ILI NA JAVNOM MESTU NEODOQIVO PODSE]A NA PROVERU STO^NOG @IGA KAO OSNOV-NE GRA\ANSKE VRLINE OPISANE U DOMANOVI]EVOJ SATIRI „DANGA“;

10. DVESTA GODINA POSLE KARA\OR\A, NEKO OD NAS PONOVO HO]E DA NAPRAVI RAJU. ZA[TO???

90

EPARHIJA @I^KA,JUL/SEPTEMBAR 2006.

Izlazi s blagoslovomWegovog Preosve{tenstva Episkopa `i~kog

Gospodina HRISOSTOMA

SADR@AJ:

@i~ki apel

GLASOVI POMESNIH CRKAVA Dokumenti Atinske arhiepiskopije Dokumenti Moskovske Patrijar{ijeObra}awe Protata Svete Gore AtoskeRadoje Domanovi} DANGANovinski napisi o problemu elektronskih identifikacionih dokumenata GLASOVI IZ SVETA Prof. dr Roxer Klark ELEKTRONSKA IDENTFIKACIJA: IZAZOVI I OPASNOSTI Glas protesta iz Velike BritanijeJerom. Hristodul Svetogorac [TA ZNA^E „INTEGRISANI PODACI“?GLASOVI IZ SRBIJE Elektronski konc-logor Posmrtni li~ni brojVladimir Dimitrijevi} KONC-LOGOR SRBIJA Oliver Suboti} INTEGRALNA KRITIKA ID DOKUMENATA KORAK BLI@E ORVELOVOJ SRBIJISlobodan Antoni} U POTRAZI ZA SRPSKIM TOROOMVasilije Mi{kovi} DIGITALNO @IGOSAWE GRA\ANA SRBIJEAleksandar Pavi} OBRA]AWE SLOBODNIM GRA\ANIMA SRBIJEIsku{ewa tehnologije totalitarizma

Na korici:

Redakcijski odbor: proto|akon Rado{ M. Mladenovi} (odgovorni urednik), pro-tojerej Tomislav Milinkovi}, protojerej Qubinko Kosti}, protojerej Dmitar Lu-ko vi}, protojerej Nenad M. Mihajlovi}, prof. Vladimir Dimitrijevi}

Izdava~: EUO Eparhije `i~ke, Kraqevo, Trg Svetog Save 4Slog, prelom i grafi~ko ure|ewe: Bratstvo Sv. Simeona Miroto~ivog

Tira` 5.000